BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE

MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM

2

SADRŽAJ: BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD....................1 Uvod.................................................................................................................................4 Vazduhoplovne snage......................................................................................................6 Doktrina- način upotrebe vazduhoplovnih snaga........................................................6 Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga....................................8 Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga.......................................................9 Strategija borbe, potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi.....................................11 Globalni terorizam .......................................................................................................12 Sukob u politici .........................................................................................................12 Pojam globalnog terorizma........................................................................................13 Organizaciona struktura.............................................................................................15 Funkcionisanje..........................................................................................................16 Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................17 Spašavanje talaca združenom operacijom.................................................................18 Presretanje aviona radi prizemljenja i provere...........................................................18 Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam..................................19 Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera ..................................................20 Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma.......................................................21 Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada............................22 Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma..........................23 Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga....................................25 Postavljanje ciljeva....................................................................................................26 Doktrina ....................................................................................................................27 Funkcionalna organizacija.........................................................................................28 Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi, senzori, bespilotne letelice i agentura)...28 Komandovanje i kontrola...........................................................................................29 Vazduhoplovi.............................................................................................................30 Naoružanje.................................................................................................................31 Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga .......................................................................31 Indirektna podrška.....................................................................................................32 Direktna podrška........................................................................................................33 Ofanzivna dejstva.......................................................................................................33 Defanzivna dejstva.....................................................................................................35 Zaključak........................................................................................................................37 Literatura........................................................................................................................39

3

Osnovno pitanje koje se postavlja u ovom radu je da li se bilo koje postojeće vazduhoplovne snage racionalnim i realnim strateškim odlukama. legalno i efikasno mogu upotrebiti kao sredstvo sile u protivterorističkoj borbi. medjunarodna javnost može se različito odnositi prema samim terorističkim organizacijama i njihovim ciljevima borbe (mi smo iskusili na Kosovu 1999. pored profesionalne zainteresovanosti.Uvod Oružane snage (OS) većine zemalja. odnos cena – efikasnost govori u prilog tezi da se treba razmatrati kao jedan od nosilaca borbe protiv terorizma. kao reprezentativni primer vazduhoplovstava po opremljenosti. odn. Ono što je mene opredelilo za rad na ovoj temi je. iskustva iz nedavnih sukoba RV SAD sa al Kaidom i talibanskim režimom u Afganistanu. obzirom da smo već postali članica Partnerstva za mir. Pojava globalnog terorizma. a i same karakteristike terorističkih organizacija i metode njihove borbe predstavljaju svojevrstan problem. maliciozno i tendeciozno. obučenosti. kao jedan od najsofisticiranijih delova armija svih zemalja često su smatrane kao jedan od najmanje podesnih elemenata za vodjenje borbe protiv terorizma. stav nekih krugova u našoj zemlji da je vazduhoplovstvo. za koji konvencionalne OS nisu namenjene.9. Avijacija se smatra nepodesnom za upotrebu u ovim uslovima i kao potvrda za takve stavove se naglašavaju dejstva u proteklim ratovima. Prema deklarisanim opasnostima i bezbedonosnim izazovima za Republiku Srbiju. protiv legalno organizovanih armija drugih zemalja. pogotovu kada se njena snaga može uvećati preko koalicione pomoći na bazi savezničkih odnosa. država u svetu su organizovane i namenjene za vodjenje konvencionalnog rata. S tim u vezi metodološki pristup u radu biće sledeći: razmatraće se studija slučaja RV SAD. Medjutim. OS mnogih zemalja.god. a pre svega nenaučno. zbog zakonskih okvira ne mogu biti angažovane na vlastitoj teritoriji. u borbi protiv globalnog terorizma. a pre svega avijacija. 4 . Iako je tačno da avijacija jeste skupa. što je po mom mišljenju apsurdno. kao posledica napada 11. Zavisne varijable su pojedinačni faktori koji utiču na borbene mogućnosti vazduhoplovnih snaga i na moguće načine upotrebe vazduhoplovnih snaga protiv terorističkih grupa. Odgovor na osnovno pitanje dobiće se razmatranjem mogućnosti posebnih načina primene vazduhoplovnih snaga: u direktnoj i indirektnoj podršci drugih snaga i angažovanjem vazduhoplovnih snaga u ofanzivnim i defanzivnim dejstvima u borbi protiv globalnog terorizma. terorizam je označen u doglednoj budućnosti kao osnovna pretnja za bezbednost. skupo i neefikasno kao vid OS. bazirana na postojećim zakonskim normama i ciljevima nacionalne strategije. nerentabilno. govore u prilog tezi da je vazduhoplovstvo postalo jedan od najbitnijih elemenata borbenog poretka OS za protivterorističku borbu. Odgovori na posebne načine primene treba da daju posebne modele primene vazduhoplovnih snaga u funkciji ukupnih mogućnosti vazduhoplovnih snaga. ali i terorizma uopšte i aktivno uključenje OS u borbu protiv njega. Nezavisne varijable čine: model globalne terorističke grupe kao organizacija ili sistem snaga i doktrinarna pravila upotrebe vazduhoplovnih snaga. Vazduhoplovne snage. koje podrazumevaju odgovarajuću pripremu i vodjenje operacija. ovaj problem). donosi odredjene poteškoće pri angažovanju.

dovodjenjem u vezu zavisnih i nezavisnih varijabli i njihovim razmatranjem za svaki poseban slučaj. 5 . U zadnjem delu rada biće prikazani mogući modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem utvrdjivanja ukupne efikasnosti postojećih vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma.organizaciji i efektima dejstava u proteklim protivterorističkim dejstvima.

izvidjanje. Vazduhoplovne snage mogu koristiti treću dimenziju prostora od tla do kosmosa što im omogućava ešaloniranje. npr.god.Evropska kontrola VaP-a. Borbena dejstva vazduhoplovstva – neregularna (nekonvencionalna) borba Neregularna borba3 ili sukob. Dele se hijerarhijski. koji nisu pripadnici regularnih vojnih formacija. Protivvazdušna borba i protivpovršinska borba. uslova itd.1Pod vojnom silom treba podrazumevati sve vojne snage namenjene za ofanzivna i defanzivna dejstva. Doktrine se baziraju na ciljevima nacionalne strategije i mogućim izazovima i pretnjama za bezbednost dotičnih država. vojna doktrina i doktrine posebnih vidova u kojima takodje mogu biti posebne doktrine. dometu i fleksibilnosti. RV SAD zahvaljujući brzini. doktrina odbrane. organizaciju i pravila upotrebe snaga. svemirskih brodova ili satelita. npr.Vazduhoplovne snage Pojam vazdušna moć ili vazdušne snage predstavlja mogućnost projekcije i upotrebe vojne sile iz vazdušnog prostora sa aviona.vidovi. nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU. 17. nisu strogo definisani doktrinarnim dokumentima. Neregularna borba se može definisati kao vodjenje borbe od strane naoružanih pojedinaca ili grupa. a u kojima se preciziraju ciljevi koje treba postići. na odredjene nivoe. policije ili drugih legalnih snaga bezbednosti. Doktrina.. U osnovnoj doktrini Ratnog vazduhoplovstva (RV) SAD naglašava se da je ono namenjeno jedinstvenim mogućnostima koji državi obezbedjuju nacionalni uticaj bilo gde u svetu u vrlo kratkom vremenu. koji operišu iznad površine tla. kao i uslovima geopolitičkog okruženja i tehnološkim nivoom svojih OS.god.1. nivoa sukoba. 3 warfare-vodjenje borbe ili rata 6 . kao i neborbene zadatke.način upotrebe vazduhoplovnih snaga Sve OS na svetu i njihovi posebni elementi. vrste neprijatelja. 2000. 2 AFDD -1.2003. Pregled vazdušne moći EU. koja se odnosi na upotrebu odredjenih snaga za izvršenje posebnih zadataka. poseduju brzinu projektovanja sile i broja zadataka koji mogu biti izvršeni za kratko vreme i na kraju mogu doseći takvu daljinu upotrebe. imaju razradjene dokumente u vidu doktrina. Doktrina RV SAD "Osnovna doktrina".2 Posebnim doktrinarnim dokumentima su razradjeni posebni problemi upotrebe u zavisnosti od npr. bespilotnih letelica. mogu reagovati bilo gde potrebnom vojnom silom. prevoženje i sl. Ono što je od značaja za upotrebu RV SAD u protivterorističkoj borbi su sledeći dokumenti: Borbena dejstva vazduhoplovstva. Za svaki poseban sukob ili vrstu pretnje takodje može postojati odredjena doktrina. koja nije moguća nijednom drugom elementu OS. što znači da u ovu kategoriju spadaju i terorističke 1 EURAC Air power papir. helikoptera. Operacije u domovini.

2006. sinergičnost izmedju sistema komandovanja. 4 5 AFDD-2-1.9.3. Akcije koje mogu izvoditi neregularne snage variraju od terorističkih napada pojedinaca do tradicionalnoh operacija.2006. uključujući "Posse Comitatus Act"na osnovu koga je zabranjena upotreba OS radi primene sile na teritoriji SAD. To je razlog da su dejstva odbrane teritorije pod nadležnošću saveznih agencija. dok specijalne jedinice dejstvuju na lociranju. predvidjeno doktrinarnim dokumentima. U svim ovim dejstvima ili misijama. protivteroristička borba. U prošlosti. a koji se mogu razmatrati unutar ostalih doktrinarnih dokumenata. izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama. kontrašpijunaža. osim ukoliko takvo angažovanje nije odobreno od strane Kongresa i u skladu sa ustavom SAD.. deluju na osnovu zakona. omogućavajući slobodu za ministarstvo odbrane da ispolji dejstvo po takvoj pretnji. odbrana teritorije stavlja naglasak na dejstva u PVB i preventivna dejstva po neprijateljskim ciljevima kroz mogućnost globalnih udara po svetu. zbog upotrebe otetih aviona kao oružje.2001. Ministarstvo odbrane je odgovorna i pretpostavljena savezna agencija sa visokim stepenom autonomije. ali i drugih delova OS. Ovakav način upotrebe sile nije ono što se naziva urbanom borbom. protivvazduhoplovna borba (PVB).9. U ovom načinu borbe. vazduhoplovno osmatranje javljanje i navodjenje (VOJIN).93 AFDD 2-10. domaćeg stanovništva i objekata infrastrukture od opasnosti i napada spolja ali i drugih opasnosti koje odredi predsednik SAD.str.god. Odbrana domovine Odbrana domovine se definiše kao odbrana suvereniteta. tehnološki jače snage imaće protiv sebe neprijatelja koji izbegava masovnost i koncetraciju snaga i koji bira ciljeve u skladu sa mogućnostima asimetričnog rata. dejstva za zaštitu informacija i dejstva za zaštitu mreže. odredjenju i obezbedjenju oružja za masovno uništenje. elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja.21. projektila i artiljerijslo-raketnih jedinica (ARJ) PVO. Protivvazduhoplovna borba Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor. oteti vazduhoplovi su bili pod jurisdikcijom FBI i FAA. protiv vazdušna odbrana (PVO). str. Neregularna borba se vodi u uslovima velike obmane. je postao stvar bezbedonosnog značaja.god. Bitno je shvatiti da OS koje dejstvuju unutar teritorije SAD. dejstvima lovačke avijacije (LA) i lovačko-bombarderske avijacije (LBA). obaveštajnog rada. zaštita značajnih OD. iako se može voditi u sličnim uslovima i zato ih je lako moguće zameniti.5 Značaj navedenog se može videti na primeru terorističkog napada 11. dogadjaj od 11. blizine i konfuzije borbenih jedinica sa civilnim stanovništvom. Za samo RV SAD.organizacije. Doktrina RV SAD « Operacije protiv površinskih ciljeva».4 Generalno postoje dva načina vodjenja neregularne borbe: ofanzivni i defanzivni. 11 6 Federal Aviation Administration (FAA). "Operacije u domovini".Savezna vazduhoplovna administracija 7 .6 Medjutim.3. Iako se ova definicija odnosi na dejstvo RV SAD u ratu. Sadržaj operacija koje može izvoditi RV SAD je sledeći: primena sile. ograničenih mogućnosti upotrebe jedinica pravilima borbene upotrebe i ograničenom mogućnošću grupisanja vlastitih snaga protiv neprijatelja.

je zadatak koji se izvodi radi odbrane ograničene zone. odbrana objekta. Odbrana objekta.7Glavni cilj vodjenja ovih operacija je dominacija kopnenim prostorom i sprečavanje neprijatelja da ga upotrebljava. Svaka AEF je sastavljena od skvadrona borbene. kao sredstvo za obezbedjenje sile i podrške rotacionog tipa sa predvidjenim bazama.2003. Protiv površinska borba Doktrinarnim dokumentima ova borba se definiše kao upotreba RV SAD protiv neprijateljskih kopnenih snaga radi postizanja cilja postavljenih od strane komandanta ratišta.43 Air interdiction.8 Funkcionalna organizaciona struktura vazduhoplovnih snaga Da bi smanjili pritisak na ljudstvo. Uglavnom se sastoji od otkrivanja. obično vitalnih elemenata b/r ili važnih političkih centara. 17.11. bombarderske.god. 7 8 AFDD -1. stvoren posle okončanja hladnog rata. . presretanja i kontrolisanja (identifikacije) neidentifikovanog vazduhoplova. Zadaci koji se determinišu ovom funkcijom su uglavnom defanzivni: • • • policijska kontrola vazdušnog prostora. kao i u kriznim situacijama (vanredno stanje). Odbrana zone se izvodi upotrebom različitog oružja i sitema uvek kada su objekti rastresito rasporedjeni u široj zoni. Policijska kontrola je stalna misija.str. Radi izvršenja ovog zadatka RV SAD koristi dva načina dejstva: vazdušne udare (za izolaciju bojišta) i blisku vazduhoplovnu podršku. transportne i avijacije za punjenje gorivom u vazduhu. zajedno sa nacionalnim vazduhoplovnim snagama 10 zemlje gde se vodi borba. AEF obezbedjuje potpuno izvežbane operativne i logistički obezbedjene snage ali ne i komandu. Izvodi se u mirnodopskim uslovima. Zato se po potrebi potčinjava regionalnoj komandi. RV SAD je stvorilo koncept vazduhoplovnih ekspedicionih snaga (AEF) 9 . Od presretača se može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti VaP ili da sleti radi zemaljska inspekcije. "Osnovna doktrina".duboki udari radi izolacije bojišta (AI) i Close Air Support-bliska vazduhoplovna podrška (CAS) 9 Air Expeditionary Force (AEF) 10 National Air Force (NAF) 8 . koji je upao u nacionalni VaP ili zonu odgovornosti. odbrana zone.ona je u funkciji nacionalne bezbednosti i odbrane teritorije. smanjenjem organizacije i neočekivanim porastom malih ali razbacanih regionalnih kontigenata.

“11 Problem upotrebe OS u borbi protiv globalnog terorizma izaziva veliku polemiku i često.R. Alexandri Press. duge ratove protiv ustanika.329 do 350 13 ovaj savet i veće deluju u skladu sa naknadno donetom doktrinom Operacije u domovini. obrazlažući to „neuhvatljivošću“terorista zbog veličine njihove organizacije i jedinica. obavestio Savet bezbednosti da dela u cilju individualne i kolektivne odbrane. taktičkom vazdušnom transportu i punjenju gorivom u vazduhu. povelje UN. a kongres je doneo zajedničku rezoluciju kojom se predsedniku daju odrešene ruke da primeni silu protiv onih nacija. Organizacija je suštinski važna za efikasnost izvodjenja operacija. je bio sledeći: predsednik SAD je osnovao Kancelariju za bezbednost otadžbine i Veće za bezbednost otadžbine13. potpuno suprotan u odnosu na prethodne stavove..god. združena organizacija i komandni odnosi bukvalno znače: ko šta ima? Ko šta može uraditi sa kim i kada? Rešavanjem ovih pitanja smanjuje se tenzija i frikcija unutar organizacije. Medju ovim autorima je dosta Amerikanaca. ako je napad izvršen na američkom tlu?12 Odgovor na napad globalnog terorizma 11. Na osnovu proverenih obaveštajnih informacija predsednik SAD je 11 12 DŽ. SAD. da li je napad strane terorističke grupe na američke interese ratni čin i da li je teroristički napad kršenje zakona i organizovani kriminal ili stvar koja se tiče nacionalne bezbednosti. Oni ističu da je metod nekonvencionalne borbe daleko prihvatljiviji. Vojne snage koriste se onda kada vlada smatra da civilne policijske snage i sudovi nisu više u stanju da izadju na kraj sa nasiljem. Beograd 2002.9. tako da je postojao opšti stav izražen u nekoliko varijanti za nekonvencionalni način borbe protiv terorizma medju kojima su: napadi sa mora.god. koji se bave problemom terorizma. kopna. efikasnosti OS u borbi protiv terorizma uopšte. Na osnovu rezolucije. smatra da konvencionalni način borbe ne može imati efekta. odn.str. kratkotrajne akcije).. obradjeno u delu o doktrini 9 . Izvršavanje zadataka.000 do 15.komandi taktičkog nivoa i dodatnog ljudstva i opreme za podršku borbenih dejstava. Terorizam.str. neutralisanju protivničke PVO. Svaka AEF ima približno jednake sposobnosti da pokrije pun obim mogućih zadataka u borbi za prevlast u VaP. organizacija i pojedinaca koji su otkriveni kao planeri.342 isto. neposrednu podršku. navodno. Zakonski uslovi upotrebe vazduhoplovnih snaga „Razlog za upotrebu vojne sile protiv terorizma je pretpostavka da je problem terorizma postao suviše veliki zalogaj za državne civilne snage. Medjutim. To uključuje 150 do 200 aviona različitih tipova 10. Dosta autora. izvršioci i pomagači u ovom napadu.Vajt.2001.000 pripadnika RV. nisu podržavale atentate. izolaciji bojišta. predsednik SAD je okarakterisao napad kao akt rata i u skladu sa članom 51. veoma suprostavljeno mišljenje o mestu i značaju. komandoske akcije i brzi rat (misli se na brze. niti su za podržavanje nedemokratske vlade koje sprovode svoje kampanje protiv terorista.

2006. str. oni takodje ne mogu biti korišteni kao živi štit. koji više ne mogu učestvovati u dejstvima je zabranjen ženevskom konvencijom. Civilni objekti ne smeju biti namerno gadjani ali ukoliko se upotrebljavaju. Akt sile usmeren da izazove teror je strogo zabranjen..N. su zaštićeni haškom konvencijom i nikako ne smeju biti na listi OD. U skladu sa tim.9. treba sagledati zakonske okvire za upotrebu vazduhoplovnih snaga u globlnom ratu protiv terorizma. Direktan napad na ranjene i bolesne.88 do 95 10 . „Odredjivanje objekata dejstva. The Marshall Center Papers.1 do 11 15 Law of Armed Conflict (LOAC) 16 AFDD 2-1. talibanski režim. koja razmatraju prtehodne probleme u skladu sa borbenom situacijom i koji mogu imati trajni karakter ili u skladu sa situacijom da zavise i posebno se ustanovljavaju za posebna ratišta ili operacije. Ovo je posebno interesantno kod ekonomskih objekata. kao što je već rečeno u druge svrhe. U suštitni pravni okvir za upotrebu vazduhoplovnih snaga je dat pravilima angažovanja.str. Politika ministarstva odbrane SAD je da se OS SAD za vreme oružanih sukoba pridržavaju ratnih zakona pa čak i pri izvršavanju drugih operacija. koje se ne mogu okarakterisati kao vodjenje oružane borbe. Savet bezbednosti UN je u više rezolucija potvrdio pravo SAD na samoodbranu i da dela u skladu sa potrebama borbe protiv globalnog terorizma istovremeno osudjujući napadača i njegovog pomagača.“ 8.. monumentsalne gradjevine isl. tako da to ne osporava napad na vojni OD. kao i na osnovu saveza i medjunarodnih ugovora čiji su potpisnik SAD. Medjutim civili ne mogu biti korišteni kao živi štit.god. Ratni zarobljenici su takodje zaštićeni ženevskom konvencijom i njihovi logori moraju biti propisno označeni. Counter Terorism and the Use of International Law.14 Ovo znači da su formalno-pravno SAD objavile globalni rat terorizmu što predstavlja presedan u medjunarodnim odnosima i potpuno nov pristup u borbi protiv terorizma uopšte.god. koju je podržavao talibanski režim u Afganistanu i naznačio da postoji stalna opasnost po bezbednost SAD. No 5. religiozni. Ratni zakoni se odnose na sve medjunarodne norme. a može biti slučajnih incidenata ukoliko se nalaze blizu potencijalnih ciljeva.15 Ograničenja zakonom o oružanom sukobu Civili ne smeju biti meta napada. 2002. kulturni spomenici. Medjutim.Shmitt. Objekti kao što su bolnice. Ratni zakoni se mogu terminološki odrediti i kao zakon o oružanom sukobu (LOAC). Naznačeno je da je cilj vojnih operacija da spreči i odstrani dalju opasnost za svoju državu. objekata komunikacije koje koriste i civili i borbeni delovi neprijatelja.označio kao krivce organizaciju al Kaide.16 14 M. dejstvo po njima se može razmotriti. koje proističu kao posledica neprijateljstva.6. jer je talibanski režim dozvolio al Kaidi da koristi ovu teritoriju kao stalnu bazu. Za svaki od navedenih OD treba posebno i pažljivo razmotriti vojni značaj i posledice koje može izazvati.

kao odgovor na teroristički napad 11. Suština strategije u borbi protiv globalnog terorizma je postavljanje realnih ciljeva i pravljenje plana prema mogućnostima i uslovima okruženja od medjunarodne zajednice do geografskog faktora. a za njihovo izazivanje pravi se plan upotrebe oružane sile. konkretno vazduhoplovnih snaga. Jedan od najefikasnijih načina je dejstvo po pojedinačnim teroristima – liderima i grupama. uzimajući u obzir doktrinarne dokumente i realno stanje snaga. hapšenjem ili prirodno. potencijalni objekti dejstva i efekti-ciljevi Suština upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma je izazivanje odredjenih efekata desjtvom po odredjenim elementima terorističke organizacije sa krajnjim ciljem njenog uništenja. 24. tako i nazvan. a koji su u direktnoj vezi sa žilavošću organizacije baziranoj na obučenom ljudstvu.ideološkim radom i psihološkim operacijama. akcije i uzročnih veza koje ih medjusobno povezuju. Na osnovu postavljenih ciljeva odredjuju se efekti i metod koji treba da dovedu do postizanja ciljeva. smrću lidera organizacije izazvane drugim uzrocima npr. Efekat se odnosi na fizičko stanje ili ponašanje sistema kao posledica neke akcije ili drugih efekata. Akcije izazivaju specifične direktne posledice.Kacman.1.17Konačno.god 11 .Bolkom i K. pristup vojnim operacijama ili dejstvima baziran na efektima koji se izazivaju na neprijateljskom sistemu radi izazivanja odredjenih posledica radi postizanja vojnih i političkih ciljeva. suzbijanjem organizovanog kriminala koji je u sprezi sa terorističkom organizacijom itd. SAD su napustile klasičan način borbe protiv terorizma i odabrale strategiju globalnog rata kao krajnje sredstvo sile. Ovo je specifičan.iskusnih operativaca da zamene poginule. 17 C. ekonomskim prosperitetom u regionu gde deluje teroristička organizacija. Efikasnost terorističke organizacije može biti smanjena na više načina: redukcijom posvećenosti u postizanju ciljeva. učinka. koje uzrokuju indirektne i ovaj lanac uzroka i posledica stvara mehanizam preko koga se ciljevi i krajnje stanje sistema postiže. koja bazira u njoj. CRS Report for Congress. cepanje organizacije na frakcije.Strategija borbe. sprečavanje finansiranja npr. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency.2005.9. priznajući na neki način da je globalni terorizam mnogo veća pretnja nego ono što se podrazumeva kao domaći ili medjunarodni terorizam. može se preduzeti i klasična vojna operacija protiv države sponzora ili domaćina i same terorističke grupe. Konkretno. dostupnošću ljudskih resursa . Efekti su deo uzročno-posledičnog lanca koji se sastoji od ciljeva.

god. U jedinstvenoj svetskoj zajednici. Sukob u politici Ako razmatramo politiku kao sferu društvenog života. Medjutim. možemo uočiti sledeće:“ Objektivna komponenta politike se pokazuje kao saradnja i kao sukobljavanje raznih društvenih.D. motivi i želje po kojima se odvijaju usaglašene ili suprotstavljene političke aktivnosti.Globalni terorizam Da bi mogli da razmatramo upotrebu vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moramo definisati pojam terorizma. želja i zamislima o odredjenim problemima života date društvene zajednice. Beograd 1940god. Savremene teorije o ratu zastupaju stanovište da je svet postao globalno selo. postavljeni ciljevi . deo.sredstvo prinude na mir. koju karakterišu dve komponente: subjektivna i objektivna i posebno obratimo pažnju. Ovu sferu društvenog života profesor dr R. koje se mogu svrstati u postmodernističke. 18 19 Dr. a zatim globalnog terorizma i strukturnofunkcionalnom analizom utvrditi elemente terorističke organizacije. Na osnovu utvrdjenih elemenata mogu se diferencirati mogući objekti dejstva (OD) po kojima vazduhoplovne snage mogu dejstvovati radi izazivanja odredjenih efekata na terorističku organizaciju. je rat. u krajnjem razrešva. na njenu objektivnu komponentu. Beograd 2002. To njihovo medjusobno sukobljavanje (ili pak saradnja) predstavlja posebnu sferu društvenog života koja ima svoje uzročnike i svoje zakonitosti. Udruženje «Nauka i društvo». kako ga je jedan od najčuvenijih filozofa rata i ratne veštine. svakako žive samo prijatelji i svako nasilje u takvoj sredini ne može da se rešava medjusobnim oružanim sukobima..oružana borba je krajnje sredstvo. a pre svega.“18Za razrešenje sukoba postoje razna politčka sredstva ali osnovno. Društvena pojava u kojoj se sukob. U univerzalnoj zajednici neprijateljstvo nije prirodno stanje. svest. dolaze u sukob. zbog značaja za ovu temu. Klauzevic i definisao – „ Rat nije ništa drugo do produženje politike dugim sredstvima“ i „ to je akt sile da protivnika prinudimo na potčinjavanje našoj volji“. Ovim efektima se postižu.Ratković je nazvao sfera političke realnosti. Ali. O ratu. bitno je ipak da razni politički činioci u procesu realizacije svojih htenja. političkih činioca.. dakle u procesu svoje svesne aktivnosti na rešavanju tih problema. kao i politika i rat ima mnogo definicija koje su često kontroverzne. Teorija politike (rider) 1. 12 . strategijom borbe protiv globalnog terorizma. Naravno u osnovi te saradnje ili u osnovi tog sukobljavanja su predstave. a najčešće i prvo sredstvo koje se upotrebljava od strane države je sila. K. Simeunović. Zbog toga se sve teorije rata. a obavezno najviše i masovno pimenjuje sila i vrši nasilje. gde se konfliktni interesni sukobi rešavaju na medjunarodnom nivou.19 Iz ove definicije se vidi da je rat totalan društveni sukob u kome sukobljene strane ispoljavaju razne aktivnosti jedna prema drugoj u svim sferama ljudske delatnosti uz masovnu primenu nasilja do mere fizičkog uništenja protivnika. Možda je to upravo iz razloga proisticanja iz politike. Geca Kon AD.Klauzevic. zasnivaju na teoriji moći sa elementima gradiranog nasilja.

sabotaže. na Njujork. U smislu date definicije sukob niskog intenziteta zbog političkih razloga se odnosi na revolucije.Kovač i B. već problem shvatanja pojma globalnog terorizma kao sistema ili organizacije. obično rejonima trećeg sveta. kao neprijatelja. kao da postoji opšti trend da se podstiče uvećenje broja defnicija ovog pojma. društvene grupe. Beograd 2000. “21 Na osnovu prethodne definicije i brojnih iskustava kroz učešće SAD u raznim sukobima i ratovima izveden je spektar sukoba. dugotrajan gerilski rat. 20 21 M. savezi. Naime radi radi se o sukobu niskog intenziteta. njenog funkcionisanja i elemenata koji je čine. To su žestoke borbe koje imaju za cilj da zadobiju kontrolu nad lokalnim političko-društvenim sistemom i zasnivaju se prevashodno na političko-psihološkim osnovama koje imaju duboke korene u lokalnoj kulturi. koje definiše kao: „političko-vojne borbe koje obuhvataju dve ili više grupa koje predvodi lokalna elita u cilju preuzimanja kontrole od postojećeg sistema bez pribegavanja ratu u klasičnom smislu. isto. On je sukob niskog intenziteta svrstao u nekonvencionalne sukobe. metodološki ispravno pojmovno odredjenje globalnog terorizma.9. konvencionalni rat. kao termin se pominje od skora. gerilski rat. Kao što se može videti na početku lestvice sukoba nalazi se terorizam. U većini definicija se ističe politički cilj koji se želi postići neprihvatljivim metodama borbe. Pojam globalnog terorizma samo dodatno uvećava ovaj problem u smislu da li je to jedan od oblika terorizma ili je to sasvim nova pojava. Zapravo postoji čitav niz oblika primene sile drugačijih od rata. civilizacije20. revolucionarni rat i sl.god. Medjutim nije al Kaida jedina i prva medjunarodna teroristička organizacija. koji se u različitim teorijama različito nazivaju. Pojam globalnog terorizma Pojam terorizma izaziva velike kontroverze u današnjem svetu. praktično od napada al Kaide 11. pa sa tim u vezi postoji proširenje obima pojma na npr. cilj ovog rada nije striktno. Globalni terorizam. gradjanski rat. odn. koji se u odnosu rizik – cena i intenzitet klasifikuju na sledeći način: terorizam. protiv koga vazduhoplovne snage primenjuju oružano nasilje sa odredjenim vojnim. Mnogo je češći slučaj da se takve borbe vode u uslovima u kojima nema nikakvih ograničenja. čijim se idejnim tvorcem smatra profesor Sam Sarkesian sa Lojala univerziteta u SAD. gradjanski rat. kontrarevolucije i terorizam. političkim ciljem.358 13 . nuklearni rat i na kraju globalni NHB rat. Medjutim. a u svim ovim sukobima je moguće primeniti OS i u prvom redu vazduhoplovne snage. Medjutim postoje sukobi sa političkim ciljem u kojima se takodje primenjuje nasilje ali koji ne predstavljaju rat već se kvalitativno i kvantitativno razlikuju od rata. 2001. koalicije. klase. napadima na civile i civilne objekte. pa da samo sa njom treba povezati globalni terorizam. Vojno izdavači zavod.U raznim definicijama o ratu kao akteri i mogući protivnici se pominju: države.god.Forca. Umesto usaglašavanja definicije medju naučnicima. str. Istorija ratne veštine. koji se bave društvenim naukama. Analizom sadržaja elemenata pojma terorizma u više različitih definicija mogu se izvuči neki zajednički elementi koji se odnose i na globalni terorizam. političarima i svima onima.

To je zapravo čini 61. praktično sa mogućnošću dostizanja svih tačaka na svetu. Snaga globalnih terorističkih organizacija varira u zavisnosti od broja pripadnika i sredstava koje poseduju i može dostići nivo gerilskog dejstva pa čak i frontalnog sukoba.“23 Dakle to je vid nelegalnog rata.000 treniranih boraca. Izazivanjem masovnih razaranja otetim avionima u Njujorku i postavljanjem bombi u Madridu. Medjutim. koji je vodila al Kaida u Afganistanu 2001.Ribnikar. zločina protiv običaja rata i univerzalnog zločina protiv čovačnosti.123 14 .god B. koji karakteriše primena metoda masovnog uništenja po neregularnim ciljevima bilo gde na svetu sa ciljem izazivanja straha i nesigurnosti radi ostvarenja nerealnih nadnacionalnih političkih ciljeva. Asimetrični ratovi. neminovno vidimo veliku medjusobnu sličnost sadržaja. rastući raskorak izmedju bogatih i siromašnih širom sveta i postojanje ekstremnog siromaštva kojim je pogodjeno više od milijardu ljudi omogućava stvaranje klime za fundamentalizam i ekstremizam. Medjutim.Murray. a slične su i kod ostalih terorističkih organizacija. Ne može se reći da postoji odredjena društvena kriza koja posebno izaziva pojavu globalnog terorizma. diverzantska dejstva kojima se uništavaju odredjeni neprijateljski objekti i živa sila.2006. pogotovo kada se zna da vodje najpoznatije globalne terorističke grupe „al Kaide“ potiču iz imućnih porodica i da finsijski iza nje stoje jaki ekonomski krugovi iz sveta Islama. sa bitnim naglaskom na sledeće: „Terorizam. pa se sa pravom mogu postaviti sledeća pitanja: Gde se nalazi granica izmedju rata i raznih oblika terorizma? U sredstvima. Cilj koji se želi postići terorizmom je strah i opšta nesigurnost koji direktno i indirektno utiču na postizanje ciljeva.Kurmon. ali sa osnovnom razlikom što globalni terorizam ima nadnacionalne ciljeve. Kada analiziramo pojmove rata i nekonvencionalnog sukoba kao i pojmove državni i globalni terorizam. ma kakva bila njihova moć i struktura. najbitnija karakteristika i zajednički imenitelj svih terorističkih organizacija je da su nelegalne i medjunarodno nepriznate organizacije! Na osnovu navedenog se može indukovati sledeća definicija: globalni terorizam je složen oblik političkog nasilja koga primenjuju medjunarodne nelegalne političko-vojne organizacije. koji prevazilaze jednu državu i imaju širi karakter. jer je uobičajeno da su terorističke organizacije relativno male. armijom na svetu od 161 22pri čemu se može smatrati da je oko 3000 pravih pripadnika al Kaide. koji su se rasuli u oko 60 zemalja.god. ciljevima ili rezultatima? U suštini data definicija globalnog terorizma je adekvatna. a zatim napad hemijskim bojnim otrovima na stanicama metroa u Tokiju uočava se prostorno široko dejstvo.god. Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism.Sredstva koja se koriste su slična sa dejstvima u ratu primenom npr. mada se i sam rat može smatrati neleganim sredstvom ali za rat važe odredjene konvencije i medjunarodni zakoni. Beograd 2003. ali je načelno nerealan. NIC Vojska. dok je snaga al Kaide u Afganistanu narasla na oko 18. kome je svako pravilo strano. koja se vodi tamo gde države više nema. D. str. a samim tim i globalni terorizam predstavlja oblik borbe rezervisan za nedržavne grupe. a zatim analiziramo sukobljene strane. gde se pravo ne poštuje. koji predvidjaju postojanje ratnog zločina. Ovo posebno ističe problem definisanja. koje učestvuju u sukobu. kao i odredjene 22 23 W. Bitna odrednica globalnog terorizma je i medjunarodno članstvo povezano istim idejama radi postizanja „univerzalnog“ cilja.

Medjutim. Potrebno je mnogo više ljudi za podršku terorističkih operacija. dok ih ostali članovi organizacije podržavaju. Ono čime se terorističke grupe najviše bave je podrška. koji se uklapaju u zajednički rad sa svim drugim jedinicama.24 24 DŽ. Ovo se čak ne može formalno smatrati delom terorističke organizacije. suviše su nezgrapni da bi se mogli upotrebiti u glavnim operacijama. može biti taktička jedinica.R. a ne borba. Mora da postoji podela rada i svaka podgrupa mora da izvršava zadate poslove. Terorizam. Velike terorističke organizacije imaju podgrupe koje su sposobne da izvode samostalno operacije širih razmera. Drugi nivo se sastoji od aktivnog kadra (ono što svi podrazumevamo pod terminom terorista). Po Frejzeru. Ćelija je osnovni tip.Vajt. obezbedjujući smeštaj. Beograd 2002. zbog toga većina ljudi koji rade u terorističkim organizacijama služi za održavanje terorista na terenu. Takodje imaju taktičke jedinice i potporne sekcije koje upravljaju terorističkom kampanjom. hijerarhijska struktura terorističkih grupa deli se na četiri nivoa. zbog metoda borbe i mogućnosti posedovanja sredstava za masovno uništenje. Zbog potreba rada u tajnosti efikasnost izvršnog komandovanja nije velika. Stub čini više ćelija sa raznim specijalnostima i jednom komandnom strukturom i poluautonomni su. a tajnovitost koju zahteva terorizam. Tipična organizacija uredjena je po principu piramide. Ova kategorija obezbedjuje političku. sastava četiri do šest ljudi i obično je specijalizovana za nešto. terorističke organizacije mogu imati dva tipa podgrupa: ćeliju i stub. Medjutim. Organizaciona struktura Uspešne terorističke grupe moraju da budu organizovane po istom principu kao i bilo koja druga organizacija. ozbiljna pretnja svakoj suverenoj državi pa je kao protivsredstvo koje države mogu primeniti rat potpuno legitiman. Komandovanje ne može javno da komuniira sa članovima. obaveštajna sekcija ili druge dužnosti u zavisnosti od zadatka. niti da vrši kontrolu operacija. dok se za nijednu formu terorizma to ne može reći. tako da je njihova osnovna funkcija borbena podrška taktičkim operacijama ćelija. jer mnogo puta i nesvesno pomažu terorističku kampanju. Četvrtu kategoriju. U zavisnosti od veličine organizacije. Alexandri Press. Aktivni kadar je udarna pesnica terorističkih organizacija.god 15 . ujedno i najbrojniju. kao i kvantitativne jačine. npr. Najmanja grupa je na vrhu i zadužena je za komandovanje grupom. Aktivna podrška omogućava trajanje kampanje. skupljanje informacija (obaveštajni rad) i logistiku. Većina terorističkih organizacija ima sličnu organizacionu strukturu. Treći nivo čini aktivna podrška i to je drugi po veličini elemenat terorističke oragnizacije. a jedino teroristi – pojedinci ne slede ovaj obrazac organizovanja. a često i finansijsku podršku.moralne norme. čini pasivna podrška organizacije. pojedini članovi mogu imati jednu ili više specijalnosti koju vrše. nego što ih je potrebno za izvršenje operacija. sprečava efikasnu saradnju izmedju stubova. jasno je da su globalne terorističke organizacije.

Ovo je značajno i za druge zemlje koje propagiraju demokratska načela i slobode propisane poveljom UN. bodinski zaključuje da je potrebna podrška od 35 do 50 ljudi da bi se omogućila akcija jednog teroriste na terenu. 25 26 Bodanski smatra da pokretanje terorističke kampanje zahteva ogromnu logističku pripremu.države protiv nelegalnih organizacija. jer npr.Vajt. Terorističke organizacije imaju tendenciju da rastu i samostalno funkcionišu. koja obezbedjuje skloništa. jer se transformisao i sada ima vlastitu dinamiku. Obuka ljudstva je sledeći imperativ. održavanje veze i dr. dopremu hrane i medicinske opreme.R.Funkcionisanje Da bi jedna teroristička kampanja mogla uspeti potrebna je aktivna podrška. potrebna je obaveštajna podrška. operativne metode. Sa druge strane analiza organizacione strukture i funkcionisanja uopšteno terorističkih grupa omogućava spoznaju slabih tačaka organizacije globalnog terorizma i planiranje adekvatne akcije protiv njih. odn. što je uticalo na nespremnost za odbranu od opasnosti koja je došla iznutra. Treći imperativ je finansiranje organizacije. Tu spada sve od biranja i opservacije cilja do krivotvorenja dokumenata i putnih isprava. osim u slučaju konvencionalnog napada.25 Da bi se planirao i izveo teroristički napad. Alexandri Press.god 16 .26 Insistiranje na odredjenju globalnog terorizma je bitno za zakonsko odredjenje okvira upotrebe snaga RV. Npr. koji mogu biti podudarni sa drugim terorističkim organizacijama ili državama ali i ne moraju. DŽ. Zbog toga terorističke organizacije organizuju baze i opremaju ih odgovarajućim sredstima. kao jednog od elemenata snaga koje vode protivterorističku borbu. Adams ističe da je problem shvatanja prirode i funkcionisanja terorizma nastao upravo iz neshvatanja ove funkcije. pravljenje eksploziva. gde se vežba gadjanje. upotrebe vazduhoplovnih snaga. Ovakvo odredjenje globalnog terorizma dalje implicira mogućnost vodjenja rata zvanično priznatog medjunarodnog entiteta. prevoz. formirao ekonomsko krilo Samed sa racionalnom poslovnom strukturom. a finansiranje mora biti utkano u infrastrukturu. Privremena IRA vodi mrežu organizovanog kriminala u Severnoj Irskoj itd. RV SAD nema pravo da dejstvuje unutar SAD. Shvatanje da se terorističke organizacije stvaraju i održavaju pod pokroviteljstvom drugih država divergira od suštine da su terorističke organizacije ipak više-manje samostalne organizacije sa svojim političkim programima. Terorizam. Mora se uspostaviti direktna logistička mreža da bi se teroristi snabdeli oružjem. PLO je 1970. uz korištenje i drugih sredstava koja ne spadaju u borbena. Beograd 2002. legitimnih protivničkih snaga. Iako su neke države i sa zapada i istoka zaista i sponzorisale terorizam i čak stvarale ili podsticale stvaranje terorističke organizacije. Trošenje vremena na formiranje mreže aktivne podrške je imperativ koji vodjstvo terorističke organizacije mora obezbediti pre početka kampanje. jer sama volja da se bori ne znači ništa ako se ne zna kako. moderni terorizam se razlikuje od nasilja 60-tih godina. koje mogu podržavati druge države. Najzad je potrebno organizovati mrežu podrške.god. koje svaka teroristička organizacija mora da reši.

Primeri upotrebe vazduhoplovnih snaga 17 .

Nezadovoljavajuće tehničke mogućnosti sredstava za izvidjanje i obaveštajno obezbedjenje uz nedostatak agenture na terenu uslovili su nepoznavanje situacije u rejonu sletanja i objekta dejstva.str.Bolkom i K. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. Presretanje aviona radi prizemljenja i provere28 27 C. Akcija je. gde je jedini faktor . Cilj operacije. što je uslovilo improvizacije i neodgovarajuću pripremu. Ovo je uzrokovalo još ishitrenije i brzopleto odlučivanje. a to je sam prekid operacije. jer su se 3 helikoptera pokvarila usled pustinjskog peska. CRS Report for Congress. Upotreba OS nije posebnim doktrinarnim dokumentima razradjivala ovakve situacije.Spašavanje talaca združenom operacijom27 Jedna od prvih upotreba vazdušnih snaga SAD u protivterorističkoj borbi bilo je aprila 1980. Borbene mogućnosti tehnike u uslovima angažovanja u pustinji. obezbedjenjem manevra. zbog deficita vremena. Taoci nisu spašeni. duboko unutar protivničke teritorije. Kontrola i komandovanje celom akcijom pri manevrisanju vazduhoplova u noćnim uslovima i pri dizanju peska.Kacman.a uz to praćen nesrećama. oslobadjanje talaca.1. uz nemanje tehničkih sredstava. Medjutim. kada je izvršen pokušaj spašavanja američkih diplomata i talaca otetih od strane revolucionarnih vlasti u Iranu. a nakon oslobadjanja bi se svi vratili do aerodroma u pustinji. koji su nosili gorivo i opremu. Za ovu misiju je angažovano 6 aviona C-130. sa nedovoljnim informacijama o snazi i rasporedu protivnika je bio nerealan zbog više faktora: Uslovi izvodjenja su bili nepovoljni. koji je išao u prilog izvršenja operacije bio. plan je bio previše komplikovan i nerealan. koje je rezultiralo udesom. bila je nemoguća..god. 24. Plan je bio da se specijalne snage prebace helikopterima do Teherana. Obaveštajno obezbedjenje nije dobro funkcionisalo usled čega je došlo do otkrivanja operacije na početku.10-11 28 isto 18 . Ovo je primer direktne podrške u združenoj operaciji. Svi ostali indikatori su ukazivali na predstojeću katastrofu. što je uslovilo da je ljudstvo nedovoljno obučeno. Posledica je bila ta da su najviši zvaničnici Ministarstva odbrane (MO) dali prioritet razvoju studije za nekonvencionalno ratovanje i jačanju specijalnih jedinica. specijalnih jedinica. Ovo je upotreba vazduhoplovnih snaga u podršci drugih protivterorističkih snaga. a koji su trebali da se nadju u pustinji na napuštenoj pisti sa 8 helikoptera CH-53 koji su poleteli sa nosača aviona. kao što je radar i linkovana predaja podataka. gde bi napali i zauzeli objekte sa taocima. a misija je prekinuta praktično pre izvršenja. Svi ovi faktori su konačno doveli do jedine ispravne odluke u ovoj operaciji. slučajnim nailaskom protivničkih snaga. a komandovanje nespremno. a zatim je došlo do sudara aviona i helikoptera sa 8 žrtava.god. pri nedovoljno poznatom stanju napuštenog aerodroma bila je ravna avanturizmu.2005. trebala da bude brzo organizovana i izvedena. mogućnost manevra vazduhoplova.

pomenutim avionom.god. povukao se iz borbe nakon palestinsko-izraelskih pregovora u Irak. Dejstvo sa distance po državama koje podržavaju terorizam29 SAD su odlučile da izvedu udar sa distance vazdušnim udarima na ciljeve u Tripoliju i libijskoj luci Bengazi1986. grupa za lovačku zaštitu sa 20 F-14A. Komandovanje avionima presretačima i navodjenje na OD uz njegovo prisiljavanje na sletanje i poštovanje zakonskih procedura predstavljaju dosledno poštovanje protivvazduhoplovne doktrine. omogućili su presretačima da pravovremeno presretnu cilj i dovedu ga do aerodroma sletanja. na visinu od 150m radi otkrivanja. U ovoj operaciji je učestvovalo 18 aviona F–111F i 14 aviona A-6E. Ovo je direktna defanzivna operacija uspešno izvedena jer su obučenost posada i način upotrebe odgovaraju namenskim zadacima predvidjenim doktrinarnim pravilima. Tok operacije i nanošenje udara su izvršeni na sledeći način: prvo je neposredno pred udar neutralisan sistem PVO sa PED uz istovremena PEBD.Drugi primer upotrebe RV SAD je u oktobru 1985. gde je zarobljen 2003. kratkotrajno. udarna grupa: 6 aviona A-6E i 6 A-7E (za izvršenje udara i 8 A-6E i F/A-18A (za PEBD).god. maksimalno eksploatišući prethodna dejstva u neutralisanju sistema PVO. 30 KC–135 i KC-10 (za dopunu gorivom u vazduhu) i 6 EF-111A (za PED). gde su teroristi zarobljeni i gde im je sudjeno.god. a oko 85 do 90 drugih vazduhoplova je obezbedjivalo borbena dejstva.Lovrić. VINC Beograd 1991.. odn. a zatim osudjen u odsustvu na doživotnu robiju 1986. god. Bombardovanje je naredila Reganova administracija kao čin odmazde za eksploziju bombe u berlinskom noćnom klubu u kojoj je poginulo više američkih vojnika i da bi sprečile Libiju da podržava medjunarodni terorizam. sledećeg sastava: udarna grupa: 18 aviona F–111F (za izvršenje udara). Zatim su sinhronizovano. Avion je prisiljen da sleti na teritoriju Italije. Umro je u zarobljeništvu 2004.str. Abas je oslobodjen zbog nedostatka dokaza. presretanje putničkog aviona boing 737 egipatskog avioprevoznika od strane dva mornarička F-14 u kome su bili teroristi PLO. 574-578 19 . Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona. u zamenu za oslobadjanje talaca. a zatim su u Egiptu dobili slobodan prolaz do Tunisa. Napad je izvršen iz brišućeg leta na visini od 60m sa iskakanjem. grupe predvidjene za udar izvršile dejstvo po izabranim objektima. u sastavu udarne grupe. pod vodjstvom Abu Abasa (Aka Muhamed Zajdin) su prethodno oteli putnički brod Akile Lauro i ubile jednog od putnika. Odlično obaveštajno informisanje i korištenje adekvatne tehnike za otkrivanje i praćenje aviona sa otmičarima. Snage su podeljene u tri grupe.god. o čemu će biti više reči kasnije. precizno koordinirano. identifikacije OD i izvodjenja manevra za napad (uvodjenje u 29 J.. Plan je bio jednostavan sa realno postavljenim ciljem. Takodje je u napadu učestvovao i veći broj bespilotnih letelica.god. Ovo je primer najčešćeg mogućeg angažovanja vazduhoplovnih snaga u defanzivnim dejstvima protiv globalnog terorizma u clju sprečavanja manevra i eventulne zloupotrebe vazduhoplova od strane terorista. Četiri terorista PLO.

a imala je ograničen uspeh. iako je sama operacija bila uspešna. ni obučenog ljudstva za detekciju i praćenje potencijalnih ciljeva. CRS Report for Congress.2005.1. pogotovo terorističkih lidera. angažovanjem aviona sa brojnom.Kacman. ali sa dobro obučenim posadama i odličnom tehnikom uz korištenje doktrinarnih pravila upotrebe u dejstvima po kopnenim ciljevima. što znači napadnuta je zemlja koja je služila kao logistička baza teroristima. tako da su postigli disimetričnu prednost nad protivnikom.str. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency. kao strateških ciljeva. već je cilj bio indirektan. osmatranje rezultata dejstava. Uslovi za dejstvo su bili neoptimalni zbog brišućeg leta i noćnog okruženja pri postojanju jake PVO protivnika i njenog protivdejstva. Planirani objekti dejstva su pogodjeni i uništeni uz pojedina odstupanja. Glavni cilj nije postignut. Ovo je konvencionalna vojna akcija sa indirektnim efektom na terorizam. Nije bilo stalnog praćenja cilja izvidjačkom avijacijom. da se Libija odrekne podrške teroristima. a satelitsko izvidjanje ne obezbedjuje stalnu situacionu obaveštenost. Kao odgovor na napad oboren je avion boing-747 iznad Lokerbija.Bolkom i K. Upotreba vazduhoplovnih snaga nije za cilj imala direktan napad na terorističku grupu. Jedan od strateških ciljeva.Gadafija. Medjutim. Vazdušni udar radi eliminacije terorističkih lidera30 30 C. a većina taktičkih ciljeva pogodjena. Nalet je izvršen sa juga radi postizanja iznenadjenja po vremenu i prostoru. Na terenu nije bilo ubačenih agenata. nišanjenje i odbacivanje u/s).god. vrlo kvalitetno obučenim posadama. preciznim i koordiniranim planiranjem i komandovanjem. a na Libiju su najviše uticale sankcije i promena geostrategijske situacije raspadom istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. nije uspela jer za takav način dejstva je potrebno mnogo bolje obaveštajno obezbedjenje. koji je i postignut. složenom i skupom elektronskom opremom uz primenu preciznih “pametnih” ubojnih sredstava – jednom rečju tehničkim činocem. Akcija je bila ofanzivna sa kompleksnim planom i ograničenim ciljem. Avioni su koristili savremena vodjena ubojna sredstva u sprezi sa najsavremenijim napadno-navigacionim sistemom i sredstvima zaštite u tom trenutku.11-12 20 . odn. što će se kasnije i potvrditi. pravilnom organizacijom i izborom oblika manevra za napadu. odn. Činjenica je da je dejstvo u ovako neoptimalnim uslovima omogućeno pravilnim odnosom prema činocima koji omogućuju izvršenje udara. Komandovanje i kontrola snaga je obezbedjeno komandnim mestima u vazduhu i na brodovima mornarice SAD i potpuno je ispunilo zahtevane ciljeve zadatkom. ni bespilotnim letelicama. eliminacija puk. jer ih tada nije bilo. ovo negira stavove da su SAD protiv eliminacije političkih protivnika. u kojoj su učestvovale vazduhoplovno-pomorske snage.napad. 24. Iz ovog primera se može videti da je očekivani taktički efekat udara imao politički cilj.

Položaj je odmah pokriven BL Predator koja je kružila iznad objekta dejstva (OD) sve vreme do izvršenja napada. Zahvaljujući sistemima veze i izvidjanja. naime. Fabrika hemijskog oružja Šifi se nalazila u Kartumu i navodno je proizvodila hemikalije za nervni bojni otrov VX. direktna operacija vazduhoplovnih snaga po liderima terorističkih organizacija kao strategijskim ciljevima. ali i psihološkog desjtva na terorističke vodje .htm 21 . Ovo otvara jednu novu dimenziju vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. gde je poginulo 258 ljudi i 5000 povredjeno. po hemijskoj fabrici. Vazdušni udari su izvršeni sa 74 krstarećih projektila tipa Tomahavk na Afganistan. Ovde je upotrebljena trenutno najsavremenija vazduhoplovna tehnika. jer je bio njen član gotovo deset godina. koji omogućuju direktan prenos podataka u realnom vremenu komandovanje se praktično svodi na autorizaciju dejstva po OD od strane komandovanja. Teško je medjutim utvrditi degradaciju organizacije al Kaide smrću Atefa u poredjenju sa vazdušno-kopnenim operacijama protiv al Kaide i gubitkom baza u Afganistanu. Ovo je ″verovatno″ uspešna ofanzivna. narušavanje organizacije terorističke grupe. koji je ovu informaciju dao specijalnimn jedinicama SAD na terenu u Afganistanu. Ovo je takodje bila ofanzivna akcija sa realnim taktičkim i visoko postavljenim strategijskim ciljem. ali uz mogućnost njenog usvajanja i od strane drugih zemalja. kada je ubijen Džohar Dudajev. Komandovanje u ovim dejstvima je bilo sasvim jednostavno. na američke ambasade u Dar es Salemu u Tanzaniji i u Najrobiju u Keniji.U novembru 2001. Plan je bio sasvim jednostavan. Ovo je posebno značajno zbog izbegavanja kolateralne štete. po kampovima za obuku terorista i Sudanu. bio je odgovoran za planiranje anti-američkih dejstava u Somaliji 1993. u rodjačkim vezama sa bin Ladenom.god.god. za koje se verovalo da proizvodi ili može proizvesti hemijsko oružje. ovime se daje na značaju zakonitoj upotrebi sile i dobija se legitimnost policijske akcije. Atefova smrt je gotovo sigurno uzdrmala organizaciju al Kaide.god. Vazdušni udari po logistici globalnog terorizma31 Nakon terorističkog napada 1998. Njegov položaj je označen od strane talibanskog prebega. Sličnu akciju su izvele i ruske snage u Čečeniji. ali i terorizma uopšte. jedan „Predator“ BL podržana borbenim avionima RV SAD ubila je Muhameda Atafa. Projektili su pogodili OD i oštetili fabrička postrojenja u Sudanu ali kampovi za obuku u Afganistanu su bili evakuisani tako da je šteta bila mala i neprimerena vrednosti angažovanog oružja.god. 31 Timeline history of al-Qaida Special reports Guardian Unlimited. koju praktično poseduju samo SAD. čoveka broj 3 u organizaciji al Kaide. i za dva bombaška napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. Taktički cilj je ostvaren ali je strategijski teško odrediti. ali korištenjem mobilne telefonije i preciznog oružja sa aviona. posle bin Ladena i al Zavahirija. sa sofisticiranom tehnikom obučenim ljudstvom i tačno razradjenim pravilima upotrebe. predsednik Klinton je naredio da se izvrše vazdušni udari po infrastrukturi globalne terorističke organizacije al Kaide.

ali je uspeh bio delimičan. bez ikakve rezolucije UN ili drugog pravnog akta. Dodatnih 27 minuta je prošlo od tog dogadjaja kada je zadnji oteti avion pao zahvaljujući intervenciji putnika. F-16 su uspeli da formiraju zonu patroliranja iznad Vašingtona 15 minuta nakon udara boinga 757 u zgradu Pentagona. Akcija je bila brzo isplanirana. kao i u slučaju dejstva po kampovima u Afganistanu. Ovim lovcima je komandovao NORAD preko tri regionalna operativna centra.S. na Njujork se desio. Air power against terror. Na osnovu naredjenja predsednika SAD svi avioni koji su odstupali od zadate marš-rute. Protivvazdušna odbrana u funkciji zaštite od terorističkih napada32 11. protiv malih terorističkih grupa. F-16 i CF-18 (kanadskog vazduhoplovstva na osnovu bilateralnog sporazuma o zajedničkoj odbrani) je formirana u zonama patroliranja iznad 30 velikih američkih gradova. dva lovca F-15C Nacionalne garde SAD iz vazduhoplovne baze Otis u Masačusetsu su poletela iz pripravnosti na zemlji 6 minuta nakon što je FAA obavestila NORAD da je let 11 iz Bostona za Los Andjeles skrenuo sa kursa. Činjenica je da su mnogi od poletelih lovaca bili naoružani samo topom i prema izjavama pilota ozbiljno se razmišljalo o sudaru sa otetim avionima. jer kao što je poznato veliki napad 11. na poziv FAA zbog leta 77.Ovo je primer ofanzivne indirektne upotrebe vazduhoplovnih snaga sa ciljem umanjenja moći organizacije globalnog terorizma. Medjutim. Razlog za ovako slabo izvedenu odbranu je da do tog momenta niko nije razmišljao o ovakvoj pretnji i da su snage za protiv vazduhoplovnu borbu bile namenjene za opasnost izvana. Lovačka zaštita avionima F-15. septembra 2001. su dva lovca F-16 iz Lenglija u Virdžiniji poletela u 9. Napad koji su izvele SAD bio je čin odmazde i izveden na dve suverene zemlje.02. mada je navodno postojala mogućnost da bude oboren od strane lovaca presretača. 18-23 problem sa zakonskim ovlaštenjima kako je već rečeno u delu o odbrani teritorije 22 .Lambet. ciljevi odabrani na osnovu satelitskog i agenturnog izvidjanja i obaveštajnog obezbedjenja. str. koji je sedam minuta nakon toga udario u Pentagon. cilj je postignut i šteta je naneta. Taktički cilj je postignut ali strateški je omanuo. 32 33 B.9.god.33 Nakon toga se situacija drastično izmernila. Za to vreme je prvi toranj svetskog trgovinskog centra pogodjen u 8. mogli su biti oboreni. oko 40 minuta nakon udara u drugu kulu svetskog trgovinskog centra.46h. a ne unutar SAD. Protiv statičnog objekta. vrlo mobilnih. Ubrzo nakon toga. a uz to svetsko javno mnjenje je bilo u tom trenutku podeljeno. Lovci su još uvek bili oko 130 km daleko od Njujorka kada je druga kula pogodjena u 9.35. Dok je let 77 još uvek bio u vazduhu pod kontrolom otmičara. a nisu odgovarali na pozive. koji koriste najsavremeniju informacionu tehnologiju za komuniciranje i bez praćenja cilja u realnom vremenu efekat obično izostaje. Dodatno su angažovani i avioni AWACS u ovoj operaciji PVO. uz to loše branjenog kakav je hemijska fabrika u Sudanu. RAND Corporation. stariji oficir u Nacionalnom vojnom komandnom centru je diskutovao sa pravnicima i osobljem kontrole letenja o zakonskim mogućnostima odgovorea na kriznu situaciju. 2005. koja je kasnije nazvana Plemeniti orao i trajala je sedam meseci.god.

upotrebljene konvencionalne trupe KoV-a SAD. konvencionalnim uslovima. Za razliku od ostalih dejstava do tada. Kao zaključak se nameće da je ovo bila neuspešna defanzivna operacija . Bilo je predvidjeno da se za tri dana napadne operacije pohvataju ili pobiju svi borci Talibana i al Kaide u ovoj zoni. Planiranje ovakvih situacija i akcija kao odgovor na njih predstavlja domen strategijskog komandovanja. Ovaj pokret je uočen i praćen preko satelita i predatora.163-204 Ovo je najviši organ komandovanja na ratištu 36 Central Command CENTCOM. loše planiranje.god. doveli su do raspada plana na samom početku. predstavlja (regionalnu) komandu ratišta strategijsko-operativnog nivoa nadležna za bliski i srednji istok 37 stvarno ih je bilo izmedju 1000 i 2000 23 .str.centralna komanda. a koja se pre svega odnosila na legitimitet upotrebe vazdušnih snaga nad sopstvenom teritorijom..god. podržana specijalnim jedinicama. Loše obaveštajno obezbedjenje dovelo je do procene da se samo oko 20037 terorista nalaze u naznačenom području tako da ja u toku podilaženja snaga severne alijanse i ubacivanja specijalnih 34 35 B. a krivac strategijsko rukovodstvo. planinske divizije. sa odlično obučenim posadama i tehnikom bez premca sa standardnim pravilima angažovanja.god. Sve vreme su snage terorista nastavljale da pritiču u ovu zonu i počele su da predstavljaju ozbiljnu pretnju za još uvek slab novopostavljeni režim Karzaija. vazdušno prenosne i 10. Združena vazdušno-kopnena operacija protiv globalnog terorizma34 Dva meseca nakon pada Talibanskog režima i postavljanja vlade u Kabulu OS SAD su imale najveći izazov u borbi protiv preostalih boraca al Kaide u operaciji koja je kasnije nazvana „Anakonda. RAND Corporation. čiji je glavni uzrok slabost planiranja i razrade doktrinarnih dokumenata u skladu sa zakonom.Ovo je defanzivna upotreba vazduhoplovnih snaga.. Blizu doline Šah-i-Kot. koja je potpuno podbacila i za posledicu imala katastrofu na nacionalnom nivou. nerešeni komandni odnosi medju jedinicama u ovoj zoni i zanemarivanje vazdušnih snaga.god. adekvatnom doktrinom upotrebe nad sopstvenom teritorijom. koju čine samo helikopteri. koji su se karakterisali nepostojećom.S. Air power against terror.Dva su bitna faktora koji su doveli do početka ove operacije: želja CENTCOM-a36 da spreče rastuću koncentraciju al Kaidinih boraca. koji su se pregrupisavali nakon neuspešnih borbi i obaveštajne procene vodja al Kaide da ih OS SAD neća goniti za vreme zime. 2005. pri datim uslovima. koja je bila pod stalnim nadzorom Centralne komande35od januara 2002. jer nisu učestvovale u kopnenim operacijama od 1991.Lambet. kao i timova specijalnih jedinica koje su operisale u blizini. komandovnje i kontrola su potpuno podbacili. oslanjanjem na avijaciju KoV. U tom trenutku. uočeno je grupisanje Talibana i stranih boraca al Kaide u okolini grada Gardeza. Predstavljala je želju da se i američke trupe nadju na neprijateljskom terenu. tokom rata protiv globalnog terorizma u Afganistanu 2001.“U ovoj operaciji su prvi i jedini put. oko 1000 afganistanskih borca severne alijanse i oko 1400 pripadnika 101. Medjutim. Anakonda je od početka planirana kao kopnena operacija protiv terorističkih grupa. Sastav snaga je bio sledeći: oko 200 pripadnika specijalnih jedinica. ali u ratnim. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga je realno postavljen i na taktičkom i strategijskom nivou kao zaštita teritorije i važnih objekata od dejstava iz vazdušnog prostora.

Preciznu upotrebu municije. kakav je CAOC može se sagledati iz sledeće perspektive: na prostoru od 220km2 stalno su operisali 10 teških bombardera . što je poremetilo planirano izvodjenje operacije. leteći oko 1500km do svojih ciljeva. Značaj komandnog mesta za izvršno komandovanje. Došlo je do odbijanja napada i povlačenja jednog dela savezničkih snaga severne alijanse. čečenske i dr. Ovo je uslovilo brzu reviziju plana. Nekoliko borbenih helikoptera AH-64 je oboreno i njihov napad je odbijen. Rivet Joint i JSTARS. Dešavalo se da zbog gustine vazduhoplova budu odbijani prioritetni zahtevi za bombardovanjem. Ovde se još jednom pokazao značaj vazduhoplovnih snaga zbog jedinstvenih borbenih mogućnosti da brzo reaguju. Dolina Šah-i-Kot je prostorno. B-52 je leteo na 12.jedinica došlo do iznenadjenja u vidu snažne vatre iz mitraljeza. BL predator i A-10. a EA-6B je vršio ometanje veza. F-16. tankeri po potrebi. Odmah je angažovana vazduhoplovna komponenta CENTCOM-a. Problem kontrole i koordinacije letenja je rešavao vazduhoplovni operativni centar39 (CAOC). što se tiče avijacije prilično mala. a zatim je oboreno više helikoptera koji su ubacivali specijalne jedinice. B-52. Uz avione SAD dejstvovali su i francuski sa nosača aviona ″Šarl de Gol″i iz Kirgizstana: 16 Super etendara i 6 miraža 2000D. uz trajanje leta i do 14h. za izvidjanje je leteo izmedju 7 i 6000m. nacionalnosti. jer jednostavno više nije bilo prostora za letenje. F-14. Nakon 17 dana borbe i 2500 bačenih bombi.Ramsfeld je izjavio da al Kaida više ne koristi teritoriju Afganistana kao svoju bazu i da su njeni ostaci u bekstvu. koja je do kraja prve nedelje operacije oformila stalnu podršku snagama na zemlji.000m. snažnom vatrom na velikoj udaljenosti. uz avione podrške i BL. raketnih bacača i minobacača boraca al Kaide. više od 30 lovaca i 2 AC-130 topovnjače. B-1.000m i bombardovao sa JDAM kroz koridore B-1 i lovce. a ispod su bili poredjani AC-130 (samo noću dejstvovao). 38 39 Join Direct Attack Munition JDAM. Avijacija sa nosača aviona je igrala ključnu ulogu u ovoj operaciji izvršavajući po 100-110 letova dnevno tokom dve nedelje.precizno satelitski vodjene bombe Combined Air Operation Center . koji su se nalazili na visovima i po pećinama oko doline Šah-i-Kot.000. Na 10. a da su svi objekti u dolini zauzeti. tako da je ovde došlo do najveće koncentracije vazduhoplovne podrške u novijoj istoriji. F/A-18 i A10. Vazduhoplovna podrška je obezbedjivana sledećim avionima: AC-130. već u nedostatku organizacije kontrole iznad odredjenog područja za koju treba vremena.CAOC 24 . Čak su i lovci bacali laserski vodjene bombe GBU-12 i satelitski navodjene GBU-31 JDAM38. F-15E.000m su bili AWACS. Leteća komandna mesta su bila na E-2C unutar teritorije Afganistana. usled čega je došlo do gubitaka i zarobljavanja američkih vojnika (8 mrtvih i 50 ranjenih). a ispod njih na 9. Njihov značaj može se sagledati kroz podatak da je u ovoj operaciji bačeno najviše preciznih sredstava (bombi) po površini u dosadašnjoj istoriji ratovanja. kontrolu dejstava i sprečavanje „prijateljske“ vatre obezbedjivali su vazduhoplovni oficiri za vezu i navodjenje. Problem planiranja nije samo u zanemarivanju značaja i upotrebe vazduhoplovnih snaga. što je uticalo na slabljenje otpora al Kaide. Sa tim u vezi državni sekretar D. koji su bili na 7 do 8. jer nije razmatrana vazduhoplovna podrška. Pentagon je objavio da je ubijeno 517 potvrdjenih i 250 nepotvrdjenih boraca al Kaide arapske. koji je vodio u katastrofu. EP-3 Orion.

vrhunski. koja je podržavala i pružala logističku bazu teroristima. nakon konvencionalnih dejstava. Operacija se izvodila na teritoriji suverene države. ali sa odlično razradjenom taktikom upotrebe vazduhoplovnih snaga u protivkopnenoj doktrini. konvencionalne akcije protiv globalnog terorizma. operacija je potpuno uspela. Iako je loše krenula i operativni cilj nije postignut. Operacija je bila loše isplanirana na operativnom nivou. Komandovanje je bilo u realnom vremenu i sa komandnih mesta u vazduhu i na zemlji. borbene mogućnosti vazduhoplova i naoružanja. Efikasnost upotrebe varira od slučaja do slučaja. 25 . čime je obezbedjena neprekidnost. Postignut je strateški cilj. odn. Cilj je imao operativni značaj. Posade su bile odlično obučene. Obaveštajno obezbedjenje i izvidjanje je obezbedjeno kombinovanjem tehničkih sredstava: od bespilotnih letelica do satelita i ljudstva u specijalnim snagama za upravljanje avijacijom i odredjivanje OD. prvo kao direktne podrške.Ovo je primer kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga. gde su vazduhoplovne snage ofanzivan ili defanzivan subjekat dejstva. uništenje preostalih delova al Kaide. od uslova zadovoljenja bitnih faktora. a naknadno i ofanzivne direktne. taktičkim uništenjem preostalih boraca al Kaide u defanzivnoofanzivnoj operaciji. Faktori koji utiču na efikasnu upotrebu vazduhoplovnih snaga Na osnovu iznetih primera i njihove pojedinačne analize može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma generalno može razmatrati u više posebnih slučaja i to: u podršci drugim protivterorističkim snagama indirektno i direktno kao i u dva slučaja.

u strategijskom smislu? Ovo je zapravo indirektni efekat na terorizam koji se može uporediti sa dejstvom sa distance. što implicira potrebu za preventivnim i hitninim reagovanjem. Medjutim. Sledeći problem je upotreba sredstava za masovno uništenje. 26 .) . obaveštajno obezbedjenje. iscrpljujućeg rata i za razliku od konvencionalnih armija.str. sa jasnim kriterijumima šta je postignut cilj. 42 Medjutim. Ciljevi su krajnji. Uspeh u postizanju cilja predstavlja predmet merenja i ocenjivanja koji se vrši u tri etepe: kvantitativnim merenjem razlike izmedju postavljenog cilja i efekta nakon dejstva (npr. što je slučaj sa al Kaidom i Hamas-om.god. jednom bombom JDAM gadjana je jedna ćelija al Kaide u nekom mestu i to je imalo za posledicu toliko mrtvih.2006. može lako doći do pobede. uništenjem ove ćelije i još nekoliko njih sprečen je teroristički napad na neki objekat i time smanjena snaga cele terorističke organizacije za neki vremenski period). kao pobedu mogu smatrati i namerno. može biti usmereno na više različitih ciljeva u zavisnosti od efekta koji se želi postići. dobrovoljno žrtvovanje. bespilotne letelice i municija) su u direktnoj vezi sa ishodom i poredjani po značaju.6.Značaj postavljanja ciljeva je u direktnoj vezi sa doktrinom-načinom upotrebe i oblikom dejstava. Ljudi.god. indikatorom uspeha koji predstavlja subjektivnu. konkretno legalne OS neke suverene zemlje koje bi se našli u takvoj borbi. ranjenih itd. vazduhoplovi.″koji nastavljaju borbu protiv Izraela. vazdušnim udarima izvedenim na Tripoli 1986. npr. sa izlaznom strategijom iz ukoba i odlučnom pobedom. samostalno. Time se na bazi direktnog sukoba se simetričnim protivnikom. Primer za to je bezuslovna predaja. željeni efekti u odredjenoj situaciji koji se žele postići obzirom na date uslove.41 Angažovanje OS SAD ili vazduhoplovnih snaga. Sve akcije i dejstva vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma moraju biti usmerene na postizanje zadatih ciljeva. da li je to prava pobeda protiv globalnog terorizma. mogu se napasti države koje podržavaju globalni terorizam ili mu pružaju utočište. U većini slučajeva oni slede strategiju dugotrajnog. „Operacije i organizacija“. Postavljanje ciljeva Kao i za bilo koju drugu ljudsku aktivnost ili angažovanje nekog organizacionog sistema pravilno postavljanje cilja je od suštinske važnosti. odlučni. teroristi za razliku od suverenih država. Većina političara i visokih vojnih funkcionera žele kratak sukob. 27. kvalitativnu ocenu postizanja cilja (npr. 85 do 97 42 kao što je bilo u Afganistanu 2001/02. Cilj upotrebe vazduhoplovnih snaga u ovom 40 41 Battle management. Ciljevi moraju biti strogo definisani. svoj cilj i kriterijum pobede definišu kao preživljavanje i nastavljanje borbe. kvalitativnom ili kvantitativnom ocenom planiranog efekta (da li je direktan ili indirektan) koji je posledica izvedene akcije (npr. uništenjem ove ćelije sprečeno je dejstvo Al Kaide po obezbedjenju nekog objekta). Primer za to je nekoliko palestinskih terorističkih grupa. control and communication AFDD 2. odn.god. medju njima i odskora legalan ″Hamas. mogući i merljivi i logično povezani po nivoima od taktičkog do nacionalnog . uslovima vodjenje borbe protiv globalnog terorizma. organizacija komandovanja i kontrole u borbi i mogućnosti veze40 i tehnička sedstva(senzori. command.

Zbog toga je postizanje strateškog cilja. I zaista kada se izvrši analiza sadržaja u svim doktrinarnim dokumentima i četvorogodišnjim pregledima odbrane ministarstva odbrane SAD vidi se potvrda ovog načela. kao što je već rečeno. Primena ovog načela se može videti u svim ratovima koje su vodile SAD posle II sv. Asimetrija. što se desilo nakon dejstva po hemijskoj fabrici u Sudanu. Na osnovu ovakve strategije.vojniku ima velikog udela u američkom poimanju rata uopšte. Ovo je manje-više zajednička karakteristika strategija svih terorističkih organizacija. kao totalnog sukoba. Doktrina Značaj doktrine je objašnjen u prvom delu rada. Na osnovu uočenih slabosti i potreba za jednom objedinjenom doktrinom borbe protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam SAD su ustanovile posebnu doktrinu. teži potpuno suprotnoj strategiji. Činjenica je da SAD pri upotrebi vazduhoplovnih snaga u navedenim primerima nije imala adekvatnu doktrinu i da su sve operacije bile improvizovane ili bazirane na konvencionalnim doktrinama. bezuslovna kapitulacija neprijatelja. To je strateško načelo kojim se teži da se na osnovu materijalnog bogatstva stvore tehnološki superiorne snage čime se postiže odlučujuća prednost nad protivnikom. karakteristika američke kulture bazirana na tradicionalnom stavu o gradjaninu. a nemaju razradjenu doktrinu upotrebe. Ovakav čin se može smatrati kao akt rata i agresije na suverenu državu. a pogotovo se ne znaju operativne aktivnosti. Doktrina povezuje operativnu upotrebu vazduhoplovnih snaga sa ciljevima preko funkcionalne organizacije. tako da je broj OD vrlo mali. Ovo je od značaja i za druge zemlje. što je ponekad bilo uspešno. koje imaju iste izazove i pretnje po nacionalnu bezbednost. Primer je organizacija al Kaide. uništenje globalne terorističke organizacije. Cilj totalnog rata je apsolutna. Pored ovog načela. komandovanja i kontrole i načine dejstava. što je takodje prisutno u svim ratovima koje su vodile SAD od rata na nezavisnost. medju njima i naše. njegove borbene formacije su male i nevidljive kao i logistika. pred kojim se politika povlači dok vojnici ne završe "posao". Suštinski najveći problem je što globalni terorizam ne deluje javno. već indirektan prilaz protivniku. 27 . Suština vojne i vazduhoplovne doktrine SAD je postizanje disimetrije u odnosu na protivnika. gde se članovi i ne poznaju. ovakav pristup daleko više mobiliše sve snage jednog društva i priprema javno mnjenje za dugotrajan sukob i uslove primene sile koji su bliski vazduhoplovstvu kao delu OS. a njen uticaj i značaj se sagledava kroz sve ostale varijable. bazirana na ćelijskoj strukturi. sukob postaje dugotrajan i nestalan po intenzitetu. rata. a ponekad ne. vremenski dugotrajan proces ali koji u isto vreme traži prmanentno visoku gotovost vazduhoplovnih snaga da brzo reaguju na taktičke ciljeve svuda po svetu. medjutim. što je jedinstven slučaj i sasvim zasigurno svojstven jedino supersili kakve su SAD.slučaju može biti uništenje mogućnosti fabrikacije ovih sredstava ali u tom slučaju je vrlo verovatno da će se izazvati reagovanje medjunarodne zajednice. Iako sama reč "rat" možda i ne odražava pravi karakter borbe protiv globalnog terorizma. njen cilj nije direktno konfrotiranje. bez kompromisa. Oba razloga se mogu smatrati značajnim za objavu rata globalnom terorizmu.

43 do 51 28 . bespilotne letelice i agentura) Značaj ovog faktora se vidi po tome što je u svim uspešnim operacijama obavezno bio zastupljen i naglašen.. jedinica podrške. Ova organizacija u obliku AEF-a. a organizacija je bila zastarela i neprilagodjena. skvadrone. dobro integrisane sa adekvatnim balansom borbenih jedinica. Obaveštajno obezbedjenje (vazduhoplovi. Potpuno razvijen centar broji gotovo 1000 ljudi. stvorena je nakon završetka ″hladnog rata″ i pokazala se kao prilično funkcionalna. Jedinstveno komandovanje združenim snagama se rasprostire od operativnog nivoa do taktičkog uz upravljanje logistikom u zavisnosti od veličine AETF.Funkcionalna organizacija Funkcionalna organizacija je sistemsko prilagodjavanje organizacije vazduhoplovnih snaga SAD za izvršavanje različitih zadataka postavljenih namenom. „Operacije i organizacija“. koji takodje može biti različite jačine. odelenja (flajtove).44koji je ujedno i komandant vazduhoplovne komponente unutar združene komande ratišta. senzori. Suština značaja obaveštajnog obezbedjenja se ogleda u pravilnom i brzom donošenju odluka. angažovanje je bilo osudjeno na neuspeh.god.2006.43orjentisane na poseban zadatak. komandovanja i kontrole i zaštite. gde je organizacija bila potpuno neprilagodjena uslovima. 27. str.45adekvatnim pravilima komandovanja i kontrole i potpuno opremljenim i podržavanim snagama. U primerima gde nije bilo odgovarajuće doktrine.47 Pravljenje funkcionalne organizacije je imperativ za postizanje cilja svake organizacije kojim se ona prilagodjava uslovima okruženja i specifičnom protivniku. detašmane ili elemente koji obezbedjuju racionalnu upotrebu i kontrolu i koheziju jedinica. kako je već pomenuto. kakav se upotrebljava u regionalnom sukobu sa jakim protivnikom kao što je bio Irak 1991.. a koja zavisi od jačine neprijatelja i prostora. Od AEF-a i nacionalnih vazduhoplovnih snaga se za potrebe izvršenja posebnih zadataka prave posebne vazduhoplovne ekspedicione snage (ATEF). Decentralizovano izvršenje i neprekidno komandovanje obezbedjuje se vazduhoplovnim operativnim centrom46.2001. dok se za humanitarne operacije primenjuje mali centar. Ukoliko to nije zadovoljeno neprijatelj se nalazi unutar tzv.god. Osnovni koncept na kome bazira ATEF organizacija su: jedinstveno komandovanje pod komandantom vazduhoplovnih snaga ratišta.6. Ovaj stav je potvrdjen primerom spašavanja talaca u Iranu ali i napadom 11.9.god. 43 44 Air Expeditionary Task Force (AETF) Commander Air Force forces (COMAFFOR) 45 Joint Force Air Component Commander (JFACC) 46 Air Operational Center (AOC) 47 AFDD 2. čiji je zadatak pravljenje rasporeda i izveštavanje. Unutar ATEF jedinice mogu formirati ekspedicione vingove. grupe.

E-8. narušavanjem sistema veza itd. odlučivanja i delovanja 29 . a često zaboravljana u sferi sve veće primene tehnologije. Orient . lakša za održavanje i primenu. Najpoznatiji je slučaj uspeha ruskih snaga koje su ovom metodom locirale i pratile čečenskog lidera. Može se videti da je značaj ove varijable izuzetno visok i da povezuje ostale faktore direktnim usmeravanjem napora ka izvršenju ciljeva traženjem optimalnih načina upotrebe. agenturu.ciklusa odlučivanja i ima inicijativu. koja u slučaju borbe protiv globalnog terorizma znači pobedu ili poraz. Decide and Act (OODA) – proces prikupljanja informacija. koji bi služile navigaciji i lokaciji terorista u gradskim i ruralnim sredinama i omogućile lokaciju terorističkih lidera.). Za ovu svrhu u odbrambenim operacijama planira se i upotreba bespilotnih balona-cepelina. kao planiranje i izvršenje planiranih dejstava. senzorima. koje su pokazale izuzetan značaj u uslovima ofanzivne upotrebe vazduholovnih snaga. čime su postignuti odredjeni uspesi u lokaciji i dejstvu po terorističkim liderima. zaštitu terenom čime umanjuju značaj primene ovih sredstava. a malobrojna. načina upotrebe.). Treba na kraju pomenuti i suštinski najefikasniju metodu prikupljanja obaveštajnih podataka. Postoji nekoliko programa razvoja BL. Komandovanje i kontrola Uticaj komandovanja i kontrole se pri upotrebi vazduhoplovnih snaga ogleda dvojako. Veliki značaj imaju sredstva za prisluškivanje. Medjutim. već danas postoje operativni vazduhoplovi koji se mogu koristiti u ovu svrhu. Ova sredstva su već prilično mnogo upotrebljavana u konvencionalnim ratovima i često se opisuju kao stalno tražena. RC-12 Guardrail i brojne bespilotne letelice (BL). Otkrivanje malih grupa boraca može biti teško. jer informacije i obaveštajna aktivnost omogućavaju protivterorističkim snagama da nateraju teroriste na "otvoreno". a zatim dejstvovale iz vazduha preciznim oružjem i ubile ga. posebno u okruženju kao što su gradovi. koja omogućavaju detekciju i praćenje kretanja malih grupa terorista. U upotrebi je i veliki broj radara za otkrivanje pokreta malih grupa ljudi. JSTARS. obučenost ljudstva i savremena tehnološka dostignuća za obaveštajno obezbedjenje i vezu. čime se povećava efikasnost. Ovo je krucijalna metoda i stub oko koje se kreće borba protiv globalnog terorizma! Ovaj faktor mnogi autori prihvataju kao najznačajniji u borbi protiv terorizma. jer su jeftinija. radarima. kao što su: U-2. Daleko veću primenu imaju elektrooptička sredstva.). a radi se na izradi još manjih BL koje bi bile u upotrebi jedinica za specijalne operacije na taktičkom nivou (Silent eyes. organizacije itd. poznato je da Bin Laden po svaku cenu izbegava upotrebu mobilnih telefona. Na efikasnost ove varijable višestruk uticaj ima doktrina (preko ciljeva. Većina političara i visokih vojnih zvaničnika želi kratko trajanje sukoba i brzu pobedu. koja se gotovo uvek pokazala kao neophodna. RC-135 Rivet Joint. ali izraženo je odredjeno nezadovoljstvo stepenom efikasnosti ove opreme. detekciju i praćenje komunikacije. Teroristi znaju za ova sredstva i protiv njih primenjuju stalno kretanje. Wasp itd. orjentisanja. Centralizovano planiranje i decentralizovano 48 Observe. Suština komandovanja se ogleda u upotrebi vazdušne sile po neprijatelju tako da se ulazi unutar protivnikovog procesa odlučivanja48čime se zadobija inicijativa i odlučujuća prednost ( u konvencionalnim dejstvima se to postiže dejstvom po KM.

Centralizovano izvršenje postižu samoubilačkim napadima. MH-47E Chinook. trajanje leta. Iako je njihova primena pokazala veliki značaj.izvršenje obezbedjuje vodjenje borbe sa simetričnim konvencionalnim protivnikom upravo na navedeni način. mogućnost otkrivanja i dejstva po malorazmernim ciljevima. kao što su: F-22. primenjuju rastresito i na taj način decentralizovano komandovanje i kontrolu. združenoj upotrebi medju vidovima svojih OS. Vazduhoplovi Posedovanje najmodernijeg vazduhoplovnog parka nije neophodan uslov za uspešnu borbu protiv globalnog terorizma. npr. Vazduhoplovne snage SAD su u procesu prenaoružavanja i nabavke tehnološki napradnijih vazduhoplova.49Zadatak ove kancelarije je bio da na bazi izmene doktrine postigne povećanu decentralizaciju i broj ljudi koji može donositi odluke o upotrebi vazduhoplovnih snaga na taktičkom nivou. vazduhoplovne snage SAD su često zakazale. Iako poseduju najmoderniju vazduhoplovnu opremu i vazduhoplove. jer je ova obuka skupa i traži vreme. U oktobru 2004. gde je jedan čovek i skupljač informacija. dolet. Medjutim. globalne terorističke organizacije. 49 Joint Air-Ground Operations (JAGO) – združene vazdušno-kopnene operacije 30 . Predvidja i se povećanje mobilnosti usavršavanjem specijalizovanih helikoptera HH60G Pawe Hawk. što znači da i druge zemlje imaju podjednake šanse da svoje vazduhoplove uspešno upotrebe u borbi protiv globalnog terorizma. terorističkih i organizovanih kriminalnih organizacija. odn. već vodi dugotrajan iscrpljujući rat. a kompromisna rešenja. koji se pokazao kao nezamenljiv u borbi protiv malih grupa terorista bilo u planinama Afganistana ili iznad gredskih područja kao što je Bagdad. i al Kaida ne pokušava da postigne brzu pobedu. kao što je upotreba artiljerijskih oficira za navodjenje avijacije može da ima kobne posledice. situacija na terenu se vrlo brzo menja i organizacija mora da se prilagodi stvaranjem malih borbenih delova sposobnih da odlučuju i dejstvuju samostalno.god. To je primer upotrebe predatora radi eleminacije Atafa i upotreba avijacije u bliskoj vazduhoplovnoj podršci u ofanzivnim i defanzivnim borbama protiv al Kaide u Afganistanu. a na to više utiče pravilno postavljanje ciljeva i odgovarajuća doktrina primene. sve ove osobine se mogu postići i na vazduhoplovima starije generacije pravovremnim usavršavanjem. Medjutim. Da bi se suprostavile ovakvoj organizaciji vazduhoplovne snage SAD ali i druga vazduhoplovstva. brzinu regovanja. SAD rade na što povezanijoj. Suštinski je važno da vazduhoplovi poseduju odredjene borbene mogućnosti. onaj koji odlučuje i izvršava dejstvo. na uvežbavanju ljudstva na nivou bataljona i specijalnih timova da efikasno usmeravaju avijaciju na OD. MH-53J/M Pawe Low. Medjutim ovde se javlja problem obučenosti ljudstva. F-35 za protivvazduhoplovnu i protivpovršinsku borbu. kao što je al Kaida. Suštinski je važno da se ove snage pravilno upotrebe. RV SAD je oformilo kancelariju JAGO. moraju takodje da odlučuju i deluju decentralizovano. Kao i većina gerilskih. Takodje modernizuju postojeću flotu svih verzija AC-130. Kao što su primeri pokazali. ipak navedeni primeri dokazuju osetljivost i ograničenost primene.

Precizna municija ima izuzetno veliki značaj u borbi protiv globalnog terorizma jer omogućava da se angažovanjem malih snaga postignu izuzetni taktički efekti uz poštovanje zakonskih normi i ograničenja u upotrebi sile. Modeli upotrebe vazduhoplovnih snaga Na osnovu predstavljenih primera upotrebe vazduhoplovnih snaga RV SAD u prošlosti i analize značajnih faktora može se zaključiti da se upotreba vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma može opisati prema sledećim modelima: indirektna podrška.50S tim u vezi pokrenut je program izrade bombi malog dijametra. a još gore može izazvati ljudske žrtve. koja ima kružno skretanje manje od 3m sa visine odbacivanja od preko 13. Sada su u upotrebi sredstva. satelitski vodjena sredstva GBU-31 JDAM.Naoružanje Kao što je već ranije rečeno jedan od problema u borbi protiv globalnog terorizma je zakonski okvir primene sile i mogućnost izazivanja kolateralne štete. nakon završetka glavnih borbi sa Talibanima i teroristima al Kaide. a posledica je bilo više stotina mtrvih. 31 . težine oko 100kg sa preciznim vodjenjem i forsiranje upotrebe sredstava kao što je AGM-114 Hellfire. koje je namenjeno konvencionalnom ratu. kao što je: GBU-24 LGB laserski vodjena bomba za rušenje dobro utvrdjenih i ukopanih bunkera i tunela u planinskim masivima Tora Bora. Svi mogući oblici dejstva i upotrebe vazduhoplovnih snaga se mogu naći unutar ovih modela. ofanzivna dejstva i defanzivna dejstva u borbi protiv globalnog terorizma. koja su se pokazala kao vrlo efikasna u uslovima konvencionalne primene. 50 Primer dejstva po svadbi u Afganistanu 2002. S tim u vezi vrlo je kontroverzna primena vazduhoplovnog naoružanja.000m itd. jer kao posledica može biti nenamerno oštećenje ili uništenje objekata civilne infrastrukture. kada je greškom svadbeno pucanje protumačeno kao protivvazdušno dejstvo. BLU118B koja izaziva termobarički efekat i nadpritisak u dobro utvrdjenim skloništima. čime se omogućava precizno i relativno bezbedno dejstvo u uslovima blizine civila i vlastitih snaga. direktna podrška.god.

Vazdušni udari se dele u dve grupe: planirane i hitne. Ova dejstva se izvode na takvoj distanci da nije potrebna posebna koordinacija pokreta i vatre vlastitih snaga. Takodje je važna i upotreba E-3 AWACS-a radi vazdušne kontrole kretanja i bezdenosti razdvajanja udarnih grupa prilikom napada. neutralisanje i umanjenje pretnje od strane neprijateljskih vazduhoplova i 32 . što mora da obezbedi informaciona tehnologija. a zatim koordinirati udarne grupe. Iako se sami borbeni avioni često odredjuju za ovaj zadatak. čak i efikasnije. formiranje elemenata borbenog poretka. koju pružaju zemlje domaćini terorizma. Planirani su optimalniji jer omogućavaju izbor oružja. sinergičnost izmedju sistema komandovanja. dejstvima LA i LBA. koja je inače bila vrlo loše isplanirana. Narušavanje normalnog procesa odredjivanja ciljeva po kojima se dejstvuje po planu unutar ciklusa od 72h može izazvati problem u organizaciji izvršenja ali je to predvidjeno doktrinom upotrebe u protivkopnenoj borbi pa je to i uticalo na uspešno izvršenje operacije Anakonda. već indirektno narušavanje njihove moći preko logistike i izvora finansiranja i podrške. npr. Avioni JSTARS i BL MQ-1/MQ-9 Predator. mogu locirati. Cilj ovih dejstava nije obavezno direktno dejstvo po terorističkim grupama ili njihovom rukovodstvu. elektronskog izvidjanja i radarskog otkrivanja i praćenja. ovaj način upotrebe je primenljiv za udare sa distance po terorističkim kampovima za obuku ili dr. odlaganja ili uništenja neprijateljskog vojnog potencijala pre nego što može ispoljiti efikasno dejstvo protiv vlastitih snaga ili kojima se postiže zadati cilj komandanta ratišta. kao i upozorenja na opasnost od strane neprijateljskih lovaca. projektila i ARJ PVO. Tipičan zadatak obuhvata kontrolu aviona udarne grupe koji se smenjuju u napadu. koje vrši koordinaciju i obaveštajno obezbedjenje napada. BL Predatori mogu otkriti i pratiti potencijalne mete. narušavanja. dejstvo na Libiju. Posebni vazduhoplovi se odredjuju za detekciju ciljeva u odredjenoj geografskoj zoni. obaveštajnog rada. pokazalo se u borbi protiv globalnog terorizma da ga i drugi vazduhoplovi mogu uspešno izvršiti. Mada deluje kao isključivo ratni način upotrebe vazduhoplovnih snaga. mrežno-centrično ratovanje. Afganistanu i Libiji. Pored vazdušnih udara u indirektnoj podršci borbe protiv globalnog terorizma može postojati potreba i za protivvazduhoplovnom borbom. radi odredjivanja prioritetnih OD u cilju postizanja maksimalnog učinka. Ovaj način upotrebe vazduhoplovnih snaga se najčešće izvodi uz komandovanje iz vazduha. npr. ciljevi kao što su visoki teroristički rukovodioci u kretanju ili bekstvu zahtevaju trenutno reagovanje. izvidjanja svim drugim sedstvima i snagama. a nakon dejstva izvršiti kontrolu nanete štete radi ponavljanja napada. minimalne gubitke i što je bitno u borbi protiv globalnog terorizma manjenje mogućnosti kolateralne štete i dejstva po svojim trupama zbog bliskog dodira sa teroristima. Medjutim. tzv. ciljevima duboko unutar teritorije zemlje domaćina terorizma. ali i drugih delova OS Ovi zadaci se vrše u okviru ofanzivne borebe za prevast u vazdušnom prostoru i ima za cilj uništenje. udari sa distance po zemlji koja poseduje snažnu pritivvazdušnu odbranu i lovačku avijaciju. kao što je bilo u Sudanu.Indirektna podrška Vazdušni udari predstavljaju dejstva sa ciljem skretanja. kako je stvarnost pokazala. Protivvazduhoplovna borba je zajednički napor. verifikovati i odobriti napad.

ali sa odredjenim borbenim ograničenjima. finansijsku. koja se odnose na superiornost u vazdušnom prostoru. manipulaciju u ekstremnim uslovima. infrastruktura logistike. Direktna podrška Namena vazduhoplovnih snaga za izvršenje ove misije je podrška drugim snagama za borbu protiv globalnog terorizma. mogu za kratko vreme ojačati do bilo kog željenog nivoa od protivterorističkog tima za spašavanje talaca do snaga koje mogu voditi konvencionalan rat kakav je bio u Afganistanu. prostorne mogućnosti. Indirektna podrška predstavlja kombinaciju protivpovršinske i protivvazduhoplovne borbe i to je konvencionalna upotreba vazduhoplovnih snaga sa ciljem da spreči i umanji logističku. marinske ili specijalne jedinice.projektila. Strateška pokretljivost. sredstva i čvorišta veze i centri za prikupljanje obaveštajnih informacija. Idealno bi bilo uništiti ovu pretnju i njenu logistiku još na zemlji ili na kraju krajeva što bliže njihovim izvorima. projektile (krstareće i balističke). U suštini ovaj način angažovanja omogućava da se mali timovi specijalnih snaga ili minimalne površinske snage u dodiru sa neprijateljem. brodove i vazduhoplove koji služe kao lansirna orudja. jer se 33 . Ovo su dejstva protiv neprijateljskih objekata dejstva u neposrednoj blizini vlastitih snaga zbog čega se zahteva stroga koordinacija vatre i pokreta izmedju vazdušno-kopnenih snaga. Primeri upotrebe u ovim zadacima su spašavanje talaca u Iranu i ubacivanje specijalnih snaga u Afganistanu u operaciji Anakonda. Ovo potvrdjuje angažovanje u Afganistanu 2002. vozila. Najčešće se bazira na obezbedjenju strateškog i taktičkog manevra i logističku podršku angažovanih snaga. kao i komandna mesta. Uglavnom se podržavaju „lakše“ jedinice. vazduhoplovne snage SAD imaju adekvatne. Savremena oprema omogućava let u gotovo svim uslovima. Upotreba avijacije na ovaj način je uvek pod komandom RV preko ljudstva koje je pridodato kopnenoj jedinici koja se podržava. koja podrazumeva prenos ljudi i opreme bilo gde na svetu omogućava efikasnu upotrebu. što i jeste od značaja za borbu protiv globalnog terorizma. političku i svaku drugu podršku drugih zemalja globalnom terorizmu. kao što su: padobranske. kada otkriju terorističku grupu ili većeg neprijatelja. Naime. Objekti dejstva su neprijateljski: sistem PVO (avioni i ARJ PVO). aerodromi.god. Iako se ne smatra kao najefikasnija upotreba vazdušne sile. ovakva upotreba vazduhoplovnih snaga u kritičnoj situaciji može biti najefektnija. kao što su planine Afganistana. Ofanzivna dejstva Bliska vazduhoplovna podrška je misija vazduhoplovstva koja se čini najrelevantnijom za upotrebu u borbi protiv neprijatelja kakav je globalni terorizam. U slučaju potrebe angažovanja protivterorističkih timova bilo gde na svetu. neprijatelj ne sme imati gotovo nikakve mogućnosti PVO na terenu da bi se mogao izvršiti taktički manevar.

pozitivne identifikacije. Vojna potreba se odnosi na odredjivanje ciljeva koji mogu biti OD prema ženevskoj konvenciji.upravo ovakve jedinice. lokaciji. vazduhoplova i cilja. koordinata. naoružanja i sistema za otkrivanje i dejstvo po ciljevima postije tri tipa kontrole pri izvršenju zadataka bliske vazduhoplovne podrške: 1. a to su objekti koji prema svojoj prirodi. laserski vodjenog sredstva preko BL Predator ili podvesnog sistema za detekciju i praćenje na avionu. Kontrolor je u poziciji da koordinira napad i izbegne greške. može to postati ako je u njoj smešten borbeni položaj. Ovo je od suštinskog značaja u ovim dejstvima zbog detekcije.51koji se nalaze u blizini sopstvenih trupa.). a to su: vojna potreba. odn. 3. 2. velike visine dejstvujućeg vazduhoplova ili dejstva sa velike daljine. a sve to zahvaljujući primeni savremene tehnologije. Afganistan 2002. Upotreba ovog tipa kontrole zahteva daljinski prenos slike tačke nišanjenja npr. zbog svoje mobilnosti i fleksibilnosti upotrebljavaju. (Npr. naoružanja koje se upotrebljava i konačno daje dozvolu za dejstvo uz mogućnost i da opozove dejstvo. koje bi se neminovno desile usled složenosti uslova u kojima s vodi borba. Ovaj slučaj se primenjuje kada je vreme loše. Bliska vazduhoplovna podrška je posebno značajna u borbi protiv globalnog terorizma zbog već pomenutih zakonskih ograničenja pomenutih "Zakonom o oružanom sukobu" (LOAC). Medjutim podaci moraju da se kreću kroz komandno mesto. tip se primenjuje kada kontrolor ne može da vidi bilo vazduhoplov koji napada ili cilj u trenutku dejstva ili kada vazduhoplov ne može da ostvari ″hvatanje″ cilja napadno-navigacijskim sistemom. proporcionalnost i razdvajanje. LOAC se bazira na četiri osnovna principa kojima se odredjuju ciljevi. U skladu sa mogućnostima vazduhoplova. objekti dejstva. Podatke o cilju i trenutak odbacivanja sredstava daje istureni osmatrač. tip. koja inače nije vojni OD. Ovaj način se može primenjivati noću. u uslovima lošeg vremena. usmeravanja i odredjivanja ciljeva i konačno odobrenja za dejstvo. obična kuća za stanovanje. a radi izbegavanja kolateralne štete i dejstva po svojim snagama. nameni i upotrebi mogu efikasno uticati na ratna dejstva. kada kontrolor vizuelno prati i cilj i vazduhoplov koji dejstvuje na njega. kursa napada. nepotrebna patnja. Komandovanje u ovim dejstvima se obezbedjuje preko združenog krajnjeg kontrolora napada i isturenog vazduhoplovnog kontrolora na zemlji ili u vazduhu. postoji problem jezičke barijere u koalicionim snagama i sl. a kontrolor zadaje ograničenja dejstvujućem vazduhoplovu u vidu: vremena. komandno mesto i sl. tip je slučaj kada se sa jednog vazduhoplova dejstvuje po više ciljeva uz davanje ograničenja. U ovom slučaju kontrolor preko dvogleda ili sličnog optičkog pomagala usmerava vazduhoplov na cilj. npr. nije pouzdana oprema na vazduhoplovu. Ovde se takodje ne zahteva vizuelni kontakt izmedju kontrolora. 51 Joint Terminal Attack Control (JTAC) i Forward Air Controller (Airborne) (FAC(A)) u našoj vojnoj terminologiji su to vazduoplovni oficiri za vezu i navodjenje ali 34 . a iz razloga legitimne upotrebe sile u borbi protiv globalnog terorizma.god. Ovo je čest slučaj komandovanja i kontrole nad bliskom vazduhoplovnom podrškom. To su posebno obučeni oficiri koji jedini imaju pravo da odobre upotrebu vazdušnih dejstava.

Defanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga imaju za cilj zaštitu sopstvenih snaga i vitalnih interesa od neprijateljskih napada iz vazdušnog prostora (aviona i projektila). kao i minimiziranje štete koja može nastati takvim napadom. shvaćena u kontekstu borbe protiv globalnog terorizma. predstavljaju kompleksan model različitih sadržaja borbenih dejstava usmerenih na direktno uništenje otkrivenih elementa globalne terorističke organizacije od vodja do pojedinačnih borbenih ćelija na terenu. upotreba staklenih projektila izaziva komplikacijue kod medicinskog tretmana. a ima snažno vazduhoplovstvo i PVO i rešena je da pruži otpor u cilju podrške globalnom terorizmu. Razlika je u ceni primenjenog sredstva ali koje može značiti kolateralnu štetu. treba primenjivati proceduru dubokih udara. Defanzivna dejstva Nacionalna bezbednost.Nepotrebna patnja se odnosi na principe haške konvencije o ograničenju upotrebe municije i sredstava sa ciljem da izazovu nepotrebnu patnju. kao i u indirektnoj podršci i ovde može postojati potreba za protivvazduhoplovnom borbom u slučajevima kada se ova dejstva vrše nad teritorijom zemlje koja podržava globalnu terorističku organizaciju. dejstvo je dozvoljeno isključivo po borbenom poretku neprijatelja. (Npr. odn. Ovo se postiže kao što je rečeno: policijskom kontrolom vazdušnog prostora. predstavlja zajednički napor na prevenciji i smanjenju osetljivosti SAD od terorističkog napada. Proporcionalnost se ogleda u sagledavanju vojne prednosti pri napadu na OD kojim se može uzrokovati kolateralna šteta i gubitak života civila i oštećanje civilne imovine. U svim slučajevima kada dejstvo po cilju nije u blizini vlastitih snaga i ne zahteva potpunu integraciju vatre i pokreta sa zemlje sa dejstvom iz vazduha. (Npr. (Npr. Primer ovako kompleksne upotrebe vazduhoplovnih snaga je operacija Anakonda. pored bliske vazduhoplovne podrške sasvim je izvesna i primena vazduhoplovnih udara. oklopno vozilo se nalazi pored škole i predstavlja unosan cilj. U suštini. ofanzivna dejstva vazduhoplovnih snaga. npr. U ofanzivnim dejstvima vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. To naravno ne znači zabranu upotrebe nevodjenog oružja). Lovački avioni.Borbeno dežurstvo lovačke avijacije u vazduhu 35 . medjutim blizina škole će sigurno izazvati ljudske gubitke kod civila i uništenje ili oštečenje zgrade koja ima veći društveni značaj). u odnosu na položaj civila i borbenih delova na prostoru borbenih dejstava. odbranom zone i odbranom objekta. kada je cilj već postignut. vrši se odabir vodjenog (pametnog) ili nevodjenog oružja. Razdvajanje (ciljeva) predstavlja princip baziran na medjunarodnom zakonu o zabrani dejstva po civilima. Borbeno dežurstvo lovačke avijacije52 (LA) u vazduhu i na zemlji je osnovni način upotrebe snaga RV SAD za izvršavanje ovih zadataka. Takodje. Ovim dejstvima se obezbedjuje sigurna zona kojom se štite prijateljske komunikacione linije i nutrališe inicijativa terorista. a meta je svakako neutralisana). iznenadno otkrivanje skloništa nekog od terorističkih lidera. se nalaze u 52 Combat Air Patrol (CAP).

odn. Kada se odredi pozicija i visinske granice ZP ostaje da se odredi oblik manevrisanja u zoni. zona odbrane sa vitalnim objektima prema broju lovaca je bila potpuno neuskladjena. brz prelazak u napad svih aviona i lako održavanje mesta u zoni. može biti klopka ili ostavlja OZ nezaštićen i sl.4. Prenos podataka linkom obezbedjuje pilotima stvarnu sliku bojišta. što zavisi od više faktora: vrsta vazdušnog napada. jer to može izazvati probleme ili onemogućiti uspeh presretanja. Ovaj način je nakon napada 11. pravljenjem blokova dozvoljenih granica visine leta LA u njima i prostornim razdvajanjem. davanje dozvole za otvaranje vatre (kada je to neophodno) i zadržavanje nivoa spremnosti za odbranu u slučaju napada. podelu ciljeva izmedju grupa LA.1. Brzina se odredjuje kompromisom izmedju maksimalno trajne i krstareće.9. Ukoliko je ZP velika. Ove informacije pomažu pilotu u izboru ciljeva. Manevar lovaca u ZP mora da obezbedi najbolje uslove za detekciju i osmatranje. uz smanjenje osteljivosti na PED. održavanja defanzivnog ali spremnog položaja i pomoć pri pojavi "rupa" u planiranju. kao što su razdvajanje po visini.9. 26.54U primeru napada na Njujork 11. Kada se pojavi cilj KM bi trebalo da Command Control Communications Computers Intelligence Surveillance Reconnissance (C4ISR)Komandovanje kontrola kompjuteri veza obaveštajno obezbedjenje nadzor i izvidjanje 54 AFDD 2-1. mogućnosti sistema C4ISR53. Lovci moraju znati pozicije zona dejstava ARJ PVO radi izbegavanja ove zone ili leteti na odredjenoj visini. Sa druge strane KM obično ima bolji pregled situacije i zato je najbolje da pilot ne inicira samostalno presretanje. Prednosti dežurstva u vazduhu su verovatnoća presretanja na većoj distanci od objekta koji se štiti. Ovo se uvek primenjuje kada daljina i mogućnost reagovanja od otkrivanja neprijatelja do dejstva LA ne obezbedjuje zaštitu objekta zaštite (OZ). a druge karakteristike negativno utiču.2002. U suštini ovi manevri bi trebalo da omoguće najlakšu i najbržu detekciju ciljeva i upotrebu oružja i onemoguće iznenadjenje. što omogućuje dejstvo u zajedničkoj zoni. KM kada dodeljuje zadatak presretanja OD jednoj grupi. i korišten za vreme operacije plemeniti orao. Sinergija se postiže tehničkom superiornošću aviona i ARJ PVO uz C4ISR. 55 videti rad istog autora na temu: Mrežnocentrično ratovanje 53 36 . odakle se upućuju sa komandnog mesta na presretanja potencijalnih ciljeva ili poleću na znak uzbune sa zemlje. navodjenje radi presretanja. radi razdvajanja ciljeva i odredjivanja pripadnosti. izvesnosti napada u odnosu na kretanje neprijatelja. može se uticati na izvršenje zadatka PVO postavljanjem ARJ PVO za neposrednu odbranu OZ. identifikaciju. pravaca napada. Ova funkcija obično sadrži otkrivanje ciljeva na velikim daljinama. Uska koordinacija je imperativ broj jedan za zajednička dejstva i to se postiže merama. Komandovanje dejstvima LA u vazduhu može biti vrlo kompleksno.“Protivvazduhoplovna borba“.vazduhu. 55 Najbolji način prenosa podataka i komandi varira od situacije i najčešće je kombinacija stalnog prenosa podataka data linkom i direktnog usmeravanja glasom. što uvećava mogućnost preživljavanja samog objekta. a u isto vreme da olakšaju rad grupe i komandovanje. obezbedjuje ojačanje drugom ili podizanje lovaca iz pripravnosti na zemlji radi zaštite poretka.god. u dodeljenim zonama patroliranja (ZP). kao i broja aviona u LA. Borbeni poredak lovaca je ešaloniran po visini. broja i veličine objekata zaštite. Data link izmedju lovaca i KM i ARJ PVO dalje smanjuje opterećenje komandovanja i mnogostruko uvećava borbene mogućnosti snaga.

Vazduhoplovne snage zbog svoje pokretljivosti. Na osnovu primera upotrebe vazduhoplovnih snaga SAD u prošlosti i analize faktora koji utiču na mogućnosti upotrebe vazduhoplovnih snaga došlo se do prethodno opisana četiri modela upotrebe. koji je 1992. Odgovornost VON-a je da omogući najbolje uslove za presretanje i postizanje prednosti u položaju lovca. Najveći problem u defanzivnim dejstvima je zakonitost akcije i problem upotrebe sile zbog prisustva civila i moguće kolateralne štete. Primer za ovo je i presuda našem pilotu maj. uspeh gotovo sigurno izostaje. što su dokazali primeri. u slučaju direktne pretnje.9. uz lošu strategiju. a značaj problema se može sagledati i kroz posledice po medjunarodne odnose izazvane obaranjem južnokorekskog aviona od strane Ruskog presretača. predstavljaju nestandardnog asimetričnog protivnika. 37 . odn.. Ono je postojećim organizacionim rešenjima prilagodjeno i opremljeno za upotrebu u takvom okruženju. Može se zaključiti da predloženi modeli zadovoljavaju i omogućavaju optimalno korištenje ovog vida OS. Od lovca presretača se kao krajnji cilj može zahtevati da prisili presretnuti vazduhoplov da napusti vazdušni prostor ili da sleti radi zemaljska inspekcije. Medjutim. bez adekvatno organizovanih i opremljenih snaga. Šišiću pred italijanskim sudom. Globalni terorizam izaziva velike efekte i masovna razaranja uz realnu pretnju da upotrebi i oružje za masovno uništenje. Zaključak U prvom delu rada je dat kratak prikaz RV SAD sa svojom osnovnom namenom i mogućnostima predstavljenih postojećim doktrinarnim stavovima. Medjutim globalne terorističke organizacije. ukoliko se primene samostalno. svaki na svoj način. zakonito oborio helikopter koji je upao u naš vazdušni prostor i odbio da izvrši naredbe od strane kontrole leta i presretača. bez dobro postavljenog cilja. prostornih i vremenskih mogućnosti i pre svega velike vatrene moći i fleksibilnosti predstavljaju značajan činilac i elemenat borbenog poretka protivterorističkih snaga. Ovo je i uslovilo katastrofu 11. združenim naporima u kompleksnoj borbi protiv globalnog terorizma. čije su osnovne karakteristike date u drugom delu. otvori vatru i uništi presretnuti vazduhoplov. Vazduhoplovne snage su elemenat vojne moći i aparat sile čija je osnovna namena upotreba u totalnom sukobu kakav je rat.prosledi komandovanje lovcima oficiru za navodjenje (VON). Prostire se svuda po svetu i asinhrono napada kada njemu odgovara.

bez dobro postavljenog cilja. rigidna primena. Svaki model na svoj način doprinosi ukupnoj efikasnosti borbe jer narušava poseban organizacioni ili funkcionalni deo globane terorističke organizacije. čemu su vazduhoplovne snage i namenjene. Medjutim. postojeće vazduhoplovne snage. Ova četiri modela čine kopleksnu primenu osnovnih funkcija ili zadataka RV SAD datih osnovnim i posebnim doktrinarnim dokumentima.Analizom primera upotrebe RV SAD u više različitih operacija po cilju. To ukazuje na pogrešno vidjenje nekih "stručnjaka" da su vazduhoplovne snage nepodesne i skupe za ovu namenu. Deklarisanjem borbe protiv globalnog terorizma kao rata. već naprotiv. čime se indirektno ili direktno postiže konačan cilj: slabljenje i uništenje globalne terorističke organizacije. To obično podrazumeva prostorno. Iako je ovo bila analiza mogućnosti vazduhoplovnih snaga SAD. vremenski i prema traženom efektu kvantitativno odredjenje cilja. kompleksnom primenom datih modela mogu vrlo efikasno upotrebiti u borbi protiv globalnog terorizma združeno sa drugim snagama ili samostalno. Mora se uvek imati na umu da je rat sukob pre svega volja dvaju protivnika i da se rat prvo gubi u srcu! Globalni terorizam. kao i svaki drugi oblik terorizma. koje pruža prednost klasičnim snagama i čiji uslovi omogućuju klasičnu upotrebu sile. vazduhoplovne snage nisu svemoguće i da se pri njihovom angažovanju u borbi protiv globalnog terorizma moraju zadovoljiti svi bitni faktori upotrebe što u krajnjem izaziva odredjene direktne i indirektne efekte na ukupnu borbu protiv globalnog terorizma. naše snage. iako tehnološki superiorne. tehničkim modernizovanjem i obukom mogu biti efikasno upotreblje u koalicionim operacijama. mogu biti izuzetno efikasne u zavisnosti od pravilnih odluka. operacionalizacijom adekvatnih procedura. budući da se nalazimo u Partnertvu za mir i na korak od NATO saveza. uz slepo pridržavanje doktrinarnih stavova lako dovodi do neuspeha. jer je to doktrinarnim dokumentima RV SAD i predvidjeno. Ono što je praksa pokazala je to da se odgovarajućim strateškim odlukama. Kao zaključak se nameće stav da. dugoročna primena rata sigurno će se vratiti kao bumerang politici SAD. Medjutim. što znači da svaka upotreba sile podrazumeva kao cilj bitku za "srca" ljudi. gde se pojedinačno razradjuju zadaci i načini njihovog izvršenja u odnosu na neprijatelja i date uslove. nivou snaga i načinu upotrebe. Na osnovu iznetih primera i bitnih faktora mogu se diferencirati četiri posebna oblika ili modela upotrebe vazduhoplovnih snaga u borbi protiv globalnog terorizma. SAD su stvorile konvencionalno okruženje. dolazi se do zaključka da neki faktori imaju izraženiji uticaj na mogućnosti vodjenja borbe protiv globalnog terorizma. Koji će se način primeniti zavisi od vrste i stepena pretnje terorističkim napadom i izabrane strategije borbe. predstavlja asimetrične snage koje kao glavno bojno polje koristi ljudsku psihu i samo na tom polju se on i može pobediti. 38 . jer prednost u dugotrajnom ratu obično imaju asimetrične snage.

htm. Beograd 1940god. The Marshall Center Papers.D. 17.god. 2006.god. B. www. Beograd 2002.htm AFDD 2-1. Elektronska oprema i naoružanje savremenih borbenih aviona. Dr. Vojno izdavači zavod. Pregled vazdušne moći EU.1..mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. Beograd 2003.Murray.Klauzevic.StrategicStudiesInstitute. Beograd 2002. 26. M.6.god.Lambet. Terorizam. AFDD 2-1.1.god www. Asimetrični ratovi.god..god.god. Military Aviation: Issues and Options for Combating Terrorism and Counterinsurgency.htm.god.2003.god.6..god www. NIC Vojska. B. DŽ. RAND Corporation.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.3.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs..1.3.dtic.htm.mil/ AFDD-2-1. www.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. "Vazdušno ratovanje".mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs. D.Lovrić. Strategic challenges for cuonterinsurgency and the global war on terrorism.god.4. 2002.Kacman.dtic. Teorija politike (rider) 1.“Protivvazduhoplovna borba“.11.R. Udruženje «Nauka i društvo».2002. Air power against terror.Literatura • • • • • • • • • • • • • • • • • • M. Counter Terorism and the Use of International Law.2000.Kovač i B. W. „Operacije i organizacija“. No 5.2006.2006. K. Geca Kon AD.htm AFDD 2. „Odredjivanje objekata dejstva..Bolkom i K.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.. www.god.“ 8. 2005. nastao sporazumom 17 k-danata RV članica EU.dtic. 39 .Ribnikar. "Operacije u domovini". O ratu.god. Simeunović.god. www. 22. 2000.god. "Osnovna doktrina".9. Istorija ratne veštine.dtic. EURAC Air power papir.Vajt. Beograd 2000.2005.2006.9.htm. 27.2006..god C. deo. AFDD 2-10.S.army.Kurmon.Forca.Shmitt.god. www. AFDD -1. AFDD 2-1. www. J.N. " Operacije protiv površinskih ciljeva". CRS Report for Congress. 24. 21.dtic. 11. Alexandri Press.htm.dtic.mil/doctrine/service_publications_usairforce_pubs.Evropska kontrola VaP-a. VINC Beograd 1991.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful