Preface: Initiative and Leadership by Serbia Businesses This brochure recognizes and encourages an important initiative among businesses in Serbia today – international certification to assure high business standards and quality. International standards are a powerful tool for businesses in Serbia to improve the quality and competitiveness of their products, and gain the confidence of the international market. International certification accomplishes and assures standards in management, finance, quality control, environmental performance, and health and safety on the part of businesses, manufacturers, and producers. Certification is important because it testifies that a company has been audited by a qualified independent party and certifies that procedures and standards of the company meet European and international standards. Certification provides tangible evidence of a company’s commitment to quality and compliance with international norms. Certification process also contributes to management efficiency, quality, and safety. Implementation of these standards contributes to reduced costs and improved competitiveness and access to national and international markets. This brochure explains requirement of international standards for quality and environmental management systems, as well as more specific and recently established standards for food safety systems, organic and primary agricultural production. Guidance is given on ISO 9001, ISO 14001 and ISO 22000 standards, as well as organic and EurepGAP. For those who produce industrial products, this brochure gives guidance on CE conformity marking. International Relief and Development and the American people are proud of our support for Serbia businesses that want to meet these standards and compete widely in the world. We encourage Serbia companies to learn about and participate in this important initiative. Jesse Bunch, Chief of Party, International Relief and Development September, 2006

Predgovor: Inicijativa i vođstvo srpskih preduzeća Ova brošura prepoznaje i podržava bitnu inicijativu današnjih preduzeća u Srbiji – primenu međunarodnih standarda za sisteme menadžmenta i sertifikaciju uspostavljenog sistema. Za preduzeća u Srbiji međunarodni standardi predstavljaju moćno sredstvo u unapređenju kvaliteta i konkurentnosti proizvoda i sticanja poverenja međunarodnog tržišta. Primena ovih standarda doprinosi smanjenju troškova i poboljšanju konkurentnosti i olakšava pristup nacionalnom i međunarodnom tržištu. Sertifikacija obezbeđuje primenu standarda u menadžmentu, finansijama, upravljanju kvalitetom, upravljanju životnom sredinom, zdravlju i sigurnosti za poslovni sektor i proizvođače. Sertifikacija je važna, jer dokazuje da je kompanija proverena od strane kvalifikovane nezavisne organizacije, čime se potvrđuje da su uspostavljeni dokumentovani postupci rada usklađeni sa evropskim i međunarodnim standardima. Sertifikacija pruža dokaz da se kompanija obavezala na dostizanje kvaliteta i usaglašenost sa međunarodnim normama. Proces sertifikacije takođe doprinosi efikasnosti poslovanja, kvalitetu i sigurnosti. Ova brošura objašnjava zahteve međunarodnih standarda za sisteme upravljanja kvalitetom i životnom sredinom, kao i novije sisteme osiguranja bezbednosti hrane duž celog lanca od njive do trpeze, uključujući organsku proizvodnju i primenu dobre poljoprivredne prakse. Uputstva su data za ISO 9001, ISO 14001 i ISO 22000 standarde, proizvodnju organskih proizvoda i EurepGAP. Za firme koje proizvode industrijske proizvode, ova brošura daje smernice u vezi s primenom znaka CE. Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj i američki narod ponosni su na podršku preduzećima u Srbiji koja žele da dostignu ove standarde i uđu na svetsko tržište. Pozivamo preduzeća iz Srbije da nauče nešto više i da učestvuju u ovom programu. Jesse Bunch, Direktor Organizacija za međunarodnu pomoć i razvoj Septembar, 2006. godine

Priprema teksta: “Bonex inženjering d.o.o.” Beograd “Bonex inženjering” d.o.o. pruža konsultantske usluge i usluge obuke za primenu sistema menadžmenta prema više različitih međunarodnih standarda. Zadatak nam je da zadovoljimo potrebe i očekivanja korisnika naših usluga i da im pomognemo da unaprede svoje poslovanje. Od osnivanja do danas “Bonex inženjering” sarađivao je sa više desetina preduzeća i ustanova pomažući im da steknu potrebne sertifikate, ili rešenja o akreditaciji. Detalji o našem radu mogu se naći na Internet adresi www.bonexing.com.

. 51 51 51 52 53 54 54 55 55 56 58 58 59 59 61 61 62 62 63 INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA – KAKO IZVUĆI NAJVEĆU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE .................................. 50 EurepGAP ............................... 7........................................ 8........1 2..........7 5..3 5........ 11..........................6 5......2 7..................................................................................................3 8..................................................................................................................................................................................................... Zašto EurepGAP? ...............1 7.........8 5......................................4 8.. 3...........4 5.................................1 3... Standardi u službi unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća .........................................................DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI ................................................. Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP ...................................................................3 3..... Organska proizvodnja u Srbiji ......................................standard ISO 22000 ...................... Stanje u Evropskoj uniji ........................................................................................................................ Znak CE – namena i podrušje primene .............. 35 35 36 37 38 39 40 41 43 45 48 OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE ....................................1 8....... Postupak nanošenja znaka CE ................................................................. Izjava o usaglašenosti ..............2 1.. Odgovornost za proizvod ................................ Upoznavanje sa izvorima opasnosti ................................................ Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane ..............................5 2. UVOD ....... 7......................................................................... kapitala........................................................................................................ 2 Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih standarda ...... Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije ............... Sistem upravljanja bezbednošću hrane ............................................................ Harmonizovani standardi ...9 5....1 5........................................ Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP ... Globalni pristup sertifikaciji i ocenjivanju .............. Bezbedna i zdrava hrana – šansa.........7 9...............2 4....... POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM – TEHNIŠKA REGULATIVA I ZNAK CE ................................................. 64 PRILOG ...2 5........ robe i usluga ................................. ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA .................... 22 SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE ................................. 20 Zadaci učesnika u realizaciji projekta primene standarda .............. 2 3 4 5 6 SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM ..................................................... 31 SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE – HACCP . 5...................................................... 9............ Šta je HACCP? ..................................1 9...................4 9................................................................................. 24 Standardi za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine – serija ISO 14000 Postupak primene standarda ISO 14001 .................................................................................... 5.................................3 9..........................................2 2.....5 9.................................................................. Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglašenosti ........................................ 2... Slobodno kretanje ljudi...........................................................................4 1................2 9.. 67 ................................................ Poreklo i značaj pokreta za organsku proizvodnju .......................... Međunarodni standardi i smernice u oblasti proizvodnje bezbedne hrane ...... Šta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? ................... Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zaštite potrošača . 7 Postupak primene standarda ISO 9001 ..........serija ISO 9000 ....3 7........................... Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane ...........10 6.......3 1.............5 5.....................................................................................2 8.............................6 9................................................ ali i izazov ..SADRŽAJ 1 1.................... 7 Standardi za sisteme menadžmenta kvalitetom .............................. Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima .............................................................................................................8 10.................................................. Domaći propisi .................................................................................. Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini ........... Stanje u Srbiji ..............................................................4 9............................. Stanje u Evropskoj uniji ......................................................................................................................................................................................Korisne adrese ..................................................................1 1............................................................................................................. 24 OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADŽMENTA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE .....

.

u prvom redu . odnosno direktoru preduzeća. koji su počesto sve što imaju uložili u svoje preduzeće i sudbinu svoje porodice vezali za njega. samo je neznatan broj informacija namenjen vlasniku. Svaki dokument koji se pominje u njoj treba pročitati u celini. • da damo reference na domaće i strane organizacije i izvore informacija koje preduzeću mogu biti od koristi u daljem radu. da se neće morati prilagođavati. Nadamo se da će čitaoci ove brošure odabrati ovu drugu varijantu. • da damo smernice za planiranje i vođenje projekta tokom kojeg preduzeće treda da uskladi svoj sistem poslovanja sa zahtevima jednog ili više standarda. Na primer. kako bi od njihovog rada preduzeće izvuklo najveću korist. Stoga smo u ovoj brošuri pokušali da popunimo tu prazninu i da standarde prikažemo iz ugla donosilaca odluka . da će moći da nastave da rade kako su i do sada radili. ili se treba osloniti na zvanična tumačenja. možda važniji deo. • da objasnimo kao izgleda postupak ocenjivanja. Nažalost. preduzeće će ili primeniti zahteve za sistem bezbedne hrane. Većina dostupne literature namenjena je specijalistima tehničkih struka – konstruktorima. preduzeća i da pokažemo kao se oni mogu koristiti kao poluga upravljanja i za unapređenje tržišne pozicije preduzeća. da moraju početi da uče. ne smeju toliko rizikovati.menadžera najvišeg nivoa. kontrolorima kvaliteta – i opterećena je sa previše detalja. ali i svima drugima koji žele da se upoznaju sa mnogobrojnim zahtevima međunarodnih standarda o kojima se u poslednje vreme mnogo govori. Stoga smo ovu brošuru . odnosno najviših rukovodilaca. O svakoj od oblasti koja se razmatra u ovoj brošuri na raspolaganju je mnogo knjiga. koji želi dobro svome preduzeću. je primena niza tehničkih i drugih standarda na mestima gde se stvara proizvod. Jedan aspekt ovoga uključenja je usklađivanje zakonskog okvira sa propisima u svetu. ni lak. Do potrebnih sertifikata može se doći na lak. u proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. ili na pravi način. nastojali smo da sve informacije prikažemo tačno i objektivno i da pri tome ukažemo i na rizike sa kojima će se preduzeće možda suočiti. a brošura nije zamena ni za standarde. pre svega u zemljama Evropske unije. a za to su i nadležna i odgovorna sama preduzeća: proizvođači i uslužne organizacije. Njihovi vlasnici ne smeju se zavaravati da se radi o prolaznoj modi. što jeftinije i uz što manje učešća vlasnika. odnosno direktora. Slično je stanje i kada se radi o zaštiti životne sredine. odnosno pruža usluga. BONEX INŽENJERING . za šta su nadležni državni organi. Drugi. Prilikom pripreme brošure postavili smo sebi sledeće ciljeve: • da objasnimo zašto svaki vlasnik. Najopasniji od njih je težnja da se do sertifikata dođe brzo. • da damo smernice za angažovanje konsultanata i organizacija za sertifikaciju. da će se situacija posle nekog vremena vratiti na staro. ni jeftin proces. da moraju zaboraviti sve naše “specifičnosti” i “nasleđe prošlosti”. treba da donese stratešku odluku o primeni tih standarda. tehnolozima.STANDARDI. primena međunarodnih standarda nije ni brz. odnosno direktor. Posedovanje sertifikata i drugih dokaza o usaglašenosti u nizu oblasti postaje uslov za poslovanje. ili će morati da prestane da radi. održavanja i unapređivanja uspostavljenog sistema. Kako će se videti iz teksta brošure. Sa naše strane. ni za stručnu literaturu. novinskih i stručnih članaka. Oni. SISTEMI SERTIFIKACIJE I UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI PRIVREDE SRBIJE Proces ponovnog uključenja Srbije u svetske privredne tokove uveliko traje On podrazumeva da domaća preduzeća u vrlo kratkom roku moraju početi da rade po principima razvijenih zemalja.namenili vlasnicima i direktorima malih i srednjih preduzeća. Samo onaj ko u punoj meri i brzo bude primenio prihvaćene svetske norme može da računa da ima šansu za opstanak. • da prikažemo suštinu standarda iz ugla vlasnika.

uskoro neće moći poslovati ni na domaćem tržištu.ili rizikuju da im nadležna inspekcija zabrani rad. Sporost u prihvatanju međunarodnih standarda postaje velika kočnica razvoju konkurentnosti naših preduzeća. dok u Srbiji jedva da ima 500-600 preduzeća sa sertifikovanim sistemom menadžmenta kvalitetom. naročito MSP (malih i srednjih preduzeća). U izveštaju za 2006. posledice sporazuma WTO (Svetske trgovinske organizacije) o kontroli robe pre isporuke. kvalitet izrade. Na primer. pre svega ona što spadaju u kategoriju MSP. i 2006. sreću sa izazovima kojima se može odgovoriti samo osvajanjem novih znanja i primenom međunarodnih standarda u nizu oblasti. pored ostalog i u okviru projekta pod istim nazivom koji vodi Jefferson Institute (East West Institute. ali je izjavilo da će ih uskoro imati.siepa. ili zagađenje životne sredine. godinu kaže se: “ Svest o potrebi da se upravlja kvalitetom proizvoda izgleda da raste. pouzdanost. zakon o javnim nabavkama daje mogućnost naručiocima da eliminišu sve ponuđače koji nemaju sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom. uz saradnju domaćih stručnjaka. godine Ministarstvo za poljoprivredu. ko želi da se uključi u međunarodne tokove. Privredna komora Beograda objavila je zbirku publikacija iz oblasti primene direktiva EU. Mnogi vlasnici i/ili direktori domaćih firmi već su se susreli sa zahtevima svojih inostranih partnera da moraju obezbediti dokaze/sertifikate o kvalitetu proizvoda. mora garantovati da njegovi proizvodi i otpad neće naneti štetu drugima. Na primer. Ovi projekti odvijaju se u koordinaciji i uz značajnu podršku međunarodnih institucija. Sve ovo govori da se preduzeća u Srbiji. harmonizovanim standardima i ako su označeni znakom CE.yu/srp/izvoznici/uredba_web. Tako postaje jasno zašto domaća preduzeća teško ulaze na strana tržišta. Preduzećima koja su orijentisana na domaće kupce primena međunarodnih standarda može izgledati nepotrebna.pdf 2 Jefferson Institute: “Competiveness of Serbian Economy 2006” 3 HACCP – skraćenica od “Hazard Analysis and Critical Control Points” – Analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke 1 2 . kako u oblasti poljoprivrede. 56/2006) i objavljivanjem javnog poziva u štampi 21. Ne treba očekivati da se ovde radi o nekoj prolaznoj kampanji – opasnosti u vezi s bezbednošću hrane. prerađivači i distributeri moraće primeniti sistem HACCP3 . koji ne zadovoljavaju zahteve standarda. itd. tako i u oblasti proizvodnje industrijskih proizvoda: tokom 2005. što je sasvim nedovoljno za efikasnu organizaciju posla. niti imaju uspostavljen bilo kakav sistem poslovnog planiranja. mnoga preduzeća nemaju nikakvu upravljačku dokumentaciju kojom bi se rasporedila odgovornost za posao. mada veoma sporo. Za niz proizvoda. a u Mađarskoj on prelazi 3500. New York). objavljenom 2003. preduslov za nanošenje znaka CE je da preduzeće ima sistem menadžmenta kvalitetom. a sertifikat za sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001 postaje čak neophodan preduslov za bilo kakve poslovne aranžmane. Tako se na tržište EU mogu plasirati određene kategorije proizvoda samo ako su oni izrađeni u skladu sa tzv. a 30% ih još nema. Međutim. (videti više na sajtu SIEPA: http://www. U izveštaju1. Preduzeća najčešće poseduju samo dokumentaciju koja se zahteva zakonom.htm).2006. yu/serbian/publikacije/konkurentnost_privrede_srbije. Na primer.odavno nije faktor konkurentnosti. 40% ih nije uvelo. Interna efikasnost proizvodnih i radnih procesa takođe je problem koji muči mnoga naša preduzeća. I pored svih uloženih napora. u toku je projekat “SCG-Quality” u okviru kojeg se preuzimaju i prevode direktive tzv. godine. dala uputstva za rad i tako smanjila verovatnoća greške i kašnjenje u isporuci.1 UVOD 1. šumarstvo i vodoprivredu Srbije raspisalo je konkurs za dodelu bespovratne pomoći preduzećima koja žele da primene i sertifikuju sisteme proizvodnje bezbedne hrane. Primena standarda kvaliteta jedan je od uslova za ulaz na tržište EU2”. Srbija u ovoj oblasti daleko zaostaje za svojim susedima. mali broj sertifikovanih proizvoda i sistema menadžmenta u srpskim preduzećima. “novog pristupa” i tehnički standardi EU (Evropske unije). vrlo nizak stepen primene standarda serije ISO 14000 u vezi sa sistemima zaštite životne sredine. U međuvremenu. Ono što prodaje proizvod je kvalitet: dizajn. Za tri godine od publikovanja ovog izveštaja situacija se nije bitno promenila. u Rumuniji taj je broj veći od 2000. menadžmenta kvalitetom i menadžmenta zaštitom životne sredine.1 Konkurentnost privrede Srbije i primena međunarodnih standarda Konkurentnost privrede Srbije prati se već nekoliko godina. to ima za posledicu da oni. koji moraju prepoznati koji se sve zahtevi postavljaju pred njihovo preduzeće i koja je njihova lična uloga Izveštaj “Konkurentnost privrede Srbije” može se preuzeti sa internet prezentacije Narodne banke Srbije. Samo 30% preduzeća uvelo je neki od standarda kvaliteta (ISO ili HACCP). Svako.sr.07. usaglašen sa standardom ISO 9001. Najvažniji zadatak stoji pred vlasnicima biznisa.gov. treba pomenuti i realizaciju “Programa internacionalizacije privrednih društava” koja počinje donošenjem Uredbe o uslovima i načinu internacionalizacije privrednih društava od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija (Službeni glasnik RS br. http://www. Na tržištu razvijenih zemalja niska cena – naš do sada glavni izvozni argument . a to je činilac koji neposredno utiče na troškove poslovanja i poverenje kupaca. Na primer. u zapadnoj Srbiji u periodu 2002-2006 IRD (International Relief and Development) realizovao je niz projekata kojima se podstiče primena sistema menadžmenta kvalitetom u MSP. u Srbiji se sprovodi niz projekata kojima se podstiče primena međunarodnih standarda. a u oblasti bezbednosti hrane za ljude i životinje svi proizvođači. među kojima su najvažniji: nedostatak menadžerskih veština. neusklađenost domaće prakse sa standardima serije ISO 9000 i tehničkom regulativom Evropske unije. Kvalitet proizvoda drugi je veliki problem sa kojim se naša preduzeća susreću. navode se činioci koji negativno utiču na konkurentnost domaće privrede.nbs. prevazilaze okvire jedne zemlje. pošto naša zemlja ubrzano preuzima direktive Evropske unije i pravila WTO i počinje da ih uvodi u domaće zakonodavstvo.

Samo informisani vlasnik/direktor može da upravlja preduzećem i da poslovanje unapređuje primenjujući dobru menadžersku praksu razvijenih zemalja. Logotipi međunarodnih organizacija za standardizaciju ISO izrađuje standarde koje doprinose svim vrstama poslovanja te delotvornijem. koje sarađuju sa evropskim i međunarodnim organizacijama u toj oblasti. 1 Slika 1. ISO je međunarodna organizacija za standardizaciju koju čine nacionalne ustanove za standardizaciju iz velikih i malih zemalja. radi postizanja optimalne koristi za društvo. industrijskih zemalja i zemalja u razvoju iz celoga sveta. Našu zemlju u ISO organizaciji predstavlja Institut za standardizaciju. Ciljevi primene standarda prikazani su na sl. 3 . kroz njihovo unošenje u ugovore. tehnologije (tehnike) i iskustva. ili sve to zajedno. međutim. a to uglavnom omogućavaju nacionalne organizacije za standardizaciju. Standardi se pišu koristeći objektivne pokazatelje. tako da se ono što standard definiše može izmeriti ili proveriti.u postupku primene standarda. radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu“. tehničkih i drugih propisa. Pored našeg Instituta za standardizaciju. u trgovinske deklaracije ili u legislativu. pravila. za nas su najvažnije ISO – Međunarodna organizacija za standardizaciju. 1. U prirodi primene standarda je da su oni dostupni javnosti. Ova tela. za opštu i višekratnu upotrebu. proizvodnji i isporuci proizvoda i usluga. Taj posao obavljaju stručnjaci „pozajmljeni“ iz industrijskih. Postoji više organizacija koje publikuju standarde od interesa za domaća preduzeća. Standardi treba da budu zasnovani na proverenim rezultatima nauke. ili • kriterijume koji se mogu verifikovati za standardni proizvod. štite i kupci i potrošači . sigurnijem i čistijem razvoju. ili • metode merenja ili ispitivanja. ne mogu nametati obaveznost primene standarda – to može jedino zakon. CEN – Evropski komitet za standardizaciju i CENELEC .2 Međunarodni standardi kao sredstvo za uklanjanje barijera u trgovini Standard se u dokumentima međunarodnih organizacija definiše kao „Dokument. na primer predstavnici vladinih agencija i ispitnih laboratorija.Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici.korisnici proizvoda i usluga. tehničkih i poslovnih područja. Ciljevi primene standarda Sadržaj standarda određuje se zajedničkim dogovorom predstavnika zainteresovanih strana. Slika 2. utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela. Primenom standarda olakšava se međunarodna trgovina. ili • praktične preporuke ili smernice za njegovu upotrebu. Oni mogu tražiti da standard sadrži: • usaglašenu terminologiju ili klasifikaciju. kojim se utvrđuju. ISO izrađuje samo one standarde koje zahteva tržište. smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate. a mogu im se pridružiti drugi stručnjaci s odgovarajućim znanjem.

smatra se da automatski ispunjava zahteve relevantne direktive koja se odnosi na CE označavanje. čime se stvara baza za donošenje odluka na osnovu činjenica. raste svest o potrebi očuvanja čiste. pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede i pravilniku o metodama organske stočarske proizvodnje Primena pomenutih standarda preduzeću donosi sledeće koristi: . Istovremeno se utvrđuju kriterijumi i postupci za praćenje realizacije poslovnih ciljeva i za ocenjivanje postignutih učinaka. Standardi. proizvođačima je olakšano dokazivanje usaglašenosti. doneseni u okviru direktiva novoga pristupa. proizvod čija je usaglašenost sa standardom dokazana u jednoj laboratoriji. Zakonom o standardizaciji iz decembra 2005. nestaje najveći deo formalnih prepreka koje su ometale pristup tržištu. onda on predstavlja međunarodni konsenzus o “stanju tehnike” u razmatranom području. Postojanje međunarodne standardizacije znatno olakšava promet proizvoda. uvodi se dokumentovano praćenje realizacije posla. čime se smanjuje verovatnoća da preduzeće dođe pod udar inspekcijskih službi. zbog kašnjenja u prevođenju često se ne slažu godine izdanja. Istovremeno. utvrđuje se vizija dugoročnog razvoja preduzeća i politika u pogledu kvaliteta proizvoda i usluga kojima se zadovoljavaju zahtevi i potrebe kupaca i koristnika jasno se prepoznaje koji se zakonski zahtevi moraju zadovoljiti.3 Standardi u službi unapređenja poslovanja i konkurentnosti preduzeća Preduzeće primenjuje standarde: a) b) c) u procesima konstruisanja/razvoja proizvoda i pripreme tehničkih specifikacija. 5 Pod uslovom da je laboratorija akreditovana u nacionalnom sistemu akreditacije i da je zemlja član IAF (Međunarodni akreditacioni forum) 4 4 . Ako neki proizvod odgovara harmonizovanim standardima. u procesima ispitivanja/ocenjivanja usaglašenosti. 1. po sporazumu sa ISO organizacijom. Ti standardi nisu predmet ove brošure. Međutim. čime se umanjuje verovatnoća greške operatera. Aspekti a) i b) obuhvataju se standardima za proizvode i metode ispitivanja. o sistem za proizvodnju bezbedne hrane ISO 22000. Aspekt c) razmatra se: u standardima za: o sistem menadžmenta kvalitetom serije JUS ISO 9000. jer se odredbe međunarodnih standarda jednako tumače u svim krajevima sveta. a informacije o njima mogu se naći u katalozima organizacija za standardizaciju (videti adrese u prilogu). jer se tako ukida potreba da svaka zemlja postavlja svoje zahteve kvaliteta. ili dokaže usaglašenost svojih proizvoda sa zahtevima harmonizovanih standarda. uspostavlja se jasna interna raspodela nadležnosti i ovlašćenja.podstiče se uvođenje sistema poslovnog planiranja. tako da je ISO 9000:2000 kod nas JUS ISO 9000:2001. u procesima upravljanja proizvodnjom i preduzećem. potrebi pravilnog rukovanja proizvodnom opremom i njenog preventivnog održavanja - - Nakon što preduzeće primeni i sertifikuje sistem menadžmenta. pomažući primenu legislative Evropske komisije. uredne i bezbedne radne sredine. Time se. pored ostalog. CEN i CENELEC su evropske organizacije za standardizaciju koje pripremaju standarde i tehničku regulativu u okviru evropskog sistema standardizacije. Nažalost. godine bilo je predviđeno da standardi nose oznaku SCS – Srpsko-crnogorski standard.Kada se neki ISO standard objavi pod oznakom “međunarodni standard“. ne mora se nigde više ponovo ispitivati5. poslovnim partnerima šalje jasna poruka da je preduzeće spremno da kontinuirano zadovoljava njihove zahteve. kupaca i zaposlenih. o sistem menadžmenta zaštitom životne sredine serije JUS ISO 14000. poboljšavaju se odnosi između vlasnika/rukovodstva i zaposlenih kroz podsticanje otvorene komunikacije o problemima. zasnovana na dokumentovanim uputstvima za rad. postupak dokazivanja usaglašenosti sa harmonizovanim standardima Evropske unije i direktivama novoga pristupa objašnjen je u glavi posvećenoj CE označavanju. Po pravilu. kao alata za ostvarenje poslovnih ciljeva. poznati su pod nazivom “harmonizovani standardi”. preuzima ISO standarde u neizmenjenom vidu i takvi standardi doskora su nosili oznaku JUS ISO4. u smernicama za primenu dobre poljoprivredne prakse EUREPGAP u zakonu o organskoj proizvodnji. - - - U trenutku pisanja ove brošure nije poznato koju će oznaku nositi domaći standardi. Ovo planiranje treba da bude usmereno na sprečavanje nastanka problema i treba da uključi interese svih strana: vlasnika biznisa. Naša zemlja.

• 97/7/EC o ugovorima sklopljenim na daljinu. Pored inspekcijskih službi. mogu da ispitaju karakteristike kvaliteta proizvoda što se isporučuju tržištu. ili pruže usluge. zračenja svih vrsta. strujni udari itd. Time se još jednom ističe potreba da preduzeće poznaje i primenjuje standarde i propise koji se odnose na njegovu oblast poslovanja. pravo da se čuje glas potrošača. Osnovni razlog tome je porast nivoa tehnologije koji.yu. o čemu će kasnije biti više reči. Najvažniji mehanizmi zaštite potrošača su: . kontrolne organizacije i organizacije za sertifikaciju proizvoda. pravo na zdravu životnu sredinu. pravo na sigurnost. 5 . Kao podršku definisanoj politici. vrlo je važno da naši izvoznici budu svesni svih rizika u vezi s korišćenjem njihovog proizvoda i da poseduju potrebne dokaze o usaglašenosti.juat. . sa dodatkom direktive 1999/34/EC kojom se ova odgovornost proširuje na poljoprivredne proizvode • 85/577/EEC o ugovorima sklopljenim van poslovnih prostorija (van sedišta preduzeća. pravo na obeštećenje.zaštitu od finansijskih i drugih gubitaka. ekološkim i drugim uslovima u skladu sa zakonom. odnosno “proizvodi i usluge koje ne odgovaraju zdravstvenim. Tako je kod nas u septembru 2005. u kojem učestvuju akreditovane laboratorije. . Pre stotinak godina proizvodi su bili jednostavni i najčešća nezgoda koja je mogla da zadesi neopreznog korisnika bili su požar ili opekotina.000. kod prodaje preko mreže trgovačkih putnika) • 87/102/EEC o potrošačkim kreditima • 89/552/EEC o emitovanju TV programa. preko uspostavljanja zakonskog okvira i staranja da se taj okvir sprovodi. Zemlja koja se opredeli za prijem u članstvo Evropske unije mora da zakone i praksu u oblasti zaštite potrošača podigne na nivo koji vlada na teritoriji EU. a sa druge – potpuno onemogućava da krajnji korisnik detaljno proveri karakteristike kvaliteta predmeta koje troši ili upotrebljava. • 94/47/EC o prodaju tajm-šering usluga.država.zaštitu od zagađenja životne sredine (buka. jedan od važnih instrumenata zaštite i potrošača i proizvođača su akreditovane laboratorije i kontrolne organizacije koje.4 Promet robe i usluga i pitanja bezbednosti i zaštite potrošača Zaštiti potrošača u zapadnim zemljama pridaje se sve veća pažnja. koje mogu da idu i do 70.1. doprinosi da obični građani počinju i u svakodnevnom životu da se služe sve složenijim i potencijalno opasnim proizvodima (od električnih kuhinjskih pribora.gov. usvojen zakon o zaštiti potrošača. Ko treba da štiti potrošača? Očigledno je da postoje samo dva faktora . Zaštita potrošača i građana obuhvata: . Danas postoji mnogo veći broj izvora opasnosti: strujni udari zbog neispravnih prekidača. zatrovana voda i zemlja itd. pravo na obrazovanje potrošača. do proizvoda kućne hemije). a u novembru iste godine i zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. letovanje ture). koji nisu sigurni po život i zdravlje potrošača i životnu sredinu. eksplozije bojlera i butan-boca. U slučaju da dođe do povrede ili narušavanja zdravlja potrošača. Spisak akreditovanih organizacija vodi naša nacionalna organizacija za akreditaciju – Akreditaciono telo Srbije. Upravo zato. Ovi su zakoni usaglašeni sa deklaracijom UN i normama EU i njima se utvrđuju visoke kazne za slučaj da se potrošaču prodaju proizvodi. Zaštiti potrošača neposredno doprinose i direktive i staroga i novoga pristupa kojima se utvrđuju zahtevi za bezbednost proizvoda. čak ni one bezbednosne. opasni pribori za seckanje voća i povrća i mnogi drugi. pravo na izbor.sistem utvrđivanja usaglašenosti i sistem inspekcijskog nadzora. a ustanovi se direktna uzročno-posledična veza sa konkretnim proizvodom (naprimer. • 85/374/EEC o odgovornosti za defektan proizvod. sa jedne strane.tehnički propisi i standardi u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda. i potrošač lično – putem informisanja o svojim pravima i načinima njihovog ostvarenja i kroz upoznavanje sa bitnim karakteristikama proizvoda koje kupuje. Evropska komisija je usvojila sledeće direktive koje su neposredno usmerene na zaštitu potrošača (prve dve cifre znače godinu usvajanja): • 84/450/EEC o zlonamernom reklamiranju.000 EUR.zaštitu od neposredne opasnosti po zdravlje i život (fizičke povrede. a podaci o njima mogu se preuzeti sa internet lokacije www. pravo na informisanost. Koliki je pravima ovo problem vidi se i po tome što je Generalna skupština UN našla za potrebno da usvoji deklaraciju o osnovnim potrošača: pravo na zadovoljenje osnovnih potreba. • 98/27/EC o pokretanju sudskih zabrana. • 92/28/EEC o reklamiranju medicinskih proizvoda za ljudsku upotrebu. trovanje hranom) proizvođača čekaju teške kazne. kvalitativnim. .). tehničkim i drugim propisima”. po zahtevu proizvođača. usmerenih na zaštitu interesa potrošača • 99/44/EC o prodaji proizvoda i pridruženim garancijama. npr. higijenskim. važećim standardima. hemijska oštećenja. grejalica ili sijaličnih grla.). • 93/13/EEC o nepoštenim odredbama u ugovorima sa potrošačima. • 90/314/EEC o «paketima» turističkih usluga (putovanje.

pod čime se podrazumeva “higijenska ispravnost namirnica i ispravnost njihovog sastava u pogledu energetskih. odnosno veterinarske prakse i sistema HACCP. • proizvodi od jaja (direktiva 89/437/EEC). Prema američkoj definiciji iz 1974. odnosno zdravstveno ispravne hrane. Ako se zbog nečijeg propusta. radi se o namirnicama koje pridonose promociji fiziološke i psihološke ravnoteže organizma i optimalnoj otpornosti na stres. može se reći da su sistemi HACCP. Kasnije se pojam “zdrava hrana” proširio i pretvorio u pravi pokret (namirnice bez obrade u industriji. izvoz u EU nije moguć ako izvoznik nema uspostavljen sistem bezbedne hrane (HACCP) Koliko je ovaj problem za nas ozbiljan. to će negativno uticati na sve proizvođače date vrste proizvoda u Srbiji. do trpeze”. • postaviti proizvodne procese u skladu sa dobrom proizvodnom praksom (GMP ) i uspostaviti sistem HACCP. • dodatne mere koje se odnose na kontrolu hrane (direktiva 93/99/EEC). Tako je u zakonu o veterinarstvu. • boje korišćene u prehrambenim proizvodima (94/36/EC). Ova je definicija vrlo široka i razlikuje se od definicije što se koristi u našem zakonodavstvu. Zato osiguranje bezbedne i zdrave hrane postaje svetski problem. prerađivača i distributera hrane. Slično kao kod industrijskih proizvoda. Kada se i kod nas donese zakon o hrani nestaće razlike u definicijama. zdravoj hrani. Naziv je stalno u prometu premda ga nisu potvrdile svetske institucije. često se govori i o tzv. uzrokovane zdravstveno neispravnom hranom. ili nesavesnog poslovanja. bez aditiva i kontaminanata). brzo prošire širom planete. • rastvarači za ekstrakciju (direktiva 88/344/EEC). infekciju i bolesti. 178/2002 kojom se utvrđuju smernice za donošenje zakona o hrani. U vezi s materijom koju obrađuje ova brošura. • higijena prehrambenih proizvoda (direktiva 93/43/EEC). Od Srbije se traži da na celoj svojoj teritoriji uspostavi sistem kojim se garantuje bezbednost proizvedene hrane. a očekuje se donošenje zakona o hrani. ali i izazov Intenzivna trgovina prehrambenim proizvodima na nivou celoga sveta omogućuje potrošačima da uživaju u egzotičnim plodovima dalekih zemalja. Praćenje i primena ovih i drugih sličnih zakona postaje obaveza svih proizvođača. s tim da će veterinarska inspekcija sprovoditi nadzor nad primenom sistema. gradivnih i zaštitnih materija koja ima uticaja na biološku vrednost namirnica”. • aditivi (okvirna direktiva 89/107/EEC). • označavanje prehrambenih proizvoda (direktiva 2000/13/EC).5 Bezbedna i zdrava hrana – šansa. odnosno u proizvodnji zdrave hrane. sve do zabrane izvoza. Tako od januara 2006. • mleko i mlečni proizvodi (direktiva 92/46/EEC). Tvrdnja je možda tačna. Pored bezbedne. Organic i EUREPGAP usmereni na osiguranje bezbednosti hrane. • mesni proizvodi (direktiva 92/5/EEC). i u oblasti prometa poljoprivrednih proizvoda Evropska unija donela je niz propisa i direktiva. Zato je interes svih proizvođača da dosledno primene sisteme za proizvodnju bezbedne hrane i da podstiču druge da ih primenjuju. s tim da svaki pokriva specifično područje. U odluci br. Takođe je donet zakon o organskoj poljoprivredi. Ova direktiva zahteva uspostavljanje HACCP planova i službeni inspekcijski nadzor. godine. Evropska komisija utvrdila je da se hrana smatra bezbednom ako se njenim konzumiranjem neće naneti šteta zdravlju i ako je pogodna za ljudsku ishranu. naruši poverenje u taj sistem. ali treba naglasiti da je prvi preduslov za izvoz naših prehrambenih proizvoda osiguranje njihove bezbednosti putem primene dobre poljoprivredne. godine. Srbija intenzivno preuzima propise EU. • zasladivači (94/35/EC i 96/83/EC). donetom krajem 2005. vidi se po tome što se pravila Evropske unije i drugih zemalja sa kojima trgujemo primenjuju integralno na celu našu zemlju. • materijali u kontaktu sa prehrambenim proizvodima (okvirna direktiva 89/109/EEC). Ukoliko želite da neki prehrambeni proizvod izvozite na tržište EU potrebno je: • osigurati usaglašenost sa nizom direktiva koje se odnose na vaš proizvod. kojim će se obuhvatiti ceo lanac ishrane “od njive. nadležne za hranu i prehranu. navedeno da se u proizvodnji proizvoda životinjskog porekla mora primeniti sistem HACCP. Međutim. 6 .1. te obezbeđenja certifikata o kvalitetu. Zašto je ova tema važna? Često se govori da šansa naše zemlje leži u poljoprivredi. razmena ove vrste dobara nosi sa sobom i mogućnost da se infekcije i bolesti. • životinje i proizvodi vodene kulture (direktiva 91/67/EEC) itd. na primer: • službena kontrola hrane (direktiva 89/397/EEC). Naš Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe govori o zdravstvenoj ispravnosti namirnica.

Ovaj standard daje smernice u vezi s prijemom.1 Ciljevi i namena standarda za sisteme menadžmenta kvalitetom Termin „ISO 9000“ ili „serija ISO 9000“ najčešće se upotrebljava kao zbirni naziv za skup više standarda. a sertifikat služi kao potvrda da organizacija efektivno upravlja svojim internim procesima rada. odnosno pruži uslugu. prikazanu na Slici 1. inače neće opstati na tržištu. posluju sa velikim brojem dobavljača.2. Standard ISO 9001 upravo je tome namenjen – on štiti kupca time. Pojavom organizacija za sertifikaciju. i proizvođač je pred problemom – različiti kupci postavljaju različite zahteve i svako kontroliše svoju nabavku.1 Standardi za sisteme menadžmenta kvalitetom . Standardi su nastali kao posledica potrebe da se utvrde zahtevi koje neki isporučilac treba da ispuni da bi ga kupac smatrao pogodnim za dugoročnu saradnju. Na primer. Ovi standardi spadaju u klasu 3. u skladu sa zahtevima i očekivanjima korisnika. Vojska i drugi veliki sistemi. SISTEMI MENADŽMENTA KVALITETOM 2. ako se kvalitet njihovih proizvoda razlikuje od jedne do druge isporuke. Tako standard i sistem sertifikacije služi svim zainteresovanim stranama. Ako se oni nalaze na različitom stepenu razvoja. S druge strane. Takođe treba istaći da je standard ISO 9001 dosta ograničen. jer ne postavlja zahteve koji za kupca nisu bitni. poput policije. Standard je usmeren na zadovoljavanje korisnika i jedini je dokument prema kojem se može sprovoditi potvrđivanje od strane treće strane (certifikacija). od kojih neki čak ni ne spadaju u grupu od 9000-9999. a njihova specifičnost je u tome. U Tabeli 1. održavanjem zadovoljstva korisnika. Mora se naglasiti. nema zahteva u pogledu zadovoljstva zaposlenih ili upravljanja finansijama. Daje smernice koje pomažu u pripremi. Može se koristiti za sprovođenje internih provera.2. koje ocenjuju usaglašenost sa standardom. železnice ili vodoprivrede. Smernice koje pomažu da se osigura kvalitet procesa projektovanja i kvalitet projektovanog proizvoda. Tabela 1.Najvažniji standardi serije ISO 9000 Standardi i smernice ISO 9000:2005 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Osnove i rečnik Svrha Utvrđuje polazište za razumevanje standarda i daje definicije osnovnih termina koji se upotrebljavaju u seriji standarda ISO 9000 Standard koji utvrđuje zahteve što se mogu koristiti za ocenu sposobnosti organizacije da zadovolji kupce i primenjive zakone i propise. obradom i rešavanjem reklamacija korisnika proizvoda i usluga ISO 9001:2000 Sistemi menadžmenta kvalitetom– Zahtevi ISO 9004:2000 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za poboljšavanje performansi ISO 19011:2002 Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine ISO 10005:2005 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za planove kvaliteta ISO 10006:2003 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Smernice za menadžment kvalitetom projektovanju ISO 10002:2004 – Menadžment kvalitetom – Zadovoljenje korisnika – Smernice za rešavanje prigovora u organizacijama Podrazumeva se da je organizacija i bez standarda ISO 9001 sposobna da izradi proizvod. međutim. što je vrlo skupo i ne daje garanciju da će se otkriti baš svaka neispravna jedinica proizvoda. Takve zahteve prvo je formulisala američka vojska. odobravanju i izmenama planova kvaliteta. onda kupac mora lično da kontroliše svaku nabavku. prikazani su najvažniji standardi koji spadaju u seriju ISO 9000. Ovaj standard daje smernice za neprekidno poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom u organizaciji na korist svih strana. za ocenjivanje dobavljača. Standard koji daje smernice za proveru sposobnosti organizacije za postizanje određenih ciljeva kvaliteta. 6 7 . Pogodno je onda da se definiše jedan minimalni skup zahteva koji bi garantovao ujednačenost kvaliteta isporučenih proizvoda i sprečio da proizvod sa odstupanjima dospe do kupca. oceni. još pedesetih godina prošloga veka. Kod uspostavljanja poslovnih odnosa sa partnerima u inostranstvu postalo je uobičajeno da strani partner kvalifikuje isporučioca putem ispitivanja kvaliteta uzoraka proizvoda i putem uvida u njegov sistem menadžmenta. tako da je gotovo nemoguće zadovoljiti sve kupce. već na organizaciono-upravljačke procese unutar organizacije koja kupcima isporučuje proizvode i usluge.1.serija ISO 9000 2. da sertifikat ništa ne govori o postizanju potrebnog nivoa kvaliteta proizvoda6. što se oni ne odnose na tehnička svojstva proizvoda ili procesa. što od proizvođača traži da obezbedi resurse i primeni sistem upravljanja procesima rada da bi se osigurali usaglašenost i zadovoljenje zahteva korisnika. ili za eksterno ocenjivanje (sertifikaciju). tako da organizacija koja želi da unapredi svoje poslovanje ne može da se zadrži samo na primeni standarda ISO 9001 – to je tek prvi korak u procesu kontinuiranog unapređenja. kako bi se osiguralo da će i sve naredne isporuke biti jednakog kvaliteta kao i isporučeni uzorak. jer standard ISO 9001 tome nije ni namenjen. smanjila se potreba da svaki kupac za sebe proverava pouzdanost dobavljača.

USMERENJE NA KORISNIKE Organizacija zavisi od svojih kupaca i zato treba da razume njihove sadašnje i buduće potrebe. obezbedite resurse i uspostavite povoljnu klimu za kvalitet Formirajte viziju. bez obzira na broj zaposlenih. Standard daje smernice za uspostavljanje sistema praćenja ISO 10014:2006 Menadžment kvalitetom – Smernice troškova u vezi s kvalitetom i za identifikaciju podataka koji se za ostvarivanje finansijske i ekonomske koristi mogu koristiti za donošenje upravljačkih odluka Ovaj standard daje smernice kako organizacija treba da pristupi ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za izboru konsultanta za sistem menadžmenta. a osam najvažnijih od njih dati su u standardu ISO 9000:2000 . Putem obuke obezbedite njihovo uključenje u donošenje operativnih odluka i poboljšanje procesa.UKLJUČENJE OSOBLJA Suštinu organizacije čine zaposleni na svim nivoima. može se videti: da su zahtevi. Usmerite se na korišćenje resursa u aktivnostima unutar procesa. Svi ostali standardi ove grupe smatraju se pomoćnim i njihova primena nije obavezna. postupke i materijal. prikazuje odnose između pojedinih klasa dokumenata i daje njihovu moguću strukturu. 8 .PROCESNI PRISTUP Željeni rezultat efikasnije se ostvaruje kada se povezanim resursima i aktivnostima upravlja kao procesom. ovi standardi smatraju se osnovom na koju se nadograđuju svi drugi sistemi menadžmenta: sistem zaštite životne sredine. navedenih u standardu ISO 9000. Poznavanje standarda serije ISO 9000 od velike je važnosti za rukovodioce svih nivoa. Definišite izazovne norme i ciljeve i primenite strategije za njihovo ostvarenje. koji se proveravaju prilikom sertifikacije. sistem za proizvodnju bezbedne hrane itd. Stvorite osećaj lične posvećenosti ciljevima organizacije. čak ni u sertifikovanim organizacijama. smernice i sistem zajedničkih vrednosti. Utvrdite jasne nadležnosti i odgovornosti. Oni treba da stvore i održavaju radnu sredinu u kojoj će ljudi biti u potpunosti uključeni u ostvarivanje ciljeva organizacije Utvrdite politiku i ciljeve koji se mogu verifikovati. Ovaj standard daje smernice koje pomažu u pripremi dokumentacije sistema menadžmenta kvalitetom. upravljajte i održavajte dokumentovane procese. a njihovo potpuno uključenje omogućuje da se njihove sposobnosti koriste na dobrobit organizacije. koristeći znanje i iskustvo ljudi.1. opremu. Princip 4 . obučite i osposobite zaposlene. Princip 2 – LIDERSTVO . Izričito identifikujte interne/eksterne kupce i dobavljače za svaki od procesa. Merite zadovoljstvo kupaca i delujte u skladu sa rezultatima merenja. da je razumevanje standarda ISO 9001 uslovljeno poznavanjem osnovnih termina i principa menadžmenta.2 Principi sistema menadžmenta kvalitetom U svom radu preduzeće se mora držati određenih principa. sistem zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Vodite i trenirajte tim. Definišite. stvarajte uslove za rad i dajte ovlašćenja ljudima Princip 3 .Osnove i rečnik. primenite tu politiku. Pošto se odnose na ukupno poslovanje preduzeća. To su: Princip 1 . Standardi serije ISO 9000 primenjuju se u neizmenjenom vidu u svim zemljama sveta. treba imati u vidu da su u standardu ISO 9004 date smernice primenom kojih organizacija može da unapredi svoj učinak. sadržani u standardu ISO 9001 i da se sertifikacija obavlja samo prema tom standardu.ISO 10012:2003 Sistemi upravljanja merenjima Zahtevi za proces merenja i mernu opremu ISO/TR 10013:2001 Smernice za dokumentaciju sistema menadžmenta kvalitetom Daje smernice u vezi s uspostavljanjem metrološkog sistema u organizaciji kako bi se osiguralo da se merenja sprovode s predviđenom tačnošću. u svim industrijsko-ekonomskim sektorima i u svim preduzećima. Unapređenje sistema menadžmenta kvalitetom nakon sertifikacije treba da se zasniva na primeni tih smernica. Shvatite sadašnje i buduće potrebe i očekivanja kupaca. što se vidi iz područja koje oni obrađuju (videti niže). tako da efektivno koristite ljude. Obezbedite usaglašenost sa definisanim zahtevima kupca.PREDVODNIČKA ULOGA RUKOVODSTVA Vođe uspostavljaju jedinstvo cilja i smera kretanja organizacije. 2. da zadovolji njihove zahteve i da teži da nadmaši njihova očekivanja. Iz Tabele 1. Ipak. Definišite nivoe stručnosti. kako da proveri sisteme menadžmenta kvalitetom i za korišćenje njegovu kompetentnost i kako da koristi njegove usluge radi njihovih usluga izvlačenja maksimalne koristi od takvog odnosa.

obezbeđujući rano uključenje i učešće u definisanju zahteva za zajednički razvoj i poboljšanje proizvoda. tako da odnosi. 3. Razvijajte uzajamno poverenje. mogućnosti i podršku da doprinesu trajnom poboljšanju procesa. 2. Odluke i aktivnosti zasnivaju se na analizi podataka i informacija kako bi se maksimizirala produktivnost i minimizirali gubici i dorade. dobijenih iz izveštaja o proverama. i 8. Dok principi 1. Shvatite njihovu međusobnu uslovljenost. korektivnim merama. uspostavljeni na principu uzajamne koristi.ODLUČIVANJE NA OSNOVU ČINJENICA Efektivno donošenje odluka zasniva se na analizi podataka i informacija.SISTEMSKI PRISTUP MENADŽMENTU Identifikacija. Uspostavite stratešku saradnju ili partnerstvo. poboljšava efektivnost i efikasnost organizacije.UZAJAMNO KORISNI ODNOSI SA DOBAVLJAČIMA Organizacija i njeni dobavljači su međusobno zavisni. razumevanje i upravljanje sistemom međusobno povezanih procesa. o sprovođenje planiranog. Za vreme obavljanja dnevnoga posla u organizaciji. Preispitujte i ocenjujte njihovu sposobnost da upravljaju isporukom kvalitetnih proizvoda i usluga. Princip 6 . Putem preispitivanja od strane rukovodstva. Na pogodan način definišite i dokumentujte zahteve koje treba da ispune vaši dobavljači. Identifikujte skup procesa unutar sistema. poboljšanju performansi i proširenju udela na tržištu putem upotrebe alata i tehnologije menadžmenta. Princip 7 . bez obzira o kojem se nivou upravljanja radi. namenjenih ostvarenju datog cilja. predstavljaju iskaze poslovne etike. i jednoj i drugoj strani omogućavaju stvaranje dodatne vrednosti. o analiziranje podataka o izvršenju. svi ovi principi integrišu se i primenjuju celovito. o izvlačenje pouka i korigovanje plana 7 PDCA – Skraćenica od Plan-Do-Check-Action (planiraj-sprovedi-proveri-preduzmi mere) 9 . poštovanje i posvećenost zadovoljstvu kupaca i trajnom poboljšanju. pritužbi kupaca i drugih izvora. obezbedite resurse i dajte ljudima alate. Merite rezultate i poredite ih sa ključnim ciljevima.Princip 5 . Povežite procese sa ciljevima organizacije. rešavanju neusaglašenosti. dotle principi 4-7 predstavljaju operativnu veštinu koja se zasniva na četiri koraka što se neprekidno ponavljaju: o planiranje. Uspostavite i održavajte pogodan i efektivan dokumentovan sistem kvaliteta. Naglasak je na minimiziranju troškova. Menadžerske odluke i aktivnosti unutar sistema kvaliteta zasnivaju se na analizi proverenih podataka i informacija. procesa i sistema.STALNA POBOLJŠAVANJA Trajno poboljšanje treba da bude stalan cilj organizacije. internih i eksternih provera i korektivnih i preventivnih mera stalno poboljšavajte efektivnost sistema kvaliteta Postavite realne i izazovne ciljeve za poboljšanje. Princip 8 .

na Slici 4. da otklanja probleme u radu i ispravlja greške. i njome mora upravljati (tačka 4. Slika 3. svako preduzeće koristi dokumentaciju. svako preduzeće mora da upravlja svojim ljudskim.1. ali i da sprečava njihov nastanak. svako preduzeće mora da prati efekte svoga rada.).). a grafički su prikazani na Slici 3. samo jedan standard u Tabeli 1 sadrži zahteve – to je standard ISO 9001:2000. PDCA krug 2.).Ova četiri koraka poznata su pod nazivom PDCA7. Slika 4 – Struktura standarda ISO 9001:2000 10 . (tačka 8. prikazano je svako moguće preduzeće: svako preduzeće ima rukovodstvo.3 Zahtevi standarda ISO 9001 Kako je rečeno.). koje ima specifične zadatke (tačka 5. materijalno-tehničkim i finansijskim resursima (tačka 6. svako preduzeće mora da stvara proizvode i/ili usluge od kojih živi i koje prodaje kupcima/korisnicima (tačka 7. “Demingov krug” ili “krug kontinuiranog poboljšanja”. Ma kako o o o o o to izgledalo neobično.). komercijalnu i drugu. tehničku. Njegova struktura (tačke standarda) prikazana je na Slici 4.

razlikuje od jedne do druge organizacije. čime se potpuno zamagljuje smisao i cilj standarda. Pošto se predmet rada. Ovo je izuzetno važna tvrdnja koja podrazumeva da od primene standarda nema ništa ako u to nije uključeno rukovodstvo preduzeća. a omogućuje vođenje organizacije u celini i funkcionisanje glavnog procesa. Ima dosta organizacija što su se toliko istrošile izrađujući dokumentaciju kojoj nisu videle svrhu. Dva su razloga za ovo premeštanje: vlasnicima/direktorima odmah se ukazuje na grupu zahteva kojima se utvrđuju njihovi zadaci. odnosno glavni proces u kojem se stvara nova vrednost. Međutim. koji teče horizontalno od ulaza do izlaza (od leve do desne strane dijagrama) i proces upravljanja. po dubini organizacije.4 Imovina korisnika. počev od najvišeg. dok uslužna organizacija. ili zahtev 7. previše često se primena standarda ISO 9001 svodi na ispisivanje niza dokumenata. Sa slike se vidi da se u organizaciji mogu uočiti dva toka – glavni proces u kojem se stvara proizvod ili realizuje usluga. Ovakav redosled izlaganja ne samo da neće narušiti suštinu standarda.Odavde sledi da se standard ISO 9001:2000 uopšte i ne obraća zaposlenima u proizvodnji/pružanju usluga (radnicima za mašinom). – Međusobni odnos elemenata standarda Na primer. Međusobna veza elemenata standarda (grupe zahteva) prikazana je na Slici 5. dozvoljena isključenja odnose se samo na poglavlje 7 – nijedan zahtev izvan tog poglavlja nije moguće isključiti. koja u procesu pružanja usluge ne koristi nikakva merila. već će u prvi plan dovesti ono što je presudno važno iz ugla rukovođenja organizacijom.5.6 Uređaji za praćenje i merenje. koji se odvija vertikalno.3 Projektovanje i razvoj. U daljem tekstu prikazaćemo zahteve standarda ISO 9001 iz ugla vlasnika/direktora. da im za rešavanje pravih problema nije ostalo snage. trgovinska organizacija po pravilu će isključiti zahtev 7. 11 . pošto je on za nju neprimenljiv. nego rukovodiocima svih nivoa. standard uvažava da primena nekih njegovih zahteva možda neće biti moguća i dozvoljava da se takvi zahtevi isključe iz područja primene sistema menadžmenta. može da odluči da isključi zahtev 7. Slika 5. pri čemu ćemo zahteve koji se odnose na dokumentaciju prikazati na kraju.

da osiguraju primenu sistema u oblastima kojima rukovode. 12 . • upravljanje promenama – poslovno planiranje. standard će biti uveden u primenu. najviše rukovodstvo treba da odredi predstavnika rukovodstva i dodeli mu ovlašćenja i zaduženja da osigura funkcionisanje sistema menadžmenta u celoj organizaciji.1 Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo prikazani su na Slici 6. • uspostavljanje unutrašnje organizacije. najviše rukovodstvo (vlasnik i/ili direktor) presudno utiče na uspeh ili neuspeh projekta: • ako postoji odlučnost. ni rukovodioci drugih nivoa. Ovi se zahtevi nimalo ne razliku od uobičajenih poslova što stoje pred rukovodstvom bilo koje firme: • vidljiva predvodnička uloga. S tim u vezi. raspodele odgovornosti i ovlašćenja. Upozorenje! – traže se: • jasni ciljevi • dugoročna politika • istrajnost Slika 6 – Zahtevi koji se odnose na rukovodstvo Kada je u pitanju primena standarda ISO 9001.1. Prema standardu. Predstavnik rukovodstva nije lice “zaduženo za kvalitet” – za kvalitet je zadužen svako u svom domenu posla. • ako se vlasnik/direktor sam ne drži propisanog sistema. • razvoj kulture trajnog poboljšanja. • uspostavljanje unutrašnjih linija za komunikaciju – horizontalnih i vertikalnih. • definisanje politike i ciljeva (kvaliteta). s tim da ovo lice može obavljati i druge poslove.2. izvlačenje pouka i rebalans planova.3. • obezbeđenje resursa. prohodnih u oba smera. posebno planiranje razvoja. • periodična preispitivanja ostvarenih rezultata. treba se osvrnuti na ulogu predstavnika rukovodstva. ne oslobađaju svoga dela odgovornosti . Ovime se ni najviše rukovodstvo. zaposleni odmah vide da se radi o pukoj formi i sistem „pada“.

za proizvodnju ili pružanje usluga preduzeće mora da obezbedi specijalne uslove radne sredine (temperatura okoline. Takođe se moraju utvrditi parametri koje treba pratiti i mora se obezbediti da se oni prate na pogodan način (termometri. sve što u firmi postoji. 13 . Primer je neodgovarajuće osvetljenje na mestima gde se radi obrada podataka na računaru. rukovodstvo organizacije. • softver. • sredstva za proizvodnju/pružanje usluga. radno iskustvo) i da se rasporede saglasno njima. vlažnost vazduha. • da se osigura da zaposleni postanu svesni značaja svog posla i uticaja tog posla na ostvarenje ciljeva organizacije. Zahtevi za resurse prikazani su na Slici 7. ili vizuelna kontrola.2. što može izazvati zamor radnika i pojavu grešaka. buke i sl). Za obezbeđivanje resursa odgovorno je. • patenti i know-how. zašto su važni za organizaciju i zašto su važni za zaposlene. mora se koristiti prema nameni (i uputstvu za rukovanje tamo gde je ono neophodno). osvetljenje i drugi). • da se obezbedi obuka za održavanje znanja “ ili “preduzmu druge mere. ako on ne utiče na kvalitet proizvoda. rukovodstvo je odgovorno da osigura da se utvrde i zadovolje zahtevi za radnu sredinu. dakle. vibracije. broj mikroorganizama u vazduhu. • da zaposleni imaju potrebne kvalifikacije. • novac. površinskoj montaži elektronskih sklopova. njihova znanja veštine. Zahtev za obezbeđenje uslova radne sredine ne razmatra komfor na radnom mestu.3. Zahtevi • • • za infrastrukturu vrlo su jednostavni: ona treba da bude pogodna za upotrebu. Ipak. ma kako stečene (škola.. merači vlage. naravno. Zahtevi za resurse Ključni resurs svake firme su njeni zaposleni. preradi prehrambenih proizvoda svih vrsta. onda se mora obezbediti i odgovarajući komfor.2 Zahtevi što se odnose na upravljanje resursima Pod „resursima“ podrazumevaju se: • zaposleni. To je obaveza u proizvodnji farmaceutskih preparata. U takvim slučajevima.”. broj čestica u vazduhu. Zato se od organizacije zahteva: • da zahtevi/potrebne kvalifikacije za radna mesta budu definisani. kursevi. a namenjeno je zadovoljenju zahteva korisnika. U pojedinim slučajevima. Poslednja alineja zapravo traži da se uspostavi sistem komunikacije između rukovodstva i zaposlenih putem kojeg će se zaposlenima preneti koji su ciljevi organizacije. • zgrade. Slika 7. buka. mora se održavati u stanju koje omogućuje postizanje kvaliteta proizvoda. ako postoji mogućnost da zaposleni greši u radu zato što uslovi na radnom mestu negativno utiču na njegove psihofizičke sposobnosti..1.

Kada je u pitanju standardizovana usluga. koji se odnose na proces realizacije proizvoda/pružanje usluge. 8 14 . Ne radi se. Slika 8. a završavaju se isporukom i (eventualno) servisiranjem proizvoda. a treba da se okonča u zadatom vremenu i uz trošenje zadate količine resursa. čiji rezultat treba da bude proizvod/usluga u skladu s ulaznim zahtevom. o izradi projektne dokumentacije. kako se to ponekad tumači8. slede prirodni tok aktivnosti i tok repromaterijala koji počinju prepoznavanjem zahteva korisnika. kako je prikazano na Slici 9. dok u terminima zakona o planiranju i gradnji ovaj termin obuhvata izradu projektne dokumentacije (npr. odnosno uslugama nakon prodaje. ISO 9001 “projektovanje” se odnosi na proces stvaranja novoga ili modifikovanog proizvoda. jer nemaju licencu za to. izrada idejnog projekta). na primer kupovina rezervnog dela za automobil.2. Ti su zahtevi prikazani na Slici 8. što još jednom ukazuje na izuzetan značaj planiranja uopšte. pri čemu se mora utvrditi može li organizacija da ispuni njegove zahteve. Sledeća grupa aktivnosti tiče se utvrđivanja šta kupac zapravo traži (zahteva. kupac želi da postavi računarsku mrežu) i organizacija prvo treba da razjasni zahteve kupca. U pitanju je zabuna u terminima: po standardu. očekuje) i kakav mu proizvod/uslugu ponuditi. pre svega finansijskih. Treba naglasiti da se ovde razmatra upravljanje procesom projektovanja/konstruisanja/razvoja. Kod razmatranja ovog zahteva pojedine firme izjavljuju da se ne bave projektovanjem. Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pružanje usluge Sa slike se vidi da je planiranje prva faza procesa proizvodnje/pružanja usluga. zatim treba da na osnovu njih utvrdi kakav bi proizvod odgovarao za tu namenu i na kraju – mora da oceni može li to biti učinjeno po prihvatljivoj ceni i u prihvatljivom roku.1. Veoma značajan prostor posvećen je upravljanju projektovanjem/razvojem novoga proizvoda.3 Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda/pružanje usluge Zahtevi. sve ove aktivnosti vrlo su jednostavne (kupac treba samo da saopšti tip automobila i godinu proizvodnje). ali kod drugih vrsta usluga to nije tako (na primer.3. dakle.

Postojanje tehnološke dokumentacije. Zahtevi koji se odnose na projektovanje U delu koji se odnosi na realizaciju proizvoda/usluge. biti moguće ući u trag svim aktivnostima u toku proizvodnje/pružanja usluga. inače ga na tržištu ne bi bilo. obučenih radnika i ispravnih sredstava za rad sami se po sebi podrazumevaju.Slika 9. Razlog je jednostavan – pisci standarda smatraju da je proces proizvodnje/pružanja usluga nešto što preduzeće zna da radi. Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i pružanje usluga 15 . Slika 10. u slučaju potrebe. Koncentracija je samo na nekoliko područja koje daju sigurnost korisniku da u proizvodu neće biti skrivenih mana i da će. zahtevi standarda vrlo su malobrojni i jednostavni.

• za svaki značajni proces treba identifikovati ključne veličine koje govore o učinku konkretnog procesa. Zahtevi što se odnose na merenje. koji govore o ostvarenom kvalitetu proizvoda/usluge. a znanje ekonomije. međutim. Ovo zahteva da svaki rukovodilac utvrdi koji mu je skup podataka neophodan za rukovođenje i za sagledavanje stanja u oblasti za koju je odgovoran. analizu i poboljšanja. • podatke sa tržišta. a zatim za njih treba odrediti granice prihvatljivosti. Slika 11. preko identifikacije šta s njima treba da se radi kada jednom budu raspoloživi. prikazani su zahtevi ISO 9001:2000 koji se odnose na merenje. rukovodstvo je u opasnosti da donese pogrešnu poslovodnu odluku. 16 . U njima se krije celokupna filozofija upravljanja preduzećem i upravljanja kvalitetom. • podatke sa izlaza iz procesa.4 Zahtevi koji se odnose na merenja. Kako. ali je izuzetno komplikovano to uraditi za prateće procese. polazeći od utvrđivanja koji podaci treba se da prikupljaju.1. Pre nego što se prikažu zahtevi ovog dela standarda treba istaći da su oni – u odnosu na sve druge . na primer. tzv. Ovo je jednostavno samo kada su u pitanju tehničke karakteristike proizvoda (njegove fizičke i druge osobine). do toga ko i kakve odluke treba da donese na osnovu njih. koje daje sistem kontrole. kako je pokazano na slici. kako je to prikazano na Slici 12. koji govore o stepenu zadovoljstva kupca/korisnika. istaći da se u ovom delu standarda zapravo opisuje mehanizam povratne sprege koji firmi daje dugoročnu stabilnost. Obrađeni podaci dostavljaju se rukovodstvu (sistemu upravljanja) koje ih poredi s usvojenom poslovnom politikom i ciljevima i deluje na osnovu utvrđenih odstupanja. Zašto je ovaj deo standarda tako složen? Razloga je više: • u njemu je sadržan ceo PDCA ciklus. Sa slike se vidi da je za efektivno upravljanje neophodno prikupiti tri grupe informacija: • podatke iz procesa.najteži za razumevanje i primenu. Ukoliko bar jedna informacija nedostaje.3. analizu i poboljšanja. identifikovati veličinu koja govori o učinku procesa upravljanja ljudskim resursima? Šta je tu granica prihvatljivosti? • do povratnih podataka od korisnika vrlo se teško dolazi. Njegova dosledna primena traži stil rukovođenja koji se kod nas ne sreće često.2. ekonomske i matematičke statistike apsolutno je neophodno ako se želi potpuno razumevanje svih zahteva. analize i poboljšanja Na Slici 11. Važno je. a koji govore o tome da li se procesima u preduzeću delotvorno upravlja. „glas procesa“. • svako merenje treba da bude planirano.

otkrivanje korenih uzroka zametan je i nepopularan posao – lakše je gasiti požar svaki put kad se pojavi. često se zahteva da se sprovede detaljna analiza procesa i identifikuju rizici od pojave problema. stimulišu da nađu pogodno rešenje i ovlašćuju se da ga primene. te uspostavljanju ciklusa kontinuiranog poboljšanja. korektivne mere uvek su reaktivne – sprovode se kada se problem već desio. Nažalost. Kontinuirana poboljšanja mogu se sprovoditi sistemom „korak po korak“ i „projekat po projekat“. najbliži problemu. on zahteva potpunu promenu kulture organizacije. pri čemu se utvrđuju koreni uzroci nastalih odstupanja – često duboko skriveni – s težnjom da se prepoznati problem reši i nikada više ne ponovi. da bi se zatim pogodnim merama (često prilično skupim. 17 . gde se radnici. po principu japanskih „kružoka kvaliteta“.Slika 12 – Kolo povratne sprege u upravljanju Problemi leže i u realizaciji korektivnih i preventivnih mera. kao i kombinacijom ta dva pristupa. Nažalost. Korektivne mere usmerene su na sistem rukovođenja organizacijom. Da bi se one pravilno postavile. pre svega onih. Mada je princip „korak po korak“ najlakši za primenu i jeftiniji. Ali. Preventivne mere usmerene su na sprečavanje nastanka problema. takva je praksa kod nas potpuno nepoznata. Zato mnoge organizacije posluju po principu „valjda će sve biti u redu“. koji dovode do nezadovoljstva korisnika. jer se zahtevaju investicije) sprečio nastanak problema.

2.1.3.5 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju Preduzeće u svom radu koristi veliki broj dokumenata, od kojih su neki pripremljeni u preduzeću (dokumenta internog porekla), a neki stižu od kupaca ili drugih organizacija (eksterna dokumenta). Na Slici 13. prikazana je jedna moguća struktura dokumentacije kojom preduzeće raspolaže.

Slika 13 – Sistem dokumenata u preduzeću Svim dokumentima kojima preduzeće raspolaže mora se upravljati, što podrazumeva: • pregled i odobravanje dokumenata pre dostavljanja na mesta korišćenja, • osiguranje da su u primeni samo važeća dokumenta, • osiguranje da s dokumentima budu upoznati svi, za koje je to važno, • sprovođenje izmena radi usaglašavanja s praksom, • čuvanje i arhiviranje, • povlačenje (po prestanku važnosti) i uništavanje zastarelih kopija. Postupak upravljanja pojedinim klasama dokumenata, prikazanim na Slici 13, različit je, a različite su i funkcije koje upravljaju dokumentima, tako da za svaku klasu treba definisati pravila upravljanja. Sva su dokumenta važna i međusobno ravnopravna, ali se u mnogim organizacijama dokumentima sistema menadžmenta kvalitetom pridaje neprimereno veći značaj u odnosu na druge klase dokumenata. Na primer, tačno se zna kome je sve dostavljena procedura za rešavanje neusaglašenosti i ko ima koju kopiju, dok se istovremeno Pravilnik o radu, jedan od najznačajnijih akata preduzeća, ne dostavlja nikome, već se samo zakonskih osam dana ističe na oglasnoj tabli preduzeća. Takođe, projektna dokumentacija ume da bude u neredu, a tehnički crteži često postoje samo kao skica, što otežava upravljanje.

18

Dokumenta pojedinih klasa rade se u slobodnoj formi (dopisi, na primer), ili je njihova izrada regulisana standardima (crteži), ili zakonom (ugovori). Dokumentacija sistema menadžmenta kvalitetom najčešće se izrađuje u skladu sa smernicama standarda ISO/TR 10013 i uređuje po piramidalnom principu, prikazanom na Slici 14.

Slika 14 – Piramida dokumenata sistema menadžmenta kvalitetom Namena pojedinih vrsta dokumenata u ovoj piramidi je sledeća: Poslovnik (o kvalitetu): • opis politike i opštih ciljeva, • nadležnosti i odgovornosti u celoj organizaciji, • način postizanja usaglašenosti s referentnim standardom. Procedure (dokumentovani postupci): • opis procesa/načina rada poslovne funkcije, • način povezivanja aktera u lancu događaja, • identifikacija "vlasnika" procesa i učesnika u procesu, • načelne smernice šta, ko i kada treba da uradi. Uputstva (radne instrukcije): • opis jedne aktivnosti/postupka rada izvršioca, • definisanje standarda dobrog rada, • detaljno šta, ko, kada, kako treba da se uradi, • postupak beleženja rezultata. Zapisi (evidencije): • trag o obavljenoj aktivnosti - šta je urađeno, ko je uradio, kad, koji su rezultati, • objektivni dokaz, • mogu biti urađeni na obrascu, ili u slobodnoj formi. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju da se dokumenta i zapisi drže u elektronskom obliku, na magnetnim ili optičkim nosiocima informacije. Ništa više ne mora biti na papiru, izuzev ako je preduzeću lakše da koristi papirnu dokumentaciju (ili se nekim drugim obavezujućim dokumentom to zahteva). Vrlo često postavlja se pitanje koliko dokumenata sistema menadžmenta kvalitetom preduzeće mora da poseduje. Na to se ne može dati jednoznačan odgovor. Standard ISO 9001 zahteva da postoje sledeća dokumenta: šest dokumentovanih postupaka, politika kvaliteta, poslovnik o kvalitetu i zapisi (videti Sliku 13). Očigledno je, međutim, da organizacija mora da dokumentuje sve procese rada gde bi – ako nema uputstva za rad – moglo doći do greške. O kojim se procesima radi, utvrđuje sama organizacija.
19

Standard ISO 9001 izuzetno insistira na postojanju zapisa – objektivnih dokaza o obavljenim aktivnostima i postignutim rezultatima. Neki primeri kategorija zapisa dati u Tabeli 2. Tabela 2 – Kategorije zapisa prema standardu ISO 9001:2001 Zapis o preispitivanju od strane rukovodstva Dokaz da proces realizacije i proizvod koji u njemu nastaje ispunjavaju zahteve Ulazni podaci za projektovanje Podaci o obrazovanju, obuci, veštinama i radnom iskustvu Rezultati preispitivanja zahteva što se odnose na proizvod i mere koje proističu iz zaključaka sa preispitivanja Rezultati preispitivanja u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera

Rezultati verifikacionih aktivnosti u toku procesa projektovanja Rezultati vrednovanja (validacije) u toku projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera i razvoja i rezultati naloženih mera Rezultati preispitivanja izmena u toku procesa projektovanja i razvoja i rezultati naloženih mera Rezultati validacije procesa Rezultati ocenjivanja dobavljača i rezultati preduzetih po osnovu utvrđenih ocena mera,

Jedinstvena identifikacija proizvoda tamo gde je postavljen zahtev za sledljivost Standardi koji se koriste za kalibraciju ili potvrđivanje opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje u slučaju da nema odgovarajućeg nacionalnog ili međunarodnog standarda Rezultati kalibracije opreme za merenje, kontrolisanje i ispitivanje Dokazi o usaglašenosti proizvoda sa kriterijumima za prijem i identifikacija lica, odgovornog za odobravanje isporuke proizvoda Rezultati korektivnih mera Rezultati preventivnih mera

Podaci o imovini korisnika koja je izgubljena. oštećena, ili na drugi način postala nepodesna za upotrebu Ocena validnosti ranije dobijenih rezultata kada se utvrdi da merna oprema ne odgovara zahtevima Rezultati internih provera Opis utvrđenih neusaglašenosti i mera, preduzetih za njihovu sanaciju, uključujući sva odobrenja za odstupanje

2.2 Postupak primene standarda ISO 9001 Primena standarda ISO 9001 i priprema za sertifikaciju složen je projekat koji troši vreme, novac i radnu energiju. Kao i kod svakog projekta, postavlja se ključno pitanje: šta je njegov cilj? Razlozi za pokretanje projekta mogu biti razni i neki od njih navedeni su u uvodu ove brošure. Među njima svakako su najvažniji jačanje tržišne pozicije, zadovoljenje zahteva korisnika, poboljšanje efektivnosti i efikasnosti sistema upravljanja u organizaciji. Ostali razlozi koji mogu da iniciraju pokretanje projekta su: izričiti zahtevi kupaca, potreba da se konkuriše na tenderima za javne nabavke, moda itd. Kako se navodi u standardu ISO 9001, “Usvajanje sistema menadžmenta kvalitetom treba da bude strateška odluka organizacije” tako da koristi, koje neka organizacija može da očekuje od ovoga projekta, neposredno zavise od nekoliko ključnih faktora: postavljenih ciljeva, uključenja rukovodilaca svih nivoa i njihove spremnosti da pokrenu i sprovedu promene i unapređenja, podrške zaposlenih, načina vođenja projekta. Svaki projekat primene standarda jedinstven je u meri, u kojoj je i svaka organizacija jedinstvena. Mada sličnosti uvek ima, organizacije se međusobno veoma razlikuju po materijalno-tehničkim resursima, znanju i veštinama zaposlenih, njihovim navikama i međuljudskim odnosima, načinu poslovanja. Standard ISO 9001 o tome kaže: “Projektovanje i realizacija sistema menadžmenta kvalitetom u organizaciji zavise od raznih potreba, datih ciljeva, proizvoda koji se isporučuju, procesa koji se koriste i veličine i strukture same organizacije. Ovaj međunarodni standard nema za cilj da nametne uniformnost u strukturi sistema menadžmenta kvalitetom, niti uniformnost dokumentacije.” Prilikom realizacije ove vrste projekata, najveći broj organizacija odlučuje se da zatraži spoljašnju stručnu pomoć i angažuje konsultanta. Ova odluka ima svoje opravdanje, pošto kompetentan konsultant može da organizaciji značajno uštedi vreme i napore, ali angažovanje konsultanta nije obavezno. Smernice za izbor konsultanta date su u daljem tekstu.

20

. dokumentovati i primeniti sistem i obezbediti dokumentovane dokaze o njegovoj efektivnosti. Na osnovu ovoga vidi se da organizacija ne mora da traži sertifikaciju.postizanje zadovoljenja korisnika. . u srednjim – za 12-15 meseci.akcionari .). stepena primene elektronskih tehnologija itd.Preispitivanje i ažuriranje dokumentacije čije se postojanje zahteva zakonom (videti korak 2). ali da treba da primeni sistem menadžmenta kvalitetom jer od toga ima dosta internih koristi. 5.dobavljači . U malim organizacijama projekat se obično realizuje za 6-9 meseci. 9. 2. Utvrdite šta drugi očekuju od vas.Razmatranje da li zajedno sa standardom ISO 9001 organizacija treba da primeni još neki standard. . dodelite zaduženja i pripremite vremenski raspored. 10. . Primenite standarde serije 9000 u vašem sistemu upravljanja. .poboljšanje efikasnosti i profita. Za kraće vreme nije moguće osigurati primenu osnovnih principa menadžmenta. Utvrdite koji su procesi potrebni da bi se vašim korisnicima isporučio proizvod u skladu s njihovim zahtevima. Obezbedite i proučite informacije o standardima serije ISO 9000. naročito u vezi s reklamacijama. 13. prirode proizvodnje. To možete uraditi sami.smanjenje troškova. To lice mora biti ovlašćeno da donosi izvršne odluke. pomenuti u Tabeli 1. 6. . ili možete tražiti spoljašnju pomoć 7. Ako je to slučaj. Trajanje projekta zavisi od niza preduslova: veličine organizacije. 9 21 . važno je se u projekat uključe i sledeće aktivnosti: . Mora se odrediti lice koje će u ime rukovodstva voditi projekt i koordinirati sve aktivnosti. Treba da povedete računa o interesnim stranama kao što su: .kupci i krajnji korisnici . standarda ISO 9001:2000 da biste utvrdili koji se od njih primenjuju na vaš sistem. i 8. Odlučite da li ćete podneti prijavu9 za sertifikaciju. . Pripremite plan aktivnosti kojima se uklanjaju odstupanja. postojećeg stepena dokumentovanosti procesa rada. pomenuti u koraku 7.Obuka rukovodstva i zaposlenih (videti korak 3).ISO organizacija savetuje da projekat primene standarda sadrži sledeće faze: 1.Imenovanje rukovodioca projekta. a u velikim za 18-24 meseca. samostalno ili u konsultaciji s direktorom.povećanje/održavanje učešća na tržištu. Koristite ISO 9001:2000 kao osnovu za sertifikaciju. 4. njenog stepena razvijenosti. . Obezbedite resurse za sprovođenje ovih aktivnosti. 8. Ciljevi mogu biti: . .zaposleni . i razvijaju procesi.poboljšanje komunikacije i morala u organizaciji. pomenuta u koraku 6. . To mogu biti standardi. Obezbedite smernice za pojedine aspekte sistema menadžmenta kvalitetom.Projektovanje unutrašnje organizacije (videti korake 4. obučiti zaposlene. 12.povećanje poverenja u proizvodni sistem. Sprovodite periodične interne provere. Utvrdite ciljeve koje želite da postignete.društvena zajednica 3. na primer ISO 14001 ili ISO 22000 (HACCP). Utvrdite postojeće stanje vašeg sistema menadžmenta kvalitetom i ocenite gde postoje razlike između vaše prakse i zahteva standarda ISO 9001:2000.obezbeđenje da proizvodi i usluge stalno zadovoljavaju zahteve korisnika. Nastavite da poboljšavate vaše poslovanje Zbog specifičnosti primene standarda u našim organizacijama. podnesite prijavu za sertifikaciju kod akreditovane organizacije koja će vas oceniti i potvrditi da je vaš sistem menadžmenta kvalitetom usaglašen sa zahtevima standarda ISO 9001:2000. onda treba obezbediti da se gradi jedan celovit sistem menadžmenta. Ako vam je to potrebno. a koji ne. Pri tome proučite zahteve odeljka 7. Sprovedite vaš plan.

Ovo se u prvom redu odnosi na rukovodioce koji su nadležni za određena područja rada. Tada konsultant treba da bude sposoban da projektuje sistem menadžmenta kvalitetom koji treba da služi najvišem rukovodstvu da unapredi poslovanje firme i mora biti spreman da demonstrira u čemu se to unapređenje sastoji. poznavanje standarda i sistema menadžmenta. Međutim.prisustvo obuci. kao i one.2 ove brošure i uključenje najvišeg rukovodstva u sve aktivnosti projekta u skladu sa planom i definisanim nadležnostima. koji garantuju sertifikaciju10. njegove lične osobine. što globalno obuhvata: . Najgora varijanta je da se od konsultanta traži da projekat realizuje u što kraćem vremenu i po principu “ključ u ruke”. to će biti sasvim nedovoljno za organizaciju koja želi da unapredi svoj sistem menadžmenta.lice za tehničku obradu materijala koji se budu pripremali u okviru projekta. Organizacija. navedenih u tački 2. Uobičajena raspodela zadataka između konsultanta i organizacije izgleda ovako: a) Zadaci preduzeća − − − Obezbeđenje primene osam principa menadžmenta. organizacija treba da uzme u kompetentnost konsultanta.dokumentovanje politike i ciljeva kvaliteta. Organizacija treba da posebnu pažnju obrati na etičke principe kojima se konsultant rukovodi u radu i treba da izbegava one. Obezbeđenje materijalno-tehničkih i finansijskih resursa za realizaciju projekta. . pri čemu može da koristi standard ISO 10019:2005 Smernice za izbor konsultanata za sisteme menadžmenta kvalitetom i za korišćenje njihovih usluga. ili procese.analizu i dokumentovanje procesa rada.vreme za rad sa konsultantom. koja se opredeli za drugu varijantu. Svi ovi aspekti rada konsultanta nisu uvek jednako važni.sprovođenje internih provera i preispitivanja. opšte obrazovanje. znanje i veštine kojima raspolaže. poznavanje zahteva za proizvode i procese. jednako kao i usluge drugih majstora zanata.2. Sprovođenje aktivnosti iz svog domena nadležnosti koje budu definisane planom projekta. . 22 . Stoga je za organizaciju vrlo važno da pravilno priđe izboru konsultanta. koji napadno i direktno nude svoje usluge ili dostavljaju ponudu koja im nije tražena. biće dovoljno da konsultant poznaje postupak pripreme za ocenjivanje. Zavisno obzir: od ciljeva projekta primene standarda i razloga zbog kojeg se angažuje konsultant. − 10 Iza ovakve garancije najčešće se krije sporazum konsultanta i organizacije za sertifikaciju.1. jer tada nema koristi za organizaciju. te korektivnih i preventivnih mera. ili može da zatraži pomoć konsultanta. organizacija može da odluči da samostalno priđe realizaciji projekta. etička pravila kojih se pridržava u radu. ali treba znati da usluge dobrih konsultanata imaju cenu. . poznavanje zahteva zakona i drugih propisa. a posebno: . Konsultanti ne moraju da budu akreditovani i ne moraju posedovati nikakva ovlašćenja ili sertifikate da bi se bavili pružanjem konsultantskih usluga. znanje i veštine u oblasti sistema menadžmenta kvalitetom.3 Zadaci učesnika u realizaciji projekta primene standarda Kako je rečeno. praksu u oblasti menadžmenta. . što ukida svaki smisao nezavisnog ocenjivanja. Imenovanje vođe projekta/predstavnika rukovodstva za kvalitet i dodela ovlašćenja za upravljanje projektom (može biti jedno lice). mora biti svesna da se projekat tada realizuje zajedničkim naporima i da se na konsultanta može preneti samo deo ukupnih poslova. radno iskustvo. Za organizaciju kojoj je sertifikat primarni cilj. poznavanje metoda i tehnika koje se koriste u oblasti menadžmenta kvalitetom.

dok ćemo ovde samo pomenuti da u procesu primene standarda organizacija za sertifikaciju ima ulogu: da sprovede objektivno ocenjivanje uspostavljenog sistema menadžmenta kvalitetom radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa standardom ISO 9001. pomoć u definisanju korektivnih mera povodom neusaglašenosti. Zadaci organizacije za sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom Ako se organizacija odluči da sertifikuje svoj sistem menadžmenta kvalitetom. te druge obuke za kojom se ukaže potreba. konsultanti i organizacije za sertifikaciju ne smeju se interesno povezivati pošto se tada ne može garantovani nezavisnost ocenjivanja. učešće u sprovođenju internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadžmenta kvalitetom. biće više reči o sertifikaciji i postupku njenog sprovođenja. sa opisom svih aktivnosti i utvrđenim rokovima realizacije. utvrđenih tokom internih i eksternih provera. te priprema detaljnog plana projekta. U poglavlju 4. sprovođenje obuke zaposlenih za razumevanje i primenu standarda. da izda potvrdu (sertifikat) o usaglašenosti uspostavljenog sistema. da sprovodi periodični nadzor radi provere da li se uspostavljeni sistem održava i unapređuje. treba da podnese prijavu nekoj od akreditovanih organizacija za sertifikaciju. ako su se za to stekli uslovi. i mera Saglasno pravilima za sticanje i održavanje statusa akreditovane organizacije. da prilikom ocenjivanja i nadzora utvrđuje potrebe za sprovođenjem korektivnih i preventivnih mera unapređenja. informisanje organizacije o izvorima takvih materijala i upućivanje na nabavku potrebnih standarda. 23 .b) Zadaci konsultanata − − − − − − d) obezbeđenje informativnih materijala iz oblasti sistema menadžmenta kvalitetom. projektovanje sistema menadžmenta kvalitetom koji odgovara potrebama organizacije i zahtevima standarda. sprovođenje internih provera i preispitivanja uspostavljenog sistema menadžmenta. davanje usmenih i pismenih smernica i vođenje organizacije prilikom analize i dokumentovanja radnih procesa. analizu i dokumentovanje procesa.

Aktivnosti ovih grupa kreću se od protesta. 24 . druge još nemaju nikakve slične propise.Najvažniji standardi serije ISO 14000 Standardi i smernice ISO 14001:2004 ISO 14004:2004 ISO/AWI 14005 Svrha Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine -. Standardi zagovaraju usaglašen pristup koji se može primeniti bilo gde u svetu. kako lokalno. Ova serija standarda određuje da se odgovornost za zaštitu životne sredine nalazi direktno u rukama menadžmenta.3. Tabela 3.1.Ocena životnog ciklusa – Primeri primene ISO 14041 ma određivanje ciljeva i područja primene i na analizu skladišta Upravljanje životnom sredinom -. Ponekad se “životna sredina” skraćuje na ŽS.Vrednovanje učinka u pogledu životne sredine -Smernice Upravljanje životnom sredinom – Primeri vrednovanja učinka u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom – Ocena životnog ciklusa – Principi i okviri Upravljanje životnom sredinom -. preduzeća su time želela da preduprede formiranje paralelnih državnih propisa u ovoj oblasti. Pored ostalog. SISTEMI UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE 3. Širom planete formirane su mnoge grupe i organizacije za zaštitu životne sredine. do pritisaka na vlade za uspostavljanje jačeg kontrole u pogledu zaštite životne sredine. “ISO 14000” naziv je za seriju standarda što se odnose na sistem zaštite životne sredine. pa na međunarodnom planu u ovom pogledu postoji veliki nesklad. Interesovanje javnosti za ekologiju. U Tabeli 3 prikazani su najvažniji standardi koji spadaju u seriju ISO 14000. javnost nije jedini zagovornik zaštite životne sredine. pojam “jača kontrola” ima različito značenje u različitim zemljama. Mnoga preduzeća su takođe prepoznala ovu potrebu i pomogla stvaranje standarda serije ISO 14000. Međutim.1 Standardi za sisteme upravljanja zaštitom životne sredine – serija ISO 14000 3. od engleskog pojma Environmental Management System. Upravo ona lica koja imaju najveći uticaj na politiku preduzeća i postupke njene realizacije imaju i ovlašćenja da definišu sopstvene zadatke u pogledu uspostavljanja sistema zaštite životne sredine.Zahtevi sa smernicama za upotrebu Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Opšte smernice o principima. Na stvaranje ove serije standarda uticala je rastuća zabrinutost javnosti u vezi s uticajem koji industrija ima na životnu sredinu. jer oni često umeju da budu neusaglašeni sa međunarodnim kretanjima i veoma opterećujući za preduzeće. Međutim.1 Ciljevi i namena standarda za upravljanja zaštitom životne sredine Serija standarda ISO 14000 namenjena je harmonizaciji zahteva koji se postavljaju preduzećima širom sveta u pogledu sistema upravljanja zaštitom životne sredine11. uključujući upotrebu vrednovanja učinka u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom – Ocena lokacija i organizacija u pogledu životne sredine Upravljanje životnom sredinom -. Javnost traži da preduzeća u celom svetu preuzmu odgovornost za svoje aktivnosti. preko ograničenih čišćenja okoline. Cilj ovih standarda je uspostavljanje opšteg okvira na nivou preduzeća za upravljanje sistemom zaštite životne sredine. preraslo je u širok svetski pokret. Dok su neke zemlje već definisale kaznene mere za one koji naruše propise o zaštiti životne sredine. Standardi serije ISO 14000 pokušavaju da harmonizuju zahteve u pogledu zaštite životne sredine koji se postavljaju pred industriju u svim krajevima sveta.Ocena životnog ciklusa – Primeri primene ISO 14042 Upravljanje životnom sredinom -. sistemima i pomoćnim metodama Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Smernice za faznu primenu sistema upravljanja životnom sredinom. tako i na svetskom nivou.Rečnik Upravljanje životnom sredinom – Uključenje aspekata u vezi sa ćivotnom sredinom u projektovanje i razvoj proizvoda Upravljanje životnom sredinom – Komunikacija u pogledu životne sredine – Smernice i primeri ISO 14015:2001 ISO 14031:1999 ISO/TR 14032:1999 ISO 14040:2006 ISO 14044:2006 ISO/TR 14047:2003 ISO/TR 14049:2000 ISO 14050:2002 ISO/TR 14062:2002 ISO 14063 11 Umesto termina “sistem zaštite životne sredine” najčešće se koristi oznaka EMS.Ocena životnog ciklusa – Zahtevi i smernice Upravljanje životnom sredinom -. koje se začelo sedamdesetih godina prošlog veka.

traženje pravih definicija ili dopunskih objašnjenja. što će obezbediti plodno tle za primenu standarda serije ISO 14000. Projekat za izgradnju bilo kog industrijskog objekta obavezno sadrži i osvrt na uticaj tog objekta na životnu sredinu. U našoj zemlji postoji obimna regulativa. razmatraju mogući rizici i posledice havarije. Standardi obuhvataju više područja: • Sistem upravljanja zaštitom životne sredine.ISO 19011:2002 ISO/WD 26000 ISO/IEC Uputstvo 66:1999 Uputstva za proveravanje sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine Smernice za odgovornost prema društvu Opšti zahtevi za organizacije koje sprovode ocenjivanje i certifikaciju sistema upravljanja životnom sredinom Iako je primena standarda serije ISO 14000 dobrovoljna. 25 . isto kao što se to desilo kada je publikovana serija standarda ISO 9000. • Provera (ocenjivanje) sistema zaštite životne sredine. CocaCola na primer. Ostali standardi iz serije ISO 14000 koriste se kao smernice za razjašnjenje zahteva. posvećena zaštiti životne sredine i sve je više primera izricanja visokih kazni onima koji ne poštuju propise. Razlog je jednostavan: neka multinacionalna kompanija. Očekuje se da će kretanja na tržištu. • Označavanje proizvoda prema uticaju koji imaju na životnu sredinu. • Ocenjivanje životnog ciklusa proizvoda. pored ostalog.ne dolazi u obzir. mnogi veliki kupci uslovljavaju svoje dobavljače da moraju da poseduju sertifikat za sistem upravljanja zaštitom životne sredine. u oblasti zaštite životne sredine preduzeća se sertifikuju samo prema standardu ISO 14001. 15 – Područja na koja se odnose standardi serije ISO 14000 Ova područja prikazana su na Slici 15. državni propisi i sve veći pritisak društvenih grupa naterati većinu preduzeća da povedu više računa o zaštiti životne sredine. dok određene vrste postrojenja moraju imati i detaljan elaborat u kojem se. • Aspekti zaštite životne sredine u standardima za proizvode. tako da poslovanje sa dobavljačima koji se ponašaju neodgovorno prema životnoj sredini – a to znači i prema društvu . • Ocenjivanje efekata sistema zaštite životne sredine. ne može dozvoliti narušavanje svog imidža. Slično kao kod serije ISO 9000.

vodu. : Merljivi rezultati sistema upravljanja zaštitom životne sredine. njegovu predvodničku ulogu i daje smernice za organizaciju u pogledu zaštite životne sredine. koja je potpuno ili delimično rezultat aktivnosti. postupke i resurse neophodne za definisanje. Politika zaštite životne sredine mora biti saopštena zaposlenima i dostupna javnosti. ili proizvoda. metode. sprovođenje. Sistem zaštite životne sredine: deo opšteg sistema menadžmenta neke organizacije. Ova politika treba da bude dokumentovana. Evo objašnjenja nekoliko najvažnijih termina: Životna sredina: Okruženje u kome organizacija radi. Upoznavanje s terminima tim je važnije što je obaveza u pogledu upravljanja sistemom zaštite životne sredine danas premeštena sa nivoa referenta na nivo vlasnika/direktora preduzeća. Uticaj na životnu sredinu: Svaka promena životne sredine. zemljište. faunu. ljude i njihove uzajamne odnose. Radi se. Aspekt životne sredine: Element aktivnosti. planiranje. Struktura standarda ISO 14001 3.2. raspodelu odgovornosti. ostvareni upravljanjem aspektima životne sredine na osnovu politike zaštite životne sredine.1.3. ili usluga neke organizacije koji može da dođe u do interakciju sa životnom sredinom. primenu. uključujući vazduh. Ona je odraz namera. vizije i vrednosti koje postoje u organizaciji i služi kao osnova za definisanje i preispitivanje ciljeva u pogledu zaštite životne sredine. do globalnog sistema.2 Zahtevi standarda ISO 14001 Struktura standarda ISO 14001 prikazana je na Slici 16. za sprečavanje zagađenja i za obezbeđenje neprekidne usaglašenosti sa primenljivim zakonskim i drugim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine. prirodne resurse. floru. ali je za razumevanje njegovih zahteva neophodno prvo usvojiti nekoliko ključnih termina koji se odnose na zaštitu životne sredine. Okruženje se proteže od organizacije. analizu i održavanje politike zaštite životne sredine i upravljanje aspektima u vezi sa životnom sredinom. 26 .1. koji uključuje organizacionu strukturu. proizvoda ili usluga organizacije. opštih i posebnih ciljeva. Politika zaštite životne sredine pokazuje opredeljenje rukovodstva. strukturiran i dokumentovan način.1 Politika u vezi sa životnom sredinom Standard zahteva da najviše rukovodstvo organizacije definiše i sprovede politiku zaštite životne sredine. Ovaj poslednji zahtev vrlo je ozbiljan i obavezuje organizaciju da učini sve što može da javnost ne izgubi poverenje u nju. Slika 16. pogoršanje ili poboljšanje. dakle o upravljački pristup primenom kojeg se pitanjima zaštite životne sredine pristupa na sistematski. usklađena sa prirodom poslovanja organizacije i mora da uključi opredeljenje za stalno usavršavanje.

šta organizacija stavlja sebi u zadatak u pogledu zaštite životne sredine. Postupak analize uticaja na životnu sredinu i utvrđivanja značajnih aspekata prikazan je na Slici 17. Zatim se iz ukupnog spiska utvrđenih aspekata izdvajaju oni. a) Aspekti i uticaji u vezi sa životnom sredinom Planiranje počinje utvrđivanjem aspekata12. tako da svaka organizacija sama odlučuje kako će pristupiti analizi svojih aspekata13. Slika 17 – Postupak sprovođenja analize aspekata i uticaja na životnu sredinu Ova faza planiranja može da bude vrlo složena i zato mora da postoji dokumentovani postupak po kojem će se sprovesti analiza aspekata.1.koje aktivnosti će se sprovesti u pogledu zaštite životne sredine. tj. u kojim rokovima i ko će za njih biti odgovoran. kako bi se na njih moglo delovati. sagorevanje goriva u kotlarnicama). ali i onima na koje može samo da utiče (na primer. Standard ISO 14001 ne propisuje detalje u vezi s ovim postupkom.kako organizacija utiče na životnu sredinu.1. . odnosno radova na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS”. . Smernice za pripremu ovoga postupka mogu se naći (delimično) u Pravilniku o analizi uticaja objekata. Pažnja se poklanja aspektima kojima organizacija može sama da upravlja (na primer. procesi ili aktivnosti organizacije utiču na životnu sredinu i kakva je priroda tog uticaja. broj 61/92) 27 .3.2. 12 13 Videti termine u 3.koji se zakonski i drugi zahtevi postavljaju pred organizaciju u pogledu zaštite životne sredine. koji u značajnoj meri utiču na životnu sredinu. građevinski radovi koje obavljaju njeni podugovarači). određivanjem koji proizvodi.2 Planiranje sistema zaštite životne sredine Planiranjem sistema zaštite životne sredine utvrđuje se: .2. .

Primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom sredinom Aktivnost/proizvod/proces Aktivnost: Punjenje rezervoara za gorivo Proizvod: Drvena ambalaža Aspekt Potencijalno izlivanje nafte u slučaju udesa Seča borova radi izrade drvene ambalaže Sagorevanje tečnih i čvrstih goriva Uticaj Zagađivanje zemljišta ili vode naftom Trošenje prirodnih resursa Izmene u flori i fauni Emisija u vazduh (gasovi. Prilikom ocenjivanja značajnosti uticaja razmatra se: Ali. vazduh ili zemljište. srednje. pored čisto tehničkih pitanja treba razmotriti i ona u vezi s poslovanjem: Organizacija utvrđuje koje će aspekte i uticaje smatrati značajnim prema definisanoj metodologiji. da bi se mogao ponovo koristiti ako dođe do bilo koje izmene u zakonskom okviru. proizvodima. elektromagnetno i drugo zračenje.U Tabeli 4. trošenje neobnovljivih izvora energije. uticaji na životnu sredinu mogu biti mnogobrojni. bez uticaja. trajanje (npr. vibracija ili neprijatnih mirisa. nikad). Tamo gde postoji odstupanje od zahteva moraju se preduzeti mere da se poslovanje postepeno usaglasi sa zakonima i propisima. b) Zakonski i drugi zahtevi Planiranje sistema zaštite životne sredine nastavlja se utvrđivanjem zakonskih i drugih zahteva koje organizacija treba da ispuni. mora oceniti uticaj izmena na već sprovedenu analizu. tako da nije jednostavno prepoznati koji se od njih odnose na konkretnu organizaciju i pomoć pravnika je dobrošla. Takođe mora da uspostavi sistem za praćenje izmena u propisima. da li postoji neki zakon ili propis koji se odnosi na posmatrane aspekte (na primer. kakvi su stavovi društva. obim dejstva (npr. kazna u slučaju zagađenja vodotoka). Tabela 4. na primer: • • • • • • • • • • • • • • • • • ispuštanje štetnih materija u u vodu. često. mirisi) Trošenje prirodnih resursa Proces: Snabdevanje naselja toplom vodom Čak i kada je u pitanju samo jedna aktivnost organizacije. to su područja gde se može naneti najveća šteta životnoj sredini. dejstvo se oseća u čitavom regionu) jačina uticaja (npr. ugrožavanje retkih i zaštićenih vrsta. ali i dogovore. po opisanom postupku. popisivanje nije dovoljno – organizacija mora da sprovede analizu i utvrdi stepen usaglašenosti svoje prakse sa zahtevima. i ovde mora da postoji postupak za identifikaciju zakonskih i drugih zahteva i za procenu da li je organizacija usaglašena 14 Ovi dodatni zahtevi najčešće su vezani za članstvo u privrednim asocijacijama. Tada se. dim. Kao i kod utvrđivanja aspekata i uticaja. U našoj zemlji postoji veliki broj propisa u oblasti zaštite životne sredine (vidi spisak u prilogu) . dat je primer identifikacije aspekata i uticaja u vezi sa životnom sredinom. velike posledice. koliki bi bili troškovi smanjenja ili izbegavanja negativnog uticaja na životnu sredinu. dejstvo je ograničeno na mesto dešavanja aktivnosti. gradske/lokalne). nanošenje štete flori i fauni. utrošak prirodnih resursa. gomilanje industrijskog i komunalnog otpada. procesima ili aktivnostima. retko. kakve su posledice po ugled organizacije u slučaju nanošenja štete životnoj sredini. dugo). pokrajinske. Međutim. 28 . Ti zahtevi obuhvataju propise svih nivoa (republičke. zaposlenih i akcionara u pogledu uticaja na životnu sredinu. male posledice. Zapis o analizi aspekata i uticaja ostaje u arhivi preduzeća. stvaranje buke. stvaranje dima i prašine. Po pravilu. zona dejstva zahvata celo gradsko područje. verovatnoća pojavljivanja (npr. odnosno ugledu i poslovanju organizacije. pokretima i udruženjima. vrlo kratko. katastrofalne posledice). itd. da li smanjenje uticaja na jednom mestu ne izaziva neželjene posledice na nekom drugom. pisane sporazume i protokole koja organizacija odluči da primenjuje14.

Za svaki cilj mora se utvrditi rok za realizaciju i zaduženo lice. Tako se dobija program zaštite životne sredine za čiju realizaciju organizacija mora da obezbedi potrebne resurse. treba da budu iskazani tako da se može meriti stepen njihovog ostvarenja. Marković 29 . Novaković M. Ciljevi. 2. Definisanje ciljeva u vezi sa zaštitom životne sredine Organizacija XY Politika Težiti da se radi tako da se smanji ili potpuno spreči svaka emisija u vazduh. utvrditi mesta mogućeg zagađenja površinskih voda i pripremiti plan korektivnih mera (Oktobar 200x) Popraviti sve neispravne slavine i ventile na vodovodnoj instalaciji (maj 200x) Povećati efikasnost postrojenja za preradu otpadnog ulja za 10% u odnosu na prethodnu godinu 3 4 N. Program može da se menja i dopunjuje. tle i vodu za vreme rada. 3. koje organizacija sebi stavlja u zadatak. Ciljevi 1. U tabeli 5. potrebno je da definiše šta će preduzeti u pogledu značajnih aspekata. standarda preduzeća i dobre prakse. 4. Petrović J. Smanjiti emisiju kiselih jedinjenja u atmosferu Smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda otpadnim uljem Smanjiti potrošnju pijaće vode Povećati količinu recikliranog otpada Odobrio: Generalni direktor Datum: 200x-03-16 Nosioci realizacije i njihovi zadaci Cilj 1 2 Nosilac P. korišćenjem bezbednih tehnologija. Tabela 5. Jovanović Opis zadatka Završiti razvoj postupka za uklanjanje kiselih jedinjenja iz dima (Decembar 200x) Sprovesti analizu. prikazan je postupak pripreme ciljeva i programa zaštite životne sredine.c) Ciljevi i programi upravljanja zaštitom životne sredine Nakon što organizacija utvrdi prirodu svoga uticaja na životnu sredinu. usaglašenosti sa regulativnom i drugim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. što znači da moraju biti vrlo konkretni. kako je pogodno.

Moraju se utvrditi potrebe za obukom i mora se obezbediti pogodna obuka za sve zaposlene čiji radni zadaci mogu da imaju uticaja na okolinu. treba pripremati dokumenta za procese i aktivnosti gde postoji opasnost da dođe do greške ako dokumenta ne bi bilo. ali i da bude spremna da reaguje ako dođe njega ipak dođe.2.1. Na primer. pa treba reći da on na ovom mestu znači “izvršenje radnih zadataka”. Zaposleni koji izvršavaju poslove što mogu da ugroze životnu sredinu moraju da prođu odgovarajuću obuku i moraju da imaju odgovarajuće obrazovanje. na primer inspekcijom vatrogasne opreme. “obavljanje posla” ili “rad”. specijalna znanja i tehnologiju. većina tih zahteva slična je ili jednaka zahtevima standarda ISO 9001.zadataka. Slika 18. . ovi postupci uključuju obaveznu obuku zaposlenih. Nažalost. Rukovodeći se principom neophodnog minimuma. Standard dozvoljava organizaciji da sama utvrdi šta joj od dokumentacije treba da bi efektivno upravljala životnom sredinom. sredstava za gašenje požara i hidranata.aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu ili stvarnu opasnost po okolinu. – Zahtevi standarda ISO 14001 u pogledu sprovođenja sistema zaštite životne sredine Najviše rukovodstvo mora da raspodeli poslove i dodeli nadležnosti i odgovornosti kojima se osigurava pouzdano upravljanje sistemom zaštite životne sredine. Sem toga. Moraju se definisati i održavati postupci za identifikaciju mogućih udesa i drugih hitnih situacija. . kod prevoda standarda na srpski jezik termin “operacija” praktično nije ni preveden. mora se imenovati predstavnik rukovodstva čiji je zadatak da osigura usaglašenost sa zahtevima i da izveštava najviše rukovodstvo o postignutim rezultatima. . na nekom hemijskom postrojenju trebalo bi detaljno opisati način informisanja kod primopredaje smene. kako bi mogli da kompetentno obavljaju svoje poslove. Kako se vidi.3 Primena i sprovođenje sistema zaštite životne sredine Zahtevi za projektovanje. odgovornosti i aktivnosti u vezi sa reagovanjem na hitne situacije. Stoga se od organizacije zahteva da planskim merama spreći udes. tako da ćemo komentarisati samo neke od njih. posebno onih koja nastaju u slučajevima udesa. Ono mora i da obezbedi potrebne resurse. Gde je pogodno. sprovođenje i održavanje sistema zaštite životne sredine prikazani su na Slici 18.zahteva koji proističu iz politike zaštite životne sredine i pisanih postupaka. ovi postupci se moraju periodično proveravati u praksi. Tamo gde je to važno. jer propust da se narednoj smeni prenese neka važna informacija može dovesti do ekološke katastrofe.posledica nepridržavanja propisanih radnih postupaka. Takođe se moraju definisati i održavati postupci koji utvrđuju kako se organizacija priprema za takve situacije i kako na njih reaguje. uključujući osoblje.3. ili putem najavljenih i nenajavljenih uzbuna. Moraju se definisati postupci koji obezbeđuju da zaposleni budu svesni: . Opredeljenje za primenu sistema zaštite životne sredine podrazumeva aktivan rad na sprečavanju zagađenja. kako bi se neželjene posledice po životnu sredinu svele na najmanju meru. 30 .

poboljšanje odnosa sa društvenom zajednicom. Slika 19 – Zahtevi standarda ISO 14001 koji se odnose na proveru Sa slike se vidi da su ovi zahtevi standarda ISO 14001 vrlo slični ili identični zahtevima standarda ISO 9001.2 Postupak primene standarda ISO 14001 Primena standarda ISO 14001 realizuje se putem projekta koji ima iste glavne faze kao i projekat primene standarda ISO 9001..drugo.potreba da se osigura usaglašenost sa zakonom i izbegnu kazne. Područja provere prikazana su na Slici 19. . . Ovde takođe treba početi od utvrđivanja razloga za pokretanje i ciljeva projekta. Preispitivanja od strane rukovodstva moraju biti dokumentovana.4 Proveravanje sistema zaštite životne sredine Uspostavljeni sistem mora se periodično proveravati i unapređivati da bi se osigurala njegova trajna usaglašenost sa zahtevima i politikom zaštite životne sredine. kao i puta realizacije.3. ono mora da periodično preispituje sistem zaštite životne sredine. 31 . Neki razlozi koji mogu navesti organizaciju da pokrene projekat mogu biti: .5 Preispitivanje od strane rukovodstva Nakon što je najviše rukovodstvo utvrdilo politiku u odnosu na životnu sredinu i osiguralo da se sistem sprovodi. bitna za organizaciju. 15 U situaciji kada se skoro svakodnevno donosi ili menja veliki broj propisa. Ako u organizaciji već postoji sistem menadžmenta kvalitetom. pogodno je da se princip ocenjivanja periodične usaglašenosti sa regulativom proširi i na druga područja. onda sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba integrisati sa njim pošto postoji dosta oblasti koje su zajedničke za oba standarda.2.1. repromaterijal.2.zahtevi kupaca. . 3. gde se od organizacije zahteva da periodično procenjuje da li se održava usaglašenost sa regulativom i da preduzima mere ako dođe do odstupanja15. 3. vodu. Veća razlika tiče se samo ocenjivanja usaglašenosti. Svrha preispitivanja je da se oceni učinak sprovođenja i utvrde mogućnosti za poboljšanje sistema zaštite životne sredine.1.smanjenje izdataka za energiju. .

3 u vezi s angažovanjem konsultanta i raspodelom zaduženja između organizacije i konsultanta važi i kada je u pitanju projekat primene standarda ISO 14001. i 2. razvoj programa zaštite životne sredine) identifikacija procesa koji postoje u organizaciji i njihovih međuveza utvrđivanje i vrednovanje aspekata i uticaja utvrđivanje i analiza zakonskih i drugih zahteva utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva u odnosu na zaštitu životne sredine priprema programa zaštite životne sredine utvrđivanje i raspodela nadležnosti za poslove zaštite životne sredine izrada dokumenata koja su potrebna za primenu sistema menadžmenta zaštitom životne sredine i upravljanje operacijama Planiranje sistema zaštite životne sredine − − − − − − − Analiza i dokumentovanje procesa Primena sistema zaštite životne sredine Ova grupa aktivnosti obuhvata uvođenje dokumenata u primenu i realizaciju Programa zaštite životne sredine. 32 . Tabela 6 . da li je sistem primenjen i da li se održava i unapređuje Obuka je namenjena osposobljavanju zaposlenih da spreče nastanak ili umanje posledice incidenta ili udesa Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatno preispitivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine radi procene da li se ostvaruje utvrđena politika i da li ima mogućnosti za dalja unapređenja (ako organizacija želi da bude ocenjena preko treće strane) Interna provera Obuka za reagovanje u hitnim slučajevima Preispitivanje od strane rukovodstva Prijava za sertifikaciju Sve što je rečeno u 2. ciljevima i metodologijom razvoja sistema menadžmenta zaštitom životne sredine utvrđivanje politike u odnosu na zaštitu životne sredine određivanje načina vođenja projekta analiza standarda ISO 14001 i ISO 14004 obuka za snimanje stanja i pripremu programa zaštite životne sredine (identifikacija aspekata i uticaja. definisanje opštih i posebnih ciljeva.Osnovne aktivnosti projekta primene standarda ISO 14001 Naziv Obuka rukovodstva i definisanje − politike u odnosu na ŽS − − Obuka zaposlenih − − Opis aktivnosti upoznavanje najvišeg rukovodstva sa principima. utvrđivanje značajnih aspekata.2.Osnovne aktivnosti projekta date su u Tabeli 6. Proverom se utvrđuje da li sistem zaštite životne sredine zadovoljava zahteve standarda ili bilo kojeg zahteva organizacije.

Kada se obave sve pripreme.(opciono) predocenjivanje.upućivanje zahteva za sertifikaciju i dostavljanje potrebnih podataka. Ispravka nekih zabluda u vezi sa sertifikacijom: ne postoji "međunarodna akreditacija". podatak o tome na čiji trošak idu putni troškovi i troškovi smeštaja tima ocenjivača. ako budu potrebni. To obuhvata: cenu predocenjivanja i ocenjivanja. Kriterijumi za izbor mogu da budu. Ovo znači da od početka primene uspostavljenog sistema.provera primene sistema na licu mesta. "domaći" sertifikat nije manje vredan od "stranog". Mada sve one posluju po istim osnovnim načelima. Ocenjivanje ove vrste naziva se “ocenjivanje preko treće18 strane” ili “nezavisno ocenjivanje”. jer nema tela koje bi na međunarodnom nivou priznavalo sertifikate. a naručilac “druga strana”.4. Sertifikacija .gov. . “Treća strana” je organizacija koja je nezavisna u odnosu na obe ugovorne strane.Kolika je cena ocenjivanja i kakva je struktura te cene? .Kakve su joj reference (broj i vrsta ocenjenih firmi). Taj organ kod nas je Akreditaciono telo Srbije.Kakav je renome organizacije za sertifikaciju na tržištu? . dok druge obavljaju dva nezavisna ocenjivanja. . 33 . U ugovornoj situaciji isporučilac je “prva strana”. organizacija treba da uspostavi sistem menadžmenta kvalitetom i/ili sistem menadžmenta zaštitom životne sredine i da obezbedi dokaze da je on uspešno primenjen.Da li se u postupku sertifikacije obavezno obavlja predocenjivanje i da li je to uključeno u cenu ocenjivanja? . treba odabrati organizaciju koja će obaviti ocenjivanje.Da li je organizacija za sertifikaciju akreditovana za ocenjivanje konkretne delatnosti? . po pravilu oko tri meseca.yu nalazi spisak domaćih akreditovanih organizacija. proces ili usluga usaglašeni sa utvrđenim zahtevima (JUS ISO/IEC Uputstvo 2:2001) Obratite pažnju na ukupnu cenu trogodišnjeg ciklusa. cenu godišnje takse za registraciju. koliko važi sertifikat. na čijoj se internet adresi www. Ocenjivanje i sertifikaciju obavljaju akreditovane17 organizacije na komercijalnoj osnovi. .Da li su na raspolaganju cenovnik usluga. a posebno u oblasti za koju se podnosi prijava? . koje su potvrdile svoju kompetentnost kod nacionalnog organa koji upravlja sistemom akreditacije.odlučivanje o sertifikaciji. cenu izdavanja sertifikata na srpskom i cenu izdavanja sertifikata na nekom stranom jeziku.Da li kupac zahteva da ocenjivanje obavi konkretna organizacija za sertifikaciju? Da li se takav zahtev postavlja zbog potrebe izvoza na dato strano tržište? . ne postoje "međunarodno priznati" sertifikati. Akreditovane organizacije su one.juat. može da se prijavi za ocenjivanje i sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom i/ili sistema menadžmenta zaštitom životne sredine. a stvar je kupca da li će priznati bilo čiji sertifikat. svaka zemlja ima svoju nacionalnu organizaciju za akreditaciju. 16 17 18 19 Sertifikacija nije obavezna. pravila sertifikacije i registar sertifikovanih organizacija? Nakon što se donese odluka o izboru organizacije za sertifikaciju. Takođe. . ali je često preduslov za uspostavljanje komercijalnih odnosa sa kupcima. ipak nije svejedno za koju se odlučiti.sklapanje ugovora o ocenjivanju. dalji postupak je: . jer ISO organizacija ne izdaje sertifikate.izveštavanje o sprovedenom ocenjivanju. i prema ISO 14001. Sertifikat za sistem ništa ne govori o kvalitetu proizvoda. Rešenjem o akreditaciji utvrđuje se šta sve organizacija za sertifikaciju može da ocenjuje. do podnošenja prijave za ocenjivanje treba da prođe dovoljno vremena. neke organizacije osposobljene su da istovremeno obave ocenjivanje i prema standardu ISO 9001. . na primer: . ne postoji "ISO sertifikat". ili ne. kao što je različit i njihov renome i obim akreditacije19. podatak o broju nadzora za vreme važenja sertifikata i cenu tih nadzora. cenu dodatnih primeraka sertifikata.Da li je organizacija za sertifikaciju u stanju da obezbedi ocenjivača ili eksperta koji poznaje oblast koja se ocenjuje? . nema garancije da sertifikovana organizacija izrađuje kvalitetne proizvode. . pošto su cene ocenjivanja različite. OCENJIVANJE I CERTIFIKACIJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM I/ILI SISTEMA MENADŽMENTA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE Organizacija koja to želi16.postupak posredstvom kojeg treća strana daje pisanu garanciju da su proizvod.nadzor i ponovno ocenjivanje. Pre podnošenja prijave za sertifikaciju.pregled poslovnika i dokumentacije sistema prema standardu provere i predloženom obimu provere. . na primer laboratorija ili organizacija za sertifikaciju.

U suprotnom. tražeći dokaze da preduzeće neprekidno održava i unapređuje sertifikovani sistem. Ali. Uz sertifikat organizacija za sertifikaciju dostavlja pravila za upotrebu znaka sertifikovane organizacije (videti Sliku 19) u kojima se precizira pod kojim uslovima i na kojim mestima sertifikovana organizacija može da reklamira svoj status.Ako rezultati ocenjivanja pokazuju da je sistem menadžmenta usaglašen sa standardom za proveru. Slika 20 – Znak sertifikovane organizacije koje dodeljuju pojedina sertifikaciona tela Povremeno. ona mora biti svesna da sertifikat nije kraj puta. Sertifikat obično važi tri godine.sertifikat. a podatak o sertifikatu objavljuje se u registru koji vodi organizacija za sertifikaciju. Bez obzira da li će organizacija podneti zahtev za sertifikaciju ili ne. sertifikat može biti poništen. 34 . Na primer. Sertifikovana preduzeća dobijaju potvrdu . organizacija za sertifikaciju obavlja nadzornu proveru. Zabranjeno je da se ovaj znak koristi na bilo koji način koji može da dovede kupca u zabludu. Zahtevi se moraju zadovoljavati i posle sertifikacije. zabranjeno je da se znak sertifikovane organizacije stavi na proizvod ili na njegovo pakovanje. već na sistem menadžmenta. a ocenjivanje se ponavlja . onda se sve uočene neusaglašenosti moraju otkloniti u dogovorenom roku. organizacija za sertifikaciju dodeliće sertifikat o usaglašenosti. pošto se sertifikat ne odnosi na proizvod.delimično ili u celosti. a sistem se mora unapređivati. obično jednom godišnje. ako zbog nađenih neusaglašenosti organizacija za sertifikaciju odluči da nema uslova za izdavanje sertifikata. nakon čega se proces sertifikacije ponavlja.

čak 5000 je umrlo. zbog trovanja hranom u maju prošle godine pomoć lekara je potražilo 483 osobe. Za sprovođenje programa iz stava 1. Podaci koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija pokazuju da su ekonomski i drugi gubici. koji je posebno izražen u uslovima intenzivne trgovine prehrambenim artiklima na međunarodnom tržištu. Stanje u nerazvijenim zemljama je. naravno. koji se mogu pripisati zdravstveno neispravnim prehrambenih proizvodima. Na primer. a na bolničkom lečenju u kruševačkom zdravstvenom centru zadržano je 6 osoba. turista u poznatom restoranu u Beogradu i nekoliko studentskih menzi. Takođe. danas uzročnik može biti u jednoj. a u maju ove godine 347. a ekonomska šteta iznosila je 13. Dok su nekada posledice trovanja hranom uglavnom bile ograničene na neposrednu okolinu uzročnika trovanja.5. od čega je 325. u zakonu o veterinarstvu.000 obolelih od posledica trovanja hranom. a ove godine 439. sve međunarodne norme primenjivaće se i na našem tržištu i to bez ikakvih izmena. objavljenom u decembru 2005. a obaveza je svake države da osigura da zdravlje njenih građana ne bude ugroženo upotrebom zdravstveno neispravnih prehrambenih proizvoda. jula 2006. u članu 82. jer u suprotnom rizikuju da za koju godinu prestanu sa radom. “Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja.2 milijarde dolara. ogromni čak i u razvijenim zemljama. pomoć lekara zatražilo je 18 osoba. U toku juna i maja zabeleženi su slučajevi masovnog trovanja hranom učesnika radničkih igara u Sokobanji. Bezbednost hrane danas je postala svetski problem. jula 2006. što dalje uvećava prisutne opasnosti." izvor: "Danas" od 06. kao i sakupljanje.000 ljudi završilo u bolnici. na kome je bilo 29 gostiju. domaći proizvođači moraju da primene niz mera u oblasti primarne proizvodnje i prerade kojima će se zadovoljiti zahtevi za izvoz. Produženi su lanci isporuke hrane.000 ljudi (uglavnom dece) od dijareje izazvane neispravnom hranom i vodom. Naime. a sve je više proizvoda za brzu pripremu. u vezi sa strategijom Srbije za priključenje Evropskoj uniji. Ovaj proces već je počeo i domaći proizvođači moraju se što pre usaglasiti sa zahtevima. godini u SAD zabeleženo je 76. jer se velike količine uvoze iz zemalja trećeg sveta. Zato one postavljaju vrlo oštre zahteve koje treba da ispune svi. Na primer. Do podataka za našu zemlju vrlo je teško doći. podaci pokazuju da nije tako. Na infektivnom odeljenju Zdravstvenog centra Novi Pazar zadržano je 16 osoba. koji imaju nameru da prodaju svoje prehrambene proizvode na njihovom tržištu. Tako je Evropska unija jasno poručila da ni zbog koga neće snižavati kriterijume za uvoz hrane. Nakon porodičnog ručka u Raškoj. juna u Raškoj i Aleksandrovcu. zatim učenika u odmaralištu kod Ivanjice. znatno gore – godišnje u svetu umire 2. "Iako je opšti utisak u javnosti da je ove godine više obolelih zbog nekoliko slučajeva masovnih trovanja. bez dodatne toplotne obrade. u istom mesecu prošle godine crevne bakterijske infekcije dobilo je 639 osoba. Da bi on nastavio da raste. preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla dužan je da ima sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji (HACCP program).000. proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla. takođe u Beogradu izvor: "Danas" od 06. ali česti napisi u štampi o masovnim trovanjima hranom ukazuju da ni kod nas problem nije mali. Razvijene zemlje posebno su zainteresovane za bezbednost hrane. a takav je stav i drugih zemalja. ovog člana pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice. Izvoz poljoprivednih proizvoda značajan je deo ukupnog izvoza Srbije. Pri tome treba znati da na jedan prijavljeni. a žrtve u mnogo drugih zemalja.100. samo u 2000. SISTEMI ZA PROIZVODNJU BEZBEDNE I ZDRAVE HRANE – HACCP Pravo na bezbednu hranu jedno je od osnovnih ljudskih prava.” 35 . Pomoć lekara zatražilo je i 13 gostiju koji su konzumirali hranu u jednom objektu u Kruševcu. hrane za životinje . propisuju se zahtevi za HACCP program: Trovanje tortom na porodičnom slavlju Najnoviji slučaj masovnog trovanja hranom desio se 29. dolazi 30-100 neprijavljenih slučajeva. Međutim.

i danas važi pod nazivom “Preporučeni međunarodni kodeks prakse – Opšti principi higijene hrane23”.General Principles of Food Hygiene [CAC/RCP 1-1969. jer je kolač već podeljen. smernica i drugih preporučenih mera kao pomoć u sprovođenju zakona o hrani. Prve principe HACCP objavilo je još 1974. glodari. ili će. to je izvesno. plesni. usvojila je poznati dokument “Smernice za primenu sistema analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka22”. ali se odomaćio. da bi uskoro HACCP pristup prihvatila većina svetske prehrambene industrije.fao. na farmerima je da procene: hoće li za trku odmah da započnu pripreme. . radioaktivnost." izvor: "Putokaz". a predstavlja sistemski preventivni pristup kojim se osigurava bezbednost hrane. insekti. "Proces pridruživanja znači proces uvođenja ravnopravnosti u trci za tržište i za naše farmere. Kodeks sadrži i savetodavne odredbe u vidu pravilnika. očekuje se da i u tom zakonu sistem bezbednosti hrane nađe svoje mesto. Svrha ovih standarda je zaštita zdravlja potrošača i obezbeđenje lojalne konkurencije u trgovini prehrambenim proizvodima. duboko verujući da je sve to čudo za tri dana. Prevod je pogrešan. Na osnovu prakse susednih zemalja. Rizik je posledica prisutne opasnosti. s nepoverenjem. da bi stekli dobru startnu poziciju. na primer: . o čemu će biti reči kasnije. god američko Ministarstvo za hranu i lekove (FDA .). 5. što se kod nas prevodi sa “Analiza opasnosti i kritične kontrolne20 tačke”.US Food and Drug Administration). propadaju. na svom zasedanju u Ženevi 1993. maj 2006 Šta je HACCP? HACCP je skraćenica od Hazard Analysis and Critical Control Points (eng.Srbija treba uskoro da donese zakon o hrani. hvataju za glavu i izlaze na barikade i puteve. Međutim. HACCP sistem i smernice za njegovu primenu su uključene u aneks tog dokumenta. hemijskog ili fizičkog porekla. Sve ovo znači da se proizvođači moraju što pre početi sa radom na zadovoljenju zahteva koji se odnose na bezbednost hrane. ili svodi na prihvatljivu meru. Umesto “analiza opasnosti”. koji ignorišu tokove u trenutku kada se proces okončava. Appendix II) 23 Recommended International Code of Practice . Ovi standardi mogu se preuzeti sa internet adrese www. Codex Alimentarius Commission (CAC) je zajednička komisija Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije UN (WHO) koja sprovodi zajednički program FAO/WHO standarda o hrani.tvrda tela svih vrsta (pesak. štrajkuju i demonstriraju tvrdeći da su na putu da propadnu. Ovaj sistem zasnovan je na preventivi i ugrađen je u ceo proizvodni proces. Treba imati u vidu da je HACCP samo jedan deo ukupnog sistema obezbeđenja bezbednosti hrane. Dokument se može preuzeti sa internet adrese http://www. Ona sigurno vodi do situacije u kojoj se ti isti farmeri.mikroorganizmi.net/standard_list. Nažalost.codexalimentarius. nisu manje važni.asp. 22 Guidelines for the application of the Hazard Analysis Critical Control Point (HACCP) system (ALINORM 93/13A. iskustvo iz susedstva kaže jasno: taktika smeškanja iz prikrajka je veoma pogrešna. . metalni opiljci.). ali tada već nikoga za to nije briga. Oni su u pravu. 21 Uzroci potencijalne opasnosti mogu biti biološkog. tako da je bolje govoriti o sistemu bezbednosti hrane. ponekad se čuje “analiza rizika” što je takođe pogrešno u odnosu na engleski termin. Ovaj je dokument revidiran 1997. HACCP se temelji na identifikaciji i analizi specifičnih opasnosti21 po zdravlje krajnjeg korisnika i utvrđivanju preventivnih mera u proizvodnji i prometu hrane kojima se rizik uklanja. iz ugla posmatrati procese oko sebe.teški metali. Komisija Codex Alimentarius koja radi u okviru UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Drugi delovi sistema. virusi. umesto o sistemu HACCP. staklo itd. kojim bi se uredile obaveze svih učesnika u proizvodnji i distribuciji prehrambenih proizvoda. org/docrep/005/Y1579E/y1579e02.2 Šta su Codex Alimentarius i Codex Alimentarius Commission? Codex Alimentarius je skup međunarodno priznatih standarda o hrani. Tačniji prevod bio bi: “Analiza opasnosti i kritična mesta upravljanja”. hemijska jedinjenja. Rev 3 (1997)] 20 36 .htm.

5.Direktiva 93/43/EEC dopunjena propisom (EC) 1882/2003 Evropskog parlamenta i Saveta. prerade i distribucije hrane za ljude i životinje izuzev primarne proizvodnje. skladištenje i prodaja životnih namirnica sprovesti na higijenski način. označavanje.Opšti zakon o hrani. Ovaj propis dopunjuje propis (EC) 852/2004.Propis (EC) 852/2004 Evropskog parlamenta i Saveta. Posebno se ovom direktivom (čl. HACCP proceduru i podatke o prehrambenom lancu. Ovde se uključuju i pića i bilo koja supstanca. U Aneksu II dati su zahtevi koji se odnose na neke proizvode životinjskog porekla. laboratorijske) pomoć su subjektima koji se bave hranom sa ciljem da se usaglase sa propisima iz oblasti higijene hrane i primene HACCP principa. o najava HACCP principa. kvalitet objekata. sve u cilju povećanja stepena odgovornosti subjekata Izvor: "Putokaz". distribucija. smeštaj. kako bi se rizici obolevanja životinja smanjili na minimum. obrađena. Ti se standardi odnose na poljoprivredu i ribarstvo. svaki izvoznik mora još da poznaje naše propise i legislativu zemlje u koju izvozi. Direktive se. rukovanje. Pod “životnom namirnicom” (hranom) podrazumeva se bilo koja supstanca ili proizvod. rukovanja i skladištenja hrane u domaćinstvima (namenjene za sopstvenu potrošnju i potrošnju za životinje u domaćinstvu. pripreme. a namenjena za ljudsku ishranu ili se s razlogom pretpostavlja da će je konzumirati ljudi.3 Međunarodni standardi i smernic u oblasti proizvodnje bezbedne hrane Osnovni međunarodni standardi i smernice u proizvodnji bezbedne hrane sadržani su u dokumentima Codex Alimentarius Commission FAO/WHO. o uvodi se opšta primena procedura koje se zasnivaju na HACCP principima i pravilima dobre higijenske prakse. a u cilju upravljanja rizicima koji se tiču hrane. delimično obrađena ili neobrađena. o ukoliko nije izričito navedeno suprotno. obeležavanje.Propis (EC) 853/2004 Evropskog parlamenta i Saveta koji se odnosi na higijenu hrane životinjskog porekla. 3) naglašava da će se priprema. nisu namenjene za prodaju na tržištu). provere i sistem sertifikacije. pripreme ili obrade (član 2). propis se primenjuje na hranu koja sadrži i proizvode biljnog porekla i obrađene proizvode životinjskog porekla. čije neispunjavanje mlekare trenutno tolerišu.000 u ml. o procedure za proveru usaglašenosti namirnica sa pravilima. ali proizvođači moraju da budu svesni da je dostizanje ovih standarda. maj 2006 koji se bave hranom. FAO i WHO. bakterija do 100. proizvođači (mleka) možda nisu ni svesni da su sa mlekarama uglavnom potpisali ugovore o kvalitetu isporučenog mleka. Pored ovih standarda. metode uzorkovanja i analize. somatskih ćelija do 400. proizvodnja.004µg. o uputstva dobre prakse (proizvođačke. . aditive i zagađujuće supstance u hrani. naravno. o podsticaj primene i razvoja smernica za dobru higijensku praksu koju su preporučili Komisija Codex Alimentarius. a time i upotreba antibiotika. podrazumeva potpuno novu organizaciju u proizvodnji. pakovanje. Osnovni principi ovog propisa su: o primarnu odgovornost za bezbednost hrane imaju subjekti koji se bave hranom i to u celom lancu. "U ovom trenutku.000 u ml. prerade i distribucije hrane i kod uvoza. Ovim se zakonom pokrivaju sve faze proizvodnje. Ovo je dokument o higijeni prehrambenih proizvoda koji utvrđuje: o opšta pravila higijene za namirnice." 37 . što sve obuhvata i HACCP koncept. tj. a bez povrede specifičnih zahteva iz oblasti higijene hrane. . Ovo na prvi pogled izgleda jednostavno. veoma dug i skup proces koji. koji se odnosi na higijenu prehrambenih proizvoda. Evropska unija regulisala je promet prehrambenih proizvoda brojnim dokumentima od kojih su najvažniji: . o nabavka i rukovanje prerađenim proizvodima životinjskog porekla upotrebljenih za pripremanje takve hrane moraju biti u skladu sa zahtevima ovog propisa. Propis sadrži sledeće pricipe: o primenjuje se na neprerađene proizvode životinjskog porekla. koja je sa namerom uneta u hranu tokom njene proizvodnje. ali se sve to može ispraviti ukoliko zadovoljite higijenske standarde. To je klauzula kojom se zahteva da mleko mora da odgovara sledećim standardima: prisustvo antibiotika treba da bude manje od 0. o utvrđivanje mikrobioloških kriterijuma i kontrole temperatura na osnovu naučne prakse. uključujući vodu. uslove držanja životinja. o mora se osigurati da hrana koja se uvozi zadovoljava iste higijenske standarde kao i hrana koja se proizvodi u EU (što važi i za kvalitet hrane). prerada. počevši od primarne proizvodnje. namirnice. hranu za životinje i ostatke veterinarskih proizvoda i pesticida. kodekse etike i proizvođačke prakse i higijensku praksu u proizvodnji hrane. odnose i na procese proizvodnje. . pre svega. prevoz. Poznavanje ovoga zakona važno je zato što će naš zakon o hrani morati biti usklađen sa evropskim. zaštitu životinja prilikom postupanja s njima.Propis (EC) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta . Ovaj se dokument primenjuje u svim fazama proizvodnje.

Treba spomenuti još neke direktive EU. 86/363/EEC. yu. Liste i zakoni objavljeni od 2000.upotreba pesticida Propisi broj 2377/90 i 2011/2003 odnose se na upotrebu sredstava za lečenje životinja i utvrđuju maksimalne granice ostataka veterinarskih medicinskih preparata u namirnicama životinjskog porekla.yu. Ovo je samo deo ukupnog spiska. o zakon o zdravstvenom nadzoru nad životnim namirnicama i predmetima opšte upotrebe . Registar i svi objavljeni propisi mogu se pronaći u publikacijama koje izdaje Službeni list Srbije i Crne Gore i Službeni glasnik Republike Srbije. o 9/493/EEC . o 92/46/EEC . 5. žestokim alkoholnim pićima i likerima. bitne za bezbednost hrane: o 89/569/EEC . o zakon o vinu i rakiji. o pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica u prometu.serbiafood. o zakon o veterinarstvu.co.co.sr. o 93/99/EEC . o zakon o organskoj poljoprivredi. http://www. o Udruženje za zaštitu potrošača. pravilnika i drugih podzakonskih akata. vinove loze i hmelja. Propisi se mogu pronaći i na Internetu. o Internet magazin SerbiaFood.sr.yu. o zakon o geografskim oznakama porekla.gov. o Privredna komora Srbije. 86/362/EEC.gov. o 88/388/ECC . o Ministarstvo zdravlja. www. o 92/46/EEC – mleko i mlečni proizvodi. www. www.meso i mesne prerađevine.yu.sr.gov. o 89/622/EEC .htm.riba. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. o zakon o sanitarnom nadzoru.preporuka o usaglašenosti ispitivanja sa principima dobre laboratorijske prakse (GLP). šumarstva i vodoprivrede. godine kao i predlozi zakona mogu se pronaći na sledećim internet adresama: o Narodna skupština Republike Srbije.gov.pomoćna lekovita sredstva. o zakon o genetički modifikovanim organizmima.mntr. 38 .zdravlje. o zakon o vodama. o pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće. o zakon o vinu. www. o pravilnik o posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju klanice za klanje životinja iz uvoza. rakiji. o Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine. o 92/74/EEC .začini.int/scadplus/leg/en/s87500.eu.org.pks. Ovi i drugi važni propisi i direktive mogu se naći na internet lokaciji www.sr. tako da njime nisu obuhvaćeni pravilnici o kvalitetu pojedinih vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.consumer.parlament. te postupak ispitivanja.yu. o Ministarstvo poljoprivrede. Najvažniji od njih su: o zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe.4 Domaći propisi U našoj zemlji oblast proizvodnje i prometa prehrambenih proizvoda regulisana je sa više zakona.europa.duvan i duvanski proizvodi i o 76/895/EEC.dodatne mere koje se odnose na zvaničnu kontrolu prehrambenih proizvoda. Vojvodine http://www.yu/propisi/. o zakon o sadnom materijalu voćaka. yu. www. o pravilnik. o zakon o semenu. minpolj. 90/642/EEC .

22. pakovanja. prerade.primenu tehničkih mera za upravljanje opasnostima u svim procesima proizvodnje. doneo međunarodni standard ISO 22000 . Međutim. slika 21. koje osiguravaju da se sistem neće narušiti u dužem vremenskom periodu.zadovoljenje preduslova. ISO je polovinom 2005. Standard je usaglašen sa drugim standardima za sisteme menadžmenta. da se sistem upravljanja bezbednošću hrane realizuje kroz: .Sistemi upravljanja bezbednošću hrane – Zahtevi za organizacije u lancu ishrane. a pre svega primenu mera dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse. • obezbediti resurse i potrebne preduslove za funkcionisanje sistema. i svi ranije pomenuti standardi i propisi upućuju na to. skladištenja ili transporta. rukovanja.standard ISO 22000 Prepoznajući potrebu da se uspostavi jedinstvena osnova za priznavanje sistema upravljanja bezbednošću hrane i da se omogući nezavisno ocenjivanje i sertifikacija. . umesto “sistem upravljanja bezbednošću hrane”. Pošto se kod nas odomaćio izraz “HACCP sistem”. dakle sistem u kojem je najviše rukovodstvo odgovorno da osigura bezbednost hrane i to tako što će: • uspostaviti politiku i objasniti je zaposlenima.primenu mera dobre higijenske i dobre proizvođačke prakse. ovaj se redosled grafički prikazuje kao na sl. postoji tendencija da se ceo sistem svede samo na analizu opasnosti i pripremu HACCP plana. • obezbediti nadzor nad funkcionisanjem sistema i njegovo unapređivanje. .upravne mere. a posebno sa ISO 9001 i ISO 14001. Po analogiji sa kućom koja se gradi od temelja.5 Sistem upravljanja bezbednošću hrane . standard ISO 22000 propisuje celoviti sistem menadžmenta. • sprovesti analizu opasnosti i pripremiti plan upravljanja rizicima (HACCP plan). Slika 21 – Struktura standarda ISO 22000 39 . Kako se vidi sa Slike 21.5. .

Pre svega. objekti u kojima se vrši proizvodnja i prerada hrane. kao i veterinarskih lekova i drugih sredstava. štetna isparenja.” Cilj je da se primarnom proizvodnjom upravlja tako. đubriva.moguća kontaminacija preko lica koja rukuju namirnicama. kvalitet vazduha i ventilaciju. pesticida. zemlje. da nisu u području podložnom poplavama. opiljci metala od mašina. sušenje. žetvom. c) Upravljanje procesom proizvodnje Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane obezbeđuje se uspostavljanjem efikasnih kontrolnih sistema. zgodan je i zbog toga što pokazuje da sistem. s jedne namirnice na drugu. vakuum-ambalaža i sl.da su udaljeni od zagađenih i industrijskih zona. da se projektuje i konstruiše tako da omogućuje adekvatno čišćenje. Proizvođači takođe treba da. treba da budu locirani.  sprečavanje fizičkog zagađenja . a) Primarna proizvodnja Pod pojmom primarne proizvodnje podrazumevaju se “one karike u prehrambenom lancu do. To podrazumeva da treba ustanoviti koje su faze rada kritične. treba uzeti u obzir potencijalne izvore zagađenja koji se nalaze u okruženju.6 Preduslovi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću hrane Preduslovi za sistem bezbedne hrane opisani su u dokumentima Codex Alimentarius Commision i u domaćim propisima (na primer. prašina. osvetljenja. 40 . oprema treba da ima mogućnost kontrole i regulacije temperature. sprovode mere za sprečavanje zagađenja iz vazduha. Posebno treba obratiti pažnju na odgovarajuće vodosnabdevanje. npr. staklo. površina sa kojima hrana dolazi u dodir. o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe. vodeći pri tom računa o zdravlju životinja i biljaka kako ne bi predstavljale opasnost za zdravlje i uticale na upotrebljivost. Oprema koja dolazi u dodir sa hranom treba. termička obrada. strujanja vazduha i sl. vazduhom. takođe. dezinfekciju i održavanje kako bi se sprečilo zagađenje hrane.  regulacija vremena i temperature . 6/97. vode. Pri rukovanju. prate. projektovani i sagrađeni tako da se obezbedi minimalno zagađivanje . nakon čega treba da se sprovedu. regulaciju temperature vlažnosti.kod pripreme. klanjem stoke. koliko god je to izvodljivo. skladištenju i transportu treba preduzeti mere da se spreči propadanje i kvarenje hrane primenom odgovarajućih mera. Tamo gde je to potrebno. da može efikasno da se uklanja otpad i da se štite od štetočina kao i da omogućavaju odgovarajuće održavanje. br. mužom.  upravljanje specifičnim fazama postupka kao što su rashlađivanje. Ključni aspekti sistema za upravljanje higijenom su:  sprečavanje mikrobiološkog zagađenja . da hrana bude zdravstveno bezbedna i prikladna za predviđenu upotrebu. b) Objekti i oprema za proizvodnju Da bi se uspešno sprečili mogući rizici. skladištenja. vlažnosti. hemijsko konzervisanje. 52/97). Odgovarajućim osmišljavanjem proizvoda i procesa ove sisteme treba primeniti na ceo prehrambeni lanac.strana tela.nepoželjne hemikalije.Slika 22 – “Kuća” bezbedne hrane Prikaz na slici 22. videti Pravilnik. obrade. “Službeni glasnik RS”. te zaštititi izvore hrane od fekalnog i drugog zagađenja. ribolovom. i zajedno sa. čišćenje i dezinfekciju. dokumentuju i periodično proveravaju odgovarajući postupci rada u tim fazama.  sprečavanje hemijskog zagađenja .koji nije građen po ovom stepenastom principu nema nikakvog smisla! 5.

koja se koristi za proizvod. predstavljaju potencijalnu pretnju po zdravstvenu bezbednost hrane i njenu prikladnost za upotrebu.  dizajn i kvalitet ambalaže. pogrešno rukovanje ili neprikladna upotreba.  vodu .  odgovarajućem ponašanju pri radu. itd. Označavanje svake pojedinačne partije proizvoda od suštinskog je značaja ukoliko dođe do potrebe za povlačenjem proizvoda sa tržišta. da mogu efikasno da se održavaju i čiste.zaštitno odelo i pridržavanje opštih pravila ponašanja u prostoru za proizvodnju. da bi se verovatnoća najezde štetočina svela na minimum i time smanjila potrebe za pesticidima. zagađenje. pogodne za štetočine.  postupka pripreme/obrade/prerade.  trajanja procesa proizvodnje/skladištenja. treba da budu upoznata sa zahtevima za održavanje higijene i bezbednosti hrane u stepenu. Prevozna sredstva i kontejneri za transport hrane treba da se održavaju čisti i u dobrom stanju i treba da budu konstruisani tako da obezbede zaštitu od zagađenja. a ne tek kod finalnog proizvoda.SSOP 41 .sprovoditi redovne lekarske preglede.  posetiocima . vlažnosti i drugih eventualno potrebnih uslova. Više primera neuspelih pokušaja primene “HACCP sistema” upravo su nastali kao posledica nedovoljnog poznavanja prirode i izvora opasnosti. vozila za transport i zaposlenih. a time se omogućuje i efikasno upravljanje zalihama. Ovi postupci čine tzv. te merama kojima se one mogu ukloniti ili svesti na prihvatljivu meru.  praćenje efikasnosti održavanja i sanitarnih postupaka. kao led i kao para.kapa. 5. Moraju postojati detaljni pisani postupci o tome kako se održava higijena pogona. Primenom upravljanja opasnostima na ovaj način. da obezbede održavanje i proveru temperature. redovno nadgledanje i kontrola.  opreme i karakteristika tehnološke linije. već upravo moguće opasnosti po zdravlje. neophodno je voditi računa o:  zdravstvenom stanju zaposlenih . neophodno je kontrolisati:  sirovine i sastojke pre prerade.  sastava proizvoda. po potrebi.  sprečavanje pristupa štetočinama. Stoga se u proces uspostavljanja sistema bezbednosti hrane mora uključiti najmanje jedan specijalista koji dobro poznaje ne samo tehnologiju proizvodnje. pranje ruku.  održavanju odgovarajućeg nivoa lične higijene . pranje i dezinfekcija opreme i objekta Da bi se sprečilo zagađenje hrane. dobru higijensku praksu i poznati su pod nazivom "Standardni sanitarni operativni postupci". koja u radu direktno ili indirektno dolaze u dodir sa hranom. g) Informacije o proizvodu O proizvodima treba da postoji dovoljno informacija da bi se sprečili degradacija. koja se koristi u procesu proizvodnje. f) Sredstva za transport Hrana tokom transporta mora biti zaštićena na pogodan način od potencijalnih izvora zagađenja ili oštećenja koje bi je učinilo neprikladnom za upotrebu. jer zavise od:  izvora/porekla sirovina/sastojaka. moguće je preduzeti preventivne mere i osigurati bezbednost i upotrebljivost hrane u svakoj fazi rada. hemijskog ili fizičkog porekla.Pored ovoga. koji odgovara poslovima koje obavljaju. Opasnosti mogu biti mikrobiološkog. opreme.  upravljanjem otpadom. preradu i rukovanje prehrambenim namirnicama. sprečiti kontakt obolelih s hranom ukoliko postoji opasnost da je zagade. h) Obuka Lica. d) Održavanje. Poseban značaj imaju programi obrazovanja potrošača koji treba da im omoguće da pravilno razumeju sve informacije. neophodno je uspostavljanje efikasnih sistema za:  održavanje i čišćenje primenom odgovarajućih fizičkih i hemijskih metoda i dezinfekcijom. uključenih u aktivnosti u vezi sa hranom. e) Higijena zaposlenih Da bi se sprečilo da hranu zagade lica koja na direktan ili indirektan način dolaze u dodir s njom.7 Upoznavanje sa izvorima opasnosti Analiza opasnosti može se sprovesti tek kada su zaposleni upoznati sa prirodom i izvorima tih opasnosti. primenu higijenskih postupaka kojima se sprečava stvaranje sredine. One mogu da variraju od jednog do drugog proizvodnog pogona. vezane za proizvod. zaštitna odeća i obuća. Neodgovarajuća i nedovoljna obuka i nedostatak nadzora nad radom svih lica.  iskustva/znanja/obučenost/ponašanja zaposlenog osoblja.

gubitak ploda (abortus) . Na primer. . Tokom uzgoja mora biti uspostavljen stalni nadzor (“monitoring”) nad upotrebom svih vrsta hemijskih sredstava koja mogu na bilo koji način dospeti u lanac proizvodnje hrane. često se u proizvodima životinjskog porekla mogu naći ostaci sulfa-preparata. od proizvođača sirovina i pogona za proizvodnju mora se zahtevati striktna primena propisa i odgovarajuća kontrola inspekcijskih službi. Tim koji sprovodi analizu opasnosti mora da poznaje vrste mikroorganizama što se mogu javiti u proizvodnji koja se analizira. Opasnosti od unošenja namirnica koje sadrže prekomerne količine ili nedozvoljena hemijska jedinjenja proističu iz posledica koje mogu nastati po zdravlje ljudi: unakrsne i alergijske reakcije. osobe sa oslabljenim imunitetom. Bakterije su najznačajnija opasnost biološkog porekla.a) Opasnosti biološkog porekla Potencijalne biološke opasnosti uključuju bakterije i njihove toksine. odnosno način i uslove proizvodnje. usklađenim sa međunarodno priznatim normama.bakterija.meningitis . protozoe i parazite.za razliku od mnogih mikroorganizama. te zaštita okoline od nekontrolisanog zagađivanja vodotokova i zemljišnih površina. sa razlikama koje se odnose na vrstu proizvoda. viruse. posledice uzimanja zagađene hrane i načine za eliminaciju/smanjenje opasnosti. jer su izazivači mnogih oboljenja koja se mogu preneti sa životinja na ljude (zoonoze). crevni trakt životinja). Simptomi kod njih mogu biti veoma ozbiljni: . Listeria monocytogenes . Moguće opasnosti ove vrste neizbežne su i nalaze se praktično u svakom planu analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP plan). zavisno od nivoa savesti u lečenju životinja.prevremeni porođaj . otpornost prema lekovima pa i smrtni ishod.česta podloga za umnožavanje listerija su ostaci hrane na opremi . Takođe su veoma važni kontrola opreme za proizvodnju. S tim u vezi. stari. izbor sredstava za pranje i dezinfekciju. Moguće posledice . raste na temperaturi smrzavanja i mogu dugo preživeti pri nepovoljnim uslovima sredine Povećan rizik : – trudnice: verovatnoća da će oboleti od listerioze je oko 20 puta veća nego kod ostalih zdravih pojedinaca. otpadne vode.opasnosti u vezi s hemikalijama koje se normalno pojavljuju u namirnicama. Vrste hemijskih jedinjenja u hrani i njihovi dozvoljeni nivoi propisani su u nacionalnim propisima.rađanje bebe zaražene listerijom . b) Opasnosti hemijskog porekla Opasnosti hemijskog porekla dele se na dve osnovne grupe: . Životinje-nosioci ne moraju biti bolesne .veoma visoka smrtnost – do 20% Najčešće zastupljene opasnosti hemijskog porekla potiču od hemikalija koje se normalno koriste u procesu proizvodnje hrane.važan izvor kontaminacije mogu biti vlažan vazduh i vlažne površine na otkapljivačima i zidovima u objektima za čuvanje i preradu hrane .sepsa . Inspekcijske službe samo posredno kontrolišu hemikalije koje se mogu naći u namirnicama. ali se namerno ili nenamerno dodaju u nedozvoljenim količinama. bakterijske toksine i parazite.deca. 42 . akutna i hronična oboljenja. široko rasprostranjena u prirodi (zemljište. tako da oko trećine svih slučajeva obolelih čine trudnice. odnosno hrane koja sadrži štetne mikroorganizme. U primarnoj proizvodnji težište je na smanjenju opasnosti od prisustva ostataka štetnih hemijskih jedinjenja u namirnicama. antibiotika ili drugih lekova. đubrivo.opasnosti u vezi s hemikalijama koje se dodaju u namirnice tokom procesa proizvodnje. Infekcije i trovanja nastaju kao posledica uzimanja higijenski neispravne hrane. AIDS. Zbog toga je veoma važno da se u procesu proizvodnje strogo poštuju propisi u pogledu graničnih nivoa hemikalija u hrani. održavanje higijene. oboleli od malignih bolesti.

zabranjene grupe npr. temperaturu čuvanja i održivost/rok upotrebe. npr. dodaci. kutije za pakovanje Priprema proizvodnje. Priprema dijagrama toka procesa (od ulaska sirovina.). davljenja Traume. 2. Priprema opisa proizvoda. aditivi). palete. Tim treba da pripremi opis proizvoda koji sadrži namenu proizvoda. Najčešći materijali koji predstavljaju fizičke opasnosti i njihovo poreklo dati su u sledećoj tabeli: Tabela 7 . deklarisana uputstva za skladištenje i upotrebu. vrste pakovanja. mogu da prouzrokuju i psihičke traume. za direktnu konzumaciju) i ciljne grupe korisnika (sve grupe. gušenje Posekotine.Izvori opasnosti fizičkog porekla Materijal Staklo Drvo Metal Kost Plastika Izvor Staklena ambalaža Piljevina. Ovaj tim sastavljen je od ljudi. Priprema opisa nameravane upotrebe i korisnika proizvoda. uključenih u procese u vezi s proizvodnjom hrane. Verifikacija dijagrama toka procesa. 5. opremu. puteve kretanja sirovina i proizvoda i moguće opasnosti. Dijagram može biti tako pripremljen da opisuje jednu po jednu fazu proizvodnje. lomljenje zuba Traume. preventivno/plansko i interventno tehničko održavanje proizvodnih linija i kroz povećanu pažnju zaposlenih u toku obrade i pripreme sirovina i izrade proizvoda. 25% svih pritužbi na neispravnu hranu sa tržišta. U tim mogu da se uključe eksperti-spoljni saradnici. Po literaturnim podacima. ubodi u tkiva za koje je potrebna hiruška intervencija Posekotine. okolina proizvodne linije Priprema proizvodnje. koji dobro poznaju proizvod. pored opasnosti koje mogu značiti za organe za varenje. do isporuke gotovog proizvoda). odnosi se na prisustvo predmeta koji se ne bi smeli naći u hrani. davljenja 5. često neophodan hiruški zahvat. uslove transporta i distribucije. 3. Odgovornost proizvođača po osnovu propusta ove vrste velika je i u slučaju reklamacije proizvođač ima male izglede da krivicu prenese na druge učesnike u lancu ishrane. Cilj je da se dobije tačan dijagram koji odražava realno stanje u procesu. sastav (osnovna sirovina. Tim mora da verifikuje pripremljeni dijagram toka tako što će obići sve lokacije koje se pominju na dijagramu i utvrditi da li se rad odvija kako dijagram prikazuje. prodajna mesta (za maloprodaju. krvarenja. za restorane masovne ishrane itd. zapaljenja disajnih organa i organa za varenje. Tim mora da pripremi opis nameravane upotrebe (za dalju preradu. ali mora da bude dovoljno detaljan da se na njemu mogu identifikovati sve radnje u vezi sa sastojcima proizvoda i ambalažom (videti korak 2). do isporuke gotovog proizvoda. deca ispod pet godina) 4. Formiranje HACCP tima. Ti predmeti. Proizvodni ambijent Moguće posledice Posekotine. posekotine.8 Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP Priprema za sprovođenje analize opasnosti i primenu sedam principa HACCP sprovodi se kroz sledećih pet koraka: 1. strah. Tim treba da pripremi dijagram toka kojim se opisuje ceo proces proizvodnje. posekotine. zapaljenja. Sprečavanje prisustva fizičkih/stranih tela u namirnicama moguće je jedino kroz zadovoljenje građevinsko-tehničkih uslova za objekte za proizvodnju/skladištenje.c) Opasnosti fizičkog porekla Ove opasnosti potiču od prisustva čvrstih predmeta koji se nikako ne bi smeli naći u namirnicama. 43 . postupak proizvodnje. od prijema sirovina i ambalaže.

na primer: skicu lokacije sa ucrtanim putevima kretanja sirovine. tim treba da pripremi i druga dokumenta. druge informacije koje mogu da pomognu u analizi opasnosti. sanitarnim prostorijama i prostorijama za odmor radnika. Slika 23 – Deo dijagrama toka procesa prerade višnje 44 . sredstava za transport. Sa ove skice može se videti da li dolazi do ukrštanja puteva čisto-prljavo. popis hemikalija koje se koriste za održavanje higijene i u druge svrhe. ljudi.Pored ovoga. ambalaže. Sa ove liste može se videti da li postoji neka opasnost ako data hemikalija dospe u hranu.

hemijska i/ili fizička opasnost.dizajna i razmeštaja mašina i ostale opreme.postupka pakovanja. Pri sprovođenju analize opasnosti moraju se razmotriti opasnosti koje potiču od . Princip2 . “sedam principa” HACCP. distribuciju i upotrebu. . HACCP tim može da pristupi realizaciji tzv. . . potrebno je propisati preventivne mere kojima se opasnost uklanja ili dovodi u prihvatljive granice. . Na kraju. .skladištenja i distribucije. To su: Princip 1 Sprovesti analizu opasnosti Princip 2 Odrediti kritične kontrolne tačke (Critical Control Points . potrebno je proceniti značaj svake opasnosti (verovatnoća da se opasnost dogodi.Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka (CCP) Kritična kontrolna tačka (CCP) je mesto. uključujući proizvodnju. ambalaže ili pomoćnih materijala. .samog proizvoda. Nakon toga. prepoznata kroz primenu Principa 1.Analiza opasnosti U ovom koraku HACCP tim mora prepoznati vrste i prirodu opasnosti koje se mogu pojaviti u bilo kojoj fazi procesa.ljudi. pri čemu se posebno analizira svaka biološka.9 Analiza opasnosti i primena sedam principa HACCP Nakon što su obavljene sve pripreme. prikupljene tokom analize opasnosti.CCP) Princip 3 Utvrditi kritične granice Princip 4 Uspostaviti postupke za praćenje i nadzor Princip 5 Uspostaviti korektivne mere Princip 6 Uspostaviti plan verifikacije Princip 7 Uspostaviti postupke za vođenje evidencije i upravljanje dokumentima Princip 1 .5. 45 . korak ili postupak u procesu gde potencijalne opasnosti/rizici mogu da se pojave i gde se mogu prevencijom ukloniti ili svesti na prihvatljivi nivo. u kombinaciji sa ozbiljnošću posledica).pojedinih procesnih koraka.proizvodnih i skladišnih prostora. .sirovina. Za određivanje CCP koriste se informacije.

merljive.interni zahtevi. . Izvori informacija za određivanje kritičnih granica su: . . ako postoje.zakoni i pravilnici.preporuke stručnjaka. .Za identifikaciju da li je neki korak u procesu CCP može se koristiti sledeći algoritam: Slika 24 – Postupak za identifikaciju kritičnih kontrolnih tačaka Princip 3 Određivanje kritičnih granica Kritična granica je kriterijum koji u svakoj CCP odvaja prihvatljivo od neprihvatljivog (na primer. količina antibiotika u mleku prilikom prijema).utemeljene na stručnim saznanjima.praksa. mora se potvrditi da opasnosti nema ako se posmatrani parametar održava u utvrđenim granicama. Kritične granice se obavezno usklađuju sa zahtevima propisa. tj. .validirane. . Odabrane vrednosti kritičnih granica moraju biti potvrđene (validirane) u praksi. .primenjene kod svih CCP. Kritične granice moraju biti: . 46 .

Princip 5 Uspostavljanje korektivnih mera Korektivna mera je svako delovanje koje se preduzima kada kritične vrednosti u CCP izađu izvan definisanih granica.ustanovilo kada su prekoračene kritične granice i kada je povećana opasnost da proizvod ugrozi zdravlje ljudi.identifikacija proizvoda (naziv. 24 Validacija (vrednovanje) obuhvata poređenje uspostavljene prakse sa informacijama u naučnim i stručnim publikacijama.odluka o postupku s proizvodom i odgovornost za sprovođenje odluke. popravka mašine.identifikovao problem pre nego što se pojavi. Kritične kontrolne tačke nadziru se da bi se: . ili drugi način ocene procesa. zakonskim normama.) i mora definisati postupak s neusaglašenim proizvodom (prihvatanje. ne moraju biti deo HACCP dokumentacije. Pored kontrolnih. dobrom praksom drugih proizvođača.HACCP interna provera. U HACCP planu moraju biti definisane odgovornosti za preduzimanje korektivnih mera.opis neusaglašenosti. Postupci nadzora mogu da zahtevaju instrumente i opremu za merenje. ili lanca ishrane. O svakom prekoračenju kritičnih granica i o svakoj korektivnoj meri mora postojati zapis sledećeg sadržaja (minimalno): . na koji se plan odnosi (izvor: Codex Alimentarius Comission) Preventivne mere su postupci i delovanja koji se koriste da se upravlja opasnostima tako da se opasnosti uklone ili umanje do prihvatljivog nivoa. Korektivna mera mora biti uspostavljena za svaku CCP i njome se mora osigurati vraćanje kontrolnih parametara u granice i pravilan postupak s neusaglašenim proizvodom. Kod uspostavljanja sistema bezbednosti treba razlikovati preventivne mere koje se već primenjuju od onih. HACCP PLAN : Pisani dokument.interventne (trenutne) mere. podešavanje temperature ili vremena. . i sl. . koje tek treba da se uvedu u primenu. pripremljen u skladu sa osnovnim principima HACCP. Interventna ili trenutna mera mora osigurati uspostavljanje kontrole nad procesom (npr.odluka o preventivnoj meri. Postoje dva nivoa korektivnih mera: . .pregled rezultata nadzora CCP. ili smernicama tehničkih standarda.verifikovao HACCP plan. Pri ovom koraku od velike pomoći su ispravni i detaljni dijagrami toka procesa. .validacija24 (vrednovanje) HACCP sistema. dorada. . U verifikacione aktivnosti treba da budu uključena ovlašćena lica. . a koriste se kao tampon u kome se delovanjem na proces sprečava dostizanje kritičnih granica. utvrđuju se i operativne granice pojedinih parametara na osnovu kojih se vodi proces. Princip 6 Uspostavljanje postupaka verifikacije Postupcima verifikacije dokazuje se da HACCP sistem radi korektno i da se prepoznate opasnosti drže u kontrolnim granicama. .testiranje/analize proizvoda. .Princip 4 Uspostavljanje postupaka za praćenje i nadzor u CCP Nadzor nad CCP je planirani postupak merenja ili posmatranja vrednosti kritičnog parametra s ciljem utvrđivanja da li se on nalazi unutar definisanih kritičnih granica.osigurao i potvrdio kvalitet proizvoda. . One su obično uže od kritičnih granica. namenjen upravljanju opasnostima koje mogu da utiču na zdravstvenu bezbednost dela proizvodnje. Verifikacija se sastoji od četiri grupe aktivnosti: . 47 . količina vreme proizvodnje/šarža). zaposlena u pogonu i predstavnici inspekcije u pogonu.preventivne mere. . klasiranje za drugu namenu ili uništavanje).

Da podsetimo da je organizacija koja se bavi proizvodnjom hrane životinjskog porekla prema zakonu obavezna da odredi takvo lice i da mu dodeli odgovarajuće nadležnosti i ovlašćenja. na primer sa pranjem ruku. Može se reći da sistem menadžmenta kvalitetom prema standardu ISO 9001:2000 omogućuje organizaciji da efikasno primeni sistem bezbednosti hrane. odgovornost rukovodstva. korišćeni materijali i oprema. Međutim. na primer: upravljanje resursima. zahtevajući da državni organi u Srbiji poboljšaju sistem nadzora na teritoriji. kalibracija merne opreme. Zbog procesa pridruživanja Evropskoj uniji Srbija mora da doslovno i dosledno primeni evropske norme na celoj teritoriji.10 Postupak uspostavljanja sistema bezbednosti u proizvodnji hrane Kako se vidi sa slike 20. Drugo. HACCP zapis o nadzoru CCP mora sadržati minimalno sledeće podatke: naziv dokumenta i kontrolne podatke. datum). opis neusaglašenosti. odgovorna osoba). određivanje CCP i svi ostali zapisi koji su doveli do HACCP plana). 5. praćenjem i merenjem parametara procesa (zapisi o temperaturama. izvoz neispravne maline iz samo jedne hladnjače u Srbiji dovodi u opasnost i sve druge izvoznike. Na primer. da bez kapitalnog remonta nema ni govora o sistemu bezbednosti hrane. a važi i obratno .).zapisi o verifikaciji (modifikacije HACCP plana zbog promena bilo koje vrste. a naročito lica koje će biti odgovorno za primenu HACCP sistema. Zadovoljenje ove zakonske obaveze proveravaće organi inspekcije i svaki pokušaj da se napravi kompromis na štetu potrošača krajnje je opasan za vlasnike. . uspešna primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane nemoguća je bez zadovoljenja niza preduslova u delu primene dobre proizvođačke i dobre higijenske prakse.organizaciji s uspostavljenim sistemom bezbednosti hrane nedostaje samo korak do sistema menadžmenta kvalitetom prema zahtevima standarda ISO 9001:2000. Stoga je neophodno da se u prvoj fazi primene sistema osigura zadovoljenje zahteva za infrastrukturu i drugih tehničkih i higijenskih preduslova i da se tek onda nastavi sa analizom opasnosti i pripremom HACCP plana. pošto EU može da zabrani uvoz sa cele teritorije Srbije. To upućuje da je i postupak primene oba standarda sličan. šarža. upravljanje dokumentima i zapisima. pritiscima. u početnoj fazi primene sistema mora se sprovesti obuka svih zaposlenih koji dolaze u kontakt s hranom. dok kod drugih postoje problemi čak i sa elementarnom higijenom zaposlenih. između standarda za sistem bezbednosti hrane i standarda ISO 9001 postoje velika područja preklapanja.HACCP plan i pripadajuća dokumenta (popis članova tima i njihova zaduženja. Obavezni HACCP zapisi su: . Ali.). potrebne korektivne akcije (ako su potrebne) i ko će ih preduzeti i mesto za overu osobe koja je pregledala zapis. identifikacija i procena opasnosti. rezultati mikrobioloških i ostalih provera. datum nastanka. ime ili inicijale osobe koja je sprovela proveru. linearno prema svim proizvođačima. kontrolni broj. propisana korektivna mera. 48 .zapisi u vezi nadzorom. nalazi provera i sl.Princip 7 Uspostavljanje postupaka za vođenje zapisa i upravljanje dokumentima Postupci rada. koncentracijama i sl. jer rizikuju da im inspekcija zabrani rad. u cilju radi preduzimanja korektivnih i preventivnih mera.zapisi o korektivnim merama (identifikacija proizvoda. Zapisi istovremeno služe da se prate trendovi i da se pronalaze uzroci odstupanja. kritične granice. identifikaciju proizvoda (naziv. što kod drugih standarda nije slučaj. kod jednog broja proizvođača stanje objekata i opreme za proizvodnju je takvo. krajnje je važno da vlasnici organizacija koje se bave proizvodnjom hrane uoče da je primena sistema bezbednosti u proizvodnji hrane zakonska obaveza. . koji se sprovode u okviru HACCP sistema. vremenima. . moraju biti dokumentovani i moraju postojati zapisi kojima se dokazuje da primenjene mere daju rezultate i da sistem funkcioniše kako je propisano. U suprotnom.

tehnoloških i higijenskih uslova. ili ISO 14001. odnosno za razvoja. obuka HACCP tima za validaciju HACCP sistema. Rukovodstvo je odgovorno za sprovođenje korektivnih i preventivnih mera u HACCP sistemu kojima se sistem održava stalno usaglašenim sa zahtevima standarda. U slučaju da organizacija odluči da angažuje eksternog konsultanta. šta je primenljivo). u Srbiji postoji nedovoljan broj konsultanata koji se mogu pohvaliti da poznaju sve pomenute oblasti i taj se broj neće zadugo bitnije povećati. utvrđenih aktivnosti HACCP sistema i efektivnosti sistema).Redosled aktivnosti kod realizacije projekta primene sistema bezbednosti hrane. sadržaja i obima kontrole i nadzora u pogonu i izrada plana obezbeđenja preduslova za primenu HACCP sistema. analizu procesa u poslovnom sistemu. umesto samo konsultanta. veterina ili tehnologija prerade. Tabela 8 . kompetentan konsultant trebalo bi da poznaje i sisteme menadžmenta. Preispitivanje HACCP sistema Sprovođenje korektivnih i preventivnih mera Prijava za sertifikaciju Rukovodstvo sprovodi sveobuhvatnu analizu HACCP sistema prema u skladu sa interno utvrđenim procedurama i ocenjuje njegovu efektivnost i mogućnosti za unapređenje.Aktivnosti projekta uspostavljanja sistema bezbednosti hrane prikazane su u tabeli 8. Pošto standard ISO 22000 zahteva primenu sistema menadžmenta koji se realizuje u proizvodnji hrane. 7. Jedan izlaz za veliki broj organizacija. Projekat predstavlja sistem mera i aktivnosti koje je potrebno sprovesti da bi se organizacija i procesi u preduzeću uskladili sa zahtevima standarda ISO 22000. obuka HACCP tima za razvoj HACCP planova. može biti obezbeđenje kompetentnosti HACCP tima. 6. termin-plan svih aktivnosti i podelu odgovornosti za njihovo sprovođenje. Standardni program obuke uključuje: − 3. Aktivnost Snimanje postojećeg stanja Sadržaj aktivnosti Analiza osnovnih programa opštih i posebnih građevinsko-tehničkih. i zakonskim zahtevima Podnošenje prijave odabranoj organizaciji za sertifikaciju 8. Međutim. pripremu definicije njihove strukture. Izrada dokumenata HACCP sistema prema identifikovanim menadžment-procesima 5. 49 . br 1.potvrđivanja HACCP sistema (dokumenata. a eksterni konsultant znanja iz oblasti sistema menadžmenta. raspodela zadataka između konsultanta i organizacije slična je kao kod primene standarda ISO 9001. uvodna obuka HACCP tima za razvoj HACCP sistema. Sprovođenje validacije Sprovođenje validacije . odnosno sa pristupom Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP). Nažalost. 9. tako što bi tehnolog/veterinar/agronom zaposlen u preduzeću obezbeđivao stručna znanja. Obuka − − − 4.predavanje. treba obratiti pažnju na kvalifikacije konsultanta i njegovu sposobnost da pruži kvalitetnu uslugu. Izrada dokumenata sistema upravljanja bezbednošću hrane Obuka i uvođenje dokumenata u praksu upoznavanje sa strategijom uspostavljanja i upravljanja integralnim sistemom zdravstvene bezbednosti hrane primenom pristupa Analize rizika i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP sistem) . 2. te pripremu početne liste dokumenata HACCP sistema. i opasnosti koje se mogu javiti u konkretnoj proizvodnji. i tehnologiju proizvodnje (poljoprivreda. pogotovo manjih. primenu i validaciju HACCP sistema. Projektovanje sistema upravljanja bezbednošću hrane Projektovanje sistema obuhvata: − − − imenovanje vođe i članova HACCP tima Naručioca. Uvođenje dokumenata HACCP sistema u praksu.

a prema pripremljenoj listi pitanja. pre svega malim i srednjim preduzećima. a posebno sistema bezbedne hrane. dobrom higijenskom i dobrom proizvođačkom praksom. Takva organizacija može se naći na listi izvoznika. pokrenuo projekat obuke preko 100 domaćih proizvođača za primenu sistema bezbedne hrane. jer se može desiti da njihov sertifikat bude potpuno bezvredan. za razliku od inspekcije. u našoj zemlji još nije uspostavljena šema akreditacije organizacija koje bi se bavile ocenjivanjem HACCP sistema. u zapadnoj Srbiji sprovodi program pomoći i učestvuje u finansiranju primene sistema menažmenta. Provera programa upravljanja. pre svega Ministarstva za zdravlje i Ministarstva za poljoprivredu. Ova inicijativa je izuzetno važna i za mnoge proizvođače predstavlja objektivnu šansu da ovladaju zahtevima za bezbednost hrane i da se spreme za vreme koje dolazi. što bi bila vrlo loša reklama. 50 . Kod sklapanja ugovora sa stranim organizacijama za sertifikaciju svakako treba tražiti na uvid ove dokaze o akreditaciji. Bez obzira na to. Kako pokazuju podaci iz zemalja koje su se nedavno pridružile EU. a može očekivati da jednoga dana kod nje inspekcije budu znatno ređe. šumarstvo i vodoprivredu Srbije dodeljuje podsticajna sredstva za uspostavljanje i sertifikaciju HACCP sistema. niz stranih nevladinih organizacija takođe dodeljuje podsticajna sredstva i pruža druge vidove pomoći. Ocenjivanje se vrši u tri dela: − Preispitivanje postavljenog HACCP plana za dati proizvod. šumarstvo i vodoprivredu. ili sistema upravljanja zaštitom životne sredine. posle isteka prelaznog perioda proizvođačima koji ne budu bili u stanju da osiguraju bezbednost svojih proizvoda biće oduzeta dozvola za rad. a neke dozvoljavaju inspektoru da smanji obim kontrole ako proizvođač ima sertifikat i ako se inspektor uveri da se HACCP sistem održava. Tako je USAID. koje do HACCP sertifikata dođu uz minimum napora i ne ovladaju standardom. nego i zakonski zahtevi. šumarstvo i vodoprivredu Srbije. − − Na osnovu izvršene provere. U toku 2006. broja većih i manjih neusaglašenosti. procese rada i osoblje. preko svojih partnerskih organizacija. a nakon sačinjenog izveštaja o proveri. ni sa kupcima. čuvanja zapisa i ukupnog obezbeđenja kvaliteta. U nastojanju da domaćim proizvođačima hrane. Sertifikacija sistema HACCP daje sigurnost organizaciji da su zadovoljeni i zahtevi standarda. izdaje se (ili ne) sertifikat o usaglašenosti HACCP sistema za dati proizvod/proizvodnu liniju. Pogotovo se to odnosi na organizacije kod kojih ocenjivanje nije sprovedeno savesno i uz poštovanje svih pravila. Pred velikim problemima naći će se organizacije koje ne iskoriste pruženu šansu. tokom 2005. što obuhvata objekat i opremu za proizvodnju.6. Ministarstvo za poljoprivredu. i zakonski zahtevi. organizacije za sertifikaciju posluju na komercijalnoj osnovi (ocenjivanje se plaća). ali posedovanje sertifikata ne znači da inspektori neće kontrolisati primenu zakona. ili se treba obratiti Akreditacionom telu Srbije koje može da pruži potrebne podatke. Provera funkcionisanja dobre proizvođačke prakse. International Relief and Development (IRD). OCENJIVANJE I SERTIFIKACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI HRANE Ocenjivanje i sertifikacija sistema bezbedne hrane odvijaju se po istim opštim pravilima i opštem postupku kao i sertifikacija sistema menadžmenta kvalitetom. U svetu je praksa pojedinih zemalja različita – neke zemlje uopšte ne predviđaju da se sistem HACCP ocenjuje preko treće strane. pomogne u primeni sistema bezbedne hrane. nego danas. Za ocenjivanje sistema HACCP mnogi proizvođači obraćaju se predstavništvima stranih organizacija za sertifikaciju koje posluju u Srbiji. Jedan od uslova za priznavanje njihovog sertifikata u našem sistemu je da takva organizacija bude akreditovana u zemlji iz koje potiče. onda HACCP sertifikat daje sigurnost vlasniku/menadžmentu da su zadovoljeni ne samo zahtevi standarda. godine jedna od tih partnerskih organizacija. Zbog obaveze da se osigura usaglašenost sa zakonom. Dok se ta šema ne uspostavi "HACCP sertifikati" koje izdaju i domaće i inostrane organizacije za sertifikaciju praktično su izvan bilo kojeg sistema priznavanja. Iz ovog razloga moguće je da se stavovi inspektora i ocenjivača preko treće strane u pogledu stepena zadovoljenja zahteva budu sasvim suprotni. te da se ne očekuju problemi ni sa inspekcijom. jer se tokom ocenjivanja identifikuju neusaglašenosti. Takođe postoji i rizik da im inspekcija zabrani rad bez obzira na sertifikat. ako organizacija za sertifikaciju savesno obavi ocenjivanje HACCP sistema koristi za ocenjenu organizaciju su velike. Ovaj deo vrši se kroz pregled dokumentacije za stolom i na licu mesta. To su: u našoj zemlji i u nizu drugih zemalja provera funkcionisanja sistema HACCP u isključivoj je nadležnosti državnih organa. odnosno higijene. Pored Ministarstva za poljoprivredu. - - - Može se zaključiti da ako organizacija dosledno primeni standard ISO 22000 i ako se ocenjivanje sprovede savesno i uz poštovanje svih pravila za ocenjivanje sistema menadžmenta. slaba mesta u sistemu i mogućnosti za unapređenja. ili su na putu da to učine. sertifikacija sistema bezbedne hrane ima niz specifičnosti koje se moraju poznavati.

EurepGAP . ministri EU su 2003. koji su takođe obavezni da preduzmu sve razumne mere opreza i da spreče moguće opasnosti za zdravlje putem prodaje prehrambenih proizvoda potrošaču. dobre poljoprivredne prakse (GAP . šume.degradacija zemljišta (godišnje se uništi 5-6 miliona hektara plodnog zemljšta. morska riba.7. godine doneli novu politiku za oblast poljoprivrede (CAP .Good Practices). ovi dokumenti vode se kao EUGAP (EU Good Agricultural Practices) . a koji neposredno utiču na celokupno društvo. uvođenje genetički modifikovanih kultura itd.eurepgap. Potrošači postaju svesni ekoloških. dobre proizvođačke prakse (GMP .evropska dobra poljoprivredna praksa. Cilj ove inicijative je da razvija dobrovoljno prihvaćene standarde i procedure radi međunarodne sertifikacije prema evropskoj dobroj poljoprivrednoj praksi (EUGAP) 51 . Kao odgovor na povećanu zabrinutost potrošača za kvalitet hrane (bolest »ludih krava«.opasni i komunalni otpad koji se stvara tokom svih aktivnosti proizvodnje hrane. dobre higijenske prakse (GHP . zdravstvenih i društvenih posledica koje proističu iz proizvodnje i upotrebe prehrambenih proizvoda i sve više traže da proizvodi koje konzumiraju budu bezbedni 7. na inicijativu velikih evropskih maloprodajnih lanaca koji su pripadali grupi EUREP (Euro-Retailer Produce Working Group) 1997.Good Manufacture Practices). godine nastao je EurepGAP (http://www. Neki od problema u vezi s poljoprivredom su: . već i da vodi računa o brojnim posledicama ekološkog i socijalnog karaktera koji se na nju odnose. .smanjenje raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta (bio-diverzitet). . Ovom politikom podvlači se značaj održivosti poljoprivrede i bezbednosti hrane korišćenjem dobre prakse (GP .1 Zašto EurepGAP? Savremena poljoprivreda suočava se s novim izazovima na području održivog razvoja i od nje se zahteva ne samo da isporučuje proizvode zadovoljavajućeg kvaliteta. . propisa i standarda.Good Hygiene Practices).Good Agricultural Practices).2 Stanje u Evropskoj uniji Zbog ovih problema.org).DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA KAO OSNOVA ZA BEZBEDNOST HRANE U PRIMARNOJ PROIZVODNJI 7. U Evropskoj uniji. . Prirodni posrednik između poljoprivrednih proizvođača i potrošača su trgovci na malo.zagađenje vazduha ugljen-dioksidom i drugim materijama zbog korišćenja energije u proizvodnji i preradi hrane.).zagađenje površinskih i podzemnih voda nitratima i pesticidima.ugrožena bezbednost hrane i živog sveta zbog povećanog iskorišćenja zemljišta i upotrebe genetički modifikovanih proizvoda.Common Agricultural Policy) kojom je pružena podrška i malim farmerima i njihovom izlasku na tržište.trošenje ili iscrpljivanje prirodnih resursa: voda.zagađenje zemljišta zbog nekontrolisane primene pesticida i mineralnih đubriva. . . .

godine EUREPGAP standard bude uveden kao i da se u 2007. jer je to jeftinije od korišćenja usluga inostranih organizacija. sigurnost i kvalitet u oblasti proizvodnje hrane medu svojim članovima. da pruža finansijsku podršku preduzećima koje žele da primene ovaj i druge standarde za bezbednost hrane. Skoro 60% toga broja otpada na zemlje u razvoju. sprečavanje izlaganja hemikalijama itd). u svetu se godišnje prijavi 330. prerađivača. zasnovanim na dobroj poljoprivrednoj praksi. što čini polovinu celokupne radne snage na nivou sveta. U planu je da do kraja 2006. Standardi i procedure EurepGAP donose se u saradnji sa predstavnicima proizvođača. USAID. već zvanično registrovana udruženja i organizacije u oblasti proizvodnje. Treba napomenuti da se u ovo udruženje ne učlanjuju pojedinačne firme. cveće i ukrasno bilje. Time se osigurava dugoročna produktivnost i profitabilnost i poboljšava zdravlje i dobrobit ljudi. Izveštaj se daje kroz izražavanje procentualne usaglašenosti glavnih kontrolnih i sporednih tačaka. i 2006. International Relief and Development (IRD) nastavila je i u 2006. daje ovlašćenja sertifikacionim telima koja su odgovorna za verifikaciju ispunjavanja standarda od strane proizvođača.000 ljudi strada na poslovima poljoprivredne proizvodnje. Ova sertifikaciona tela moraju biti nezavisna i ispunjavati uslove standarda EN 45011. Dobijeni sertifikat za “registrovani proizvod” znači da cela proizvodnja tog registrovanog proizvoda mora da bude u skladu sa EurepGAP propisima. zaštita životne sredine. među kojima su trovanje pesticidima. nedostatak obuke i pogrešno rukovanje mašinama. Koje će domaće organizacije za sertifikaciju biti akreditovane za izdavanje sertifikata. zaštita životne sredine. primena principa HACCP i osiguranje bezbednosti hrane. još se ne zna. 52 . Malo je poznato da je poljoprivreda jedno od najopasnijih zanimanja koje postoji u svetu. Svrha GASKOPA-a je promocija standarda za dobru poljoprivrednu praksu. Detalji u vezi sa sertifikacijom. EurepGAP. zaštita od štetočina. Radnici stradaju zbog mnogo razloga. Sertifikat (usaglašenost) sa EurepGAP standardima pokriva oblast kultura i proizvoda. koje će plaćati odgovarajuću članarinu. uključujući EUREPGAP. godine u našoj zemlji je osnovana Granska asocijacija za sigurnost i kvalitet u oblasti prehrane (GASKOP) koja bi trebalo da bude vlasnik EUREPGAP standarda za Srbiju. kafa (zelena). krajem 2005.3 milijarde ljudi. Iako je GASKOP zadužen za "teorijski" rad na prilagođavanju EUREPGAP standarda našim uslovima. Cilj osnivanja GASKOP-a je udruživanje domaćih proizvođača. 7. Sertifikaciona tela koja je ovlastio EurepGAP vrše proveru prema EurepGAP Protokolu koji ima 210 kontrolnih tačaka i sve one moraju se proveriti tokom ocenjivanja. godini rade pilot-sertifikacije u Srbiji. ali će taj problem morati biti rešen pošto se izdavanje prvih sertifikata u pilot-projektima planira za 2007.000 smrtonosnih povreda na radu. neodgovarajuća zaštitna oprema i drugo. preko svojih partnerskih organizacija koje deluju na teritoriji Srbije. Kako pokazuju podaci Svetke organizacije rada (International Labor Organization). Tako je u toku 2005. odgovornost prema društvu. prerade i trgovine. sertifikacija neće biti u njegovoj nadležnosti. upitnici za proveru i spisak akreditovanih organizacija za sertifikaciju može se naći na internet adresi http://www. trgovaca i javnosti sa aspektima kvaliteta i sigurnosti. godinu. ostaci pesticida i teških metala u hrani za životinje. Za to treba da se pripreme domaće organizacije za sertifikaciju. Interesantno je da je u oblasti koje se regulišu uključena i dobrobit zaposlenih. ribarstvo.EurepGAP standardi i procedure donose se za pet oblasti: voće i povrće. Komponente dobre poljoprivredne prakse su: produktivnost (proizvodnja hrane. pokrenuo i finansirao program treninga domaćih malih i srednjih preduzeća za primenu standarda bezbedne hrane. nedovoljno razumevanje prisutnih opasnosti.org. zamljište i kvalitet vode i čuva prirodno stanište biljnih i životinjskih vrsta. priključenih inicijativi evropskih maloprodajnih lanaca. ostaci pesticida u poljoprivrednim proizvodima. Dobra poljoprivredna praksa (GAP): upravljanje aktivnostima u poljoprivrednoj proizvodnji tako da se štite vazduh. U poljoprivrednoj proizvodnji zaposleno je oko 1. prerađivača i izvoznika čija je namera da se pridržavaju EUREPGAP standarda u oblasti proizvodnje hrane. direktno ili indirektno. Protokol kontrolnih tačaka i kriterijumi usaglašenosti (šta se mora uraditi za dobijanje EurepGAP sertifikata) za svaku oblast od interesa. hemijska kontaminacija vode).eurepgap. Oblasti.3 Stanje u Srbiji Uz podršku Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SACO) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Jedna od tih partnerskih organizacija. od čega 170. Ova dokumenta jasno definišu mere koje proizvođači treba da prihvate radi međunarodne sertifikacije. kojima se posvećuje pažnja su: opšta bezbednost hrane (mikrobiološka kontaminacija. Ovo će se ostvarivati kroz upoznavanje poljoprivrednih proizvođača. dobrobit zaposlenih (zaštita života i zdravlja. sistem menadžmenta kvalitetom).integrisana sigurnost kod gajenja stoke. Primenu EUREPGAP standarda podstiču i pomažu i druge organizacije. Grupe dokumenata su: Opšta regulativa (pravila o primeni standarda i propisa). Kontrolne liste (liste za proveru). IFA (Integrated Farm Assurance) .

od čega su 49 glavne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 100% zadovoljenja zahteva). pošto je njegova glavna karakteristika sledljivost. zaostalog zbog prekomerne upotrebe đubriva tokom perioda vegetacije. žetva i berba. Stoga je prerađivačima i izvoznicima u interesu da sa svojim snabdevačima zajedno rade na primeni EUREPGAP standarda i tako smanje svoj poslovni rizik. Takvi kupci znaju da kod svežeg ili smrznutog voća i povrća primena HACCP sistema u pakovanju ili preradi ne daje rezultate i ne osigurava bezbednost hrane ako je proizvod sa njive već došao neispravan. rukovanje proizvodima. treba odabrati jednu od onih koje je akreditovala EUREPGAP organizacija. odnosno sistem obeležavanja i evidentiranja kojim se obezbeđuje da se u svakom trenutku može utvrditi poreklo proizvoda. upravljanje kontrolom otpada i zagađenja.“Indirektna” sertifikacija poređenjem sa priznatom praksom (tzv. Sertifikat EUREPGAP važi godinu dana nakon čeka sledi inspekcijska provera. . Na primer. 53 .Sertifikacija individualnog poljoprivrednika. istorija i upravljanje lokacijom. EurepGAP poznaje tri načina sertifikacije: . Pošto kod nas još nema akreditovanih organizacija za sertifikaciju prema EUREPGAP standardu. Kada se proizvod ubere. vrsta. benchmarking). zahtevi koje poljoprivredna proizvodnja treba da zadovolji su sledeći: mogućnost utvrđivanja porekla (sledljivost). U Srbiji za sada postoji samo jedna organizacija sa EUREPGAP sertifikatom i teško da se može očekivati da taj broj značajnije poraste. bezbednost i socijalna zaštita radnika i zaštita životne sredine.eurepgap.org i preuzme sledeća dokumenta koja sadrže obavezne zahteve i informacije u vezi s postupkom ocenjivanja: a) ako se bavi stočarstvom .General Regulations – Integrated Farm Assurance (Opšta pravila – Integrisano obezbeđenje na farmi) . pakovanja se obeležavaju. Važenje sertifikata može se produžiti do maksimalno tri godine kada sledi ponovno ocenjivanje. proizvođači treba sa se organizuju i formiraju udruženja ili zadruge i treba da se kolektivno učlane u GASKOP. Sistem zahteva da proizvođač jasno obeležava zemljište sa kojeg dolazi proizvod i vodi dokumentaciju o celokupnom redosledu radnji u uzgoju. Svaka organizacija koja se uspešno oceni po toj šemi automatski se priznaje od strane EUREPGAP organizacije. ali da postoje posebni spiskovi za svinjogojstvo. .Control Points and Compliance Criteria for Fruit and Vegetables (Kontrolne tačke i kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti za voće i povrće) . drugi dokument daje detaljan opis zahteva za dobru poljoprivrednu praksu i kriterijuma za prihvatanje. Treba obratiti pažnju da za voće i povrće postoji jedan spisak kontrolnih tačaka i kriterijuma. navodnjavanje i đubrenje. sistem HACCP u hladnjači koja prerađuje malinu neće sniziti količinu nitrita u plodu. zdravlje. 99 su sekundarne obaveze (kriterijum za prihvatanje je 95% zadovoljenja zahteva). dok se treći može koristiti i za ocenjivanje i za samoocenjivanje.General Regulations . živine i žive stoke. evidentiranje i interne provere. Samostalna priprema izuzetno je skupa i traži uključenje i internih i eksternih stručnjaka. na osnovu oznake koji nosi pakovanje od 250 grama. Ukoliko se ustanovi da nešto nije u redu sa proizvodom.Checklist for Integrated Farm Assurance (Kontrolna lista za integrisano obezbeđenje na farmi) b) ako proizvodi vođe ili povrće . sertifikacija prema EUREPGAP standardima može se pokazati kao neophodnost. što se kasnije isprati u hladnjači. u ovom slučaju hladnjače.Checklist for Fruit and Vegetables (Kontrolna lista za voće i povrće) Prvi dokument daje pregled opštih zahteva koji veoma podsećaju na zahteve standarda ISO 22000.Sertifikacija udruženja poljoprivrednika. zahtevi vezani za upotrebu đubriva (jasno dokumentovan način upotrebe. Ukratko. Tada svi članovi udruženja istovremeno dobijaju sertifikat i međusobno se ispomažu da se sertifikat održi. Proizvođač koji želi da bude sertifikovan treba da realizuje sve zahteve pomenutih EUREPGAP dokumentata i treba da se odluči za vrstu sertifikacije i za organizaciju za sertifikaciju. Ako obeležavanja nema i ulaženje u trag nije moguće. zaštita useva. zemljište i supstrati. veliki trgovinski lanac može odlučiti da sve proizvode koji dolaze sa te parcele povuče iz prodaje i tako predupredi žalbe kupaca. Proizvođač koji želi da sertifikuje svoju proizvodnju treba da pristupi Internet adresi www. povlače se svi proizvodi datog isporučioca. može da utvrdi sa koje je njive i od kog proizvođača proizvod došao. a pošto se malina ne pere pre upotrebe do korisnika će stići i sve bakterije koje su na plod dospele pre zamrzavanja. Umesto toga.Fruit & Vegetables (Opšta pravila – Voće i povrće) . Ukupan broj kontrolnih tačaka je 214.4 Razlozi za sertifikaciju i postupak sertifikacije prema EUREPGAP standardima Ukoliko proizvođač isporučuje svoje proizvode nekom od trgovinskih lanaca u Evropi. proizvodnju mleka. vrste i podloge. Treći način sertifikacije primenjivaće se ako se u Srbiji bude primenjivao postupak (šema) sertifikacije koju odobri EUREPGAP.7. EUREPGAP sistem ovde može biti rešenje. reciklaža i ponovna upotreba. Time su stvoreni uslovi da krajnji kupac.Control Points and Compliance Criteria for Integrated Farm Assurance (Kontrolne tačke i kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti za integrisano obezbeđenje na farmi) . mesto i učestalost). dok 66 spadaju u preporuke (ne postavlja se kriterijum za prihvatanje).

Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%. Manje razvijene zemlje u kojima se ne koriste skupe hemikalije imaju šansu da preko organskih proizvoda povećaju svoj izvoz. Iako sada hrane ima dovoljno. stimulatorima rasta. hormonima i teškim poljoprivrednim mašinama. Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija. slinavka. Sa druge strane. Organska poljoprivreda za Srbiju je značajna šansa. štetočina i oboljenja. U Danskoj je dokazano da prisustvo pesticida u krvi žena dvostruko uvećava šansu za pojavu raka dojke. održavanje zdravog zemljišta. uvođenje hemije u poljoprivredu nije prošlo bez negativnih posledica. Nemačkoj. Organska poljoprivredna proizvodnja je ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji podstiče i unapređuje bio-diverzitet. dakle opet proizvodima hemijske industrije. godine pa do kraja prošlog veka izgubili vise od 70% minerala i vitamina važnih za ljudski organizam. pesticidima. ili seljačku pogaču iz furune koja se mogla jesti i sedmi dan po pečenju? Kao odgovor na pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudi razvila se organska poljoprivreda. Prema najnovijim istraživanjima Britanskog ministarstva poljoprivrede (MAFF). dioksini. u polovini kontrolisanih proizvoda nađeni su pesticidi i zato se potrošačima preporučuje da pre upotrebe oljušte koru sa voća i povrća. Organska proizvodnja koristi tradicionalne metode obrade i održavanja zemljišta i kontrole korova. ali bez hranljive vrednosti? Da li bolje jesti beli hleb koji ne može da ostane svež ni jedan ceo dan. i sitni poljoprivrednici. proizvodi organske poljoprivrede na tržištu su "običnih" skuplji i do četiri puta od. usled velike zagađenosti zemljišta i vazduha i narušenih odnosa u prirodi razvijene zemlje nemaju uslova za proizvodnju organskih proizvoda. tako da Evropa više ne mora da se boji gladi. a zbog ogromne proizvodnje na plantažama i niskih cena poljoprivrednih proizvoda zemljoradnici sa manjim posedima ne mogu vise da žive od svoga rada. Tu šansu za sada dosta koriste Kina i Egipat. Nedostatak se nadoknađuje veštačkim dodacima hrani. već je povoljnost i tome što organskoj poljoprivredi upravo odgovaraju usitnjeni posedi poput većine naših. Svi proizvodi organske poljoprivrede moraju biti sertifikovani i označeni posebnim znakom. Postavlja se pitanje da li se isplati jesti jeftinu. izbegavanje hemijskog tretmana korova. 54 . humani tretmani stoke. Da bi se ovaj zadatak ispunio. Glavne karakteristike ove vrste proizvodnje su: • • • • • rotiranje useva i rast mahuna (graška i porodice pasulja) da bi se sakupio azot iz vazduha za hranjenje zemljišta. Procenjeno je da u SAD. biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. regulatora rasta i aditiva. Ne samo da za proizvodima te vrste u svetu vlada velika potražnja. i priroda. On se zasniva na primeni minimalnih količina materija koje ne potiču sa farme i na postupcima upravljanja kojima se obnavlja.1 Poreklo i značaj pokreta za organsku proizvodnju Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbedi dovoljne količine hrane za stanovništvo.8. Potrošači sada imaju jeftino voće i povrće sa nedovoljnim sadržajem minerala i vitamina. Da bi se sprečila svaka mogućnost prevare potrošača putem lažnog označavanja proizvoda. štetočina i oboljenja. danas je organska poljoprivreda u mnogim zemljama jasno regulisana zakonima i drugim propisima. Znaci organske proizvodnje koji se koriste u svetu Zbog velike potražnje i kvaliteta. tako da je u zemljama EU prodaja utrostručena. ORGANSKA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA 8. Te su tehnologije doprinele da se prinosi značajno uvećaju i da se tako zadovolje sve količinske potrebe za hranom. održava i poboljšava ekološka usklađenost. Slika 25. genetski modifikovani organizmi). a koje su veoma štetne po zdravlje ljudi. Poljoprivredni proizvodi su od 1940. Potrošači ovu hranu kupuju pre svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). recikliranje hranljivih materija kroz kompost i upravljano đubrenje. ali se istovremeno bazira na modernom naučnom razumevanju ekologije i poljoprivrede i u potpunosti podržava i prati tehnološki razvoj i mehanizaciju. Nakon svih skandala koji su izbili na tržištu hrane ("lude krave". u periodu poslije II svetskog rata počele su se razvijati poljoprivredne tehnike zasnovane na mineralnim đubrivima. Isključena je primena sredstava za zaštitu bilja (pesticida) i sredstava za ishranu bilja (đubriva) sintetičko-hemijskog porekla. Osnovne smernice za organsku proizvodnju su da treba koristiti materijale i praksu koja poboljšava ekološku ravnotežu prirodnih sistema i koji povezuju sistem primarne poljoprivredne proizvodnje u jedinstvenu ekološku celinu. šap. U organskoj proizvodnji ne mogu se koristiti genetski modifikovani organizmi. na izgled vrlo lepu. Istraživanja pokazuju da se u poljoprivrednim proizvodima sve češće pronalaze ostaci hemikalija koje se koriste tokom gajenja useva. Na gubitku su i potrošači. u razvijenim zemljama veoma se povećala tražnja za proizvodima organske poljoprivrede.

smatraju se proizvodi biljnog i životinjskog porekla dobijeni metodama organske proizvodnje.da je najmanje 95% sastojaka proizvoda proizvedeno prema propisima za organsku proizvodnju. .prostorna izolacija zemljišnih parcela. . god. Najvažniji zakonski akt kojim EU reguliše proizvodnju.eu. 51/2002). podstiče i sufinansira razvoj organske proizvodnje i organizuje obuku za primenu metoda organske proizvodnje. obeležavanje i kontrolu organskih poljoprivrednih proizvoda i hrane jeste propis (EEC) 2092/91 i njegove izmene i dopune date u propisima (EC) 1935/95. u zatvorenom pakovanju.int/eur-lex/en/consleg/pdf/1991/en_1 991R2 092_do_001. obavlja inspektor organske proizvodnje.da je proizvod zadovoljio zahteve zvaničnog sistema kontrole. (EC) 223/2003 i (EC) 392/2003. Metode organske proizvodnje utvrđene su u pomenutim pravilnicima. . list SRJ br. nalaze se na internet adresi http://www. Propis (EC) 331/2000 postavlja uslove prezentacije i korišćenja ovoga znaka kojim se potvrđuje: . dostupni su za pretraživanje na http://www. kao i brojne izmene i dopune njegovih aneksa. (EC) 1804/1999. 55 .neprerađene biljke i biljni proizvodi. U martu 2000. za koje se očekuje da budu usklađeni sa novim zakonom.životne namirnice dobijene preradom ove dve grupe proizvoda. kao i oznaku kontrolnog tela. .6% ukupne agrarne površine (prema podacima iz 2003. odnosno ako se na proizvod koji ne potiče iz organske proizvodnje nanese znak sertfikovanog organskog proizvoda.int/comm/agriculture/qual/organic/facts_en. list SRJ br. šumarstvo i vodoprivredu Srbije već treću godinu zaredom. Jula 2006. kao i nadležnosti za izdavanje sertifikata za organske proizvode.eu.2 Stanje u Evropskoj uniji Od 1992. kontrolnih tela u zemljama članicama. u okviru mera za unapređenje sela. god kada su stupili na snagu prvi propisi u ovoj oblasti pa do danas. kao i pregled podataka o organskim proizvodima uvezenim u EU iz trećih zemalja. šumarstvo i vodoprivredu. Srbija je usvojila novi Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima.europa. . sektor organske poljoprivrede pokazivao je prosečan godišnji rast od 25-30%.int/comm/agriculture/qual/organic/brochure/abio_en. vidi se iz činjenice da održivost poljoprivrede uz očuvanje životne sredine danas predstavlja ključni element zajedničke agrarne politike. Nadzor nad primenom zakona o organskoj proizvodnji.pdf 8. prerađivača ili uvoznika. propisane konkursom.eu. Podsticajna sredstva se dodeljuju u iznosu od 30 – 60 % ukupne vrednosti projekta kao bespovratna. Proizvodima organske poljoprivrede.3 Organska proizvodnja u Srbiji U Srbiji su pitanja organske proizvodnje prvi put uređena Zakonom o organskoj proizvodnji (Sl. ustanovljen je zaštitni znak Evropske komisije za dobrovoljno obeležavanje organskih proizvoda. životinje i neprerađeni proizvodi životinjskog porekla. sadržane su u propisima (EC) 94/92. Koliku važnost Evropa pridaje ovom pitanju.europa. Korisne brošure Evropske komisije o organskoj poljoprivredi u EU mogu se naći na: http://www. u smislu zakona. Primenu i sertifikaciju sistema organske proizvodnje sufinansira i International Relief and Development (IRD).sakupljeni šumski plodovi i lekovito bilje. i to: . Ministarstvo za poljoprivredu. Lista registrovanih kontrolnih organizacija ili tela u trećim zemljama. list SRJ br.pdf http://www. 51/2002) i Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje (Sl. (EC) 529/95 i (EC) 1788/2001. Pošto organska proizvodnja pruža realne šanse za unapređenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i za povećanje izvoza. uključujući korišćenje znaka sertifikovanog organskog proizvoda. int/comm/agriculture/ofis_public/r8/ctrl_r8. šumarstvo i vodoprivredu. pod uslovom da su korisnici obezbedili učešće sopstvenih sredstava za realizaciju projekata i da ispunjavaju ostale uslove. europa. Za razliku od ranije prakse kada je nadležni organ za sertifikaciju bilo Ministarstvo za poljoprivredu. eu. stočarskih farmi i prerađivačkih pogona od mogućih izvora zagađenja. (EC) 3457/92. .da proizvod ima naznačeno ime proizvođača. tako da je to jedan od sektora sa najvećom dinamikom rasta. 28/2000).nezagađeno zemljište. cfm ?targetUrl=filt Važne izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91 koje se tiču uvoza iz trećih zemalja. Zakonom su takođe utvrđeni uslovi za zasnivanje organske poljoprivrede: . ovim propisom regulišu se i pravila uvoza iz trećih zemalja . sada se ta delatnost prenosi na privredne subjekte koji ispunjavaju određene kriterijume i koje ministarstvo treba da ovlasti. Pored definisanja vrste proizvoda i zahteva koji moraju biti ispunjeni da bi se proizvod smatrao organskim. što potvrđuje zainteresovanost drugih zemalja za ovom vrstom hrane sa našeg područja.da je proizvod na tržište stigao neposredno od proizvođača ili prerađivača. Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. Zakonom su utvrđene visoke kazne ako se korisnik dovede u zabludu. .odnosno zahtevi za registraciju kontrolnih organizacija i primenu sistema inspekcije.pdf. europa. Zakonom je utvrđen i postupak registracije proizvođača organske proizvodnje kod Ministarstva za poljoprivredu. čiji je sadržaj štetnih materija ispod maksimalno dozvoljenih količina.8. iako je zastupljen na samo 3. Ove izmene i dopune propisa (EEC) 2092/91. godine).propisani kvalitet vode za navodnjavanje i minimalna aero-zagađenost proizvodnog područja. Sertifikovani organski proizvodi mogu da nose odgovarajući znak čije će izgled i način nanošenja biti utvrđeni posebnim propisom.

koji dobijaju od svoje mreže.ekonomist. Konačno većina živih bića zavisi od zemljišta. zemljoradnik iz gružanskog sela Dubrava.co. http://www.4 Pokretanje organske proizvodnje i postupak sertifikacije Da li se organska poljoprivreda isplati? Njeni protivnici tvrde da su organski proizvodi znatno skuplji od onih iz klasične proizvodnje. 56 . uz organizovanu organsku poljoprivrednu proizvodnju mogu da postanu generatori zdravog života i kvalitetne hrane. daje svakom seljaku koji se odluči za organsku proizvodnju. a cena fantastična . Zahvaljujući njima. posebno za biljnu. Značajni partneri Unije ekoloških zadruga su proizvođači maline. To su udaljenost zemljišnih parcela. koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji propisani su pravilnicima. Naši poljoprivredni posedi nisu dovoljno veliki da bi se razvila intenzivna poljoprivreda. ništa se ne baca. odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje.Procert Canada sa kojom Unija Eko plus tesno sarađuje. Izvor: "Ekonomist". ne računajući emocionalne i fizičke traume obolelih ljudi i njihovih porodica. Već sedam godina u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju organske hrane. a kod dugogodišnjih zasada tri godine. Pojava "kravljeg ludila" koštala je 4. odnosno 208 funti po hektaru obradive površine. ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. a s druge strane na tržištu su ovi proizvodi vrlo traženi. tako da je Unija Eko plus jedva uspela da sačuva samo tri tone kao semenski materijal za narednu setvu. Pažljivo se čuva dobro seme. a kod nas u Srbiji. Novi zasadi su uvedeni u sertifikaciju i oni koji ispunjavaju uslove za organsku proizvodnju dobiće potvrdu da je reč o zdravoj hrani. Do izlaska novoga zakona o organskoj proizvodnji. u koju je do sada pristupilo oko 70 ekoloških zadruga iz čitave Srbije. sa sedištem u Kragujevcu. a oko 120 miliona funti godišnje se izdvaja za čišćenje vodotokova od pesticida. tako da proizvodnja košta isto ili manje od tradicionalne. Nije jednostavno proizvesti i sačuvati plodove bez upotrebe hemijskih sredstava.co. Organska poljoprivreda je u potpunosti zakonski regulisana i da bi se na nekom području zasnovala takva proizvodnja. ali postoji zabrinjavajući trend erozije zemljišta i smanjenja njegove plodnosti. trenutno ih ispunjava oko 700 poljoprivrednika koji su prihvatili da kanadski ekspert proveri kvalitet njihovih oranica.34 milijarde funti. bez hemikalija i zagađenja.htm Uključivanje zemljišne parcele u organsku poljoprivredu može započeti odmah. Ratko Paunović. a malo se troši na skupe kupovne materijale. Vremenom zemlja održava plodnost i može se koristiti kroz generacije.zarasle u korov. Ako je parcela korišćena uz upotrebu sredstava sintetičko-hemijskog porekla. organska dostiže i 30 dinara! Uz to. zdrav proizvod. a posebno za stočarsku proizvodnju. Ovogodišnja prodaja je bila više nego uspešna i isplativa. Evropskoj uniji i Japanu. zainteresovani za dobijanje sertifikata za organsku proizvodnju treba da se obrate tim organizacijama od kojih će dobiti sve informacije u vezi sa sertifikacijom.umesto 12 dinara koliko se dobija za kilogram konvencionalne soje. tako da proizvođači. Njive su bile daleko od industrijskih postrojenja. raste iz dana u dan. Po novom zakonu ministarstvo će poslove inspekcije preneti na ovlašćene organizacije. poštuje biodiverzitet i planira svaka sadnja. Ali. stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja. potražnja tog roda.organica. Malobrojni proizvođači maline koji već poseduju sertifikate nemaju problema sa izvozom i cenom na evropskom i svetskom tržištu. a u poslednje vreme i domaći.8. U Velikoj Britaniji ona je samo u 1996. ili je korišćena bez upotrebe sredstava sintetičko-hemijskog porekla. iz agrarnog budžeta. inspekciju organske proizvodnje obavljali su inspektori ministarstva za poljoprivredu i ovlašćena organizacija "Organic Control Systems" iz Subotice (http://www. Na malom posedu poljoprivrednik koristi sav biorazgradivi materijal za svoje potrebe. Više cene organskih proizvoda posledica su većeg angažovanja radne snage koja je u razvijenim zemljama veoma skupa. prihvatio je avanturu zvanu proizvodnja organske soje. To je dovoljno za oko 30 hektara zasada. Danas je već zadovoljan. i skoro . Nosilac tog posla je nevladina organizacija Unija ekoloških zadruga Eko plus. u obradi zemljišta i uzgajanju poljoprivrednih kultura sada primenjuju standardu kanadske organizacije Organyc Food OCPP . Članovi Unije. samo je ta visoka cena prikrivena. pošto je na pet hektara prinos bio 10 tona. Erozija je glavni problem u konvencionalnoj poljoprivredi i rezultat je tehnologije gajenja biljaka. Kriterijumi koje primenjuje kanadska firma prihvaćeni su i u SAD. Međutim. usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja. ali je već sada jasno da interesovanje seljaka prevazilazi ove količine. g. Niko ne želi bezbojan i bezukusan uvozni paradajz ili jabuke koje liče na plastične eksponate. seljaci uključeni u ovu organizaciju. ako parcela nije korišćena u poslednje dve godine. vrlo su spremni da plate skuplji. tako dobijeni proizvodi skuplji su i daleko biološki vredniji. čiste od hemikalija. ali na malom posedu proizvođač ima vremena da se bavi svakom biljkom i iz nje izvuče najbolje.yu/magazin/ em235/bif/bif5. iznosila 2. odnosno od tri godine za dugogodišnje zasade. u tome vide veliku šansu: zahvaljujući informativnom servisu. koji su najsiromašniji delovi države. Postupci. Serije eksperimenata u SAD pokazuju da će sav površinski sloj zemljišta u reonima sa savremenom proizvodnjom biti izgubljen za 50-100 godina ukoliko se obrada tog sloja zemljišta ne poboljša. što sigurno utiče na cenu. status "organski proizvod" ne može se dobiti prostim lepljenjem nalepnice "Neprskano!". a idealni su da se održivo koriste i da pojačaju prirodne cikluse. Strani kupci. u kojem periodu se isključuje primena sredstava sintetičko-hemijskog porekla. Posmatrajući na ovakav način može se reći da potrošač daleko skuplje plaća proizvod iz klasične proizvodnje. ona se može uključiti u organsku poljoprivredu po isteku prelaznog perioda od dve godine. S druge strane.yu). koji je sertifikovan kao organski.5 milijardi funti. ali zato zdrav proizvod. To znači i otvoren put na svetsko tržište zdrave hrane. Brdskoplaninski predeli Srbije. proizvođači su obavešteni da imaju pravo i na 400 evra koje država. To je istina samo ako se gleda površno. kod računanja cene proizvoda iz klasične proizvodnje ne uzima se u obzir cena lečenja ljudi.

Opšti postupak sertifikacije je sledeći: zainteresovani proizvođač podnosi zahtev za sertifikaciju organizacija za sertifikaciju obavlja pripreme i šalje inspektora na lice mesta. a za to vreme sertifikovani proizvođač ih mora koristiti na način kojim neće dovesti kupca u zabludu. Ukoliko su svi uslovi zadovoljeni. 57 . pregled bilansa proizvodnje i prodaje na farmi. pregled računa i dokumentacije unazad. uzorkovanje u skladu sa pravilima uzimanja uzorka (po potrebi). itd. ocenu usklađenosti načina proizvodnje sa standardima. magacina. pregled ulaznih materijala. izradu izveštaja o inspekciji. identifikaciju i istraživanje područja rizika. proizvodnog pogona. Sertifikat i pravo korišćenja znaka dodeljuju se na period od godinu dana. razgovore sa odgovornim licima. Postupak inspekcije obuhvata: o o o o o o o ocenjivanje proizvoda i procesa proizvođača posetom polja. proizvođač dobija odgovarajući sertifikat i uputstvo o načinu korišćenja znaka organskog proizvoda.

tek usvajanjem tzv. direktivama novog pristupa nisu obuhvaćeni prehrambeni. Osnovni principi novog pristupa su sledeći: • Evropska komisija utvrđuje direktive koje propisuju suštinske zahteve koje proizvodi moraju da zadovolje da bi se našli na tržištu EU. U tom periodu izvršena je harmonizacija tehničke regulative i ukinute su razne carinske i druge barijere. propisima i direktivama (specifična pravila).htm • • Suštinski zahtevi tiču se zaštite zdravlja. farmaceutski i hemijski proizvodi.eu. bezbednosti. Poslednji prijem novih članica u Evropsku uniju dogodio se maja 2004. Glavna prepreka slobodnom kretanju robe bila je razlika u tehničkoj regulativi: standardi i tehničke norme za bezbednost proizvoda razlikovali su se od zemlje do zemlje. Svrha donošenja direktiva je usaglašavanje različitih ciljeva Evropske unije i njenih članica. propisane u okviru odgovarajuće direktive. novog pristupa tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji (New Approach) 1985. moraju se poštovati određena pravila. godine Evropsku ekonomsku zajednicu (EEC). Evropska komisija je donela niz direktiva (tzv. obaveza ostalih zemalja je da dozvole slobodno kretanje istog proizvoda i na svojim tržištima. Italija. U ovim oblastima se još primenjuje ranije doneta regulativa. dok se u oblastima gde još ne postoje zakonski propisi primenjuje princip „uzajamnog priznavanja“. Zadovoljne postignutom saradnjom. One moraju da prenesu odredbe direktive u sopstveni pravni sistem u roku. Pored osnivača Evropske ekonomske zajednice. Irska i Velika Britanija (1973). direktive staroga pristupa) u kojima su dati detaljni tehnički zahtevi što treba da važe na celoj teritoriji EU. date u direktivama. 58 . može se prodavati bez ograničenja na celom tržištu EU. tako da proizvođač ima punu slobodu da primeni i druga tehnička rešenja kako bi ispunio zahteve.europa. kapitala. Evropskoj Uniji pridružile su se Danska. Kipar. ali da bi to postalo stvarnost bilo je potrebno skoro punih četrdeset godina. definisanom u samoj direktivi. godine. Da bi jedinstveno tržište moglo da funkcioniše po principu jednakosti i fer konkurencije. odnosno zaštita opštih interesa kao što su zdravlje i bezbednost građana. Slovačka. uklonjene su prepreke koje su mogle da proisteknu iz razlike između nacionalnih propisa. Estonija. godine. koja su sadržana u Ugovoru o evropskoj zajednici (opšti princip četiri slobode kretanja). zaštite potrošača i zaštite životne sredine. kapitala. Da bi se to izbeglo. robe i usluga Osnovno obeležje jedinstvenog tržišta Evropske unije je slobodno kretanje ljudi. bezbedno poslovanje i očuvanje životne sredine. ovih šest zemalja formira 1957. Holandija i Luksemburg. Zemlje-članice i dalje su zadržale pravo da postave dodatne uslove za plasman proizvoda na svoje tržište. Međutim. tako da je potpuno svejedno da li je roba proizvedena u Italiji ili Francuskoj jer ima jednak tretman u svim delovima Unije. Proizvod koji zadovolji ove specifikacije automatski zadovoljava suštinske zahteve. što je zahtevalo da se roba kontroliše kod svakog prelaska granice.int/eur-lex/en/consleg/index1. Direktiva je pravni akt koji donosi Evropska komisija i koji je obavezujući za sve zemlje-članice EU. Svaki proizvođač treba da zna koja se direktiva odnosi na njegove proizvode i koji su njeni zahtevi. robe i usluga. ali takvi su primeri jako retki i uglavnom se tiču zaštite tradicije. godine stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i čelik (ECSC) koju su činile Francuska.9 POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM – TEHNIČKA REGULATIVA I ZNAK Evropska Unija danas predstavlja zajednicu 25 evropskih zemalja. Španija i Portugalija (1986). kada je primljeno deset zemalja: Češka Republika. Primena harmonizovanih i drugih standarda nije obavezna. Belgija. 9. Austrija. ili u nekoj trećoj zemlji. Hrvatska i BJR Makedonija. bez obzira da li je proizveden u okviru same EU. zaštite zdravlja ili potrošača. godine prerasta u Evropsku uniju. Grčka (1983). Harmonizovanje propisa na nivou EU od presudnog je značaja za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. postavljene direktivama. Poljska. zaštita potrošača. Detaljne tehničke specifikacije proizvoda date su u harmonizovanim standardima. Malta. što znači da ako se neki proizvod/usluga legalno proizvodi i prodaje u jednoj zemlji. Bugarska. Novi pristup ne pokriva sve sektore privrede. Konačne (konsolidovane) verzije direktive EU sa unetim poslednjim izmenama i dopunama se mogu pretraživati i preuzeti sa interneta na adresi: http://www. Latvija. Litvanija. motorna vozila i traktori.1 Slobodno kretanje ljudi. Slovenija i Mađarska. Švedska i Finska (1995). Nemačka. Na primer. Integracije na tlu Evrope počinju još 1951. Zemlje-kandidati za prijem u Evropsku uniju su Rumunija. Turska. koja ugovorom iz Mastrihta 1992. Pojedinačne zemlje-članice imaju pravo da obustave dalju prodaju tih proizvoda i usluga samo ako smatraju da postoje ozbiljne prepreke u pogledu bezbednosti. ili geografske specifičnosti zemlje. koje su deo svojih suverenih nadležnosti prenele na zajedničke organe – institucije Evropske Unije. Danas se u okviru Evropske unije može potpuno slobodno trgovati raznim vrstama proizvoda. Proizvod koji poštuje sve zahteve.

07. bilo u pratećoj dokumentaciji.3 Znak CE – namena i područje primene Znak CE na proizvod. Znak CE praktično predstavlja “trgovinski pasoš” za proizvode na tržištu EU. Pod proizvođačem se takođe podrazumevaju i lica koja sklapaju. Proizvođačem se smatra fizičko ili pravno lice koje projektuje i izrađuje proizvod koji se pod njegovim imenom plasira na tržište EU. Direktive novoga pristupa i kategorije proizvoda na koje se odnose PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 5 Električna oprema koja radi u izvesnim naponskim granicama Jednostavne posude pod pritiskom Igračke Građevinski proizvodi Elektromagnetna kompatibilnost * 20. ili postoji rizik koji nije obuhvaćen primenjenim direktivama. Uvoznik je lice koje proizvod iz treće zemlje plasira na tržište EU. Proizvodi široke potrošnje (novi. Ovlašćeni predstavnik proizvođača u EU (nije isto što i “ovlašćeni distributer”!) je lice koje u njegovo ime i za njega može da preuzeti deo administrativnih dužnosti (npr. glasnik RS".9. prema direktivi 85/374/EEC proizvođač ima obavezu da nadoknadi pričinjenu štetu ukoliko je ona viša od 500 €. Kod nas se Zakonom o zaštiti potrošača "Sl.). na snagu stupa nova direktiva 2004/108/EC koja će zameniti sada važeću direktivu 89/336/EEC Oprema za ličnu zaštitu Neautomatske vage Aktivna medicinska sredstva za ugrađnju u ljudsko telo BROJ DIREKTIVE 73/23/EEC 87/404/EEC 88/378/EEC 89/106/EEC 89/336/EEC* IZMENA / DOPUNA 93/68/EEC 90/488/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 93/68/EEC 92/31/EEC 92/68/EEC 93/68/EEC 93/95/EEC 96/58EC 93/68/EEC 93/42/EEC 93/68/EEC 59 6 7 8 89/686/EEC 90/384/EEC 90/385/EEC . Pored znaka CE proizvođač. pakuju. Znak CE stavlja se na proizvode. izdaje i EC izjavu o usaglašenosti (EC deklaracija). Tu se pre svega misli na ovlašćenog predstavnika u EU. uvoznika i distributera.2 Odgovornost za proizvod U sklopu novog pristupa.2007. natpisnu pločicu. osim kada odredbe direktiva nisu pravilno primenjene. Evropska unija donosi Direktivu o odgovornosti za proizvod (85/374/EEC) koja obuhvata sve proizvode na koje se odnose direktive novoga pristupa. povrede pojedinaca ili oštećenja imovine). Kako bi se pružile smernice o obezbeđivanju adekvatnog nivoa sigurnosti proizvoda. 9. On je odgovoran da tržišnom nadzornom organu obezbedi tehničku dokumentaciju proizvoda. glasnik RS" 79/2005 i Zakonom o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom "Sl. bezbedni za korišćenje u normalnim uslovima. Proizvođač uvek mora imati potpunu kontrolu nad proizvodom jer je usaglašenost proizvoda njegova obaveza. Proizvođač snosi potpunu odgovornost za usaglašenost proizvoda sa svim propisanim zahtevima. kao i za sprovedeno ocenjivanje usaglašenosti. dorađuju ili označavaju proizvod radi plasmana na tržište EU. polovni ili izmenjeni) koji nisu obuhvaćeni direktivama novog pristupa ili drugim zakonima Evropske Unije. ograniče ili ometaju prodaju proizvoda koji nose znak CE. Zemlje-članice ne mogu na svojoj teritoriji da zabrane. br. Ako uvoznik plasira proizvod pod svojim imenom. Direktiva zahteva identifikaciju proizvođača na proizvodu. a namenjeni su tržištu EU. ambalažu u koju je upakovan ili na prateću dokumentaciju da bi se potvrdilo da on ispunjava sve suštinske zahteve pripadajuće direktive novoga pristupa. 101/05. da osigura i da izjavu da je proizvod usaglašen sa propisanim zahtevima. nego i ostalih lica koje učestvuju u plasmanu proizvoda na tržište EU. obuhvaćene direktivama novoga pristupa. Propisima o odgovornosti za bezbednost proizvoda definisane su odgovornosti ne samo proizvođača. On nije odgovoran za usaglašavanje proizvoda u procesu proizvodnje. odnosno sprečavanju eventualnih problema koji bi mogli nastati kao posledica neispravnog proizvoda (npr. posebna pažnja posvećena je bezbednosti upotrebe proizvoda. Ukoliko neispravan proizvod izazove povredu osobe ili oštećenje imovine. podležu odredbama Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EC). Cilj ove direktive je da se osigura da su proizvodi. koji su u prodaji na tržištu EU. bilo putem zaštitnog znaka. Takav proizvod smatra se bezbednim i može se bez ograničenja prodavati na celoj teritoriji EU bez dodatnih ispitivanja usaglašenosti. odnosno oni koji vrše izmene na već postojećem proizvodu tako da se može smatrati novim proizvodom. datim u Tabeli 9: Tabela 9. kao lica koje preuzima celokupnu odgovornost za usaglašenost proizvoda sa ovim propisima. Znak CE nanosi proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik na teritoriju EU. da stavi CE znak na proizvod itd. regulišu ista pitanja kao i u direktivama EU. onda on preuzima odgovornost proizvođača.

Veličina znaka može se menjati. Kazne za nepropisno označavanje vrlo su visoke. a ako proizvod. ili trećim zemljama). Usklađenost sa svim zahtevima odgovarajuće direktive simbolizuje jedino znak CE.000.0000. 60 . ali proporcije između njegovih sastavnih delova moraju ostati iste Znak CE ne može se staviti na nalepnicu.int/comm/enterprise/images/ce_mark_big.gif. niti ga treba stavljati na proizvod ako proizvođač nije potpuno siguran da proizvod ispunjava zahteve direktiva. Estetski izgled nije razlog da se znak CE ne stavi na proizvod.eu. koji se već nalaze na tržištu EU. EUR. nekome nanese štetu. označen znakom CE. • Polovne (korišćene) proizvode koji uvezeni iz neke od trećih zemalja. CE znak stavlja se na: • Sve nove proizvode koji se prodaju na teritoriji EU (proizvedene u EU. ali su znatno modifikovani tako da se mogu smatrati novim proizvodima. takav da se u normalnim uslovima ne može ukloniti bez traga. jer bi to samo dovelo do zabune. proizvođač može biti kažnjen do sume od 70. CE znak treba da bude jasno uočljiv. Slika 26. čitljiv i trajan. Forma CE znaka je propisana i može se preuzeti sa internet drese http://europa. Ne sme se stavljati nijedna druga nacionalna oznaka koja bi imala istu funkciju. Najvažnije direktive novoga pristupa biće prevedene i stavljene na raspolaganje privredi Srbije. Znak CE Znak CE stavlja se na pakovanje i prateću dokumentaciju samo ako njegovo nanošenje na proizvod nije moguće zbog oblika ili malih dimenzija proizvoda. • Proizvode.9 Uređaji na gas 90/396/EEC 92/42/EC 93/15/EEC 93/42/EEC 94/9/EC 94/25/EC 95/16/EC 97/23/EC 98/37/EC 98/79/EC 99/5/EC 2000/9/EC 2004/22/EC 93/68/EEC 93/68/EEC 10 Vrelovodni kotlovi na tečno gorivo ili gas 11 Eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu 12 Medicinska sredstva 13 Oprema i sistemi zaštite za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama 98/79/EC 2000/70/EC 14 Rekreativna plovila 15 Liftovi 16 Oprema pod pritiskom 17 Mašine 18 Medicinska sredstva za in vitro dijagnostiku 19 Radio i telekomunikaciona terminalna oprema 20 Kablovske instalacije za prevoz ljudi 21 Merni instrumenti Sledeće direktive novoga pristupa ne zahtevaju nanošenje znaka CE: Tabela 10 Direktive novoga pristupa koje ne zahtevaju nanošenje znaka CE PREDMET DIREKTIVE 1 2 3 4 Ambalaža i ambalažni otpad Interoperabilnost brze železnice Oprema za pomorski transport Interoperabilnost konvencionalne železnice 2003 44 EC 98/79/EC BROJ DIREKTIVE 94/62/EC 96/48/EC 96/98/EC 2001/16/EC IZMENA / DOPUNA 2005/20/EC 2004/50/EC 2002/84/EC 2004/50 Svaka direktiva u prilogu navodi spisak proizvoda na koje se odnosi i moguća isključenja. tako da se proizvođači upućuju na izvorne tekstove.

U okviru globalnog pristupa (Global Approach) ocenjivanje usaglašenosti obavlja se kroz osam osnovnih modula (operacija). 9. tip ocenjivanja usaglašenosti (provera dokumentacije. Proizvođač sam sastavlja deklaraciju o usklađenosti (samoocenjivanje). Pojedinačna verifikacija (modul G) obuhvata fazu razvoja i fazu proizvodnje.Potvrdu da je izjavu dao proizvođač.Naziv.Naziv/oznaku proizvoda. To je dokument koji identifikuje direktive koje se primenjuju na proizvod i u kojem se jasno navodi da proizvod zadovoljava sve suštinske zahteve. Izjava se obično čuva deset godina od dana isporuke poslednjeg proizvoda. bilo je potrebno ustanoviti sistem ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima.Potpis i funkciju lica koje overava izjavu. Notificirano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvodnje. .Ime i adresu osobe kod koje se nalazi tehnička dokumentacija. Notifikovano telo izdaje certifikat o EC ispitivanju tipa. Modulima se utvrđuje faza razvoja ili proizvodnje. Verifikacija proizvoda (modul F) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B.Potrebne dopunske informacije o proizvodu.5 Globalni pristup certifikaciji i ocenjivanju Nakon što su direktivama novoga pristupa utvrđeni suštinski zahtevu za proizvode. Notifikovano telo vrši ispitivanje svakog proizvoda pojedinačno i izdaje certifikat o usklađenosti. inspekciju finalnih proizvoda i pripremu proizvođača za ispitivanje. a u skladu sa certifikatom o EC ispitivanju tipa.Standarde i slična dokumenta na koja se izjava poziva.) i nadležnost za ocenjivanje (proizvođač ili treća strana). . inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvođača za ispitivanje. Notifikovano telo je odgovorno za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta proizvoda. inspekciju finalnog proizvoda i pripreme proizvođača za ispitivanje. označenih slovima od A do H. Ovaj modul ne zahteva učešće notifikovanog25 tela.Naziv i adresu proizvođača koji izdaje izjavu. Izjava mora da sadrži sledeće podatke: . .Oznake direktiva koje se primenjuju na proizvod.7 61 . Potpuno osiguranje kvaliteta (modul H) postiže se primenom standarda ISO 9001 i obuhvata faze razvoja i proizvodnje. dok se u svakoj direktivi EU navodi koje se procedure ocenjivanja usaglašenosti sprovode za proizvode obuhvaćene tom direktivom. Notifikovano telo kontroliše usklađenost sa tipom prema certifikatu o EC ispitivanju tipa i izdaje certifikat o usklađenosti. Usklađenost sa tipom postiže se ocenjivanjem u fazi proizvodnje. Notifikovano telo odgovorno je za odobravanje i kontrolu sistema kvaliteta za dizajn. . . a neke direktive zahtevaju da se izjava mora nalaziti uz proizvod kada se on stavlja u promet. Izjava o usaglašenosti mora se staviti na raspolaganje nadležnim organima ako oni to budu tražili. proizvodnju. adresu i identifikacioni broj notifikovanog tela. Globalni pristup uvodi sledeće module (vidi sliku 26): Interna kontrola proizvodnje (modul A) obuhvata interni dizajn i kontrolu proizvodnje. Osiguranje kvaliteta proizvoda (modul E) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. Usklađenost sa tipom (modul C) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon EC ispitivanja tipa (modul B). odobrenje tipa itd.9. Osiguranje kvaliteta proizvodnje (modul D) obuhvata fazu proizvodnje i sledi nakon modula B. a nakon ovog modula obavezno sledi modul koji obezbeđuje ocenjivanje u fazi proizvodnje. . EC ispitivanje tipa (modul B) obuhvata fazu razvoja. . Svaki od osam modula obuhvata ograničen broj procedura koje su primenljive na širok opseg pojedinačnih proizvoda. - - 25 Za objašnjenje u vezi s notifikovanim telima videti 12. Tako je nastao “globalni pristup sertifikaciji i ispitivanju” kojim se daju smernice za proveru usaglašenosti svih proizvoda na koje se odnose direktive novoga pristupa . . ako je bilo uključeno. .Datum izdavanja izjave.4 Izjava o usaglašenosti Sve direktive novoga pristupa zahtevaju da proizvođač pripremi EC izjavu o usaglašenosti.

Primena harmonizovanih standarda nije obavezna. ili ne. Stvar je tih organizacija da li će priznati rezultate ispitivanja. Akreditacija stvara uslove za međusobno priznavanje izveštaja o ispitivanju i sertifikata o usaglašenosti na međunarodnom i regionalnom nivou.europeanaccreditation. Ova publikacija biće dostupna i na srpskom jeziku. evropski standard se u svakoj zemlji-članici primenjuje u identičnom obliku u kome je donet. utvrđenim dogovorom sa Evropskom komisijom. U okviru Evrope. Lihtenštajn. Notifikovanje je u nadležnosti pojedinačnih zemalja-članica. cfm Lista sadrži tela. Najveći problem za potencijalne izvoznike je određivanje koji se harmonizovani standardi primenjuju upravo na njihov proizvod. CENELEC. kompetentne da na osnovu utvrđenih i standardizovanih postupaka izdaju sertifikate o usaglašenosti sa utvrđenim zahtevima. Ukoliko odluči da ne primenjuje standarde.Šematski prikaz procedure ocenjivanja usaglašenosti proizvoda za svaku pojedinačnu direktivu u okviru “novog pristupa” objavljeni su u tzv. notifikovana u zemljama-članicama EU. Norveška i Island) i drugim zemljama sa kojima EU ima zaključene ugovore o uzajamnom priznavanju i protokole sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i priznavanju industrijskih proizvoda (PECA). obavljenih u našim laboratorijama.publikaciji čiji je zvanični naziv “Uputstvo za implementaciju direktiva zasnovanih na novom pristupu i globalnom pristupu”. a zahteva se i poznavanje nekog od stranih jezika. zemljama EFTA (Švajcarska. uz pomoć postojećih tehničkih specifikacija). Bez poznavanja i primene harmonizovanih standarda nije moguće efektivno zadovoljiti zahteve direktiva novoga pristupa. ali znatno olakšava poslovanje na tržištu EU.org 62 .7 Notifikovana tela i organizacije za ocenjivanje usaglašenosti Notifikovana tela su organizacije koje su stekle pravo da sprovode ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa direktivama novog pristupa. U uređenom sistemu. radi stavljanja CE znaka. a za sada se može preuzeti sa internet adrese http://europa. http://www. dotle su odgovarajuća tehnička rešenja kojima se ispunjavaju ovi zahtevi sadržana u tzv. proizvođač je u obavezi da dokazuje da su njegovi proizvodi u saglasnosti sa suštinskim zahtevima na drugi način (npr. Prema internim pravilima evropskih organizacija za standardizaciju.6 Harmonizovani standardi Dok direktive definišu suštinske zahteve koje proizvod mora da ispunjava kada se plasira na tržište EU. Nažalost.int/comm/enterprise/nando-is/home/index. Proizvođač može da bira da li će se pozvati na odgovarajući harmonizovani standard ili ne. To su standardi koje su donele evropske organizacije za standardizaciju (CEN. “Plavoj knjizi” . U odgovoru na to pitanje moraće tražiti pomoć notifikovanih tela. ETSI) i koji su pripremljeni u skladu sa opštim smernicama. uspostavljena je Evropska kooperacija za akreditaciju (EA). Do prijema Srbije u Evropsku uniju proizvođači će morati da ocenjivanje usaglašenosti sa suštinskim zahtevima direktiva novoga pristupa obavljaju kod neke od notifikovanih organizacija na teritoriji EU. što podrazumeva i povlačenje svih postojećih nacionalnih standarda koji su s njim u suprotnosti.eu. Ažurna lista notifikovanih tela može se naći na NANDO-IS internet adresi http://europa.eu. pristup ovim standardima nije jeftin. Harmonizovani standard ne mora uvek da obuhvata sve suštinske zahteve vezane za neki proizvod. što primorava proizvođača da koristi i druge relevantne tehničke specifikacije da bi se ispunili svi suštinski zahtevi određene direktive. Moduli ocenjivanja usaglašenosti prema direktivama novoga pristupa 9. sertifikaciono telo dobija taj status od nacionalnog akreditacionog tela.htm Slika 27. 9. Organizacije za ocenjivanje usaglašenosti (sertifikaciona tela) su organizacije. Oko 800 ključnih standarda biće prevedeno na srpski i oni će biti dostupni u našem Institutu za standardizaciju. harmonizovanim standardima.int/comm/enterprise/newapproach/legislation/guide/legislation.

što znači da je svaka zemljačlanica obavezna da na svom tržištu dozvoli prodaju proizvoda koji se legalno proizvodi i prodaje na tržištu druge zemlječlanice. 1 Utvrditi koji se postupak ocenjivanja usaglašenosti mora primeniti. ima nekih dodatnih zahteva (nacionalni standardi. a nekad su potrebna ispitivanja. preporučuje se primena ovih standarda. primenjuje se princip uzajamnog priznavanja. Utvrditi datum kada direktiva stupa na snagu. Nekada je dovoljna samo izjava proizvođača.gov. provera sistema kvaliteta. Ako je direktiva stupila na snagu. Sprovesti ocenjivanje usaglašenosti kod notifikovanog tela.Akreditaciono telo Srbije na svojoj internet adresi http://www. onda je za direktive novoga pristupa obavezno stavljanje znaka CE (između datuma usvajanja i datuma kada direktiva stupa na snagu postoji period tranzicije. s tim da postupak ocenjivanja usaglašenosti zavisi od prirode proizvoda i odgovarajuće direktive. kada proizvođač može da odabere da li će na svoj proizvod primeniti nacionalne propise. 9.juat.yu publikuje podatke o organizacijama za ocenjivanje usaglašenosti. označavanje ili pakovanje). 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naneti znak CE na proizvod i/ili ambalažu i dokumentaciju. Ovo se odnosi na sve proizvode bez izuzetka. To je naznačeno u relevantnoj direktivi i zavisi od vrste proizvoda. Pripremiti tehničku dokumentaciju koju predviđa direktiva Samostalno proveriti da li je proizvod usaglašen sa zahtevima direktive Pripremiti izjavu o usaglašenosti i potrebne dokumentacije koja je potvrđuje Utvrditi da li se zahteva ocenjivanje usaglašenosti od strane nezavisne treće strane. ili kombinacija navedenog. ako se traži. Proveriti da li zemlja. hemijski proizvodi) ili novog pristupa. Ukoliko za dati proizvod ne postoje specifični propisi Unije.8 Postupak nanošenja znaka CE Proizvođač koji želi da plasira svoje proizvode na tržište Evropske unije treba da primeni sledeći postupak: Utvrditi koja se direktiva (ili više njih) odnosi na proizvod. Zatim treba utvrditi da li proizvod potpada pod direktive starog pristupa (npr. Utvrditi listu harmonizovanih evropskih standarda za dati proizvod. Iako nisu obavezni. na čije se tržište plasira proizvod. akreditovanim u našoj zemlji. Ovo se takođe odnosi na sve vrste proizvoda. jer su zahtevi direktive sadržani u njima. 63 . Samo proizvodi obuhvaćeni direktivama novog pristupa zahtevaju stavljanje CE znaka. Znak CE ne može se staviti na proizvod pre nego što se od notifikovanog tela dobiju svi sertifikati. ili odredbe nove direktive).

onda su pomenuti standardi samo mali deo ukupnih potreba organizacije. Prvi način je neracionalan i skup. Ove tri strategije prikazane su na slikama 28. . Sistem koji je bio orijentisan samo na sertifikaciju. Odgovor je da bez obzira na broj standarda firma i dalje ima samo jednog direktora i samo jedan sistem menadžmenta u koji svi ti standardi moraju da budu uklopljeni. . . Ako se tako priđe. na primer. pogotovo zato što su osnovni standardi za sisteme menadžmenta sada dobro usklađeni i postoje široka područja potpunog poklapanja (upravljanje dokumentima.sistem upravljanja zaštitom životne sredine i sistem osiguranja bezbednosti i zdravlja zaposlenih. . Nešto potpuniji skup zahteva prikazan je na slici 30. treba da primeni: . ne može se dopuniti.svaki standard primeniti nezavisno. Mada je moguće da se organizacija opredeli samo za jedan od njih. celovit sistem menadžmenta koji istovremeno zadovoljava sve grupe zahteva. već od potrebe organizacije da opstane na tržištu i da se razvija na korist svih interesnih strana.sistem menadžmenta kvalitetom. radi osiguranja efektivnog upravljanja i zato što to traže kupci. jer je to direktna zakonska obaveza.zahtevi zakona i drugih propisa. Sistem koji zadovolji te zahteve može da prođe bilo koje ocenjivanje i bilo koju inspekciju. To su. građen oko standarda ISO 9001 kao najstarijeg. Prvi korak kod uspostavljanja integrisanih sistema je utvrđivanje ispravnog redosleda važnosti zahteva koje treba zadovoljiti. na primer).od početka graditi jedinstven.dopuniti postojeći sistem. Drugi način je mnogo racionalniji. Treći način izgleda jedino ispravan. Drugi korak je odabir strategije za realizaciju projekta.zahtevi standarda za sisteme menadžmenta.10. Takav sistem zove se integrisani sistem menadžmenta. .interne potrebe organizacije. pošto zakonska regulativa i tržište istovremeno postavljaju zahteve u više oblasti.zahtevi kupaca i korisnika. ovaj pristup biće moguće primeniti ako i samo ako je organizacija u potpunosti usvojila sistem menadžmenta kvalitetom i obezbedila da svi procesi odvijaju u skladu s njim. . Tako se organizacije koje žele da uspešno posluju nalaze pred problemom – kako primeniti sve te propise i standarde i kako održavati tolike sisteme menadžmenta kada se zakoni i standardi stalno menjaju i stalno izlaze novi. Jedna mlekara. Prilikom određivanja šta treba integrisati ne polazi se od zahteva standarda. ili je živeo samo na papiru. ali je svakako moguć.zahtevi i potrebe društvene zajednice (okruženja u kojem organizacija radi).sistem bezbednosti u proizvodnji hrane. radi usaglašenosti sa zakonom. . INTEGRISANI SISTEMI MENADŽMENTA – KAKO IZVUĆI NAJVEĆU KORIST OD PRIMENE STANDARDA I CERTIFIKACIJE U prethodnim odeljcima ove brošure objašnjeni su zahtevi i principi primene najznačajnijih standarda za sisteme menadžmenta. što može da znači: . Međutim. tako da se zadovolje zahtevi ostalih standarda. to je retko kad dovoljno. jer organizacija treba da ima jedinstven sistem menadžmenta. 64 . redom: . . do 30.

65 . Dobra proizvođačka praksa (pravila „branše”). gde moraju biti uključeni (ovim redom): Struka (i nauka). analizu i dokumentovanje procesa.Slika 28 – Nezavisna primena standarda za sisteme menadžmenta Slika 29 – Dogradnja postojećeg sistema Slika 30 – Integrisani sistem menadžmenta Treći korak je odabir pravog metoda rada za uspostavljanje sistema. Logika konkretnog posla (zanat). Tehnički standardi i propisi.

te jačanje pritiska javnosti koja zahteva zdravu životnu i bezbednu radnu sredinu.Kako pristupiti izgradnji ovakvog sistema? Treba na prvom mestu identifikovati područja rada (komponente projekta). Infrastruktura je poseban problem čije se dimenzije najbolje vide u firmama koje treba da primene HACCP sistem. kao što su troškovi usluga konsaltinga i ocenjivanja. 66 . ali se tome – nažalost . vreme potrebno za pripremu za sertifikaciju i ograničeni ljudski resursi. Primena integrisanih sistema nije jednostavna. ili ne daju prave rezultate. nagoni organizacije da preispitaju svoju praksu u oblasti primene sistema menadžmenta. a šta se može uraditi tokom realizacije projekta. a onda i redosled aktivnosti. Područja rada prikazana su na slici 31. Svi oni treba da dobro razumeju aspekte savremenog biznisa. Slika 31 – Područja primene projekta Obezbeđenje preduslova izuzetno je važno. postaje očigledno da organizacije moraju da pronađu optimalan put za istovremeno i što jeftinije zadovoljenje svih eksternih i internih zahteva. zakonske norme. dakle sistema koji je usmeren na unapređenje procesa rada u svim oblastima značajnim za organizaciju. Na osnovu toga moguće je odrediti prioritete. 26 Jedini metodski ispravan pristup bio bi da firma pozove stručnjake za oblast za koju je zainteresovana i postavi im zadatak da snime stanje i procene šta je od preduslova potrebno zadovoljiti pre pristupanja projektu. *** Pojava eksternog pritiska sa strane države. Kada se tu dodaju i drugi razlozi. tehničke standarde i mnogo toga drugog kako bi primena standarda za sisteme menadžmenta dala pravu korist – sticanje profita i jačanje sposobnosti organizacija da opstanu i da se razvijaju u uslovima oštre tržišne utakmice. Odgovor se nalazi u primeni integrisanih sistema menadžmenta. koji se ispoljava kroz donošenje velikog broja zakona i propisa i kroz oštre kazne.poklanja malo pažnje26 i zato mnogi projekti ili propadaju. jer se pred sve učesnike u projektu postavljaju visoki zahtevi.

ekoserb.eicc.co.sr.gov.yu http://www.gov.yu http://www. PRILOG .europa.gov.mem.vojvodina.minttu.reciklaza.eurep.zdravlje. turizma i ugostiteljstva Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije Agencija za reciklažu Republike Srbije Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Kancelarija Vlade Srbije za pridruživanje EU Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) Euro Info korespondentni centar Internet adresa http://www.sr.sr.natureprotection.gov.yu 67 . Beograd Hidrometeorološki zavod Srbije Zavod za zaštitu prirode Srbije Institut za standardizaciju Srbije Akreditaciono telo Srbije– JUAT Privredna komora Srbije (na web prezentaciji su dati linkovi prema regionalnim privrednim komorama) Poslovna politika AD (izdaje časopis “Kvalitet” i organizuje skupove na temu kvaliteta) http://www.yu http://www.sepa.yu http://www.yu http://www.yu http://www.gov.yu http://www.yu http://www.co.yu http://www.gov.yu Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi http://www.sr.gov.11.ird-bg.minpolj.hidmet.org.pks.zdravlje.sr. šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije Ministarstvo trgovine.gov.parlament.sr.jus.org http://ec.Korisne adrese Naziv institucije International Relief and Development ISO organizacija European Commision – EC directives EUREPGAP Narodna skupština republike srbije Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije .org http://www.yu http://www.gov.org.yu http://www.org http://www.org.yu http://www.sr.yu razvoj (Vojvodina) Gradski zavod za zaštitu zdravlja.gov.org.gov.sr.sr.yu http://www.mpalsg.eu/internal_market/copyright/documents/ http://www.sr.poslovnapolitika.Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstvo poljoprivrede.sr.juat.iso.yu http://www.yu http://www.gov.yu http://www.recyu.gov.eko.sr.co.mntr.yu http://www.seio.gov.yu http://www.seea.yu http://www.gov.sr.sr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful