KARAKTERISTIKE PRIRODNOG MONOPOLA

1

.16 Literatura««««««««««««««««««««««««««««.13 Oligopol«««««««««««««««««««««««««««««14 Duopol«««««««««««««««««««««««««««««.SADRZAJ: Uvod««««««««««««««««««««««««««««««...14 Monopolisticka konkurencija««««««««««««««««««««14 Zakljucak««««««««««««««««««««««««««««...5 Podjela monopola«««««««««««««««««««««««««7 Prirodni monopol«««««««««««««««««««««««««.3 Monopol«««««««««««««««««««««««««««««.7 Prosjecni I granicni prihod«««««««««««««««««««««12 Mjere za borbu protiv monopola««««««««««««««««««.17 2 ..

UVOD: Trziste predstavlja ukupnost odnosa ponude i traznje koje se na odredjenom prostoru i u odredjeno vrijeme uspostavljaju povodom razmjene roba i usluga. trzisnu utakmicu izme u prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari sto povoljnije uslove za sebe. postoji mogucnost odredjivanja cijena od strane privrednih subjekata kako na strani ponude tako i na strani traznje sto pretpostavlja ograniceni broj privrednih subjekata 3 . Konkurencija se javlja i izmedju preduzeca jer sva preduzeca konkurisu za potrosacki dohodak. Takodje. U najvecem broju slucajeva na trzistima dominira nesavrsena ili nepotpuna konkurencija. Trziste nesavrsene konkurencije je ono gdje: 1. definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu ± stranu traznje jer osobine i reakcije traznje takodje uticu na karakteristike konkurencije. Konkurencija je takvo trziste koje podrazumijeva: y y y trzisnu utakmicu izmedju prodavaca ciji je cilj da svoju robu prodaju po sto boljim uslovima i u sto vecem obimu. ali i izmedju potrosaca jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve ± kupovina dobara po sto povoljnijim uslovima. Djelovanje ponude i traznje na trzistu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrasnju motornu snagu trzista koja pokrece trzisni mehanizam. Trzisna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparnistvo izmedju ucesnika u ponudi robe sa ciljem svakog ucesnika da trziste svoje robe prosiri na racun drugih ucesnika. ponuda utice na traznju kao sto i traznja sa svoje strane utice na ponudu. Ponuda i traznja nisu izolovani fenomeni i na njih utice veoma veliki broj faktora. trzisnu utakmicu izmedju kupaca koji se nadmecu u pritisku na cijene kako bi dosli do zeljene robe. Medjutim.

ovi su subjekti price makeri. za razliku od privrednih subjekata u uslovima savrsene konkurencije. ne odlucuju samo o obimu proizvodnje vec i o trzisnim cijenama 3.2. postoje ogranicenja ulaska konkurentima u sektor Postoji nekoliko vrsta nesavrsene konkurencije: a) monopol b) duopol c) oligopol d) monopolisti ka konkurencija 4 .

Da bi monopolist imao moc nad trzistem .zasnovana na nezamjenjivosti proizvoda koji proizvodi monopolist.Monopol oznacava iskljucivo pravo.Pri postojanju monopola krajnji kupci su ti koji najvise trpe I to iz razloga jer takva preduzeca tijekom vremena postaju manje efikasna I inovativna.Krajnji korisnici ne mogu poceti kupovati I koristiti neki drugi proizvod iz sasvim jednostavnog razloga ±takav proizvod ne postoji. Velicina trzista moze ne dopustati postojanje vise od samo jednog velikog preduzeca.moraju biti ostvareni odredjeni uslovi na trzistu: y Jedan prodavac y Mnogo kupaca koji medjusobno konkuriraju y Nepostojanje konkurencije domacih ili inozemnih proizvodjaca y Nepostojanje bojazni od intervencije drzave(u pogledu poreza) y Neelasticna potraznja. postoje mogucnosti znacajnih usteda koje se mogu ostvariti samo velikim obimom proizvodnje. Cetvrto. Situaciju gdje jedno preduzece ili grupa njih ima moc nad trzistem.monopolist ne treba brinuti o konkurentima. velicina trzista moze biti takva da ne omogucava vise od jednog preduzeca optimalne velicine. potrebna dozvola drzave za obavljanje te djelatnosti ili uspostavljanje vanjsko trgovinskih zapreka kako bi se iskljucili strani konkurenti. telekomunikacijama.monopolist ima jedinstvenu situaciju. ako se one u potpunosti zele iskoristiti. Na primjer. Trece. elektroprivredi. Tehnologija moze biti takva da omogucava znacajne ekonomije opsega. U takvim se slucajevima kaze da trziste stvara Änaravni³ monopol i obicno drzava preuzima proizvodnju tog dobra ili usluge kako bi sprijecila iskoristavanje potrosaca. sto zahtijeva samo jedno preduzece.MONOPOL Monopol dolazi od grcke rijeci monos sto znaci jedan i grcko polein sto znaci prodavati. u saobracaju. Drugo.Kao jedini proizvodjac nekog proizvoda . posjedovanje strateskih sirovina.koji bi naplacivanjem nizih cijena .U slucaju da odluci povisiti cijenu . To je slucaj s komunalnim 5 . Prvo. ili iskljucivo poznavanje proizvodnih tehnika.uz dodatno nepostojanje supstituta ili alternative y Upucenost monopolista u marginalne troskove I marginalni prihod .potpuno prisvajanje.mogli osvojiti veci udio na trzistu.na temelju cega moze postizati maksimalan profit Glavni razlozi koji dovode do monopola jesu sljedeci.tj.Najjednostavnije monopol je trziste sa samo jednim prodavacem.Razlog tomu je sto konkurenata nema. patentna prava za proizvod ili proizvodni proces.Monopol predstavlja trajnu trzisnu situaciju gdje postoji samo jedan davatelj odredjene vrste proizvoda ili usluga.

Uz sve vece bogacenje putem akumulacije. odnosno podrzavljenje. koje cine ulazak u taj sektor neprivlacnim. to jest. Ta pravila mogu da se odnose na kontrolu pristupa na odredjena trzista putem izdavanja raznih dozvola itd. Optimalno je da se uvodjenjem konkurencije postignu sledeca dva cilja: a) zadovoljenje potreba potrosaca u pogledu obima proizvodnje i cena proizvoda. Koncentracija je proces povecanja kapitala putem akumulacije koji se ostvaruje pod kontrolom jednog ili vise vlasnika kapitala. Sistem regulacije podrazumeva da drzava.kupovini ili otkupu slabije stojecih preduzeca . Takva se politika odredjivanja cijene moze kombinovati s drugim politikama poput jakog reklamiranja ili neprekidnog diferenciranja proizvoda. antikartelskog i antitrustovskog zakonodavstva. Negativne posledice monopolskog ponasanja drzava moze da eliminise raznim oblicima intervencija putem kojih ce da prinudi monopolistu da ima obim proizvodnje i cene proizvoda koji zadovoljavaju traznju. primora monopolistu da efikasnije posluje i adekvatno zadovoljava potrebe potrosaca.Za to su bile potrebne enormne kolicine kapitala . politiku cijena kojom se zeli sprijeciti ulazak novih preduzeca u taj sektor. ekonomskom stabilnoscu privrede i velicinom traznje za proizvodima preduzeca monopoliste. Pojava monopola vezana je za novi val pronalazaka I tehnickih I tehnoloskih dostignuca u 2o stoljecu. profit. mo e da regulise obim proizvodnje i cene proizvoda. 1) Tradicionalni nacin kontrole monopola je nacionalizacija. drzava moze da proceni mogucnost deregulacije i uvodjenja konkurencije na trziste.kao I dobrovoljnim spajanjem preduzeca. a samim tim i cene. Ovaj nacin kontrole ima dugu tradiciju. postojece preduzece provodi politiku odredjivanja cijene zapreke ulasku. a da se b) istovremeno sto manje ugrozi monopolisticka firma. Za ugrozenog monopolistu mogu da se 6 . odgovarajucim pravilima i instrukcijama. To je slucaj monopola koji se ustanovljuje stvaranjem zapreka novoj konkurenciji. Peto. Drzava.Proces koncentracije I centralizzacije kapitala omogucio je stvaranje monopola. 4) U zavisnosti od prisustva ekonomije obima i u skladu sa velicinom i nivoom tehnoloske razvijenosti kapaciteta u preduzecu koje se monopolski ponasa. kao jedini ili vecinski vlasnik. 2) Monopoli mogu da se kontrolisu i pomocu antimonopolskog. Drzava moze i direktnije da se mijesa tako sto utvrdjuje troskove proizvodnje. mada ne i uvek dobre rezultate.koje se pojavljuju stvaranjem velikih I ekonomski mocnih vlasnika kapitala.uslugama. 3) Drzava moze monopole da kontrolise i putem sistema regulacije i kada nije jedini ili vecinski vlasnik monopolskog preduzeca. nivoom razvijenosti trzisnih institucija. a samim tim i da se odrekne ekstra profita.krupni kapitali se uvecavaju na razne nacine bilo da je rijec o nasilnom prisvajanju. U svakom slucaju bitnije je da se zadovolje potrosaci.

Stoga je monopolisti dostupno nekoliko varijabli ekonomske politike (proizvod. Monopolista moze promijeniti izgled svog proizvoda i/ili se upustiti u aktivnosti istrazivanja i razvoja. PODJELA MONOPOLA Razlikujemo sledece vrste monopola: y Prirodni monopol-nastaje iz limitiranosti proizvodnih cinitelja I izvora ponude y Zakonski monopol-nastaje kada se prodaja ili proizvodnja odredjenih roba . troskova za istrazivanje i razvoj. Hoce li iskoristiti te instrumente i do koje mjere. U takvim uslovima monopolista se moze upustiti i u jaku reklamnu kampanju ili ostale prodajne aktivnosti. Drzava kontrolira prirodni monopol tako sto nacionalizira cjelokupnu imovinu ili regulira cijene(ili preko ekonomskih propisa I antitrustovske politike). Za visak radne snage treba ponuditi socijalni program. upotreba instrumenata poput diferencijacije proizvoda. prekvalifikaciju i slicno. ovisi o opasnosti moguce konkurencije od slicnih novih proizvoda. reklama. druga se njoj istodobno prilagodjava. a kapital preseliti u neku drugu profitonosniju granu.). odnosno o drustvenim i drzavnim pritiscima.Na osnovu tih saznanja.secera. Monopolista moze odrediti ili kolicinu proizvodnje ili cijenu. PRIRODNI MONOPOL Prirodni monopol je trziste na kojem razinu proizvodnje sektora moze efikasno ostvariti samo jedno preduzece.monopolist mora odluciti koliko da proizvede I proda. istrazivanje i razvoj.monopolist mora najprije odrediti svoje troskove I karakteristike trzisne potraznje. 7 .) y Ekonomski monopol-nastaje koncentracijom I centralizacijom kapitala y Oktopodski monopol-predstavlja kombinaciju prirodnih I ekonomskih . Prirodni monopol je posebna vrsta monopola koji se javlja kada jedno preduzece moze proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego sto bi to moglo uciniti vise preduzeca zajedno zbog toga prosjecni troskovi sa povecanjem proizvodnje jako padaju. Uopsteno. naro ito ako postoji opasnost od razvijanja bliskih supstituta u drugim industrijama.itd.drzavni monopol u prodaji duhana.Poznavanje potraznje I troska izuzetno je vazno za donosenje ekonomskih odluka preduzeca. reklame.drzavnim propisima monopolizira za samo neka preduzeca(npr.Cijena po jedinici dobra koju monopolist tada dobiva izravno proizilazi iz krivulje trzisne potraznje.nadju resenja.I kod njega zbog velicine nije povoljno postojanje vise preduzeca Kako bi maksimizirao profit. jer kad se odredi jedna od tih varijabli. itd. cijene. tema je o kojoj se dosta raspravlja u teoriji i praksi. no ne oboje.

¼ PT (y) P(y). predpostavimo da pridoslica zauzima cetvrtinu trzista dok postojecoj firmi ostavlja tri cetvrtine trzista.itd.elektricne energije.uzrokujuci da profit pridoslice bude negativan I njen izlazak iz grane.Primjeri prirodnog monopola nastalog zbog ekonomije razmjera jesu distribucija plina.Npr. Prirodni monopol znaci postoji kada tehnologija firme ima dovoljno velike prinose na obim ulaganja inputa da ona moze da ponudi trzistu proizvod po nizim ukupnim troskovima proizvodnje nego sto bi to bilo moguce da na trzistu postoje vise od jedne firme. ukupna traznja = DI+De De DI GT (Y) Y 8 . Prirodni monopol odvraca od ulaska potencijalne pridoslice prijetnjom otimackog odredjivanja cijena.vode.Otimacka cijena je niska cijena odredjena od strane postojece firme u situaciji kada se pridoslica pojavljuje .

ukupna traznja = DI+De P(y*) PE GT (Y) y Pridoslica bi mogla da podkrese cijenu p(y*) postojece firme. ¼ PT(y) P(y*) -----------------------------------------DE PE ----------------DI PI --------------------------------------------------GT(y) Y 9 .¼ PT (y) P(y).ali«.

Ukoliko pritisak pretjeranih kapaciteta dovede do rata cijenama.cjevovodnom transportu nafte I gasa na vecima daljinama I aerodromskom dijelu vazdusnog saobracaja. U uslovima slobodnog djelovanaj trzisnih zakonitosti.nema razloga da vise preduzeca ne proizvodi vodu ili struju iz razlicitih izvora.Polazi se od stanovista da jedan proizvodjac proizvodi odredjeno dobro po drustveno optimalnim troskovima.iz bilo kojeg razloga.monopoli ne zadovoljavaju potrebe stanovnistva I time ugrozavaju opsti drustveni interes.distribucija elektricne energije.Usluge koje pruzaju prirodni monopoli .bez obzira na to da li je rijec o drzavnom vlasnistvu ili privatnom sektoru.Ali.U energetic je prirodni monopol prijenos I .To su cijene koje im omogucavaju zaradu ekstra profita koji je veci od izgubljenog profita zbog manjeg obima proizvodnje od optimalnog.koje bi uslijedilo kao posljedica pretjeranog rivaliteta izmedju preduzeca(potaknutog velikom razlikom izmedju granicnih I prosjecnih troskova).uvodjenje konkurencije bi. Prirodni monopol predstavlja situaciju u kojoj su tehnologija ili karakter usluga takvi da bi potraznja mogla biti zadovoljena uz najnize troskove ili uz najvecu drustvenu korist.Sve dokle god se zadovoljavaju potrebe potrosaca u pogledu obima I cijene I istovremeno postize ekonomija obima.Ekonomska teorija u ovakvom slucaju predpostavlja da bi Slobodan ulazak drugih preduzeca doveo do neracionalnog rasipanja ogranicenih faktora proizvodnje.sa aspekta privrede kao cjeline.efektivnim poslovanjem samo jednog preduzeca.ako ne postoji sloboda ulaska u djelatnost novog konkurenta .U takvoj situaciji monopoli formiraju cijene koje su vise od trzisnih. Prirodni monopoli podrazumijevaju one privredne oblasti u kojim ne postoje mogucnosti uspostavljanja konkurentskih odnosa na strani ponude.posebno.«postojeca firma moze tada da snizi cijenu sve do nivoa pi.prenosne mreze.Prirodni monopoli nisu cijele grane ili djelatnosti.monopolsko ponasaje preduzeca sprecava maksimiranje drustvenog bogatstva.Medjutima.javlja se potreba da drzava intervenise radi otklananja negativnih posljedica monopolskog ponasanja I zastite opstih drustvenih interesa.donekle.Monopolsko ponasanje je kada monopolista smanji obim proizvodnje ispod optimalnog I ponudu ucini manjom od traznje u uslovima kada nema konkurencije.kada dodje do smanjenja obima I povecanja cijene.itd. Prirodni monopol postoji u onim slucajevima kada jedna firma zadovoljava cjelokupnu traznju na trzistu .Medjutim I kod prirodnog monopola cesti su slucajevi budzetskog subfinansiranja.Prirodni monopoli najcesce se javljaju u infrastrukturnim djelatnostima:vodosnabdjevanju.sanbdjijevanje elektricnom energijom .bilo neracionalno.u lokalnom telefonskom saobracaju .posta.elektroenergetici I to posebno u oblasti prenosa I distribucije elektricne energije I gasa I telekomunikacijama I .a nema ni granske ni medjugranske konkurencije(elektroenergija I gas su odvojeni monopoli ali jedan drugom konkurisu cijenom).isto tako.zeljeznickom saobracaju izmedju malih I srednjig gradova .daljinskom grijanju.optimalno koristi svoje kapacitete I u skladu sa ekonomijom obima postize nize jedinicne troskove nego kada bi se istom proizvodnjom bavile dvije ili vise firmi.zeljeznica.Zbog smanjenog obima proizvodnje I visokih cijena.prisiljavajuci pridoslicu na izlazak.sa ciklusima pretjeranog investiranja.vecinom placaju korisnici.Neracionalno je da jedno podrucje pokrivaju dvije distributivne .po cijenama koje propisuje drzava.posljedica se moze ocitovati kao potiskivanje cijena na nivo 10 .Obazrivo I selektivno treba prilaziti pitanju utvrdjivanaj prirodnog monopola.To su:komunalije.

sa jednom fiksnom vezom sa potrosacem.ukljucivanjem termostata ili podizanjem telefonske slusalice) y Velike oscilacije potraznje u vremenu. Kompanije za vodoopskrbu.Njihov znacaj ipak .Ova tendencija je kreirana ili naglasena izvjesnim zajednicikim I medjusobno zavisnim karakteristikama pojedinih prirodnih monopola: y Fiksna I u sustini neprenosiva fizicka veza izmedju ponudjaca I potrosaca ili lokaliteta y Nemogucnost skladistenja usluga y Potreba da se traznja zadovoljava trenutno .odnosno infrastrukturu.ostvareni vecom kolicinom outputa.Dodatna vrijednost u njima je cesto znacajan dio bruto drustvenog proizvoda.sto opet moze ugroziti sposobnost kompanija da odrzavaju svoja postrojenja na zadovoljavajucem stupnju iskoristenosti kapaciteta.Ovi troskovi mogu biti apsolutno nepromjenjivi .interni za pojedino preduzece.imaju izuzetan znacaj. smatra se da je njih te ko organizovati na konkurentskim osnovama.u najvecoj mjeri proizilazi iz cinjenice da su njihove usluge I proizvodi zapravo inputi za sve ostale sektore. Prirodni monopoli. kao i deregulacija.snabdijevanje gasom I telefonske kompanije (fiksne telefonije).odnosno prosjecni troskovi ce opadati samo u slucaju da je veca kolicina rezultat proizvodnje jednog preduzeca.a investicije u infrastrukturu predstavljaju I procentualno veci dio ukupnih investicija.odnosno infrastrukturni sektor u bilo kojoj ekonomiji .bez obzira na kolicinu proizvedenih usluga.poloziti infrastrukturu I fizicki povezati mjesto proizvodnje sa svakom tackom potencijalne potrosnje. Kada su u pitanju prirodni monopoli.u mjeri u kojoj je to tacno .prema zahtjevu potrosaca (okretanjem strujnog prekidaca.prosjecni troskovi po jedinici proizvoda ili usluge opadaju u obrnutoj proporciji sa brojem prodanih jedinica.da vrse neophodne adaptacije I modernizaciju proizvodnje ili pak.Ovakva situacija postoji samo onda kada su efekti ekonomije obima. Osnovna karakteristika prirodnog monopola jeste inherentna tendencija da se prosjecni troskovi smanjuju u cijelom opsegu iskazane traznje na trzistu.kako bi se zadovoljila potraznja I u uvjetima vrsnog opterecenja.moraju prokopati ulice. u prirodnim monopolima treba zadr ati odredjen stepen regulacije.tako I sistema u cjelini Sve ove karakteristike dovode do potrebe da se izvrse velika inicijalna ulaganja u kapacitete. Zbog toga.prenos I distribuciju elektricne energije.sto najefikasnije moze da ucini jedno preduzece.kako individualnih potrosaca. 11 .da nastave pruzati usluge visokog kvaliteta.kako bi bila zadovoljena efektivna potraznja trzista.Osnovni izvor ove tendencije predstavlja neophodnost da se poduzme znacajna investicija .koji je vrlo blizu nivoa kratkorocnih granicnih troskova. Regulacija je ispoljila prili no slabosti.

monopolist treba znati I koliki je njegov granicni prihod.Granicni prihod je promjena prihoda koja proizilazi iz promjene proizvodnje za jednu jedinicu proizvoda.Dok je granicni prihod pozitivan .granicnog I prosjecnog prihoda prikazan je sledecom krivuljom potraznje: P=6-Q Tablica 1 prikazuje kretanje ukupnog.pri cijeni od 5 KM prodan je jedan proizvod .Povecanje prodane kolicine sa 1 na 2 povecava prihod s 5 na 8 KM .prihod se smanjuje. Tablica 1:Ukupni.Prihod je 0 pri cijeni od 6 KM . Za maksimalizaciju profita preduzece treba odrediti kolicinu proizvodnje tako da je granicni prihod jednak granicnom trosku. 12 .pri toj cijeni nije nista prodano.No.granicni prihod postaje negativan.tako da je I ukupni I granicni prihod 5 KM.Granicni prihod je 3KM.gore navedenu krivulju potraznje.prihod se povecava sa povecanjem kolicine.No.Kako bi odabrao razinu proizvodnje uz koju maksimizira svoj profit .PROSJECNI I GRANICNI PRIHOD Prosjecni prihod monopolista cini cijena koju monopolist dobiva po prodajnoj cijeni proizvoda.granicni I prosjecni prihod Cijena(P) 6KM 5KM 4KM 3KM 2KM 1KM Kolicina(Q) 0 1 2 3 4 5 Ukupni prihod (R) 0 KM 5 KM 8 KM 9 KM 8 KM 5 KM Granicni prihod (MR) --5 KM 3 KM 1 KM -1 KM -3 KM Prosjecni prihod (AR) ---5 KM 4 KM 3 KM 2 KM 1 KM Odnos izmedju ukupnog.To je rjesenje monopolistovog problema.prosjecnog I granicnog prihoda za ovu.a daljnjim povecanjem sa 3 na 4.Kako se prodana kolicina povecava sa 2 na 3 granicni prihod pada na 1 KM.kada je granicni prihod negativan.

y y y y y y MJERE ZA BORBU PROTIV MONOPOLA Vodjenje protumonopolisticke politike kojom se zabranjuju odredjene trzisne strukture I vrste ponasanja Ohrabrivanje konkurencije u svakom mogucem slucaju Regulacija.koja za razliku od protumonopolisticke politike koja propisuje sto preduzeca ne smiju ciniti .Ako preduzece proizvodi manje proizvoda npr.Isto tako povecanje proizvodnje od Q na Q2 smanjilo bi profit jer bi dodatni trosak bio veci od dodatnog prihoda.Q1 zrtvuje se odredjena kolicina profita buduci da dodatni prihod koji bi se mogao zaraditi proizvodnjom I prodajom jedinica izmedju Q i Q1 premasuje trosak njihove proizvodnje.Graf 1:maksimalizacija profita Q je razina proizvodnje pri kojoj je MR=MC.preduzecima govori sta treba ciniti Nacionalizacija Kontrola cijena(ova mjera je vrlo grubi instrument kontrole kojom se zapravo derogira trziste) Oporezivanje monopolskih profita kako bi se ublazili socijalno neprihvatljivi ucinci monopola 13 .

Oligopol je najrasprostranjeniji oblik trzisne strukture u preradjivackoj industriji. To je primjer sa ugljem. cementara i ciglana. proizvodnja automobila.000 automobila godisnje. Oligopolska preduzeca nastaju sa vise osnova.trzisnu strukturu u kojoj samo dva ekonomska subjekta kontrolisu cjelokupnu ponudu. Sektori. Ako je proizvod diferenciran. Cisti oligopol sa homogenim proizvodom javlja se cesto u proizvodnji celika i aluminija. cigarete.OLIGOPOL Rijec oligopol potice od grcke rijeci oligoi. Da bi bio rentabilan proizvodjac automobila.Javlja se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima veoma otezan. izrada aviona su kapitalno intenzivni i imaju visoke fiksne troskove u proizvodnji.Proizvodi duopolista mogu biti homogeni ali I diferencirani. Ako je proizvod homogen. Automobil. Oligopol moze nastati i zbog troskova prevoza. Visoki troskovi kapitala su ujedno znacajna barijera za ulazak novih preduzeca u privredni sektor. cementom i ciglom. sto znaci malo. DUOPOL Duopol predstavlja oblik nesavrsene konkurencije tj. kao to su rafinerije nafte. i polist. Oligopol je cest u preradjivackim djelatnostima zbog ekonomije razmjera i prepreka ulasku. MONOPOLISTICKA KONKURENCIJA Monopolisticka konkurencija je takav tip trzista na kome veliki broj preduzeca medjusobno konkurise proizvodeci neidenticne. sapuni i prasci za pranje su primjer oligopola sa diferenciranim proizvodom. ali slicne proizvode. koji odredjuju oligopolsku strukturu na trzistu su tehnoloski i troskovini uslovi privrednog sektora. imamo cisti oligopol. Princip minimalnih prosjecnih troskova moguce je postici samo uz uslov velikog obima poslovanja. rijec je o diferenciranom oligopolu. sto znaci prodavac. Glavni faktori. Oligopol je tipican i za bazicne grane industrije zbog visokih investicija i postizanja optimuma pri visokom obimu proizvodnje. Oligopol je oblik trzisne strukture u kojoj dominira mali broj prodavaca homogenog ili diferenciranog proizvoda. treba proizvesti 300. zbog prevoznih tro kova one djeluju na lokalnim trzistima i nataj nacin imaju oligopolsku poziciju. Iako u nekoj trzavi postoji veci broj ugljenih kopova. na primjer. jedna optimalna rafinerija nafte stoji oko milijardu dolara. jer. Potpuno monopolisticko trziste odnosno monopolisticka konkurencija predstavlja trzisno stanje sa sledecim karakteristikama: 14 .

nije rezultat odnosa ponude i traznje vec je rezultat interesa monopoliste. a razlika je dijelom u sistemu proizvoda. Zahvaljujuci diferencijaciji proizvoda. sampon i mnogi drugi proizvodi. Na ovakvim trzistima prodaju se sapun. rada i robe je ogranicena ili potpuno onemogucena. ne postoje bliski supstituti za proizvod ± kupci su prinudjeni da kupuju proizvod monopolistickog preduzeca. 15 . mobilnost kapitala. a dijelom u potrosacevoj slici tog proizvoda. Novi se konkurenti bez ikakvih ogranicenja slobodno javljaju na trzistu. monopolisticki konkurenti nisu savrseni supstituti. Potrosaci svaku marku dozivlajvaju drugacijom od drugih. neelasticnost traznje je potpuna ± kolika god da je cijena traznja e biti ista. barijere za ulazak na trziste i izlazak sa trzista su visoke ± ne postoji mogucnost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slucaju monopsona). trzisna cijena. prema tome. ali i druge uslove prodaje (ili kupovine).y y y y y postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odredjenog proizvoda±nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omogucava monopolisti da samostalno odredjuje cijenu proizvoda. Monopolisticka konkurencija ne postavlja nikakve prepreke onima koji zele uci ili izaci sa trzista. Slicna je situacija i sa vecinom proizvoda maloprodaje. jer se proizvodi prodaju u mnogo razlicitih trgovina koje medjusobno konkurisu diferencirajuci svoje usluge prema lokaciji. uslovima kreditiranja itd. raspolozivosti i strucnosti osoblja.

onda govorimo o prirodnom monopolu.dobavljaca puno efikasnijeg nego kada bi postojala konkurencija.Postoje prirodne zapreke za ulaz kao sto su jako visoki pocetni troskovi. Takodjer neki time nazivaju I kompaniju na trzistu za ciji ulazak treba platiti visoku cijenu.Postavljanje cijene na prosjecne troskove omogucava firmi pozitivnu nulu . Kandidat je za drzavnu regulaciju (radi smanjivanja znacajnog gubitka mrtvog kapitala tj.ali ne eliminira gubitak drustvenog blagostanja.Takva firma stalno trazi cijenu te se ona stalno suocava sa padajucom krivuljom potraznje.Ukoliko kompanija takve idealne velicine moze opskrbljivati cjelokupno trziste .I to tako da se ovima ponudi alternativa tj. 16 .ali ostaviti firmu na ekonomskim gubitcima(firma ce propasti .Npr.Postavljanje cijene na marginalne troskove eliminirat ce gubitak drustvenog blagostanja .ako vlada ne pomogne subvencijama).supstitut.Dakle.te barijere djeluju na kompaniju na nacin da kompanija naraste na odredjenu velicinu.potrebne su inovacije. za zeljeznicu je to pojava automobilske industrije a za telefonske kompanije je to pojava bezzicne telefonije.gubitka drustvenog blagostanja ).Primjer za to su recimo prve zeljeznicke I telefonske kompanije. Prirodni monopol je industrija koja uziva takve razmjere ekonomije tako da jedna firma moze ispuniti svu potraznju na trzistu I jos uvijek ne postici svoju najefikasniju ekonomiju razmjera(ATC jos uvijek pada).vec I onako platila.ZAKLJUCAK: Prirodnim monopolom se smatra kompanija koja postane jedinim dobavljacem odredjenog proizvoda ili usluge I to iz razloga sto taj proizvod ili usluga po svojoj prirodi cine jednog proizvodjaca tj.One se naime nisu pono bojale konkurenata iz razloga sto bi oni morali duplicirati velike kolicine zeljeznickih traka te telefonskih kablova koje je prva kompanija.Njeni granicni prihodi su ispod cijene.Sta vise kompanije koje rastu iz razloga da bi uzivale ekonomiju razmjera cesto upadaju u problem zbog birokracije.vec kako bih ja rekla indirektno.U ovome slucaju prestanak takvih monopola moguc je ne ulaskom konkurencije izravno na to trziste .

Slavo Kukic www.scribd.dr.Kasim Tatic.dr.vup./monopol.com/doc/9302815/PANEVROPSKI-UNIVERZITET Prirodni monopoli Tarik Zaimovic..LITERATURA: http://www.pdf 17 ..scribd.dr.hr/~skriptarnica/images/RIT/.Fikret Hadzic.com/doc/24619538/Trzisna-stanja http://www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful