GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

FUNKCIONALNA NAČELA
1) NAČELO KONTRADIKTORNOSTI
(OBOSTRANOG SASLUŠANJA STRANAKA) čl. 5. st. 1 ZPP
( audiatur et altera pars) Ravnopravnost dveju stranaka sa suprotnim interesima nalaže da se svakoj od njih zajamči pravo na izjašnjenje o parničnim radnjama koje preduzima njen protivnik. Čl. 5. st. 1. ZPP «Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o navodima, predlozima i zahtevima protivne stranke». 1) OSNOVE – leži u principu DEMOKRATIČNOSTI – sud je u obavezi da čuje šta o predmetu spora ima da kaže suprotna strana. Istorijsko poreklo – iz LEGISAKCIONOG SPORAZUMA (presumcija da će se stranke u sporu ponašati aktivno). 2) POJAM – to je obaveza, dužnost suda, preduslov za objektivno sudjenje. Sud je dužan da svakoj stranci omogući da se izjasni o radnjama svog (njenog) protivnika. Da li će se stranke koristiti svojim pravom – to je njihova stvar izbora. Pravni interes stranaka je taj da se izjasne u suprotnom one mogu biti u nepovoljnom procesnom položaju. Sud je dužan da stranci pruži priliku da se izjasni, ali to je samo pravo stranke, ali ne i njena dužnost. 3) NAČIN REALIZACIJE NAČELA – to su procesni instrumenti kojima zakonodavac omogućava realizaciju ovog načela. Stranka pre svega treba da sazna radnju predhodne stranke. Potrebno je dostavljanje pismena – sud time omogućava jednoj strani da se izjasni o radnjama svoga protivnika. To mora biti blagovremeno – poštovanje rokova (tužba – 15 – 30 dana). Akt dostavljanja mora biti izvršen po zakonu. Potrebno je davanje reči protivniku da se izjasni na ročištu. Poučava se neuka stranka na koji način to da učini. Ako je sud u toku celog postupka obema strankama podjednako omogućio izjašnjenje i prilikom donošenja presude sve to uzeo u obzir, ispunjen je preduslov za objektivno sudjenje. 4) PROCESNO–PRAVNI ZNAČAJ NAČELA – vrlo je veliki. U vezi je sa raspravnim načelom jer sud kroz kontradiktorno raspravljanje dolazi do procesnog gradiva i obrazuje podlogu za presudu. Povreda ovog načela je APSOLUTNO BITNA kod parničnog postupka gde sud ukida prvostepenu presudu i ako je ona zakonita. čl. 361. st. 2. tač. 7 - vraća se pr. stvar nižem sudu na ponovno suđenje ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem postavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom - i razlog za ponavljanje postupka.

1

5) ODSTUPANJA – iz razloga celishodnosti (da se postupak ne bi odugovlačio). Može se odstupiti samo kad je to zakonom dopušteno (da se stranka ne izjasni). Sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni: 1) kod OBEZBEĐENJA DOKAZA - radnja suda za koju postoji opasnost da će dokaz biti uništen, da neće moći da se pribavi ili će teško da se pribavi (testametalni svedok koji je na samrti, isprava koja se raspada) - razlozi hitnosti koji navode sud da dokaze izvode ranije (veliki troškovi, sam izvodi dokaz) 2) u postupku IZDAVANJA PLATNIH NALOGA - nalozi koje izdaje sud na osnovu mandatne tužbe kada se duguje novac - sudskom odlukom se nalaže tuženom da vrati dug - sud bez obaveštenja donosi odluku - donošenje presude zbog izostanka nije odstupanje od načela kontradiktornosti – tuženi je pozvan uredno, a nije došao 3) kada su u pitanju MERE OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA (nisu predviđena zakonom) - ZIP dopušta odstupanje od načela.

2) NAČELO SAVESNOSTI I POŠTENJA (čl. 9)
NAČELO SAVESNIM KORIŠĆENJEM PROCESNOG PRAVA
Nelojalno parničenje je nedopušteno kako prema suprotnoj stranci, tako i prema sudu. Uspeh stranke u sporu ne sme biti protivan objektivnom cilju parnice. Strankama se nalaže da govore istinu, ne smeju zloupotrebljevati svoja prava, a sud je dužan da takve zloupotrebe sprečava. 1) OSNOVE - osnovi: savesno postupanje je: - moralno opravdano (ta pretpostavka je oboriva) - moralno postupanje se uzima kao redovno postupanje - dužnost poštenog parničenja obavezuje stranku, njenog zakonskog zastupnika i punomoćnika. 2) POJAM - stranke su dužne da pred sudom govore ISTINU i da se savesno koriste priznatim procesnim ovlašćenjima. To je način na koje stranke moraju da koriste procesno pravo. - teorija zabrane zloupotrebe prava: a) objektivna → vrši se suprotno onome što pravni poredak dopušta šikonozne namere)

(bez

2

b) subjektivna → pravo se zloupotrebljava kada titular prava ima nameru da zloupotrebi pravo (ima šikonoznu nameru) Kod nas se iz zakona ne vidi da li je prihvaćena subjektivna ili objektivna teorija. Dovoljna je ocena suda da se stranke koriste protivno cilju→ objektivna teorija. 3) NAČIN REALIZACIJE NAČELA – ZLOUPOTREBA PROCESNIH OVLAŠĆENJA (sud odbacuje tužbu kao nedopuštenu i nema meritornog odlučivanja) a) PRIVIDNA PARNICA simulirana (lažna) – slučaj podnošenja tužbe i vođenja parnice radi ostvarivanja nekog drugog cilja a ne radi zaštite svog subjektivnog prava (sud je u tom slučaju dužan da primeni istražno načelo). Njome se vređa dužnost savesne upotrebe procesnih ovlašćenja. b) ZLOUPOTREBA PRAVA NA TRAŽENJE SUDSKE ZAŠTITE (to je pokretanje parnice bez stvarnog razloga, npr. da bi nekoj drugoj strani napakostio ili namireni poverilac podnosi tužbu sudu i očekuje da dužnik neće uveriti sud da je dug izmiren, a druga strana nema priznanicu). v) DUŽNOST STRANKE DA GOVORI ISTINU (ne sme da iznosi činjenice za koje sigurno zna da se nisu dogodile, ali sme da iznosi činjenice za koje nije potputno izvesno da su tačne). g) ODUGLOVAČENJE PARNICE – ovim se najčešće koristi tuženi (npr. u kasnijoj fazi postupka iznose činjenice koje su se mogle ranije izneti ili traži izvođenje dokaza iako zna da to neće dovesti do utvrđivanja istine). d) PROCESNE PREVARE (relativna povreda) - ne poštuje se dogovor van parnice - sud izriče novčanu kaznu ako ustanovi da strana zloupotrebljava ovlašćenja - odbija pojedine radnje stranke (npr. traži odlaganje, a ne navede razlog) - mogućnost odbijanja tužbe – kod nas ne može - postignuto je poravnanje, ali je tužilac podneo tužbu i izdejstvovao presudu zbog propuštanja, jer su se strane dogovorile da ne izadju na sud, pa je tuženi to ispoštovao, a tužilac nije). đ) DOLUS ili GRUB NEMAR (npr. stranka dođe nepripremljena na ročište neopravdano verujući da će biti odloženo ili ne ponese ispravu na koju se poziva u podnesku). 4) PROCESNO–PR. ZNAČAJ NAČELA je relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka (samo kad sud nađe da je povreda takva da može uticati na pravilnost postupka). 5) ODSTUPANJA – sve što je navedeno pod zloupotrebom proscesnih ovlašćenja. 3

U srednjem veku. vlada istražno načelo prema kome sud izvodi sve dokaze čak i one iracionalne. ISTRAŽNO NAČELO . Sud je dužan da stranku upozori na parnične radnje koje može preduzeti. Ovo načelo ima za cilj da tu opasnost otkloni. Sud treba dati pouku o posledicama propuštanja. pod uticajem inkvizicije. c) da izvede i one dokaze koje stranka nije predložila. sud će uzeti takvu grešku nižeg suda samo ako se sud na nju pozove.3) RASPRAVNO I ISTRAŽNO NAČELO To su suprotstavljena načela. može se dogoditi da stranka (laik) pretrpi štetu zbog nepoznavanja procesnih pravila. čak i one koje stranke nisu predložile. može izvesti i drugi dokaz.sud utvrđuje samo one činjenice koje su strane iznele i to one koje su relevantne za odlučivanje i koje su sporne za stranke i izvodi one dokaze koji su sporni. dok je istražno izuzetak. Ovo je relativno bitna povreda odredba parničnog postupka. 3) PROCESNO-PRAVNI ZNAČAJ . 3). nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (relativno bitna povreda) . Sud mora da utvrdi sve činjenice. ako je povreda s obzirom na okolnost spora u kome je učinjena mogla uticati na tačnost presude. pravobranilac i drugo stručno lice. sud nije vezan dokaznim predlogom stranaka. tužilac. 3. st. Sud je utvrđivao samo one činjenice koje su stranke iznele i dokaze koje su priložile. Viši sud ukida presudu nižeg suda samo ako stranka uloži žalbu. Dužnost poučavanja stranke postoji samo u vezi njenih procesnih. 1) OSNOVE Uobličene su pravno u Rimskom pravu.povreda raspravnog načela – pogrešno. a ne i materijalnih prava.povreda istražnog načela – ako je sud izazvao nedozvoljavajućim raspolaganjima (apsolutno bitna) 4) ODSTUPANJA a) obaveza suda da utvrdi sve činjenice od kojih zavisi primena kogentnih (prinudnih) normi. b) sud ne sme uvažiti raspolaganje strankama koje je protivno prinudnim propisima i pravilima morala (čl. Ako se sud držao pasivno. 4) NAČELO POUČAVANJA NEUKE STRANKE U našem pravu parnično sposobna stranka može parnicu da vodi lično (bez advokata ili drugog stručnog punomoćnika). Naša pravna teorija: zakon treba tumačiti tako da se prednost da raspravnom načelu . 2) POJAM RASPRAVNO NAČELO .sud izvodi sve relevantne činjenice čak i kad su nesporne među strankama. 4 . Takva dužnost ne postoji ako je u ulozi stranke nađe advokat.za dokaze vlada istražni princip. Uređuje se metod dokazivanja činjenica i prikupljanja procesne građe. Raspravno načelo je pravilo. Pod uticajem SSSR istražno načelo je dominiralo u Parnicnom Postupku. a ne samo one koje je iznela stranka.

povlačenje tužbe. izostane sa ročišta. IZUZECI od pokretanja parnice tužbom: 1) sporazumni predlog za razvod braka 2) sud može po službenoj dužnosti (ex officio) pokrenuti parnični postupak u slučaju adhezione parnice (kod razvoda braka – u okviru njega i postupak dodeljivanja zajedničke dece). Odluke koje donosi predsednik veća odnose se na učešće umešača. kao i urednost tužbe. Ukoliko tužilac povuče TUŽBU prestaje parnični postupak i ne dolazi do pokretanja parnice (jednostrana parnična radnja kojom stranka pokreće postupak). Preduzima potrebne radnje za izvođenje dokaza na glavnoj raspravi. On pre svega. sud ne odlučuje o predmetu spora. 5 . Pripremni stadijum je obavezan. izkaz je (principa) načela dispozicije. i on odlučuje o svim procesnim pitanjima koja iskrsnu pre glavne rasprave.TOK PARNIČNOG POSTUPKA I stadijum: Pripremni stadijum II stadijum: Glavna rasprava Tipičan tok postupka III stadijum: Meritorno odlučivanje (nisu svi stadijumi obavezni) IV stadijum: Pravni lekovi (ispitivanje prvostepene odluke po žalbi ako bude podneta). Može da povuče tužbu. Sud treba da raščisti pitanje postojanja neke procesne pretpostavke ako se takvo pitanje postavlja i da otkloni nedostatke u pogledu njih. prekidu i mirovanju postupka i dr. koji je podnosi radi zaštite svojih povređenih ili ugroženih subjektivnih gradjanskih prava. Stranka svojim radnjama može sprečiti prelaz iz 1. a izuzetno u zakonom predviđenom slučaju. osim u IV stadijumu – njega inicira stranka – podnošenjem žalbe. kao i da iz navoda stranaka sazna za sporne stavove od kojih zavisi meritorna odluka. to može biti i veće. utvrđuje svoju nadležnost za odlučivanje. I PRIPREMNI STADIJUM – PRIPREMANJE RASPRAVE Prva radnja kojom se pokreće parnični postupak je PODNOŠENJE TUŽBE SUDU. zakazuje glavnu raspravu. preinačenje tužbe. stupanje prethodnika u parnicu. stadijuma u 2. jer bez tužbe nema parničnog postupka. Protiv odluka suda.sud odlučuje da li su ispunjeni uslovi da se pređe iz prvog stadijuma u drugi. potrebno je reći da pripremnim postupkom rukovodi i odluke u njemu donosi predsednik veća. . ostali mogu da otpadnu (stranka povuče tužbu). Nastoji da se omoguci brz i nesmetan razvoj glavne rasprave. U toku pripremanja glavne rasprave. koje se odnose na upravljanje postupkom u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena žalba. Do IV stadijuma se postupak odvija po inicijativi suda – nije potreban predlog stranke za prelazak iz jedne u drugu fazu. Utvrđuje postojanje drugih procesnih pretpostavki ako se njihovo postojanje može konstatovati iz tužbenog podneska. Pravilo – parnični postupak se pokreće tužbom. Pošto sasluša njihove stavove o predmetu spora i utvrdi sporne činjenice.Što se tiče sastava suda. Dostavlja tužbu tuženom (tada počinje da teče parnica) i istovremeno poziva stranke na pripremno ročište. obezbeđenje dokaza. jer počinje podnošenjem tužbe sudu. Zavisi isključivo od volje tužioca.

Glavni razvoj parnice je na ročištu. on ni ne zna da je bio tužen) • Može da sud uopšte nije nadležan .sud može da zakaže ročište za glavnu raspravu. Spor se može okončati pre zaključenja glavne raspave. odlaganje.sud je obavezan da postupi po tužbi . čak ako je moguće da se održi na samo jednom ročištu. od toga da li su sva činjenična pitanja temeljno pretresena i da li su svi dokazi temeljno ispitani. Na ročištu za glavnu raspravu izvode se dokazi i raspravlja se o svim pitanjima od značaja za rešenje spora. ali se parnica i razvija između ročišta (podnošenjem podnesaka van ročišta). NAČELO JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE . Glavnu raspravu čine radnje suda i stranaka. preduzete na jednom ili više ročišta u svrhu obrazovanja procesnog gradiva za odluku o tužbenom zahtevu. Propuštanje u tom pogledu ima redovno za posledicu ukidanje presude od strane višeg suda i vraćanje pravne stvari na ponovno raspravljanje. zakazuje se ročište za glavnu raspravu. sud donosi odluku imajući u vidu sva ta ročišta. Nakon dostavljanja tužbe tuženom – sud određuje pripremno ročište. prizna tužbeni zahtev) . tako što je podnesena tužba određene sadržine (sud je ispituje). ali veće odlučuje o nekim pitanjima kao što su isključenje javnosti. Tačnost presude zavisi pre svega. Sud treba da utvrdi činjeničnu podlogu za primenu materijalnonpravne norme. povuče tužbu. odbacivanja i usvajanja tužbenog zahteva. a to zavisi od predmeta spora.Izuzetak je presuda na osnovu priznanja ili odricanja. NAČELO KONCENTRACIJE – razvoj postupka može se smatrati celishodnim ake se glavna rasprava ne odugovlači. rešenje o zaključenju 6 . Dostavljanjem tužbe tuženom počinje da teče parnica . koja se može odvijati i na više ročišta. Posle podnošenja tužbe.sud donosi glavne rasprave i prelazi u meritorno odlučivanje.ako sud odbije tužbu – tuženi ne zna da je tužen (nema parnice ali ima postupka). (stranke se poravnaju.sud odbacuje tužbu II GLAVNA RASPRAVA – kad sud u toku pripremnog stadijuma utvrdi da su ispunjeni svi uslovi. Momentom podnošenja tužbe uspostavlja se samo odnos između suda i tužioca. i izdaje nalog tuženome da odgovori na tužbu. . Ona je centralni deo parničnog postupka. Glavnom raspravom rukovodi predsednik veća.LITISPENDENCIJA . zaključenje i ponovno odlaganje glavne rasprave.ako se glavna rasprava odvija na više ročišta svi treba da čine celinu. kao i sudsko poravnanje. propuštanja. a pre dostavljanja tuženom ide radnja ispitivanja tuzbe i moguće su tri situacije: • Postupak je počeo i okončao se • Parnice nije ni bilo (tužba nije ni bila dostavljena tuženom.

kada je prethodno bilo održano pripremno ročište. sud donosi rešenje o izvođenju dokaza .nemeritorna → izjašnjenje o tome da li ima mesta tužbi ili ne . . ali tada je moguće da se postupak otpočne iz početka. Sud preduzima ostale parnične radnje sa krajnjim ciljem da izrekne presudu ili da utvrdi ima li mesta presudi. Sud će na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio to činjenično stanje podvesti (supsumirati) pod apstraktnu pravnu normu → sudski silogizam 7 . .uz činjenice i tvrdnje tužilac i tuženi iznose svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. . umesto toga predsednik upoznaje veće sa tokom pripremnog ročišta.predsenik veća objavljuje otvaranje glavne rasprave i predmet raspravljanja.utvrđuje ko je od pozvanih pristupio sudu.odluka se izrađuje pismeno i dostavlja se strankama . ili da se veće upozna sa tokom prethodnog ročišta. a ako je veće izmenjeno počinje se iz početka.TOK GLAVNE RASPRAVE: .zaključenje glavne rasprave kada smatra da je predmet raspravljen i da je moguće preći na meritorno zaključivanje. ali je moguće prethodno izvedene dokaze upotrebiti na tom ročištu). III MERITORNO ODLUČIVANJE.odlučuje se o predmetu spora (da li je tužba zahtev osnovan ili ne). ne iznosi se ponovo tužba. pri čemu sud preduzima mere da sve bude pribavljeno za sledeće ročište (sastav i veće bi trebalo da bude isto. kao i da li su odsutni bili uredno pozvani.ročište može biti odloženo. .pošto su stranke iznele tužbu i odbranu.ako stranka izjavi ŽALBU tada nastupa IV STADIJUM – stadijum pravnih lekova – Zasniva se nadležnost višeg suda SUBSUMCIJA → SILOGISTIČKI ZAKLJUČAK (sudski zaključak) supstancijalno pravo za koju sud nađe da je treba primeniti u određenom slučaju I PREMISA MAIOR (OPŠTA NORMA) – materijalno pravna norma –gornja II PREMISA MINOR (ČINJENIČNO STANJE KONKRETNOG SLUČAJA) . Najznačajnija sudska parnična radnja je odlučivanje o predmetu spora donošenjem presude. Meritorna odluka . . tj.donja . Odlučivanje je subsumiranje materijalnog prava pod pravnu normu silogistički zaključak. odbrana. Meritorna odluka ima oblik presude državine izuzetak je rešenje o zaštiti poseda . . Faza odlučivanja je nejavna faza.sud utvrđuje sporne činjenice (potpuno i istinito) od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva. Ako je stvar zrela za donošenje meritorne odluke donosi se rešenje o zaključenju glavne rasprave.moguće je postavljanje pitanja vezano za neke procesne pretpostavke.

8 . ako zakonom nije određen neki drugi rok (npr. zahtev za zaštitu zakonitosti. smrti). Prvi imaju za cilj da obezbede poštovanje principa raspodele poslova između organa upravne i sudske funkcije. PROCESNE PRETPOSTAVKE (USLOVI ZA DOPUŠTENOST TUŽBE) 1) POJAM Da bi se sud upustio u raspravljanje i odlučivanje o predmetu spora potrebno je da bude ispunjen niz uslova. Četvrti služe postizanju tačne i jasne odluke.Kad definišemo činjenicu u pravu dovoljno je da pravna činjenica proizvodi bilo kakvo dejstvo da bi se smatrala materijalno pravnom (činjenica rođenja. 8 dana kod meničnih i čekovnih sporova). O žalbi odlučuje drugostepeni sud. * u obimu dejstva → krug dejstva kod činjenica materijalnog prava je širi od kruga dejstva kod procesnih pretpostavki → uži – jer je to uslov dopuštenost tužbe kao parnicne radnje. a od materijalnopravnih činjenica zavisi osnovanost tužbenog zahteva. . Treće sprečavaju raspravljanje i odlučivanje u slučajevima u kojima bi ono bilo neopravdano ili necelishodno (npr. Procesne pretpostavke su dogadjaji ili ljudske radnje za čije postojanje ili nepostojanje pravni poredak vezuje odredjena dejstva. Drugi su garancija da stranka koja nije sposobna da vodi spor ne bude oštećena njegovim ishodom. Procesne moraju biti ispunjene da bi se sud upustio u ispitivanje ima li mesta pravnoj zaštiti. dva suda raspravljaju isti slučaj). kao i između samih sudova (pitanje nadležnosti). revizija. 2) DEJSTVO procesne pretpostavke imaju procesno-pravna dejstva. a od činjenica zavisi da li će on tu zaštitu pružiti ili odbiti. ponavljanje postupka). Procesne pretpostavke su uslov za dopuštenost tužbe. Blagovremena žalba sprečava da presuda postane pravosnažna u delu koji se pobija. Treba ih razlikovati od činjenica koje su po materijalnom pravu odlučujuće za ishod spora. Svi ovi uslovi se nazivaju procesne pretpostavke.premisa maior (činjenicno stanje) premisa minor (opšta norma) konkluzija IV PRAVNI LEKOVI – Stranke mogu izjaviti žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Postoje redovni (žalba) i vanredni pravni lekovi (žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje. U parničnom postupku sud odlučuje da li je tužbeni zahtev osnovan. a pravne činjenice materijalno-pravna dejstva.

stranke. Tužbe kao parnične radnje. OPŠTE P. ako su takve da se mogu otkloniti. da li postoje eventualne smetnje i njihova priroda. 1) OPŠTE PROCESNE PRETPOSTAVKE Moraju biti ispunjene u svakoj parnici. 3) ULOGA kod pravnih činjenica sud mora da proveri da li je tužbeni zahtev osnovan. Takodje. I OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TIČU SUDA je prva pretpostavka koju sud ispituje po službenoj dužnosti i sastoji se u: 1. . 16. → već je vođen spor i doneta je presuda.odlučivanje o posebnim vrstama parnicnog postupka. već u nadležnost nekog drugog državnog organa. APOLUTNA NADLEŽNOST SUDA – sud je ispituje u svakom trenutku i po službenoj dužnosti pazi na svoju apsolutnu nadležnost. da li je nastala šteta. P. takva odluka predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka (čl. ZPP). Pazi da li je za taj predmet nadležan sud ili neki drugi državni organ. ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu. (moraju biti ispunjene u svakoj pranici) 4) VRSTE POSEBNE P. sudu podneta tužba za upis rođenja lica u matičnu knjigu – sud je odbacuje zbog nenadležnosti Uloga procesnih pretpostavki → ocena suda da li je konkretna parnica između konkretnih lica dopuštena ili ne. tužbu i tuzbenog zah. 9 . Ako sud utvrdi da je nadležan neki drugi organ. . parnica se nastavlja. oglasiće se nenadležnim.ako je tužba nedopuštena dolazi do njenog odbacivanja npr. i donosi odluku – na činjenice koje su materijalno pravno relevantne primenjuje materijane pravne propise. Mogu se podeliti na one na koje sud pazi po službenoj dužnosti i one koje su uzimaju po prigovoru tuženog. bez obzira na konkretni slučaj. zatim da utvrdi deliktne radnje kao i to da li je za te radnje odgovoran tuženi. Mogu biti pozitivne (moraju da postoje) i negativne (ne smeju postojati da bi odlučivanje o predmetu spora bilo dopušteno). Postoji podela prema objektu i to na one koje se vezuju za sud. kod procesnih pretpostavki sud se obazire samo na dopušteno. P. ako je sud koji je odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost.za pojedine stadijume parnice ili .a kod procesnih pretpostavki utvrdjuje se samo da li je tužba dopuštena. ne odlučuje da li je tužba osnovana ili ne .propisane su samo za neke vrste sporova.

Opšte je mesno nadležan sud na kojoj tuženi ima prebivalište ili boravište ili sedište. To su sudovi različite nadležnosti. Osim. jer sud o njoj vodi računa po službenoj dužnosti. sud će ustupiti predmet nadležnom sudu. ali se na prvom ročištu za glavnu raspravu upustilo u raspravljanje o glavnoj stvari. Po pravosnažnosti rešenje kojim se oglasio stvarno nenadležnim. takodje Vrhovni sud Srbije. do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu (pod raspravljanjem o glavnoj raspravi podrazumeva se osporavanje tužbenog zahteva). boravište. Kod sporova o naknadi štete. izmedju opštinsih i trgovinskih. 3. a sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom.2. Sud koji izaziva sukob nadležnosti ne donosi formalno rešenje o nenadležnosti. nastaviće postupak kao da je kod njega bio pokrenut. izmedju trgovinskih sudova rešava Viši trgovinski sud. Dok se ne reši sukob nadležnosti. ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadležnim za predmete iz nadležnosti nižeg suda prvog stepena iste vrste. NADLEŽNOST VRSTE SUDA – ovo pitanje se otvara tamo gde postoje različite vrste sudova. nadležan je i sud na čijem područuju je štetna radnja izvršena ili štetna posledica nastupila. a izmedju opštinskih sudova sa područja dva okružna sud rešava Vrhovni sud Srbije. ali različitog stepena (viši ili niži). Kriterijum raspodele stvarne nadležnosti suda utvrdjuje se prema vrednosti predmeta spora i prema prirodi predmeta spora. Sud se može povodom prigovora tuženog oglasiti mesno nenadležnim. Ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste ili sud druge vrste postoji apsolutno bitna povreda parničnog postupka. nadležan je i sud gde su bračni drugovi imali poslednje zajedničko prebivalište. Npr. viši sud prvog stepena. sukob nadležnosti izmedju sudova iste vrste rešava zajednički neposredno viši sud. Pored opšte mesne nadležnosti. STVARNA NADLEŽNOST SUDA – sud u toku celog postupka pazi po službenoj dužnosti na svoju stvarnu nadležnost. 10 . Može se oglasiti po službenoj dužnosti mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nadležnost suda. Razlikujemo sudove opšte nadležnosti (opštinski. 4. dostaviće predmet sudu koji treba da reši ovaj sukob nadležnosti. Ako je održano pripremno ročište ili nije održano. MESNA NADLEŽNOST – ima manji procesnopravni značaj od stvarne. već predmet samo dostavlja sudu koji je nadležan da reši sukob nadležnosti. u kom slučaju će ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. tj. Kod nas u prvom stepenu može suditi opštinski i okružni sud. a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu. ako sud nadje da mu je predmet ustupljen usled očigledne omaške. Sukob nadležnosti izmedju opšinskih sudova rešava okružni sud. Kod sporova o zakonskom izdržavanju nadležan je i sud na čijem području tužilac ima prebivalište. samo do momenta dostavljanja tužbe tuženom. okružni) i specijalizovane sudove (trgovinski sud i Viši trgovinski sud). sud kome je predmet ustupljen dužan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Sud nije stvarno nadležan kada je nadležan drugi redovan sud ili sud iste vrste. ne može se ni po službenoj dužnosti. postoji i posebna mesna nadležnost. a sukob nadležnosti sudova raznih vrsta rešava Vrhovni sud Srbije. pored opšte nadležnog suda. Protiv rešenja kojim se rešava sukob nadležnosti nije dozvoljena žalba. ako je prigovor podnesen najkasnije na pripremnom ročištu ili ako ono nije održano do upuštanja u raspravljanje o glavnoj stvari. kod bračnih sporova. najdocnije na pripremnom ročištu ili. NEGATIVNI SUKOB NADLEŽNOSTI – ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležan smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud.

Kada sudi u sednici veća ili na raspravi. POSTULACIONA SPOSOBNOST je svojstvo parnične sposobnosti stranaka da samostalno bez punomoćnika preduzimaju radnje pred sudom (sposobnost stranke da se sama brani pred sudom). Ukoliko je lice koje nije položilo zakletvu stupilo na dužnost doći će do apsolutno bitne povrede. kao i sporove zbog smetanja državine. postoji i voljno zastupanje stranka sama odluči da bude zastupana. Na opštu procesnu pretpostavku sud vodi računa po službenoj dužnosti. protiv pravosnažnih odluka suda nižeg stepena. PARNIČNA SPOSOBNOST / POSLOVNA SPOSOBNOST sposobnost stranke da samostalno. Zasnovana je na poslovnoj sposobnosti. Veće sudi u prvom stepenu. (javni tužilac). Kada sudi u prvom stepenu. SASTAV SUDA – u parničnom postupku sudovi sude u veću ili u opštoj sednici. sud odlučuje u veću sastavljenom od tri sudije. U slučaju nedostatka doći će do odbacivanja tužbe kao nedopuštene. bez obzira na vrednost spora.5. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinsko-pravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi tri miliona dinara. Ako tužbu ne odbaci prvostepena odluka se pobija redovnim. Stranke se u toku postupka mogu sporazumeti da imovinsko-pravne sporove sudi sudija pojedinac. registrovanjem). KAPACITET SUDIJA – spor može da vodi sudija koji je položio zakletvu. Može se priznati zakonom – javni tužilac i posebnim propisima – kolektivititetima. II OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU STRANAKA SU: 1) POSTOJANJE STRANKE 2) SVOJSTVA STRANKE (stranačka. U istom sastavu viši sud rešava sukob nadležnosti i odlučuje u svim ostalim slučajevima. parnična i postulaciona sposobnost) 3) DVOSTRANAČKA KONSTRUKCIJA PARNIČNOG POSTUPKA imaju je neki oblici udruživanja ili organi koji nemaju pravnu sposobnost. punovažno preduzimaju radnje pred sudom. Kada odlučuje o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti. kada se radi o sporovima iz autorskih prava i prava umne industrijske svojine. Imaju je i neki koji ne mogu imati pravnu spos. tj.To je sposobnost jednog subjekta da bude imalac prava i obaveza. 2)SVOJSTVA STRANKE STRANAČKA SPOSOBNOST / PRAVNA SPOSOBNOST – svojstvo jednog lica da može biti u parnici tužilac ili tuženi. Presudu može doneti samo lice koje je izabrano za sudiju i koje je položilo zakletvu. odlučuje taj sud u veću sastavljenom od sedam sudija. Vrhovni sud Srbije sudi u veću sastavljenom od pet sudija. a predstavlja sposobnost da se izjavom volje preduzimaju parnicne radnje. Za slučaj stranacke nesposobnosti (stranka nema neka od onih svojstava) onda je procesna prepostavka uredno zastupanje od strane zakonskog zastupnika. a ako je pravosnažnu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. vanrednim pravnim lekovima → apsolutno bitna povreda. osim u slučajevima predvidjenim zakonom. U prvom stepenu sudi veće ili sudija pojedinac. Ima je svako fizičko (stiče se rođenjem) i pravno lice (stiče se osnivanjem. o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti. 11 . veće je sastavljeno od jednog sudije – predsednika veća i dvojice sudija porotnika(3). u suprotnom ukida se presuda i vraća prvostepenom sudu. bez obzira na vrednost spora. 6.

Tužba mora sadržati sve elemente koje zakon predvidja. da bi sud mogao po njemu postupiti. Iz razloga pravne sigurnosti. u protivnom uzima se da ga je stranka povukla. To je opšta procesna pretpostavka. pozivitne: a) tuživost subjektivnog prava za koje tužilac traži zaštitu (pravo je zaštićeno. 2. sud će stranku poučiti da ga istravi ili dopuni. kao i ekonomičnosti nije moguće izmedju istih stranaka u istom sporu ponovo voditi postupak o istoj stvari. Sa postojanjem pravosnažne presude zakon izjednačava sudsko procesno poravnanje. i u tom slučaju se odbacuje. gde tužilac ne može svoje pravo da zastiti na sudu). i on je dužan pomoći stranci u tome. i ona se podnosi sudu u vidu podneska. Postojanje ovog interesa ima značaj jedne procesno pravne pretpostavke. Primeri za to su SUPARNIČARSTVO kada postoji veći broj lica na strani tužioca ili tuženog. i KONFUZIJA – sjedinjavanje obe stranačke uloge u jedan subjekat. za razliku od naturalnih obligacija. IV OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU TUZBENOG ZAHTEVA (PREDMETA SPORA) MOGU BITI: 1.) 12 . To je podnesak koji je razumljiv i sadrži sve potrebno. negativne (proističu iz načela NE BIS IN IDEM. Ako je podnesak vezan za rok mora da bude sa ispravkom ili dopunom predat sudu u roku koji je za to ostavljen. b) postojanje pravnog interesa za tužbu (cilj zaštite subjektivnih prava može biti opravdan samo ako tužilac ima pravni interes da sud izrekne predloženu presudu. Ako je nerazumljiv ili ne sadrži sve potrebne elemente.3)DVOSTRANAČKA KONSTRUKCIJA PARNIČNOG POSTUPKA to je kontradiktorni postupak. Takodje nije dopuštena nova parnica ako je dostavljena tužba tuženom – litispendencija teče izmedju stranaka). Dolazi do gašenja parnice (obustavljanja parnicnog postupka) III OPSTE PROCESNE PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU TUZBE: odnose se na urednost iste. one nisu ispunjene ako je o istoj pravnoj stvari između istih stranaka već teče parnica. ili je već pravosnažno presudjeno. Moguće je i to da podnesak bude vraćen sudu bez ispravke ili dopune.

S obzirom na način na koji se ispoljavaju dele se na: a) pozitivne (moraju postojati da bi parnica bila vođena). jer sud. Prema objektu dele se prema posledicama izostanka ili zabranjenog postojanja odredjenih pretpostavki. Što se tiče metoda ispitivanja. Mogućnost otklanjanja odredjenog procesnog nedostatka. sud vraća tužbu na dopunu. po pravilu. Primer za to odstupanje je mesna nadležnost. važi PRINCIP OFICIJELNOSTI. b) negativne (ne smeju postojati da bi tužba bila dopuštena. Po ovom kriterijumu dele se na: a) neotklonjive smetnje – one čije nedostatke sud svojim radnjama nije mogao da spreči ili da otkloni. a samo izuzetno po prigovoru tuženog ili tužioca.presuda zbog PROPUŠTANJA 2) One procesne činjenice koje moraju biti ispunjene u posebnim fazama postupka.npr. Sud ne može da ispita baš sve procesne pretpostavke. 2. a ne odbacuje odmah tužbu). mesna nadležnost za fazu pripremanja rasprave. Sve procesne pretpostavke se dele u dve grupe: a) koje vode odbacivanju tužbe kao nedopuštene b) Ostale koje ne vode odbacivanje tužbe nego nekim drugim posledicama (neurednost tužbe. 3. a parnica uredno vođena). – smetanje državine u kome je tužba vezana za prekluzivni rok (blagovremenost je tu procesna pretpostavka). OSTALE PODELE POCESNIH PRETPOSTAVKI 1. b) otklonjive smetnje – sve ostale su otklonjive 4. U tom slučaju mora da odbaci tužbu (apsolutna nenadležnost suda.presuda zbog ODRICANJA .2) POSEBNE PROCESNE PRETPOSTAVKE 1) One procesne činjenice koje moraju postojati da bi se donela posebna vrsta presude: . 13 . Većina procesnih pretpostavki je propisano radi ostvarenja javnog interesa. Sud će kada dobije tužbu ispitivati onu pretpostavku koja mu je najsumnjivija. zatim urednosti tužbe i dr. ali polazi najčešće od ispitivanja svoje nadležnosti.presuda na osnovu PRIZNANJA . npr. Negativna procesna pretpostavka je NE BIS IN IDEM. REDOSLED ISPITIVANJA PROCESNIH PRETPOSTAVKI ZPP ne propisuje redosled ispitivanja procesnih pretpostavki. Procesne pretpostavke su i činjenice od kojih zavisi i punovažno vodjenje parnice. ostavlja mu odredjeni rok da otkloni odredjene nedostatke. 3) one pravne činjenice koje važe u posebnim vrstama parnickog postupka . nepostojanje stranke). Danas važi sistem SUDSKOG REDA ISPITIVANJA i on je pravilo. Vezane su za predmet spora i nazivaju se i smetnje za dalji tok postupka. procesne pretpostavke ispituje po službenoj dužnosti.

PARNIČNA SPOSOBNOST 4. 1) POJAM : 14 . veštaci) 3) JAVNI TUŽILAC 4) JAVNI PRVOBRANILAC 5) ZASTUPNICI fizičkog ili pravnog lica. ZASTUPANJA (pojam. posledice nepravilnog zastup) 6.SUBJEKTI U POSTUPKU 1) POJAM Pod subjektima u parničnom postupku podrazumevaju se lica ili organi koji u različitim svojstvima sudeluju u parničnom postupku. vrste. obim ovlašćenja. 2) VRSTE PROCESNIH SUBJEKATA Po kriterijumu procesne uloge (uloge u postupku) subjekte možemo podeliti na: 1) PRIMARNE (GLAVNE) su oni bez kojih nema ni parnice ni postupka sud i stranke – (tužilac i tuženi) 2) SEKUNDARNE (SPOREDNE) su sva ostala lica i organi koja sudeluju u parničnom postupku sa izvedenom ulogom (ne izvornom ulogom) to su: 1) UMEŠAČ (intervenijent) – lice koje ima pravni interes u postupku 2) Svi SUBJEKTI koji su dokazna sredstva (svedoci. punomoćnici 6) ORGANI STARATELJSTVA (upravni organ) 6a) ORGAN STARATELJSTVA→ ORGANI KOJI SUDELUJU STRANKE 1. vrste.MNOŽINA SUBJEKATA (SUPARNIŠTVO) pojam. vezanost presu. POJAM 2. procesni položaj. POSTULACIONA SPOSOBNOST 5. STRANAČKA SPOSOBNOST 3. privatno treće lice). 7. UČEŠĆE TRECIH LICA u parnici (javni tužilac.

nasledjivanja. To znači da je za sticanje svojstva stranke potrebno da je lice kao takvo označeno tužbom i da ta tužba bude podnesena. imovnom stanju. u jednoj ličnosti sjedine tužilac i tuženi. ugovor o kupoprodaji je zaključen između lica A (kupac) i lica B (prodavac). 198). Ona je materijalnopravne. da plaća takse i druge troškove. sud će tužbeni zahtev odbiti zbog nedostatka stvarne legitimacije tuženog. 4. tužilac ne može biti osudjen na činidbe. 217). lice koje je pribavilo pravo ili stvar može stupiti u paranicu umesto tužioca. jer sam odlučuje da li će tužiti i koga će tužiti. već ta obaveza pripada licu B. na tužioca pada teret dokazivanja tvrdnje. Tužbeni zahtev se usvaja samo ako stranke imaju parničnu i materijalnu legitimaciju (stvarnu i procesnu). Ovlašćenje za vodjenje spora ispoljava se kao poseban pojam (najčešće kod autorskih prava). jer će moći da obezbedi advokata. stupanjem umešača na mesto stranke kojoj se on pridružio (čl. npr. jer parnične troškove treba da nadoknadi onaj ko je podneo tužbu. odnosno tuženog samo ako na to pristanu obe stranke (čl. Promena parnične stranke: 1. ali prodavac ne preda robu. prestalog pravnog lica (čl. Ipak. Tuženi ima procesnu legitimaciju. Svojstvo stranke može imati samo postojeći subjekt. * Procesno-pravno pitanje – da bi učestvovala u postupku stranka mora biti procesno legitimisana. preuzimanjem prekinutog postupka od strane naslednika umrle stranke. Stranka je procesno pravni a ne materijalno pravni pojam. osim na osudu za naknadu parničnih troškova. Tužilac i tuženi imaju u postupku jednaka prava. 212). što se navodi i u tužbenom podnesku. 210). 2) STRANACKA SPOSOBNOST : 15 . Presuda u tom sporu dejstvuje prema nosiocu prava. a ne procesnopravne prirode. kao i lice prema kome se takva zaštita traži. tj. a odbijanje tužbenog zahteva je meritorna sudska odluka. Presudom se odbija tužbeni zahtev. ugroženo subjektivno pravo.Stranka je najvažniji procesni subjekt. tako da će imućnija stanka bolje proći. Kupac isplati cenu. 195). 3. tužilac može sve do zaključenja glavne rasprave tužbu preinačiti i umesto prvobitno tuženog tužiti drugo lice (čl. Tužilac je ipak u boljem položaju. Sa druge strane. Odbacivanje tužbe je nemeritorna sudska odluka do koje dolazi zbog postojanja smetnji. Nekada se pojavljuje kao stranka i vodi spor o tudjem subjektivnom pravu u svoje ime. i imaju pravo da iznose činjenice i tvrdnje. stupanjem imenovanog prethodnika u parnicu na mesto tuženog (čl. ako neko od stranaka otudji stvar ili pravo o kome teče parnica. dodje do konfuzije. Umešač nije stranka. jer je označen kao stranka. To je lice koje u svoje ime traži zaštitu od suda za svoje povređeno. Lice C je punomoćnik koji zastupa prodavca. tj. Ako se usled. 5. jer nema obavezu prema licu A. Lice A tuži lice C. Opšta mesna nadležnost za parnicu propisana je po prebivalištu tuženog. Sud će odbiti tužbeni zahtev zbog nedostatka stvarne legitimacije. Takođe. lice B. dok se tuženi stavlja pred svršen čin. Stranka je stvarno legitimisana ako je učesnik materijalno-pravnog odnosa iz koga je nastala parnica. treba imati na umu da stranke nisu uvek jednake po obrazovanju. ali nema i stvarnu legitimaciju. sud po službenoj dužnosti rešenjem konstatuje da je parnica prestala da teče. To su tužilac i tuženi. kao i da se izjašnjavaju o radnjama protivnika i sl. Npr. Procesnu legitimaciju ima lice koje je tužbom označeno kao stranka. 2. Stranke moraju biti tačno odredjene. Pravo na vođenje spora je pravo stranke da u sopstveno ime vodi jednu odredjenu parnicu. Međutim.

STRANAČKA SPOSOBNOST – počiva na pravnoj sposobnosti. ali samo u tekućoj parnici i to sudskom odlukom (s obzirom na Predmet spora) 1) OBLIK UDRUŽIVANJA (nije pravno lice ili nije još steklo to svojstvo) a donesen je osnivački akt. Stranački je sposobno svako fizičko lice (čak i nerodjeno dete).Slučajevi priznanja stranačke sposobnosti: . Počiva na pravnoj sposobnosti ali sa njom nije identična .manastiri .lovačka društva Dakle. Pr.lovne jedinice . Tužilac ili tuženi može biti svaki subjekt koji po materijalnom pravu može biti nosilac prava i obaveza. 2) Mora ispunjavati bitne uslove za sticanje svojstva pravnog lica s obzirom na predmet spora.komanda VS – prema njenom sedištu se određuje mesna nadlež. Protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba. 3) Imovina na kojoj se može sprovesti izvršenje Ako se svi uslovi ispune sud rešenjem donosi priznanje stranacke sposobnosti. ima ograničeno dejstvo. oblika udruživanja i sporne stvari. USLOVI za priznanje stranačke sposobnosti nekome ko nema svojstvo pravnog lica. kao i svako pravno lice. ali je šira od pravnoj sposobnosti. . stranačka sposobnost j svojstvo subjekta da se bude tužilac ili tuženi u parnici.skupština stanara skupština → organ . ODSTUPANJA: posebnim propisima može biti određeno ko još pored fizičkog i pravnog lica može biti stranka u postupku: . Sud donosi odluku o priznanju stranačke sposobnosti takvim subjektima rešenjem koje važi samo u toj parnici. imaju stranačku sposobnost pod uslovom da su upisana u registar. Potrebna je veza između fizockog lica i oblika udruženja. Pravna sposobnost je sposobnost da se bude imalac prava i obaveza. Mora postojati veza između delatnosti udruživanja. traje dok i postupak. Proširuje se na neke organe koji mogu dobiti to svojstvo stranačke sposobnosti.javni tužilac zgrada → pravno lice . 3) PARNIČNA SPOSOBNOST : 16 . Ova sposobnost ima značaj procesne pretpostavke. i sud će ukoliko utvdi nedostatak ove sposobnosti. doneti rešenje kojim ukida kao nepunovažne sve parnične radnje i odbaciti tužbu. Protiv ovog rešenja tužilac može da se žali čak i kada se ovaj nedostatak odnosi na njega.

4) POSTULACIONA SPOSOBNOST – za nju ne postoji ekvivalent u materijalnom pravu. Čl. Dakle. 5) ZASTUPANJE 17 . u svoje ime i da samostalno preduzima sve parnične radnje u toj parnici. Od postulacione sposobnosti treba razlikovati faktičku sposobnost stranke da opšti sa sudom (gluvonema.je sposobnost stranke da samostalno preduzima parnične radnje (koje su punovažne) bez zastupnika proizvode dejstva. Poslovna sposobnost se odnosi na materijalnopravne poslove. To pravo ima samo stranka koja je parnično sposobna. vaspitanju i obrazovanju. sopstvenim izražajnim sredstvima. Počiva na poslovnoj sposobnosti. Parnična sposobnost je procesna pretpostavka. može da preduzme neke parnične radnje (i to samo u toj parnici). ali mora doprinositi svom izdržavanju. u takvoj parnici delimično poslovno sposobno lice ima potpunu parničnu sposobnost. Parnična sposobnost je svojstvo stranke da samostalno preduzimaju parnične radnje koje su punovažne. U našem pravu nije obavezno zastupanje stranke od strane advokata. 79. RAZLIKE: se odnose na materijalne procesne radnje. Ako je parnica proistekla iz pravnog posla koji delimično poslovno sposobno lice može punovažno da zaključi. a parnična sposobnost se odnosi na parnične radnje (sve procesne delatnosti koje dovode do razvijanja parnice). dužan je da otkloni nedostatak. bez punomoćnika preduzima parnicne radnje pred sudom. Npr. ali moraju imati zastupnike. Sva pravna lica imaju poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost se odnosi na pravne poslove i pravne radnje. dete koje je navršilo 15 godina života može samostalno zasnovati radni odnos i raspolagati svojom zaradom i imovinom. da tuži poslodavca. Ona podrazumeva pravo stranke da sama napada i sama da se brani. Delimična poslovna sposobnost se stiče sa 14 godina. fizičko lice sa 18 godina (ako nije oduzeta ili ograničena) stiče parničnu sposobnost. Ovakvo dete moglo bi u sporu radi naplate svog ličnog dohotka. ZPP ne poznaje delimičnu parničnu sposobnost. ili ne zna jezik suda. Nedostatak parnične sposobnosti dovodi do odbacivanje tužbe. Pravna lica imaju poslovnu sposobnost. svojstvo stranke da samostalno. ZPP – navodi da parničnu sposobnost imaju i lica koja su delimično poslovna sposobna. ili nije u stanju da se izjasni o predmetu o kome se raspravlja). To je svojstvo pravno sposobnog subjekta da sopstvenom voljom zasniva prava i obaveze. dok poslovna sposobnost može biti ili potpuna ili delimična. ali moraju uvek biti u pravnom poslu zastupanja. a parnična na parnične radnje (svaka procesna delatnost koja dovodi do razvijanja parnice). i ukoliko sud utvrdi da ne postoji.

Zakonski zastupnik ima pravo da ovlasti trećeg da vodi parnicu. moraće da je nadoknadi. takodje i staralac koga određuje organ starateljstva. Presuda glasi na stranku. Radnja može da se preduzme i u odsustvu jednog roditelja. maloletnika). To je oboriva pretpostavka. Radnja jednog važi kao da su oba postupala. sud može da postavi zastupnika samo za tu parnicu. Sve radnje dejstvuju prema zastupanoj stranci. U materijalnom pravu zastupanje je zaključenje pravnog posla u ime i za račun drugog (u tuđe ime i za tuđ račun). * VREMENSKA DIMENZIJA zastupanja (zakonskog) 1) NAKNADNO STICANJE parnične sposobnosti 18 . Ako dete ima samo jednog roditelja on je zastupnik.1) POJAM preduzimanje parničnih radnji u ime i za račun stranke (tužioca ili tuženog). zastupnik je roditelj kod koga je dete. Ako su roditelji razvedeni. u procesnom pravu zastupanje je preduzimanje parničnih radnji u ime i za račun stranke. Ako se roditelji ne slažu oko neke odluke. a pasivna što prima k znanju sve radnje suda i protivne stranke. Zakonski zastupnici maloletnika su roditelji (oba roditelja su ravnopravna). ali se dokaz saslušanjem stranaka izvodi sa saslušanjem zakonskog zastupnika (osim ako sud oceni da je celishodno saslušati samu stranku). Aktivna strana funkcije zastupnika je što on preduzima parnične radnje. Zakonski zastupnik mora savesno zastupati zastupanog. njemu se dostavljaju sudske odluke i podnesci. Na raspravu se poziva zakonski zastupnik. i tako razlikujemo: 1) ZAKONSKO ZASTUPANJE 2) ZASTUPANJE PRAVNIH LICA OPŠTI (REDOVNI) VIDOVI 3) VOLJNO ZASTUPANJE – PUNOMOĆSTVO ZASTUPANJA 1) PRIVREMENO ZASTUPANJE 2) ZASTUPANJE ZA PRIJEM PISMENA POSEBNI VIDOVI ZASTUPANJA –vezani za Zakon uslove i procesne situacije OPSTI VIDOVI ZASTUPANJA 1) ZAKONSKO ZASTUPANJE je zastupanje parnično nesposobnog fizičkog lica (npr. ali sve radnje dejstvuju kao da ih je preduzela sama stranka. 2) VRSTE Kriterijum klasifikacije – Osnov zastupanja. a ukoliko pričini štetu stranci. Usvojilac ima isti položaj kao roditelji.

Zakon. 76. može samostalno da nastavi parnicu. Zakonski zastupnik može u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku. ali ne mogu neposredno preduzimati pravne radnje već preko zastupnika. ali ne može odbaciti tužbu. zast. Sud vodi računa po službenoj dužnosti. IZUZECI zastupanja: zak.. lice koje bude postavljeno za zakonskog zastupnika može radnje koje je preduzeo parnično nesposobni subjekt lišiti važnosti ili odobriti i to sve. Zastupnik preduzeća može dati drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje preduzeća. ZAHTEVA 3) ZAKLJUČI SUDSKO PORAVNANJE 4) IZJAVLJUJE. ne može samostalno da nastavi parnicu.Statut – direktor ili drugo ovlašćeno lice – radno mesto. Preduzeće može zastupati i punomoćnik ovlašćen prokurom. on može te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlašćenje. ODRIČE ILI POVLAČI PRAVNI LEK Ako je posebnim propisima odredjeno da zastupnik mora imati posebno ovlašćenje. ali predhodno preduzete radnje ne mogu se staviti van snage u slučaju gubitka parničke sposobnosti. ne može bez posebnog ovlašćenja da: 1) PODNOSI TUŽBU I POVLAČI TUŽBU 2) PRIZNA TUŽB. ali ne može da pobija prethodne radnje zakonskog zastupnika ako bi se to dozvolilo pravni položaj druge strane bi bio neizvestan ona može u novoj parnici pokrenuti postupak protiv zastupnika za naknadu štete 2) NAKNADNO GUBLJENJE parnične sposobnosti . 2): Zakon štiti stranke od zloupotrebe zastupnika. ako je sporno da li jedno lice ima ovlašćenje za zastupanje i pribaviće dokaz iz registra.stranka koja u toku parnice stekne punoletstvo. a ne samo neke * SPECIJALNA OVLAŠĆENJA ZA POJEDINE RADNJE (čl. st.stranka koja u toku parnice izgubi parničnu sposobnost. Sud po službenoj dužnosti pazi u toku celog postupka da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje kad je ono potrebno. Osnov zastupanja: . punomoćstvo ili zastupanje po zaposlenju Ograničenje: ako direktor mora da ima saglasnost upravnog odbora onda upravni odbor mora da mu da specijalno odobrenje upavnog odbora za slučajeve od 1 – 4. 3) PUNOMOĆSTVO 19 . ZAHTEV ILI SE ODREKNE TUŽB. 2) ZASTUPANJE PRAVNIH LICA Pitanje: da li pravna lica imaju parničnu sposobnost? Odgovor: imaju.Zakon o privrednim društvima .

Punomoćnik je fizičko lice koje je potpuno poslovno sposobno i parnično sposobno.zasniva se jednostranom izjavom volje lica koje želi da je punomoćnik zastupa. i ako punomoćnik nije advokat. prizna tužbeni zahtev. Punomoćnik je voljni zastupnik stranke. osim nadripisara. već je stranka dala punomoćstvo za vođenje parnice. imati i više punomoćnika. stranka unapred odredi obim ovlašćenja 2. Ako je spor veće vrednosti. da se odrekne i odustane od njega. Moguće su dve situacije: 1.punomoćje može biti dato u pismenom obliku. Punomoćnik je lice koje je stručno osposobljeno za zastupanje (npr. a može biti i svako drugo lice. koje zastupa stranku na osnovu njene volje. a stranka može biti fizičko lice koje je parnično sposobno ili pravno lice (ovlašcenje daje zastupnik pravnog lica – direktor) ili parnično nesposoban (ovlašćenje daje zakonski zastupnik).punomoćniku. zaključi poravnanje. za priznanje ili odricanje tužbenog zahteva. Izuzeci: . a)Ako je advokat može da vrši sve radnje u postupku (podigne tužbu. ukoliko to želi. povlačenje ili odricanje od redovnog pravnog leka i za prenošenje punomoćja na drugo lice. a) nadripisar – u vidu zanimanja se bavi zastupanjem.ne zasniva se ugovorom → ako i postoji ugovor između stranke i punomoćnika → on uređuje njihove odnose – nije osnov zasnivanja. može pojaviti samo pravnik sa položenim pravosudnim ispitom c) kod podnošenje revizije – moze biti samo advokat (isto i za zahtev za zaštitu zakonitosti) * ZASNIVANJE . b)Ako nije advokat. može da preduzima sve radnje u postupku. predloži izdavanje privremenih mera obezbedjenja. povlači. advokat). ali nema svojstvo advokata b) zastupanje u parnici koje prelaze zakonom određenu vrednost. izjavi pravni lek. Stranku uvek mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti. Stranka može. Razlikuje se situacija ako je punomoćnik advokat. Da bi izjava volje obavezivala mora biti saopštena: . * FORMA . kada se kao punomoć. a punomoćstvo je voljno zastupanje. kao i da podnosi predlog za izvršenje ili obezbedjenje. može ga ovlastiti da preduzima sve ili samo neke radnje. zaključenje poravnanja. ali mu je uvek potrebno izričito ovlašćenje za povlačenje tužbe. da prenese punomoćje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata samo na preduzimanje drugih radnji u postupku). sudu – on obaveštava suprotnu stranu (protivnu) . da se odrekne tužbenog zahteva. stranka nije bliže odredila ovlašćenje u punomoćju. ili usmeno na zapisnik pred sudom. * OBIM OVLASCENJA određuje stranka.ko ne može biti punomoćnik. 20 . punomoćnik može biti samo advokat.

Daje se u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik pred sudom. a nema zastupnika 5) Ako tuženi i njegov zakonski zastupnik nemaju punomoćnika u zemlji. likvidacijom 2) OPOZIVOM . Deluje od časa kada je saopšten. * PRESTANAK PUNOMOĆJA 1) PO SILI ZAKONA Za fizička lica: a) smrću punomoćnika ali ne i stranke b) prestanak obavljanja advokatske funkcije ili smrću advokata c) specijalno punomoćje (izdato na određeni rok. 6) SUPARNIČARSTVO (MNOŽINA SUBJEKATA) 21 .jednostavna izjava volje stranke.je fizičko lice koje postavlja sud u situacijama koje su izrično zakonom propisane. ne i tužiocu. a sud je dužan u toku celog postupka da pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćen za zastupanje. Punomoćnik mora da pokaže punomoćje pri prvoj radnji.njegovo ovlašćenje je ograničeno samo za prijem pismena (nikakve parnične radnje). 3) OTKAZOM . a nema zakonskog zastupnika postavlja se privremeni zastupnik (situacija izuzetna) 2) Ako postoje suprotni interesi između tuženog i njegovog zakonskog zastupnika 3) Ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika 4) Ako je boravište tuženog nepoznato. Ne mora da navede razloge opoziva.). Postavlja ga stranka koja se nalazi u inostranstvu. Može se postaviti i parnično sposobnom licu. do određenog događaja) Za pravno lice –prestankom pravnog lica i stečajom. a dostavljanje se nije moglo izvršiti jer su u inostranstvu. Takav punomoćnik je dužan da obavesti stranku o dosavljanju koje je izvršeno. POSEBNI VIDOVI ZASTUPANJA 1) PRIVREMENI ZASTUPNIK . Deluje od momenta podnošenja.* DOKAZIVANJE PUNOMOĆJA – naše pravo ga dopušta. Potrebno je odobrenje organa starateljstva za najvažnije radnje.parnična radnja punomoćnika koji jednostranom izjavom volje izjavljuje da ne želi više da zastupa stranku. U protivnom radnje punomoćnika se ukidaju (stavljaju van snage) ako ih stranka nije naknadno odobrila. O postavljanju se izdaje oglas. Njegov položaj je isti kao položaj zakonskog Zastupnika. Zakon indikativno nabraja situacije u kojima se postavlja privremeni zastupnik 1) Ako je tuženi parnično nesposoban. Može se postaviti samo tuženom. 2) PUNOMOĆJE ZA PRIJEM PISMENA . Sud treba da oceni da je situacija izuzetna (ako bi se čekalo sa postavljenjem zastupnika redovnim putem – za jednu ili drugu stranu mogla bi da nastupi štetna posledica). Mora da bude saopšten sudu i suprotnoj stranci. s tim što mora da nastavi da zastupa stranku mesec dana nakon otkaza ako je potrebno da otkloni eventualne štete koja bi mogla nastati usled otkaza. kojom povlači punomoćje.

Procesna ustanova koja sjedinjuje više parničnih odnosa u jednom postupku. isti psihički odnos sudije prema dokaznim sredstvima. svedoke. sve do zaključenja glavne rasprave. Oblici naknadnog suparnicarstva: 22 . Omogućuje da se u istoj stranačkoj ulozi (bilo tužioca. dokazivanje. zastupanje. Za sve zahteve i obaveze postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda (za svaki zahtev i za svakog tuženog).OBOSTRANO – množina na obe strane 2) prema uslovima zasnivanja . a drugom u sledećem. bilo tuženog) nađe veći broj lica – suparničara. Npr. Jedan suparničar može da bude svedok drugome. Postiže se ušteda u novcu i vremenu.PASIVNO – množina tuženih . pri čemu se kumuliraju i zahtevi koje oni ističu ili od kojih se brane. tako da se suzbija mogućnost da različite sudije donesu različitu presudu po istom pitanju. Moguće je i u toku spora. Suzbija se rizik donošenja protivrečnih pravnih presuda i u tom kontekstu govorimo o pravnoj sigurnosti. U pravnoj su zajednici. Moguće je sve do zaključenja glavne rasprave. Ista je ocena dokaza.svi do kraja ostaju u parnici. -naknadno (nastalo u toku parnice posle podnošenja tužbe). Svi imaju zajedničku raspravu. donosi se zajednička presuda.AKTIVNO – množina tužilaca .MATERIJALNO (pravo) → ako se više lica u pogledu (npr.FORMALNO (nepravo) → ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koje se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu. OPŠTI OBLICI SUPARNICARSTVA PODELE: 1) prema stranačkoj ulozi suparničarstvo može biti . Značajno je zbog ekonomičnosti postupka i zbog pravne sigurnosti. Lica koja zajedno učestvuju u istoj ulozi u postupku nazivaju se SUPARNIČARI. 3) prema načinu zasnivanja -prvobitno (nastalo podnošenjem zajedničke tužbe ili protivtužbe) . zajednički je postupak po žalbi. suparnici) predmeta spora nalaze u pravnoj zajednici ili njihova prava ili obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova (štetni događaji i naknada štete). Sudi jedan sudija. jednom nije u jednom mesecu. OBLICI OPŠTI – u svakoj parnici 2. Omogućava se raspravljanje više procesnih postupaka u istoj sudnici. ista je ideja o primeni norme. . POSEBNI– u određenim parnicama 1. poslodavac nije isplatio zarade radnicima.

Ako želi status. Tuže se naslednici.ako više njih stupi u parnicu oni su suparničari) 7) kada više pravnih predstavnika stupi u parnicu (npr. bez pristanka tuženog. prema svima (njegove radnje i propusti škode samo njemu). on ulazi u parnicu na strani stranke za koju se umešao) 6) kada tuženi ili tužilac umre dolazi do prekida postupka. Pravosnažnost presude nastupa prema onome koji nije izjavio žalbu. svi ulaze u parnicu umesto prethodnika .JEDINSTVENO – ako se po izričitom propisu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima sud ih smatra jednom 23 . prodavac) 8) stupanje više singularnih sukcesora u parnicu (ako se stvar proda nekolicini kupaca. Potreban pristanak starog tuženog i novih tuženih) 5) stupanje više umešača u parnicu u ime stranke (zainteresovano lice koje ima interes da u sporu uspe tužilac ili tuženi.PROSTO (obično) ako više lica zajednički tuže. Ako se pojavi predhodno pitanje važi za sve. Prvi suparničar može biti svedok drugom suparničaru. Izvođenje i dokazivanje zajedničkih činjenica predstavlja ušteda vremena. a spor se ne može rešiti na jednak način. 4) prema položaju suparničara . Suparničari su međusobno nezavisni. . Svaki suparničar presudu može pobijati žalbom samo u delu koji se na njega odnosi. sud spaja predmete (kod različitih sudija se vode sporovi između istih lica ako sud oceni da je celishodno spojiće parnice) 4) preinačenje tužbe u subjektivnom smislu – kada se u liku novog tuženog nađe više lica (umesto prvobitnog tuženog dolaze novi tuženi. svako samostalno vodi parnicu. svaka parnica ima svoj tok. Prema svima se vodi zajednički postupak. Procesna zajednica u kojoj svaki suparničar zadržava položaj samostalne stranke i njegove radnje ne utiču na ostale suparničare → niti im štete niti im koriste.1) kad novi tužilac pristupi uz postojećeg (bitno je da li je pokrenuta parnica ili je još uvek postupak. Postoje zajedničke činjenica za sve. a ne samo za onog ko je istakao zahtev. Postoji pravna sigurnost – nema rizika od različitih suđenja. treća se sudi. Kad je tužba podneta do njenog dostavljanja svako može da uđe u parnicu slobodno. a četvrta se veštači. Svi mogu da imaju zajedničkog zastupnika. Nakon dostavljanja → samo ako se sa tim složi tuženi novi tužilac preuzima parnicu u stanju u kakvom se ona nalazi) 2) proširenjem tužbe na novog tuženog (uz postojećeg tužioca pristupa novi moguće do zaključenja glavne rasprave – uslov pristanak tuženog → posle dostavljanja → potrebna saglasnost novog tuženog) 3) spajanje parnice → 2 odvojene tužbe. druga povučena tužba. Izuzeće sudija važi za sve. prva bude prekinuta. ili su tuženi. kao i isključenje javnosti.preinačenje tužbe → umesto prvobitnog tuženog imamo potpuno novog tuženog – on izlazi iz spora nije više tuženi → naslednici). pa naslednici umrlog preuzmu parnicu (kada umre stranka sudija prekida postupak i čeka naslednika . npr.

zajednička imovina bračnih drugova . Postoji kada se sudska zaštita može ostvariti samo ako procesna zajednica obuhvati sve učesnike spora. ako se jedan žali na presudu. Razlikuju se: a) VOLJNO – ako učešće suparnicara u parnici nije obavezno. javni tužilac trazi poništaj braka).pojedinačno odbacivanje tužbe SPECIFIČNOSTI NUŽNOG SUPARNIČARSTVA: . a primeri za jedinstveno suparničarstvo su: . Dakle.kada se traži ništavost braka SPECIFIČNOSTI VOLJNOG SUPARNIČARSTVA: . Izostanak jednog učesnika vodi nerazrešivim zapletima (nemogućnostima razrešenja spora). svi moraju biti obuhvaćeni postupkom i presudom. ne postoji mogućnost pojedinačnog odbacivanja tužbe. Tada se sva lica u istoj ulozi smatraju jednom parničnom strankom→ pravna fikcija. nema proširenja pravosnažnosti. pojedinačnog odbacivanja tužbe. Čak i u slučajevima proširenja pravosnažnosti na treća lica → (jedinstveno i deljivo) ← sporni pravni odnos. zatim što zahtevi supraničara moraju biti isti. ali može i bez njih. Od volje tužioca zavisi da li će svi oni biti obuhvaćeni.pojedinačno povlačenje tužbe . zajednička imovina bračnih drugova – spor prema obema strankama je jednako okončan). računa se da su ga svi istakli.zajednička imovina naslednika pre deobe . postoji kolektivno zastupništvo (ako jedan dodje smatra se da su došli svi). Razlikuju se dva slučaja – a) proširenje pravosnažnosti presude – deluje na sve neimenovane članove koji se nisu pojavili u sporu. To su nedeljivi pravni odnosi. što svi suparničari se smatraju jednom parničnom strankom. Zasniva se po zakonu (tužba zbog ništavosti braka kada tužilac tuži oba bračna druga.svi moraju biti obuhvaćeni postupkom .zaloga na suvlasničkoj stvari . Moguće je pojedinačno povlačenje tužbe i pojedinačno odbacivanje tužbe. b) NUŽNO – ako je učešće suparnicara u parnici obavezno zbog prirodne pravnog odnosa ili izrične zakonske odredbe.npr. Postoji neraskidiva veza sa materijalnim pravom koja se sastoji u tome. smatra se da su se svi žalili. poništava se ugovor prema oba subjekta) ili kada to iziskuje priroda pravnog odnosa (kod nedeljivih prava . b) identičnost predmeta spora – može biti jedini razlog koji okuplja više lica u procesnu zajednicu (npr. ako jedan istakne prigovor zastarelosti.svi moraju biti na okupu ZAJEDNIČKA PRAVILA ZA OBA VIDA: 24 .zajednički delovi zgrade . U praksi sudovi odbacuju tužbu kao neurednu i daju rok od pet dana da se tužba uredi i obuhvate svi suparničari. Parnične radnje jednog suparnika imaju dejstvo na one suparničare koji te radnje nisu preduzeli.parničnom strankom.

a ne supsidijarni dužnik. u praktičnom životu se ne bi moglo ostvariti to pravo. ali ako obaveza jemca nije vezana posebnim modalitetima onda su oni jedinstveni suparničari.treće lice tuži i glavnog dužnika i jemca. Odluka o pravnom leku za jednog važi za sve. 2) Suparničarstvo glavnog mešanja nastaje kad treći. Mika tuži Peru i traži tašnu.tužilac može ali i ne mora tužiti zajedno glavnog dužnika i jemca 2) POLOŽAJ GLAVNOG DUŽNIKA I JEMCA . Činjenična građa i činjenično stanje je jednako za sve da bi se došlo do jedinstvene odluke. koje ima svoj interes. Oni su prosti suparničari. nastaje istekom roka za poslednjeg koji je primio odluku. počinje za sve.glavni dužnik i jemac ne moraju biti jedinstveni suparničari zbog posebnih modaliteta. Rokovi za parnične radnje počinju od dostavljanja tužbe (dok se ne dostavi poslednjem). obaveza jemca može biti uslovna. tražeći u celini ili delimično odredjenju stvar ili pravo koje u toj parnici tužilac zahteva za sebe. ni Pera.ovo suparnicarstvo nije obavezno . Parnica protiv glavnog dužnika i jemca pokreće se kod suda koji je mesno nadležan za glavnog dužnika ako isti sud nije nadležan za obojicu.suparnicarska zajednica može biti HOMOGENA – samo voljni ili samo nužni i HETEROGENA. Nastaje po tužbi poverioca kad to nije protivno sadržini ugovora o jemstvu tj. kad je jemac solidarni. 1) SUPSIDIJARNO (eventualno) suparničarstvo nastaje kad tužilac svojom tužbom obuhvati dva ili više tuženih a zahtev bude važeći prema sledećem tuženom. Litispendencija počinje kad se jednom tuženom dostavi. prekid postupka → deluje prema svima. Npr. Da zakon nije to pitanje uredio. 1) RATIO LEGIS . Ovo podrazumeva mogućnost da se jednom tužbom obuhvate i dužnik i jemac. nego taj treći.kolidirajuće (različite) radnje → spor se može završiti na jednak način prema svima uzima se u obzir radnja koja vodi jednakom ishodu spora prema svim suparničarima . Pojavljuje se treći koji kaže da Mika nije vlasnik tašne. pa tuži i Miku i Peru.svaki je ponaosob procenjuje → parnična sposobnost .svako može imati svog zastupnika.onaj ko preuzima parnične radnje.izmešano (i voljni i nužni). žalba i revizija . Minimalni uslovi za ovo supnicarstvo su ovi koji se traže za formalno suparničarstvo. ako bude pravosnažno odbijen prema prethodnom → samo ako je prvi zahtev neosnovan. POSEBNI OBLICI SUPARNIČARSTVA Javljaju se u posebnim parnicama. kada jemac ima različite prigovore od prigovora glavnog dužnika. ali ostaju jedinstveni učesnici postupka .prigovor zastarelosti → odnosi se na sve. Prema svakom se procenjuje da li postoji stranačka ili parnična sposobnost. Pravosnažnost jednaka za sve. Nalaze se u istoj stranačkoj ulozi dužnika pa su suparničari. tuži obe strane i tuženog i tužioca. 3) Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca .* Svaki suparnicar u pogledu procesnih pretpostavki predstavlja samostalnog učesnika u postupku . 7) UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI 25 . one se odnose i na ostale suparničare –ako je to u njihovom interesu .

Lice B ima obavezu da zaštiti lice A od evikcije. * SADRŽINA PRAVNOG INTERESA na mešanje – za šta umešač ima pravni interes. Npr.Pravna povezanost trećeg lica sa strankama u sporu. * VRSTE UMEŠAČA (po kvalitetu pravnog interesa) 1) JAVNI TUŽILAC. B ima pravni interes da pobedi lice A. Lice C se pojavljuje i tuži lice A da mu vrati stvar. Pojavljuje se žena lica B i kaže da ona ima pravni interes i da će se umešati u parnicu. ili pravno lice koje ima konkretan pravni interes). ali svakako ne može da ga pozove da se umeša. to je konstitutivno. Takav način mešanja se naziva sporedno mešanje. već ekonomski interes. * ULOGA – umešača u parnici – Osnovna uloga umešača je da pomaže stranci kojoj se u parnici pridružuje (da preduzima parnične radnje). Tužilac i tuženi su glavni subjekti u parničnom postupku. ali se mogu pojaviti slučajevi da neko treći ima pravnu povezanost u sporu. On nije stranka i ne 26 . za razliku od glavnog. kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vandrednog pravnog leka.intervenijent u opštem interesu 2) OBIČNI UMEŠAČ (fiz. Učešće u tuđem sporu je pravo koje trećem licu pripada samo ako ono ima pravni interes da pobedi ona strana kojoj se on priključuje. jer ako ne pobedi umešač se izlaže tome da u drugoj parnici on bude tuženi. Tada A poziva B da mu se pridruži u parnici. Sud prilikom odlučivanju o učešću umešača nije vezan stavom stranke. O učešću umešača odlučuje sud rešenjem. ali i stranka na čijoj strani umešač treba da se umeša. a lice B je prodavac. gde umešač tuži obe strane. a protiv rešenja kojim sud odobrava učešće umešača dozvoljena je samo vezana žalba. Umešač ima pravni interes da pobedi ona stranka na čijoj je on strani. kod zaštite od evikcije. Npr. * VREME – Umešač može stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do donošenja pravosnažne odluke o tužbenom zahtevu. UMEŠAČ je treće lice koje po odobrenju suda učestvuje u parnici koja teče između tužioca i tuženog. lice A je kupac stvari. može biti a) REDOVNI (ima položaj trećeg lica u sporu) b) umešač sa položajem JEDINSTVENOG SUPARNIČARA (ima položaj stranke) * USLOVI za učešće umešača u parnici – treće lice uvek ima pravni interes za mešanje. ona nema pravni. Ako stranka ne pobedi umešač se izlaže da u sledećoj parnici. Lice A tuži lice B zbog nekog duga. imamo parnicu izmedju lica A i lica B. On se u tekućem sporu pridružuje jednoj od stranaka da bi je pomogao i da bi kontrolisao način na koji ona vodi spor. a ne deklarativno rešenje. Rešenje je to koje odredjuje hoće li se treće lice uključiti u parnicu ili ne. u kojoj je on tuženi. bude poražen. kao i da izgubi tu parnicu. Potrebno je da je rešenje o učešću umešača pravosnažno. Ali. ukoliko to sama stranka ili umešač ne zahtevaju. Protiv rešenja kojim se odbija učešće umešača dozvoljena je posebna žalba koju može da izjavi treće lice.

Može da tvrdi da ga stranka uopšte nije pozvala da se pridruži u parnici ili da ga je kasno pozvala. Stranka se presude može osloboditi vanrednim pravnim lekom. on odbacuje tu presudu. odlaže ročišta. primenjuju se norme iz ZOO – norme o fikciji. Prigovor nesavesnog vođenja spora – je način da se oslobodi od intervencijskog dejstva presude. dalje sudi slobodno. izjavljuje žalbe. a ne umešač. Intervencijsko dejstvo znači i vezanost umešača presudom i vezanost trećeg lica koje je trebalo da učestvuje u parnici. a sud u drugoj parnici sudi kao da ne postoji presuda u prvoj parnici. a nije. Ako sud prihvati prigovor. Presuda izrečena na štetu potpomognute stranke dejstvuje intervencijski u potonjoj parnici po njenoj tužbi protiv onoga koji je uz nju kao umešač učestvovao u predhodnoj parnici. Može ih prihvatiti izrično ili konkludentnim radnjama. Ukoliko taj uticaj nije bio moguć umešač ima pravo da pomenuto dejstvo otkloni. Smisao prigovora je u tome da je stranka parnicu izgubila iz nekog od sledećih razloga: 1) zato što svojom grubom nepažnjom nije upotrebila neko napadno ili odbrambeno sredstvo koje umešaču nije bilo poznato 2) zato što je svojim protivljenjem sprečila da nastupi dejstvo jedne radnje koju je on preduzeo u njenu korist 3) zato što je umešača obavestila o parnici u onom stadijumu postupka u kome on takvo sredstvo više nije mogao da upotrebi. Ako umešač preduzima radnje u odsustvu stranke. Ako sud usvoji prigovor onda otpada intervencijsko dejstvo presude. Može da predlaže dokaze.može da preduzima sve parnične radnje. Ako sud usvoji ovaj prigovor. sud će uvažiti takve radnje ako su one korisne za stranku. Na presudu se može u svoju korist pozvati samo stranka. Pravilo glasi da presuda se odnosi i na umešača i na treće lice koje je trebalo da učestvuje u parnici. ona zavise od držanja stranke. koja može odbiti radnje umešača. * INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE – nije regulisano ZPP. bez intervencijskog dejstva. sudi kao da nema presude iz prethodne parnice. Njemu stoji na raspolaganju Prigovor nasavesnog vođenja spora. produžuje rokove. Dejstva njegovih radnji su posredna. već samo dispozitivne radnje. Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara može preduzimati sve radnje Pitanje: da li deluju njegove radnje neposredno? Odgovor: Ne. Opravdanje za navedeno dejstvo presude treba videti u mogućnosti umešača da utiče na ishod parnice. To je tvrdnja umešača da je strana držanjem sprečila neke njegove radnje. Ono je šire jer ne obuhvata samo subsumcioni zaključak o tužbenom zahtevu već i utvrđenje uslovljavajućih odnosa i činjenica kao i pravno shvatanje suda. GLAVNO MEŠANJE 27 . Intervencijsko dejstvo se ne poklapa sa pravosnažnošću.

Može preduzimati sve radnje osim dispozitivnih.U toku parnice obe stranke mogu biti obuhvaćene tužbom trećeg lica koje tvrdi da sporna stvar ili pravo u celini ili delimično pripada njemu. Podnošenjem tužbe postaje parnična stranka. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da onemogućile primenu prinudnih odredaba medjunarodnog ugovora. Lice B je tuženi koji je podzakupac. Meša se po sopstvenoj inicijativi ili inicijativi suda radi zaštite opštih interesa. dok se ne završi parnica sa glavnim umešačem i ako se usvoji njegov zahtev. Sud rešenjem utvrdjuje da je tužilac uzeo učešče. a dotadašnje strane postaju suparničari. U parnici u kojoj je stupio javni tužilac nije ni stranka ni zastupnik. Glavni umešač postaje STRANKA. sud odbija zahtev u prvoj parnici. specifičan umešač (sui generis). PARNIČNE RADNJE STRANAKA 28 . Parnica između tih stranaka stoji. Npr. Glavni umešač je lice koje ima jače pravo od obeju stranaka i sada podnosi tužbu protiv tih lica. Lice C je vlasnik stana. lice A je tužilac koji je zakupac. Stranke ne mogu da se protive učešču javnog tužioca. Nadležni javni tužilac ima pravo da učestvuje u parnici koja teče među drugim licima ako postoji sumnja da jedna ili više stranaka koriste svoja prava u postupku da bi one omogućile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. on je samo uslovno treće lice. koja su već u sporu. Lice C podnosi tužbu sudu i traži da se iz stana isele i zakupac i podzakupac. Njegove radnje imaju neposredno dejstvo. postaju suparničari u tužbi protiv lica C. dok već teče parnica izmedju lica koja imaju slabije pravo. jer se pojavljuje naknadno. Glavni umešač postaje tužilac. Umešač preduzima radnje u svoje ime. JAVNI TUŽILAC – umešač u opštem interesu. Tada lica A i B.

) 8) odricanje i odustanak od redovnog pr.S obzirom na to ko ih preduzima. * VRSTE 1) S obzirom na DEJSTVO RADNJE dele se na: a) NEPOSREDNE (direktne) b) POSREDNE (indirektne) a) NEPOSREDNE (direktne) su one koje samim svojim preduzimanjem već proizvode novu procesnu situaciju i postižu cilj kome su i namenjene.o mesnoj nadlež. tako i u pogledu svog dejstva – Poznić. leka b) POSREDNE (indirektne) su one koje ne proizvode novu procesnu situaciju već je za to potrebna sudska odluka. nije dovoljno da str. Parnična radnja je svako spoljašnje ponašanje stranke zasnovano na svesnoj volji. izjavi žalbu. U materijalnom pravu izjava volje čim se saopšti suprotnoj stranci. Kad je preduzeta ona sama proizvodi procesno pravno dejstvo. dele se na: 1) parnične radnje stranaka → svoje radnje preduzima u sopstvenom interesu 2) parnične radnje suda → pravni akti jednog državnog organa 1)PARNIČNE RADNJE STRANAKA * POJAM – nema saglasnosti u teoriji. 1) predavanje i izdavanje dokaza → potrebna sudska odluka 2) odlaganje ročišta 3) izjava žalbe(npr. One su u tom pogledu identične sa materijalno pravnim radnjama. Nije potrebna nikakva sudska odluka da bi radnja proizvela dejstvo. ona zavisi od odluke 1° i 2°) 2) S obzirom na VOLJU STRANKE mogu biti a) JEDNOSTRANE 29 . pa da to uspe. Veći broj parničnih radnji stvara samo uslove da sud svojim radnjama proizvede odredjena pravna dejstva. Parnična radnja. koje je uredjeno procesnim pravom. odmah proizvodi odredjena pravna dejstva. je po mišljenju prof. dok to nije slučaju sa pravničnim radnjama. Vesne Rakić-Vodinelić izjava volje stranke koja ima za cilj da proizvede procesno pravno dejstvo. a to su: 1) podnošenje tužbe 2) preinačenje tužbe 3) povlačenje tužbe 4) priznanje tužbenog zahteva 5) odricanje od tužbenog zahteva 6) sudsko poravnanje 7) zaključenje prorogacionog sporazuma (sporaz. kako u pogledu pretpostavki za svoju punovažnost.

ali za punovažnost nije potreban pristanak protivne stranke. saglasnoste stranaka da sudi sudija pojedinac. Neprave jednostrane su one za čije je delovanje potreban pristanak protivne stranke (preinačenje tužbe.u ZPP-u po sistemu pravne fikcije se određuje pojam konkludentne radnje. v) KONKLUDENTNE . Mogu se podeliti na prave i neprave jednostrane pravne radnje. ako tužilac izjavi da povlači tužbu. Nebitno je od koga potiče inicijativa. 3) S obzirom na NAČIN PREDUZIMANJA dele se na: a) IZRIČNE b) PREĆUTNE v) KONKLUDENTNE a) IZRIČNE – pravilo je da se parnične radnje preduzimaju izričito a samo izuzetno prećutno. Prave jednostrane su one za čije je delovanje potrebna sudska odluka. a tuženi traži da se isplate troškovi postupka. One su izuzetak. da se određeni dokazi ne izvode. Uvek je to negativno držanje stranke kome se pridodaje određeno ponašanje – pravna fikcija. saglasnosti stranaka kojima one odustaju od održavanja glavne rasprave. neprava jednostrana radnja je i povlačenje tužbe. b) DVOSTRANE su one koje su rezultat saglasnosti volja stranaka. malobrojne su. prorogacionih sporazuma (sporazum o mesnoj nadležnosti). predloga za sporazumni razvod braka.tužilac). smatra se da je pristao na preinačenje. time što je to tražio smatra se da je konkludentim radnjama pristao na povlačenje tužbe. Smatra se da je ova fikcija neoboriva. a protivna stranka može samo da se izjasni. Npr. bez upuštanja u pregovore. Ako se tuženi upusti u raspravljanje po preinačenom tužbenom zahtevu.b) DVOSTRANE a) JEDNOSTRANE su posredne radnje. Među pravnim poslovima u materijalnom pravu prevlađuje volja stranaka. saglasnog predlog stranaka za odlaganje ročišta. Kod jednostranih nepravih zakon tačno određuje koja stranka mora da pokrene inicijativu. Preduzima ih samo jedna strana. 4) S obzirom na FORMU PREDUZIMANJA razlikujemo: a) PISMENU 30 . One po pravilu ne proizvode neposredno procesno dejstvo – posredne radnje (sadržina radnje je određena zakonom). One mogu biti u vidu sudskog poravnanja. Pored preinačenja tužbe. b) PREĆUTNE – preduzimanje parničnih radnji dolazi u obzir samo kada stranka propusti rok za žalbu ili propusti rok za preduzimanje neke druge parnične radnje. sporazuma o nadležnosti arbitraže (zaključenje u vidu kompromisa ili klauzule). Mogu se podeliti na pismene (u vidu podneska) i usmene. da ih ne sudi veće već sudija pojedinac.

ime. U tom obliku se izražava delovanje stranke van ročišta.urednost predmeta spora Unutrašnji elementi: .PODNESAK je pismeni oblik parnične radnje stranke. On je dužan da joj pomogne u tome. On mora biti uredan i mora sadržati sve elemente koje zakon propisuje. Ne mogu se stranke pozivati na izjave date van ročišta. Sadržina. to je tužba i odgovor na tužbu. Razlikujemo odredjujući (stavlja se neki stvarni ili procesni predlog. Stranka navodi činjenice koje namerava da iznese na pripremnom ročištu ili glavnoj raspravi. kojom stranka izražava delovanje van ročišta. Spoljašnji elementi : . pravni lek i odgovor na pravni lek i povraćaj u predjašnje stanje) i pripremni (zakonom izričito predvidjeni kao posebne katergorije). arbitražni sporazum. . Ročište je vreme i mesto namenjeno preduzimanju usmenih parničnih radnji. Ako stranka to ne učini doći će do odbacivanja podneska. ne sadrži sve elemente). boravište stranaka. 5) prema OBAVEZNOSTI RADNJE za sud (prema tome kako preduzeta radnja obavezuje sud) 31 . njihovih zastupnika . Važi samo ono što je rečeno na ročištu.potpis stranaka . prebivalište odn. Označava i dokaze čije će izvodjenje tom prilikom predložiti. zanimanje. elementi i forma podneska su predviđene zakonom.sadržina i predmet parnične radnje koja se preduzima Pismene parnične radnje su uvek izričite. odgovor na tužbu i ostale pravne radnje). jer je to direktna primena načela neposrednosti. Stranke usmene parnične radnje preduzimaju lično ili preko zastupnika. b) USMENE proizvode dejstvo samo ako se preduzimaju na ročištu pred sudom.naznačenje suda . žalba i svi pravni lekovi. Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve potrebne elemente sud će stranku poučiti da ga ispravi ili dopuni (nezamenljiv.b) USMENU a) PISMENE parnične radnje se preduzimaju u vidu podneska (tužba.

VOLJA mora biti slobodna. .meritorna odluka (priznanje tužbenog zahteva. Potrebna je saglasnost organa starateljstva za lica koja nemaju pravno relevantnu volju. o istom predmetu spora. zabludom.RADNJE MATERIJALNE DISPOZICIJE . propuštanje određenih rokova npr. Može se ponovo podneti tužba između istih str. -OPOZIVE su one koje stranka može lišiti dejstva svojom izjavom (dispozitivne radnje). pr. Ne može se ponovo podneti tužba – ne bis in idem sa istim str. to su radnje sa neposrednim uticajem na postupak. Podela na posredne i neposredne se poklapa na dispozitivne i ostale (prema mogućnosti da li se radnja str. na žalbu bez izjave stranke da žalbu neće podneti. usmerena je na to da se proizvedu procesno pravna dejstva. Za parnično nesposobne stranke parnične radnje preduzimaju zastupnici. u istom predmetu. To su: povlačenje tužbe uz pristanak tuženog na povlačenje. b) Ostale radnje nisu dispozitivne već su to radnje od posrednog uticaja na postupak (ne obavezuju sud da donese neku odluku . može i pomoćnik kao i kod parnično sposobne stranke. Šta se dešava sa takvom izjavom. Za zastupnike je bitno da li je advokat ili ne (punomoćnik ovlašćenje za svaku radnju). Dispozitivne radnje se dele na radnje materijalne dispozicije i radnje procesne dispozicije. odricanje tužbenog zahteva. Postavlja se pitanje na koji način se iskazuje mana volje. takve radnje se rešavaju zavisnosti da li su opozive ili neopozive.podnošenje tužbenog zahteva). . Samo tužilac može da raspolaže tužbenim zahtevom. prevarom.su one kojima se postupak okončava bez dejstva meritorne odluke.a) DISPOZITIVNE b) OSTALE PARNIČNE RADNJE (nisu dispozitivne) a) DISPOZITIVNE (deluju neposredno same po sebi) su radnje raspolaganja predmetom spora ili tužbenim zahtevom. ne sme biti preduzeta radnja koja je zahvaćena manom volje. pravo preinačenje (promena identiteta) zahteva tužbe i pristanak tuženog na preinačenje.su one kojima se postupak okončava sa istim dejstvom kao da je odlučeno presudom. Mane volje je teško dokazati. Dispozitivne radnje vezuju sud da mora da donese određene odluke. Postupak se okončava bez pravosnažnosti.RADNJE PROCESNE DISPOZICIJE . Prvo je kao da je doneta meritorna odluka. prinudom jer one ne proizvode pravno dejstvo. Predmetom spora se može raspolagati na dva načina. može staviti van snage ili ne. Parnične radnje zastupnika i punomoćnika vezuju stranku. Radnja se stavlja van snage u naknadnoj vanparničnih radnji. Drugi način podrazumeva okončanje parnice bez meritornog odlučivanja. sudsko poravnanje i odricanje od prava na žalbu). da li su opozive ili neopozive). Mogu biti: 32 . mora biti zasnovana na svesnoj volji stranke. USLOVI ZA PUNOVAŽNOST PARNIČNIH RADNJI Parnična radnja je voljna radnja. Ista tužba se može podići između istih stranaka o istom predmetu spora – ne deluje pravilo ne bis in idem.

(ograničeno opozive) momenta u postupku koji predhodi pravosnažnom okončanju spora (postupka) stavljaju se van snage – pre pravosnaž. Kroz pravne lekove se kao žalbeni razlog. lekom. predlog za ponavlj. usmena – postoji vreme i mesto kada se radnja preduzima. -NEOPOZIVE su one koje stranka ne može lišiti dejstva svojom izjavom već je potrebna intervencija suda. – vanredni pravni lek. post. Parnične radnje se po pravilu preduzimaju izričito. – sudsko poravnanje.D. izjave volje. VOLJA mora biti jasna da bi parnič. može ispraviti mana volje. Mora se podneti tužba zbog mane volje.D. Sve krivične presude mogu se napasti zbog mane volje predlogom za ponavljanje postupka. Npr. 2)PARNIČNE RADNJE SUDA 33 . okončanja postupka. .a) NEOGRANIČENE – se mogu staviti van snage do pravosnažnog okončanja spora (žalbe) b) OGRANIČENE – se mogu staviti van snage do nekog ranijeg trenutka. Sve presude se mogu napadati vanredno pr. ako je mana volje izazvana K. radnja bila punovažna. kao pravosnažna sudska presuda i zbog toga je potrebna intervencija suda. žalbom se može napadati presuda na osnovu priznanja. Stvaraju situaciju. povlačenje i preinačenje tužbe pošto je tuženi na njih pristao. Sudsko poravnanje zaključeno uz manu volje je jedini slučaj kada se u našem pravu presudom u novoj parnici stavlja van snage stara pravosnažna sudska presuda.samo ako je mana volje uslovljena izvršenim K. osim ako zakonodavac dopusti konkludentno i prećutno preduzimanje radnje potrebno da radnja bude preduzeta u određenoj formi FORMA VOLJE – obavezna je pismena forma.

presudom kojom odbija tužb. Moguće su dve forme: PRESUDA i REŠENJE. a neke po službenoj dužnosti. Ove ODLUKE moraju imati određenu FORMU.rešenje o smetanju državine i platni nalog Donošenjem rešenja mora da predhodi usmeno raspravljanje samo u slučajevima koji su zakonom izričito predviđeni (primer: rešenje o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje ili o prigovoru da o istoj pravnoj stvari već teče parnica ili da postoji pravosnažna presuda). Sud neke odluke donosi na predlog stranke. nego konstitutivne meritorne odluke (pravna posledica nastaje samim sudskim aktom. poništaj ugovora.Kad ne odlučuje presudom sud donosi rešenje (odlučuje o procesnim pitanjima). zahtev sud izriče da ta posledica nije nastupila). Svojom odlukom sud uz to nalaže stranci jedno određeno ponašanje koje se može sastojati u ispunjenju neke činidbe prema drugoj stranci ili u nekom procesnom teretu. npr. Ostale parnične radnje sud preduzima sa krajnjim ciljem da izrekne presudu ili da bar utvrdi da li presudi ima mesta. Utvrđuje se postojanje ili nepostojanje nekog materijalnog prava.Su odluke volje bilo sudije pojedinca ili sudskog veća o procesnim i meritornim pitanjima (pitanjima razvoja i okončanja postupka). zahteva sud izriče da je nastupila pravna posledica istaknuta tužbom i obratno. Jedina je izvršiva. Ona je podobna za formalnu i materijalnu pravnosnažnost. Ta odluka ima privremeni karakter (npr. REŠENJE . Prema sadržini odluke se dele na: 1) KONDEMNATORNE (osuda) – su one kojima se tuženi. odluka o produženju roka. Sud je uvek vezan svojom presudom. TUŽBA 34 . Izuzeci: . razvod braka. Ako prilikom donošenja odluke ili prilikom preduzimanje neke radnje koja je prethodila presudi dodje do povrede procesne odredbe. Mnogo su češća konstitutivna rešenja kojima se definiše procesno pitanje.Kod nas se na osnovu adekvatne isprave može tražiti prinudno rešenje. Tuženi se osudjuje na aktivno ponašanje ili uzdržavanje od aktivnog ponašanja (npr. odluka o oslobođenju stranke od parničnih troškova). 3) KONSTITUTIVNE (ustanovljenje. Presuda se još naziva i meritorna odluka (meriorzaslužiti.odlučuje se meritorno u formi rešenja. jer ima privremeni karakter – dok se ne raspravi u parnici. Platni nalog . odluka se može pobijati pravnim lekom. Ako ne bude napadnuta postaje pravosnažna. PRESUDOM se uvek odlučuje o tužbenom zahtevu (o predmetu spora) – osnovanosti tužbenog zahteva. platni nalog). On u tom obliku rešava o svim pitanjima osim o predmetu spora (o procesnim pitanjima). Sastoji se u izricanju da je nastala jedna pravna posledica koju zakon vezuje za postojanje određenih pretpostavki ili data posledica iz njih ne proističe (usvajanjem tužb. ali nije nepunovažna. stvaranje) – kojima se ustanovljava određeno pravo. Primeri: Rešenje o smetanju državine . da stranka ispravi podnesak ili da podnese ispravu ili da stranka plati troškove postupka). Rešenjem nije sud uvek vezan jer on može povući rešenje koje se odnosi na upravljanje postupkom. Svakako je najznačajnija sudska parnična radnja odlučivanje o predmetu spora donošenjem presude. Podlogu presude obrazuje rezultat usmenog raspravljanja (izuzetak je presuda na osnovu odricanja ili na osnovu priznanja). a izuzetno tužilac osuđuje neku činidbu. Odluka je akt koji predstavlja rezultat delatnosti suda. 2) DEKLARATIVNE (utvrđenje) – su one kojima se određuje da je pravna posledica nastupila ili nije nastupila u prošlosti (negativne i pozitivne). Sve odluke kojima se odbija zahtev stranke su deklarativne. služiti).

ako je preinači tako što tuži treće lice. – kod razvoda braka. adresa. sud sam dodeljuje decu i ako to niko nije tražio. SADRŽINA – tužba mora sadržati zakonom određene elemente. Tužilac zaštitu traži od suda. pr. označenje stranaka. Pravilo je da se postupak pokreće tužbom. Svaki podnesak da bi bio uredan mora da sadrži obavezne elemente (sud kojem se podnesak podnosi. 2) specifične elemente (tužbeni zahtev. naznačenje vrednosti spora u imovinskim sporovima i dr. Tužbom se traži zaštita određene sadržine (tužbeni zahtev) za povređeno ili ugroženo pravo. naznačenje predmeta spora. Tužbeni podnesak ima: 1) elemente svakog drugog podneska.Tužba je radnja uvođenja u parnični postupak. Tužba je pismena parnična radnja. Npr. Tužba mora biti potpisana. ali može se pokrenuti i na drugi način – sud ex officio. punomoćnike. lica – sedište i naziv firme) 3) Naznačenje zakonskog zastupnika ili pomoćnika 4) Naznačenje predmeta spora 5) Naznačenje vrednosti predmeta spora 6) Potpis podnosioca 7) Radnja koja se njime preduzima 2) SPECIFICNI ELEMENTI 35 . prezime. 1)kojom se traži zaštita odredjene sadržine i 2)kojom se postavlja zahtev određene sadržine i 3)kojom se redovno pokreće parnični postupak. činjenice na kojima se tužbeni zahtev zasniva i dokazi iz kojih treba potvrditi činjenice). Preinačenje tužbe. zakonske zastupnike. To je jednostrana parnična radnja tužioca. koja se po pravilu podnosi u obliku podneska.). Nedopuštenu tužbu sud rešenjem odbacuje. 1) ELEMENTI SVAKOG PODNESKA 1) Naznačenje suda – sud kome se podnosi 2) Naznačenje stranaka (fizička lica – ime.

on treba da utvrdi da li tužiocu pripada posledica koju on ističe. Oni zaključuju ugovor o zakupu. proisteklog iz tačno određenog životnog događaja kao i materijalna kvalifikacija te pravne posledice u vidu subjektivnog prava. ali ima neosnovanog obogaćenja. a lice B je zakupac. izvršenje odredjene obaveze. Ovo važi samo za kondemnatorne tužbe. Npr. Ako lice B se brani nepunovažnošću ugovora o zakupu. sud će usvojiti tužbeni zahtev. lice B će sud obavezati da plati zakupninu. BITNI ELEMENTI TUŽBENOG ZAHTEVA 36 . nema zakupa. Kod nas vlada procesno-pravna teorija. po bilo kojoj normi. lice A je vlasnik stvari. tj. Pravna kvalifikacija je da duguje zakupninu. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom tužioca. Posledica je da traži ispunjenje činidbe.moraju postojati 2 elementa da bi se tužbeni zahtev kvalifikovao: 1) Tužiočeva tvrdnja da je nastupila određena pavna posledica. Tužbeni zahtev se odbija presudom. Ako tužilac. Pravna kvalifikacija je da se duguje zakupnina. Ako lice A dokaže da iz činjeničnog skupa nastupila pravna posledica. i nastaje obaveza plaćanja. vlasnik stana dokaže činjenice. Procesno-pravno shvatanje . Životni dogadjaj je da je zaključio ugovor i da nije plaćao zakupninu. Lice A traži plaćanje. Tvrdnja tužioca da je nastupila pravna posledica i da on ima pravo na osnovu životnog dogadjaja. Teorijski pojam tužbenog zahteva: Materijalno-pravno shvatanje pojma tužbenog zahteva . 2) Činjenični skup (određeni) iz određenog životnog događaja. Zakupac ne plati kiriju 3 meseca. Ako tužilac dokaže da je na osnovu činjeničnog skupa i određenog životnog događaja nastala pravna posledica nije bitna netačno određena pravna kvalifikacija.da bi se tužbeni zahtev indentifikovao potrebno je da tužilac prema tuženom iznosi tvrdnju da je nastupila određena pravna posledica zbog određenog činjeničnog stanja.1) TUŽBENI ZAHTEV (PREDMET SPORA) – zahtev u pogledu: glavne stvari i sporednih traženja 2) ČINJENICE na kojima tužilac zasniva svoj tužbeni zahtev 3) DOKAZI na kojima se zasniva tužbeni zahtev (kojima se utvrđuju i zasnivaju te činjenice) 1) TUŽBENI ZAHTEV (PREDMET SPORA) Pettitum tužbe To je zahtev tužioca da sud donese odluku određene sadržine. Npr. Naš sud nije vezan materijalno-pravnom kvalifikacijom koju tužilac navodi.

TUŽBENI PREDLOG – je onaj deo tužbenog podneska u kome tužilac formuliše izreku presude onako kako ona. kada će tužiti i kakva će biti sadržina tužbenog zahteva. ako ima više tuženih. koji mora biti određen subjektivno i objektivno. odrediti sadržinu. Izuzetak je podela maloletne dece kod razvoda. ko je tužilac. tvrdnja da je nastupila određena pravna posledica. da odredi položaj suparničara . posledice i kakva činidba mora da bude. Identitet zaht.u svakoj tužbi treba da budu iznesene sve činjenice koje su bitne za osnovanost tužbenog zahteva . između tih stranaka donešena pravnosnažna presuda (ne bis in idem). Zahtev se sastoji od činjenica (životnog događaja) i pravne posledice koju tužilac iz njih izvodi. Poželjno je da se jednom postavljeni tužbeni zahtev ne menja. po njegovom mišljenju treba da glasi. eventualni suparničari) OBJEKTIVNO ODREĐEN – treba videti kakva je sadržina pravne posledice. Tužilac mora jasno reći šta on traži.jedinstveni. Ne može suditi preko zahteva već mora suditi o onome što je stranka tražila (vezan je visinom zahteva). Identitet zahteva je promenjen ako se menja bilo koji od ta dva elementa. Tužilac nije dužan da opiše čitav događaj. Od tužiočeve volje zavisi da li će tužiti. IDENTITET (ISTOVETNOST) TUŽBENOG ZAHTEVA – ima praktični značaj kada se postavlja pitanje da li između stranaka teče spor iste vrste. da bi se utvrdilo da li je tužb.a) Tužbeni zahtev je jedna SUBJEKTIVNA KATEGORIJA. To proističe iz načela dispozicije. postoje u nauci dva shvatanja: 1) TEORIJA INDIVIDUALIZIRANJA .potrebno je da tužilac iznese minimum činjenica po kome će se taj događaj razlikovati od sličnog događaja. 2) TEORIJA SUPSTANCIRANJA . zahtev identičan ili ne sa sličnim tužb. a isto važi i za vrstu zaštite. Tuženi se brani od pretenzija tužioca. Treba da bude opisan 37 . zahtevom. To je pretenzija. Pored toga moguće je usled istog razloga tužbu povući. Iz tužbenog predloga treba da se jasno vidi sadržina i obim pravne posledice o kojoj tužilac traži presudu. Uvek je reč o činjeničnom skupu (činjenično stanje). O pitanju u kojoj meri činjenice treba da budu navedene u tužbi. tužilac mora da odredi i način na koji se neko tuži. Ipak moguće je tužbu preinačiti ako se u toku postupka promene okolnosti. b) Tužbeni zahtev mora biti ODREĐEN. SUBJEKTIVNO ODREĐEN – je određenost stranaka (ko je tuženi. a da li je opravdana saznaće se kada sud raspravi sva pitanja i donese odluku. Ova teorija nije nigde prihvaćena. količina i kvalitet (obimu i visini) tužbenog zahteva. VEZANOST SUDA POSTAVLJENIM ZAHTEVOM (DISPOZICIJA SUBJEKTA) Sud može usvojiti ili odbiti tužbeni zahtev. prosti. TRAJNOST ZAHTEVA – nije apsolutno shvaćena. 2) ČINJENICE su bitan element tužbenog zahteva na kojima se tužbeni zahtev zasniva. je promenjen ako se promeni bilo koji od ova dva elementa (pravne posledice i činjenični skup). ili je o tom pitanju. One predstavljaju opis životnog događaja.

a ne sve činjenice. Predmet tužb. Potvrđuju činjenice iznete u tužbi. NEGATIVNA ČINIDBA – kada se od tuženog traži da propusti neku radnju na koju ima pravo ili da trpi da na nekoj njegovoj stvari tužilac preduzme neku radnju. plaćanje. KONSTITUTIVNE 1) KONDEMNATORNA TUŽBA je tužba za osudu na činidbu (najčešća tužba). 3) DOKAZI su bitan element tužbe. Ako su isprave dokazno sredstvo. Rok za dobrovoljno izvršenje činidbe se naziva paricioni rok. a sud će od tuženog čuti i po tužioca nepovoljne činjenice. VRSTE TUŽBI Klasifikacija s obzirom na kriterijum sadržinske zaštite tužbe se dele na: 1. (detaljan opis čitavog život. Proističe iz bilo kog građansko – pravnog odnosa i obuhvata bilo kakvo ponašanje koje se od tuženog traži a koje je posledica povrede ili ugrožavanja tužiočevog prava. ustanovi neko svoje pravo. a u fazi žalbe samo ako stranka nije znala ili nije mogla znati za neke dokaze. ali tužilac može da odredi i duži rok. KONDEMNATORNE 2. Tužilac iznosi činjenice na kojima se zahtev zasniva. Ta činidba može imati dva oblika: pozitivan i negativan. Istekom paricionog roka može se tražiti prinudno izvršenje (samo kondemnatornih tužbi. Kod nas važi teorija supstanciranja – detaljnog izlaganja životnog događaja iz koga tužilac izvodi pravne posledice. Za novčane činidbe iznosi 15 dana. ROK → Tužilac mora obavezati tuženog na činidbu u određenom roku. Pojam tužbe nije jednak prestaciji u obligacionom pravu. jer se samo one prinudno izvršavaju). saslušanje stranaka. događaja). nego sud odredjuje primeren rok saglasno životnoj situaciji i vrsti činidbe koja se traži. Ponašanje koje se zahteva od tuženog mora biti tačno određeno. DEKLARATIVNE 3. Za nenovčane činidbe rok nije odredjen zakonom. veštaci. 2) TUŽBA ZA UTVRĐENJE (DEKLARATIVNA) 38 . Tužilac može iznositi nove dokaze i nove činjenice u toku postupka do zaključenja glavne rasprave. zahteva je određena činidba. Iznosi samo činjenice koje su povoljne po njega. Svi ostali dokazi se izvode kasnije – svedoci. Ovom tužbom tužilac tvrdi da mu prema tuženom pripada pravo na određenu činidbu i predlaže da sud tuženog osudi da tu činidbu ispuni.čitav životni događaj da bi se moglo zaključiti da li je osnovan tužbeni zahtev. POZITIVNA ČINIDBA – bilo kakva aktivna radnja tuženog (davanje. mogu biti podnesene uz tužbu. izvršenje radnje).

Predmet ove tužbe je pravni odnos i obeležja pravnog odnosa (da li je punovažan ili ne). utvrdjenju. IZUZETAK . ako se iz ponašanja tuženog zaključuje da on neće ispuniti obavezu. Deklarativna presuda se ne može na prinudan način izvršiti. od kojeg bi mogla da zavisi odluka o sporu. Tužilac se ne zadovoljava da se utvrdi postojanje ili ne postojanje pr. pri čemu u izreci presude prvo se rešava o prejudicijelnom zahtevu. Treba da ima pr.tužilac ga mora učiniti verovatnim – mora objasniti zašto se samo traži utvrđenje. medjupresudom se može odlučiti o prejudicijelnom zahtevu. interes (ako umre za vreme razvoda braka). Zaštita se završava na deklaraciji. 3) PREOBRAŽAJNA TUŽBA (KONSTITUTIVNA) 39 . kada on ne mora učiniti verovatnim svoj pr. interes – samo za utvrđenje pre nego što je dospela obaveza tuženog na neku činidbu. Bitna je pravna kvalifikacija. odnosa. ODREĐENOST TUŽBENOG ZAHTEVA KOD DEKLARATIVNE TUZBE Tužbeni zahtev mora biti konkretizovan. a izuzetno autentičnost ili neautentičnost jedne isprave. teorija. reaguje pre povrede prava. INCIDENTNI ZAHTEV ZA UTVRDJENJE je prejudicijelni zahtev kojim tužilac u toku parnice. ne ide se dalje . Mora učiniti verovatnim svoj pr. Ovom tužbom se ne može tražiti utvrdjenje pravne činjenice. Parnica se vodi ne samo zbog povrede već i zbog ugrožavanja subjektivnog prava. Takođe. jer ako bude pogrešna doći će do odbijanja tužbenog zahteva.Zakon može ovlastiti tužioca na pokretanja deklarativne tužbe. pa tek zatim o drugom glavnom zahtevu. PRAVNI INTERES . interes za utvrđivanje postojanja obaveze pre nego što je ona dospela za činidbu. Zaštita se završava na utvrđivanju postojanja ili nepostojanja određenog prava. Ako se tuženi ne ponaša u skladu sa deklaracijom podnosi se kondemnatorna tužba. Ovde deluje materijalno – pr. sud treba da utvrdi da li je on vlasnik stvari). tužilac mora da ima pravni interes (npr. Tužilac je nesiguran. POZITIVNA – je ona kojom tužilac zahteva od suda da utvrdi da tačno određeni odnos između tužioca i tuženog postoji. Deklarativna tužba može biti pozitivna i negativna. pored postojećeg zahteva. NEGATIVNA – je ona na osnovu koje sud utvrđuje da tačno određen odnos između tužioca i tuženog ne postoji. Ovaj zahtev se unosi u dispozitiv presude i taj deo presude takodje postaje pravosnažan. ističe zahtev da sud utvrdi postojanje nekog pravnog odnosa.Tužilac traži od suda da utvrdi postojanje ili nepostojanje jednog pravnog odnosa ili prava. Mora imati tezu da postoji ili ne postoji tačno određeni odnos između tužioca i tuženog – pravna kvalifikacija je bitna. Tuženi može u protivtužbi podneti ovakav zahtev.

PREOBRAŽAJ se može sastojati u: 1) PRESTANKU POSTOJEĆEG PRAVA 2) NASTANKU NOVOG PR. da bi nastupila promena. ODNOSA 3) MODIFIKOVANJU POSTOJEĆEG PR. Preobražajna (subjektivna) prava su ona koja ovlašćuju titulara da jednostranom izjavom volje proizvede određenu pr. Tužbom se može tražiti samo pravna promena koja je određena zakonom (razvod braka. odnosu. ODNOSA (BLIŽE UREĐENJE) Po pravilu radi se o materijalno – pr.). a nije dovolja samo jednostrana izjava volje (npr. promene nije dovoljna izjava volje titulara potestativnog prava već je potrebna saglasnost druge strane (promena ugovora zbog promenjenih okolnosti). osporavanje očinstva ili materinstva i dr. kao i za osporavanje očinstva i materinstva. Čemu ova tužba? Postoje potestativna prava za koje je potrebna i pravosnažna sudska presuda. može tražiti naknadu štete. Najčešće se preobražajne tužbe podnose u bračnom i porodičnom obligacionom i statusnom pravu. kada kupac raskida ugovor zato što isporučena roba ne odgovara ugovorenom kvalitetu. a izuzetno se može raditi i o procesnopravnom odnosu (tužba za poništaj sudskog poravnanja). DEJSTVA TUŽBE 40 . Postoji i druga mogućnost podnošenja konstitutivne tužbe kada za proizvođenje pr. Za razvod braka je potrebna tužba. U momentu pravosnažnosti presude nastaje pravna promena. Npr. a prodavac koji osporava pravo na raskid može tražiti kupovnu cenu. Ova tužba je izuzetak. posledicu (raskid ili otkaz ugovora). jer sud na osnovu nje menja jedno pravno stanje koje je postojalo pre presude i stvara se nova situacija. tužba za razvod ili poništaj braka). Svaka tužba kojom se traži povećanje izdržavanja je konstitutivna tužba.cilj tužbe je zaštita potestativnih preobražajnih prava (subjektivnih prava).

akt podnošenja tužbe mora biti zasnovan na svesnoj volji i tužba mora biti podnesena sudu. Tada tužba proizvodi dva dejstva: * MATERIJALNO PR. DEJSTVA a) sud je dužan da po tužbi postupa (ustavna obaveza suda) u momentu njenog podnošenja b) prema stanju stvari u momentu podnošenja tužbe ocenjuje se nadležnost suda (mesna. vrste suda) . dostavljanjem tužbe dolazi do aktiviranja prava izbora dužnika. zadržavanje nadležnosti. i zašto je tužen) b) tuženi od tog trenutka pada u docnju (moru). 2) DEJSTVA DOSTAVLJANJA TUŽBE TUŽENOM * MATERIJALNOPRAVNO DEJSTVO a) Tuženi koji je do tada bio savestan. * PROCESNO PR.ako se stanje stvari posle momenta podnošenja tužbe promeni nastupa perpetuatio fori odn.Razlikuju se 2 momenta za koje se dejstva tužbe vezuju: 1) DEJSTVA PODNOŠENJA TUŽBE SUDU . ali ako odbačena tužba bude ponovo podnesena u roku od 3 meseca smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. (da li je stranka poštovala rok ili nije). dostavljanjem tužbe (litispendencijom) postaje nesavestan (on se obaveštava je da tužen. PREINAČENJE TUŽBE 41 . ako nije tužba se odbacuje kao nedopuštena. c) ako su u pitanju alternativno postavljene obaveze.podnošenjem tužbe održava se i prekluzivni rok materijalnog – prava. stvarna. ako nije određen rok za izvršenje činidbe. d) dostavljena tužba deluje kao opomena * PROCESNOPRAVNA DEJSTVA a) Litispendencijom počinje parnica b) ne bis in idem – nedopuštena je ista tužba između istih stranaka c) od momenta dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje je potreban pristanak tuženog d) sud više po službenoj dužnosti ne vodi računa o mesnoj nadležnosti. a protiv odbacivanja može se podneti žalba. DEJSTVA – potiče iz obligacionog prava i sastoji se iz: a) prekida roka zastarelosti određenih subjektivnih prava (rok počinje iznova) – samim podnošenjem tužbe. prekida se rok zastarelosti. b) održavanje prekluzivnog roka za tužbu . Ako se tužba povuče smatra se da prekid zastarelosti nije nastupio. c) tužba deluje kao opomena ukoliko se radi o izvršenju obaveze za koju nije određen rok.

uz zahtev iz jednog ugovora stavlja i zahtev iz drugog. Protiv rešenja kojim se dopušta ili odbija preinačenje tužbe nije dozvoljena posebna žalba. 3) povećanje zahteva (kvantitativno) – kod kondemnatornih tužbi gde se traži povećanje novčane sume ili povećanje količine zamenljivih stvari. U teorijskom smislu to je promena identiteta tužbenog zahteva. Ako je tužba preinačena na ročištu na kome tuženi nije prisutan. Sud ima ovlašćenje da dopusti preinačenje tužbe ako je to neophodno. Sud o tome odlučuje na osnovu svojih diskrecionih ovlašćenja. Svako preinačenje tužbe je neprava jednostrana parnična radnja tužioca i potreban je pristanak druge strane (tuženog). umesto prvog istaknutog zahteva dodaje se novi).ako tužilac promeni pravni osnov 42 . Moguće je do zaključenja glavne rasprave i uvek podrazumeva podnošenje nove tužbe. ili kada uz povraćaj stvari traži i naknadu štete zbog smanjenja njene vrednosti). 2) dodavanje novog uz postojeći zahtev (tužilac. Do ovog preinačenja obično dolazi usled nastupanja novih činjenica u toku parnice. SAGLASNOST TUŽENOG . a najkasnije do zaključenja glavne rasprave. čak i kada tuženi ne da svoju saglasnost.pre dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje nije potrebna saglasnost tuženog – jednostrana radnja. ZPP poznaje tri vida preinačenja tužbe: 1) promena identiteta tužbenog zahteva (tužilac je povukao prvu tužbu i podneo novu. ali zbog toga što su posle podnošenja tužbe nastale nove okolnosti. Postoji još jedan slučaj kada saglasnost tuženog nije neophodna – kada tužilac iz istog odnosa traži drugu stvar (kondemnatorna tužba). Posle dostavljanja tužbe tuženom za preinačenje je potrebna saglasnost tuženog. celishodno. Nema. Postavlja se pitanje da li pristanak tuženog ima značaj APSOLUTNOG VETA.u kom se preinačenje može izvršiti je najranije pošto je tužba podnesena.(PROMENA INDETITETA TUŽBENOG ZAHTEVA) POJAM Naš ZPP bitno proširuje pojam preinačenja tužbe od teorijskog smisla. sud će odložiti ročište i dostaviti tuženom prepis zapisnika sa tog ročišta. da se rasprave svi odnosi sporni između stranaka. kao što je dalje pogoršanje zdravlja i povećanje nesposobnosti za rad u toku spora po tužbi za naknadu štete nanesene telesnom povredom. PRIVILEGOVANO preinačenje je ono kad tuženi nema pravo da se protivi preinačenju ne smatra se p: . USLOVI ZA DOPUŠTENOST PREINAČENJA Vreme .

ali nije moguće u fazi žalbe). potreban je pristanak novog tuženog ako se stari upustio u parnicu. SUBJEKTIVNO PREINAČENJE je kad umesto starog bude tužen novi tuženi. ne ponovi tužb. osim kada je do povlačenja tužbe došlo zato što je tuženi ispunio činidbu koja je tužbom tražena. ispravka tužbe. Tužilac će to učiniti kada razvoj postupka dovodi u sumnju tačnost pasivne legitimacije. za razliku od odricanja od tužbenog zahteva. DEJSTVA . POVLAČENJE TUŽBE POJAM . SUBJEKTIVNO preinačenje je promena tuženog naknadnom radnjom tužioca koja nastupa momentom preinačenja tužbe (umesto prvobitnog tuženog se tuži neko 3-će lice). Njegov se pristanak traži zato što on mora primiti parnicu u stanju u kojoj se ona nalazi kada novi tuženi stupa u nju. jer se spor ne rešava meritorno već parnica prestaje da teče. OBJEKTIVNO PREINAČENJE je isticanje drugog zahteva umesto prvobitnog.Parnica prestaje da teče od momenta davanja saglasnosti tuženog. jer se donosi presuda. Povučena tužba se može ponovo podneti. a najkasnije do zaključenja glavne rasprave. FORMA – preinačenje tužbe može se izvršiti pismeno u vidu podneska i usmeno na pripremnom ročištu ili na ročištu za glavnu raspravu. donosi se meritorna odluka. On se ne odriče prava koje je tom tužbom tražio.. Povlačenjem tužbe stvara se pretpostavka da rok zastarelosti nije ni prestao da teče .Jednostrana parnična radnja tužioca kojom on izjavljuje da više ne traži sudsku zaštitu povodom tužbe koju je podneo.zaustavni rok. Od trenutka kada se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. OBJEKTIVNO preinačenje je parnična radnja tužioca kojom on podnosi novu tužbu uz povlačenje ranije (dopuna tužbe. ispravi navode. gde ne postoji mogućnost ponovnog podnošenje tužbe. sužavanje tužbenog zahteva. Posle dostavljanja neophodan je pristanak tuženog na povlačenje tužbe. Povlačenje i odricanje može biti izričito i prećutno (pretpostavljeno) USLOVI ZA POVLAČENJE TUŽBE: Tužilac može da povuče tužbu pre početka toka parnice (dostavljanjem) bez pristanka tuženog. Radnja povlačenja tužbe može biti i prećutna kod pravog objektivnog preinačenja.dopuni. ODRICANJE OD TUŽBEOG ZAHTEVA 43 . menja se pravni osnov). iz razloga društvenog značaja braka. Povlačenjem tužbe ne dolazi do meritornog odlučivanja. Tužilac povlači tužbu i podnosi novu u toku parnice. Tužilac je dužan da tuženom naknadi troškove. Saglasnost može da bude data izričito ili konkludentnim radnjama. Vreme u kome se to može učiniti je najranije pošto je tužba podnesena. već se samo odriče sudske zaštite. Postoje dve vrste preinačenja tužbe – objektivno i subjektivno. potrebno je i za preinačenje saglasnost lica koje treba da stupi u parnicu umesto tuženog.smanji tužbeni zahtev . a ako tužilac se odrekne tužbenog zahteva. Izuzetak je povlačenje tužbe za razvod braka (ona se može povući i u toku postupka bez saglasnosti tuženog.

već ima obeležja materijalnopravnog dejstva. jer sud donosi presudu na osnovu odricanja. smatra se da je presuda pravnosnažna.Kontrola dopuštenosti radnje sa stanovišta prinudno pravnih propisa. već sud mora doneti presudu kojom će odbiti tužbeni zahtev.ne može se opet voditi spor između istih stranaka po istom pitanju. javnog poretka . zahtev za razvod braka. On se izjašnjava o samom tužbenom zahtevu. DEJSTVA . za izdržavanje (radi se o slabijoj stranci). Nekih zahteva se tužilac ne može odreći. Troškovi postupka padaju na tužioca. pa tužilac ne može više podići istu tužbu. zbog donošenja presude o predmetu spora. Nije dovoljna samo izjava tužioca.Parnica prestaje da teče. USLOVI – su da se ne traži pristanak tuženog. Tužilac se može žaliti zbog nekih apsolutno bitnih povreda. Radnja odricanja sama po sebi ne gasi parnicu u situacijama kada nemamo obavezno zastupanje advokata. On nema razloga da se protivi odricanju. npr. Da li odricanje od tužbenog zahteva podrazumeva i odricanje prava radi čije zaštite je podneta tužba? Nema odgovora na ovo pitanje. Odricanjem od tužbenog zahteva gubi se pravo na podnošenje iste tužbe. SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 44 . zahtev neosnovan. Nastupa res iudicata. ali je rezultat u praksi isti. To je negativna presuda kojom se zahtev odbija i tada postoji pravo na žalbu. Ova radnja nema značaj parnične radnje.POJAM – to je jednostavna radnja kojom tužilac izjavljuje da je njegov tužb. o samom predmetu spora. POLOŽAJ SUDA . Važi pravilo Ne bis in idem . pa više i ne traži sudsku zaštitu.sud neće dozvoliti odricanje ako zaključi da izjava nije u skladu sa prinudno pravnim propisima i moralom.

POJAM – Postoji kada jedna tužba sadrži veći broj zahteva. 2) Potrebno je da za sve zahteve bude propisana ista vrsta postupka (opšti parnični i državinski postupak). USLOVI . Ne mora biti nadležan sud istog stepena . Kriterijum za podelu na tri vrste je način spajanja. VRSTE – Zakon predviđa tri vrste spajanja tužbenih zahteva: a) KUMULATIVNO (obično) b) EVENTUALNO (uslovno) c) ALTERNATIVNO (nije uređeno ZPP. U zavisnosti od te veze razlikujemo: * PRAVO KUMULATIVNO SPAJANJE . Ako je za jedan zahtev nadležan opštinski sud. pri čemu odbijanje ili usvajanje jednog tužbenog zahteva ne povlači odbijanje ili usvajanje ostalih tužbenih zahteva. Kod kumulativnog spajanja moguće je doneti delimičnu presudu. To su zajednični uslovi.spajanje zahteva koji (svi) proističu iz činjeničnog ili pravnog osnova (npr. Može biti kombinovano sa suparničarstvom i sa subjektivnom množinom procesnih odnosa.za sve zahteve će biti nadležan okružni sud. S obzirom na sadržinu spojenih zahteva. b) EVENTUALNO (USLOVNO) SPAJANJE – podrazumeva 2 zahteva – glavni i sporedni. naknada materijalne i nematerijalne štete kod saobraćajne nezgode). ostali su specifični i zavise od vrste tužbenog zahteva. Vrednost predmeta spora se određuje za svaki zahtev ponaosob. Tužilac može spojiti dva tužbena zahteva tako da sud usvoji drugi 45 . * NEPRAVO KUMULATIVNO SPAJANJE postoji kada dolazi do spajanja tužbenih zahteva koji proističu iz sličnog činjeničnog i materijalno pr. Vrednost predmeta spora se određuje prema zbiru svih zahteva. već proističe iz materijalnopravnih propisa) a) KUMULATIVNO SPAJANJE postoji kada tužilac predloži sudu da usvoji sve njegove tužbene zahteve (svi su ravnopravni) koji su sadržani u jednoj tužbi. (Što se tiče zahteva za izdržavanje dece dopušteni su izuzeci). samo sud iste vrste. a za drugi okružni sud sprovodi se pravilo atrakcije nadležnosti . Odvojeno raspravljanje o nekim zahtevima vodi delimičnoj presudi. Da bi došlo do spajanja potrebno je da između zahteva postoji veza bilo da se radi o istom činjeničnom stanju ili da svi zahtevi proizilaze iz istih ili sličnih pravnih osnova. ali postoje zajednički: 1) za sve vrste zahteva mora biti nadležan sud (iste vrste). na njihov osnov i druge okolnosti.Nisu isti za sve vrste spajanja. sud upravljajući parnicom rešava da li će o svim zahtevima raspravljati zajednički ili će raspravljanje koncentrisati na pojedine zahteve. (kada je fizičko lice materijalni suparničar sa privrednim subjektom→ nadležan je trgovinski sud). osnova – između njih postoji određena veza.

Podnošenjem tužbe se prekida rok zastarelosti i to u pogledu glavnog zahteva. Ovaj predlog tužilac može da istakne u tužbi i kasnije u parnici. nema mogućnosti donošenja delimične presude (npr. sve do zaključenja glavne rasprave. – tužilac koji predlaže osudu na nenovčanu činidbu npr. Ako sud usvoji glavni zahtev zakon ne govori šta će biti sa eventualnim zahtevom. Ako bi osuda glasila alternativno ne bi se znalo koji je od dva zahteva osnovan.u slučaju usvajanja glavnog zahteva odbijaju se eventualni. Plaćanje novčanog iznosa u takvom slučaju je jedno ovlašćenje tuženog. isplati određeni iznos). Podnošenjem tužbe prestaje rok zastarelosti u odnosu na sve zahteve. Kada se raspravljaju svi zahtevi u istom sporu. pri čemu redosled bira bilo poverilac. izjaviti da će se smatrati namirenim ako mu tuženi umesto ispunjenja te činidbe. na prodaju stvari. Dr POZNIĆ . da su zasnovani na istom događaju ili događajima koji čine celinu. Više zahteva je alternativno spojeno tužbom kojom se traži izricanje jedne iste posledice iz više događaja. sve do zaključenja glavne rasprave. koji nema značaj tužbenog zahteva pa se o njemu ne može raspravljati. U prinudnom izvršenju imamo samo jedan zahtev. jedan je glavni. Zahteva mora biti najmanje dva. Pravo izbora pripada tužiocu.(eventualni) za slučaj da se prvi (glavni) pokaže kao neosnovan. Tužilac odredjuje redosled tužbenog zahteva i sud je tim redosledom vezan. FACULTAS ALTERNATIVA je samo ovlašćenje koje on stiče ako tužilac da jednostranu izjavu volje u parnici. Sud se ne upušta u ispitivanje da li navedeni novčani iznos odgovara vrednosti činidbe. i u pogledu eventualnih tužbenih zahteva. tek tada razmatra sporedne (eventualne zahteve). Na sve zahteve sud primenjuje iste dokaze. Isti sud mora biti stvarno i mesno nadležan za svaki zahtev. Potrebno je da između zahteva postoji izvesna veza. redovno dva. ALTERNATIVNO OVLAŠĆENJE TUŽENOG (facultas alternativa) To nije spajanje tužbenog zahteva. tužba je nedopuštena (to nije tako kaže Vesna). Kod eventualnog spajanja i kod alternativnog ne može se donositi delimična presuda. On predlaže sudu da usvoji glavni zahtev. c) ALTERNATIVNO SPAJANJE – proističe iz alternativno postavljenih obligacija (obaveza se može izvršiti sa više činidbi alternativno. Ako se glavni zahtev pokaže kao neosnovan sud istom presudom odlučuje i o pomoćnom (eventualnom) – tada je nastupio raskidni uslov. U slučaju kada je predlog za osudu neodređen. U slučaju proteka parničnog roka tužilac ima pravo da traži samo prinudno izvršenje za ostvarenje nenovčane činidbe. a sporednih može biti i više. Ako glavni zahtev bude usvojen sud u pismeni sastav presude unosi rešenje kojim konstatuje da parnica u pogledu eventualnog zahteva prestaje da teče pravnosnažnošću presude. može u tužbi ili kasnije. Ova procesna ustanova se može upotrebiti samo ako je isti sud stvarno i mesno nadležan za svaki zahtev i ako se o svima raspravlja o istoj vrsti postupka . ODBRANA TUŽENOG 46 . bilo dužnik). Onda kada tuženom pripada pravo na izbor govorimo o alternativnom spajanju. i to svoje pravo tuženi može vršiti kada dodje do vršenja činidbi (u izvršnom postupku). Redosled zahteva mora biti u tužbi određen. Delimična presuda nije dopuštena. sud je vezan svojom argumentacijom. već pravo tužioca da umesto ispunjenja dugovane činidbe predloži da tuženi plati određeni novčani iznos ili da ispuni neku drugu činidbu. Tužilac mora odrediti koji je glavni. Potrebno je da između zahteva postoji izvesna veza. a koji sporedni. a tek ako sud smatra da je glavni neosnovan.

zahtev. a) SADRŽINSKI način odbrane – MERITORNA ODBRANA Tuženi se sluzi raznim vrstama osporavanja tužbenog zahteva: • tuženi može osporavati činjenično stanje koje je tužilac naveo u tužbi. Tada se tuženi ne brani. Ne može se donositi presuda na osnovu priznanja već je posledica donošenje presude zbog izostanka.STAV TUŽENOG PREMA TUŽBI se može iskazati na više načina već u toku pripremanja glavne rasprave: 1) Tuženi može priznati tužb.nekonkludentna tužba (iz činjenica ne proizlazi da je tužbeni zahtev osnovan) . Može imati oblik prostog poricanja ili drugačijeg prikazivanja jedne činjenice. odbija tužbeni zahtev. Tada se cela parnica svodi na dokazivanje koje su činjenice istinite. Posledica je donošenje presude na osnovu priznanja. Usvaja se tužbeni zahtev i to je jednostrana parnična radnja. . ali je isplatio dug). . Prigovori su činjenične tvrdnje tuženog kojima hoće da dokaže da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. od kojeg zavisi odluka suda (uslovljavajući pravni odnos). Sud kada usvoji prigovore. U našem pravu to nije priznanje tužbenog zahteva. To su procesna odbrana. odbrana. a kod procesne odbrane. Dele se na prigovore kojima se činidba uskraćuje trajno i privremeno. Sud će prvo ispitati da li su ispunjene procesne pretpostavke. tužbeni zahtev se odbacuje (?).moguće je i ostvarivanje procesnih pretpostavki. 2) Tuženi se može braniti ćutanjem. . Zavisno od značaja za spoljni odnos postoje 3 vrste prigovora: 1) Činjenice koje su sprečile nastanak tužiočevog prava 2) Činjenice usled kojih tužiočevo pravo prestaje da postoji 3) Činjenice na kojima se zasniva pravo tuženog da svojom izjavom uskrati tužiocu činidbu. odnosno može se uzdržati od svakog izjašnjenja. Nekada sud može doneti presudu zbog propuštanja da se pismeno odgovori na tužbeni zahtev. a on ih ne osporava. • tuženi može osporavati pravni osnov tužbenog zahteva na više načina: . .tuženi tvrdi da između njih postoji pravni odnos koji je od značaja za odluku po tužbenom zahtevu. po materijalnom pravu ne proizilazi ona posledica koju tužilac ističe (tačno je da mu je dugovao.brani se tako što otvara predhodno pitanje kojim tvrdi da izmedju tužioca i tuženog postoji pravni odnos. Načini odbrane mogu biti sadržinski i formalni.brani se tvrdnjom da iz činjenica koje je tužilac naveo. Tuženi je taj koji nije uspeo u sporu. a prve dve radnje tuženoga su meritorna odbrana na osnovu koje sud donosi presudu kojom se tužbeni zahtev odbija.može da uloži i materijalno pravni prigovor – materijalno pr. To je propuštanje da preduzme bilo kakvu radnju. Ovim načinom odbrane tuženi prebacuje na tužioca teret dokazivanja tačnosti činjenice. 47 . 3) Tuženi se može braniti od tužbenog zahteva.

a ne činjenično pitanje. prethodno pitanje je pitanje postojanja nekog prava ili pravnog odnosa. Prethodno pitanje (USLOVLJAVAJUĆI PRAVNI ODNOS) .postoji ako odluka o tužbenom zahtevu zavisi od odluke u predhodnom pitanju. Vezan je parnični sud i odlukom upravnog organa o prethodnom pitanju. To je pravno. uslovljavajući odnos parnični sud može rešiti običnim rešenjem prethodnog pitanja. Ako to rešenje otpadne. Drugim rečima. medjupresudom ili presudom po tužbi za utvrdjenje. (vanredni pr. čak i neko upravno pitanje). 1) OBIČNIM REŠENJEM PREDHODNOG PITANJA – će odlučiti ako se radi o pitanju o kojem sud inače ne bi bio ovlašćen za rešavanje (može da reši čak i pitanje da li je izvršeno krivično delo. To je ono pitanje koje je postalo sporno među strankama nakon zasnivanja parnice. Moguće je da je predhodno pitanje već rešeno nekom sudskom odlukom (recimo krivična presuda o krivici tuženog) i ta presuda vezuje sud u parničnom postupku i tuženi se tada ne može braniti time da tužilac nema pravo na naknadu. nije činjenično pitanje – res iudicata. Odluka o predhodnom pitanju se unosi u izreku i podobna je za pravosnažnost. stranka koja je oštećena ima pravo da podnese predlog za ponavljanje postupka. Prethodno pitanje je pravno. ne važi presuda parničnog suda i prethodno pitanje. nego upućuje stranku da nadležni sud reši to pitanje. stranka može podneti predlog za ponavljanje postupka.PROCESNO – PRAVNA ODBRANA OSPORAVANJE DOPUŠTENOSTI TUŽBE – Tuženi osporava postojanje neke procesne pretpostavke. Uz ovu odbranu tuženi iznosi svoju odbranu protiv tužb. Njih će sud ponovo ispitati. Sud mora da prethodno pitanje uzme onako kako je rešeno. Koji će način prihvatiti sud zavisi od toga o kakvom se pitanju radi. postojanje braka. Odluka koja je doneta kao obično prethodno pitanje vezuje sud samo u tom postupku. utvrđivanje očinstva. već kao pravna ocena u obrazloženju i ima dejstvo samo u tekućoj parnici. Postoje situacije kada sud ne može sam da rešava prethodno pitanje. koje nije predmet spora niti je o tom pitanju nadležni sud ili organ ranije doneo odluku. Ako odluka kojom je odlučeno o predhodnom pitanju bude pravnosnažno stavljena van snage. Može da se podnese predlog za ponavljanje postupka. Ako nadležni sud ili upravni organ reši to prethodno pitanje na drugi način. zahteva (meritornu odbranu). 2) MEĐUPRESUDA – 48 . Kada predhodno pitanje nije rešeno pravnosnažnom odlukom suda i konačnim rešenjem upravnog organa. Izuzeci su zahtev za izdržavanje. lek). Odluka suda o predhodnom pitanju ne unosi se u izreku.

49 . 3) PRESUDA PO TUŽBI ZA UTVRĐENJE – sud mora biti stvarno i mesno nadležan. ali tvrdi da ima pravo da jednostranom izjavom volje uskrati izvršenje činidbe koju tužilac traži. Tuženi može reći da je tužbeni zahtev zastareo i da će sud odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan. Medjupresuda je uvek pozitivna deklaracija. tada sud mora da reši o tom zahtevu. Ako tuženi propusti rok za žalbu. Taj odnos mora biti gradjansko pravni. To se smatra preinačenje tužbe (podnošenje tog incidentnog zahteva).sud može odlučiti medjupresudom samo ako bi bio stvarno i mesno nadležan da se to pitanje postavilo kao predmet spora. da sud utvrdi. zahtev: a) prigovori koji sprečavaju zahtev (tuženi tvrdi da tužiočevo pravo nije ni nastalo. Ovde se rešava po incidentnom (prejudicijelnom) zahtevu. ali i tužilac mora da podnese zahtev za utvrdjenje. Protivtužba je zahtev tuženog kojim on traži donošenje deklarativne presude o prethodnom pitanju. Incidentni zahtev za utvrđenje je zahtev tužioca kojim se traži donošenje deklaratorne presude o prethodnom pitanju. npr. pa drugostepeni sud donosi odluku. Međupresudom je DEKLARATIVNA (utvrđujuća) presuda kojom sud utvrđuje da po osnovu delimične odgovornosti tuženi tužiocu duguje naknadu štete (pozitivna deklaracija). npr. npr. pa tako međupresuda postane pravnosnažna. a ne samo u sporu u kojem je donesena. VRSTE PRIGOVORA: Prema krierijumu kako deluje prigovor na tužb. Tužilac podnosi taj incidentni zahtev. Sud donosi medjupresudu kada nije siguran ni o visini naknade ni o pravnom osnovu. prigovor zastarelosti. To je negativna prejudiciona protivtužba. Ako utvrdi sud da taj odnos ne postoji odbiće tužbeni zahtev. jer medjupresuda je presuda. Protiv međupresude tuženi može da izjavi žalbu. već i da zahteva od suda da utvrdi da taj odnos ne postoji. Tuženi može da kaže da ne samo da osporava postojanje odnosa izmedju njega i tužioca. Onda prvostepeni sud ima mogućnost da utvrdi iznos naknade. jer je odlukom drugostepenog suda utvrdjeno da uslovljavajući odnos postoji. kada smatra da je to svrsishodno i celishodno. prigovor radi prebijanja). zato da ne bi tuženi bio ovlašćen da se protivi. Međupresudom sud odlučuje po sopstvenoj inicijativi. Kada tužilac stavi incidentni zahtev za utvrđenje. Ova presuda deluje u svakom drugom sporu. pa sud utvrdjuje da li je to tako ili ne. Negativna protivtužba za utvrđenje. PREJUDICIJELNA (INCIDENTNA) PROTIVTUŽBA – je negativna protivtužba za utvrđenje – tuženi je može podići. otpust duga) c) prigovori u užem smislu (tuženi ne spori postojanje tužiočevog prava. Tužilac incidentni zahtev postavlja kada je sud nadležan i kad postoji uslovljavajući odnos. ali i prestalo. PRIGOVORI – su činjenične tvrdnje tuženog na osnovu kojih on traži od suda da odbije tužbeni zahtev. Tužilac po pravilu traži da se utvrdi postojanje pravnog odnosa. ali to nije preinačenje. mana u izjavi volje) b) prigovori koji ukidaju zahtev (tuženi tvrdi da je tužiočevo pravo nastalo. On izričito stavlja ovaj zahtev. Sud o tom zahtevu mora da reši. nedostatak poslovne sposobnosti. Sada imamo kumulativno spajanje tužbenog zahteva. ispunjenje obaveze.

Dok stoji tužba. Neophodno je da su oba istovrsna (novčana. Ovaj prigovor je uvek poslednji koji sud ispituje. O prigovoru radi prebijanja sud raspravlja i odlučuje ako se druga odbrambena sredstva pokažu kao bezuspešna. po sili zakona. u zavisnosti od visine protivpotraživanja. Ako tužilac povuče tužbu. zahtev neosnovan sud ne odlulčuje o prigovoru izrekom. on je poslednji u rangu.sud najpre ispituje: . Ovo je prigovor koji ukida zahtev. bilo koje strane. Na prigovor se ne plaćaju sudske takse a na protivtužbu da.uslove za prebijanje . Redosled radnji suda je sledeći: . i ako ima protivpotraživanje. Potrebna su dva potraživanja – potraživanje i protivpotraživanje (poverioca i dužnika). nenovčana) i da su oba dospela. POJAM – Procesna kompenzacija (prebijanje) je parnična radnja tuženog kojom on ističe da ima protivpotraživanje prema tužiocu i traži od suda da donese presudu kojom će se izvršiti prebijanje (kompenzacija). već činjenična tvrdnja. Treba samo napraviti razliku izmedju pozivanja tuženog na to da je već nezavisno od njegove volje izvršeno prebijanje (vanprocesno prebijanje) i ovog prigovora. Sud neće odlučivati ako to ne traži tuženi. Procesno prebijanje je sigurnije od neprocesnog prebijanja (vanparničnog). Do prebijanja se dolazi ex lege.postojanje tužiočevog potraživanja . Odluka o procesnom prigovoru radi prebijanja je podobna za pravnosnažnost. stoji i prigovor.postojanje protivpotraživanja tuženog . Odluka o prigovoru je zahvaćena pravnosnažnošću.PRIGOVOR RADI PREBIJANJA (KOMPENZACIJE) – Tuženi ga može upotrebiti i kada ne osporava postojanje i dospelost tužiočevog potraživanja. Za prigovor je potrebna jednostavna izjava volje o prebijanju. b) FORMALNI nacin odbrane 50 .odbija tužbeni zahtev i to delimično ili potpuno. To je jedini prigovor u ZPP. On je odbrambeno sredstvo. neće sud više da odlučuje ni o ovom prigovoru. Odluka o procesnom prigovoru radi prebijanja glasi: I stav izreke (deklarativna) . To je jedini prigovor o kojem se odlučuje izrekom presude zato što to nije običan prigovor. Ako je tužb.utvrđenje protivpotraživanja III stav izreke (konstitutivna) – prebijaju se potraživanja pa se tužbeni zahtev odbija u celosti ili delimično.utvrđenje potraživanja II stav izreke (deklarativna) .

a tuženi raskid ugovora zbog neispunjenja i naknadu štete). isto je kao i tužba ali sa obrnutim ulogama. 2) Prejudicijelna – Tuženi traži deklarativno određenje postojanja ili nepostojanja nekog uslovljavajućeg pravnog odnosa od kog zavisi odluka o osnovanosti tužbenog zahteva. Zahtev protivtužbe mora biti u vezi sa tužbenim zahtevom . Prema vremenu delovanja prigovori se dele na: a) Dilatorni su oni kojima se ističe trajno odbijanje tužbenog zahteva (pravo retencije. Po pravilu jedan zahtev isključuje drugi (npr. Obe strane se sada nalaze u obe parnične uloge. Sadržina odgovora na tužbu je zakonski određena. Tuženi traži odbijanje tužbenog zahteva i ističe svoj zahtev. kaže tužiocu da njegovo potraživanje još nije dospelo. i njome se može tražiti i više dalje od odbrane. 3) Kompenzacioni – Tuženi ističe protivpotraživanje. Nije inicijelna radnja. Ako je protivpotraž. tužilac traži isplatu cene. tražeći prebijanje. Postupak će teći i ako tužilac povuče tužbu. To je pismena parnična radnja koja mora biti izvršena i podrazumeva da se tuženi izjasni o svim navodima u tužbi. One se mogu podeliti na: 1) KONEKSNE 2) PREJUDICIJELNE 3) KOMPENZACIONE 1) Koneksna – nastaje iz istog materijalno–pravnog odnosa kao i tužba i usmerena je protiv tužioca. On ističe zahtev koji se može prebijati sa zahtevom iz tužbe. neispunjenje obaveze tužiocu). b) Peremptorni su oni kojima se privremeno odbija tužbeni zahtev (zastarelost). 2) PROTIVTUŽBA je tužba tuženog protiv tužioca u toku istog postupka. ofanzivna i opozivna radnja. DOKAZIVANJE 51 . Tuženi ne osporava postojanje odredjene činidbe. veće od potraživanja. Mora biti u pismenoj formi. Ona je napadna. Ističu se tvrdnje i zahtevi kao u prigovorima. ali recimo.Odbrana tuženog se može ispoljiti kao: 1) pismeni odgovor na tužbu 2) protivtužba 3) ostali oblici 1) PISMENI ODGOVOR NA TUŽBU je obavezan u opštem parničnom postupku.

Kod dokazivanja stranka osporava postojanje jedne ili više činjenica koje protivnik iznosi. To je ubedjenje suda da je tvrdnja povodom koga je dokazivanje izvedeno istinita. Ali parnične stranke mogu da odbiju da se podvrgnu toj vrsti veštačenja. da se ta činjenica ima smatrati dokazanom. To je najniži stepen uverenja suda da postoji neka činjenica.je neophodno za činjenice koje su materijalno pravno relevantne. Dokazivanje je mešovita parnična radnja i to je zajednička radnja suda i stranaka o činjenicama koje su bitne za donošenje odluka. Dokazivanje činjenica naučnim metodama.je stepen saznanja koji isključuje svaku moguću sumnju (to je najčešće DNK analiza kod utvrđivanja roditeljstva). Zakonodavac se zadovoljava ovim uverenjem suda. 52 . za odlaganje ročišta). u zavisnosti od toga da li u dokazivanju preovladava uloga suda ili stranaka: Aktivna uloga stranaka – prevladava stranačko dokazivanje (anglosaksonsko pravo i Francuska). Sud upotrebljava dokazna sredstva da bi stekao saznanje da li su činjenice istinite ili ne. Sudija je odgovoran za dokazivanje. Sud mora ispitati da li je tvrdnja stranke koja osporenu činjenicu iznosi istinita. Predstavlja preduzimanje parničnih radnji suda i stranaka koje se sastoji u ispitivanju dokaznih sredstava radi utvrđivanja istinitosti činjenica – hipoteze suda. to je razlog za razrešenje sudije. 3) APSOLUTNO UVERENJE I UBEĐENJE . Drugi autori smatraju da je verovatnoća ograničena na činjenice za koje zakon odredjuje da su one dovoljne. To je prikupljanje odredjenih premisa i izvođenje logičkog zaključka da li su te premise istinite. Dokazivanje kao radnja suda ima za cilj da sud proveri istinitost sopstvene hipoteze. 2) UVERENJE (UBEDJENJE) . Postoje dva sistema dokazivanja. mora se utvrditi činjenično stanje. Dovoljna je samo onda kada to zakon izričito nalaže → da je za određene činjenice dovoljna verovatnoća. Postoji spor u našoj pravnoj teoriji. za produženje sudskog roka. a stepen sigurnosti može biti različit (činj. postoji ili ne). Uverenje je stepen saznanja kojim se isključuje razumna sumnja koju bi imao prosečan čovek – standard.POJAM – Dokazivanje je parnična radnja kojom mora pravilno da se utvrdi istinitost činjenica od kojih zavisi odluka suda. postojanje razloga za izuzeće sudija. Pravilnost i potpunost uređenja činjeničnog stanja je utvrđeno principima postupka raspravnim načelom. Sud tada odlučuje na štetu tog lica. pa je moguće da se napada presuda zbog nepravilno i nepotpuno utvrdjenog činjeničnog stanja (u našem pravu). činjenica koje iznose stranke. Postoje tri stepena saznanja: 1) Verovatnoća u pogledu postojanja određenih činjenica 2) Uverenje (ubeđenje) 3) Apsolutno uverenje i ubeđenje 1) VEROVATNOĆA – kod suda preteže utisak da je postojanje činjenice koja je bila predmet dokazivanja moguće (npr. Sud na osnovu njih može da primeni materijalno pravnu normu i da iz tog uverenja izvuče silogistički zaključak i da donese presudu. a ako često greši. Ispitivanje dokaznih sredstava – činjenicu koja je bila predmet dokazivajna sud uzima u podlogu svoje odluke ako bude dokazana. Ima autora koji tvrde da je verovatnoća dovoljna i za procesne pretpostavke. Aktivna uloga suda – sud je više nego stranka odgovoran za ispravnost i pravilnost utvrđivanja činjenica. načelom slobodne ocene dokaza. Da bi se pravilno primenile pravne norme. kojima se traži istina.

veštačenje je dokazno sredstvo. 2) PROTIVDOKAZ se koristi da bi se oborio rezultat dokazivanja do koga se došlo izvodjenjem glavnog dokaza. a koja je relevantna da i od koje zavisi odluka o tužbenom zahtevu. DOKAZNO SREDSTVO je izvor dokaza. onda je i dokaz kojim se takva činjenica utvrdjuje neposredna. To je podobnost dokaznog sredstva da uveri sud u istinitost ili neistinitost odredjene činjenice kao predmeta dokazivanja. dejstva onda je dokaz takve činjenice posredan ili indirektan. On ima karakter glavnog dokaza. 1) DOKAZ Dokaz je činjenica kojom se potvrđuje postojanje ili nepostojanje neke druge činjenice. DOKAZNA SNAGA je svojstvo dokaznog sredstva. DOKAZNI RAZLOZI su sudovi. dejstva onda je dokaz takve činjenice neposredan ili direktan. 53 . svedok je dokazno sredstvo. 2) POSREDAN (indirektan) – utvrđuje se stanje svesti stranke. Utvrđuje se neka druga činjenica iz koje se izvodi zaključak o tome da li postoji ili ne postoji činjenica za koju zakon vezuje određena neposredna dejstva. argumenti. neistinitosti dokazane činjenice. činjenične tvrdnje i odstupanja od obaveze izvodjenja dokaza. a nalaz i mišljenje veštaka je dokaz).one su po pravilu oborive. Ova podela je teorijska. a iskaz je dokaz. 3) DOKAZ O PROTIVNOM je dokaz koji ima za cilj da obori zakonsku presumpciju (pretpostavku) . Dokaz je neposredan kada njegovim izvođenjem treba da bude potvrđeno postojanje ili nepostojanje činjenice od koje po materijalno pr. VRSTE DOKAZA: Kriterijum prema odnosu dokaza i predmeta dokazivanja činjenica 1) GLAVNI DOKAZ 2) PROTIVDOKAZ 3) DOKAZ O PROTIVNOM 1) GLAVNI DOKAZ je dokaz koji se izvodi radi utvrđivanja činjenice koju je stranka iznela. Kriterijum prema materijalno–pravnom značaju dokaza (činjenice koja je predmet dokazivanja ) je činjenica za koju treba utvrditi da li se dogodila u prošlosti odnosno da li postoji u sadašnjosti 1) NEPOSREDNI (direktni) 2) POSREDNI (indirektni) 1) NEPOSREDNI (direktni) . odredbi zavisi sadržina meritorne odluke. zaključci iz kojih se izvodi ocena o istinitosti tj. Sud do svog stava o postojanju takve činjenice dolazi logičkim izvodjenjem iz postojanja neke druge činjenice koja je nesporna ili se u tu svrhu dokazuje. Ta druga činjenica je predmet dokazivanja. Ako zakon za određenu činjenicu vezuje neposredna ili direktna pr.PREDMET DOKAZIVANJA – su dokazi. Ako zakon za određenu činjenicu ne vezuje neposredna pr. OCENA DOKAZA (završna radnja dokazivanja) – ispituje se da li dokazivanu činjenicu treba prema dokaznim razlozima uzeti za postojeću. To je lice ili stvar putem kojih sud stiče saznanja o istinitosti ili neistinitosti određene činjenične tvrdnje (npr.ako zakon za određenu činjenicu direktno vezuje izvesna pravna dejstva.

Sud ocenjuje da li je činjenica pr. Sud slobodno ceni hoće li uzeti u obzir priznanje određene činjenice ili naknadno odbijanje priznanja. Uslovi su da je činjenica pr. dijagnozu spora i tako vrši selekciju dokaza. 3) ODSTUPANJA OD OBAVEZE IZVOĐENJA DOKAZA Izvođenje dokaza je upotreba dokaznog sredstva od strane suda u svrhu saznanja. Postavlja se pitanje šta je predmet dokazivanja činjenica – da li je to tvrdnja stranke.zavisi od toga da li će činjenice iznete u odsustvu protivnika smatrati osporene ili priznate. Činjenica je svaka okolnost za koju pravna norma vezuje odredjena dejstva.ovaj princip važi kod nas. nezavisno da li je ona stvarno istinita ili ne. a njoj ide na štetu b) Anticipirano priznanje . koje ex officio utvrđuje sam sud.2) ČINJENIČNE TVRDNJE Predmeti dokazivanja su činjenične tvrdnje stranaka od kojih zavisi odluka o tužbenom zahtevu. osim ako su ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja. Predmet dokazivanja je činjenica.stranka ga daje pošto je protivnik izneo činjenicu koja mu ide u korist. povlačenje priznanja.stranka iznosi činjenicu koja njoj ide na štetu. a retko činjenična tvrdnja. a) Afirmativna . Sudija daje pr. Hipoteze postoje kada stranka nije znala činjenice. pa je tvrdnja stranke izjava volje. koje su stranke jedna drugoj priznale. To mogu biti i činjenične teze i hipoteze suda. Ne dokazuju se nesporne činjenice. Ima slučajeva kada priznanje činjenice neće otkloniti dokazivanje. a koja ide na njenu štetu VRSTE PRIZNANJA : 1) u zavisnosti od momenta i davanja priznanja –vreme a) Obično priznanje . 54 . a to je onda kada od te činjenice zavisi primena kogentne norme. relevantne činjenice c) Prećutno → izuzetak Princip afirmativne ili negativne litiskontestacije (procesni sporazum) Litiskontestacija . već postoje pretpostavke. Tvrdnja ne mora biti istinita. 2) u zavisnosti od načina davanja priznanja a) Izrično priznanje → pravilo je kod nas b) Konkludentno → za procesno pr. DEJSTVO PRIZNATE ČINJENICE je takvo da je ta činjenica.smatra se da je odsutna stranka osporila činjenice iznete u njenom odsustvu . pre nego što je protivnik tu činjenicu izneo. relevantna za donošenje odluke.2 vrste . PRIZNANJE ČINJENICA je parnična radnja kojom stranka izjavljuje da je tačna.smatra se da je stranka priznala sve činjenice iznete u njenom odsustvu b) Negativna . odnosno istinita činjenica koji iznosi protivnik. O nespornim činjenicama se ne utvrđuje istinitost. izjava volje stranke ili izjava o njenom saznanju. a koja je konkretno odredjena u prostoru i vremenu. USLOVI ZA DOKAZIVANJE ČINJENICA . relevantna i da ne postoje okolnosti koje bi otklonile dokazivanje.

Inače.ČINJENICE KOJE SE NEĆE DOKAZIVATI – 1) NOTORNE – opšte poznate činjenice koje su poznate svakom prosečnom čoveku ili znatnom br. One se ne uzimaju na inicijativu stranke. a to ga izuzima iz vršenja sudske dužnosti u tom sporu. str. izjava stranke ili svedoka). onda se pretpostavka ne dokazuje. činjenice za koje zakon nalaže. Pretpostavljena činjenica se ne dokazuje. ako je saznao van službene dužnosti. ako su poznate svim članovima veća (poplave. dokazuje osnov pretpostavke ako je sporan.) ako postoji 2-ga zakonom određena činj. Ako se visina štete nije mogla utvrditi na nesporno je da se ona mora nadoknaditi (važi samo za parnice koje se mogu pokrenuti kondemnatornom tužbom). onda postoji i tezis. (to je vrlo restriktivno kod naknade nematerijalne štete. ljudi u celoj zemlji. a visina štete se odredjuje primenom standarda prosečnog čoveka) 7) Stručno znanje suda – dokazivanje veštacima može izostati ako sud takvim znanjem raspolaže. već po službenoj dužnosti. o kojoj je on stekao saznanje u nekom drugom sudskom postupku. uzme kao postojeću (pretpostlj. Dokazom o protivnom se obara zakonska presumpcija. one se neće izvoditi. Ako zakonom postoji neka druga slična činjenica. U parnici ne mogu biti osporene činjenice utvrđene pravnosnažnom osuđujućom presudom krivič. odn. dokaza uz pomoć lica i stvari koje se ne nalaze u mestu gde se nalaze sud i stranke . 6) Naknada štete u određenim slučajevima nedostataka dokaza i teškoća u pokazivanju – ako se visina štete nije mogla utvrditi. činj.samo pretpost. dokazima (ex officio) 4) Kada je sud odredio rok za izvođenje određ. tvrdi.ako prođe rok. . Sud odmerava visinu štete – prema standardu. za koje je izrečena presuda. Tezis je da je muž majke otac deteta. Zakon kaže ako postoji bazis. bazis) 2) ZAKONSKE PRESUMPCIJE – su nedokazive. privatno saznanje sudije ne može se smatrati opšte poznatom činjenicom (npr. To su zakonske pretpostavke. nepogode). koje dopuštaju dokaz o protivnome pre suda (oborive) 3) Kada stranka ne da predujam troškove za izvođenje dokaza ta činjenica se ne dokazuje. a nesporno je da postoji obaveza naknade štete. Takvu činjenicu koju je saznao van službene dužosti sudija unosi u postupak kao svedok. Može se dogoditi da sud utvrdi da pravo na naknadu štete postoji. zakonska pretpostavka je brak ili 300 dana nakon prestanka braka (bazis). Npr. očinstvo. Sa opšte poznatom činjenicom izjednačava se činjenica koja je sudu poznata iz njegove službene delatanosti. 55 . Poznate su širem krugu ljudi i ne dokazuju se. Suda ukoliko obrazuju bitna obeležja K. ali je sporna visina te naknade. To je pravilo po kome je sud dužan da jednu činj. Izuzetak→ kada se radi o prinudno pr.D. Može se uzeti da su istinite. zakonska presumpcija je dvojaka i sastoji se iz osnova (bazis) i pretpostavke (tesis). postoji tzv. uzima da postoje. Osnov (basis) pretpostavke može biti sporan i onda se on dokazuje i ako dokažemo osnov pretpostavke. (osnov pretp. ne izvodi se činjenica 5) Kada je sud već obrazovao uverenje o istinitosti određene činjenice.

pa str. ide u korist. prigovor.). a druga su ona koja su vezana za predmet spora. činjenica koje treba utvrditi (mali značaj kod nas → Raspravno načelo. 3) Da uvere sud – u to da je dokazana činjenica istinita poslednja. a ne predloži dokaz utvrđivanja činjenice sud je ovlašćen da dokazuje činjenicu. 56 . onda se primenjuje pravilo o teretu dokazivanja. postavlja se kada o tome nema izričite odredbe . tako da ta činjenica ide na teret tužioca). Određuje ga sud (on primenjuje mat. dva imaju značaja za teret dokaz . 2) Predlože dokaze – kojima će tvrdnje biti dokazivane na kojima zasniva svoj zahtev ili kojima pobija navode ili dobija dokaze protivnika. Tužilac je dužan da iznese sve u tužbi (Rimsko pravo). predloži činjenicu. PREDMET DOKAZIVANJA – od njega zavisi raspored tereta dokazivanja. ne gubi mnogo (zbog toga ovo nema veliku ulogu u kontinentalnom pravu) 2) OBJEKTIVNI TERET DOKAZIVANJA – obaveza str.TERET DOKAZIVANJA – Pitanje tereta dokazivanja. Od ovog pravila postoje brojna ODSTUPANJA. dokaz. iznese činjenicu. Kada se neka važna sporna činjenica ne može utvrditi sa sigurnošću. Ako str. Na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno. utvrdjuje se pomoću materijalnih propisa kojima se reguliše sporni pravni odnos. stranka koja nešto tvrdi dužna je to da dokaže. Koja će stranke dokazivati odredjene činjenice. a kada na tuženog (mat. pr. da predloži dokaze. neka odstupanja su OPŠTEG karaktera. normu i po tome se vidi koja činjenica ide u korist tužiocu. Otuda osnovna podela na: 1) SUBJEKTIVNI TERET DOKAZIVANJA – obaveza str. Dužnosti stranke povodom dokazivanja su brojne: 1) Iznesu činjenice – činjenične tvrdnje. kao i na osnovu celokupnog postupka. sud nije time vezan. Mora se znati kada će teret dokazivanja pasti na tužioca. odlučuje sud po svom uverenju. ali rizik generalno ne postoji ako sud može da je izvede. veliki značaj ima u anglosaksonskom pravu). Teret dokazivanja odredjene činjenice pada na onu stranu kojoj ta činjenica po materijalnom pr. Ako str. tj. pr. Koje će činjenice uzeti kao dokazne. dužan je dokaže istinitost te činjenice na kojoj zasniva svoj prigovor. U našem pravu nema opštih već samo posebnih pravila o teretu dokaz. pravila. Kada tuženik ističe neku činjenicu. Stranka je dužna da predloži dokaz za iznetu činjenicu. da uveri sud u istinitost činjenica koje treba dokazati (koja je predmet dokazivanja).stranka ima teret da predloži dokaze i uveri sud u istinitost dokazivane činjenice. a ne procesno pr.

Primenom dokazivanja tužilac češće gubi parnicu. druga to osporava. Ako sud nije uveren u postojanje činjenice. npr. mada ga novi ZPP nije potpuno uredio (degradira načelo utvrđivanja mat. isključuje razumna verovatnoća. Sve što se dešava u postupku se bazira na valjanom utvrđenom činjeničnom stanju. – svako ko prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi osim ako ne dokaže da nije kriv (teret dokazivanja je na tuženom – on dokazuje da štetu nije napravio svojom krivicom). pr. Ako tužena strana ne spori činj. Pravilo je propisano 90-tih god. izričito. Najvažnije je načelo utvrđivanja materijalne istine. Evropska konvencija o ljudskim pr. okončanje postupka u razumnom roku. Napadna sredstva dokazuje tuženi (da pravo nije ni nastalo. nema materijalne odluke. nego postoji da se nadje metod. kao ni opšte poznate činjenice. nema presude. Jedna strana traži nešto. ni preostalo). POSEBNA ODSTUPANJA su vezana za materijalno pravni predmet spora. Sud nakon što utvrdi činjenično stanje donosi odluku. dokazuje tuženi a koje tužilac. nastalo. ona se ne proverava (npr. posledica nedokazanosti? Stranka gubi parnicu. tužena strana osporava i osnov i visinu (ispituju se i osnov i visina) a ako priznaje osnov onda se ispituje samo visina). pr. i osnovnim slobodama paragraf – 6 . DOKAZI I DOKAZNA SREDSTVA – U toku postupka prvo što sudija radi kad dobije tužbu izvrši predhodnu proveru tužbe. u slučaju da se ne zna koje činjenice. norma. nema materijalne odluke. mora U čemu se sastoji pravila o teretu c) Posledica nezakonitosti – in dubio pro reo – u sumnji povoljnije po okrivljenog → krivič. ne može da reši spor. a ko gubi spor. Kako se utvrdjuje osnov i visina? To se čini putem raznih dokaznih sredstava. predočile. a) non liquet – nema presude. Tužilac dokazuje da je određeno pr. već samo ona istina na osnovu onoga što su str. Napoleonov zakonik 1804 code civil smatra se da je uskraćivanje pravosudja (kažnjivo delo za sudiju). b) stepen uverenja (ubedjenja) – je stepen saznanja kojim se sumnja. istina. Tom prilikom proveravaju se činjenice koje je druga strana priznala (nisu sporne). kojim se rešava ko dobija. Nikad se ne može utvrditi šta je pr. Donosi se oslobađajuća presuda zbog nedostatka dokaza. . istine). ULOGA TERETA DOKAZIVANJA – U slučaju kada se ne zna koje činjenice dokazuje tuženi a koje tužilac. Ako sud to ne učini plaća se naknada štete građaninu koji je vodio spor. postup. 57 . a ne u korist). Danas je ova posledica nepoželjna. ali je i ranije bilo poznato kada ne bi bilo ovog pravila sud prilikom izvođenja dokaza ne bi mogao da utvrdi istinu nema presude→ zabranjena posledica (posledica koja nije povoljna) sud ako ne može da utvrdi činjenicu. odbija se tužbeni zahtev.OPŠTEG KARATERA su izazvale zakonske presumcije koje pomeraju teret dokazivanja (dokazuje onaj kome ide na štetu. Ako je tužba dobra ona se dostavlja na odgovor.pravo građana na nepristrasno i nezavisno suđenje.ovde ne može da se primeni ovaj princip – već se primenjuje pravilo o teretu dokazivanja → građ. naknada štete. jer ako se ono pogrešno utvrdi primeniće se pogrešna mat.

na istom ročištu koje je određeno za raspravljanje o predmetu spora. Sud nije vezan svojim rešenjem o izvođenju dokaza. Dokaz koji je izveden na posebnom ročištu upotrebljava se na glavnoj raspravi čitanjem zapisnika o iskazu svedoka ili o rezultatu uviđaja. mogao da bude nesrazmerno skup ili to ne bi bilo moguće. odredbe rešenjem veća (uviđaj van suda. nego se izvode dokazi. sve dok one ne budu zaključene. onda i na toj raspravi. Predložene dokaze koji nisu od značaja za odlučivanje veće odbija rešenjem koje mora biti obrazloženo. a tuženi u odgovoru na tužbu. ukoliko za njih nisu znale ili ukoliko nisu mogle znati za postojanje dokaza pre okončanja glavne rasprave. Sud može i bez odgovarajućeg predloga stranke. Stranke mogu izvođenje dokaza predložiti i usmeno. 58 . ROČIŠTE ZA IZVOĐENJE DOKAZA – u stadijumu glavne rasprave. IZVOĐENJE DOKAZA PRE GLAVNE RASPRAVE – u toku pripremanja glavne rasprave izvode se dokazi o činjenicama od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. dokazi se izvode u pripremnom postupku. može ako su obe stranke sa tim saglasne da izvede dokaz van suda. jer bi postupak dokazivanja koji bi se izvršio u samom sudu. To je slučaj kada pre donošenja presude zbog propuštaja ili na osnovu odricanja ili priznanja sud treba da proveri neke činjenice po službenoj dužnosti. na pripremnom ročištu ili na glavnoj raspravi. mogu predložiti i u žalbi. koje se održava pred predsednikom veća. Izuzetno – o činjenicama od značaja za odluku o tužbenom zahtevu. već vezana žalba. VREME IZVOĐENJA DOKAZA – dokazi od značaja za ishod spora izvode se u stadijumu glavne rasprave. Ako se pred drugostepenim sudom održava rasprava. on može odustati od upotrebe nekog dokaznog sredstva. odrediti da se upotrebi svako dokazno sredstvo koje mu stoji na raspolaganju. Na tom ročištu se ne raspravlja o predmetu spora. To je izraz načela neposrednosti i procesne ekonomije. Izuzetno. Tužilac dokaze treba da navede u tužbi. predsenik veća. U toj odluci veće navodi spornu ćinjenicu koja predstavlja predmet dokazivanja i dokazno sredstvo.IZVOĐENJE DOKAZA – Dokazi se redovno izvode na predlog stranaka (ponuda dokaza) koje postupaju u svom interesu. Protiv ovih rešenja nije dozvoljena posebna žalba. veće može odlučiti da se dokazi izvedu na posebnom ročištu. ali istovremeno one ispunjavaju dužnost da pred sudom iznesu svo procesno gradivo. Izvođenju dokaza predhodi donošenje rešenja o dokazivanju. Protiv rešenja nije dozvoljena posebna žalba. saslušanje svedoka u njegovom stanu). U toku pripremanja glavne rasprave.

odredbu netačno zbog pogrešne ocene dokaza. Uz neposrednost ide i usmenost. predstavlja i načelo neposrednosti. Svako sredstvo se može upotrebiti za dokazivanje svake činjenice. Ni broj upotrebljenih dokaznih sredstava nije odlučujući. sud određuje ročište za izvođenje dokaza. veće zauzima konačan stav posle izvođenja svih dokaza. istine i slob. Za sud vrednost istine može imati samo njegovo ubeđenje da rezultat izvedenih dokaza odgovara stvarnom stanju. Da li spornu činjenicu treba uzeti za dokazanu. Načelo slobodne ocene dokaza predstavlja nužnu posledicu načela materijalne istine i obrazuje sa njim celinu. prilikom većanja. U obrazloženju presude sud daje objašnjenje zašto je nekom dokazu poklonio poverenje. (njegovu primenu stranke ne mogu slobodnom voljom otkloniti). neće moći biti upotrebljeno (npr. Obezbeđenju dokaza pristupa se samo na inicijativu stranke. ne može se materijalno izraziti. naročito ako se radi o ličnom odnosu. prirode. jer psihički odnos jednog čoveka prema stvari je neuhvatljiv. Zakon ne određuje neki rang po kome bi dokazno sredstvo jedne vrste imalo uvek veću snagu nego dokazno sredstvo druge vrste. tj. a kad je potrebno da tim rešenjem imenuje veštake. Dosledno tome. U istoj odluci on navodi činjenice koje treba da budu predmet dokazivanja i dokaze koji će biti izvedeni. da kasnije može da se ostvari određeno pr.). sastoji se u tome što sud do tog zaključka on dolazi po svom uverenju. te samim tim doprinosi njegovoj tačnoj oceni. Princip slobodne ocene dokaza je prinudno pr. dokaz (koji treba izvesti). raspr. dolazi se samo do činjenica. Okolnosti koje se tiču jednog dokaznog sredstva mogu ukazivati na to da ono na gl. koja omogućava upotpunjavanje tog rezultata i pretresanje njegove vrednosti. na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Rešenjem kojim se predlog usvaja. U podnesku kojim se traži obezbeđenje predlagač je dužan navesti činjenicu ( koja treba da bude predmet dokaz. OBEZBEĐENJE DOKAZA – se ostvaruje u vanparničnom postupku. koje nalaže da ocena bude data pod neposrednim utiskom rezultata dokazivanja. ako smatra da je činjenično stanje na koje je sud primenio mat. Garancije da će se načel. lako kvarljiva roba). Protiv rešenja kojim se usvaja predlog za obezbeđenje dokaza nije dozvoljena žalba. Služi da se određeni dokaz obezbedi tj. Razlog (koji bi mogao sprečiti ili otežati njegovu upotrebu). posle zaključenja glavne rasprave. Za sud je merodavna vrednost koju dokazi pokazuju u tekućoj parnici. ne do istine. na osnovu dokaza. Stranka može presudu pobijati. Zakon predviđa mogućnost da dokaz bude izveden unapred da bi se na glavnoj raspravi omogućila njegova upotreba čitanjem zapisnika o njegovom izvođenju.OCENA DOKAZA – to je vrednovanje dokaznih razloga na osnovu kojeg sud izvodi svoj zaključak o pitanju postojanja dokazivane činjenice (na osnovu savesne i brižljive ocene). Indicija (posredni dokaz) može imati veću dokaznu snagu nego neposredan dokaz. Suština načela slobodne ocene dokaza. Svoj zaključak o pitanju postojanja sporne činjenice sud ne zasniva samo na rezultatu dokaza koji su o njoj izvedeni nego i iz rezultata drugih dokaza i cele rasprave. ocene dokaza postići svoju svrhu. stanju. pr. 59 . mat. Sve se u postupku bazira na voljno utvrđenom činjenič.

ako se isprava s obzirom na sadržinu smatra zajedničkom za obe strane Prinudno izvršenje rešenja kojim se nalaže podnošenje isprave nije moguće. 2) Stranka se poziva na ispravu tvrdeći da se ona nalazi kod protivnika – Protivna strana je dužna podneti ispravu u roku koji joj je određen.ako se i ona sama na ispravu pozvala . VRSTE ISPRAVA – . ponude za zaključenje. onako kako zakon taj pojam definiše. faktura i izvod iz MK). Notari sačinjavaju određene privatne isprave ili već sačinjene overavaju. osim ako se ne dokaže suprotno. DUŽNOST PODNOŠENJA ISPRAVE (DUŽNOST EDICIJE) – Zakon propisuje pravila u skladu sa tim ko se pojavljuje u ulozi držaoca isprave. Konkretni akti državnih organa – i kroz njih se izražava jedna pravna volja. Zakon joj daje pravo da odbije predaju ako bi kao svedok mogao da uskrati iskaz o činjenici o kojoj se u ispravi govori. na kome je pisanim znacima izražena jedna misao. Postoje 3 mogućnosti: 1) Isprava se nalazi kod stranke koja se na nju poziva – zakon joj stavlja u dužnost da ispravu ponese već uz tužbu. 3) OVERENE su privatne koje po zakonu dobijaju karakter javne.S obzirom na sadržinu: 1) DISPOZITIVNE – sadrže pravni posao (ugovor . 60 . Nije od značaja materijal od koga su predmet i znaci sačinjeni. Isprave su prva i osnovna stvar na osnovu koje sud bazira činjenično stanje. . jer stranka ne može biti prinuđena na određeno procesno ponašanje. Izjave volje koje se daju na zapisnik imaju snagu javne isprave.POJEDINA DOKAZNA SREDSTVA 1) ISPRAVA je telesni predmet. Ali ni u takvom slučaju nema prava da uskrati predaju: . 2) NEJAVNE (privatne) – je svaka ona isprava koja se ne može podvesti pod pojam javne. odgovor na tužbu ili drugi podnesak. kao ni vrsta znakova. testament). Ona to svojstvo ima i kada nije potpisana. 2) DOKAZANE – ona kojom se potvrđuje da je u prošlosti zaključen usmeno jedan posao ili neka druga pravno značajna činjenica (priznanica. isprava koja ima ova obeležja predstavlja dokazno sredstvo bez obzira da li je sačinjena u svrhu dokazivanja. Sud će je prihvatiti kao istinitu. Ne samo isprava koja potiče od pojedinca (privatna) nego i isprava koju državni organ. Protiv ove odluke suda nije dozvoljena posebna žalba.ako se radi o ispravi koju je ona inače po zakonu dužna predati .S obzirom na izdavaoca: 1) JAVNE – one koje je u propisanom obliku izdao državni organ u granicama svoje nadležnosti preduzeće ili druga organizacija u vršenju javnog ovlašćenja (u njenu se istinitost ne sumnja). ustanova ili organizacija izdaje van delokruga svojih javnih ovlašćenja.

Stranka koja to osporava snosi teret dokazivanja o protivnome.3) Stranka se poziva na ispravu koja je u rukama trećeg lica – Treće lice nije dužno predati ispravu.on može da od državnog organa da zatraži pismeno obaveštenje o činjenici od značaja za odlučivanje ISTINITOST ISPRAVE – Isprava može imati dokaznu snagu samo ako je istinita (autentična).sud može ispravu pribaviti i u slučaju kada ona još ne postoji . Izuzetak: . Predmet slobodne ocene dokaza je nejavna dokazna isprava. data tom ispravom. 61 .za treće lice postoji materijalno–pravna obaveza da ispravu pokaže ili podnese . ako se njom dokazuje izjava volje.za slučaj da je ona po svojoj sadržini zajednička za trećeg i za stranku koja se na nju poziva. DOKAZNA SNAGA ISPRAVE – Javna isprava – dokazuje istinitost onoga što se njom potvrđuje ili određuje. međutim dozvoljeno je dokazivati da su u toj ispravi činjenice neistinito utvrđene ili da je ona nepravilno sastavljena. a to znači da potiče od onoga koji je na njoj označen kao izdavalac. Za nejavne isprave važi pretpostavka da im sadržina potiče od njihovog potpisnika – ona ima vrednost kao da je potpisnik dao izjavu sadržanu u njoj. Ako se isprava nalazi kod državnog organa od koga stranka ne može da je dobije. To rešenje se može prinudno sprovesti po pravilima izvršnog postupka. Nejavne isprave – sud joj ne ocenjuje dokaznu snagu. Protiv rešenja kojim se trećem licu nalaže predaja isprave dopuštena je posebna žalba koju mogu podneti stranke i treće lice. Stranka koja tvrdi suprotno mora to dokazati dokazom o protivnom. Isto važi ako se isprava nalazi kod preduzeća ili druge organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja: . Treće lice ima pravo na naknadu troškova prouzrokovanih podnošenjem isprave. Za javne isprave važi pretpostavka da su istinite. sud će je pribaviti po službenoj dužnosti. U ocenu njene dokazne snage sud se ne upušta.

saznaje kakva je situacija. U slučaju uviđaja sud ne ocenjuje njegov rezultat. kao i lice koje raspolaže stručnim znanjem (tzv. 1) Načelno sposobnost svedočenja ima svako fizičko lice. Uvidjajem se sud služi i kad je za pravnu ocenu. Izlaganje predmeta uviđaja čine sudije. Stranka i njen zakonski zastupnik ne mogu biti saslušani kao svedoci. Svedok mora imati tu sposobnost. pored uviđaja – fingiranje istih ili sličnih okolnosti pod kojima se neki slučaj desio. a mogu se i druga čula upotrebljavati. pred predsednikom veća ako se stranke sa tim saglase. svedok stručnjak). Svedok je dužan da: 1) Pristupi sudu 2) Da iskaz 3) U svom iskazu govori istinu 4) Položi zakletvu ako sud to od njega traži Za lažno svedočenje propisana je krivična odgovornost. On može biti izveden u stadijumu pripremanja glavne rasprave. u kojoj se stranke ne slažu potrebno da se neposredno obavesti o nespornim činjenicama od kojih ta ocena zavisi.2) UVIĐAJ je neposredno čulno opažanje suda o svojstvima ili stanjima stvari ili lica. 62 . Može biti i lice koje je pravno ili na drugi način zainteresovano u parnici. podležu joj i stranci. stvara kod njega predstavu izvesnosti. Ni stranka ni treće lice ne mogu se prinuditi da trpe izvođenje dokaza uviđajem na sopstvenoj ličnosti. Izlaganje predmeta uviđaju čine sudije – stvara kod njega predstavu izvesnosti. Uviđajem se neposredno dokazuju činjenice u sadašnjosti. Rekonstrukcija se takođe koristi. Građansko pravo → sudija na licu mesta nešto uviđa. DUŽNOST SVEDOČENJA – Svedočenje je opšta građanska dužnost. 2) Ne može biti svedok lice koje zbog čulnog nedostatka nije bilo sposobno da registruje ono o čemu da svedoči (slepo lice). Dokaz uviđajem se često izvodi van sudske zgrade – stvar se može doneti pred sud ali bi donošenje prouzrokovalo troškove. Svedočiti može kako onaj koji je spornu činjenicu opazio neposredno tako i onaj koji je o njoj samo čuo od drugih. Od dužnosti svedočenja Zakon predviđa odstupanje u javnom interesu i u interesu svedoka i njemu bliskih lica. 3) SVEDOK je lice koje sudu daje iskaz o svom opažanju činjenice u prošlosti. To je vizuelno osmatranje određenog problema. Uviđaj se u pravu koristi u 2 različita termina: Krivični pravo →neposredno opažanje prilikom nastanka štetnog događaja. a one su ređe sporne od činjenica u prošlosti. osim onih koji uživaju diplomatski imunitet. Tu sposobnost nema ni lice koje zbog stanja svoje svesti (duševna bolest) u vreme kada se činjenica dogodila nije bilo sposobno da je opazi. uzrast kao uslov nije propisan zakonom.

Novčano kažnjavanje takvog svedoka – ako se bez opravdanog razloga udalji sa mesta saslušanja. generalije). PRINUDNE MERE PROTIV SVEDOKA – sud će naložiti da bude prinudno priveden svedok koji uprkos urednom pozivu ne pristupi sudu. u svom ili u interesu stranke. 63 . OCENA DOKAZA – Za ocenu iskaza svedoka od značaja je njegova sposobnost da činjenice opazi i da ih zadrži u sećanju.krivičnom gonjenu sebe. Zbog toga je svedok manje pouzdano sredstvo stranke nego isprava ili veštak. Svedok ima pravo da uskrati svedočenje: 1) o onome što mu je stranka poverila kao svom punomoćniku 2) o onome što mu je stranka ili drugo lice poverilo kao verskom ispovedniku 3) o onome što je saznao kao lekar i što mu je kao advokatu povereno u vršenju pravne ili medicinske pomoći Zakon razlikuje prava na uskraćivanje svedočenja od prava na uskraćivanje odgovora na pojedina pitanja. Sud ocenjuje potrebu polaganja zakletve. sud saslušava preko tumača. Zatvor do mesec dana ako odbije da da iskaz. Svedoku pripada pravo na naknadu troškova prevoza. ako veruje da će zakletva uticati da svedok govori istinu.teškoj sramoti . sud može pristupiti njihovom suočenju. a potom se poziva da iznese sve što mu je poznato o činjenicama o kojima treba da svedoči. bez prisustva onih koji će kasnije biti saslušani. Ako se iskazi drugog lica svedoka ne podudaraju u pogledu važnih činjenica. Ne zaklinju se maloletni svedoci. Nije dozvoljeno postavljati sugestivna pitanja. ishrane i prenoćišta kao i na naknadu izgubljene zarade.ZABRANA SASLUŠANJA – sud ne sme saslušati kao svedoka lice koje bi svedočenjem povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne sem ako ga nadležni organ oslobodi te dužnosti. Sud svedoka saslušava pojedinačno. Drugo pravo pripada svedoku bez obzira na njegov životni poziv ili ulogu punomoćnika i to samo ako ima važan razlog da uskrati odgovor ako bi se izložio : . Najpre mu se postavljaju opšta pitanja (tzv. Svedoka koji ne zna jezik. Svedok ponekad daje neistinit iskaz. Mora se imati u vidu okolnost pod kojom je svedok opazio spornu činjenicu. bračnog druga ili svoje bliske srodnike po krvi ili po tazbini Svedok nema pravo na uskraćivanje odgovora kada je na osnovu posebnih propisa dužan podneti prijavu ili dati izjavu.znatnoj imovinskoj šteti .

svedok i treće lice ne mogu biti prinuđeni da se podvrgnu telesnom pregledu od strane veštaka. je jedno dokazno srestvo. Iz opravdanih razloga sud ga može osloboditi te dužnosti. Saslušanje str. Veštačenje se sprovodi tako što sud donese rešenje o izvođenju dokaza u kome se navodi šta je predmet veštačenja i ko je veštak. koja je izgubila. Sud će ograničiti na saslušanje zakon.potrebno je razlikovati dokaz saslušanjem stranke od tzv. 5) STRANKE . odgovara za neistiniti iskaz. kao i onaj koji neopravdano odbije da veštači može biti kažnjen novčano. radnji. saslušanja str. Tuženi snosi troškove dokaza koje on predloži 64 . Izuzeće veštaka je moguće iz istih razloga za izuzeće sudije. ako se uverio da drugoj sporna činjenica nije poznata ili ako saslušanje druge nije moguće. Protiv rešenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna žalba. nije sposobna za davanje iskaza. ni u cilju dovođenja jedne činjenice do verovatnosti Suočenje str. Dokaz saslušanjem str. informativnog saslušanja (cilj →razjašnjenje nepotpunih ili nejasnih činjeničnih tvrdnji). Stranke mogu da se izjasne o nalazu veštaka. na kraju str. Veštak koji se ne odazove pozivu i ako je uredno upozoren na posledice.to objašnjenje i dopune koje ona sudu daje imaju karakter parničnih radnji. → psihološka.troškove snosi tužilac. ali za razliku od svedoka ne može biti prinudno priveden. a za pr. da utvrdi krvne grupe roditelja i deteta – očinstvo). Sud može uputiti veštaku zahtev za ispravku ili pojašnjenje nalaza.On o činjenici iznosi pred sud svoj zaključak izveden iz nesporne građe koja mu je u tom cilju stavljena na raspolaganje. lice – zastupnik. ne može se upotrebiti kao dokazno sredstvo u postupku za obezbeđenje dokaza ni u postupku po tužbi zbog smetanja poseda. zastup. Ponekad on mora sam da pripremi činjeničnu građu (npr. Posebnu vrstu veštaka predstavljaju tumači. Mišljenje veštaka sud ceni slobodno. je ovde slična ulozi svedoka. Stranka ne polaže zakletvu. Sud može uzeti za veštaka lice koje je iz istih razloga bilo saslušano kao svedok. POSTAVLJANJE VEŠTAKA – veštačenje može vršiti jedan ili više veštaka. licu koje će za str. Veštak može biti svako lice koje po mišljenju suda raspolaže stručnim znanjem. Ako postoje bitne primedbe na nalaz veštaka sud može odrediti novo veštačenje. Pošto pruža sudu svoje stručno znanje. biti saslušano. O ovom zahtevu rešava parnični sud. ima supsidijerni karakter: sud ga može upotrebiti kada drugih dokaza nema. pristupa veštacenju. Kada str. Prilikom informat. Nalaz veštaka mora da bude usaglašen sa predloženim činjeničnim stanjem. blef varijanta . ali krivič. Kada veštak prihvati nalog. pojedinac ili ustanova. Sud će odlučiti da se sasluša samo jedna. Ako se ona podudaraju postupak se privodi kraju ako se razlikuju vrši se superveštačenje ako treći nalaz potvrdi jedan od dva prethodna tu se staje. Poziv na ročište za saslušanje dostavlja se lično str. po svojoj struci i znanju. za razliku od svedoka zamenljiv. odn. Dokaz saslušanja str. Ovaj dokaz izvodi se saslušanjem obeju stranaka. Njene izjave prilikom izvođenja dokaza saslušanjem nemaju prirodu parnič.4) VESTAK je dokazno sredstvo (stručnjak) koje se određuje kada sud ne raspolaže određenim stručnim znanjem. Stranka se ne može prinuditi na saslušanje. Uloga str. ima svojstvo primarnog procesnog subjekta . Protiv rešenja kojim je usvojen zahtev nije dozvoljena žalba. on je. Veštak je dužan odazvati se pozivu suda i dati svoje mišljenje. Stranka.

65 .zahtev. akt.dispozicija i .. zahtevu se odlučuje rešenjem. Meritorna odluka je drugi izraz za presudu merior – zaslužiti Presuda je sudska odluka koja se donosi po zasluzi tj. Njime može da izbegne parnicu i da ide na izvršni postupak. Presuda je akt volje suda. (Kelzen) Postoje potpune i nepotpune presude u zavisnosti da li sud izriče sankciju nepotpune ili ne. Izdaje se retko. pr. Donosi se na osnovu činjeničnog stanja koje je sud doveo na nivo verovatnosti. samo ako tužilac dokaže da ima interes. kojom sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva ili o sporednim pitanjima koja su se u toku postupka pojavila.uslov za primenu sankcije PREDMET – je tužbeni zahtev (predmet spora). primenom materijalnog prava. Po kvalitetu odlučivanja o predmetu spora odluke se dele na: 1) Presude (sudske odluke čiji je predmet odlučivanja tužb. Ne raspravlja se o pravima. Nemeritorna sud. koja je pojedinačni pr. čija je sadržina: . c) Slučaj platnog prometa – mandatni postupak (sud na osnovu tužbe odlučuje nalogom). proces. nego o faktičkom odnosu To je privremeno rešenje. odluka je rešenje. Biće ove parnične radnje: a) parnična radnja suda b) odlučivanje: Sudska odluka je pojedinačan pravni akt koji utvrđuje pravilo ponašanja stranaka za budućnost i uslove za primenu sankcije.PRESUDA SUDSKA ODLUKA POJAM – je parnična radnja suda. izuzetak su parnične radnje) 2) Rešenja (sudske odluke kojima nije rešen tužbeni zahtev) IZUZECI – odstupanje od pravila→ kad sud rešenjem ne odlučuje o predmetu spora a) odluke o parničnim troškovima Kada se o njima odlučuje odvojeno ili kada se od cele presude napada rešenje o parničnim troškovima (žalba protiv rešenja) b) rešenje o smetanju državine O celom tužb. ali i druga pitanja koja se pojave (mater.).

odn. zahtevu i o ostalim pitanjima koja se jave u toku postupka. uslove za primenu sankcija suda. protekom koga tužilac u izvršnom postupku primenom sile dobija šta je tražio. određuje paricioni rok za izvršenje. konkretan u pogledu obima i sadržini pravne posledice i u pogledu stranaka. logički zaključak o pravnim pitanjima (tužbeni zahtev je osnovan ili neosnovan. odnosu koji je bio sporan i stvaraju notorni uslovi za primenu sankcije od strane države. izuzetno retko iskaz o činjenicama). odnosno normu koja je predvidjena pravnim poretkom. U izreci stoji samo silogistički zaključak o tome da li je tužbeni zahtev osnovan ili ne. To je akt volje. To je naredba zasnovana na državnom autoritetu sudskog organa b) pomoću presude se uklanja spor koji je postojao posle donošenja presude odnos više nije sporan c) stvaraju se nesporni uslovi za primenu sankcije Kada sud usvoji kondemnatorni zahtev. 3) SADRŽINA PRESUDE – može biti materijalna i formalna 1) MATERIJALNA SADRŽINA PRESUDE IZREKA (dispozitiv) je glavni deo presude. ni jedna mu nije unapred zadata. To je odluka volje suda o osnovanosti tužbenog zahteva. Dakle. Odluka o tužbenom zahtevu je izreka suda o pr. Jer je to pojedinačan pr. jer je ostali delovi objašnjavaju i dopunjavaju. Tačno se mora videti obim i sadržina pravne posledice. Sud izjavljuje da li ili ne pr. akt pa se mora videti ko su strane. To je parničana radnja suda kojom se odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva ili o nekim pitanjima koja su se u toku postupka pojavila. Postoje različita stanovišta. odlučivanja. posledica proističe iz činjenica. ukoliko ne poštuje propisanu pravnu normu. 66 . posledici koja je rezultat logičke operacije podvođenja činjeničnog tvrđenja pod apstraktno pr. Mora se videti činjenični osnov i pr. Može se reći da je samo ona presuda. pravilo SILOGIZAM = činjenično stanje Obe premise utvrđuje sud. 2) BIĆE PRESUDE – a) akt volje drzave izražen preko suda.SUDSKA PRESUDA 1) POJAM – to je pojedinačni akt suda kojim se na autoritativan način uređuje odnos između stranaka u pr. norma – bez njih nema donošenje izreke u materijalnom smislu reči. Iskaz mora biti konkretan. Ostale vrste presuda se same izvršavaju. mora postojati logički zaključak o pravnoj posledici. Preovladjuje da je to pojedinačni pravni akt koji utvrdjuje pravilo ponašanje stranaka za budućnost. Počiva na bitnim premisama – na logičkom zaključku i pravnim posledicama. Njome se rešava o tužb. pravilo pr.

veća 3) porodično i rođeno ime. leku 67 . Može da sadrži i odluku o paraničnim troškovima. zahtev i činjenice na kojima je on zasnovan b) odbranu tuženog c) dalja napadna sredstva povodom odbrane d) činjenice koje su među str. pa bitne činnjenice koje su među str.sadrži samo spoljašnje elemente presude. Stoji oznaka da se presuda donosi u ime naroda . zastupnika odn. Njome se odlučuje o tužbenom zahtevu.u kom se delu odbija. Ona je rezultat silogističkog zaključivanja od strane suda. zahtev izreka sadrži paricioni rok (rok za dobrovoljno izvršenje).to je obeležje republikanskog uređenja (tekovina francuske revolucije). kod delimičnog usvajanja i odbijanja . U njoj se mora naznačiti: 1) koji je sud u pitanju – naziv suda 2) porodično i rođeno ime predsed. U obrazloženju sud izlaže: a) Tužb. Izreka mora biti konkretna. Njome se odlučuje i o protivtužbenom zahtevu.po njemu se procenjuje da li je sud pravilno odlučio ili ne. Odluka suda o tužb. o glavnoj stvari i sporednim traženjima (kamata. Nedostaci sastava čine bitnu povredu paraničnih odredbi. Bitni elementi su: 1) UVOD 2) IZREKA (dispozitiv) 3) OBRAZLOŽENJE 1) UVOD . kao i da bude konkretno rečeno iz čega se tužb. Ako je u pitanju kondemnatorni tužb. sporne e) koje dokaze je sud izveo (vidi se zašto je sud odbio dokaze baš tako) f) rezultat dokazivanja g) koje od predloženih dokaza sud nije upotrebio i iz kojih razloga h) ocenu izvedenih dokaza i dokazne razloge i) činjenično stanje i propise koje je primenio na to stanje ponekad se poziva na stavove iz prakse j) pouka o pr. nesporne. i drugih čl. a u kom usvaja tužb. isplata sudskih penala). o prigovoru radi prebijanja (kompenzacioni prigovor). tj. zahtev sastoji. punomoćnika 2) IZREKA (DISPOZITIV) sadrži odluku kojom se usvaja ili odbija tužbeni zahtev. 3) OBRAZLOŽENJE . u njoj moraju tačno biti određeni tužilac i tuženi. zahtevu treba da bude konkretna u pogledu sadržine – npr. zanimanje i prebivalište stranka 4) kratko naznačenje predmeta spora 5) dan zaključenja glavne rasprave 6) naznačenje stranaka koje su toj raspravi prisustvovale i dan kada je presuda donesena Unose se i podaci koji se odnose na zakon.2) FORMALNA SADRŽINA PRESUDE Svaka presuda mora da sadrži odredjene elemente. kao i alternativno ovlašćenje tuženog. Detaljnije je uređen zakonom od izreke. zahtev.

lek i u kom roku može podneti. zahteva od kojih jedan ima uslovljavajući značaj za druge Ne može se delimično odlučiti o tužbi kojom se predlaže: a) utvrđenje da postoji tužiočevo pr. zaht.) razlikuje: 1) POTPUNE – sud odlučuje o celini tužb. stavljen duži rok nego što je predviđeno zakonom) moguća su 2 rešenja: 1) Sud ne može produžiti zakonski rok i tada stranka treba uz žalbu da stavi predlog za povraćaj u pređašnje stanje (nije kod nas prihvaćeno) 2) naši sudovi su uvek uvažavali žalbu koja je podneta u roku datom u pouci. ne sme trpeti štetne posledice zbog radnji suda (pogrešnih) Ako str. za konačnu odluku sazreo samo deo zahteva ili neki od više zahteva obuhvaćenih jednom tužbom. postoji 2) Ovaj uslov govori o motivaciji suda da donese presudu kad je deo zahteva zreo za odlučivanje: a) kad je deo zahteva priznao tuženi b) kad je sud lako došao do dokaza – lako utvrdio činjenično stanje c) kad je tužilac priznao protivtužbu d) kad su činjenice nesporne 68 . USLOVI za delimičnu presudu: 1) Pravna deljivost zahteva (zahtev je deljiv) 2) Zrelost dela zahteva za odlučivanje 1) Potpunu sud je donosi ako je na osnovu priznanja ili na osnovu kontradiktornog raspravljanja.Rešenje kojim sud odbija neki od procesnih prigovora i odmah nastavlja raspravljanje spada takodje u obrazloženje presude. Ako je pogrešna pouka o pravnom leku (npr. stav je da str. Ili o svim zaht. zaht. kom sudu se može obratiti (opšti rok je 15 dana). svojine b) osuda tuženog da preda stvar na koje to pr. sud ovakvu presudu može izreći u pogledu jednog ili drugog zahteva 3) Kod prigovora prebijanja delimičnoj presudi nema mesta 4) Delimična presuda nije dopuštena u slučaju kumulacije tužb. Za presudu na osnovu priznanja ili odricanja i za presudu na osnovu izostanka pripisano je da njihovo obrazloženje treba da sadrži razloge koji opravdavaju donošenje ovakvih presuda. Ako ga nema dolazi do povraćaja u pređašnje stanje. zahteva. VRSTE PRESUDA I Klasifikacija po kriterijumu POTPUNOSTI ODLUČIVANJA (tj. ima advokata trebalo bi obavezno gledati zakonski rok i njega tuži za naknadu štete. Stranka se poučava koji pr. delu ili o svim tužb. Koji su stavljeni u toku postupka 2) DELIMIČNA – sud ne odlučuje o celom tužb. da li je sud odlučio o celom tužb. zahtevu već o jednom delu ili o većem br. zahtevu. 2) Kada je raspravljano o tužbi i protivtužbi.

Donošenje delimične presude je svesna, aktivna radnja suda, kojoj je cilj da stranke dobiju izvesnost u delu odnosa. Ona u naslovu sadrži da je delimična, a u obrazloženju ima uslove koji su ispunjeni za donošenje presude. Kada se delimična presuda donese ona je samostalna presuda i postaje pravnosnažna (formalno, materijalno), podobna je za prinudno izvršenje i ako o 2-gom delu zahteva još teče. Najčešće se donosi kao usvajajuća. Potpunom presudom se odlučuje o celini zahteva, ali može doći do greške kada sud o nekom zahtevu ne odluči. U tom slučaju stranka podnosi predlog za donošenje dopunske presude i sud tada po pravilu ne otvara gl. raspravu (održavaju se ročišta) i tu se odlučuje samo o tom zahtevu koji su propustili. Stranka nema pr. da predlogom uslovljava donošenje delimične presude, već je to ocena celishodnosti suda. II Klasifikacija po kriterijumu USPEHU STRANAKA U SPORU 1.ZAHTEV USVAJA – USVAJAJUĆA 2.ZAHTEV ODBIJA – ODBIJAJUĆA 3.ZAHTEV SE DELIMIČNO USVAJA I ODBIJA (prema vrsti zaštite koju pruža usvajanjem tužba, zahtev, presuda): 1.Presude kojima se zahtev usvaja mogu biti: a) Kondemnatorne - OSUĐUJUĆE b) Deklarativne - UTVRĐUJUĆE c) Konstitutivne - PREOBRAŽAJNE - Predstavlja odstupanje od pravila da se sudskom odlukom ne stvaraju nove mat.pr. situacije. 2.Presuda kojom se tužbeni zahtev odbija uvek je deklarativna (konstatuje se da je tužbeni zahtev neosnovan). U delu u kome izriče ocenu o naknadi troškova postupka – presuda uvek ima kondemnatorni karakter. a) KONDEMNATORNE – OSUĐUJUĆE je najčešća vrsta presuda. Osuda kojom se njom izriče predstavlja zapovest države tuženom da izvrši dužnu činidbu u korist tužioca. Sadržano je prećutno utvrdjenje da tužilac ima pravo na tu činidbu. Izriče se zapovest ne samo tuženom, već i sudu da na zahtev tužioca primeni sankciju. Tuženi može biti osudjen na činidbu. Činidba mora biti dospela do tog momenta. U protivnom sud treba presudom da odbije tuženi zahtev. Dospelost činidbe je materijalno pravna pretpostavka za uspelost kondemnatorne tužbe. Kad je činidba pozitivna – određuje se paricioni rok (rok za dobrovoljno izvršenje presude). U opštem parničnom postupku taj rok je 15 dana za novčane činidbe, a u posebnom postupku taj rok je 8 dana (menični i čekovni sporovi). Za nenovčane činidbe sud određuje paricioni rok (nije zakonom određeno). Ako tuženi izjavi žalbu paricioni rok se prekida i ponovo počinje da teče u celosti. Paricioni rok teče od dana postavljanja odluke stranci subjektivni → rok. Ako je u pitanju sudski, a ne zakonski rok, sud može odrediti momenat od koga on počinje teći. Kad protekne rok kod kondemnatorne presude ona postaje izvršna.

69

b) DEKLARATIVNE – UTVRĐUJUĆE - utvrđuje se da pravo postoji ili ne postoji. To su odluke kojima se usvaja deklarativan zahtev, iz deklarativne tužbe. One nisu propraćene rokovima, jer nema osudu (zahtev) za činidbu. Njima se izriče pravilo ponašanja stranaka za ubuduće, bez izricanja sankcije. Ako prođe rok a ne ispuni se obaveza, oštećeni mora da podnese kondemnatornu tužbu i da sačeka kondenmatornu presudu. Uvek je bolji položaj tuzioca, ako ima deklarativnu presudu jer tuženi tada ne može da obara pr. osnov. c) KONSTITUTIVNA – PREOBRAŽAJNA podrazumeva prestanak jednog pravnog odnosa, modifikaciju postojećeg i staranje novog pravnog odnosa. Dakle, njima se izriče promena u dotadašnjem pravnom odnosu između stranaka. Najčešće je to prestanak dotadašnjeg pravnog odnosa – npr. poništaj ugovora. Ima autora koji tvrde da se radi o razlozima apsolutne ništavosti. Stranka može sama da trži da sud utvrdi te razloge, a samo u slučaju relativne ništavosti onda se radi o preobražajnim (konstitutivnim) odlukama. Ne sadrži paricioni rok jer se izriče samo pr. promena, a ne i faktička promena. Izvršavaju se same od sebe kada postanu pravosnažne. III Klasifikacija po kriterijumu prema tome da li je odluceno I O OSNOVU I VISINI TUŽBENOG ZAHTEVA ILI SAMO O OSNOVU:

a) KONAČNA PRESUDA i visina i osnov (rešava se o celom stepenu zahteva u jednom stepenu sudjenja). b) MEĐUPRESUDA (odlučuje se samo o osnovu tužbenog zahteva). Donosi sud po tužbi po kojoj je predmet spora ili potraživanje novčanih iznosa ili jedne količina zamenljivih stvari. U takvoj parnici, tuženi može pored osnovanosti tuženog zahteva osporiti i njegov iznos. On osporava, pre svega, postojanje svoje obaveze uopšte, a za slučaj da bude utvrdjeno suprotno, on osporava da duguje onoliko koliko tužilac tvrdi. Ako sud nađe da je zahtev osnovan, on može doneti međupresudu kojom se to utvrđuje, a posle toga on zastaje sa postupkom do isteka roka za žalbu ili do odluke višeg suda. Ako sud nadje da je zahtev osnovan, on može, ali ne mora doneti medjupresudu kojom se to utvrdjuje. Posle toga on zastaje sa postupkom do isteka roka za žalbu ili do odluke višeg suda. Ako tuženi žalbu ne podnese, ili ako medjupresuda bude potvrdjena, osnovanost tužbenog zahteva u daljem toku postupka ne može biti osporena ni pred prvostepenim, ni pred višim sudom. Sud dalje raspravlja samo o iznosu i odlučuje konačnom presudom. Ako drugostepeni sud utvrdi da osnova nema, tužba se odbija ili se odbija (ceo zahtev) i tada sud donosi konačnu presudu. Medjupresuda ne treba da se donosi kada pravni osnov nije sporan. Ona nije izvršiva jer se ne radi o činidbi, već se samo utvrdjuje pravni osnov. Formulacija izreke medjupresude ima utvrdjujući karakter, tj. radi se o utvrdjivanju tužbenog zahteva. Sud je donosi po sopstvenoj oceni kada smatra da je to celishodno, nije potreban predlog stranke a sud nije obavezan takvim predlogom stranke. To je uvek pozitivna deklarativna presuda. Međupresuda ima pomenuto dejstvo samo u tekućoj parnici.

70

IV Klasifikacija po kriterijumu DRŽANJU STRANAKA U PARNICI a) Presuda na osnovu KONTRADIKTORNIH RASPRAVLJANJA b) Presuda na osnovu PRIZNANJA c) Presuda na osnovu ODRICANJA d) Presuda zbog PROPUŠTANJA a) Presuda na osnovu KONTRADIKTORNOG RASPRAVLJANJA – uobičajena presuda kada sud utvrđuje činjenično stanje primenjuje materijalno – pravu normu. b) Presuda na osnovu PRIZNANJA – Ovde se uvek radi o primeni procesnog prava (dispozitivne radnje stranaka), a ne materijalnog. Da bi se ova presuda donela moraju biti ispunjeni odredjeni uslovi, a pre svega tuženi mora PRIZNATI TUŽBENI ZAHTEV (dispozitivna parnična radnja tuženog, kojom on izjavljuje da je tužbeni zahtev osnovan). Izjava volje tuženog mora biti bezuslovna I izričita – ne može konkludentno. Priznanje se može odnositi na ceo tužbeni zahtev ili na jedan njegov deo. Priznanje može biti na ročištu ili u pismenom podnesku. Tuženi je može opozvati do donošenja presude, bez pristanka tužioca. Ovo pravo pripada I zastupniku uz odobrenje organa starateljstva. Opozivanje ne mora biti obrazloženo. Ako se ispune svi uslovi sud donosi presudu na osnovu priznanja. To je presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev i ona ide na štetu tuženog – onog koji je priznao zahtev. Glasi: Usvaja se tužbeni zahtev na osnovu priznanja. Priznanje tužbenog zahteva je bez dejstva u bračnim, paternitetskim I maternitetskim sporovima. Predsednik veća može doneti presudu na osnovu priznanja na pripremnom ročištu, odnosno, van ročišta za glavnu raspravu. c) Presuda na osnovu ODRICANJA – parnična radnja tužioca kojom on izjavljuje da je njegov tužbeni zahtev neosnovan. Sud odbija tužbeni zahtev ako tužilac izjavi da se zahteva odriče. Tužilac povlači tužbu. Odricanje od tužbenog zahteva nije odricanje od subjektivnog prava - teorijski, ali ako sud donese presudu i ona postane pravosnažna, posledice su kao da se on odrekao svog prava. Uslovi koji važe za priznanje, važe i za odricanje. Izjava ne sme biti manjiva. Izjavu o odbacivanju, sud ne mora uvek da uvaži, naročito u parnicama gde važi princip primene prinudno pravnih normi, tj. zbog protivnosti prinudno-pravnim normama materijalnog prava, javnom poretku ili pravilima morala propisano je da je nedopuštena presuda na osnovu priznanja. Za odricanje od tužbenog zahteva nije potreban pristanak tuženog. Za povlačenje tužbe jeste. On može da se odrekne jednog ili više tužbenih zahteva. Ova presuda glasi – odbija se tužbeni zahtev jer je tužilac izjavio da je tužbeni zahtev neosnovan. Sud presudu donosi bez raspravljanja. Nakon donošenja meritorne odluke, ne postoji mogućnost ponovnog vodjenja spora (NE BIS IN IDEM).

71

smatra se da priznaje navode iz tužbe. Ako je to protivno prinudno-pravnim propisima i pravilima morala sud neće doneti ovu presudu. politički određuje kome se daje prednost. Do toga dolazi donošenjem pravosnažne meritorne odluke.d) Presuda zbog PROPUŠTANJA (zamenila presudu zbog izostanka) – Potrebno je da postoji propuštanje odgovora na tužbu. ne bi pružao neophodnu stabilnost u pravnim odnosima. Da bi se donela ova presuda neophodno je da. i narušilo ugled sudovima. Gradjansko pravosudje u kome bi jedna stranka mogla posle konačnog presudjenja ponovo pokrenuti spor u istoj stvari. Potrebno je da je tužba uredno dostavljena tuženom i to sve sa prilozima i poukom o posledicama propuštanja odgovora na tužbu. U Evropi se uzima da je istinitost obezbeđenja ako postoji najmanje drugostepeno suđenje. To bi. Ako nije izvesno da li su ispunjeni svi uslovi. Bez pravnosnažnosti nema pravne sigurnosti. da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica koje su navedene u tužbi. Sporovi se moraju jednom završiti. tuženom uredno dostavljena tužba sa poukom o posledicama propuštanja. Od tog momenta postiže se izvesnost u pogledu postojanja spornog subjektivnog gradjanskog prava. Presuda zbog propuštanja se može doneti samo na štetu tuženog a u korist tužioca. I donosi se presuda na osnovu propuštanja (ranije se zvala presuda zbog izostanka). pre svega. IZVESNOST. zatim da ne postoji suprotnost izmedju činjenica navednih u tužbi I dokaza koje je sam tužilac podneo ili su opšte poznate. odložiće se donošenje presude. Ova ustanova nužno je sadržana u pojmu pravnog poretka. napetost pa se pr. poplava). a stranka se neopravdano ne pojavi na ročištu. ako ne postoje opštepoznate okolnosti iz kojih proizilazi da su tuženog sprečile opravdani razlozi da odgovori na tužbu (npr. Ukoliko se utvrdi da su ispoštovana zakonska pravila o dostavljanju. 72 . naravno. Između ovog principa i principa istine postoji sukob. PRAVNOSNAŽNOST PRESUDE OSNOVE PRAVNOSNAŽNOSTI 1) PRAVNOPOLITIČKI OSNOV PRAVNOSNAŽNOSTI Najznačajniji cilj je PRAVNA SIGURNOST.

2) PRAVNO DOGMATSKI OSNOV Smatra se da je pravnosnažnom presudom spor konačno rešen. Ona se smatra istinitom i konačno uređuje pravni odnos. Spor je istinito uređen, jednom zauvek. Važi pravilo Ne bis in idem – između istih stranaka ne može isti spor o istom pitanju. Time se dobija pravna sigurnost u odnosima. POJAM PRAVNOSNAŽNOSTI je svojstvo presude koja dovodi do toga da se SPOR konačno, istinito rešen, jednom zauvek i kojim se taj spor okončava. VRSTE PRAVNOSNAŽNOSTI – prema kriterijumu prirode dejstva deli se na: 1) FORMALNU (ne može biti napadnuta rednovnim pravnim lekom) 2) MATERIJALNU (dejstvo presude kao pravnog akta)

1) FORMALNA PRAVNOSNAŽNOST – NENAPADLJIVOST PRESUDE REDOVNIM PRAVNIM LEKOM. Kod nas važi sistem podeljene formalne pravosnažnosti, jer rokovi za žalbu počinju da teku posebno za svaku stranku (protek roka za žalbu). Formalna pravnosnažnost u prvostepenom postupku nastupa 1) protekom roka za žalbu,2) odricanjem od pravnog leka ili odustankom od njega ako je bio uložen ili 3) donošenjem presude u poslednjem stepenu (prvostepeni sud odbaci rešenjem žalbu kao neosnovanu ili to rešenje potvrdi drugostepeni sud). Kod odricanja potencijalni žalilac izjavljuje da neće koristiti žalbu, a ako se radi o odustanku dolazi do povlačenja već izjavljene žalbe. To su NEOPOZIVE PARNIČNE RADNJE (ne može ponovo da koristi žalbu). Drugostepena presuda postaje pravnosnažna ako drugostepeni potvrdi prvostepenu PRESUDU, drugostepeni preinaci prvostepenu presudu, drugostepena postaje pravnosnažna. Drugostepena presuda postaje pravnosnažna kada makar jedan primerak presude izađe iz suda. Kada nastupi formalna pravnosnažnost presude prema obema strankama presuda postaje materijalno pravnosnažna a to je dejstvo presude u nekom drugom sporu, a ne u onom iz koga potiče. 2) MATERIJALNA PRAVNOSNAŽNOST – Presuda postaje materijalno pravnosnažna NASTUPANJEM formalne pravnosnažnosti prema obema strankama. To je dejstvo presude u nekom drugom sporu, a ne u onom iz koga presuda potiče. Materijalna pravnosnažnost se odnosi na sadržinu presude i ispoljava se u njenom dejstvu. Za svaki sud materijalna pravosnažnost znači vezanost utvrdjenjem sadržanim u presudi. Posledica ove vezanosti sastoji se u tome što isti ili drugi sud mora odbaciti tužbu u pravnoj stvari u kojoj je jednom pravosnažno presudjeno izmedju istih lica (NE BIS IN IDEM). Iako sud za postojanje pravosnažne presude saznaje iz prigovora , on tužbu odbacuje po službenoj dužnosti. Presuda, o kojoj je već pravosnažno presudjeno je ništava.

73

Pozitivna strana MATERIJALNE PRAVNOSNAŽNOSTI – Vezanost pravnosnažnom presudom ogleda se u tome što je svaki sud dužan takvu odluku uzeti u osnov svoje presude u nekoj drugoj parnici u kojoj se pitanje postojanja pravnog odnosa o kojem je pravnosnažno presuđeno postavi kao PRETHODNO PITANJE (vezanost drugog organa tom presudom). Negativna strana MATERIJALNE PRAVNOSNAŽNOSTI – ne bis in idem. Ogleda se u tome što isti ili drugi sud mora odbaciti tužbu u pravnoj stvari u kojj jednom pravnosnažno presuđeno između istih stranaka sprečava se vođenje nove parnice između istih stranaka o istom predmetu spora. Identitet se dovodi u pitanje kada se javljaju univerzalni sukcesori ili pravni sledbenici koji ne moraju biti u istim stranačkim ulogama. Identitet predmeta spora se određuje prema činjeničnom stanju i pravnim posledicama. Pretpostavka istinitosti presude – Res iudicata pro verikata habitur – presuđena stvar za istinu ima – ta presumcija je oboriva. Presumcija konačnog uređenja odnosa među strankama – Pravnosnažno presuđena stvara prava između stranaka res iudicata facit ius inter partes. POSEBNA DEJSTVA – Od materijalne pravnosnažnosti se razlikuju druga dejstva koja pravnosnažna presuda može imati, a to su: - IZVRŠNO DEJSTVO – Imaju samo kondemnatorne (osuđujuće) presude, nastupa nakon isteka paricionog roka. - ČINJENIČNO DEJSTVO – presuda samo deluje kao pravna činjenica u nekom drugom sporu. U nekom drugom sporu potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom zastarevaju za 10 godina bez obzira koji im je zakonski rok - to je činjenično dejstvo - ako prođe 10 godina. Dužnik može istaći prigovor zastarelosti. - INTERVENCIJSKO DEJSTVO – Dejstvo na umešača ili intervenijenta. Ispoljava se u novom sporu u kome tužilac na čiju je štetu u predhodnom sporu presuđeno ističe neko svoje pravo prema trećem licu koje je u tom sporu učestvovalo uz njega kao umešač ili je bilo pozvano da učestvuje, ali se nije odazvalo. - PREOBRAŽAJNO DEJSTVO – To dejstvo ima konstitutivna presuda. Dejstvo koje dobija tek kada je pravo preobraženo. Nastupa materijalna pravnosnažnost tek kada nastupa promena. - MATERIJALNOPRAVNO DEJSTVO POGREŠNE PRESUDE (pravnosnažne presude) – Stvara situaciju kao da je promenjen pravni odnos među strankama. Da li presuda menja materijalno pravne odnose? Prof.Vesna misli da menja, a teoretičari misle da ne menja.

74

GRANICE PRAVNOSNAŽNOSTI
To je svojstvo pravnog akta koje je ograničeno predmetom spora, subjektima i vremenski. Prema tome postoje postoje sledeće granice pravosnažnosti: 1) OBJEKTIVNE 2) SUBJEKTIVNE 3) VREMENSKE 1) OBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNAŽNOSTI – tiču se dela presude koja je zahvaćena pravosnažnošću. Predmet pravosnažnosti su odluke koje su sadržane u izreci presude, i to u tužbenom zahtevu, protivtužbenom zahtevu, o prigovoru radi prebijanja i dr. Ako je poverilac tražio zaštitu samo za deo svog potraživanja, za preostali deo presuda nema pravni značaj. Posledica principa dispozicije, presuda može postati pravnosnažna samo ukoliko je tužilac tražio zaštitu. Razlozi presude ne postaju pravnosnažni, kao ni pravno shvatanje suda, kao ni odluka o predhodnom pitanju osim ako je tužilac podneo incidentni zahtev za utvrđenje ili tuženi protivtužbu u istom cilju. (Vesna je na predavanju rekla): Predmet pravnosnažnosti jesu ODLUKE koje su sadržane u izreci presude. Odluke o: - pismenom tužbenom zahtevu - protivtužbenom zahtevu - sporednim zahtevima - prigovor radi prebijanja Obrazloženje presude nije zahvaćeno pravnosnažnošću i ne vezuje sud u drugom sličnom sporu. Objektivni identitet spora – sudska praksa smatra da činjenična obrazloženja nisu vezana pravosnažnošću. Neko smatra da činjenice koje direktno utiču na tužbeni zahtev jesu zahvaćene pravosnažnošću. U anglo-američkom pravu obrazloženje presude jeste zahvaćeno pravosnažnošću. 2) SUBJEKTIVNE GRANICE PRAVNOSNAŽNOSTI – Odnosi se na lica koja su vezana pravnosnažnom presudom. Presude kao pojedinačni pravni akti, ne deluju erga omnes, već vezuju samo određena lica. Parnična presuda deluje samo Inter partes. Deluje samo na odnos između tužioca i tuženog. Ako se na strani tuženog ili tužioca nalazi više lica, postoji suparničarstvo, presuda deluje samo na odnos tužioca i tuženog, a ne i na odnos izmedju suprarničara. Ako se radi o utvrdjujućoj presudi, ona deluje samo Inter partes. Npr. parnica teče izmedju lica A i lica B, pojavi se lice C i tvrdi da je on vlasnik nepokretnosti.

75

Univerzalni sukcesori fizičkog lica su zakonski i testamentalni naslednik. Puno je pravnih praznina. d) INTERVENCIJSKO DEJSTVO PRESUDE NA TREĆE LICE . U parnici koju je radi utvrdjenja svog potraživanja 1-an poverilac u toku postupka prinudne prodaje nepokretnosti pokrenuo protiv drugog. Lice A može da preinači tužbu i traži lice C umesto B samo ako poseduje javnu ispravu koja potvrđuje da je lice B otuđilo prava licu C. a kod pravnih lica radi se o menjanju statusa pravnog lica. ne može lice C u drugoj parnici da tvrdi da B nije vlasnik.Od ovog pravila da presuda deluje inter partes. visni. Postavlja se pitanje mogućnosti da se C oslobodi dejstva presude (intervencijsko). osporavanje očinstva). Kod fizičkih lica radi se o roditeljskim odnosima (utvrđivanje. ako se dokaže da je sticalac bio nesavestan. a podneta je reivindikaciona tužba (za povraćaj stvari koja je otudjena). vezuje sud u drugoj parnici kada se C javlja kao tuženi. To su slučajevi: a) Pravnosnažna presuda deluje prema UNIVERZALNOM SUKCESORU bilo koje od stranaka. Presuda iz prve parnice u kojoj je C bio samo umešac. po pravilu. Ako je sud u prvoj parnici utvrdio da je B vlasnik stvari i odbio tužbeni zahtev. onda presuda deluje i prema njemu. kao i prema dužniku. Da li je lice C vezano presudom? Jeste. presuda vezuje sve ubuduće – to znači da ne može da se pojavi lice koje će osporavati očinstvo. b) Presuda vezuje SVE SUBJEKTE STEČAJNOG POSTUPKA. Deluju ERGA OMNES jer status fizičkog i pravnog lica mora biti isti prema svima. preobražajne (konstitutivne) presude koje se tiču statusa fizičkih i pravnih lica. On se može osloboditi ako istakne prigovor nesavesnog vodjenja 76 . c) Pravosnažna presuda vezuje i SINGULARNOG SUKCESORA (lice kome je preneto sporno pravo). Može da se odbije tužbeni zahtev zbog te činjenice da se stvar ne nalazi kod tuženog B. ali se ovo ne koristi u sudskoj praksi. Ako dva stečajna poverioca vode parnicu o postojanju. Npr. Jednom utvrđeni status lica deluje tj. presuda dejstvuje i prema ostalim poveriocima. postoje odstupanja: 1) Slučaj kada presuda deluje ERGA OMNES 2) Slučaj kada presuda deluje prema tačno određenim trećim licima 1) Presude koje deluju ERGA OMNES – su. a presuda koja se donese o tom potraživanju vezuje sve ostale učesnike stečajnog postupka. ne u ZPPu. 2) DELOVANJE PRESUDE PREMA TAČNO ODREĐENIM TREĆIM LICIMA – Mnoga od ovih pitanja ili nisu regulisana pozitivnim pravom ili se nalaze u drugim zakonima. Ovako dejstvo je posledica potrebe da se stečajni postupak okonča.Kako presuda vezuje INTERVENIJENTA (umešača)? Lice C je umešač koji ima obavezu da pruži zaštitu od evikcije. Presuda vezuje univerzalnog sukcesora kao da je bio stranka. tuženi proda stvar licu C. Npr. nego se ide na usvajanje tužbenog zaheva (teorija irelevancije). redu potraživanja ili dužnika i stečajnih poverioca – svaka od stranaka može da podnese tužbu. ako je do univerzalne sukcesije došlo posle pravosnažnosti presude.

Npr. koje nije isto kao u prvoj presudi. onda otpada intervencijsko dejstvo presuda. Dakle. to otvara mogućnost za podnošenje novog zahteva tj. Za presudu donetu na pripremnom ročištu. NPR. deluje ex tunc. Ako se posle toga pojavi neka nova činjenica. Pitanje vremena u kome deluje pravnosnažnost presude kako u odnosu na momenat pravnosnažnosti izgledaju granice pravosnažnosti: 1) U budućnosti 2) U prošlosti 3) S obzirom na koji se momenat cene 1) Delovanje na budućnost – Pravilo je da presuda deluje za ubuduće. podzakupac). Sud je u drugoj parnici vezan činjeničnim stanjem utvrđenim u prvoj parnici. jer on svoje pravo izvodi iz zakupčevog. Npr. Može da kaže da ga ovaj uopšte nije pozvao ili da ga je kasno pozvao. Ima presuda koje se 77 . osnov za ponovno pokretanje postupka – što je odstupanje od pravila NE BIS IN IDEM. Umešač . dejstvo prsude iz prve parnice u kojoj je intervenijent delovao kao treće lice. traju dok se okolnosti ne promene. ali protekom roka prestaje. 2) Delovanje na prošlost – Po pravilu presuda deluje na budućnost.: Presuda koja se odnosi na neko potraživanje produžava rok zastarelosti.Presuda kojom se uređuju trajni odnosi između stranaka.parnice.: Ako se obavezuje zakupac da se iseli iz stana. ili da je sprečio delovanje neke njegove radnje.Kod presude o obaveznom izdržavanju se usled promene primanja menja visina izdržavanja. vezuje sud u drugoj parnici. sprečene su neke radnje umešača. to je vreme završetka ročišta. U slučaju konstitutivnih presuda kojima se poništava pravni odnos od momenta njegovog nastanka. 3) VREMENSKE GRANICE PRAVNOSNAŽNOSTI – pravosnažna presuda se vezuje za stanje spornog materijalnog pravnog odnosa u vreme zaključenja glavne rasprave. Drugačije je činjenično stanje pa ne postoji indentitet predmeta spora. i sud sudi kao da prva parnica nije uopšte postojala (Lice A može da ostane bez stvari.Stranke se mogu osloboditi dejstva presude kada izjavi VANREDNI pravni lek – Prigovor nesavenog vođenja parnice. Ako se ovaj prigovor uspešno istakne i dokaže. 3) S obzirom na koji momenat se ceni stanje stvari – Ako se pojavi nova činjenica bitan je momenat na koji se ceni stanje stvari. kao da ona nije ni postojala može da izvede potpuno drugačije činjenično stanje. I ako se dogodi da ovaj prigovor bude uspešno istaknut. otpada intervencijsko dejstvo presude i sud nije vezan činjeničnim utvrđenjem iz prve parnice. . e) DELOVANJE PRESUDE PREMA trećem licu koje ima slabije pravo od prava stranaka – to treće lice samo izvodi neko svoje pravo iz prava stranaka (npr. gde treće lice deluje kao stranka. Kasno ga je pozvalo lice (A) ili nije ga uopšte pozvao. ista ta presuda vazi i za podzakupca. Vremenske granice pravnosnažnosti se ocenjuju s obzirom na stanje stvari u momentu zaključenja glavne rasprave. već samo prirodnim okolnostima. a tužiocu može da se desi da ostane i bez stvari i bez naknade štete. a izuzetno na prošlost. novca i naknade štete). To je MOMENAT ZAKLJUČENJA GLAVNE RASPRAVE. od momenta nastupanja materijalne pravnosnažnosti i po pravilu u budućnosti nije ograničena pravnim okolnostima. IZUZECI su: . Treće lice izvodi svoje pravo iz prava stranke.

b) ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje c) ako to zahteva upravljanje parnicom Objavljeno rešenje koje se ne dostavlja strankama dejstvuje odmah. 4. dok kod rešenja. sve presude su podobne za pravnosnažnost. dok ostala nisu podobna za pravnosnažnost. 3. rešenja kojima se odlučuje o tužbenom zahtevu (odlučuje se meritorno). Presude se odnose na same stranke. odricanja. Rešenjem se kažnjava treće lice jer remeti red u sudnici.ne mogu doneti bez glavne rasprave. a razloge samo kada je to propisano. Rešenja kojima meritorno se odlučuje su podobna za pravosnažnost. slučaj je sledeći. * SLUČAJEVI kada se REŠENJEM ODLUČUJE MERITORNO: 1) U parnicama o SMETANJU državine – privremeno rešenje 2) REŠENJE o troškovima parničnog postupka 3) PLATNI NALOG – obavezuje se tuženi da plati novčanu sumu tužiocu *RAZLIKE IZMEDJU PRESUDE i REŠENJA sastoje se u sledećem. presuda je bilateralna. a rešenje je unilateralno – procesna situacija se rešava prema prvoj stranci. sva ostala rešenja. Što se tiče pravosnažnosti. Objavljeno rešenje dostavlja se strankama: a) ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba.propuštanja ili Vreme donošenja presude je dan kada je presuda doneta. Dalje. rešenjem se mogu kazniti svedok ili veštak jer nisu pristupili ročištu. Protiv rešenja koja sud donosi u stadijumu pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena žalba. Presude zbog . rešenja kojima sud okončava postupak odbacivanjem tužbe ili pravnog leka. već se njime po pravilu rešava o procesnim pitanjima. Pismeni sastav rešenja treba da sadrži uvod i izreku (uvek). Dostavljanjem se strankama saopštava rešenje doneseno van ročišta. 2. R E Š E NJ E POJAM – Sudska odluka kojom se spor ne rešava meritorno. rešenja kojima sud preduzima radnje upravljanja postupkom (sud nije vezan rešenjem koje se odnosi na upravljanje glavnom raspravom). a rešenjem se može kazniti i treće lice. Npr. 78 . Postoje četiri grupe rešenja: 1. Pravni lekovi kod presude i rešenja se razlikuju.

Sporazum koji vodi sudskom poravnanju je rezultat međusobnog (uzajamnog) popuštanja izmedju stranaka. Momenat kada se poravnanje smatra zaključenim je kada su obe stranke potpisale zapisnik na koji je njihovo poravnanje primljeno. ali kaže da mu dužnik plati u ratama (došlo je do uzjamnog popuštanja. FORMA – Sudsko poravnanje se prima na zapisnik kod suda. ili na jedan njegov deo. onda nema poravnanja. prinudno pravnim propisima ili moralu. a jedan ostaje u sudu. Sudsko poravnanje odmah stupa na snagu čim je zaključeno. Ako jedna strana odbije da potpiše zapisnik nema poravnanja. Sud treba da ima aktivnu ulogu. U zapisniku se mora konstatovati da je pročitan. Protiv ovog rešenja se može podneti žalba. Sud ne mora uvek da dopusti da se zaključi sudsko poravnanje. Ako sud nađe da je dozvoljeno pravnanje – tada sud ne donosi rešenje već se poravnanjem okončava spor. Sudsko poravnanje se može zaključiti u odnosu na ceo tužbeni zahtev. Strankama se omogućava da same pročitaju zapisnik. Sudsko poravnanje (sporazum) se mora zaključiti u granicama predmeta spora. ali ako je samo jedna stranka popustila. Za momenat potpisivanja se vezuje dejstvo poravnanja. Ne mora biti ekvivalencije u popuštanju. Sud ima obavezu kontrole. sud donosi rešenje kojim se poravnanje odbija. da podstiče stranke. ako dužnik pristane na taj uslov). Npr. doneta presuda na osnovu priznanja ili odricanja. Ako utvrdi postojanje nekog od ovih razloga. osim ako poravnanjem nije drugačije ugovoreno. Nije potrebna posebna dozvola suda da se zaključi sudsko poravnanje. Sud mora voditi računa i o pravima trećih lica. a ako je advokat dovoljno je da nije isključeno. Ovlašćenje za zaključenje sudskog poravnanja mora biti izričito dato ako punomoćnik nije advokat. ona je neophodan ekvivalent. 79 . Ako popuštanja uopšte nema – onda to nije sudsko poravnanje već može da bude npr. jer se zapisnik mora proučiti i kad stranke to ne traže. Uzajamnost nije uslov. da im kaže da ta mogućnost postoji.SUDSKO PORAVNANJE POJAM – sudsko poravnanje je ugovor kojim stranke pred sudom sporazumno rešavaju spor i time okončavaju postupak. Nakon zaključenja poravnanja svaka strana snosi svoj deo troškova koji su vezani za postupak. može se dogoditi ne odustane od iznose. Po jedan overeni prepis zapisnika kojim se konstatuje da je sačinjeno poravnanje daje se strankama. pred sudom i uz izvesno sudelovanje suda. učini sve što je potrebno da bi stranke zaključile poravnanje. posle čitanja predsednika veća. Ono mora biti pismeno dato na zapisnik. To je meritorno okončanje parnice sporazumom stranaka bez sudske odluke. na kome su svi prisustvovali. Sud po službenoj dužnosti (EX OFFICIO) pazi da se poravnanjem ne izbegne primena prinudno-pravnih propisa i da ne bude protivno ustavnim načelima. Mora biti zaključeno na ročištu.

POJEDINAČNA DEJSTVA PORAVNANJA – deluje po principu NE BIS IN IDEM.tužba za poništenje poravnanja. kao ni vanredni pravni lekovi. Dopuštena je jedino tužbom za poništaj zbog nedostataka u manama volje (zabluda. st. Okončava se spor izmedju stranaka sa dejstvom meritorne sudske odluke. prevara. izneti predlog za mirno rešenje spora. Vesna misli da to ne bi trebalo da bude dopušteno. U drugim pravima poravnanje se pobija vanrednim pravnim lekovima. Taj spor se vodi po opštim pravilima parničnog postupka i ima pravo na sve pravne lekove . Može se zaključiti pre pokretanja postupka (parnice) u vanparničnom postupku gde je uvek nadležan prvostepeni sud. Sud poravnanjem ne rešava predhodno pitanje. pretnja). Po čl. ako je dozvolio zaključenje i ako je to protivno prinudno pravnim propisima i pravilima morala – da li stranke mogu to da pobijaju . 80 . Zainteresovano lice može preko opštinskog suda. Nije rečeno da li treća lica koja su oštećena tim poravnanjem imaju pravo da podnose tužbu za poništaj. Sud će tu stranku pozvati i upoznati je sa predlogom.DEJSTVA PORAVNANJA – Njegovim zaključenjem je stvorena situacija kao da o tužbenom zahtevu postoji pravnosnažna presuda sa izrekom koja ima istu sadržinu kao i poravnanje. POBIJANJE PORAVNANJA – Žalba protiv sudskog poravnanja nije dopuštena. 3. Stranke mogu da zaključe poravnanje sve do okončanja glavne rasprave. Pred žalbenim sudom poravnanje se zaključuje na drugostepenoj raspravi. Sudsko poravnanje nema autoritet kao presuda. Troškove ovako postignutog poravnanja snosiće stranka koja je preduzela inicijativu. U suprotnom bi drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i tužbu bi odbacio. Vansudsko poravnanje. a on obaveštava Viši sud ako u to vreme teče postupak po žalbi. Postoji apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka ako je odlučeno o zahtevu u kome je već odlučeno sudskim poravnanjem. na čijem području protivna stranka ima prebilvalište.to što su se služile svojom nesavesnošću. Tužilac uzima na sebe da povuče tužbu. Sporovi bračnog i roditeljskog statusa ne mogu biti okončani poravnanjem. a ako to ne učini tuženi može istaći prigovor. Ako je sud odbio da zaključi poravnanje tj. Sudsko poravnanje se zaključuje pred prvostepenim sudom. 3 dozvoljeno je poništenje ovakvog poravnanja iako prof. Sudsko poravnanje se zaključuje pred prvostepenim sudom. ali mogu i tokom žalbenog postupka. Nikada se ne uzima da spor rešen poravnanjem nosi presumpciju istinitosti zato što je rešen voljom stranaka bez utvrđenja istine. Ako je predhodno pitanje rešeno sudskim poravnanjem i javi se kao predhodno pitanje u nekom drugom postupku sud nije vezan poravnanjem i ponovo rešava predhodno pitanje. POKUSAJ PORAVNANJA PRE PARNICE – Zakon predvidja mogućnost da se poravnanje pokuša pred sudom pre parnice (preventivno poravnanje). zaključeno u vreme parnice. O zaključenom poravnanju sud vodi računa po službenoj dužnosti. Treće lice mora da podnese tužbu za utvrđenje kojim traži zaštitu svojih prava. ima samo materijalno pravno dejstvo. on o poravnanju obaveštava viši sud ako u to vreme teče postupak po žalbi.

da li se pobijaju pravnosnažne ili nepravosnažne presude: 1) Redovni pravni lekovi – njima se pobijaju nepravnosnažne odluke a) Žalba protiv presude b) Žalba protiv rešenja c) Prigovor protiv platnog naloga 2) Vanredni pravni lekovi – njima se pobijaju pravnosnažne presude a) b) c) d) Direktna revizija (žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje) Revizija Zahtev za zaštitu zakonitosti Predlog za ponavljanje postupka Osnovna razlika izmedju redovnih i vanrednih pravnih lekova je u njihovim dejstvima. a kod vanrednih ne otklanja se nastupanje pravnosnažnosti. a drugi misle da nije retroakcijski pravni lek jer o reviziji mora uvek da odlučuje drugo veće. O prigovoru protiv platnog naloga odlučuje sud koji je tu odluku doneo. Leži i u potrebi da se kroz primenu pravnih lekova ujednači primena prava u istim ili sličnim slučajevima. VRSTE – pravnih lekova se dele prema različitim kriterijumima *Kriterijum prema SVOJSTVIMA OBJEKTA POBIJANJA – tj. Izuzetno to može biti parnična radnja drugog lica (javnog organa) u javnom interesu. 81 . Kod redovnih otklanja se nastupanje pravnosnažnosti. POJAM – Pravni lek je parnična radnja kojom stranka predlaže da sud ukine ili preinači odluku koja je za nju nepovoljna. jer o reviziji odlučuje isti sud. Pravni lekovi mogu biti redovni i vanredni. Njom se pobija odluka. *Prema nadležnosti suda koji treba da odluči o pravnom leku: 1) Devolutivni – Oni o kojima odlučuje Viši sud u odnosu na sud koji je doneo pobijanu presudu. U sistemu ljudskih prava garantuje se pravo na pravni lek kao jedno od ljudskih prava i to je ustavno pravo. različito od onoga koje je u redovnom postupku odlučilo. Postoje dva mišljenja. kao i o predlogu za ponavljanje postupka. prva grupa smatra da je revizija retroakcioni pravni lek. jer se njima pobija pravosnažna presuda.PRAVNI LEKOVI Leži u potrebi kontrole rada nižih sudova od strane viših sudova. Praktični značaj razlikovanja se svodi na sistem rada suda. 2) Remonstrativni (retroakcioni) – O pravnom leku odlučuje isti sud koji je doneo pobijanu odluku.

3) Jednostrani pravni lekovi – ne dostavljaju se protivnoj stranci. *S obzirom na ovlašćenje suda . Samo odlučuje da li je odluka zakonita ili ne. 82 . preinači odluku. Većina je dvostranih pravnih lekova. Kasatorne pravne lekove – predlog za ponavljanje postupka. Ako je dobro utvrđeno činjenično stanje. 2. on će usvojiti tužbeni zahtev i rešiti spor tj. Sud ne sme da se izjašnjava o tužbenom zahtevu (predmetu spora) već tužbeni zahtev samo prihvata ili odbija. Reformatorske pravne lekove – Sud može odlučiti o samom predmetu spora. usvoji. a ne samo da je ukine i vrati na ponovno odlučivanje – ukine. i to su žalba protiv rešenja i prigovor protiv platnog naloga. može da odluči drugačije nego što je rešeno u prvostepenoj presudi. Mora se poštovati pravilo kontradiktornosti.*S obzirom na Položaj stranaka u postupku po pravnom leku: 1) Dvostrani pravni lekovi – po pravilu moraju se dostaviti protivnoj stranci na odgovor.da li sud može da se upusti u odlučivanje predmetu spora ili su mu ovlašćenja uža – dele se na: 1. a pogrešno primenjena materijalna pravna norma sud može da ukine prvostepenu presudu pa umesto da odbije. Primeri su žalba protiv presude I predlog za ponavvljanje postupka. 2) Trostrani pravni lekovi – revizija.

Uslovi moraju da budu kumulativno ispunjeni. stavi njegova dejstva van snage. 3) Prekida određene rokove – (rok za podnošenje žalbe i rok za dobrovoljno izvršenje činidbe . oznaku suda. jednostrana parnična radnja stranke koja dodvodi do formalne pravnosnažnosti u odnosu na stranku koja ih je dala . Svaka prvostepena presuda se može pobijati žalbom (čak i sporovi male vrednosti) jer je žalba ustavni princip. To je neopoziva. 83 . Ukoliko ne sadrži bitne elemente. USLOVI ZA DOPUSTENOST ZALBE – kao parnične radnje su posebne procesne pretpostavke od kojih zavisi da li će višestepeni sud uopšte uzeti žalbu u razmatranje. žalbeni razlog.U pitanju je uvek je prekid. a ne i obrazloženje presude. Opšti je 15 dana. uobičajeni način da stranka koja je nezadovoljna odlukom prvostepenog suda. odlaže nastupanje pravnosnažnosti i zvršnosti. broj predmeta. 2) Uslovi vezani za rok. Odricanje znači da se stranka obavezala da neće žalbu uopšte podneti.REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1) ŽALBA PROTIV PRESUDE POJAM – parnična radnja stranaka protiv prvostepene presude. Bitan je samo meritum. To je dvostrani pravni lek jer se dostavlja na odgovor drugoj stranci. a ne drugostepeni jer je to pravnosnažno okončanje spora. Ukoliko prvostepeni sud utvrdi da ni posle toga žalba nije dopuštena donosi rešenje o odbacivanju.). 2) Devolutivno dejstvo – uvek zasniva nadležnost višeg suda u odnosu na sud od koga potiče pobijana presuda. 5) Žalba mora biti UREDNA. Ponovo počinje da teče tamo gde je stao. Žalba mora biti blagovremena. punomoćnik. tj. vratiće se žaliocu na dopunu. Oni su brojni: 1) Zavise od predmeta (objekta) pobijanja. izjavu iz koje se vidi obim u kome ona presudu pobija. 3) Žalbu može izjaviti samo ovlašćeno lice (stranka. Mora da sadrži sve elemente koje treba da ima podnesak (označenje presude koja se žalbom pobija. To je redovni pravni lek. više nema pravo na žalbu. DEJSTVA – 1) Suspenzivno dejstvo – njenim ulaganjem sprečava se nastupanje pravnosnažnosti presude tj. žalba postaje nedopuštena. žalba se odbacuje kao nedopuštena. umešač. Protiv tog rešenja je dopuštena žalba drugostepenom sudu. izjavljuje drugostepenom sudu. a posebni rok 8 dana. Samo stranka koja je izgubila parnicu u meri u kojoj je izgubila parnicu. To su prekluzivni rokovi. Opšti rok je 15 dana. Protiv drugostepenog rešenja je dozvoljen samo vanredni pravni lek – revizija. da je stavi van snage. a posebni – 8 dana. kojom žalilac traži od drugostepenog suda da presudom preinači ili ukine. 4) Odricanje i odustanak od žalbe .paricioni rok). Kod nas se žalba preko prvostepenog suda.tj.Ako se stranka odrekla ili odustala od žalbe. Kada je spor okončan rok počinje da teče od dana dostavljanja pobijane presude. od dostavljanja odluke. Traži se da prvostepeni sud odbaci žalbu. a ako se ne dopuni u roku. mora biti potpisana od strane žalioca. a ne obustava postupka.

na osnovu kojih smatra da je prvostepena presuda nepravilna ili nezakonita. to su nepravilnosti u prvostepenom sudjenju zbog kojih žalilac presudu pobija.Povreda procesnog prava . (sadrži: okolnosti. iz praktičnih razloga u ZPP je izvedena trojna podela po kojoj se svi razlozi dele na ove tri vrste: a) Bitne povrede odredaba parničnog postupka b) Pogrešno ili nepotpuno utvdjeno činjenično stanje c) Pogrešna primena materijalnog prava Stranka može presudu pobijati iz više razloga iste ili različite vrste. pravno shvatanje stranaka). (A) BITNE POVREDE ODREDABA PARNIČNOG POSTUPKA – je povreda procesno-pravne norme koja je dovela ili mogla dovesti do nepravilne ili nezakonite odluke. Neki autori smatraju da to nije moguće.Povrede materijalnog prava 2) Činjenično stanje se uvrdjuje primenom procesnih odredaba o dokazivanju. činjenice. VRSTE – 1) Teorijski posmatrano postoje samo dve vrste nepravilnosti. Prvo shvatanje je prihvatljivije.RAZLOZI ZA ŽALBU POJAM – okolnosti koje stranka navodi u žalbi. Drugim rečima. nego i kad je netačno utvrdio činjenicu od koje zavisi njena primena (npr. Zakon predviđa dve vrste procesnih povreda: 1) Apsolutno bitne povrede 2) Relativno bitne povrede 84 . Iz gore navedenih razloga mogu se pobijati sve vrste presuda. a to su: . Postavlja se pitanje ima li uopšte povrede koja nije bitna. Medjutim. Bitna povreda je učinjena ne samo ako je sud procesnu odredbu pogrešno primenio. ali drugo je bliže pravnom životu. netačno je utvrdio dan dostavljanja odluke i zbog toga je žalbu odbacio kao neblagovremenu). dok drugi smatraju da takve povrede postoje.

ili ako presuda nema uopšte razloga.Ako je bio nadležan viši sud. zapisnik o iskazima datim u postupku I samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. Drugostepeni sud mora uzeti u obzir da je svaka apsolutno bitna povreda mogla uticati na donošenje nepravilne i nezakonite odluke. 9) ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu . I to nezakonitim postupanjem (propuštanjem dostavljanja). ili ako o bitnim činjicama postoji protivrečnost izmedju onoga što se u razlozima presude navodi. Sud je bio apsolutno nenadležan : .pod 4) I 8). 7) ako stranci nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. osim dva izuzetka .1) Apsolutno bitne povrede – čl. kao I ako je sud bio nepropisno sastavljen. ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni. ali u nekim slučajevima . ukoliko vodjenje parnice. vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno. Mogu se svrstati u nekoliko kategorija: 1) U donošenju presude učestvovao je sudija ili porotnik koji je bio izuzet po sili zakona ili rešenjem suda ili ako je učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi. 2) ako je odlučeno o tuzbenom zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost. ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama. Na ove povrede sud pazi po službenoj dužnosti. a naročito ako je izreka presude nerazumljiva. o sadržini isprava. Čine povrede većeg značaja. i na njih pazi po službenoj dužnosti – ex officio. 10) ako je odlučeno o zahtevu o kojem je ranije već pravosnažno presudjeno. ako protivreči sama sebi ili razlozima presude. ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik.umesto veća sudio sudija pojedinac .ne bis in idem 11) ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi.Ako je odlučeno o tužbi: koja je podnesena posle prekluzivnog roka . ili je zaključeno sudsko poravnanje ili po kome već teče parnica. 4) ako je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarno nadležan viši sud iste vrste. sud druge vrste Povreda mesne nadležnosti – Ako je stranka izjavila prigovor ako se stranka u žalbi pozove. 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. sud o ovome ne vodi računa ex officio. 5) ako je protivno odredbama ZPP sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. odn. ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice. Taj značaj je takav da je svaka apsolutno bitna povreda mogla uticati na tačnost presude u svakoj parnici u kojoj je učinjena. ili ako zakonski zastupnik. odn. punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vodjenje parnice ili za pojedine radnje u postupku. 3). 9) i 10) dolazi I do odbacivanja tužbe. sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlučio da je stvarno nadležan. 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik I pismo.2). Povreda pravila o sastavu suda: .učestvovao sudija koji je bio izuzet po sili zakona ili rešenjem suda. 85 . Sud ukida presudu. 6) ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu zbog propuštanja ili na osnovu priznanja ili odricanja. 3) ako je odlučeno o zahtevu po tužbi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka. 361 st. . 2.

odlučnih činjenica (nespornih I utvrdjenih spornih). (B) POGREŠNO ILI NEPOTPUNO UTVRĐENO ČINJENIČNO STANJE – postoji kada je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio. jer sud na nju ne pazi po službenoj dužnosti. Stranka može utvrditi da je presuda nepravilna zato što je sud neku činjenicu od značaja za primenu materijalno pravne norme pogrešno utvrdio ili propustio da utvrdi. odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave. NPR: . Žalilac mora da učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. Sud mora da utvrdi postojanje uzročnog odnosa između relativno bitne povrede i nepravilnosti ili nezakonitosti presude (postojanje mogućnosti uzročne veze).2) Relativno bitne povrede – Čl. Sud ne pazi po službenoj dužnosti na ove razloge. 361/1. Ovo je žalbeni razlog zbog koga se najčešće ukida presuda prvostepena suda. Mora dokazati da je bio savestan. odnosno kada je nije utvrdio. kontrolisaće da li je dobro primenio normu čak i kad stranka nije izjavila žalbu. Zbog ovih razloga ne može se izjaviti revizija. Žalbom se kao nove mogu izneti samo činjenice koje su postojale pre nego što je rasprava zaključena. Zbog materijalno-pravne nepravilnosti ne može se pobijati presuda na osnovu priznanja I na osnovu odricanja. sud je pogrešno razumeo da je jedan zakon prestao da važi ili je iz zakona izveo netačan zaključak da je za jednu vrstu potraživanja predvidjen kratak rok zastarelosti). 2) Druga nepravilnost je supsumpciona greška. interpretaciona greška – npr. Drugostepeni sud mora u svakom pojedinačnom slučaju da ceni da li je povreda takva da je mogla imati za posledicu donošenje nepravilne ili nezakonite odluke.nepravedno odbijanje predloga za izuzeće iz razloga koji podležu oceni suda ili nepravedno usvajanje razloga za uskraćivanje svedočenja ili sud propusti da sasluša stranku o ličnosti veštaka. *Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kada sud je propustio da utvrdi stanje u pogledu sporne odlučne činjenice koju je stranka iznela ili koju je on bio dužan uzeti u obzir po službenoj dužnosti. sud je jedno ponašanje neopravdano kvalifikovao kao savesno). ali I ne mora. 86 . Imamo dva vida materijalno pravne nepravilnosti. Podvodi činjenično stanje pod pogrešnu materijalno pravnu normu a ne na onu na koju činjenično stanje ukazuje.Nepotpuno utvrdjeno činjenično stanje postoji I kada na to ukazuju novi dokazi i nove činjenice (BENEFICIUM NOVORUM). Svaka povreda procesne norme koja je dovela ili je mogla dovesti do nepravilne ili nezakonite odluke suda. 1) Prvi je kada sud nije ispravno shvatio materijalno-pravnu odredbu (tzv. Presuda zbog propuštanja se ne može pobijati iz ovih razloga: *Pogrešno utvrđeno činjenično stanje postoji kada sud pogrešno utvrdi neku odlučnu činjenicu. U žalbi se mora istaći ova relativna povreda. Oba slučaja su posledica primene materijalnog prava na koju sud pazi ex officio tj. (C) POGREŠNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA – postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. znači može da je ukine. kada je sud pogrešno uzeo da utvrdjeno činjenično stanje odgovara apstraktnim obležjima predvidjenih u normi pod koju je podveo to činjenično stanje (npr.Cinjenicno stanje je skup važnih.

sudija izvestilac priprema izveštaj veću radi razmatranja predmeta. stranka ima jedino pravo na vanredni pravni lek reviziju i tada presuda postaje pravnosnažna. a po potrebi će sprovesti izvidjaj da proveri istinitost odnosnih navoda u žalbi. Ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba). po potrebi. Drugostepeni sud odlučuje. Drugostepeni sud će zakazati raspravu I odlučiti o žalbi I zahtevima stranaka kada je u istoj parnici prvostepena presuda već jednom bila ukinuta.koji proučava predmet i na sednici iznosi podatke (usmeno). Sastoji se od trojice sudija profesionalaca od kojih je jedan sudija izvestilac . 87 . ne prisustvuju stranke i zastupnici. od prvostepenog suda da pribavi izveštaj o povredama odredaba postupka I da zatraži da se radi utvrdjivanja tih povreda sprovede izvidjaji. U praksi stručni saradnici mogu da iznose podatke o predmetu. prvostepeni sud će rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba pozvati žalioca da u odredjenom roku žalbu dopuni ili ispravi. po odredbama ovog zakona. ne iznoseći svoje mišljenje. Sudija izvestilac može. Izuzetak je kada veće drugostepenog suda nadje da je radi pravilnog utvrdjenja činjeničnog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove već izvedeni dokazi. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. neblagovremenu I nedozvoljenju žalbu odbacuje rešenjem protiv koga nije dozvoljena žalba. zakazaće raspravu pred drugostepenim sudom. Odluka drugostpenog suda ne može biti nepovoljnija za stranku nego po presudi (pobijanoj odluci). ili su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka. a pobijana presuda se zasniva na pogrešno I nepotpuno utvrdjenom činjeničnom stanju. Neblagovremena je ako je podneta nakon isteka zakonskog roka za njeno podnošenje. 2) Tok postupka pred drugostepenim sudom – kad spisi po žalbi stignu drugostepenom sudu.POSTUPAK PO ŽALBI Podeljen na postupak: 1) Pred prvostepenim sudom 2) Pred drugostepenim sudom 1) Žalba se uvek podnosi provostepenom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud I protivnu stranku. prvostepeni sud će žalbu I odgovor na žalbu ako je podnese. Ako žalilac tvrdi da su prvostepenom odlukom povredjene odredbe parničnog postupka. Ako žalilac u odredjenom roku ne postupi po tom traženju. Po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu. prvostepeni sud će dati objašnjenje povodom navoda žalbe koje se tiču tih povreda . Kod drugostepene rasprave nema mogućnosti za donošenje presude zbog propuštanja. Pošto je sudija izvestilac izneo podatke. To je bio redovan način postupanja do donošenja novog ZPP. On ispituje osnovanost tužbe. po pravilu. Nepotpunu. a primerak odgovora na žalbu dostaviće prvostepeni sud žaliocu. Ako drugostepeni sud odbaci žalbu. ali nije oslobođen obaveze ispitivanja dopuštenosti žalbe. koji ispituje da li žalba ispunjava pretpostavke potrebne da bi se upustio u ispitivanje njene osnovanosti. EX OFFICIO vodi računa da li je žalba dopuštena i da li je lice ovlašćeno da podnese žalbu. Njega odredjuje predsednik žalbenog veća. sudije mogu da mu postave pitanja radi razjašnjenja i onda se veća i glasa u odlučivanju. bez rasprave. Potupak povodom pravnog leka odvija se pred predsednikom veća. sud će odbaciti žalbu. već samo veće koje donosi odluku. Nepotpuna žalba je ona koja ne sadrži sve potrebne elemente. SEDNICA VEĆA je nejavna. Nedozvoljena je ako je izjavi lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje. Ako je žalba blagovremena i dozvoljena njen primerak će prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci koja može u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na žalbu.

GRANICE ISPITIVANJA PRVOSTEPENE PRESUDE U pogledu granica ispitivanja pobijane presude važi načelo dispozicije I izražava se kroz pravilo TANTUM DEVOLUTUM QUANTUM APPELLATUN – drugostepeni sud ispituje presudu samo ako se stranka protiv nje žali I samo utoliko može odlučiti o žalbi. Dakle. Postoje odstupanja od pravila da se ispituju samo u granicama postavljenim u žalbi. Ako obim pobijanja nije žalbom odredjen uzima se da je presuda u celini napdnuta. Ako takvu odluku ne donose. Ne može se drugostepenom odlukom odlučiti nepovoljnije po onu stranu koja je izjavila žalbu. drugostepeni sud će se upustiti u ispitivanje da li je pobijana presuda tačna. jer smatra da je radi pravilnog utvrdjivanja činjenica potrebno održati novu glavnu raspravu. ispituje se prvostepena presuda u granicama postavljenim. Rezultat ispitivanja je potvrda. On to čini samo u delu u kome je presuda napadnuta. Delimično napadnuta presuda postaje pravosnažna u delu koji nije žalbom zahvažen.Žalba dopuštena. To provreravanje može dovesti do odbacivanja žalbe rešenjem. NEMERITORNE . ukidanje ili preinačenje presude. potpuna I dopuštena. Princip zabrane – reformatio in peius – zabrana odlučivanja na štetu žalioca u slučaju da je samo jedna strana izjavila žalbu.odbacuje se žalba koja je nedopuštena MERITORNE Donosi se pošto drugostepeni sud stane na stanovište da je žalba dopuštena . Drugi je kada viši sud (čak I kada se žalba ne zasniva na pogrešnom ili nepotpuno utvrdjeno činjeničnom stanju) rešenjem ukida presudu I vraća predmet prvostepenom sudu. Obrazloženje drugostepene odluke mora da sadrži ocenu žalbenih navoda od odlučujućeg značaja I označenje razloga koji su uzeti u obzir po službenoj dužnosti. izjavljenim u žalbi s tim što treba imati u vidu da se neki razlozi ispituju EX OFFICIO. Ispituje se samo onaj deo koji je pobijan. VRSTE ODLUKA DRUGOSTEPENOG SUDA Drugostepeni sud istpituje da li je žalba blagovremena. pa taj njen deo ne može biti predmet ispitivanja ni kad se razlog žalbe odnosi na celu presudu. Prvi se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka I pravilnu primenu materijanog prava na koje sud pazi po službenoj dužnosti. osim ako je odlučio da je sam održi. odlučuje o žalbi rukovodeći se žalbenim razlozima 88 .

Oživljavaju svi institute prvostepenog postupka I sva prava koja inače strankama pripadaju u prvostepenom postupku. tada drugostepeni sud primenjuje drugu materijalno – pravnu normu I odlučuje drugačije u odnosu na prvostepeni sud.Po kriterijumima razloga koje je sud uvažio sve odluke se dele na rešenja I presude. Protiv tog rešenja je moguća revizija. zbog pogrešno ili netačno utvrdjenog činjeničnog stanja). ali primena materijalnog prava je pogrešna. b) Kada ukida prvostepenu odluku. 89 . Odstupanje od načela usmenosti. ako je prekoračen rok za podnošenje tužbe). a drugostepeni sud utvrdi da je savestan. pogrešna ocena isprava ili indicija (pogrešno izvedeni dokazi) plus ako je presuda zasnovana isključivo na takvim dokazima. Ovo ne okončava postupak. Postupak se meritorno okončava pred drugostepenim sudom. Našao je da je sve u redu sa pravosnažnom presudom (odbija se žalba I potvrdjuje se prvostepena presuda). c) Drugostpeni sud može da ukine presudu I odbaci tužbu kao nedopuštenu. ne bis in idem. 1. a kod slučaja b) I c) radi o slučaju kada se postupak ne okončava. REŠENJA a) drugostepeni sud rešenjem odbacuje žalbu kao nedopuštenu kada je neblagovremena. prvostepeni sud zaključi da je tuženi bio nesavestan I na osnovu toga donese odluku. Tada se presuda vraća prvostepenom sudu koji je vezan u pogledu činjenica I u pogledu materijalnog prava d) Rešenjem se ukida prvostepena presuda I odbacuje tužba kao nedopuštena kada drugostepeni sud zaključi da postoji neotlonjiva procesna smetnja (apsolutna nenadležnost suda. 2. Ako recimo. ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o nekim drugim činjenicama na kojima je zasnovana presuda. U slučaju pod a) I d) radi se o pravosnažnom rešenju. Pravosnažnost presude se izvodi iz prvostepene presude. ako sud nadje da je činjenično stanje dobro utvrdjeno. Ovim rešenjem se parnica okončava. 4. PRESUDE a) odbijanje žalbe I potvrdjivanje prvostepene presude – odbiće žalbu kao neosnovanu I potvrdiće prvostepenu presudu. To je već u radnoj fazi postupka trebalo da uradi prvostepeni sud. vraća predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje (ovakvu odluku će doneti zbog bitnih povreda. Tu se razlikuje nekoliko situacija. 3. održavanje rasprave pred drugostepenim sudom I utvrdjivanje drugačijeg činjeničnog stanja od onog koje je utvrdjeno pred prvostepenim sudom. b) Usvajanje žalbe I preinačenje prvostepene presude – pogrešna primena materijalnog prava. izjavljena od neovlašćenog lica ili kada ne nepotpuna. Prvostepena presuda može biti I delimično izmenjena.

To su ona rešenja koja se uopšte ne mogu pobijati žalbom. Razlozi su bitne povrede. a sve ostale imaju. Postupak teče I pred prvostepenim sudom I pred drugostepenim. Samo kada je u ZPP izričito navedeno da određene žalbe nemaju suspenzivno dejstvo. On se bavi 90 . Kada žalba nema suspenzivno dejstvo. b) Rešenja koja se mogu pobijati vezanom žalbom (žalbom protiv presude) . Nema svaka žalba protiv rešenja suspenzivno dejstvo (izvršnost rešenja). Rešenje protiv koga nije dopuštena posebna žalba može se odmah izvršiti. Objekt (predmet) pobijanja . Žalba mora biti uredna i potpisana. Žalbu protiv rešenja može izjaviti svako treće lice na koje se rešenje odnosi (i veštak i svedok i tumač. Rešenje kojim se usvaja predlog za izvođenje dokaza odbija. to znači da je nastupila izvršnost rešenja. Npr.Rešenje kojim se isključuje javnost. osim protiv onog za koje je u Zakonu suprotno propisano. Takvo rešenje se može pobijati žalbom protiv presude. advokat nezavisno od toga da li je stranka uspela u sporu ili ne).Rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće (može se pobijati žalbom protiv presude) . pa ni stranku. a žalba protiv presude je uvek bilateralna. Uslovi za dopuštenost a) Razlika je u pogledu DUŽINE ROKA – za samostalnu žalbu rok je 8 dana. koja vezuju sud i stranke.svaka prvostepena presuda se može pobijati žalbom. mogu se pobijati žalbom. Žalba protiv rešenja ima devolutivno dejstvo.Rešenja koja predhode donošenju presude . neke žalbe imaju i kraći rok koji iznosi tri dana (žalba protiv rešenja o privremenim merama b) Razlika u pogledu OVLAŠĆENJA za izjavljivanje Žalbu protiv presude mogu izjaviti samo stranke i njihovi zastupnici koje su izgubile spor. ne mora biti dostavljena protivnoj stranci na odgovor. Rešenje suda o rešavanju sukoba nadležnosti se ne može uopšte pobijati žalbom.Žalba protiv presude ima suspenzivno I devolutivno dejstvo. Postupak po žalbi protiv rešenja – to je jednostrani pravni lek. c) Rešenja koja se mogu pobijati samostalnom žalbom. Rešenje kojim se zahtev za izuzeće usvaja. pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog pogrešne primene procenih normi koje se odnose na položaj nekoga u postupku. To može biti zakonom predviđeno. jer ona ne vezuju ni sud koji ih je doneo. pre njegove pravosnažnosti.2) ŽALBA PROTIV REŠENJA To je redovni pravni lek protiv prvostepenog rešenja. Prvostepeni sud može da odbaci žalbu protiv rešenja. pogrešna primena materijalnog prava. Ne može se svako prvostepeno rešenje pobijati žalbom. Tok postupka po žalbi protiv rešenja nezavistan je od toka postupka pokrenutim tužbom. a tu spadaju rešenja o zakazivanju ročišta. Žalba protiv rešenja može biti unilateralna. Sva rešenja kojima se okončava postupak. Razlika u dejstvima izmedju presude I rešenja . Žalba je dozvoljena protiv svakog rešenja. U pogledu pobojnosti rešenja se dele na: a) Apsolutno nepobojna rešenja . rešenja kojima se kažnjava svedok ili rešenja kojima se odbija da treće lice bude umešač. O svim žalbama protiv rešenja odlučuje viši sud drugog stepena.

Presuda koja se pobija vanrednim pravnim lekovima ostaje pravosnažna sve dok se ne pokaže da je vanredni pravni lek osnovan. 91 . Pobijanje pravosnažne odluke ne znači da se svaka takva odluka može napasti.I problemom da li je protiv samostalnog rešenja uopšte dopuštena žalba protiv rešenja. 3) Rešenje drugostepenog suda kojim se potvrđuje prvostepeno rešenje revizibilna I nerevizbilna rešenja. Vanredni pravni lekovi imaju za cilj da sud pobijanu odluku stavi van snage i da donese novu u skladu sa stvarnim stanjem i zakonom. VANREDNI PRAVNI LEKOVI Pravni sistem mora da sadrži procesna sredstva kojima se pod propisanim uslovima omogućuje ispitivanje pravnosnažne odluke. Takva pravna sredstva su vanredni pravni lekovi i u našem pravu njih upotrebljavaju stranke u sopstvenom interesu. Stranci je omogućeno da pravnosnažnu odluku pobija direktnom revizijom. dostavlja sve spise predmeta drugostepenom sudu. Revizibilnim rešenjima se okončava postupak (rešenje kojim se odbacije tužba ili predlog za ponavljanje postupka). Ako nadje da je žalba blagovremena I dopuštena. Samim njegovim ulaganjem ne odlaže se ni izvršenje odluke. 2) Rešenje kojim se ukida prvostepeno rešenja i vraća se na ponovno odlučivanje. niti se ona može napasti zbog svake nepravilnosti. a državni tužilac u javnom interesu. Oživljava postupak po pitanju koje je predmet žalbe. Od izjavljenog pravnog leka njegov podnosilac može odustati. 1) Rešenja kojima se odbacuje žalba protiv rešenja (neblagovremena I izjavljena od strane neovlašćenog lica). zahtevom za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke I predlogom za ponavljanje postupka. nema rasprave. žalba protiv presude je dvostrani pravni lek koji se dostavlja protivnoj strani. Državni tužilac može u istom cilju podići zahtev za zaštitu zakonitosti. 4) Rešenja kojima se preinačuje prvostepeno rešenje – ako je pogrešno primenjeno materijalno pravo. ODLUKE – sve odluke imaju formu rešenja. Revizija nije dopuštena. Drugostepeni sud uvek odlučuje u sednici veća. Za razliku od rešenja. revizijom. Prvostepeno rešenje postaje pravnosnažno.

radi se zapravo o redovnom pravnom leku o kojima uvek odlučuje Vrhovni sud. Njime se pobija nepravosnažna odluka.1) DIREKTNA REVIZIJA (Žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje) Novi pravni lek je žalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje . O dopštenosti ovog pravnog leka Vrhovni sud Srbije odlučuje u veću od trojice sudija. Prvostepeni sud će po prijemu odgovora na žalbu dostaviti žalbu I odgovor na žalbu sa svim spisima drugostepenom sudu. drugostepeni sud odlučiće o žalbi na prevostepenu presudu po opštim pravilima. u suprotnom. a o osnovanosti ovog pravnog leka odlučuje veće sastavljeno od petorice sudija. kao I saglasnost Vrhovnog suda Srbije. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. Vrhovni sud može ili da odbije ovaj pravni lek I potvrdi prvostepenu presudu. To je pravni lek koji je sistematizovan u ZPP kao vanredni pravni lek. Žalba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu I dostavlja se na obavezan odgovor suprotnoj stranci (ukoliko se u odgovoru suprotna stranka saglasila da o izjavljenom pravnom leku odlučuje Vrhovni sud). Drugostepeni sud je dužan da.direktna revizija. Stranku koja je fizičko lice mora zastupati advokat. Njime se preskaće žalbena institucija. 92 . Potrebna je saglasnost druge stranke. Objekt pobijanja je prvostepena presuda. ili da prinači prvostepenu presudu. ukoliko ne odbaci žalbu. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. Uslovi za dopuštenost su blagovremenost (u roku od 15 dana protiv prvostepene presude (odluke) rok teče od dana dostavljanja odluke). kao I ako je sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranke. urednost (da sadrži ono što se zakonom traži). Presuda se može pobijati ovim pravnim lekom u parnicama u kojima je dopštena revizija samo zbog pogrešne primene materijalnog prava I bitne povrede odredaba parničnog postupka. ali ne mora to da bude. ne svaka prvostepena presuda već samo ona koja je revizorna. da se radi o parnici u kojoj je revizija dopuštena. Izjavljuje se protiv prvostepene presude protiv koje je dozvoljena revizija u roku od 15 dana.

000. pa onda od nje odustane. ne utiče na pravnosnažnost i odlaganje izvršenja. pravni interes. To je prekluzivni rok. zaštite i upotrebe pronalaska. 93 . Nema suspenzivno dejstvo. Revizija nije dozvoljena o imovinsko-pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu. Revizija se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Dozvoljena je u sporovima o zasnivanju. iz kojih razloga I potpis podnosioca. na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe. da li je izjavio advokat. a javni tužilac 30 dana. Protivna stranka ima pravo da u roku od 15 dana se izjasni o reviziji. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. Prvostepeni sud će doneti rešenje o odbacivanju revizije kao nedopuštene (neblagovremena.. ali I umešač (ali nema pravo na reviziju ako nije odmah sudelovao). Revizija nije dozvoljena ni protiv rešenja donesenih u parnicama zbog smetanja poseda. Objekt pobijanja je pravnosnažna drugostepena presuda.000. sud može da dostavi reviziju protivnoj stranci I javnom tužiocu. postojanju i prestanku radnog odnosa. da li je izjavljena protiv presude protiv koje se može izjaviti. Takodje. Ovlašćenje da izjavi reviziju ima stranka koja ima pravni interes. kao i kada usvoji žalbu I preinačuje prvostepenu presudu. ako prednost predmeta spora ne prelazi 500. tehničkih uređaja. O tome odlučuje predsednik veća. Da li se stranka može odreći prava na reviziju? Ne može se odreći. Taj sud ima ovlašćenja da ispituje dopuštenost presude (blagovremenost. preko drugostepenog suda.00 dinara. Revizija je dozvoljena samo kada odbija žalbu i potvrđuje prvostepenu presudu.. žigova kao i iz sporova nelojalne utakmice i monopolističnih ponašanja kad se odnose na imovinsko pravni zahtev. osim ako je tražila reviziju. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravosnažne presude ne prelazi 500. Stranka odnosno njen zakonski zastupnik ne mogu sami izjaviti reviziju već u njihovo ime to čini advokat. a ono se može pobijati žalbom. Revizija je uvek dozvoljena i kad se radi o imovinsko-pravnim sporovima: 1) U parnicama o pravu na izdržavanje ili o pravu na ukidanje izdržavanja 2) U sporovima o pravu na naknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanje 3) Iz imovinskih sporova koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonskih pojedinačnih akata i radnji kojim se pravna ili fizička lica zavisno od sedišta (prebivališta) stavljaju u neravnopravan položaj na jedinstvenom tržištu ili na drugi način narušava se jedinsteno tržište uključujući i parnice o naknadi štete 4) U sporovima zbog povrede autorskog prava. Podnosi se u vidu podneska koji mora biti uredan I mora sadržati naznačenje koja se presuda pobija. uzroka modela. da li se pobija u celini ili određenom delu. da li je uredna).00 dinara. ne može ponovo da izjavi reviziju. Onda prvostepeni sud dostavi ceo predmet revizijskom sudu. lice nije imalo advokata.).2) R E V I Z I J A To je vanredni pravni lek protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu. Ako je stranka odustala od revizije. predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe. Ako je prvostepeni sud odbaci to je onda prvostepeno rešenje. U svim neimovinskim sporovima je dozvoljena. nije dozvoljena ako se ne odlnosi na potraživanje u novcu.

Kod nas je revizijski sud Vrhovni sud Srbije. Izuzetno – se može pobijati kod ponavljanja postupka. tač. Vrhovni sud odlučuje bez rasprave (samo na osnovu spisa). Izuzeci: . Revizijski sud nije ovlašćen da ispituje činjenično stanje pobijane presude. 361 st. Revizijski sud ne pazi po službenoj dužnosti na apsolutno bitne povrede. Relativno bitne povrede su učinjene pred drugostepenim sudom. Revizijski razlozi – revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno I nepotpuno utvrdjenog činjeničnog stanja. 9.Sporovi iz autorskog prava Sporovi koji imaju manju vrednost od 500.Sporovi zbog izgubljenog izdržavanja . Kada se radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.Monopolski sporovi . Kada se radi o prekoračenju tužbenog zahteva. sud pazi po službenoj dužnosti. 2 tač. reč je o povredi koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. 4 (zbog nadležnosti). st. 94 . Kod aspolutno bitnih povreda revizija se može izjaviti zbog svih aposlutno bitnih povreda izuzev čl. ali pazi na one koje se tiču postojanja parnice i stranačke sposobnosti – čl. 2. Drugostepeni sud nije ispitivao sve žalbene razloge ili je povređeno pravila o sednici veća.000 Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije je KONAČNO REŠENJE i ne može se pobijati redovnim pravnim lekom.Sporovi zakonskog izdržavanja . 361.

onda onda je preinačena ii. To nije (zbog pogrešne primene meritorna odluka. Drugostepena redovnim pravnim presuda je objekt pobijanja lekom. lice je drugostepenu presudu ili I odustalo od revizije). dešava da revizioni sud Samo drugostepenu donese presudu kao što je će ukinuti ako je prvostepena. ali materijalnog prava). često se razlogu se radi.Odluke revizijskog suda povodom revizije – postoje dve grupe odluka – rešenja I presude. onda drugostepenu I ukida I prvostepenu I prvostepenu presudu drugostepenu presudu. se ne potvrdjuje drugostepena izjavljena od presuda. prvostepenu I drugostepenu Ne može se pobijati presudu. U praksi je vrlo retko ukidanje samo drugostepene presude. vraća stvar drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje I otpada pravosnažnost. je to rešenje Preinačenje drugostpene konačno. ukida ili samo Ako je drugostepenom drugostepenu ili I potvrdjena prvostepena. kada odbacuje a) kada odbija reviziju – reviziju kao drugostepena presuda tada nedopuštenu ostaje na snazi (čl. Kada u zavisnosti od toga o se preinači samo kom revizijskom drugostepena. 405). Kada usvoji reviziju I prvostepena drugostpenom. 95 . Time (neblagovremena. a nema uslova za preinačenje. isključivo u drugostepenom postupku. češće se ukidaju obe. Presudom se aposlutno bitna odlučuje I meritorno I povreda učinjena konačno. pogrešno utvrdjeno činjenično stanje. b) Kada usvoji reviziju I preinači neuredna. neovlašćenog lica. Naš revizioni sud ukida obe presude ako posumnja da je zbog pogrešne primene materijalnog prava. REŠENJA PRESUDE i.

). Drugo ograničenje je u tome da se drugostepeno rešenje može revizijom pobijati u sporu u kome su ispunjeni uslovi za reviziju protiv presude. Prvo se tiče sadržine rešenja (revizija je dozvoljena samo protiv rešenja kojim se postupak pravosnažno završava. Mora biti izjavljena od ovlašćenog lica preko advokata. Protiv ovog rešenja ne postoji pravo na žalbu. O njoj treba da odlučuje Vrhovni sud. 4) ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI To je vanredni pravni lek koji podiže državni organ (republički javni tužilac) u interesu zaštite zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na 96 . Revizioni sud će odbaciti tužbu zbog povrede principa NE BIS IN IDEM. ili je tužba podneta po isteku paricionog roka. U imovinskom sporu revizija protiv tog rešenja nije dozvoljena ako vrednost predmetnog spora ne prelazi granični iznos.Nemački sistem.iii.ako je vrednost spora ispod 500. Ovo je takodje. Razlika je u pogledu uslova koji se odnose na neimovinske i imovinske sporove.god.Apelacioni sud može dopustiti reviziju kada se radi o pitanjima: . Od ovog pravila propisano je odstupanje: Kada drugostpeni sud donosi rešenje kojim se okonačava.). Postoje dva ograničenja za upotrebu ovog pravnog leka.opšteg interesa . Time se parnica okončava. već zavisi od ocene Apelacionog suda. Usvajanje revizije I ukidanje prvostepene I drugostpene odluke I odbacivanje tužbe kao nedopuštene.000 Za nas je ovo stvar budućnosti. Drugostepeni sud . 3) REVIZIJA PROTIV RESENJA Vanredni pravni lek protiv drugostepenog rešenja kojim je okončani postupak pravosnažno završen. Nije pravo stranke. ili nije uopšte nedležan sud. konačno rešenje. revizija protiv rešenja kojom se sud oglašava stvarno ili mesno nenadležnim i predmet ustupa nadležnom sudu. Izuzetak od uslova za dopuštenost revizije. REVIZIJA PO DOPUŠTENJU . ili ako je zaključeno sudsko poravnanje. nije osnovan Apelacioni sud (2007.novo tumačenje prava . a nedozvoljena je npr. Donosi se protiv drugostepene presude.ujednačene primene prava .

u sednici veća o kojoj se obaveštava javni tužilac (stranke ne obaveštavaju). a naročito propuštanjem dostavljanja. ODLUKE su iste koje se donose povodom revizije. 361 st. Remonstrativan (retroakcioni) pravni lek .Preinačenje drugostepene ili prvostepene i drugostepene → ugovor ništav (nepokretnost) može se izjaviati i u izvršnom postupku. a ne samo u praničnom postupku. Rok može biti 30 dana .Ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku. Drugi uslov je JAVNI INERES .podnosi se ex officio ili na inicijativu stranke.Ako je ug. Podnosi se samo u sporovima prometa nepokretnosti. 5) PONAVLJANJE POSTUPKA Izuzetan pravni lek koji se razlikuje od ostalih vanrednih pravnih lekova. a ne samo u parničnom postupku . RAZLOZI: a) Apsolutno bitna povreda čl.Ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem. mora se naznačiti koja se odluka pobija. Ako se radi o sporovi koji se odnose na promet nepokretnosti rok je jedna godinu i teče od dana pravnosnažnosti. 2 tač. RAZLOZI: 1) Apsolutno bitne povrede parničnog postupka 2) KD povezana sa parnicom 3) Činjenične i drugi osnovi pobijane odluke 1) APSOLUTNO BITNE POVREDE a) Povreda načela kontradiktornosti .Ukida drugostepeni ili prvostepeni i drugostepeni → apsolutno bitne povrede .greške prvostepenog suda. USLOVI . to je pogrešna primena materijalnog prava. prinudnim propisima i javnom poretku.Opšti ROK za podnošenje zahteva je 3 meseca i teče od dana dostavljanja presude stranci.ako je stranka izjavila reviziju jedan primerak se dostavlja Javnom tužiocu I može se podneti u roku od 30 dana. 5 . Ne raspravljaju se pravna pitanja (mešavina: činjeničnih pitanja i povreda – u toku postupka razlozi na granici sa uslovima za dopuštenost pravnog leka). b) Parnice koje se tiču prometa nepokretnosti . ako stranku koja je 97 . O njima odlučuje onaj sud pred kojim se dogodila greška. uredan podnesak.predlog stranke u roku od 3 meseca. javnom poretku i pravilima morala. Odlučuje se bez rasprave. POSTUPAK . o prometu nepokretnosti po svojoj sadržini. cilju protivan prinudnim propisima. Zahtev za zaštitu zakonitosti je moguće izjaviti I u izvršnom posupku.podnosi se sudu koji o njemu odlučuje – Vrhovni sud Srbije. Mora biti u vidu pismenog podneska. U samo ova dva slučaja moguće je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. nije bila data mogućnost da raspravljaja pred sudom rok je 30 dana od kad je odluka dostavljena stranci b) Povrede koje se tiču stranke I parnične sposobnosti I urednosti zastupanja .Slučaj kada je Sud svoju presudu zasnovao na raspolaganju stranaka koja su protivna moralu. Podiže ga Republički javni tužilac ili zamenik javnog tužioca.

Moguć je I protekom objektivnog roka od 5 godina u slučaju povrede načela kontradiktornosti ili zbog odluke Evropskog suda. c) Povreda principa Ne Bis In idem . zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke i protivne stranke ili od strane trećeg lica.(takođe punomoćnik).predlog za ponavljanje postupka može podneti stranka. kod KD – od dana saznanja za pravnosnažnost presude. a ono bude drugačije rešeno od strane drugog nadležnog organa. 4) Rokovi . 3) ČINJENICE I DRUGI OSNOVI POBIJANJE ODLUKE a) Ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe. a ta odluka bude pravnosnažno preinačena.pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobna stranka nije zastupao zakonski zastupnik ili zakonski postupak nije imao potrebno ovlašćenje od kad je stranka saznala za ovaj razlog . Predmet pobijanja može biti svaka odluka. njen zakonski zastupnik. apsolutne bitne povrede. d) Ako je po pravosnažno okonačnim postupkom pred domaćim sudom. b) Ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. Drugačije rešenje predhodnog pitanja – Sud rešio predhodno pitanje. Objektivni rok je 5 godina od dana pravnosnažnosti odluke koja se pobija. Krivična dela se dokazuju formom AD Probationem . Potrebna je uzročna veza između: KD i presude. Stranka ne mora biti zastupana od strane advokata. c) Ako je naknadno pred nadležnim organom pravnosnažno rešeno predhodno pitanje na kome je odluka zasnovana.krivičnom presudom. ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi mogla biti doneta presuda koja bi za stranku mogla biti povoljnija. 2) KRIVČNA DELA POVEZANA SA PARNICOM a) Ako se odluka suda zasniva na lažnom iskazu: svedoka ili veštaka b) Ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj c) Ako je do odluke Suda došlo usled K. Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili sličnom pravnom odnosu protiv SCG ponoviće se postupak. dostavljanja. ukinuta odnosno poništena. ali stranka nije znala ili nije mogla da pribavi dokaze.Ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravnosnažnu odluku suda koja je ranije među istim strankama doneta o istom zahtevu (dužna je da je pribavi I pokaže sudu). Postoji razlika izmedju objektivno nove činjenice koja je nastupila posle zaključenja glavne rasprave. onda će doći do ponavljanja postupka. stavljena van snage. tj.Subjektivni rok je 30 dana od dana saznanja za činjenicu. Predlog se podnosi pismenim 98 .D: sudije (sudije porotnika). Naš zakon ne pravi razliku između: subjektvine i objektivne. I subjektivno nove činjenice koja je postojala sve vreme. čak I odluka Vrhovnog suda. 5) Uslovi .pravnosnažnom presudom gde su ta lica oglašena krivim .

Neblagovremene. prednost se daje predlogu za ponavljanje postupka. koji može održati ročište da bi se izveli dokazi o dopuštenosti pravnog leka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove činjenice i dokaze Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljane postupka nije dozvoljena posebna žalba ako je predsednik veća odlučio da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. Predsednik veća odrediće glavnu raspravu tek po pravnosnažnosti rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka. Ako je ponavljanje postupka izjavljen zbog K. pa revizija primenjuju se pravila za predlog za ponavljanje postupka. 430.D (pravnosnažnosti krivične presuda) sa dokazom krivične presude. Ali u tom rešenju može odlučiti da se odmah otpočne raspravljanje o glavnoj stvari. 2) PRAVO JAČEG RAZLOGA – 430. Prvo se odlučuje o dopštenosti predloga za ponavljanje postupka. takodje. 2) REŠENJE KOJIM SE PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA USVAJA Prvostepeni sud ukida sve odluke (može i drugostepene i Vrhovnog suda). Može da se održi samo jedno ročište o dopštenosti I osnovanosti predloga za ponavljanje postupka. Sud tad može doneti: 1) REŠENJE KOJIM SE PREDLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA ODBIJA To je prvostepeno rešenje koje se može pobijati žalbom odluka je pravnosnažna. U predlogu se navodi zakonski osnov po kome se traži ponavljanje. O osnovanosti se uvek odlučuje na ročištu. 2) Ne bis in idem → revizija. b) ako se u toku roka za reviziju izjavi predlog za ponavljanje postupka. Uvek otpočinje pred prvostepenim sudom. a predlog za ponavljanja postupka iz bilo kog drugog razloga. za ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se može izjaviti i revizija. okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnesen u zakonskom roku.putem u vidu podneska. smatraće se da je stranka izvršila reviziju. nedozvoljene predloge za ponavljanje postupka predsednik veća odbaciće rešenjem bez održavanja ročišta. Zastaće se sa postupkom za pononavljanje postupka I prednost ima revizija. O dopštenosti uvek odlučuje prevostepeni sud. ODNOS IZMEĐU PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA I DRUGIH VANREDNIH PRAVNIH LEKOVA (odnos izmedju ponavljanja postupka i revizije) 1) PRINCIP PRIORITETA Ocena koji je pravni lek ranije podnesen . Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. 430) predsednik veća prvostepenog 99 . kao I dokazi kojim se potkrepljuju navodi predlagača. smatraće se da je stranka izjavila reviziju. NADLEŽNOST ZA ODLUČIVANJE – (čl. Ako prvostepeni sud smatra da je predlog dopušten druga faza je raspravljanje o osnovanosti o predlogu za ponavljanje postupka o čemu. pouzdanije i sigurnije doneti odluku po pravnom leku 1) a) ako je prvo podnesen predlog za ponavljanje postupka. a revizija iz bilo kog razloga. Sve se vraća u stanje u prvostepenom postupku. 6) POSTUPAK – ima nekoliko stadijuma. 431 Razlog koji će brže. nepotpune.revizija ili ponavljanje postupka >čl. čeka se okončanje postupka po reviziji. odlučuje prvostepeni sud.

obrnuto nije moguće. posredni držalac (zakupodavac) uživa prema trećem licu. 2) Oduzimanje – tuženi je svoju državinu zasnovao isključujući državinu tužioca (oduzimanje mora biti protivpravno) U ovom postupku sud se ne upušta u utvrdjivanje prava na državinu. Ponašanje tuženog ima karakter smetanja samo ako je samovlasno.Pored telesnih stvari predmet državine može biti i pravo stvarne službenosti. kako povodom uznemiravanja. Neposredni držalac može državinsku tužbu podneti protiv posrednog držaoca. tako i oduzimanja. istu zaštitu kao i neposredni držalac.stepena odlučuje da li će se rešavati po reviziji ili po predlogu za ponavljanje postupka. Ne mogu se uzeti kao smetanja radnje koje je on preduzeo po pristanku držaoca ili koje su inače zasnovane na zakonu. Državinu tog prava ima lice koje faktički koristi neporketnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini službenosti. Pod smetanjem treba razumeti samovlasno zahvatanje telesnim radnjama u tuđu državainu. posredni držalac ima pravo da zahteva da stvar bude praćena njemu. posluzi ili drugog pravnog posla. pravnog osnova državine I savesnosti držaoca. Svaki od sudržalaca uživa državinsku zaštitu prema trećim licima. Razlikuju se dva vida takvog ponašanja: 1) Uznemiravanje – napad se sastoji u nedopuštenom uticaju na stvar pri čemu ona ne menja držaoca. Držalac može podneti tužbu za zaštitu državine u roku od 30 dana od dana saznanja 100 . Jedan sudržalac ima pravo na zaštitu prema drugom sudržaocu samo ukoliko ga je ovaj u potpunosti onemogućio u vršenju faktičke vlasti na stvari. Ako ovaj ne može ili odbije da stvar primi. U slučaju oduzimanja stvari posredni držalac ima pravo da traži vraćanje stvari neposredno od trećeg. Pasivno legitimisan u državinskoj parnici je onaj koji je učinio radnju smetanja. POSEBNI POSTUPCI 1) POSTUPAK USPOROVIMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE 2) POSTUPAK IZDAVANJAPLATNOG NALOGA 3) POSTUPAK USPOROVIMA MALE VREDNOSTI 4) POSTUPAK UPRIVREDNIM SPOROVIMA 5) POSTUPAK U PARNICI IZ RADIH ODNOSA 1) POSTUPAK U SPOROVIMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE . U pogledu stvari koja je u državinu data po osnovu ugovora o zakupu. Cilj državinske zaštite je da se otkloni situacija stvorena smetanjem te da se uspostavi faktičko stanje koje je pre toga postojalo.

tj. sprečavanja nasilja il otklanjanja nenadoknadive štete. Ponavljanje pravnosnažno završenog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je po predlogu stranke samo iz razloga predviđenih u članu 422 tačka 1 i 2 ovog Zakona (stranci nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom ili ako je u postupku učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku ili pravno lice nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zastupnik. pa je tuženi upotrebom samopomoći vratio državinu. U sporovima o pravu na državinu raspravlja se o pravnom osnovu državine i o savesnosti držaoca. Bitno obeležje ovog postupka je u tome što sud meritorno odlučuje na osnovu same tužbe. a najkasnije od godinu dana po nastalom smetanju (objektivni rok). 2) POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA ili mandatni postupak. revizija nije dopuštena. a ako to ne uradi nalog postaje pravnosnažan. potajno ili zloupotrebom poverenja. pa je takva I odluka kojom se zahtev usvaja. Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba. Tuženi protiv toga može izjaviti prigovor. Raspravljanje o tužbi zbog smetanje državine ograničiće se samo na pretresanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja – predmet dokazivanja. odnosno da ga osudi na vraćanje oduzete državine ili na druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja. protivpravnog oštećenja. Od pravila da zaštitu uživa svaki držalac postoji izuzetak . Zbog njegovog propuštanja ne dolazi do primene pravila o povraćaju u predjašnje stanje ili o prekidu zastarevanja. Ovaj rok je materijalno-pravne prirode I to prekluzivni. kao vlasnik ili po nekom drugom osnovu po kome mu prapada pravo da stvar drži. Zahtev u ovom sporu je uvek kondemnatorni. O državinskoj tužbi Sud ne odlučuje presudom nego rešenjem. a ne zastarni rok. Ne može se postaviti zahtev za naknadu štete. Rok za izjavljivanje žalbe iznosi 8 dana.držaocu ne pripada zaštita prema licu od koga je on došao do državine silom. Rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama sud će odrediti prema okolnostima pojedinačnog slučaja. a stranke se mogu sudski poravnati. Predmet spora je tužiočev zahtev da sud tuženom zabrani dalje uznemiravanje. Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku od osam dana od dana predaje predloga. propisan je po tužbi kojom se predlaže osuda na plaćanje novčanog iznosa. Umesto da pokrene poseban postupak držalac može. tražiti da sud u opštem parničnom postupku presudom osudi tuženog da mu vrati stvar ili da prekine uznemiravanje. Moguće je rešenje na osnovu priznanja. Rešenje kojim je tužbeni zahtev usvojen ima značaj izvršne isprave I za slučaju da tuženi ponovi smetanje. Ako tuženi napadne 101 . Zakon izričito propisuje da se sudska zaštita državine može postići i po osnovu prava na državinu. pošto je ranije stanje državine uspostavljeno. Na održanje od roka sud pazi po službenoj dužnosti. sud izdaje nalog tuženom da potraživanje izmiri. punomoćnik nije imao ovlašćenje za vodjenje parnice ili odredjene radnje u postupku. ako ona ispunjava pretpostavke određene zakonom. Tužilac gubi pravo da zahteva prinudno izvršenje ako predlog u tom cilju nije stavio u roku od 30 dana po isteku paricionog roka. Time je parnični postupak okončan I izvršan. a to nije bilo naknadno odobreno) u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja o smetanju poseda.za smetanje i učinioca (subjektivni roku). Odluka je privremenog karaktera jer tuženom koji je osuđen ostaje mogućnost da pokrene parnicu za zaštitu svog prava na državinu. U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi otklanjanja hitne opasnosti. Tuženi se može sa uspehom braniti tvrdnjom da je tužilac njega nedopušteno lišio državine.

ako vrednost osporenog dela ne prelazi iznos od 100. 2) Nedokumentarni nalog . Zakon ga uzima kao jedan oblik rešenja. u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom određeni iznos. Ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom. 3) POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI . a koji nije veći od ograničenog iznosa (tzv. (Na primer: može ukazati na to da se isprava kojom se potraživanje dokazuje ne može smatrati verodostojnom). Kao verodostojne isprave smatraju se naročito javne isprave. Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog do podnošenja prigovora.Spor male vrednosti je onaj koji se odnosi na novčano potraživanje ili na predaju pokretne stvari. sud će izdati nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog). To su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 100. Podnošenje takve isprave predstavlja posebnu procesnu pretpostavku: donošenje odluke već na osnovu tužbe celishodno je ako se iz priloženog pismenog dokaza može kao verovatno zaključiti da tuženi duguje iznos za koji se nalog predlaže. Ako usled preinačenja tužbe vrednost spora predje granicu.nalog sud odlučuje presudom po održanoj raspravi. I obrnuto. Postupak u sporovima male vrednosti. Dovoljno je da u tužbi budu izneseni osnov i visina potraživanja i da budu navedeni dokazi. facture I isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava. gubi taj karakter I teče daje po pravilima koja važe za opšti parnični postupak. a ne i protiv jemca.000 dinara. Zakon razlikuje dve vrste platnog naloga: 1) Dokumentarni nalog – izdaje se po tužbi kojoj je priložena verodostojna isprava.000 dinara). ne kao presudu. alternativno ovlašćenje tuženog).000 dinara (član 467). a tužilac u tužbi izjavi da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva. Pojmom ovog spora obuhvaćen je spor koji za predmet ima nenovčani zahtev. Dozvoljen je samo protiv glavnog dužnika. Protiv rešenja kojim se odbija predlog žalba nije dozvoljena. Sud se može po službenoj dužnosti oglasiti meritorno nenadležnim najkasnije do izdavanja platnog naloga. Ovaj nalog izdaje se samo na predlog. Pravni lek tuženog protiv platnog naloga je prigovor – neblagovremeni ili nedozvoljeni prigovor se odbacuje bez ročišta predsednika veća. Za obe vrste naloga zajedničko je da ih sud može izreći samo za potraživanje koje se pokazuje kao dospelo. (isprava – garancija da potraživanje postoji). Privredni sudovi ne izdaju ovaj nalog. privatne isprave na kojim je potpis obveznika overio organ nadležan za overavanje. sprovodiće se i povodom prigovora protiv platnog naloga. priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu. a posle toga samo ako tuženi ovu nenadležnost ističe pritovorom. Tuženi se može braniti i tako da nisu postojali uslovi za izdavanje platnog naloga. Bez obzira na vrednost. Ako se prigovor pokaže kao neosnovan sud prelazi odmah na meritorno rapsravljanje. menice i čekovi sa protestom i povratnim računima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva. primi iznos koji on navodi.izdaje se samo za potraživanje koje ne prelazi određeni iznos (100. Platni nalog izdaće sud iako tužilac u tužbi nije predloži izdavanje platnog naloga. sud će tužbu odbaciti. Ako usvoji tu odbranu sud ukida platni nalog i po pravnosnažnosti rešenja prelazi na raspravljanje o glavnoj stvari. a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga. postupak koji je do tog trenutka tekao kao spor male vrednosti. Član 453 – kad se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu. izvodi iz overenih poslovnih knjiga. ne smatraju se 102 .

Za taj postupak karakteristična je težnja da se spor brzo okonča. Sud odlaže ročište sa koga su izostale obe starnke. U hitnim slučajevima predsednik veća može pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu zakazati odmah izostavljajući traženje odgovora na tužbu. Takodje. koje su objavljene na glavnoj raspravi. samo ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti do zaključenja glavne rasprave. Presuda u sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave. 2) I zbog pogrešne primene materijalnog prava. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja državine. Ako sa nekog kasnijeg ročišta izostanu obe stranke tužba će se smatrati povučenom. U postupku u sporovima male vrednosti ne dostavlja se tužba tuženom na odgovor. Prepis presude se uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna pri objavljivanju presude. onda od dana dostavljanja. odluke protiv koje je dozvoljena žalba. a rok od tri dana za podnošenje odgovora na žalbu 3) Rok od 8 dana za izvršenje činidbe. U postupku u privrednim sporovima. a naročito one u kojima se u celosti ili delimično priznaje tužbeni zathev. Postupak u sporovima male vrednosti sprovodi se pred nižim sudovima (prvostepenim). sporovi male vrednosti (tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor) su sporovi u 103 . tj. U postupku u privrednim sporovima važe sledeći rokovi: 1) Rok od 30 dana za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Ako tuženi ne dodje na glavnu raspravu. U takvim sporovima sudi sudija pojedinac.sporovima male vrednosti sporovi o nepokretnostima. Kod ovakvih sporova dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojim se okončava postupak. da sadrži pouku stranke o bitnim obeležjima postupka. Po prijemu odgovora na tužbu. da li su poučene pod kojim uslovima mogu izjaviti žalbu. pored posebnih odredbi za te sporove i odredbe opšte parničnog postupka. rešenja. osim u sporovima male vrednosti tuženom se uvek nalaže da odgovori na tužbu (pojačva se elemenat pismenosti). U privrednim sporovima primenjuju se. a stranci koja je bila prisutna dostavlja se samo na njen zahtev. st. i ako su bile prisutne. ali se to retko primenjuje. 2) Rok od 8 dana za žalbu protiv presude. odriče od tužbenog zahteva. tužba se smatra povučenom. I još odredbe o mandatnom postupku. U slučaju izostanka tužioca sa prvog ročišta za glavnu raspravu tužba se smatra povučenom. a ako izostanu sa sledećeg ročišta. preinačava ili I povlači tužba. rešenja može izjaviti u roku od 8 dana od dana objavljivanja presude. 4) POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA . U hitnim slučajevima ročište se može zakazati putem telefona ili telegrafski. Poziv na glavnu raspravu mora pored ostalog. Zapisnik treba da sadrži izjave stranaka od bitnog značaja. Presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku u sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka (čl. prilikom objavljivanje presude. tj. 361. bitnu sadržinu izvedenih dokaza. Usmena izjava na zapisnik. Ne održava se I ne zakazuje pripremno ročište. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. ili odriče od žalb. a za činidbe koje se ne sastoje u novčanom davanju sud može odrediti duži rok. U postupku u privrednim. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dva i po miliona dinara. sud redovno poziva stranku na glavnu raspravu. a uredno je pozvan doneće se presuda zbog propuštanja. Protiv ove odluke nije dopuštena žalba. odnosno rešenja. umesto pismenog podneska nije dopuštena. da li su stranke bile prisutne pri objavljivanju presude. mogu se žalbom izneti nove činjenice i novi dokazi. a ako je dostavljeno rešenje stranci. Žalba se protiv prvostepene presude. U postupku u privrednim sporovima. sud je dužan da pouči neuku stranku o uslovima pod kojima može da izjavi žalbu.

104 .00 dinara.000.kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi iznos od 300.