Jovan Dereti Izme u stare i nove knji evnosti Posle Velike seobe 1690.

te i te itavog knji evnog i kulturnog ivota srpskog naroda pomera se s juga na sever, iz turskih oblasti na podru ja pod Habsbur kom monarhijom. Gotovo sve to je srpska knji evnost dala u narednih sto i vi e godina stvoreno je u toj novoj sredini u istorijskim prilikama bitno razli itim i od onih raznih i od onih u kojima su u to vreme iveli drugi delovi srpskog naroda. Knji evni rad u po etku nastavio se na starim osnovama. Poetika je tradicionalna, vizantijsko-crkvenoslovenska, ali sa zna ajnim inovacijama. Kod nekih pisaca ose a se uticaj rusko-ukrajinskog baroka, a u knji evni jezik, vi e nego ranije, prodire iv, narodni govor. Novo knji evno stole e otvara nesu eni srpski despot or e Brankovi (1645-1711) opse nom Slavenoserbskom hronikom, pisanom te ko pristupa nim jezikom ali vrlo zna ajno po uticaju na razvoj na e istoriografije i politi ke misli u 18. v. U mona koj literaturi, koja i dalje preovla uje, izdvajaju se dela na narodnom jeziku u koja spada putopis u Svetu zemlje Jeroteja Ra anina iz 1721, kao i mnogobrojne besede Gavrila Stefanovi a Venclovi a (druga polovina 17. v. - oko 1747), koji je pisao uporedo i stari, srpskoslovenskim, i narodnim jezikom. On je vrstan znalac srpskog jezika, istinski jezi ki stvaralac, majstor besedni kog stila. Srpska knji evnost ipak nije krenula putevima ikoje je otvorio Venclovi . Nepripremljeni za ivot u novoj sredini, bez kola i u itelja, bez knjiga i tamparija, Srbi se okre u "jednovernoj" Rusiji i tu i od nje pomo . Prve regularne kole osnivaju ruski u itelji, u njima se u i iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i itave kulture. Preko Rusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotada nje retorske proze (osnovni stih je tzv. poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama. Sholasti ka gimnazija u Sremskim Karlovcima (1733-1739), iji su osniva i u enici Kijevske duhovne akademije, bila je prvo ari te nove, barokne knji evne kulture. Iz te konstitutivne faze novog stila, osim prigodnih, religioznih i rodoljubivih pesama, imamo i dva opse nija dela u stihu: baroknu dramu Traedokomedija (izvedena 1734) Emanuela Koza inskog i zbornik grbova i heraldi kih pesama Stematografija (1741) Hristifora efarovi a. U oba dela vizija srpske istorije dovodi se u sklad sa suvremenim nacionalnim te njama i potrebama. Na tim temeljima u narednim decenijama izrastaju dva svestrana stvaraoca, Jovan Raji (1726-1801) i Zaharije Orfelin (1726-1785), prvi teolog, istori ar i pesnik, drugi daroviti slikar, nau nik i pesnik. Me u Raji evim delima izdvaja se monumentalna Istorija raznih slovenskih narodov, naipa e Bolgar, Horvatov i Serbov (I-IV, 1794/5), sinteza itave na e dotada nje istoriografske literature, pro eta rodoljubivim ose anjima i prosvetiteljskim idejama, zna ajna i kao riznica knji evnih motiva iz nacionalne pro losti. Orfelin se vi e rukovodio suvremenim potrebama naroda. On je pokrenuo prvi asopis na slovenskom jugu ("Slavenoserbski magazin", 1768), pisao kolske ud benike, radove iz ekonomije, fizike, dao veliku monografiju ruskog cara Petra I. Me u pesmama najzna ajnija mu je "Pla Serbiji" (1761), nacionalna jeremijada, slobodoumna i kriti na, napisana u dve jezi ke verzije, srpskoj i crkvenoslovenskoj.

prevo en jo za ivota na rumunski. s druge strane. sve do danas. pripovedaka. i prvim decenijama 19. Kao pisac zahtevao je napu tanje konfesionalnih pretpostavki ranije kulture. U najboljim nalazimo isto to i u autobiografiji: ivo ose anje za narodne potrebe. filosofskih traktata i dr.. on je svoj duhovni razvoj po eo dvostrukim bekstvom. arhimandrit manastira . humor. Najzna ajniji srpski pisac 18. Venac od alfavita. u njima ima anegdota. sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet. napisani su kompendijumi iz osnovnih nau nih disciplina. filosof u duhu 18. s jedne. Ostala dela nastala su prete no slobodnom adaptacijom stranih tekstova (Sovjeti zdravog razuma. Od njih je najve i uticaj imao roman s Milovanom Vidakovi em (1780-1841). pokrenuti prvi listovi. razni pesni ki oblici).). U poslednjim decenijama 18. Orfelin je po ao od ruskih baroknih modela 17. kao glavnim predstavnikom. jedan od vode ih prosvetitelja srednje i jugoisto ne Evrope. stvoreno je pozori te. U drugom periodu ivota (od odlaska u Be 1771) Dositej se sasvim okre e Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope. Inicijator promena bio je prosvetitelj i racionalista Dositej Obradovi (1739-1811).. Dok je proza te ila pateti noj i lirskoj ose ajnosti. Njegov utemeljiva Lukijan Mu icki (1777-1837). On je stvarao pozori ne amaterske dru ine i za njihove potrebe "posrbljavao" drame nema kih pisaca (Kocebu i dr.). poetske opise prirode. Iz te orijentacije ponikao je prvi srpski pesni ki stil. U prvom periodu svog ivota Dositej kao odbegli monah putuje najve ma po zemljama pravoslavnog jugoistoka. od odbeglog monaha postao je slobodni mislilac. Ro en u dana njem rumunskom Banatu. autobiografiji ivot i priklju enija (I. u poeziji je preovladao ideal u enosti. poznavanje naroda. koji je svojim moralnim i sentimentalnim povestima i svojim "slatkim stilom" postao omiljen kod iroke itala ke publike. udareni su temelji nove srpske kulture i knji evnosti: osnovane su kole..). v. za ivota neobjavljenih dela (I ica. slu a predavanja na univerzitetima u Nema koj. basana (omiljena Dositejeva forma). "oca srpskog teatra". u doba cara reformatora Josifa II. uvedeni novi knji evni anrovi (roman. upoznaju i tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora. Hristoitija i dr. Evropeizacija i ra anje nove knji evnosti Po etkom 80-tih godina 18. da bi se kasnije pribli io idealima ruskog i zapadnog prosvetiteljstva. zatim moralnih eseja. Sobranije i dr. da bi najve i deo ivota proveo na putu. II. u jednom slu aju ak i drama (Lesing). didaktiku. te njegovu ogromnu lektiru na klasi nim i modernim jezicima. Dositej je za etnik nove srpske knji evnosti. prvi moderni srpski pisac. 1788). esej. klasicizam. Sli na orijentacija obele ava i delo Joakima Vuji a (17721847). boravi u Parizu i Londonu. v. drama. putni ke do ivljaje i dodire s drugim narodima. brzo i lako savla uje oba klasi na i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih. ivopisne likove. s ogromnim uticajem kako na naredne generacije pisaca tako i na njene dalje tokove. Taj program sa eto je formulisao u prosvetiteljskom manifestu Pismo Haralampiju a iroko ga je obrazlo io polaze i od vlastitih do ivljaja u svom glavnom delu. Ona su anrovski heterogena. Dositejevo delo ima dvostruku osnovu: njegovo li no iskustvo. Evropejac. Pre odlaska na Zapad on se razvio u knji evnika i humanistu isto noevropskog tipa s dominantnim gr kim uticajem (a ne ruskim kao kod drugih tada njih na ih pisaca). srpska knji evnost ulazi u period korenitih preobra aja. i to one vrhunske.Kao i Raji .. Basne. iji su uzori u klasi noj kulturi. prihvatanje zapadne prosve enosti i stvaranje knji evnosti na narodnom jeziku prema anti kim i modernim evropskim uzorima. v. to je do lo do izraza u nekoliko njegovih ranih. 1783. v. v. Za to vreme on se iz osnova izmenio: odbacio je mantiju i stavio periku. ponekad stihova.

preko kog se evropska javnost upoznala sa srpskom istorijom. Srpske narodne poslovice). Uporedo s jezikom i narodnim umotvorinama Vuk se bavio i drugim oblastima narodnog ivota. Ro en u selu Tr i u kod Loznice u porodici koja se u prvoj polovini 18. v. godini ivota. nastala izborom iz ogromne gra e koju je sakupio sam i uz pomo mnogobrojnih saradnika. "tvorac iste srpske proze i stila". doselila iz Stare Hercegovine. u svojim pesmama didakti ne i rodoljubive inspiracije negovao je klasi ne pesni ke forme. i drugi krajevi ju no od Save i Dunava. potom episkop. u stilizaciji narodnih pripovedaka. Posle dva oslobodila ka ustanka (1804. reformom tradicionalne irilice stvorio modernu srpsku azbuku zasnovanu na fonolo kom principu. na ao u Be u. 1818). Kao poznavalac narodne kulture. Vuk je izvanredan prozni pisac. u opisima narodnog ivota u Srpskom rje niku. gde je njegov rad najve i. Vuk je u detinjstvu i mladosti stekao izvanredno poznavanje jezika. S njima dolaze do izra aja sasvim nove pojave: narodna. posle sloma Prvog srpskog ustanka (1804). sujeverje. v. Deo te gra e uneo je u Srpski rje nik. mitologiju i doma i ivot srpskog naroda". potom Crna Gora. U filologiji. (1825-1882) pridru iti prevod Starog zavjeta. kojem e kasnije njegov mla i saradnik ura Dani i . Srpske narodne pripovijetke. o njima pi u najistaknutiji pisci. iji je u esnik bio u 26.i atovca. temperamentnim polemikama o jezi kim pitanjima. Po to je od Kopitara stekao osnovna filolo ka znanja i uputstva za rad. obavio je etiri temeljna posla: napisao prvu gramatiku. kodifikator usmene knji evnosti. me u ostalima i Gete. Njegova klasi na zbirka narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme I-IV. U kritikama tada njeg knji evnog jezika i u polemikama s mnogim protivnicima dao je prve oglede na e filolo ke i knji evne kritike. sara ivao s nema kim istori arem Leopoldom Rankeom u radu na delu Die serbische Revolution. delimi no slobodna jo od kraja 17. 1815) u knji evnost ulazi Srbija. bespo tednih borbi. ni pomi ljao na knji evni poziv. Kao istori ar opisao je sve va nije doga aje i li nosti Prvog i Drugog srpskog ustanka. Patrijarhalna i gra anska kultura U prvoj polovini 19. dao se na posao i u toku pedesetogodi nje neumorne aktivnosti obavio poslove za itavu akademiju nauka. u Vukovu i Dani i evu prevodu. prvi re nik (Srpski rje nik. koji je zbog toga prerastao prvobitnu namenu i postao enciklopedija narodnog ivota. Vuk je jedno od prvih imena u evropskoj folkloristici svog doba. etnolog. Kada se. a za njim je po lo nekoliko generacija pesnika.. i u druge svoje radove. imala je irok evropski odjek. Susret sa slovena kim slavistom Jernejem Kopitarom bio je presudan za Vukovo opredeljenje. reformator knji evnog jezika. poezije i obi aja prostog naroda. pro iruje se kulturno podru je. Utoku cele svoje knji evne karijere on je prikupljao gra u s namerom a opi e "obi aje. dok je sinteti ko delo ivot i obi aji naroda srpskog ostalo nezavr eno. Nosilac tog velikog pokreta iz naroda bio je Vuk Stefanovi Karad i (1787-1864). usmena poezija. kolektivno stvarala tvo. objavio na nema kom knjigu o Crnoj Gori. kao to je u tekstovima o narodnim umotvorinama dao osnove za teoriju i istoriju usmene knji evnosti. po vlastitom priznanju. Srpske narodne pesme prevode se na mnoge jezike. najlep i je spomenik srpskoga na . istori ar. patrijarhalna kultura. v. on nije. iz kojih e izi i preobra ena. njih opona aju na raznim jezicima. To je primetno u svim njegovim radovima: u estokim. stvorio moderni srpski knji evni jezik na temelju narodnih govora. Knji evnost ulazi u period dugotrajnih. Svoju reformu krunisao je izvanrednim prevodom Novog zavjeta (1847). u prevodu Novog zavjeta (srpska Biblija. One prodiru u sferu pisane re i i po inju razarati tradicionalne i uspostavljati nove vrednosti.

vrstan karakterolog. Sterija je moralista. On pi e stilom nadahnutog usmenog pripoveda a. kosmi ke spevove. Iz ustanka je izi ao i Sima Milutinovi Sarajlija (1791-1847) jedan od vode ih pesnika tog doba. Iz te kole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti. Glavno popri te kulturnog ivota ostalo je i dalje na severu.. pesnik romanti arskog temperamenta ali sa sna nim primesama klasicizma. dru tveni kriti ar i satiri ar. U ivotu nemiran duh. kolu "objektivne lirike" ili "mirnog uvstva". nema primesa patetike i sentimentalnosti. Geteu i F. a me u njenim tvorcima najzna ajniji je Sterija. koji pod imenom "Letopis Matice srpske" (od 1873) izlazi i danas. Ona izobli ava pogre no vaspitanje. istorijske radove i dr. Po vrednosti neujedna en i te ko itljiv zbog zamr enog jezika punog neologizma. Glavni knji evni centar nalazio se u Pe ti. A u stravi. isto tako. Iz istih izvora potekli su i Memoari Vukovog savremenika Prote Mateje Nenadovi a (1777-1854). uz poeziju. epski nezainteresovanim stilom. . u dana njoj Vojvodini i u srpskim naseobinama u Ma arskoj i Rumuniji. nastoje i stalno da odr i stav objektivnog hroni ara. sva tar. prema J. "srpski Sokrat". istorije. Kao pripoveda Vuk se nadovezuje na umetnost usmene re i. Oko osnovnih pitanja jezika i knji evnosti izme u pisaca iz te sredine i Vuka Karad i a vodio se u toku nekoliko decenija pravi knji evni rat. tri dramska dela. Njegova komedija je neposredno anga ovana u dru tvenim i kulturnim zbivanjima svog doba. Ali najbolje osvedo enje Vukovog spisateljskog dara nalazimo u njegovim istorijskim spisima. on je ostavio sna an utisak na savremenike i uticao na mnoge pisce. Dositej je delovao kao u itelj razuma. On je uporedo pisao istorijske tragedije ili " alosna pozorja" i komedije iz suvremenog ivota ili "vesela pozorja". v. filozofiju i istoriju. Mu ickog. Mu icki je stvorio prvu pesni ku kolu. Ta visoko razvijena gra anska sredina bila je odbojna prema inovacijama s juga. Jovan Sterija Popovi (1806-1856). humora. Dok je narodne pesme rodoljubivo prigrlila. za Dositeja. Preko Mu ickog ona se vezivala za Horacija i anti ku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesni kim tokovima. Vidakovi a. prema nema kom i evropskom klasicizmu i predromantizmu. te ke ivotne zbilje. lutalica. P. od kojih je najzna ajnija Tragedija vo da Kara or a. Drama. radoznao ali neistrajan.. Evropejac. istorijski mislilac. ileru. ustani kog vojvode i prvog diplomate nove Srbije. od kojih druge imaju trajnu vrednost. Njegov stil suprotan je duhu tada nje na e sentimentalno-didakti ke proze. iji je glavni cilj da istinito svedo i. To je najlep a knjiga uspomena koja je ikad napisana na srpskom. kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali. On se odlikovao i u drugim anrovima. Najvi e mu duguje najve i srpski pesnik P. lirske pesme. Vidakovi je u romanu proizveo vi e bezna ajnih epigona. Njego . tuma epske tradicije i ustani ke heroike. najvi e obele ava knji evnost tog doba. pokrenut asopis "Srpski letopis" (1825). on je mnogo vi e od toga: slikar dru tvenih naravi.narodnoj osnovi izgra enog knji evnog jezika). kako e je kasnije nazvati romanti ari. V. v. Originalna drama nastaje u tre oj deceniji 19. razmi ljanja. a posebno u drami. Literatura se vezivala za tradiciju 18. Vukov narodni jezik inio se ve ini primitivan i nedovoljan za najvi e kulturne potrebe. u njemu nema ni eg suvi nog ni kitnjastog. zbirku narodnih pesama. u kojoj je osnovao prvo nau no dru tvo Matica srpska. Vuk pri a kao nepristrasni svedok a Prota kao anga ovani u esnik ustani ke epopeje. Vuk o svemu pripoveda mirnim. on je ostavio iza sebe obimno i raznovrsno delo: veliki epski spev o Prvom srpskom ustanku Serbijanka. prema na oj narodnoj poeziji.

ismeva nadriu enost na ih pisaca i njihov "nakaradni". ima dublju zasnovanost. kao i na pesni ka iskustva savremenih srpskih pesnika. Njego nije tematski raznovrstan. Igo. koji je povukao iz javnog ivota. zatim se priklonio klasicisti kom maniru. koje se kre e izme u visokoparnih patriotskih fraza i trgovine nacionalnim interesima (Rodoljupci). koja je u to vreme sasvim prevladala. Njegove su osnovne teme kosmi ka sudbina ovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva. nesaglasna s pravilima dramske forme. "slavjanski" jezik. da bi joj dao zavr ni oblik u kosmogonijskom spevu Lu a mikrokozma (1845) u kojem je motiv biblijskog pada ovekova pomeren sa zemlje na nebo i interpretiran. kada je objavio knjigu Davorje (1854). ljubavna fantazmagorija. ona je suprotna duhu romanti arske poezije. islamski istok i izme u njih ukle ten. Pindar. a zavr ava se prizorima zasnovanim na paralelizmu istorijskih zbivanja i filosofske refleksije. nastavlja se kao politi koistorijska drama.pomodarstvo. Sterija se ostvario u poslednjim godinama ivota. a pre svega Homer. Kao pesnik. U osnovi njegove kosmi ke poezije nalazi se misao o jedinstvu oveka i Boga. tragi ari. Gorski vijenac je takav i po svojim umetni kim osobinama. tri civilizacije. kao to je krtost. Struktura speva. Me u pesmama najbolja mu je No skuplja vijeka. Vrhunac anga ovanosti postigao je u komediji politi kog pona anja gra ana. Blizak komediji je i njegov Roman bez romana. neobi an spoj erotike i spiritualnosti.refleksivna. ak i mane univerzalnog karaktera. tako da u njemu imamo tri sveta. u duhu neoplatonisti ke tradicije. s jedne strane. pomo u modernih prirodnonau nih shvatanja. Sinteti an po svojim zahvatima u tradiciju. Spev je isto tako otvoren prema prirodi i kosmosu. U poslednjoj fazi pribli io se suvremenom romantizmu (Pu kin. u svom pesni kom razvoju obuhvatio je itavu tu epohu. naslikao svakodnevni doma i ivot. Gorski vijenac po inje kao pesni ka vizija. a s druge. pesimisti ka. To je . Na temelju narodne pesme Njego je stvorio novu pesni ku formu. od kojih je prvi njegovo najbolje delo. padu i ponovnom uzdizanju. na izvore svog postojanja. na svet. Ona govori o ovekovom duhovnom povratku na po etke svog bi a. on je u biti bitematski pesnik. o njegovoj moralnoj krivici. u kojem je parodirao Vidakovi a i stariji roman uop te. od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmi kih vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana. oslanjaju i se pri tome na tradicije evropske poezije od Homera do romantizma. A ta otvorenost dobija razne oblike. Njegova poezija . Kao gotovo sve literature srednje i isto ne Evrope. Njegovi anti ki uzori nisu bili rimski. Proizi la iz tradicije klasicizma. neka vrsta srpskog Don Kihota. U Gorskom vijencu ogleda se ceo pre eni put i itava epoha u kojoj je nastao. prelazi dalje u venac epskih slika iz narodnog ivota. Po eo je kao narodni peva pesmama o crnogorskim borbama s Turcima. Lamartin). snobizam. Oko jednog doga aja nevelikih razmera Njego je prikazao itavu crnogorsku istoriju. evropski zapad. od narodne poezije preko klasicisti kih stremljenja do romantike. veka dobija svog najve eg pesnika. vladika i vladar Crne Gore. prikazao susedne narode Turke i Mle ane. o ovekovoj nebeskoj preegzistenciji. u kojima se hri anska tradicija dodiruje s modernom naukom. i srpska knji evnost u prvoj polovini 19. Petar Petrovi Njego (1813-1851). Tu temu on je razvio u nizu pesama (me u njima je najbolja Misao. gde su mu u itelji bili vi e ruski nego srpski klasicisti. Iz crnogorske istorije nastali su Njego evi dramski spevovi Gorski vijenac (1847) i La ni car epan Mali (1851). intelektualna sadr i razmi ljanja razo aranog i bolesnog oveka. opevao slavne doga aje iz pro losti. osvetljavaju se iz lokalne perspektive (Tvrdica). nego helenski. a pre svega na svog u itelja Milutinovi a.

Prva su . sin Prote Mateje. posebno Hajne. I na a romantika. Branko je ipak te io da stvori ve e pesni ke kompozicije i sanjao o tome da napi e veliki ep. Razdoblje zapo eto tim delima donosi punu pobedu romantizma kao stilskog pravca. Radi evi a romantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti postaje stilska dominanta epohe.svojevrsna pesni ka enciklopedija u kojoj su obuhva ene sve pesni ke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. uveo je na e pesni tvo u prostore evropskog romantizma. to se govori o raznovrsnim mogu nostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo. Tuga i opomena otkriva druk iji svet i na drugi na in. rasko ne imaginacije i zatamnjenog smisla. bila je prevashodno lirska. Banalna ljubavna fabula o dvoje mladih koje razdvaja najpre mladi ev put u drugi kraj a potom smrt drage lirski je vi estruko nadogra ena vizuelnim i auditivnim slikama prirode. Petefi. pesnik Jovan Ili i. Najve i domet dao je u dva lirska speva. i dr. To je ve a lirska kompozicija napisana u oktavama i najve im delom u jampskim jedanaestercima prema uzorima iz pozne nema ke romantike. a ki rastanak i Tuga i opomene. blizak animisti kom i panteisti kom poimanju sveta. romanti arski pripoveda Bogoboj Atanackovi . kao najzna ajniji. One su radosne. te u satiri nom spevu Put u kojem slavi Vuka Karad i a i ismeva njegove protivnike. bajronovska poema i istorijska drama. Brankovom knji evnom pokolenju pripadaju filolog ura Dani i . Njegove najjednostavnije pesme sadr e obi no male lirske pri e. kao i drugde u Evropi. po ev i od B. Romantizam i procvat lirike Sredinom 40-ih godina Vukova borba za knji evnost na narodnom jeziku ulazi u zavr nu fazu. Me u njegovim putopisima po svojim umetni kim kvalitetima izdvaja se Pisma iz Italije i Pisma iz Nema ke. u ozareni karlova ki. rodoljubiva ili meditativna. po sadr ini ispovedna. Kratka lirska pesma. U tom pogledu prekretni ku ulogu imale su knjige iza le 1847. narodna poezija i evropski uticaji. elegi na raspolo enja. me u ovima je i najpoznatija njegova pesma Kad mlidijah umreti. ta poema otkriva druk ijeg Branka od onog kakav je u ve ini drugih pesama. u dane veselog akovanja s razigranim kolima i vedrim popevkama u kojima se ose a ritam sremske posko ice i radosno strujanje narodnog ivota. bila je glavna vrsta romanti arske poezije. Premda prevashodno lirski talenat. ija su dostignu a ina e manje zna ajna. Pretpostavke na eg romantizma jesu: Vukova jezi ka reforma. Rodona elnik srpske lirske romantike Branko Radi evi (1824-1853). putopisac Ljubomir Nenadovi (1826-1895). Slo ene strukture. U drugima se javljaju setni tonovi i sumorna. na neke i vi e puta. Bajron i bajronizam. Lirizam obele ava i romanti arsku prozu. Prva dva dela pripadaju suprotnim stilskim tendencijama. mnogo zapo eo. Vukov prevod Novog zavjeta. fru kogorski predeo. raskrstiv i podjednako sa zastarelim klasicizmom i nestvarala kim opona anjem narodne poezije. Pesme Branka Radi evi a i filolo ka rasprava Rat za srpski jezik i pravopis ure Dani i a. On je pesnik elementarnih ose anja. umiljate. vedre. jedna od onih izuzetnih pesni kih tvorevina u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo pojedinih naroda. Spev je preveden na glavne evropske jezike. Dok je prethodno bio samo jedna od knji evnih struja s dosta primesa klasicizma. ali istovremeno raspusne i ulne. prizore s momcima i devojkama u slobodnoj prirodi. Njego ev Gorski vijenac i dela dva mlada sasvim nova pisca. a ti uticaji bili su razli iti: nema ka poezija. u drami ekspir. / as umrli njega je omeo. a ki rastanak uvodi nas u naju i zavi ajni krug pesnikov. Lirskom na elu podre ena su i druga dva pesni ka anra romantizma.

i bliske. stvaralac mnogostran po svojoj obdarenosti. knjiga bola i tuge. Prvi me u njima. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara. u kompoziciji pesme. nepostojanja. Treba ukazati i na druge vidove njegove mnogostruke delatnosti: na prevode i adaptacije poezije raznih naroda Zapada i Istoka. inspirisana smr u najbli ih. Poslednji veliki pesnik me u romanti arima Laza Kosti (1841-1910) bio je . Ali 50-ih godina javlja se nov nara taj pesnika. Pesnikovo ja u stanju je stalne zara enosti sa svetom. Ose anja se prepli u i spajaju s prirodom. On je najsubjektivniji me u suvremenim pesnicima. tematski i anrovski raznovrsno delo. dramski pisac. U poeziji je i ao vlastitim putem. ali je u oblasti politi ke i satiri ne poezije ostao nedosti an kako neobi nom plodno u tako i ostvarenim kvalitetima. u temama. Zmaj je tako e veliki de ji pesnik. u bacanju pesni ke anateme na svet. On je umro isuvi e rano da bi do ekao pobedu svog pravca. isto nja ke. nasuprot tome. Kao rodoljubivi pesnik Zmaj ne dosti e druge velike romanti are. decom. preziranju svega prizemnog. ma arske poezije. pripoveda . uli i uveoci su. Ali istovremeno ona je dala veliki doprinos razvoju srpskog pesni kog izraza i stiha i vr ila stalan uticaj na poeziju svog vremena. s celim srpskim narodom i ove anstvom. a u drugoj sumorne jesenje slike. Jovan Jovanovi Zmaj (1833-1904) ostavio je ogromno.zna ajna i kao knjiga o Njego u. izme u njega i drugih nema pravog ljudskog dodira. uli i imaju obele ja lirskog dnevnika ili poetskog romana o ljubavi i sre nom porodi nom ivotu. mrtvila. stvoriv i pravi epos detinjstva. ljubavne i porodi ne pesme. e nja za mirom i spokojstvom u krilu prirode. koji je u mno tvu pesma dao nezaboravne prizore i likove iz sveta deteta. na u e e u kulturnom i javnom ivotu. Duboko li no nezadovoljstvo prilikama u kojima je iveo prerasta u tipi no romanti arski sukob izuzetne. gde se posebnim kvalitetom izdvajaju prilozi iz udaljene. On je i prozni pisac. Branko je ostao usamljena pojava u svom vremenu. idili ne pejza e. sa svojima. Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Najbli a narodnoj metrici i govornom jeziku Zmajeva poezija stekla je ogromnu popularnost kod italaca. uli i i uli i uveoci (od turcizma ul-ru a). Pesnik no i. najzna ajniji pripoveda epohe romantizma. Zmajeva lirika izra ava ose anje duboke veze. obele ene sna nim lirizmom (Jelisaveta i dr. ali nema monotonije. potreba za ljudskom toplinom. Te nja k raznolikosti ose a se na svim planovima. vizije ni tavila. potmulih ti ina. s kojim je Nenadovi putovao po Italiji. porodicom i. stihu i strofici. ljubavlju i lepotom. u gordom odbacivanju sveta. u produ etku. Njegovu osnovu ini intimna lirika. zna ajnim naro ito u mnogim satiri nim pesmama. sabrana najve im delom u dve tematski povezane pesni ke knjige.). emocijama. sa enom. jedinstva. Njegova produkcija u oblasti anga ovane poezije bila je ogromna. koji dovodi do kraja njegovu pesni ku osnovu i s kojima se romantizam utvr uje kao vode i pravac. Lirika ini srazmerno manji deo Zmajeva pesni kog opusa. Pisao je tako e istorijske tragedije herojske inspiracije s monumentalnim ili jednodimenzionalnim likovima. strepnji pred nepoznatim. tako da u prvoj knjizi imamo ozarene. Taj stav izra ava se u raznim vidovima. Jak i je u svojim rodoljubivim pesmama grmeo gnevom protiv tu inskih osvaja a i doma ih tirana i stekao glas srpskog Tirteja. pesnik. prometejskom prkosu. slikar. ali ima i dosta pesama u kojima su izra ena bla a ose anja: tuga. nesre ne li nosti sa svetom oko sebe. zatim na mnoge listove i asopise koje je izdavao i ure ivao. Najizrazitiji romantik me u srpskim umetnicima jeste ura Jak i (1832-1878). nema dijaloga.

Oni te e da to vernije prenesu na in ivljenja. pronicljiv posmatra ivota. Srpski realizam obuhvata iroku i raznovrsnu panoramu knji evnih pojava u velikom vremenskom rasponu. virtuoznog komediografa Kostu Trifkovi a i crnogorskog kralja Nikolu Petrovi a Njego a. obi aje. sklonost ka alegorizaciji. mnogo kasnije. manirizam. folklornih.od onih prastarih. Njegova poezija nije poezija srca i ose anja nego poezija duha i ma te. Va io je kao primer bizarnog.). pesnika junaka. realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodi ne i dru tvene prilike na selu i u malom gradu. kovanice. do onih koje je donosilo novo doba. Ljubi a poti e s krajnjeg juga. njegova poslednja i najslavnija pesma. a prava slava dolazila je tek posle smrti. To su Jakov Ignjatovi (1822-1889) i Stefan Mitrov Ljubi a (18241878). prevodilac ekspira. Zaljubljeni u stare patrijarhalne odnose to su nestajali. od kojih je prva kosmi ko-filosofska. oba iz generacije Branka Radi evi a. Jadranski Prometej i Santa Maria della Salute. Me u njegovim pripovetkama ima i remek-dela (Kanjo Macedonovi ). sasvim razli ita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i Zmaj. orijentisanim prete no prema pripoveci. razgovora" ljudi svog kraja. Vasa Re pekt. Umetni ki neujedna en. Ignjatovi poti e iz srpske dijaspore (ro en je u Sentandreji. pisac od koga je kritika stvorila slu aj. pisac esteti kih i filosofskih rasprava. On je jedini istinski romansijer me u srpskim realistima. igre re ima. znalac klasi nih i modernih jezika. Svu svoju pa nju pisci poklanjaju raznolikim vidovima narodnog ivota . Kosti je pesnik duhovne. Kosti je napisao izvestan broj pesama izuzetne vrednosti. Realizam: Doba pripovetke Realizam je otkrio malog oveka i njegov svet. mi ljenja. pesnici protiv ijeg se kulta borio. a u njen jezik prodiru dijalekatska obele ja. Najraniji pisci te orijentacije pojavili su se jo 60-ih godina. Knji evnost je zahvatila maticu naroda. Nazvan je "Njego em u prozi" zato to je sli no velikom pesniku prikazivao narodnu istoriju i "na in ivljenja. fantastika. Uprkos slabostima i umetni koj obradi. naravi. on se kao etrdesetogodi njak prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog ivota i u toj oblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narand i . Unutra nju formu njegovih pesama odlikuje slo ena slikovitost. Pera Segedinac).kontroverzna li nost. Uz Jak i a. Ali taj pesni ki fantasta bio je na najobrazovaniji pisac tog doba. na in govora u pojedinim krajevima. On je novator i eksperimentator. u jeku romantizma. ekscentri nog romanti ara kojeg malo ko uzima ozbiljno. U knji evnost ulazi regionalna tematika. i to vrlo sporo. u srcu dana nje Ma arske). Danas je op teprihva eno da je on za etnik moderne srpske poezije. on je u starosti do iveo sveop te osporavanje. Kosti je glavni dramski pisac romantizma (Maksim Crnojevi . Ve iti mlado enja i dr. ujedno. prete a avangardizma i stvarala kih eksperimenata kakvi su zavladali u na em pesni tvu mnogo. filosofske inspiracije. U mladosti vi e slavljen nego shva en. me u kojima mo emo izdvojiti tri velike: Spomen na Ruvarca. I u ivotu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobi ajenog. Od svih na ih realista on je dao naj iru socijalnu panoramu i najbogatiju galeriju likova. druga rodoljubivo-filosofska a tre a erotsko-filosofska i. Od ostalih pisaca treba spomenuti ne nog liri ara Jovana Gr i a Milenka. . Po to se oku ao u raznim knji evnim anrovima i u politici. u jeziku i stilu. najzna ajniji mislilac srpskog romantizma. vrstan poznavalac ljudi. iz patrijarhalne primorske op tine Pa trovi i kod Budve. koriste i forme usmenog pripovedanja i stil "pu kog krasnorje ja". dok su od modernog grada i od evropskog na ina ivota zazirali. humor. to je sna an pisac.

to je sve na lo mesta u njegovim delima. Crnoj Gori. u rodnoj Dalmaciji. dok je Lazarevi kao umetnik te okvire vi estruko nadma io. U poslednjim decenijama pro log i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja pripoveda a. drugi u satiri. Iznad ostalih pisaca uzdigao se najvi e smislom za psihologiju li nosti. "Mrtvo more" i dr. s devet pripovedaka. U to vreme sredi te kulturnog i knji evnog ivota pomera se iz Vojvodine u Srbiju. Oni su dolazili iz raznih krajeva nose i sa sobom svoja regionalna obele ja. potekli su Svetolik Rankovi (1863-1899) i Radoje Domanovi (1873-1908). a putovao je dosta i po stranim zemljama. koji su srpsku prozu obogatili novim kvalitetima.). te se oveku sve doga a suprotno onom to je hteo. Najvi e raznolikosti u temama. Rankovi je dao li nosti u razvoju. iz Novog Sada u Beograd. Jedan od najobrazovanijih i najkultivisanijih duhova svog doba. prvi u domenu psiholo ke pripovetke i romana. "Vo a". pesimisti ku sliku ivota. svrstao se me u nacionalne klasike. kolik oje uspeo da zavr i. a Veselinovi u idili nim pri ama i u romanima iz narodnog ivota i istorije. Programske osnove realizma formulisao je socijalista Svetozar Markovi (1846-1875) u lancima Pevanje i mi ljenje i Realnost u poeziji. Ponikao iz tradicije 19. Gli i . menjaju njihovi karakteri. suprotnu vedrini i optimizmu prvih realista. Iz sredi nje oblasti. on je po svojim satiri nim vizijama uistinu pisac 20. izraziv i njegove suprotne stilske mogu nosti. Gli i i Veselinovi ostali su u poeti kim okvirima pokreta. U njima je postupkom dovo enja do apsurda prikazao negativne strane novog dru tva. Gli i u humoristi ko-satiri noj pripoveci. poetskom snagom u do aravanju ambijenta i atmosfere te velikom bri ljivo u u izgra ivanju kompozicije i stila svojih pripovedaka. Ali on je dublje od ostalih osetio potrese koje je donosilo novo doba. Srbiji. Laza Lazarevi (1851-1891) i Janko Veselinovi (1862-1905). a najbli i je Mopasanu. "Danga". njihove sudare sa svetom u kojima se ru e njihovi ideali. istaknuti lekar koji je ostavio zna ajne radove iz medicine. o ivotnom putu jednog katoli kog sve tenika. on je sli no ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednosti i u nekoliko pripovedaka dao je porodi ne drame. prvi prikazao sudbinu intelektualca u na em dru tvu. postupcima i stilu pokazali su Simo Matavulj (18521908) i Stevan Sremac (1855-1906). veka. "Vetar". u kojima me usobna ljubav i solidarnost nadvladavaju delovanje destruktivnih sila. Lazarevi i Veselinovi bili su iz zapadne Srbije. Njegov umetni ki zavoj i ao je od spontanog. Matavulj je iveo po raznim krajevima.Od 70-ih godina realizam postaje vode i pravac. "Sve e to narod pozlatiti" i dr. ropski mentalitet. On je realista zapadnog tipa koji se razvijao pod uticajem italijanskih i francuskih prozaista. u kojima je najvi e postigao ("Stradija". me u kojima se izdvaja humoristi ki roman Bakonja fraBrne. stole a. Najpotpuniji izraz novi pravac dobija u pripoveci iz narodnog ivota ("seoska pripovetka"). On je tvorac srpske psiholo ke proze i. podani ko vaspitanje. Okrenuti vi e sada njosti nego nedavnoj pro losti. birokratski formalizam.). umadije. Domanovi je pisao humoristi ko-satiri ne pripovetke. otu enost od autenti nih vrednosti. iji su tvorci Milovan Gli i (1847-1908). koje su skoro sve remek-dela ("Prvi put s ocem na jutrenje". oni su pru ili mra nu. U najboljoj satiri ("Vo a") ispri ao je pri u o kolektivnoj opsesiji vo om. jer su i jedan i drugi bolje od ve ine ostalih prevladali zavi ajni regionalizam. folklorno obojenog i umetni ki nedovoljno organizovanog pripovedanja k modernoj artisti koj prozi u kojoj ni ta nije ostavljeno slu aju i . zatim i alegori no-satiri ne pri e. otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa. kao i vi e pripovedaka iz dalmatinskog i beogradskog ivota.

s kojima u na u poeziju ulaze klasi ne forme i simboli. zna ajnost Sterijine tematike i virtuoznost Trifkovi eve scenske tehnike. Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja. on je dao poeziju blisku zapadnim postromanti arskim pravcima. policijske pisare.improvizaciji. Ali on je davao i druge aspekte ivota. njena deskriptivnost i narativnost). koji je prodro i na strane scene i u mnogim zemljama stekao zahvalnu publiku. Iako nije bio naro ito obrazovan pesnik niti dobro upu en u suvremene pesni ke tokove u Evropi. Nu i je ma ioni ar smeha. privla ile su ga razvaline koje govore o davnim vremenima.) sjedinio je glavne vrline svojih prethodnika u toj vrsti. slike u kojima preovla uju satiri ni tonovi (Vukadin) ili ozbiljne analize suvremenih pojava u srpskom dru tvu. u komediji. njihovu komi nu uzvitlanost kad po u pod udar dveju opsesivnih sila suvremenog dru tva. Na ljedstvo. od Indije do Portugalije. najpopularniji na pozori ni pisac. putopisu itd. ali je najve i deo ivota proveo u Srbiji. iako ima dosta zajedni kog sa suvremenim pripoveda ima (objektivni karakter njegove poezije. manje egzoti ne i poeti ne. u Beogradu. U svojim velikim komedijama (Narodni poslanik. bri ljiv stilista. tek oslobo enom od turske vlasti. Realisti ki program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. palana ke trgovce. O kopac i Bila i dr. reformator srpskog stiha (najosobeniji mu je stih esnaesterac). On je artist u poeziji. On je dao pesme seoskih pejza a. . izvr iv i veliki uticaj na skoro sve na e pesnike s kraja pro log i po etka ovog veka. Vojislav Ili (1862 . Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra. obra ivao je drevne legende s raznih meridijana evroazijskog kopna. vlasti i novca. Imao je ose anja za ari dalekog i tu eg. sreske kapetane. Najve e domete ostvario je u komediji. Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama. itaoce je privukla nostalgi na poezija starovremenog ivota poluorijentalnog Ni a (Ivkova slava. posebno parnasu i simbolizmu. zatim u humoristi koj prozi. male i velike hulje. od kojih su neke remek-dela (Povareta. Sremac je rodom iz Vojvodine. sin Jovana Ili a.1894). Najve u pa nju poklanjao je ipak temama iz gr ke i rimske antike. i jedno vreme u Ni u. u feljtonu. "umetnik-pesnik". U njima je u mno tvu prizora dao dru tvenu komediju Srbije svog doba. poznojesenski i zimski tonovi. dobre doma ice. Zona Zamfirova) kao i rasko an humor i slike ravni arskog ambijenta u njegovom glavnom delu . Vrhunac je dostigao u kratkim pri ama iz poslednje decenije ivota. Pilipenda. u pripoveci i romanu. Ta tri ambijenta na la su mesta u njegovim pripovetkama i romanima. koje s najve om otvoreno u govore o svojim nevaljalstvima. u kojima preovla uju tamni. Sremac je najpopularniji srpski pripoveda . istorijskoj i gra anskoj drami. Gospo a ministarka.humoristi kom romanu Pop ira i pop Spira. Pokojnik i dr. sutonski. Sumnjivo lice. Branislava Nu i a (1862-1938). ne mo e se nazvati realistom u poeziji.). majstor forme.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful