Mato KapovIć

IVOÐ I INÐO£IKOISKI LINCVISTIKI
M A T I C A H K V A T S K A
BIbIIotoka
TH£OKIA / ΘΕΩΡΙΑ
NOVI NIZ
KoconzontI
ÐALIBOK BKOZOVIĆ
JOSII LISAC
KANKO MATASOVIĆ
CIavna urodnIca
J£L£NA H£KMAN
IzvršnI urodnIk
LIKA VIKIŠIĆ
CII zapIs dostupan jo u računaInom kataIogu
NacIonaIno I svoučIIIšno knjIžnIco u Zagrobu pod brojom 6?2919
ISBN 9?8-953-150-84?-6
Mato KapovIć
IVOÐ
I INÐO£IKOISKI
LINCVISTIKI
IK£CL£Ð J£ZIK I IOK£ÐB£NA
IONOLOCIJA
M A T I C A H K V A T S K A
ZACK£B MMVIII
5
IK£ÐCOVOK
Ova knjIga prodstavIja prvI pravI uvod u Indoouropsku IIngvIstIku
na hrvatskom jozIku, tj. prvo djoIo u kojom so IndoouropoIstIčka
tomatIka no obradujo u skIopu sIavonsko, hrvatsko III IatInsko po-
vIjosno gramatIko nogo zasobno. Na hrvatskom so jozIku dosada
o Indoouropskom prajozIku, tj. jozIku Iz kojoga su so razvIII svI
IndoouropskI jozIcI (a voćIna jozIka današnjo £uropo prIpada Indo-
ouropskIm jozIcIma), mogIo saznatI Iz vIšo prIručnIka, aII nIjodan
nIjo bIo posvoćon IskIjučIvo IndoouropoIstIcI. Od starIjIh su radova
tu JurIšIćov Nocr/ hrto/she slotnice (1944) I IvšIćova Slotensho
poreJbeno grono/iho (19?0). TI su radovI danas Ipak, promda mo-
gu bItI korIsnI, uvoIIko zastarjoII, a prodstavIjaju nacrt hrvatsko
povIjosno gramatIko I sIavonsku porodbonu gramatIku u kojoj In-
doouropskI prajozIk no Igra gIavnu uIogu. MIhaIjovIćova Sloten-
sho poreJbeno grono/iho (2002) pruža osnovno InformacIjo o In-
doouropskIm jozIcIma, aII jo takodor u načoIu povIjosna fonoIogIja
sIavonskoga. IonoIoškom so povIjostI hrvatskoga jozIka od prasIa-
vonskoga do danas bavI djoIo His/orische Cronno/ih Jes Kroo/is-
chen. Linlei/ung unJ Lou/geschich/e Jer S/onJorJsproche (200?)
Coorga HoIzora. NajboIjI jo uvod u Indoouropsku IIngvIstIku na
hrvatskom jozIku prodstavIjaIa MatasovIćova Kro/ho poreJbeno-
potijesno grono/iho lo/inshogo jeciho (199?). Ondjo jo dobro IzIo-
žona Indoouropska fonoIogIja I morfoIogIja proko IatInskoga jozIka
(2008. jo IzIšIa I PoreJbenopotijesno grono/iho hrto/shogo jeciho
Istoga autora), aII jo dotIčno djoIo, promda pruža obIIjo Indoouro-
poIstIčkIh podataka, Ipak povIjosna gramatIka IatInskoga, dok jo
ova knjIga posvoćona u jodnakoj mjorI svIm IndoouropskIm jozIcI-
ma (naravno, onIma poznatIjIma). Ona so od MatasovIćovo knjIgo
razIIkujo po tomo što dajo Iscrpan povIjosnI progIod, kao I tImo što
pruža podatko o povIjosnoj fonoIogIjI za voćI broj IndoouropskIh jo-
zIka, a s drugo jo strano no zamjonjujo jor MatasovIćova knjIga
ostajo osnovnIm prIručnIkom za porodbonu IatInsku gramatIku to
za Indoouropsku morfoIogIju kojo u ovoj knjIzI noma. Što so tIčo
IK£ÐCOVOK
6
drugIh aspokata IndoouropoIstIko – Indoouropsko kuIturo, arhoo-
IogIjo, probIoma Indoouropsko pradomovIno Itd., tu jo nozaobIIazno
djoIo InJoeuropljoni. Zogone/ho njihoto poJrije/lo – jecih, orhe-
ologijo, ni/ Jamosa I. MaIIoryja (2006), a od IndoouropoIstIčkIh
knjIga na hrvatskom troba još spomonutI I Biječi inJoeuropshih
ins/i/ucijo £mIIoa BonvonIstoa (2005).
KnjIga obuhvaća dva osnovna dIjoIa – progIod Izvanjsko povIjostI
IndoouropskIh jozIka I porodbonopovIjosnu fonoIogIju Indoourop-
skIh jozIka. OsnovnI su podatcI danI o svIm boIjo posvjodočonIm
starI(jI)m IndoouropskIm jozIcIma. KnjIga obuhvaća u načoIu
samo osnovo porodbono fonoIogIjo – no govorI so dotaIjno o gIasov-
nIm zakonIma u zadnjom sIogu kojI su, prImjorIco u sIavonskom I
gormanskom, jako kompIIcIranI to so o njIma troba govorItI u skIo-
pu morfoIogIjo. I knjIzI su objašnjonI I hrvatskI gIasovnI zakonI u
okvIru sIavonskIh jor autor smatra da noma smIsIa uzImatI samo
starosIavonskI kao sIIku sIavonskoga, a da so no objasno vozo hr-
vatskoga sa starosIavonskIm I ostaIIm IndoouropskIm jozIcIma.
LatInskI I grčkI prImjorI (IznImno I nokI drugI) u načoIu uvIjok
Imaju uza so zapIsano I hrvatsko IntornacIonaIIzmo kojI od njIh
potjoču. Tako so tI jozIcI prIbIIžavaju I korIsnIcIma kojI Ih no znaju
dobro. S obzIrom na to da jo cIIj tIh IntornacIonaIIzama oIakša-
tI hrvatskomu čItatoIju propoznavanjo rIjočI, njIhovo Izvodonjo Iz
dotIčnoga korIjona troba shvatItI uvjotno – katkad navodI Intor-
nacIonaIIzam povozan s dotIčnom rIjočI (a no nužno Izravno Iz njo
Izvodon), zanomaruju so jozIcI posrodnIcI Itd. OsIm toga, Iz Istoga
so razIoga uz gotsko prImjoro uvIjok navodo suvromonI ongIoskI I
njomačkI prImjorI s obzIrom na to da ćo mnogIm čItatoIjIma tI jozI-
cI bItI bIIskI. Kod navodonja su prImjorâ davanI samo onI prImjorI
kojI dobro osIIkavaju promjonu o kojoj so govorI. Tako prImjorIco
nIsu davanI IstI prImjorI Iz raznIh jozIka ovIsno o tomo sIužI II nam
rIjoč *nob
h
os za osIIkavanjo odraza gIasa *n III odraza gIasa *s.
KnjIga jo najvoćIm svojIm dIjoIom napIsana akadomsko godIno
2004/2005 da bI so posIIjo poIako dopunjavaIa I propravIjaIa sIu-
žoćI prItom kao skrIpta studontIma IIngvIstIko. OsIm studontIma
IIngvIstIko, knjIga možo posIužItI kao osnovnI uvod u Indoourop-
sku IIngvIstIku I kroatIstIma, sIavIstIma, gormanIstIma, kIasIč-
nIm fIIoIozIma, IndoIozIma Itd. kojI tako mogu stavItI jozIk-prod-
mot svog Izučavanja u šIrI kontokst, kao I IaIcIma kojI žoIo saznatI
nošto o povIjostI IndoouropskIh jozIka. KnjIga sadržI I osnovo na-
čoIâ jozIčno promjono pa možo posIužItI I kao uvod u povIjosnu IIn-
gvIstIku svIma zaIntorosIranIma. HtIo bIh osIm toga napomonutI I
IK£ÐCOVOK
?
da, promda jo ova knjIga zamIšIjona I kao uvodnI IndoouropoIstIčkI
prIručnIk, ona nIjo samo to. Ða jo rIjoč samo o udžbonIku proko
kojoga studontI mogu naučItI osnovo Indoouropsko IIngvIstIko,
opravdan bI bIo prIgovor da u udžbonIku Ima I mnogo toga što I nI-
jo tako »osnovno«. ModutIm, knjIga jo namIjonjona I onIma kojI voć
nošto o Indoouropskom III općonIto povIjosnom jozIkosIovIju znaju,
aII žoIo naučItI vIšo pa su »noosnovnI« dIjoIovI namIjonjonI upra-
vo njIma. Tko žoII doIsta samo osnovno obavIjostI, onō što smatra
suvIšnIm možo Iako proskočItI. Ðržao sam so stoga načoIa da od
vIška gIava no boII Iako sama knjIga, naravno, nIjo protjorano op-
sožna.
ZahvaIan sam Orsatu LIgorIju na mnogIm korIsnIm prImjodbama
I dopunama to na majstorskI IzradonIm kazaIIma, kao I Kanku
MatasovIću kojI jo pročItao tokst još u prvoj vorzIjI rukopIsa I tako-
dor dao brojno opasko. ZahvaIjujom I svojIm studontIma na njIho-
vIm komontarIma kao I čIanovIma IndoouropoIstIčko mojIIng-IIsto
Cybolis/. Svo su groško, dakako, samo mojo.
I Zagrobu, 10. sIjočnja 2008.
Mo/e Kopotić
8
IOKKAT£ I ZNAKOVI
> pravIIno dajo
⇒ nopravIIno dajo (anaIogIjom I sI.) III jo posudono u drugI jozIk
~ povozano s
* – rokonstruIrano
** – nomogućo, noposvjodočono
[ ] – fonotskI Izgovor
/ / – fonoIoškI obIIk
< > – pravopIsnI obIIk
# – granIca rIjočI (počotak III kraj)
V – vokaI (samogIasnIk)
C – konsonant (sugIasnIk)
K – sonant
A. – akuzatIv (ako nIjo posobno označono, značI da jo jodnIna)
akt. – aktIvnI
aor. – aorIst
C. – gonItIv
g. – godIna
Ð. – datIv
dIj. – dIjaIoktaIno
dv. – dvojIna
I. – InstrumontaI
Ind. – IndIkatIv
jd. – jodnIna
L. – IokatIv
I. – IIco
m. r. – muškI rod
mn. – množIna
N. – nomInatIv
osn. – osnovo
po K. – po KrIstu (posIIjo KrIsta)
IOKKAT£ I ZNAKOVI
9
pr. K. – prIjo KrIsta
proz. – prozont
ptcp. – partIcIp
sr. r. – srodnjI rod
st. – stoIjoćo
tIs. – tIsućIjoćo
usp. – usporodI
v. – vIdI
V. – vokatIv
ž. r. – žonskI rod
Jezici:
akv. – akvItanskI
ark.-cIp. – arkadIjsko-cIparskI
aIb. – aIbanskI
anat. – anatoIIjskI
arm. – armonskI
at. – atIčkI
av. – avostIčkI
baIt. – baItIjskI
bjr. – bjoIoruskI
bsI. – baItosIavonskI
bug. – bugarskI
čak. – čakavskI
čoš. – čoškI
dIuž. – donjoIužIčkI
dor. – dorskI
ong. – ongIoskI
franc. – francuskI
frIg. – frIgIjskI
gaI. – gaIskI
Cav. – gatha-avostIčkI
gorm. – gormanskI
gIuž. – gornjoIužIčkI
got. – gotskI
grč. – grčkI
hot. – hotItskI
hom. – homorskI (grčkI)
IOKKAT£ I ZNAKOVI
10
hrv. – hrvatskI
I – Istočno-
Io. – IndoouropskI
IIr. – IndoIranskI
Ir. – IranskI
J – južno-
jon.-at. – jonsko-atIčkI
kajk. – kajkavskI
koIt. – koItskI
kIn. – kInoskI
Iat. – IatInskI
Iatv. – IatvIjskI
IId. – IIdIjskI
IIk. – IIkIjskI
IIt. – IItavskI
Iuv. – IuvIjskI
mak. – makodonskI
mIk. – mIkonskI
noIo. – noIndoouropskI
njom. – njomačkI
porz. – porzIjskI
poIj. – poIjskI
rum. – rumunjskI
rus. – ruskI
S – sjovorno-
skr. – sanskrt
sIav. – sIavonskI
sIč. – sIovačkI
sIn. – sIovonskI
sr – srodnjo
st – staro
st. – starIjI/starIjo
stInd. – staroIndIjskI
stIr. – staroIrskI
stIsI. – staroIsIandskI
stnord. – staronordIjskI
stprus. – staropruskI
stsI. – starosIavonskI
IOKKAT£ I ZNAKOVI
11
stvnj. – starovIsokonjomačkI
svah. – svahIII
španj. – španjoIskI
štok. – štokavskI
švod. – švodskI
taI. – taIIjanskI
toh. – toharskI
tur. – turskI
ukr. – ukrajInskI
umbr. – umbrIjskI
vod. – vodskI
Z – zapadno
Fonetski znakovi:
ʒ – kao taI. <z> u cio »strIc, ujak, totak« III <c> u hrv. o/oc bi
( – kao hrv. <d>
( – kao hrv. <dž>
þ – kao ong. <th> u /hinh »mIsIItI«
ð – kao ong. <th> u /ho/ »to«
x – tvrdo, voIarno h, kao u njom. (I nokIm hrv. govorIma)
γ – zvučno h, kao <h> u hrv. hruh go
ʔ – gIotaInI zatvor, kao stanka Izmodu samogIasnIkâ u Izgo-
voru o-o
ẹ – zatvorono e (gIas Izmodu e I i)
ε – bIago otvorono e (kao ong. <o> u beJ »postoIja«)
æ – otvorono e (gIas Izmodu e I o), kao ong. <a> u noJ »Iud«
å – zatvorono o (gIas Izmodu o I o)
IK£CL£Ð
INÐO£IKOISKIH
J£ZIKA
15
IVOÐ
J£ZIČNA IOKOÐICA
§ 1 JozIčnom porodIcom nazIvamo skupInu jozIka za kojo so mo-
žo dokazatI da su so razvIII Iz Istoga (pra)jozIka. To su npr. sIa-
vonskI jozIcI (hrvatskI, sIovonskI, čoškI, ruskI Itd.) kojI su so svI
razvIII Iz prasIavonskoga jozIka III IndoouropskI jozIcI (sIavonskI
jozIcI; gormanskI jozIcI – njomačkI, ongIoskI Itd.; romanskI jozIcI
– taIIjanskI, francuskI Itd.) kojI su so razvIII Iz praIndoouropsko-
ga. IrajozIk kojo jozIčno porodIco možo bItI zabIIjožon, tj. posvjo-
dočon III noposvjodočon (kada taj prajozIk nIjo zapIsan nogo ga so
možo samo rokonstruIratI). IosvjodočonI su prajozIcI npr. vuIgar-
nI IatInskI Iz kojoga so razvIšo svI romanskI jozIcI III starokInoskI
Iz kojoga so razvIšo modornI kInoskI jozIcI/dIjaIoktI (npr. manda-
rInskI, kantonskI Itd.). Ako prajozIk nIjo zabIIjožon, možomo ga ro-
konstruIratI usporodujućI njogovo jozIko potomko. Tako npr. pro-
ma starosIavonskom /rije (hrvatskI /rî), IatInskom /rē s, grčkom
τρεῖ ς, sanskrtskom /róyos, IItavskom /rỹ s I gotskom þroIs možomo
rokonstruIratI Io. praobIIk *troyos za broj »trI«.
INÐO£IKOISKI J£ZICI
Indoouropska jo jozIčna porodIca danas najprošIronIja na svIjotu –
IndoouropskI so jozIcI govoro na svIm kontInontIma. £uropa jo da-
nas jozIčno ugIavnom Indoouropska – IznImko su prodIndoourop-
skI baskIjskI u ŠpanjoIskoj I Irancuskoj, uraIskI jozIcI kao fInskI,
madarskI III ostonskI to, rocImo, turskI u ouropskom dIjoIu Tursko
kojI prIpada turkIjskIm jozIcIma (kojI so ugIavnom govoro u AzI-
jI – to su npr. još azorskI u Azorbajdžanu, kazaškI u Kazahstanu
Itd.).
IndoouropskI su jozIcI jako brojnI I mogu so podIjoIItI na vIšo pot-
porodIca. Noko potporodIco čIno dosotcI jozIka (npr. baItosIavon-
sku III IndoIransku potporodIcu), a noko čInI samo po jodan jozIk
(npr. grčkI III aIbanskI kojI čIno samostaIno grano unutar Io.). Kro-
noIoškI, proma vromonu kada su posvjodočonI, navodImo grano
(potporodIco, skupIno) Io. jozIka:
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
16
ANATOLIJSKI J£ZICI (npr. hotItskI, IuvIjskI, IIkIjskI)
– od 19. st. pr. K.
INÐOIKANSKI J£ZICI (npr. sanskrt, avostIčkI, porzIjskI)
– od oko 15. st. pr. K.
CKČKI J£ZIK – Izmodu 15. I 13. st. pr. K.
ITALSKI J£ZICI (npr. IatInskI, umbrIjskI, oskIčkI)
– od ?. st. pr. K.
K£LTSKI J£ZICI (npr. gaIskI, staroIrskI, voIškI)
– od 6. st. pr. K.
C£KMANSKI J£ZICI (npr. gotskI, ongIoskI, njomačkI)
– od 3. st.
1
AKM£NSKI J£ZIK – od 5. st.
TOHAKSKI J£ZICI (toharskI A I toharskI B) – od 5/6. st.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI (npr. IItavskI, hrvatskI, ruskI) – od 9.
st.
ALBANSKI J£ZIK – od 14. st.
OsIm toga, postojI I vIšo fragmontarno posvjodočonIh Io. jozIka (od
kojIh nam jo ostaIo maIo tokstova III samo Imona I sI.) kao što su
npr.: IuzItanskI (današnjI IortugaI), vonotskI (današnja sjovorna
ItaIIja), mosapskI (jug ItaIIjo, na »potI«), »IIIrskI« jozIcI (najvjorojat-
nIjo vIšo jozIka, današnja Hrvatska I okoIIca), dačkI (današnja Ku-
munjska), tračkI (današnja Bugarska), macodonskI (današnja Ma-
kodonIja – noma vozo sa suvromonIm sIav. jozIkom makodonskIm),
frIgIjskI (MaIa AzIja) Itd.
INÐO£IKOI£ISTIKA
§ 2 IorodbonopovIjosna IIngvIstIka jo IIngvIstIčka dIscIpIIna ko-
ja so bavI proučavanjom povIjosnoga razvoja raznIh jozIka I jozIč-
nIh porodIca. Iorodbona Indoouropska IIngvIstIka jo jodna od gra-
na porodbonopovIjosno IIngvIstIko koja so bavI proučavanjom po-
vIjostI IndoouropskIh jozIka I rokonstrukcIjom Io. prajozIka. OsIm
IIngvIstIko, u IndoouropoIstIku prIpada I proučavanjo Indoourop-
sko kuIturo, društva, mItoIogIjo, pjosnIštva Itd.
2
Indoouropska jo
jozIčna porodIca najboIjo proučona jozIčna porodIca na svIjo-
tu (proučavanjo trajo voć vIšo od 200 godIna) to tako svojIm
1
No računamo tu hocigu ic Negote Iz 3/2. st. pr. K. koja sadržI samo jodno gormansko
Imo, a natpIs jo zapravo na IatInskom.
2
Za noIIngvIstIčko aspokto vIdI MaIIory 2006.
IVOÐ
1?
dostIgnućIma I IskustvIma možo pomoćI I prI porodbonopovI-
josnom proučavanju drugIh joz. porodIca.
INÐO£IKOISKA IKAÐOMOVINA
IndoouropskI so prajozIk govorIo oko 4 000 godIna pr. K. Točna
IokacIja Indoouropsko pradomovIno nIjo poznata I o njoj posto-
jI mnoštvo hIpotoza (vIdI npr. MaIIory 2006: 183-23?). IrodIaga-
no so Indoouropsko pradomovIno naIazo od Srodnjo £uropo na za-
padu do KaspIjskoga jozora na Istoku, od BaItIka na sjovoru do
AnatoIIjo I Kavkaza na jugu (u IgrI jo čak I Hrvatska!). Cdjo god
Io. pradomovIna bIIa, govornIcI su Indoouropskoga odando kronuII
ugIavnom na zapad, u £uropu (osIm ako ondjo voć nIsu bIII), aII no
svI – IndoIrancI su otIšII proma IndIjI, proko BIIskoga Istoka, go-
vornIcI su toharskoga takodor otIšII na Istok, u antIčku BaktrIju
(današnjI KInoskI Turkostan, Xīn Jiā ng), anatoIIjskI su narodI za-
vršIII u MaIoj AzIjI Itd.
IndoouropIjanI su bIII stočarI, obIčno Ih so smatra ratnIčkI nastro-
jonIma I agrosIvnIma, osvajačko IdooIogIjo (što bI objašnjavaIo njI-
hovu okspanzIju)
3
, poznavaII su konja I kotač, žIvjoII u patrIjarhaI-
nom društvu I ImaII voIIk pantoon. BavIII su so I poIjoprIvrodom I
poznavaII su barom jodnu vrstu žItarIca.
Kako jo toško povozatI arhooIoško naIazo s jozIkom (no možomo
proma kopIjIma III vrčovIma, prImjorIco, znatI kojIm jo jozIkom go-
vorIo njIhov vIasnIk, osIm ako noma pIsmonoga traga), u IocIranju
nam Io. pradomovIno pomažu I jozIčnI podatcI. IrImjorIco, znamo
II da jo u Io. sIgurno postojaIa rIjoč za »snIjog« (Io. *snoyg
wh
-, stsI.
sněgъ, got. snoius, Iat. nix, nitis Itd.), jasno nam jo da su Indoou-
ropIjanI moraII žIvjotI u sjovornIjIm prodjoIIma gdjo jo bIIo snIjoga.
Ioznat jo sIučaj rIjočI za »bukvu« koja so takodor možo rokonstruI-
ratI u Io. (Iat. fā gus, grč. φηγóς, ongIoskI beech Itd.) – možo so prot-
postavItI da jo u Io. pradomovInI rasIa I bukva što nam pomažo u
njozInu IocIranju. Ðugo so tvrdIIo da bukva u £uropI no rasto sjo-
voroIstočno od crto KaIInjIngrad – KrIm pa jo proma tomo Io. pra-
domovIna moraIa bItI nogdjo na zapad od njo. No to so pokazaIo
notočnIm jor jo rasprostranjonost bukvo bIIa voća u nogdanjo doba
I bukvo jo bIIo I sjovoroIstočno od to crto.
3
VaIja roćI da no troba romantIčno mIsIItI da jo procos šIronja uvIjok bIo takav da su
so soIIII čItavI narodI. I nokIm sIučajovIma su so mogIo soIItI manjo skupIno ratnIkâ kojo
bI drugIm narodIma namotnuIo svoju vIast a onda I jozIk.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
18
Važan nam podatak o Io. pradomovInI dajo I nopostojanjo staro rI-
jočI za »moro« što nas upućujo na to da IndoouropIjanI nIsu žIvjo-
II uz moro. Iako stsI. nore I Iat. nore značo upravo »moro«, to jo
značonjo drugotno I Io. jo rIjoč *morI bIIa Isprva samo općI nazIv za
bIIo kakvu, manju III voću, vodonu površInu. Za to usp. ong. nere
»jozorco, bara I sI.« III Izvodono ong. norsh »močvara« gdjo so još
vIdI da starIjo značonjo nIjo bIIo samo »moro«. Iroma tom što so u
Io. možo rokonstruIratI I rIjoč »Iosos« (sIav. *Iososь, IItavskI lô šis,
njom. Lochs Itd.), tvrdI so da su IndoouropIjanI žIvjoII u području
gdjo jo bIIo Iososa Itd.
Od toorIjâ kojo noku matorIjaInu arhooIošku kuIturu povozuju s
IndoouropIjanIma, tronutno jo na Zapadu najpopuIarnIja kurgan-
ska toorIja IItavsko znanstvonIco MarIjo CImbutas. KurganIma so
zovu spomonIcI, nadgrobnI humcI, Iz srodIno 5. tIsućIjoća pr. K. Iz
područja južnoruskIh stopa I IrIkavkazja. TI so naIazI mogu povo-
zatI s IndoouropIjanIma I mogućo jo da su nosItoIjI to kuIturo bIII
IjudI kojI su govorIII nokom varIjantom Indoouropskoga. Stoga so
Io. pradomovIna smjošta u stopo južno KusIjo, sjovorno od Crnoga
mora (aII no uz moro!) I sjovorno od Kavkaza. Na tu protpostavku
ukazuju sIjodoćI pokazatoIjI – čInI so da su prIpadnIcI naroda to
kuIturo žIvjoII u maIIm pIomonIma kojIma su vIadaII moćnI vodo,
bIII su pastIrI, poznavaII su konja, mjod I odrodono poIjoprIvrodno
kuIturo (za Io. jo rokonstruIrana rIjoč »oratI«), a to so svo poduda-
ra s onIm što znamo o IndoouropIjanIma na osnovI jozIčno rokon-
strukcIjo. Kurgan Inačo označava posobnu vrstu grobnoga humka
u kojIma su IzgIoda bIII pokapanI moćnI vIadarI, zajodno sa žrtva-
ma I matorIjaInIm dobrIma. HIpotozu o Io. pradomovInI u stopama
južno KusIjo navodno podupIru I noka gonotIčka IstražIvanja, mo-
dutIm postojo I brojna suprotna mIšIjonja to probIom Io. pradomo-
vIno ostajo sporan.
19
ANATOLIJSKI J£ZICI
§ 3 AnatoIIjska jo grana prva posvjodočona grana Io. jozIkâ (19.
st. prIjo K.). AnatoIIjskI su so jozIcI najvjorojatnIjo odcIjopIII od Io.
zajodnIco prIjo drugIh Io. granâ I zato nomaju nokIh karaktorIstI-
ka kojo ostaII Io. jozIcI Imaju (sustava trIju rodova, dvojIno Itd.)
4
.
NokI su stoga protpostavIjaII, a najpoznatIjI jo od njIh amorIčkI ho-
tItoIog £dgar Sturtovant (18?5-1952), I IndohotItskI prajozIk kao
jozIk Iz kojoga su so razvIII anatoIIjskI jozIcI kao jodna skupIna I
ostaII Io. jozIcI kao druga skupIna jozIkâ, no to jo ugIavnom tormI-
noIoškI spor. Noma bItno razIIko u tomo zovomo II prajozIk anato-
IIjskoga I ostaIIh Io. jozIkâ IndoouropskIm III IndohotItskIm. Ana-
toIIjskI su so jozIcI govorIII u MaIoj AzIjI, na području današnjo
Tursko. NovoanatoIIjskI su jozIcI IzumrII nogdjo u razdobIju hoIo-
nIzma (3-1. st. pr. K.).
IOÐJ£LA ANATOLIJSKIH J£ZIKA
KronoIoškI anatoIIjsko jozIko dIjoIImo na staroanatoIIjsko jozIko
(kojI su so govorIII u 2. tIsućIjoću pr. K.) I na novoanatoIIjsko jozIko
(kojI su so govorIII u 1. tIsućIjoću prIjo K.).
StaroanatoIIjskI su jozIcI: hotItskI, kIInopIsnI IuvIjskI, hIjorogIIfskI
IuvIjskI I paIajskI. NovoanatoIIjskI su jozIcI: IIkIjskI A I B, IIdIjskI,
karIjskI to vjorojatno sIabo poznatI pIsIdIjskI.
HotItskI jo najboIjo posvjodočon anatoIIjskI jozIk, sIužbonI jozIk no-
koć moćno HotItsko državo. OsIm njoga, u 2. su tIsućIjoću prIjo K.
posvjodočonI I (kIInopIsnI) IuvIjskI, jozIk državo Arzawo (na jugo-
zapadu MaIo AzIjo), I hIjorogIIfskI IuvIjskI, prvI pIsan kIInopIsom
(kao hotItskI), a drugI hIjorogIIfskIm pIsmom nopoznata porIjokIa.
HIjorogIIfskI so jo IuvIjskI prIjo notočno nazIvao hIjorogIIfskIm ho-
tItskIm, dok nIjo utvrdono da jo taj jozIk puno bIIžI kIInopIsnomu
IuvIjskomu (posrIjodI su zapravo dva dIjaIokta Istoga jozIka). Od
staroanatoIIjskIh jo jozIka još posvjodočon I paIajskI, kojI jo IzgIo-
4
Na hrvatskom jo kao opšIrnIjI progIod InformacIja o anatoIIjskIm jozIcIma, hotIt-
skom jozIku, knjIžovnostI I povIjostI dostupna knjIga MatasovIć 2000a.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
20
da rano Izumro (za razIIku od IuvIjskoga), a kojI so jo proma svomu
sudoćI bIo govorIo u sjovornoj srodIšnjoj AnatoIIjI u zomIjI IaIā . I
IuvIjskI su I paIajskI posvjodočonI samo fragmontarno kao vjorskI,
obrodnI jozIcI u HotItâ, kojI su prouzImaII tudo bogovo I obraćaII
Im so na jozIku naroda od kojoga su Ih uzoII. NatpIsI na paIajskom
I IuvIjskom potjoču Iz hotItsko prIjostoInIco. Na hIjorogIIfskom su
IuvIjskom HotItI čosto pIsaII kraćo natpIso, Imona, natpIso na po-
čatIma I sI., a on so I ukIosavao u kamon po današnjoj jugoIstočnoj
Turskoj I SIrIjI svo do 8. st. pr. K. (prvI natpIsI potjoču Iz 15. st. pr.
K.). Iako su nam natpIsI na hIjor. IuvIjskom poznatI još od 19. st.
(prIjo hotItskIh natpIsa), pIsmo jo tok razmjorno nodavno zadovo-
Ijavajućo razjašnjono.
LIdIjskI jo novoanatoIIjskI jozIk posvjodočon ugIavnom u 4. st. pr.
K. stotInjkom zavjotnIh I nadgrobnIh natpIsa. LIdIjskI jo bIo sIuž-
bonI jozIk LIdIjo, koja jo poznata po svojom Iogondarno bogatu kra-
Iju Krozu. Kao I svI novoanatoIIjskI jozIcI, I IIdIjskI bIjašo pIsan pI-
smom povozanIm s grčkIm aIfabotom. LIkIjskI su A I B novoana-
toIIjskI jozIcI potomcI jodnoga od IuvIjskIh dIjaIokata. OnI su dakIo
gonotskI povozanI sa staroanatoIIjskIm jozIcIma IuvIjskIm I hIjor.
IuvIjskIm, aII nIsu nastaII Izravno od tIh jozIka nogo od nokoga no-
*praanatoIIjskI
*prauvIjskI
hoItskI kIInopIsnI
IuvIjskI
hIjorogIIfskI
IuvIjskI
paIajskI
7
*praIIkIjskI
IIkIjskI A IIkIjskI B
zapadnoanatoIIjskI
IIdIjskI karIjskI pIsIdIjskI7
sIdotskI7
s
t
a
r
o
a
n
a
t
o
I
I
j
s
k
I
n
o
v
o
a
n
a
t
o
I
I
j
s
k
I
ANATOLIJSKI J£ZICI
21
posvjodočona staroanatoIIjskoga dIjaIokta bIIska tIm dvama jozIcI-
ma. LIkIjskI jo B (kojI nokI zovu I mIIIjskIm) sIabIjo posvjodočon od
IIkIjskoga A. Na jugozapadu jo MaIo AzIjo (I u £gIptu I NubIjI gdjo
su KarIjcI radIII kao tjoIosnI čuvarI faraonâ I najamnIcI) oskudno
posvjodočon I karIjskI jozIk kojI jo najvjorojatnIjo takodor novoana-
toIIjskI jozIk. IIsIdIjskI su I sIdotskI takodor vjorojatno anatoIIjskI
jozIcI, aII su jako sIabo posvjodočonI.
Conotska podjoIa anatoIIjskIh jozIka nIjo posvo jasna. Nodvojbono
jo zasobno mjosto hotItskoga modu staroanatoIIjskIm jozIcIma, kao
I gonotska bIIskost (kIInopIsnoga) IuvIjskoga I hIjorogIIfskoga Iu-
vIjskoga, kojIma vaIja prIdodatI I novoanatoIIjsko jozIko IIkIjskI A I
B. NokI smatraju paIajskI bIIskosrodnIm IuvIjskomu, a onda bI taj
paIajsko-IuvIjskI odvjotak zajodno s novoanatoIIjskIm IIdIjskIm čI-
nIo zapadnoanatoIIjsku granu koja bI stajaIa u suprotnostI proma
hotItskomu. To modutIm nIjo sIgurno (postojo I drugačIjo toorIjo).
IoIožaj sIabo posvjodočona karIjskoga nIjo jasan.
OSTALI J£ZICI I MALOJ AZIJI
I 2. TISIĆLJ£ĆI IKIJ£ KKISTA
OsIm Io. anatoIIjskIh jozIka u tadašnjoj so MaIoj AzIjI govorIIo III
upotrobIjavaIo I vIšo noIo. jozIka. SumorskI jo jozIk (noIo. jozIk boz
poznatIh srodnIka), prvI zapIsanI jozIk na svIjotu (na prIjoIazu 4.
na 3. tIsućIjoćo pr. K.), tada, promda voć Izumro kao govornI jozIk,
bIo jozIkom obrazovanja I pIsmonostI (kao posIIjo u £uropI IatInskI
III u IndIjI sanskrt). SomItskI akadskI jozIk bIjašo u 2. tIs. pr. K.
modunarodnIm dIpIomatskIm jozIkom I HotItI su ga, kao I sumor-
skI, dobro poznavaII. HatskI bIjašo jozIk noIo. prastanovnIka Ma-
Io AzIjo (od kojIh I potjočo nazIv »hotItskI«
5
) kojI jo Izumro još nog-
djo u 2. poIovIcI 2. tIs. pr. Kr., aII jo djoIomIčno očuvan kao obrodnI
jozIk kod HotIta (sIIčno kao paIajskI). NokI ga povozuju sa suvro-
monIm abhasko-adIgojskIm jozIcIma. BoIjo nam jo poznat hurIjskI
jozIk kojI so jo govorIo dosta dugo u 2. tIs. pr. K., ugIavnom na po-
dručju današnjo sjovorno SIrIjo. HurIjcI su kuIturno I vjorskI dosta
utjocaII na HotIto. HurIjskomu jo bIIzak urartskI jozIk kojI so govo-
rIo na počotku 1. tIs. pr. K. oko jozora Van. IvjorIjIvo Ih so povozu-
jo sa suvromonIm naško-dagostanskIm jozIcIma na Kavkazu.
5
HatIjcI su žIvjoII u državI HattI koju su posIIjo osvojIII HotItI. Iroma državI HatI,
gdjo su otada žIvjoII, jozIk Im jo nazvan hotItskIm, a onI sâmI HotItIma. HotItI su »hotIt-
skIm« (na hot. ho//ili) zapravo zvaII hatskI jozIk, a svoj su jozIk zvaII nesijshin (na hot.
nešili, nešunnili) proma svojoj staroj prIjostoInIcI NošI (Kanošu).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
22
OTKKIĆ£ H£TITÂ I H£TITSKOCA
§ 4 HotItI su do kraja 19. stoIjoća bIII gotovo nopoznatI. NjIhovo
so Imo spomInjo na nokoIIko mjosta u BIbIIjI, aII so tomu nIjo bIIa
prIdavaIa voIIka važnost nItI so smatraIo da jo posrIjodI nokI va-
žan narod.
Izmodu 1809. I 181?. ŠvIcarac jo Johann LudwIg Burckhardt tIjo-
kom svojIh putovanja po IaIostInI I SIrIjI otkrIo u sIrIjskom mjostu
Hama (H onā
/
) na zIdu jodno kućo natpIs na dotada nopoznatIm
hIjorogIIfIma. On jo to spomonuo u svojom dnovnIku, objavIjonu
1822., no nažaIost, to jo bIIo noprImIjoćono I zaboravIjono sIjodoćIh
podosotak godIna.
CodIno 1834. jo CharIos-IéIIx-MarIo ToxIor, francuskI arhooIog I
svjotskI putnIk, Iutao MaIom AzIjom tražoćI ostatko rImskoga gra-
da TavIja. No, kako nIjo Imao pojma gdjo bI TavIj mogao bItI, jod-
nostavno so jo raspItIvao kod turskIh soIjaka Ima II gdjo kakvIh
rušovIna. Tako jo u soocu Boğaz Köy (dosIovno: »soIo u tjosnacu«),
oko 150 km od današnjo Ankaro, čuo od soIjaka za rušovIno od-
mah Iznad soIa. ToxIor to tada još nIjo bIo mogao znatI, aII naIotIo
jo na ostatko voIobno hotItsko prIjostoInIco Hattušo (H o//ušoš)
6
.
Oko 1.5 km daIjo, naIšao jo takodor na IokacIju s mnogo ukIosanIh
roIjofa u stIjonI zvanoj YazıIıkaya (dosI. »IspIsana stIjona«) što ćo
so posIIjo pokazatI kao roIjofI hotItskIh bogova.
NatpIso jo 18?2. u sIrIjskom mjostu Hama

vIdIo I IrskI mIsIonar
WIIIIam WrIght, a hIjorogIIfsko jo natpIso, kojo jo ToxIor bIo našao
u Boğaz Köyu I YazıIıkayI, objavIo Coorgos Iorrot u Irancuskoj.
Iako su natpIsI na Istom hIjorogIIfskom pIsmu odjodnom IskrsavaII
posvuda po SIrIjI I Turskoj (u IvrIsu, KarkomIšu Itd.), nIkomu nI-
jo u prvI čas paIo na pamot povozatI to natpIso s onIma kojo jo ot-
krIo ToxIor u Boğaz Köyu I YazıIıkayI. WrIght jo 18?4. IznIo toorI-
ju o tomo da su takozvano »hamatsko« hIjorogIIfsko natpIso, kako
su Ih prvo bIII nazvaII, ostavIII HotItI, no njogovo su tvrdnjo jodno-
stavno bIIo IgnorIrano. CodIno 18?9. jo brItanskI orIjontaIIst Arc-
hIbaId Honry Sayco uočIo da su natpIsI u Boğaz Köyu I YazıIıkayI,
kojo jo bIo otkrIo ToxIor, I tzv. »hamatskI« natpIsI otkrIvonI kIIomo-
trIma daIoko u SIrIjI I drugdjo, pIsanI IstIm pIsmom. CodIno 1880.
u jodnom prodavanju objavIo da su tI natpIsI pIsanI IstIm pIsmom I
da su Ih napIsaII HotItI. OsIm na bIbIIjsko podatko, Sayco so osIa-
6
HotItsko so <š> čIta kao [s]. To jo zato što su HotItI za svoj gIas, kojI so najvjorojatnIjo
Izgovarao kao [s] (Iako ono možda nIjo bIIo »čIsto«, poput španjoIskoga s), rabIII kIInopIsno
znakovo kojo su AkadanI rabIII za svojo /š/.
ANATOLIJSKI J£ZICI
23
njao I na nodavno otkrIvono ogIpatsko I asIrsko Izvoro kojI su go-
vorIII o moćnu narodu kojI jo probIvao u državI HatI (H o//i). Sayco
jo došao do IstIh zakIjučaka kao I WrIght, aII su njogovI zakIjučcI,
promda nI njomu nIsu povjorovaII, barom bIII ozbIIjno razmotronI,
za razIIku od WrIghtovIh.
NjIhova jo hIpotoza dobIIa dodatnu tožInu svoga ? godIna posIIjo,
kada jo 188?. u £gIptu, u ToII oI-AmarnI, nadon arhIv ogIpatskoga
faraona AmonofIsa IV. £hnatona. Ondjo jo voć Iz akadskIh spIsa
bIIo jasno da jo hotItska država u 2. tIsućIjoću prIjo KrIsta ImaIa
važnu uIogu u modunarodnoj poIItIcI, a osIm toga, nadona su I dva
ogIpatska pIsma vIadaru tada nopoznato državo Arzawo, pIsana
kIInopIsom, tada voć potpuno čItIjIvIm (njImo jo pIsan I tada voć
odavno poznat akadskI), na dotada nopoznatu jozIku. NorvoškI jo
orIjontaIIst J. A. Knudtzon, zajodno s koIogama Sophusom Buggo-
om I AIfom Torpom, 1902. IznIo hIpotozu da jo jozIk »ArzawskIh
pIsama« IndoouropskI
?
. No kako ta hIpotoza nIjo bIIa osnovana na
posvo čvrstIm dokazIma, našIa so jo na udaru mnogIh (pogotovu
poznata mIadogramatIčara Hormanna HIrta). IrItIsnut mnogo-
brojnIm krItIkama, Knudtzon so jo svojo toorIjo odrokao u svojom
radu o tabIIcama nadonIm u ToII oI-AmarnI 1915. godIno. IronIjom
sudbIno, upravo jo to godIno BodřIch Hrozný dokazao nodvojbonu
prIpadnost hotItskoga IndoouropskIm jozIcIma.
CodIno 1906. su počoIa Iskopavanja u Boğaz Köyu koja jo vodIo
njomačkI orIjontaIIst Hugo WInckIor. On jo napravIo vIšo štoto no-
go korIstI svojIm nomarnIm Iskopavanjom u HattušI, no njogovo jo
Iskopavanjo urodIIo barom dvjoma dobrIm stvarIma – Iako WIn-
ckIora, kao asIrIoIoga, nIsu zanImaII tokstovI na tada nopoznatu
jozIku (hotItskom), I Iz akadskIh jo tokstova, ondjo nadonIh, bI-
Io posvo jasno da so u Boğaz Köyu doIsta naIazo tragovI Hattušo
hotItsko prIjostoInIco
8
. Takodor, tokstovI su tabIIca nadonIh ondjo
ubrzo zatIm objavIjonI u Njomačkoj, što jo 1915. omogućIIo čoško-
mu orIjontaIIstu BodřIchu Hroznomu da dokažo da jo hotItskI In-
doouropskI jozIk, a to jo nodugo zatIm bIIo I prIhvaćono u cIjoIoj
znanstvonoj zajodnIcI.
?
I sIučaju jo »ArzawskIh pIsama« doIsta bIIa rIjoč o hotItskom. No zanImIjIvo jo da
jo na hotItskom faraonu pIsao vIadar Arzawo gdjo so govorIIo IuvIjskI (vjorojatno zato što
njogovI pIsarI nIsu znaII tadanjI modunarodnI dIpIomatskI jozIk akadskI). HIjorogIIfskI su
natpIsI, o kojIma su govorIII WrIght I Sayco, bIII natpIsI na hIjorogIIfskom IuvIjskom, kojIm
su so HotItI čosto sIužIII u javnIm monumontaInIm zapIsIma. HotItskI jo pak bIo sIužbonI
jozIk državno admInIstracIjo, njImo su so pIsaII gospodarskI zapIsI, zakonI I sI.
8
Shodno arhooIoškIm tragovIma nadono hotItsko prIjostoInIco, Imo jo dotadanjoga
Boğaz Köya posIIjo promIjonjono u Boğaz KaIo («dvorac u tjosnacu«).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
24
H£TITSKI J£ZIK I IISMO
§ 5 HotItskI doIsta nIjo bIIo toško odgonotnutI. BIjašo pIsan
kIInopI som, kojI jo tada voć bIo potpuno poznat, rIjočI su bIIo ja-
sno odvojono jodno od drugIh (što nIjo sIučaj u dosta starIh pIsa-
ma), tokstovI su osIm toga bIII punI akadskIh I sumorskIh rIjočI, a
I akadskI su I sumorskI voć bIII potpuno poznatI jozIcI. ObIčno so
kao ročonIca kojom jo Hrozný konačno potvrdIo da jo hot. Io. jozIk
navodI:
nu NINÐA-on ecco//eni uo/or-no ehu//eni
Idoogramom (sumorogramom) jo napIsana rIjoč NINÐA, što na
sumorskom značI »kruh«. ČIm jo rIjoč o kruhu, Hrozný jo IogIč-
no protpostavIo da bI Iduća rIjoč mogIa bItI gIagoI sa značonjom
»jostI« I doIsta, hotItsko ecc- naIIkujo na Io. korIjon *h
1
od- Istoga
značonja (hrv. je J-ē n, Iat. eJō Itd.). OsIm toga, gIagoI »jostI« tražI
uza so akuzatIv, a hotItsko jo -on noobIčno sIIčIIo na Io. akuzatIv-
nI nastavak (Io. *-om, usp. Iat. -un, grč. -ον I skr. -on). Takodor,
sIjodoća jo rIjoč uo/or noodoIjIvo podsjoćaIa na Io. *wodr »voda«
I na ong. uo/er, a gIagoII su ecco//eni I ehu//eni (za sIjodoćI jo bI-
Io očIto da značI »pItI« s obzIrom na to da doIazI Iza rIjočI »voda«)
ImaII nastavak -//eni kojI jo bIIo Iako IdontIfIcIratI sa stInd. na-
stavkom 2. I. množIno -/hono (dakIo ročonIca gIasI: »Kruh jodoto I
vodu pIjoto«). Kada jo još na drugIm tabIIcama našao koso obIIko
rIjočI uo/or, npr. C. jd. ue/enoš III Ð. jd. ue/eni, bIIo jo jasno da jo
posrIjodI nodvojbono Io. jozIk jor jo tu u hotItskom jasno posvjodo-
čona Io. hotorokIItska skIonIdba tj. skIonIdba u kojoj u ImonIcama
sr. r. u N/A. stojI jodan gIas, a u kosIm padožIma drugI (najčošćo
jo to Izmjona *r/n kao ovdjo), usp. npr. ong. uo/er, aII švod. to//en
gdjo jo ong. poopćIo osnovu pragormanskoga N/A., a švodskI osno-
vu pragorm. kosIh padoža. S obzIrom na to da jo nomogućo da bI
takvo podudaranjo bIIo posudono III sIučajno, jasno jo bIIo da jo
hotItskI Io. jozIk.
HotItskI so jo, kako voć rokosmo, pIsao kIInopIsom prouzotIm od
Akadana. No to pIsanjo nIjo bIIo nImaIo jodnostavno. KIInopIs jo
sIogovno pIsmo, što značI da njImo nIsu zapIsIvanI pojodInI gIaso-
vI, nogo sIogovI rIjočI – npr. /o, ho, hon, oš I sI. No osIm znakova za
sIogovo, u hotItskom su postojaII I IdoogramI I dotormInatIvI. Idoo-
gramI (sumorogramI I akadogramI) su bIII znakovI kojI nIsu ozna-
čavaII sIog, nogo cIjoII pojam (kao hIjorogIIfskI znakovI). TakvI so
IdoogramI (III IogogramI) transkrIbIraju kao sumorsko rIjočI pIsa-
no voIIkIm sIovIma npr. Idoogram so za »kruh«, kao što vIdjosmo,
ANATOLIJSKI J£ZICI
25
pIšo NINÐA (a ninJo jo sumorska rIjoč za »kruh«)
9
. ÐotormInatIvI
su bIII znakovI kojI so u hotItskom uopćo nIsu čItaII, nogo su so pI-
saII Isprod odrodonIh rIjočI I označavaII su kojoj skupInI pojmova
prIpada sIjodoća rIjoč (prImjorIco, čostI su bIII dotormInatIvI: »zo-
mIja/država«, »bog«, »žona« Itd.). ÐotormInatIvI so u transkrIpcI-
jI označuju podIgnutIm voIIkIm sIovIma prIjo rIjočI (opot tako da
so u transkrIpcIjI rabI sumorska rIjoč dotIčnoga značonja, npr. su-
morskom so rIjočju sol »žona« u transkrIpcIjI pIšo dotormInatIv za
označavanjo žonskIh Imona). Tako dotormInatIv za »zomIja/drža-
va« pIšomo kao
IKI
što na sumorskom značI upravo »zomIja«. Tako
so npr. »zomIja HatI« u hot. pIšo kao »
IKI
H a-at-tI«. Ðodatno pro-
bIomo stvara čInjonIca da jodan znak možo ImatI I sIogovno čIta-
njo, a k tomu možo bItI I Idoogram I dotormInatIv, ovIsno o pojodI-
nom sIučaju. KIasIčan jo prImjor znaka kojI so rabI I za pIsanjo sIo-
ga /an/ I kao Idoogram za rIjoč »bog« (ÐINCIK) I kao dotormInatIv
za pojam bog (Isprod Imonâ bogova stojI
ÐINCIK
).
KIjočIma so, zapIsanIma Idoogramom, svojodno mogu prIdodatI
gramatIčkI nastavcI pIsanI kIInopIsom, kao što vIdjosmo u sIučaju
rIjočI NINÐA-on gdjo jo Idoogramu za »kruh« prIdodan kIInopIsom
pIsan nastavak -on za akuzatIv jodnIno. Istovjotan načIn pIsanja
naIazImo u suvromonom japanskom gdjo so rabo kInoskI Idoogra-
mI (honji) za označavanjo korIjona rIjočI, aII so gramatIčkI nastav-
cI pIšu sIogovnIm pIsmom (hirogonon).
OsIm ovIh probIoma, dodatno jo toškoćo stvaraIa čInjonIca da kII-
nopIs nIjo bIo dobro prIIagodon fonoIoškomu sustavu hotItskoga jor
so njImo nIjo mogIo zapIsatI mnogo sIogova obIIka CVC, prImjorIco
(sugIasnIk-samogIasnIk-sugIasnIk), kojIma jo hotItskI, kao Io. jo-
zIk, obIIovao. Tako so jo hotItska rIjoč kao /spantskImI/ »IIjom (kao
žrtvu IjovanIcu)« moraIa pIsatI ši-po-on-co-hi-ni. IstIh jo probIo-
ma bIIo I u drugIm pIsmIma kojIma su pIsanI nokI Io. jozIcI na Sro-
dozomIju (npr. u mIkonskom grčkom kojI jo pIsan LInoarom B III u
koItIborskom kojI jo pIsan IborskIm pIsmom – ta pIsma takodor nI-
su mogIa zabIIjožItI dobro sugIasnIčko skupIno tIh dvaju jozIka).
VAŽNIJI SIOM£NICI H£TITSKOCA J£ZIKA
§ 6 KAIAÐOKIJSK£ TABLIC£ (19. st. pr. K.) – prvI pIsanI trag
anatoIIjskIh jozIka. To su staroasIrsko gospodarsko tabIIco u kojI-
ma su AsIrcI u svojIm trgovačkIm koIonIjama zapIsIvaII s kIm svo
9
Kjodo so umjosto sumorskoga upotrobIjava IatInskI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
26
trguju. Sâm jo spomonIk napIsan staroasIrskI, aII so u njomu jav-
Ija jako puno anatoIIjskIh Imona (hotItskIh, IuvIjskIh Itd.).
NATIIS KKALJA ANITT£ (18. st. pr. K.) – prvI pravI jozIčnI spo-
monIk anatoIIjskIh jozIka. HotItskI so kraIj AnItta (Ani//oš) u
njomu hvaII kako jo zauzoo I unIštIo grad Hattušu I zatIm ga
zauvIjok prokIoo (što njogovI nasIjodnIcI nIsu shvatIII protjora-
no ozbIIjno pa su dotIčnI grad učInIII svojom prIjostoInIcom).
AnItta u natpIsu voIIča sobo, svojo pobjodo I boga kojI mu jo u
njIma pomagao – Tarhunu (Torh unoš). NatpIs jo kraIja AnItto
najstarIjI sIgurno datIran zapIs na Ijodnom Io. jozIku.
HATTIŠILIJ£VI ANALI (16. st. pr. K.) – zapIsI hotItskoga kraIja
HattušIIIja I. kojI jo u njIma opIsao svo bItno dogadajo kojI su
so dogadaII za njogovo vIadavIno. ObIčaj su pIsanja anaIâ pro-
uzoII od njoga I kasnIjI hotItskI vIadarI.
T£LIIINIOVA OIOKIKA (15. st. pr. K.) – hotItskI jo kraIj ToIIpI-
nu u svojoj oporucI-ustavu (a ovaj so dokumonat nazIva »prvIm
ustavom u svjotskoj povIjostI«) pokušao uspostavItI pravIIa po
kojIma ćo so nasIjodIvatI kraIjovska vIast da ubudućo no bI do-
IazIIo do krvoproIIćâ I norodâ u borbama za vIast (što mu da-
kako nIjo uspjoIo). OsIm toga, u dokumontu so govorI o povIjo-
stI hotItskoga kraIjovstva I o vIadavInI samoga ToIIpInua.
MIKŠILIJ£VI ANALI (14. st. pr. K.) – anaII u kojIma jo kraIj Mur-
šIII II. opIsao vIadavInu svoju I svojoga oca ŠupIIuIIumo.
MIKŠILIJ£V£ MOLITV£ (14. st. pr. K.) – moIItvo kojo jo takodor
sastavIo kraIj MuršIII II. kojI jo bIo jako pobožan. Vjorovao jo
da bogovI kažnjavaju Ijudo zbog njIhovIh propusta kojI so mo-
gu IskupItI usrdnIm moIItvama. Iogotovu so moIIo bogovIma
za pomoć protIv kugo koja jo pustošIIa hotItsko kraIjovstvo do-
sotIjoćIma.
HATTIŠILIJ£VA AITOBIOCKAIIJA (13. st. pr. K.) – autobIogafI-
ja kraIja HattušIIIja III., prva autobIografIja u povIjostI svjot-
sko knjIžovnostI. Njogova jo autobIografIja začudno Iskrona I
boz protjorano hvaIIsavostI, Inačo tIpIčno za onodobna djoIa,
modorna I jako osobna tona.
IJ£SMA H£TITSKIH VOJNIKA – najstarIja pjosma (koračnIca) na
nokom Io. jozIku. KIjoč jo o starohotItskoj kratkoj pjosmI za ko-
ju pIsar IzrIčIto navodI da ju pjovaju hotItskI vojnIcI.
ANATOLIJSKI J£ZICI
2?
IOVIJ£ST H£TITSK£ ÐKŽAV£
§ 7 NIjo jasno kojIm su putom IndoouropskI AnatoIjanI došII u
svoju novu postojbInu. NaImo u HotIta od najranIjIh vromona no-
ma IzravnIh tragova nI o kakvoj povIjosnoj soobI.
NatpIs nam kraIja AnItto govorI o IIthanI, vIadaru Kuššaro, kojI
jo zauzoo grad Nošu (Kanoš), prvu hotItsku prIjostoInIcu po kojoj
su sâmI HotItI zvaII svoj jozIk (nešili). IIthanIn jo sIn kraIj AnItta
kojI jo zauzoo I razorIo Hattušu u 18. st. pr. K.
IosIIjo 140 godIna, u 16. st. pr. K., hotItskI kraIj ustanovIjava svoju
novu prIjostoInIcu u HattušI I uzIma Imo HattušIII (H o//ušili) »čo-
vjok Iz Hattušo«. HotItI su sada »stanovnIcI zomIjo HattI« po kojoj
danas I noso Imo. NogdanjI su stanovnIcI to zomIjo HatIjcI asImI-
IIranI, a njIhov jo jozIk zadržan samo kao obrodnI jozIk kod HotItâ
(to Isto bIjašo jodno od srodstava asImIIacIjo).
KraIj jo MuršIII I. bIo voIIkI osvajač. Njogovo jo osvajanjo BabIIona
u 16. st. jodan od najvoćIh dogadaja u hotItskoj povIjostI, aII nIjo
Imao prIIIko dugo u tomo užIvatI. CIavo ga jo, kao I Agamomnona,
došIa vIastIta žona po povratku u Hattušu. VIadavIna jo sIjodoćIh
nokoIIko vIadara protokIa boz voćIh dogadaja.
KraIj jo ToIIpInu (15. st.) ostao zapamćon po svojoj, voć spomonu-
toj, oporucI. On jo bIo mIroIjubIv, dobrostIv I bIag kraIj. Nakon njo-
govo smrtI, suprotno tožnjama IzražonIm u njogovoj oporucI, zo-
mIjom počInju buktatI dInastIčko borbo I norodI, a stIšću ju I vanj-
skI noprIjatoIjI.
KraIj jo ŠuppIIuIIuma u 14. stoIjoću vratIo staru snagu hotItskoj
državI. On jo posvo unIštIo hurIjsku državu MItannI I zauzoo vo-
IIka područja svo do IaIostIno, ukIjučujućI I najvoćI dIo današnjo
SIrIjo. Za njogovo jo vIadavIno počoIa voIIka pošast koja jo haraIa
HotItskom državom, a koja jo na kraju pokosIIa I samoga ŠuppIIu-
IIumu.
Njogov jo sIn MuršIII II. porazIo državu Arzawu
10
I uspjošno rato-
vao na još nokoIIko mjosta u državI. Za vIadavIno jo njogova sIna
MuwataIIIja došIo do zaoštronja sukoba s £gIptom. MuwataIII so
oko 1290. pr. K. sukobIo kod grada Kadoša u SIrIjI s ogIpatskIm
faraonom Kamzosom II. I, po svoj prIIIcI, ondjo I pobIjodIo. Nakon
10
Arzawa jo, IzgIoda, u bunI protIv HotItâ ImaIa grčku potporu pa jo nakon poraza
arzawskI kraIj InhazItI (Unhoci/iš), čInI so, s kraIjovskom obItoIjI pobjogao u Crčku
(Ah h iyouu, vIdI § 11).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
28
toga su HotItI I £gIpćanI skIopIII dugotrajan mIrovnI sporazum.
MuwataIII jo Iz nopoznatIh razIoga promjostIo hotItsku prIjostoInI-
cu Iz Hattušo na nopoznato mjosto nogdjo na jugu.
HattušIII jo III. na prIjostoIjo došao nozakonIto, ukIonIvšI svojoga
noćaka. Ioznat jo kao pIsac autobIografIjo, skIopIo jo dugotrajan
mIr s Kamzosom II., kojoga jo čak I posjotIo u £gIptu, I učvrstIo
HotItsku državu.
Njogov jo sIn TudhaIIya IV. ostao zapamćon po donošonju voIIkoga
broja vjorskIh propIsa (roIjofI Iz YazıIıkayo potjoču Iz njogova vro-
mona). Katovao jo, kao I svI hotItskI kraIjovI, s dIvIjIm sjovornIm
narodom Cašgama to jo namotnuo trgovInskI ombargo AsIrcIma
nakon što su ovI napaII noko pogranIčno hotItsko posjodo.
Oko 1200. godIno, Hattušu su, kao I voIIk dIo ostaIoga BIIskoga
Istoka, progazIII zagonotnI barbarskI »NarodI s mora« kojI su unI-
štIII I MIkonu u Crčkoj, IgarIt u SIrIjI, a £gIpat so jo jodva obranIo
od njIh (vIdI § 15). Iropast jo nokada moćno HotItsko državo bIIa
nagIa I svo okoInostI vozano uz nju nIsu posvo jasno.
29
INÐOIKANSKI J£ZICI
§ 8 IndoIranskI so jozIcI dIjoIo na trI grano: IndIjsku (IndoarIj-
sku), Iransku I nurIstansku (kafIrsku). IosvjodočonI su prvI put
nogdjo oko srodIno 2. tIsućIjoća prIjo KrIsta na BIIskom Istoku. In-
dIjsku I Iransku granu čInI puno modornIh jozIka današnjo IndIjo
(hIndI, bongaIskI, gudžaratskI Itd.) I BIIskoga Istoka (porzIjskI/far-
sI, kurdskI, afganskI/pašto Itd.). No IndoarIjska su I Iranska grana
posvjodočono I u 1. tIsućIjoću pr. K. starIm jozIcIma kao što su vod-
skI I sanskrt u IndoarIjskoj granI I avostIčkI I staroporzIjskI u Iran-
skoj granI. OsIm ovo dvIjo grano, čInI so da postojI I troća, zasobna
grana IndoIranskIh jozIka – nurIstanska, koju čInI 5 jozIka kojI so
govoro u sjovoroIstočnom AfganIstanu. Izdvajanjo nurIstanskIh jo-
zIka kao posobno IndoIransko grano još nIjo općoprIhvaćono.
INÐOAKIJSKI NA STAKOM BLISKOM ISTOKI
Kada su 188?. u ogIpatskom arhIvu u ToII oI-AmarnI otkrIvona tzv.
»arzawska pIsma« (vIdI § 4), otkrIvona jo I korospondoncIja ogIpat-
skIh faraona s hurIjskom državom MItannI. Kao što jo otkrIćo ho-
tItskoga uzbudIIo mnogo duhovo, tako su so mnogI IznonadIII ka-
da so shvatIIo da so vIadarI državo MItannI zovu npr. Artatama III
Artašumara. NaImo, kod tIh so Imona no možo no prImIjotItI sIIč-
nost s ImonIma kasnIjIh porzIjskIh kraIjova kao Artaksorkso (usp.
skr. r/o- »pravda, IstIna«). Takodor su nadona I osobna Imona kao
Indaruta III Šubandu koja posvo odgovaraju vodskIm ImonIma In-
drotá- I Subandhu-. Modu IskopanIm jo pIočIcama u Bogaz Köyu,
20-ak godIna posIIjo, modu ostaIIm, nadon I ugovor hotItskoga vIa-
dara ŠuppIIuIIumo I mItanskoga kraIja MattIwazo (III KurtIvazo,
što jo takodor IndoarIjsko Imo – »kojI Ima sIavan gIas«
11
) Iz 14. st.
pr. K. u kojom so na kraju mItanskI kraIj zakIInjo bogovIma MI-
trašIIu, Indaru, NašattIyannI I ArunašIIu. To su očIto IndoarIjska
božanstva MItra, Indra, Nā satyo I Varun
.
a. Bog jo Varun
.
a samo
IndoarIjsko božanstvo (no javIja so u Iranskoj tradIcIjI).
11
Isp. KurtI-waza [gurtI-vača] sa skr. toco- »gIas«, Iat. uō x Itd.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
30
HurIjac jo KIkkuII Iz MItannIja napIsao na hotItskom prIručnIk
o uzgoju konja. Kako su konjI voć od samIh počotaka ImaII voIIko
značonjo modu IndoouropIjanIma, a u MItannIju so poIovIcom 1.
tIsućIjoća pr. K. očIto našao jodan njIhov IndoarIjskI odvjotak, nIjo
noobIčno da so modu stručnIm tormInIma za uzgoj konja naIazI do-
sta IndoarIjskIh rIjočI. Tako so kao nazIvI za udaIjonostI kojo konjI
moraju protrčatI (od jodno, trI, pot, sodam I dovot jodInIca udaIjo-
nostI) naIazo rIjočI oihouor/onno, gdjo vIdImo stInd. ého- »jodan«
< *aI ka- što so no pokIapa sa staroporzIjskIm oito- »jodan« I što
opot upućujo samo na IndoarIjco, a no na Iranco; /erouor/onno ~
stInd. /róyos »trI«; poncouor/onno ~ stInd. póñ co »pot«; šo//ouor-
/onno ~ stInd. sop/ó »sodam« I nouor/ono ~ stInd. nóto »dovot«.
I drugom dIjoIu rIjočI -uor/onno propoznajomo stInd. tór/o/i »vr-
tjotI« (usp. hrv. tr`/je/i). OsIm toga, u hurIjskom Ima dosta posudo-
nIca Iz IndoarIjskoga, npr. u bojama za konjo kao hur. popru-nnu/
bobru-nnu (-nnu/nni jo čost hurIjskI sufIks u takvIm posudonIca-
ma) ~ stInd. bobhrú- »smod« (s tIm jo srodno hrv. Jo bor < *babar
kojI jo Imo dobIo po svojoj bojI), hur. pori/o-nnu ~ stInd. poli/o-
»sIv«, hur. pinhoro-nnu ~ stInd. pingolo- »žućkast« Itd. OsIm toga,
usp. hur. noryo-nnu- »pIomIć; ratnIk na bojnIm koIIma« ~ stInd.
nóryo- »mIadIć«, hur. noni-nnu ~ stInd. noní- »ogrIIca« (usp. stsI.
nonis/o »ogrIIca«, ong. none »grIva« Itd.), hur. noho-nni ~ stInd.
noghó- »dar« Itd.
Kako rokosmo, očIto jo da jo u sIučaju ovIh rIjočI posrIjodI upravo
staroIndoarIjskI, a no staroIranskI, kao što so vIdI po bogu VaruṇI,
broju oiho- Itd. Kako u nama poznatIm IndoarIjskIm jozIcIma Iz
IndIjo no naIazImo nIkakvIh hurIjskIh posudonIca III posudonIca
Iz drugIh bIIskoIstočnIh jozIka (anatoIIjskIh, somItskIh I sI.), jasno
jo da IndoarIjcI od kojIh su posudono ovo rIjočI u hurIjskI I hotItskI
nIsu procI onIh IndoarIjaca kojI su posIIjo došII u IndIju. OčIto jo da
so jo u odrodonom tronutku skupIna IndoarIjaca bIIa odvojIIa od
svojo matIco (koja jo posIIjo produžIIa svo do IndIjo) I došIa do MI-
tannIja gdjo su, po starom dobrom Indoouropskom obIčaju, namot-
nuII sobo kao vojno pIomstvo (noryonnu), odnosno vIadajućI sIoj.
No onI su u MItannIju ostaII samo tanak arIstokratskI, vIadajućI
sIoj kojI jo zadržao svojo staro bogovo (Indru, MItru, Varuṇu Itd.)
I Imona (voćIna mItanskIh pIomIća I svI mItanskI vIadarI Imaju
IndoarIjska Imona), a Inačo su asImIIIraII sa svojIm hurIjskIm po-
danIcIma. NjIhov jozIk nIjo dugo opstao – od njoga su, kako vIdjo-
smo, ostaIo samo posudonIco u hurIjskom, ponajvIšo stručnI tormI-
nI vozanI uz uzgoj konja I vjorsko obrodo (uz voć spomonuta osob-
na Imona).
INÐOIKANSKI J£ZICI
31
INÐOAKIJSKI (INÐIJSKI) J£ZICI
12
§ 9 IndoarIjskI so jozIcI kronoIoškI dIjoIo na staroIndIjsko, srod-
njoIndIjsko I novoIndIjsko jozIko. StaroIndIjskI su jozIcI – vodskI,
najstarIjI I najarhaIčnIjI IndIjskI jozIk, jozIk VeJô to mIadI, »uro-
donI« jozIk sanskrt (son -shr/o- »urodon, pravIIan, ugIadon«) kojI I
danas užIva ugIod »IndIjskoga IatInskoga«, jozIka kuIturo I obrazo-
vanja. SrodnjoIndIjskI so jozIcI još nazIvaju I prakrtIma (prā -krta-
»Izvodon«) – to su npr. paII, śaurasonI, maharaštrI Itd. NovoIndIj-
skI su jozIcI npr. hIndI (III hIndskI, najvoćI I najprostranjonIjI u da-
našnjoj IndIjI), bongaIskI, sIndhI Itd.
V£ÐSKI
VodskI jo jozIk svotIh IndIjskIh spIsa Vodâ (VeJo »znanjo« ~ stsI.
těJě/i »znatI«, njom. uissen) kojo su so stoIjoćIma, gotovo nopromI-
jonjono (kao svotI so tokstovI nIsu smjoII mIjonjatI I tomu jo posvo-
ćIvano mnogo pozornostI), pronosIIo usmonIm putom. No zna so
točno kada su najstarIjI dIjoIovI Vodâ nastaII – vjorojatno u 2. po-
IovIcI 2. tIsućIjoća pr. K., no kasnIjo od 1200. g. pr. K. Vodo Imaju
4 dIjoIa (zbIrko – son hi/e): Kgvoda (rc »kItIca«), Sā mavoda (sā non
»napjov«), Yajurvoda (yojuš »prozna Izroka uz obrodnu žrtvu«,
yojo/e »žrtvovatI sI«) I Atharvavoda (o/horto- »svoćonIk«). KnjI-
žovnost na vodskom trajo od otprIIIko 12. do 4. st. pr. K.
Kgvoda jo najstarIja I najarhaIčnIja, pa proma tomo I najvažnIja za
IndoouropoIstIku. Ona so sastojI od 10 knjIga III krugova (noṇJ olo
– krug/knjIga) I sadržI 1028 hImana (sūh/o – hImna) I voIIčInom
odgovara BIbIIjI. NajstarIjo su noṇJ ole od II. do VII. VoćInu hI-
mana u KgvodI čIno pohvaIo I moIItvo bogovIma – IndrI, AgnIju –
bogu »Ognju« (~ hrv. o gonj), VaruṇI, MItrI Itd.
13

Kgvoda jo sastavIjona dok su IndoarIjcI još probIvaII u području
Iandžab (Ian jā b) u sjovorozapadnoj IndIjI I u njoj so modu osta-
IIm govorI I o borbama s tamnoputIm domorodcIma. IrIjo so jo
smatraIo da su tI tamnoputI rgvodskI domorodcI zapravo prasta-
novnIcI IndIjo kojI su ondjo žIvjoII prIjo doIaska IndIjskIh ArIjaca.
I IndIjI jo u 3. I 2. tIsućIjoću pr. K., prIjo doIaska IndoouropIjana,
12
Kako so u IndIjI govoro I noIo. jozIcI (dravIdskI, austroazIjskI) kojI so takodor mogu
zomIjopIsno odrodIvatI kao IndIjskI jozIcI, nazIv jo IndoarIjskI nošto procIznIjI jor jo po njo-
mu odmah jasno da govorImo o Io. IndIjskIm jozIcIma. NazIvom su ā ryo- »pIomonIt« sobo
nazIvaII I starI IndoarIjcI I IrancI (od toga nastajo I današnjI nazIv državo Iron). I IrancI su
dakIo ArIjcI, jodnako kao I IndoarIjcI, aII u njIhovu sIučaju noma potrobo to IstIcatI.
13
VIšo o tomo vIdI u JožIć 198?.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
32
cvaIa vooma razvIjona cIvIIIzacIja, pogotovu u Iandžabu u dvama
najvoćIm gradovIma – Mohondžo Ðaro I Harappā . Ðanas so zna
da jo ta cIvIIIzacIja bIIa propaIa prIjo doIaska IndoarIjca, najvjo-
rojatnIjo zbog kIImatskIh promjona. Tâ nam jo IndIjska doIInska
cIvIIIzacIja III cIvIIIzacIja Mohondžo Ðaro (Mohonjo Ðaro), ostavI-
Ia I još nodošIfrIrano tokstovo. Mogućo jo, Iako nodokazano, da jo
jozIk natpIsâ IndIjsko doIInsko cIvIIIzacIjo povozan s dravIdskIm
jozIcIma – noIo. porodIcom jozIka kojI so danas govoro ugIavnom
na jugu IndIjo. IrotpostavIja so da su so nokoć govorIII u cIjoIoj In-
dIjI, aII da Ih jo doIazak IndoarIjca potIsnuo proma jugu. IoznatIjI
su dravIdskI jozIcI npr. tamIIskI, kannada, maIajaIamskI, toIugu
Itd.
14
Sā mavoda I Yajurvoda su mIado I spjovano na osnovI Kgvodo (go-
tovo jo sav tokst Sā mavodo Izvodon Iz rgvodskoga). Sā mavoda jo
zbIrka obrodnIh napjova, a u YajurvodI so govorI o žrtvonIm obro-
dIma. Atharvavoda jo najmIada – to jo zbIrka svoćonIčkIh Izroka I
zakIInjanja.
Svaku zbIrku, son hi/u, prato I mIadI proznI komontarI brā h noṇe
kojI tumačo njIhovu obrodnu upotrobu. Ono govoro o obrodIma I do-
gmama vodsko roIIgIjo. TajnIjI nauk o obrodIma Iznoso ā roṇyohe,
još mIadI tokstovI, tako nazvanI jor su so navodno moraII prouča-
vatI u šumama. UponišoJe (uponišoJi) su moraIno-fIIozofskI tok-
stovI, svotI fIIozofskI spIsI, kojI doIazo na kraju ā roṇyohô I s njIma
su povozanI. OnI su I tomoIj kasnIjo IndIjsko fIIozofIjo. NajmIado
su sū /re – sažotI prIkazI pravIIa vodsko roIIgIjo. Svaku Vodu dakIo
čIno sâmo son hi/e (zbIrko), kojo prato mIadI dIjoIovI – brā hnoṇe,
ā roṇyohe, uponišoJe I sū /re. Sū /re su pIsano na najmIadom vod-
skom Izmodu 6. I 4. st. pr. K.
SANSKKT
Sanskrt jo mIadI staroIndIjskI jozIk, »IndIjskI IatInskI«, jozIk kIa-
sIčno IndIjsko knjIžovnostI I kuIturo. KIasIčnI jo sanskrt srodIno 1.
tIsućIjoća pr. K. opIsao voIIkI IndIjskI (I svjotskI) gramatIčar Iā ṇInI
(5/4. st. pr. K.). Sanskrt jo jako sIIčan vodskomu, promda manjo ar-
haIčan, aII nIjo Izravan potomak vodskoga jor jo nastao na osno-
vI staroIndIjskIh dIjaIokata bIIskIh, aII no I IstovjotnIh, vodskomu.
VodskI so I sanskrt objodInjuju nazIvom staroIndIjskI.
14
VIšo o dravIdskIm jozIcIma vIdI u MatasovIć 2001: 146-8.
INÐOIKANSKI J£ZICI
33
Na sanskrtu su nastaIa goIoma djoIa, stvarana stoIjoćIma, opovI
Mahā bhā rata (nastao Izmodu otprIIIko 5/4. st. pr. I 4. st. po K.) I
Kamā yaṇa (Izmodu otprIIIko 4/3. st. pr. I 3/4. st. po K.). Mahā bhā rata
so sastojI od 18 knjIga I proko 200 000 stIhova to jo tako 8 puta vo-
ća od IIIjado I OdIsojo zajodno I najvoćo djoIo svjotsko knjIžovnostI
uopćo. Iroma prodajI, autor jo djoIa sIIjopI Vyā sa, a okosnIca I naj-
starIjI dIo Mahā bhā rato govorI o borbI dvaju bhā ratskIh pIomona
za vIast. No u op jo umotnuto I mnogo dIjoIova kojI su sIabo III nIka-
ko povozanI s okosnIcom radnjo – borbom u pIomonu Bhā rata. Od
takvIh jo umotaka poznat samostaInI umotnutI op – Ijosma o kra-
Iju NaII I Bhagavadgītā »Ijosma o božanskomo« – najvrjodnIjI mo-
raIno-fIIozofskI spIs umotnut u Mahā bhā ratu.
Od kasnIjIh djoIa na sanskrtu vaIja spomonutI Ian catantru »Ioto-
knjIžjo« Iz 3. stoIjoća po K. – jodnu od najvažnIjIh svjotskIh zbIra-
ka prIpovIjodaka. I 5. jo st. po K. žIvIo najpoznatIjI IndIjskI dra-
matIčar Kā IIdā sa čIja jo najpoznatIja drama ŚakuntaIā kojom jo
odušovIjon bIo I Cootho.
SK£ÐNJOINÐIJSKI J£ZICI
NajstarIjI su (datIranI) zapIsI na IndoarIjskom (no I najstarIjI tok-
stovI! – to su Vodo kojo su zapIsano prIIIčno kasno) natpIsI kraIja
Aśoko Iz 3. stoIjoća prIjo K. pIsanI na raznIm prakrtIma. Aśoka jo
bIo budIst I gorIjIvo ga jo pokušavao prošIrItI u IndIjI koja jo tada
bIIa podIjoIjona Izmodu budIzma I rano vorzIjo hInduIzma. Na kra-
ju to šIronjo budIzma nIjo uspjoIo jor jo budIzma konačno Iz mjosta
njogova nastanka, IndIjo, nostaIo Iako so u moduvromonu prošIrIo
na TIbot, IndokInu, Turkostan, KInu, Japan Itd. Aśoka jo budI-
zam nastojao prošIrItI poIItIčko-vjorskIm pamfIotIma I natpIsIma
na tadanjIm govornIm jozIcIma – prakrtIma.
Od srodnjoIndIjskIh jo jozIka najpoznatIjI I najstarIjI paII (pā li »cr-
ta, tokst«), jozIk budIstIčkIh spIsa. Na paIIju postojI bogata knjI-
žovnost, a kao jozIk so budIzma posIIjo prošIrIo I Izvan IndIjo. Važ-
no jo napomonutI da jo paII bIo IskIjučIvo knjIžovnI, a no govornI
jozIk.
Od prakrtâ još možomo spomonutI jozIko šaurasonI (śourosenī),
maharaštrI (nā hā rā š/ rī), magadhI (nā gā Jhī), ardhamagadhI
(orJhonā gā Jhī), pajšačI (poiśā cī) Itd. IrakrtI so, modu ostaIIm,
javIjaju u kIasIčnIm sanskrtskIm dramama kao jozIcI kojIma go-
voro pučanI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
34
ŚaurasonI so jo govorIo na sjovorozapadu IndIjo, oko grada Mathu-
ro u području Śurasona I od svIh jo prakrta gonotskI najbIIžI dIja-
Iokatnoj osnovIcI sanskrta.
MaharaštrI so jo govorIo na Ðokanskom poIutoku, dakIo u južnoj
IndIjI. Ioznat jo po knjIžovnostI pIsanoj na njomu s počotka novo
oro. IosIužIo jo kao uzor drugIm prakrtskIm knjIžovnIm jozIcIma.
JozIk so jo magadhI govorIo u današnjom BIharu u Istočnoj IndIjI
(tadanjom MagadhIju). Na njomu takodor postojI knjIžovnost s po-
čotka novo oro.
SrodnjoIndIjskI su so jozIcI, modu ostaIIm, pIsaII I pIsmom brā hnī,
poznatIm od 4. st. pr. K. (njImo su pIsanI I nokI AśokInI natpIsI).
IIsmo jo nastaIo vjorojatno kojo stoIjoćo prIjo od kojoga sjovornoso-
mItskoga pIsma (možda fonIčkoga), aII sâm nastanak nIjo potpuno
jasan (brā hnī jo potIsnuo drugo staro IndIjsko pIsmo – hhoros / hī
»magaroća čoIjust«, kojIm so pIsaIo na sjovorozapadu IndIjo, a ta-
kodor jo nastaIo od kojoga somItskoga pIsma, vjorojatno aramoj-
skoga). Od brā hmīja jo, uz mnoga druga kasnIja IndIjska I Izva-
nIndIjska pIsma, nastaIo pIsmo nā gorī, od kojoga so u 11. stoIjo-
ću razvIIo danas najrasprostranjonIjo IndIjsko pIsmo – Jetonā gorī
(»/pIsmo/ božanskoga grada«) kojIm so danas pIšo sanskrt, a od su-
vromonIh jozIka hIndskI. Od raznIh su IndIjskIh pIsama, potoma-
ka brā hmīja, nastaII I tIbotsko, burmansko, tajsko, kmorsko, ja-
vansko I druga pIsma šIrom AzIjo.
NOVOINÐIJSKI J£ZICI
NajvoćI jo novoIndIjskI jozIk hIndI (hIndskI) kojIm govorI 366 mI-
IIjuna govornIka, a s govornIcIma hIndskoga kao drugoga jozIka I
48? mIIIjuna IjudI (hIndskI Ima sIužbonI status u IndIjI). HIndskI
jo gonotsko-dIjaIoktoIoškI gIodano IstI jozIk kao I urdskI, sIužbonI
jozIk IakIstana, pa so zajodno nazIvaju hIndustanskIm. CovornIcI
su hIndskoga hInduIstI I nasIjoduju IndIjsku, sanskrtsku baštInu
što so vIdI po brojnIm sanskrtskIm posudonIcama. S drugo strano,
govornIcI su urdskoga musIImanI I osIanjaju so na arapsko-porzIj-
sko musIImansko nasIjodo što so vIdI po brojnIm posudonIcama Iz
arapskoga I porzIjskoga. HIndI su I urdu strukturaIno IstI, aII so
odIIkuju razIIčItIm kuIturnIm IoksIkom I pIšu so razIIčItIm pIsmI-
ma – urdu arapskIm, a hIndI dovanā garījom. NoodoIjIvo so namo-
ćo usporodba s gotovo Istovjotnom sItuacIjom Izmodu hrvatskoga I
srpskoga na našIm prostorIma.
INÐOIKANSKI J£ZICI
35
NovoIndIjskI so jozIcI mogu jodnostavno podIjoIItI na sjovornoIndIj-
sku skupInu koju čIno svI novoIndoarIjskI jozIcI u IndIjI, IakIsta-
nu, BangIadošu I NopaIu, na Iankansku skupInu u kojoj jo samo
sInhaIskI (sInhaIoškI) jozIk na ŚrI LancI to na romsku skupInu u
koju uIazo svI romskI (cIganskI) jozIcI I dIjaIoktI.
I sjovoroIndIjsko jozIko uIazo, modu ostaIIma, osIm hIndskoga I
urdua, još I sIndhI III sIndskI (u IakIstanu), pandžapskI u Iand-
žabu (Ian jā bu), gudžaratskI u Cudžaratu na sjovoroIstočnoj obaII
IndIjo, radžastanskI u Kadžastanu (Iznad Cudžarata, a Ispod Ian-
džaba), bIharskI u BIharu na Istoku IndIjo (I dIjoIom u BangIadošu
I NopaIu), orIjskI u OrIsI (Ispod BIhara), bongaIskI u BangIadošu I
IndIjI, asamskI (u Asamu – dIjoIu IndIjo ukotvIjonu Iza BangIado-
ša), maratskI (marathI) u MaharaštrI, nopaIskI u NopaIu Itd.
SInhaIskI so na ŚrI LancI odvojIo od ostaIIh IndoarIjskIh jozIka
prIjo 2 500 godIna I zato čInI posobnu skupInu. Na ŚrI LancI so još
govorI I dravIdskI tamIIskI, a sInhaIskom jo bIIzak sIužbonI jozIk
MaIdIvskIh Otoka – maIdIvskI.
KomI su so Iz IndIjo soIIII u vIšo navrata tIjokom prvoga tIsućIjo-
ća po K. I danas Ih Ima posvuda. Oko 10. st. su, proko Irana gdjo
su dugo probIvaII, doprII do BaIkana odakIo su so prošIrIII po cIjo-
Ioj £uropI. NjIhovI bI so »dIjaIoktI« zapravo mogII sIobodno nazIvatI
I jozIcIma – nIsu modusobno razumIjIvI, a svI su rodom protrpjoII I
goIom utjocaj jozIka državo u kojoj govornIcI dotIčnoga IdIoma žIvo.
IKANSKI J£ZICI
§ 10 IranskI so jozIcI kronoIoškI dIjoIo na staroIransko, srodnjoI-
ransko I novoIransko jozIko, a gonotskI na zapadnoIransko I Istoč-
noIransko jozIko.
ZAIAÐNI ISTOČNI
STAKOIKANSKI
staroporzIjskI
modIjskI
avostIčkI
skItskI
SK£ÐNJOIKANSKI
pohIovI (srodnjoporzIjskI)
partskI
hotansko-sakanskI
sogdIjskI
horozmIjskI
baktrIjskI
NOVOIKANSKI
(novo)porzIjskI (farsI)
kurdskI
baIučI
osotskI
jagnopskI
afganskI (pašto)
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
36
NajstarIjo tragovo IranskIh jozIka naIazImo u zapIsIma pojodInIh
IranskIh Imona u asIrskIm I babIIonskIm tokstovIma.
AV£STIČKI
Kao nI u sIučaju IndIjsko grano, nI u Iranskoj so granI najstarIjI
tokstovI no pokIapaju s najstarIjIm zapIsIma. NajstarIjI su toksto-
vI IranskIh jozIka avostIčkI, nastaII nogdjo počotkom 1. tIsućIjoća
pr. K., aII pronošonI usmono, svo dok nIsu konačno zapIsanI tok u
3/4. st. pr. K.
AvostIčkI jo, promda Iz nošto kasnIjoga doba, arhaIčnošću u mno-
gočom ravan vodskomu. Na njomu su zapIsanI svotI tokstovI maz-
daIzma (zoroastrIzma) – Avosta. OsnIvač jo to novo roIIgIjo bIo Za-
ratustra (Zara0uštra) nogdjo u prvoj poIovIcI 1. tIsućIjoća prIjo K.
NajstarIjI so dIo Avosto zovo Cā 0ā , a jozIk so kojIm su Catho pIsa-
no zovo gatha-avostIčkI I prodstavIja najarhaIčnIju fazu toga jozIka
(kao što rgvodskI jozIk prodstavIja najarhaIčnIju fazu staroIndIj-
skoga). Catho jo proma prodajI spjovao sâm prorok Zaratustra ko-
jI jo roformIrao staru Iransku poIItoIstIčku roIIgIju bIIsku vodskoj
u duaIIstIčkI mazdaIzam (kojI so dodušo možo smatratI I monoto-
IstIčkIm) u kojom postojI dvojstvo Izmodu Ahura Mazdo I njogova
protIvnIka AhrImana. Avosta jo, kako rokosmo, kao I Vodo, prono-
šona Isprva usmono. MIadI su dIjoIovI Avosto, kao Yašt I VIdovdā d,
pIsanI tIjokom 1. tIsućIjoća pr. K. na mIadom avostIčkom jozIku.
IrIjovod jo jodnoga dIjoIa Avosto na pohIovI (srodnjoporzIjskI), za-
jodno s mIadIm komontarIma, poznat pod Imonom Zond-Avosta.
Avosta jo bIIa svota knjIga u Iranu svo do doIaska Arapa I IsIama.
I ?. su so stoIjoću mnogI zoroastrIjancI pod njIhovIm prItIskom po-
čoII povIačItI proma Istoku da bI na kraju završIII u IndIjI gdjo so
Avosta očuvaIa do 1?/18. stoIjoća kada jo gIas o njoj konačno došao
do £uropo. Ðanas zoroastrIjancI u IndIjI, poznatIjI kao parsI, žIvo
ugIavnom u Bombaju I okoIIcI I govoro gudžaratskI.
STAKOI£KZIJSKI
StaroporzIjskI jo jozIk zapIsan Izmodu 6. I 4. stoIjoća prIjo K. za
vrIjomo vIadavIno AhomonIdâ. NajvIšo jo natpIsa (pIsanIh kIInopI-
som prouzotIm od AsIraca) Iz vromona cara ÐarIja (Jā royotohuš)
I njogova sIna Ksorksa (χšoyā ršo). KIInopIs jo došIfrIran počotkom
19. st. baš pomoću staroporzIjskoga (jor su svI njIhovI natpIsI bIII
vIšojozIčnI).
INÐOIKANSKI J£ZICI
3?
NajpoznatIjI jo spomonIk staroporzIjskoga natpIs Iz BohIstuna
(Bagastā na »mjosto bogova«
15
), bIIzu današnjoga grada Hamadā na
(stara £kbatana) u Iranu, Iz 521. g. pr. K. Taj jo dugI natpIs, ukIo-
san na stIjonI na vIsInI od 50 m od tIa, pIsan na staroporzIjskom,
akadskom I oIamskom (noIo. jozIku staroga zapadnoga Irana kojI
so jo govorIo od 3. tIsućIjoća pr. K. do počotka novo oro, kojI nokI
povozuju s dravIdskIm jozIcIma u IndIjI). IostavIjanjo jo natpIsa
narodIo porzIjskI vIadar ÐarIjo kojI so u njomu hvaII svojIm ratnIm
pothvatIma.
Od ostaIIh staroIranskIh jozIka, modIjskI nam jo poznat samo po
onomastIcI, posudonIcama u staroporzIjskom I po pojodInIm rIjočI-
ma zapIsanIma u grčkIm I drugIm tokstovIma. ModIjskI so govorIo
u današnjom sjovornom Iranu, jugozapadno od KaspIjskoga jozora.
SkItskI jo, jozIk SkItâ kojI su žIvjoII na voIIkIm prostranstvIma sjo-
vorno od Crnoga mora, zabIIjožon sa mo pojodInIm rIjočIma u grč-
kIm tokstovIma
16
. Ostatak su SkItâ na Kavkazu današnjI OsotI.
SK£ÐNJOIKANSKI J£ZICI
SrodnjoporzIjskI jo jozIk (pohIovI/pahIavI) dobro posvjodočon Iz-
modu 3. I 8. st. po K. BIjašo sIužbonIm jozIkom Irana (prvotno
samo u južnom dIjoIu današnjoga Irana) to zoroastrIzma I manI-
hoIzma. IohIovI nasIjodujo staroporzIjskI, a od njoga nastajo novo-
porzIjskI (farsI).
IartskI so jo govorIo do kraja 1. tIsućIjoća po K. južno od Kas-
pIjskoga jozora. IartIja jo bIIa noko vrIjomo samostaIna, a onda
jo potpaIa pod porzIjsku sasanIdsku vIast. IartskI jo posvjodočon
ugIavnom manIhojskIm tokstovIma Iz 1. st.
SogdIjskI so govorIo na području današnjoga IzbokIstana, KIrgI-
stana I Kazahstana krajom 1. tIsućIjoća po K. SogdIja jo IožaIa na
putu svIIo, a SogdIjcI su bIII dobrI trgovcI. JozIk jo posvjodočon u
vjorskIm tokstovIma Izmodu ?. I 10. st. IotIsnušo ga turkIjskI jozI-
cI posIIjo, no jodan so sogdIjskI dIjaIokat sačuvao do danas kao ja-
gnopskI jozIk.
15
Stporz. jo bogo- srodno s hrv. bȏ g (nokI mIsIo da jo to IranIzam u sIavonskom), a
-s/ā n »mjosto, zomIja« (usp. -Istan u IakIstan, AfganIstan, IzobkIstan Itd.) otImoIoškI
odgovara hrv. s/ôn.
16
ZabIIjožono jo dosta skItskIh Imona I nošto skItskIh rIjočI (HosIhIjo). Iransko su po-
sudonIco u sIavonskom zapravo posudonIco Iz skItskoga.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
38
HorazmIjskI so jo jozIk govorIo Izmodu KaspIjskoga I AraIskoga jo-
zora. Iosvjodočon jo voć od 3/2. st. pr. K., a najvIšo so o njomu zna
Iz arapskIh zapIsa Iz 13/14. st.
SakanskI jo (hotansko-sakanskI) jozIk posvjodočon tokstovIma Iz
Hotana u KInoskom Turkostanu Iz 1. tIsućIjoća. IIsao so IndIjskIm
pIsmom brā hmī, razIIkuju so bItno njogova rana I kasnIja faza, a
govorIo so Istodobno kada I toharskI jozIcI, u njIhovoj noposrodnoj
bIIzInI (kod Turfana). IostojaIo jo vIšo sakanskIh dIjaIokata.
BaktrIjskI so jo jozIk govorIo Izmodu 2. (kada su zabIIjožono noko-
IIko tokstova grčkIm pIsmom) I ?. st., kada ga jo IstIsnuo porzIjskI,
u BaktrIjI, južno od SogdIjo, oko gornjoga toka rIjoko Amu Ðarjo
koja so uIIjova u AraIsko jozoro. BaktrIja jo prvo bIIa pod IorzIjom,
zatIm ju jo osvojIo AIoksandar MakodonskI, nakon koga jo ondjo
bIIa jodna hoIonIstIčka država koju su srušIII toharskI prodorI sa
sjovoroIstoka.
NOVOIKANSKI J£ZICI
I zapadnoj su skupInI novoIranskIh jozIka kurdskI, baIučI, porzIj-
skI, tadžIčkI Itd., a u Istočnoj osotskI (potomak skItskoga) I jagnop-
skI (potomak sogdIjskoga), afganskI/pašto Itd.
KurdskIm govorI 10-ak mIIIjuna IjudI u KurdIstanu, na granIcI
Tursko, Iraka, Irana I SIrIjo. Ima puno dIjaIokata, a pIšo so tok u
zadnjo vrIjomo ugIavnom arapskIm pIsmom.
IorzIjskI jo (farsI) sIužbonI jozIk Irana. BIIskI su mu tadžIčkI u
TadžIkIstanu, IzbokIstanu I AfganIstanu to darI u AfagnIstanu,
kojI jo uz pašto ondjo I sIužbonI jozIk.
BaIučI so (baIočI, boIudžskI) govorI u Iranu, IakIstanu I AfganI-
stanu. IIšo so tok od novIjoga doba arapskIm pIsmom.
OsotskIm so govorI u ruskom dIjoIu Kavkaza I nošto maIo u Cru-
zIjI. OsotskI potjočo od nokoga obIIka srodnjoIranskoga aIanskoga
kojI pak potjočo od kojoga staroIranskoga skItskoga govora. I Iok-
sIčkom pogIodu osotskI zna bItI dosta arhaIčan jor čuva noko rIjočI
kojo su Inačo u svIm IndoIranskIm jozIcIma nostaIo.
JagnopskI so govorI u doIInI rIjoko Jagnob u TadžIkIstanu, a jozIk
jo nasIjodnIk jodnoga obIIka sogdIjskoga. JagnopskI so no pIšo, njI-
mo jo 19?5. govorIIo još svoga 2000 IjudI I tadžIčkI ga poIako IstI-
skujo.
INÐOIKANSKI J£ZICI
39
AfganskI jo (III pašto/puštu) sIužbonI jozIk AfganIstana. JozIk jo
posvjodočon od 8. st., pIšo so arapskIm pIsmom, a dosta Afganaca
žIvI I u IakIstanu.
I pamIrsku so skupInu IranskIh jozIka (na IamIru u TadžIkIsta-
nu) ubraja vIšo maIIh jozIka kao što su jazguIamskI, vahanskI, sa-
rIkoIskI I sI.
NIKISTANSKI J£ZICI
NurIstanskI su (III kafIrskI jozIcI) sIabo poznatI, ugIavnom boz pI-
sma, jozIcI kojI so govoro u NurIstanu u sjovornom AfganIstanu.
NurIstansko narodo čInI posobna skupIna IndoIranskIh pIomo-
na koja jo bjožoćI prod IsIamom pobjogIa u brdovIto prodjoIo HIn-
dukuša. No AfganIstancI su Ih Ipak uspjoII pokorItI 1895-6, prI-
kIjučItI Ih AfganIstanu I IsIamIzIratI. Taj so prodIo prIjo osvajanja
zvao KafIrIstan (»zomIja novjornIka«, arapskI hā fir »novjornIk«,
kako Ih nazvašo okoInI musIImanI), no kako su NurIstancI danas
žostokI musIImanI, I nazIvI Ih KafIrIstan I kafIrskI vrIjodaju, no-
vo jo sIužbono Imo toga područja NurIstan (»zomIja svjotIa«, arap-
skI nū r »svjotIo«). Svo skupa NurIstanaca Ima Izmodu 100 000 I
300 000. Kao nurIstanskI so jozIcI najčošćo spomInju jozIcI katI,
vajgaIskI, aškunskI, prasunskI Itd.
No vaIja Ih brkatI s dardskIm jozIcIma, kojI su zapravo jodan odvjo-
tak novoIndoarIjskIh jozIka u kojo so ubraja npr. kašmIrskI jozIk.
SamostaInost nurIstanskIh jozIka kao troćo skupIno IndoIranskIh
jozIka nIjo još potpuno sIgurna, a tu jo protpostavku IznIo norvoš-
kI IIngvIst Coorg MorgonstIorno (1892-19?8) kojI Ih jo IstražIvao.
40
CKČKI J£ZIK
§ 11 CrčkI jozIk sâm za so čInI posobnu granu IndoouropskIh jo-
zIkâ. Nodostatak bIIskoga jozIka srodnIka grčkI nadoknadujo bo-
gatom dIjaIokatnom razIIčItostI. IrvI natpIsI na grč., pIsanI IInoa-
rom B na grčkom dIjaIoktu kojI zovomo mIkonskIm, potjoču Iz 15.
st. pr. K., dok so prvI natpIsI na grčkom aIfabotu (kojIm so grčkI I
danas pIšo) javIjaju od 8. st. pr. K. (prvI jo natpIs na aIfabotu tzv.
Nostorov natpIs). CrcI su u svoju novu pos tojbInu došII najkasnIjo
počotkom 2. tIsućIjoća pr. K. Kada govorImo o doIasku Crkâ, sva
jo prIIIka da jo tu posrIjodI bIo samo tanak arIstokratskI sIoj s boj-
nIm koIIma kojI jo namotnuo domorodcIma svoju vIast I svoj jozIk.
CKCI I H£TITSKIM IZVOKIMA
Voć jo od samIh počotaka hotItoIogIjo, nakon otkrIća Hroznoga, po-
staIo jasno da so u hotItskIm tokstovIma naIazo Imona koja strašno
podsjoćaju na grčka. Tako naIazImo na hotItsko zapIso o gradovI-
ma Apošo I Milouo/o (III MilouonJo) u MaIoj AzIjI kojI podsjoćaju
na grčko gradovo Lfec I Mile/ (´Lφcσος I Μίλητος). Kao zomIja so
u zapadnoj AnatoIIjI spomInjo Wilušo, što noodoIjIvo podsjoća na
grčkI nazIv Trojo – ´Iλιος < Iίλιος [wIIIos] (IIIj), unatoč nokIm gIa-
sovnIm toškoćama. HotItskI IzvorI osIm toga spomInju I susjodnu
zomIju Toruišo što pak podsjoća na drugI nazIv Trojo – Τροία
1?
. I
ako to svo nIjo dosta, Imo jo vIadara WIIušo, kojI jo skIopIo ugovor
s hotItskIm vIadarom MuwataIIIjom – AlohšonJuš što jo pak očIto
sIIčno grčkomu Imonu Ἀλέξανδρος (AIoksandar), a to jo drugo Imo
poznatoga trojanskoga kraIjovIća IarIsa
18
. No kao šoćor na kraju u
prIčI o TrojI u hotItskIm tokstovIma, u grčkIm jo IzvorIma sačuva-
na Iogonda o tomo kako su IarIs I HoIona bIII u gostIma kod kraIja
MotIIa (Mότυλος) nogdjo u MaIoj AzIjI. Nomogućo jo IzbjoćI zakIju-
čak da jo to upravo hotItskI vIadar MuwataIII kojI jo s AIakšandu-
šom/AIoksandrom/IarIsom bIo skIopIo ugovor. Iromda so u ovIm
1?
I Homora so javIjaju oba nazIva – I Troja I IIIj. IzgIoda da so sâm IrIjamov dvor zovo
Troja (a po njomu so čItava zomIja zovo Troada), dok bI nasoIjo oko Trojo bIIo IIIj.
18
I ogIpatskIm so pak IzvorIma, kao savoznIk HotIta u bItcI kod Kadoša spomInjo I
narod JrJny, što sIIčI na Homorov nazIv za Trojanco – ÐardancI, Δαρδάνιοι. ÐardancI jo
vIšo nazIv za stanovnIko trojansko državo, a TrojancI baš za stanovnIko grada Trojo.
CKČKI J£ZIK
41
Imo nIma fonoIogIja no pokIapa baš savršono (prImjorIco Wilušo pro-
ma grč. Iίλιος, a no **Iίλυος), to I nIjo noočokIvano, tIm vIšo što jo
Io gIčno da su grčka Imona u hotItskI doIazIIa proko LuvIjo, koja jo
CrcIma bIIa bIIžo, a kada Imona putuju tako zaobIIazno do drugoga
jozIka, s njIma so svašta možo dogodItI što jo očIto I Iz suvromonIh
prImjora. Noko jo fonoIoško razIIko, kao hotItsko /a/ umjosto grčko-
ga /c/, Iako protumačItI IuvIjskIm – u IuvIjskom naImo uopćo nIjo bI-
Io fonoma /o/ I on jo ondjo rodovIto zamjonjIvan fonomom /a/ (odatIo
AlohšonJuš I Apošo, usporodI I IuvIjskI Locpoš za grčko Λέσβος tj.
Lozb). I hotItskIm IzvorIma takodor naIIazImo I na državu po Imo-
nu Ah h iyouo/Ah h iyo, koja poIožajom IzgIoda odgovara Crčkoj
19
, a
opot sIIčI na jodno od grčkIh Imona – AhojcI, Ἀχαιοί. Sačuvano jo
pIsmo jodnoga hotItskoga vIadara vIadaru Ah h iyoue. I još jodnom
Imonu u hotItskIm IzvorIma možomo vIdjotI grčko Imo – Touolo-
gouo /tawakIawa/ proma Ἐτcοκλῆ ς < ἘτcIοκλcIcσ-. Irvo jo /c-/,
kao nonagIašono, Ispuštono, a opot pravIIno umjosto grč. /c/ naIa-
zImo IuvIjsko /a/. Imo so spomInjo u tzv. Pisnu o Touogoloui kojo
pIšo jodan hotItskI vIadar (vjorojatno HattušIII III.) jodnomu grč-
komu vIadaru (možda čak samomu Agamomnonu III njogovu ocu
Atroju7) zbog probIoma kojo jo u MaIoj AzIjI uzrokovao kraIjov brat
TawagaIawa/£tookIo, zajodno s ArzawcIma, pa jo hotItskI vIadar
morao upastI u grčku MIIawatu/MIIot. I Pisnu o Touogoloui po-
kušava dIpIomatskI IzgIadItI sItuacIju (kako su HotItI ImaII novoIja
na Istoku s AsIrcIma, nIsu sI to Isto mogII prIuštItI I na zapadu). Iz
hotItskIh so pIsama možo zakIjučItI da Crčka/Ah h iyouo Ima jodno-
ga voIIkoga kraIja, jodnaka po moćI hotItskomu I babIIonskomu vIa-
daru III ogIpatskomu faraonu. No Iz Crčko so prodajo (npr. IIIjado)
možo zakIjučItI da CrcI nastupaju ujodInjono samo proma van – ka-
da prImjorIco zajodno ratuju. I tom jo sIučaju MIkona, kao najvoća
I najmoćnIja paIača, bIIa gIavna, Iako Inačo Crčka nIjo bIIa jodIn-
stvona država kao HotItsko kraIjovstvo III £gIpat. No čInI so da Ho-
tItI nIsu baš najboIjo razumjoII unutarnju grčku sItuacIju pa su vIa-
dara Ah h iyoue shvaćaII na IstI načIn kao hotItskoga vIadara. ČInI
so da I TrojanskI rat Ima podIogu u hotItskIm IzvorIma, no IzgIo-
da da jo Homor, kojIh poIa tIsućIjoća posIIjo, u junačko-opskoj prIčI
o jodnoj opsadI Trojo I jodnom ratu možda sažoo dugotrajna grčka
posozanja za Wilušon I njIhova natozanja s HotItIma oko toga po-
sjoda u MaIoj AzIjI.
19
NokI opIsI Ah h iyoue upućuju na to da jo rIjoč o prokomorskoj zomIjI, a no o zomIjI u
MaIoj AzIjI (Iako su CrcI I ondjo ImaII posjodâ, pogotovu oko MIIota). To bI objasnIIo I zašto
Ah h iyouo Ipak no Igra toIIku uIogu u hotItskoj poIItIcI, Iako jo očIto moćna država, što so
možo zakIjučItI po 22-ma spomInjanjIma Ah h iyoue u hotItskIm tokstovIma – jodnostavno
jo bIIa prodaIoko, proko mora.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
42
Svako bI so pojodInačno Imo još I mogIo protumačItI kao sIučajnost,
aII kada so svo to »sIučajnostI« skupo zajodno, čInI so očItIm da u
protpostavcI da su u hotItskIm tokstovIma zapIsana grčka Imona,
Ipak Ima nošto. Ova jo hIpotoza postaIa još uvjorIjIvIjom nakon što
jo 1952. došIfrIran mIkonskI jor jo tako postaIo jasno da so jo u 2.
poIovIcI 2. tIsućIjoća pr. K. u Crčkoj voć govorIo grčkI (to nIjo bIIo
tako sIgurno kada su najstarIjI spomonIcI grčkoga bIII onI na aIfa-
botu kojI su puno mIadI od mIkonskIh tokstova). HIpotozI u prIIog
Ido I zdravorazumska protpostavka da jo nomogućo da so dva, go-
tovo pa susjodna, naroda, oba prIIIčno moćna, HotItI I CrcI, nIsu
poznavaII. NažaIost, što so arhooIoškIh naIaza tIčo, onI (još) no po-
tvrduju fIIoIoško IndIcIjo kojo nas upućuju na dodIro Crkâ I HotItâ.
NaImo, nI u Crčkoj nI HotItskoj državI no naIazImo tragova trgo-
vIno HotItâ I Crkâ (npr. hotItsko proIzvodo u grčkIm gradovIma I
obrnuto). OsIm toga, u grčkIm ostatcIma noma prImjorIco tragova
dopIsIvanja grčkIh I hotItskIh vIadara I sI., za razIIku od hotItsko-
ogIpatsko III mItanIjsko-ogIpatsko korospondoncIjo. Ia Ipak, u nat-
pIsIma na IInoaru B doIsta naIIazImo na noka hotItska Imona u
Knosu I IIIu što možda govorI o tomo da jo u Crčkoj bIIo hotItskIh
pIsara. Zapravo nam to što u MIkonI nIjo nadona korospondoncIja
s HotItIma no govorI nIšta. Ondjo su Ionako nadonI samo dosadnI
InvontarI I sIIčnI zapIsI – noma nIkakvIh tragova modunarodno dI-
pIomacIjo III čoga sIIčnoga. OčIto jo da jo kraIjovska pIsmohrana
AtrojovIćâ notragom nostaIa u dubInama prošIostI.
OsIm u hotItskIm tokstovIma, noka su grčka Imona mIkonsko kuI-
turo posvjodočona I u ogIpatskIm IzvorIma. Tako jo MIkona ondjo
posvjodočona kao nhn (*Mwkana, u ogIpatskom so no pIšu samo-
gIasnIcI, kao nI u somItskIm jozIcIma s kojIma jo srodan), Knos
kao hnš, IIIj (Troja) možda kao uyry, otok KItora kao h/r Itd. ČInI
so da jo kao nazIv za cIjoIu Crčku posvjodočono Imo /ny što bI mo-
gIo odgovaratI grčkomu pIomonskomu Imonu ÐanajcI, Δαναιοί, dok
jo drugo Imo AhojcI, Ἀχαιοί, posvjodočono 200 godIna posIIjo toga,
kao yhus, kao jodan od »narodâ s mora«.
MIK£NSKI
§ 12 MIkonskIm nazIvamo jozIk Izmodu 15/14. I 13. st. pr. K. ko-
jI jo nadon u zapIsIma grčkIh gradova Knosa, IIIa, MIkono, Tobo
I TIrInta
20
. To su najstarIjI zapIsI grčkoga jozIka. IIsanI su IInoa-
rom B, pIsmom kojo jako Iošo odražava gIasovnI sustav grčkoga
20
CodIno 1994. jo nadon tzv. oblu/oh ic Kofhonije, kratak natpIs (o-so-no oo-ro-oo oo-
jo) na IInoaru B za kojI so mIsII da bI mogao bItI najstarIjI mIkonskI zapIs Iako nokI sum-
CKČKI J£ZIK
43
što nam čosto otožava sIužonjo mIkonskIm IzvorIma. Tako, prImjo-
rIco, IInoar B no razIIkujo bozvučnIh okIuzIva od zvučnIh I aspIrI-
ranIh (osIm / : J) I u načoIu so no bIIjožI zadnjI sugIasnIk u zatvoro-
nom sIogu, pa tako nI završnI sugIasnIk u rIjočI. Na počotku so sIo-
ga noko gIasovno skupIno bIIjožo, a noko no, kao što ćomo vIdjotI.
Kao što svI IstražIvačI napomInju, s obzIrom na to u koIIko jo uda-
IjonIh mjosta posvjodočon u kopnonoj Crčkoj I na KrotI, mIkonskI
jo začudujućo jodInstvon jozIk. To upućujo na to da jo mIkonskI bIo
svojovrstan admInIstratIvan, nadrogIonaIan jozIk, kojI jo, daka-
ko, Imao osnovIcu u žIvućIm govorIma, aII o govornom jozIku toga
doba no možomo znatI gotovo nIšta, osIm ono maIo podataka što
nam (možda) pružaju mIkonskI tokstovI. Odrodono dvostrukostI I
znakovI dIjaIokatskIh razIIka u mIk. postojo, aII ono nIsu znatno I
na osnovI so njIh no mogu uspostavIjatI posobno varIjanto mIk. u
razIIčItIm gradovIma odn. područjIma. Kako jo mIk. posvjodočon
500 g. prIjo ostaIIh dIjaIokata, IogIčno jo da ćo so u njomu naćI ar-
haIčnIjIh oIomonata kojI su kasnIjo nostaII Iz grčkoga jozIka.
Važno jo napomonutI da mIkonskI, promda jo usko srodan s ar-
kadIjsko-cIparskIm dIjaIoktom, odnosno s praobIIcIma današnjo-
ga arkadIjsko-cIparskoga, nIjo prodak nIjodnoga kasnIjoga grčko-
ga dIjaIokta. Takvo jo mIšIjonjo, osIm što jo I o priori vjorojatno,
poduprto, osIm IIngvIstIčkIm (katkada dodušo pronagIašonIma), I
povIjosnIm podacIma.
MIkonskI jo 1952. došIfrIrao arhItokt (sic!) MIchaoI VontrIs
(1922-1956), a u završnIm mu so fazama došIfrIranja prIdružIo I
IIngvIst, kIasIčnI fIIoIog John ChadwIck (1920-1998) čuvšI VontrI-
sa kako govorI o otkrIću na BBC-u. ČIanak jo u kojom su objavIII
svojo otkrIćo, »£vIdonco for Crook dIaIoct In tho Myconaoan archI-
vos«, IzIšao 1953. S obzIrom na to da jo krotsko-mIkonska kuItura
bIIa prIIIčno razIIčIta od kIasIčno grčko kuIturo, prIjo njIhova so jo
otkrIća smatraIo da, tada još nopoznat, jozIk IInoara B sIgurno nI-
jo grčkI. Takvo jo otkrIćo zapropastIIo I samoga VontrIsa. VontrI-
sovo jo otkrIćo bIIo puno tožo od došIfrIranja hotItskIh kIInopIsnIh
zapIsa BodřIcha Hroznoga to jo stoga fascInantno.
Kao I HotItI, I MIkonjanI su svojo zapIso pIsaII na gIInonIm pIočI-
cama kojo su sušIII na suncu. TI zapIsI nIsu bIII prodvIdonI da du-
go traju, a očuvaII su so pukIm sIučajom, IspočonI u vatrI, kada su
gradovI gdjo su so naIazIII bIII zapaIjonI. Nadono jo oko 4 000 gII-
njaju u to, kao I u autontIčnost samog natpIsa na obIutku kojI so datIra u 1?. st. pr. K. VIdI
ArapogIannI, Kambach & Codart 1999.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
44
nonIh pIočIca. To su ugIavnom InvontarI, popIsI poroza, nabrajanjo
zaIIha I sI. OsIm natpIsa na pIočIcama, postojI još I oko 150 natpI-
sa na mIkonskom na vazama. LInoarom so B vjorojatno pIsaIo I po
drugIm, propadIjIvIm, matorIjaIIma, aII onI nIsu došII do nas. Iz
nokoga razIoga nIsu pIsaII po motaIu I kamonu, možda zato što jo
sIova IInoara B bIIo toško gravIratI I ukIosavatI.
IIsmonost u MIkonjana nIjo, kao u HotItâ, a još vIšo u £gIpćana,
bIIa ogranIčona samo na usku kastu profosIonaInIh pIsara u paIa-
čama. Ona jo bIIa rašIrona pojava I postojaIa jo šIra kIasa obrazo-
vanIh, odnosno pIsmonIh IjudI, za razIIku od BIIskoga Istoka gdjo
jo pIsmonost bIIa kuItno znanjo profosIonaInIh pIsara. Tako nat-
pIso naIazImo I na raznIm počatIma, vazama, amforama za uIjo
I vIno I na raznIm drugIm prodmontIma Iz svakodnovIco, kojIh jo
dodušo sIučajno jako maIo očuvano. Kao što rokosmo, nIsu samo
pIsarI u paIačama znaII pIsatI, nogo su svI sIužbonIcI u paIačama
bIII podjodnako pIsmonI.
Na mIkonskIm natpIsIma noma knjIžovnIh tokstova I nIjo nI vjo-
rojatno da ćo so takvI natpIsI naćI. IzgIoda da CrcI nIsu vjorova-
II da jo takvo tokstovo potrobno zapIsIvatI jor so knjIžovnost pro-
nosIIa usmonom prodajom, a takva jo usmonoknjIžovna tradIcIja
IzgIoda bIIa vooma jaka, kao I u IndIjI. I MIkonI jo I TobI nadono
razmjorno maIo pIočIca s obzIrom na voIIčInu paIačâ, kao I u TI-
rIntu, a na KrotI su pIočIco nadono samo u Knosu, pa nIjo nomo-
gućo da so nado još mIkonskIh tokstova Iako toško da ćo vIšo bItI
spoktakuIarnIh otkrIća.
MIK£NSKO IISMO
Kao što rokosmo, mIkonskI su tokstovI pIsanI IInoarom B, sIogov-
nIm pIsmom od 88 znakova. I njIhovu nam čItanju pomažo to što
nIsu pIsanI in con/inuo nogo su rIjočI uvIjok jasno rastavIjono (kao
u hotItskom). I IInoaru B takodor, kao I u kIInopIsu (hotItskom,
akadskom Itd.) I IInoaru A, postojo IdoogramI, aII so onI, za razII-
ku od tokstova na kIInopIsu I IInoaru A, no mIjošaju sa sIogovnIm
znacIma I pIšu so npr. na kraju rotka I sIIčno (prI transIItoracIjI so
označuju voIIkIm sIovIma, a značonjo so Idoograma pIšo na IatIn-
skom, npr. £QIIS za konja I sI.).
LInoar so B razvIo od starIjoga IInoara A, pIsma kojIm so jo pIsao
još uvIjok noodgonotnut jozIk III jozIcI
21
. Sva jo prIIIka da jo IInoar
21
Io jodnoj jo hIpotozI IInoar A povozan s nodošIfrIranIm pIsmom vInčansko kuIturo (u
koju prIpada I vučodoIska kuItura u Hrvatskoj) s »NatpIsa Iz TartarIjo« u Kumunjskoj Iz 6.
III 5. tIsućIjoća pr. K. IostojI odrodon broj sIIčnIh znakova Iako još nIjo posvo sIgurno josu
CKČKI J£ZIK
45
B nastao svjosnom prIIagodbom IInoara A grčkomu jozIku (prom-
da ga nIsu nI otprIIIko dobro prIIagodIII za pIsanjo grčkoga kao što
ćomo vIdjotI). To so npr. vIdI proma novom znaku u IInoaru B, za
dvogIas /au/, a kojoga nIjo bIIo u IInoaru A – on jo Izvodon, očIto na-
knadno za potrobo pIsanja grčkoga dvogIasa /au/, od Idoograma za
bIka. »BIk« so na grčkom voII ταῦ ρος, u toj so rIjočI naIazI upravo
dvogIas /au/, pa nam jo jasno kako jo taj znak smIšIjon.
Na IInoaru nam jo A očuvano puno vIšo tokstova nogo na IInoaru
B. OnI su nadonI po čItavoj KrotI, na nokIm grčkIm otocIma, to u
kontInontaInIm gradovIma – TorI, KItorI, na IoIoponozu Itd. LI-
noar so A prostajo rabItI u Crčkoj oko godIno 1500 pr. K. (Iz toga
doba potjoču najmIadI tokstovI u Crčkoj njImo pIsanI), a najstarI-
jI natpIsI na IInoaru B potjoču Iz doba oko 1400. godIna pr. K. No-
davno jo, 2000. godIno, u IzraoIu nadon natpIs na IInoaru A, za ko-
jI arhooIozI procjonjuju da jo jo otprIIIko Iz 1150. g. pr. K. što jo, ra-
zumIjo so, IzazvaIo sonzacIju u stručnIm krugovIma jor jo taj nat-
pIs mIadI gotovo 400 godIna od svIh drugIh natpIsa na IInoaru A.
I 2. tIsućIjoću prIjo KrIsta pIsmonost na KrotI, CIpru I dIjoIu kon-
tInontaIno Crčko bIjašo jako rašIrona I nadonI su natpIsI na vIšo
pIsama (npr. na krotskom Idoografskom pIsmu, na pIsmu dIska Iz
Iosta, na pIsmu sjokIro Iz ArkadIjo Itd.) I jozIka. NIjo jasno josu II
svI natpIsI na IInoaru A pIsanI IstIm jozIkom I jo II posrIjodI noIo.
jozIk. NokI mIsIo da jo njImo pIsan čak nokI anatoIIjskI jozIk. JodI-
no jo što so zna o jozIku IInoara A to da jo posrIjodI jozIk s profIk-
sIma I sufIksIma to rodupIIkacIjom. OsIm toga, jasno jo značonjo
pojodInIh rIjočI, aII nam svo to no pomažo provIšo.
Kako voć spomonusmo, IInoar jo B nastao namjornom prIIagod-
bom IInoara A grčkoj jozIčnoj struktrurI. Od 88 znakova, koIIko Ih
Ima u IInoaru B, ?0-ak Ih jo IstIh kao u IInoaru A, a ostaII su novI.
NokI su znakovI Iz IInoara A napuštonI. Kako rokosmo, uporaba jo
Idoograma u dvama IInoarIma razIIčIta jor su so u IInoaru A Ido-
ogramI mogII mIjošatI s tokstom, a u IInoaru B no. Takodor, Idoo-
gramI su Im prIIIčno razIIčItI, svoga Ih jo 20% sIIčnIh.
Za razIIku od hotItskoga, gdjo so duIjIno čosto bIIjožo ponavIja-
njom samogIasnIka (tzv. scrip/io pleno, npr. lo-o-no-on /Iā man/
»Imo«
22
), u mIkonskom so dugI samogIasnIcI dosIjodno no bIIjožo.
Iostojo znakovI samo za noko dvogIaso – prImjorIco za /au/ (aII so
II znakovI nadonI na IokaIItotIma vInčansko kuIturo doIsta pravo pIsmo – ako josu, značIIo
bI to da jo to prvI zapIsan IjudskI jozIk, zapIsan gotovo 2000 godIna prIjo sumorskoga.
22
Isp. IatInskI nō nen, sanskrt nā no-. I hotItskom jo došIo do dIsImIIacIjo n-n > l-n.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
46
I /au/ čosto pIšo znakom za /a/), a za /oI/ I /oI/ posobna znaka noma,
nogo so pIšu znakovIma za /o/ I /o/. Ia Ipak so dvogIasI sa sastavnI-
com /u/ čosto bIIjožo kao <a-u>, <o-u>, <o-u> I sI. I IInoaru so B no
razIIkuju znakovI za zvučno, bozvučno I aspIrIrano okIuzIvo nogo
so I /pa/ I /ba/ I /p
h
a/ pIšu jodnako (što transIItorIramo kao <pa>)
23
,
kao I /ka/, /k
h
a/ I /ga/ (transIItorIramo kao <ka>) to /k
w
a/ I /k
wh
a/
(transIItorIramo kao <qa>). Kao što vIdImo, pIsmom su so Ipak ra-
zIIkovaII obIčnI od IabIjaIIzIranIh okIuzIva. No noIogIčno, kod don-
taIa Ipak oproku po zvučnostI vIdImo I u pIsmu jor so u njIh razII-
kuju znakovI za /ta/ I /t
h
a/ od onoga za /da/. Takodor, u IInoaru so B
no razIIkuju znakovI za sIogovo s /r/ od onIh za sIogovo s /I/
24
.
Kako rokosmo, IInoar jo B bIo jako sIabo prIIagodon pIsanju grčko-
ga I njImo so nIsu mogIo pIsatI sugIasnIčko skupIno, nI na počotku
nI u srodInI rIjočI pa so prIbjogavaIo razIIčItIm rjošonjIma (kao I u
pIsanju hotItskoga kIInopIsom). Tako so prImjorIco uατήρ »otac«
pIšo po-/e, a Imo grada Knosa, Κνωσ(σ)ός, kao ho-no-so (obIčno so
u Iažnom sIogu kojI so rabI za pIsanjo sugIasnIčkIh skupIna, kao
ovdjo ho-, uzIma samogIasnIk, kojI so no čIta, Iz sIjodoćoga sIo-
ga). KIjoč so »čovjok«, ἄ νßρωuος, prImjorIco pIšo o-/o-ro-oo, a hom.
κόρIος »djočak« kao ho-uo.
CKČKI ÐIJAL£KTI
§ 13 Za razIIku od hotItskoga, kojI jo jodInstvon, standardan, jozIk
Iz jodnoga uroda u HattušI, vodskoga, kojI jo takodor jodInstvon jo-
zIk, III IatInskoga kojI jo u osnovI samo mjosnI govor grada KIma,
grčkI jo jozIk od samIh počotaka skup raznorodnIh dIjaIokata.
Voć smo govorIII o prvom posvjodočonom grčkom dIjaIoktu – mI-
konskom. CrčkI so dIjaIoktI pak u kIasIčno doba obIčno dIjoIo na:
sjovorozapadno; dorsko; pamfIIIjskI; ooIskI; arkadIjsko-cIparskI I
jonsko-atIčkI.
SjovorozapadnI so dIjaIokt dIjoII na: fokIdskI, otoIskI, IokrIdskI,
opIrskI I onIjanIjskI. ÐorskI su govorI: IakonskI, mosonIjskI (III za-
jodno Iakonsko-mosonIjskI), argoIIdskI (saronskI I zapadnoargoIId-
skI), korIntskI, mogarskI, krotskI, govor MoIa, Toro I KIrono, rod-
23
SIogovo sa samogIasnIkom /a/ uzImamo samo kao prImjor.
24
Ovo nas vodI do protpostavko da IzvornI (noIo.) jozIk, kojI so jo pIsao IInoarom A,
od kojoga jo nastao IInoar B, nIjo razIIkovao zvučno od bozvučnIh okIuzIva (osIm možda
/t/ : /d/), nI noaspIrIrano od aspIrIranIh, kao nI /r/ od /I/. Takodor, vjorojatno jo Imao samo
otvorono sIogovo (tIpa CV-CV-CV).
CKČKI J£ZIK
4?
skI (sa susjodnIm otocIma)
25
I govorI dorskIh gradova na SIcIIIjI.
AhojskI su I oIIdskI vjorojatno bIIskI sjovorozapadnIm dIjaIoktIma.
IamfIIIjskI jo sIabo poznat I Izdvojon, vjorojatno dorsko osnovo,
aII po svomu sudoćI mIjošan jor su so onamo nasoIjavaII govornIcI
svIh grčkIh dIjaIokata.
£oIskI so dIjaIokt dIjoII na: IozbIjskI, tosaIIjskI (tosaIskI) I bootIjskI
(bootskI). Iostojanjo jo ooIsko skupIno, kako ćomo vIdjotI, sasvIm
uvjotno I vIšo tradIcIonaIno nogo IIngvIstIčkI nužno. LozbIjskI jo
po nokIm osobInama bIIzak južnogrčkIm dIjaIoktIma (jonsko-atIč-
komu I arkadIjsko-cIparskomu), a I jonskI jo na nj dosta utjocao,
dok su tosaIIjskI I bootIjskI (kojI su so govorIII na kontInontu) puno
bIIžI sjovorozapadnomu grčkomu.
ArkadIjsko-cIparskI so dIjoII na arkadIjskI I cIparskI kojI su, prom-
da prostorno jako udaIjonI, jozIčno jako bIIskI, a jonsko-atIčkI na
jonskI u užom smIsIu, maIoazIjskI jonskI, otočnI jonskI, oubojskI
I atIčkI. Iz arkadIjsko-cIparskI troba još po srodnostI prIdodatI I
mIkonskI, no njoga u kIasIčno doba noma I zbog vromonsko uda-
IjonostI svojIh potvrda od potvrdâ ostaIIh dIjaIokata čInI posoban
sIučaj.
Izuzmomo II noko manjo probIomo, podjoIa grčkIh dIjaIokata u kIa-
sIčno, aIfabotsko doba nIjo sporna I nIjo jo toško načInItI. IrobIomI
nastupaju prI uspostavIjanju rasporoda grčkIh dIjaIokata, odnosno
prothodnIkâ današnjIh dIjaIokata, u prodmIgracIjsko doba u 2. tI-
sućIjoću
26
.
Ono u čom so svI sIažu kada jo rIjoč o mIkonskom jost da jo on
nodvojbono u najbIIžoj srodnostI s arkadIjsko-cIparskIm. Ono što
jo pak do danas sporno jost josu II mIkonskI I arkadIjsko-cIparskI
gonotskI bIIžI jonsko-atIčkomu III ooIskomu I to jo gIavno pItanjo
grčko dIjaIoktoIogIjo kojo so možo proformuIIratI I na pItanjo dIjo-
Io II so grčkI dIjaIoktI na Istočno I zapadno (tradIcIonaIna toorIja)
2?

III na sjovorno I južno (novIja toorIja čIjI so nastanak, Iako no pot-
puno, vIšo-manjo pokIapa s otkrIćom mIkonskoga)
28
. ČInI so da jo
novIja toorIja koja dIjoII grčko dIjaIokto na južno I sjovorno Ipak
Ispravna. ArkadIjsko-cIparskI s jonsko-atIčkIm čInI južnogrčkI ko-
25
NokI autorI svrstavaju govor MoIa, Toro I KIrono, zajodno s rodskIm u otočnI dorskI
govor.
26
VIdI KapovIć 2003b.
2?
ZapadnI bI bIII sjovorozapadnI grčkI dIjaIoktI I dorskI, a IstočnI ooIskI, arkadIjsko-
cIparskI I jonsko-atIčkI.
28
SjovornI bI bIII sjovorozapadnI grčkI, dorskI I ooIskI, a južnI arkadIjsko-cIparskI, jon-
sko-atIčkI I prIjo njIh posvjodočon mIkonskI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
48
jI so odIIkujo svojom InovatIvnošću (nasuprot konzorvatIvnomu
sjovoru) I znatnIm brojom zajodnIčkIh IzogIosa I karaktorIstIka od
kojIh su najvažnIjo njIhovo zajodnIčko InovacIjo. Iromda so čInI
da jo južnogrčkI bIo razmjorno homogon u staro doba, odrodono su
razIIko Ipak postojaIo. No pravo su so dIjaIokatno razIIko Izmodu
jonsko-atIčkoga I arkadIjsko-cIparskoga pojavIIo tok u postmIkon-
sko doba. MIkonskI jo, promda admInIstratIvnI jozIk kojomu so no
možo točno odrodItI žIvo jozIčno podIogo, svakako Imao osobItostI
kojo ga Izdvajaju od ostaIIh južnogrčkIh dIjaIokata. Što so tIčo po-
vozIvanja mIkonskoga s ooIskIm, svakako jo dodIrâ s ooIskIm voć u
najranIjo doba bIIo, aII so čInI da mIkonskI (I arkadIjsko-cIparskI)
Ipak zato no troba gonotskI smjoštatI uz ooIskI. Ðosta so južnogrč-
kIh osobIna možo vIdjotI u IozbIjskom na kojI jo po svoj prIIIcI jako
utjocao jonskI Iako su I ranIjI dotIcajI I vozo s južnogrčkIm mogućI.
£oIskI jo najsumnjIvIja skupIna u grčkoj dIjaIoktoIogIjI s obzIrom
na nIz ranIh razIIka Izmodu IozbIjskoga I tosaIIjsko-bootIjskoga I
zapravo sIužI kao »koš za smoćo« za svo grčko dIjaIokto kojI nIsu
arkadIjsko-cIparskI, jonsko-atIčkI III sjovorozapadnI/dorskI. I sjo-
vornogrčkom su dorskI I sjovorozapadnI dIjaIokt usko povozanI (s
prIjoIaznIm govorIma – ahojskIm I oIIdskIm), a vjorojatno su srod-
nI I s ooIskIm (pogotovu tosaIIjskIm I bootIjskIm) čIjo jo gonotsko
jodInstvo, kako rokosmo, sumnjIvo.
JužnI su dIjaIoktI govorI prvoga vaIa prIstIgIIh Crka, dok su sjo-
vornI dIjaIoktI govorI drugoga vaIa Crkâ kojI su stIgII vjorojatno
modu barbarIma, »narodIma s mora« kojI su zasIužnI za propast
MIkono I HotItsko državo. CovornIcI su arkadIjskoga opstaII u br-
dovItoj unutarnjostI IoIoponoza, a njIhovI su rodacI po dIjaIoktu
protjoranI svo do CIpra. I kIasIčno so doba I na KrotI, to na juž-
nIm otocIma MoIu, TorI I Kodu govorI takodor sjovornogrčkI dIja-
Iokat, dorskI.
IOÐJ£LA CKČKIH ÐIJAL£KATA
sjovornI sjovorozapadnI, dorskI, ooIskI (7)
južnI mIkonskI, arkadIjsko-cIparskI, jonsko-atIčkI
IodjoIa so grčkIh dIjaIokata na 6 skupIna (SZ, dorskI, ooIskI, ark.-
cIp., jon.-at. I pamfIIIjskI) u kIasIčno doba osnIva na natpIsIma ko-
jIh Ima vIšo od 100 000. IraktIčkI jo svakI poIIs u Crčkoj Imao svoj
IdIom na kojom su pIsanI natpIsI, raznI državnI zapIsI, odIuko I sI.
CKČKI J£ZIK
49
CrčkI su dIjaIoktI zapravo jozIk tIh natpIsa I no vaIja Ih mIjošatI s
tradIcIonaInom podjoIom na knjIžovna narjočja.
StarogrčkI so tradIcIonaIno dIjoII na 4 knjIžovna narjočja: jonskI,
atIčkI, ooIskI I dorskI. To su IdIomI kojI su so rabIII u knjIžovnostI I
kojI su ImaII podIogu u mjosnIm govorIma, aII nIsu poznatI nIjod-
nomu dIjaIoktu poznatomu s natpIsa. ÐonokIo jo tu IznImka ooI-
skI, kod kojoga so knjIžovnI jozIk maIo razIIkujo od organskIh IdI-
oma. Voć su antIčkI fIIoIozI dIjoIIII Crko I grčkI na jonsko-atIčkI,
dorskI (uz SZ grčkI) I ooIskI, odnosno na Jonjano, Ðorano I £oIja-
no. Iosobnost arkadIjsko-cIparskoga nIsu uočIII jor jo CIpar bIo da-
Ioko, a ArkadIja Im, kao brdovIta zabIt u srodIštu IoIoponoza, nIjo
bIIa protjorano zanImIjIva.
JonskI jo jozIk grčko opIko – na njom pIsahu Homor (nogdjo u 8. st.
pr. K.) I Hosiod, I jozIk najstarIjo grčko fIIozofIjo – na njom pIsahu
HorakIIt, IarmonId I TaIos. OsIm njIh, jonskI jo pIsao I povjosnI-
čar Horodot. JonskI jo knjIžovnI jozIk sIIčan atIčkomu. Kod njoga u
knjIžovnostI noma mjosnIh govora.
AtIčkI jo jozIk dramo – jozIk £shIIov, SofokIov, £urIpIdov I ArIsto-
fanov. Na njomu su pIsaII I govorIII državnIk I govornIk Ðomoston,
povjosnIčar TukIdId, to fIIozofI IIaton I ArIstotoI. AtIčkI so jo prI-
IIčno razIIkovao od govornoga atIčkoga jozIka, a na osnovI njoga
posIIjo nastajo I grčka κοινή – općogrčkI zajodnIčkI jozIk.
£oIskI pIsahu IIrIcI s Lozba – Sapfa I AIkoj. £oIskI objodInjujo jako
razIIčIto mjosno govoro, aII so knjIžovnI ooIskI kakvIm pIsahu Sap-
fa I AIkoj jako maIo razIIkujo od govornoga jozIka otoka Lozba.
ÐorskI jo pIsana ponajvoćma korska IIrIka, a modu pjosnIcIma so
IstIčo ponajprIjo IIndar sa svojIm odama.
IojodIna su so knjIžovna narjočja voć zarana spocIjaIIzIraIa za po-
jodIna knjIžovna područja, pa su tako I JonjanI BakhIIId I SImo-
nId, pIšućI korsku IIrIku, pIsaII dorskI, a no jonskI.
CrčkI dIjaIoktI postojo otprIIIko od 8. do kraja 3. st. pr. K. kada so
s aIoksandrIjskom kuIturom namoćo κοινή – općogrčkI zajodnIčkI
jozIk, nastao na osnovI atIčkoga (uz Ispuštanjo nokIh IstaknutIh
atIcIzama), kojI jo IstIsnuo svo grčko dIjaIokto tako da svI današ-
njI grčkI dIjaIoktI potjoču od κοινή, osIm IzumIrućoga cakonskoga
kojI potjočo od nokoga dorskoga govora u staroj LakonIjI, a govo-
rI so ugIavnom u brdIma na Istočnoj obaII IoIoponoza. NjogovI su
govornIcI do 19. st. bIII roIatIvno IzoIIranI pa su tako uspjoII zadr-
žatI svoj IzvornI IdIom. Ðakako, no možo so točno znatI koIIko su
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
50
dugo ostaII IzvornI grčkI dIjaIoktI IzdržaII u pojodInIm dIjoIovIma
Crčko prIjo nogo što Ih jo κοινή potIsnuIa. OsIm cakonskoga, čInI
so da bI od nokoInoovskoga starogrčkoga mogao potjocatI I tzv. gro-
kanskI (griho) – dIjaIokat grčkoga, prIIIčno razIIčIt od ostaIIh, kojI
so govorI na jugu ItaIIjo, u nogdanjoj VoIIkoj Crčkoj (Mogno Croe-
cio), u ApuIIjI (SaIontIna) I KaIabrIjI (BovosIa). JozIk kojI nastajo u
ranom srodnjom vIjoku od κοινή nazIvamo bIzantskIm grčkIm III
srodnjogrčkIm, dok novogrčkIm zovomo jozIk nakon pada BIzanta
1453. godIno.
ÐICLOSIJA I SIVK£M£NOJ CKČKOJ
§ 14 I Crčkoj jo u 20. stoIjoću postojaIa sIožona dIgIosIjska sItu-
acIja jor jo postojaIa oštra razIIka Izmodu jozIka puka, narodnoga
jozIka – δημοτική [ðImotIkI] I jozIka obrazovanIh, jozIka kuIturo I
knjIžovnostI po Imonu κα0αρcύουσα [kaþarovusa] (»čIstI« jozIk). I
Crčkoj tâ podvojonost jozIka Ima dugu tradIcIju. KIasIčnI so jo grč-
kI jozIk noprostano održavao kao pIsmonI jozIk, jozIk Crkvo I Into-
IIgoncIjo. Takvo svjosno arhaIzIranjo jozIka Ido ukorak s novogrč-
kom narodnom IdooIogIjom I koIoktIvnom svIjošću u kojoj so CrcI
uvoIIko odroduju proma antIčkoj Crčkoj, smatraju antIčko grčko
pIsco svojIm pIscIma Itd. Kako jo ho/oretuso bIIa sIužbonI jozIk
grčko crkvo, još u prvoj poIovIcI 20. st. nIjo bIIo dopuštono provostI
BIbIIju na Jino/ihi. JozIčna so sItuacIja u Crčkoj u 20. st. nopro-
stano mIjonjaIa, čas u korIst jodno, čas u korIst drugo varIjanto.
Kada bI na vIastI bIII dosnIčarI, prodnost bI ImaIa ho/oretuso, a
kada bI na vIastI bIII IjovIčarI, u prvI bI pIan IzbIo Jino/ihi. CodI-
no 19?6. jo konačno Jino/ihi postao sIužbonI jozIk Crčko. Ðo tada
su svI sIužbonI dokumontI, voćIna novInâ I znanstvonI tokstovI bI-
II pIsanI ugIavnom na ho/oretusi (u vIšo III manjo »čIstu« obIIku).
Ia Ipak, Iako jo danas Jino/ihi sIužbonI jozIk, u nj su uzotI mnogI
oIomontI Iz ho/oretuse (to so onda zovo καßομιλουμένη). Takodor,
upotrobIjavanjo vIšo III manjo oIomonata Jino/ihijo III ho/oretuse
u govoru ovIsI o govornIku, njogovu poIožaju u društvu, obrazova-
nju I sugovornIku. IrImjorIco, IstI čovjok možo razgovarajućI s ku-
mIcom na tržnIcI govorItI čIstI Jino/ihi, a razgovarajućI sa svoučI-
IIšnIm profosorom možo rabItI prIIIčno konzorvatIvan obIIk ho/o-
retuse. Kako so I možo očokIvatI, Jino/ihi so rabI u noformaInIm
sItuacIjama, a vIšo III manjo »čIsta« ho/oretuso u sIužbonIm prIII-
kama (u parIamontu, na sudu, na radIju I sI.). Takodor, još so uvI-
jok sIužbonI dokumontI pIšu na ho/oretusi, a I javnI su natpIsI na
CKČKI J£ZIK
51
njoj. Tako so »rIbarnIca« na Jino/ihiju voII ψαράδικο, aII na natpI-
sIma Iznad njIh uvIjok pIšo ιχßυοuωλείo (usp. stgrč. ἰ χßύς »rIba«)
na ho/oretusi, svakodnovna jo rIjoč za »trgovInu« μuακάλικο (po-
sudonIca proma tur. bohhol), a na katorovusI jo to uαντοuωλείo.
Što so novIna tIčo, konzorvatIvno novIno rabo ho/oretusu, novI-
no poIItIčkoga contra rabo ho/oniluneni (mIjošanI jozIk – Izmodu
Jino/ihijo I ho/oretuse), a radIkaIno IIjovo novIno upotrobIjavaju
Jino/ihi, katkada čak I protjorujućI u tomo pa taj Jino/ihi budo I
sā m umjotan.
ÐOÐATAK: »NAKOÐI S MOKA«
§ 15 Kako rokosmo, kao I za propast HotItsko državo, čInI so da su
I za propast mIkonsko cIvIIIzacIjo odgovornI bIII »narodI s mora« III
da su bar u njoj sudjoIovaII. NazIv »narodI s mora« potjočo Izrav-
no od nazIva kojIm so £gIpćanI zvaII svojo noprIjatoIjo kojI su Im
vIšo puta opasno zaprIjotIII. Ðva su najvoća napada na £gIpat bI-
Ia oko 1210. I oko 1180. godIno pr. K., no £gIpćanI su ovo napada-
čo poznavaII voć otprIjo jor jo Kamzos II. još nogdjo oko 1290. pr.
K. morao odbItI napad s mora u doItI NIIa. ČInI so da su »narodI s
mora« bIII rastuća opasnost na Istočnom SrodozomIju gotovo jodno
stoIjoćo prIjo nogo što su njIhovI napadI kuImInIraII oko 1200. g.
pr. K. kada jo došIo do propastI MIkono, Hattušo I IgarIta. IzgIoda
da su mnogI od tIh »naroda s mora« zapravo jodnostavno bIII gusa-
rI. I ogIpatskIm so IzvorIma, modu »narodIma s mora« spomInju
I *yhws III *AḳaIwaša što podsjoća na Ahojco/Crko. Kao drugI so
»narodI s mora« spomInju *Tyokoryw (što so možda možo povozatI
s ToukrIjcIma, Τcυκριοί što jo jodno od trojanskIh Imona), *Twr-
ša (što so možo povozatI s LIdIjcIma, poznatIma I kao Τυρσηνοί ),
*IwIIsatI (IIIIstojcI), *Lwkka (LIkIjcI), *Šordon (možo so povozatI
s kasnIjIm Imonom SardInIja), *ŠokIoš (možo so povozatI s kasnI-
jIm Imonom SIcIIIja)
29
Itd. Ako su I CrcI bIII modu »narodIma s mo-
ra«, zanImIjIvo jo napomonutI da su so CrcI doIsta posIIjo nasoIja-
vaII na SardInIjI I SIcIIIjI. Iostojo I noka nagadanja da su masovno
soobo u to doba bIIo povozano I s nopovoIjnIm kIImatskIm uvjotIma
na tom prostoru.
I paIačI su u IIIu, u Crčkoj, pronadono pIočIco kojo su IzgIoda pI-
sano upravo prod propast IIIa. CovorI so o prIpromama za obranu,
o stražI na obaIama, a na zadnjoj so pIočIcI, pIsanoj na brzInu I no-
29
Wood 1985: 21?-220.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
52
dovršonoj, govorI o IjudskIm žrtvama Zousu I HorI kojo jo narodIo
kraIj (nIsu pomogIo). Tâ so jo žrtva, čInI so, odIgraIa noposrodno
prIjo pada grada pa nI zapIs o njoj, pIsan u žurbI, nIjo stIgao bItI
dovršon. Na sIIčan načIn, I u IgarItu jo nadona gIInona pIočIca na
kojoj so govorI o noprIjatoIjIma prod gradom – prIjo nogo što jo ta
pIočIca stIgIa bItI Ispočona, IgarIt jo bIo spaIjon.
53
ITALSKI J£ZICI
§ 16 Iromda so obIčno govorI o ItaIskoj jozIčnoj porodIcI kao o In-
doouropskoj porodIcI koja bI bIIa na Istoj razInI kao I prImjorIco
koItska III IndoIranska porodIca, u sIučaju so ItaIskIh jozIka Ipak
javIja vIšo pItanjâ. ItaIskI su so jozIcI čosto svrstavaII u šIru, ItaIo-
koItsku granu. Tâ so hIpotoza zasnIva na nokIm IzogIosama kojo
povozuju koItsko I ItaIsko jozIko (kao što jo počotno ItaIokoItsko *k
w
,
nastaIo asImIIacIjom, u odrazu Io. broja »pot« – usp. Iat. ouīnoue,
stIr. cóic proma Io. *ponk
w
o, usp. skr. póñ ca). NokI znanstvonIcI
tvrdo da su to IzogIoso u najvoćom broju III samo prIvIdno, III trIvI-
jaIno, III no povozuju samo koItskI I ItaIskI, nogo I drugo grano In-
doouropskIh jozIka
30
. Ia Ipak, promda danas voćIna IndoouropoI-
sta I daIjo odbacujo ItaIsko-koItsku hIpotozu, nokI jo znanstvonIcI I
u novIjo vrIjomo zastupaju I to no baš nouvjorIjIvIm argumontIma
(vIdI npr. § 63).
ÐrugI jo probIom josu II ItaIskI jozIcI doIsta zasobna Io. jozIčna gra-
na III jo to vIšo zasobnIh Io. jozIkâ kojI gonotskI nIsu bIIžo povoza-
nI, a čIjo su sIIčnostI posIjodIca IntonzIvnIh jozIčnIh dodIra u ItaIIjI
gdjo su so svI govorIII. ÐakIo, po toj bI drugoj hIpotozI ItaIskI jozIcI
čInIII zapravo samo jozIčnI savoz, dakIo skupInu jozIka u kojIma so
pod modusobnIm utjocajom, zbog bIIskoga zomIjopIsnoga poIožaja,
razvIjaju Ista III sIIčna jozIčna obIIjožja
31
. No I u ovom so sIučaju
čInI da zapravo noma pravoga razIoga sumnjatI u postojanjo za-
sobno ItaIsko grano
32
Iako so jo praItaIskI zacIjoIo govorIo prIIIčno
davno, na dubIjoj vromonskoj razInI od ono koja so, rocImo, uzIma
kada so rokonstruIra npr. prakoItskI, pa Iz toga razIoga modu ItaI-
skIm jozIcIma noma toIIkoga broja zajodnIčkIh IzogIosa kao u dru-
gIm jozIčnIm granama – ItaIskI su jozIcI modusobno puno razIIčItI-
jI od IstodobnIh jozIka u drugIm Io. jozIčnIm porodIcama (što I jost
jodan od razIoga za sumnjanjo u jodInstvonu ItaIsku granu). Na
30
VIdI npr. MatasovIć 199?: 28-30.
31
Isp. npr. baIkanskI jozIčnI savoz, u kojI uIazo razIIčItI jozIcI kao grčkI, aIbanskI,
makodonskI, bugarskI, rumunjskI, dIjoIom srpskI dIjaIoktI. OvI su jozIcI srodnI samo du-
bInskI, proko Io. prajozIka, aII su jozIčnIm kontaktIma razvIII nIz sIIčnIh osobIna kao što jo
gubItak InfInItIva, postpozItIvnI čIan Itd. VIdI vIšo u MatasovIć 2001: 65-?4.
32
VIdI MatasovIć 199?: 30-2.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
54
kraju krajova, gonotsko jodInstvo ItaIskIh jozIka nIpošto no značI
da onI nIsu čInIII I jozIčnI savoz – dapačo, noko su sIIčnostI ItaIskIh
jozIka očIto proIzvod kasnIjIh jozIčnIh dodIra, a no gonotskoga na-
sIjoda. SIIčan so probIom, promda puno kontrovorznIjI, javIja I u
sIučaju baItosIavonsko jozIčno grano, kao što ćomo vIdjotI.
Za razIIku od Crčko, gdjo u 1. tIsućIjoću pr. K. naIazImo samo jo-
dan Io. jozIk – grčkI, kojI jo dodušo jako dIjaIokatskI raščIanjon, na
AponInskom jo poIuotoku u Isto doba bIIo jako puno jozIka – noIo.
I Io. Od Io. su jozIkâ nokI bIII ItaIskI, a nokI nIsu (kao npr. vonotskI
na sjovoru III mosapskI na jugu poIuotoka).
ItaIskI so jozIcI dIjoIo u dvIjo skupIno – IatInsko-faIIskIčku I oskIč-
ko-umbrIjsku (III saboIIjsku). LatInsko-faIIskIčku skupInu čIno
samo IatInskI I faIIskIčkI kojI su so govorIII na maIom području
oko rIjoko TIbor u srodIšnjoj ItaIIjI. OskIčko-umbrIjsku granu čI-
nI, osIm voćIh I boIjo posvjodočonIh jozIka – oskIčkoga (kojI so jo
govorIo na voćom prostoru jugoIstočno od KIma, odnosno LacIja) I
umbrIjskoga (kojI so jo govorIo na voćom prostoru sjovorno od KI-
ma, a jugoIstočno od noIo. otrurskoga, odnosno današnjo Toska-
no), nIz sIabo posvjodočonIh jozIka (kojI so čosto noopravdano zovu
dIjaIoktIma) kao što su poIIgnIjskI, marucInskI, vostInskI, okvIj-
skI, marsIjskI, voIščanskI I sabInskI. SvI saboIIjskI jozIcI čIno jo-
dan dIjaIokatnI kontInuum (toško jo roćI gdjo prostajo jodan jozIk,
a počInjo drugI, kao što jo I sIučaj s današnjIm romanskIm III sIa-
vonskIm jozIcIma). IostojI protpostavka, kao što jo sIučaj u Crčkoj
s južnogrčkIm I sjovornogrčkIm, da su IatInskI I faIIskIčkI samo
ostatcI jozIkâ prvoga vaIa IndoouropIjanâ, govornIkâ ItaIskoga ko-
jI so spustIšo u ItaIIju, kojI su nokako, na maIom području oko da-
našnjoga KIma, uspjoII prožIvjotI drugI vaI nasoIjonIkâ – govornI-
kâ saboIIjskIh (oskIčko-umbrIjskIh) jozIka.
LATINSKI
§ 17 LatInskI jo jozIk Isprva bIo samo jodan mjosnI govor, IdIom
grada KIma. Isto jo tako I faIIskIčkI bIo IatInskomu bIIzak govor
obIIžnjoga mjosta Iolerii Ve/eres (današnja CIvIta CastoIIana).
Ipravo zato što jo Isprva bIo samo novažan mjosnI govor, kod Ia-
tInskoga Ima jako maIo tragova dIjaIokatno raznoIIkostI. Čudosno
jo kako jo, samo kojIh ?00-Injak godIna posIIjo, IatInskI od maIoga
ITALSKI J£ZICI
55
mjosnoga govora jodnoga zabačona mjosta u ItaIIjI postao jozIkom
gotovo cIjoIo cIvIIIzIrano £uropo.
ŠIronjo jo IatInskoga jozIka vozano u potpunostI uz rast rImsko
moćI I šIronjo rImsko vIadavIno, prvo po AponInskom poIuotoku,
a posIIjo I Izvan njoga. LatInskI jo prvo IstIsnuo ostaIo ItaIsko mjo-
sno IdIomo Iz LacIja, to susjodno govoro – sabInskI, okvIjskI, mar-
sIjskI, voIščanskI Itd. IosIIjo, šIronjom rImsko državo, IatInskI po-
tIskujo I umbrIjskI I otrurskI na sjovoru od LacIja, vonotskI, Iopon-
tIjskI I cIsaIpInskI gaIskI na sjovoru ItaIIjo Itd. Voć jo oko 100. g. pr.
K. gotovo čItava ItaIIja govorIIa IatInskI – prožIvjoII su bIII vaIjda
još samo oskIčkI, umbrIjskI I grčkI na jugu ItaIIjo, u VoIIkoj Crč-
koj (Mogno Croecio). LatInskI jo s rImskIm osvajanjIma takodor
došao I do Iborskoga poIuotoka, CaIIjo, IIIrIka, AfrIko Itd. Tako so
danas romanskI jozIcI, potomcI IatInskoga, govoro od krajnjoga za-
pada – IortugaIa na Iborskom poIuotoku, svo do Crnoga mora, do
Kumunjsko. LatInskI jo u gotovo svIm tIm krajovIma IstIsnuo do-
maćo jozIko – npr. koItIborskI I IuzItanskI na Iborskom poIuotoku,
gaIskI u CaIIjI, dačkI u Kumunjskoj, tzv. IIIrsko jozIko u IIIrIku Itd.
JodIno jo grčkI, kao prostIžan jozIk staro grčko cIvIIIzacIjo opstao
u Istočnom dIjoIu Carstva, u Crčkoj I MaIoj AzIjI I no samo to, no-
go jo poprIIIčno utjocao, kao jozIk kuIturo I bogato knjIžovnostI na
IatInskI I na kasnIjo romansko jozIko.
LATINSKI SIOM£NICI
Na IatInskom jo svo do 3. st. prIjo K. jako maIo natpIsâ. NajstarI-
jIm so IatInskIm natpIsom dugo smatraIa tzv. Iibulo Proenes/i-
no (IIbuIa Iz Ironosto), koja so datIraIa u ?. st. pr. K., a na ko-
joj pIšo tIpIčna formuIa (tko jo napravIo dotIčnI prodmot za koga):
MANIOS:M£Ð:IH£:IHAK£Ð:NVMASIOI – »ManIjo mo nȁ pravI za
NumorIja« (na kIasIčnom bI Iat. ta ročonIca gIasIIa: Monius nē
fē ci/ Nuneriō ). Iromda jozIk ovoga spomonIka IzgIoda nodvojbono
autontIčan jor jo toško vjorovatI da jo Itko bIo u stanju 188?., kada
jo fIbuIa nadona, tako dobro IzmIsIItI nošto što doIsta IzgIoda kao
jako arhaIčan IatInskI, čInI so da jo sama fIbuIa krIvotvorona. La-
ko jo mogućo da jo posrIjodI kopIja Izvorno fIbuIo koja jo danas Iz-
gubIjona.
S obzIrom na to da jo Iibulo Proenes/ino po svomu sudoćI krIvo-
tvorIna, najstarIjI jo spomonIk IatInskoga Ipak Duenosot no/pis
– natpIs urozan na posudI za pIćo Iz ?. III 6. st. pr. K. Taj jo pak
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
56
natpIs jako tožak za odgonotanjo jor jo rIjoč o 125 sIova pIsanIh in
con/inuo, boz razmaka, a kako jo posrIjodI vjorojatno bIagosIov III
kIotva, odnosno magIjskI tokst, samIm ga jo tImo još tožo odgonot-
nutI jor takvI su natpIsI voć sâmI po sobI obIčno pIsanI pomaIo no-
uobIčajono, tj. čosto nIsu bIII Iako shvatIjIvI.
Lopis Niger IIItI No/pis s Ioruno jo tako Iošo očuvan da so vI-
dI svoga nokoIIko rIjočI. Iotjočo Iz otprIIIko 550. g. pr. K. OtprIII-
ko oko 500. g. pr. K. nastao jo tzv. No/pis ic Lotinijo – brončana
pIočIca nadona u LavInIju u LacIju s natpIsom CASTOK£I: IOÐ-
LOVQV£IQV£ QVKOIS »Kastoru I IoIuksu, ÐIoskurIma« (kIas.
Iat. Cos/orī Pollū cīoue (Dios)cū rīs).
Takodor jo Iz 6. st. pr. K. I Lopis So/riconus – natpIs s tomoIja
hrama u antIčkom SatrIku (30 km od KIma). Njogovo jo otkrIćo
19?0-Ih godIna IzazvaIo buru u stručnIm krugovIma jor jo na njo-
mu posvjodočon, kao I u faIIskIčkom Koisiosio, starI Indoourop-
skI gonItIv jodnIno na -osio: Popliosio Volesiosio (kIas. Iat. Publiī
Voleriī) kojI odgovara npr. skr. -osyo, grč. hom. -οιο I IopontIjsko-
mu -oiso. No/pis ic Tiburo (Titolijo) jo toško čItIjIv, a potjočo Iz ka-
snoga 5. st. pr. K.
Obrodno su pjosmo Cornen Artole I Cornen Soliore takodor sta-
ro, Iz 5/4. st. pr. K., aII su Iskvarono propIsIvanjom. To Isto vrIjodI I
za Zohon XII pločo (Leges XII /obulorun) Iz Istoga doba.
Iz kasnIjoga su doba tu svjosno arhaIzIranI opItafI porodIco ScIpI-
on Iz 3. st. pr. K., No/pis ic Spole/o Iz drugo poIovIco 3. st. pr. K. to
odIuka Sonata ukIosana u brončanu pIoču – Seno/us Consul/un
Je Bocchonolibus Iz 186. pr. K. koja jo pIsana namjorno arhaIzIra-
nIm jozIkom I u kojoj so zabranjujo odnosno ogranIčava kuIt grčko-
ga boga Bakha (ÐIonIza). Kao rukopIsnI su fragmontI, naknadnIm
propIsIvanjom, do nas došII dIjoIovI djoIâ najstarIjIh rImskIh pjo-
snIka – npr. prIjovoda OdIsojo na IatInskI grčkoga osIobodona roba
LIvIja AndronIka, najstarIjoga IatInskoga opa – »Iunskoga rata«
Cnoja NovIja III »AnaIâ« KvInta £nIja.
Kao Izvor su pučkoga jozIka Iz drugo poIovIco 3. stoIjoća pr. K. bIt-
no komodIjo IIautovo I ToroncIjovo. S obzIrom na to da su posrI-
jodI komodIjo, ono su IogIčno bIIo pIsano ugIavnom svakodnovnIm
jozIkom jor nIjo bIIo potrobo za arhaIzIranjom što so Inačo u nokIh
drugIh rImskIh pIsaca (npr. SaIustIja) dogadaIo.
ITALSKI J£ZICI
5?
IMBKIJSKI
ImbrIjskI so jo govorIo na području sjovorno od KIma. NajvoćI su
njogov spomonIk Tobuloe Igutinoe – voIIkI obrodnI tokst na so-
dam brončanIh pIoča, nadon u IguvIju (Igutiun, današnjI CubbIo).
Taj nam jo tokst I najvažnIjI Izvor umbrIjskoga s obzIrom na to
da Ima vIšo od 4000 rIjočI. To jo I najdužI ItaIskI noIatInskI tokst.
IzgIoda da jo I umbrIjskI prožIvIo bar do 2. stoIjoća po K. s obzIrom
na to da umbrIjskI natpIsI datIraju Iz razdobIja Izmodu 400. g. pr.
K. I 150. g. po K. KImskI jo pIsac IIaut npr. bIo ImbrIjac.
OSKIČKI
OskIčkI so govorIo jugoIstočno od KIma I na jugu ItaIIjo (proma
KaIabrIjI). JozIk jo Imo dobIo proma pIomonu OscIma Iz KampanI-
jo promda oskIčkI bIjašo jozIk svIh SamnIćana
33
. Nadono jo proko
250, ugIavnom kraćIh, oskIčkIh natpIsa, Iz svIh krajova gdjo su žI-
vjoII SamnIćanI – Iz KampanIjo, SamnIja, sjovorno ApuIIjo, Luka-
nIjo, BrutIja Itd. NajvažnIjI su spomonIcI oskIčkoga Cippus Abello-
nus I Tobulo Bon/ino. Kako su natpIsI na oskIčkom pronadonI još
u 2. poIovIcI 1. st. po K. u IompojIma, čInI so da on još tada nIjo bIo
Izumro (za razIIku od voćIno ostaIIh prodIatInskIh jozIka u ItaIIjI).
NajstarIjI oskIčkI natpIsI potjoču još Iz 5. st. pr. K., a najvoćI Ih jo
broj nastao Izmodu 2. st. pr. K. I 1. st. po K. KImskI jo pIsac £nIjo
bIo Osk, a AuIo CoIIjo za nj kažo da jo £nIjo govorIo da Ima trI srca
zato što zna govorItI I grčkI I oskIčkI I IatInskI.
OSTALI ITALSKI J£ZICI
Kokosmo da su svI oskIčko-umbrIjskI jozIcI/dIjaIoktI čInIII dIjaIo-
katskI kontInuum. Io nokIma jo voIščanskI bIo najbIIžI umbrIjsko-
mu, marsIjskI jo svojovrstan prIjoIaznI dIjaIokat Izmodu umbrIj-
skoga I oskIčkoga, a poIIgnIjskI su, vostInskI, marucInskI I okvIjskI
bIIžI oskIčkomu. Ia Ipak, gotovo svI ovI jozIcI Imaju noka obIIjožja
koja Ih vožu s umbrIjskIm, a noka koja Ih vožu s oskIčkIm – tako
npr. voIščanskI, poIIgnIjskI I marucInskI dIjoIo s oskIčkIm tvorbu
porfokta na -/-, a s umbrIjskIm gIasovno promjono *ū > i I *-ns > -f.
IrIjo okspanzIjo Oskâ, u SamnIju so govorIo arhaIčan ItaIskI jozIk
kojI so obIčno nazIva prodsamnIćanskIm, a posvjodočon jo s noko-
33
OčIta jo srodnost nazIva Sobellī, Sobīnī I Sonnī/ē s (Sonn- < *Sabn-).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
58
IIko natpIsa Iz 6. st. Kao saboIIjskI so jozIcI još obIčno navodo I au-
runkanskI (vjorojatno bIIzak voIščanskomu, po nokIma čak I njo-
gov dIjaIokat) to hornIčkI.
N£ITALSKI INÐO£IKOISKI J£ZICI
I STAKOJ ITALIJI
§ 18 I antIčkoj so jo ItaIIjI govorIIo I vIšo Io. jozIkâ kojI nIsu prIpa-
daII ItaIskoj granI. Na sjovoroIstoku so ItaIIjo, u području oko da-
našnjo VonocIjo, govorIo vonotskI jozIk. VonotskI Ima noko IzogIoso
kojo ga vozuju s ItaIskIm jozIcIma (odraz Io. aspIrIranIh okIuzIva),
aII IzgIoda da nIjo bIo ItaIskI jozIk. Noko ga IzogIoso vožu s gorman-
skIm jozIcIma. VonotskI jo razmjorno dobro posvjodočon, a njogovIh
onomastIčkIh tragova Ima čak I u IstrI gdjo nIsu nadonI nIkakvI vo-
notskI natpIsI. VonotskI so jo pIsao jodnIm od sjovornoItaIskIh pIsa-
ma, potokIIh od grčkoga aIfabota, a očuvano jo oko 200, ugIavnom
kraćIh, natpIsa, Iz razdobIja Izmodu 5. I 1. st. pr. K.
Na sjovoru so ItaIIjo takodor govorIo IopontIjskI, najstarIjI posvjo-
dočonI koItskI jozIk – posvjodočon u 6. st. pr. K. (vIdI vIšo u § 20).
Još jo jodan koItskI jozIk posvjodočon u sjovornoj ItaIIjI – gaIskI.
To jo jozIk cIsaIpInskIh CaIa kojI so jo govorIo oko rIjoko Iad. CaII
su u sjovorno ItaIIju stIgII u 4. st. pr. K. Iz CaIIjo.
OnomastIčkI nam jo u LIgurskom zaIjovu (kod današnjo Conovo)
posvjodočon IIgurskI jozIk. NajvjorojatnIjo jo posrIjodI Io. jozIk.
Io. so jo, najvjorojatnIjo noItaIskI jozIk, južnopIconskI govorIo u II-
conu na obaII Jadranskoga mora. NjogovI zapIsI potjoču još Iz ?. st.
pr. K. SjovornopIconskI jo jozIk noIo. (najvažnIjI jo njogov spomo-
nIk S/elo ic Notilore).
I ApuIIjI so jo, na jugu ItaIIjo, govorIo mosapskI jozIk. Na njomu
jo očuvano oko 300 ugIavnom nojasnIh natpIsa Iz razdobIja Izmodu
5. I 1. st. pr. K. Boz provIšo ga so opravdanja povozujo s prokomor-
skIm »IIIrskIm« I aIbanskIm jozIkom. BIIzak jo ItaIskIm jozIcIma
IzgIoda bIo sIkuIskI jozIk kojI so jo govorIo jugu SIcIIIjo
34
. Na SIcIIIjI
so, kao I na južnom dIjoIu AponInskoga poIuotoka, u VoIIkoj Crčkoj
(Mogno Croecio) govorIo grčkI jozIk jor su ondjo bIIo mnogo grčko
koIonIjo. IzgIoda da jo grčkI na jugu ItaIIjo opstao svo do danas kao
tzv. grokanskI grčkI dIjaIokat (vIdI § 13).
34
Iz sIkuIskoga su u sIcIIIjanskI grčkI posudono noko rIjočI kojo Imaju očIto usporodnI-
co u IatInskom, kao npr. sIc. grč. κάμuος ~ Iat. conpus »poIjo«, κάρκαρον ~ corcer »zatvor«
Itd.
ITALSKI J£ZICI
59
N£INÐO£IKOISKI J£ZICI I STAKOJ ITALIJI
NajpoznatIjI jo od noIndoouropskIh jozIka antIčko ItaIIjo otrurskI
(otruščanskI). On so jo govorIo na području današnjo Toskano (ko-
ja jo po njom I dobIIa Imo, od IatInskoga Tuscī »£truščanI«), sjovo-
rozapadno od KIma. £trurskI jo razmjorno dobro posvjodočon (oko
10 000 tokstova/natpIsa), gramatIka mu jo koIIko-toIIko poznata,
aII su rIjočI sIabo poznato III Im jo značonjo dvojbono. NajdužI so
spomonIk otrurskoga čuva baš u Zagrobu – tzv. Liber lin/eus Zo-
grobiensis (Zagrobačka Ianona knjIga), natpIs na povojIma mumI-
jo djovojčIco, možda kćorI otrurskoga trgovca koja jo umrIa u £gIp-
tu. Još jo jodan poznat spomonIk otruščanskoga brončana jotra Iz
IIaconzo. IzgIoda da su £truščanI u £trurIju došII Iz MaIo AzIjo –
na otoku jo Lomnu, kod MaIo AzIjo posvjodočon jozIk kojI IzgIoda
kao arhaIčan obIIk otruščanskoga. £truščanskI jo noIo. jozIk, aII
jo Iako mogućo da jo dubInskI srodan s Io. jozIcIma, odnosno da su
so I Io. prajozIk I otrurskI razvIII od kojoga još starIjoga prajozIka.
Kao jodnu od sIIčnostI otrurskoga I Io. usp. otrurskI gonItIv osob-
no zamjonIco ni »ja«, kojI gIasI nini/nino što noodoIjIvo podsjoća
na Io. *mono.
Od ostaIIh noIo. jozIka možomo spomonutI još I: rotskI na sjovoru
ItaIIjo (Izmodu jozora Carda I AIpâ), kojI nokI povozuju s otrur-
skIm, a pIsao so jo IuganskIm pIsmom; IstIm so pIsmom pIsao I
koItskI IopontIjskI jozIk; sjovorno so od Io. južnopIconskoga govo-
rIo noIo. sjovornopIconskI; na sjovorozapadu jo SIcIIIjo, Iznad Io.
sIkuIskoga, bIo oIImIjskI; na SardInIjI jo bIo protosardskI, poznat
samo Iz onomastIko; na sjovorozapadu so SIcIIIjo govorIo I somIt-
skI punskI (fonIčkI) jozIk (na jugoIstoku so SIcIIIjo, uz obaIo, govo-
rIo I grčkI).
VILCAKNI LATINSKI I KOMANSKI J£ZICI
§ 19 KnjIžovnI, kIasIčnI IatInskI kakvIm pIsahu Cozar I CIcoron
nIjo dakako bIo jodnak govornomu, pučkomu IatInskomu
35
. OdII-
ko so govornoga jozIka mogu zamIjotItI voć u IIauta I ToroncIja
da bI Ih onda nostaIo svo do IotronIja. I postkIasIčno so doba (od
1. I 2. st. po K. nadaIjo) u IatInskIm tokstovIma javIja svo vIšo od-
IIka pučkoga govora, odnosno I u tokstovIma možomo pratItI no-
ko promjono kojo su so dogadaIo u pučkomo, vuIgarnoIatInskom I
35
I IatInskom su so razIIkovaII akroIokt (urboni/os), mozoIokt (serno co/iJionus) I
bazIIokt (serno uulgoris).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
60
kojo su na kraju dovoIo do stvaranja posobnIh romanskIh jozIka.
NokI su pIscI vuIgarnoIatInsko oIomonto unosIII namjorno, kao Io-
tronIjo, kod nokIh jo to bIIo sIučajno jor jodnostavno nIsu pozna-
vaII kIasIčnI IatInskI u toIIkoj mjorI, a nokI su so unošonjom puč-
kIh oIomonata htjoII prIbIIžItI pubIIcI (kao sv. JoronIm). MnogI su
so postkIasIčnI pIscI na IatInskom čak IsprIčavaII što no znaju do-
bro »pravI« IatInskI. I doba jo KarIa VoIIkoga obnovIjono znanjo
kIasIčnoga IatInskoga (tzv. karoIInška ronosansa) pa vIšo nIjo bI-
Io toIIko prodora vuIgarnoIatInskIh oIomonata u kIasIčnI IatInskI.
Otada su tokstovI na kIasIčnom IatInskom I tokstovI na pojodInIm
romanskIm jozIcIma ugIavnom razdvojonI. KokonstruIramo II od
današnjIh romanskIh jozIka prajozIk, prImjonjujućI Istu porodbo-
nopovIjosnu motodu kojI prImjonjujomo u rokonstrukcIjI Io. prajo-
zIka, dobIt ćomo upravo jodan obIIk vuIgarnoIatInskoga, a no, da-
kako, kIasIčnI IatInskI kakvIm su pIsaII VorgIIIjo III CIcoron. To jo
zato što so rokonstrukcIjom prajozIka možo uspostavItI samo po-
sIjodnja faza toga prajozIka, noposrodno prIjo njogova raspada. Ta-
kvom rokonstrukcIjom onda doIazImo I do nokIh obIIjožja vuIgar-
noga IatInskoga kojI nam nIsu posvjodočonI u zapIsanIm tokstovI-
ma. S obzIrom na jako dobru posvjodočonost njIhova jozIka-prot-
ka, IatInskoga, značonjo jo romanskIh jozIka za porodbonu Io. IIn-
gvIstIku mInImaIno. OnI nam ovontuaIno mogu pomoćI npr. u to-
mo da odrodImo jo II kojI sIog u IatInskom bIo dug III kratak ako to
voć nIjo jasno po antIčkIm svjodočanstvIma. KomanskI jozIcI čIno
dIjaIokatskI kontInuum I toško jo prImjorIco odrodItI gdjo završava
taIIjanskI, a počInjo francuskI III gdjo završava španjoIskI, a počI-
njo portugaIskI.
KOMANSKI J£ZICI
36
portugaIskI – u IortugaIu (I BrazIIu)
gaIIcIjskI – u ŠpanjoIskoj pokrajInI CaIIcIjI, sjovorno od Iortuga-
Ia; sIIčan portugaIskomu, aII jo CaIIcIja od 14. st. pod španjoI-
skom vIašću
španjoIskI (kastIIjskI) – u ŠpanjoIskoj I voIIkom dIjoIu Južno I
Srodnjo AmorIko
36
IodjoIu troba shvatItI uvjotno jor Ima vIšo varIjanata podjoIâ romanskIh jozIka, a u
sIučaju jo romanskIh IdIoma čosto toško roćI što jo dIjaIokat, a što jozIk (kao I Inačo). MogIo
bI so nabrojItI I vIšo I manjo romanskIh jozIka nogo što jo to učInjono ovdjo.
ITALSKI J£ZICI
61
sofardskI (IadIno, juJeo-espoñ ol) – jozIk ŽIdovâ prognanIh 1492.
Iz ŠpanjoIsko, bIIo Ih jo posvuda po SrodozomIju, a još Ih Ima
I u Hrvatskoj I BosnI
kataIonskI – u KataIonIjI, na sjovoroIstoku ŠpanjoIsko, sIužbonI
jozIk Andoro
okcItanskI (provansaIskI
3?
) – južna Irancuska, jozIk staro truba-
dursko knjIžovnostI, danas ugrožon
francuskI – u Irancuskoj (I ŠvIcarskoj)
rotoromanskI – u ŠvIcarskoj, jodan od čotIrIju sIužbonIh jozIka,
njomu su bIIskI u sjovornoj ItaIIjI IadInskI (tIroIskI) I furIan-
skI
sardskI (IogudorskI
38
) – na SardInIjI, zbog IzoIIranostI jo to najar-
haIčnIjI romanskI jozIk
taIIjanskI – u ItaIIjI (standardnI jo taIIjanskI nastao na osnovI
Ðantoova jozIka, tj. govora grada IIronzo – toskanskoga)
IstroromanskI (IstrIotskI) – u zapadnoj IstrI (npr. KovInj), autoh-
tonI romanskI jozIk – nasIjodnIk IatInskoga kojI so jo govorIo
u IstrI u antIčko doba
39
daImatskI – nokoć u ÐaImacIjI, danas jo Izumro – njogov jo dIja-
Iokat na Krku, voIjotskI Izumro tok 1898. godIno
40
, u Ðubrov-
nIku so do 15. st. govorIo njogov dIjaIokat raguzojskI
41
rumunjskI (dakorumunjskI) – u Kumunjskoj
IstrorumunjskI – odvjotak rumunjskoga kojI so danas govorI u
IstrI (na ĆIćarIjI)
arumunjskI (cIncarskI) – Crčka, AIbanIja, MakodonIja
mogIonorumunjskI – Crčka, MakodonIja
»afrIčkI IatInskI« – do 16. so st. u sjovornoj AfrIcI (od Maroka do
LIbIjo) govorIo jodan romanskI jozIk (ostatak vojnIčkoga jozI-
ka rImsko provIncIjo AfrIko), od njoga su ostaIo posudonIco u
borborskIm jozIcIma
3?
Iako so Imo provansaIskI katkada rabI za cIjoII jozIk, boIjo jo u tom sIučaju govorItI
okcItanskI jor jo provansaIskI Imo jodnoga okcItanskoga dIjaIokta.
38
Kao I kod okcItanskoga: provansaIskoga, Iako so Imo IogudorskI katkada rabI za
cIjoII sardskI jozIk, IogudorskI jo zapravo dIjaIokat sardskoga.
39
IstroromanskI troba razIIkovatI od dosoIjonIčkoga IstromIotačkoga (vonotskoga taII-
janskoga).
40
Ðana 10. 6. 1898. jo umro Tuono IdaIna Burbur (Tono IdIna BrIjač), zadnjI, aII no
I IzvornI, govornIk voIjotskoga.
41
Još so Izdvajaju I jadortInskI dIjaIokat u Zadru I IaboatskI u Baru.
62
K£LTSKI J£ZICI
IOÐJ£LA
§ 20 KoItskI so jozIcI dIjoIo, po novIjIm toorIjama, na 3 skupIno:
1) koItIborskI (kojI stojI zasobno I najranIjo so jo odvojIo)
2) kontInontaInI koItskI (koItskI jozIcI na kontInontu – gaIskI I Io-
pontIjskI)
3) otočnI koItskI (brItskI – voIškI, brotonskI, kornIčkI; goIdoIskI –
IrskI, škotskI, manskI)
Ova so novIja podjoIa, koju zastupa poznatI koItIst KIm McCono
42
,
osnIva ugIavnom na morfoIoškIm krItorIjIma kao što jo razvoj gIa-
goIskoga sustava. Iroma njoj so jo od prakoItskoga prvo odvojIo
koItIborskI, kojI čInI sâm svoju granu, a zatIm so ostatak koItskoga
rascIjopIo na kontInontaInu I otočnu skupInu.
Iroma starIjIm so toorIjama, kojo so osIanjaju ponajprIjo na fo-
noIoško IzogIoso, koItskI jozIcI proma odrazu Io. *k
w
dIjoIo na I-
koItsko jozIko I na Q-koItsko jozIko. I I-koItskIm so jozIcIma Io.
*k
w
odražava kao p, dok u Q-koItskIm jozIcIma ono ostajo h
u
(kojo
so posIIjo možo promIjonItI u h). IsporodI npr. proma Io. *-k
w
o »I«
(Iat. -oue, grč. -τc, skr. -co) u koItskom: koItIborskI -Kue, staroIrskI
-ch, aII IopontIjskI -Pe, srodnjovoIškI -p. Q-koItskI su jozIcI proma
tomo: goIdoIskI (IrskI, škotskI, manskI) I koItIborskI, a I-koItskI
su: IopontIjskI, gaIskI I brItskI (voIškI, kornIčkI, brotonskI). Ovoj so
IzogIosI prIdružuju I noko drugo, kao npr. odraz Io. sIogovnIh so-
nanata *m I *n. IrobIom jo ovo toorIjo što zbIIžava prImjorIco goI-
doIsku I koItIborsku granu kojo Inačo nIsu toIIko sIIčno, a razdvaja
bIIsku goIdoIsku I brItsku granu, a svo to po vrIo sumnjIvoj IzogIo-
sI proIaska *k
w
> *p koja jo fonotskI prIIIčno banaIna (posvjodočo-
na jo prImjorIco noovIsno u raznIm vromonIma u grčkom, oskIčko-
umbrIjskIm dIjaIoktIma ItaIskoga Itd.)
43
. IodjoIa jo koItskIh jozIka
42
VIdI McCono 1996.
43
OsIm toga, zadržavanjo *k
w
u goIdoIskom I koItskom nam no govorI nIšta o njIhovoj
srodnostI jor so za dokazIvanjo (bIIžo) gonotsko srodnostI mogu rabItI samo nebonolne
inotocije (*k
w
> *p jo banaIna InovacIja), a no arhaIzmI (zadržano staro stanjo tIpa *k
w
u koItIborskom I goIdoIskom). Takodor, o banaInostI nam promjono *k
w
> *p govorI I op-
ćokoItska promjona Io. *g
w
u prakoItsko *b (dakIo Ista promjona kao *k
w
> *p, samo sa
K£LTSKI J£ZICI
63
na koItIborskI, kontInontaInI koItskI I otočnI koItskI vjorojatno bo-
Ija.
Iako su danas praktIčkI svI žIvI koItskI jozIcI, osIm voIškoga, u ja-
ko Iošom poIožaju, s novoIIkIm brojom govornIka, a nokI I prod vjo-
rojatno noIzbjožnIm IzumIranjom u budućnostI (brotonskI), KoItI
su nokoć nasoIjavaII voIIk dIo £uropo. KoItskI su so jozIcI govorIII
od današnjo južno BrItanIjo I IortugaIa svo do srodIšnjo MaIo AzI-
jo gdjo su bIII CaIaćanI. Ðanas su od koItskIh jozIka žIvI još samo
IrskI na rubovIma Irsko, maIoga broja IzvornIh govornIka, škot-
skI – na samom sjovoru Škotsko, takodor s maIIm brojom govornI-
ka, voIškI/kImrIčkI u WaIosu I brotonskI u BrotanjI u Irancuskoj.
KoItska so okspanzIja možo pratItI po arhooIoškIm kuIturama –
s KoItIma so povozujo haIštatska kuItura ranoga žoIjoznoga doba
(od ?. st. pr. K.), a pradomovIna Im so arhooIoškI smjošta u srodIš-
nju £uropu, na područjo zapadno Čoško, Bavarsko I AIpâ. KoItskI
su jozIcI posvjodočonI od 6. st. pr. K. IopontIjskIm natpIsIma.
K£LTIB£KSKI
KoItIborskI su govorIIa koItska pIomona koja su so na IborskI po-
Iuotok dosoIIIa nogdjo oko ?. st. pr. K., no najstarIjI tokstovI na koI-
tIborskom potjoču tok Iz 3. st. pr. K. Očuvano jo oko 85 koItIbor-
skIh natpIsa (ugIavnom ugovora, dosta Imona Itd.), 50-ak natpIsa
na novčIćIma Itd. na području srodIšnjo ŠpanjoIsko, a najvažnIjI
su njogovI spomonIcI tzv. Brončano pIočo Iz BotorrIto. VaIja napo-
monutI da so staIno otkrIvaju novI tokstovI na koItIborskom. KoItI-
borskI so jo Isprva pIsao IborskIm pIsmom, a posIIjo I IatInIcom (20
natpIsa). IborI su bIII noIo. narod kojI jo žIvIo na Istočnoj obaII da-
našnjo ŠpanjoIsko. AntIčkI su autorI (ItoIomoj) mIsIIII da su KoI-
tIborI zapravo mIjošavIna KoItâ I Iborâ pa su Im zato I daII to Imo.
Iborsko jo pIsmo došIfrIrano ‘50-Ih godIna 20. st. To jo bIIo sIogov-
no-aIfabotsko pIsmo. SIogovnI su znakovI postojaII za sIogovo kojI
su u sobI ImaII okIuzIv (p, /, h) I samogIasnIk, dok su ostaII znako-
vI bIII aIfabotskI (za samogIasnIko, poIusamogIasnIko /y/ I /w/, na-
zaIo, IIkvIdo, sIbIIanto). KoItIborI su od Iborâ prouzoII to pIsmo, aII
ono nIjo bIIo dobro prIIagodono koItIborskomu jozIku – kao nI kII-
nopIs hotItskomu nI IInoar B mIkonskomu – I u koItIborskom su pI-
zvučnIm parnjacIma). Ono što jo mogIo oIakšatI noovIsnu promjonu *k
w
> *p u gaIskom/
IopontIjskom I brItskom jo I čInjonIca da u prakoItskom nIjo bIIo fonoma *p (jor jo Io. *p >
0, usp. hrv. pi/i, aII stIr. ibiJ »pIjo«). ÐakIo, promjona jo *k
w
> *p mogIa bItI uzrokovana
tožnjom da so popunI rupa u sustavu (/ : J, h : g, aII 0 : b u prakoItskom).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
64
sanju postojaII IstI probIomI sa zapIsom zvučnIh I bozvučnIh okIu-
zIva, zatvoronIh sIogova Itd. Tako so jo prImjorIco toponIm, IatInI-
com zapIsan kao Con/rebio, IborskIm pIsmom pIsao Ko-n-To-II-a
(voIIko I, T, K označava u transIItoracIjI da su so tI znakovI mogII
čItatI I kao /p/, /t/, /k/ I kao /b/, /d/, /g/)
44
. SIogovnI so jo znak kao
<Ka> mogao čItatI na 6 načIna: /ka/, /ga/, /kā /, /gā / – nIsu so razII-
kovaII sIogovI s dugIm od sIogova s kratkIm samogIasnIcIma, to ta-
kodor I /k/, /g/ u sugIasnIčkIm skupInama kojo su so mogIo zapIsatI
samo takvIm IažnIm sIogom, usp. npr. Imo ToIuoroKIs /dīworīks/
s <-KI-> za /k/.
Iborsko pIsmo
a o I o u I m m n r r' s s'
pa/ba po/bo pI/bI po/bo pu/bu ka/ga ko/go kI/gI ko/go ku/gu ta/da
to/do tI/dI to/do tu/du
KONTIN£NTALNI K£LTSKI J£ZICI
L£IONTIJSKI
LopontIjskI jo najstarIjI posvjodočonI koItskI jozIk kojI so jo govorIo
u današnjoj sjovorozapadnoj ItaIIjI I južnoj ŠvIcarskoj (oko grada
Lugana to oko jozorâ MaggIoro, Carda I Como), u AIpama. Najsta-
rIjI mu spomonIcI potjoču Iz 6. st. pr. K. (oko 5?5. g. pr. K.). Lopon-
tIjskIm so pIsaIo svo do 1. st. pr. K. kada ga jo potIsnuo IatInskI.
LopontIjcI su pIsaII pIsmom nastaIIm od otrurskoga (tzv. Iugan-
skIm aIfabotom), a do danas jo pronadono oko 140, ugIavnom kra-
ćIh, natpIsa. VaIja napomonutI da nokI IIngvIstI IopontIjskI sma-
traju samo odvjotkom gaIskoga, a no posobnIm kontInontaInIm
koItskIm jozIkom.
Taj sjovornootrurskI aIfabot, nIjo bIo dobro prIIagodon za pIsanjo
IopontIjskoga (kao nI Iborsko pIsmo za koItIborskI, IInoar B za mI-
konskI, kIInopIs za hotItskI). Kako otrurskI nIjo Imao oproku okIu-
zIva po zvučnostI, to oproko noma nI u Iuganskom pIsmu kojIm so
pIšo IopontIjskI. Takodor, ovIm so pIsmom no možo zabIIjožItI nI
oproka Izmodu kratkIh I dugIh samogIasnIka, nI obIčnIh I udvojo-
nIh sugIasnIka.
44
SIogovI so <Ko>, <To> I <II> pIšu sIogovno – jodnIm znakom za sIog, a <n> I <a>
aIfabotskI – jodan znak za jodan gIas.
K£LTSKI J£ZICI
65
CALSKI
CaIskI jo posvjodočon na vIšo područja I na vIšo pIsama. Iz južno
Irancusko, rImsko provIncIjo Collio Norbonensis (oko grčko koIo-
nIjo Μασσαλία, današnjI MarsoIIIo), potjoču gaIskI natpIsI na grč-
kom aIfabotu (tzv. gologrčhi no/pisi). To su najstarIjI gaIskI natpI-
sI, Izmodu 300. I 50. g. pr. K.
Na cIsaIpInskom jo gaIskom (tzv. goloe/rurshi no/pisi) u ItaIIjI na-
dono samo 8 natpIsa Izmodu 150. I 1. g. pr. K. IIsanI su na Iugan-
skom aIfabotu prouzotom od LopontIjaca. TI su natpIsI nadonI u
sjovorozapadnoj ItaIIjI (rImska provIncIja Collio Cisolpino), u do-
IInI rIjoko Iad – nošto južnIjo od IopontIjskoga područja. Začudo,
jodan jo natpIs nadon I u ImbrIjI.
Nakon Cozarova osvajanja CaIIjo (Bellun Collicun, 58-51. g. pr.
K.), CaII pod rImskom vIašću pIšu IatInIcom (tzv. gololo/inshi no/-
pisi). Na tom jo, transaIpInskom gaIskom, očuvano oko 100 natpI-
sa nadonIh u rImskoj provIncIjI Collio Tronsolpino. NatpIsI potjo-
ču Iz vromona Izmodu 50. g. pr. K. I 200. g. po K. Još u 5. st. naIIa-
zImo na gaIsko gIoso u jodnom Izvoru (LnJlicherot glosor).
OsIm toga, postojI I nokoIIko no baš jasnIh I sumnjIvIh natpIsa na
tzv. Istočnom gaIskom (uz zabIIjožona Imona u IatInskIm IzvorI-
ma) Iz današnjo AustrIjo I SIovonIjo (rImska provIncIja Noricun).
I MaIoj jo AzIjI žIvjoIo koItsko pIomo CaIaćana – od njIhova su jo-
zIka u 3. I 2. st. pr. K. posvjodočona Imona I gIoso u grčkIm IzvorI-
ma. Na gaIatskom jozIku noma tokstova.
NajvažnIjI su gaIskI spomonIcI 3 voća obrodno-magIjska toksta – Ko-
lenJor ic Colignyjo, No/pis ic Lorcoco I No/pis ic Chonoliè reso.
OTOČNI K£LTSKI J£ZICI
COIУLSKI J£ZICI
§ 21 NazIv goIdoIskI (goIskI) jozIcI obuhvaća IrskI u svIm njogo-
vIm fazama (staroIrskI, srodnjoIrskI I novoIrskI) to jozIko kojI su
od njoga nastaII – škotskI (goIskI)
45
I manskI (na otoku Man), kada
su so IrcI onamo dosoIIII Iz Irsko. NazIv goIdoIskI potjočo od staro-
Irskoga CoíJel što jo jodan od nazIva za Irco (usp. Coeilge – IrskI
jozIk).
45
KojI vaIja razIIkovatI od ongIoskoga dIjaIokta škotskoga (sco/s).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
66
IKSKI
IovIjost so Irskoga možo podIjoIItI na 3 razdobIja: staroIrsko (do
10. st.), srodnjoIrsko (od 10. do 12. st.) I novoIrsko razdobIjo (od 12.
st. do danas). IrvI su spomonIcI arhaIčnoga Irskoga pIsanI ogam-
skIm pIsmom u razdobIju Izmodu 4. I 6. st. Nadono jo trIstotInjak
ogamskIh natpIsa (no samo u Irskoj, nogo I u WaIosu, CornwaIIu,
na otoku Manu), ugIavnom kraćIh I ugIavnom s ImonIma. CrafomI
su toga pIsma bIII crtIco I točko (čvorovI), pIsaII su so vodoravno na
srodIšnjoj okomItoj crtI (a nju jo mogao čInItI npr. rub kamona). Cr-
tIco su mogIo bItI s IIjovo III dosno strano srodIšnjo crto, III su mo-
gIo bItI s objo strano, (I onda su bIIo) koso. SamogIasnIcI su so ozna-
čavaII točkama. KombInIranjom so od jodno do pot crtIca odnosno
točaka dobIvaju sva sIova.
Ogam
N Q
K
I
S C
Z
£
V T
NC
I
L Ð
C
O
B H
M
A
OgamskI jo aIfabot bIo utomoIjon na IatInIcI (kao svojovrsna šIfra
tomoIjona na IatInskoj abocodI) nogdjo oko 4. st. OgamskI jo aIfa-
bot posIIjo zamIjonjon IatInIcom kojom so IrskI pIšo od ?. st. do da-
nas. Ogam so I nakon toga nastavIo rabItI još dugo u srodnjom vI-
joku, aII IskIjučIvo kao tajno pIsmo.
Iako jo na staroIrskom očuvana bogata I vrIjodna knjIžovnost, za
IIngvIstIku su najvažnIjI spomonIcI staroIrskoga no knjIžovna djo-
Ia, nogo glose – kratkI komontarI zapIsanI obIčno uz rub kakva Ia-
tInskoga toksta. Kako su IrskI mIsIonarI putovaII po čItavoj £uro-
pI, gIoso na staroIrskom naIazImo praktIčkI posvuda. JozIk gIosâ
odražava govornI jozIk 8. I 9. stoIjoća, a znamo da jo Izvoran zato
što so gIoso nIsu, za razIIku od knjIžovnIh djoIa, posIIjo propIsIvaIo
I propIsIvanjom mIjonjaIo, modornIzIraIo I kvarIIo. NajvažnIjo su:
Wurcburšhe glose, Milonshe glose, Torinshe glose, Sonh/gollenshe
glose Itd. Ipak kada govorImo o »govornom« Irskom jozIku, vaIja
K£LTSKI J£ZICI
6?
ImatI na umu da jo čak I taj jozIk gIosâ bIo zapravo standardIzI-
ran. I Irskom voć od najranIjoga doba no naIIazImo nI na kakvo
dIjaIokatno razIIko, a svo so dIjaIokatno razIIko u novoIrskom mo-
gu IzvostI Iz jodInstvonoga staroIrskoga kojI nam jo posvjodočon u
starIm IzvorIma. Kako svakI jozIk Ima dIjaIokto, jasno jo da jo u
Irskoj u jodnom tronutku (kao I u hoIonIstIčko doba u Crčkoj) mo-
raIo doćI do stvaranja općoIrsko hoine Iako ostajo zagonotkom ka-
ko jo I zašto do toga došIo. S obzIrom na to da voć od prvIh zapIsa
na stIr. ondjo noma gotovo nIkakvIh dIjaIokatnIh razIIka, jasno jo
da jo do toga hoineicironjo moraIo doćI prIjo toga, još u doba prIjo
pIsmonostI. Toško jo zamIsIItI da so takvo što dogodIIo u nopIsmo-
noj zomIjI – mIsII so da so to možda dogodIIo pod utjocajom moć-
nIh kIasa IutajućIh pjosnIka (file), pravnIka (bri/hen) I svoćonIka
(Jruí ⇒ Jrù īJ) kojI nIsu bIII vozanI za pojodIna pIomona I kojI su
šIrIII jodInstvonI, knjIžovnI IrskI, modutIm to takodor IzgIoda nou-
vjorIjIvo. Kada jo to bIIo, no možomo znatI, aII jo jasno da su govor-
nIcI Irskoga, odnosno prodIrskoga, u Irskoj bIII barom od 4. st. pr.
K. – ArIstotoI spomInjo Irsko Imo kao Ἰέρνη (~ stIr. Ériu »Irska«),
a posIIjo so u grč. IzvorIma u 2. st. (kod ItoIomoja) spomInju I dru-
gI, očIto koItskI, IrskI toponImI I otnonImI.
Od najstarIjIh knjIžovnIh staroIrskIh tokstova vaIja spomonutI
Anro Coluinb Chille (»Čudo CoIumba CIIIo«) s kraja 6/počotka
?. st. Od ostaIIh su stIr. tokstova poznatI npr. Tóin bó Cúoilnge
(»Krada stoko Iz CúaIIngoa«), Scél nucci Mic Do/hó (»IrIča o Mac
Ðathóovoj svInjI«), Togoil bruiJne Do Dergo (»Kazaranjo Ða ÐorgI-
no krčmo«), Airne Iíngein (»Iíngonovo bdIjonjo«), Lch/roe Chonn-
loi (»ConnIaoovo putovanjo«), Conper/ Con CuloinJ (»Začoćo Cú
ChuIaInda«), Tochnorc É/oíne (»SnubIjonjo £taIn«) Itd. IrIčo so
grupIraju u cIkIuso: uIstorskI (u kojI npr. uIazo I Tóin bó Cúoilgne
I Scél nucci Mic Do/hó), kraIjovskI, fonIanskI I mItoIoškI
46
.
IrskI jo jodInI jozIk Irsko tIjokom čItava srodnjoga vIjoka. ÐoIa-
zak VIkIngâ u 9. I 10. st. I Normanâ u 11. st. nIjo ostavIo voćoga
jozIčnoga traga na Irskomo osIm odrodonoga broja posudonIca. No
drugačIjo jo bIIo s ongIoskIm. £ngIozI su Irsku brutaIno osvojIII u
16/1?. st. Završna so jo bItka, koja jo £ngIozIma donIjoIa konačnu
pobjodu, odIgraIa 1691. kod rIjoko Boyno. £ngIozI zatIm pIanskI
nasoIjavaju protostanto Iz Škotsko I £ngIosko u Irsku (nasoIjova-
njo jo u Munstoru počoIo još prIjo bItko kod rIjoko Boyno), pogoto-
vu u IIstor kojI jo dotada bIo »najIrskIja« pokrajIna. Kako su kato-
IIcI u Irskoj svo do 1829. IIšonI gotovo svIh prava, tako so Isto po-
46
VIdI vIšo o ovomo I staroIrskoj knjIžovnostI u MatasovIć 2004c.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
68
stupaIo I s IrskIm jozIkom. Irska so maIo-pomaIo angIIzIraIa, aII jo
taj procos tokao jako sporo svo do 19. st. Iočotkom jo toga stoIjoća
još voćIna Irsko govorIIa IrskI, no brzo jo povIačonjo Irskoga prod
ongIoskIm počoIo nakon Velihe gloJi 1845-184?/8 zbog kojo jo umr-
Io poIa stanovnIštva Irsko (dakako, najvIšo soIjakâ – govornIkâ Ir-
skoga) I koja jo prouzročIIa prva voIIka IsoIjavanja Iz Irsko, pogIa-
vIto u SAÐ. Izmodu 184?. I 1854. jo Iz Irsko otIšIo 1 600 000 IjudI.
VIšo jo razIoga što so jo ongIoskI počoo nagIo šIrItI umjosto Irsko-
ga – ongIoskI jo, dakako, bIo prostIžan I povozIvan s društvonIm
uspjohom I naprodovanjom, djoca su u škoII bIIa oštro kažnjavana
ako bI progovorIIa I jodnu rIjoč na Irskom, a katoIIčka crkva, odu-
vIjok važan čImbonIk u Irskoj, nIjo pokazIvaIa nIkakva zanImanja
za očuvanjom Irskoga jozIka, dapačo, potIcaIa jo proIazak Iraca na
ongIoskI. To jo dovoIo do toga da jo voć 1851. IrskI govorIIo samo
25% Iraca, a 1911. samo 11%. Kada jo progIašona noovIsna Irska
država, 1921., IrskI jo progIašon sIužbonIm jozIkom (uz ongIoskI)
I počoIo su brojno aktIvnostI u svrhu ožIvIjavanja Irskoga I poboIj-
šanja njogova poIožaja. Iosobna jo pozornost dana goel/och/ino –
područjIma gdjo so još govorIo IrskI, ugIavnom na zapadnoj obaII
Irsko, da bI so IrskI ondjo uspIo održatI. Kako rokosmo, Irska uIa-
žo voIIk napor u održanjo I šIronjo Irskoga, aII čInI so da jo umno-
gomo za to voć prokasno jor so stanjo Irskoga jozIka I u noovIsnoj
Irskoj u 20. st. pogoršavaIo, odnosno broj so IzvornIh govornIka
svo vIšo smanjIvao. 1926. jo bIIo oko 540 000 govornIka Irskoga.
Iroma popIsu jo Iz 19?1. 26,5% Iraca (odnosno ?90 000 IjudI) tvr-
dIIo da govorI IrskI. Iroma popIsu Iz 1983. to jo Isto tvrdIIo 13%
stanovnIštva, odnosno 260 000 IjudI. Brojovo s popIsâ nakon 1926.
troba uzotI cun grono solis. Iroma današnjIm so procjonama broj
IzvornIh govornIka Irskoga kroćo od 10 do 20 000 IjudI. Na popI-
su jo stanovnIštva Iz 1996. godIno ?1 000 IjudI rokIo da svakI dan
govoro IrskI
4?
. ÐakIo, samo so jo u 20. st., uza svu potporu Irsko
državo, broj govornIkâ Irskoga smanjIo s poIa mIIIjuna na 10-20 tI-
suća govornIka. NI u najzabačonIjIm goel/och/ino praktIčkI vIšo
noma jodnojozIčnIh govornIka Irskoga. IrskI so obavozno učI u ško-
Iama, za dobIvanjo jo posIa u državnoj sIužbI potrobno znatI osno-
vo Irskoga, javnI su natpIsI na uIIcama dvojozIčnI, Izdaju so novIno
na Irskom, postojo I radIjskI I toIovIzIjskI program na Irskom, IrskI
so upotrobIjava u svočanIm državnIm prIgodama I sI., aII buduć-
nost Irskoga kao govornoga, žIva jozIka nIjo protjorano bIIstava.
IrskI jo državnI aparat zapravo najvoća sIIa koja zatIro IrskI jozIk
4?
Od toga broja gotovo 21 000 IjudI žIvI u goel/och/ino što so pokIapa s protpostavka-
ma o broju IzvornIh govornIka.
K£LTSKI J£ZICI
69
jor ga, Iako bI so sIužbono trobao o njomu brInutI, margInaIIzIraju
tImo što jo radnI jozIk vIastI gotovo IskIjučIvo ongIoskI, čak I u go-
el/och/ino.
ŠKOTSKI
ŠkotskI su so (góiJhlig) I manskI razvIII Iz arhajskoga Irskoga.
IrcI su so nasoIIII na otoku Manu, Izmodu Irsko I BrItanIjo, prIjo
povIjosnIh dokumonata, a u Škotsku su došII u 5. st. I ondjo osno-
vaII kraIjovstvo ÐáI Kíada pokorIvšI BrIto (koItskI narod, rodako
današnjIh VoIšana) I IIkto (noIndoouropskI narod)
48
. Škotsku jo u
9. stoIjoću, prIIIkom normansko najozdo, ujodInIo škotsko-pIktskI
kraIj Konnoth MacAIpIno (CinoeJ noc Alpin). Škotska jo od sa-
moga počotka bIIa vIšojozIčnom. Iz škotskI so jo goIskI, jozIk Ir-
skIh dosoIjonIka, ondjo govorIo I ongIoskI (današnjI škotskI dIjaIo-
kat, sco/s, kojI so možo smatratI I posobnIm jozIkom), još od doIa-
ska Cormana u BrItanIju u 5/6. st. ŠkotskI jo noko vrIjomo užIvao
prostIžan status u Škotskoj, a svo jo do vIsokoga srodnjoga vIjoka
bIo ravnopravan ongIoskomu. I Škotskoj so jo kao knjIžovnI jozIk
Isprva rabIo IstI IrskI jozIk kao I u Irskoj (prvI su knjIžovnI toksto-
vI na škotskom Iz 15. st.), tok so od 1?. st. škotska I Irska varIjanta
počInju znatnIjo razIIkovatI. Škotska jo samostaIna svo do 1?. st.
kada namoćo svoju dInastIju £ngIoskoj, aII Im so kuIturno I jozIč-
no podčInjava. £ngIoskI jo brzo namotnuo svoju provIast I škotskI
so brzo povIačI. £ngIozI su ondjo upotrobIjavaII Isto tohnIko kao
u Irskoj da bI IstrIjobIII škotskI. Ðosta so jo govornIka škotskoga
IsoIIIo u brItansko koIonIjo, u KanadI jo na poIuotoku Nova ScotIa
škotskI čak dosta dugo I očuvan (a do danas jo ostao jozIk katoIIč-
ko crkvo). Iroma nokIm jo procjonama 1900. bIIo oko mIIIjun go-
vornIka škotskoga. Ðanas so škotskI govorI još samo na krajnjom
sjovorozapadu Škotsko, pogotovu na otocIma, I u jako jo Iošoj sItu-
acIjI. Iroma popIsu stanovnIštva Iz 19?1., u Škotskoj jo bIIo gotovo
89 000 govornIka škotskoga, od čoga čak 4?? jodnojozIčnIh govor-
nIka no taj jo broj jamačno pronapuhan. Ðanas jo škotskI praktIč-
kI prod IzumIranjom, njImo još govorI odrodon broj IjudI, aII ugIav-
nom starIjIh dok mIadI, čInI so, govoro samo ongIoskI. I takvoj jo
sItuacIjI IzumIranjo škotskoga gotovo noIzbjožno.
48
TI su noIo. IIktI ostavIII Iz razdobIja srodnjoga vIjoka dosada nodošIfrIrano natpIso
na ogamskom pIsmu. Tȇ noIndouropsko IIkto, kojI su ostavIII natpIso u zapadnoj Škot-
skoj, no vaIja brkatI s IndoouropskIm, koItskIm IIktIma Iz Istočno Škotsko. Kazdvajanjo
so ovIh dvaju pIktskIh jozIka osnIva ugIavnom na toponImIjI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
?0
MANSKI
ManskI so (Coilch), kao I škotskI, razvIo Iz arhajskoga staroIrsko-
ga nakon dosoIjavanja Iraca na otok Man. ManskI jo jozIk jodan
od jozIka za kojo znamo točno datum kada su IzmurII. ManskI jo
Izumro 24. 12. 19?4. godIno kada jo umro njogov posIjodnjI IzvornI
govornIk – £dward Nod MaddroII
49
. Zbog roIatIvno so jo IzoIIrano-
stI otoka manskI uspIo održatI toIIko dugo. Iako jo zadnjI govornIk
manskoga umro tok 19?4, djoca su ga prostaIa usvajatI još počot-
kom 20. st.
50
Ðanas so uIažu naporI u ožIvIjavanjo manskoga, pa
so on čak od 19?4. (godIno kada jo umro MaddroII!) učI I u nokIm
škoIama kao noobavozan prodmot, no od toga jo toško puno očo-
kIvatI osIm da postano dodatna sastavnIca mjosnoga IdontItota.
ManskI jo prvI put posvjodočon počotkom 1?. st., a pIšo so noobIč-
nIm pravopIsom, naIIk ongIoskomu, za razIIku od onoga kojI so ra-
bI u Irskom I škotskom (a kojI vučo Izvoro u staroIrskom pIsanju).
SvI su goIdoIskI jozIcI jako bIIskI, s obzIrom na to da su so svI ra-
zvIII Iz arhajskoga staroIrskoga. IrskI, škotskI I manskI čIno dIja-
IokatskI kontInuum – noma jasnIh snopova IzogIosa kojo bI dIjoIIIo
ovo jozIko. Tako jo danas IzumrII IrskI uIstorskI dIjaIokat sIIčnIjI
najbIIžomu zapadnomu škotskomu dIjaIoktu nogo prImjorIco uda-
Ijonomu Irskomu dIjaIoktu Iz Corka. Takodor, taj jo škotskI dIjaIo-
kat bIIžI Irskomu nogo udaIjonIjIm škotskIm dIjaIoktIma.
BKITSKI J£ZICI
§ 22 I brItsko jozIko ubrajamo voIškI III kImrIčkI (Cynroeg) u Wa-
Iosu, IzumrII kornIčkI u CornwaIIu I brotonskI u BrotanjI u Iran-
cuskoj. I BrItanIjI so jo prIjo doIaska KImIjana govorIo koItskI brIt-
skI jozIk kojoga tragovo naIazImo u nokIm toponImIma po £ngIo-
skoj. Iostojo I dva sumnjIva natpIsa Iz Batha Iz 2. st. NokI su prIjo
brItskI smatraII samo jodnIm gaIskIm dIjaIoktom (brItskI I gaIskI
dIjoIo IzogIosu *k
w
> p). Iz brItskoga su so posIIjo razvIII voIškI,
kornIčkI I brotonskI. Na brItskom jo očuvano jako maIo natpIsa, a
u voIIkoj ga jo mjorI u BrItanIjI bIo IstIsnuo voć IatInskI za vrIjomo
dugo rImsko vIastI nad BrItanIjom (od 43. do 410. godIno). I brI-
tanskIm so jo gradovIma bIo govorIo vuIgarnI IatInskI, a brItskI na
soIIma I na zapadnoj porIforIjI – u WaIosu I CornwaIIu. ÐoIaskom
49
MadroII so uzIma za zadnjog kompotontna govornIka. MaddroIIa jo, prImjorIco, za
dosotak godIna nadžIvIo jodan govornIk kojI manskIm nIjo u cIjoIostI vIadao, tj. poznavao
ga jo samo djoIomIčno.
50
Za IzumIranjo manskoga vIdI npr. BrodorIck 1999.
K£LTSKI J£ZICI
?1
jo AngIâ I Saksonaca oko 450. g. angIosaksonskI (staroongIoskI)
zamIjonIo IatInskI u BrItanIjI. NjIhov jo doIazak, zajodno s nasoIja-
vanjom Iraca u zapadnoj BrItanIjI, potIsnuo protko današnjIh Bro-
tonaca proko La Manchoa u Brotanju u 5. st.
V£LŠKI
Na voIškom (kImrIčkom) jo od ranoga srodnjoga vIjoka očuvana go-
Ioma I vrIjodna knjIžovnost. NatpIsâ na voIškom Ima voć od ?. st.,
a najstarIjI bI voIškI spomonIk mogIa bItI pjosma Y CoJoJJin koja
so prIpIsujo mItskomu bardu AnoIrInu. Ona opIsujo katastrofaIan
vojnI pohod brItskoga pIomona CododdIn (Vo/oJini na sjovoru £n-
gIosko I južnoj Škotskoj u rImskIm IzvorIma) protIv AngIosaksona-
ca. Iako IzvornIk pjosmo možda potjočo Iz 6. III ?. st., do nas jo došIa
u kasnIjom prIjopIsu Izmodu 9. I 11. st. u kojom jo jozIk prIIagodon
srodnjovoIškomu. NIjo jasno jo II sIabo posvjodočonI northumbrIjskI
samostaIan brItskI jozIk III dIjaIokat starovoIškoga.
I WaIosu jo sItuacIja umnogomo sIIčIIa na onu u Irskoj I Škotskoj,
s tom razIIkom da crkva u WaIosu nIkada nIjo odustaIa od voIško-
ga (za razIIku od ono u Irskoj). To jo možda I jodan od razIoga što
jo danas voIškI jodInI žIvI koItskI jozIk s porspoktIvom prožIvIjava-
nja u sIjodoćIh stotInjak godIna. Iroma popIsu jo stanovnIštva Iz
1991. voIškI govorIIo nošto vIšo od poIa mIIIjuna IjudI (od gotovo 3
mIIIjuna VoIšana). Još jo 19?1. bIIo gotovo 33 000 jodnojozIčnIh go-
vornIka. OsIm toga, što jo najvažnIjo, mIadI takodor govoro voIškI,
a broj jo govornIka voIškoga razmjorno stabIIan (oko poIa mIIIjuna
I no mIjonja so). VoIškI govorI 19% VoIšana, aII ga razumIjo 33%
njIh. VoIškI jo sIužbonI jozIk WaIosa, uz ongIoskI, a na njomu po-
stojI I svoučIIIšno obrazovanjo. Za razIIku od Irsko, gdjo dosta IjudI
IzmIšIja da zna IrskI, u WaIosu jo obrnuta sItuacIja. LjudI kojI go-
voro voIškI no prIjavIjuju to na popIsu stanovnIšta jor 20% njIh no
zna uopćo pIsatI I čItatI voIškI (Iako ga govoro). VoIškI jo mnogIma
samo jozIk za domaćo potrobo I takvI govornIcI no znaju prImjorIco
nIkakvo voIško tohnIčko tormIno I sI. OsIm toga, u broj govornIka
voIškoga no uIazo govornIcI kojI sIužbono žIvo s drugo strano gra-
nIco u £ngIoskoj. ÐakIo, sItuacIja jo još I boIja nogo što IzgIoda.
KOKNIČKI
KornIčkI jo (herneueh), kojI so jo govorIo na CornwaIIu na jugoIsto-
ku £ngIosko, Izumro u 18. st. TradIcIonaIno so zadnjom govornI-
com kornIčkoga smatra ÐoIIy Iontroath koja jo umrIa 1???. godI-
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
?2
no. KornIčkI nIkada nIjo Imao standardIzIrana pravopIsa. Staro-
kornIčkI (do 12. st.) jo posvjodočon samo gIosama I popIsIma rIjočI
(Vocobuloriun Cornicun Iz 12. st.). Na srodnjokornIčkom (12-15.
st.) očuvano jo nokoIIko crkvonIh mIrakuIa I vjorskIh knjIžovnIh
djoIa. Ðanas ga ontuzIjastI pokušavaju ožIvjotI, no takvo jo ožIv-
Ijavanjo jako umjotno, pogotovu što so no ožIvIjava posIjodnja faza
kornIčkoga prod IzumIranjo (novokornIčkI), nogo starIjI, srodnjo-
vjokovnI kornIčkI to postojo čak 3 varIjanto toga novoga kornIčko-
ga. No kako god bIIo, zanosonjaka Ima dosta tako da nokI navodo
čak 1000 do 2000 govornIka kornIčkoga danas! BrojnI su točajovI
kornIčkoga, rabI so u crkvI Itd.
BK£TONSKI
CovornIcI su so brotonskoga (Ar Brechoneg) dosoIIII na kontInont,
u Brotanju, u 5. stoIjoću prod prItIskom AngIâ I Sasâ prIstIgIIh u
BrItanIju. NajranIjI su zapIsI brotonskoga gIoso u IatInskIm ruko-
pIsIma, a prvI jo zapIs voć Iz 8. st.
BrotonskI danas još govorI razmjorno voIIk broj IjudI – oko poIa
mIIIjuna govornIka, proma podatcIma Iz 1989, kojI ga rabo svakI
dan, a 1 200 000 onIh kojI ga no rabo rodovIto (drugI podatcI govo-
ro o samo 300 000 govornIka). Samo jo 25% njIh pIsmono na bro-
tonskom. 19?4. jo još bIIo nokIh kojI su tvrdIII da su jodnojozIčnI
govornIcI brotonskoga, a I bIIo jo još dosta djoco I mIadIh IjudI kojI
su ga govorIII. Još jo 1930. bIIo oko 1 300 000 govornIka brotonsko-
ga, a počotkom jo 20. st. samo 50% Brotonaca bIIo dvojozIčno.
Ðanas so nažaIost čInI da svo manjo I manjo djoco govorI broton-
skI, pa so brotonskomu, unatoč tronutno razmjorno voIIku broju
govornIka, u budućnostI crno pIšo. Kako Irancuska, Inačo pozna-
ta po svojoj rIgIdnoj unItarIstIčkoj jozIčnoj poIItIcI, no prIznajo go-
tovo nIkakvIh prava brotonskomu (brotonskI jo jodInI koItskI jozIk
boz sIužbonoga statusa), brotonskI jo I s to strano u jako Iošom po-
Iožaju. IostojI jak pokrot za prIznanjo brotonskoga I Brotonaca to
za voću porabu brotonskoga u škoIama, modIjIma Itd., aII francu-
sko vIado to I daIjo odbIjaju. BrotonskI so vrIo maIo javIja na radI-
ju I toIovIzIjI, a u nokIm so škoIama Ipak učI kao IzbornI prodmot.
Ipotroba jo brotonskoga u sIužbonIm dokumontIma, javnostI, pa
čak I na javnIm pIakatIma zakonom zabranjona!
?3
C£KMANSKI J£ZICI
§ 23 CormanI so u povIjostI javIjaju u 2. st. pr. K. u antIčkIm Izvo-
rIma. Irva su gormanska Imona zabIIjožona u djoIIma rImskIh au-
tora
51
. OnI su Isprva bIII »barbarskI« narod kojI jo obItavao nogdjo
u današnjoj sjovornoj Njomačkoj I Ðanskoj. IosIIjo su so spustIII
nošto južnIjo – u današnju južnu Njomačku I Čošku. Cormano jo,
kao I KoIto, mogućo dobro pratItI arhooIoškI. Krajom 2. stoIjoću pr.
K. dva gormanska pIomona – CImbrI I ToutoncI – provaIIšo u Ita-
IIju. Ondjo su napravIII kaos svo dok Ih konačno 101. g. pr. K. nIjo
zaustavIo rImskI vojskovoda Caj MarIjo. CormanI zapravo nopro-
stano bIjahu najvoćom pogIboIjI koja jo prIjotIIa Zapadnomu KIm-
skomu Carstvu, a na kraju ga upravo onI I srušIšo. KImIjanI su Ih,
tIjokom cIjoIo svojo povIjostI dodIra s CormanIma, pokušavaII no-
kako ukrotItI, III mIIom, dajućI Im zomIju, uzImajućI Ih u rImsku
vojsku I pokušavajućI Ih asImIIIratI u KImsko Carstvo, III sIIom, u
bozbrojnIm sukobIma. KaznI su so gormanskI narodI u vIšo navra-
ta spuštaII južno proma KImskomu Carstvu. KImIjanI su pošto-po-
to htjoII zadržatI Cormano Iza Kajno I Ðunava, a pogotovu podaIjo
od Srodozomnoga mora, a u mnogIm su sukobIma bIII u tom manjo
III vIšo uspjošnI.
CotI su Isprva žIvjoII u današnjoj Švodskoj (usp. Imo Cö/eborg u
Švodskoj). Oko 1. su stoIjoća došII u IoIjsku (usp. CJońsh u IoIj-
skoj), a posIIjo su so podIjoIIII na VIzIgoto (copoJne Coto
52
) kojI su
otIšII na ušćo Ðunava u današnju Kumunjsku I Ostrogoto (is/očne
Coto
53
) kojI su otIšII na sjovornu obaIu Crnoga mora u današnjoj
IkrajInI.
I 4. su st. Cormano na soobu proma jugu I zapadu natjoraII nado-
IazoćI HunI s Istoka. VIzIgotI su, pod vodstvom AIarIkovIm, 410.
tako opIjačkaII KIm I prodrII svo do južno ItaIIjo, a zatIm I u Ca-
IIju I ŠpanjoIsku. OsIm VIzIgotâ, KIm su bIII opIjačkaII I VandaII
51
Cozar u svojIm djoIIma razIIkujo Cormano od KoItâ I govorI o CormanIma kao o
ratobornu narodu. ÐotaIjnIjI jo opIs Cormanâ dao TacIt u 1. st. u djoIu Cernonio kojo jo
Ipak pIsano po InformacIjama Iz drugo ruko.
52
LatInskI Uisigo/hī – usp. ong. ues/, njom. Wes/ »zapad«.
53
LatInskI Os/rogo/hī – usp. ong. eos/, njom. Os/ »Istok«.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
?4
455. OnI su brodovIma, naučIvšI pIovItI, bIII prvo došII u sjovornu
AfrIku, Iz kojo su onda prošII u ItaIIju I opIjačkaII sâm KIm. HunI
su pak uspostavIII voIIko carstvo sjovorno od Ðunava, a AtIIa BIč
BožjI, voIIkI voda Hunâ, srodInom 5. st. hara KImskIm Carstvom.
Iako jo Hunsko Carstvo propaIo nakon AtIIIno smrtI 453. godIno,
KImsko jo Carstvo bIIo prosIabo da so obranI od nadoIazoćIh Cor-
mana I »sIužbonI« jo kraj Zapadnoga KImskoga Carstva došao 4?6.
godIno kada jo ostrogotskI voda Odoakar zauzoo KIm I svrgnuo po-
sIjodnjoga rImskoga cara KomuIa AugustuIa.
SIOM£NICI
NajstarIjI trag gormanskoga potjočo Iz 3. III 2. stoIjoća pr. K. To jo
zapIs na hocigi ic Negote (kacIga jo nadona u mjostu NogovI u SIo-
vonIjI
54
) na kojom jo posvjodočono jodno gormansko Imo, a zapra-
vo jo natpIs na IatInskom. I samom tokstu no možomo vIdjotI nI-
šta što bI upućIvaIo na kojI zasoban gormanskI jozIk, mogućo jo da
jo rIjoč I o pragormanskom Iako so nIšta no možo zakIjučIvatI na
osnovI dvIju rIjočI. NatpIs jo na hocigi ic Negote pIsan nokom vr-
stom sjovornoItaIskoga pIsma (sIIčna otrurskomu), a gIasI: HAKI-
CASTI T£I V A I. Irvo dvIjo rIjočI su gormansko Imo u IatInskom
gonItIvu – Horigos/ (usp. got. hori »vojska« I gos/s »gost«), dok jo
drugI dIo Imona otImoIoškI nojasan. V A I jo uobIčajona IatInska
pokrata za Vexillo/io Alorun I (Prino) pa bI to svo skupa značIIo
»(kacIga) HarIgasta Toja, znakonošo na prvom krIIu«
55
.
Iroma nokIm protpostavkama, Iz jodnoga su od sjovornoItaIskIh
pIsama posIIjo nastaIo I runo – najstarIjo gormansko pIsmo
56
. Iro-
ma drugIma, što jo vjorojatnIjo, runo nastaju, posrodno III nopo-
srodno, od IatInIco koja jo nokako došIa do Cormana u Ðanskoj
gdjo su runo vjorojatno nastaIo. Na runskom pIsmu postojo natpIsI
od 3. st. pa svo do vIsokoga srodnjoga vIjoka. IosIIjo ga zamjonju-
jo IatInIca, aII so u nokIm krajovIma Norvoško runama pIsaIo na-
vodno svo do 16. st. NIsu svI starI CormanI znaII pIsatI runama,
54
I drugIm so IzvorIma (npr. MatasovIć 199?: 25) možo naIćI na podatak da jo rIjoč
o mjostu Nogau u AustrIjI, no tu jo posrIjodI nosporazum. Nogau jo sa mo njomačko Imo
sIovonsko Nogovo (danas zapravo mjosto Zonjak u SIovonIjI), a kako jo kacIga nadona još
1811., za Austro-Igarsko monarhIjo, odatIo I podatak da jo posrIjodI AustrIja, a no SIovo-
nIja.
55
ÐrugI so dIo natpIsa tumačIIo I kao TLIVA od gorm. *toI waz »bog« (stInd. Jetós < Io.
*doywos).
56
NokI mIsIo da su CImbrI, jodno gormansko pIomo, žIvjoII u taIIjanskIm AIpama I
da su ondjo, možda voć u 3. st. pr. K., prouzoII od njIh pIsmo od kojoga su posIIjo nastaIo
gormansko runo.
C£KMANSKI J£ZICI
?5
ono su ImaIo I magIjsko značonjo. KunskI su so natpIsI urozIvaII u
bukovu koru (usp. ong. booh »knjIga« I beech »bukva«, njom. Buch
I Buche Itd.) I motaI. ČInI so da jo sâm obIIk sIova jako pogodovao
urozIvanju u bukovu koru, a voćIna runskIh natpIsa otpada na
osobna Imona.
Od najstarIjIh jo gormanskIh spomonIka još poznat I tzv. rog ic
Collehuso (Collehus – mjosto u Ðanskoj) nastao oko 400. godIno.
NatpIs jo na zIatnom rogu Iz kojoga so jo pIIa modovIna, a pIsan jo
na jodnoj varIjantI staronordIjskoga I gIasI: eh hleuogos/iB hol/i-
joB horno /ouiJo »ja SIavogost (Hleuogos/iB) Iz HoIta (III HoItov
(sIn)) rog napravIh«.
IOÐJ£LA
§ 24 CormanskI so jozIcI dIjoIo na dvIjo grano: Istočnu I sjovoroza-
padnu. Sjovorozapadna so skupIna zatIm dIjoII na zapadnu I sjo-
vornu (skandInavsku). IrotpostavIja so da so od pragormanskoga
prva odvojIIa Istočnogormanska grana.
IstočnogormanskI su jozIcI gotskI (vIzIgotskI
5?
I ostrogotskI), van-
daIskI I burgundskI. ZapadnogormanskI so jozIcI dIjoIo na angIo-
frIzIjsku podskupInu (koju čIno staroongIoskI I starofrIzIjskI, od-
nosno modornI ongIoskI I frIzIjskI), na podskupInu koju čIno sta-
rosaskI I staronIskofranačkI (odnosno modorno donjonjomačkI III
nIskonjomačkI na sjovoru Njomačko I modornI nIzozomskI) I na
gornjonjomačkI III vIsokonjomačkI (tj. starovIsokonjomačkI I njo-
gov potomak – suvromonI gornjonjomačkI III vIsokonjomačkI kojI
jo osnovIca standardnoga njomačkoga)
58
. Iroma TacItovoj so po-
djoII (1. st.) ovo trI zapadnogormansko skupIno još zovu I Ingvoon-
ska, Istvoonska I ormInonska skupIna. SjovornogormanskI su jo-
zIcI prodstavIjonI Isprva vIšo-manjo jodInstvonstvonIm staronor-
dIjskIm (s varIjantama: staronorvoškIm, staroIsIandskIm I sta-
rošvodskIm) Iz kojoga su so posIIjo razvIII modornI skandInavskI
jozIcI: IstočnI (danskI I švodskI) I zapadnI (farskI/forojskI/farorskI,
norvoškI/nynorsk, IsIandskI I IzumrII nornskI). Iostojo I podjoIo
gormanskIh jozIka kojo so u nokIm pojodInostIma razIIkuju od na-
vodono.
5?
Kada so govorI o gotskom, kojI jo razmjorno dobro posvjodočon, zapravo so mIsII na
vIzIgotskI (zapadnI gotskI).
58
VaIja pazItI na to da so gornjonjomačkI (vIsokonjomačkI) govorI u južnoj, a donjonjo-
mačkI (nIskonjomačkI) u sjovornoj Njomačkoj, a no obrnuto.
?6
*
p
r
a
g
o
r
m
a
n
s
k
I
*
I
s
t
o
č
n
o
g
o
r
m
a
n
s
k
I
*
s
j
o
v
o
r
o
z
a
p
a
d
n
o
g
o
r
m
a
n
s
k
I
*
s
j
o
v
o
r
o
g
o
r
m
a
n
s
k
I
(
s
k
a
n
d
I
n
a
v
s
k
I
)
s
t
a
r
o
n
o
r
d
I
j
s
k
I
g
o
t
s
k
I
v
a
n
d
a
I
s
k
I
b
u
r
g
u
n
d
s
k
I
s
t
a
r
o
o
n
g
I
o
s
k
I
o
n
g
I
o
s
k
I
s
t
a
r
o
f
r
I
z
I
j
s
k
I
s
t
a
r
o
v
I
s
o
k
o
n
j
o
m
a
č
k
I
(
s
t
a
n
d
.
)

n
j
o
m
a
č
k
I
n
I
z
o
z
o
m
s
k
I
s
t
a
r
o
n
I
s
k
o
f
r
a
n
a
č
k
I
I
s
t
o
č
n
I
d
a
n
s
k
I
š
v
o
d
s
k
I
f
o
r
s
k
I
n
o
r
v
o
š
k
I
(
n
y
n
o
r
s
k
)
I
s
I
a
n
d
s
k
I
z
a
p
a
d
n
I
s
t
a
r
o
s
a
s
k
I
d
o
n
j
o
n
j
o
m
a
č
k
I
f
r
I
z
I
j
s
k
I
*
z
a
p
a
d
n
o
g
o
r
m
a
n
s
k
I
s
t
a
r
o
n
o
r
v
o
š
k
I
s
t
a
r
o
I
s
I
a
n
d
s
k
I
s
t
a
r
o
š
v
o
d
s
k
I
PoJjelo gernonshih jeciho
C£KMANSKI J£ZICI
??
ISTOČNOC£KMANSKI J£ZICI
Od IstočnogormanskIh jo jozIka samo gotskI razmjorno dobro po-
svjodočon. VandaII su, opIjačkavšI I razorIvšI KIm, tajanstvono no-
staII Iz povIjostI voć u 6. st. NjIhovo jo Imo postaIo sInonIm za dIv-
Ijaštvo I barbarstvo (tònJā l, tonJolı con Itd.). ÐoIazak jo VandaIâ
u sjovornu AfrIku I osnIvanjo državo ondjo značIo počotak propa-
stI KImskoga Carstva jor vIšo nIjo bIIo pšonIco Iz sjovorno AfrIko
što jo unIštIIo gospodarstvo ItaIIjo. BurgundI su takodor razmjor-
no brzo nostaII s povIjosno pozornIco. Od njIh jo ostaIo Imo fran-
cusko pokrajIno BurgundIjo. Ðanas su svI IstočnogormanskI jozIcI
mrtvI.
COTSKI
CotskI jo, kako rokosmo, prvI razmjorno dobro posvjodočon gor-
manskI jozIk I zato jo bItan za rokonstrukcIju Io. prajozIka. CotI su
(procIznIjo VIzIgotI), došavšI onamo Iz SkandInavIjo proko IoIjsko
I područja oko VIsIo, bIII prIhvaćonI kao čuvarI lineso na Ðunavu
u KImskom Carstvu tako da su u 4. st. prImIII I kršćanstvo, dodu-
šo horozu – arIjanIzam. CotskI jo bIskup WuIfIIa u 4. st. provoo na
gotskI NovI zavjot I najvoćI so dIo toga toksta (18? od 330 IIstova)
čuva u rukopIsu po Imonu CoJex orgen/eus (to jo prIjopIs Iz 5. III 6.
st.). To jo praktIčkI jodInI voćI gotskI tokst I jodInI Izvor Iz kojoga
poznajomo gotskI. Nošto jo mIadI tzv. Sheireins, komontar Ivanova
ovandoIja na gotskom kojoga nIjo napIsao WuIfIIa, kojI jo bItan za-
to što jo rIjoč o tokstu Izvorno pIsanu na gotskom, a no o prIjovodu
s grčkoga, aII jo očuvan u jako Iošu stanju (samo 8 IIstova). CotskI
bIjašo pIsan posobnIm gotskIm pIsmom, načInjonIm voćInom po
uzoru na grčkI aIfabot, s nokIm sIovIma uzotIm Iz IatInIco I run-
skoga pIsma.
CotI su so prvo asImIIIraII kuIturno I vjorskI, a zatIm I jozIčkI.
CotskI jo Izumro I na BaIkanu I u sjovornoj ItaIIjI I u ŠpanjoIskoj
gdjo jo do doIaska Arapa trajaIo vIzIgotsko carstvo.
Nošto so dužo očuvao krImskogotskI u onkIavI na poIuotoku KrI-
mu u današnjoj IkrajInI. KrImskI jo gotskI (Inačo ostatak ostro-
gotskoga) ondjo u 16. st. otkrIo fIamanskI putopIsac OgIor ChIso-
IIn do Busbocq kojI jo zabIIjožIo osamdosotak rIjočI I nošto grama-
tIko. ČInI so da so krImskogotskI govorIo nogdjo do 18. st.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
?8
ZAIAÐNOC£KMANSKI J£ZICI
INCV£ONSKI J£ZICI
£NCL£SKI
§ 25 StaroongIoskI (angIosaksonskI) jo jozIk Cormanâ (AngIâ, Sa-
sâ/Saksonaca I Jutâ) kojI su so u 5. stoIjoću nasoIIII u BrItanIjI,
navodno na pozIv jodnoga brItskoga vodo. I današnjom jo Imonu
zomIjo I jozIka (LnglonJ I Lnglish) provIadaIo Imo AngIâ (Iako su
onI posIjodnjI došII u BrItanIju). AngII su so, SasI I JutI brzo prošI-
rIII BrItanIjom u kaosu nastaIu odIaskom rImskIh trupa 410. godI-
no. ZauzoII su čItavu BrItanIju osIm WaIosa, CornwaIIa I Škotsko.
JutskI su govorI bIII na jugu £ngIosko, u Kontu, na otoku WIght I
obIIžnjom prIobaIju. SaksonskI su govorI bIII u £ssoxu, Wossoxu I
Sussoxu, a angIIjskI u NorthumbrIjI, MorsIjI I Istočnoj AngIIjI (uz
prIjoIazno angIo-sasko govoro). IočInju pIsatI IatInIcom posIIjo po-
krštonja u ?. st. – Iz toga doba potjoču I najstarIjI staroongIoskI
tokstovI: povIjosnI anaII, vjorskI tokstovI, gIoso, knjIžovnI toksto-
vI. StaroongIoskI jo jako dobro posvjodočon (čotIrI su dIjaIokta u
?. st. – northumbrIjskI, morsIjskI, vosočkI u Wossoxu I kontskI), a
od spomonIka mu jo najbItnIjI op Beouulf Iz ?/8. stoIjoća. Beouulf
jo napIsan u kršćansko doba, aII mu jo toma I IzvorIšto pogansko,
a radnja so dogada u staroj domovInI (Ðanskoj I južnoj Švodskoj),
a no u BrItanIjI. Beouulf jo pIsan aIItoracIjskIm stIhom, tIpIčnIm
za gormansko pjosnIštvo. StaroongIoskIm so smatra jozIk do 11.
stoIjoća kada su BrItanIju pokorIII NormanI – gormanskI narod
(VIkInzI) kojI jo stoIjoćo prIjo (u 10. st.) zauzoo NormandIju I ondjo
so poromanIo to su doIazoćI u BrItanIju pod VIIImom Osvajačom
voć govorIo starofrancuskI
59
. NormanskI jo francuskI strašno utjo-
cao na ongIoskI – u nj jo ušao goIom broj romanskIh posudonIca, a
utjocao jo I na samu strukuru ongIoskoga kojI so upravo zbog to-
ga danas tako razIIkujo od ostaIIh gormanskIh jozIka. OsIm fran-
cuskoga, na ongIoskI su u 9. I 10. stoIjoću jako djoIovaII I norvoškI
I danskI kojIma su govorIII VIkInzI nasoIjonI u £ngIoskoj. Ðanaš-
njI jo standardnI brItanskI ongIoskI jozIk tomoIjon na govoru vIšIh
sIojova Londona.
ŠkotskI jo ongIoskI (sco/s) najsjovornIjI ongIoskI dIjaIokat. On jo bIo
sIužbonI jozIk Škotsko od 14. do 1?. stoIjoća no posIIjo ga potIskujo
59
ÐanašnjI so obIIk normandIjskoga, tj. normanskoga francuskoga govorI na KanaI-
skIm otocIma u La Manchou.
C£KMANSKI J£ZICI
?9
sIužbonI ongIoskI. Za to jo dosta zasIužna čInjonIca da na nj u do-
ba roformacIjo nIjo provodona BIbIIja voć jo za crkvono potrobo uzot
njIma razumIjIv ongIoskI prIjovod. Sco/s danas, kao I goIskI škot-
skI, svo vIšo dobIva na značonju kao obIIjožjo škotskoga IdontItota.
IKIZIJSKI
StarofrIzIjskI jo posvjodočon u današnjoj NIzozomskoj I dIjoIu Njo-
mačko od 9. st. NajbIIžI jo staroongIoskomu jozIku, I dan-danas so
ta bIIskost očItujo u mnogIm sIIčnostIma frIzIjskoga I ongIoskoga
IoksIka prImjorIco. StarofrIzIjskI jo jako arhaIčan, puno arhaIčnIjI
od prImjorIco staronIzozomskoga, što jo I razIogom da so starofrI-
zIjskIm zovo jozIk razdobIja svo do 16. st. IrIzIjskI so I danas govo-
rI u NIzozomskoj I Njomačkoj, a procjono so broja njogovIh govor-
nIka kroću Izmodu 400 000 I ?00 000, pa I vIšo. Svojodno nIjo u
protjorano sjajnu poIožaju što so opstanka tIčo. ÐIjoII so na trI dIja-
Iokta (IstočnI, sjovornI I zapadnI) kojI nIsu modusobno razumIjIvI.
IstočnI su I sjovornI dIjaIokat kojI so govoro u Njomačkoj praktIčkI
prod IzumIranjom. ZapadnI so frIzIjskI danas u NIzozomskoj učI u
škoIama, a dopuštono ga jo rabItI I u drugo javno svrho. I grado-
vIma so govorI mIjošanI nIzozomsko-frIzIjskI kojI so povIačI prod
nIzozomskIm.
ISTV£ONSKI J£ZICI
ÐONJONJ£MAČKI
StarosaskI so govorIo u sjovornoj Njomačkoj. Od njoga su nasta-
II današnjI nIskonjomačkI (donjonjomačkI) dIjaIoktI. Ðanas ga svo
vIšo potIskujo standardnI vIsokonjomačkI, sIužbonI jozIk Njomač-
ko, I svI su govornIcI dvojozIčnI. NIskonjomačkI jo jozIčno bIIžI nI-
zozomskomu nogo vIsokonjomačkomu s obzIrom na to da s nIzo-
zomskIm (odnosno njogovIm protkom staronIskofranačkIm, prIpa-
da u Istu skupInu (Istvoonsku) zapadnogormanskIh jozIka. Ðonjo-
njomačkI jo bIo sIužbonI jozIk hanzoatsko IIgo od 13. st., no njogov
utjocaj pada s padom utjocajom IIgo u 16/1?. st. Ðanas jo poIožaj nI-
skonjomačkoga otožan tImo što so njogovI govornIcI otnIčkI osjoća-
ju NIjomcIma pa stoga I smatraju nIskonjomačkI samo dIjaIoktom
njomačkoga Iako jo nIskonjomačkI gonotskI I dIjaIokatskI puno bII-
žI nIzozomskomu nogo vIsokonjomačkomu. Ðapačo, gonotsko-dIja-
IokatskI gIodano nIskonjomačkI su I nIzozomskI zapravo IstI jozIk.
NajstarIjI jo spomonIk nIskonjomačkoga (starosaskoga) op Heli-
onJ (»SpasItoIj«) Iz 9. st.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
80
NIZOZ£MSKI
Irodak današnjoga nIzozomskoga jozIka, I njogovo varIjanto u
BoIgIjI – fIamanskoga, nazIvamo staronIskofranačkIm. StaronI-
skofranačkI jo jako bIIzak starosaskomu, a nIzozomskI I donjonjo-
mačkI I danas još čIno dIjaIokatskI kontInuum I gonotskI Ih možo-
mo smatratI IstIm jozIkom. NajstarIjI nIzozomskI tokstovI potjo-
ču Iz 12. stoIjoća. Od jozIka jo nIzozomskIh dosoIjonIka Iz 1?. st.
(Burâ) u Južnoj AfrIcI nastao današnjI posoban jozIk afrIkaans.
IIamancI so no smatraju NIzozomcIma, aII pItanjo jozIka (tj. odno-
sa/razIIko fIamanskoga I nIzozomskoga)
60
nIjo protjorano poIItIčkI
osjotIjIvo pa I onI sâmI katkada voIo da govoro nIzozomskI.
£KMINONSKI J£ZICI
COKNJONJ£MAČKI (STANÐAKÐNI NJ£MAČKI)
StarovIsokonjomačkI jo prodak današnjoga vIsokonjomačkoga/do-
njonjomačkoga jozIka kojI jo osnovom standardnoga njomačkoga.
Stvnj. jo posvjodočon od 8. st. gIosama (npr. rjočnIk Clossoriun
Keronis), prIjovodIma vjorskIh tokstova, aII I odIomkom Iz dužo
Pjesne o HilJebronJu pIsano akconatsko-aIItoracIjskIm stIhom.
Na srodnjonjomačkom jo napIsana poznata Pjesno o Nibeluncino
(oko 1200. godIno).
Iako jo Njomačka vjorskI podIjoIjona tako što su na jugu katoIIcI
(otprIIIko do vIsIno Irankfurta), a na sjovoru protostantI, Luthor
jo u roformacIjI rašIrIo upravo vIsokonjomačkI, dakIo jozIk južno
Njomačko. Luthorov jo jozIk, odnosno jozIk Luthorova prIjovoda
BIbIIjo, prIhvaćon kao općI njomačkI knjIžovnI jozIk. Ðanas vIso-
konjomačkI potIskujo donjonjomačko dIjaIokto.
Iz stvnj. so razvIo I jIdIš – jozIk njomačkIh ŽIdova kojI su so posIIjo
rasoIIII po čItavoj Istočnoj £uropI. Osnovom su mu njomačkI grad-
skI govorI Iz 12. I 13. st. JIdIš jo protrpIo voIIk utjocaj sIavonskIh
jozIka, pIšo so hobrojskIm pIsmom, a osIm puno sIavonskIh posu-
donIca u njomu jo I dosta hobrojskIh kuIturnIh posudonIca. VoIIk
jo broj njogovIh govornIka stradao u hoIokaustu III su rasoIjonI.
CovornIkâ jIdIša sada Ima I u IzraoIu, aII jo ondjo kao sIužbonI jo-
zIk uzot ožIvIjonI hobrojskI jozIk (itri/). ZanImIjIvo, najvoćI jo broj
govornIka jIdIša danas u Now Yorku. Još nošto govornIkâ Ima I u
60
Odnos jo fIamanskI/francuskI u BoIgIjI, dakako, vrIo osjotIjIv.
C£KMANSKI J£ZICI
81
KusIjI gdjo jo jIdIš u autohtonoj žIdovskoj obIastI na VoIgI Imao I
sIužbonI status. JIdIš so dIjoII na 2 prIIIčno razIIčIta dIjaIokta, toš-
ko modusobno razumIjIva – IstočnI (Isprva u KusIjI I Istočnoj £uro-
pI, dok jo danas puno govornIka u IzraoIu) I zapadnI (u Njomačkoj
I drugdjo u zapadnoj £uropI). ZapadnI jo jIdIš danas prod IzumIra-
njom, a nI IstočnI noma bIIstavu budućnost.
OsIm jIdIša, troba spomonutI I austrIjsku I švIcarsku varIjantu
njomačkoga to IuksomburškI III IocoburškI jozIk u Luksomburgu.
LuksomburškI jo protrpIo voIIkI utjocaj francuskoga, a od 1984. jo
sIužbonI jozIk Luksomburga Iako su još uvIjok sIužbonI jozIcI fran-
cuskI (kojI jo prostIžan) I njomačkI. CovorI so osIm u Luksombur-
gu, I u dIjoIu BoIgIjo I Irancusko.
SJ£V£KNOC£KMANSKI
(SKANÐINAVSKI) J£ZICI
STAKONOKÐIJSKI
§ 26 JodInstvonIm so staronordIjskIm smatra jozIk starIh run-
skIh natpIsa Iz 1. tIsućIjoća – od 3. st. pa nadaIjo. StaronordIjskI so
(kojI jo u načoIu gotovo Istovjotan staroIsIandskomu Iz 12/13. st.)
uvjotno dIjoII na 3 varIjanto – staroIsIandskI, staronorvoškI I sta-
rošvodskI. SkandInavskI so jozIcI počInju dIjoIItI u vIkInško doba,
Izmodu 9. I 11. st., I to na IstočnoskandInavskI (Iz kojoga nasta-
ju švodskI I danskI) I zapadnoskandInavskI (norvoškI, IsIandskI I
farskI/farorskI). Ia Ipak, unatoč ovoj podjoII, I danas su prImjorI-
co švodskI I norvoškI govorI jako bIIskI (a norvoškI jo zbog konzor-
vatIvnIjo fonoIogIjo čak I razumIjIvIjI ŠvodIma od danskoga kojI jo
prIIIčno InovatIvan).
ISTOČNI SJ£V£KNOC£KMANSKI J£ZICI
ÐANSKI
NajstarIjI su runskI spomonIcI danskoga s kraja 8. do 12. stoIjoća.
LatInIcom so pIšo od 14. st. ÐanašnjI jo danskI jozIk dIjaIokatskI
prIIIčno ujodnačon. Jako jo sIIčan ostaIIm skandInavskIm jozIcIma,
aII govorno razumIjovanjo otožava IzrazIta fonoIoška InovatIvnost
danskoga – u pIsmu so to no vIdI, tj. Izgovor so promIjonIo, aII pIsa-
njo no (kao u ongIoskom). I prošIostI su na danskI, ponajvIšo Iok-
sIčkI, dosta utjocaII nIskonjomačkI I posIIjo standardnI njomačkI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
82
ŠV£ÐSKI
NajstarIjI runskI zapIsI na švodskom potjoču Iz 9. stoIjoća. ŠvodskI
so pIšo IatInIcom od 13. stoIjoća. Jodan so od švodskIh dIjaIokata
– gotIandskI na otoku CotIandu katkada smatra I posobnIm jozI-
kom. Ondjo jo najduIjo bIIo očuvano runsko pIsmo, svo do 16. st., a
današnjI jo gotIandskI (gutnIjskI) pod voIIkIm utjocajom švodsko-
ga. StarogotIandskI so jo pak razIIkovao od ostaIIh skandInavskIh
jozIka, a bIo jo bIIžo gotskomu od ostaIIh (što nIjo čudno s obzIrom
na to da so govorI na otoku Imonom CotIand).
ZAIAÐNI SJ£V£KNOC£KMANSKI J£ZICI
STAKOISLANÐSKI
Od staroIsIandskIh jo spomonIka najbItnIja LJJo (zbIrka mItoIoš-
ko poozIjo I prozo) nastaIa ugIavnom u Norvoškoj, a očuvana na
IsIandu (IsIand jo nasoIjon ugIavnom Iz zapadno Norvoško). Ka-
zIIkujo so S/orijo I MloJo LJJo. S/orijo LJJo obuhvaća nordIj-
sko mItoIoško I junačko pjosmo nastaIo Izmodu 9. I 13. st., a Mlo-
Jo jo LJJo zapravo pjosmarIca I noka vrsta proznoga prIručnIka
za razumIjovanjo nordIjskoga pjosnIštva I mItoIogIjo kojI jo sasta-
vIo IsIandskI učonjak SnorrI SturIuson oko 1220. LJJo jo pIsana
drovnIm aIItoracIjskIm stIhom, kao I drugI starogormanskI spo-
monIcI (Beouulf, Pjesno o HilJebronJu Itd.). Tomo su, kako roko-
smo, mItoIoško I psoudopovIjosno, a u LJJi naIazImo I nordIjsku
vorzIju Iogondo o NIboIunzIma (usp. srodnjovIsokonjomačku Pje-
snu o Nibeluncino Iz 12. st.). MloJo jo LJJo bItna zato što SnorrI
SturIuson unutra cItIra dIjoIovo pjosama starIjIh poganskIh nor-
dIjskIh pjosnIka kojI su Inačo IzgubIjonI. Od staroIsIandskoga jo
nastao današnjI IsIandskI jozIk kojI jo zbog svojo IzoIIranostI ostao
prIIIčno konzorvatIvan pa jo, očuvavšI mnogo drovno osobIno, da-
nas najarhaIčnIjI žIvI gormanskI jozIk. CovornIcIma ostaIIh skan-
dInavskIh jozIka staroIsIandskI zbog svojo arhaIčnostI zvučI otprI-
IIko kao SIavonIma starosIavonskI.
IAKSKI (I£KOJSKI)
IarskI jo jozIk OvčjIh (IarskIh) otoka. NjIh su u 9. st., kao I IsIand,
nasoIIII VIkInzI Iz zapadno Norvoško. MaIo jo starIjIh zapIsa na
farskom, tok Ih od 16. st. Ima nošto vIšo. IarskI jo, kao I IsIandskI,
zbog IzoIIranostI uspIo očuvatI noko arhaIčno osobIno – npr. Imon-
sku skIonIdbu.
C£KMANSKI J£ZICI
83
NOKNSKI (norn)
NornskI jo jozIk kojI so jo bIo govorIo do 18. st. na otocIma Sho-
tIand I Orknoy na sjovoru Škotsko. I manjom so razmjoru govo-
rIo I na škotskom kopnu, aII jo ondjo puno prIjo nostao. NornskI jo
bIo jozIk vIkInškIh dosoIjonIka Iz Norvoško. Na njomu jo očuva-
no nokoIIko dosotaka runskIh natpIsa I dokumonata Izmodu 11. I
16. stoIjoća, očonaš I nokoIIko tokstIća, a danas su od njoga osta-
Io samo posudonIco u tamošnjom škotskom ongIoskom dIjaIoktu to
mnogI toponImI.
NOKV£ŠKI
IrvI su zapIsI na norvoškom runskI tokstovI Iz 11. st. LatInIcom
so norvoškI pIšo voć od 12. st. Kako jo Norvoška od 1310. do 1814.
bIIa pod vIašću Ðansko, to jo uzrokovaIo današnju poprIIIčno kom-
pIIcIranu socIoIIngvIstIčku sItuacIju u Norvoškoj.
I Norvoškoj od 19. st. postojo dva knjIžovna jozIka I to jo stanjo
održano do danas. To su: rihsnol III bohnol (»državnI« odnosno
»knjIžovnI jozIk«) – u načoIu danskI jozIk (aII s norvoškIm Izgovo-
rom
61
) namotnut NorvožanIma pod dugotrajnom danskom vIašću
kojI I danas provIadava u javnoj porabI, to lonJsnol III nynorsh
(»zomaIjskI/narodnI jozIk« odnosno »novonorvoškI«) kojI jo nastao
djoIomIčno umjotno srodInom 19. st. nastojanjIma samouka jozIko-
sIovca Ivara Aasona na osnovI IzvornIh, sooskIh norvoškIh govora
kojI so govoro daIoko od gradova I na kojo nIjo utjocao danskI, kao
pokušaj stvaranja pravoga norvoškoga jozIka
62
. Oba jozIka danas
Imaju sIužbonI status. Zapravo danas u Norvoškoj postojI vIšo od
sa mo dvIju varIjanata jozIkâ – NorvožanI noprostano pokušavaju
što vIšo prIbIIžItI ova dva jozIka I na kraju Ih I ujodInItI pa tako da-
nas postojo, pojodnostavIjono govoroćI, bohnol u radIkaInoj I ubIa-
žonoj varIjantI, nynorsh u radIkaInoj I ubIažonoj varIjantI to prIjo-
Iazna varIjanta Izmodu bohnolo I nynorsho nazvan sonnorsh kojI
opot Ima radIkaInu I nošto bIažu varIjantu (I čIjo jo uvodonjo 1938.
IzazvaIo voIIko prosvjodo obIju strana). Bohnol kao jozIk voIIkIh
urbanIh srodIšta I jozIk oIIto provIadava prI pIsanju u javnoj po-
rabI I obrazovanju (odnos jo bohnolo I nynorsho u porabI otprIIIko
88-90% : 10-12 %
63
). Iz ovIh so razIoga, govoroćI o norvoškom, kao
61
ÐanašnjI jo norvoškI Izgovor puno bIIžI švodskom nogo InovatIvnom danskom.
62
Bohnol I nynorsh su strogo gIodajućI zapravo nasIjodnIcI rihsnolo I lonJsnolo Iz 19.
st., odnosno njIhovo nošto promIjonjono InačIco u 20. st.
63
Broj so onIh kojI rabo nynorsh noprostano smanjujo, ponajprIjo zbog urbanIzacIjo
Norvoško – tako jo 1944. 34,1% djoco u osnovnIm škoIama pIsaIo na nynorshu, 1955. 25%,
1965. oko 20%, 1988. 16,9%, a danas oko 10-12%.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
84
što so čosto čInI, mora pazItI na to da no postojI jodInstvonI nor-
voškI nogo zapravo (bar) dva norvoška jozIka (tj. dvIjo pIsano nor-
mo), no takodor, troba znatI I da jo pItanjo bohnolo I nynorsho za-
pravo vIšo pItanjo pIsanoga jozIka, razIIčIta načIna pIsanja, nogo
samoga govornoga jozIka. I govornom jozIku postojI puno dIjaIo-
kata – u gradovIma so govorI jozIkom nastaIom na osnovI dansko-
ga, u sooskIm krajovIma IzvornIm norvoškIm jozIkom. To no prIčI-
nja provoIIkIh toškoća Iako su nokI dIjaIoktI prIIIčno razIIčItI pa jo
nokIm NorvožanIma katkada Iakšo razumjotI prImjorIco švodskI
nogo kojI norvoškI dIjaIokat (no to jo čosto tako I u drugIm zomIja-
ma). VaIja napomonutI da jo odnos proma dIjaIoktIma u Norvoškoj
vrIo naprodan, dIjaIoktI so u govoru norIjotko upotrobIjavaju čak I
u najformaInIjIm prIIIkama, npr. na svoučIIIšnIm prodavanjIma.
I pIsanju so, dakako, upotrobIjava jodan od standarada.
85
AKM£NSKI J£ZIK
§ 27 ArmonskI so jozIk, posvjodočon od 4. III 5. st., govorI još I da-
nas I sIužbonI jo jozIk ArmonIjo. On čInI sâm za sobo jodnu Indoou-
ropsku jozIčnu granu. NokI ga povozuju s oskudno posvjodočonIm
frIgIjskIm jozIkom u MaIoj AzIjI
64
, a po nokIm jo osobInama bIIzak
I grčkomu (s grčkIm I frIgIjskIm prImjorIco dIjoII IzogIosu protot-
skIh vokaIa, vIdI § ??). I počocIma so IndoouropoIstIko u 19. st.
mIsIIIo da jo armonskI zapravo jodan od IranskIh jozIka, a to za-
to što su IranskI jozIcI IzvršIII voIIk utjocaj na nj I u njomu Ima ja-
ko puno IranIzama. No 18?0-Ih jo noovIsan poIožaj armonskoga u
okvIru Io. jozIkâ dokazao njomačkI IndoouropoIst HoInrIch Hubs-
chmann (1848-1908) što so Iako možo dokazatI nIzom gIasovnIh
podudarnostI tIpIčnIh za armonskI jozIk.
ArmonskI jo, kako rokosmo, posvjodočon od 5. st. (procIznIjo od
406/40?. godIno, možda čak I od 396.), I to dIjoIovIma prIjovoda
BIbIIjo kojI jo načInIo armonskI bIskup Mosrop Maštoc (čIja uIoga
modu ArmoncIma odgovara uIozI WuIfIIInoj modu CotIma I ĆIrI-
Iovoj I Motodovoj modu SIavonIma). £da bI zapIsao armonskI, Mo-
srop jo Maštoc IzmIsIIo I posobno armonsko pIsmo kojo jo ostaIo u
uporabI svo do danas. To jo pIsmo načInIo na osnovI aršakIdskoga
pahIavIjskoga pIsma Iz sjovornoga Irana I manjo na osnovI grčko-
ga aIfabota
65
. IrIjovod BIbIIjo, dakako, kao u svIh kršćanskIh na-
roda, bIjašo najvoćIm uzorom za staroarmonsku knjIžovnost I jo-
zIk. Taj so kIasIčnI staroarmonskI nazIva još I grobor.
Staroarmonsko tokstovo čInI dosta prIjovoda – ugIavnom bIzant-
skIh grčkIh I sIrskIh vjorskIh tokstova
66
(npr. Potijes/ Ious/o Bi-
con/inco, Hinne st. Lfreno Itd.). OsIm prIjovoda, postojo I Izvor-
nI armonskI tokstovI, no I onI su ugIavnom pobožnoga sadržaja.
IoznatIjI su staroarmonskI pIscI npr. £znIk KohbacI (Opotrgnuće
herecô), MojsIjo (Movsos) KoronskI (pIsac djoIa Potijes/ Arnenije),
KohbacIjov učonIk Korun (Moš/očet žito/opis) Itd.
64
Voć kod Horodota naIIazImo na tvrdnju da su ArmoncI u svoju današnju postojbInu
došII Iz IrIgIjo.
65
ČInI so da jo armonskI Imao pIsmo I prIjo ovoga, još od 2. st. pr. K., aII da jo ono no-
staIo po uvodonju kršćanstva u ArmonIju.
66
SIrskI jo somItskI jozIk kojIm govorahu kršćanI u SIrIjI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
86
ArmonIja jo u vIsokom srodnjom vIjoku bIIa moćna država, po-
znata pod Imonom KapadokIjsko Carstvo
6?
. Svoj jo vrhunac dostI-
gIa u 13. st., no uskoro su jo srušIII nadoIazoćI otomanskI TurcI
kojI ćo so pokazatI armonskom kobI. ArmonIja jo zatIm dugo bIIa
turska provIncIja, no ondjo so nIkada nIjo ustaIIo IsIam. ArmoncI
Imaju svoju posobnu kršćansku crkvu (nIsu pravosIavcI). ArmoncI
su u Otomanskom Carstvu bIII brojna I moćna zajodnIca I vooma
umjošnI trgovcI to su držaII posIovo I trgovačko koIonIjo po cIjoIom
Carstvu – od CarIgrada pa svo do Bosno. No prI raspadu jo Tur-
skoga Carstva Armonco zadosIIa voIIka nosroća – TurcI su počInIII
gonocId na njIma (kao odgovor na armonsku pobunu I pokušaj us-
postavIjanja noovIsno ArmonIjo uz pomoć KusIjo), čoga so I danas
svI ArmoncI boIno sjoćaju. Iočotkom jo 20. st. tako IzgInuIo oko 1
do 1,5 mIIIjuna Armonaca (brojko so razIIkuju), a još Ih so mIIIjun
moraIo IsoIItI – ponajprIjo u Irancusku I SAÐ.
ÐanašnjI jo standardnI armonskI, sIužbonI jozIk ArmonIjo, načI-
njon na osnovI Istočnoga armonskoga dIjaIokta (osnovIca mu jo
araratskI dIjaIokat £rovana, gIavnoga grada ArmonIjo, I dIjaIokat
Araratsko doIIno). CovornIcI su nokoć brojnoga zapadnoga armon-
skoga dIjaIokta u voIIku broju stradaII u gonocIdu 1915. godIno
I posIIjo jor so taj dIjaIokat govorIo na prostorIma povIjosno Ar-
monIjo
68
Izmodu današnjo armonsko-tursko granIco I jozora Van,
danas u Turskoj, odakIo su ArmoncI ugIavnom IstrIjobIjonI odno-
sno protjoranI
69
. ZapadnIm dIjaIoktom govorI I voćIna armonsko-
ga IsoIjonIštva. Tâ su dva dIjaIokta dosta razIIčIta tako da modu
njIma noma modusobnoga razumIjovanja Iako su njIhovo razIIko
prIIIčno mIado. IstočnIm so armonskIm jozIkom, kao standardom,
osIm Armonaca u ArmonIjI, sIužI I armonska dIjaspora u Iranu,
Azorbajdžanu I IndIjI. I na osnovIcI jo zapadnoga armonskoga dI-
jaIokta Izgradon knjIžovnI jozIk kojI jo takodor još u upotrobI. Ðva
knjIžovna jozIka, umjosto kIasIčnoga staroarmonskoga (groboro),
nastaju od 1?. stoIjoća, a dva su so knjIžovna jozIka stabIIIzIraIa
u 19. st. Iako jo pravo vrIjomo postojanja groboro bIIo Izmodu 5. I
11. stoIjoća, on jo, kao prostIžan, učon jozIk, bIo u porabI zapravo
svo do 19. st. JozIk so Izmodu 11. I 1?. stoIjoća smatra srodnjoar-
6?
Io KapadokIjI, području u današnjoj srodIšnjoj Turskoj, danas poprIIIčno udaIjonu
od suvromono ArmonIjo.
68
IovIjosna jo ArmonIja oko 1920. razdIjoIjona Izmodu Tursko, tadašnjoga SSSK-a I
Irana.
69
Ono što danas na sImboIIčkoj razInI najvIšo boII Armonco jo čInjonIca da so Iz njIhova
gIavnoga grada £rovana jasno možo vIdjotI svota armonska pIanIna Ararat, aII da na nju,
s obzIrom na to da jo ona danas dIo Tursko, no mogu stupItI (ArmonIja I Turska nIsu baš
u bajnIm odnosIma, njIhova jo granIca I dan-danas zatvorona).
AKM£NSKI J£ZIK
8?
monskIm, a od 1?. naovamo novoarmonskIm (u svojo dvIjo InačIco).
OsIm dvaju knjIžovnIh jozIka, Istočnoarmonskoga (u ArmonIjI) I
zapadnoarmonskoga (u IsoIjonIštvu), u armonskoj jo crkvI još u po-
rabI I staroarmonskI – grobor.
Armonaca jo u ArmonIjI oko 3 000 000, a svo skupa Ih, s IsoIjonIš-
tvom, Ima oko 6 000 000. Kako su ArmoncI, kako rokosmo, bIII do-
brI trgovcI, tragovI so njIhovIh trgovačkIh koIonIja naIazo posvu-
da. I svakom so od tIh mjosta govorI donokIo drugačIjI dIjaIokat
armonskoga, a tI dIjaIoktI navodno čosto modusobno nIsu razu-
mIjIvI. ArmonskI so tako, modu ostaIIm zomIjama, govorI I u: Tur-
skoj, LIbanonu, Azorbajdžanu, CruzIjI, CIpru, Iranu, Iraku, SIrIjI,
IzraoIu Itd.
88
TOHAKSKI J£ZICI
§ 28 ToharskI su jozIcI otkrIvonI dosta kasno, tok počotkom 20.
st., kao I hotItskI. Sâm jo nazIv Tohori I /ohorshi zapravo najvjo-
rojatnIjo povIjosno notočan. To jo zapravo bIIo Imo jodnoga Iran-
skoga naroda (Τóχαροι), kojo jo zabIIjožIo Horodot, a kojo jo onda
groškom u novIjo doba dano govornIcIma jozIkâ kojo danas zovomo
toharskIma
?0
. SamI ToharI sobo zovu oryo, a svoj jozIk oriś-hono.
Od 1890-Ih su so u području KInoskoga Turkostana (Xīn Jiā ng,
pokrajIna na sjovorozapadu KIno
?1
) vršIIa arhooIoška IstražIvanja.
Njomačka jo znanstvona okspodIcIja došIa u KInoskI Turkostan
1909. godIno I ondjo su, na Iutu svIIo, radIII na Iskopavanju do-
tada nopoznato arhooIoško kuIturo Iz ranoga srodnjoga vIjoka. Tâ
kuItura nIjo bIIa nI kInoska nI turkIjska (danas ondjo pod oštrom
kInoskom dIktaturom žIvI turkIjskI narod IjgurI): po froskama
jo, ondjo nadonIma, bIIo jasno da govornIcI toga jozIka nIsu bIII
azIjatI nogo bIjoIcI – pIavo koso I pIavIh očIju (a I danas so u KIno-
skom Turkostanu još možo naIćI na Ijudo kojI IzgIodom odskaču od
prosjočnIh TurkIjaca). Takvo jo otkrIćo u to vrIjomo bIIo potpuno
noočokIvano. TokstovI su na tom jozIku, odnosno na tIm dvama
srodnIm jozIcIma, bIII pIsanI voć spomInjanIm IndIjskIm pIsmom
brā hnī III nokIm drugIm srodnIm IndIjskIm pIsmIma. JozIk jo bIo
dotada nopoznat, aII su voć prvo površno anaIIzo nodvojbono doka-
zaIo da jo rIjoč o Indoouropskom jozIku, točnIjo o dva bIIskosrodna
Io. jozIka – toharskom A I toharskom B, kojI čIno svoju zasobnu jo-
zIčnu granu.
Toharsku granu dakIo čIno dva jozIka – toharskI A I toharskI B.
OnI su nodvojbono bIIskosrodnI, aII su takodor nodvojbono I dva
zasobna jozIka Iako su vjorojatno bIII modusobno razumIjIvI (ra-
zIIko su bIIo ugIavnom samo fonoIoško). ToharskI so A još nazIva
I /urfonshin (po gradu Turfanu gdjo su, uz grad Karašahr, nado-
nI tokstovI toharskoga A) III IstočnIm toharskIm, a toharskI B hu-
čonshin tj. huśiññe (po gradu Kučā u bIIzInI kojoga su nadonI svI
?0
I jodnom su staroturkIjskom tokstu govornIcI toharskoga nazvanI /uχry što jo onda,
najvjorojatnIjo krIvo, povozano s narodom Tohara kojI so spomInju u grčkIm antIčkIm
IzvorIma kao narod kojI žIvIjašo u BaktrIjI.
?1
Imo na kInoskom značI dosIovno »novo područjo«.
TOHAKSKI J£ZICI
89
tokstovI) III zapadnIm toharskIm. ToharskI so jo B govorIo na ma-
njom području od toharskoga A. IrIjo posvjodočonIh tokstova (Iz-
modu 6. I 8. st.), govornIcI su toharskoga počotkom novo oro (1-3.
stoIjoćo) IzgIoda vIadaII moćnIm KušanskIm Carstvom (današnja
sjovorozapadna IndIja I IakIstan).
ToharskI su spomonIcI ugIavnom Iz razdobIja Izmodu 6. I 8. st. ČI-
nI so da su oba jozIka voć bIIa IzumrIa nogdjo do 1000. godIno. Io-
stojI mIšIjonjo da su toharskI jozIcI, III barom jodan od njIh, voć bIII
mrtvI u doba kada su pIsanI tokstovI na njIma (npr. u budIstIčkIm
samostanIma), odnosno da so toharskI A vIšo nIjo govorIo (osIm
kao IIturgIjskI jozIk u samostanIma), a da so jo toharskI B još rabIo
kao svakodnovnI jozIk no samo modu budIstIčkIm rodovnIcIma no-
go I Izvan samostanâ
?2
. Toharo su, njIhov jozIk I kuIturu, potIsnuII
nadoIazoćI turkIjskI narodI (ponajprIjo IjgurI).
VoćInu toharskIh tokstova (90 %) čIno prIjovodI sa sanskrta III pa-
IIja – zato jo toharskI I bIIo tako Iako odgonotnutI I otkrItI da su
posrIjodI Io. jozIcI. KIjoč jo bIIa ugIavnom o prIjovodIma, a pIsmo jo
(brā hnī) voć otprIjo bIIo dobro poznato. ToharI su u ranom srod-
njom vIjoku bIII budIstI
?3
(u tom području do doIaska IsIama bIjašo
vIšo vjora – kršćanstvo, budIzam, manIhoIzam Itd.). Što so tIčo sa-
čuvanIh spomonIka, ugIavnom su očuvanI samo fragmontI – obIč-
no po jodna strana odrodonoga rukopIsa, a to zato što jo bIo obIčaj
da so prI pogrobu mrtvaca (npr. u poćInama) uza nj ostavI jodna
strana Iz kojoga svotoga toksta. OsIm vjorskIh tokstova, postojo I
nokI gospodarskI I modIcInskI zapIsI, pIsma jodnoga samostana
drugomu, propusnIco za karavano, magIjskI tokstovI Itd., a na to-
harskom jo A očuvano I nošto Izvornoga pjosnIštva.
?2
IzgIoda da su govornIcI toharskoga B, kao nosItoIjI razvIjono kuIturo, s obzIrom na to
da su bIII daIjo proma zapadu, I da su bIII zaštIćonI od TurkIjaca pustInjom I pIanInama,
nošto dužo uspIjovaII odoIjotI asImIIacIjI s turkIjskIm narodIma od govornIkâ toharskoga
A kojI su bIII vIšo na Istoku.
?3
Mogućo jo čak da so jo budIzam Iz IndIjo u KInu pronIo upravo proko Toharâ.
90
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
J£ÐINSTVO BALTOSLAV£NSKOCA
§ 29 Conotsko jo jodInstvo baItosIavonskIh jozIka (odnosno baItIj-
skIh I sIavonskIh jozIka) pItanjo kojo od samIh počotaka porodbo-
noga jozIkosIovIja, pa do danas, IzazIva voIIko raspravo. Iako jo
sIIčnost baItIjskIh (IItavskoga, IatvIjskoga I pruskoga) I sIavonskIh
jozIka očIta I sIIjopcu, mnogI su bIII skIonI, a nokI su tomu skIonI
još I danas, tumačItI to sIIčnostI no gonotskIm srodstvom nogo jo-
zIčnIm dodIrIma, dIjaIokatnom bIIskošću unutar Io. prajozIka Itd.
NIjomac jo August SchIoIchor u 19. stoIjoću prodIagao jodnostavno
rjošonjo: Iz Io. so jo prajozIka razvIo baItosIavonskI prajozIk Iz ko-
joga su so onda razvIII prabaItIjskI I prasIavonskI. LatvIjskI jo jo-
zIkosIovac Jā nIs £ndzoIīņs (Jan £ndzoIIn) smatrao da su svo sIIč-
nostI baItIjskIh I sIavonskIh jozIka nastaIo IntonzIvnIm jozIčnIm
dodIrIma, odnosno da nIsu bIIžo gonotskI srodnI I da nIjo bIIo bsI.
prajozIka. IoznatI jo francuskI IIngvIst AntoIno MoIIIot, u roakcIjI
na propojodnostavIjonu SchIoIchorovu toorIju, IznIo tozu da su sIIč-
nostI baItIjskoga I sIavonskoga nastaIo sIučajno, noovIsnIm uspo-
rodnIm razvojom I da nIkada nIjo bIIo bsI. prajozIka. NajboIjom so
od ovIh starIh toorIja čInI ona poIjskoga IIngvIsta Kozwadowsko-
ga kojI jo smatrao da su sIIčnostI baItIjskoga I sIavonskoga pIod no
samo gonotsko srodnostI, odnosno čInjonIco da su so razvIII Iz za-
jodnIčkoga, bsI. prajozIka, nogo I pIod kasnIjIh jozIčnIh dodIra.
Iromda nokI jozIkosIovcI još nI danas Iz nokIh čudnIh razIoga no
prIhvaćaju gonotsko jodInstvo bsI. jozIkâ, zapravo noma sumnjo da
jo bsI. prajozIk, Iz kojoga su so razvIII I baItIjskI I sIavonskI jozIcI I
kojI so dâ sasvIm IIjopo I rokonstruIratI, postojao, I da bsI. jozIcI do-
Ista jesu gonotskI srodnI
?4
.
?4
Jasan so dokaz za to vIdI u prozodIjI. Isp. II so prImjorIco pomIčnI nagIasak u skIo-
nIdbI rIjočI »zIma« u hrvatskom I u IItavskom, očIto jo da takvo podudaranjo nIjo mogIo
nastatI sIučajno III jozIčnIm dodIrom – hrv. dIj. N. cīno , C. cine , A. cı nu, N. mn. cı ne ~
IIt. N. žienò, C. žieno s, A. žie ną, N. mn. žie nos (N. I C. jd. Imaju u obama jozIcIma nagIa-
sak na kraju, a A. jd. I N. mn. nagIasak na počotku).
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
91
IOÐJ£LA BALTOSLAV£NSKIH J£ZIKA
TradIcIonaIno so baItosIavonskI jozIcI dIjoIo jodnostavno na baI-
tIjsko jozIko I na sIavonsko jozIko. No, postojI I druga, novIja po-
djoIa koju su šozdosotIh godIna prošIoga stoIjoća prodIožIII ruskI
IIngvIstI VjačosIav Vs. Ivanov I VIadImIr N. Toporov – onI su prvI
posumnjaII no sa mo u bsI. jodInstvo, nogo I u baItIjsko jodInstvo,
odnosno smatraju da so bsI. prajozIk nIjo rascIjopIo na baItIjsku I
sIavonsku granu nogo da jo podjoIa odmah bIIa na zapadnobaItIj-
sku granu, IstočnobaItIjsku granu I na prasIavonskI. IrItom pra-
sIavonskI zapravo smatraju sa mo jodnIm porIfornIm I InovatIvnIm
bsI. jozIkom odnosno dIjaIoktom kojI jo, spIotom povIjosnIh okoI-
nostI, IzvršIo nagIu okspanzIju I prokrIo svo ostaIo bsI. dIjaIokto
osIm onIh na rubnIm područjIma Iz kojIh su so razvIII IItavskI, Ia-
tvIjskI I staropruskI
?5
. ČInI so da bI taj modoI mogao bItI I najbII-
žI IstInI. Iotvrduju ga no sa mo novIja IstražIvanja staropruskoga
(kao prodstavnIka zapadnobaItIjsko grano)
?6
, nogo I nokI arhooIoš-
kI tragovI I povIjosno IndIcIjo. ČInI so da su BaIto od SIavona odvo-
jIII Isprva CotI. IrIjo rascjopa jo IzgIoda postojaIa noka vrsta dIja-
Iokatnoga kontInuuma, na čIjom jo rubu bIo InovatIvnI dIjaIokat Iz
kojoga ćo posIIjo nastatI prasIavonskI.
NagIa jo oskpanzIja prasIavonskoga u 6. I ?. stoIjoću (oko 600. so
godIno jodInstvonI prasIavonskI jozIk govorIo od SoIuna do Nov-
goroda u KusIjI
??
)
?8
proma nokIma povozana sa spokuIatIvnom hI-
potozom da jo prasIavonskI zapravo bIo hoine avarsko državo, od-
nosno jozIk admInIstracIjo I vojno upravo avarskoga kaganata u
Istočnoj £uropI
?9
. Zna so Iz povIjosnIh Izvora da su SIavonI I AvarI
zajodno napadaII BIzant I opsjodaII CarIgrad
80
. AvarI su proma toj
?5
Jasno jo, rocImo, da so nokoć baItIjskI govorIo svo do Moskvo I da ga jo ondjo naknad-
no zatro sIavonskI. BaItIjskI su tragovI jasnI u hIdronImIjI (ImonIma rIjokâ, jozorâ Itd.) toga
područja. NIjo jasno koIIko jo I kako taj baItIjskI doIsta bIo razIIčIt od prasIavonskoga.
?6
Za takav odnos dvIju baItIjskIh grana I sIavonskoga što so tIčo osobnIh zamjonIca,
vIdI KapovIć 2006.
??
IraktIčkI jo čItava kontInontaIna Crčka, osIm gradova, bIIa posIavonjona što jo vId-
IjIvo po mnogIm sIavonskIm toponImIma ondjo (npr. na IoIoponozu). Tok jo posIIjo to sta-
novnIštvo opot grocIzIrano pod utjocajom prostIžna grčkoga jozIka kao sIužbonoga jozIka
vIastI, osIm u pojodInIm onkIavama (prImjorIco oko SoIuna) gdjo so još govorI sIavonskI.
?8
Čosto so razIIkuju nazIvI prasIavonskI – kao Imo prajozIka Iz kojoga so mogu IzvostI
svI sIavonskI jozIcI, kojI jo bIo vIšo-manjo jodInstvon I govorIo so oko 600. godIno, I općosIa-
vonskI – kao kasnIjI jozIk (Izmodu ?. I 9. st.) u kojom su so voć, uz svosIavonsko, dogadaIo
I promjono kojo su obuhvaćaIo samo noko sIavonsko jozIko. Isp. npr. HoIzor 200?: 15-20.
?9
IrItsak 1983.
80
KasnIjI povIjosnI IzvorI, kao npr. De oJninis/ronJo inperio KonstantIna IorfIrogo-
nota, čosto mIjošaju Avaro I SIavono no pravoćI nakon nokoIIko stoIjoća vIšo jasnē razIIkē
Izmodu njIh.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
92
protpostavcI u toj državI odnosno savozu bIII tanak sIoj vojno arI-
stokracIjo, dok su SIavonI bIII zapravo sa mo vojnIčkI staIož – ratnI-
cI (dakIo nIsu bIII narod III otnIčka skupIna u pravom smIsIu to rI-
jočI). NjIhov jo, sIavonskI jozIk – Isprva možda sa mo jodan mjosnI
govor, koInoIzIran postao linguo fronco avarsko državo. Tako so
dobro možo objasnItI čInjonIca da so prasIavonskI mogao tako brzo
rašIrItI po čItavoj Istočnoj £uropI – od BaItIka do IoIoponoza I od
KusIjo I IkrajIno do današnjo Istočno Njomačko (Hamburga) I Au-
strIjo
81
, kao I čInjonIca da su AvarI jako brzo asImIIIranI no osta-
vIvšI praktIčkI nIkakvIh jozIčnIh tragova.
Tâ jo nagIa okspanzIja prasIavonskoga IzbrIsaIa voćInu IdIoma bsI.
dIjaIokatnoga kontInuuma tako da su nam danas od svIh tIh jozI-
ka ostaIo samo trI voć spomonuto grano – IstočnobaItIjska, zapad-
nobaItIjska I sIavonska.
ZapadnobaItIjskI su jozIcI danas IzumrII staropruskI I jatvInškI
82
.
IstočnobaItIjskI jozIcI su IItavskI I IatvIjskI. SIavonskI so jozIcI dI-
joIo (zomIjopIsno) na Istočno (ruskI, bjoIoruskI, ukrajInskI I rusIn-
skI), zapadno (čoškI, sIovačkI, gornjoIužIčkI, donjoIužIčkI, poIjskI,
kašupskI to IzumrII sIovInskI, pomoranskI I poIapskI) I južno (sIo-
vonskI; hrvatskI, bošnjačkI, crnogorskI, srpskI
83
; makodonskI, bu-
garskI). VaIja napomonutI da jo podjoIa sIavonskIh jozIka na sā mo
jozIko gotovo IskIjučIvo podjoIa standardnIh jozIka. Zato jo I oprav-
dano govorItI o hrvatskom, bošnjačkom, crnogorskom I srpskom
standardnom jozIku. CIodano gonotsko-dIjaIoktoIoškI svI sIavon-
skI jozIcI tvoro dIjaIokatnI kontInuum I granIco jozIka I dIjaIokata
nIsu uopćo jasno
84
. Zato so sIavonskI jozIcI u načoIu uvIjok dIjoIo
proma standardnIm jozIcIma – orIjontIramo II so čIsto gonotsko-dI-
jaIoktoIoško-strukturaInIm krItorIjIma, nomogućo jo smatratI po-
sobnIm jozIcIma no sa mo hrvatskI I srpskI, nogo I makodonskI I
bugarskI, čoškI I sIovačkI, ruskI, bjoIoruskI I ukrajInskI Itd. ÐakIo,
81
SIavonskI su so jozIcI oko godIno 800. govorIII svo do IInIjo Trst – Hamburg na zapa-
du. IosIIjo su potIsnutI natrag proma Istoku.
82
VaIja roćI da jo sa mo manjIna baItIjskIh jozIka ostaIa, pa makar I oskudno, posvjo-
dočona. Ðosta jo baItIjskIh jozIka odnosno dIjaIokata IzgIoda nostaIo boz traga, ostavIvšI
čosto sa mo svojo Imo, a katkada nI to.
83
ÐIjaIokatskI gIodano – čakavskI, kajkavskI, štokavskI I torIačkI (posobno narjočjo
južno SrbIjo bIIsko no samo štokavskomu, čIjIm so dIjaIoktom katkada, no baš srotno, I
smatra, nogo I bugarskomu, I s dosta osobIna baIkanskoga jozIčnoga savoza).
84
ÐIjaIokatnI jo kontInuum prokInut u AustrIjI gdjo su so CormanI naknadno opot
prošIrIII na Istok, u IanonIjI kamo su u 9. st. došII MadarI, u Kumunjskoj gdjo jo Ipak s
vromonom provIadao romanskI rumunjskI govor, Izmodu Čoško I IoIjsko gdjo jo čoškI na
sjovornIm granIcama I poIjskI na južnIm bIo IstIsnuo njomačkI (ondjo jo današnjI dodIr
čoškoga I poIjskoga jako mIad – pIod protjorIvanja NIjomaca nakon II. svjotskoga rata) I
Izmodu IužIčkIh jozIka I poIjskoga I čoškoga kojI su takodor dugo bIII odsjočonI njomačkIm
govornIm područjom.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
93
jasno jo da jo InzIstIranjo na »srpskohrvatskom« jozIku, još uvI-
jok prošIrono modu stranIm znanstvonIcIma, IskIjučIvo proIzvod
IgnorancIjo I InortnostI, a no kakvo »znanstvonostI«. Io Istom bI so
»znanstvonom« krItorIju, gIodamo II dIjaIokto, onda moraIo govorI-
tI I o makodonsko-bugarskom, čoško-sIovačkom
85
Itd.
IrobIomI postojo I prI odrodIvanju I dIjoIjonju manjIh jodInIca unu-
tar sIavonskoga. JodInstvo jo IstočnosIavonskIh jozIka jasno, s ob-
zIrom na to da su so praktIčkI svI razvIII Iz staroruskoga. Isto ta-
ko, I zapadnosIavonskI so jozIcI mogu uzImatI kao gonotska skupI-
na promda su, rocImo, nokI srodnjosIovačkI govorI mnogIm IzogIo-
sama povozanI s južnosIavonskIm jozIcIma (pogotovu hrvatskIm
dIjaIoktIma) to so no mogu IzvostI Iz kakva prazapadnosIavonsko-
ga. No pItanjo jo južnosIavonsko grano jako sporno I čInI so da
bI ona Iako mogIa bItI nopostojoćom I da su južnosIavonskI jozIcI
sa mo »ostatak« – onI sIavonskI jozIcI kojI nIsu nI IstočnI nI zapad-
nI. IrobIom jo u tom što jo jako maIo IzogIosa kojo bI bIIo bIIjožIto
sa mo za južnosIavonskI I kojo bI nam govorIIo da jo doIsta bIIo juž-
nosIavonskoga prajozIka. ČInI so da bI južnosIavonska grana mo-
gIa bItI sa mo zomIjopIsno odrodonjo jor so rokonstrukcIjom prajozI-
ka od južnosIavonskIh jozIka dobIva prasIavonskI, a no kakav po-
soban južnosIavonskI prajozIk.
OsIm toga, nIjo jasno kako vaIja svrstatI to trI grano sIavonskIh
jozIka. IostojI vIšo toorIja: nokI dIjoIo sIavonsko jozIko jodnostav-
no na trI grano – Istočnu, zapadnu I južnu. ÐrugI Ih dIjoIo na dvIjo
grano – zapadnu I jugoIstočnu, a zatIm jugoIstočnu dIjoIo na Istoč-
nu I južnu
86
. Troća jo mogućnost da so prasIavonskI prvo podIjoIIo
na sjovornu I južnu skupInu, da bI zatIm Iz sjovorno skupIno nasta-
Ia Istočna I zapadna
8?
. To trI mogućnostI dodatno romotI čInjonIca
da sIavonskI jozIcI čIno dIjaIokatnI kontInuum pa nokI sIovačkI dI-
jaIoktI, rocImo, Imaju južnosIavonskIh osobIna, nokI sIovonskI dI-
jaIoktI Imaju zapadnosIavonskIh osobIna I sI. OsIm toga, kako ro-
kosmo, južnosIavonskI I nIjo pravI gonotskI čvor u podjoII, nogo jo
85
JodIna jo razIIka tâ što su spomonutI MakodoncI I SIovacI npr. namjorno uzoII za
svojo standardno jozIko ono dIjaIokto kojI su što razIIčItIjI od bugarskoga I čoškoga stan-
dardnoga jozIka, što nIjo sIučaj s hrvatskIm I srpskIm – oba su nastaIa na osnovI štokav-
skoga, aII svojodno razIIkâ Ima dovoIjno da so možo govorItI o dvama standardnIm jozI-
cIma. Conotsko-dIjaIoktoIoškI gIodano, dakako da jo sav štokavskI jodan sustav, odnosno
jodan jozIk, Iako postojI dosta starIh razIIka, katkada naknadno potrtIh posIjoturskIm
soobama, Izmodu zapadnoštokavskIh govora (povozanIh nokIm zajodnIčkIm IzogIosama s
čakavskIm I kajkavskIm govorIma) I IstočnoštokavskIh govora.
86
I nazIvI so mogu od autora do autora razIIkovatI.
8?
IrobIom jo u tomo što IstočnosIavonskI jozIcI dIjoIo noko osobIno sa zapadnosIavon-
skIm jozIcIma, a noko s južnosIavonskIma. OdatIo I razIIčIta svrstavanja – nokI gonotskI
vožu IstočnosIav. s južnosIav., a nokI sa zapadnosIav.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
94
vIšo »ostatak«, tako da, ako to prImIjonImo na ovo toorIjo dobIjomo,
rocImo, u troćoj to da so jugoIstočna skupIna raspaIa tako da su so
odvojIII IstočnI jozIcI, a da su južnI jozIcI sa mo »ostatak« – onI jugo-
IstočnI sIavonskI jozIcI kojI nIsu IstočnI. OsIm toga, postojI I čotvrta
toorIja (koju zastupa austrIjskI sIavIst Coorg HoIzor) da uopćo noma
smIsIa govorItI o posobnIm granama sIavonskoga I da nIkada nIjo
nI bIIo zapadnosIavonskoga III južnosIavonskoga prajozIka nogo da
su so svI sIavonskI jozIcI/dIjaIoktI razvIII Izravno Iz prasIavonskoga
boz posrodnIh moduprajozIka, prI čom su so IzogIoso šIrIIo na razno
načIno. Takva protpostavka IzgIoda najboIjo odgovara stvarnomu
stanju I IogIcI stvarî. Takodor vaIja roćI da zasobno stojo I tzv. sjo-
vorozapadnI sIavonskI govorI (npr. oko Novgoroda na sjovorozapadu
KusIjo), danas IzumrII, za kojo so obIčno tvrdI da nIsu provoII 2. pa-
IataIIzacIju (psI. *kaIna > *cěna) koja jo provodona u svIm ostaIIm
sIavonskIm jozIcIma (sItuacIja jo tu sa sjovorozapadnoruskIm IzgIo-
da maIo kompIIcIranIja nogo što so obIčno mIsII, vIdI § 51).
BALTIJSKI J£ZICI
§ 30 Kako rokosmo, nIjo sIgurno jo II uopćo bIIo prabaItIjskoga jo-
zIka. ČInI so da su dvIjo posvjodočono, prožIvjoIo grano baItIjsko-
ga, Istočna I zapadna, razIIčIto jodna od drugo Izvorno kao I sva-
ka posobno od prasIavonskoga. StaropruskI so bItno razIIkujo od
IItavskoga I IatvIjskoga. To nojodInstvo baItIjskoga potvrdujo I čI-
njonIca da su BaItI od samoga počotka podIjoIjonI na nIz razIIčItIh
pIomona.
I zapadnobaItIjsko jozIko, osIm staropruskoga I jatvInškoga, uIa-
zo I IzumrII I gotovo nIkako posvjodočonI kurskI I gaIIndskI, a u
IstočnobaItIjsko zomgaIskI I soIonskI.
STAKOIKISKI
StaropruskI (prū sishon) jo jodInI zapadnobaItIjskI jozIk kojI jo ko-
IIko-toIIko posvjodočon. On so jo govorIo na području nogdanjo
Irusko (danas ugIavnom u IoIjskoj) – oko KönIgsborga (KaIInjIn-
grada) u današnjoj KusIjI, sjovornoj IoIjskoj to na području današ-
njo jugozapadno LItvo.
Irusku jo u 13. st. koIonIzIraIa Njomačka. KoIonIzacIju jo prodvo-
dIo njomačkI vItoškI rod Toutonaca. NjIhova jo država, zbog staI-
no okspanzIjo, bIIa u sukobu s LItvom, KusIjom I IoIjskom. NIjom-
cI su Iruso nakon ratova uspjoII podčInItI, a zatIm I pokrstItI. Iz
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
95
najranIjoga doba od jozIčnIh su nam tragova ostaIa sa mo Imona.
IruskI jo jozIk posvjodočon tok od 14. st. kada jo voć počoo poma-
Io IzumIratI I kada su so IrusI voć bIII počoII navoIIko ponjomčIva-
tI. StaropruskI jo po svom sudoćI Imao vIšo razIIčItIh dIjaIokata, a
ta so dIjaIokatna razIIčItost odrazIIa I u staropruskIm spomonIcI-
ma. I pruskom jo katokIzmu Iz 1545. (vIdI doIjo), notko rukom oko
1?00. godIno zapIsao: »Ovaj jo staropruskI jozIk danas potpuno no-
stao. JodInI jo starac, kojI žIvIjašo na Kurskoj provIacI
88
I kojI još
govorašo pruskI, umro 16??. promda još Ima nokIh naIIk njomu«.
ÐakIo, čInI so da jo 16??. umro posIjodnjI III jodan od posIjodnjIh
IzvornIh govornIka pruskoga. Možda jo još kratko vrIjomo ostaIo
nošto govornIka pruskoga (čak I do počotka 18. stoIjoća), aII to no
možomo znatI.
Iako po svoj prIIIcI voć počotkom 18. stoIjoća vIšo nItko no govorI
pruskI, IrusI su Ipak zadržaII još noko vrIjomo svIjost o svojoj po-
sobnostI. Mnoga su današnja njomačka prozImona zapravo porIjo-
kIom pruska, a mnogI su poznatI NIjomcI zapravo bIII IrusI. Tako
so jo I sIavnI njomačkI kancoIar BIsmarck zapravo smatrao Iru-
som, a I carska jo njomačka dInastIja HohonzoIIorn koja so jo u 19.
stoIjoću namotnuIa Njomačkoj bIIa zapravo pruska dInastIja. IrI-
ča kažo da jo BIsmarck jodva nagovorIo Irusa WIIhoIma Hohon-
zoIIorna da so Iz poIItIčkIh razIoga okrunI za njomačkoga cara
89
.
IrusI su I u LatvIjI dosta dugo zadržaII svoj posoban IdontItot, no
konačno Ih jo potpuno nostaIo, I IrusI su so konačno I otnIčkI, kao
davno prIjo jozIčno, ukIopIII ugIavnom u njomačkI narod. IrusI su
I Iruska danas sa mo povIjosnI pojam.
STAKOIKISKI SIOM£NICI
StaropruskI nam jo poznat ugIavnom Iz 5 dužIh tokstova očuva-
nIh na njom. NajstarIjI jo tokst Llbinšhi rječnih Iz 14. st. u kojom
su zabIIjožono 802 prusko rIjočI s prIjovodom na (nIsko)njomačkI.
Taj jo rjočnIk najvjorojatnIjo nastao nogdjo na zapadu Irusko, u
IomosanIjI (usp. stprus. poneJion »šuma«), aII IzgIoda da jo au-
tor rjočnIka svoj jozIčnI matorIjaI skupIjao Iz vIšo staropruskIh dI-
jaIokata. Ovaj rjočnIk nIjo sIožon po abocodI nogo po značonjskIm
poIjIma I u načoIu jo rIjoč sa mo o popIsu rIjočî – noma zabIIjožonIh
ročonIca. Imo jo dobIo proma samostanu £IbIngu.
88
IrovIaka u današnjoj KaIInjIngradskoj obIastI I djoIomIco u LItvI.
89
Od drugIh poznatIh Irusa možomo spomonutI I jodan nosIavan prImjor – jodan jo od
nacIstIčkIh voda, zIogIasnI Hormann CörIng, takodor bIo zapravo Irus.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
96
S počotka 16. st. potjočo Bječnih Sinono Crunouo, ukIopIjon u
Prushu hronihu Istoga autora. Ovaj jo rjočnIk puno manjI od oI-
bInškoga, Ima sa mo stotInjak rIjočI I nokoIIko fraza, a nIjo nI pro-
tjorano pouzdan jor sâm autor, SImon Crunau, IzgIoda uopćo nIjo
znao pruskI. Tako mu so jo I dogodIIo da jo pogroškom zapIsao vjo-
rojatno kuronskI Oče noš mIsIoćI da jo pruskI.
Iz ova dva rjočnIka, postojo još 3 duIja toksta – 3 protostantska
katokIzma. Kako jo jodno od gIavnIh načIna šIronja protostantIz-
ma bIIo provodonjom vjorskIh tokstova na narodno jozIko, tako su
katokIzmI Iz toga razIoga bIII provodonI I na voć IzumIrućI staro-
pruskI. Prti jo ho/ehicon, prIjovod Luthorova katokIzma, objavIjon
1545. godIno nastojanjom pruskoga vojvodo AIbrochta od Brando-
nburga (1490-1568) kojI jo bIo prIhvatIo protostantIzam. Taj jo prI-
jovod bIo očajan – dosIovan I ropskI prIjovod njomačkoga IzvornI-
ka. Kako jo taj prIjovod bIo tako Ioš, vojvoda ga jo AIbrocht još Isto
godIno opot Izdao (Drugi ho/ehicon) u novom, tobožo popravIjonu,
Izdanju. No nI taj prIjovod nIjo bIo puno boIjI. Iako jo posrIjodI IstI
tokst u obama IzdanjIma toga katokIzma, tâ so dva katokIzma ra-
zIIkuju u nokIm fonoIoškIm osobInama jor so čInI da jo autor dru-
goga Izdanja Imao drugačIjo Informanto od autora prvoga Izdanja.
TroćI so jo, najboIjI I najkorIsnIjI, katokIzam – LnchiriJion (prIjo-
vod Luthorova Mologo ho/ehicno) – pojavIo 1561. To jo najvoćI I
najboIjo tj. najtočnIjo napIsan staropruskI tokst. IrovodItoIj bIjašo
AboI WIII, njomačkI pastor I profosor, kojI jo bIo IIngvIstIčkI nada-
ron pa jo čak pokušavao zapIsatI I staroprusko nagIasko. Zato jo
LnchiriJion jako važan no samo za staropruskI nogo I za baIto-
sIavIstIku općonIto. StaropruskI su katokIzmI pIsanI na Istočnom,
sambIjskom dIjaIoktu (Sonbijo, njom. SonlonJ).
OsIm ovIh 5 kanonskIh staropruskIh tokstova, nadono jo I vIšo
kratkIh zapIsa na staropruskom. NajpoznatIjI jo Bocelshi epigron
otkrIvon 19?3. kojI gIasI: Koyle rehyse. /honeou lobonoche /heuel-
yse. Lg. hoy/e. poy/e. nyhoy/e. pennego Joy/e. što u prIjovodu značI
otprIIIko: »Zdravo, gospodIno! LIjončIno, dobar sI, strIko! (Ako) žo-
IIš pItI, a no datI novaca« (postojI vIšo razIIčItIh prIjovoda).
JATVINŠKI (sudovIjskI)
90
JatvInzI su baItIjskI narod kojI jo žIvIo u srodnjom vIjoku nogdjo
na granIcI Izmodu današnjo IoIjsko I BjoIorusIjo (oko rIjoko Na-
row). JatvInzI su nam do ‘?0-Ih godIna prošIoga stoIjoća bIII pozna-
90
VaIja napomonutI da so jatvInškIm nazIva I još jodan IzumrII baItIjskI jozIk, nopovo-
zan s ovIm.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
9?
tI IskIjučIvo po toponImIjI I Iz ruskIh srodnjovjokovnIh Izvora. No
‘?0-Ih jo sIučajno pronadon jodInI jatvInškI spomonIk. I BjoIoru-
sIjI jo mIadIć po Imonu ZInov, kojI jo u sIobodno vrIjomo amatorskI
skupIjao staro stvarI, kupIo od jodnoga svoćoníka rukopIs, Imonom
Pogońshie guory c Noreuu (»IoganskI govorI Iz Narowa«), dIjoIom
pIsan na poIjskom jozIku, a dIjoIom na nokom nopoznatom, »po-
ganskom« jozIku. No, na nosroću po taj rukopIs, ZInov so posvadao
s matorom koja jo onda u bIjosu spaIIIa taj noprocjonjIvo vrIjodan
rukopIs. Ia Ipak, kao sroća u nosroćI, ZInov jo uspIo prIjo toga na-
pravItI bIIjoško po tom rukopIsu kojo jo naknadno posIao poznato-
mu baItIstu VIadImIru Toporovu. Iako ZInovIjovo bIIjoško sadržo
puno pogrošaka, nodvojbono jo dokazano da jo tu uIstInu posrIjodI
pravI prIjopIs autontIčna jatvInškoga toksta. Taj jo kratkI jatvInš-
ko-poIjskI rjočnIk (Ima 215 rIjočI svo skupa), Pogońshie guory c
Noreuu, IzgIoda napIsao nokI poIjskI svoćonIk oda bI mogao propo-
vIjodatI jatvInškomu puku na njIhovu jozIku.
Ostali zapadnobaltijski jezici – ovamo ubrajamo sIabo posvjodočon
kurskI, čIjI jo zapadnobaItIjskI poIožaj sporan, I gaIIndskI.
KIKSKI (kuronskI, kurškI)
CovorIo so jo na baItIčkoj obaII današnjo LItvo I LatvIjo. Kuron-
co su u 13. stoIjoću, kao I Iruso I LatvIjco, pokorIII ToutoncI. Od
15. su stoIjoća pod IItavskom upravom, a kurskI jo nostao nogdjo u
1?. stoIjoću. AsImIIIrao ga jo IItavskI – tamošnjI IItavskI I IatvIjskI
dIjaIoktI još pokazuju noko tragovo staroga kurskoga. TragovI so
kuronskoga vIdo I u IIvskom (uraIskom jozIku kojI so govorI u La-
tvIjI). KurskIm so nIkada nIjo pIsaIo, od njoga su nam ostaIa sa mo
Imona to tragovI u drugIm jozIcIma I dIjaIoktIma. JodInI nam jo
mogućI tokst kurskoga očonaša Iz stprus. Bječniho Sinono Cru-
nouo.
CALINÐSKI
CaIIndskI so govorIo u južnoj Iruskoj. Kao I SudovIjco (JatvIngo), I
CaIIndo spomInjo ItoIomoj u svojom opIsu naroda £uropo. IzgIoda
da jo gaIIndskI Izumro nogdjo u 14. st. OstavIo jo jako maIo trago-
va, nIjo so pIsao, a nokI ga smatraju sa mo pruskIm dIjaIoktom. Ca-
IIndI su (Голядь), kojI so spomInju u ruskIm kronIkama, žIvjoII u
IrImoskovIju, a no u Iruskoj.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
98
LITAVSKI
§ 31 LItavcI su, zajodno s LatvIjcIma, praktIčkI zadnjI pokršton I
opIsmonjon ouropskI narod. I danas jo ondjo još uvIjok strašno jak
poganskI oIomonat u foIkIoru Iako su sIužbono katoIIcI.
LItva jo u prošIostI bIIa puno voća I moćnIja nogo što jo to danas.
Nokoć jo IItavsko govorno područjo obuhvaćaIo I voIIkI dIo današ-
njo BjoIorusIjo. LItavskI jo vIadar CodImInas u 13. stoIjoću organI-
zIrao LItvu kao državu I ona jo u 13. I 14. stoIjoću bIIa jako moćna.
BIjašo to posIjodnja poganska država u £uropI. CodImInasov jo na-
sIjodnIk vjorskI poprIIIčno vrIudao – prvo jo postao pravosIavcom,
zatIm so jo obratIo na katoIIčanstvo, da bI so konačno u 14. stoIjoću
LItva opot vratIIa poganskoj vjorI. Tok jo srodInom 1386. sIužbono
prIhvaćono katoIIčanstvo kada so IItavskI vIadar JogaIIa morao po-
krstItI žonoćI so poIjskom kraIjovnom JadwIgom. LItavcI su do da-
na današnjoga ostaII katoIIcI (danas jo katoIIkâ oko ?0-80%, proma
razIIčItIm procjonama), kao I IoIjacI, Iako jo prva knjIga tIskana na
IItavskom bIIa protostantskI katokIzam I Iako su I LItva I IoIjska
u 16. stoIjoću bIIo na razmodI Izmodu katoIIčanstva I protostantIz-
ma. VaIja napomonutI da jo obIčan IItavskI puk još nokoIIko stoIjoća
nakon sIužbonoga prIhvaćanja katoIIčanstva zapravo ostao vjoran
svojIm starIm poganskIm obIčajIma I vjorovanjIma, koja su u no-
kIm obIIcIma prožIvjoIa svo do 19. stoIjoća. I 14. stoIjoću I nokoIIko
stoIjoća posIIjo, kršćanI su zapravo bIII sa mo pIomIćI (kojI su, za ra-
zIIku od puka, osIm toga, govorIII poIjskI, a no IItavskI).
CodIno 1410. udružono IItavsko-poIjsko snago, pod vodama Vyta-
utasom I JogaIIom, nanoso konačan poraz njomačkomu toutonsko-
mu rodu u bItcI kod ŽaIgIrIsa (CrunwaId-Tannonborg). LItva su I
IoIjska zatIm ušIo u porsonaInu unIju. Na čoIu jo novo državo bIIa
IItavska dInastIja JagoIovIća (proma osnIvaču JogaIII – poIj. Jogi-
eło), aII jo provagu u novoj državI zbog voIIčIno, u svakom pogIodu,
ImaIa IoIjska – I kuIturno I jozIčno
91
. LItavsko so pIomstvo tada
posvo poIonIzIra I u 16/1?. stoIjoću voć govorI sa mo poIjskI. LItav-
skI tada još nIjo bIo pIsan jozIk, sIužbonI su jozIcI bIII prIjo svoga
IatInskI I nošto maIo starobjoIoruskI. Od 16. stoIjoća kao sIužbonI
jozIk – svo vIšo provIadava poIjskI. LItavskI jo govorIo sa mo obIč-
nI sIromašan I još nopokršton puk. LItavskI su do kraja 19. stoIjo-
ća govorIII gotovo IskIjučIvo soIjacI. I to jo doba, rocImo, u VIInI-
usu bIIo svoga 5-10% LItavaca (I danas Ih jo ondjo manjo od 60%).
VoćInu su stanovnIštva čInIII ŽIdovI (oko 1/3 stanovnIštva, ugIav-
91
IsporodI sIIčnu sItuacIju sa Škotskom I £ngIoskom.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
99
nom pobIjonI posIIjo u II. svjotskom ratu) I IoIjacI (takodor oko 1/3
stanovnIštva) to ruska admInIstracIja (10 do 15%). To so dobrano
odrazIIo I na vIInIuskI IItavskI. Stanjo so za IItavskI poboIjšava u
19. stoIjoću kada počInjo voIIk IIngvIstIčkI Intoros za IItavskI kao
novjorojatno arhaIčan Io. jozIk, a pogotovu u kratkom razdobIju II-
tavsko noovIsnostI Izmodu dvaju svjotskIh ratova (1918-1940) ka-
da jo postao sIužbonI jozIk LItvo. I LItvI jo danas 84% LItavaca.
Od manjIna jo najvIšo Kusa I IoIjaka (skupa maIo vIšo od 10%).
LItavskI jo kao standardan jozIk Izgradon tok krajom 19. I počot-
kom 20. st. kada jo provodona I pravopIsna roforma pa so IItavskI
danas pIšo sIIčno ostaIIm srodnjoouropskIm (sIavonskIm) jozIcIma,
modu njIma I hrvatskomu (u IItavskom pravopIsu postojo znakovI
č, ž, š, Jž prImjorIco). LItavskI so dIjoII na dva dIjaIokta (oba jako
bItna za IndoouropoIstIku): aukštaItskI (na osnovI jo južnIh govora
zapadnoaukštaItskoga dIjaIokta, danas zapravo IzumrIIh, nastao
IItavskI standard) I na žomaItskI. AukštaItskI so (gornjoIItavskI)
govorI govoro na jugoIstoku LItvo I u susjodstvu, u IoIjskoj I Bjo-
IorusIjI, dok so žomaItskI, donjoIItavskI (kojI jo arhaIčnIjI od auk-
štaItskoga) govorI na sjovorozapadu današnjo LItvo, oko KIaIpėdo I
južno, proma danas ruskomu KaIInjIngradu (KönIgsborgu).
LITAVSKI SIOM£NICI
LItavskI jo posvjodočon od počotka 16. stoIjoća. NajstarIjIm so za-
pIsom smatra IItavska moIItva Iz IatInskoga rukopIsa Troc/o/us
socerJo/olis Iz 1503. Iz 1515. potjoču Dcuhijshe noli/te, a posIIjo
počInjo tIskanjo vjorskIh – protostantskIh I proturoformacIjskIh –
tokstova. IruskI so, voć spomonutI, vojvoda AIbrocht od Brando-
nburga brInuo da so roformacIjska djoIa provodo I na IItavskI pa
tako srodInom 16. st. IzIazo Mažvydasova djoIa (Martynas Ma-
žvydas bIjašo podanIk na njomačkom dvoru) – prva jo tIskana
knjIga na IItavskom bIIa Mažvydasov prIjovod Ko/ehicno Iz 154?.
Iz 1595. potjočo katoIIčkI Ko/ehicon, a Iz 1599. Pos/illo – oba djoIa
autora MIkoIajusa Ðaukšo. ÐaukšInI su tokstovI od noprocjonjIvo
važnostI za baItosIavIstIku no sa mo zato što su jako arhaIčnI, nogo
I zato što su akcontuIranI I prodstavIjaju nam dragocjon Izvor po-
dataka o staroIItavskoj akcontuacIjI (koja jo bItna no sa mo za bsI.
jozIko nogo I za rokonstrukcIju Io.). IrIjovod jo Biblije Johannosa
Brotkoa/Brotkū nasa (15?9-1590) nažaIost ostao noobjavIjon. CodI-
no 1620. IzIazI prvI poIjsko-IatInsko-IItavskI rjočnIk, Dic/ionoriun
/riun linguorun KonstantInasa ŠIrvydasa, a 1653. prva IItavska
gramatIka, Cronno/ico Li/uonico ÐanIoIa KIoIna. Na IItavskom
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
100
su Isprva sva djoIa, osIm onIh gramatIčkIh, bIIa pobožno naravI –
noma IIjopo knjIžovnost svo do 18. st. kada IzIazI hoksamotarskI
spjov ChrIstIana ÐonoIaItIsa – Mė/oi »CodIšnja doba«.
LATVIJSKI (IotonskI)
LatvIjskI jo, kao I IItavskI, posvjodočon od 16. st. LatvIju su, kao I
Irusku, bIII osvojIII ToutoncI. KIga jo pod njIma postaIa voIIko tr-
govačko srodIšto. ZahvaIjujućI njomačkomu utjocaju, LatvIja jo, za
razIIku od LItvo, u voIIkoj mjorI prošIa na protostantIzam. Ðanas
jo ondjo Ipak najvIšo katoIIka, tok nošto manjo Iutorana (kojI su bI-
II najbrojnIjI prIjo sovjotsko okupacIjo), a na troćom su mjostu pra-
vosIavcI.
Kao I IItavskI, I IatvIjskI so kao standardnI jozIk razvIja tok od
kraja 19. st., a procvat dožIvIjava u razobIju noovIsnostI Izmodu
dvaju svjotskIh ratova, kada LatvIja, za razIIku od ruraIno LItvo,
zahvaIjujućI voIIkomu trgovačkomu srodIštu KIgI, dožIvIjava vo-
IIk gospodarskI procvat (no to jo svo upropaštono pod SSSK-om).
Na IatvIjskI jo standard dosta utjocao jozIk usmono knjIžovnostI,
a u procosu jo standardIzacIjo voIIku uIogu Imao I voć spomonutI
£ndzoIīņs.
LotonskI so dIjoII na 3 dIjaIokta: srodnjoIatvIjskI (na osnovI kojo-
ga jo Izgradon I IatvIjskI standard), tamIjskI (na sjovoru LatvIjo) I
na IatgaIskI III vIsokoIatvIjskI (na jugoIstoku LatvIjo). LatgaIskI III
IatgaIIjskI, jozIk LatvIjaca katoIIkâ s jugoIstoka LatvIjo, nokI sma-
traju I posobnIm jozIkom, no on jo zadnjIh stoIjoća pod voIIkIm prI-
tIskom ostaIIh IatvIjskIh govora pa jo djoIomIčno I IotonIzIran.
KusI su za vrIjomo SSSK-a u svIm baItIčkIm državama (LItvI, La-
tvIjI I £stonIjI) provodIII brutaInu rusIfIkacIju, no najgoro jo proš-
Ia LatvIja. Ðanas jo u LotonIjI oko 60% Lotonaca, a nošto manjo
od 30% Kusa. I KIgI jo danas podjodnako LatvIjaca I Kusâ (po oko
40%). To stvara voIIko poIItIčko probIomo, a danas, kako to obIčno
bIva, LatvIjcI »uzvraćaju« KusIma tako što sada onI njIma uskra-
ćuju poIItIčka I gradanska prava I sIIčno.
LATVIJSKI SIOM£NICI
IrvI jo IotonskI spomonIk Očenoš ic Uppsole, nogdjo Iz prvo poIo-
vIco 16. st. OtprIIIko Istodobno, oko 1530., IzIazo I Duhotne pjesne
Johanna £cka I NIkoIausa Kamma. Irva jo tIskana knjIga na Ia-
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
101
tvIjskom, zanImIjIvo, katoIIčkI katokIzam (Co/echisnus Co/holico-
run) Iz 1585. (objavIjono u VIInIusu) kojI jo s njomačkoga provoo £.
ToIgsdorff. Sa mo godInu dana posIIjo, 1586., IzIazI u KönIgsborgu
I IutoranskI IatvIjskI katokIzam. C. MacoIIus (1583-1654) pIšo prvI
rjočnIk I prIručnIk Iotonskoga, a prva gramatIka potjočo Iz 1644.
godIno (MonJuc/io oJ linguon le//onicon J. C. Kohohusona). I
razdobIju 1685-1694. jo objavIjon I prIjovod Biblije £rnsta CIucka.
Ostali istočnobaltijski jezici – ovamo ubrajamo IzumrIo zomgaIskI
(žomIgaIskI) I soIonIjskI (soIonskI).
Z£MCALSKI (žomIgaIskI)
CovorIo so jo na sjovoru LItvo. NjIh su takodor u 13. stoIjoću poko-
rIII ToutoncI. ZomgaIskI jo dIjoIIo dosta IzogIosa s IatvIjskIm I kur-
skIm. NIjo nam ostavIo nIkakvIh zapIsa pa so saznanja o njomu
osnIvaju na onomastIcI.
S£LONSKI (soIonIjskI, soIIjskI)
CovorIo so jo na današnjoj granIcI LItvo I LatvIjo, u sjovoroIstočnoj
LItvI I jugoIstočnoj LatvIjI. I 14. ga jo stoIjoću nostaIo kada su So-
IoncI/SoII asImIIIranI u IItavskoj državI. Noma tragova osIm ono-
mastIčkIh, aII jo jasno da jo dIjoIIo dosta IzogIosa s IatvIjskIm.
SLAV£NSKI J£ZICI
JIŽNOSLAV£NSKI J£ZICI
STAKOSLAV£NSKI (STAKOCKKV£NOSLAV£NSKI)
§ 32 StarosIavonskI jo najstarIjI knjIžovnI sIavonskI jozIk I prvI
knjIžovnI jozIk gotovo svIh sIavonskIh naroda. No smIjo ga so br-
katI s prasIavonskIm, starosIavonskI nIjo prodak svIh sIavonskIh
jozIka nogo samo najstarIjI posvjodočonI sIavonskI jozIk kojI jo u
prvo doba, kada su svI sIavonskI dIjaIoktI/jozIcI još bIII jako sIIč-
nI I posvo razumIjIvI, sIužIo kao knjIžovnI jozIk za vIšo sIavonskIh
naroda. StarosIavonskI jo jozIk načInjon na osnovI narodnoga sIa-
vonskoga govora Iz okoIIco SoIuna (dakIo jodnoga staromakodon-
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
102
skoga govora
92
) Iz drugo poIovIco 9. stoIjoća. Taj su jozIk kao osno-
vu za općosIavonskI knjIžovnI jozIk uzoII braća KonstantIn ĆIrII I
Motod, CrcI Iz SoIuna, kojIma jo dat zadatak da odu modu SIavo-
no I uspostavo za potrobo Crkvo sIavonskI knjIžovnI jozIk, što su
onI I učInIII uzovšI njIma najbIIžI sIavonskI govor – govor SIavonâ
Iz okoIIco SoIuna. Kako su tada svI sIavonskI jozIcI bIII jako bIIskI,
svI su SIavonI Iako mogII razumjotI taj jozIk. StarosIavonskomu jo
dakIo osnovIca južnosIavonska, makodonska, a nadgradnja jo op-
ćosIavonska
93
. KonstantIn jo radI potrobo zapIsIvanja sIavonskIh
gIasova IzmIsIIo 863. I posobno pIsmo – gIagoIjIcu, čIjI su znakovI
porIjokIom, unatoč raznoraznIm toorIjama
94
, IzgIoda Ipak ugIav-
nom sa mo stIIIzIranI znakovI grčkoga aIfabota. IosIIjo so jo u Bu-
garskoj spontano Iz grčkoga aIfabota razvIIo novo sIavonsko pIsmo
– ćIrIIIca, koja jo na Istoku potIsnuIa gIagoIjIcu. SIavonskI su jozIcI
na zapadu pak prouzoII IatInIcu.
StarosIavonskI zapravo nIjo toIIko pravI jozIk koIIko korpus toksto-
va. KanonskIm so stsI. tokstovIma smatraju: na gIagoIjIcI – Kijet-
shi lis/ići (najstarIjI spomonIk, pIsan arhaIčnom obIom gIagoIjIcom
na prostoru BIatnoga jozora u IanonIjI prIjo doIaska Madara
95
),
Zogrofsho etonJelje, Morijinsho etonJelje, Assenonijet etonJeli-
s/or, Sinojshi psol/ir, Sinojshi noli/tenih, Kločet glogoljoš (Iz 11.
st., pIsan u Hrvatskoj), Bojonshi polinpses/, MoheJonshi lis/ići;
na ćIrIIIcI – Sotino hnjigo, Suprosoljshi cbornih, Lninshi opos/ol,
fragmontI Lis/ići UnJoljshogo, HilonJorshi oJlonci, Zogrofshi
lis/ići, Lis/ići Iljinshogo, HilferJingot lis/ić, Psol/ir Sluchi to po
nokIma I Os/roniroto etonJelje. KasnIjI tokstovI na starosIavon-
skom Imaju svo vIšo mjosnIh osobIna, sIučajno (to su starosIavon-
sko rodakcIjo) III namjorno (u tom so sIučaju zovu roconzIjo). Mogu
so razIIkovatI trI fazo starosIavonskoga: 1) prastaro(crkvono)sIa-
vonskI (862-885), 2) staro(crkvono)sIavonskI – 10/11. stoIjoćo (jo-
zIk stsI. kanona), 3) crkvonosIavonskI – jozIk rodakcIjskIh toksto-
va od 12. st. nadaIjo.
92
NokI vIšo voIo roćI da jo to jodan starobugarskI govor, a na njomačkom so govornom
području starosIavonskI (u nas još zvan I starocrkvonosIavonskI III crkvonosIavonskI – što
pak no mora bItI Isto što I starosIavonskI jor so crkvonosIavonskIm možo zvatI kasnIjI, no-
jodInstvonI crkvonI jozIk razIIčItIh sIavonskIh naroda nastao na osnovI starosIavonskoga
jozIka s utjocajom pojodInIh sIavonskIh jozIka) katkada I zovo starobugarskIm.
93
To jo I zato što su ĆIrII I Motod namjorno htjoII stvorItI općosIavonskI knjIžovnI jozIk,
a I zato što so jo stsI. upotrobIjavao šIrom sIavonskoga svIjota pa nIjo mogao ostatI ogranI-
čon sa mo na jozIčno crto poIaznoga sIavonskoga, makodonskoga, IdIoma na osnovI kojoga
jo načInjon.
94
VIdI npr. Hamm 19?0: 50-53 III ÐamjanovIć 2005: 30-35.
95
JozIk jo KIjovskIh IIstIća panonskI sIavonskI – prIjoIazan sIavonskI dIjaIokat Izmodu
hrvatskoga I sIovačkoga kojI jo Izumro nakon doIaska Madara u IanonIju.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
103
SLOV£NSKI J£ZIK
SIovonskI jo danas sIužbonI jozIk SIovonIjo. CovorI so još I u su-
sjodnIm dIjoIovIma ItaIIjo I AustrIjo gdjo žIvI sIovonska autohtona
manjIna (ostatcI SIavona kojI su so ondjo nasoIIII još u ?. st.). IrIjo
so sIovonskI ondjo još I šIro govorIo (SIavonI su nokoć nasoIjavaII
čItavu Istočnu AustrIju što jo jasno vIdIjIvo po brojnIm sIavonskIm
toponImIma).
NajstarIjI su spomonIk sIovonskoga tzv. BrIžInskI spomonIcI III
IroIsInškI IIstIćI nadonI u IroIsIngu kraj Munchona. OnI potjoču
Izmodu 9?5. I 1025. godIno I to jo zapravo zapIs jodnoga danas Izu-
mrIoga sIavonskoga dIjaIokta bIIskoga sIovonskomu (danas so na
tom području u AustrIjI gdjo jo to pIsano vIšo no govorI sIavonskI).
OnI su pIsanI IatInIcom sIabo prIIagodonom sIavonskomu (tIm vIšo
što Ih jo IzgIoda pIsao NIjomac kojomu jo nokI SIavon dIktIrao). No
vaIja svrstavatI taj spomonIk modu stsI. spomonIko.
SK£ÐNJOJIŽNOSLAV£NSKI
SrodnjojužnosIavonskI
96
jo noutraIan nazIv kojI obuhvaća kom-
pIoks hrvatskoga, srpskoga, bošnjačkoga (bosanskoga) I crnogor-
skoga standardnoga jozIka. ÐIjaIoktoIoškI gIodano on obuhvaća ča-
kavsko, kajkavsko, štokavsko I torIačko narjočjo. StrukturaIno gIo-
dano, svako od njIh možo bItI smatrano I posobnIm jozIkom Iako su
I ta narjočja u odrodonoj mjorI znanstvonI konstruktI. Toško jo go-
vorItI prImjorIco o jodInstvonom čakavskom s obzIrom na to da so
južnočakavskI govorI (kojI su usko povozanI sa zapadnoštokavskIm
nIzom starIh I novIh IzogIosa) prIIIčno razIIkuju od sjovornočakav-
skIh govora (kojI pak Imaju noko staro IzogIoso kojo ga vožu s kaj-
kavskIm I sIovonskIm). KajkavskI, shodno svojomu poIožaju, dIjoII
mnogo osobIno no samo s čakavskIm I sa štokavskIm nogo I sa sIo-
vonskIm govorIma. JodInstvo jo štokavskoga danas sa mo prIvIdno,
ono jo nastaIo naknadno – rasoIjavanjom I mIjošanjom starIh dIja-
Iokata nakon provaIo Turaka na ovo prostoro. IrIjo voIIkIh mIgra-
cIja, postojaIo su dvIjo razIIčIto varIjanto štokavskoga: zapadnošto-
kavskI, sIIčnIjI kajkavskomu I čakavskomu, s kojIma jo čInIo dIja-
IokatnI kontInuum I s kojIma dIjoII noko staro IzogIoso, to Istočno-
štokavskI, sIIčnIjI torIačkomu. IosIIjo su sooba IzazvanIh turskIm
doIaskom to razIIko uvoIIko zatrto. VoćIna jo zapadnIh hrvatskIh
štokavskIh dIjaIokata danas ugIavnom, vIšo III manjo, zapadnošto-
96
Autor jo ovoga nazIva ÐaIIbor BrozovIć (1928), jodan od najvoćIh hrvatskIh kroatIsta
20. stoIjoća.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
104
kavskoga porIjokIa. TormIn srodnjojužnosIavonskI vaIja shvatItI
uvjotno jor noćo bItI da so svI njogovI dIjoIovI mogu smatratI jodnIm
»dIjasIstomom«, a takodor jo sasvIm sIgurno da nIkada nIjo posto-
jao kakav prasrodnjojužnosIavonskI (kao nI prahrvatskI
9?
).
HKVATSKI
NajstarIjI zapIsI na hrvatskom jozIku, pIsanI gIagoIjIcom, potjoču
Iz 11. stoIjoća (Ploninshi no/pis, Krčhi no/pis, Volunsho pločo).
Oko godIno jo 1100. nastaIa I čuvona Bošćonsho pločo. HrvatI Is-
prva pIšu trIma pIsmIma – gIagoIjIcom, zapadnom ćIrIIIcom I IatI-
nIcom, a pIšu I na svIm svojIm narjočjIma – Isprva čakavskI I što-
kavskI, a zatIm nošto posIIjo I kajkavskI. I 1?. so stoIjoću čakavskI
prostajo rabItI kao knjIžovnI jozIk u korIst štokavskoga, a u 19. jo
stoIjoću konačno uzot štokavskI kao osnovIca standardnoga jozI-
ka. ŠtokavskI jo za standard bIo uzot zbog svojo prošIronostI, zbog
toga što so voć noko vrIjomo bIo upotrobIjavao kao svojovrsna knjI-
žovna hoine (pa su ga tako čakavcI voć prIjo prouzoII kao knjIžov-
nI, a nokI su kajkavcI, uz kajkavskI, pIsaII prImjorIco I štokavskI),
a I, što so no smIjo nIkako zanomarItI, zbog voIIka utjocaja dubro-
vačko knjIžovnostI (ÐubrovnIk jo jodan od najvažnIjIh razIoga što
jo kao standardan uzot IjokavskI Izgovor). Ðanas jo hrvatskI, una-
toč tomu što mu jo osnovIca, kao I drugIm srodnjojužnosIavonskIm
standardnIm jozIcIma, novoštokavska, nosumnjIvo zasoban stan-
dardnI jozIk. HrvatskI so pIšo IatInIcom, čIja so hrvatska varIjanta
zovo gojico (po LjudovItu Caju), a čImo so hrvatskI ukIapa u broj-
no, protožno sIavonsko, srodnjoouropsko jozIko kojI so sIIčno pIšu
(hrvatskI, sIovonskI, čoškI, sIovačkI, IItavskI – svI prImjorIco Imaju
znakovo č, ž, š)
98
.
SKISKI
SrbI su svo do 19. stoIjoća pIsaII tzv. slotjonosrpshin jecihon – na-
staIIm od starocrkvonosIavonskoga, s utjocajIma narodnoga govo-
ra, a posIIjo I voIIkIm utjocajom ruskoga. Tok od 19. st., s pojavom
ÐosItoja ObradovIća I Vuka KaradžIća, počInju pIsatI narodnIm
jozIkom (sIužbono jo srpskI na osnovIcI narodnIh govora kao knjI-
žovnI jozIk prIznat 1868. godIno). Od kraja 19. do kraja 20. stoIjo-
9?
IotpIsnIk ovIh rodaka no vjorujo nI u pračakavskI nI u prakajkavskI dakako. No-
mogućo jo prImjorIco svo čakavsko govoro IzvostI Iz jodnoga moduprajozIka. TražImo II
zajodnIčkI prajozIk, moramo rokonstruIratI prasIavonskI (odnosnu noku kasnIju fazu op-
ćosIavonskoga).
98
ÐotIčno jo znakovo Caj uzoo Iz čoškoga, dok jo ć uzoto Iz poIjskoga, a J jo, zanImIjIvo,
uzoto proma IsIandskom pravopIsu.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
105
ća trajo tožnja prIbIIžavanja srpskoga I hrvatskoga jozIka (u kojoj
su so sa srpsko strano krIIo voIIkosrpsko Idojo), aII tâ Idoja nIkada
nIjo mogIa bItI provodona do kraja Iako su katkad srodstva bIIa po-
prIIIčno nasIIna, a standardnI jozIcI nIkad nIsu bIII IstI.
BOŠNJAČKI I CKNOCOKSKI
BošnjačkI
99
I crnogorskI su najmIadI sIavonskI standardnI jozIcI
kojI so razvIjaju tok nakon 1990. godIno. BošnjačkI voć Ima svoju
gramatIku, pravopIs I rjočnIk, a BošnjacI (MusIImanI) ga prIhva-
ćaju kao svoj jozIk, dok jo crnogorskI još u povojIma I borI so za svoj
status u Crnoj CorI.
BICAKSKI
BugarskI I makodonskI prIpadaju u tzv. Istočno južnosIavonsko go-
voro. Conotsko-dIjaIoktoIoškI gIodano, bugarskI su I makodonskI
IstI jozIk. I bugarskI su I makodonskI protrpjoII jako voIIko promjo-
no pod utjocajom baIkanskoga jozIčnoga savoza I danas su »najno-
sIavonskIjI« sIavonskI jozIcI (IzgubIII su skIonIdbu, razvIII su postpo-
zItIvno čIanovo Itd.). I 19. jo stoIjoću, kada nakon osamostaIjIvanja
tok počInjo pravI razvoj bugarskoga standarda, na standardIzacIju
bugarskoga dosta djoIovao ruskI (IoksIčkI, pravopIsno Itd.).
MAK£ÐONSKI
StandardnI makodonskI postojI tok od 1945. godIno I tok so otada
makodonskI smatra posobnIm sIavonskIm jozIkom (prIjo so o njo-
mu govorIIo kao o dIjoIu bugarskoga). MakodoncI su kao osnovu
svojoga standarda uzoII zapadnomakodonskI dIjaIokat, dakako, da
bI bIo što razIIčItIjI od bugarskoga. IIšo so ćIrIIIcom bIIskom srp-
skoj, za razIIku od bugarsko ćIrIIIco koja jo u nokIm pogIodIma bII-
ska ruskoj. »Otac« jo makodonskoga standarda BIažo KonoskI.
ISTOČNOSLAV£NSKI J£ZICI
STAKOKISKI
§ 33 StaroruskIm zovomo knjIžovnI jozIk staro rusko državo, KI-
jovsko KusIjo, od 10/11. do 14. st., kao I govornI jozIk toga doba
100
.
99
SâmI ga BošnjacI/MusIImanI nazIvaju bosanskIm jozIkom.
100
StaroruskI no vaIja mIjošatI sa starosIavonskIm I ruskom rodakcIjom starosIavon-
skoga, takodor u upotrobI u staroj KusIjI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
106
Od njogovIh spomonIka možomo spomonutI npr. spjov Sloto o tojni
Igoretoj (kraj 12. st.) I zakonIk ProtJo (na ovo jo svjotovno toksto-
vo stsI. maIo utjocao
101
). Kada so raspaIa jodInstvona ruska drža-
va, pod naIotIma MongoIâ I Tatarâ u 13. stoIjoću I jačanjom moćI I
šIronjom LItvo I IoIjsko, jodInstvonI so IstočnosIavonskI jozIk, sta-
roruskI, počoo razIIčIto razvIjatI I tako su od njoga nastaIa 3 su-
vromona IstočnosIavonska jozIka – ruskI, bjoIoruskI I ukrajInskI.
VaIja roćI da jo I ova podjoIa IskIjučIvo podjoIa na standardno jozI-
ko jor jo gonotsko-dIjaIoktoIoškI gIodano čItav IstočnosIavonskI to-
rItorIj područjo sa mo jodnoga jozIka.
SJ£V£KOZAIAÐNI KISKI (NOVCOKOÐSKI KISKI)
SjovorozapadnI ruskI jo starI IstočnosIavonskI dIjaIokat odnosno
jozIk kojI so jo govorIo na sjovorozapadu današnjo KusIjo, oko No-
vgoroda (južno od Iotrograda) I kojI jo danas Izumro. TI su so
sjovorozapadnI dIjaIoktI razIIkovaII po nokIm osobInama od svIh
ostaIIh sIavonskIh jozIka (npr. noprovodonjom tj. drugačIjIm pro-
vodonjom Inačo općosIavonsko 2. paIataIIzacIjo to čudnIm nastav-
kom -e u N. jd. o-osnova čoga noma nIgdjo drugdjo). Iz novgorod-
skoga nam jo područja očuvano dosta natpIsa na tom jozIku pIsa-
nIh ćIrIIIcom na brozovoj korI. TI natpIsI odražavaju čIstI narodnI
jozIk Iz 12/13. st. (boz utjocaja stsI.). IosIIjo su to dIjaIokto potI-
snuII »normaInI« ruskI dIjaIoktI tako da su danas od starIh sjo-
vorozapadnIh dIjaIokata proostaII u tamošnjIm ruskIm jozIcIma
sa mo nokI ostatcI.
KISKI
KuskI so razvIja kao jodan odvjotak staroruskoga nakon 14. sto-
Ijoća. Ðanas jo on sIužbonI jozIk KusIjo, a govorI so I u svIm dru-
gIm državama bIvšoga SSSK-a. Na ruskI jo standardnI jozIk dosta
utjocao starosIavonskI, sIužbonI jozIk rusko pravosIavno crkvo, vI-
šo nogo na Ijodan drugI sIavonskI jozIk. Tako danas u ruskom na-
IazImo dosta stsI. posudonIca, usporodno s domaćIm ruskIm rIjo-
čIma.
KuskI so dIjoII na trI dIjaIokta – sjovornI, srodnjI I južnI. Osnova jo
standardnoga ruskoga srodnjoruskI dIjaIokat Moskvo.
101
Na stsI. su zapravo pIsanI, aII s utjocajIma strus., odnosno u strus. rodakcIjI, npr.
Os/roniroto etonJelje Iz 1056-?, Arhongelsho etonJelje Iz 1092, ČuJotshi psol/erij z 12.
st. Itd.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
10?
BJ£LOKISKI
Kao I ruskI I ukrajInskI, razvIo so jo Iz staroruskoga. Ðanas jo
sIužbonI jozIk u BjoIorusIjI uz ruskI (ruskI kao standardnI jozIk
protožo). SIIčnIjI jo ruskomu od ukrajInskoga, a socIoIIngvIstIčka
jo sItuacIja s uporabom bjoIoruskoga I ruskoga jozIka u javnostI,
kao I u IkrajInI, krajnjo sIožona. Kao I ukrajInskI, I bjoIoruskI jo u
povIjostI protrpIo znatan poIjskI utjocaj.
BjoIoruskI jo Izmodu 14. I 16. stoIjoća bIo I sIužbonI jozIk VoIIko
KnožovIno LItvo u sastavu kojo su BjoIorusI žIvjoII. I razdobIju
151?-1519. jo IzIšIa Biblijo na bjoIoruskom. IIsanjo su na bjoIoru-
skom prvo krajom 1?. st. zabranIII IoIjacI, a stoIjoćo posIIjo I KusI.
IKKAJINSKI
Kao I ruskI I bjoIoruskI, razvIja so Iz staroruskoga nakon 14. st.
Ðanas jo uz ruskI sIužbonI jozIk IkrajIno (kao I u BjoIorusIjI, so-
cIoIIngvIstIčka jo sItuacIja ondjo jako kompIIcIrana). IkrajInskI so
govorI na području srodIšta staro KIjovsko KusIjo pa bI so I staro-
ruskI s punIm pravom mogao zvatI I staroukrajInskI
102
.
IkrajInskI dugo bIjašo sa mo jozIkom nIžIh sIojova (pIomstvo jo go-
vorIIo poIjskI III ruskI), a knjIžovnost so u pravom smIsIu javIja tok
od 18. st. KuskI jo car Iotar I. 1?20. zabranIo tIskanjo ukrajInskIh
knjIga. KnjIgo so na ukrajInskom opot Izdaju, a jozIk razvIja tok od
kraja 19. stoIjoća. IkrajInskI so jo standard razvIo na osnovI jugo-
IstočnIh dIjaIokata (pogotovu kIjovskoga govora). Ðanas so ukra-
jInskI govorI vIšo na zapadu IkrajIno, dok proma Istoku provIada-
va ruskI.
KISINSKI
KusInskI jo jozIk KusInâ, manjInskoga naroda kojI žIvI u SIovač-
koj, IoIjskoj, IkrajInI, Kumunjskoj, VojvodInI, Hrvatskoj Itd. Ku-
sInskI jo, proma svomu sudoćI, posoban IstočnosIavonskI jozIk
promda ga nokI svrstavaju u zapadnosIavonsko jozIko, a drugI mo-
du ukrajInsko dIjaIokto. KusInI su grkokatoIIcI, a jozIk Im so pIšo
ćIrIIIcom to jo dosta dIjaIokatskI raščIanjon, prI čom u nokIm dIja-
IoktIma provIadavaju IstočnosIavonskI, a u drugIma zapadnosIa-
vonskI oIomontI.
102
OsIm toga, taj jo jozIk I jozIčno zapravo bIIžI današnjomu ukrajInskomu nogo rusko-
mu.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
108
ZAIAÐNOSLAV£NSKI J£ZICI
ZapadnosIavonskI jozIcI – mogu so podIjoIItI na trI skupIno: na Io-
hItsko jozIko (poIjskI, kašupskI to IzumrII sIovInskI, poIapskI I po-
moranskI), na IužIčkI (gornjoIužIčkI I donjoIužIčkI) I na čoško-sIo-
vačku skupInu.
Č£ŠKI
§ 34 NajstarIjI su čoškI spomonIcI Iz 12/13. stoIjoća (Os/rousho
pjesno). Isprva su pIsaII, kao I drugI sIavonskI narodI, na starosIa-
vonskom (nokI stsI. tokstovI pokazuju čoško utjocajo). ČoškI so voć
u 15. st. razvIja kao jozIk vIsoko kuIturo nošon husItskIm rofor-
mama. ZatIm ga potIskujo njomačkI, da bI so od doba prosvjotItoIj-
stva krajom 18. st. ponovno počoo uzdIzatI. Ðanas jo sIužbonI jozIk
Čoško. ČInI dIjaIokatnI kontInuum sa sIovačkIm. VoIIkI su dIjoIo-
vI Čoško naknadno, nakon II. svjotskoga rata I protjorIvanja NI-
jomaca, nasoIjonI ČosIma. Ondjo so govoro novI mIjošanI dIjaIok-
tI (SudotI, područjo na granIcI s IoIjskom Itd.). Standardnomu su
čoškomu osnova srodnjočoškI govorI, pogotovu govor Iraga. Važno
jo napomonutI da so knjIžovnI čoškI jozIk bItno razIIkujo od svoop-
ćoga čoškoga govornoga jozIka (obecnó češ/ino). ČoškI jo pravopIs,
kojI potjočo još Iz husItskoga razdobIja, bItno utjocao na pravopIso
drugIh jozIka, noposrodno III posrodno (sIovačkI, hrvatskI, sIovon-
skI, IItavskI, IatvIjskI).
SLOVAČKI
NajstarIjI su sIovačkI tokstovI tok Iz 15. stoIjoća. Od 14. do 18. sto-
Ijoća SIovacI kao knjIžovnI jozIk ugIavnom rabo čoškI (za vjorsko
potrobo) III IatInskI. Kako jo SIovačka bIIa staIno pod Igarskom,
knjIžovnI so sIovačkI razvIja tok od kraja 18. st. Kao osnova jo sIo-
vačkoga standardnoga jozIka u 19. st. uzot srodnjosIovačkI zato
što jo najrazIIčItIjI od čoškoga (knjIžovnI so jo jozIk u 18. I 19. st.
bIo pokušavao IzgradItI I na osnovI zapadnosIovačkoga dIjaIokta,
no 1851. jo pobIjodIo knjIžovnI jozIk na osnovI srodnjosIovačkoga).
ZapadnI su sIovačkI govorI jako bIIskI čoškomu, a IstočnI poIjsko-
mu I ukrajInskomu.
COKNJOLIŽIČKI I ÐONJOLIŽIČKI (LIŽIČKOSKISKI
103
)
SIavonskI su so jozIcI nokoć govorIII na puno voćom prostoru, mo-
du ostaIIm I u današnjoj Istočnoj Njomačkoj. Za razIIku od poIap-
103
OsIm Istoga Imona, LužIčkI SrbI vjorojatno nomaju nIkakvo Izravno vozo sa SrbIma
Iz SrbIjo.
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
109
skoga kojI jo u sjovoroIstočnoj Njomačkoj Izumro, sIavonskI so odr-
žao u srodIšnjoj Istočnoj Njomačkoj uz rIjoku Sprovu (Sproo), oko
gradova BudyšIna (Bautzona) I Chotěbuza (Cottbusa). CornjoIu-
žIčkI su (na jugu) I donjoIužIčkI (na sjovoru)
104
dva bIIskosrodna jo-
zIka, aII su Ipak odvojonI jozIcI. ÐIjoIo Ih I noko jako staro IzogIoso.
CornjoIužIčkI jo bIIžI čoškomu, a InovatIvnIjI jo donjoIužIčkI bIIžI
poIjskomu. IrvI su Im spomonIcI Iz 16. stoIjoća (Luthorov Ko/ehi-
con jo 15?4. provodon na donjoIužIčkI, a 159?. na gornjoIužIčkI).
NokI su starI IužIčkI tokstovI Iz 16. st. bIII nastaII na područjIma
Istočno od današnjoga IužIčkoga područja gdjo jo njomačkI posII-
jo IstIsnuo IužIčkI (IužIčkI so prIjo govorIo na puno šIrom područ-
ju – on jo sa mo ostatak SIavona kojI su nasoIjavaII čItavo područjo
današnjo Istočno Njomačko). Ðanas Im jo poIožaj u Njomačkoj svo
boIjI I boIjI, IužIčkI su jozIcI zaštIćonI zakonom, jozIcI so učo u ško-
Iama I proučavaju na svoučIIIštIma, Izdaju so knjIgo, novIno Itd.
Ðanas donjoIužIčkIm govorI oko 10 000 IjudI, a gornjoIužIčkIm oko
40 000 (od čoga svakodnovno I kao prvI jozIk oko 15 000 IjudI), a
broj so govornIka, čInI so, noprostano stanujo. IgIavnom Ih govoro
starIjI naraštajI, a svI su dvojozIčnI (osIm nokIh najmIadIh stanov-
nIka). CornjoIužIčkI jo u boIjom poIožaju zato što njogovI govornIcI
čIno katoIIčku onkIavu modu protostantIma pa so nIsu mIjošaII s
okoInIm protostantIma tj. NIjomcIma to su tako uspjoII boIjo oču-
vatI svoj jozIk. ÐonjoIužIčanI su pak protostantI, kao I okoInI NI-
jomcI, pa su so s njIma mIjošaII što jo onda nogatIvno utjocaIo na
jozIk zbog brojnIjIh mIjošanIh brakova.
IOLAISKI
IoIapskI jo jozIk SIavona kojI su žIvjoII u sjovoroIstočnoj Njomač-
koj, oko rIjoko Labo. OnI su bIII najzapadnIjI SIavonI. IoIapskI jo
Izumro nogdjo poIovIcom 18. stoIjoća kada ga jo potIsnuo njomač-
kI. IoIapskI so po nokIm osobInama znatno razIIkovao od drugIh
sIavonskIh jozIka. BIIzak jo bIo pomoranskomu I kašupskomu, a
posvjodočon nam jo po nokoIIko rukopIsnIh rjočnIka I raznIh zapI-
sa Iz 1?. I 18. stoIjoća. Ioznato jo oko 2800 poIapskIh rIjočI (aII od
tokstova sa mo nokoIIko moIItava, jodna svadbona pjosma I noko-
IIko narodnIh prIča). Noposrodno jo prod IzumIranjo vIšo IjudI on-
djo skupIjaIo frazo, sastavIjaIo popIso rIjočI I bavIIo so narodnIm
foIkIorom, aII od njIh svIh IzgIoda sa mo jodan bIjašo IzvornIm go-
vornIkom poIapskoga
105
. Važan jo spomonIk Vocobuloriun Vene-
104
Donji so I gornji odnosI na tok rIjoko Sprovo (Sproo) koja točo proma sjovoru.
105
Taj jo pak ostavIo sa mo 13 strana IIngvIstIčkI roIovantno grado u svojom rukopIsu od
310 strana).
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
110
Jicun (16?9-1?19) ChrIstIana HonnIga. NjomačkI su gradovI Bro-
mon I Brandonburg zapravo Izvorno gradovI kojo su osnovaII po-
IapskI SIavonI (BromIn I BranIbor).
IOMOKANSKI
IomoranskI jo danas Izumro jozIk (zapravo nazIv kojIm obuhvaća-
mo vIšo nogdanjIh dIjaIokata) SIavonâ kojI su žIvjoII Izmodu ušća
Odro I VIsIo, uz obaIo BaItIka pa proma unutrašnjostI, vjorojatno
svo do nokakva obIIka IužIčkoga (MockIonburg u današnjoj Njo-
mačkoj, područjo oko gradova SzczocIna I KoszaIIna u današnjoj
IoIjskoj). IotIsnuo ga jo njomačkI tIjokom dugo njomačko oskpan-
zIjo proma Istoku. On nam jo poznat sa mo Iz onomastIko, a s po-
IapskIm jo na zapadu I kašupskIm odnosno sIovInskIm na Istoku
čInIo dIjaIokatnI kontInuum. ÐanašnjI poIjskI govorI na području
staro IomoranIjo nomaju vozo s pomoranskIm – to su novI mIjo-
šanI dIjaIoktI nastaII nakon protjorIvanja NIjomaca I nasoIjavanja
IoIjaka Iz raznIh dIjoIova IoIjsko. JodInI su ostatcI pomoranskoga
današnjI toponImI I zabIIjožona osobna I mjosna Imona u njomač-
kIm dokumontIma Izmodu 12. I 14. stoIjoća.
IOLJSKI
IoIjskI jo gIosama potvrdon od 12. (onomastIčkI I od 9. st.), a tok-
stovIma tok od 14. stoIjoća (Ste/ohrišhe propotijeJi). Kako jo kr-
šćanstvo u 10. st. došIo u IoIjsku Iz Čoško, staročoškI jo u počot-
ku jako utjocao na staropoIjskI. Od 16. so stoIjoća javIja knjIžov-
nost na poIjskom, a poIjskI no prostajo bItI knjIžovnIm jozIkom nI
za razdobIja noovIsnostI. Ðanas jo poIjskI sIužbonI jozIk IoIjsko.
IoIjskI so dIjoII na 4 dIjaIokta: voIIkopoIjskI, maIopoIjskI, mazovskI
(mazurskI) I šIoskI. Nakon brojnIh mIgracIja od 1945. godIno na-
daIjo, sIIka so poIjskIh dIjaIokata bItno promIjonIIa I nastaII su no-
vI mIjošanI dIjaIoktI (na područjIma oduzotIma Njomačkoj).
KAŠIISKI
Iosoban sIavonskI jozIk kojI so govorI oko grada Cdańska, danas
Ima nošto vIšo od 50 000 govornIka. IoIjskI IIngvIstI ga Iz poII-
tIčkIh razIoga smatraju poIjskIm dIjaIoktom Iako ga od poIjskoga
odvajaju noko vooma staro IzogIoso. NajstarIjI tokstovI na kašup-
skom potjoču Iz 16. stoIjoća (protostantskI prIjovodI), a danas no
postojI kašupskI knjIžovnI jozIk. KašubI so danas otnIčkI ugIav-
nom smatraju IoIjacIma (u prošIostI I NIjomcIma). To I čInjonIca
BALTOSLAV£NSKI J£ZICI
111
da kašupskI čInI vIšo razIIčItIh dIjaIokata sprjočava uspostavIjanjo
jodnoga knjIžovnoga jozIka. KašupskI jo norazumIjIv govornIcIma
poIjskIh dIjaIokata.
SLOVINSKI
SIavonskI IdIom sa sjovora današnjo IoIjsko, oko jozora Cardno I
Łobsko. NokI ga smatraju posobnIm jozIkom, a nokI sa mo jodnIm
(sjovorozapadnIm) kašupskIm dIjaIoktom. SIovInskI (sIovjInskI) jo
jako dobro opIsan (postojI opsožna I dotaIjna gramatIka I rjočnIk
IrIodrIcha Lorontza s počotka 20. st.), a bItan jo za sIavIstIku zato
što jo zadržao noko jako arhaIčno osobIno (kao što jo sIobodan na-
gIasak). Izumro jo, odnosno prostao so jo govorItI ugIavnom nogdjo
u razdobIju prIjo II. svjotskoga rata (nokI tvrdo voć I počotkom 20.
st.) Iako su poIjskI dIjaIoktoIozI još 1959. naIIazIII na starIjo osobo
kojo su još znaIo noko sIovInsko rIjočI I frazo. SIovInskI jo Iz upo-
trobo IstIsnuo donjonjomačkI. CovornIko jo sIovInskoga od Kašubâ
I IoIjakâ razdvajaIo to što su bIII IutoranI
106
.
106
Tužna jo sudbIna sIovInskoga naroda. Kako su do 1945, kada jo njIhovo područ-
jo oduzoto Njomačkoj I prIpojono IoIjskoj, voć bIII u potpunostI ponIjomčonI, IoIjacI su
proma njIma, smatrajućI Ih NIjomcIma, vrIo grubo postupaII to Ih jo naposIjotku voćIna
pobjogIa u Njomačku.
112
ALBANSKI J£ZIK
§ 35 Od dobro posvjodočonIh prImarnIh grana Io. jozIkâ, aIbanskI
jo najkasnIjo posvjodočon – tok od 14. stoIjoća. Kada so čInjonIca
što jo aIbanskI jako kasno posvjodočon udružI s čInjonIcom da jo
aIbanskI jodan od najInovatIvnIjIh Io. jozIkâ, odnosno jodan od Io.
jozIkâ kojI jo protrpIo najvIšo promjona od Io. prajozIka do danas,
jasno jo da aIbanskI nIkako no možo bItI jodan od kIjučnIh jozIkâ
prI rokonstrukcIjI Io. prajozIka. No unatoč InovatIvnostI, noko oso-
bIno aIbanskoga svojodno mogu prIdonIjotI u rokonstrukcIjI Io., I to
čak u nokIm prIIIčno bItnIm sogmontIma.
Imo AIbancI potjočo od Imona maIoga antIčkoga pIomona u sjovor-
noj AIbanIjI – Albonoi (Imo jo posvjodočono od ItoIomojova vromo-
na). SâmI AIbancI sobo nazIvaju shoip/orë. TragovI so praaIban-
skoga vIdo u brojnIm toponImIma u £pIru. AIbanskI jo potokao od
nokoga Io. jozIka kojI so jo govorIo na Istočnoj obaII Jadrana. ObIč-
no so dovodI u vozu s »IIIrskIm« (pa bI aIbanskI bIo jodInI ostatak
»IIIrskoga«), no tâ jo toza, kao uostaIom I jodInstvonost »IIIrskoga«,
nodokazana, a nI no možo jo so pouzdano dokazatI s obzIrom na to
da nam jo od »IIIrskoga« ostaIo maIo III nIšta tragova (nošto gIosâ
I onomastIčkI tragovI).
Irvo aIbansko gIoso potjoču Iz 14. st., 1462. jo zabIIjožona krat-
ka formuIa/obrazac za krštonjo na gogIjskom, a 1496. jo noko aI-
bansko gIoso zabIIjožIo I njomačkI putopIsac ArnoId von Harff (trI-
dosotak rIjočI I 8 kratkIh ročonIca). S kraja 15. st. potjočo I odIo-
mak Matojova ovandoIja na toskIjskom. Iz 16. st. potjoču prvI vjor-
skI tokstovI – 1555. jo tIskan Meshori »MIsaI« Cjona Buzukua, a
1592. L nbsuone e hrësh/erë (Do//rino cris/iono) Lokëa Matrëngo
(taIIjanskI zvan I Luca Matranga). CodIno 1635. jo u KImu tIskan
IatInsko-aIbanskI rjočnIk, prva jo gramatIka aIbanskoga napIsana
1?10., no objavIjona jo tok 1982.
Na aIbanskI jo strahovIto utjocao IatInskI jozIk. Iz njoga jo u aI-
banskI (kao I u voIškI u BrItanIjI) ušIo strašno puno posudonIca
10?

10?
I za aIbanskI so I za voIškI protpostavIja da Im jo vIšo od 50% IoksIka posudono Iz
IatInskoga. Još jo romanskIh oIomonata u aIbanskI ušIo posIIjo Iz taIIjanskoga I arumunj-
skoga.
ALBANSKI J£ZIK
113
(KImIjanI su AIbanIju osvojIII, zajodno s ostatkom IIIrIjo, u 2. st.
pr. K.). OsIm toga, nakon doIaska SIavonâ na BaIkan, prouzoto jo
I dosta sIavIzama, a odrodon dIo IoksIka aIbanskI dIjoII I s rumunj-
skIm (s čIjIm su govornIcIma AIbancI IzgIoda prIjo bIII u dodIru jor
su procI Kumunja žIvjoII u unutrašnjostI BaIkana). Iz to, Ima I
prIIIčan broj posudonIca Iz turskoga I grčkoga takodor. AIbanskI
so otpočotka pIšo IatInIcom
108
, no s jako puno varIjacIja. ÐanašnjI
jo pravopIs dogovoron 1908. na sastanku u BItoII nakon što jo Tur-
ska dopustIIa upotrobu aIbanskoga jozIka.
AIbanskI čIno dva voIIka dIjaIokta – toskIjskI na jugu AIbanIjo I
gogIjskI na sjovoru. CranIca jo dvaju dIjaIokata na rIjocI Shkum-
bIn. OnI so prIIIčno razIIkuju, a toskIjskI jo nošto InovatIvnIjI od
gogIjskoga. Isprva jo standardnI jozIk bIo zasnovan na gogIjskom,
no to jo nasIIno promIjonIo aIbanskI staIjInIstIčkI dIktator £nvor
Hoxha. Kako jo on bIo s juga AIbanIjo, Iz grada CjIrokastëra, on jo
dakako kao novI standard odrodIo upravo svoj dIjaIokat, toskIjskI,
kojI I danas funkcIonIra kao standardnI aIbanskI.
AIbancI su po vjorI katoIIcI (na sjovoru), musIImanI (voćIna, ugIav-
nom u srodIšnjoj AIbanIjI) I pravosIavcI (na jugu)
109
. AIbanaca,
osIm u AIbanIjI, Ima dosta I u susjodnIm zomIjama, na Kosovu
gdjo su voćIna od proko 90%, u zapadnoj MakodonIjI (25%), u Crč-
koj, u ItaIIjI (tzv. Arbreši na jugu ItaIIjo) Itd. I Hrvatskoj jo pozna-
ta njIhova koIonIja u ArbanasIma – danas dIjoIu Zadra
110
. ČInI so
da arbanaškomu prIjotI IzumIranjo jor ga govorI svo manjo djoco.
108
I 18. so I 19. stoIjoću aIbanskI nošto maIo pIsao I dvama pIsmIma načInjonIma na
osnovI grčkoga aIfabota to arabIcom, no to nIjo ostavIIo bItnIjoga traga.
109
No danas jo u AIbanIjI, nakon što jo za komunIstIčkoga rožIma ondjo I sIužbono bIIa
zabranjona svaka roIIgIja, maIo praktIčnIh vjornIka.
110
Arbanaso su počotkom 18. stoIjoća osnovaIo IzbjogIIco Iz Bara.
114
SLABO IOSVJ£ÐOČ£NI J£ZICI
§ 36 SIabo, odnosno fragmontarno posvjodočonIm Io. jozIcIma
smatramo o nē jozIko od kojIh jo, kako Im I sā mo Imo kažo, osta-
Io nodovoIjno tragova (maIo natpIsa III sa mo Imona III posudonIco
u kojom drugom jozIku) oda bIsmo Ih mogII rabItI kao prImaran
Izvor prI rokonstrukcIjI Io. prajozIka. Ovdjo ćomo nabrojItI takvo
fragmontarno posvjodočono Io. jozIko kojI no prIpadaju nIjodnoj vo-
ćoj jozIčnoj granI, III so o njIma promaIo zna da bI Ih so mogIo svr-
statI u koju granu. Noko smo fragmontarno posvjodočono jozIko,
o nē na AponInskom poIuotoku – vonotskI, IIgurskI, južnopIconskI I
mosapskI, voć spomInjaII (vIdI § 18). Iragmontarno so posvjodočo-
nI jozIcI još zovu I roIIktnIm jozIcIma.
LIZITANSKI
LuzItanskI jo bIo prodrImskI jozIk današnjoga južnoga Iortuga-
Ia odnosno ŠpanjoIsko (natpIsI su nadonI u portugaIskoj pokrajI-
nI AIontojo I španjoIskoj pokrajInI £xtromadura), sIabo posvjodo-
čon, aII boz Ikakvo sumnjo Io. jozIk. Na njomu postojI nokoIIko ka-
snIh natpIsa (svI Iz 1. st. pr. K.), ugIavnom na kamonu I pIsanIh
IatInIcom. Čosto ga so jo povozIvaIo s koItskIm jozIcIma što noma
puno smIsIa znamo II da jo IuzItanskI očuvao Io. *p kao p, kojo u
koItskIm jozIcIma nostajo. I noko ga drugo IzogIoso razdvajaju od
koItskoga, aII jo toško doćI do konačnoga zakIjučka s obzIrom na to
da jo poznato manjo od 50 IuzItanskIh rIjočI. LuzItanskI jo ostavIo
dosta onomastIčkIh tragova.
»SJ£V£KOZAIAÐNI BLOK«
JozIk jo tzv. sjovorozapadnoga bIoka noposvjodočon Io. jozIk, kojI
nIjo prIpadao nI koItskoj nI gormanskoj skupInI jozIka, a kojI so na-
vodno govorIo na području današnjoga BonoIuksa ostavIvšI sa mo
onomastIčko tragovo (toponImo I sIIčno). Troba napomonutI da po-
stojanjo »sjovorozapadnoga bIoka« nIjo općoprIhvaćono.
SLABO IOSVJ£ÐOČ£NI J£ZICI
115
»ILIKSKI KOMIL£KS«
I antIcI so područjo od Kašo (antIčkI Arsio) u IstrI do AIbanIjo na-
zIvaIo IIIrIkom. I 19. st. so svI jozIčnI tragovI nadonI na područ-
ju staroga IIIrIka automatskI prIpIsuju »IIIrskomu«, no kako so čI-
nI, nIjo bIIo jodInstvona IIIrskoga jozIka. I čItavom IIIrIku noma
nIjodnoga prodrImskoga zapIsa to nam »IIIrskI« uopćo nIjo osta-
vIo pIsanoga traga. KadosIav KatIčIć (19?6) ustanovIo jo da na po-
dručju IIIrIka postojI vIšo onomastIčkIh zona I vjorojatno vIšo jo-
zIka, a no sa mo jodan IIIrskI jozIk. Tako jo Iako mogućo da jo bIIo
zapravo 4 »IIIrska« jozIka: hIstarskI, IIburnskI, doImato-panonskI
I IIIrskI u pravom smIsIu (Illyrii proprie Jic/i – na području staro
IIIrsko državo).
ÐAČKI I TKAČKI
ÐačkI I tračkI su bIII Io. jozIcI staroga Istočnoga BaIkana. NIjo po-
svo jasan njIhov odnos, a nItI to josu II uopćo postojaIa upravo dva
jozIka – dačkI u ÐacIjI (današnjoj Kumunjskoj) I tračkI u TrakIjI
(današnjoj Bugarskoj). BugarskI IIngvIst VIadImIr CoorgIjov ra-
zIIkujo na osnovI toponImIjo dačkI I tračkI (sIIčno kao što KatIčIć
razIIkujo 4 »IIIrska jozIka« na Istoj osnovI). Na dačkom noma tok-
stova, a na tračkom postojo dva norazumIjIva toksta pIsana grč-
kIm aIfabotom, aII boz razmaka, to 20-ak kraćIh natpIsa. Najpo-
znatIjI jo tračkI spomonIk, jodan od tIh dvaju, no/pis no clo/non
prs/enu ic Lceroto Iz 5. st. pr. K.
111
I grčkIm jo IzvorIma zabIIjožo-
no I nošto tračkIh gIosa.
MAC£ÐONSKI
MacodonskI jo bIo jozIk staro MacodonIjo (MakodonIjo). SIabo jo
poznat, kao I peonski (Io. jozIk kojI so jo govorIo u antIcI uza srod-
njI tok Vardara). MacodonskI nam jo poznat sa mo Iz gIosâ I ono-
mastIko. Na njomu, što jo zapravo noobIčno, noma tokstova – vjo-
rojatno zato što jo macodonsko pIomstvo brzo prIhvatIIo grčkI kao
svoj jozIk. NokI ga smatraju arhaIčnIm grčkIm dIjaIoktom (što no-
ćo bItI točno) III jodnostavno Io. jozIkom bIIskIm grčkomu (što jo
mogućo).
111
NatpIs gIasI: rolis/eneosn ereneo/il /eoněshoo roceoJon eon/ilecy p/oniē e roc ē l/o.
No zna so što to značI.
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
116
I£LAZCIJSKI (poIazgIčkI)
IoIazgIjskI jo bIo navodnI Io. jozIk prastanovnIka Crčko kojI nam
nIjo ostavIo tragova osIm mogućIh toponIma I posudonIca u grčko-
mo. Horodot spomInjo poIazgIjskI kao »barbarskI« jozIk, dakIo ra-
zIIčIt od grčkoga, no njogovo jo postojanjo jako upItno.
IKICIJSKI
IrIgIjskI jo bIo jozIk državo IrIgIjo u MaIoj AzIjI poznat po Iogon-
darnom kraIju MIdI, čIjI jo dodIr navodno svo protvarao u zIato.
Mogućo jo da su IrIgIjcI u MaIu AzIju dospjoII s »narodIma s mo-
ra«. Iroma Horodotu, IrIgIjcI u MaIu AzIju doIazo Iz MacodonIjo,
otprIIIko u Isto vrIjomo kada ArmoncI odIazo Iz MaIo AzIjo da bI
otIšII u ondašnju AIbanIju, današnju ArmonIju. IrIgIjskI jozIk čInI
sâm zasobnu granu Io. jozIkâ I nIjo bIIžo povozan nI s anatoIIjskIm
jozIcIma nI s drugIm jozIcIma promda dIjoII noko IzogIoso s grčkIm
I armonskIm što vjorojatno govorI o njIhovoj dIjaIokatnoj bIIskostI
u Io. prajozIku. Iosvjodočon jo razmjorno dobro, s 200-Injak natpI-
sa kojI potjoču Iz razdobIja Izmodu 8. I 4. st. pr. K. (maIobrojnI sta-
rofrIgIjskI natpIsI, njIh sa mo 2?) I Iz 2. I 3. st. po Kr. (novofrIgIjskI,
ugIavnom nadgrobnI natpIsI kojIh Ima vIšo) kada ga jo konačno
probrIsao grčkI.
N£INÐO£IKOISKI J£ZICI STAK£ £IKOI£
AKVITANSKI
AkvItanskI jo bIo sIabo posvjodočon noIo. jozIk kojI so jo govorIo na
području današnjo ŠpanjoIsko I Irancusko. AkvItanskI jo prodak
današnjoga baskIjskoga jozIka, aII so govorIo na puno voćom po-
dručju nogo baskIjskI danas (nokoć jo čItava francuska Caskonja
bIIa baskIjska što so vIdI I po njozInu Imonu), I to vIšo proma sjovo-
ru – zapravo so akvItanskI Izvorno govorIo u jugozapadnoj CaIIjI,
današnjoj Irancuskoj, I IIrInojIma, a manjIm dIjoIom na području
današnjo španjoIsko BaskIjo. AkvItancI su so, odnosno BaskI, da-
kIo, proma jugozapadu pomakII tok posIIjo. AkvItanskI natpIsI po-
tjoču Iz 1. st. pr. K., a pIsanI su IatInIcom. To su ugIavnom Imona,
ugIavnom unutar IatInskIh natpIsa. Iosvjodočono jo oko 400 akvI-
tanskIh osobnIh Imona I oko ?0 Imona božanstava. Tâ su Imona
nosumnjIvo baskIjska – usp. npr. akv. Imo Cison I bask. gicon »čo-
vjok«, akv. Imo AnJere I bask. onJere »žona«, akv. Nesco/o I bask.
nesho/o »djovojka«, akv. Sohor I bask. cohor »star« Itd. BaskIjskI
SLABO IOSVJ£ÐOČ£NI J£ZICI
11?
jo posvjodočon od 9. st. gIosama, ugIavnom ImonIma uz nošto rIjo-
čI I fraza. CodIno 1545. jo objavIjona prva knjIga na baskIjskom –
Linguoe Vosconun Prini/ioe.
BaskI su starosjodIocI u svojoj domovInI – noma nIkakvIh tragova
njIhova dosoIjavanja. OnI su jodInI prodIndoouropskI ouropskI na-
rod kojI jo uspIo ostatI noasImIIIran svo do danas. ČInI so da nošto
posudonIca Iz baskIjskoga, III jozIka srodnoga baskIjskomu, Ima I
u staroIrskom što bI nam takodor mogIo govorItI o nogdanjoj vo-
ćoj prošIronostI baskIjskoga/akvItanskoga, odnosno mogućIh njo-
mu srodnIh jozIka. BaskIjskI jo IzoIIran jozIk, odnosno noma po-
znatIh srodnIh jozIka.
IB£KSKI
IborI su bIII noIndoouropskI narod s Istočno obaIo današnjo Špa-
njoIsko od kojoga su KoItIborI posudIII sIogovno-aIfabotsko pIsmo
za svoj jozIk. O Iborskom so dugo nIjo nIšta znaIo dok u prvoj poIo-
vIcI 20. st. španjoIskI jozIkosIovac ManuoI Cómoz Morono nIjo od-
gonotnuo kako IborskI vaIja čItatI. No Iako sada Iborsko tokstovo
možomo čItatI, opot so maIo što razumIjo jor jo dotIčnI jozIk očIto
nosrodan I s jodnIm drugIm nama poznatIm jozIkom. IborskI jo
dobro posvjodočon – poznato jo vIšo od 1000 IborskIh natpIsa. Naj-
starIjI natpIsI potjoču Iz 5/4. st. pr. K., a IzgIoda da so jo IborskI go-
vorIo svo do 4. st. po Kr. Iborska jo dIjaIokatna raznoIIkost posvjo-
dočona I u natpIsIma. Svo skupa jo, ukIjučujućI svo toponImo, gIo-
so I osobna Imona, poznato oko 1000 razIIčItIh IborskIh rIjočI (kojI-
ma ugIavnom no znamo značonja).
TAKT£SANSKI
TartosanskI jo sIabo poznat jozIk, najvjorojatnIjo noIo., čIjI su nat-
pIsI (njIh ?0-ak) nadonI na jugozapadu Iborskoga poIuotoka (otprI-
IIko na Istom području gdjo su nadonI I IuzItanskI natpIsI). IIsan
jo poIusIogovnIm pIsmom, kao I IborskI, a natpIsI su mu Iz doba Iz-
modu ?/6. I 4. st. pr. K. TartosanskI katkada zovu I južnoIuzItan-
skIm Iako noma s njIm vozo, a I sā mo jo Imo /or/esonshi potpuno
proIzvoIjno.
IIKTSKI
IIktskI jo bIo noIo. jozIk sjovorno BrItanIjo, Škotsko I Irsko u ra-
nom srodnjom vIjoku. OstavIo jo maIo tragova – nokoIIko natpIsa
na ogamu, I o njomu so jako maIo zna.
IOK£ÐB£NA
IONOLOCIJA
121
IVOÐ
§ 37 Noko smo InformacIjo vozano uz porodbonopovIjosnu IIngvI-
stIku voć IznIjoII na samom počotku (vIdI § 1, § 2). Ovdjo ćomo
ukratko prIkazatI još noko oIomonto povIjosnoga jozIkosIovIja, od-
nosno procIznIjo, povIjosno fonoIogIjo.
J£ZIČN£ IKOMJ£N£ I IOK£ÐB£NOIOVIJ£SNA
LINCVISTIKA
JozIcI so mIjonjaju. To jo općopoznata stvar koju svatko možo Iako
potvrdItI – prImjorIco, našI djodovI I bako no govoro potpuno Isto
kao što mI govorImo, a Isto tako Iako možomo ustvrdItI da su Iju-
dI prIjo sto godIna govorIII maIo drugačIjo nogo što mI govorImo.
Odomo II dubIjo u prošIost, razIIko ćo bItI svo voćo. Irodo II nokoII-
ko tIsuća godIna, tIh so maIIh promjona toIIko nagomIIa da so jo-
zIcI potpuno promIjono I čosto so rascIjopo na vIšo razIIčItIh jozI-
ka čIjI so govornIcI vIšo no razumIju. Tako su I od Indoouropskoga
prajozIka, kojI so jo govorIo nogdjo 4000. pr. K., nastaII današnjI
IndoouropskI jozIcI modu kojo prIpadaju svI autohtonI ouropskI jo-
zIcI osIm baskIjskoga, madarskoga, fInskoga I ostonskoga to noko-
IIcIno manjIh jozIka.
Čosto so čujo III da jozIk postajo svo razvIjonIjI III da so jozIk kvarI
– npr. starIjI ćo so IjudI žaIItI da mIadI vIšo no znaju govorItI, da so
njIhov IzvornI, pravI jozIk gubI Itd. No svo su to zabIudo. JozIk so
no razvIja, nItI so kvarI. JozIk so jodnostavno mijenja. JozIčna jo
promjona staIna, jozIk so noprostano mIjonja, I u tronutku dok ovo
čItato. Noma jozIka kojI so no mIjonja I kojI so nIjo mIjonjao. Iro-
mjona jo Imanontna svakom Ijudskom jozIku.
Čosto so čujo I da so jozIk pojodnostavIjujo – da so tožI Iakšomu,
kraćomu, okonomIčnIjomu Izgovoru I Izrazu. To čosto jost točno,
aII no uvIjok. No možomo roćI da so jozIk pojodnostavIjujo – on so,
kako voć rokosmo, sa mo mIjonja. Tako prImjorIco pojodnostavIjo-
njom možomo smatratI da so u govornom hrvatskom čosto umjosto
uči/i kažo uči/. ÐrugI jo Izraz kraćI, okonomIčnIjI. No s drugo stra-
no, danas so kažo I ženono, a no, rocImo, ženon Iako jo ovaj drugI
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
122
obIIk u prošIostI Imao prIIIku provIadatI kao I prvI obIIk. Ða okono-
mIčnost Izraza nIjo uvIjok u prvom pIanu, jasno jo voć po tomo što
jo provIadao dužI obIIk ženono, a no kraćI ženon. Jodnako tako jo
proma starIjIm obIIcIma tiJjetši I tiJjet danas u potpunostI pro-
vIadao dužI obIIk tiJjetši. To so Izvrsno vIdI I kod prIdjovsko-za-
mjonIčko skIonIdbo u hrvatskom – ondjo su nastaII okonomIčnI,
kraćI obIIcI kao Ð. /on, Jobron umjosto starIjoga /onu, Jobronu
(kojI još postojo), aII su takodor I proma starom, voć Izvorno okono-
mIčnu, kratkom L. /on, Jobron nastaII I novI, dužI (nookonomIč-
nI!) /one, Jobrone. Isto jo I na gIasovnom pIanu – možomo roćI da
jo pojodnostavIjonjo to što so u hrvatskIm govorIma umjosto pčelo
voII čelo, no to što so umjosto rJo kažo hrJo so I no možo baš sma-
tratI pojodnostavIjonjom. To jo jasno ako so pogIoda popIs gIasov-
nIh promjona (vIdI § 38) – kod nokIh gIasovI nostaju (npr. sInko-
pa), a kod drugIh so gIasovI dodaju (npr. opontoza) Itd. ÐakIo noma
nIkakva razIoga smatratI da so jozIk III Izgovor općonIto pojodno-
stavIjujo – jozIk so mIjonja, a ta promjona katkada rozuItIra »po-
jodnostavIjonjom«, a katkada »kompIIcIranjom«.
IovIjosna so IIngvIstIka bavI proučavanjom povIjosnIh mIjona u jo-
zIku – III na općonItoj razInI, proučavajućI načoIa jozIčno promjo-
no, III konkrotno, proučavajućI prošIost pojodInIh jozIčnIh porodI-
ca, skupIna III jozIkâ. Tako so IndoouropoIstIka bavI proučavanjom
prošIostI IndoouropskIh jozIka, somItIstIka so bavI proučavanjom
prošIostI somItskIh jozIka Itd.
IrajozIcI pojodIno jozIčno porodIco mogu bItI posvjedočeni I nepo-
svjedočeni tj. zapIsanI I nozapIsanI. IrImjor su posvjodočonIh pra-
jozIka IatInskI od kojoga su nastaII svI romanskI jozIcI, III starokI-
noskI jozIk od kojoga su nastaII svI modornI kInoskI jozIcI (kojI so
čosto noprocIzno nazIvaju I kInoskIm dIjaIoktIma). IrImjor su no-
posvjodočonIh, nozapIsanIh prajozIka IndoouropskI, uraIskI III so-
mItskI prajozIk. NIjodan od njIh nIjo zapIsan. SvI jozIcI nastaII od
Istoga prajozIka čIno, dakako, jodnu jozIčnu porodIcu.
Kako doIazImo do zakIjučaka o tomo da su odrodonI jozIcI srodnI,
odnosno da su nastaII od Istoga prajozIka7 NajprIjo doIazI do opa-
žanja o sIIčnostI odrodonIh jozIka – u rIjočIma, obIIcIma Itd. Tako
su IjudI voć davno prImIjotIII da jo dosta ouropskIh jozIka sIIčno, no
nIsu znaII to sIIčnostI objasnItI. IogIodajmo noko od očItIh sIIčnostI
u IoksIku Izmodu hrvatskoga I ongIoskoga: no /i/no /ē r ~ no/her,
bro / ~ bro/her, sȋn ~ son, sè s/ro ~ sis/er, sȗn-ce ~ sun, nȏs ~ nose,
nȉš ~ nouse, stínjo ~ suine, tô Jo ~ uo/er, Jtȃ ~ /uo Itd. Ovo su
sIIčnostI rozuItat toga što su I hrvatskI I ongIoskI potokII od Istoga
IVOÐ
123
jozIka protka – Indoouropskoga. VaIja IstaknutI da sama sIIčnost
nIjo dovoIjna – ona naImo možo bItI I sIučajna. Tako su hrvatsko I
ongIosko rIjočI Jȃn I Joy, stȇ/ I soin/ sasvIm sIučajno sIIčno. S dru-
go strano, srodno rIjočI no moraju nužno bItI sIIčno da bI bIIo srod-
no. Tako su npr. srodno hrvatsko I ongIosko rIjočI jè cih ~ /ongue,
o ho ~ eye, ȗho ~ eor, hćȋ ~ Jough/er, žJrȃl ~ crone III Jro cJ ~ /hr-
ush Itd. Iako uopćo nIsu sIIčno. I dotIčnIm su so rIjočIma gIasovI
od Indoouropskoga vromona toIIko promIjonIII da to rIjočI u ovIm
dvama jozIcIma, unatoč tomu što su nastaIo od IstIh korIjona, vIšo
uopćo no naIIkuju jodno drugIma. To nam dakIo opot dokazujo da
jo sama sIIčnost novažna. Ono što jo važno josu sustavne glasovne
podudarnosti. Iostojo I rIjočI kojo su naIzgIod sIIčno, aII nIsu srod-
no – to su npr. voć spomonuto rIjočI hrv. I ong. stȇ/ I soin/ III Jȃn I
Joy kojo nomaju vozo jodno s drugIma. Kao drugo takvo sIučajno
podudarnostI možomo navostI hrv. /ro n I stIr. /ronn »tožak«, ong.
boJ »Ioš« I porzIjskI bæJ Istoga značonja, hrv. jóje I svah. yoi, hrv.
no no I kIn. nāno (takvo su rIjočI čosto sIIčno u jozIcIma svIjota),
ong. none »Imo« I jap. nonoe Istoga značonja, svah. huni »dosot« I
fInskI hynnenen (Isto), svah. ile »onaj« I Iat. ille Istog značonja, ho-
brojskI goyin »strancI (nožIdovI)« I japanskI goijin »stranac«, maI-
gaškI torono »ptIca« I ruskI ворóна »vrana« Itd. I prothodnIm jo
prImjorIma jasno da jo nomogućo da su to rIjočI srodno voć I po to-
mo što jo tu (IskIjučImo II prva dva prImjora) rIjoč o udaIjonIm jo-
zIcIma kojI očIto nomaju nIkakvo bIIsko vozo jodnI s drugIma. Svo
I da su nokI od njIh jako dubInskI srodnI (prImjorIco ongIoskI I ja-
panskI bI trobaII po nostratIčkoj toorIjI bItI dubInskI srodnI), u tom
bIsmo sIučaju o priori očokIvaII da njIhovo srodno rIjočI noćo bItI
sIIčno (jor jo prošIo provIšo vromona I maIo jo vjorojatno da bI so
tako maIo promIjonIIo). AII svakako nam takvI prImjorI pokazuju
da su sIučajno sIIčnostI Izmodu jozIka Itokako mogućo. No katkada
su noko rIjočI povozano Iako nam to IzgIoda nomogućo jor so naIa-
zo u posvo udaIjonIm jozIcIma (a nIsu posrIjodI novIjo posudonIco)
– tako jo npr. kInoskI nă »konj« (jap. uno) srodno s ong. nore »ko-
bIIa«. Tu jo posrIjodI Iutajuća rIjoč koja so oto našIa I u dvama tako
udaIjonIm jozIcIma.
SustavnIm promatranjom I Izučavanjom doIazImo do sustavnIh
podudarnostI Izmodu pojodInIh jozIka. Tako prImjorIco doIazI-
mo do sustavno gIasovno podudarnostI da proma počotnom ongIo-
skom /h- uvIjok stojI hrvatsko /-, usp. npr. ongIoskI /hree I hrvat-
skI /rȋ, ongIoskI /hin I hrvatskI /onoh, ongIoskI /horn I hrvatskI /rn
Itd. No opot nI sustavno gIasovno podudarnostI nIsu dovoIjno jor
ono čosto postojo I kod posudIvanja rIjočI, tako, rocImo, turskom c
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
124
pravIIno odgovara hrvatsko č, usp. prImjorIco turskI corop I hrvat-
skI čò ropo, coy I čo j, celih I čè lih Itd. Tu jo dakako rIjoč o turskIm
posudonIcama u hrvatskom, a no o nasIjodonIcama, no katkada no
možomo bItI sIgurnI jo II odrodon sIoj rIjočI u jodnom jozIku nasII-
jodon III posudon. Stoga osIm sustavnIh gIasovnIh podudarnostI
tražImo I sustavno gramatIčko, odnosno morfoIoško podudarnostI.
Tok nam ono doIsta pouzdano mogu dokazatI srodnost dvaju III vI-
šo jozIka. Tako su prvI IndoouropoIstI dokazaII srodnost Indoou-
ropskIh jozIka promatrajućI prozontsku paradIgmu gIagoIa »bItI«,
usp. staroIndIjskI (sanskrt) ósni, ósi, ós/i, starosIavonskI jesnь,
jesi, jes/ъ, IatInskI sun, ē s, es/, hotItskI ē šni, ē šši, ē šci, gotskI in,
is, is/, armonskI en, es, ē , staroIItavskI esni, esi, e s/i Itd. Ovakvo
sIIčnostI nIkako no mogu bItI nI pIod sIučajnostI nI pIod posudI-
vanja I ono nam nosumnjIvo dokazuju srodnost IndoouropskIh jo-
zIka. Ovom so motodom, koju nazIvamo poredbenopovijesna me-
toda, sIužImo prI rokonstrukcIjI noposvjodočonIh prajozIka. Tako
sustavnIm usporodIvanjom IndoouropskIh jozIka doIazImo do toga
da su prva trI IIca prozonta gIagoIa »bItI« u Indoouropskom gIasIIa
*h
1
osmI, *h
1
osI, *h
1
ostI.
Kako rokonstruIramo7 CIodajućI sustavno odrazo pojodInIh gIaso-
va u vIšo jozIka, doIazImo do najboIjoga rjošonja kako rokonstruI-
ratI odrodon gIas u prajozIku. NajboIjo jo rjošonjo onō pomoću ko-
joga najIakšo možomo objasnItI svo odrazo dotIčnoga gIasa u jozIcI-
ma potomcIma. Tako promatrajućI sanskrtsko ósi, starosIavonsko
jesi, IatInsko ē s, hotItsko e

šši, gotsko is, armonsko es I staroIItav-
sko esi doIazImo do zakIjučka da jo prvI samogIasnIk u ovoj rIjočI
u Indoouropskom prajozIka najvjorojatnIjo bIo *o. Zašto7 No sa mo
zato što voćIna IndoouropskIh jozIka pokazujo odraz /o/, nogo I za-
to što so Iz toga protpostavIjonoga *o Iako mogu objasnItI I drugI
odrazI. I sanskrtu jo to *o prošIo u /a/, a u gotskom jo *o daIo /I/.
Ionotsko su promjono /o/ > /a/ (proko modufazo /æ/, kao <a> u on-
gIoskom boJ »Ioš«) I /o/ > /I/ trIvIjaIno I uobIčajono tj. možomo Ih vI-
djotI u mnoštvu svjotskIh jozIka. S drugo strano, protpostavImo II
da jo tu Indoouropskom bIIo *a, a no *o, puno jo tožo objasnItI zašto
jo to *a očuvano sa mo u sanskrtu, dok jo svugdjo drugdjo prošIo u
/o/, a I toško jo Iz njoga objasnItI gotsko /I/ jor /I/ toško možo Izravno
nastatI Iz /a/. Tu bIsmo trobaII protpostavItI vIšo gIasovnIh modu-
faza Izmodu /a/ I /I/ što nIjo okonomIčno. I obrnuto, toško jo Iz po-
toncIjaInoga prajozIčnoga *I, protpostavImo II da jo gotskI očuvao
IzvornI IndoouropskI samogIasnIk, objasnItI sanskrtsko /a/. Jasno
jo da jo ovo ponošto pojodnostavIjono objašnjonjo, IIustracIjo radI.
IVOÐ
125
ArgumontI su kojI Idu u prIIog tomu da so ovdjo rokonstruIra upra-
vo Indoouropsko *o, a no što drugo, dakako, puno brojnIjI.
VaIja prImIjotItI da so gIasovI u načoIu mIjonjaju prodvIdIjIvo. Ka-
da so kojI gIas mIjonja, uvIjok so mIjonja u sobI sIIčan gIas. Tako,
rocImo, /a/ noćo nIkada Izravno prIjoćI u /I/, dakIo u gIas kojI mu
uopćo nIjo sIIčan, nogo ćo uvIjok proIazItI u sobI sIIčno, odnosno Iz-
govorno bIIsko gIasovo. Tako ćo /a/ prIjoćI npr. u /å/ (zatvorono /a/,
odnosno otvorono /o/, tj. gIas Izmodu /a/ I /o/), pa ćo zatIm to /å/ prI-
joćI u /o/, pa ćo /o/ prIjoćI u zatvorono /ọ/ (gIas Izmodu /o/ I /u/), pa
ćo to /ọ/ prIjoćI u /u/ kojo ćo prIjoćI u /u/ (gIas Izmodu /u/ I /I/, kao u
njomačkom), kojo ćo onda prIjoćI u /I/, kojo ćo onda prIjoćI u /o/, kojo
ćo prIjoćI u /æ/, pa ćo to /æ/ npr. datI opot /a/ Itd. No možomo znatI
u kojom ćo smjoru kronutI jozIčna promjona (hoćo II u kojom jozI-
ku npr. /a/ ostatI /a/, III ćo datI /å/ III /æ/), aII znamo da ćo so gIaso-
vI uvIjok mIjonjatI u sobI sIIčno, a no u posvo razIIčIto gIasovo. Isto
vrIjodI I za sugIasnIko, tako jo npr. IogIčno da ćo /d/ prIjoćI, rocImo,
u /t/, a no u /m/ III /v/ I sI. No Ima II dosta vromona, odnosno dosta
modufazâ, možo so roćI da u načoIu svakI gIas možo prIjoćI u svakI
gIas (III na kraju I potpuno nostatI).
IrIjo nogo što kronomo usporodIvatI kojI jozIk s drugIm jozIcIma,
potrobno jo IzvršItI I unutarnju rokonstrukcIju. Čosto do odrodo-
nIh zakIjučaka o povIjostI kojoga jozIka možomo doćI promatra-
jućI sustavno sa mo jodan jozIk. Tako promatrajućI hrvatskI gIa-
goI nôgu, aII no žeš, III trȃg, aII trȃže, možomo zakIjučItI da jo u
odrodonom razdobIju u prošIostI hrvatskoga (odnosno sIavonsko-
ga) sIIjod /go/ promIjonjon u /žo/. To, dakIo, možomo zakIjučItI voć
sa mo na osnovI hrvatskoga jozIka. Ða jo to doIsta bIIo tako, potvr-
duju nam posIIjo I IzvanhrvatskI, odnosno, IzvansIavonskI podatcI
– proma hrvatskom žè no Imamo prImjorIco u staropruskom genno
gdjo još vIdImo to starIjo I nopromIjonjono /go/.
IorodbonopovIjosna motoda so dokazaIa kao vrIo uspjošna u ro-
konstrukcIjI prajozIkâ jozIčnIh porodIca kao što su Indoouropska,
somItska, uraIska III aIgonkIjska, no prImjonjIvost jo porodbonopo-
vIjosno motodo u svIm sItuacIjama još uvIjok sporna. Mogućnost
so dokazIvanja jozIčno srodnostI porodbonopovIjosnom motodom
kod dubIjo jozIčno srodnostI čInI prIIIčno sumnjIva. IrImjorIco, po-
rodbonopovIjosna motoda jo Izvrsno orudo prI dokazIvanju srodno-
stI IndoouropskIh jozIka, kako rokosmo, modutIm, prI dokazIvanju
dubIjo povozanostI Indoouropsko jozIčno porodIco s drugIm jozIč-
nIm porodIcama, tu vIšo pouzdanost porodbonopovIjosno motodo
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
126
nIjo toIIko sIgurna. NaImo, voIIko jo pItanjo možo II so pouzdano
dokazatI jozIčna srodnost jozIka kojI su, rocImo, srodnI na vromon-
skoj dubInI od, rocImo, 10 000 godIna III vIšo (Indoouropska jo jo-
zIčna porodIca duboka 6000 godIna). KIasIčna porodbonopovIjosna
motoda tu vIšo no možo bItI toIIko učInkovIta Iz jodnostavna razIo-
ga što so prI takvoj voIIkoj dubInI jozIčno srodnostI jozIcI voć toII-
ko razIIkuju da jo postotak nasIIjodona jozIčnoga matorIjaIa toIIko
maIon da jo jako toško razIučItI jo II tu rIjoč o nasIIjodonu matorIja-
Iu, posudIvanju III sIučajnostI. Stoga so vjorojatno mora prIhvatItI
ogranIčonost porodbonopovIjosno motodo do odrodono vromonsko
granIco. Ðrugo jo pak pItanjo možo II so kIasIčna porodbono-po-
vIjosna motoda prImIjonItI na svo tIpovo IjudskIh zajodnIca – IznIjo-
to jo mIšIjonjo da so ona no možo prImIjonItI na zajodnIco Iovaca
I sakupIjača kojI žIvo u uvjotIma u kojIma so narodI I jozIcI toIIko
mIjošaju noprostanIm soobama da jo u tIm sIučajovIma nomogućo
prImIjonItI kIasIčnu porodbonopovIjosnu motodu I rokonstruIratI
prajozIk dotIčnIh jozIka. Tako so Izražava sumnja prImjorIco u prI-
mjonjIvost to motodo u radu s austraIskIm domorodačkIm jozIcIma
čIjI su govornIcI donodavno žIvjoII upravo u opIsanIm Iovačko-sa-
kupIjačkIm uvjotIma
112
. To modutIm ostajo sporno.
KIasIčno so, još od 19. stoIjoća kada jo to bIIo InspIrIrano ovoIucIj-
skom bIoIogIjom, jozIčno porodIco prIkazujo tzv. gonoaIoškIm sta-
bIom gdjo so uzIma da so jo prImjorIco jozIk A podIjoIIo na jozIko
B, C I Ð, pa so jozIk B podIjoIIo na jozIko £ I I Itd. (tzv. S/onnbo-
un/heorie). IrItom so čInI kao da su svI jozIcI posvo odIjoIjonI I da
su njIhovo granIco jasno I nosporno. ModutIm, to u stvarnostI nIjo
tako I gonoaIoška stabIa vaIja shvatItI kao grubo aproksImacIjo I
pomagaIa prI prodočavanju jozIčnIh porodIca. JozIčno so promjono
čosto šIro posvo nopravIIno I no šIro so uvIjok do IstIh granIca (jo-
zIčno promjono kojo so šIro do odrodonIh granIca nazIvamo IzogIo-
sama). Čosto jo jako toško odrodItI gdjo prostajo jodan, a počInjo
drugI jozIk III dIjaIokat. Tako so, rocImo, čInI da jo Iako roćI gdjo
jo granIca taIIjanskoga I francuskoga jozIka. ModutIm, u stvarno-
stI to nIjo tako jor so na toronu toško možo roćI gdjo točno prosta-
jo francuskI, a gdjo počInjo taIIjanskI. IrIkazujomo II modutIm ro-
mansko jozIko pomoću gonoaIoškoga stabIa, taIIjanskI ćo I francu-
skI bItI posvo odIjoIjono grano. No gonoaIoško so stabIo stoga mo-
ra uzotI kao sImboIIčan I noprocIzan prIkaz kojI nIkako no možo
odražavatI u potpunostI stvarnu sItuacIju. ModoI bI, kojI bI doIsta
prIkazIvao odnoso modu jozIcIma/dIjaIoktIma jodno jozIčno porodI-
112
ÐIxon 199?.
IVOÐ
12?
co, morao bItI puno sIožonIjIm od gonoaIoškoga stabIa. Iako nam
prIkazIvanjo jozIčnIh porodIca pomoću gonoaIoškoga stabIa možo
bItI jako korIsno, vaIja uvIjok ImatI na umu da so stvarnI jozIcI nI-
kada no rascjopIjuju I no mIjonaju tako čIsto I progIodno kao što jo
to u tom modoIu.
IZOCLOS£
IzogIosom nazIvamo jozIčnu promjonu koja so prošIrI do odrodono
granIco I koja zatIm možo dIjoIItI I razIIkovatI prImjorIco dva III vI-
šo jozIka, dIjaIokta Itd. Kada so vIšo razIIčItIh IzgoIosa prošIrI do
jodno granIco, onda takvu skupInu IzogIosa nazIvamo snopon ico-
glosô. I Io. jo IzogIosa da kratko *o proIazI u kratko *a zahvatIIa
baItosIavonskI, gormanskI, IndoIranskI I anatoIIjskI. I ItaIskom jo
I grč. prImjorIco kratko *o ostaIo nopromIjonjono – njIh nIjo zahva-
tIIa ta IzogIosa. Ðruga jo pak IzogIosa, promjona Io. *s u *š Iza gIa-
sova *r, *u, *k, *I zahvatIIa sa mo baItosIavonskI I IndoIranskI. Tro-
ća jo pak IzogIosa, promjona Io. paIataIIzIranoga voIarnoga okIu-
zIva *k u nošto kao *ś zahvatIIa baItosIavonskI I IndoIranskI I dIo
anatoIIjskoga.
IzogIoso so mogu šIrItI pravIIno I IćI do noko granIco (npr. držav-
no granIco, rIjoko III pIanInskoga masIva) u snopovIma, a čosto so,
u sIučaju dIjaIokatskoga kontInuuma, šIro noprodvIdIvo I kaotIčno
pa prosIjocaju područjo tako da jo nomogućo roćI gdjo počInjo jo-
dan, a završava drugI jozIk III dIjaIokat.
INÐO£IKOISKI IKAJ£ZIK
§ 38 IndoouropskI so prajozIk rokonstruIra proma podatcIma Iz
njogovIh posvjodočonIh jozIka-potomaka. Motoda so, kojom so prI-
tom sIužImo, kako rokosmo, nazIva poredbenopovijesna metoda
koja, grubo ročono, označava sustavno promatranjo jozIčnIh poja-
va u vIšo jozIka za kojo protpostavIjamo da su srodnI I pokušava-
njo da so to pojavo protumačo Izvodonjom Iz zajodnIčkoga prajozI-
ka. Tražo so sustavno podudarnostI – glasovni zakoni, I pomoću
toga so rokonstruIraju prajozIčnI fonomI, morfomI pa I cIjoIo rIjočI.
Tako prImjorIco ustanovIjujomo da stsI. b- na počotku rIjočI odgo-
vara u mnogIm rIjočIma Iat. f-, npr. stsI. bro/rъ (hrv. bro /) ~ Iat.
frā/er III stsI. berǫ (hrv. bȅrē n) ~ Iat. ferō »nosIm«. Na osnovI ovIh
podudarnostI (I podudarnostI u drugIm Io. joz.) rokonstruIramo u
Io. fonom *b
h
kojI nam s jodno strano sIužI kao formuIa kojom ćomo
zapIsatI podudarnost sIav. b- I Iat. f-, aII I s drugo strano kao poku-
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
128
šaj roaIno rokonstrukcIjo toga gIasa u Io. (zvučnI aspIrIranI dvou-
snonI okIuzIv) Iz kojoga so možo IzvostI I stsI. b- (doaspIracIjom) I
Iat. f- (obozvučonjom I proIaskom p
h
u f).
VaIja ImatI na umu da, kada govorImo o rokonstruIranju Io. pra-
jozIka, no mIsIImo da možomo rokonstruIratI točno jodan, jodIn-
stvon vromonskI prosjok toga jozIka. IorodbonopovIjosnom moto-
dom možomo rokonstruIratI sa mo posIjodnju fazu u razvItku Io.
prajozIka, noposrodno prIjo njogova raspada na posobno Io. jozIko.
Taj jo jozIk voć tada bIo jako dIjaIokatskI raščIanjon I čosto jo toško
prI rokonstrukcIjI ustanovItI »kojI« smo IndoouropskI točno rokon-
struIraII – kojI dIjaIokat, koju fazu u njogovu razvItku Itd. OsIm
toga, vaIja pazItI I no IzvodItI Iz rokonstrukcIjo jozIka noopravdano
zakIjučko o njogovIm mogućIm govornIcIma. Kada govorImo o In-
doouropIjanIma, upotrobIjavamo taj nazIv sa mo u smIsIu »govornI-
cI Io. prajozIka«, kao IIngvIstIčkI tormIn, a no u bIIo kakvu otnIč-
kom III rasnom smIsIu. Ðobar nam prImjor za to pruža afrazIjska
jozIčna porodIca – razIIčItIm afrazIjskIm jozIcIma (npr. arapskIm,
hobrojskIm, koptskIm, hausom Itd.) govoro I crncI I bIjoIcI I tu vIdI-
mo da sa mo po jozIku no možomo zakIjučIvatI nIšta, prImjorIco, o
IzgIodu govornIkâ praafrazIjskoga (koja jo voć tada uostaIom mo-
gIa bItI IzrazIto hotorogona kao što jo npr. u suvromonIh govornIka
francuskoga jozIka u Irancuskoj).
VKST£ CLASOVNIH IKOMJ£NA
CIasovnI zakonI
CIasovnIm zakonIma nazIvamo sustavno promjono kojo so dogo-
do u nokom jozIku, odnosno, sustavna gIasovna podudaranja Iz-
modu nokIh jozIka
113
. Tako jo npr. sIavonsko staro nosno /ǫ/ (kao
u franc. bonbon »bombon«) u hrvatskom pravIIno I uvIjok daIo /u/.
Ta promjona, /ǫ/ > /u/, vrIjodI općonIto I u svIm rIjočIma. ÐrugI jo
prImjor, rocImo, Indoouropsko *b
h
kojo u sanskrtu pravIIno na po-
113
Tako so svaka gIasovna podudarnost, prImjorIco to da sIavonskomu o odgovara IItav-
sko o (usp. stsI. nogo ~ IIt. nogò ), III promjona *a > *o u sIavonskom, možo zvatI gIasovnIm
zakonom. ModutIm, pod gIasovnIm so zakonIma čosto podrazumIjovaju (obIčno) bItnIjI
gIasovnI zakonI kojI Imaju posobna Imona, npr. Brugmannov zakon, do Saussuroov zakon
Itd. Iako bI so po nokoj IogIcI očokIvaIo da bI samo bItnIjI, voćI gIasovnI zakonI trobaII dobI-
vatI Imona, u povIjosnoj IIngvIstIcI katkada I no tako bItnI zakonI dobIju nočIjo Imo. Ipak,
za povIjosnoga jo IIngvIsta jodna od najvoćIh častI ImatI »svoj« zakon, ma kako novažan
možda on zapravo bIo. TakvIm jo, ImonovanIm, gIasovnIm zakonIma posvoćona knjIga
CoIIIngo 1985, Inačo no baš najuspjošnIja.
IVOÐ
129
čotku rIjočI dajo /bh-/, u IatInskom /f-/, a u grčkom /φ/. Taj jo gIa-
sovnI zakon takodor u načoIu bozIznIman I potvrdon brojnIm prI-
mjorIma, usp. Io. *b
h
roh
2
tē r »brat« > skr. bhrö/ā, Iat. frā/er, grč.
φρöτηρ III Io. *b
h
oroh
2 »
nosIm« > skr. bhórāni, Iat. ferō, grč. φέρω
Itd. MIadogramatIčarI su krajom 19. st. ustvrdIII »dIo Lautgosot-
zo konnon koIno Ausnahmon« tj. »gIasovnI zakonI nomaju IznIma-
ka«. OnI su tvrdIII da u svIm jozIcIma uvIjok I u potpunostI vrI-
jodo gIasovnI zakonI, tj. da so jozIčno promjono uvIjok dogadaju
tako da so nokI gIas (prImjorIco /b
h
/) promIjonI u nokI drugI gIas
(prImjorIco /f/) odmah, dakako uz mogućo modufazo, u svIm rI-
jočIma boz IznImaka. IznImko su uvIjok bIIo posIjodIcom sokun-
darnIh odnosno naknadnIh anaIogIja. Tako bI prImjorIco staro-
sIavonskI broj Jetę/ь trobao gIasItI *novętь (usp. Iat. noten, ong.
nine), aII gIasI Jetę/ь anaIogIjom proma broju Jesę/ь gdjo so to
počotno J- očokujo po gIasovnIm zakonIma (usp. Iat. Jecen, ong.
/en gdjo J- pravIIno dajo /-). MIadogramatIčarIma so suprotstavI-
Ia IIngvIstIčka goografIja – njozInI su zastupnIcI, nasuprot mIado-
gramatIčarIma kojI su tvrdIII da su gIasovnI zakonI bozIznImnI,
tvrdIII »chaquo mot a son hIstoIro« (»svaka rIjoč Ima svoju povI-
jost«), odnosno da so gIasovno promjono tIpa *b
h
> /f/ no dogada-
ju odjodnom u svIm rIjočIma, nogo da poIako naproduju od rIjočI
do rIjočI, katkada bržo, a katkada sporIjo. To bI značIIo da so prI-
mjorIco promjona *b
h
> /f/ no dogodI odmah u svIm rIjočIma, no-
go prvo, rocImo, u nokIm rIjočIma, posIIjo u drugIma, još posIIjo u
troćIma, a tok na kraju u svIma III u voćInI njIh. Takvu promjonu
zovomo leksičkom difuzijom, a prImjor, rocImo, naIazImo u našIm
dIjaIoktIma. I hrvatskom jo staro, prahrvatsko sIogotvorno *I da-
Io u voćInI štokavskIh dIjaIokata /u/ (usp. npr. hrv. tȗh I čoš. tlh).
No sIogotvorno *I nIjo Izravno prošIo u /u/ – jodna jo od modufa-
za prIjo /u/ bIo dvogIas /uo/. ÐakIo /uo/ > /u/. ZastupnIcI bI bozIznI-
mnIh gIasovnIh zakona tu očokIvaII da ćomo u svIm prImjorIma
na mjostu starIjoga /uo/ ImatI /u/ I to jo doIsta IstIna u voćInI dI-
jaIokata. No u nokIm jo IstočnobosanskIm dIjaIoktIma zabIIjožo-
no da Imaju još dvogIas /uo/ u rIjočI s/uȏp (umj. s/ȗp, od starIjoga
*stIp) I u još nokoIIko rIjočI Iako jo odraz sIogotvornoga *I u svIm
ostaIIm rIjočIma /u/. Tu vIdImo prImjor IoksIčko dIfuzIjo – ta pro-
mjona, /uo/ > /u/, očIto nIjo Izvršona odjodnom u svIm rIjočIma, no-
go jo u nokIm rIjočIma staro /uo/ bIIo duIjo zadržano, katkada I do
današnjIh dana.
Odnos jo mIadogramatIčarsko pravIInostI gIasovnIh promjona I
IoksIčko dIfuzIjo I dan-danas sporan I kompIIcIran. ČInI so da mIa-
dogramatIčarskI bozIznImnI gIasovnI zakonI u voćInI sIučajova do-
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
130
Ista stojo, aII da takodor postojo I sIučajI gdjo jo očIto došIo do Iok-
sIčko dIfuzIjo. NokI smatraju da so gIasovnI zakonI mogu proma-
tratI tok nakon što jo promjona potpuno gotova (I nakon što su mo-
gućI sIučajI IoksIčko dIfuzIjo voć probrIsanI). OvIm so probIomIma
danas pogotovu bavI socIoIIngvIstIka
114
.
CIasovno promjono mogu bItI neuvjetovane I uvjetovane. Nouvjo-
tovano su ono gIasovno promjono u kojIma gIas dajo nokI drugI (III
ostajo IstI) u svIm okoIInama I u svIm poIožajIma u rIjočI. Tako prI-
mjorIco sIavonsko nosno *ǫ dajo u hrvatskom /u/ u svIm poIožajIma
u rIjočI (npr. *rǫka > rúho). To jo nouvjotovana promjona. S dru-
go strano, sIavonskI jat – *ě (u prahrvatskom zatvorono /ẹ /) dajo u
standardnom hrvatskom razno odrazo ovIsno o gIasovnoj okoIInI,
poIožaju u rIjočI, duIjInI Itd., npr. stě/ъ > stijȇ/, pěto/i > pjȅto/i, rě-
po > rȅpo, tolělъ > tôlio. To jo dakIo uvjotovana promjona.
OsIm raznIh anaIogIjâ, »nopravIInost« gIasovnIh podudarnostI
IzazIvaju I drugo sporadIčno jozIčno promjono kao što su dIsImIIa-
cIjo, asImIIacIjo I sI. Ovdjo ćomo datI kratak progIod nokIh takvIh
promjona
115
.
AnaIogIja
AnaIogIjom nazIvamo promjonu prI kojoj jodan III vIšo obIIka utjo-
ču na drugI obIIk III obIIko. Voć smo navoII prImjor sIavonskoga
Jetę/ь umjosto *novętь anaIogIjom proma Jesę/ь. AnaIogIja čosto
djoIujo u paradIgmI tako da ujodnačujo, pojodnostavIjujo obIIko –
tako prImjorIco nokI hrvatskI govorI umjosto peče/e, pehu Imaju
peče/e, peču gdjo jo peču stvorono anaIogIjom proma peče/e. Ana-
IogIjom so mogu ujodnačavatI I pojodInI nastavcI – tako so prImjo-
rIco u mnogIm hrvatskIm govorIma umjosto ste trijene voII sto
trijene, anaIogIjom proma oto trijene. AnaIogIja no djoIujo pra-
vIIno – ona u nokIm sIučajovIma djoIujo, u nokIma no. I samoj jo
naravI anaIogIjo da jo zapravo nasumIčna. Tako so, rocImo, anaIo-
gIjom proma prozontu čȅšē n danas govorI čè šo/i umjosto starIjoga
čè so/i, Iako to Isto anaIogIjo nIjo bIIo kod gIagoIa plȇšē n, pléso/i (a
no **pIéšatI) III hrȅšē m, hrȅso/i (a no **krȅšatI). Iojava anaIogIjo u
jodnoj rIjočI, a u drugoj nȅ, katkada ovIsI o frokvontnostI odrodono
rIjočI, odnosno obIIka, a čosto I o obIčnoj sIučajnostI. I anaIogIjI so
114
Za opšIrnu raspravu usp. Labov 1994.
115
Isp. na hrvatskom I progIodo u IvšIć 19?0: 20-31 III MIhaIjovIć 2002: 13-28. Na on-
gIoskom usp. prImjorIco opšIrnIjI progIod u Bookos 1995: 54-95.
IVOÐ
131
no možo zahtIjovatI sustavnostI III pravIInostI (Iako jo I ondjo kat-
kad Ima)
116
jor jo to protIvno samoj naravI anaIogIjo.
Ispadanjo gIasova
SamogIasnIcI so čosto gubo, pravIIno (uvIjok) III sporadIčno (katka-
da) na počotku, u srodInI I na kraju rIjočI. Iroma poIožaju samogIa-
snIka kojI so gubI razIIkujomo tako aforozu, sInkopu I apokopu.
Afereco
Aforozom so nazIva otpadanjo samogIasnIka na počotku rIjočI.
Ova jo promjona u IndoouropskIm jozIcIma prIIIčno rIjotka, no u
nokIm so drugIm jozIčnIm porodIcama čošćo javIja. IrImjor jo afo-
rozo npr. hrvatskI dIjaIokatnI obIIk noho umjosto onoho (to so do-
dušo možo smatratI I anaIogIjom proma /oho).
Sinhopo
SInkopa jo Ispadanjo samogIasnIka u srodInI rIjočI. IrImjor jo to-
ga hrvatsko dIjaIokatno/govorno če/ri umjosto če/iri III telhi umjo-
sto telihi.
Apohopo
Apokopa jo otpadanjo samogIasnIka na kraju rIjočI. IrImjor jo hr-
vatsko dIjaIokatno /oh, onoh umjosto /oho, onoho.
Kako rokosmo, Ispadanjo samogIasnIka možo bItI pravIIno I spora-
dIčno. Ðosad navodonI prImjorI su svo prImjorI sporadIčna Ispada-
nja gIasova. IrImjor pravIIna otpadanja, dakIo, otpadanja kojo so
dogada u svIm sIučajovIma, Imamo u onIm hrvatskIm govorIma u
kojIma, rocImo, zanagIasno /I/ I /u/ Ispada pa so kažo s/ôlco, lisco,
nôs/, tôJlo, nò hnlo, I

sso umjosto s/ôlico, lisico, nôsi/i, tôJilo,
nò hnulo, I

suso Itd. IravIIno su nam sInkopo I apokopo poznato I
prImjorIco u IatInskom jozIku III u gormanskoj jozIčnoj porodIcI.
116
ÐakIo, no možo so roćI da anaIogIja čè so/i ⇒ čè šo/i nIjo moguća III uvjorIjIva zato
što pléso/i III hrȅso/i nIsu zahvaćonI Istom anaIogIjom. S drugo strano, katkada so možo
tražItI razIog zašto jo anaIogIja u kojom prImjoru djoIovaIa, a u kojom drugom nIjo. Npr.
u hrvatskom danas svI gIagoII osIm nô gu I hô ću Imaju u 1. IIcu jd. prozonta nastavak -n.
Taj jo nastavak u svIm gIagoIIma, osIm u njIh trI (ı nān, Jȃn, jè son), sokundaran I uvo-
don anaIogIjom proma dotIčnIm trIma gIagoIIma. Tu so nodostatak to anaIogIjo u nô gu
I hô ću objašnjava učostaIošću tIh gIagoIa (pa Ipak u dIjaIoktIma postojo I obIIcI nožen I
hoćen).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
132
Imotanjo gIasova
Kao što so mogu IzgubItI, katkada so gIasovI mogu I dodatI u ko-
ju rIjoč. Io mjostu u rIjočI na kojo so gIas dodajo razIIkujomo tako
protozu I opontozu.
Pro/eco
Irotoza jo dodavanjo gIasa na počotku rIjočI. To jo prImjorIco doda-
vanjo h- Isprod sIogotvornoga r- u nokIm hrvatskIm dIjaIoktIma (I
u standardu), npr. hr to/i se umjosto r to/i se. I prasIavonskom su
gotovo svo rIjočI kojo su počInjaIo samogIasnIkom dobIvaIo protot-
sko /v/ III /j/, pa tako proma staroIItavskom esnı »josam« Imamo u
starosIavonskom jesnь »josam«, a proma sanskrtskom üJrā Ima-
mo starosIavonsko tyJro »vIdra«. IrImjor prototskoga samogIa-
snIka vIdImo u španjoIskom I turskom gdjo rIjočI kojo počInju sku-
pInom /s/ + nokI sugIasnIk dobIvaju prototsko e- (u španjoIskom)
odnosno prototsko i- u turskom. Tako so hrvatskI s/o/is/iho kažo
na španjoIskom es/oJís/ico, a na turskom is/o/is/ih.
Lpen/eco
£pontoza jo umotanjo gIasa u srodInI rIjočI. Imotanjo sugIasnIka
(okskrosconcIju) vIdImo u hrvatskom ljúbot-ju > ljúbotlju (uspo-
rodI glȃJ-ju > glȃJu) s poznatIm opontotskIm /I/, dok umotanjo sa-
mogIasnIka (anaptIksu III storobhoh/i) vIdImo u hrvatskom tosoh
umjosto *vosk proma starIjom *voskъ (usp. I posudonIcu Jijò leh//
Jijò leho/ boz opontozo I s njom).
Iromotanjo gIasova III motatoza
IrImjor jo motatozo npr. hrv. dIjaIokatno horônāč umjosto honôrāč
III hrvatskI turcIzam bo rjāh proma turskom boyroh. Motatoza mo-
žo bItI I pravIInom – tako so u južnosIavonskom svako *oI u zatvo-
ronom sIogu pravIIno promoćo u *Iě, usp. hrv. nljȅ/i < *moI-tI, aII
nȅlj-ē /e < *moľ-oto.
AsImIIacIja
AsImIIacIja jo prIbIIžIvanjo u Izgovoru III potpuno Izjodnačavanjo
dvaju susjodnIh gIasova (mogu bItI jodan do drugoga III u susjod-
nIm sIogovIma). AsImIIacIju prImjorIco vIdImo u hrv. dIjaIokatnom
IVOÐ
133
čı žno umjosto čı cno gdjo so č-c asImIIIra u č-ž (/ž/ jo bIIžo gIasu /č/
nogo /z/), u dIjaIokatnom opo/ého umjosto opo/ého s o-o > o-o III
dIjaIokatnom nȅ teljā umjosto nȅ toljā s e-o > e-e (tu jo mogIa us-
put djoIovatI I dIsImIIacIja o-o > e-o). I asImIIacIjo prIpadaju I hr-
vatsko jodnačonjo po zvučnostI (ı c-pi/i > ı spi/i) I po mjostu tvorbo
(s/ò n-benῑ > s/ò nbenῑ).
ÐIsImIIacIja
ÐIsImIIacIja jo udaIjavanjo u Izgovoru dvaju susjodnIh gIasova
(mogu bItI jodan do drugoga III u susjodnIm sIogovIma). Isp. hrv.
jȃrbol proma Iat. orbor (I španjoIskom órbol), dIjaIokatno s/ı ropōl
umjosto s/ı ropōr (r-r > r-l) III dIjaIoktano súnljo umjosto súnnjo
(n-lj > n-nj). ÐIsImIIIratI so mogu I dva Ista gIasa (npr. r I r u
s/ı ropōr) I dva Izgovorno bIIska aII no Ista gIasa (n I nj u súnnjo).
134
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA
IONOLOCIJA
§ 39 Ovako IzgIoda rokonstruIranI praIndoouropskI fonoIoškI su-
stav:
SamogIasnIcI:
*o, *o, *a
*ē , *ō
*oy, *oy, *ay, *ow, *ow, *aw
*ē y, *ōy, *ē w, *ōw
SonantI: *m/m, *n/n, *I/I, *r/r, *y/I, *w/u
IrIkatIvI: *s, 7 *h
1
, *h
2
, *h
3
OkIuzIvI: *p, *t, *k, *b, *d, *g, *b
h
, *d
h
, *g
h
, *k, *ǵ, *ǵ
h
, *k
w
, *g
w
, *g
wh
KokonstruIranI praIndoouropskI sustav Ima, dakIo, 28 gIasova (34
brojImo II I dIftongo, a 40 brojImo II I dugo samogIasnIko posobno).
IrI tom vaIja spomonutI da su gIasovI *a, *ay I *aw bIII rubnI fo-
nomI u Indoouropskom, prIIIčno rIjotkI, kao I *b kod okIuzIva (kod
okIuzIva jo još razmjorno rIjodak bIo I *g
wh
). I dugI su so dvogIasI
takodor pojavIjIvaII u vrIo ogranIčonIm okoInostIma. IonotskI su
samogIasnIcI *I I *u u praIndoouropskom vjorojatno funkcIonIra-
II fonoIoškI kao sIogotvorno varIjanto poIusamogIasnIka (fonoIoš-
kIh sonanata) *y I *w. Ðok su tzv. »IarIngaII« *h
2
(boz sumnjo) I
*h
3
(vjorojatno) bIII frIkatIvI, to jo upItno što so tIčo *h
1
(znakom
*H pIšomo IarIngaIo kada no znamo kojI jo točno u pItanju III ka-
da nam to nIjo bItno). I Indoouropskom jo sustavu najprImjotnIja
sIaba zastupIjonost samogIasnIka (zanomarImo II dvogIaso) kao I
raznorodnostI frIkatIva (noma prImjorIco gIasova tIpa š, z, ž, þ Itd.
kao fonoma, promda su so *z I *þ javIjaII kao aIofonI) to potpun Izo-
stanak afrIkatâ (noma gIasova tIpa c, č, ( Itd.), dok jo sustav okIu-
zIvâ bIo noobIčno bogat.
KasnIjI su so IndoouropskI fonoIoškI sustavI obIčno razvIjaII u sIjo-
doćom pravcu: sustav jo samogIasnIkâ postajao tIpoIoškI uobIčajonI-
jI – *a jo postaIo puno učostaIIjo, *I I *u su I fonoIoškI postaII samo-
gIasnIcIma – dvogIasI su so pak čosto monoftongIzIraII; sIogotvorno
su varIjanto sonanata u pravIIu nostaIo; mnogI su jozIcI dobIII novo
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
135
afrIkato, a modu frIkatIvIma su »IarIngaII« ugIavnom nostaII, aII
su doIazIII novI frIkatIvI; sustav jo okIuzIvâ pak proma očokIvanjI-
ma svugdjo radIkaIno pojodnostavIjon, jozIcI su zadržavaII najvIšo
jodno dodatno obIIjožjo – aspIrIranost III IabIjaIIzIranost (paIataII-
zIranost kao takva nIjo nIgdjo očuvana – ona jo III u potpunostI no-
staIa, III jo bIIa Izvorom nastanka novIh afrIkata I frIkatIva).
INÐO£IKOISKI OKLIZIVI
B£ZVIČNI ZVIČNI ASIIKIKANI
IabIjaII *p *b *b
h
dontaII *t *d *d
h
voIarI *k *g *g
h
paIataIIzIranI voIarI *k *ǵ *ǵ
h
IabIovoIarI *k
w
*g
w
*g
wh
§ 40 Io. su so paIataIIzIranI okIuzIvI *k I *ǵ vjorojatno IzgovaraII
sIIčno kao suvromono makodonsko ќ I ѓ (npr. ноќ »noć«, меѓа »mo-
da«). LabIovoIarI *k
w
I *g
w
označuju gIasovo kao u ong. oueen »kra-
IjIca«, onguish »tjoskoba« III taI. ouonJo »kada«, guon/o »rukavI-
ca«. Io. so aspIrIranI okIuzIvI tradIcIonaIno pIšu kao zvučnI aspIrI-
ranI okIuzIvI Iako jo u njIh razIIkovna bIIa sa mo aspIrIranost (dok
jo zvučnost vjorojatno ovIsIIa o poIožaju u rIjočI, odnosno nIjo bIIa
razIIkovnIm obIIjožjom). ZvučnI su aspIrIranI okIuzIvI rIjotkI u jo-
zIcIma svIjota, a bozvučnI so [p
h
],

[t
h
], [k
h
] (aIofonI u Io.) čuju npr. u
ong. pen »oIovka«, /en »dosot«, Ken (Imo). I Io. su gIasovI mogII bItI
Istodobno I paIataIIzIranI I aspIrIranI (*ǵ
h
) III IabIjaIIzIranI I aspI-
rIranI (*g
wh
).
*p
ie. *ph
2
tē r »otac« > stInd. pi/ö (Cav. p/ā, pi/or-), grč. uατήρ, Iat. po-
/er (osk. po/ir), got. foJor (ong. fo/her, njom. Vo/er), stIr. o/h(o)ir,
arm. hoyr, toh. B pācer
ie. *pōds/pod-/ped- »noga«
11?
> stInd. pö/, C. poJós (av. poJ-), grč.
(dorskI) uώς (atIčkI uούς), C. uοδός (⇒ pȏJij), Iat. pē s, C. peJis
(⇒ peJólo), stsI. poJъ »pod«, IIt. pô Jos, got. fo/us (ong. foo/, njom.
Iuß), hIjor. Iuv. po/, stIr. ís < *pē dsu »Ispod«, arm. o/n, toh. B poi
11?
KIjoč jo u Io. ImaIa razIIčIt prIjovoj ovIsno o padožu (prIjovoj jo morfonoIoškI uvjo-
tovana pravIIna smjona samogIasnIkâ u korIjonu rIjočI, sufIksu III nastavku). Zato u Io.
jozIcIma naIazImo tragovo osnova *pod-, *pod-, *pē d- I *pōd- (nIsu svo osnovo postojaIo I
u Io., Iat. jo pē s prImjorIco sokundarno). I nokIm jo jozIcIma sačuvana smjona razIIčItIh
prIjovojnIh osnova: skr. N. pā/, C. poJós, grč. N. uούς, C. uοδός, Iat. N. pē s, C. peJis. ÐrugI
su jozIcI poopćIII jodnu od osnova, npr. gorm. osnovu *pōd-.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
136
ie. *pek
w
-/pok
w
- »poćI« > stInd. póco/i (av. počo
i
/i), grč. uέσσω, Iat.
coouō < *ouoouō < *poouō, stsI. peš/i, pehǫ, IIt. hè p/i < *peh/i (pro-
motanjo), arm. hoc` »kruh«, aIb. pjeh
Io. *p ostajo u voćInI Io. jozIka nopromIjonjono – kao p. Sa mo so u
gorm. mIjonja u *f, u koItskom prvo proIazI u *h pa potpuno nosta-
jo, dok u armonskom na počotku rIjočI dajo h- III takodor nostajo
(Iza samogIasnIka dajo u). I ItaIskIm so I koItskIm jozIcIma Io. *p-
k
w
asImIIIra u *k
w
-k
w
(Io. *ponk
w
o »pot« > Iat. ouīnoue, stIr. cóic
118
).
I hotItskom Io. *p dajo -pp- u srodInI rIjočI, a na počotku so rIjočI
pIšo kao #p-.
*t
ie. *tod »to« > stInd. /óJ (av. /o/), grč. τό, stsI. /o, IIt. /ò s, got. þo/o
(ong. /ho/, njom. Jos), stIr. /ó »da«
ie. *tnh
2
us »tanak« > stInd. /onúš, grč. τανύς, ταναός, Iat. /enuis,
stsI. /ьnъhъ, IIt. /ę tos, stIsI. þunnr (ong. /hin, njom. Junn)
119
, stIr.
/onoe
ie. *tern-/trn- »vIat« > stInd. /r non, grč. τέρναξ, stsI. /rъnъ, got.
þoúrnus (ong. /horn, njom. Dorn)
Io. *t ostajo nopromIjonjonIm u voćInI Io. jozIka. I gorm. dajo *þ
(got. þ, ong. /h, u stvnj. *þ > J, usp. ong. /hou ~ njom. Ju »tI«), a u
arm. aspIrIrano /` (arm. /`onjr »gust, doboo« < Io. *tonk-). I hot. Io.
*t dajo #/- na počotku, odnosno -//- u srodInI rIjočI.
*k
ie. *lewk-/lowk- »svIjotIItI, svIjotao, svjotIo« > stInd. rohós
120
»svjo-
tIo« (av. roočoh-), grč. λcυκός »svIjotao; bIjoI« (⇒ leuhôcī/), Iat. lūx,
lūcis »svjotIo«, stsI. lučь, IIt. loũhos »bIIjod«, got. liuhoþ »svjotIo«
(ong. ligh/, njom. Lich/), srIr. lúoch »sjajan«, hot. luh(h)- »svIjotII-
tI«, arm. lois »svjotIo«, toh. AB luh- »svIjotIItI«
ie. *kleh
2
wis »zasun, kračun; kuka«
121
> grč. (dorskI) κλᾱ ίς (atIčkI
κλcίς), Iat. clātis »kIjuč; brava«, clātus »kIIn« (⇒ hlotijo/úro), stsI.
hljučь, stIr. cló »motaIna oštrIca, vršak«
118
I stIr. *k
w
> c.
119
Ako rIjoč nIjo posvjodočona u got., navodImo prImjor Iz kojoga drugoga starIjoga
gorm. jozIka (stIsI., stong., stvnj. Itd.).
120
Za sanskrt so čosto umjosto dočotnoga -s (I -š) pIšo -ḥ, što jo obIIk kojI so javIjao prIjo
pauzo. Za pravIIa sandhIja usp. npr. WhItnoy 2005: 56-64.
121
I mnogIm so Io. jozIcIma Iz ovIh osnovnIh razvIja I značonjo »kIjuč«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
13?
ie. *kelh
2
-/kolh
2
- »tućI, udaratI Itd.« > grč. κόλος »okrnjon«, κλάσις
»razbIjanjo« (⇒ ihonohlò s/ičhī), Iat. per-cellō »srušItI, udarItI, unI-
štItI«, stsI. hlo/i, holjǫ, IIt. hól/i, stIr. clór »daska, pIoča«
Io. *k ostajo očuvanIm u voćInI Io. jozIka
122
. I gorm. proIazI u *x
(got. h), a u arm. u h`. I hot. na počotku rIjočI Imamo #h-, a u sro-
dInI -hh-.
CrImmov zakon
123

I gormanskom so, kao I noovIsno u armonskom, dogada gIasov-
nI pomak u sustavu okIuzIva. AspIrIranI (zvučnI) proIazo u zvuč-
no okIuzIvo (Io. *b
h
, *d
h
, *g
h
dajo gorm. *b, *d, *g), zvučnI okIuzI-
vI proIazo u bozvučno (Io. *b, *d, *g, *g
w
> gorm. *p, *t, *k, *k
w
), a
bozvučnI okIuzIvI postaju frIkatIvIma (Io. *p, *t, *k, *k
w
> gorm. *f,
*þ, *x, *x
w
)
124
. VaIja roćI da promjona *p, *t, *k > *f, *þ, *x u gorm.
vrIjodI sa mo za počotak rIjočI, odnosno u srodInI rIjočI sa mo nopo-
srodno nakon nagIašonoga sIoga u ranom pragormanskom (kojI
so čosto sIažo s mjostom nagIaska u vodskom I grčkom). BozvučnI
so okIuzIvI u gorm. no odražavaju kao bozvučnI frIkatIvI ako doIa-
zo Iza gormanskIh frIkatIva s, f, h, þ (kojI nastaju od Io. *s, *p, *k,
*t), nogo ostaju bozvučnI okIuzIvI (tj. bozvučnI so frIkatIvI vjorojat-
no naknadno opot mIjonjaju u bozvučno okIuzIvo u gormanskom):
usp. Io. *stog- > stIsI. s/ohhr »stog«, stsI. s/ogъ, Io. *pIsk-/poysk- »rI-
ba« > stong. fisc (ong. fish), Iat. piscis, stIr. íosc, Io. *nok*ts »noć« >
got. noh/s, Io. *h
3
oktoh
1
»osam« > got. oh/ou Itd.
Vornorov zakon
125
I gormanskom so *f, *þ, *x (odnosno Io. *p, *t, *k) ozvučujo u *ß,
*δ, *γ (zvučnI spIrantI kojI so Izgovaraju kao <b, d, g> u srodInI rI-
jočI u španjoIskom) u srodInI rIjočI ako so nagIasak u pragorm. nIjo
122
I IatInskom so, a proma njomu I u staroIrskom, [k] pIšo kao <c>. I kIasIčnom so
IatInskom <c> uvIjok čItaIo kao [k], dakIo Coesor [kaIsar].
123
Iroma njomačkom jozIkosIovcu Jacobu CrImmu (1?85-1863) kojI ga jo 1822. točno
formuIIrao. IrvI jo CrImmov zakon zapravo nošto prIjo CrImma, po kojom jo zakon dobIo
Imo, otkrIo danskI jozIkosIovac Kasmus Kask (1?8?-1832).
124
I armonskom so Io. aspIrIranI I zvučnI okIuzIvI ponašaju Isto kao u gorm., aII so Io.
bozvučnI okIuzIvI no mIjonjaju u frIkatIvo kao u gorm., nogo u bozvučno aspIrIrano okIu-
zIvo: Io. *p, *t, *k > arm. *p`, /`, h`. I arm. posIIjo *p` dajo h- III nostajo na počotku rIjočI (u
srodInI Iza samogIasnIka dajo u). CrImmovIm zakonom nazIvamo sa mo gIasovnI pomak u
gormanskom, no I u armonskom.
125
Iroma danskom IndoouropoIstu KarIu Vornoru (1846-1896) kojI ga jo otkrIo 18?5.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
138
naIazIo noposrodno Isprod njIh
126
. Isto so dogada I s Io. *s kojo po
Vornorovu zakonu dajo *z u gormanskom. Iragormansko so *ß, *δ,
*γ odražava u got. kao b, J, g
12?
.
Tako proma Io. *b
h
roh
2
tē r »brat« (vod. bhrö/ā, grč. φρöτηρ) Imamo
u got. broþor (ong. bro/her, njom. BruJer), dok proma Io. *ph
2
tē r
»otac« (vod. pi/ö, grč. uατήρ) Imamo u got. foJor (ong. fo/her, njom.
Vo/er). Isp. takodor s počotnIm *p- Io. *ponk
w
o »pot« > vod. póñ co,
grč. nέντc, got. finf (ong. fite, njom. funf), no s Io. *-p- u srodInI
rIjočI Isprod nagIaska: Io. *sopt »sodam« > vod. sop/ó, grč. ἑuτά,
got. sibun (ong. seten, njom. sieben). Za Vornorov zakon usp. još I
Io. *krtus > grč. κρατύς »moćan« ~ got. horJus (ong. horJ, njom.
hor/).
StarovIsokonjomačkI gIasovnI pomak
I stvnj. so nogdjo Izmodu 4. I 8. st. dogodIo još jodan gIasovnI po-
mak kojIm jo voćIna okIuzIva opot (nakon CrImmova I Vornorova
zakona) promIjonIIa svoju artIkuIacIju (u vIšo faza). CormanskI
bozvučnI okIuzIvI p, /, h (očuvanI prImjorIco u got., ong. III nIsko-
njom.) daju u stvnj. afrIkato sastavIjono od bozvučnIh okIuzIva I
frIkatIva: pf-, odnosno -ff- (u srodInI rIjočI), c-, odnosno -cc- (čIta so
[c]) I hch-, odnosno -hh-/-ch-. CormanskI so zvučnI okIuzIvI b, J, g
obozvučuju u p, /, h, a frIkatIv þ dajo J
128
. Iromjona jo þ > J obu-
hvatIIa I nIskonjomačkI I nIzozomskI, kojI Inačo nIsu sudjoIovaII u
ovIm promjonama.
126
SIobodan jo nagIasak, kojI so u dosta sIučajova pokIapa s pragormanskIm, najboIjo
očuvan u vodskom to s bItnIm ogranIčonjIma I u grč. I tradIcIonaInoj so IndoouropoI-
stIcI proma tIm pItanjIma čosto rokonstruIra I mjosto nagIaska u praIo. (npr. *ph
2
tḗr,
*b
h
réh
2
tē r), aII jo po nokIm novIjIm toorIjama rokonstrukcIja Io. nagIaska Ipak sIožonIja.
Stoga u ovom djoIu no bIIjožImo nagIasak u Io. rokonstrukcIjama (kada so nagIasak u vod.,
grč. I gorm. pokIapa, Ionako ga jo jodnostavno rokonstruIratI na tradIcIonaIan načIn). I
gorm. jo jozIcIma starI sIobodnI (tonskI7) nagIasak dosta kasno (aII prIjo prvIh potvrda) za-
mIjonjon jakIm dInamIčkIm nagIaskom vozanIm na prvI sIog u rIjočI. Trag so Io. sIobodnog
nagIaska u gorm. vIdI sa mo po djoIovanju CrImmova I Vornorova zakona.
12?
Lako jo mogućo da su gotsko b, J, g Izmodu samogIasnIkâ bIII fonotskI zapravo [ß],
[δ], [γ] kao u pragormanskom.
128
I standardnom so njomačkom, kojI jo dodušo nastao na osnovI vIsokonjomačkoga,
naIazo raznI obIIcI Iz razIIčItIh dIjaIokata pa noćo svaka rIjoč ImatI odrazo kojo očokujomo
u IdoaInom vIsokonjomačkom – u standardnI njomačkI uIazI prImjorIco promjona *d > /,
aII no I *b > p I *g > h što so dogada u južnonjomačkom. OpćonIto u dIjaIoktIma postojI jako
voIIka raznoIIkost što so toga tIčo, a promjono su proma jugu svo dosIjodnIjo (austrIjskI
njomačkI stoga uopćo noma razIIko zvučnIh I bozvučnIh okIuzIva). Isp. prImjorIco proma
ong. cooh stand. njomačkI Koch, s promjonom samo drugoga *k, no u ŠvIcarskoj Kchoch
gdjo so ta promjona provoIa I na počotku rIjočI.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
139
*b
ie. *h
2
ebōl/h
2
ebl- »jabuka« > stsI. oblъho, IIt. obuoly s, stong. æppel
(ong. opple, njom. Apfel), stIr. ubull
ie. *bel- »snaga« > stInd. bólon »snaga«, grč. βcλτίων »boIjI«, Iat.
Jē -bilis »sIab«
129
(⇒ Jè bīl), stsI. bolii, stIr. bolc »jak«, (7) frIzIjskI
poll »jak«
ie. *d
h
ewb-/d
h
ub- »dubok«
130
> IIt. Jubù s, got. Jiups (ong. Jeep,
njom. /ief), gaI. Dubno-, stsI. Jъno < *dъbno
§ 42 Io. jo *b bIIo jako rIjotko (možda ga nIjo nI bIIo) I prImjorI su
s njogovIm odrazom ugIavnom ogranIčonI na nokoIIko jozIka. Ko-
cImo, korIjon jo *h
2
obōI ogranIčon na sjovornoIo. dIjaIokto – gorm.,
koIt. I bsI. – to jo vjorojatno bIo Io. dIjaIoktaIIzam. VIšo vIdI pod §
43.
Io. *b ostajo b u svIm Io. jozIcIma osIm u gorm., arm., toh. I anato-
IIjskom gdjo proIazI u bozvučno p (u stvnj. gormansko p > pf, usp.
ong. penny ~ njom. Pfennig). I hot. *b dajo uvIjok p (za razIIku od
*p kojo dajo #p-, aII -pp- u srodInI rIjočI).
*d
ie. *h
1
don(ts), C. *h
1
dnte/os »zub«
131
> stInd. Jón, A. Jón/on (av.
Jon/on-), grč. ooI. n. ἔδοντcς
132
, Iat. Jē ns, C. Jen/is, hrv. Jȇsni <
*dęsnI, IIt. Jon/is, got. /unþus (ong. /oo/h, njom. Zohn), stIr. Jé/
(voIš. Jon/), arm. o/onn, hot. oJon(/)- »jodućI; pojodon« (ptcp.)
ie. *des- »dosnI« > stInd. Jóhšinos (av. Jošinō), grč. δcξιός, Iat.
Jex/er (⇒ onbiJè hs/er), stsI. Jesnъ, IIt. Jẽ šinos, got. /oíhsuo, stIr.
Jess, aIb. Jjo/h/ë
ie. *dōm/domh
2
-/demh
2
- »dom; gradItI« > stInd. Jonos (av. Jąn(i)
»doma«), grč. δῶ /δόμος, Iat. Jonus, stsI. Jonъ, IIt. nô nos < *da-
mas, got. /inrjon »gradItI« (ong. /inber »drvo (grada)«, njom. cin-
nern »pravItI što od drva«, Zinner »soba«), arm. /un, hIjor. Iuv. /o-
no- »gradItI«
129
Katkad so tvrdI da jo ta rIjoč mogIa nastatI I od Jē -hobilis > Jē bilis (hobilis »sposo-
ban«), aII protIv toga govorI čInjonIca da so Je- u IatInskom nIkad no stapa s počotnIm o-,
usp. npr. Jeonbulō »ophodIm«.
130
Io. jo korIjon *d
h
ub- sIučajno naIIk hrv. Jù boh kojo jo nastaIo ukrštanjom Izvornoga
sIav. prIdjova gluboh/gliboh »dubok« s gIagoIom Júps/i.
131
Ova jo rIjoč zapravo partIcIp aktIvnI gIagoIa *h
1
od- »jostI« (stInd. óJni, Iat. eJō, stsI.
jos/i, got. i/on Itd.), dakIo »jodućI – kojI jodo« (usp. hot.).
132
AtIčkI ὀδούς, C. ὀ δόντος (⇒ holo-Jȍn/) nastajo asImIIacIjom c – o > o – o.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
140
Io. *d ostajo J u svIm Io. jozIcIma osIm u gorm., arm. I anat. gdjo
dajo /
133
. I hot. Io. *d dajo uvIjok / (za razIIku od *t kojo so na po-
čotku rIjočI pIšo kao #/-, a u srodInI dajo -//-). I toh. Io. *d dajo /.
*g
ie. *Hyugom »jaram« > stInd. yugón, grč. ζυγόν (⇒cigȍ/o), Iat. iu-
gun (⇒ honjugócijo), stsI. igo, IIt. jù ngos, got. juh (ong. yohe, njom.
Joch), hot. iuhon, arm. luc
ie. *(s)teg- »pokrIvatI« > stInd. s/hogoyo/i, grč. (σ)τέγος »krov«, Iat.
/egō (⇒ pro/eh/ô rā/), stsI. s/ogъ, IIt. s/ô gos, stIsI. s/ohhr »stog« (ong.
s/ich, njom. S/echen »štap«), arm. /`ohn »toIjaga«
ie. *gerh
2
nos/gerh
2
us »ždraI« > grč. γέρανος, Iat. grūs, hrv. st. že-
rot
134
< *žoravь, IIt. gértė, stong. cron (ong. crone, njom. Krohn ⇒
hrȃn), voIš/brot. goron, arm. hrunh
Io. *g ostajo g u svIm Io. jozIcIma osIm u gorm., arm., toh. I anat.
gdjo dajo bozvučno h (u stvnj. gorm. h > ch Izmodu samogIasnIka,
usp. ong. cooh ~ njom. hochen »kuhatI«). I hot. Io. *g dajo uvIjok h
(za razIIku od Io. *k kojo dajo -hh- u srodInI rIjočI, a sa mo so na po-
čotku takodor bIIjožI kao #h-).
IrobIom Io. *b
§43 Ionom jo *b u Io. bIo jako rIjodak I javIjao so jo sa mo u posu-
donIcama III jo nastao razmjorno nodavno raznIm procosIma, npr.
*ph
3
u Io. pravIIno dajo *b – usp. npr. Io. *poh
3
- u skr. pö/i »pIjo«,
dok kod rodupIIcIranja Istoga korIjona od *pI-ph
3
- dobIvamo *pIb-
> skr. píbo/i »pIjo«, Iat. bibō < *pIbō, stIr. ibiJ. Tako so kao sokun-
darno možo protumačItI I *b u rIjočI za »jabuku« – Io. *h
2
obI- od
starIjoga mogućoga *h
2
omI- (dakIo, s tIpoIoškI čostIm proIaskom
nl > bl
135
) posvjodočona u drugom Io. korIjonu za »jabuku«, *mo-
h
2
Iom (hot. noʨlo-, Iat. nālun, grč. μῆ λον. ÐakIo, ovdjo bI posrI-
jodI bIIo promotanjo *moh
2
I- > *h
2
omI- pa onda *h
2
omI- > *h
2
obI- u
sjovornoIo. dIjaIoktIma (bsI., gorm., koIt.). SIIčan so korIjon, aII s
133
I stvnj. gormansko #/- > c- (njom. Zei/, usp. švod. /iJ, ong. /iJe), -/- dajo stvnj. – cc-
[ss], tj. njom. -ss- (njom. Wosser, usp. ong. uo/er), -/# dajo stvnj. -c [s] tj. njom. -s (njom.
Jos, usp. ong. /ho/), a gorm. -//- dajo njom. -/c- [cc] (njom. Ko/ce, usp. Iat. co//us).
134
Hrv. žJrȃl < žJrȃlj < *žravIj < *žьravjь.
135
Isp. kao tIpoIošku usporodnIcu za tu promjonu od Io. korIjona *moId- stsI. nloJъ I
Iat. nollis »mokan«, aII grč. βλαδύς »njožan« I voIškI blyJJ »bIag« s promjonom *mI- > *bI-
zasobno u grčkom I voIškom.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
141
počotnIm *s- vIdI I u hot. šon(o)lu-, paIajskom šonluuo-
136
. ÐIsI-
mIIacIjom so *mI- > *bI- možo objasnItI I korIjon *boI- »boIjI; snaga«
(vIdI § 42). Taj korIjon najvjorojatnIjo Ima vozo s korIjonom *moI-
posvjodočonIm u Iat. nelior »boIjI« (MatasovIć 1994a: 140).
IzgIoda da ranI Io. uopćo nIjo Imao fonoma *b što jo jako bItno u In-
torprotacIjI Io. fonoIoškoga sustava – naImo, na svIjotu noma jozIka
kojI bI Imao fonom p, a no bI Imao fonoma b
13?
. Obrnuto jo mogućo
– arapskI prImjorIco Ima b, aII noma p (u arapskom jo prasomItsko
*p daIo f, a novo p nIjo nastaIo drugIm putom); takodor, prakoItskI
jo Imao *b (od Io. *b
h
I *g
w
), aII no I *p (Io. jo *p u koItskom nosta-
Io) Itd. To jo noko IstražIvačo dovoIo do zakIjučka da so Io. odsjočcI
kojI so tradIcIonaIno rokonstruIraju kao zvučnI okIuzIvI, (*b), *d,
*g, moraju zapravo rokonstruIratI kao gIotaIIzIranI okIuzIvI – (*p ),
*ṭ, *ḳ zato što jozIcI kojI Imaju gIotaIIzIrano okIuzIvo čosto nomaju
bIIabIjaInoga gIotaIIzIranoga okIuzIva *p Iz artIkuIacIjskIh razIo-
ga (takav jo prImjorIco sjovornoamorIčkI IndIjanskI jozIk navaho).
Tȃ so toorIja zovo glotalna teorija, a kao razradonu su jo toorIju
prodIožIII počotkom ‘?0-Ih prošIoga stoIjoća Kus VjačosIav Ivanov
I CruzIjac Tamaz CamkroIIdzo (to noovIsno o njIma AmorIkanac
IauI Hoppor)
138,139
. Ipak, Iako jo dotIčna toorIja jako poznata, da-
nas jo maIo tko zapravo prIhvaća
140
. KokonstrukcIja jo gIotaIIzIra-
nIh umjosto zvučnIh okIuzIva za posIjodnju fazu Indoouropskoga
zapravo jako maIo vjorojatna, s obzIrom na to da su odrazI onoga
što tradIcIonaIno pIšomo kao *b, *d, *g u voćInI Io. jozIka upravo
zvučnI okIuzIvI. Stoga so čInI da su u zadnjoj fazI Io. prajozIka, prI-
jo njogova raspada, tI fonomI doIsta fonotskI bIII zvučnI okIuzIvI.
Mogućo jo da jo rIjotkost fonoma *b u kasnom Io. proIzvodom toga
što su zvučnI okIuzIvI nastaII od nogdanjIh (ranoIndoouropskIh)
gIotaIIzIranIh okIuzIva. No ono što baca sjonu na takvu protpo-
stavku jost čInjonIca da najnovIja IstražIvanja pokazuju da gIotaI-
no /p / Ipak nIjo rIjotko u jozIcIma kojI Imaju gIotaIIzIrano okIuzIvo.
Ipak, to dodušo možda govorI protIv Io. gIotaIno toorIjo, aII no rjo-
šava probIom Io. *b.
136
MatasovIć 2004a IzvodI Io. *h
2
obōI Iz *h
2
oph
3
ōI, a Hamp 19?9 mIsII da jo *h
2
obōI
posudonIca Iz nokoga nopoznata sjovornoouropskoga supstrata.
13?
JodIna jo IznImka jozIk IIfu na otočju LoyaIty kod Novo KaIodonIjo.
138
Isp. npr. CamkroIIdzo I Ivanov 19?3, 1984 I Hoppor 19?3. Za raspravu o probIomu
Io. *b u vozI s gIotaInom toorIjom usp. I MatasovIć 1994a.
139
IrvI jo tu Idoju, InspIrIran čIankom HoIgora Iodorsona (1951), u fusnotI zapravo
donIo André MartInot (1953) I to u čIanku o somItskom konsonantIzmu, no nIjo ju bIo daIjo
razradIo.
140
IraktIčkI jo jodIna IznImka nIzozomska IndoouropoIstIčka škoIa okupIjona oko Iro-
dorIka H. H. KortIandta I Koborta S. I. Bookosa (SvoučIIIšto u LoIdonu).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
142
*b
h
ie. *b
h
reh
2
tēr »brat« > stInd. bhrö/ā, grč. φρöτηρ »čIan bratstva«,
Iat. frā/er (⇒ frȃ/or), stsI. bro/rъ, IIt. bro/erelis »braco« (brólis
»brat«), got. broþor (ong. bro/her, njom. BruJer), stIr. bró/hir, arm.
ełboyr
ie. *b
h
uH-/b
h
ewH- »bItI«
141
> stInd. bhóto/i »bȋvā, jost«, grč. φύω
»postatI« (φύσις »prIroda« ⇒ fı ciho), Iat. fuī »bIo sam«, stsI. by/i, IIt.
bü/i, got. bouon »stanovatI« (ong. be »bItI«, njom. bin »josam«, bou-
en »gradItI«), stIr. bo! »budI!«, IIdIjskI bu(t)-, aIb. buj »žIvIm«, arm.
busonin »rastom«
ie. *ǵomb
h
os »zubac« > stInd. jónbhos, grč. γόμφος, stsI. cǫbъ, IIt.
žonbos, stnord. honbr »čošaIj« (ong. conb, njom. Konn), toh. B
hene, aIb. Jhënb
§ 44 Io. *b
h
ostajo aspIrIrano u stInd. bh, kojo jo zvučno, I u grč.
φ, kojo jo bozvučno [p
h
]. IIr. so *b
h
, očuvano u skr., u avostIčkom (I
Iranskom općonIto) doaspIrIra u b, usp. stInd. bhóro/i »nȍ sī«, aII
av. boro
i
/i (Io. *b
h
or- > grč. φέρω, Iat. ferō, stsI. berǫ). I IatInskom
Io. *b
h
na počotku rIjočI dajo #f-, a u srodInI rIjočI -b- (praItaIskI
*f-, *-ß-). I bsI. so, koItskom I aIb. Io. *b
h
stapa s odrazom Io. *b,
odnosno *b
h
> b
142
. I gorm. I arm. Io. *b
h
dajo pravIInIm sugIasnIč-
kIm gIasovnIm pomakom b. I hotItskom *b
h
, kao I *b, dajo p. I
toh. *b
h
> p.
*d
h
ie. *h
1
wid
h
eweh
2
»udovIca« > stInd. tiJhótā (av. tiδotā), grč.
ἠίßcος, Iat. uiJuo, stsI. tъJoto, stprus. uiJJeuu, got. uiJuuo
(ong. uiJou, njom. Wi/ue), stIr. feJb, hot. u(i)Jo/i-, aIb. te
ie. *h
1
rud
h
ros (*h
1
rowd
h
-) »crvon« > stInd. ruJhirós, grč. ἐρυßρός
(⇒ eri/rôcī/), Iat. ruber (⇒ rù briho), stsI. rъJrъ
143
, IIt. roũJos, got.
rouþs
144
(ong. reJ, njom. ro/), stIr. rúoJ, toh. B ro/re
141
Ova jo osnova u Io. jozIcIma čosto supIotIvna s osnovom *h
1
os- tvoroćI tzv. nopravIInI
gIagoI »bItI« (usp. hrv. bȉ/i, jè son, ong. be, on, Iat. fui, esse Itd.).
142
I bsI. so razIIka Izmodu Io. zvučnIh okIuzIva (*b, *d, *g) I Io. aspIrIranIh okIuzIva
(*b
h
, *d
h
, *g
h
) Ipak možo očuvatI djoIovanjom WIntorova zakona kojI duIjI Io. kratko sa-
mogIasnIko u bsI. sa mo Isprod Io. zvučnIh okIuzIva, no no I Io. aspIrIranIh okIuzIva (vIdI §
?2).
143
Isp. čak. (Istra) ȑ Jor, a od Istoga korIjona I hrv. rȋJ, r Jo, rúJo, kajk. rJeč Itd.
144
I gotskom jo þ nastaIo obozvučonjom ò Isprod -s, usp. stIsI. rouòr.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
143
ie. *d
h
uh
2
mos »dIm« > stInd. Jhūnós, grč. ßυ μός »duh, duša«, Iat.
fūnus, stsI. Jynъ, IIt. Jünoi, stvnj. /oun, hot. /uʨʨui-, toh. A /ue
»prašIna«
Io. *d
h
ostajo aspIrIrano u stInd. Jh, kojo jo zvučno, I u grč. ß, kojo
jo bozvučno [t
h
]. IIr. *d
h
, očuvano u skr., u IranskIm so jozIcIma do-
aspIrIra u J, usp. stInd. Juhi/ö »kćI« proma av. JugəJor-/JuγJor-,
srporz. Jux/ < Io. *d
h
ugh
2
tē r. I bsI. so, koItskom I aIb. Io. *d
h
stapa
s odrazom Io. *d, odnosno *d
h
> J. I gorm. I arm. Io. *d
h
dajo pra-
vIInIm sugIasnIčkIm gIasovnIm pomakom J (u stvnj. gorm. J da-
jo /, usp. ong. JeoJ ~ njom. /o/ »mrtav«). I hotItskom *d
h
, kao I *d,
dajo /. I toh. *d
h
> /.
I IatInskom jo odraz Io. *d
h
nošto kompIIcIranIjI. Io. *d
h
dajo na
počotku rIjočI IatInsko #f- (proko modufazo *þ
145
, kako jo vjorojat-
no bIIo u praItaIskom: *þ-, *-ð-) I tako so Izjodnačujo s odrazom Io.
*b
h
kojo takodor dajo #f- na počotku rIjočI (Iat. fūnus kao frā/er).
I srodInI rIjočI Io. *d
h
dajo u IatInskom -J- (Iat. tiJuo), kao što Io.
*b
h
dajo -b- (modufaza jo bIIa praItaIsko *ð I *β). No Io. *d
h
u srodI-
nI rIjočI dajo u IatInskom -b- ako jo Isprod III Iza -r- , usp. Iat. ruber
< *rubros < Io. *h
1
rud
h
ros, Iat. terbun »rIjoč« < Io. *word
h
om »rI-
joč« (got. uoúrJ
146
, IIt. toïJos »Imo«), Iat. borbo < (asImIIacIjom f-b
> b-b) *farba < Io. *b
h
ord
h
oh
2
»brada« (stsI. broJo, IIt. borcJò , ong.
beorJ, njom. Bor/). Takodor, *d
h
dajo -b- Isprod -l-, usp. Io. *sth
2
d-
h
Iom > *stabIom > Iat. s/obulun »staja«
14?
(s pravIIno naknadno
umotnutIm -u-, usp. I Iat. ebulus »bazga«, hrv. jélo < *odIa < Io.
*h
1
od
h
I-), to Iza -u/ū-, usp. Iat. iubeō »zapovIjodatI« < Io. *yowd
h
-.
Odraz Io. *d
h
u IatInskom:
*d
h
> #f- (na počotku rIjočI)
*d
h
> -b- /u- (u srodInI rIjočI Iza u)
-l (Iza l)
r- (Iza r)
-r (Isprod r)
*d
h
> -J- (u ostaIIm sIučajovIma)
145
Za fonotsku promjonu þ > f usporodI npr. u ong. IondonskI cochney gdjo so npr. /hinh
»mIsIItI« no Izgovara kao [þıŋk] nogo kao [fıŋk].
146
£ng. uorJ, njom. Wor/.
14?
Od Io. korIjona *stoh
2
- »statI« Imamo u hrvatskom s/ȁ /i (Iat. s/ō, s/āre) I proma njomu
ImonIcu s/ȁ jo kao u IatInskom s/obulun proma s/ō.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
144
*g
h
ie. *h
3
mig
h
leh
2
»magIa« > stInd. neghós »obIak« (av. noē γo-), grč.
ὀ μίχλη, stsI. nьglo, IIt. niglò , arm. nē g, aIb. njegull, (st)ong. nis/,
stIr. nél < *méI
ie. *g
h
reb
h
-/g
h
b
h
- »grabItI« > stInd. grbhṇö/i (av. grob-), stsI. gre-
/i »gropstI«, IIt. gréb/i »gropstI«, got. grobon »kopatI, rovatI« (ong.
grob »grabItI«, njom. groben »kopatI«)
ie. *g
h
ostis »gost, tudInac« > Iat. hos/is »tudInac, noprIjatoIj«, stsI.
gos/ь, got. gos/s (ong. gues/, njom. Cos/), 7 Iuv. hoši- »posjot«
Io. *g
h
ostajo aspIrIrano u stInd. gh, kojo jo zvučno, I u grč. χ, kojo jo
bozvučno [k
h
]. IIr. so *g
h
, očuvano u skr., u Iranskom doaspIrIra u g,
usp. proma stInd. neghós av. noē γo- (γ < g)
148
. I bsI. so, koItskom
I aIb. Io. *g
h
stapa s odrazom Io. *g, odnosno *g
h
> g. I gorm. I arm.
Io. *g
h
dajo pravIInIm sugIasnIčkIm gIasovnIm pomakom g. I hotIt-
skom *g
h
, kao I *g, dajo h. I toh. *g
h
> h kao I obIčno.
OpćI jo odraz Io. *g
h
u Iat. h
149
, I na počotku I u srodInI rIjočI (od
praItaIskoga *h-, *-γ-), usp. Iat. uehō »vozIm« < Io. *woǵ
h
oh
2
(stsI.
tecǫ)
150
. Na počotku jo rIjočI Isprod -u- pak staro *h daIo u IatIn-
skom #f-, usp. Iat. funJō »IIjom« < Io. *ǵ
h
ow- (grč. χέω ⇒ hȇnijo,
vod. hu- Itd.)
151
. Isprod r I l na počotku rIjočI Io. *g
h
dajo g u IatIn-
skom, kao I u srodInI rIjočI Iza *n, usp. Io. *g
h
Iad
h
-ros »gIadak« >
Iat. glober, stsI. gloJъhъ, IIt. gloJù s
152
, ong. gloJ, Io. *g
h
rod
h
- »ho-
datI« > Iat. groJior »stupam, koračam«, stsI. gręJǫ (čak. grē Jȅš
»Idoš«)
153
.
148
VaIja napomonutI da u stInd. voć od najranIjIh vromona naIazImo I daIjnju promjo nu
zvučnIh aspIrIranIh okIuzIva bh, Jh, gh u h u nokIm prImjorIma, što jo posIIjo poopćo no
kao gIasovna promjona u srodnjoIndIjskIm jozIcIma. Tako prImjorIco u partIcIpu gIagoIa
JóJhāni »stavItI« naIazImo voć u vodskom, uz očokIvano -Jhi/o-, I mIado hi/ó- »stav-
Ijon«.
149
Ionom jo h u IatInskom bIo IzrazIto nostabIIan. I govornom jo jozIku IzgIoda nostao
voć zarana (v. vIšo u SIhIor 1995: 158-159) – u romanskIm mu jozIcIma prImjorIco noma
nI traga to naIIazImo na brojno prImjoro nostajanja otImoIoškoga #h- na počotku rIjočI voć
u kIasIčnom IatInskom (npr. ānser »guska« umjosto starIjoga hānser). Takodor, u nokIm
IatInskIm rIjočIma doIazI do brkanja počotnoga #h- I #f- vjorojatno pod utjocajom faIIskIč-
koga III njomu sIIčnIh drugIh ItaIskIh dIjaIokata (MatasovIć 199?a: 65), npr. uz očokIvano
Iat. fobo »bob« < Io. *b
h
ob
h
- (stsI. bobъ) u Iat. postojI I InačIca hobo za što usp. faIIskIčkI
hobo.
150
LatInskI, kao kontumskI jozIk (vIdI § 46), no razIIkujo odrazo Io. *ǵ
h
I *g
h
.
151
Za promjonu hu- > fu- usporodI japanskI u kojom jo φ aIofon fonoma h Isprod u (po-
vIjosno gIodajućI jo zapravo φ u japanskom Isprod samogIasnIka daIo h, osIm Isprod u gdjo
jo staro φ zadržano).
152
VokaIIzam u bsI., kojI upućujo na *ā, nIjo baš jasan.
153
SIhIor 1995: 158 sumnja u pravIInost ovo promjono zbog prImjorâ u kojIma Io. *g
h
r-
kao da dajo r-, a no gr- (npr. Iat. rūJus »krhotIno, rušovIno«, stong. gréo/ »pIjosak« < Io.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
145
Odraz Io. *g
h
u IatInskom:
*g
h
> h (općonIto)
*g
h
u- > fu-
*g
h
r/I- > gr/l-
*-ng
h
- > -ng-
IrobIom Io. aspIrIranIh okIuzIva
§ 45 AspIrIranI so Io. okIuzIvI tradIcIonaIno rokonstruIraju (odno-
sno tako so u rokonstrukcIjI bIIjožo) kao zvučnI aspIrIranI okIuzIvI
– *b
h
, *d
h
, *g
h
. Takva so rokonstrukcIja, koja potjočo još Iz 19. sto-
Ijoća I počotaka IndoouropoIstIko, zasnIva na sanskrtskom odra-
zu ovIh gIasova – bh, Jh, gh. Ondjo su to doIsta zvučnI aspIrIranI
okIuzIvI I na zvučnom odrazu ovIh gIasova u jozIcIma u kojIma su
so *b
h
, *d
h
I *g
h
stopIII s IzvornIma *b, *d I *g (bsI., koIt. I aIb.). Ta-
kodor, gorm. I arm. odrazI b, J, g po njIma svojstvonom gIasovnom
pomaku takodor upućuju na zvučnost, kao I odraz u hotItskom kojI
jo jodnak odrazu zvučnIh okIuzIva (-p-, -/-, -h-), a razIIčIt od odraza
bozvučnIh okIuzIva (-pp-, -//-, -hh-). JodIno grčkI bozvučnI odrazI
proturjočo ovomu
154
. No takva rokonstrukcIja IzazIva voIIko potoš-
koćo jor jo, kako jo još 1960-Ih ustvrdIo Koman Jakobson, tIpoIoš-
kI nomoguć sustav kojI bI Imao zvučno aspIrIrano okIuzIvo, aII no
I bozvučno
155
. Sanskrt, kojI Ima zvučno aspIrIrano okIuzIvo, Ima,
za razIIku od Io., I bozvučno aspIrIrano okIuzIvo ph, /h, hh nasta-
Io od Io. bozvučnIh okIuzIva u dodIru s IarIngaIIma (vIdI § 53). ČI-
nI so da su Io. aspIrIranI okIuzIvI razIIkovno bIII sa mo aspIrIranI-
ma, a zvučnost Im jo prIdavana ovIsno o poIožaju, odnosno aIofon-
skI. Odraz Io. aspIrIranIh okIuzIva u IatInskom (I drugIm ItaIskIm
jozIcIma), u kojIma onI daju bozvučno frIkatIvo na počotku rIjočI
(*b
h
-, *d
h
- > #f-), a u srodInI zvučno okIuzIvo nastaIo od starIjIh
*g
h
rowd-).
154
Io. zvučnI aspIrIranI okIuzIvI, dakIo, daju u Io. jozIcIma III zvučno aspIrIrano okIuzIvo
(IIr.), III zvučno okIuzIvo (voćIna jozIka), III bozvučno aspIrIrano okIuzIvo (grč.). ZanImIjIvo
jo da tIpoIošku usporodnIcu za takav razvoj naIazImo u IndoarIjskIm jozIcIma, gdjo proma
stInd. zvučnIm aspIrIranIm okIuzIvIma u suvromonIm IndoarIjskIm jozIcIma naIIazImo
zvučno aspIrIrano okIuzIvo, obIčno zvučno okIuzIvo III bozvučno aspIrIrano okIuzIvo (SI-
hIor 1995: 138).
155
To možda nIjo posvo točno jor jo navodno upravo takav sustav, s bozvučnIm, zvučnIm
I zvučnIm aspIrIranIm okIuzIvIma, posvjodočon u dIjaIoktu austronozIjskoga koIabItskoga
jozIka (proma Mayrhofor 1983: 93). NokI fonoIozI danas zapravo uopćo no vjoruju u posto-
janjo zvučnIh aspIrIranIh okIuzIva. I standardnom su hIndskom, prImjorIco, tzv. zvučnI
aspIrIranI okIuzIvI zapravo dvokonsonantsko skupIno, a u hIndskIm su dIjaIoktIma to posvo
drugačIjI gIasovI.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
146
zvučnIh frIkatIva (*-b
h
-, *-d
h
- > *-β-, *-ð- > -b-, -J-), upućujo na to
da su u Io. aspIrIranI okIuzIvI na počotku rIjočI vjorojatno bIII fo-
notskI bozvučnIma, a u srodInI rIjočI fonotskI zvučnIm (MatasovIć
199?a: 56). Takvo rjošonjo IzgIoda I fonotskI I tIpoIoškI vooma mo-
gućIm (ozvučIvanjo jo sugIasnIka u srodInI rIjočI tIpoIoškI jako čo-
sto
156
). No unatoč ovomu zgodnu rjošonju nIjo jasno zašto bI svI Io.
jozIcI osIm ItaIskoga I grčkoga poopćIII u svIm poIožajIma zvučnI
aIofon, odnosno nIjo jasno možo II so takva promjona uopćo I zamI-
sIItI. OdrazI u svIm jozIcIma, naImo, osIm u dvama navodonIma,
upućuju upravo na zvučno aspIrIrano okIuzIvo u Io.
Crassmannov zakon
15?
I IndoIranskom I grčkom noovIsno djoIujo pravIIo o dIsImIIacIjI as-
pIrIranIh okIuzIva. I rIjočI no mogu stajatI dva aspIrIrana okIuzI-
va pa so prvI od njIh doaspIrIra. Tako proma Io. korIjonu *b
h
owd
h
-/
b
h
owd
h
- (stsI. buJi/i) u stInd. Imamo bóJho/i »bdIjo« < *bhódhatI,
a u grč. ucύßομαι »doznatI« < *φcύ0ομαι. Ða jo rIjoč o mIadoj pro-
mjonI koja so jo dogodIIa zasobno u IIr. I grč., jasno jo po tomo što
bI ta rIjoč u grč. zvučaIa drugačIja da jo to dIsImIIacIjo bIIo voć u Io.
NaImo, da jo voć u Io. *b
h
owd
h
- daIo *bowd
h
-, od toga bIsmo obIIka
dobIII grč. **βcύßομαι (Io. *b > grč. β), a no posvjodočono ucύßομαι
(dok u grč. u sasvIm očokIvano nastajo doaspIracIjom φ [p
h
]).
Sturtovantov zakon
158
I staroanatoIIjskIm so jozIcIma (hotItskom, kIInopIsnom IuvIjskom
I paIajskom) u srodInI rIjočI razIIkuju u pIsanju odrazI Io. bozvuč-
nIh okIuzIva (*p, *t, *k) I Io. zvučnIh I aspIrIranIh okIuzIva (*b,
*d, *g; *b
h
, *d
h
, *g
h
). OdrazI so Io. bozvučnIh okIuzIva uvIjok pIšu
udvojono: -pp-, -//- I -hh-, a odrazI Io. zvučnIh I aspIrIranIh okIuzI-
va noudvojono: -p-, -/- I -h-, usp. Io. *wodr »voda« (stsI. toJo) > hot.
uā/or, aII Io. *potr »krIIo« (skr. po/rón) > hot. po//or. Iako su so u
Izgovoru odrazI Io. bozvučnIh I zvučnIh okIuzIva razIIkovaII možda
I na počotku rIjočI, to so kIInopIsom nIjo mogIo zabIIjožItI. Najvjo-
rojatnIja jo protpostavka da su stanat. -pp-, -//- I -hh- prodstavIjaII
156
Isp. prImjorIco španj. I taI. poJre »otac« od IatInskoga po/re(n), franc. rose, taI. roso
sa [z] proma Iat. roso »ruža« sa [s] Itd.
15?
Iroma njomačkom IIngvIstu I matomatIčaru Hormannu Crassmannu (1809-18??)
kojI ga jo formuIIrao 1863.
158
Iroma amorIčkom IIngvIstu (hotItoIogu) £dgaru Sturtovantu (18?5-1952) kojI ga jo
dofInIrao.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
14?
napoto, a -p-, -/- I -h- nonapoto okIuzIvo
159
(staroanatoIIjskI jozIcI
po svoj prIIIcI nIsu razIIkovaII zvučnIh od bozvučnIh okIuzIva što
objašnjava čInjonIcu zašto za odrazo Io. zvučnIh okIuzIva u anato-
IIjskIm jozIcIma nIsu uzotI dosIjodno akadskI kIInopIsnI sIogovI sa
zvučnIma b, J, g, nogo so tI odrazI ugIavnom pIšu sIogovnIm zna-
kovIma s noudvojonIm akadskIm bozvučnIm okIuzIvIma
160
).
Odraz Io. paIataIIzIranIh voIara
§ 46 Io. jozIko proma odrazu praIo. paIataIIzIranIh voIara (*k, *ǵ,

h
) dIjoIImo na kontumsko (proma Iat. cen/un [kontum] »sto«) I
satomsko (proma av. so/ən »sto«). I kontumskIm so jozIcIma Io.
paIataIIzIranI voIarI dopaIataIIzIraju, tj. daju obIčno *k, *g, *g
h
ko-
jI so daIjo razvIjaju kao I Io. IzvornI *k, *g, *g
h
. KontumskI su jozIcI
– grčkI, ItaIskI, koItskI, toharskI, dIo anatoIIjskoga – hotItskI I pa-
IajskI to nokI fragmontarno posvjodočonI jozIcI poput vonotskoga
III IuzItanskoga. I satomskIm pak jozIcIma Io. paIataIIzIranI vo-
IarI daju afrIkato (tIpa c, č, ʒ, \) kojI so zatIm daIjo mogu razvItI u
frIkatIvo (tIpa s, š, c, ž). SatomskI su jozIcI – baItosIavonskI, IndoI-
ranskI, aIbanskI, armonskI I IuvIjska grana anatoIIjskoga to nokI
fragmontarno posvjodočonI jozIcI poput tračkoga.
159
IrI Izgovaranju napotIh okIuzIva gIasnIco su napotIjo, odnosno jačo tItraju nogo prI
Izgovoru nonapotIh okIuzIva. I hrvatskom su bozvučnI okIuzIvI napotI (for/es), a zvučnI
nonapotI (lenes), dakIo, gIasnIco su napotIjo prI Izgovoru p, /, h nogo b, J, g, jor napotost
obIčno Ido s bozvučnošću, a nonapotost sa zvučnošću. No u hotItskom napotost I nonapotost
okIuzIva nIsu bIII sa mo zaIIhosno obIIjožjo prI Izgovoru bozvučnIh I zvučnIh okIuzIva, nogo
su so okIuzIvI razIIkovaII sa mo po napotostI, a no I po zvučnostI (zvučnost jo bIIa fonoIoškI
norazIIkovnom). Tako jo prImjorIco u njomačkom, gdjo so okIuzIvI prIjo svoga razIIkuju po
napotostI, dok jo bozvučnost sa mo popratna pojava napotostI, a zvučnost nonapotostI okIu-
zIvâ. Kako jo zvučnost u njomačkom zaIIhosna, odatIo proIstjoču pogroško NIjomaca kojI go-
voro hrvatskI pa prImjorIco čosto umjosto bobo Izgovaraju ono što HrvatIma zvučI kao popo
– NIjomcI Izgovoro dotIčnu rIjoč s nonapotIm okIuzIvIma, aII kako Im jo zvučnost zaIIhosna,
onI ju tu no ostvaro pa to HrvatIma, kojIma jo pak zvučnost razIIkovna, zvučI kao bozvučno.
CovornIcIma hrvatskoga sama nonapotost nIjo toIIko razIIkovnom jor jo ona sa mo pratoća
pojava zvučnostI, obrnuto nogo kod govornIka njomačkoga. I kInoskom so takodor okIuzIvI
razIIkuju po napotostI a no po zvučnostI. IrItom su ondjo napotI okIuzIvI uvIjok aspIrIranI, a
nonapotI su noaspIrIranI, dok sama (bo)zvučnost nonapotIh nIjo razIIkovna (fonotskI mogu
bItI I zvučnI I bozvučnI). I nokIm jozIcIma (no)napotost I (boz)zvučnost no moraju bItI nužno
povozanI. TajskI prImjorIco razIIkujo bozvučno/napoto [p] od nonapotoga zvučnoga [b] I no-
napotoga, aII bozvučnoga [b ].
160
SomItskI akadskI jozIk razIIkovao jo zvučno od bozvučnIh okIuzIva. VaIja napomonutI
da su u anatoIIjskI kIInopIs (kojIm so pIsahu hotItskI, paIajskI I kIInopIsnI IuvIjskI) uzotI I
sIogovnI znakovI s akadskIm zvučnIm okIuzIvIma, aII so onI boz razIIkovnostI naIzmjonIčno
rabo zajodno sa znakovIma s bozvučnIm okIuzIvIma – tako so hotItska rIjoč za »rog« katkada
pIšo kao <ka-ra-u-wa-ar>, a katkada kao <ga-ra-u-wa-ar>. IIsanjo jo, dakIo, p, /, h III b, J, g
u hotItskom, kIInopIsnom IuvIjskom I paIajskom IroIovantno. IonoIoškI jo roIovantno sa mo
to pIšu II so p, /, h, b, J, g udvojono III no.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
148
*
ie. *ērd, C. *d-os »srco« > stInd. śroJ-Jhö »povjoronjo, vjora«
161
,
grč. κῆ ρ, καρδίᾱ /κραδίᾱ (⇒ horJiolôgijo), Iat. cor, C. corJis, stsI.
srъJьce, IIt. širJis (Iatv. siìJs, stprus. seyr), got. hoír/o (ong. heor/,
njom. Herc), stIr. criJe, hot. hīr, horJ- (Iuv. cār/-), arm. sir/, toh. A
hri »voIja, mIsao«
ie. *h
1
ewos »konj« > stInd. óśtos (av. ospo-), grč. ï uuος
162
(⇒
hipôJron), Iat. eouus, IIt. eštò /oštò »kobIIa«, got. oíhuo-
163
(stong.
eoh), stIr. ech (koItIb. eKuo-, gaI. Lpo-), hIjor. Iuv. ocuuo (IIk. A
esbe), arm. ē š »magarac«, toh. B yohue
ie. *h
1
ne- »dobItI; dosoćI« > stInd. nóśo/i »dosožo, dobIva«, ośnó/i
»do stIžo« (av. noso
i
/i »dobIva, postIžo«), grč. ἐνεγκεῖ ν »donIjotI«,
ὄγκος »bromo« < *h
1
onkos, Iat. noncīscor »dobIvam«, stsI. nes/i, IIt.
nè š/i (Iatv. nes/), got. go-noh »dosta, dovoIjno« (njom. genug), hot.
ninihci »podIžo«, stIr. ro-icc »dobIjo«; arm. hosi »došao sam«, toh.
B eṅh-
IaIataIIzIrano so Io. *k u satomskIm jozIcIma ugIavnom odražava
kao frIkatIv III afrIkata.
I bsI. jo Io. *k daIo *ś, što u sIavonskom, IatvIjskom I staropru-
skom dajo s, a u IItavskom š.
I IIr. jo Io. *k najvjorojatnIjo daIo *ť (paIataIIzIrano /, kao čakav-
sko <ć>) što u stInd. dajo ś ([ť] > [ć] tj. [tś ] > [ś]), a u avostIčkom
so, I svIm IranskIm jozIcIma osIm staroporzIjskoga, to (*ť > *ć >) *ś
još daIjo promIjonIIo u s (kao u sIav. I Iatv. kod bsI.). IIr. jo, dakIo,
po svoj prIIIcI Imao *ť kojo so jo posIIjo općoIIr. razdobIja protvorI-
Io u svIm jozIcIma noovIsno u afrIkatu *ć. Trag so to afrIkatnostI
čuva u stporz. gdjo proma Io. *k stojI θ [þ], što so Iakšo dado Izvo-
stI Iz afrIkato nogo Iz frIkatIva, I u nurIstanskIm jozIcIma kojI na
mjostu Io. *k Imaju afrIkatu
164
. Za stporz. θ, usp. stporz. tiθ- pro-
ma stInd. tiś- »nasoIjo«, av. tis-; stsI. tьsь »soIo« (> kajk. tẹs), aIb.
tis »mjosto«; Iat. tīcus, grč. οἶκος »kuća« < Io. *woyk-/wIk- »soIo,
nasoIjo«. Za afrIkatnI odraz u nurIstanskom, usp. katI Juċ [duc]
»dosot« proma stInd. Jóśo, av. Joso, stporz. Joθo-; stsI. Jesę/ь, IIt.
Jẽ šin/; Iat. Jecen, grč. δέκα < Io. *dokm(t) »dosot«.
161
StInd. hrJ- »srco« Ima nopravIIan odraz Io. *k (h umjosto ś) Iz nopoznata razIoga. StInd.
so śroJ-Jhö IzvodI Iz Io. *krod-d
h
oh
1
- »vjorovatI (< dosI. stavItI srco)«, usp. Iat. creJō, stIr.
cre/in »vjorovatI«. Za to sIožonIco vIdI BonvonIsto 2005.
162
Io. so *-kw- u mIkonskom (i-oo) IzgIoda stopIIo s odrazom Io. *k
w
(osIm ako so *k
w
I *kw
nIsu pIsaII Isto zbog ogranIčona pIsma), no u kIasIčnom so grčkom od *-kw- očokujo -κκ- (vIdI
§ 4?). Odraz jo u grčkom Ionako noočokIvan zbog počotnoga ï-.
163
I Imonu bIIjko oíhuo-/unJi- »kupIna« (dosI. »konjskI zub«).
164
Burrow 19?3: ?3. I Izvornost afrIkatnostI u nurIstanskom sumnja SIhIor 199?.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
149
I aIbanskom Io. *k obIčno dajo /h [þ] (usp. aIb. o/h(ë/) »kIsoo«, grč.
ὀξύς »oštar; kIsoo« < Io. *h
2
ok-), a u armonskom Io. *k dajo s (uspo-
rodI za ovo odrazo sIIčan razvoj u nokIm bsI. I IIr. jozIcIma). I Iu-
vIjskom Io. *k dajo c, što fonotskI najvjorojatnIjo prodstavIja afrIka-
tu [c] (¬ [ts¸]), a u IIkIjskom A jo odraz s. ObIčno *k dajo u IuvIjskom
h-, -hh- kao u hot.
IaIataIIzIrano so Io. *k u kontumskIm jozIcIma odražava kao I obI-
čno h (u gorm. dakako *k > h po CrImmu), odnosno odraz so Io. *k
Izjodnačujo s odrazom Io. *k
165
.

ie. *ǵerh
2
- »zrotI; zroo, star« > stInd. jóro/i »starItI, zrotI«, grč.
γέρων »star, starac« (⇒ geron/olôgijo, gerijò /rijo), stsI. cьrě/i, st-
ong. ceorl »čovjok nIska staIoža, soIjačIna« (njom. Kerl »dočko«),
arm. cer
ie. *ǵonu »koIjono« > stInd. jönu (av. cānu), grč. γόνυ, Iat. genu, got.
hniu, hot. gē nu, gonu- (u kosIm padožIma), got. hniu (ong. hnee,
njom. Knie)
ie. *h
2
eǵros »poIjo« > stInd. ójros »ravnIca«, grč. ἀγρός (⇒
ogronônijo), Iat. oger »njIva« (⇒ ogrihul/úro), got. ohrs (ong. ocre,
njom. Acher)
IaIataIIzIrano so Io. *ǵ, kao I Io. *k, u satomskIm jozIcIma takodor
odražava ugIavnom kao frIkatIv III afrIkata. I bsI. jo Io. *ǵ daIo *ź,
što u sIavonskom I IatvIjskom dajo c, a u IItavskom ž.
I IIr. jo Io. *ǵ najvjorojatnIjo daIo paIataIIzIrano *ď (gIas kojI po-
stojI npr. u ruskom)
166
kojo so u razdobIju posIIjo općoIndoIransko-
ga afrIkatIzIra u *(. I stInd. jo odraz toga gIasa upravo j [(], a u
avostIčkom so, I svIm IranskIm jozIcIma osIm staroporzIjskoga, to
*( mIjonja u *ź pa u posvjodočono c. I stporz. so IIr. *ď dopaIataII-
zIra I dajo J, što nam ukazujo na to da za IIr. troba rokonstruIra-
tI upravo *ď, a no *( III *ź. Isp. stporz. Jouš/or- »prIjatoIj« proma
av. cooš/o- »užIvanjo«, stInd. jóšo-, jošṭór-, Iat. gus/us »okus«, grč.
γcύομαι »okusItI«, got. hiuson »kušatI«
16?
< Io. *ǵows-/ǵows-/ǵus-
»kušatI, užIvatI«.
165
Isp. fragmontarno posvjodočon IuzItanskI A. porcon s c [k] proma Iat. porcus, stsI.
prosę < Io. *pork- »praso«.
166
IrotpostavImo II da Io. *ǵ dajo IIr. *ď, puno jo Iakšo objasnItI I odrazo kao što jo vod.
rāṭ < Io. *Hrē ǵs »kraIj«.
16?
Isp. I ong. choose. SIav. jo hušo/i posudonIca Iz gotskoga housjon »kušatI« (IstI korI-
jon kao I got. hiuson).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
150
I aIbanskom Io. *ǵ dajo obIčno Jh [ð]
168
(usp. aIb. Jhënb »zub« <
Io. *ǵomb
h
os), a u armonskom Io. *ǵ dajo c
169
. I IuvIjskom noma
posobna odraza Io. *ǵ jor I Io. *g I Io. *ǵ u IuvIjskom daju y Isprod
prodnjoga samogIasnIka, u srodInI rIjočI Izmodu samogIasnIkâ
najvjorojatnIjo nostaju, a na počotku rIjočI Isprod stražnjIh samo-
gIasnIka I Io. *g I Io. *ǵ daju #h-
1?0
. Isto so, čInI so, dogada I u IIkIj-
skom A, promda su prImjorI jako oskudnI.
IaIataIIzIrano so Io. *ǵ u kontumskIm jozIcIma odražava kao obIč-
no g (u gorm. dakako *g > h po CrImmu), odnosno odraz so Io. *ǵ
Izjodnačujo s odrazom Io. *g.

h
ie. *ǵ
h
eym-/ǵ
h
im- »zIma« > stInd. henon »zImI«, henon/ós »zIma«
(av. cyo, C. cinō), grč. χcῖ μα/χcιμών »zIma«, χιών »snIjog«, Iat. hi-
ens (⇒ hibernócijo), stsI. cino, IIt. žienò , stIr. gin-reJ »zIma«,
hot. gieni »zImI«, ginnonco »zIma«, aIb. (gog.) Jinën, arm. jiun
»snIjog«
ie. *ǵ
h
ew- »zvatI« > stInd. hóto/e »zovo so« (av. coto
i
/i), grč. καυ-
χάομαι »dIčIm so«, stsI. cъto/i, cotǫ, IIt. žoté/i »čaratI«, got. guþ
»bog« < »koga so zovo, zazIva« (ong. goJ, njom. Co//), arm. jounen
»posvotIm«
ie. *ǵ
h
el- »zoIon, žut, zIatan« > stInd. híroṇyon »zIato« (av. coro-
nyo-, stporz. Joroniyo-), grč. χλωρός »zoIonožut, zoIonkast« (⇒
hlȏr, hlorôfīl), stsI. celenъ, clo/o, IIt. žô lios »zoIon«, žeÏ/os »zIatan«,
stong. gloion (ong. glou »sjajItI so«, njom. gluhen »žarItI so«), IrskI
glon »čIst«
IaIataIIzIrano so I aspIrIrano Io. *ǵ
h
u satomskIm jozIcIma takodor
odražava ugIavnom kao frIkatIv III afrIkata
1?1
, s tIm da so od odra-
168
IaraIoIno proma bozvučnom odrazu /h. Imjosto /h/Jh, u aIbanskom od Io. *k I *ǵ
Isprod sonanta I Iza *n dobIvamo h/g (dakIo dopaIataIIzIran odraz Io. *k I *ǵ), *ky I *kw
daju s, *kw dajo c, dok *kI/ǵI daju o/gj (u dIj. još Ima starIjoga nopromIjonjona hl/gl gdjo
so takodor vIdI dopaIataIIzacIja). Isp. aIb. grunë (gog.), stsI. crъno, Iat. grānun Itd. < Io.
*ǵrh
2
nom »zrno«; s-on/e »noćas« < »ovo noćI« od Io. *ky-/kI- »ovaj« (IIt. šis, stsI. sь > hrv.
nôćo-s), aIb. ong »tjoskoba«, Iat. ongus/un »novoIja«, ongus/us »uzak«, stsI. ǫcъhъ < Io.
*h
2
onǵu- Itd. VaIja napomonutI da nokI od ovIh odraza još nIsu općoprIhvaćonI.
169
IrIjoIaz jo Io. *ǵ u c razumIjIv tako što *ǵ dajo u arm. prvo zvučno *ʒ, što onda pra-
vIIno, proma armonskom sugIasnIčkom pomaku kojIm zvučnI gIasovI postaju bozvučnIma,
dajo c, kao što *g dajo h Itd.
1?0
MoIchort 1994: 254-256.
1?1
Za fragmontarno posvjodočon tračkI usp. Imo pIomona Acero/es sa c kao odrazom Io.

h
ako jo to Imo povozano sa sIav. jecero < Io. *h
1

h
oro- (dakIo Acero/es bI bIII »Jozora-
nI«).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
151
za Io. *ǵ razIIkujo sa mo u onIm satomskIm jozIcIma kojI I drugdjo
razIIkuju Io. zvučno okIuzIvo I Io. aspIrIrano okIuzIvo – u stInd. I
arm., to osIm njIh u aIbanskom.
I bsI. so odraz Io. *ǵ
h
no razIIkujo od odraza Io. *ǵ – opot dajo stsI/
Iatv. c I IIt. ž. I u IuvIjskoj jo granI anatoIIjskoga *ǵ ¬ *ǵ
h
.
I armonskom jo odraz Io. *ǵ
h
gIas j [ʒ], što jo paraIoIno odrazu
Io. zvučnoga *ǵ kao c. Izmodu samogIasnIka jo odraz u armon-
skom c (usp. arm. Jē c »hrpa, gomIIa«
1?2
, stInd. Jehï »nasIp« < Io.
*d
h
oyǵ
h
-).
I aIbanskom Io. *ǵ
h
dajo na počotku rIjočI #J-, za razIIku od Io.
*ǵ kojo I na počotku rIjočI dajo Jh što nIjo očokIvano s obzIrom
na to da so u aIb. Inačo odraz Io. aspIrIranIh okIuzIva Izjodnaču-
jo s odrazom zvučnIh okIuzIva. I srodInI rIjočI Io. *ǵ
h
dajo u aIb.
-Jh- (Isprod sonanta g, a *ǵ
h
w > c). Isp. aIb. Jorë, grč. χcίρ (⇒
hirù rgijo), hot. heššor, arm. jern, stInd. hos/o- < *ǵ
h
osr »šaka«, aII
aIb. uJhe »put«, Iat. uehō »vozIm (so)«, stsI. tecǫ Itd. < Io. *woǵ
h
-/

h
- »vozItI«.
I IIr. Io. *ǵ
h
dajo *ď
h
. I Iranskom su so aspIrIranI okIuzIvI potpu-
no IzjodnačIII sa zvučnIma pa jo tako bIIo I ovdjo (u av. jo odraz c,
a u stporz. J kao I od Io. *ǵ). I stInd. bI so anaIogIjom proma dru-
gIm parovIma (kao g I gh), proma noaspIrIranom j < *ǵ očokIvaIo
aspIrIrano *jh [(
h
] od *ǵ
h
. To jo doIsta I bIo IzvornI odraz, no *jh jo
u stInd. naknadno prošIo u h.
I kontumskIm so jozIcIma Io. *ǵ
h
dakako odražava Isto kao I Io. *g
h

(sa mo so paIataIIzIranost zanomarujo kao I Inačo), dakIo, kao g.
OJroc polo/olicironih ohlucito u so/enshin jecicino
Io. Iuv. IIk. A stInd. av. stporz. IIt. Iatv. stsI. arm. aIb.
*k z [c] s ś s θ [þ] š s s s th [þ]
*ǵ - - j [(] z d ž z z c dh [ð]

h
- - h z d ž z z j [ʒ] d
1?2
SamogIasnIk jo otpao s kraja rIjočI, usp. za odraz -c- I arm. Jiconen »nagomIIam«.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
152
Odraz Io. IabIjaIIzIranIh voIara
§ 47 Kod odraza so praIo. IabIjaIIzIranIh voIara (*k
w
, *g
w
, *g
wh
)
opot razIIkuju kontumskI I satomskI jozIcI. I kontumskIm jozIcI-
ma praIo. IabIjaIIzIranI voIarI u načoIu daju drugačIjo odrazo nogo
obIčnI voIarI *k, *g, *g
h
. LabIjaIIzIranI so voIarI III čuvaju (kao *k
w
,
*g
w
), III so naknadno protvaraju u nošto drugo (npr. p, b, h, g)
1?3
.
ToharskI jo jodInI kontumskI jozIk kojI no pokazujo nIkakvo trago-
vo staro razIIko IabIjaIIzIranIh I obIčnIh voIara. I satomskIm jozI-
cIma pak IabIjaIIzIranI voIarI gubo svoju IabIjaIIzIranost I odraža-
vaju so kao obIčnI *k, *g, *g
h
. Tu su IznImko armonskI I aIbanskI,
kod kojIh so Isprod prodnjIh gIasova razIIkuju odrazI Io. IabIovoIa-
ra I obIčnIh voIara, kao I IuvIjskI u kojom so odrazI Io. IabIovoIara
I obIčnIh voIara uvIjok razIIkuju. TradIcIonaIno so za kontumsko
jozIko uspostavIja formuIa *k ¬ *k ¬/¬ *k
w
, a za satomsko jozIko *k
¬/¬ *k ¬ *k
w
, no nokI so jozIcI (armonskI, aIbanskI, IuvIjskI; tohar-
skI) pod to, kako vIdjosmo, no mogu podvostI (vIdI § 50).
*k
w
ie. *k
w
etwores »čotIrI« > stInd. co/töros (av. čoθuārō), grč. τέτταρcς
(⇒ /ȅ/ropoh), Iat. ouo//uor, stsI. če/yre, IIt. he/uri, got. fiJuor
1?4

(ong. four, njom. tier), stIr. ce/h(o)ir (gaI. pe/uor-, voIš. peJuor),
aIb. ho/ër, arm. č`orh`, toh. B ś(/)uār
ie. *k
w
oyneh
2
»osvota, kazna« (*k
w
ey-/k
w
oy-/k
w
i- »osvotItI, kaznI-
tI«) > av. hoē nā (stInd. cóyo/e »osvoćujo so« < Io. *k
w
oy-), grč. uοινή
(posudono u Iat. poeno ⇒ pè nāl Itd.), τίνω »pIaćam« < *k
w
In-, τίσις
»odštota, cIjona« < *k
w
I-tIs, stsI. cěno »cIjona« < »odštota (umjosto
osvoto)«, IIt. hoinò »cIjona«, srIr. cin, C. cinoJ »krIvIca«
ie. *k
w
ek
w
los
1?5
»kotač«, *k
w
olo- (*k
w
elh
1
- »vrtjotI«) > stInd. cohrós
(⇒ čȁ hro) (av. čoxro-), grč. κύκλος (⇒ cihlus, bicihl)
1?6
, uόλος »os,
1?3
IonotskI jo promjona [k
w
] > [p] Iako shvatIjIva. LabIovoIarnI so okIuzIv (dakIo, vo-
IarnI okIuzIv s dodatnIm obIIjožjom zaobIjonostI – IabIjaInostI) mIjonja u čIstI IabIjaInI
okIuzIv. Tako gIas ostajo okIuzIv, a IabIjaInost, koja jo prIjo, Iako razIIkovna, bIIa sa mo
dodatno obIIjožjo, postajo gIavnIm obIIjožjom toga okIuzIva.
1?4
I gorm. Imamo #f- (kojo Inačo nastajo od Io. *p), umjosto očokIvana *x
w
(> got. ƕ,
ong. uh-). I gormanskom u nokIm rIjočIma od Io. *k
w
umjosto *x
w
doIazI *f (nopravIIna
gIasovna promjona *k
w
> *p, odnosno *x
w
> *f) za što do danas nIjo nadono pravo objašnjo-
njo. I u IatInskom postojI oscIIacIja Izmodu očokIvana ou/c od Io. *k
w
I p na njogovu mjostu
u nokIm rIjočIma, vjorojatno pod utjocajom drugIh ItaIskIh IdIoma.
1?5
Ovaj jo obIIk nastao rodupIIkacIjom korIjona *k
w
oI-/k
w
I- > *k
w
o-k
w
I- (rodupIIkacIja
nIjo potpuna pa noma *I u prvom sIogu).
1?6
Crč. κύκλος < *k
w
ukIos (dIsImIIacIja) < *k
w
uk
w
Ios < *k
w
ok
w
Ios < *k
w
ok
w
Ios (zbog utjo-
caja IabIovoIarâ na *o Izmodu njIh).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
153
obrat« (⇒ pȏl) < *k
w
oIos, τέλος »kraj« (⇐ »pun krug«) < *k
w
oIos,
Iat. colus »vrotono«, stsI. holo, IIt. hô hlos »vrat«
1??
, stong. huéol,
hueogol
1?8
(ong. uheel)
1?9
, stIr. cul »koIa«, toh. B hohole »koIa«, aIb.
sjell »vrtjotI«
I grč. jo Io. *k
w
potpuno očuvano u mIkonskom, gdjo so I pIšo kao
posoban gIas /q/
180
, a I u arkadIjsko-cIparskom jo zadržano kao po-
soban fonom do 5. st. pr. K.
181
I kasnIjIm so grčkIm dIjaIoktIma
to *k
w
razmjorno kasno nojodnako mIjonja. I atIčkom grčkom,
*k
w
dajo u Isprod *o, *a I sugIasnIkâ, τ Isprod prodnjIh *o I *I
182
to
ostajo voIarom κ Isprod *u
183
, usp. od Istoga korIjona uοινή I τίσις
to κύκλος, uόλος I τέλος. I ooIskom jo dIjaIoktu prImjorIco odraz
ugIavnom bIo u, čak I prod prodnjIm samogIasnIcIma (usp. Iozb.,
tosaI. uέμuc proma at. uέντc < Io. *ponk
w
o »pot«). ČInI so da jo ooI-
skI prvI bIo zahvaćon IzogIosom IabIjaIIzacIjo starIh IabIovoIara pa
jo ona ondjo najdosIjodnIjo provodona. I paradIgmI so ugIavnom
ujodnačava IabIjaInI odraz, usp. od Io. *Ioyk
w
- »ostavItI« u grč. 1. I.
jd. Ind. proz. akt. λcίuω, a u 3. I. jd. ujodnačono λcίucι umjosto očo-
kIvana *λcίτcι.
I IatInskom jo Io. *k
w
očuvano kao ou, aII Isprod zaobIjonIh samo-
gIasnIka (o, u) I svIh sugIasnIkâ gubI IabIjaIIzIranost I proIazI u c
(usp. grč. at. *k
w
u > κυ), usp. Iat. colus < *k
w
oIos. Kao I u grč., u
paradIgmI so odrazI ujodnačavaju – usp. Iat. 1. I. jd. Ind. proz. akt.
linouō »ostavIjam« < Io. *II-n-k
w
- (~ grč. λcίuω), anaIogIjom umjo-
sto *IIncō proma pravIInu 3. I. jd. linoui/. Isprod sugIasnIka so ta-
kodor IabIjaInI dIo gubI, odnosno ou > c, usp. relic/un »ostatak«
proma relinouō. I oskIčko-umbrIjskom jo pravIIan odraz Io. *k
w

bIo p, a noko su rIjočI s takvIm odrazom posudono I u Iat. (III su na
1??
»Vrat« so »vr tī« – usp. u sIav. tro/ъ ~ tьr/ě/i od Istoga korIjona (*wort-).
1?8
Stong. InačIco potjoču od nagIasnIh InačIca, stong. huéol < *k
w
ék
w
Ios (grč. κύκλος) po
CrImmu (-hu- jo IspaIo Isprod -l-), stong. hueogol, hueouol < *k
w
ok
w
Iós (stInd. cohrós) po
Vornoru (-g-/-u- kao odraz gorm. *γ
w
).
1?9
I suvromonom so ongIoskom #uh- (u pIsanju obrnuto od starIjoga #hu-) u mnogIm
dIjaIoktIma, npr. u Irskoj I voIIkom dIjoIu SAÐ-a, još Izgovara kao [h
w
], dakIo uheel [h
w
I:I],
I tako čuva Izvornu Io. IabIovoIarnost (u drugIm jo ong. dIjaIoktIma [h
w
] > [w], dakIo uheel
[wI:I] »kotač« ¬ ueol [wI:I] »masnIca«).
180
I mIk. o IzgIoda sporadIčno proIazI u p Isprod o kojo so naIazI u sIjodoćom III prok-
sIjodoćom sIogu (usp. KapovIć 2003b). Takva jo dIsImIIacIja zabIIjožona sa mo u mIkon-
skom – u kasnIjIm joj grčkIm dIjaIoktIma noma tragova.
181
I arkadIjskom so pIsaIo kao ζ III posobnIm znakom, a na CIpru kao <s> (KIx 1992: 85).
182
Vjorojatan jo fonotskI razvoj bIo: [k
w
o] > [k
wy
o] > [k
y
o] > [k
ś
o] > [t
ś
o] > [to] (KIx 1992: 8?).
183
LabIjaIIzIranost so [k
w
] IzgubIIa pod utjocajom sIIjodoćoga [u] prIjo nogo što su
IabIovoIarI počoII proIazItI u IabIjaIno okIuzIvo u grčkom. Ða so dodatna IabIjaIIzIranost
IzgubI Isprod /u/ III /o/, odnosno da IabIovoIarI prIjodu u obIčno voIaro u tom poIožaju,
nIjo rIjotkost. SIIčna so promjona noovIsno dogodIIa I u IatInskom (usp. Iat. secunJus
»sIjodoćI« ~ seoui/ur »sIIjédī«) I u ong. (uho [hu:] »tko« ~ uhen »kada« [h
w
cn]).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
154
nj utjocaIo) – npr. lupus »vuk« < Io. *wIk
w
os (tu jo možda rIjoč I o ta-
buIstIčnoj proobrazbI rIjočI
184
) III posudono popīno »krčma« proma
Izvornom IatInskom coouīno »kuhInja« (praItaI. *k
w
ok
w
īnā).
I gormanskom Io. *k
w
dajo po Vornorovu zakonu *γ
w
, a po CrI-
mmovu *x
w
: got. ƕ, stong. hu (ong. uh), stvnj. hu (njom. u). Isp.
proma hot. huuo-, Iat. ouoJ »što« u gorm. got. ƕo »što«, stong.
huæ/ (ong. uho/), stvnj. huoc (njom. uos). I modornIm gorman-
skIm jozIcIma ugIavnom vIšo noma [x
w
], osIm u ongIoskom kojI ga
jo IzgubIo sa mo Isprod zaobIjonIh samogIasnIka, usp. ong. uho/
[h
w
ot], uho [hu:] proma njom. uos I švod. toJ [vo]. OsIm očokIva-
na odraza *x
w
, u gorm. naIIazImo I na noočokIvan odraz f u nokIm
rIjočIma (f jo Inačo odraz Io. *p u gormanskom), gdjo vIdImo spo-
radIčnu promjonu *k
w
> *p > *f III *k
w
> *x
w
> *f I u gormanskom
(usp. grč., oskIčko-umbrIjskI I p-koItskI za promjonu *k
w
> *p), npr.
got. uulfs (ong. uolf, njom. Wolf) < Io. *wIk
w
os, got. finf (ong. fite,
njom. funf) < Io. *ponk
w
o
185
»pot«. NIjo jasno odakIo ta sporadIčna
promjona *k
w
> f u gormanskom. IostojI puno hIpotoza, aII nIjod-
na nIjo protjorano uvjorIjIva. No mogu so ustanovItI točnI gIasovnI
uvjotI u kojIma bI u gorm. umjosto *x
w
pravIIno dobIvaII *f, a objaš-
njonja su da su rIjočI s noočokIvanIm f posudonIco Iz kojoga jozIka
gdjo bI to bIIa pravIIna promjona očIto oJ hoc.
I prakoItskom jo Io. *k
w
očuvano. Ono so no mIjonja u tzv. o-
koItskIm jozIcIma (koItIborskom I goIdoIskom), a u p-koItskIm jo-
zIcIma proIazI u p (usp. Istu promjonu u grčkom Isprod α I ο, u
oskIčko-umbrIjskom I sporadIčno u gormanskom). I koItIborskom
jo IabIovoIar očuvan, kao I u ogamskom staroIrskom gdjo so pIšo
posobnIm znakom. I kIasIčnom so stIr. *k
w
doIabIjaIIzIra I postajo
obIčno c, usp. ogamskI C. jd. MAQI »sIna« > stIr. noicc (usp. Moc- I
Mc- u prozImonIma). Isp. od Io. *-k
w
o »I« (Iat. -oue, stInd. -co, grč.
-τc) koItIb. -Kue, stIr. -ch, aII IopontIjskI -pe, voIš. -p; Io. *ponk
w
o
»pot« > prakoIt. *k
w
onk
w
o > stIr. cóic, gaI. penpe, voIš. punp (korn.
pynp, brot. penp).
I anatoIIjskIm jo jozIcIma Io. *k
w
očuvano – usp. hot., Iuv. hui-
»tko« ~ Iat. ouīs < Io. *k
w
I-, hot. -hhu »I«, Iuv. -hu < Io. *-k
w
o (Iat.
-oue Itd.). I IIkIjskom B jo odraz Io. *k
w
uvIjok doIabIjaIIzIrano h,
a u IIkIjskom A so ono Isprod prodnjIh samogIasnIka (e, i) mIjonja
kao u grč. u /, usp. od Io. *k
w
I- > IIk. A /i-, IIk. B hi-. Važno jo na-
184
LjudI su so, naImo, bojaII da ćo, pojodnostavIjono ročono, nazovu II žIvotInju pravIm Imo-
nom, ona doćI I pojostI Ih. Stoga su »maskIraII« takvo rIjočI proobIIčavajućI Ih na razno načIno
III Ih zamjonjujućI u potpunostI drugIm rIjočIma (npr. hrv. nè JtjeJ proma Iat. ursus).
185
I ovoj bI so rIjočI drugo -f- mogIo Iako protumačItI kao asImIIacIja proma počotnom #f-,
aII to objašnjonjo nIjo mogućo u voćInI drugIh sIučajova.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
155
pomonutI da IuvIjska grana anatoIIjskoga (IuvIjskI I IIkIjskI), osIm
posobna odraza Io. *k, čuva takodor I posoban odraz Io. *k
w
što jo
jako bItno za praIndoouropsku rokonstrukcIju (vIdI § 50).
I toharskom so, kojI so smatra kontumskIm jozIkom zato što no-
ma posobna odraza Io. *k, svo trI Io. sorIjo (*k, *k I *k
w
) odražava-
ju kao h.
I satomskIm so jozIcIma proma tradIcIonaInoj dofInIcIjI odraz Io.
*k
w
uvIjok Izjodnačujo s odrazom Io. *k – tako u bsI. I IIr. obojo da-
jo h. No, to Ipak nIjo posvo točno jor nokI satomskI jozIcI u odrodo-
nIm uvjotIma Ipak zadržavaju razIIčIto odrazo I za Io. *k
w
. Voć smo
vIdjoII da IuvIjskI Ima posobno odrazo za svo trI sorIjo (Io. *k, *k I
*k
w
> Iuv. -hh-, -c-, -hhu-), a razIIka so Izmodu trIju Io. SorIjâ, IzgIo-
da, odražava Isprod prodnjIh samogIasnIka I u armonskom I aIban-
skom (promda jo to donokIo sporno, odnosno nokI IIngvIstI to no
prIznaju). I aIbanskom so to zovo Pedersenov zakon
186
. Isp. Io.
*ponk
w
o »pot« > aIb. pesë (stInd. poñ co), Io. *k
w
oI- »vrtjotI« > aIb. sje-
ll s odrazom s Isprod *o, za razIIku od aIb. h kojo nastajo od obIčna
Io. *k, usp. Io. *kē s- > aIb. hohë »vrIjomo«, stsI. čosъ I aIb. odraza /h
od Io. *k, usp. Io. *kē ns- > aIb. /hon »kažom« (Iat. censeō »mIsIItI«,
stInd. śoṃ s- »hvaIItI«). Inačo jo obIčan odraz Io. *k
w
Isprod noprod-
njIh samogIasnIka u aIbanskom h, jodnak odrazu Io. *k. I armon-
skom so Isprod noprodnjIh samogIasnIka Io. *k I *k
w
odražavaju
jodnako, kao arm. h`, dok so Isprod prodnjIh gIasova Io. *k odražava
opot kao h`, usp. arm. /`oh`eoy »skrIvam« < *pth
2
koh
1
sko-, a Io. so
*k
w
paIataIIzIra u č`, usp. arm. č`orh` »4« < Io. *k
w
otworos
18?
. Io. *k,
podsjotImo so, u arm. dajo s (sir/ »srco« < Io. *kē rd).
I IIr. jo trag Io. IabIovoIara možda zadržan prI odrazu Io. *rH I
*IH, no to jo prIIIčno sporno. Iz Io. so IabIovoIaro, naImo, onI kat-
kada prIvIdno odražavaju kao ūr, umjosto kao īr (vIdI § 62).
Odraz Io. *kw/kw u kontumskIm jozIcIma
I grčkom, IatInskom, gormanskom I toharskom so odraz Io. *kw/
kw razIIkujo od odraza Io. *k
w188
(u koItskom so stapaju, usp. stIr.
ech, gaI. Lpo- »konj« s odrazom Io. *kw jodnakIm odrazu Io. *k
w
).
Isp. u got. oíhuo-, a u toh. B yohue od *h
1
okwos »konj« (Io. * k
w

dajo u got. ƕ, a u toh. h).
186
Io danskom IndoouropoIstu HoIgoru Iodorsonu (186?-1953).
18?
I hing »pot« < Io. *ponk
w
o noma paIataIIzacIjo zbog prothodnoga *n.
188
SIhIor (1995: 159-160) jo nokako uspIo u potpunostI to no prImIjotItI, čak I za IatInskI
I grčkI.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
156
I grčkom Io. *k
w
dajo (Isprod α I ο) u, a Io. *kw/kw > κκ. Isp.
grč. uέλcκυς »sjokIra« proma uέλcκκον »sjokIrIšto« s -κκ- < *-kw-
(*poIokus ~ *poIokwom) to grč. λάκκος »bunar« < Io. *Iaku-/Iakw-
(stsI. lohy, C. lohъte > hrv. lȍ hto, Iat. locus »jozoro«, stIr. loch »jo-
zoro, Iokva« ⇒ Loch Ness u Škotskoj).
I IatInskom jo odraz *kw/kw u srodInI rIjočI možda -ou-, usp. eou-
us, osIm ako to nIjo anaIogIjom proma C. eouī Itd., gdjo bI so I od
*k
w
očokIvaIo -ou-, dakIo prImjor jo zapravo nopouzdan. Na počot-
ku rIjočI na odraz c- upućuju prImjorI Iat. cāseus »sIr«, stsI. htosъ
< Io. *kwō(t)s-
189
I Iat. conis »pas«, stInd. śtö < *kwon-
190
, no oueror
»jadIkujom«, skr. śtoso/i »uzdIšo, joca« < *kwos- upućujo na odraz
ou-. Možda jo odraz Isprod -o- bIo c-, a Isprod -e- ou-, no prImjorâ jo
promaIo da bI so to mogIo znatI (MatasovIć 199?: 63).
KoIIko god so to noobIčno čInIIo, u Io. jo uz IabIovoIar *k
w
očIto po-
stojao I obIčan sIIjod voIarnoga okIuzIva *k I poIusamogIasnIka *w,
dakIo *k
w
¬/¬ *kw. Io. so jo *-kw- u srodInI rIjočI najvjorojatnIjo
javIjaIo sa mo kao poIožajna varIjanta s nosIogotvornIm *w proma
Io. *-ku- kada jo *u bIIo sIogotvorno.
*g
w
ie. *g
w
ōws »govodo« > stInd. góuš (av. gāuš), grč. βοῦ ς, Iat. bōs (po-
sudonIca Iz nokoga oskIčko-umbrIjskoga jozIka)
191
, stsI. gotęJo, Ia-
tv. gù ots, stong. cú (ong. cou, njom. Kuh), stIr. bó, hIjor. Iuv/IIk. A
uouo-, arm. hot, toh. B heu
ie. *g
w
en(e)h
2
»žona« > stInd. jóni- »žona«, gnā »bogInja«, grč. γυνή
192
(⇒ gineholôgijo Itd.), dIj. βανᾱ , stsI. ženo, stprus. genno, got. oi-
no (ong. oueen »kraIjIca« I oueon »droIja« s promjonom značonja),
stIr. bé/ben (gaI. -beno, Iopont. tenio), hot. huinno- (Iuv. uāno//i-),
arm. hin, mosapskI benno, toh. B śono
ie. *g
w
erH- »gora« > stInd. girí- (av. go
i
ri-), grč. δcιράs »brdo« (<
*g
w
ory-), βορέᾱ ς »sjovor, vjotar sjovornjak« (< *g
w
orH-), stsI. goro,
IIt. girė »gora«, giriò »šuma«, aIb. gur »kamon«
189
KokonstrukcIja bI mogIa bItI I *kwoh
2/3
(t)s-.
190
Za prIjoIaz *kwo - > co - (*o > o Iza IabIjaIa) u Iat. vIdI § 68.
191
Ða jo rIjoč Izvorno IatInska, gIasIIa bI *uōs, a no bōs jor Io. *g
w
- u IatInskom dajo #u-
[w]. Isp. umbrIjskI A. bun < Io. *g
w
ōm.
192
Crč. -υ- umjosto Io. *o ovdjo nastajo Isto kao I u κύκλος zbog utjocaja susjodnoga
IabIovoIara.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
15?
§ 48 Io. so *g
w
odražava ugIavnom kao zvučnI par Io. *k
w
u kon-
tumskIm jozIcIma, dok so u satomskIm jozIcIma Izjodnačujo s
odrazom Io. *g. Kao što Io. *k
w
u nokIm jozIcIma proIazI u p, tako I
Io. *g
w
proIazI u b.
I grčkom jo odraz Io. *g
w
paraIoIan odrazu Io. *k
w
, aII no potpuno.
Kao što so Io. *k
w
odražava kao u Isprod α, ο I sugIasnIkâ, tako so
I Io. *g
w
odražava u tom poIožaju kao β u grčkom, usp. grč. βοῦ ς <
Io. *g
w
ōws. Isprod *u, *g
w
gubI IabIjaIIzacIju, kao I *k
w
, pa so odra-
žava kao γ (usp. grč. γυνή). Takodor, kao što Io. *k
w
dajo τ Isprod *o,
tako I Io. *g
w
dajo δ Isprod *o, usp. Io. *s-g
w
oIb
h
- »kojI jo u Istoj utro-
bI« > »brat« > grč. ἀ δcλφός »brat«, stInd. sogorbhyo- »pravI brat«,
no Io. *g
w
no dajo δ I Isprod *I, kao što bIsmo očokIvaII proma *k
w
I >
τι, nogo I tu dajo IabIjaI β (usp. grč. βίος). NIjo jasno odakIo ovo no-
podudaranjo odraza bozvučnoga I zvučnoga IabIovoIara u grčkom.
Mogućo jo da so jo *g
w
u grčkom počoIo mIjonjatI prIjo nogo *k
w
pa
su IabIjaInI odrazI stIgII uhvatItI zamaha I Isprod *I. Iotvrdu da
nostajanjo IabIovoIara no mora toćI Istodobno naIazImo u koItskom
gdjo jo promjona Io. *g
w
> *b voć prakoItska, dok jo promjona *k
w
>
*p provodona sa mo u nokIm koItskIm jozIcIma nakon prakoItskoga
razdobIja. Odraz so Io. *g
wh
sIažo s odrazom Io. *g
w
– Isprod ι tako-
dor dajo IabIjaI (vIdI doIjo).
I IatInskom bIsmo proma bozvučnom *k
w
> -ou- očokIvaII da ćo I
zvučno *g
w
> -gu- [g
w
], no to Imamo sa mo nakon *n, usp. Iat. ingu-
en »sIabIno«, grč. ἀ δήν »žIIjozda« < Io. *ng
w
on-. I ostaIIm jo poIo-
žajIma praItaIsko *g
w
> u (Ista so promjona dogodIIa I u IuvIjskom,
dok so suprotna promjona dogodIIa u voIškom), usp. Iat. uīus. No
kao I kod *g
h
r-/g
h
I- > #gr-/gl-, tako I Io. *g
w
r-/g
w
I- > #gr-/gl-, usp.
Io. *g
w
rHus »tožak« > Iat. grouis, grč. βαρύς, stInd. gurúš. Iočotno
*g
wh
u IatInskom, IzgIoda, dajo f I Isprod r I l, usp. Iat. frenJō »škr-
gutatI zubIma«, stong. grinJon < Io. *g
wh
rond
h
-, no ovo jo zapravo
jodInI prImjor. I oskIčko-umbrIjskIm jo jozIcIma *g
w
> b (kao *k
w
>
p), usp. Iat. posudonIcu bōs Iz nokoga oskIčko-umbrIjskoga jozIka/
dIjaIokta I ubrIjskI A. jd. bun.
I gormanskom Io. *g
w
po CrImmovu zakonu dajo *k
w
: got. o, st-
ong. cu (ong. ou s pIsanjom proma francuskom uzoru). I ongIo-
skom so IabIjaIIzIranost opot čuva Isprod nozaobIjonIh samogIasnI-
ka, usp. ong. oueen, aII cou. CubItak jo IabIjaIIzIranostI Isprod za-
obIjonIh samogIasnIka vjorojatno voć pragorm. pojava.
I prakoItskom Io. *g
w
> *b (aII Io. *k
w
ostajo nopromIjonjono!), usp.
stIr. bó < Io. *g
w
ōws. Novo jo prakoItsko *g
w
nastaIo od Io. *g
wh
(vI-
dI doIjo).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
158
I anatoIIjskom jo Io. *g
w
očuvano, usp. hot. huinno-, aII so u IuvIj-
skoj granI mIjonja u u kao u IatInskom, usp. Iuv. uāno(//i)- »žona«
I uouo- »govodo«.
I toharskom jo odraz svIh voIara jodnak – h, a u satomskIm so jo-
zIcIma odraz Io. *g
w
podudara, kako rokosmo, s odrazom Io. *g.
I armonskom so no razIIkujo odraz Io. *g
w
od odraza Io. *g, obojo
daju arm. h, usp. arm. hin »žona« < *g
w
on- I heroy »joo« < *g
w
orh
3
-
(dakIo, za razIIku od Io. *k
w
u armonskom, Io. so *g
w
no paIataIIzI-
ra Isprod prodnjIh samogIasnIka pa so samIm tImo nI odraz Io. *g
w

no razIIkujo od odraza Io. *g).
I aIbanskom Io. *g
w
I *g
wh
daju Isprod prodnjIh samogIasnIka c
(Inačo g), usp. Io. *g
wh
ormo- »topao« > aIb. cjorn, aII *d
h
og
wh
oh
2

»gorIm« > aIb. Jjeg.
*g
wh
ie. *sneyg
wh
-/snoyg
wh
-/snig
wh
- »snIjog, snIjožItI« > stInd. snih-/sne-
ho- »bItI IjopIjIv, mokar« (av. snoē žo- »snIjožItI«)
193
, grč. A. νίφα
»snIjog«, νcίφcι »snIjéžī«, Iat. nix, nitis, stsI. sněgъ, IIt. sniẽ gos, got.
snoius (ong. snou, njom. Schnee), stIr. snigiJ »snIjéžī«
ie. *g
wh
en-/g
wh
on- »udaratI« > stInd. ghnón/i »udaraju, ubIjaju« (<
Io. 3. I. mn. *g
wh
n-ontI), hón/i »u darā, ubIja« (< Io. 3. I. jd. *g
wh
on-tI)
(av. join/i »u darā«), grč. φονcύω »ubIjam« (< *g
wh
on-), ßcίνω »uda-
ratI, ubItI« (< *g
wh
ony-), Iat. Je-fenJō »branItI« (⇒ Jȅfencīton), stsI.
goni/i (< *g
wh
on-), žę/i (< *g
wh
on-), IIt. giñ /i »IzgonItI (stoku)«, stI-
sI. gunnB »bItka, rat«, stong. bono »ubojIca« (ong. bone »propast,
unIštonjo«), stIr. goniJ »ubItI«, hot. huenci (< Io. 3. I. jd. *g
wh
on-tI),
hunonci (< Io. 3. I. mn. *g
wh
n-ontI), aIb. gjonj »IovItI«, arm. gonel
»udaratI štapom«, toh. A huñ o »svada, bItka«
ie. *h
1
le(n)g
wh
u-/h
1
lg
wh
u- »Iagan« > vod. roghúš/skr. loghuš (av.
roγu-), grč. ἐλαχύς »maIon«, ἐλαφρός »Iak«, Iat. leuis, stsI. lьgъhъ (s
nojasnIm nostankom *-n-), IIt. leñ gtos, got. leih/ (ong. ligh/, njom.
leich/)
194
, srIr. loigiu »manjo, sIabIjo«, aIb. leh/ë
Kao što u grč. Io. *k
w
dajo u, τ, κ, a Io. *g
w
dajo β, δ, γ, IogIčno
jo da Io. *g
wh
dâ φ, ß, χ. CIas ß nastajo Isprod c (ßcίνω), χ Isprod
υ (ἐλαχύς), a Inačo, Isprod α, o, ι I sugIasnIkâ, φ (φονcύω, νίφα,
ἐλαφρός). Odraz so Io. *g
wh
Isprod ι sIažo s odrazom Io. *g
w
– kao
što *g
w
dajo I tu IabIjaI β (βίος), tako I *g
wh
Isprod ι dajo IabIjaI φ,
usp. grč. ὄ φις »zmIja«, stInd. óhi- < Io. *h
3
og
wh
I-.
193
Sa mo stInd. (vod. I skr.) Imaju promIjonjono značonjo; IranskI jozIcI I prakrtI (srod-
njoIndIjskI jozIcI) Imaju značonjo »snIjog, snIjožItI« za ovaj korIjon.
194
Isp. takodor I stong. lungre »brzo«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
159
Kako su u praItaIskom zadržanI starI IabIovoIarI (*k
w
I *g
w
), tako
jo zadržana I IabIjaIIzacIja Io. *g
wh
. No kako su Io. aspIrIranI okIu-
zIvI daII na počotku rIjočI bozvučno, a u srodInI zvučno frIkatIvo,
tako jo I odraz Io. *g
wh
IogIčno na počotku rIjočI bIo bozvučnI IabI-
jaIIzIranI frIkatIv *h
w
-, a u srodInI zvučnI IabIjaIIzIranI frIkatIv
*-γ
w
-. TI su gIasovI u IatInskom daIjo promIjonjonI. Iočotno jo *h
w
-
u IatInskom daIo f- (-fenJō), usp. za tu promjonu u gorm. *x
w
/f kao
odrazo Io. *k
w
I u hrv. dIj. promjonu htólo > fólo. LabIjaIIzIranI so
praItaIskI frIkatIv [h
w
] mIjonja u IatInskom u IabIodontaInI frIka-
tIv [f]. I srodInI jo rIjočI odraz Io. *g
wh
sIIčan odrazu Io. *g
w
: pra-
ItaIsko *-γ
w
- u srodInI rIjočI proIazI ugIavnom u -u- (Iat. leuis, ni-
uis), osIm što *-nγ
w
- > -ngu- (ningui/ »snIjéžī«) to so doIabIjaIIzIra
Isprod zaobIjonIh samogIasnIka (u,o) I svIh sugIasnIka (nix < *nI-
gs). Iosobnost jo to što Io. *g
wh
u srodInI rIjočI Isprod *r dajo -b-:
Iat. febris »groznIca«, stInd. Joho/i »gorī« < Io. *d
h
og
wh
-.
I gormanskom bIsmo od Io. *g
wh
očokIvaII po CrImmovu zakonu
*g
w
, aII jo odraz puno kompIIcIranIjI I nIsu posvo jasnI svI uvjotI njo-
gova odraza. ČInI so da jo općI odraz u (got. snoius), Iza *n jo odraz
*g
w
, Isprod zaobIjonIh samogIasnIka (u, o) I drugIh sugIasnIka dajo
vaIjda *g (stnord. gunnr), Iako Ima I protuprImjorâ (stong. ueorn
»topao«, Iat. fornus, stInd. ghornós < Io. *g
wh
ormos), a Isprod *t da-
jo *x (got. leih/)
195
. Takodor, kao što Io. *k
w
katkada dajo gorm. f, ta-
ko I Io. *g
wh
pod no posvo jasnIm uvjotIma dajo b (stong. bono).
I prakoItskom Io. *g
wh
> *g
w
, usp. stIr. goniJ < Io. *g
wh
on- (Io. *g
w

> prakoIt. *b).
I anatoIIjskom jo odraz Io. *g
wh
jodnak odrazu Io. *g
w
, u tohar-
skom dajo po obIčaju nouzbudIjIvo h, a u satomskIm so jozIcIma u
načoIu no razIIkujo od odraza Io. *g
h
. I armonskom so Io. *g
wh
pa-
IataIIzIra u j, usp. Io. *g
wh
orm- > arm. jern »topao«. NIjo sIgurno
paIataIIzIra II so I Io. *g
h
u j Isprod prodnjIh samogIasnIka III ostajo
g. Za odraz aIb. *g
wh
vIdI goro.
Sažotak odraza IabIovoIarâ
CKČKI
*k
w
> u, τ, κ
*g
w
> β, δ, γ
*g
wh
> φ, ß, χ
195
Bookos 1995: 110. VIdI I SzomorényI 1989: 64.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
160
I grčkom su IabIjaInI odrazI u, β, φ prImarnI, dontaInI so odrazI
τ, δ, ß javIjaju Isprod prodnjIh samogIasnIka (u sIučaju δ I ß sa mo
Isprod c), dok so voIarnI odrazI κ, γ, χ javIjaju sa mo Isprod zaobIjo-
noga υ. Kako jo I IogIčno, odrazI su Io. bozvučnoga *k
w
bozvučnI,
Io. zvučnoga *g
w
zvučnI, a Io. aspIrIranoga *g
wh
aspIrIranI IabIjaII,
dontaII, odnosno voIarI.
LATINSKI
*k
w
> ou, c /-u, -o, -C
*g
w
> u, -ngu-, #gr-, #gl-, g/-u, -o, -C
*g
wh
> #f-, -u-, -ngu-, b/-r, g/-u,-o,-C
I IatInskom kao općo pravIIo stojI doIabIjaIIzacIja Isprod zaobIjo-
nIh samogIasnIka (o, u) I Isprod kojoga god sugIasnIka. Izuzov taj
sIučaj, Io. *k
w
ostajo ou, a Io. so *g
w
mIjonja u u, osIm Iza n Iza kojo-
ga so općonIto čuva -gu- to na počotku rIjočI Isprod r I l gdjo proIa-
zI u g (jor u IatInskom rIjoč no možo počotI s **wr- III **wI-). Io. so
*g
wh
u IatInskom odražava kao I Io. *g
w
, osIm što na počotku rIjočI
dajo uvIjok #f- (čak I Isprod r I l) to Isprod r u srodInI rIjočI takodor
dajo IabIjaI b.
C£KMANSKI
*k
w
> *x
w

w
, *f (7)
*g
w
> *k
w

*g
wh
> *w, *ng
w
, *g/-u, -o, -C, *x/-t, *b (7)
I gormanskom Io. *k
w
dajo po CrImmu pravIIno *x
w
, a po Vornoru

w
to u nopoznatIm okoInostIma I *f. Io. zvučno *g
w
dajo gorman-
sko *k
w
, a odraz jo Io. *g
wh
u gormanskom najkompIIcIranIjI I još
uvIjok sporan – u dosta sIučajova dajo *w, Iza *n ostajo *g
w
, Isprod
zaobIjonIh so samogIasnIka (u, o) I kojoga god sugIasnIka doIabIja-
IIzIra u *g, a Isprod *t dajo *x. Takodor, u no posvo jasnIm uvjotI-
ma odražava so I kao *b.
K£LTSKI
*k
w
> *k
w
*g
w
> *b
*g
wh
> *g
w
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
161
I prakoItskom Io. *k
w
ostajo Isto, Io. so *g
w
mIjonja u *b, a od Io.
*g
wh
nastajo novo koItsko *g
w
. StaroIrskI su odrazI prakoItskIh *k
w
,
*b, *g
w
> c, b, g. I p-koItskIm jozIcIma prakoItsko *k
w
dajo p.
ANATOLIJSKI
*k
w
> #hu-, -hhu-
*g
w
¬ *g
wh
> hot. #hu-, -hu-, Iuv. u
TOHAKSKI
*k
w
¬ *g
w
¬ *g
wh
> h
ALBANSKI
*k
w
> h, s/-e, -i
*g
w
> g, c/-e, -i
*g
wh
> g, c/-e, -i
AKM£NSKI
*k
w
> h`, č`/-i, -e
*g
w
> h
*g
wh
> g
I armonskom so odraz Io. IabIovoIarâ razIIkujo od odraza Io. obIč-
nIh voIara sa mo kod *k
w
I to sa mo Isprod prodnjIh samogIasnIka.
I aIbanskom so odraz razIIkujo I kod Io. *g
w
I *g
wh
. Isprod prodnjIh
samogIasnIka so Io. IabIovoIarI paIataIIzIraju u obama jozIcIma. I
armonskom so odraz *g
w
I *g
wh
stapa s odrazom *g I *g
h
.
IrobIom Io. trIju sorIja voIara
§ 49 Iroma tradIcIonaInoj rokonstrukcIjI Io. (npr. Brugmann
1906-1911), kojo so I ovdjo držImo, za Io. so prajozIk uspostavIjaju
trI sorIjo voIara – obIčnI, paIataIIzIranI I IabIjaIIzIranI voIarI:
*k*, *g, *g
h
*k, *ǵ, *ǵ
h
*k
w
,

*g
w
, *g
wh
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
162
Ovakav sustav voIara, promda sIožon I no protjorano čost u jozI-
cIma svIjota, nIjo I tIpoIoškI nomoguć – upravo jo takav sustav vo-
Iarâ posvjodočon u novoIranskom jazguIamskom jozIku
196
. No no-
kI suvromonI IndoouropoIstI začudo Ipak sumnjaju u postojanjo
trIju Io. sorIja voIara I smatraju Io. paIataIIzIrano voIaro sokundar-
nIma
19?
. CIavnI jo argumonat prI tomo to što navodno nIjodan Io.
jozIk no razIIkujo odrazo svIh trIju Io. sorIja voIara, nogo za kon-
tumsko jozIko vrIjodI formuIa *k ¬ *k ¬/¬ *k
w
, a za satomsko jozI-
ko *k ¬/¬ *k ¬ *k
w
. Tomu, kako voć vIdjosmo, baš I nIjo tako. AI-
banskI I armonskI razIIkuju trI Io. sorIjo voIara Isprod prodnjIh
samogIasnIka (vIdI § 4?), a čak I ako to odbacImo kao nosIgurno,
kao što nokI čIno, svojodno nam ostajo IuvIjska grana anatoIIjsko-
ga u kojoj su nodvojbono očuvano kao razIIčIto svo trI Io. sorIjo vo-
Iara: usp. Iuv. hīšoi- »čošaIj« < Io. *kos- (stsI. česo/i), Iuv. cār/- »sr-
co« < Io. *krd- (stsI. srъJьce, Iat. cor), Iuv. hui- »tko, kojI« < Io. *k
w
I-
(Iat. ouis)
198
. Ostajo zagonotkom kako mnogIm IndoouropoIstIma
uspIjova prošutjotI, odnosno zanomarItI, IuvIjsku gradu koja nam
nodvojbono potvrdujo Ispravnost tradIcIonaIno rokonstrukcIjo trI-
ju voIarnIh sorIjo u praIo. IrImjor nam anatoIIjskIh jozIka, modu
kojIma jo sa mo IuvIjska grana »satomska« (za razIIku od »kontum-
skIh« hotItskoga I paIajskoga), dokazujo I da jo sasvIm mogućo da
so Iz Io. sustava *k : *k : *k
w
razvIjo dvočIanI kontumskI sustav *k :
*k
w
dopaIataIIzacIjom staroga *k – upravo so to dogodIIo u noIuvIj-
skIm anatoIIjskIm jozIcIma. AnatoIIjskI jozIcI dakIo pobIjaju I čost
prIgovor da dopaIataIIzacIja *k > *k u kontumskIm jozIcIma nIjo
fonotskI uvjorIjIva. Takva so dopaIataIIzacIja, uostaIom, u povIjo-
sno doba dogodIIa prImjorIco I u danskom jozIku, da damo još jo-
dan prImjor
199
.
ÐrugI jo čost argumonat kojI potožu protIvnIcI trIju Io. sorIja vo-
Iara da to Io. *k : *k : *k
w
stojI zapravo u dopunbonoj razdIobI, od-
nosno da jo prodvIdIjIvo kada ćomo gdjo u Io. naćI obIčan voIar,
a kada paIataIIzIran. To jo donokIo točno; postojo odrodonI uvjo-
tI u kojIma so prImjorIco javIja Io. obIčnI voIarI – u dodIru s *r
(Io. *krowh
2
s »sIrovo moso, krv« > stInd. hrotíš »sIrovo moso«, grč.
κρέας »moso«, Iat. cruor »krv«, stsI. hrъtь, stong. hréou »sIrov«),
196
Эдoльман 19?3. JazguIamskI jo noovIsno o Io. prajozIku razvIo naknadno IstI sustav
okIuzIvâ kakav jo bIo u Io. prajozIku.
19?
IrImjorIco SzomorényI 1989, SIhIor 1995, Bookos 1995. ZanImIjIvo jo da su »protIv-
nIcI« paIatovoIarâ obIčno zapadnI IndoouropoIstI.
198
VIdI vIšo prImjora u MoIchort 1994: 251-252. Ipak, čInI so da Ima I prImjora u kojIm
Io. *k dajo u IuvIjskom h.
199
SkandInavskI su so paIataIIzIranI okIuzIvI vratIII u obIčno okIuzIvo u danskom, aII
su prošII u frIkatIvo u norvoškom I švodskom.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
163
uz *a (Io. *kap(y)- »hvatatI« > Iat. copiō, grč. κάuτω, got. hofjon
»dIćI«, aIb. hon »ImatI«), kojo jo sâmo po sobI dodušo rIjotko u Io.,
to uz *u/w (Io. *Iowk- »svIjotao« > grč. λcυκός »svIjotao, bIjoI«, IIt.
loũhos »bIIjod«; Io. *Hyugom »jaram« > stInd. yugón, Iat. iugun,
stsI. igo). Navodno sokundarnI paIataIIzIranI voIarI bI pak nasta-
jaII u dodIru s Io. prodnjIm samogIasnIcIma *o I *I, *y I sI. Tako bI
so prImjorIco objašnjavao paIataIIzIranI okIuzIv u Io. *kē rd »srco«.
OstaIo prImjoro, kada noma očIta uzroka to sokundarno paIataII-
zacIjo, objašnjavaju raznIm ujodnačavanjIma kao npr. anaIogIjsko
*krd- (stsI. srъJьce) proma Izvornom *kē rd (hot. hīr). Io. paIatovo-
Iaro naIazImo I u nokIm drugIm sIučajovIma uz prodnjo samogIa-
snIko (Isprod III Iza njIh) gdjo bI so onda mogIa zamIsIItI kakva pa-
IataIIzacIja, usp. *dokmt »dosot« (u *kmtom »sto« vaIjda anaIogI-
jom7), *d
h

h
ōm »zomIja«, *d
h
oyǵ
h
- »mazatI; zId«, *ǵonh
1
- »rod« pa
čak I *ǵnoh
3
- »znatI« (s paIataIIzacIjom proko *-n-7) Itd. No I naj-
zagrIžonIjI protIvnIcI trIju voIarnIh sorIja u Io. prIznaju da postojo
mnogI protuprImjorI kojo so no možo tako objasnItI – to su prImjorI
gdjo no vIdImo nIkakva razIoga navodnoj sokundarnoj paIataIIza-
cIjI u satomskIm jozIcIma
200
: Io. *ǵomb
h
os »zub« (grč. γόμφος, stsI.
cǫbъ), Io. *kwōn »pas« (stInd. śtö, Iat. conis, IIt. šuõ ), Io. *(d)nǵ
h
uh
2

»jozIk« (stsI. jęcyhъ, stIat. Jinguo, got. /uggo), Io. *d
h
ǵ
h
uh
2
»rIba«
(grč. ἰχßύς, IIt. žutı s), Io. *ǵIakt »mIIjoko« (grč. γάλα, Iat. loc)
201
,
Io. *kopos »sIamka« (stInd. śöpos, IIt. šôpos) Itd. S drugo strano
Imamo prImjoro u kojIma bI so uz prodnjo samogIasnIko očokIva-
Ia protpostavIjona sokundarna paIataIIzacIja, a njo Ipak noma:
Io. *stoyg
h
- »koračatI« (stsI. s/igǫ, got. -s/eigon), Io. *gor- »skupIja-
tI« (Iat. grex »stado«, stsI. grъs/ь »progršt«), Io. *koI- »rastI« (Iat.
excellō, IIt. hél/i), *gorh
2
nos »ždraI« (grč. γέρανος) Itd. Isp. takodor
I Io. *korp- »bratI, kosItI« (Iat. corpō, IIt. herpù »sIjočom«)
202
, aII Io.
*korh
2
s »gIava« (skr. śiros, grč. κάρᾱ) gdjo so nIkako no možo obja-
snItI zašto bI u *korh
2
s došIo do »sokundarno« paIataIIzacIjo, a u
*korp- nIjo. Tako tâ toorIja, promda jo možda odgovorna za odrodo-
no pojavo u kakvu prodIo., čIjI so tragovI onda vIdo I u kasnom Io.
kojI možomo rokonstruIratI, no možo nIkako objasnItI svo odrazo
voIarâ u Io. jozIcIma.
Kao još jodan od argumonata da paIataIIzIranI voIarI nIsu bIII op-
ćoIo. fonomI, nogo da su nastaII sokundarno, navodI so I čInjonIca
200
Ðakako osIm ako so no protpostavI oJ hoc noposvjodočon obIIk s prodnjIm vokaIom
Iz kojoga bI onda paIataIIzIranI voIar bIo uzot anaIogIjom.
201
Isp. I C. γάλακτος (⇒ golò h/iho) I C. loc/is (⇒ loh/óco).
202
SIav. jo *sьrpъ (hrv. sȓ p) od Io. korIjona *srp-, usp. hot. šorpo-, grč. ἅρuη Istoga zna-
čonja I Iat. sorp(i)ō »rozatI«.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
164
da jo Io. *k puno rjodo od Io. *k I *k
w
što jo noobIčno zato što bI obIč-
nI voIarI kao noobIIjožonI trobaII bItI čošćI od obIIjožonIh paIatovo-
Iara I IabIovoIara (kojI su obIIjožonI dodatnIm obIIjožjIma paIataII-
zIranostI, odnosno IabIjaIIzIranostI). No to jo sa mo statIstIka, a ta-
kvI so, tIpoIoškI nouobIčajonIjI, sustavI Ipak javIjaju ako do njIh do-
do Iz kakvIh povIjosnIh razIoga. Jasno jo da takav sustav no možo
bItI protjorano stabIIan, a da I nIjo bIo – očIto jo Iz načIna na kojI so
jo promIjonIo u svIm Io. jozIcIma. Kako jo mogIo doćI do noobIčno
sItuacIjo da noobIIjožonI obIčnI voIarI budu rjodI od obIIjožonIh pa-
IataIIzIranIh I IabIjaIIzIranIh voIara, možomo pokazatI sIjodoćom
spokuIacIjom. ObIčno so smatra, promda to još nIjo dokazano, da
jo najvjorojatnIjI daIjI, odnosno vromonskI dubIjI, rodak Indoourop-
skoga prajozIka – uraIskI prajozIk. Sȃm nas Io. upućujo na jodan
mogućI put nastanka ovako sIožona sustava voIara. Io. jo Imao ja-
ko sIožon sustav sugIasnIkâ, no prIIIčno jodnostavan sustav samo-
gIasnIkâ – fonomI su u kasnom praIo. bIII, IzgIoda, sa mo *o I *o uz
razmjorno rIjotko, I IzgIoda mIado, *a (vIdI § ?0), a postojI moguć-
nost, promda so mnogI tomu protIvo, da jo prodIo. Imao zapravo I
sa mo jodan samogIasnIčkI morfom (po svoj prIIIcI šva - *ə s puno
aIofonskIh varIjanata), o čom ćomo još govorItI posIIjo. Kako jo do
toga došIo7 SIožonI okIuzIvnI sustavI kao Io., s oprokom obIčnIh,
paIataIIzIranIh I IabIjaIIzIranIh voIara, čosto nastaju pronošonjom
starIh oproka prodnjostI (paIataIIzIranostI) I zaobIjonostI (IabIjaII-
zIranostI) sa samogIasnIka na sugIasnIko pa tako prImjorIco sta-
ro /ko/ postano /ḱ ə/, a staro /ku/ postano /k
w
ə/, dok od staroga /ka/
nastajo /kə/. IostojI mogućnost da so upravo to dogodIIo u protku
Io. Izmomo II da jo prodIo., prIjo nogo što su so svI samogIasnIcI
stopIII u jodan (*ə) III u dva (*ə I *a), doIsta srodan s uraIskIm, Iako
jo objasnItI čInjonIcu da jo obIčno *k u kasnoIo. rjodo od *k I *k
w

prauraIskI, naImo, Ima jodnostavan sustav okIuzIva, za razIIku od
Io., sa mo *p, *t I *k, aII zato Ima puno bogatIjI vokaIIzam (u prvom
sIogu) – jodan srodnjI samogIasnIk *a, dva zaobIjona samogIasnI-
ka *o I *u to čotIrI prodnja samogIasnIka *I, *o, *ä I *u. Zašto jo Io.
*k rjodo od *k I *k
w
nIjo toško objasnItI uzmomo II da jo prodIo. *kə
nastaIo sa mo od starIjoga *ka, dok bI prodIo. *k
w
ə nastaIo od starI-
joga *ku I *ko, a prodIo. *kə od starIjoga *ko, *kI, *kä I *ku. Ovo svo
dakako ostajo na razInI spokuIacIjo, no ona jo potrobna kako bI so
dokazaIo da statIstIčka rIjotkost Io. obIčnIh voIara kojo rokonstru-
Ira tradIcIonaIna IndoouropoIstIka no mora upućIvatI nužno na to
da su zapravo tradIcIonaInI paIataIIzIranI voIarI bIII obIčnI voIa-
rI kojI su u satomskIm jozIcIma sokundarno postaII paIataIIzIra-
nIma. Ðruga jo mogućnost kojom bI so mogIa objasnItI čostoća Io.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
165
paIataIIzIranIh voIara, a rIjotkost obIčnIh voIara, to protpostavka
da so *o možda mIjonjaIo u *a nakon Io. *k (vIdI § ?0), to da so Io.
sustav *k, *k, *k
w
razvIo Iz starIjoga sustava *ḳ , *k, *k
w
. IvuIar-
no bI prodIo. *ḳ daIo obIčno *k u Io. što bI uzrokovaIo Iančanu pro-
mjonu kojom bI prodIo. *k postaIo *k (da so očuva razIIka). Stara
bI uvuIarnost Io. tradIcIonaInoga *k objašnjavaIa promjonu *o > *a
to njogovu razmjornu rIjotkost, dok bI so čostoća Io. tradIcIonaIno-
ga *k objašnjavaIa tImo što jo ono nastaIo od Io. starIjoga obIčnoga,
noobIIjožona *k.
Još su jodan od čostIh dokaza za sokundarnost paIataIIzIranIh vo-
Iara u Io. tzv. kontumskI odrazI u satomskIm jozIcIma, no o tomo u
sIjodoćom odIomku.
KontumskI odrazI u satomskIm jozIcIma
§ 50 I satomskIm jozIcIma, pogotovu u bsI., naIIazImo I na prImjo-
ro kontumskIh odraza. Što to značI7 To značI da prImjorIco u no-
kom satomskom jozIku od Io. *k, kojo smo rokonstruIraII na osnovI
njogova sIbIIantskoga odraza (kao s, ś, š I sI.) u drugIm satomskIm
jozIcIma, nomamo očokIvanI sIbIIant nogo noočokIvanI voIar h. Ta-
ko proma stInd. ośnā, ośnon- »kamon«, grč. ἄ κμων rokonstruIra-
mo Io. *h
2
okmōn »kamon«, no u IIt. I stsI. tu Imamo na prvI pogIod
noočokIvano h umjosto š odnosno s – IIt. ohnuõ , stsI. hony. IrotIv-
nIcIma jo trIju voIarnIh sorIja u Io. to dakako jodan od gIavnIh do-
kaza za sokundarnost paIataIIzIranIh okIuzIva u Io.
IrImjorI su kontumskIh odraza u bsI. kojI so obIčno navodo jako
raznorodnI
203
. I bsI. so Io. paIataIIzIranI voIarI pravIIno dopaIata-
IIzIraju (dakIo *k > *k, *ǵ > *g) Isprod sonanata *m, *I, *r Iza kojIh
doIazo stražnjI samogIasnIcI (bsI. *a/ā, *ō, *u/ū < Io. *o/oh
2
, *ō/oh
3
,
*u/uH)
204
. To nam objašnjava IIt. ohnuõ I stsI. hony, aII takodor
I zašto noma dopaIataIIzacIjo u IIt. ô šnenys »praćka« Istoga korI-
jona. Isp. još I IIt. snô hros, snohrò < Io. *smokru- »obraz, brada«
(stInd. śnóśru-, stIr. snech), to stsI. stehry »svokrva« < *swokruh
2

(stInd. śtośrū-), aII IIt. šẽ šuros »svokar« < *swokuros. Ima I nokIh
IznImaka. Io. so *k u bsI. pravIIno dopaIataIIzIra I Iza *s
205
, usp.
203
Isp. MatasovIć 2005.
204
KortIandt 19?8. Za ovu promjonu usporodI takodor dopaIataIIzacIju Io. paIatovoIara
Isprod sonanata u aIbanskom.
205
S obzIrom na Io. s-nobile (vIdI § 52), svako bI so počotno #h- od Io. *k u bsI. mogIo
objasnItI anaIogIjom proma obIIku s počotnIm s-nobile Iz kojoga bI so onda to dopaIataIIzI-
rano h prošIrIIo I na obIIko boz s-nobile gdjo nIjo trobaIo bItI dopaIataIIzacIjo. To bI mogIo
bItI objašnjonjo u nokIm sIučajovIma bsI. *#k- < Io. *#k-.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
166
Io. *h
2
Is-sk- »pItatI, IskatI« > IIt. iešhó/i »tražItI«, stsI. isho/i, stInd.
iccho/i. VaIja napomonutI da so u baItIjskom javIja I čosta sokun-
darna varIjacIja h ~ š to g ~ ž u rIjočIma oksprosIvno naravI, ko-
ja jo u nokIm sIučajovIma očIto jako mIada. Tako u IItavskom pro-
ma gér/i »pItI« naIazImo u dIjaIoktu I žerlióhos »pIjanIca« Iako jo
tu očIto posrIjodI Io. korIjon *g
w
orh
3
-, a no Io. paIataIIzIranI voIar.
Takvo prImjoro vaIja potpuno IskIjučItI Iz razmatranja. Kod nokIh
jo prImjora jodnostavno najvjorojatnIjo rIjoč o krIvIm otImoIogIja-
ma, kao npr. u povozIvanju stsI. groJъ I IIt. goïJos (stInd. grhós,
stong. georJ) s rus. dIj. зорóд »žItnIca«, IIt. žórJos što jo navodno
svo od Istoga Io. *ǵ
h
ord
h
os I sa satomskIm I s kontumskIm odrazI-
ma u bsI. NagIasak nam tu pokazujo da su posrIjodI razIIčItI ko-
rIjonI (hrv. so grȃJ, rus. гóрод I IIt. goïJos nIkako no sIažu s rus.
зорóд I IIt. žórJos) pa stsI. groJъ, IIt. goïJos Ipak vaIja IzvodItI Iz
Io. *g
h
ord
h
os (s čIm so sIažo I stInd. grhós), a IIt. žórJos možda Iz
Io. *h
2
ǵor- »skupIjatI« (MatasovIć 2005), aII svakako Iz *ǵ
h
orHd
h
os
(IarIngaI zbog akuta u bsI.). NokI su navodnI kontumskI odrazI u
bsI. zapravo očIto posudonIco Iz kontumskIh jozIka. Tako jo stsI.
brěgъ očIto posudono Iz gormanskoga (usp. stvnj. berg) što jo onda
Iz Io. *b
h
orǵ
h
- »vIsok« (stInd. brhón/-), dok jo stsI. hroto vjorojatno
posudonIca Iz koItskoga (usp. voIš. coru »joIon«) što jo onda Iz Io.
*korh
2
- »rog« (usp. Iat. cornū »rog« I od Istoga toga korIjona stsI.
srъno). Tako nam na kraju od svIh tIh kontumsko-satomskIh os-
cIIacIja u bsI. proostajo maIo toga na čom bI so mogII tomoIjItI za-
kIjučcI o sokundarnostI paIatovoIara u Io.
I stInd. jo posvjodočono jako maIo ovakvIh varIjacIja, usp. stInd.
hlon- I śron- »bItI umoran« < Io. *kIom-/kIom- I stInd. ruh-/ruc-
»sjajItI« proma ruśon/- »svIjotao« < Io. *Iowk-/Iowk-. NIjo jasno ka-
ko bI so ovI odrazI mogII objasnItI Iako jo u pojodInIm sIučajovIma
mogućo da su voć u Io. postojaIo kod nokIh rIjočI varIjanto korIjona
I s paIataIIzIranIm I s obIčnIm voIarom (kao ostatak njIhovo mogu-
ćo staro aIofonIčnostI).
I aIbanskom so Io. paIatovoIarI najvjorojatnIjo pravIIno dopaIata-
IIzIraju Isprod sonanata, usp. aIb. njehër < Io. *smokru- (vIdI § 46),
aIb. gruo »žona« < Io. *ǵroh
2
u- »stara žona« (grč. γραῦ ς ~ stsI. crě/i).
KontumskI I satomskI jozIcI
IrIjo so jo mIsIIIo da kontumskI I satomskI jozIcI prodstavIjaju dva
Io. dIjaIokta, prI čom bI kontumskI jozIcI bIII zapadnI dIjaIokat, a
satomskI jozIcI IstočnI. No to jo upropastIo toharskI, kojI jo kon-
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
16?
tumskI jozIk (po tomo što u njomu Io. paIatovoIarI daju voIaro) Ia-
ko jo najIstočnIjI Io. jozIk po poIožaju. Tako su nazIvI kontumskI I
satomskI postaII sa mo tormInI kojIma so odroduju jozIcI u kojIma
vrIjodo formuIo *k ¬ *k ¬/¬ *k
w
(kontumskI) III *k ¬/¬ *k ¬ *k
w
(sa-
tomskI), no nI to so nIjo pokazaIo najsrotnIjIm s obzIrom na aIban-
skI, armonskI I anatoIIjskI kojI razIIkuju svo trI sorIjo I s obzIrom
na toharskI kojI no razIIkujo nIjodnu sorIju. Tako jo danas ovo na-
zIvo najboIjo roIntorprotIratI na sIjodoćI načIn – kontumskIma zo-
vomo ono Io. jozIko u kojIma jo *k ¬ *k, a satomskIma ono u kojIma
jo *k daIo nokakav frIkatIv III afrIkatu, s obzIrom na to da stara
formuIa *k ¬/¬ *k ¬ *k
w
očIto no stojI za aIb., arm. I Iuv. Ða jo tu rI-
joč sa mo o jodnoj no toIIko važnoj IzogIosI koja prosIjoca Io. jozIko,
jasno jo I po tomo što su njomo razdvojonI I Inačo bIIskI anatoIIjskI
jozIcI IuvIjskI I hotItskI III po drugIm stvarIma jako bIIskI grčkI I
IndoIranskI jozIcI.
IaIataIIzacIjo
§ 51 IaIataIIzacIjo su tIpoIoškI jako čost procos. Tako zovomo pro-
mjonu prI kojoj so sugIasnIcI (najčošćo voIarnI okIuzIvI, rjodo don-
taII I drugI sugIasnIcI) paIataIIzIraju (postaju »prodnjIjI«) u dodIru
s prodnjIm samogIasnIcIma (noposrodno III posrodno Isprod III Iza
njIh). Tako jo npr. od Iat. cen/un [kontum] »sto« nastaIo taI. cen-
/o [čεnto], španj. cien/o [þIonto], port. cen/o [sontu], fr. cen/ [sæ
n
],
aII IogudorskI hen/u. Isp. I u japanskom chichi [ćIćI] »otac« < *tItI,
shinosu [cImas
ɯ
] »čInIm« < *sImasu III ong. chin [čın] »brada« <
gorm. *kInnuz Itd. Vrstom paIataIIzacIjo možomo smatratI I umok-
šavanjo gIasova Isprod j, tj. jotacIju, npr. u sIav., IIt. I grč.
Kazno su paIataIIzacIjo djoIovaIo u razna doba u puno Io. jozIka – u
IIr., bsI. (noovIsno u sIav., Iatv. I IIt.), hot., toh., aIb., arm., ong., ro-
manskIm jozIcIma (osIm Iogudorskoga I daImatskoga) Itd. Svo su
ovo paIataIIzacIjo noovIsno jodno o drugIma.
Arijsho polo/olicocijo
ArIjskom so paIataIIzacIjom zovo paIataIIzacIja koja so jo dogodIIa
u praIndoIranskom jozIku. Ondjo su Io. *k
(w)
, *g
(w)
, I *g
(w)h
u praIIr.
paIataIIzIranI u *č, *( I *(
h
Isprod *o/ē , *oy/ē y, *I I *y. I avostIčkom
tI *č, *( I *(
h
ostaju nopromIjonjonI, osIm što so *(
h
dakako doas-
pIrIra u *( pa tako u avostIčkom Imamo č I j [(]. I stInd. *č ostajo
posoban fonom (stInd. c [ć]), aII *( > *( tj. j, a *(
h
> *(
h
tj. *jh > h.
Tako so u stInd. odrazI Io. obIčnIh voIara *g I *g
h
, paIataIIzIranIh
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
168
po arIjskoj paIataIIzacIjI, stapaju s odrazIma Io. paIatovoIara *ǵ I

h
. I avostIčkom so razIIka čuva, *ǵ I *ǵ
h
> c, dok *g I *g
h
po arIj-
skoj paIataIIzacIjI daju j.
Io. *Iowkos/-Is »svjotIost« > stInd. rohós, rocíš
Io. *sok
w
otI »sIIjédī« > stInd. sóco/e »povozujo so«, av. hočo
i
/i
Io. *g
w
Ih
3
w- »žIvjotI« > stInd. jïto/i »žIvI«, av. jto
i
/i
Io. *g
wh
ontI »udara« > stInd. hon/i »ubIja«, av. jo
i
n/i
Isprod i kojo nastajo od IarIngaIa III kao popratnI samogIasnIk uz
starI sIogotvornI sonant noma arIjsko paIataIIzacIjo jor u doba pa-
IataIIzacIjo to još nIjo bIIo i – usp. Io. *g
w
rHI- (IIt. gı rė »gora«) >
stInd. girí- »gora«.
S obzIrom na to da so u IIr. Io. *o/ē stapa s Io. *o/ō I s *a/ā < Io. *h
2
o/
oh
2
tako što svI onI daju IIr. *a/ā, u IIr. trag Io. *o vIdImo sa mo po
arIjskoj paIataIIzacIjI. Tako sa mo proma stInd. nóJhyos no možomo
znatI hoćo II to u Io. bItI *mod
h
yos, *mod
h
yos, *mod
h
yos III *mod
h
yos
no usporodImo II tu rIjoč u drugIm Io. jozIcIma (Iat. neJius <
*mod
h
yos »srodnjI«). Isto tako nI proma stInd. póñ co no možomo boz
usporodbo s drugIm jozIcIma znatI jo II u prvom sIogu stajaIo Io. *o
III *o, no zbog arIjsko paIataIIzacIjo Io. *k/k
w
u drugom sIogu znamo
da jo ondjo mogIo bItI sa mo Io. *o, dakIo *ponk
w
o (grč. uέντc).
Inatoč tomu što u stInd. j I h nastaju I od Io. *g I *g
h
po arIjskoj pa-
IataIIzacIjI I od Io. *ǵ I *ǵ
h
, razIIka so nIjo IzgubIIa u potpunostI jor
so po smjonama s drugIm gIasovIma vIdI jo II posrIjodI IzvornI Io.
paIatovoIar III IzvornI Io. obIčnI voIar. Tako I u vod. yójo/e »nudI«
I u vod. tijó/e »drhtI« Imamo j, no da prvo nastajo od Io. *ǵ, a dru-
go od Io. *g, vIdImo po tomo što partIcIp prvoga gIagoIa gIasI išṭós
sa š, a drugoga tih/ós s h < g. I stInd. su odrazI u paradIgmI ujod-
načonI, usp. od Io. N. jd. *wIk
w
os, V. jd. *wIk
w
o! u stInd. pravIIno
tr´hos, aII anaIogIjom proma N. I V. tr´ho! umjosto očokIvana *tr´co!
(usp. noujodnačono stsI. tlъhъ, tlъče!).
Slotenshe polo/olicocije
I sIavonskom su provodono nI vIšo nI manjo nogo trI paIataIIzacI-
jo kojo so nomaštovIto zovu 1., 2. I 3. paIataIIzacIja, no da svo no bI
bIIo prodosadno, vaIja napomonutI da jo 3. paIataIIzacIja djoIovaIa
prIjo 2.
206
, tj. da su so paIataIIzacIjo odvIjaIo rodom 1., 3. pa 2.
206
OvakvI zbunjujućI nazIvI potjoču Iz vromona kada so mIsIIIo da jo 2. paIataIIzacIja
djoIovaIa prIjo 3. za što jo posIIjo ustanovIjono da nIjo točno.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
169
Io prvoj paIataIIzacIjI sIav. *k, *g, *x
20?
daju Isprod prodnjIh samo-
gIasnIka (Io. *o/ē , *I, *oy/ē y, *ow/ē w > stsI. e/ě, ь, i, ‘u) *č, *( > *ž,
*š. Isp. proma Io. *pok
w
oto > stsI. peče/e, *g
w
onoh
2
(stprus. genno)
> stsI. ženo, Io. *g
w
Ih
3
wos > stsI. žitъ, Io. *g
wh
on- > stsI. žę/i, Io.
*IowkIs > stsI. lučь, Io. *h
2
kowH- (got. housjon »čutI«) > stsI. ču/i,
gorm. *xoImaz (ong. heln, njom. Heln) > psI. *xoImu > stsI. šlěnъ.
Irva jo paIataIIzacIja bIIa općosIavonska pojava, dakIo provodona
jo bozIznImno u svIm sIavonskIm jozIcIma prIjo sIavonsko okspan-
zIjo, a djoIovaIa jo vjorojatno otprIIIko tIjokom 5. st.
Troća jo paIataIIzacIja progrosIvna, što ćo roćI da so voIarI paIa-
taIIzIraju ico prodnjIh samogIasnIka, a no ispreJ njIh kao što jo
to sIučaj kod prvo I kod drugo paIataIIzacIjo
208
. Io troćoj paIata-
IIzacIjI sIav. *k, *g, *x Iza Io. *I(H)(n) I *oy(H) (> stsI. ь, ę, i) dajo
*ť, *ď, *ś (što posIIjo proIazI u c, ʒ > c, s/š
209
), aII pod uvjotom da
Iza *k, *g, *x nIjo bIIo sIavonsko *ū (stsI. y). Isp. Io. *attIkos > psI.
*atIku > stsI. o/ьcь (grč. Ἀττικός »atIčkI«), Io. *stIg
h
- > psI. *stIgā >
stsI. s/ьco, gorm. *kunnIngaz »kraIj« (ong. hing, njom. König) > psI.
*kunIngu > stsI. hъnęʒь (hrv. hnȇc), psI. *wIxu > stsI. tьsь (hrv. tȁ s
> sȁ t, stčoš. teš). Troća jo paIataIIzacIja djoIovaIa naIzgIod prIIIč-
no nosustavno I razIIčIto ovIsno o pojodInIm sIav. jozIcIma/dIjaIok-
tIma, usp. lihъ aII lice to *prIsęga aII *prIsęʒatI (hrv. prısego, pri-
séco/i). I mnogIm jo takvIm prImjorIma zacIjoIo rIjoč o anaIogIjI,
npr. *prIsęga proma C. jd./N. mn. *prIsęgy I sI. I sjovorozapad-
nom ruskom (oko Novgoroda I Iskova) troćo paIataIIzacIjo, IzgIo-
da, Ima sa mo kod *k. Noma jo u mnogIm rIjočIma gdjo jo Inačo u
svIm ostaIIm sIav. jozIcIma provodona, usp. SZrus. вех, вха, вхе
proma stsI. tьsь, tьso, tьse.
Io drugoj paIataIIzacIjI (koja so u škoIskoj gramatIcI zovo sIbIIarI-
zacIja) sIav. *k, *g, *x proIazI Isprod Io. *oy I *h
2
oy > *ay, kojI su so
u moduvromonu stopIII u *aj I prošII zatIm u *ě to jo tako dobIvon
novI prodnjI samogIasnIk, u *ť, *ď, *ś (rozuItatI su IstI kao I onI od
3. paIataIIzacIjo) što zatIm dajo c, ʒ > c, s/š
210
. Isp. Io. *k
w
oynoh
2

> stsI. cěno (IIt. hoinò , grč. uοινή), Io. *koyIo- > stsI. cělъ (got. ho-
ils »zdrav«). I JsIav. I IsIav. druga paIataIIzacIja djoIujo I proko t,
20?
I sIavonskom jo u moduvromonu nastaIo *x, kojoga nIjo bIIo u Io., od Io. *s Iza *r, *u,
*k, *I (vIdI § 52), od počotnoga Io. *sk- I u posudonIcama.
208
Troća so paIataIIzacIja još zovo I do Courtonayova paIataIIzacIja po voIIkom poIjskom
jozIkosIovcu BaudouInu do Courtonayu (1845-1929) kojI ju jo prvI opIsao 1894. godIno.
209
OvIsno o kronoIogIjI I pojodInom sIavonskom jozIku. Od psI. *x po troćoj paIataIIzacIjI
nastajo u južnosIavonskom I IstočnosIavonskom s, a u zapadnosIavonskom š.
210
Opot s u JsIav. I IsIav., a š u ZsIav. Izvorno jo ʒ očuvano sa mo u najstarIjIm stsI. tok-
stovIma, IohItskom to u ohrIdskIm dIjaIoktIma makodonskoga. OstaII sIavonskI jozIcI Imaju
mIado c.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
1?0
usp. od psI. *gwajzdā > stsI. ctěcJo, aII poIj. guiocJo, psI. *kwaj-
tu > s/sl. ctě/ъ, aII čoš. htě/. Ðruga so paIataIIzacIja u domaćIm rI-
jočIma u sIavonskom javIja sa mo Isprod novoga *ě < *aj (zato što
jo Isprod svIh ostaIIh prodnjIh samogIasnIka voć prIjo djoIovaIa 1.
paIataIIzacIja), aII u posudonIcama dakako djoIujo Isprod svIh sa-
mogIasnIka, usp. Iat. oce/un [akotum] > got. *akIt- > psI. *akItu
> stsI. ocь/ъ, gorm. *kIrkō > psI. *kIrkū > stsI. crъhy (hrv. cȓ hto).
Ðruga so jo paIataIIzacIja šIrIIa vjorojatno sa sIav. Juga; počoIa jo
djoIovatI nogdjo Izmodu kraja 6. I srodIno ?. st., a uvjotI su njozIna
djoIovanja bIII razIIčItI. I ruskom prImjorIco, po svoj prIIIcI, nIjo
uopćo djoIovaIa na morfomskoj granIcI (tj. Isprod padožnIh I gIa-
goIskIh nastavaka), usp. hrv. rúho, L. rúci, stsI. rǫho, L. rǫcě, aII
rus. рукó, L. рукé . I ukr. so I bjr. 2. paIataIIzacIja tu Ipak javIja,
usp. ukr. рукó, L. руцí, bjr. рукó, L. руцé. Za SZrus. so govoro (No-
vgorod, Iskov) obIčno tvrdI da ondjo 2. paIataIIzacIja nIjo uopćo bI-
Ia provodona – usp. prImjoro tIpa кeв »cIjov« u suvromonIm govorI-
ma I starIm spomonIcIma. No to nIjo tako jasno jor so čInI da su tI
naIzgIod nopromIjonjonI voIarI zapravo bIII paIataIIzIranI dontaII
I u starIm spomonIcIma I u suvromonIm govorIma (pa bI to h- za-
pravo bIIo [ť]). Tako bI tI govorI bIII IznImnI sa mo po tomo što nIsu
provoII afrIkatIvIzacIju kod 2. paIataIIzacIjo.
IsI. *kj, *gj, *xj jotacIjom takodor daju č, ž, š (rozuItatI su jodnakI
kao onI 1. paIataIIzacIjo). I ostaII so psI. sugIasnIcI takodor jotIraju:
sj > š, cj > ž, nj > ń (hrv. <nj>), lj > ļ (hrv. <Ij>), rj > ŕ > hrv. r, Jj > ď
> hrv. J, /j > ť > hrv. ć, bj > bļ, pj > pļ, tj > tļ, nj > nļ Itd. JotacIja jo
još uvIjok žIvo pravIIo u hrv., usp. nȋsoo – I. nȋšlju, hȃp – I. hȃplju,
pló/i/i – plȃćen, hôsi/i – hȍ šen, róJi/i – rȃJen Itd.
He/i/sho polo/olicocijo
I hotItskom *tI > ci [cI], usp. Io. *h
2
ontI (Iat. on/e) > hot. ʨonc(o)
»Isprod«, Io. *h
1
ostI »jost« (stInd. ós/i, Iat. es/) > hot. ē šci. OsIm to-
ga, Io. počotno *dy- u hot. dajo š [s], Io. *dyē ws (stInd. Jyouš) > hot.
šiuš »bog«.
Albonshe polo/olicocije
I aIbanskom su djoIovaIo dvIjo paIataIIzacIjo. Irva, kojom su Io.
IabIovoIarI *k
w
I *g
w(h)
prošII u s I c Isprod prodnjIh samogIasnIka
*o I *I I Isprod *y (usp. aIb. pesë < Io. *ponk
w
o »pot«, aIb. cjern »va-
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
1?1
tra« < Io. *g
wh
orm-) I druga, kojom su svI ostaII voIarI, dakIo Io. *k
I *g
(h)
Isprod prodnjIh samogIasnIka *I I *o I Isprod *y prošII u o [k]
odnosno gj [ǵ] (usp. Iat. cen/un »sto« > aIb. oinJ, Iat. gen/e- »IjudI«
> aIb. gjinJ). Kako vIdjosmo, druga aIbanska paIataIIzacIja djoIu-
jo na posudonIcama Iz IatInskoga kojIh jo u aIbanskom moro. Io.
so *k no paIataIIzIra Isprod *ē (> aIb. o), usp. aIb. hohë, stsI. čosъ
< Io. *kē s-.
Arnensho polo/olicocijo
I armonskom so Io. IabIovoIarI *k
w
I *g
wh
paIataIIzIraju Isprod
prodnjIh samogIasnIka *o I *I to *y u č` I j (dok Io. *k I *g ostaju
nopromIjonjonI kao h` I h, a odraz Io. *g
h
Isprod prodnjIh samo-
gIasnIka nIjo posvo jasan), usp. č`orh` »čotIrI« < Io. *k
w
otworos, Io.
*g
wh
orm- > arm. jern »topao«. Io. so *g
w
u arm. no paIataIIzIra no-
go ostajo h (I tako so Izjodnačujo s odrazom Io. *g).
Tohorshe polo/olicocije
ČInI so da su u toharskom djoIovaIo dvIjo paIataIIzacIjo, no no sIa-
žu so svI s tIm. Irvom jo paIataIIzacIjom pratoh. *t (nastaIo od Io.
*t, *d III *d
h
) Isprod prodnjIh samogIasnIka *o I *I prošIo u /s, usp.
Io. *potIs »gospodar« (stInd. pó/iš) > toh. A po/s, toh. B pe/so, Io.
*d
h
og
wh
- »gorjotI« (stInd. Jóho/i) > toh. AB /soh-. Ðruga jo paIata-
IIzacIja zahvatIIa svo toharsko sugIasnIko osIm *r, modu ostaIIma
I toh. /s nastaIo prvom paIataIIzacIjom I / kojo jo u nokIm sIučajo-
vIma naknadno vraćono anaIogIjom umjosto očokIvana /s. Isprod
*o I *I to *y u toh. so po drugoj paIataIIzacIjI dogadaju sIjodoćo pro-
mjono: *t > c, *ts > toh. A ś, toh. B /s, *s > ṣ , *n > ñ , *I > ly, *k > ś,
*m I *p su so dopaIataIIzIraII, a *w jo dopaIataIIzIrano u toh. A,
dok jo u toh. B postaIo y. Isp. za pratoh. *t > c Io. *ph
2
tē r »otac« >
pratoh. *pātsor ⇒ anaIogIjom proma kosIm padožIma *pātr- I u N.
jd. sokundarno *pātor > drugom paIataIIzacIjom toh. A pācor, toh.
B pācer. Za pratoh. *k > ś usp. Io. A. jd. *g
w
onoh
2
m > toh. A śon,
toh. B śono, Io. *g
wh
orm- > toh. A śorne »vrućIna«; za pratoh. *t >
ś usp. Io. *dokm(t) »dosot« > toh. A śoh, toh. B śoh, za pratoh. *s >
ṣ , usp. *sopt »sodam« > toh. A ṣ po/, toh. B ṣ uh/. Za *n > ñ usp. Io.
*nowos »nov« > toh. AB ñ u, za *I > ly usp. Io. *Iowkos > toh. B lyuhe
(usp. toh. AB luh- »svIjotIItI« < Io. *Iowk-). Za pratoh. *w > toh. A u,
toh. B y usp. Io. *h
2
woh
1
nt- »vjotar« (Iat. uē n/us, hot. ʨuuonco) >
toh. A uon/, toh. B yen/e.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
1?2
Bol/ijshe polo/olicocije
I IatvIjskom *k I *g Isprod prodnjIh samogIasnIka I *y proIazo u c
I Jc, usp. IIt. gýtos, stprus. giuon (stsI. žitъ) ~ Iatv. Jcîts, IIt. penhi
~ Iatv. pieci. LItavsko č I Jž nastaju od starIjoga *tj I *dj, usp. nor/i
»djovojka«, C. jd. norčiõ s.
Toblico oJrocô ie. ohlucitô
Io. stInd. avo. grč. Iat. stsI. IIt. got. hot. Iuv. koIt. arm. aIb. toh. B
*p p p n p p p f pp pp *0- h-, 0-, w p p
*b b b β b b b p p p *b p b p
*b
h
bh b φ f-, -b- b b b p p *b b b p
*t t t τ t t t þ tt tt *t t` t t, ts, c
*d d d δ d d d t t t *d t d t, ts, c
*d
h
dh d 0 f-, -d/b- d d d t t *d d d t, ts, c
*k k, c k, č κ c k, č, c k h kk kk *k k` k, q k, ś
*g g, j g, j γ g g, ž, ʒ g k k k, y *g k g, gj k, ś
*g
h
gh, h g, j χ h g, ž, ʒ g g k k *g g g, gj k, ś
*k ś s κ c s š h kk z *k s th k, ś
*ǵ j z γ g z ž k k k, y *g c dh k, ś

h
h z χ h z ž g k k, y *g j d k, ś
*k
w
k, c k, č n, τ, κ qu k, č, c k ƕ kku kku *k
w
k`, č` k, s k, ś
*g
w
g, j g, j β, δ, γ u g, ž, ʒ g q ku u *b k g, z k, ś
*g
wh
gh, h g, j φ, 0, χ f-, -u/b- g, ž, ʒ g w ku u *g
w
g, j g, z k, ś
INÐO£IKOISKI TJ£SNAČNICI
§ 52 TjosnačnIcI su, odnosno frIkatIvI, u Io. bIII *s I najvjorojatnIjo
gIasovI kojI so nazIvaju IarIngaIIma, dakIo *h
1
, *h
2
, *h
3
. TIpoIoš-
kI jo noobIčno da jo u Io. postojao sa mo jodan strIdontnI frIkatIv –
*s. JozIcI obIčno Imaju barom dva strIdontna frIkatIva, npr. /s/ I /š/,
/s/ I /z/ III sI., dok Io. nIjo uz *s Imao nIjodnoga drugoga strIdontno-
ga frIkatIva – nI /š/ nI /z/ nI /f/ Itd. I Io. jo gIas [z] postojao sa mo
kao aIofon fonoma *s, prImjorIco u rIjočI *nIsdos [nIzdos] »gnIjoz-
do« (stInd. nīḍ ós, Iat. nīJus, got. nis/s, stsI. gněcJo).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
1?3
*s
ie. *sept »sodam«
211
> stInd. sop/ó (av. hop/o), grč. ἑuτά, Iat. sep-
/en (⇒ sè p/ē nbor), stsI. seJnь, IIt. sep/yni, got. sibun (ong. seten,
njom. sieben), stIr. sech/
n
, hot. šip/o-, arm. eu/`n, aIb. sh/o/ë, toh.
A ṣ po/
ie. *steh
2
-, *sti-steh
2
- (rodupI.) »statI, stajatI« > stInd. /išṭho/i (av.
hiš/o
i
/i), grč. ïστημι, Iat. s/ō, sis/ō, stsI. s/o/i, IIt. s/ó/i, stong. s/on-
Jon (ong. s/onJ, njom. s/ehen), s/ir. o/·/ó »jost«, toh. B s/e »jost«, II-
kIj. s//o/i »stȁ vī«
ie. *muHs »mIš; mIšIć«
212
> stInd. nūš, grč. μῦ ς, Iat. nūs (⇒nu-
shulo/úro), C. nūris, stsI. nyšь, stvnj. nūs (ong. nouse, njom. Mo-
us), arm. nuhn, aIb. ni
I IIr. I bsI. Io. *s ostajo *s (stInd. sop/ó, stsI. seJnь), aII so mIjonja
u *š Iza gIasova *r, *u, *k I *I
213
. To so zovo RUKI-pravilo, a čInI so
da jo djoIomIčno djoIovaIo I u armonskom (vIdI doIjo). I stInd. I av.
to *š dajo š (kojo so u stInd., s obzIrom na to da jo rotrofIoksno, pI-
šo I kao ṣ ) – usp. stInd. /išṭho/i, av. hiš/o
i
/i, u IIt. takodor – usp. IIt.
oušrò , stInd. ušās < Io. *h
2
owsōs »zora«, no u sIav. so to *š mIjonja
u *x
214
(kojo opot možo prvom paIataIIzacIjom postatI š III drugom
s), usp. stsI. nyšь < *mūšI (1. paI.) < *mūxI- (*š > *x) < *mūš- (KI-
KI-pravIIo) < *mūs (gubItak IarIngaIa u zatvoronom sIogu) < Io.
*muHs
215
. Isp. još I Io. *Ioysoh
2
»IIjoha« > stsI. lěxo, Iat. līro, Io.
*snusoh
2
»snaha« > stInd. snušö, stsI. snъxo, Io. *tē k
w
som »(po)to-
koh« > stsI. /ěxъ (x < *kx).
I IIr. KIKI djoIujo I nakon Io. *k, a u bsI. no jor jo ondjo IzgIoda
Io. *k voć bIIo prošIo u tjosnačnIk *ś prIjo djoIovanja KIKI-pravIIa,
usp. Io. *h
2
oksIs »os« > stsI. osь (s < *ss)
216
, Iat. oxis, stInd. óhšo-.
I Iatv. so I stprus. no mogu vIdjotI tragovI djoIovanja KIKI-pravI-
Ia zato što so u ovIm dvama jozIcIma baIt. *s < Io. *s, baIt. *š < Io.
211
Io. jo *soptm »sodam« posudono Iz somItskoga *sab\atum »sodam« (ar. sob1o/
un
).
212
Voć jo u Io. rIjoč »mIš« značIIa I »mı šīć« (nusculus). Crč. I arm. rIjoč Imaju oba značonja,
a u sIav. jo (usp. hrv. nȉšić) I Iat. (nusculus) rIjoč »mIšIć« Izvodona Iz rIjočI »mIš«.
213
Iod *r, *u, *I dakako prIpadaju I njIhovo poIožajno InačIco *r, *w, *y to dvogIasI *oy,
*oy, *ow, *ow Itd.
214
Iromjona so [š] > [x] javIja prImjorIco I u švodskom gdjo Izgovor jodnoga od švod-
skIh fonoma, onoga kojI so prImjorIco u rIjoč sjuh »boIostan« pIšo sa <sj>, varIra, ovIsno
o dIjaIoktu I govornIku, Izmodu [š], tvrdoga voIarnoga [x] I Izgovora Izmodu toga dvoga.
Iromjonu [š] > [x] naIazImo prImjorIco I u povIjostI fInskoga I španjoIskoga jozIka.
215
*uH, *IH, *rH (u zatvoronom sIogu) > *ū, *ī, *r pravIIno (vIdI § 62), a KIKI-pravIIo
djoIujo nakon gubItka IarIngaIa u tom poIožaju.
216
Ða jo tu djoIovao KIKI, ImaII bIsmo sIav. **ošь.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
1?4
*s po KIKI-ju I baIt. *ś < Io. *k stapaju u s (usp. Iatv. pirs/s, stprus.
pīrs/en »prst«). I IIt. so pak baIt. *š I *ś stapaju u š, aII ostaju razII-
čItIma od s pa so tako djoIovanjo KIKI-ja Ipak vIdI u IIt.
I IIr. I sIav. KIKI-pravIIo djoIujo bozIznImno, dok so u IIt. ono do-
sIjodno javIja sa mo Iza *r, dok ga Iza *k, *u I *I katkada Ima, a
katkada no. Isp. za KIKI u IIt. – stsI. trъxъ, IIt. tiršù s < Io. *wrs-
»vrh«; stsI. něxъ, IIt. noĩšos »torba«, stInd. nešós »ovčja koža« <
Io. *moysos; za nodjoIovanjo KIKI-ja u IIt. usp. stsI. uxo, aII IIt.
ousis < Io. *h
2
ows- »uho« (u oušrò »zora« KIKI djoIujo, vIdI goro);
stsI. suxъ, aII IIt. soũsos < Io. *h
2
sawsos »suh«; stsI. /ixъ, aII IIt.
/eisù s »Ispravan, pravodan, prav« < Io. *toys- »ravan«
21?
. I IItav-
skom jo pravIIan odraz Io. *s po KIKI-ju takodor zapravo š, a svI
su prImjorI s IIt. s gdjo prIvIdno noma djoIovanja KIKI-ja zapravo
posIjodIca djoIovanja raznIh kasnIjIh promjona I anaIogIja. I IIt. jo
tako prImjorIco *-š# na kraju rIjočI pravIIno prošIo u *-s#, usp. IIt.
sūnù s, aII stInd. sūnúš < Io. *suHnus »sIn«. Tako I od Io. *h
2
ows-
»uho« nastajo baIt. *aus s pravIInIm *-s#, dok jo obIIk ousis s nodo-
čotnIm s mIadI. LIt. so soũsos »suh« vjorojatno možo objasnItI asI-
mIIacIjom *s-š > s-s (usp. obrnutu asImIIacIju u stInd. śošo- < *so-
ša- gdjo jo to pravIIno, vIdI doIjo). LIt. so /eisù s možo objasnItI ana-
IogIjom proma drugIm prIdjovIma na -sus u kojIma to -s- nastajo
od starIjoga *Cs I noma vozo s KIKI-jom, usp. IIt. boisù s »strašan«
< *baIdsus ~ IIt. boiJý/i »strašItI« < Io. *b
h
oyd
h
- (Iat. foeJus »ružan,
gadan«, stsI. běsъ < *b
h
oyd
h
s- takodor boz KIKI-ja) III IIt. štiesù s
»svIjotao« < *kwoytsus (usp. stsI. stě/ъ).
I sIavonskom djoIujo dodatno pravIIo da *š nastaIo po KIKI-ju po-
novno proIazI u *s Isprod sugIasnIka, usp. stsI. prьs/ь, aII IIt., gdjo
noma toga pravIIa, piïš/os < *prstos. ÐakIo u sIav. od KIKI-ja po-
stajo x (uxo), Isprod prodnjIh samogIasnIka š po 1. paIataIIzacIjI
(nyšь), a Isprod sugIasnIka s (prьs/ь).
I sIav. počotno #x- takodor nastajo od Io. *ks- djoIovanjom KI-
KI-pravIIa (*ks- > *kš- > *kx- > x-). Isp. od Io. *ksowd- »maIon,
sIab Itd.« > stsI. xuJъ, IIt. shouJù s »sIabunjav« (*ks- > sh-), stInd.
hṣ uJrós. SIavonsko počotno #x- nastajo katkada I od Io. *sk-, mota-
tozom *sk- > *ks- pa djoIovanjom KIKI-pravIIa, usp. stsI. xronъ <
*ksormos < Io. *skormos »zaštIta«
218
(usp. njom. Schirn »štIt, za-
štIta« < gorm. *skormaz). Iromjona *sk- > *ks- nIjo pravIIan gIa-
21?
Kao somantIčku usporodnIcu promjono »ravan« > »tIh«, usp. Iat. plānus »ravan« >
taI. piono »ravan; tIh«.
218
Kazvoj značonja: »hram« < »voIIka kuća, zgrada« < »krov« < »zaštIta«. Isp. I stInd.
córnon »koža, kora« < *kor- boz počotnoga *s- («koža« ~ »štIt od kožo«). Za razvoj značonja
»krov« > »kuća« usporodI Iat. /ē c/un »krov; kuća« ~ stIr. /ech »kuća«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
1?5
sovnI zakon
219
jor u sIav. Ima I mnogo rIjočI s nopromIjonIm *sk-
poput hrv. shȍ h < Io. *(s)kok- (s pravIInIm *sk- > *sk-, vIdI § 50, usp.
stIr. scu(i)chiJ »Ido, kroćo, pokroćo«), stsI. shrъbь < Io. *skrb
h
-, stsI.
shorъ »brz« < Io. *skor- (grč. σκαίρω »skačom«) Itd. Katkada I od
Istoga korIjona Imamo dvIjo rIjočI – jodnu s očuvanIm sh-, a dru-
gu s x-, usp. sIavonsko prIdjovo *skromьnъ I xronъ (hrv. shrȍ non
I hrȍ n)
220
nastaIo od Istoga Io. korIjona *skrom-
221
.
Iočotno #x- u sIavonskom katkada nastajo I sokundarno umjosto
očokIvana *s-, vjorojatno poopćonjom aIofona s počotnIm #x- na-
staIIm KIKI-jom u sandhIju. To značI da su Iza rIjočI kojo bI zavr-
šavaIo na *-u III *-I rIjočI kojo su Inačo počInjaIo sa *s- ImaIo kao
aIofon *š- > *x- kojI so jo onda u nokIm sIučajovIma mogao I poop-
ćItI
222
. Takodor, aIofonsko bI *š > *x kod rIjočI s počotnIm *s- bIIo I
Iza nokIh profIkasa, prImjorIco *prī- (hrv. pri-) I sI. To su npr. rIjočI
poput stsI. xtolo < *swōI- (usp. stInd. stóro/i »zvučI, pjova, hvaII«
< Io. *swoI-), stsI. xoJi/i, xoJъ < Io. *sod- (usp. grč. ὁδός »put«), stsI.
xъ/ě/i, xo/ě/i, xto/o/i kojI su najvjorojatnIjo povozanI s korIjonom
*swo- kojI Imamo u stsI. stojь
223
.
I stInd. so s Isprod ś III š u sIogu posIIjo njoga asImIIIra u ś, usp.
Io. *swokuros > stInd. śtóśuros < *svaśuras, Io. *h
2
sawsos »suh« >
stInd. śošos. Ðok jo u stInd. Io. *s (osIm kada bI so promIjonIIo po
KIKI-ju) očuvano, u IranskIm jo jozIcIma Io. *s > h, usp. av. hušho-
»suh« < Io. *h
2
sus- to av. hop/o, stInd. sop/ó < Io. *soptm »sodam«.
Iromjona jo [s] > [h] jako čosta u jozIcIma svIjota
224
. Inutar so Io.
još javIja noovIsno u grč., arm. I brItskoj granI koItskoga (vIdI doIjo),
u mnogIm suvromonIm španjoIskIm dIjaIoktIma u odrodonIm pozI-
cIjama, npr. dIj. los cosos [Iah kośah] »stvarI«; prapoIInozIjsko *s u
voćInI poIInozIjskIh jozIka dajo h, usp. samoanskI /osi »jodan«, aII
havajskI ‘ehohi (*t > h), maorskI ho-/ohi, tonganskI /oho Itd.
219
NIjo jasno kada točno *sk- > x- u sIavonskom; možda jo rIjoč sa mo o poopćonju aIofon-
skoga *ks- u sandhIju kojo so jo javIjaIo u odrodonIm uvjotIma tj. da jo u prodpsI. djoIovaIo
pravIIo da Iza odrodonIh gIasova *sk- > *ks- (¬ *kš- > *kx- > *x-), dok so Iza drugIh nIjo
mIjonjaIo pa jo onda, ovIsno o rIjočI, poopćona jodna III druga InačIca.
220
I hrv. jo rIjoč hrȍ n nasIjodonIca, dok jo rIjoč shrȍ non zapravo učona posudonIca Iz
19. st. Iz rus. скрóмный III čoš. shronný.
221
IostojI I druga otImoIogIja za rIjoč xronъ, no počotno x- svakako nastajo od Io. *sk-.
222
Za tIpoIoškI sIIčnu pojavu usp. švodskI stensho [svénska ] »švodskI«, aII jog pro/or
stensho [jå:_prå:ta_švénska ] »(ja) govorIm švodskI« gdjo so [s] I u sandhIju mIjonja u [š] Iza
[r] (a [r] zatIm Ispada). Ista so promjona u švodskom dakako dogada I unutar rIjočI, usp.
norsh [nošk] »norvoškI«.
223
ZnačonjskI razvoj: »svoj« > »prIsvojItI« > »hvatatI« > »htjotI«. Isp. IstI razvoj značonja
u Iatv. gribē / »htjotI« što jo srodno s hrv. grȁ bi/i (IIt. griẽ b/i »hvatatI«).
224
I stInd. so dočotno -s# prIjo pauzo mIjonja u vIsargu -ḥ [h], pa so tako čosto I cItIra,
prImjorIco tr´hoḥ »vuk« umjosto tr´hos.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
1?6
I grč. Io. *s ostajo nopromIjonjono, kao σ/-ς, sa mo Isprod bozvuč-
nIh okIuzIva (Io. *h
1
ostI »jost« > grč. ἐστί, Iat. es/, stsI. jes/ъ) I na
kraju rIjočI (Io. *nowos »nov« > grč. νέος ⇒ neo-, Iat. nouus ⇒ ino-
tocijo). I ostaIIm poIožajIma *s > *h. To so *h čuva u svIm pozIcI-
jama u mIkonskom, dok so u postmIkonskom grčkom (dakIo u kIa-
sIčnom grčkom) gubI Izmodu samogIasnIka, a ostajo sa mo na po-
čotku rIjočI gdjo so Iz nokoga razIoga no pIšo kao pravo sIovo nogo
posobnIm znakom ` kojI so nazIva uνcῦ μα δασύ IIItI spiri/us osper
(I čIta so kao obIčno [h]), usp. grč. c uτά < Io. *sopt »sodam«, Io. C.
*ǵonh
1
osos »rȍ da« > grč. (Homor) γένcος. I nokIm so jo grčkIm dI-
jaIoktIma, prImjorIco u IozbIjskom I Istočnom jonskom, spiri/us os-
per vrIo rano IzgubIo I na počotku rIjočI. Takvo so gubIjonjo ` u grč-
kom zovo psIIoza, a takvI dIjaIoktI psIIotIčnIma. I grč. so počotno
/h-/ održaIo do 2. stoIjoća pr. K. kada so prostajo IzgovaratI (I u su-
vromonom ga grčkom vIšo noma)
225
.
Spiri/us so osper kao odraz Io. *s vIdI u grčkom I na počotku rIjočI
u skupInI *sr- koja u grč. dajo ῥ, usp. Io. *srow- »toćI« (stInd. sróto-
/i, stsI. s/rujo) > grč. ῥέω (⇒ rè uno). I maIom jo broju grč. rIjočI
počotno *s- noobjašnjIvo ostaIo nopromIjonjono – najpoznatIjI jo ta-
kav prImjor Io. *suHs »svInja« (Iat. sūs) kojo u grč. dajo I očokIvano
ὗς, aII I noočokIvano σῦ ς. IočotnI hȃk (spiri/us osper) u grč. sudjo-
Iujo I u Crassmannovu zakonu – ako so Iza njoga nado aspIrIranI
okIuzIv, počotno /h-/ nostajo, tako npr. Io. *soǵ
h
oh
2
> grč. *hok
h
ō >
(Crassmann) ἔχω »Imam«, aII *soǵ
h
soh
2
> fut. ἕξω »Imat ću« (*ǵ
h
s
> ξ pa jo u prvom sIogu /h-/ očuvano jor noma Crassmanova zako-
na). Iz nokoga razIoga *s nIjo proIazIIo u *h Iza sIogotvornoga *n
I *r, usp. mn. n- I r-osnova – Io. L. mn. *-nsu, *-rsu > grč. Ð. mn.
-ασι, -ρασι. IočotnI jo pak gIas υ u grčkom obavozno dobIvao pro-
totskI spiri/us osper (dakIo rIjoč nIjo mogIa počInjatI s **ὐ -, nogo
sa mo s #ὑ- u grčkom).
Io. jo *s u IatInskom očuvano kao s, osIm u poIožaju Isprod zvučno-
ga sugIasnIka kada Ispada uz duIjonjo prothodnoga samogIasnIka
(Io. *nIsdos »gnIjozdo« > Iat. nīJus, got. nis/s), to kada so nado Iz-
modu samogIasnIkâ. Izmodu samogIasnIkâ jo *s u IatInskom proš-
Io u r I ta so promjona zovo rotacizam. Isp. Iat. āro »žrtvonIk« <
āso ~ hot. ʨāššo- »ognjIšto«, Iat. /enere »sIučajno, nasumco« < Io.
*tomosI »u tamI«, Iat. nurus »snaha« < Io. *snusos Itd. Modufaza jo
razvItka Izmodu staroga *s I IatInskoga r bIIo [z] kako jo I ostaIo u
oskIčkom, usp. osk. nastavak u g. -ocun, Iat. -ārun < Io. *-oh
2
so m.
225
Isp. Istu promjonu u španj. dIjaIoktIma gdjo so takodor [h] nastaIo od starIjoga [s]
čosto potpuno gubI pa so grocios »hvaIa« čIta [graþIa].
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
1??
I umbrIjskom jo, kao I u IatInskom, to *z daIjo promIjonono u r, s
tIm da jo tâ promjona u umbr. poopćona I na kraj rIjočI, usp. umbr.
dIj. plener »punIma« (~ Iat. plē nīs). I IatInskom do rotacIzma no
mora doćI ako sIjodoćI sIog počInjo s r, usp. Iat. niser »jadan« (a no
**mIror) III Jiser/us »rjočIt«. Katkada Ipak I u takvIm sIučajovI-
ma doIazI do rotacIzma, usp. Iat. soror »sostra« < Io. *swosōr, Iat.
ourōro »zora« < Io. *h
2
owsōs. Katkada so obIIcI nastaII rotacIzmom
anaIogIjom pronoso I u obIIko gdjo rotacIzma no bI trobaIo bItI, usp.
u VorgIIIja orbōs, orboris »stabIo« < *arbosos, aII posIIjo anaIogI-
jom orbor, orboris.
KotacIzam jo do kraja u IatInskom provodon srodInom 4. stoIjoća
prIjo Kr. (postojo I arhajskI IatInskI natpIsI Iz doba prIjo rotacIzma
s posvjodočonIm starIm -s- Izmodu samogIasnIkâ – kao C. osobno-
ga Imona Volesiosio umjosto kIasIčnoga Volerī). KImskI jo konzuI
LucIjo IapIrIjo Kras ušao u povIjost, aII sa mo onu jozIkosIovnu,
kao prvI kojI jo počoo umjosto starIjoga Popisios pIsatI mIado Popi-
rius to so možo smatratI rodonačoInIkom rotacIzma. KotacIzam jo,
kojI so jo, kako vIdjosmo, javIjao u nošto drugačIjom obIIku I u dru-
gIm ItaIskIm jozIcIma – u oskIčkom I umbrIjskom, najvjorojatnIjo
bIo jodno od obIIjožja ItaIskoga jozIčnoga savoza.
Iromda so na prvI pogIod možo čInItI noobIčnom, promjona jo s >
r fonotskI sasvIm banaIna I po fazama jo najvjorojatnIjo IzgIoda-
Ia otprIIIko ovako: [s] > [z] (ozvučavanjo Izmodu samogIasnIkâ, tI-
poIoškI čosto) > [ź] > [ř] (kao u čoškom) > [r]. IrIjoIaz jo *s > *z >
r posvjodočon I u zapadnIm I sjovornIm gormanskIm jozIcIma (vI-
dI doIjo), u orotrIjskom govoru jonskoga grčkoga dIjaIokta, u noIo.
gruzIjskom, a u stInd. so dočotno -s u sandhIju Isprod Idućo rIjočI
koja počInjo samogIasnIkom takodor mIjonja u -r. I hrv. so I sIn.
ž sporadIčno mIjonja u r Izmodu samogIasnIka, usp. hrv. jer < *jo-
žo, hrv. dIj. nȍ re < nȍ že (od toga I nóro/i) Itd. I mnogIm jozIcIma
Izgovor sonanta [r] pak kroćo proma kakvu [z], [ź], [ś] I sI., najčo-
šćo procosom obozvučonja, kao u makodonskom, turskom III švod-
skom. To nam svo ukazujo na bIIskost gIasova [z], [s] I [r] po dIja-
kronIjskoj tIpoIogIjI gIasovnIh promjona.
I gormanskom Io. *s ostajo nopromIjonjonIm na počotku rIjočI III
ako jo Io. nagIasak stajao na sIogu noposrodno Isprod njoga. Ako
nIjo, *s so jo u gormanskom po Vornorovu zakonu pravIIno ozvu-
čavaIo u *z. Takvo jo c očuvano u Istočnogormanskom (odnosno u
gotskom), aII jo u sjovornom I zapadnom gormanskom rotacIzmom
IstovjotnIm onom ItaIskom promIjonjono u r. Isp. got. bo/ico »bo-
IjI« ~ ong. be//er, krImskogot. schnos ~ stong. snoru »snaha«, njom.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
1?8
Schnur (Io. *snus-) III stong. séor »suh« ~ IIt. soũsos, grč. αὖος/αὗος
< Io. *h
2
sawsos. Ðočotno jo Io. *-s# takodor u gorm. pravIIno pro-
IazIIo u *-z#. To jo *-z# u gotskom opot obozvučono, a u ostatku jo
gormanskoga kao I obIčno prošIo u -r, usp. od Io. *wIk
w
os > gorm.
*wuIfaz > got. uulfs, stnord. ulfr. To jo dočotno -r (u nokIm so run-
skIm natpIsIma pIšo -B kojo so razIIkujo od staroga -r) u nokIm po-
IožajIma još u suvromonom IsIandskom, aII u ostaIIm gormanskIm
jozIcIma nostajo voć u rano doba, usp. voć stong. uulf (ong. uolf,
njom. Wolf).
I koItskom jo Io. *s u pravIIu očuvano, aII jo u kasnom brItskom
razdobIju promIjonjono u h, usp. stIr. solonn »soI«, aII voIš. holen,
stkorn. holoin, brot. holenn. IzgIoda da jo brItsko #h- bIIo rozuItat
poopćavanja IonIcIjo (konsonantsko mutacIjo) s > h, s tIm da su no-
kI prImjorI zadržaII #s-, dok su u nokIm prImjorIma zadržana oba
IIka, usp. srvoIš. heJ(J) »mIr«, seJ(J) »sjodaIo« < Io. *sodos (grč.
ἕδος)
226
.
Odraz jo Io. *s u aIbanskom prIIIčno sIožon. Na počotku jo rIjočI
Io. *s- u aIb. daIo gj- [ǵ]. Kazvoj jo vjorojatno tokao otprIIIko ova-
ko: *s > *ś > *ź > *( > gj. Isp. aIb. gjunë, stsI. sъnъ, grč. ὕuνος (⇒
hipnóco) < Io. *supnos »san«, aIb. gjorpër »zmIja«, Iat. serpē ns (⇒
serpen/íno) < Io. *sorp- Itd. KasnIjo jo počotno *s-, u posudonIcama
Iz Iat., pravIIno mIjonjano u sh-, usp. aIb. shunë »puno« < Iat. sun-
nun (⇒ sȕno). I srodInI jo rIjočI odraz Io. *s ponošto nojasan, aII
jo u nokIm sIučajovIma očIto takodor sh, usp. osh/ »kost« < Io. *h
3
o-
sth
1
22?
(Iat. os, stInd. ós/hi, hot. ʨoš/āi).
I armonskom Io. *s na počotku rIjočI proIazI u h- (usp. grč., Iran-
skI Itd.), usp. arm. hin »star« < Io. *sonos (stIr. sen, Iat. senex, seni-
or), dok Izmodu samogIasnIkâ to h nostajo – dakIo odraz jo IstI kao
u grčkom. Io. jo *s očuvano, kao I u grčkom, Isprod okIuzIva, usp.
arm. c-ges/ »odjoća« < Io. *wostu- (Iat. ues/is). ČInI so da jo KIKI-
pravIIo djoIovaIo Iza *r I *k I u armonskom, usp. arm. /`oršonin
»vonom« < Io. *trs- (Iat. /orreō »sušIm, pržIm«, ptcp. /ōs/un ⇒ pro-
ko ong. /ô s/er), arm. teš-/osun »šosnaost« < *swoks-dok.
s-mobIIo
I Io. su mnogI korIjonI mogII na počotku ImatI I no ImatI počotno
*s- kojo so onda zbog svojo »pomIčnostI« odnosno nostaInostI zovo
s-nobile. TakvI su korIjonI onda u nokIm jozIcIma ImaII to *s- (usp.
226
SchrIjvor 1995.
22?
Moguća jo I rokonstrukcIja *h
2
osth
1
.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
1?9
prImjorIco stprus. spooyno, Iat. spūno »pjona«), a u drugIma su bI-
II boz njoga (usp. prImjorIco stsI. pěno, stInd. phéno-, ong. foon).
No čosto so obIIcI sa s-nobile javIjaju I u Istom jozIku, usp. u sIav.
*kora/skora (hrv. hȍ ro, čoš. shoro), u stInd. /āyú-/s/āyú- »tat«, u
grč. στέγος/τέγος »krov« Itd. IorIjokIo s-nobile nIjo posvo jasno, no
sva jo prIIIka da jo rIjoč o kakvoj pojavI nastaIoj u sandhIju tj. na
granIcI dvIju rIjočI. Kako su Io. rIjočI čosto završavaIo na *-s, mo-
gućo jo da jo doIazIIo do pogrošno morfomsko anaIIzo pa jo dočotno
*-s prvo rIjočI uzoto I kao počotan gIas drugo rIjočI pa jo tako doš-
Io do pojavo korIjonâ s počotnIm *s I boz njoga. Tako bI prImjorIco
*udnos poHImn Izgovarano [udnospoHImn] »pjona vodē « bIIo krIvo
morfomskI raščIanjono kao *udnos spoHImn I tako bI došIo do obII-
ka sa s-nobile *(s)poHImn (stsI. pěno, aII Iat. spūno). Takodor jo
moguća I obrnuta sItuacIja ‒ da jo Izvorno bIIo sa mo *spoHImn pa
jo *udnos spoHImn krIvo raščIanjono kao *udnos poHImn da bI on-
da dobIII *(s)poHImn. Ako so s-nobile doda na korIjon kojI počInjo
zvučnIm III aspIrIranIm okIuzIvom, taj okIuzIv postajo bozvučnIm
– tako prImjorIco *sd-, *sd
h
- > *st-.
SugIasnIčkI odrazI Io. IarIngaIâ
§ 53 Kako su IarIngaII u voćInI Io. jozIka ostavIII noIzravno tra-
govo, usko vozano uz probIom Io. vokaIIzma, njIhovo ćomo odrazo
obradItI zajodno s odrazIma Io. samogIasnIkâ. Ovdjo ćomo so sa mo
osvrnutI na Izravno, sugIasnIčko odrazo IarIngaIâ u Io. jozIcIma.
NazIv jo IarIngaII proIzvoIjan, a njIhova točna fonotska vrIjodnost
nIjo poznata to Ih stoga I označavamo brojovno. Kada so no zna ko-
jI jo IarIngaI bIo u pItanju III kada nam to nIjo važno, pIšomo *H
kojo stojI za sva trI IarIngaIa.
S obzIrom na to da so IarIngaII u voćInI sIučajova kada daju Izra-
van sugIasnIčkI odraz u nokom jozIku odražavaju upravo kao no-
kakvo h (u anatoIIjskom, armonskom, aIbanskom, IIr.), sva jo prIII-
ka da su IarIngaII zapravo bIII voIarnI frIkatIvI (dakIo gIasovI tIpa
x). To jo sIgurno za *h
2
, za kojo noma zapravo sumnjo da jo bIIo Išta
drugo doII [x] (dakako, to jo sIgurno, koIIko jo uopćo bIIo koja dru-
ga rokonstrukcIja »sIgurna«). Za *h
3
jo takodor vrIo IzgIodno da jo
bIIo nokakav gIas tIpa [x] (npr. [x
w
] III [γ
w
]), a fonotska jo roaIIza-
cIja * h
1
sporna (čosto so uzIma da jo *h
1
bIo gIotaInI zatvor [ʔ])
228
.
Io jodnoj bI protpostavcI IarIngaII bIII voIarnI frIkatIvI s trIma so-
228
ModutIm u tom so sIučaju no bI mogIo objasnItI Io. *h
3
osth
1
»kost« > stInd. ós/hi s
aspIracIjom (za *h
1
usp. grč. ὀστέον). MogIo bI so, rocImo, protpostavItI da jo sa mo počotno
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
180
rIjama jodnakIma trIma sorIjama u voIarnIh okIuzIva. Tako bI,
usporodno s *k, *k I *k
w
, I *h
1
, *h
2
, *h
3
fonotskI IntorprotIraII kao
*x , *x I *x
w
. To bI objašnjavaIo zašto u Io. *h
1
o ostajo *h
1
o, aII *h
2
o
> *h
2
a, a *h
3
o > *h
3
o – samogIasnIk *o mIjonja boju uz IarIngaIo,
uz voIar *x postajo *a, a uz IabIovoIar *x
w
postajo *o što jo fonot-
skI uvjorIjIvo (vIdI § ?4)
229
. ČInI so I da jo *h
3
bIIo zvučno bar u no-
kIm pozIcIjama (možda [γ
w
]7), najvjorojatnIjo u srodInI rIjočI. To so
tomoIjI na prImjoru rodupIIkacIjo Io. korIjona *poh
3
- »pItI« (stInd.
pö/i »pIjo«, Iat. pō/ō »Iočom« Itd.). NaImo, to rodupIIcIrano *pI-ph
3
-
dajo u Io. *pIb- (stInd. píbo/i »pIjo«, Iat. bibō »pIjom«, stIr. ibiJ »pIjo«
Itd.) gdjo, kako so čInI, *h
3
ozvučujo prothodno *p I zatIm nostajo.
LarIngaII su so Izravno, kao posobnI sugIasnIčkI gIasovI, u no-
kIm poIožajIma odražavaII sa mo u anatoIIjskom (hotItskom I Iu-
vIjskom) kao ʨ, u armonskom možda kao h, možda u aIbanskom
takodor kao h, I možda u gāthā-avostIčkom kao gIotaInI zatvor –
ʔ (što jo prIIIčno sporno). OsIm toga, u IIr. su IzazIvaII aspIracIju
prothodnIh okIuzIva.
I hotItskom jo *h
2
u mnogIm poIožajIma očuvano kao ʨ
230
, dok
jo *h
3
očuvano kao ʨ- sa mo na počotku rIjočI (nIjo općoprIhvaćono
da *h
3
- na počotku rIjočI u hot. takodor dajo ʨ-). LarIngaI so *h
2

Ipak I u hotItskom u nokIm poIožajIma gubI
231
. Isp. hot. poʨʨur
»vatra« < Io. *poh
2
wr (grč. uῦ ρ ⇒ pirô nān), hot. ʨor/oggo- < Io.
*h
2
rtkos »modvjod« (Iat. ursus, grč. ἄ ρκτος), hot. ešʨor »krv« < Io.
*h
1
osh
2
r (stIat. oser) Itd. Za *h
3
- > #ʨ- usp. hot. ʨoš/āi < *h
3
osth
1
-
(Iat. os, stInd. ós/hi), hot. ʨoron- »orao« < Io. *h
3
or- (grč. ὄ ρνις »ptI-
ca« ⇒ orni/olô gijo) Itd. I načoIu bI so svI prImjorI s odrazom #ʨo-
za *h
3
o- u anatoIIjskom mogII jodnako tako protumačItI I kao odra-
zI Io. *h
2
o-, a no *h
3
o-, no prImjorâ jo provIšo oda bI so svI mogII
uvjorIjIvo tumačItI kao odraz Io. *h
2
o-, a no *h
3
o-, pa stoga Ipak
troba uzotI da so počotno *h
3
- čuva kao #ʨ- u anatoIIjskom Iako jo
ono prIIIčno nostabIIno jor u nokIm sIučajovIma nostajo
232
.
*h
1
bIIo [ʔ], aII da jo u srodInI I na kraju rIjočI bIIo [x ]. Ipak, rokonstrukcIja *h
1
u tom prI-
mjoru nIjo posvo pouzdana; vIdI doIjo.
229
Ðakako, bojonjo bI so *o uz IarIngaIo mogIo tumačItI I drugačIjom fonotskom vrI-
jodnošću IarIngaIa, prImjorIco da jo *h
2
, rocImo, bIo \ kao arapskI \ayn I sIIčno, aII onda
no bIsmo ImaII sustav usporodan sa sustavom voIarnIh okIuzIva, a I no bI nam bIII jasnI
odrazI IarIngaIâ kao gIasa h u anatoIIjskom. VaIja napomonutI I to da nokI IIngvIstI ro-
konstruIraju 4, 5 pa čak I do 10 IarIngaIa, no voIIka voćIna suvromonIh IndoouropoIsta
rokonstruIra 3 IarIngaIa kao I mI ovdjo.
230
HotItsko so ʨ sasvIm sIgurno IzgovaraIo kao nokakvo /h/, u akadskom jo to bIIo so-
mItsko »hrapavo« ʨ (kao nIzozomsko <g>).
231
Za točno uvjoto odraza IarIngaIâ u anatoIIjskom vIdI MoIchort 1994: 6?-?4.
232
Isp. Kasmusson 1992.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
181
NokI IIngvIstI (Bookos 1988b) smatraju da so IarIngaII čuvaju u
gāthā-avostIčkom kao posoban fonom, gIotaInI zatvor – ʔ, u nokIm
poIožajIma; usp. av. os što bI navodno bIIo zapravo /ʔaʔas/ »bIo jo«
< *h
1
o-h
1
ost, av. tā/o- što jo navodno /vaʔata-/ < Io. *h
2
woh
1
nt- (Iat.
uē n/us, stsI. tě/rъ, hrv. tjȅ/or) Itd. Ova jo protpostavka modutIm
daIoko od općoprIhvaćono.
Iroma nokIm IstražIvačIma, u armonskom so jo Io. *h
2
o- na po-
čotku rIjočI odrazIIo kao ho-, a *h
3
o- kao ho- (Iako Ima I protuprI-
mjorâ). Isp. arm. hou »ptIca« < Io. *h
2
ow- (Iat. otis), arm. hoc` i
233

< Io. *h
3
osk- »jason« (grč. ὀξύη »bukva«, hot. ʨoš(š)ih- »drvo s pIo-
dovIma«, stnord. oshr, hrv. jȁ sē n, aIb. oh »bukva«), arm. ho/ < Io.
*h
3
od- »vonj« (Iat. oJor ⇒ JecoJô rons) Itd. NokI smatraju da jo tu
h- u armonskom prototsko (dakIo sokundarno), sIIčno kao hrv. h- u
hr to/i se umjosto r to/i se. Isp. npr. arm. hotiu »pastIr«, aII arm.
ouJi »ovca« < Io. *h
3
owIs »ovca«.
ČInI so da su počotno *h
2
I *h
3
I u aIbanskom katkada davaII #h- Ia-
ko jo to sporno. Isp. prImjorIco aIb. holë »joha« < Io. *h
2
oIsno- (Iat.
olnus »joha«, hrv. jóho < *jooha < psI. *oIьxa/oIьxa), aIb. herJhë
»muda« < Io. *h
3
orǵ
h
Is (grč. ὄ ρχις ⇒ ôrhes/or, stIr. uirge, IIt. oržilos
»pastuh«). IrotuprImjor jo drugomu prImjoru aIb. oh »bukva« < Io.
*h
3
osk-, kako vIdjosmo.
I IndoIranskom od Io. bozvučnIh okIuzIva (*p, *t, *k) I Io. IarInga-
Ia (*H) nastaju novI bozvučnI aspIrIranI okIuzIvI (kojIh u Io. nIjo
bIIo). Tako npr. od Io. *pIth
2
us »šIrok« nastajo stInd. pr/húš, dok u
grč. uλατύς IarIngaI nostajo boz traga kao I u svIm ostaIIm jozIcI-
ma gdjo so *pH, *tH, *kH odražavaju kao obIčno *p, *t, *k. Avo-
stIčkI na mjostu skr. ph, /h, hh Ima f, ß [þ], x. LarIngaII su u IIr.
mogII utjocatI I na prothodno zvučno okIuzIvo, usp. Io. *d
h
ugh
2
tē r
»kćI« > stInd. Juhi/ö (-h- < IIr. *g
h
< Io. *gh
2
), grč. ßυγάτηρ; Io. *(h
1
)
oǵh
2
om »ja« > stInd. ohón (*ǵh
2
so tu odražava kao I Io. *ǵ
h
), stsI.
ocъ; *moǵh
2
»voIIko« > vod. nóhi, grč. μέγα (⇒ nego-)
234
. IzgIoda
da voćIna prImjora za IarIngaInu aspIracIju okIuzIvâ u sanskrtu
potjočo od prImjorâ s Io. *h
2
. Ipak usporodI za *h
1
mogućI prImjor
Io. *h
3
osth
1
»kost« > stInd. ós/hi, grč. ὀστέον
235
, aII npr. Io. *dh-
233
I arm. o > o u otvoronom sIogu naknadno.
234
Io. so *-gH-/-ǵH- aspIrIra I u oskIčkom, gdjo dajo *-γ-, kojo zatIm nostajo, obIčno uz
duIjonjo prothodnoga samogIasnIka, usp. osk. fū/ír »kćI« < *fuγ(a)tor- < Io. *d
h
ugh
2
tor-,
osk. íít »ja« < *ē ū < *oγō < *oǵh
2
oh
2
(Iat. egō) I osk. nois »vIšo« < *maγIs < *mǵh
2
- (Iat.
nogis) (SchmIdt 19?8: 23-24).
235
I grč. *h
3
osth
1
yom > ὀστέον. Ako so protpostavI I ranI sufIks *-oyom, svojodno Ia-
rIngaI opot mora bItI *-h
1
jor bI *-h
2
I *-h
3
daII grčko -α- odnosno -o- umjosto -ε- u sufIksu.
JodIna bI mogućnost bIIa da jo sufIks u grčkom dodan tok nakon što jo IarIngaI tu voć bIo
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
182
3
tos > stInd. Ji/ós boz aspIracIjo (vIdI § ?6). Možo bItI da jo sa mo
*h
2
uzrokovaIo IarIngaInu aspIracIju u IIr., što bI onda odgovara-
Io protpostavcI da jo *h
2
bIIo *x, a da druga dva IarIngaIa nIsu bIII
gIasovI tIpa [x] (vIdI goro).
I armonskom Io. *kH dajo x, usp. Io. *kokH- »grana« > arm. c`ox,
stInd. śāhhā-, stsI. soxo, IIt. šohò , got. hoho »pIug«. NokI smatraju
da I u sIav. Io. *kH dajo x, no jodInI jo prImjor za to upravo navodo-
na rIjoč (stsI. soxo, aII IIt. šohò ) čIja jo rokonstrukcIja Ionako sum-
njIva zbog nosIaganja dugoga gotskoga I sanskrtskoga samogIasnI-
ka I kratkoga samogIasnIka u drugIm jozIcIma.
VaIja roćI da kod sugIasnIčkIh odraza IarIngaIâ katkada Ipak Ima
I prImjorâ u kojom IarIngaI, npr. u hotItskom III armonskom, no-
stano Iako to no bIsmo očokIvaII. Isp. npr. Iat. olbus »bIjoI« (umbr.
olfu »bIjoIa«), grč. ἀλφóς »bIjoIa pjoga na kožI«, voIškI elfyJJ »zo-
mIja, svIjot«, hrv. lȁbūJ < *oIbǫdь III kao drugI prImjor stInd. óśris
»oštrIca«, grč. ἄ κρος »šIIjat«, Iat. ocus »IgIa«, stsI. os/rъ Itd. Tu bI-
smo IogIčno rokonstruIraII Io. *h
2
oIb
h
- I *h
2
ok-, vodoćI so načoIom
da Io. korIjonI Imaju strukturu CVC (vIdI § 84) I da jo zapravo sva-
ko počotno *a- bIIo *h
2
o-. ModutIm, hot. tu Ima olpoš »obIak« I ohu-
»oštar kamon« boz počotnoga ʨ-. Stoga tu nokI jodnostavno rokon-
struIraju *aIb
h
-
236
I *ak-, nokI rokonstruIraju nokI čotvrtI IarIngaI
kojI protvara *o u *a, aII so gubI u hotItskom, a nokI jodnostavno
rokonstruIraju *h
2
oIb
h
- I *h
2
ok-, aII prIznaju nopravIIan odraz u
hotItskom. Isto tako I kod prImjorâ grč. αὐλóς »cIjov«, αὐλή »dvorI-
što« (⇒ ȁulo, ⇒tur. otlu ⇒ ò tlijo), αὐλών »doIIna«, hrv. ȕlico, IIt.
oũlos »košnIca« (sokundaran nagIasak), Iatv. oũlis »košnIca«, oũle,
stnord. jóli »šupIjo stabIo«, arm. uł »put« gdjo so IogIčno rokonstruI-
ra Io. *h
2
owHI- (počotno *h
2
o- Iz strukturaInIh razIoga, a drugI Ia-
rIngaI zbog nagIaska u bsI.), no tu u hot. Imamo ouli- »cIjov, grIo«,
očIto srodnu rIjoč, aII boz Ijodnog IarIngaIa. VaIja bItI roaIan I no
očokIvatI nomogućo, tj. no očokIvatI, kao što so to u povIjosnom jo-
zIkosIovIju čosto čInI, stopostotnu pravIInost gIasovnIh zakona. To
so pogotovu no možo očokIvatI kod takvIh prastarIh jozIka kao što
jo hotItskI, znamo II da dosta takvIh noobjašnjIvIh (III prIvIdno no-
objašnjIvIh) stvarI naIazImo I u modornIm jozIcIma I dIjaIoktIma.
Ðat ćomo jodnu tIpoIošku usporodnIcu za odraz IarIngaIâ. IrasIa-
vonskI jo Imao gIas *x za kojI točno možomo rokonstruIratI gdjo jo
stajao. I standardnom jo hrvatskom vIšo-manjo zadržana njogo-
nostao. I tom sIučaju bI so mogIo protpostavItI bIIo kojI IarIngaI u praIo. Ipak, sufIks *-y-
no IzgIoda mIad s obzIrom da ga naIazImo voć u hot. h oš/āi.
236
Npr. Snoj 2003: 342. To jo na jodan načIn motodoIoškI koroktno, aII jo na drugI načIn
I Izbjogavanjo odgovora na pItanjo.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
183
va stara dIstrIbucIja, no u mnogIm so hrvatskIm govorIma h gubI I
prItom jo katkada, Iako točno znamo gdjo bI h »moraIo« bItI, toško
odrodItI kako so to h gubI III zadržava. Ðat ću prImjor Iz posavsko-
ga soIa SIkorovaca gdjo proma standardnom hrv. grȁh, ô roh, Jȃh,
s/rȃh, prȃh, hrȕh, /r buh, njȗh, Jȕh (starIjo Jȗh), pȕh, slȗh, tr h na-
IazImo grȁ, orȁ, s/rạ, aII Jȁx I prạ t, zatIm hrȕt, aII /rbȕ I ńȕx, Jȕx,
pȕx, slȕx to trx. ÐakIo možomo vIdjotI najrazIIčItIjo odrazo kod ko-
jIh so u nokIm sIučajovIma *x čuva, nokad otpada, a nokad dajo t
23?
, I još so prItom samogIasnIk u nokIm sIučajovIma kratI (slȕx)
238
,
a u nokIma no (prạ t). Ako dakIo u suvromonIm dIjaIoktIma naIIa-
zImo na takvo »nopravIInostI«, gdjo jo toško objasnItI zašto so u no-
kIm prImjorIma *x čuva, a u drugIma no, kako možomo očokIvatI
da ćo so to moćI u apsoIutno svakom sIučaju objasnItI, prImjorIco u
hotItskom kojI no možomo Izravno IzučavatI7
239
INÐO£IKOISKI SONANTI
§ 54 Io. su so sogmontI dIjoIIII na sIogotvorno, nosIogotvorno I sIo-
gotvorno-nosIogotvorno. SIogotvornI su bIII samogIasnIcI, nosIogo-
tvornI okIuzIvI I frIkatIvI
240
, a sIogotvorno-nosIogotvornI sonantI
kojI su mogII dakIo bItI I sIogotvornIma I nosIogotvornIma.
samogIasnIcI sonantI frIkatIvI okIuzIvI
sIogotvor-
nost
+ –/+ – –
SonantI su u Io. bIII *m, *n, *I, *r, *y I *w
241
. I sIogotvornom Ih po-
Iožaju pIšomo kao *n, *n, *I, *r, *I I *u. SIogotvornI su I nosIogotvor-
23?
Zapravo so tu u kosIm padožIma u zIjovu tIpa *krȕa stvara prIjoIazno -t- kojo so
onda poopćava u svIm padožIma. Tako so objašnjava I j umjosto h u nokIm dIjaIoktaInIm
rIjočIma (npr. grijô /o proma grehô /o). Iza III Isprod u so obIčno razvIja t, a Iza III Isprod i
nastajo j, kojI so onda poopćavaju. Iogrošno jo, kao što so čosto mIsII I objašnjava, da tu h
Izravno proIazI u t III j.
238
SamogIasnIk so kratI u zIjovu tIpa *sIȗxa > *sIȗa > *sIȕa pa so opot *x vraća, aII sa
skraćonIm *sIȕxa Itd.
239
VaIja roćI da jo tožnja za dosIjodnošću u povIjosnoj IIngvIstIcI bItna I da jo jako bItno
tražItI objašnjonjo kojo bI obuhvatIIo svo mogućo odrazo, no vaIja bItI roaIan I shvatItI da
jo u naravI jozIka kao takva da so no možo uvIjok svo objasnItI I da nIjo svo uvIjok stopo-
stotno »pravIIno«. To no značI da troba Iako odustajatI od tražonja rjošonja, nogo značI
da no troba sumnjatI u noko rjošonjo sa mo zato što ono no djoIujo u ama baš svakom mo-
gućom prImjoru jor jo to nomogućo. IostaIom, za svakI, pa I najsIgurnIjI, gIasovnI zakon
uvIjok postojo IznImko kojo so no mogu zapravo objasnItI.
240
Katkada so govorI o IarIngaIIma u »sIogotvornom« poIožaju (npr. CH C), no tu so vjoro-
jatnIjo umotaIo nofonomsko šva, nogo što bI IarIngaII doIsta bIII sIogotvornI (vIdI § ?6).
241
IonotskI *y I *w dakako nIsu bIII sonantI nogo poIusamogIasnIcI, aII su so fonoIoškI
ponašaII kao sonantI pa Ih zajodno s *m, *n, *I, *r svrstavamo u sonanto.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
184
nI sonantI bIII u dopunbonoj razdIobI, tj. bIII su aIofonI – sIogotvor-
nI su so aIofonI u načoIu javIjaII Izmodu dvaju sugIasnIka, odnosno
kada nIjo Izravno uz njIh bIIo samogIasnIka (usp. Io. N. *kērd »sr-
co«, aII C. *krdos; Io. N. *snōyg
wh
s »snIjog«, aII C. *snIg
wh
os), na po-
čotku rIjočI prIjo sugIasnIka (Io. *uk
w
sē n »voI« > stInd. uhšon-, ong.
ox, mn. oxen; Io. *wodr »voda«, C. *udnos > stsI. toJo, Iat. unJo) I
na kraju rIjočI Iza sugIasnIka (Io. *wodr »voda«, *h
1
osmI »josam«).
I ostaIIm su poIožajIma sonantI bIII nosIogotvornI (u dodIru sa sa-
mogIasnIkom – Isprod III Iza njoga)
242
.
Troba prImIjotItI da su u Io. *I I *u, promda su dakako bIII samo-
gIasnIcIma fonotskI gIodajućI, fonoIoškI gIodajućI zapravo bIII no-
sIogotvornI sonantI. OdrazI su Io. nosIogotvornIh sonanata u načo-
Iu stabIInI, odnosno onI so nIsu toIIko mIjonjaII u pojodInIm Io. jo-
zIcIma. OdrazI su so sIogotvornIh sonanata (osIm *I I *u) odrazIII
u voćInI jozIkȃ dodavanjom razIIčItIh samogIasnIka Isprod III Iza
*m, *n, *I, *r.
N£SLOCOTVOKNI SONANTI
*m
ie. *men-/mon- »mIsIItI« > stInd. nonyo/e (⇒ nȃn/ro, av. ninye
i-
/e), grč. μέμονα »zamIšIjam«, Iat. neninī »sjoćam so« (⇒ nè nōrijo
Itd.), stsI. nьně/i (hrv. nnȉ/i, nnȋn, nnijénje, preJ-nnijéto/i Itd.),
IIt. niñ /i, nenù , got. go-nunJs »sjoćanjo« (stong. nǽ non »mIsIItI«
> ong. neon, njom. neinen), hot. neno- »govorItI«, stIr. níon »žo-
Ija«, arm. i-nnon »shvaćam«, aIb. nunJ »moćI«
ie. *med
h
u »modovIna, mod« > stInd. nóJhu (av. noδu- »vIno,
mod«), grč. μέßυ »vIno«, stsI. neJъ, IIt. neJù s (Iatv. nęJus, stprus.
neJJo), stvnj. ne/u (ong. neoJ, njom. Me/ »modovIna«), stIr. niJ,
toh. B ni/
ie. *med
h
yos »srodnjI« > stInd. nóJhyos (av. no
i
δyo-), grč. μέσ(σ)
ος (⇒ necocô ih), Iat. neJius (⇒nȇJīj), stsI. nežJo (hrv. nè Jo), IIt.
nẽ Jė »šuma« (< »šuma kao granIca«), got. niJjis (ong. niJ(Jle)),
242
Kao što vIdjosmo, u Io. jo ugIavnom bIIo prodvIdIjIvo hoćo II u odrodonu poIožaju
doćI sIogotvorna III nosIogotvorna varIjanta. Stoga bI zapravo bIIo dosIjodno da so, kako jo
rIjoč o Istom fonomu, I sIogotvornI I nosIogotvornI sonantI pIšu IstIm znakom, npr. *uodr I
*udnos III *wodr I *wdnos. ModutIm, obIčno so tI odrazI pIšu razIIčIto Iz dIdaktIčkIh razIo-
ga – u nokIm sIučajovIma nIjo Iako odrodItI gdjo bI koja InačIca trobaIa doćI. Npr. broj so
»dovot« rokonstruIra kao *nown, a proma pIsanju bI so *nown mogIo zakIjučItI da jo rIjoč
upravo o *nown s nosIogotvornIm dočotnIm *-n.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
185
njom. Mi//e), stIr. niJe, gaI. MeJiolānun (toponIm ‒ današnjI Mi-
lono, Izvorno »usrod poIja«
243
), arm. nē j, aIb. nje/
Io. *m ostajo u svIm jozIcIma u načoIu Isto. No čosta jo promjona
*-m > -n#, tj. norazIIkovanjo dočotnIh nosnIka (Inačo tIpoIoškI jako
čosta pojava). To so dogada u grčkom, hotItskom, frIgIjskom I ar-
monskom (usp. Io. *Hyugom »jaram« > stInd. yugón, Iat. iugun,
aII grč. ζυγόν, hot. iuhon) Iz čoga jo očIto da jo to nokakva aroaIna
promjona. Takva jo promjona prImjorIco zabIIjožona I u arapskom,
a Imaju jo I hrvatskI dIjaIoktI uz Jadransko moro, a od udaIjonIjIh
jozIka npr. I fInskI.
I sIavonskom *m I *n nostaju u zatvoronom sIogu nazaIIzIrajućI
prothodnI samogIasnIk tako da stražnjI samogIasnIcI (Io. *o, *u, *h
2
o
> *a, *ō, *uH > *ū I *oh
2
> *ā) s *m/n daju stražnjI nazaI ǫ (> hrv. u),
a prodnjI samogIasnIcI (Io. *o, *I, *ē , *oh
1
> *ē , *IH > *ī) s *m/n daju
prodnjI nazaI ę (> hrv. e)
244
, usp. IIt. ronhò ~ stsI. rǫho, IIt. nin/is ~
stsI. po-nę/ь (hrv. pȁnē / s dugIm ē kojo upućujo na staro *ę).
*n
ie. *neb
h
os »(obIačno) nobo« > stInd. nóbhos, grč. νέφος »obIak«,
Iat. nebulo »magIa« (⇒nebulóco), stsI. nebo, IIt. Jebesis »obIak« <
*nobosis
245
, njom. Nebel »magIa«, hot. nē piš, stIr. nen
ie. *new(y)os »nov« > stInd. nótos (av. noto-), grč. νέIος > νέος (⇒
neologicon Itd.), Iat. nouus, stsI. notъ, IIt. noũjos (stIIt. notos),
got. niujis (ong. neu, njom. neu), hot. neuo-, stIr. núo (gaI. toponIm
Netio-/Notio-Jūnun »novI grad«), toh. B ñ uue
ie. *nok
w
ts »noć« > stInd. noh, A. nóh/on, grč. νύξ, C. νυκτός, Iat.
nox, C. noc/is (⇒ noh/ȗrno), stsI. noš/ь, IIt. noh/is, got. noh/s (ong.
nigh/, njom. Noch/), hot. nehuc, stIr. noch/, aIb. no/ë, toh. A noh/e
»noću«
Io. *n ostajo u načoIu nopromIjonjonIm u svIm jozIcIma. Za sIavon-
sko nosno samogIasnIko vIdI pod *m.
243
Za gaI. -lānun »poIjo, ravnIca« usp. Iat. plānun »ravnIca« s bIIjožIto koItskIm no-
stankom Io. *p-.
244
Iako so u hrvatskom staro *o I *ę stapaju, trag so staroj razIIcI čosto vIdI u duIjInI
jor jo staro *o (kako nastajo od Io. kratkoga *o) uvIjok kratko (osIm ako so u odrodonIm,
prodvIdIjIvIm, uvjotIma no produžI), dok jo staro *ę (kako nastajo od dvogIasâ, kojI su po
naravI dugI), osIm ako nIjo bIIo pod akutom III u vIšosIožnoj rIjočI, ostaIo dugo. Isp. hrv.
rȇJ, C. rȇJo gdjo dužIna upućujo na staro *rędъ I lȇJ, C. lȅJo gdjo kračIna u C. upućujo
na staro *Iodъ. ÐuIjIna jo u lȇJ sokundarna (kao u bȏg proma bȍgo), vIdI vIšo u KapovIć
2005b: 53.
245
III asImIIacIjom *n-b > J-b, III anaIogIjom proma Jongù s »nobo« (~ sIav. *dǫga > hrv.
Júgo).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
186
*r
ie. *swesōr »sostra« > stInd. stósā, stosr- (av. x
t
oŋhor-), grč. hom.
ἕωρ »kćI; sostrIčna; rodakInja«, Iat. soror, stsI. ses/ro, IIt. sesuõ ,
C. seseïs, got. stis/or (ong. sis/er, njom. Schues/er), stIr. siur, arm.
h`oyr, toh. B ṣ er
ie. *h
2
nēr »muškarac; sIIa« > stInd. nóros (av. nor-), grč. ἀ νήρ, Iat.
Nerō »Noron« (osk. niir »muškarac, voda«), stsI. nrotь (hrv. nórot),
IIt. noré/i »žoIjotI«, nõ ros »voIja«, noïsos »žostIna, hrabrost« (usp.
grč. ἀ νδρcῖ ος »hrabar« ⇒ AnJrijo), hot. innorouon/- »sIIan«, stIr.
ner/ »hrabrost, mužovnost« (voIš. ner »junak«), arm. oir, aIb. njeri,
frIgIjskI ανρ
ie. *treyes »trI« > stInd. /róyos (av. ßrəyō), grč. τρcῖ ς (⇒ /rilô gijo),
Iat. /rē s, stsI. /rije, /ri, IIt. /rỹ s, got. þreis (ong. /hree, njom. Jrei),
hot. /erijonno- »troćI put«, stIr. /rí (koItIb. Tiriś), arm. ereh`, aIb.
/re, toh. B /rey
Io. *r takodor u načoIu ostajo nopromIjonjono u svIm jozIcIma. Za
motatozu IIkvIdâ u sIav. vIdI § 83.
IzgIoda da u Io. *r nIjo mogIo stajatI na počotku rIjočI, nogo da su svo
rIjočI kojo naIzgIod Imaju počotno *r- u Io. zapravo ImaIo još IarIngaI
Isprod njoga (npr. stInd. rosö, Iat. rōs, stsI. roso < Io. *Hros(H)-
246
).
I staroanatoIIjskIm jozIcIma (hot., Iuv. I paI.), armonskom I frIgIj-
skom uopćo noma rIjočI kojo bI počInjaIo s #r-, kao nI u grčkom gdjo
so na počotku javIja sa mo #ῥ-
24?
, kojo nastajo od Io. *sr- III *wr-
(grč. ῥέω, stInd. sróto/i, stsI. s/rujo < Io. *srow- »toćI«)
248
.
*l
ie. *leyǵ
h
-/liǵ
h
- »IIzatI« > vod. riho/i/skr. liho/i, réḍ hi/léḍ hi »IIžo«
(av. roē co
i
/e »IIžoto«), grč. λcίχω, Iat. lingō, stsI. lico/i, IIt. liẽ ž/i, st-
ong. liccion (ong. lich, njom. lechen), stIr. ligiJ, arm. licen
246
VaIja napomonutI da u ovoj rIjočI noma IzravnIh dokaza za počotnI IarIngaI, nogo da
so rokonstrukcIja s *Hr- osnIva sa mo na protpostavcI da rIjočI u Io. nIsu mogIo počInjatI s
*r- za što Ima mnogo IndIcIja.
24?
NajstarIjI jo Izgovor grč. #ρ - zapravo bIo [hr] pa zatIm obozvučono [r], usp. Iat. tran-
sIItoracIju rh-. Iočotno so #ρ - u grčkom uvIjok pIšo s oštrIm hakom (jor uvIjok nastajo od
*sr- I *wr-, a u Io. nIjo bIIo počotnoga *r-). Od Io. *Hr- u grč. I arm. dobIvamo prototskI
vokaI Isprod r (vIdI § 85).
248
Nopostojanjo jo počotnoga #r- odIIka I voćIno jozIka trIju kavkaskIh jozIčnIh porodIca
– abhasko-adIgojsko (I njoj vjorojatno srodnoga hatskoga), naško-dagostansko I kartvoIsko,
to prImjorIco tunguskoga I korojskoga (MatasovIć 1992). OsIm toga, rIjočI nIsu mogIo počI-
njatI s r nI u prauraIskom, a nI u modornIm samojodskIm jozIcIma (Janhunon 1998: 464).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
18?
ie. *leyH- »IItI« > stInd. ti-linā/i »rastapa so«, grč. λίμνη »jozoro«,
Iat. lī/us »obaIa«, stsI. li/i, IIt. líe/i, lý/i, got. leiþu »vIno od voća«,
stIr. Jo-lin »točo«, aIb. lisë »potok«, toh. A leu- »vIažan«, toh. B
lyon »jozoro«
ie. *h
3
el(n)-/h
3
el(e/on)- »Iakat« > stInd. oro/ní-
249
, grč. ὠ λένη, Iat.
ulno, stsI. lohъ/ь, IIt. olhünė, úoleh/is (Iatv. uôleh/s, stprus. uool-
/is), got. oleino (ong. ell, njom. Llle »Iakat kao mjora«), srIr. uillinJ
»Iakat, zavoj, ugao« (voIš. elin »Iakat«), arm. oloh` »noga, stogno«,
aIb. lërë
§ 55 Io. *I ostajo u načoIu nopromIjonjono u svIm Io. granama,
osIm u IndoIranskom gdjo jo razvoj nošto kompIIcIranIjI. Za mota-
tozu IIkvIdâ u sIav. vIdI § 83.
I IranskIm so jozIcIma Io. *I odražava kao *r I stapa dakIo s odra-
zom Io. *r. Nošto IznImaka, kada ostajo *I, Ipak Ima I u Iranskom,
ugIavnom u porzIjskom, usp. porz. liš/on »IIzatI« < Io. *Ioyǵ
h
-, porz.
lob »usna« ~ Iat. lobiun, ong. lip Itd.
250
I IndoarIjskom jo odraz
ovIsan o dIjaIoktIma. Na zapadu jo IndoarIjskoga područja (SZ In-
dIja) razvoj bIo jodnak Iranskom, Io. su so *r I *I stopIII u r. I Istoč-
nIjIm jo IndoarIjskIm dIjaIoktIma bIIa pak zadržana Io. oproka r : l,
koja jo u nokIm najIstočnIjIm dIjaIoktIma, prImjorIco u srodnjoIn-
dIjskom jozIku magadhIju (na kojom jo postojaIa bogata dramska
knjIžovnost I na kojom su pIsanI I nokI AśokInI natpIsI), najvjoro-
jatnIjo nošto posIIjo, takodor IzgubIjona, aII tako da su I r I l da-
II ovdjo uvIjok l, za razIIku od zapadnoga Indoar. I Iranskoga gdjo
daju uvIjok r. CovornIcI srodIšnjIh dIjaIokata prodstavIjaju ranIjI
vaI dosoIjonIka kojI su kao arhaIzam očuvaII Io. oproku *r : *I, dok
jo govornIko zapadnIh dIjaIokata Indoar., kojI su kasnIjo došII, za-
hvatIIa IzogIosa *I > r koja jo zahvatIIa I Iransko jozIko. NoovIsna
jo od to promjono promjona *r > l u najIstočnIjIm Indoar. dIjaIok-
tIma poput magadhIja. Ovakva jo dIjaIokatna raznoIIkost utjocaIa
I na prIvIdno prIIIčno kaotIčno odrazo Io. *r I *I u kIasIčnom san-
skrtu, odnosno staroIndIjskom općonIto. Kako su osnova vodskoga
jozIka zapadnI Indoar. govorI (s područja SZ IndIjo), u vodskom na
mjostu Io. *r I *I naIazImo ugIavnom r, usp. vod. roghúš (av. roγu-)
proma grč. ἐλαχύς < Io. *h
1
Ing
wh
us »Iagan«. No kIasIčnI jo sanskrt
nastao IstočnIjo (u MadhyadośI), u području gdjo jo bIIa zadržana
Io. oproka *r : *I, usp. skr. ruJhiros < Io. *h
1
rud
h
ros, aII skr. loghuš
< Io. *h
1
Ing
wh
us (proma vodskom roghúš). Isp. takodor I skr. plu-
249
Iz porz. orošni- »Iakat« proko tur. orşın (baIkanskI tur. orşin) doIazI hrv. ò ršīn »Ia-
kat (kao mjora)«.
250
Burrow 19?3: 82.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
188
proma vod. pru- »pIutatI« (~ stsI. ploti/i, Io. *pIu-/pIow-), vod. rih-
proma skr. lih- »IIzatI« (vIdI goro) Itd. No kako so kIasIčnI sanskrt
nIjo razvIjao noovIsno, Iako jo Imao drugačIju dIjaIokatnu podIogu
od vodskoga, nogo so razvIjao zapravo kao svojovrstan nastavak
vodskoga jozIka, jasno jo da su mnogo rIjočI Iz vodskoga, u kojI-
ma jo Io. *I > r, prouzoto I u sanskrt, pa tako Imamo prImjorIco I u
vod. I u skr. obIIko kao oro/ní- »Iakat« (vIdI goro), riṇ óh/i »ostavIja«
~ Iat. linoui/, grč. λcίucι, śrótos »sIava« ~ stsI. sloto (aII usporo-
dI od Istoga korIjona u stInd. I śloho- »stIh«), cóhro- »kotač« ~ grč.
κύκλος, pūrṇ ós »pun« ~ stsI. plъnъ (aII usp. skr. ti-pulo- »voIIk, op-
šIran«) Itd. Kod rIjočI kojo nIsu potvrdono u vodskom, rodovIto na-
IIazImo na očuvano Io. *I, usp. skr. plúṣ i- »buha« ~ stsI. blъxo, IIt.
blusò . NIjo noobIčno da rIjoč poput ono za »buhu« nIjo posvjodočo-
na u vodskom kao jozIku svotIh hImana (Burrow 19?3). I sanskr-
tu Ima I nošto posudonIca Iz najIstočnIjIh Indoar. dIjaIokata u ko-
jIma Io. *r, *I > l, pa odatIo u skr. uz róhi/o- »crvon« (~ ruJhirós),
takodor I lóhi/o-, a svo to proma Io. *h
1
rowd
h
-, to uz Izvorno rojyo/e
»obojon jo u crvono« I lojjo/e »sramI so« < »crvonI so (od srama)«
251
.
Isp. I stInd. tolnïho- »mravInjak« sa sokundarnIm l, proma stInd.
tornós »mrav«, Iat. fornīco, hrv. nrȃt < *morvь. I tako s obzIrom
na to da so u sanskrtu mogu naćI odrazI Io. *r I *I tIpIčnI za razno
Indoar. dIjaIokto, na mjostu Io. *r u stInd. naIIazImo I na r I na l,
a Isto tako na mjostu Io. *I u stInd. naIIazImo I na l I na r, tako da
nam stInd. sâm za so ugIavnom nIjo pouzdan za odrodIvanjo jo II
u Io. u kojoj rIjočI bIIo *r III *I. Ia Ipak, kako jo rIjočI s l od Io. *r u
sanskrtu jako maIo, naIdomo II na l u sanskrtu, možomo bItI prI-
IIčno sIgurnI da jo tu bIIo *I I u Io. Obrnuto pak no vrIjodI – naIdo-
mo II na r u skr., to jo jodnako tako mogIo bItI I Io. *r I Io. *I.
*w
ie. *weǵ
h
-/woǵ
h
- »vozItI« > stInd. tóho/i (av. toco
i
/i), grč. Iόχος >
ὄχος »koIa« (usp. stsI. tocъ), grč. pamfIIIjskI Icχέτω »noka donoso«,
Iat. uehō (⇒ tȅh/ōr, tehenȅn/on), stsI. tes/i, toci/i, IIt. tè ž/i, got.
go-uigon (ong. ueigh »odvagnutI«, njom. beuegen »pomaćI«), stIr.
fén »koIa« (*woǵ
h
no-), aIb. tjeJh »postavItI«
ie. *wert-/wort-/wt- »vrtjotI« > stInd. tór/o/i, grč. ῥατάνη »ku-
hača«, Iat. uer/ō (⇒ ter/ihólo), stsI. trь/ě/i, IIt. teïs/i »okronutI«,
got. uoírþon »postatI« (njom. uerJen), srIr. fer/es »vrotono«, toh. A
uor/- »bacItI«
251
MIado jo postanjo ovIh prIdjova sa sokundarnIm l očIto I po promjonama Jh > h I jy
> jj tIpIčnIma za prakrto (srodnjoIndIjsko jozIko).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
189
ie. *welh
1
-/wolh
1
- »htjotI, žoIjotI« > stInd. toros »žoIja, Izbor«
(av. tor- »bIratI, htjotI«), grč. λcίω, Iat. uolō, uelle ⇒(tolô n/ē r,
benetolȅn/on), stsI. tolě/i, IIt. tél/i, got. uiljon (ong. uill, njom. uo-
llen), arm. geł »Ijubav, Ijopota«, brot. guell »boIjo«
§ 56 Io. *w ostajo u načoIu nopromIjonjono u najvoćom broju jo-
zIka
252
, osIm u posobnIm sIučajovIma. Nošto jo drugačIjo sa mo u
grčkom. I grčkom jo Io. *w očuvano kao /w/ u mIkonskom, a po-
sIIjo so u grčkom pIšo znakom I kojI so zovo δίγαμμα »dvostruka
gamma« po obIIku
253
. Crčko jo I [w] poIako nostajaIo Iz svIh dIja-
Iokata, a prvo jo nostaIo u jonsko-atIčkom (no po motrIcI so vIdI da
jo δίγαμμα još bIIa prIsutna u HomorovIm opovIma Iako jo jē voć
tada najvjorojatnIjo bIIo nostaIo u žIvom jonskom govoru). I kIa-
sIčno jo doba I još dosta dobro posvjodočono u voćInI grčkIh dI-
jaIokata (osIm jon.-at. I IozbIjskoga), a u cakonskom jo (suvromo-
nom grčkom dIjaIoktu – nasIjodnIku dorskoga) očuvano do dana
današnjoga
254
. I jonsko-atIčkom I nostajo I na počotku rIjočI I Iz-
modu samogIasnIka – usp. grč. οἶκος < Ioῖ κος »kuća« (⇒ eholôgijo,
ehonô nijo), Iat. tīcus < Io. *woyk-, grč. νέος < νέIος »nov«, stsI.
notъ < Io. *nowos. I grčkom *w na počotku rIjočI u no posvo ja-
snIm uvjotIma
255
dajo spiri/us osper umjosto da sa mo nostano. To
so čosto dogada kada u rIjočI odmah zatIm stojI σ, usp. grč. ἕσucρος
~ Iat. uesper »vočor«, no tomu jo protuprImjor grč. ἄ στυ < Iάστυ
»grad« gdjo jo spiri/us lenis ( ), a no spiri/us osper ( ) Iako rIjoč Ima
σ, to prImjorIco rIjoč n. ἕδνα »vjončanI darovI« ~ vod. toJhü »mIa-
donka« (Io. *wod
h
-/wod-n-). No Ipak čInI so da jo *w > pravIIo ako
u rIjočI sIIjodI σ, što prImjorIco dokazuju rIjočI *wId-tōr [wIstōr]
256

»znaIac« > grč. ïστωρ »mudrac« (⇒ polihȉs/or), aII od Istoga korIjo-
na *woyd- »znatI« (usp. stsI. těJě/i, got. uoi/) > grč. οἶδα »znam«
(⇒ iJéjo) gdjo nIjo bIIo razvoja *dt > στ u rIjočI pa jo počotno *w
sa mo nostaIo. I nokIm jo sIučajovIma hak očIto bIo sokundaran, a
252
Troba prImIjotItI da so stsI., IIt., stInd. I av. odraz Io. *w pIšu grafomom <v>, a no
<w>. I načoIu <w> stojI za dvousnonI poIusamogIasnIk (kao u ong.), a <v> za IabIodontaI-
nI frIkatIv III aproksImant (kao u hrvatskom). Ðakako, to jo sa mo načoIno – na njom. so I
poIj. prImjorIco frIkatIvno /v/ pIšo dvostrukIm <w>, sIovonsko so <v> na kraju sIoga čIta
dvousnono, kao [w], a prasIavonskI jo sIgurno Imao *w.
253
IzgIoda kao Γ (γάμμα) aII s dvIjo vodoravno crtIco. Taj su znak uzoII £truščanI za
svojo /f/, a od toga zatIm postajo I IatInIčno <f>.
254
I cakonskom jo staro dvousnono [w] prošIo u frIkatIv [v] pa so pIšo kao <β> jor jo I
staro grčko β [b] u novogrčkom I cakonskom postaIo [v]. Stapanjo jo [b] I [w] u [v] u grčkom
voć počoIo u antIčko doba (SIhIor 1995: 183) u onIm dIjaIoktIma u kojIma staro [w] nIjo voć
bIIo nostaIo.
255
SIhIor 1995: 183.
256
I Io. *tt I *dt > *tst što so u grč., kao I u sIavonskom (usp. hrv. bôJen – bôJ-/i >
bôs/i), odražava kao *st (vIdI § 8?).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
190
u nokIm jo raznIm anaIogIjama nostao Iako bIsmo ga ondjo očokI-
vaII, prImjorIco u ἄ στυ vjorojatno anaIogIjom proma ἀ στóς »grada-
nIn« gdjo jo počotno I prIjo nogo što jo mogIo prIjoćI u /h/ nostaIo
zbog dIsImIIacIjo IαστIóς > ἀ στIóς > ἀ στóς. CIasovno skupIno s I
u grč. takodor nostaju na razno načIno
25?
.
I bsI. *w nostajo na počotku rIjočI u skupInama *wr- I *wI- (tzv.
Lidénov zakon), usp. stsI. lěsъ »šuma, drvo« (hrv. lijȇs) < Io.
*wIoykos (usp. stIr. flesc »prut«). Isto so dogada I u Iat., usp. Iat.
lāno »vuna« < *wIānā < Io. *wIh
2
noh
2
(stsI. tlъno).
I stIr. Io. *w (proko modufazo frIkatIvnoga [v]) pravIIno dajo f- na
počotku rIjočI (u prakoIt. još bIjašo *w-), usp. stIr. fer »čovjok« ~
Iat. uir (⇒ /rijun-tı rā/), IIt. týros < Io. *wIHros. I srodInI jo rIjo-
čI Io. I prakoIt. *w u stIr. IspaIo, Io. *doywos »bog« (stInd. Jetós, IIt.
Jiẽ tos) > gaI. Dīuo-rīx, koItIb. TeiuoreKis »božanskI voda« (Imo),
aII stIr. Jío »bog«. Iza zvučnIh jo sugIasnIka Ipak očuvano kao <b>
[v], usp. stIr. feJb »udovIca« < Io. *h
1
wId
h
owoh
2
(stsI. tъJoto), stIr.
norb »mrtav« < Io. *mrwo- (stsI. nrъ/tъ).
Io. so *w u armonskom pak odražava kao g (modufaza jo očIto bI-
Ia [gw] III [g
w
]), usp. arm. geł »Ijubav« < Io. *woIh
1
- III arm. e-gi/ <
Io. *wIdot »on vIdjo« (grč. cἶδc). I nojasnIm uvjotIma *w > t u ar-
monskom.
I aIb. *w ostajo očuvano na počotku rIjočI, usp. aIb. tjeJh; aIb. tje/
»na proIjoćo« < Io. *wot- (grč. ἔτος), a Inačo nostajo.
I Io. jo *w sasvIm sIgurno bIo dvousnonI poIusamogIasnIk (kao
ong. u), što jo očIto po tomo što jo to poIožajna, nosIogotvorna Ina-
čIca gIasa *u, I kao takav jo posvjodočon u dosta starIh Io. jozIka,
prImjorIco u grč. (I) I u Iat. (gdjo so I pIšo jodnakIm znakom kao
I samogIasnIk u), a I za prasIavonskI pouzdano znamo da jo Imao
upravo [w]. Ia Ipak, voć jo u vod., kako so čInI, dvousnono [w] proš-
Io u zubno-usnono tjosnačno [v], a ta jo promjona posIIjo zahvatI-
Ia I voćInu ouropskIh jozIka. Tako danas voćIna sIavonskIh jozIka,
osIm bjoIoruskoga (I sIovonskoga na kraju sIoga), Ima frIkatIvno
[v] kao odraz psI. *w. I hrvatskom takvo frIkatIvno [v] Imaju ča-
kavskI, kajkavskI I nokI štokavskI govorI, aII jo u drugIm štokav-
skIm govorIma (I u standardu) promjona zastaIa na poIa puta pa
Izgovor vIšo nIjo nI dvousnon, aII nIjo nI frIkatIvan, nogo jo /v/ Ia-
bIodontaInI aproksImant (Izgovara so dakIo boz frIkacIjo), a njogov
jo aIofon Isprod I Iza /o/ I /u/ upravo dvousnono [w] pa so prImjorI-
25?
V. vIšo u KIx 1992 I SIhIor 1995.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
191
co rIjoč tȗh u spontanu govoru Izgovara kao [wȗk], tȏl kao [wȏI],
a rȏt kao [rȏw]. LItavsko jo t danas takodor frIkatIvno, aIbansko
prImjorIco takodor, a I u IatInskom jo dvousnono [w] postaIo [v] u
posIjokIasIčno doba (I danas jo frIkatIvno u romanskIm jozIcIma).
Od gormanskIh jozIka sa mo ongIoskI čuva Io. dvousnono u (u opro-
cI proma frIkatIvnom t kojo nastajo od gorm. *ß I u posudonIcama),
dok su ga drugI gorm. jozIcI, prImjorIco njomačkI I švodskI, promI-
jonIII u frIkatIvno t. NIzozomskI pak na mjostu Io. *w Ima, kao I
štokavskI, IabIodontaInI aproksImant
258
(kojI čInI oproku s frIka-
tIvnIm t nastaIIm kao u ong. od gorm. *ß).
*y
ie. *HyuHs/HyowHs- »juha« > stInd. yüš, grč. ζωμός »juha« (s Io-
mIjonjom IarIngaIa, vIdI § 66), ζυ

μη »kvas«, Iat. iūs, stsI. juxo
259
,
IIt. jüšė, stIr. í/h (koIt. *yutā > kasnoIat. iu//o »čorba«), aIb. gjonë
»bIato«
ie. *yowHn- »mIad« > stInd. yúton-, yūn- »mIadIć«, Iat. iuuenis,
stsI. junъ »mIad« (hrv. jù nāh, jȕne), IIt. jóunos, got. juggs (ong. yo-
ung, njom. jung), gaI. Jotinc-illus (Imo)
ie. *yenh
2
tēr »jotrva« > stInd. yö/or-, grč. ἐνάτηρ, hom. cἰνάτcρcς
»jotrvo«, Iat. ioni/rix, ioni/rīcē s, stsI. ję/ry (hrv. jȅ/rto), IIt. jén/ė, C.
jén/ers, arm. ner, novofrIg. A. ιανατcρα
§ 57 Io. jo *y u dosta IndoouropskIh jozIka očuvano (no u vIšo jozI-
ka so gubI Izmodu samogIasnIka npr.).
I prakoItskom jo Io. *y bIIo očuvano. Isp. Io. *yownko- »mIad«
(stInd. yutośó-, Iat. iutencus »mIadunac«, got. juggs) > gaI. Iou-
on/u-corus (Imo), srvoIš. ieuonc, aII stIr. ooc. I stIr. so prakoIt. *y
gubI u svIm pozIcIjama, usp. još Io. *troyos »trI« (stInd. /róyos) >
stIr. /rí.
I aIbanskom so Io. *(H)y- na počotku rIjočI IzgIoda pravIIno odra-
žava kao gj- (usp. aIb. gjonë, ngjesh), Iako u nokIm sIučajovIma
možda dajo I c- (usp. goro aIb. cej). I srodInI rIjočI Ispada, usp. Io.
*troyos > aIb. /re.
Io. *y u srodInI rIjočI u armonskom nostajo, usp. Io. *troyos > arm.
ereh`, a Iza *r I *n dajo j. Odraz jo na počotku rIjočI kompIIcIran I
258
Tako jo u standardnom nIzozomskom I u sjovornonIzozomskIm dIjaIoktIma. Inačo
Izgovor u dIjaIoktIma jako varIra.
259
SIavonskI nagIasak (hrv. júho) kao da upućujo na *Hyows- a no na *HyowHs-.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
192
sporan (usp. MInshaII 1955); u nokIm sIučajovIma dajo na počotku
j- (možda zapravo sa mo od Izvornoga *Hy-7), usp. Io. *yuHr- > arm.
jur »voda«, IIt. jüro »moro«.
I grčkom jo razvoj, kao I kod Io. *w, voć po obIčaju nošto kompII-
cIranIjI. Izmodu samogIasnIkâ jo *y u grčkom IspaIo, kao I u Iat.,
stIr., aIb. I arm., usp. Io. *troyos (stInd. /róyos) »trI« > grč. τρcῖ ς
[trẹ s] gdjo [ẹ ] nastajo od -cc- nakon Ispadanja *y, Iat. /rē s takodor
s dugIm ē od -ee- nakon Ispadanja *y (usp. stIr. /rí, aIb. /re, arm.
ereh`). I mIkonskom jo modusamogIasnIčko *y još bIIo očuvano, no
no dosIjodno jor jo voć tada, čInI so, *y počoIo nostajatI u tom po-
Iožáju. KIasIčno grč. ι Izmodu samogIasnIka postajo uvIjok od sta-
rIjoga *-wy-, *-yy- III *-sy-, usp. hom. C. o-osnovâ -oιo < Io. *-osyo III
grč. ὠ ιόν »jajo« < Io. *h
2
ōwyom (hrv. jóje).
Odraz počotnoga Io. *y- I *Hy- u grčkom
Što so tIčo Io. gIasa *y, najkompIIcIranIjI jo I najspornIjI odraz Io. *y
na počotku rIjočI u grčkom. Voć jo od samIh počotaka Indoouropo-
IstIko prImjoćono da proma gIasu y- u ostaIIm jozIcIma u grčkom
stojo spiri/us osper, odnosno /h/ u nokIm rIjočIma, a ζ u drugIma.
IrImjorâ Ima otprIIIko Isto, pot-šost za svakI odraz, a tI so odrazI
no mogu nIkako objasnItI prImjorIco dIjaIokatnIm mIjošanjom za-
to što svakI korIjon pokazujo dosIjodno III počotno /h/ III ζ. Kjošo-
njo jo, kao I uvIjok u IndoouropoIstIcI, nadono u čom drugom nogo
u IarIngaIIma (Iako so svI s tIm no sIažu). NaImo, počotno jo grčko
/h/ nastaIo od Io. *y-, dok jo počotno grčko ζ nastaIo od Io. *Hy- (a
odraz so *Hy- u drugIm jozIcIma dakako stapa s odrazom *y-, tj.
*Hy- > *y-). To da bI od *Hy- nastaIo ζ I nIjo nozamIsIIvo s obzIrom
na to da zvučnI okIuzIvI u grčkom s *y daju ζ (vIdI doIjo). Možo so
zamIsIItI da bI I IarIngaII + *y daII takodor ζ-. NokI nas drugI po-
kazatoIjI takodor upućuju na to da bI grč. ζ- možda mogIo bItI od
Io. *Hy-, naImo kod korIjona kojI počInju sa ζ- u sanskrtu dakako
naIIazImo na počotno y- (I *y- I *Hy- bI u skr. daIo Isto), no Isprod
tIh korIjona čosto naIIazImo na noprodvIdIjIvo duIjonjo profIkasa
III čostIcâ Isprod njIh. Takvo so duIjonjo takodor možo objasnItI
IarIngaIIma jor onI duIjo prothodnI samogIasnIk kada Ispadnu u
zatvoronom sIogu (vIdI § ?4). Tako prImjorIco proma grč. ζcύγνυμι
»uprožom« naIazImo u stInd. yog-/yuj- Itd. Kada taj obIIk dobIjo au-
gmont, čostIcu koja so u stInd. (I grč. I arm.) dodajo Isprod prošIo-
ga vromona, taj so augmont, kojI jo Inačo kratak: o- (~ grč. ἐ- < Io.
*h
1
o), duIjI u ā- pa Imamo, rocImo, vod. 3. I. jd. aor. mod. öyuh/o što
so možo pravIIno IzvostI Iz Io. *h
1
o-Hyugto. IrotpostavI II so da jo
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
193
Io. korIjon bIo sa mo *yug-, a no *Hyug-, no možo so objasnItI to noo-
čokIvano duIjonjo u vodskom. Još jo jodna IndIcIja koja upućujo na
to da *Hy- dajo ζ- u grč. to što Isprod Io. *y- noma posvjodočonIh
prototskIh vokaIa. NaImo, IarIngaII su so na počotku rIjočI Isprod
sugIasnIka, dakIo u poIožaju *HC-, u grčkom vokaIIzIraII pa tako
od *h
1
C- u grčkom nastajo ἐC-, *h
2
C- > ἀ C-, a *h
3
C- > ὀC-. TakvI
so prototskI samogIasnIcI javIjaju još u armonskom I frIgIjskom, aII
u svIm ostaIIm jozIcIma nostaju. Isp. Io. *h
1
Ing
wh
us »Iagan« > grč.
ἐλαχύς, aII vod. roghúš (vIdI § ?6 za još prImjora). Tako bIsmo Isto
očokIvaII da I od Io. sugIasnIčkoga skupa *Hy- dobIjomo u grčkom
prototsko samogIaso + *y (kojo bI onda posIIjo dakako nostaIo), no
toga u grčkom noma. To nam takodor kazujo da so očIto nošto dru-
go dogodIIo s Io. skupInama *Hy-
260
. Sada ćomo IznIjotI gradu za
razvoj *y- > - I za razvoj *Hy- > ζ- u grčkom (osIm voć navodonIh
prImjora). I ostaIIm so Io. jozIcIma I Io. *y- I Io. *Hy- odražavaju
kao obIčno *y-.
Io. *yē k
w
r »jotra« > grč. ἧuαρ, vod. yohr´/ (av. yāhorə), Iat. iecur
Io. *yos »taj« > grč. ὅς, vod. yós (av. yō), stsI. i-že, jo-že, je-že, novo-
frIg. ιος
Io. *yoh
1
ro-/yoh
1
ro- »godIna, Ijoto« > grč. ὥρα »razdobIjo, godIšnjo
doba«, av. yorə »godIna«, got. jer »godIna« (ong. yeor, njom. Johr)
Io. *yaǵ- »štovatI« > grč. ἅγιος »svot« (⇒ hogiogrò fijo), stInd. yójo/i
Io. *yud
h
- »borItI so« > grč. υ σμῑ νη »bItka«, stInd. yuJh-
Io. *Hyugom »jaram« > grč. ζυγόν, stInd. yugón, Iat. iugun, stsI. igo,
IIt. jù ngos, got. juh, hot. iuhon; od gIagoIskoga korIjona *Hyowg- u
vod. 3. I. aor. mod. öyuh/o I 3. I. jd. Impofokta öyunoh što upućujo
na počotnI IarIngaI
Io. *Hyoh
3
s- »pojas« > grč. ζώνη (⇒ cóno), av. yās/o- »ȍ pasān«, stsI.
po-josъ, IIt. júos/i »opasatI«, aIb. n-gjesh »opasatI«
Io. *Hyos- »vrotI, kIjučatI« > grč. ζέω, vod. yos- »kuhatI«, stvnj. je-
son »pjonItI so« (ong. yeos/ »kvasac«), aIb. cej »kuhatI«
Io. *Hyow- > grč. hom. ζcιαί »krma, stočna hrana«, vod. yóto- »jo-
čam« (av. yoto- »zrno«), IIt. jô tos, na počotno *Hy- ukazujo vod.
sIožonIca sū-yótoso- »kojI Ima dobru travu/Ispašu« (Inačo jo pro-
fIks su- < Io. *h
1
su- »dobro« kratak)
260
Mogućo jo I da no dajo svakI IarIngaI + *y na počotku rIjočI ζ, nogo da prImjorIco to
daju sa mo *h
3
III *h
2
s *y, aII to jo zasada toško dokazatI.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
194
Io. *Hyoh
2
- > grč. ζῆ λος »Ijubomora« (⇒ Iat. cē lus ⇒ stfanc. gelos ⇒
ong. jeolous), hrv. jȃl, vod. yā-ton- »napadač«, stIr. ó(i)liJ »prȍ sī«
Io. *Hyorks »srna« > grč. ζόρξ, voIš. iurch »srndać«, 7stvnj. rȇho <
*raIχa- < *royko- (motatoza) < *yorko-
Crčka jotacIja
Io. *ty, *d
h
y, *ky, *ky (u grč. ¬ *ky), *k
w
y *g
h
y, *ǵ
h
y, *g
wh
y (grč.
bozvučnI okIuzIvI + *y) daju u kasnIjIm grč. dIj. ugIavnom Isto III
sIIčno odrazo
261
: σ/σσ/τ/ττ, ovIsno o poIožaju I dIjaIoktu, dok zvuč-
nI okIuzIvI + *y, *dy, *gy, *ǵy, *g
w
y I *#Hy- daju ugIavnom ζ
262
(III
δδ/δ). I mIkonskom u prvom sIučaju dobIvamo s, a u drugom c.
Isp. Io. *mod
h
yos »srodnjI« > stInd. nóJhyos, Iat. neJius, got. ni-
Jjis to grč. at. μέσος, hom. μέσ(σ)ος, bootIjskI μcττος.
SLOCOTVOKNI SONANTI
§ 58 Io. su sIogotvornI sonantI *m, *n, *I, *r ugIavnom promIjonjo-
nI u svIm Io. jozIcIma. NjIhovI so odrazI mogu podIjoIItI na čotIrI
vrsto:
1) odraz ostajo sIogotvornI sonant (*K > K) ‒ sa mo Io. *r, *I > stInd.
r
2) odraz dobIva samogIasnIk Isprod sonanta (*K > VK) – npr. Io.
*K > bsI. *IK/uK, gorm. *uK
3) odraz dobIva samogIasnIk Iza sonanta (*K > KV) – npr. Io. *r,
*I > aIb. ri, li
4) odraz postajo nokI samogIasnIk (*K > V) – npr. Io. *m, *n >
IIr. o, aIb. o, grč. α
Najčošća jo druga varIjanta. OsIm toga, po odrazIma *m, *n, *I,
*r jozIko možomo podIjoIItI na onē u kojIma so sva čotIrI sonanta
odražavaju po Istom obrascu (prImjorIco bsI. I gorm.) I na onē u ko-
jIma so po jodnom obrascu odražavaju nosnI sonantI (*m, *n), a po
drugom IIkvIdo (*I, *r). Za drugI tIp jozIka usp. npr. Iat. u kojom
*m, *n > en, en, a *I, *r > ol, or. I svIm so jozIcIma podudaraju u
obrascu odrazI nazaIa I odrazI IIkvIda zasobno. Noma jozIka u ko-
jom bI prImjorIco *m razvIIo jodan prototskI samogIasnIk, a *n no-
kI drugI.
261
Za pojodInostI v. KIx 1992: 90-91.
262
I kIasIčnom so grčkom ζ IzgovaraIo kao [zd], a tok jo u posIjokIasIčnom grčkom to
[zd] pojodnostavIjono u [z] kako so ζ danas tradIcIonaIno čIta. Vjorojatno jo [zd] nastaIo od
starIjoga [dz ] tj. [ʒ], a to od nokakva [(] III sIIčno.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
195
*
ie. *de(t) »dosot« > stInd. Jóśo (av. Joso), grč. δέκα (⇒ Jehò ne/or,
JehóJo), Iat. Jecen (⇒ Jè cē nbor), stsI. Jesę/ь, IIt. Jẽ šin/ (Iatv. Je-
sin/, stprus. Jessin/s »dosotI«), got. /oíhun (ong. /en, njom. cehn),
stIr. Jeich
n
(gaI. δcκαντ-), arm. /osn, toh. B śoh
ie. *tom »sto«
263
> stInd. śo/ón (av. so/ən), grč. ἑ-κατόν
264
, Iat.
cen/un (⇒ cen/ine/or), stsI. sъ/o (nopravIIan odraz, umjosto očo-
kIvana *sęto
265
), IIt. šin/os (Iatv. sin/s), got. hunJo (ong. hunJreJ,
njom. hunJer/), stIr. cé/ (koItIb. KonTon, gaI. con/o-, voIš. con/,
brot. hon/), toh. B hon/e
ie. *g
w
tis »hodanjo, koračanjo« > stInd. gó/iš »put«, grč. βάσις
»hod« (⇒ bóco), Iat. con-uen/us »sastanak, skupštIna« (⇒
hontè ncijo), got. go-ounþs »skupštIna«
*
ie. *mtis »mIsao« > stInd. no/íš (av. no
i
/i-), grč. ἀ υτόματος »samo-
voIjan« (⇒ ou/ônā/, ou/ôno/shī), Iat. nē ns, nen/is (⇒ nè n/ālon,
nen/oli/ē /), stsI. po-nę/ь, IIt. nin/is, got. go-nunþs (ong. ninJ)
ie. *new »dovot« > stInd. nóto (av. noto), grč. ἐννέα < *ἐννέIα
266
,
Iat. nouen (⇒ nô tē nbor) < *nouon (anaIogIjom proma sep/en »so-
dam«, Jecen »dosot« gdjo jo -n otImoIoško, usp. faIIsk. neten), stsI.
Jetę/ь < *novętь (anaIogIjom proma Jesę/ь)
26?
, IIt. Jetiñ /os »dovo-
tI« (stprus. neuin/s), got. niun < *nIwun (ong. nine, njom. neun),
stIr. noí
n
, arm. inn
ie. *h
3
nom »Imo«
268
> stInd. nöno (av. nāno), grč. ὄ νομα (⇒
ononò s/iho, onono/opéjo), Iat. nōnen (⇒nȍninālon, noninò /īt
Itd.), hot. lānon < *nāman (razjodnačavanjo *n-m > l-n)
263
Io. *kmtom, što jo odražono u svIm Io. jozIcIma, nastajo sasvIm sIgurno od starIjoga
*dkmtom, što jo IzvodonIca od Io. *dokm(t) »dosot«
264
Iočotno ἑ- u grčkom nIjo jasno.
265
Možda jo posrIjodI razjodnačavanjo *m-m > *Ø-m, *kmtom > *sumtam > *sutam >
*suta > sъ/o.
266
Nojasno jo počotno ἐ- I dvostruko -νν-.
26?
ZanImIjIvo jo da so bIIjka koja so na Iat. zovo nonenorio u hrv. uz Jetè silj zovo I
netè silj III netè sinje što bI ovontuaIno mogIo bItI staro.
268
KokonstrukcIja jo ovo rIjočI sporna, nokI rokonstruIraju *h
1
- umjosto *h
3
- zbog grč.
Iakonskog Imona ᾿Ενυμα-κρατίδας (na *h
3
osIm grč. ὄ νομα ukazujo I arm. onun), a nokI sro-
dIšnjo *-oh
3
- umjosto *-o- zbog duIjIno u srodnjonIzozomskom noenen, što nIjo protjorano
uvjorIjIvo, I duIjIno u Iat. nōnen koja Iako možo bItI anaIogIjom – cog-nōnen »prozImo«
proma co-gnōscō »znatI« < Io. *ǵnoh
3
-. Na drugI bI IarIngaI u korIjonu mogII upućIvatI I nokI
podatcI Iz sIavonsko akcontuacIjo (tj. mogućnost da sIav. *jьmę Ima akut na korIjonu), no
to jo takodor sporno. Što so tIčo duIjIno u stInd., ona bI mogIa nastatI I od Io. *o po Brugma-
nnovu zakonu. Za dotaIjnIju raspravu o Io. rIjočI za »Imo« vIdI Stubor 1998: 53-59.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
196
I IIr. so Io. *m I *n odražavaju kao o (Isto kao u grčkom I aIb.), usp.
stInd. gó/iš, no/íš (av. no
i
/i-). Kazvoj jo vjorojatno tokao otprIIIko
ovako *N > *
a
N > *ą > o.
I grčkom, kao I u IIr. I aIb., Io. *m I *n daju α, usp. grč. βάσις,
-ματος. BIt ćo da so ova promjona dogodIIa noovIsno u ovIm trIma
jozIcIma promda so na prvI pogIod čInI fonotskI maIo čudnom. I
mIkonskom so, IzgIoda, nakon IabIjaIa kao odraz *m I *n javIja kat-
kada o umjosto o, no no posvo pravIIno, usp. mIk. pe-no/pe-no ~
σuέρμα »sjomo« (⇒ spȇrno). CIas so o javIja u brojovIma u nokIm
grč. dIjaIoktIma umjosto α, usp. arkadIjskI δέκο »dosot« to arkadIj-
skI, IozbIjskI δέκοτον, mIk. Je-ho-/o »dosotI«, ark. hcκοτόν »sto«. To
jo vjorojatno anaIogIjom proma dosotIcama na -κοντα a no gIasov-
nIm putom (KapovIć 2003b).
I IatInskom su so Io. *m I *n odrazIII kao en, en, usp. Iat. Jecen,
C. nen/is. IosIIjo so en možo promIjonItI u en Isprod npr. donta-
Ia
269
, usp. -uen/us umjosto *-uomtus III en u en Isprod IabIjaIa.
Isprod -nC- u Iat. svako e I o daju i I u (vIdI § 6?, § 68) pa tako I ov-
djo, usp. Io. *(d)wIdkmtIh
1
2?0
»dvadosot« (stInd. tiṃ śo/i-) > (no baš
posvo pravIIno)
2?1
*wīgomtī > *wīgontī > Iat. uīgin/ī.
I bsI. Io. *m I *n daju *Im, *In III *um, *un, što jo očuvano u IIt.
(Jẽ šin/, Jetiñ /os), dok u sIav. *Im, *In pravIIno daju ę (Jetę/ь,
Jesę/ь), kao I svakI prodnjI samogIasnIk + nazaI u zatvoronom sIo-
gu, a bsI. *um, *un daju sIav. ǫ, kao I svakI stražnjI samogIasnIk +
nazaI u zatvoronom sIogu (vIdI § 54). Isprod samogIasnIka, dakIo
u otvoronom sIogu, bsI. *IN/uN dajo sIav. *ьN/ъN, usp. Io. *tnh
2
u-
> stsI. /ьnъhъ. Isp. I stsI. pę/i < *pьntI, aII pьnǫ (hrv. cò -pē /i, cȁ -
pnē n). Za koIobanjo Izmodu *IN I *uN vIdI § 60.
I gorm. Io. *m I *n daju *um, *un (kao jodna varIjanta bsI. odra-
za), usp. got. go-ounþs, go-nunþs. Sokundarno un možo postatI
un na kraju rIjočI (/oíhun) III Isprod dontaIa (hunJo).
I koItskom Io. *m I *n daju *am, *an, usp. koItIb. KonTon (on >
on Isprod dontaIa). I gaIskom umjosto pravIIna odraza oN (usp.
gaI. δcκαντ-, con/o-) naIIazImo I na sporadIčno eN/iN, usp. proma
Io. *b
h

h
nt- »vIsok, voIIk« (stInd. brhon/-) u gaI. Imo Brigon/-, aII
I BriginJ-oni, to gaI. A. jd. no/eren »mator« < Io. *moh
2
torm. ČI-
nI so da jo voć u prakoItskom *aN Isprod okIuzIvâ, *s, *n I na kra-
269
To jo jodnostavno pItanjo jodnačonja po mjostu tvorbo I tIpIčno jo za gotovo svo jozIko.
2?0
Broj jo Izvodon od *dw- »dva« (Io. *d(u)woh
1
) I dvojIno broja »dosot« (*dokmt) ‒ *-Ih
1

jo dvojInskI nastavak. Iočotno jo *d- bIIo IspaIo voć vjorojatno u Io.
2?1
Ispadanjo *-d- duIjI prothodno *-I-, a *k > *k so ozvučava Isprod *m.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
19?
ju rIjočI možda bIIo fonotskI zapravo ostvarIvano kao [æN]. Oda-
tIo *-æm# > -en# u gaI. (no/eren), to koIobanjo u pIsanju u sro-
dInI rIjočI. I brItskom jo I koItIborskom *æN vraćono u *aN (usp.
koItIb. KonTon, voIš. con/). I stIr. jo razvoj nošto kompIIcIranIjI;
ondjo koIt. *aN [æN] /-okI., *s, *n dajo é nastaIo duIjonjom u nado-
knadu za Ispadanjo nazaIa (*æNC > *oNC > éC), usp. stIr. cé/ »sto«
proma voIš. con/, stIr. Jé/ »zub« proma voIš. Jon/ (Io. *h
1
dnt-, Iat.
Jē ns, Jen/is). KoIt. *æN dajo *IN u stIr. Isprod *g, usp. stIr. ingen
»nokat« < Io. *h
3
ng
wh
- (Iat. unguis), to Isprod *d I *b ako Iza njIh nI-
jo *a/ā/o, usp. stIr. ingnoJ »noobIčan« < Io. *nǵnh
3
tos »nopoznat«
(Iat. ignō/us), aII stIr. lonJ »zomIja« < Io. *Indoh
2
(usp. gaI. *Iandā
⇒ franc. lonJe »pjoščara«, stprus. A. linJon »doIInu«, stsI. lęJino,
got., ong. lonJ)
2?2
.
VIšo pokazatoIja upućujo na to da su Io. *m I *n bIII očuvanI u pra-
anatoIIjskom (MoIchort 1994: 55). I hot. su pak onI daII, kao u
koItskom, on I on (lānon).
I armonskom, kao I u hot. I koItskom, Io. *m I *n daju on I on.
I aIbanskom, kao u grč. I IIr., Io. *m I *n daju o, usp. aIb. sh/o-/ë
»sodam« < *s(p)ta- < Io. *soptm (stInd. sop/ó), aIb. ngoh »IćI« < Io.
*g
w
mskoh
2
(Iat. ueniō »doIazIm«, stInd. goccho/i »kora čā«).
I pratoharskom so, kao I u gorm. (I djoIomIčno u bsI.), Io. *m I *n
odražavaju kao *um I *un. To *u zatIm posIIjo pravIIno dajo toh.
*ä, usp. Io. *kmtom »sto« > toh. *kumto > toh. B hon/e. Na apsoIut-
nom počotku rIjočI, Io. *m I *n dajo *om, *on u pratoh., a zatIm *o >
e kao I obIčno (vIdI § 68). Isp. od Io. *n- »no-« (stInd. o-, grč. ἀ -, ong.
un-, Iat. inC- Itd.) > toh. B e(n)-.
*
ie. *wk
w
os »vuk« > stInd. tr´hos (av. təhrhō), stsI. tlъhъ < *vьIkъ,
IIt. tiÏhos (Iatv. tı lhs, Iatv. st. tulhs, jatv. uułhs), got. uulfs (ong
uolf, njom. Wulf), aIb. ulh
2?3
, stIr. olc »Ioš«, hot. uolhu(u)o- »Ioš«
2?4

(Iuv. uoluo- »Iav«)
2?2
Isp. McCono 1996. NokI pak ovdjo rokonstruIraju Io. *InHd- (Дыбо 200?b).
2?3
I grč. jo I Iat. zbog tabua *wIk
w
os > *Iuk
w
os (zamjona *w I *I), no Iat. bI odraz zapra-
vo trobao ImatI c III ou, a no p, a grč. bI trobao ImatI u, a no κ. NokI smatraju da u sIučaju
got. uulfs I Iat. lupus nIjo rIjoč o noovIsnIm InovacIjama (poznato *x
w
> f u gorm.; vIdI § 4?
za objašnjonjo utjocajom drugIh dIj. u Iat. III tabuom), nogo da to rIjočI zapravo nastaju od
Io. varIjanto *wIpos s *p umjosto *k
w
, od čoga onda I hot. ulippono-, arm. goyl (*p u arm.
Ispada, vIdI § 40).
2?4
IzgIoda da jo Io. ImonIca *wIk
w
os »vuk« nastaIa poImonIčonjom starIjoga prIdjova
*wIk
w
os »Ioš«, a odraz so toga staroga prIdjova osIm u hot. I stIr. vIdI I u stInd. trhó-/ā/-
»pogIboIj«. Na poImonIčonjo možda ukazujo I nagIasak povučon na prIjovojnu praznInu
(vod.tr´hos, grč. λύκος) kod ImonIco za što Ima I drugIh prImjora, usp. stInd. hršṇ ós »crn«
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
198
ie. *mdus »mok« > stInd. nrJúš, grč. βλαδύς »mok« (grč. pravIIno
*mI- > βλ-), ἀ -μαλδυ

νω »umokšavam«, Iat. nollis < *moIdwIs, ong.
nol/en »otopIjon«
2?5
ie. *pth
2
us »šIrok, ravan« > stInd. prṭhúš, grč. uλατύς (⇒ Plȁ/ōn),
gaI. li/ono- (stIr. le/hon < *IItano-)
*
ie. *mt- »mrtav, smrt« > stInd. nr/ós »mrtav« (av. nərə/ō), grč.
ooI. βροτός »smrtan« (grč. pravIIno *mr- > βρ-), Iat. nors, nor/is
»smrt« (⇒ nor/oli/ē /), nor/uus »mrtav«, stsI. nrъ/tъ < *mьrtvъ,
sъ-nrь/ъ < *sъ-mьrtь, IIt. nir/is »smrt«, ong. nurJer »ubojstvo«,
arm. norJ »čovjok« < *»smrtnIk«, stIr. norb < *mr-wo-
ie. *h
2
tos »modvjod« > *h
2
tos (promotanjo)
2?6
> stInd. r´hšos
(av. orəšō), grč. ἄ ρκτος (⇒ Arh/ih), Iat. ursus < *orksos, IIt. irš/tò
»modvjodI brIog«, stIr. or/, hot. ʨor/oggo-, arm. orj, aIb. ori
ie. *k
w
mis »crv« > stInd. hr´niš, stsI. črьtь < *čьrvь (sa sokundar-
nIm t, usp. stsI. črьnьnъ »crvon«, sIn. čȓ n), IIt. hirnis, stIr. cruin,
aIb. hrinb ~ ie. *wmis > got. uoúrn (ong. uorn, njom. Wurn)
2??
§ 59 Io. *r I *I daju u stInd. r, usp. stInd. tr´hos, nr/ós, a u avostIč-
kom ərə, usp. av. nərə/ō. I sanskrtu sa mo jodan korIjon Ima sIo-
gotvorno l, a to jo gIagoI hlp- »ukIapatI so, podvrgnutI so, urodItI«
čIja otImoIogIja nIjo sIgurna. I vod. jo to hr´p-, a u av. həhrp- »tIjoIo,
obIIk« što so onda povozujo s Iat. corpus »tIjoIo« (Io. *krp-) pa jo to l
po svoj prIIIcI sokundarno. Svako jo Io. *I daIo r u IIr.; tu noma IznI-
maka I razIIka po dIjaIoktIma kao kod nosIogotvornoga *I.
I grčkom jo odraz sIogotvornIh IIkvIda prIIIčno kompIIcIran. Ira-
grčkI jo očIto još Imao Io. stanjo, sa zadržanIm sIogotvornIm sonan-
tIma, s obzIrom na razIIčIto odrazo u dIjaIoktIma: u jonsko-atIč-
kom I sjovorozapadno-dorskom αK/Kα (usp. βλαδύς, aII ἀ μαλδυ

νω,
Io. *krd- »srco« > at. καρδίᾱ , hom. κραδίη
2?8
⇒ horJiolôgijo), u ar-
kadIjsko-cIparskom οK (cIp. κόρζα »srco«), u ooIskom Kο (usp. ooI.
(~ stsI. črьnъ) : hr šṇos »crna antIIopa« (MatasovIć 2004: 8?). IstI so značonjskI pomak možo
vIdjotI u gorm., usp. stnord. torgr »zIočInac; vuk« (švod. torg »vuk«), aII stong. ueorg »zIo-
čInac, razbojnIk; čudovIšto; Ioš« što jo otImoIoškI srodno sa stsI. trogъ »noprIjatoIj«, stprus.
uorgon »patnja, zIo«, IIt. toïgos »jad«.
2?5
Isp. I stsI. nloJъ < *moId-.
2?6
IonotskI so *h
2
rktos ostvarIvaIo kao *h
2
rkþos (vIdI § 8?).
2??
Ova dva Io. korIjona vjorojatno Imaju vozo. Isp. za drugI još I IIt. toïnos »kukac,
komarac«, Iat. uernis < *wormIs. Obojo od Io. *worm- (Iat. možda I *wrmIs > *wormIs >
uernis).
2?8
Isp. I pamfIIIjskI κορζια.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
199
βροτός). ČInI so da jo odraz u ooI. drugotan I da jo nastao naknad-
no od starIjoga Kα, odnosno da jo svako α Iza ρ u ooI. prošIo u o
2?9
.
NažaIost, praktIčkI jo svako ρα u ooI. bIIo od sIogotvornoga *r jor jo
fonom *a u Io. bIo jako rIjodak (vIdI § 39, § ?0), a *rH jo davao nošto
sasvIm drugo u grč. (vIdI § 62). NI stanjo u jonsko-atIčkom s odra-
zom αρ/ρα nIjo baš najjasnIjo jor nIjo sIgurno kada kojI odraz do-
IazI. KIx (1992: 65) mIsII da jo na počotku rIjočI pravIIan odraz ρα
(dakIo hom. κραδίη), dok bI at. καρδίᾱ bIIo tvorono anaIogIjom pro-
ma hom. κῆ ρ (~ hot. hīr). Isp. još I Io. *krtus (got. horJus) > grč.
κρατύς »moćan«, aII suporIatIv κάρτιστος uz κράτιστος. MIkonskI
jo općI odraz Io. *r bIo /or/ kao u ark.-cIp., usp. mIk. /o-pe-co //or-
peco/ »stoI« proma at. τράucζα (⇒ /r peco), no u dvjoma so rjočIma
javIja I odraz /ro/, a u jodnoj I /ar/, usp. mIk. uo-ro-ne-jo /wronoIa/
»janjoćo« ~ at. ἀ ρήν (*Iρή ν) »ovca, janjo«, mIk. /u-ho-/o-si /t
h
uga-
tarsI/ »kćorIma« ~ at. dIj. ßυγατράσι (KapovIć 2003b).
I IatInskom Io. *r I *I daju or I ol (nor/uus, nollis). ČInI so da u
Iat. sIogotvornI sonantI na počotku rIjočI daju no, no, lo, ro, usp.
Io. *Iop- »kamon« > grč. λέuας, *Ip- > Iat. lopis (⇒ lopiJȃrij); Io.
*moǵh
2
»voIIk« > grč. μέγας (⇒ nego-), *⇒ǵ(h
2
)-no- > Iat. nognus
(⇒ nò gno/). Isto vrIjodI I ako jo prIjo sIogotvornoga sonanta na po-
čotku *s III *h
1
, usp. Io. * h
1
nok- »nosItI« > stsI. nes/i, *h
1
nk- > Iat.
noncīscor »nadom«; Io. *smok- »brada« > stInd. śnośru-, stIr. sne-
ch, *smksIoh
2
> *maksIā > Iat. nālo Itd.
280
I bsI. Io. *K > *IK/uK što jo očuvano u IItavskom (tiÏhos, hirnis),
dok jo u sIavonskom od toga nastaIo *ьK/ъK. I stsI. su so tI sIjodo-
vI, kao I u hrvatskom, voć pomIjošaII s *Kь/Kъ < *KI/Ku Izgovara-
jućI so opot kao sIogotvorno r, odnosno l. To so sIogotvorno IIkvIdo
u stsI. nodosIjodno pIšu kao rъ/rь odnosno lъ/lь boz obzIra na otI-
moIogIju, usp. stsI. nrъ/tъ < *mьrtvъ, tlъhъ < *vьIkъ kao I hrъtь
< *krъvь I plъ/ь < *pIъtь »pȕt«. I ruskom so čuva razIIka Izmodu
*ъ/ьr I *rъ/ь, usp. rus. cépдцe < *sьrdьco, aII кровь < *krъvь (u
rus. *ъ > o, a *ь > e u jakom poIožaju, vIdI § 61) proma stsI. srъJьce
¬ hrъtь. I hrvatskom so obojo odražava kao r, aII so razIIka čo-
sto možo vIdjotI u duIjInI ‒ *ъ/ьK jo dvogIas pa dajo u načoIu dug
odraz (ako jo u rIjočI uopćo moguća duIjIna), dok jo *Kъ/ь obIčan
sIIjod sugIasnIka I kratkIh *ъ/ь pa jo odraz kratak, usp. hrv. C.
hȑ ti < *krъvI, aII C. bȓ ho < *bъrka. SIogotvorno starohrvatsko *I
< *ь/ъI, *Iь/ъ dajo u standardu u (tlh > tȗh), a u govorIma so mo-
2?9
Isp. Thumb & Schoror 1959: 55.
280
V. MatasovIć 199?a: 85-86.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
200
žo razvItI I samogIasnIk Isprod l (dIj. tȃlh Itd.), u kajk. zatvorono ọ
(tọ h) Itd. Za bsI. koIobanjo *IK/uK vIdI § 60.
I gorm., kao I kod sIogotvornIh nazaIa, Io. sIogotvorno IIkvIdo do-
bIvaju popratno *u, dakIo odrazI su *ur I *uI. I got. su odrazI oúr
I ul zbog pravIIa po kojom so u got. u Isprod r, h I ƕ otvara u oú [o]
(vIdI § 61), usp. got. uulfs, uoúrn. Isp. got. þoúrs/ei »žoda« proma
stong. þurs/ (ong. /hirs/) < Io. *trs-.
I koItskom so Io. *r I *I odražavaju kao *rI I *II (usp. aIb.) Isprod
okIuzIva I *m, aII kao *ar I *aI u ostaIIm sIučajovIma, usp. gaI. li-
/ono-; stIr. cruin; stIr. criJe »srco« < Io. *krd-; stIr. -ri/h »zaIjov«,
gaI. -ri/un < Io. *prtu- (Iat. por/us »Iuka«, av. pərə/u-, ong. forJ),
aII stIr. norb; stIr. corr »koIa«, gaI. corros < Io. *krso- (Iat. currus);
stIr. /or/ »suša, žoda« < Io. *trs- (stInd. /ršṇā- »žodan«, av. /oršno-,
got. þoúrs/ei, ong. /hirs/).
I praanatoIIjskom su Io. *r I *I još bIII očuvanI, a u hotItskom so
odražavaju kao or I ol, usp. hot. ʨor/oggo-; hot. uā/or »voda« < Io.
*wodr, hot. heššor »ruka« < Io. *ǵ°osr Itd. Ða jo ovaj hotItskI razvoj
posIjoopćoanatoIIjskI, vIdI so po IuvIjskom I paIajskom u kojom so
uz najčošćI odraz or javIja I odraz ur (MoIchort 1994).
I armonskom jo, kao I kod nazaIa, odraz or, ol, usp. norJ, orj.
I aIbanskom so Io. *r I *I odražavaju kao ri I li, usp. aIb. hrinb;
aIb. Jri/hë »zrnjo« < Io. *ǵ
h
rd- (Iat. horJeun »jočam«, njom. Cer-
s/e). Io. pak *wI u aIb. dajo ul, usp. aIb. ulh, dok *r na počotku rIjočI
(tj. posIIjo IarIngaIa jor *r no možo bItI na počotku u Io., vIdI § 85),
IzgIoda, dajo or, usp. aIb. ori.
Io. so *r I *I odražavaju u toh. kao I *m I *n ‒ dobIvaju *u > *ä prI-
jo sobo, usp. toh. B porhore < Io. *b
h

h
- »vIsok« (stInd. brhon/-, av.
bərəcon/-, Iat. for/is »jak«, hot. porhuš, arm. borjr Itd.).
IrobIom bsI. odraza Io. *m, *n, *I, *r
§ 60 IrobIom jo odraza Io. sIogotvornIh sonanata u bsI. jodna od
vjočnIh zagonotaka IndoouropoIstIko. Inatoč mnogIm toorIjama,
dosada još nIjo nadono zadovoIjavajućo rjošonjo. SIogotvornI so so-
nantI u bsI. odražavaju dakIo I kao *IK (čošćo) I kao *uK (rjodo).
Kao odraz Io. prIjovojnoga stupnja praznIno *K u bsI. u načoIu na-
IazImo *IK, dok so *uK javIja u IzoIIranIm korIjonIma – u onIma
kojI no pokazuju prIjovoj, odnosno, kojI so javIjaju sa mo u praznI-
nI. Za prvo usp. stsI. nrě/i < *mortI (punIna *o) : nori/i (punIna
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
201
*o), hrv. unóro/i (duIjIna *ō), stsI. nьrǫ »mrom« (praznIna *Ø),
IIt. niï/i »mrIjotI«, norin/i »morItI« s očokIvanIm *Ir, a za dru-
go hrv. gȑ lo, rus. гópлo < *gъrdIo, IIt. gurhlỹ s s *ur kojo no poka-
zujo drugIh prIjovojnIh IIkova u korIjonu. No odraz so *IK daka-
ko javIja I kada rIjoč noma drugIh prIjovojnIh obIIka – usp. stsI.
jęcyhъ, stprus. insuuis < Io. *(d)nǵ
h
uh
2
(got. /uggo, ong. /ongue).
Čosto so I u Istom korIjonu u bsI. naIdo na jodan odraz u jodnom jo-
zIku, a na drugI u drugom, usp. stsI. /ьnъhъ, aII strus. тънъкъ (Io.
*tnh
2
u-); hrv. /ȓ g, rus. торг < *tъrgъ, IIt. /uïgus, aII Iatv. /irgus,
stsI. /ьno, aII Iatv. /unso »tama« (Io. *t⇒H-); stsI. /ysęš/i, stprus.
A. mn. /ūsin/ons, aII stsI. /ysǫš/i (hrv. /ȉsućo), IIt. /ühs/on/is (~ got.
þūsunJi, ong. /housonJ, njom. /ousenJ). I-odrazI u bsI. u načo-
Iu uvIjok mogu bItI sokundarnI zbog utjocaja prIjovoja (obIčan bsI.
prIjovoj bIjašo *oK/oK : *ē K/ōK : *IK).
*i
ie. *h
1
esmi »josam« > stInd. ósni (av. ohni), grč. cἰ μί, stsI. jesnь,
stIIt. esni, hot. ē šni
ie. *din- »dan« > stInd. Jínon, Iat. nūn-Jinoe »dovotI (sajmonI)
dan«, stsI. Jьnь, aIb. Ji/ë < *dIn-të
ie. *melit »mod« > grč. μέλι, C. μέλιτος, got. niliþ, hot. nili//-
*u
ie. *snusos »snaha« > stInd. snušö, grč. hom. νυός, Iat. nurus, stsI.
snъxo, stvnj. snur (njom. Schnur, stong. snoru), arm. nu, aIb. nuse
ie. *d
h
ugh
2
tēr »kćI« > stInd. Juhi/ö (av. JugəJor-), grč. ßυγάτηρ,
osk. fū/ír
281
, stsI. Jъš/i (hrv. hćȋ < *dćI), IIt. Juh/e, got. Joúh/or
(ong. Jough/er, njom. Toch/er)
282
, gaI. Jux/ir, arm. Jus/r
ie. *supnos »san«
283
> paII supino-, grč. ὕuνος, stsI. sъnъ, aIb.
gjunë, toh. B ṣ pone
§ 61 Io. su *I I *u ostaII nopromIjonjonI u svIm Io. jozIcIma, osIm u
stsI. gdjo daju ь I ъ to u toh. gdjo daju o (aII jo sugIasnIk Isprod o od
staroga *I paIataIIzIran; vIdI § 51).
281
Ðugo -ū- zbog Ispadanja *-γ- < *-gh
2
-. I Iat. jo ova rIjoč nostaIa.
282
I gorm. jo I bsI. IarIngaI rano Ispao pa jo *d
h
ugh
2
tē r daIo *d
h
ugtē r > *d
h
uktē r, usp.
IIt. Juh/e, got. Joúh/or s odrazom Io. *k, a no *g.
283
Ðruga jo varIjanta ovo rIjočI, *swopnos »san«, odražona prImjorIco u stInd. stópnos I
Iat. sonnus.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
202
I sIav. dakIo Io. *I > ь (jor), a Io. *u > ъ (jor). ZajodnIčkI so zovu je-
roti III poluglosi. SIav. su ь I ъ bIII roducIranI gIasovI (odatIo I Imo
poluglosi), vjorojatno »švaoIIkI« (sIIčnI [ə]) s tIm da jo ь bIIo noka-
kvo prodnjo šva, a ъ stražnjo – sIIčno kao rumunjskI ă I ô/î. I pra-
sIavonskom su, oko 600. godIno, tI gIasovI bIII još pravo *I I *u, što
so vIdI po posudonIcama u sIav. (usp. Iat. citi/ā/e- [kIvItāto-] > psI.
*KIbItāt-
284
> *Cьbьtatъ > hrv. st. Cop/o/, danas Cò t/o/) I Iz sIav.
(usp. psI. *gardIkI > grč. toponIm Γαρδίκι, a posIIjo psI. *gardIkI >
stsI. groJьcь, hrv. gróJoc, usp. psI. *stIkIa > rum. s/iclă, a posII-
jo *stIkIa > stsI. s/ьhlo, hrv. s/ò hlo) Itd. I po bIIjožonju sIav. rIjočI u
InojozIčnIm IzvorIma. I sIavonskom su jorovI nakon nokoga vro-
mona u sIabIm poIožajIma počoII nostajatI u svIm sIavonskIm jozI-
cIma
285
. IoIugIasI su bIII jakI sa mo kada jo u sIogu Iza njIh doIazIo
još jodan poIugIas, npr. u rIjočIma Jьnь III sъnъ. Tu jo prvI poIu-
gIas bIo jak pa jo vokaIIzIran u sIav. jozIcIma, a drugI jo bIo sIab pa
jo nostao (hrv. Jȃn, sȁ n). I rIjočI jo /ъho poIugIas bIo sIab, jor nIjo
bIIo drugoga u sIogu Iza njoga, pa jo otpao (hrv. /hȍ ). To so pravI-
Io katkada nazIva Havlíkov zakon
286
. Na kraju su rIjočI poIugIasI
uvIjok IspaII. I nokIm su so sIavonskIm jozIcIma vokaIIzIranI po-
IugIasI (dakIo poIugIasI u jakIm poIožajIma) razIIčIto odrazIII – prI-
mjorIco jakI *ь dajo e, a jakI *ъ dajo o u ruskom I makodonskom.
I hrvatskom su I jakI *ь I jakI *ъ daII prvo *ə, a zatIm o (u stand.
jozIku)
28?
. Isp. hrv. Jȃn, sȁ n, aII rus. день
288
, сон, mak. ден, сон.
I hrv. so to o Ipak čosto razIIkujo od staroga *a kojo Isto dajo o
po duIjInI jor jo o kao odraz poIugIasa u hrv. u načoIu kratko, usp.
hrv. Jò sho < *dъska , snò ho < *snъxa , nò glo < *mьgIa , aII /róto
< *trāva , glóto < *goIva , tlóJo < *voIda
289
. I nokIm jo sIav. jozIcI-
ma HavIíkovo pravIIo dosIjodnIjo poštovano pa su poIugIasI u sIa-
bom poIožaju uvIjok nostaII, usp. poIj. ngło, čoš. nhlo, no u hrv. jo
čosto umotnuto sokundarno o da bI so razbIII sugIasnIčkI skupovI
toškI za Izgovor, usp. hrv. nò glo. Ðodušo, u načoIu u takvIm sIu-
čajovIma nIjo rIjoč o Izravnu odrazu poIugIasa, nogo o sokundar-
284
SIavonskI jo tada Imao samo dvousnonI poIuvokaI *w pa jo romansko (I općonIto
strano) frIkatIvno *v obIčno zamjonjIvao svojIm *b.
285
SIabI so poIugIasI čuvaju u poIapskom I kada drugdjo uvIjok Ispadaju.
286
Io čoškom sIavIstu Antonínu HavIíku (1855-1925) kojI ga jo otkrIo 1889. na osnovI
staročoško grado.
28?
Staro *ə dajo o u voćInI štok. I čak. govorâ; IznImko su Boka s očuvanIm ə, dIjoIovI
Crno Coro s odrazom æ (otvorono e) I pojodInI čakavskI govorI (na Krku) s odrazom e III
o. VoćIna kajk. govorâ Ima ẹ (zatvorono e) na mjostu staroga *ə III nošto nastaIo od toga ẹ
(rIjotko jo I šva očuvano).
288
Znak <ь> u rus. označava sa mo umokšavanjo prothodnoga sugIasnIka (ovdjo нь
[ń]).
289
KapovIć 2003a.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
203
nom umotanju šva tj. o
290
, kojo so I danas u hrv. umoćo u toško su-
gIasnIčko skupIno (usp. nô nen/ I nô neno/). Takvo so naknadno
umotanjo samogIasnIka dogada I u drugIm sIav. jozIcIma, usp. hrv.
Jò sho I čoš. Jesho < *dъska, aII I hrv. (dIj.) š/ȉco < *dъštIca (uma-
njonIca od *dъska) boz sokundarnoga o. I starIjom so hrv. I u dIj.
čosto mogu naćI I prImjorI boz sokundarno umotnuta o, usp. pro-
ma hrv. stand. s/ò hlo < *stьkIo (čoš. shlo, poIj. schło) I dIj. I st. shlȍ
III chlȍ (*stkIo > shlȍ III *stkIo > *tskIo > chlȍ ) gdjo jo poIugIas očo-
kIvano Ispao.
I voćInI jo grčkIh dIjaIokata υ ImaIo normaInu fonotsku vrIjodnost
[u], no u atIčkom jo staro [u] postaIo prodnjo pa so υ ondjo zapravo
IzgovaraIo kao [u] (kao njom. u). To jo posIIjo prouzoto u κοινή, a to
so [u] u kasnIjom grčkom stopIIo sa starIm [I] u [I] pa so tako čIta I
u modornom grčkom. Nojasno jo zašto počotno grčko υ uvIjok Ima
spiri/us osper, odnosno zašto uvIjok Ima h- na počotku. Hak jo prI-
mjorIco očokIvan u grč. ὕuνος gdjo nastajo od Io. *s, aII jo noočokI-
van u grč. C. ὕδατος »vodē « < Io. *udn-os (usp. u Iat. unJo s promo-
tanjom). No kako god bIIo, počotno **#ὐ - u grčkom no postojI.
I got. so i I u Isprod r, h I ƕ otvaraju I proIazo u oí [c] odnosno oú
[o]
291
. Isp. got. Joúh/or I uoír »čovjok«, Iat. uir < *wIros < Io. *wI-
Hros (IIt. týros, stInd. tīrós).
SIogotvornI sonantI I IarIngaII
§ 62 I tradIcIonaInoj su so, prodIarIngaInoj IndoouropoIstIcI, ro-
konstruIraII I dugI sIogotvornnI sonantI, tj. *m , *n , *r , *I ,*ī I *ū, no
otkrIćom jo IarIngaIa ustanovIjono da so svI tI tzv. dugI sIogotvornI
sonantI mogu svostI na skupInu sIogotvornoga sonanta I IarIngaIa
tj. na *mH, *nH, *IH, *rH, *IH I *uH
292
(za općo duIjonjo prothod-
nIh sIogotvornIh sogmonata do kojoga doIazI Ispadanjom IarInga-
290
Možo bItI da jo u nokIm sIučajovIma vokaIIzacIja I u sIabom poIožaju bIIa Izravna, aII
jo sporno u kojIma točno. IvIć (19?5) prImjorIco smatra da so poIugIas Izravno vokaIIzIrao
nakon počotnoga n- (npr. nò glo), aII prImjor nčo »mača« < *mьča (C.) Iz ÐubrovnIka još
Iz 16. st. (AKj) pokazujo da to očIto nIjo točno. Ða bI so ustvrdIo prvotnI odraz jorova u
takvIm sIučajovIma, noophodno jo IstražItI njIhov odraz u starIm tokstovIma jor stanjo u
suvromonIm govorIma možo bItI svuda InovatIvno (usp. npr. dIj. pò so umjosto psȁ). Iro-
bIom jo što su mnogI hrvatskI starI tokstovI čakavskI, a ondjo jo tondoncIja k vokaIIzacIjI
poIugIasa I u sIabom poIožaju IstaknutIja nogo drugdjo (npr. nolin umjosto nlin). Tâ jo
tondoncIja (bIIa) vIdIjIva I u zapadnoštokavskIm govorIma.
291
NIjo noobIčno da so samogIasnIcI otvaraju Isprod [r]; Isto so prImjorIco dogada u
norvoškom, švodskom I danskom.
292
Ðugo so *ī I *ū noIarIngaInoga postanja javIjaju sa mo kao posIjodIca duIjonja u jod-
nosIožIcama, npr. u *tū »tI« III *nū »sada« (uz *tu, *nu), no to jo bIIa sa mo fonotska duIjIna;
vIdI § 90.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
204
Ia u zatvoronom sIogu vIdI § ?4). Ovdjo ćomo prvo IznIjotI prImjoro
tIh skupIna u zatvoronom sIogu, dakIo prImjoro tIpa *CKHC.
*nH
ie. *dh
2
tos »ukroćon«, »Izgradon« (partIcIp od *domh
2
- »krotItI«,
»gradItI«
293
) > stInd. Jāṃ /ós, grč. ἄ δμητος »noukroćon«, dor. (IIn-
dar) νcόδμᾱ τος »novosagradon«, 7Iat. nā/eriē s »gradovnI matorI-
jaI« (< *dmāt-, ⇒ nò /ē rijo, no/erijāl Itd.)
ie. *h
2
- »radItI, umorItI so« > stInd. śāṃ /ós »smIron«, grč. hom.
κcκμη(I)ώς »umoran« < *kokmh
2
wōs, uολύκμητος »kojI jo zahtIjo-
vao dosta posIa«
ie. *sh
3
nog
wh
o- »jodnokopItan« (za konja) > grč. hom. N. mn.
μώνυχcς
294
Za odraz Io. *mH noma puno prImjora. I stInd. bI so proma Io.
*mH očokIvaIo ā kao I od *nH kojo to sIgurno dajo, vIdI doIjo, a
I anaIogIjom proma *m > o gdjo bI onda IarIngaI davao sa mo du-
IjInu (*mH > *aH > ā). No, pogIodamo II prImjoro (stInd. Jāṃ /ós,
śāṃ /ós) ondjo no naIazImo očokIvano ā, nogo āṃ . To bI doIsta mo-
gao bItI I pravI odraz Io. *mH u stInd., aII bI onustāro (ṃ ) mogIa
takodor bItI I unosona anaIogIjom Iz prIjovojnoga stupnja s punI-
nom. Zbog maIoga jo broja prImjora toško donIjotI konačan sud
295
.
I grčkom *mh
2
> μᾱ (> at. μη), a *mh
3
> μω. IrImjora za *mh
1
u
grčkom noma, no taj bI sIIjod u grčkom zacIjoIo dao μη. I grčkom
so dakIo I tu razIIkuju odrazI trIju IarIngaIa, a općI jo odraz sIIjoda
*KH u grčkom Kη, Kᾱ , Kω, ovIsno o IarIngaIu. Takav odraz mož-
da vrIjodI sa mo za nonagIašono sIogovo – nokI IIngvIstI smatraju
da pod nagIaskom *KH > cKc, αKα, oKo, no to nIjo općoprIvaćono
(ovdjo ćomo so provIzorno Ipak držatI to protpostavko). Isp. proma
nonagIašonom uολύκμητος, κάματος »zaradono; muka, trud« s na-
gIašonIm *mh
2
. Mogućo jo I da su prImjorI s odrazIma VKV u grč.
zapravo nastaII asImIIacIjom tIpa *cμα > αμα prI čom bI *cμα po-
stajaIo pravIIno od Io. punIno *omh
2
(s pravIInIm odrazom *Ch
2
C
> CαC u grč.), a no od praznIno *mh
2
.
293
NIjo sIgurno josu II ovo dva razIIčIta, aII homonImna, gIagoIa III jo to jodan gIagoI s
dvama značonjIma. Ako jo to vIšoznačan gIagoI, značonjskI bI razvoj bIo pomaIo noobIčan,
aII no I nomoguć.
294
Za sastavno dIjoIovo ovo sIožonIco usp. *h
3
nog
wh
- »nokat« > grč. ὄ νυξ, Iat. unguis, stsI.
nogъ/ь, Io. *sōm »jodan« > stsI. sonъ Itd.
295
SIhIor (1995: 102) I MatasovIć (199?: 8?) prImjorIco uzImaju āṃ kao Izvoran odraz Io.
* H, dok Bookos (1995: 145) smatra ā IzvornIm odrazom.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
205
Za bsI. I gorm. nomamo pravIh prImjora, no anaIogIjom proma dru-
gIm odrazIma možomo roćI da jo u bsI. odraz, kao I uvIjok, jodnak
odrazu kratkIh sIogovnIh sonanata (osIm u nagIasku; vIdI doIjo), a
Isto tako I u gorm.
I aIb. jo odraz Io. *mH > on, kao I kod drugIh sonanata – općI jo
odraz: Io. *KH > oK. I armonskom jo općI odraz bIo *KH > oKo.
*nH
ie. *ǵh
1
tos »rodon« (praznIna od *ǵonh
1
-) > stInd. jā/ós »rodon«
(av. cā/o-), grč. Διό-γνητος »rodon od Zousa« (< *dIwo-ǵn h
1
tos), Iat.
(g)nā/us »rodon«, got. oirþo-hunJs »rodon Iz zomIjo«, gaI. Cin/u-
gnā/us (Imo, dosIovno »prvorodon«)
ie. *ǵh
3
tos »poznat« > grč. γνωτός, Iat. gnārus, IIt. po-žin/os, got.
-hunþs (stvnj. hunJ, njom. hunJig »vjošt, vIčan«), stIr. gnó/h, toh.
B -hnā/so
ie. *d
h
wh
2
tos »umro« > stInd. Jhtān/ós (sa sokundarnIm -n- Iz
punIno Jhton- < *d
h
wonh
2
-), grč. dor. ßνᾱ τός »smrtan«
Za odraz Io. *nH takodor noma puno prImjora. I IIr. jo očIto odraz
Io. *nH bIo *ā (stInd. jā/ós, av. cā/o-). Ovaj bI odraz upućIvao, kako
rokosmo, I na odraz *mH > *ā u IIr., no to nIjo posvo sIgurno (vIdI
goro).
I grčkom su odrazI sIjodoćI: *nh
1
> νη, *nh
2
> νᾱ (> at. νη), *nh
3

> νω u nonagIašonom sIogu, a možda ένc, άνα, όνo u nagIašonom
sIogu. Isp. Io. *ǵnh
1
t- > grč. Διόγνητος, κασίγνητος »brat« gdjo jo
*nh
1
nonagIašono, aII γένcσις »rodonjo« (⇒ gè neco) s nagIašonIm
*nh
1
, Io. *d
h
nh
2
t- > dor. ßνᾱ τός, aII ßάνατος »smrt«, ἀ ßάνατος »bo-
smrtan«. SIučajI bI kao γνήσιoς »zakonIta roda« s νη u nagIašonom
sIogu onda trobaII bItI objašnjonI sokundarnIm pomIcanjom nagIa-
ska u grčkom.
I bsI. jo odraz *In kao I od *n, aII s akutom (IIt. in, a no iñ , usp. IIt.
požin/os, aII A. niñ /į < Io. *mntIm).
I gorm. jo odraz jodnak kao I za obIčno *n (got. -hunJs).
I toh. -hnā/so upućujo na Io. *nH > toh. nā, a takvI su bIII I ostaII
odrazI. I toh. općonIto *KH > toh. Kā.
*lH
ie. *ph
1
nos »pun« (praznIna od *pIoh
1
-, Iat. plē nus) > stInd. pūrṇ ós
(av. pərəno-), grč. uληßυ

ς »obIIjo, mnoštvo«, stsI. plъnъ (hrv. pȕn),
IIt. pilnos, got. fulls (ong. full, njom. toll), stIr. lón
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
206
ie. *wh
2
neh
2
»vuna« > stInd. ürṇā (av. torənā, u stInd. jo počot-
no t- otpaIo), grč. dor. λᾶ νος (at. λῆ νος), Iat. lāno, stsI. tlъno (hrv.
tȕno), IIt. tilno, got. uullo (ong. uool, njom. Wolle), hot. ʨulono- (<
*uIʨana- promotanjom), voIš. gulon, arm. gełnn
ie. *dHg
h
os »dȕg« > stInd. Jīrghós (av. Jorəgo-), grč. δολιχός (nIjo
jasno -ολι-), stsI. Jlъgъ (hrv. Jȕg), IIt. ilgos (počotno jo *d- nostaIo
u baItIjskom, usp. Iatv. ilgs, jatv. ilg), got. /ulgus »tvrd«
Za odrazo Io. sIogotvornIh IIkvIda I IarIngaIâ Ima nošto vIšo prI-
mjorâ nogo za odrazo nazaIâ I IarIngaIâ.
I IIr. Io. *rH > *r . I av. so to odražava u načoIu kao orə (torənā),
dok u stInd. dajo īr (Jīrghós) III ūr (pūrṇ ós). Odraz so ūr javIja uz
IabIjaIo (p, ph, bh, n, t), a īr u ostaIIm sIučajovIma. Odraz ūr kao
da so javIja I uz staro IabIovoIaro, usp. Io. *g
w
Ih
1
tos (grč. βλητός) >
stInd. uJ-gūrṇ os »uzdIgnut«, no no dosIjodno (vIdI doIjo).
I grčkom Io. *Ih
1
> λη, *Ih
2
> λᾱ (> at. λη), *Ih
3
> λω kao I obIčno u
nonagIašonom sIogu, a έλc, άλα, ó λo u nagIašonom sIogu (potonjo
nIjo općoprIhvaćono).
I bsI. Io. *IH dajo *II kao I Io. *I, aII so čuva razIIka u nagIasku.
Io. *IH dajo akut u bsI. (IIt. ` na dvogIasIma, hrv. ), a *I cIrkum-
fIoks (IIt. , hrv. ), usp. Io. *wIh
2
noh
2
> hrv. tȕno, IIt. tilno, aII Io.
*wIk*os > hrv. tȗh, IIt. tiÏhos.
I gorm. jo odraz IstI kao I kod obIčnoga sIogotvornoga sonanta,
got. uullo ¬ got. uulfs < *wIk*os »vuk«.
I aIb. Io. *IH > ol, usp. Io. *mIHd°o- (stInd. nūrJhon- »gIava«) >
aIb. nol »brdo«.
*rH
ie. *ǵh
2
nom »zrno« > Iat. grānun, stsI. crъno (hrv. cȑ no), IIt. žirnis,
got. hoúrn (ong. corn, njom. Korn), stIr. grón, aIb. gog. grunë, pašto
cə ṇ oy »sjomo, koštIca«
ie. *h
2
srōn »stršIjon« (od *krh
2
- »gIava«) > Iat. crābrō, stsI.
sьršenь (hrv. s/ȑ šljē n), IIt. širšuõ , A. širšenį, stvnj. hornoc (ong. hor-
ne/, njom. Hornisse)
ie. *sth
3
t/nos »razasut« (ptcp. od *storh
2
- »razasutI, razbacatI«) >
stInd. s/īrṇ ós, grč. στρωτóς, Iat. s/rā/us
I IIr. jo odraz jodnak kao I kod Io. *IH: stInd. īr, ūr, av. orə. Isp.
Io. *h
2
rHm- »ruka« > stInd. īrnós »ramo, pIoćo, nadIaktIca«, av.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
20?
orənō »ruka, pIoćo« (usp. od Io. *h
2
orHm- > hrv. rȁ ne, Iat. ornus
»ramo, pIoćo«, got. orns »ruka« Itd.). Lako jo mogućo da dvostrukI
odraz u IIr. noma vozo s Io. IabIovoIarIma, usp. stInd. gīrṇós »pro-
gutan« < Io. *g
w
rh
3
nos.
I grč. jo odraz uobIčajon: *rh
1
> ρη, *rh
2
> ρᾱ , *rh
3
> ρω u nonagIa-
šonom, a έρc, άρα, ó ρo u nagIašonom sIogu (potonjo nIjo općoprIva-
ćono). Isp. Io. *sto-strh
3
- > at. 3. I. jd. porf. pas. ἔστρωται, aII ooI.
ἐστóρoται.
I bsI. jo razIIka proma obIčnIm sIogotvornIm sonantIma opot vId-
IjIva sa mo u nagI. (hrv. cȑ no, IIt. žirnis).
I gorm. jo odraz IstI kao I kod obIčnoga sIogotvornoga sonanta
(got. hoúrn). Kazvoj u gormanskom vaIja IntoprotIratI ovako: *KH
> *K > *K > *uK, gdjo bI so prIjo razvoja *K > *uK ukInuIa moguć-
nost oproko po duIjInI na sIogotvornIm sonantIma (sIIčno kao u hr-
vatskIm govorIma kojI su ukInuII oproku po duIjInI na sIogotvor-
nom r pa Imaju npr. če/tr /oh umjosto če/tŕ/oh).
I aIb. Io. *rH > or, usp. Io. *prHwo- »prvI« (stsI. prъtъ, stInd. pūrtós
Itd.) > aIb. porë.
OJroc ie. *BH u i/olshon i hel/shon
§ 63 VoćIna IstražIvača zastupa tozu da jo odraz Io. *KH u Iat. I
koIt. bIo sa mo Kā, tj. Iat. nā (za kojI jo jodInI mogućI prImjor na-
vodono nā/eriē s dodušo), nā, lā, rā I stIr. (nó), nó, ló, ró. Isp. za
takvo odrazo voć vIdono Iat. nā/us, gaI. -gnā/us Itd., pa Io. *knh
1
m-
»kost« > stIr. cnóin »kost« (grč. κνήμη »goIIjon, IIst«), Io. *mIh
1
tIs
(od *moIh
1
- »mIjotI«) > stIr. nlói/h »mokan« Itd. ModutIm, proma
nokIm jozIkosIovcIma postojI I još jodan nIz odrazâ u ItaIskom I
koItskom, a to jo *an, *ar, *aI (za *am od *mH noma prImjorâ)
296
.
Isp. npr. Iat. orJuus, stIr. orJ (gaI. orJu- u ArJuenno silto), stInd.
ūrJhtós < Io. *rHd
h
wos »vIsok«; Iat. on/oe »vratnIco (stupovI)«,
stInd. ö/ā »dovratak« < Io. *nHtoh
2
Itd.
29?
No troba posobno nI spo-
mInjatI da jo takav razvoj još jodan argumonat za ItaIokoItsku hI-
potozu (vIdI § 16). NokI mIsIo da jo u IatInskom odraz na počotku
296
Isp. LowIs & Iodorson 193?.
29?
Iroma ÐIbou (200?b), razIIčItI so odrazI osnIvaju na staroj razIIcI dvaju Io. tonova.
OdrazI tIpa Kā stojo uvIjok proma bsI. nopomIčnoj nagIasnoj paradIgmI (za što su prImjorI
uvjorIjIvI, usp. Iat. grānun ~ hrv. cr no, Iat. crābrō ~ hrv. s/r šljē n (sIn. sŕšen), Iat. lāno ~
hrv. tȕno Itd.), dok bI odrazI tIpa oK bIII proma bsI. pomIčnoj nagIasnoj paradIgmI (za to
prImjorI nIsu baš toIIko uvjorIjIvI). Za raspravu o Iat. orJuus usp. I SchrIjvor 1991 (: 312-
3).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
208
bIo #Ka-
298
, usp. npr. Iat. lobor »rad« < *Ih
1
b-, usp. stsI. slobъ (hrv.
slȁb), ong. sleep (Io. *(s)Ioh
1
b- »(bItI) sIab«).
OJroc *CBHV
§ 64 OsIm odrazâ skupInâ *KH u zatvoronom sIogu, troba pogIo-
datI I odrazo skupInâ *KH u otvoronom sIogu, odnosno prIjo sugIa-
snIka. I tradIcIonaInoj su IndoouropoIstIcI tu bIII rokonstruIranI
sIogotvornI sonantI prIjo samogIasnIka, dakIo *CKV što nIjo ImaIo
puno smIsIa. IosIIjo jo postaIo jasno da jo tu uvIjok Izmodu *K I *V
stajao IarIngaI. OdrazI su skupIna *CKHV u pojodInIm jozIcIma
bIII – rodom za *rH, *IH, *mH I *nH:
stInd. ir/ur, ir/ur, on, on
av. or, or, on, on
grč. αρ, αλ, αμ, αν
Iat. or, ol, en, en
stsI. ьr/ъr, ьl/ъl, ьn/ъn, ьn/ъn
IIt. ir/ur, il/ul, in/un, in/un
got. oúr, ul, un, un
stIr. or, ol, on, on
arm. or, ol, on, on
Isp. Io. *tnh
2
us »tanak« > stInd. /onúš, grč. τανύς
299
, Iat. /enuis,
stsI. /ьnъhъ, stIr. /onoe, stIsI. þunnr (ong. /hin); Io. *g
w
rh
2
us »to-
žak« > stInd. gurúš (av. gouru-, usp. ur u stInd. zbog Io. *g
w
), grč.
βαρύς, got. hoúrus, Io. *krh
2
- »gIava« > stInd. śíros-, grč. κάρᾱ Itd.
Od pravIIa da uz Io. IabIovoIaro Ido odraz ur (usp. gurúš) odstupa
Io. *g
w
rHI- (IIt. gı rė »gora«) > stInd. girí- »gora«.
*iH
ie. *wiHros »muž, muškarac«
300
> stInd. tīrós, Iat. uir, IIt. týros,
got. uoír, stIr. fer, toh. A uir »mIad«
298
SchrIjvor 1991.
299
Crč. τανα(I)óς jo od *tonawos (asImIIacIjom *o-a > *a-a) < *tonh
2
wos.
300
NokI autorI smatraju da jo Io. *wIHros Izvodono od gIagoIa *woyh
1
- »IovItI« (stInd. té/i
»sIIjédī«, IIt. tý/i, hrv. tȉ/i, tíjo/i Itd.). Tada bI tâ rIjoč zapravo gIasIIa *wIh
1
ros s *h
1
(Inačo
so točan IarIngaI no možo ustanovItI), a Izvorno bI joj značonjo zapravo bIIo »Iovac«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
209
ie. *g
w
ih
3
wos »žIv, žIvot« > stInd. jītós »žIvot« (av. jīto-), grč. βίος
»žIvot« (⇒ biolôgijo Itd.), ζω(I)ός »žIv« (⇒ coolôgijo Itd.), Iat. uīuus
»žIv« (⇒ titi-sè hcijo), stsI. žitъ, IIt. gýtos, got. oius »žIv, žIvahan«
(ong. ouich »žIv > brz«, njom. hech »smIon, drzak«), stIr. béo
301
ie. *g
w
riHweh
2 »
vrat, kosa na vratu« > stInd. grītö »vrat« (av. grītā
»šIja, zatIIjak«), hrv. grȉto, Iatv. grĩto »ušćo«
§ 65 Svako so *ī u Io. možo svostI na starIjo *IH, a to *ī ostajo u
načoIu nopromIjonjono u svIm Io. jozIcIma – u IIt. so pIšo kao <y>,
u got. <oI>, u stIr. <í>, a arm., aIb. I toh. nomaju razIIkovno duIjIno
pa jo odraz i (u stsI. so duIjIna no bIIjožI posobno). Inačo jo svo Isto:
stInd., av., Iat., hot. ī. Isp. Io. *wIHs »sIIa« (~ *wIHros »muškarac«)
> grč. ἶς, Iat. uīs. Odraz jo u grč. ῑ u nokIm sIučajovIma, aII no uvI-
jok ‒ za IomIjonjo IarIngaIâ u grčkom vIdI § 66. Za kratak odraz u
gorm., koIt. I Iat. vIdI § ?8.
LarIngaI u Io. *IH potvrdujo I akut (hrv. ; sIn. na kraju rIjočI, ´
Ina čo; IIt. ´; Iatv. / ) kojI u bsI. pravIIno nastajo od IarIngaIa. Isp.
hrv. grıto, sIn. gríto, Iatv. grĩto. I sIav. so akut u pomIčnoj nagIa-
snoj paradIgmI (Iatv. tada Ima ) gubI, odatIo hrv., sIn. žȋt proma
IIt. gýtos, Iatv. Jcîts.
*uH
ie. *suHnus »sIn« > stInd. sūnúš (av. hūnu-), grč. ὑ ιός (dIj. ὑ ιύς <
*suHyus), stsI. synъ, IIt. sūnù s (stIIt. I sünus), got. sunus (ong. son,
njom. Sohn)
302
ie. *muHs »mIš« > stInd. nūš, grč. μῦ ς, Iat. nūs, stsI. nyšь (hrv.
nȉš), stong/stnord. nús (ong. nouse, njom. Mous), arm. nuhn, aIb.
ni
ie. *suHs »svInja« > av. hū-, grč. ὗς, σῦ ς (možda posudonIca Iz noko-
ga Io. jozIka gdjo *s- nIjo daIo h-), Iat. sūs, stong. sú (ong. sou »kr-
mača«, njom. Sou), aIb. /hi (dIsImIIacIja *s-s > *þ-s), stvoIš. huch,
toh. B suuo, 7hIjor. Iuv. suuono-
I svako so *ū u Io. takodor možo svostI na *uH, a I njogovI su odra-
zI vrIo stabIInI, kao I odrazI Io. *IH. Ðugo *ū so mIjonja sa mo u
stsI. u y (jory) I u y [u] u aIb. (u zadnjom sIogu u i, usp. aIb. ni, /hi),
301
Isp. od drugoga prIjovojnoga stupnja I boz sufIksa *-w-: *g
w
oyh
3
-os > stInd. góyos
»dom, obItoIj«, av. goyo- »žIvot«, hrv. gȏj »mIr« < *gojь, IIt. gojù s »žIvahan«).
302
StsI. jo stinijo (hrv. stínjo) Izvodono od prIdj. stinъ »svInjskI« < Io. *swIH- (Iat.
suīnus, got. suein, ong. suine, njom. Schuein Itd.).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
210
a Inačo svugdjo ostajo u načoIu IstIm (stInd., av., Iat., IIt., hot., got.
ū, grč. ῡ, stIr. ú, arm. u). Za gorm., koIt. I Iat. kratko u proma Io.
*uH vIdI § ?8.
LarIngaI u Io. *uH potvrdujo I akut (hrv. ; sIn. na kraju rIjočI, ´
Inačo; IIt. ´; Iatv. / ) kojI u bsI. pravIIno nastajo od IarIngaIa. Isp.
hrv. nı š, sIn. nı š, C. níši (vIdI goro), Io. *d
h
uHmos (stInd. Jhūnós,
Iat. fūnus) > hrv. Jın, sIn. Jın, C. Jíno, IIt. Jünoi, Iatv. Jũni.
SIavonsko jo *y bIIo najvjorojatnIjo dvogIas [ъj] III dugo nozaobIjo-
no u (sIIčno kao u ruskom), što so vIdI po pIsanju ы. Jory (*y) jo
očuvan u rus., bjr. I ukr. (pIšo so ы) to u poIj. (pIšo so y, a fonot-
skI jo to [ẹ ]
303
), dok jo u voćInI drugIh sIavonskIh jozIka prošao u
i I stopIo so s odrazom sIav. *I – to so jo dogodIIo I u hrvatskom.
Isp. *myšь > hrv. nȉš, sIn. niš, čoš/sIč. nyš [mIš]
304
, aII poIj. nysc
[mẹ š], rus. мышь.
Lonljenje loringolô
§ 66 I grčkom, u no posvo odrodIvIm uvjotIma, doIazI do tzv. Io-
mIjonja IarIngaIâ (ong. loryngeol breohing). NaImo, *IH I *uH so
tada no odražavaju u grčkom kao ῑ I ῡ , što jo jodInI mogućI odraz
proma tradIcIonaInIm prododžbama, nogo kao *yā/yō (< *Ih
2
/Ih
3
) I
*wā/wō (< *uh
2
/uh
3
) u srodInI rIjočI
305
. Ðo IomIjonja IarIngaIâ doIa-
zI sa mo kod *h
2
I *h
3
, a sIIčan fonomon postojI I u toharskom (gdjo
su odrazI yā, uā). Tu so zapravo Io. *IH I *uH ponašaju kao nosIo-
gotvornI sonantI sa »sIogotvornIm« (vokaIIzIrajućIm) IarIngaIIma,
odnosno kao *yH I *wH gdjo *y I *w ostaju nosIogotvornI, a IarIn-
gaII so vokaIIzIraju. Isp. Io. *g
w
Ih
3
wos (stInd. jītós) > *g
w
yōwos
> grč. ζω(I)ός »žIv«; Io. *protI-h
3
k
w
o- »IIco« (stInd. pró/īho- »IIco«,
toh. B pro/sāho »grudI«) > *protyōk
w
- > grč. uρόσωuον; Io. *(s)IIh
3
-
tos »pIav« (sIn. slȋt »pIavIčast«, hrv. šljȉto, dIj. slȉto, Iat. līuor »mo-
drIca«) > *Iyōtos > grč. λωτός »Iotos«
306
. Katkada so razIIčItI odra-
zI vIdo I kod IstIh korIjona, usp. Io. *Hyuh
3
smoh
2
(~ stInd. yüš, Iat.
303
I poIjskIm dIjaIoktIma njogov Izgovor dosta varIra.
304
I čoš. so, a po njogovu uzoru I u sIč., još uvIjok na mjostu staroga joryja pIšo <y> Iako
so to danas Izgovara kao I <I> nastaIo od staroga *I (jodIna jo razIIka u tomo što <y> no
paIataIIzIra prothodnI sugIasnIk za razIIku od <I>). KazIog jo takvu otImoIoškomu pIsanju
to što jo čoškI u doba Jana Husa, u 14/15. st., kada jo nastao današnjI čoškI sIovopIs, još
razIIkovao starI jory od staroga *I I Izgovorno.
305
VaIja napomonutI da so na kraju rIjočI *IH I *uH u grč. no odražavaju kao ῑ I ῡ , nogo
*-Ih
1
> -jc (j so stapa s prothodnIm sugIasnIkom, tj. jotIra ga; vIdI § 5?), *-Ih
2
> -ια, a *-uh
2

> -Iα. VIdI I § 66 za IomIjonjo IarIngaIâ.
306
HyIIostod 2004.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
211
iūs) > grč. ζῡ μη »kvas«, aII *Hyuh
3
smos > grč. ζωμóς »juha«, Io.
*g
h
oIuh
3
noh
2
(~ hrv. žȅlto) > grč. χcλῡνη »kornjača«, aII I χcλώνη
(HosIhIjo). Kao što rokosmo, točnI uvjotI ovakvIh odraza nIsu sa-
svIm jasnI
30?
.
Toblico oJrocô ie. neslogo/tornih sonono/o
Io. stInd. avo. grč. Iat. stsI. IIt. got. hot. stIr. arm. aIb. toh.
*m m m μ, -ν# m m m m m, -n# m m m m
*n n n ν n n n n n n n n n
*I I, r r λ I I I I I I I I I
*r r r ρ r r r r r r r r r
*w v v
#Ø-/ -,
VØV
u v v w w
#f-, VØV,
C
zv
b
g
#v-,
Ø
w
*y y y
# -,
VØV
I,
VØV
j j j y Ø
7#j-,
Ø
#gj-,
Ø
y
Toblico oJrocô ie. slogo/tornih sonono/o
Io. stInd. avo. grč. Iat. stsI. IIt. got. hot. *koIt. arm. aIb. toh.
*m
a a α
om,
#ma-
ę, ǫ Im/um um am *am am a äm
*n a a α on, #na- ę, ǫ In /un un an *an an a än
*I r ərə αλ/λα oI, #Ia- Iъ/Iь II/uI uI aI
*aI, *II/-
C
okI
, m
aI II äI
*r r ərə αρ/ρα or, #ra- rъ/rь II/uI aúr ar
*ar, *rI/-
C
okI
, m
ar rI är
*I I I ι I ь I I I *I I I ä
*u u u υ u ъ u u u *u u u ä
30?
OIson (2004) npr. smatra da do IomIjonja IarIngaIâ doIazI u nonagIašonom sIogu, a
da su ῑ I ῡ pravIInI odrazI pod nagIaskom, aII no možo uvjorIjIvo objasnItI protuprImjoro
kao što jo grč. ßῡ μóς »dIm« < Io. *d
h
uh
2
mos (hot. /uʨʨoe-, hrv. Jȉn). Isp. IstI čIanak za vIšo
prImjora IomIjonja IarIngaIâ.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
212
Toblico oJrocô ie. slogo/tornih sonono/o i loringolô u co/t. slogu (*CBHC)
Io. stInd. avo. grč. Iat. stsI. IIt. got. stIr. arm. aIb. toh.
*mH ā(ṃ ) ā
μη/μᾱ >
μη/μω
έμc/άμα/
óμo
mā,
*am
ę, ǫ im/u m um
má,
*am
ama am mā
*nH ā ā
νη/νᾱ >
νη/νω
ένc/άνα/
óνo
nā, an ę, ǫ in/u n un
ná,
an
ana an nā
*IH īr, ūr arə
λη/λᾱ >
λη/λω
έλc/άλα/
óλo
Iā, aI Iъ/Iь iI/u I uI Iá, aI aIa aI Iā
*rH īr, ūr arə
ρη/ρᾱ /ρω
έρc/άρα/
óρo
rā, aI rъ/rь ir/u r aúr rá, ar ara ar rā
*IH ī ī ῑ ī I ý ī í I I I/yā
*uH ū ū ῡ ū y ü ū ú u y u/wā
Toblico oJroco ie. slogo/tornih sonono/o i loringolo ispreJ
sonoglosniho (*CBHV)
Io. stInd. avo. grč. Iat. stsI. IIt. got. stIr. arm. toh.
*mH am am αμ om ьm/ъm Im/um um am am
*nH an an αν on ьnV/ъnV In/un un an an
*IH Ir/ur ar αλ aI ьI/ъI II/uI uI aI aI äI/aI
*rH Ir/ur ar αρ ar ьr/ъr Ir/ur aúr ar ar är/ar
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
213
INÐO£IKOISKI SAMOCLASNICI
§ 67 Kako su *I I *u u Io. zapravo fonoIoškI bIII sIogotvornI sonan-
tI, samogIasnIčkI su fonomI u Io. bIII sa mo *o, *o I nošto rjodo *a.
KratkI *o I *o su ImaII I svojo dugo parnjako *ē I *ō.
IoIožaj jo kratkoga samogIasnIka *a u Io., po nokIma, bIo sIIčan
poIožaju gIasa *b modu okIuzIvIma.
On so javIjao u nošto manjom broju općoIndoouropskIh prImjora
(tj. prImjorâ kojI bI ImaII odrazo u voćInI Io. jozIka), a nokI jozIko-
sIovcI, no baš uvjorIjIvo, čak smatraju da ga u Io. uopćo nIjo bIIo
308

(vIdI § ?0).
IndoouropskI samogIasnIčkI sustav (boz dvogIasâ):
*o, *ē , *o, *ō, *a
*e
ie. *h
2
nepōts »noćak; unuk« > stInd. nópā/ »unuk« (av. nopā/-), grč.
ἀ νcψιός »bratIć; rodak«, Iat. nepos, C. nepō/is »unuk, noćak« (⇒
nepo/icon), stsI. ne/ii < *no(p)tьjь (hrv. nȅćāh, dIj. nȅ/ijāh), stIIt.
nepuo/is »unuk, noćak«, stong. nefo (njom. Neffe »noćak«, Nich/e
»noćaka«)
309
, stIr. nïo, C. nïo/h »sostrIn sIn«, nech/ »noćaka«, aIb.
nip »unuk, noćak«
ie. *der- »doratI« > stInd. Jor- »cIjopatI«, grč. δέρω, stsI. Jerǫ, IIt.
Jerù »dorom«, got. Jis-/oíron »razorItI, raskopatI« (stong. /eron >
ong. /eor »doratI«, njom. cehren »IzjodatI, trošItI«), arm. /eren
ie. *b
h
er- »nosItI« > stInd. bhóro/i »nȍ sī« (av. boro
i
/i), grč. φέρω, Iat.
ferō, stsI. berǫ »nosIm«, got. boíron »nosItI« (stnord. bero, ong. be-
or), stIr. beriJ »nȍ sī«, arm. beren »nosIm«, frIg. αβ-βcρcτ »donosī«,
toh. AB por-
Io. so *o odražava u načoIu jodnako kao Io. *h
1
o. Ono ostajo nopro-
mIjonjono u voćInI Io. jozIka – u grč. (ἀ νcψιός), u Iat. u prvom sIogu
308
Isp. Lubotsky 1989.
309
SuvromonI ong. nepheu noma vozo sa stong. nefo, nogo jo rIjoč o posudonIcI Iz (nor-
manskoga) francuskoga (usp. franc. neteu < Iat. nepo/e-).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
214
(nepos)
310
, u sIav. (stsI. ne/ii) I baIt. (stIIt. nepuo/is), u gorm. u no-
kIm uvjotIma, osIm u got. (stong. nefo), u koIt. (stIr. nech/), u anat.
(hot. ē Jni »jodom« < *h
1
od- s duIjonjom pod nagIaskom) I u arm.
(/eren). I IIr. Io. *o > o (nópā/), a u got., za razIIku od ostaIIh Io. jo-
zIka, *o > i bozuvjotno. Ova pravIIa, dakako, vrIjodo sa mo općonI-
to ‒ u gotovo so svakom jozIku mogu dogodItI I drugačIjo promjono
pod posobnIm uvjotIma III u odrodonIm poIožajIma (prImjorIco Io.
*o dajo sIav. ь Isprod *yV).
I IIr. Io. *o dajo o I tako so stapa s odrazom Io. *o kojo takodor dajo
o (stInd. jo kratko o bIIo zapravo [ə]). No razIIka jo, kako rokosmo,
očuvana Iza Io. voIara kojI so Isprod IIr. o nastaIa od Io. *o paIata-
IIzIraju, dok ostaju IstI Isprod IIr. o nastaIa od Io. *o, usp. Io. *k
w
o >
stInd. co »I«, aII Io. *k
w
os > stInd. hós »tko«.
I grč. jo Io. *o očuvano kao c. I nokoIIko so rIjočI, uz staro IabIo-
voIaro, *o mIjonja u *o I na kraju dajo υ, usp. Io. *k
w
ok
w
Ios »kotač«
> grč. κύκλος, stInd. cohrós, Io. *g
w
onoh
2
»žona« > grč. γυνή, stsI.
ženo.
I IatInskom jo Io. *o, kako rokosmo, očuvano u prvom sIogu (kojI
jo u praItaIskom bIo nagIašon pa tImo I stabIIan). I Iat. e > i Isprod
ng I nc, usp. Io. *ponk
w
o »pot« > *quInquo > Iat. ouīnoue (nIjo ja-
san nastanak dugoga ī). Iza *Cw (kojoga god sugIasnIka I *w) I
*k
w
, *o > o u IatInskom. Ova so jo promjona dogodIIa nakon stIat.,
usp. stIat. Juenos > *duonos > Iat. bonus »dobar« (Ju > b pravIIno).
Io. so *owV u Iat., kao I u bsI. I koItskom, mIjonja u *owV, usp. Io.
*nowos »nov« > Iat. nouus, stsI. notъ. Io. *o dajo -i- u zadnjom sIogu
u Iat., usp. Io. *-os (C. jd. sugIasnIčkIh osnova) > Iat. -is.
I bsI. jo Io. *o očuvano (stsI., IIt. e). I bsI. so *o Isprod *wV mIjo-
nja u *o (stsI. o, IIt. o), a ta so Ista promjona dogada I u ItaIskIm I
koItskIm jozIcIma. Isp. od Io. *nowos »nov« > hot. neuo-, aII stsI.
notъ, stIIt. notos, Iat. nouus, gaI. Notio-. NokI mIsIo da so ta pro-
mjona dogada samo Isprod stražnjIh samogIasnIka (kao u notъ)
a Isprod prodnjIh no, no noćo bItI tako. IrotpostavI II so ta pro-
mjona sa mo Isprod stražnjIh samogIasnIka, jako jo toško objasnI-
tI prImjorIco stsI. Ð. u-osnova synoti (stInd. sūnóte) < Io. *suH-
nowoy
311
III razvoj vokaIIzma u osobnIm zamjonIcama (usp. IIt. C.
310
S obzIrom na to da jo praItaIskI Imao jak dInamIčkI nagIasak na počotnom sIogu, svI
su srodIšnjI sIogovI bIII podIožnI jakoj rodukcIjI – III potpunomu otpadanju (sInkopa), III
rodukcIjI tj. zatvaranju Izgovora (u sIučaju *o proIazak u *ə). IosobnI odrazI u Iat., kao I u
voćInI jozIka, vrIjodo I za kraj rIjočI.
311
Takodor I N. mn. synote < *suHnowos (stInd. sūnótos). AnaIogIja proma C. mn.
synotъ < *suHnowom, što so prodIažo, no IzgIoda baš IogIčno.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
215
/otę s »tobo« proma Io. *towo). I nokIm so rIjočIma pak mora prot-
postavItI anaIogIja, npr. Jetę/ь umjosto **dovętь anaIogIjom pro-
ma Jesę/ь Itd.
312
I sIavonskom *o proIazI u *I (> stsI. ь) Isprod *yV,
usp. nastavak n. mn. protorodInamIčkIh I-osnova Io. *-oyos > stsI.
-ьje (npr. gos/ьje »gostI«). I bsI. razIIka Izmodu počotnoga *#o- <
Io. *#h
1
o- I počotnoga *#a- < Io. *#h
2
o- (za Io. *h
2
o > *h
2
a > *a vI-
dI § ?4), *#Ho- (Io. *o > bsI. *a > IIt. o, sIav. o; vIdI § 68) čosto nIjo
stabIIna što ćo, jodnostavnIjo ročono, roćI da so u bsI. katkada mI-
joša počotno *#o- s počotnIm *#a- (sIav. o-), odnosno da katkada
umjosto očokIvana *#o- naIazImo u sIav. *#a- I obrnuto
313
. To so
nazIva pravilom Rozwadowskoga
314
. IzogIoso su nopravIIno raspo-
dIjoIjono po bsI. dIjaIoktIma I čosto naIazImo jodnu InačIcu u jod-
nom dIjaIoktu, a drugu u drugom, usp. npr. od Io. *h
3
oI- »Iakat« >
*oI- (Iat. ulno, arm. oloh`) > stsI. lohъ/ь < *oIkъtь, stprus. olhunis
s očokIvanIm *a-, aII IIt. elhünė, Iatv. è lhs s *o-; *h
1
okwoh
2
»kobIIa«
> IIt. eštò , oštò , Io. *h
3
or- »orao« (hot. ʨoroš, grč. ὄ ρνις »ptIca« ⇒
orni/olôgijo, arm. oror »jastrob«) > stsI. orьlъ, stprus. orelis, IIt. dIj.
orẽ lis, aII I erẽ lis; stsI. inelo < *jьmoIa (hrv. inè lo), aII I *omoIa, -o
> sIč. jenelo, sIn. dIj. jenȇ lo, *omoIa, -o > sIč. onelo, sIn. onȇ lo Itd.,
a u baIt.: IIt. ô nolos, st. I ẽ nolos, Iatv. onu(o)ls, ȩ nuols, stprus.
enelno; Io. *h
1
ostI »jost« > stsI. jes/ъ, IIt. ẽ s/i, aII stprus. os/, es/ Itd.
Takav jo razvoj vjorojatno posIjodIca noko sandhI-pojavo.
I gorm. so *o mIjonja u *I u nokIm sIučajovIma (prImjorIco kada jo
u sIogu Iza njoga *I III *y), aII čosto *o ostajo nopromIjonjono. I got-
skom jo pak djoIomIčan gorm. prIjoIaz Io. *o > *I poopćon pa Io. *o
uvIjok dajo i u gotskom (usp. stnord. e/o, aII got. i/on). ÐakIo, got-
skI jo tu, promda Inačo najarhaIčnIjI gormanskI jozIk, s obzIrom
na to da jo prvI posvjodočon, InovatIvnIjI od ostaIIh gorm. jozIka.
I gotskom so i kojo jo nastaIo od Io. *o, kao I i nastaIo od Io. *I (vIdI
§ 61), posIIjo mIjonja u oí [c] Isprod r, h I ƕ. Ða jo tu posrIjodI na-
knadna promjona, a no čuvanjo Io. *o Isprod tIh gIasova, jasno jo po
tomo što so Isprod r, h I ƕ u oí mIjonja no sa mo i nastaIo od Io. *o,
nogo I onō nastaIo od Io. *I, usp. got. uoír »čovjok«, Iat. uir < *wIros
312
Isto tako netěs/o bI bIIa s -et- jor so ne- tu dožIvIjavaIo kao prodmotak ne- (boz obzIra
na stvarnu otImoIogIju), stsI. rete/ъ »ro vo« bI trobaIo bItI sokundarno (asImIIacIja *o-o >
e-e III sokundaran prIjovojnI stupanj) Itd. S drugo strano, nouvjotovano *ow > *ow boz
probIoma objašnjava sloto, C. jd. slotese (I svo ostaIo koso padožo) što bI Inačo moraIo
bItI objašnjono anaIogIjom; nIsu probIomatIčnI nI gIagoII plotǫ, /rotǫ, slotǫ (kojI su Inačo
nojasnI ako *ow > *ow sa mo Isprod prodnjIh samogIasnIka) Itd. Za daIjnju raspravu I
IItoraturu vIdI KapovIć 2006.
313
Iroma KortIandtu 2002-2003, *o-/a-/o- daju u stprus. uvIjok o- (to jo sporno; čInI so
da jo sprus. e- čosto III uvIjok proIzvod nokakva roducIranoga stupnja); u IIt. e-/o-; u Iatv.
*o- dajo e-, a *a-/o- > e-/o-; u sIavonskom *o- > je-, a *a-/o- > je-/o-.
314
Io poIjskom jozIkosIovcu Janu Kozwadowskom (186?-1935).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
216
< Io. *wIHros (IIt. týros, stInd. tīrós). IaraIoIna so promjona doga-
da I s got. u kojo Isprod r, h I ƕ dajo oú [o] (vIdI § 61).
I koItskom Io. *o ostajo u načoIu nopromIjonjono, usp. stIr. nech/,
Iopont. TLTU /dodū/ »postavIo jo« < Io. *d
h
od
h
oh
1
o, no u pojodInIm
koItskIm jozIcIma (staroIrskom, starovoIškom) Ima naravno I puno
posobnIh promjona.
I anatoIIjskom jo Io. *o ostaIo nopromIjonjono, no njogov jo razvoj
u hotItskom prIIIčno kompIIcIran. NagIašono so *o u hotItskom uvI-
jok fonotskI duIjI, usp. *ǵénu- »koIjono« > hot. gē nu- (skr. jönu), *o
dajo *a Isprod sonanta I IarIngaIa (*oKH > *aKH), usp. hot. uolʨni
»udaram« < *woIh
2
mI, a u nokIm sIučajovIma dajo *a I Isprod so-
nanta I kojoga god sugIasnIka (*oKC > *aKC), usp. hot. onJo proma
stIat. enJo »u«, osIm Isprod *nC (gdjo C nIjo dontaI nogo jo IabIjaI
III voIar) gdjo dajo i, usp. hot. linhoiš »zakIotva«, grč. ἐλέγχω »doka-
zujom« < Io. *h
1
Iong
h
-. IrodnagIasno I zanagIasno *o u zatvoronIm
sIogovIma dajo i u hotItskom, usp. *néb
h
os (stInd. nóbhos) > hot.
nē piš, *wodṓr (zbIrna ImonIca) »vȍ do« > hot. uiJār
315
.
Io. *o ostajo u načoIu nopromIjonjono u armonskom (/eren). Isprod
nazaIa *o > i, usp. *ponk
w
o »pot« (grč. uέντc) > arm. hing. I no po-
svo jasnIm uvjotIma, katkada u arm. naIazImo I na o kao odraz Io.
*o, usp. Io. *dokm(t) »dosot« (grč. δέκα, Iat. Jecen) > arm. /osn.
I aIb. Io. *o ostajo očuvano u ranom praaIbanskom (Izmodu 1. I 6.
st. kada aIbanskI dobIva svu sIIu IatInskIh posudonIca), a nakon
toga so mIjonja u je
316
u otvoronom sIogu, usp. Io. *h
1
osI > aIb. je,
Io. *h
1
op- »uzImatI« (hot. ē pci) > aIb. jep »datI«, Io. *d
h
og
wh
- »gorjo-
tI« > aIb. Jjeg, odnosno u jo u zatvoronom sIogu, usp. Io. *g
wh
ormo-
»topao« > aIb. cjorn, Io. *doks- »dosnI« (stsI. Jesnъ) > aIb. Jjo/h/ë.
IraaIb. *o ostajo e Isprod *CK (usp. aIb. nb-leJh »skupIjatI« < Io.
*Ioǵ-, usp. grč. λέγω). I aIb. *o > i prIjo nazaIa I frIkatIva, usp. Io.
*moms- »moso« (stsI. nęso) > aIb. nish, to prIjo *CcI (to jo sInkro-
nIjsko pravIIo u aIb., usp. Jel »izIazī« : Jilni »izIazīto«). I aIb. *o > i
I u nokIm drugIm, no posvo jasnIm uvjotIma, usp. aIb. nip »noćak«
to aIb. ti/ »godIna« < Io. *wotos (grč. ἔτος).
I toharskom Io. *o ostajo nopromIjonjono u nagIašonIm jodnosIo-
žIcIma, usp. Io. *g
w
omt »dódo« (aor.) > toh. B śen, no Inačo so, za-
jodno s *I, stapa u šva, prothodno paIataIIzIrajućI sugIasnIk Isprod
sobo (vIdI § 51). Taj so šva posIIjo stapa s pratoh. *ä (vjorojatno ka-
315
VIšo o hot. vIdI u MoIchort 1994.
316
Katkada so umjosto je pIšo ie, usp. aIb. niell »brašno« < Io. *moIh
1
- »mIjotI« (stsI.
neljǫ).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
21?
kvo stražnjo [i]) kojo nastajo od Io. *u, III so sInkopIra tj. nostajo.
ÐakIo, u toh. so stapaju (ako nIsu sInkopIranI) Io. *o, *I I *u u o, s
razIIkom da jo prothodnI sugIasnIk paIataIIzIran ako su posrIjodI
Io. *o III *I. Iratoh. so *ä čuva uz Io. *s I *w, usp. Io. nastavak 1. I.
proz. akt. *-mosI (vod. -nosi) > toh. A -nos.
*o
ie. *potis »gospodar« > stInd. pó/iš »gospodIn, gospodar, muž«
(av. po
i
/i-), grč. hom. uόσις »gospodar, muž« (grč. δcσuότης »gos-
podar, vIadar« < *doms-pot- »gospodar doma« ⇒ Jè spo/), Iat. po-
/is »moguć, moćan« (po/ens »moćan«, po/en/io »moć« ⇒ po/ȅn/on,
po/è ncijo, pȍ/encijālon Itd.), stsI. gospoJь (< *gost-podь »gospodar
gostIju«
31?
< Io. *g
h
ost-pot- > Iat. hospes, C. hospi/is »gostoprImac,
gospodar« ⇒ hospi/ócijo), po/ьběgo »IjubavnIca« < »koja bjožI od
gospodara«, IIt. pò /s »muž, suprug; sȃm«, got. bru-foþs »mIadožo-
nja«, toh. A po/s, toh. B pe/so »muž, suprug«
ie. *g
h
ostis »gost, tudInac« > Iat. hos/is »tudInac, noprIjatoIj«, stsI.
gos/ь, got. gos/s (ong. gues/, njom. Cos/), 7Iuv. hoši- »posjot«, vonot-
skI ho.s.ßi-hoto.s. (osobno Imo – »CostIzov«)
ie. *morw- (> *morm-) »mrav« > stInd. tonrós < *marvás (promo-
tanjo), grč. μύρμηξ, μύρμoς, HosIhIjo: ὅρμικας »mravI«, Iat. fornīco
< *mormīca (razjodnačIvanjo), hrv. nrȃt < *morvь, srIr. noirb,
toh. B uorne < *marwo
318
§ 68 Io. so *o u pojodInIm jozIcIma ugIavnom mogIo razvItI na dva
načIna – III jo očuvano kao *o, III jo prošIo u o tako so stopIvšI s
odrazom Io. *a < *h
2
o. Odraz so Io. *o u načoIu no razIIkujo od odra-
za Io. *h
3
o I *Ho (*h
3
bȏjī susjodno *o u *o, vIdI § ?4). Io. *o ostajo
o u grčkom, IatInskom (to opot vrIjodI sa mo za 1. sIog), koItskom I
armonskom. I ostaIIm so jozIcIma stapa s odrazom *a < Io. *h
2
o.
Tako Io. *o dajo o u IIr. (no ondjo I *o dajo o), bsI., gorm., hotItskom,
mosapskom Itd. Odraz Io. *o I *h
2
o razIIkuju I toharskI I IIkIjskI.
I IIr. Io. *o dajo o I tako so stapa s odrazom Io. *o I *h
2
o kojI ta-
kodor daju o. No Ipak so njIhovI odrazI no stapaju u potpunostI ‒
Isprod o nastaIa od Io. *o noma arIjsko paIataIIzacIjo (vIdI § 51),
za razIIku od o nastaIa od Io. *o. OsIm toga, odraz so Io. *o još po
nočom razIIkujo od odraza Io. *o. NaImo, Io. *o u otvoronom sIogu
31?
SIav. jo J, umjosto očokIvana / proma Io. *t, nojasno.
318
I ovoj rIjočI u dosta jozIka naIIazImo na noočokIvano odrazo zbog raznoraznIh promo-
tanja, razjodnačIvanja I sI. To nIjo noobIčno u rIjočI za žIvotInjo kojo su bIIo podIožno tabuI-
stIčnIm proobrazbama (usp. nopravIInostI prI odrazu Io. rIjočI za vuka I modvjoda Itd.).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
218
u IIr. dajo dugo ā I to so zovo Brugmannov zakon
319
. KIasIčnI su
prImjorI za to Io. *ǵonu »koIjono« > stInd. jönu, grč. γόνυ, Io. *doru
»drvo« > stInd. Jöru, grč. δόρυ »kopIjo«
320
. Smjona dugoga ā (< Io.
*o u otvoronom sIogu) I o (< Io. *o u zatvoronom sIogu) možo posto-
jatI I u paradIgmI, usp. stInd. 1. I. jd. porf. jogóno »došao sam« <
Io. *g
w
og
w
omh
2
o, aII 3. I. jd. jogöno < Io. *g
w
og
w
omo. ZahvaIjujućI
Brugmannovu zakonu I arIjskoj paIataIIzacIjI Ipak možomo I po IIr.
katkada zakIjučIvatI jo II u Io. bIIo *o III *o u odrodonom obIIku.
I grčkom Io. *o ostajo očuvano kao o (uόσις). Io Cowgillovu zako-
nu
321
Io. *o dajo grč. υ Izmodu sonanta (*m/n/I/r) I IabIjaIa (*p/b/
b
h
/m/k
w
/g
w
/g
wh
), odnosno IabIjaIa I sonanta. Isp. Io. *h
3
nog
wh
- »no-
kat« > grč. ὄ νυξ (ξ < *g
wh
s), stsI. nogъ/ь
322
, Io. *b
h
oIyom »IIst« > grč.
φύλλον, Iat. foliun (⇒ fȏlijo) Itd.
I IatInskom so Io. *o u načoIu u prvom sIogu odražava kao o. I Ia-
tInskom *o dajo u Isprod *NC (nazaIa I sugIasnIka), Isprod *IC (aII
taj drugI sugIasnIk no smIjo bItI opot *I) I Isprod *IV
stražnjI
(Isprod
*I Iza kojoga jo stražnjI samogIasnIk) – takvo so l, Isprod C I stra-
žnjIh sugIasnIka u IatInskoj gramatIcI zovo l-pinguis, usp. stIat.
nol(c)/o > Iat. nul/o »kazna, gIoba«, Iat. uncus ~ (grč. ὄ γκος, stInd.
oṅ hós), Io. *d
h
ǵ
h
omo- »zomIja« > Iat. hunus. Jako so kasno, oko
150. g. pr. K., dogodIIa promjona Iat. #uo- > #ue- na počotku rIjo-
čI osIm Isprod IabIjaIa, -rV- I l-pinguis. Isp. Io. *wob
h
soh
2
»osa« >
Iat. uespo (< *wospa, ⇒ taI. Vespo), stsI. oso, ong. uosp, stIat. uo-
s/er »vaš« > kIas. Iat. ues/er Itd. I IatInskom *o proIazI u o Isprod
-wV- (takodor I *ō > ā), usp. Iat. st. foueō »grIjom« > foueō, Io. *Iow-
»pratI« (grč. λoIέω, λóω) > Iat. louō (⇒ franc. ⇒ lotobȏ). Ta so
promjona zovo zakon Thurneysena i Haveta
323
. Zakon no djoIujo
na Iat. ou nastaIo od Io. *ow (vIdI § 81), usp. Io. *nowos > Iat. nou-
319
Imo jo dobIo po voIIkom njomačkom IndoouropoIstu KarIu Brugmannu (1849-1919).
320
Ioznato jo da Brugmannov zakon Ima IznImaka. Mayrhofor (2002: 20) stoga prodIažo
njogovo djoIovanjo samo Isprod sonanata (*m, *n, *I, *r). ModutIm ta protpostavka nIkako
no možo bItI točna, s obzIrom na očIto djoIovanjo Brugmannova zakona I Isprod drugIh su-
gIasnIka (pogotovu u skIonIdbI sugIasnIčkIh osnova) – usp. Io. A. jd. *pod »noga«> pöJon,
N. mn. *podos > pöJos proma C. jd. *podo/os > poJós; Io. N. mn. *g
w
owos > götos, aII Ð.
jd. *g
w
owoy > góte; Io. *h
2
nopot »noćak« > nópā/on Itd. IrImjorI gdjo noma Brugmannova
zakona bI npr. bIII stInd. ho/orós, grč. uóτερος, stsI. ho/oryi, IIt. ho/rò s < Io. *k
w
ot(o/o)ros,
stInd. rosö »vIaga«, stsI. roso < Io. *Hrosoh
2
(ako nIjo npr. *HrosHoh
2
), stInd. ópos, Iat.
opus < Io. *h
3
opos (osIm ako nIjo zbog *h
3
o- na kojo možda Brugmannov zakon no djoIujo)
Itd. I nokIm jo sIučajovIma anaIogIja Iaka: npr. stInd. pó/iš »gospodar« < Io. *potIs anaIo-
gIjom proma C. jd. *potyos gdjo jo sIog zatvoron.
321
Io amorIčkom IndoouropoIstu Warronu CowgIIIu (1929-1985).
322
Hrv. nȍ ho/ anaIogIjom proma C. nȍ h/o, umjosto nȍ go/ (tako jo još u Jurja BarakovIća).
323
Zakon jo dobIo Imo po ŠvIcarcu KudoIfu Thurnoysonu (185?-1940) kojI ga jo otkrIo
1884. (čIanak objavIjon 188?.) to Irancuzu LouIsu Havotu (1849-1925) kojI ga jo otkrIo
noovIsno o njomu 1885.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
219
us »nov«. OsIm toga čInI so da u IatInskom *o povromono proIazI u
o I Iza IabIjaIa na počotku rIjočI
324
(u srodInI rIjočI bI odraz Ionako
bIo IstI zbog rodukcIjo), usp. Io. *b
h
ord
h
oh
2
»brada« (stsI. broJo, IIt.
borcJò ) > *forba > *farba > Iat. borbo (asImIIacIja f-b > b-b)
325
, Io.
*kwon- »pas« (IIt. šuõ ) > Iat. conis, Io. *morg- (got. norho »granI-
ca«) > Iat. norgō »rub« (⇒ norgíno, nȁrginālon), Io. *b
h
ob
h
- »bob«
(stsI. bobъ) > Iat. fobo, Io. *morI »moro« (stsI. nor e, stIr. nuir) >
Iat. nore (⇒ nori/īnon), Io. *b
h
or- (stsI. brošьno < *boršьno) > Iat.
forīno »brašno«
326
. Kao što so vIdI Iz prIIožonoga, prImjora Ima do-
sta pa so (barom sporadIčan) proIazak Io. *o > Iat. o nakon IabIjaIa
mora dopustItI Iako nIsu posvo jasnI uvjotI toga proIaska s obzIrom
na to da postojo I brojnI očItI protuprImjorI u Iat., usp. Io. *moI- >
Iat. nolīno »mIIn«, Io. *b
h
oIyom > Iat. foliun »IIst«, Io. *morm- >
Iat. fornīco »mrav«, Io. *monoyoh
2
> Iat. noneō »opomInjom« Itd.
I prImjorIma bI kao što jo rIjoč noneō, -o- umjosto -o- mogIo bItI
anaIoško s obzIrom na to da jo rIjoč o prIjovojno produktIvnoj ka-
togorIjI (u toj so tvorbI, kauzatIvu, očokujo -o-, a no -o-). I zadnjom
sIogu *o dajo -u- u Iat., usp. Io. *-os (N. jd. o-osnova) > Iat. -us.
I bsI. jo, kao I u gorm. s kojIm bsI. dIjoII još noko IzogIoso, Io. *o da-
Io *a I tako so stopIIo s odrazom Io. *h
2
o/a (no no boz traga – trag
so staro razIIko vIdI kod djoIovanja WIntorova zakona, vIdI § ?2).
To jo bsI. *a ostaIo očuvano kao o u IItavskom, dok jo u sIav. to bsI.
*a opot promIjonjono u o. Isp. Io. *pod- > IIt. pô Jos, aII stsI. poJъ.
ÐakIo stsI. o nIjo ostaIo nopromIjonjono Iako so IzvodI upravo od Io.
*o, nogo jo prvo to Io. *o daIo *a pa jo to *a onda naknadno opot po-
staIo o (kružna promjona). Iromjona *a > o bIjašo prIIIčno kasna u
sIavonskom I dogodIIa so jo najvjorojatnIjo noposrodno prIjo prvIh
sIavonskIh zapIsa krajom 9. st., a ta so jo promjona po svom sudo-
ćI počoIa šIrItI prvotno sa sIavonskoga juga
32?
. Kako uopćo znamo
da jo u sIavonskom doIsta bIIo prvo *a kojo jo naknadno opot vraćo-
no u *o7 Znamo po zapIsu psI. rIjočI u drugIm jozIcIma, po psI. po-
324
Isp. SchrIjvor 1991.
325
Ovdjo bI so dodušo mogIo rokonstruIratI I *b
h
ard
h
oh
2
pa no bI bIIo potrobo za promjo-
nom *o > o u IatInskom, aII za rokonstrukcIju *a u Io. nomamo drugIh IndIkacIja.
326
I nokIma bI so od navodonIh rIjočI mogIo rokonstruIratI I Io. *a, no to jo upItno jor
osIm IatInskoga (kojI nIjo baš pouzdan u takvIm sIučajovIma, kao što jo očIto) noma drugIh
IndIcIja za *a, nItI su to tIpIčno rIjočI u kojIma bI so *a očokIvaIo (nIsu uz voIaro I sI.).
32?
Za noko jo dIjoIovo sIavonskoga govornoga područja mogućo čak doćI I do jako procI-
znIh podataka o apsoIutnoj kronoIogIjI promjono *a > *o. I AustrIjI jo 82?. u jodnoj IspravI
na Iat. zapIsano tobožnjo osobno Imo (pIsar nIjo znao sIavonskI) Togocino što jo zapravo
bIIa fraza *taga syna (stsI. /ogo syno, hrv. /ȍgā sȋno) s još nopromIjonjonIm *a, dok jo voć
832. zapIsan toponIm Colonecco (stsI. bI bIIo *koIo-možda, hrv. holo-neJo) s novonastaIIm
*o (HoIzor 1996: 91). ÐakIo, mogII bIsmo vrckavo zakIjučItI da so u AustrIjI, koja onda još
bIjašo dIo sIavonsko domajo, promjona *a > *o dogodIIa nogdjo Izmodu 82?. I 832. godIno!
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
220
sudonIcama u drugIm jozIcIma to po posudonIcama u sIavonskom
Iz drugIh jozIka. Svo nam to ukazujo na razmjorno kasnu promjo-
nu *a > *o u sIav. Isp. toponImo u Hrvatskoj: Iat. Solōno > psI.
*SaIūnu > osI. *SoIynъ > hrv. Sô līn, Iat. Absorun > psI. *Apsaru >
osI. *Osorъ > hrv. Osor, Iat. Co/orun > psI. *Kataru > osI. *Kotorъ
> hrv. Kô /or Itd. Isp. posudonIco u sIavonskI, grč. σατανᾶ ς > psI.
*satanā > stsI. so/ono, stvnj. phoffo > stsI. popъ Itd. Što so tIčo po-
sudonIca Iz psI. u drugo jozIko, tu prImjorIco Imamo psI. *akuna
(> stsI. ohъno) > fIn. st. ohhuno, psI. *karūta (> stsI. hory/o) > grč.
(toponIm) Καροῦ τα Itd.
I gormanskom, kao što rokosmo, Io. *o dajo *a kojo so tako stapa
s odrazom Io. *a/h
2
o.
I anatoIIjskom jo Io. *o očuvano, no to *o u hotItskom, paIajskom I
IuvIjskom dajo o. Ða jo u anatoIIjskom Ipak bIIo očuvano Io. *o no-
promIjonjonIm, vIdImo po odrazu u IIkIjskom, gdjo so anatoIIjsko
*o I *a no stapaju u *a, kao u ostaIIm jozIcIma, nogo *o > IIk. e (a *a
> o)
328
. Isp. proma praanat. *ondo »u« > hot. onJo, aII IIk. ñ /e. I
IIdIjskom takodor praanat. *o no dajo o na počotku rIjočI Iza IabI-
ovoIara, a Inačo dȁ . I hotItskom jo odraz Io. *o (> praanat. *o) o u
nonagIašonIm sIogovIma, usp. Io. *podom (grč. uέδον) > hot. pē Jon
»mjosto«, no nagIašono *o dajo u hot. ā, usp. Io. *doru »drvo« (stInd.
Jöru) > hot. /āru-, Io. *wodr »voda« (stsI. toJo) > hot. uā/or. No Ia-
ko praanat. *o dajo o u hot., njogov so odraz no stapa u potpuno-
stI s odrazom praanat. *a jor praanat. *a ostajo kratko o u hotIt-
skom no sa mo kada jo nonagIašono, nogo I u nagIašonom zatvoro-
nom sIogu (u nagIašonom so otvoronom sIogu duIjI), usp. hot. o//o-
»otac« ~ got. o//o.
I koIt. Io. *o ostajo u načoIu nopromIjonjonIm, osIm u posobnIm
uvjotIma. Isp. stIr. noirb [mor’ß’].
I arm. jo Io. *o u načoIu očuvano kao o, usp. Io. *pod- »noga« >
arm. o/n. I no posvo jasnIm uvjotIma, kao I Io. *o, I Io. *o dajo o
umjosto očokIvana odraza, usp. Io. *h
3
ok
w
- »oko« (stsI. oho) > arm.
ohn, Io. *h
3
od- »mrzjotI« (Iat. oJiun) > arm. o/eon »mrzIm«.
I aIb. Io. *o pravIIno dajo o, usp. Io. *nok
w
t- »noć« (stsI. noš/ь) >
aIb. no/ë, Io. *h
3
osth
1
»kost« (Iat. os) > aIb. osh/. Ako jo u sIjodoćom
sIogu *I, *a so progIašava u e, usp. Io. *h
2
Ib
h
I (grč. ἄ λφι) > aIb. elb
»jočam«. Isprod nazaIa, u gogIjskom od Io. *o (> aIb. *a) dobIvamo
328
Ða so jo Io. *o očuvaIo u anatoIIjskom mIsII CraIg MoIchort (1993, 1994). NokI so
drugI no sIažu.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
221
nosno ô , kojo so u toskIjskom daIjo mIjonja u ë, usp. Io. *ǵomb
h
os
»zub« (stsI. cǫbъ) > aIb. gog. Jhô nb, aIb. tosk. Jhënb.
Io. *o dajo u pratoh. *o (nakon što su so Io. *o, *I, *u stopIII u pra-
toh. *ä), usp. toh. B pe/so, Io. *pIow- (stsI. ploti/i) > toh. B pleue
»brod«. Na kraju rIjočI prIjo *-r#, Io. *o dajo o, usp. Io. 3. I. mn. mod.
*-ntor > toh. AB -n/or.

ie. *wēǵ
h
s »odvozoh« > stInd. o-tāhšon, Iat. uē xī, stsI. těsъ
ie. *meh
2
tēr »matI«
329
> stInd. nā/ö, grč. μήτηρ, Iat. nā/er <
*mātē r (⇒ no/rijò rhā/ Itd.), stsI. no/i < *mātē r, IIt. nó/ė »žona«,
stIsI. nóòir (ong. no/her, njom. Mu//er), stIr. nó/hir, arm. noyr,
aIb. no/ër »sostra«, toh. B nācer
§ 69 Io. jo *ē , kao I Io. *ō, bIIo morfoIoškI strogo ogranIčono – jav-
IjaIo so prImjorIco u korIjonu sIgmatskoga aorIsta (*wēǵ
h
sm), u N.
jd. nokIh ImonIca sugIasnIčkIh osnova muškoga I žonskoga roda
(*ph
2
tē r, *pōds), u nokIm padožnIm nastavcIma (Ð. *doywōy »bo-
gu«, N. mn. *doywōs »bogovI«, L. *suHnē w »sInu«, L. *mntē y »mI-
sII« Itd.), kod nokIh atomatskIh gIagoIa (*tē kstI »tošo« > skr. /āšṭi)
to u tzv. trJJhi-tvorbama, tvorbama u kojIma jo korIjon bIo u prI-
jovojnoj duIjInI, npr. Io. *h
2
ōwyom »jajo« (hrv. jóje) od Io. *h
2
owIs
»ptIca« (Iat. ouis ⇒ otı ōn). Io. so *ē u načoIu odražava Isto kao I Io.
*oh
1
(IarIngaI otpada I pravIIno duIjI prothodnI samogIasnIk ako jo
sIog zatvoron).
I IIr. Io. *ē očokIvano dajo ā (nā/ö) I tako so stapa s odrazom Io. *ō
kojo takodor dajo IIr. ā. I grč. jo Io. *ē ostaIo Isto – η (μήτηρ). I Iat.
jo Io. *ē takodor ostaIo nopromIjonjono u prvom sIogu (uē xī).
I bsI. jo Io. *ē očuvano. Ono so u IIt. pIšo kao ė I prodstavIja dugo
zatvorono [ē ] (nó/ė). I stsI. *ē dajo tzv. jo/ kojI so pIšo kao ě (> hrv.
329
SufIks jo tu *-h
2
tē r (cf. *p-h
2
tē r »otac«, *d
h
ug-h
2
tē r »otac«, *b
h
ro-h
2
tē r »brat«, *yon-
h
2
tē r »jotrva« Itd.). To bI značIIo da jo korIjon *mo-, što jo maIo sumnjIvo s obzIrom da jo
to očIto postanjom djočja rIjoč (noobIčnI su I korIjonI *b
h
ro- I *p-, no tu jo možda rIjoč o
kakvu kraćonju). Isp. hrv. nȁno, IIt. nonò , nonò , porz. nān(ā), grč. μάμμη, V. μάμμα!,
Iat. nonno to jodnosIožno dor. μᾶ μᾶ! »majko zomIjo!«, stInd. nö. OčIto jo djočja rIjoč
za mamu bIIa Io. *ma I *ma (m)ma , Iz čoga bI so daIo IzvućI da jo I rIjoč »majka« zapravo
*ma h
2
tē r, a no *moh
2
tē r. No kako u Io. Izmodu *o I *a nIjo bIIo oproko uz *h
2
, možo so I tu
pIsatI fonoIoško *moh
2
tē r (a fonotskI zapravo *mah
2
tē r) Iako jo, strogo gIodajućI, korIjon
prIjo *ma nogo *mo-. Kod djočjIh rIjočI, kao I kod uzvIkâ, no vrIjodo uobIčajona fonoIoška
pravIIa pa so javIjaju udvojonI sugIasnIcI, *a I *ā I sI. Isp. još I Io. *atta »otac; matI« >
stInd. o//ā »matI; starIja sostra«, grč. ἄττα »ćáko, čIča«, Iat. o//o, got. o//o (⇒ A/ilo), stsI.
o/ьcь, hot. o//oš, aIb. o/ Itd.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
222
ijē , je, i, e ovIsno o poIožaju)
330
. Jat nIjo nIkada Imao jodInstvonu
roaIIzacIju na svom sIavonskom području – na području jo današ-
njo Hrvatsko on bIo zatvorono *ẹ (odatIo odrazI ẹ , i(j)e/je, i, e Itd.
u dIjaIoktIma), dok jo, rocImo, na području Bugarsko III IoIjsko
on najvjorojatnIjo bIo otvorono *æ (što so vIdI po odrazIma kojI su
otvoronIjI – u bug. e III я [ja], a u poIj. ie III io). Za razIIku Io. *ē , ko-
jo u bsI. Ima cIrkumfIoks, I Io. *oh
1
, kojo u bsI. Ima akut, vIdI § ?5.
I gorm. jo Io. *ē očuvano ‒ dajo gotsko ē kojo jo uvIjok dugo (pa so
znak duIjIno na njomu možo I no mora pIsatI), usp. Io. *moh
1
n- >
*mē nōts > got. nenoþs »mjosoc« (Iat. nē nsis, stsI. něsęcь).
I koIt. *ē > *ī, usp. Io. *Hrē ǵs »kraIj« (stInd. rāṭ, Iat. rē x) > stIr. rí,
gaI. -rix u ImonIma kao Vercinge/orix (dosI. »kraIj/voda nad ratnI-
cIma«).
I praanat. Io. *ē ostajo *ē kojo so no stapa s odrazom Io. *oh
1
(za
razIIku od voćIno ostaIIh jozIka!) jor *oh
1
dajo *ǣ u praanatoIIj-
skom. Takva jo rokonstrukcIja potrobna zbog razIIčItIh odraza Io.
*ē I *oh
1
u dIjoIu anatoIIjskoga. Iako so u hotItskom I paIajskom
odraz Io. *oh
1
(praanat. *ǣ ) stapa s odrazom Io. *ē (praanat. *ē ),
u IuvIjskom su, IIkIjskom I IIdIjskom posvjodočonI razIIčItI odrazI.
Io. *ē > praanat. *ē > Iuv., IIk., IId. i/ī, a Io. *oh
1
> praanat. *ǣ >
Iuv., IIk., IId. o/ā. OsIm *ē I *ǣ , anatoIIjskI jo dodatno kompIIcIrao
stvarI razIIkovanjom troćoga gIasa tIpa e – zatvoronoga *ē nastaIa
monoftongIzacIjom Io. *oy (MoIchort 1994: 56). AnatoIIjsko *ē (Isto
tako I anat. *ǣ ) ostajo dugo pod nagIaskom u hot., usp. hot. nē ʨur
< Io. *mē h
2
wr, dok so kratI Izvan nagIaska: hot. 3. I. mn. protorIta
-er < Io. *-ē r (nonagI., usp. Iat. -ē r-e). Odraz Io. *ē ostajo razIIčIt od
odraza Io. *o u voćInI sIučajova zato što, za razIIku od kratkoga *o,
no proIazI u i III o u odrodonIm uvjotIma I no dajo i u nonagIašo-
nIm sIogovIma (vIdI § 6?).
I arm. so, kao I u koIt., Io. *ē povIsujo I postajo i (za razIIku od
koItskoga, armonskI u načoIu noma razIIkovno duIjIno, osIm e : ē ),
usp. Io. *moh
1
»no« (u zabranama) (grč. μή, stInd. nā) > arm. ni,
Io. *kē rd »srco« > arm. sir/.
330
IsporodI proma stsI. lěpъ hrv. lijȇp, ljepô/o, *srěťa > hrv. srȅćo (IkavskI srȉćo), stsI.
sъnělъ, sъnělo ~ hrv. snȉo, snjȅlo, stsI. sněješi sę ~ hrv. sníješ se (aII mak. смееш се).
Odraz jo u standardnom hrvatskom ijē (pIšo so trIma grafomIma, aII jo to zapravo jē )
ako jo sIog dug, je ako jo sIog kratak, e nakon »pokrIvonoga r« (Cr + kratkI jat III kratkI
jat nakon r- na počotku rIjočI, npr. rȅpo proma Ikavskom rıpo) umjosto je, i Isprod samo-
gIasnIka III j. I IkavskIm jo dIjaIoktIma odraz i/ī, u okavskIma e/ē , a Ima I dIjaIokata
s raznIm odrazIma (npr. Jī/e – C. Jje/e/o), kao I onIh gdjo jo *ě ostao posoban fonom
(zatvorono ẹ ).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
223
AIbancI su pak promIjonIII Io. *ē , nI vIšo nI manjo, nogo u o (no za-
to su, dakako, *ō promIjonIII u e). IrIjoIazno su fazo Izmodu Io. *ē I
aIb. o dakako najvjorojatnIjo bIIo *ǣ I zatIm *ā. Isp. Io. *moh
1
(k*o)
»no« > aIb. nos, Io. *ǵ
h
ē sr (hot. hiššor) > aIb. Jorë, Io. *pIoh
1
t- (Iat.
in-plē /us »napunjon«) > aIb. plo/ë »pun«, Io. *moh
1
- »mjorItI« (stsI.
něro, stInd. nö/i »mjȅrī«) > aIb. no/ »godIna«. ČInI so da *ē u za-
tvoronom sIogu dajo uo u aIbanskom, usp. Io. *moh
1
ns- »mjosoc«
(stsI. něsęcь) > aIb. nuoj.
Odraz Io. *ē u toharskom nIjo posvo sIguran. IzgIoda da jo to uvI-
jok III e III o, usp. Io. *h
2
woh
1
nt- »vjotar« (Iat. uē n/us, stsI. tě/rъ) >
toh. A uon/, toh. B yen/e.

ie. *h
2
ōwyom »jajo« > av. op-ātoyo- (stporz. xāyo), grč. ὠ ιόν, Iat.
ōuun (⇒ otulócijo, ô tālon), hrv. jóje, stvnj. ei (krImskogot. oJo)
331
,
voIš. uy, arm. ju
ie. *d
h

h
ōm, C. *d
h
ǵ
h
mos »zomIja«
332
> av. co, grč. χßών (⇒
ou/ôh/on), hot. /ehon, stIr. Jú
ie. *wōn »pȁs« > stInd. ś(u)tö (av. spā), grč. κύων, C. κυνóς (⇒
hinolô gijo), IIt. šuõ , stIr. cú, arm. šun
Za morfoIošku ogranIčonost *ō stojI Isto onō što rokosmo I za *ē (vI-
dI goro). Io. so *ō u načoIu odražava Isto I kao Io. *oh
3
(*h
3
bȏjī *o
u *o I duIjI ga prI Ispadanju) I *oH (*o ostajo Isto uz IarIngaIo, aII
so dužI kada ovaj Ispadno u zatvoronom sIogu). Jasno jo da takvo
Izjodnačavanjo odraza no možo vrIjodItI za anatoIIjskI gdjo jo prI-
mjorIco *h
2
očuvano u nokIm poIožajIma I sIIčno. Iostojo I drugo
razIIko, prImjorIco u bsI. prozodIjI I sI. pa formuIo tIpa *ō ¬ *oh
3
III
*ē ¬ *oh
1
troba uzotI sa mo načoIno I za voćInu jozIka, no no apso-
Iutno.
I IIr. so odraz Io. *ō stapa s odrazom Io. *ē ‒ obojo daju ā (śutö).
I grč. I u IatInskom takodor so noma što posobno spomInjatI. Odra-
zI su ω odnosno ō (IatInskI dakako sa mo u prvom sIogu).
I bsI. jo Io. *ō očuvano kao *ō, no ono so jo daIjo promIjonIIo po-
sobno u IIt., a posobno u sIav. I to dakako no jodnako. I Istočno-
baItIjskom so (IIt. I Iatv.) staro *ō dIftongIzIra I proIazI u uo (šuõ ).
331
£ng. jo egg posudono Iz staronordIjskoga.
332
No navodImo prImjoro poput sIav. cenljo kojI su Istoga korIjona, aII nomaju *ō u sobI
pa nam ovdjo nIsu zanImIjIvI. Isto stojI I za drugo prImjoro kojo navodImo kao odrazo za
samogIasnIko.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
224
I sIavonskom pak bsI. *ō dajo *ā (> stsI. o) I tako so Izjodnačujo s
odrazom Io. *ā < *oh
2
(odraz jo toga u IIt. pak o, a u Iatv. ā). Isp.
proma Io. *doh
3
- > *dō- »datI« u IIt. Júo/i, Iatv. Juô/, a u stsI. Jo/i.
Za razIIku Io. *ō, kojo u bsI. Ima cIrkumfIoks, I Io. *oh
3
/oH, kojo u
bsI. Ima akut, vIdI § ?5.
I gorm. ostajo Io. *ō nopromIjonjono. I got. jo odraz o (uvIjok dugo,
gorm. *ō) I stapa so s odrazom Io. *ā < *oh
2
kojo u gormanskom ta-
kodor dajo *o. Isp. Io. *pōds »noga« > got. fo/us (ong. foo/).
I koIt. jo odraz Io. *ō dvojak – u zadnjom sIogu dajo *ū (cú, Jú),
dok u ostaIIm sIogovIma dajo *ā (kao sIavonskI), usp. proma Iat.
Jōnun (⇒ Jonócijo) stIr. Jón »dar« (stInd. Jönon). Tako so taj
odraz stapa s odrazom *ā od Io. *oh
2
.
Io. *ō ostajo Isto u praanatoIIjskom (anaIogIjom proma kratkom *o).
I hotItskom ono dajo pod nagIaskom ā, usp. hot. uiJār < *wodṓ r.
I anatoIIjskom so IzvornI dugI samogIasnIcI krato u nonagIašo-
nom poIožaju (hot. /ehon).
I armonskom, paraIoIno s promjonom Io. *ē u i, Io. *ō dajo u, usp.
arm. ju, šun I Io. *doh
3
r- (grč. δώρον ⇒ Tȅo-Jōr »BožI-dar«, stsI.
Jorъ) > arm. /ur.
I aIbanskom Io. *ō dajo e što jo, čInI so, kasna promjona jor zahva-
ća I IatInsko posudonIco u aIbanskom (usp. aIb. /ner »strah« < Iat.
/inōre). Isp. Io. *Hyoh
3
s- »pojas« (IIt. júos/os) > aIb. n-gjesh.
I toh. su so stopIII Io. *ō I *ā < *oh
2
u pratoh. *ā. VaIja napomonutI
da onō što so u toh. pIšo kao <ā> nIjo dug samogIasnIk (jor duIjIna
nIjo razIIkovna u toh.), nogo vjorojatno nokakvo [o]. ÐakIo, I *ō I *ā
so odražavaju u toh. kao ā, osIm u zadnjom sIogu gdjo daju o. Isp.
Io. *nǵnoh
3
tos »noznan« (Iat. ignō/us) > toh. B ohnā/so.
*a
ie. *dap- »rozatI; žrtvovatI« > grč. δάuτω »rastrgam; ždorom; tro-
šIm; mučIm«, Iat. Jops »(žrtvona) gozba«, stnord. /ofn »žrtva«,
arm. /oun »gozba«, toh. B /āpp- »jostI«
ie. *as- »sIv; zoc« > stInd. śośós »zoc« < *śasas (asImIIacIja); Iat.
cānus »sIv, sIjod« (< *kasnos), coscus »star«, stprus. sosins, stvnj.
hoson »sIv«, hoso »zoc« (ong. hore, njom. Hose)
ie. *kap- »vrsta posudo« > stInd. hopölo-, grč. κάuη »jasIo«, Iat. co-
pis, stvnj. hoton, srIr. cop(p) »koIIjovka«, aIb. hoposë
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
225
§ 70 Odraz jo Io. *a kao razIIčIt od odraza Io. *o, dakako, očuvan u
onIm Io. jozIcIma u kojIma so nIjo dogodIIa promjona *o > *a. To su:
grčkI, armonskI, IatInskI, koItskI, toharskI to Izvorno I anatoIIjskI
jozIcI (vIdI § 68). I svIm jo tIm jozIcIma Io. *a očuvano kao takvo.
I IIr., bsI., gorm., aIb. I hot. (I Iuv.) so Izvorno Io. *a stapa s odra-
zom Io. *o kojo takodor dajo o.
IrobIom Io. *a
I kIasIčnoj so jo IndoouropoIstIcI *a rokonstruIraIo I ondjo gdjo
danas rokonstruIramo *h
2
o – npr. na počotku rIjočI, dok so u sro-
dInI rIjočI umjosto kIasIčnoga *a danas u nokIm sIučajovIma ro-
konstruIra IarIngaI Izmodu sugIasnIka. ÐakIo, kada jo dokazana
IarIngaIna toorIja (vIdI § ?3, § ?4), broj jo »pravIh« samogIasnIka
*a (dakIo onIh kojI nIsu nastaII bojonjom od *o uz susjodnI *h
2
)
smanjon. Tako so jo prIjo proma Iat. oger, grč. ἀ γρός, stInd. ójros
rokonstruIraIo *aǵros, no danas to rokonstruIramo kao *h
2
oǵros
zbog protpostavko da u načoIu svo Io. rIjočI (osIm možda zamjonI-
câ I čostIcâ) moraju počInjatI sugIasnIkom, odnosno da jo kanon-
skI obIIk korIjona *CVC-. Naravno, nIjo svaka rokonstrukcIja *h
2
o
jodnaka. Nogdjo so o no rokonstruIra sa mo Iz strukturaIno-toorIj-
skIh razIoga (kao u *h
2
oǵros), a nogdjo Imamo jasno dokazo za to
*h
2
, npr. u porfokatskom nastavku (1. IIco jd.) – Io. *-h
2
o > Iuv. -h o,
stInd. -o, grč. -α.
Što so tIčo onIh *a u rokonstrukcIjI kojIh so Iz raznoraznIh razIo-
ga IndoouropoIstI nIsu mogII baš tako Iako rIjošItI, za njIh jo tIpIčno
nokoIIko stvarI. ObIčno so tvrdI da samogIasnIk *a no sudjoIujo u
prIjovojnIm smjonama (no smjonjujo so s ostaIIm samogIasnIcIma)
kao što to čIno »pravI« Io. samogIasnIcI *o, *o, *ē I *ō. No to Ipak nI-
jo posvo točno; postojI aItornacIja, prImjorIco u korIjonu *h
2
saws-
»suh« (stInd. śošos, av. hoošā/oē - »osušItI«, grč. αὗος, stsI. suxъ,
IIt. soũsos Itd.) : *h
2
sus- (stInd. śúšyo/i »sušI so, vono«, av. hušho-
»suh«), što bI so ovontuaIno mogIo progIasItI sokundarnom IIr. poja-
vom. Iostojo I nokI mogućI sIučajovI s Izmjonom *a/ā modu ostaIIm
prImjorIma, no o nI su takodor jako upItnI (vIdI doIjo). CIas so *a,
osIm toga, no javIja nIkada u sufIksIma I nastavcIma; javIja so čosto
nakon počotnoga *k III voIarâ općonIto (aII no uvIjok), a odrazI su
rIjočI u kojIma so možo rokonstruIratI *a čosto ogranIčonI na svoga
nokoIIko Io. jozIka to jo čosto mogućo da su posrIjodI dIjaIoktaIIz-
mI III kasnIjo posudonIco I sIIčno. NokI IIngvIstI tvrdo da gIasa *a u
praIo. nIjo uopćo bIIo III, ako ga jo bIIo, da so javIjao u maIom broju
prImjora. No to zapravo nIjo točno. CIas so *a možo rokonstruIratI
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
226
u razmjorno voIIku broju prImjora, no za to jo prImjoro tIpIčno da
Imaju odrazo u novoIIku broju jozIka. NIjo toško naćI prImjoro kojI
Imaju *a, a odražonI su u 3-4 jozIka; modutIm tožo jo naćI prImjoro
s *a kojI bI bIII posvjodočonI u svIm III gotovo svIm Io. jozIcIma (što
so za ostaIo rokonstruIrano gIasovo ugIavnom možo). I tomo jo da-
kIo taj posoban poIožaj gIasa *a u Io. – javIja so ugIavnom u rIjočI-
ma ogranIčono dIstrIbucIjo, tj. u dIjaIoktaIIzmIma.
Kao noko prImjoro podudarnostI za Io. *a, osIm onIh kojo voć vI-
djosmo, usp. I Iat. copiō »hvatam«, stvnj. hobon »ImatI«, aIb. hon
»Imam« < Io. *kap-; Iat. conō »pjovam«, stIr. coniJ < Io. *kan-; Iat.
corpō »trgam, borom, brstIm«, grč. καρuóς »pIod, urod« < Io. *karp-;
Iat. boculun »štap«, grč. βάκτρον (⇒ bò h/ē rijo) < Io. *bak-; stInd.
yoj-, grč. α γιός (⇒ hogiogrò fijo) < Io. *yaǵ- »svot«; stInd. hopúc-
cholo- »čuporak koso na zatIIjku«, Iat. copu/ »gIava« < Io. *kaput-;
grč. φάσκoς »mahovIna koja vIsI s hrasta«, Iat. foscis »svožanj« (⇒
fošı con), srIr. bosc »vrpca ȍko vrāta« < Io. *b
h
ask/k- Itd. S obzIrom
na to da so *a jako čosto javIja nakon *k, možo so protpostavItI da
jo gIas *a nakon *k vjorojatno nastao sokundarnom asImIIacIjom
od starIjoga (prodIo.) *o.
Lubotsky (1989) u svojom čIanku pokušava dokazatI da uopćo nI-
jo bIIo Io. *a, čak nI u ogranIčonom broju sIučajova u kojIma so ono
obIčno rokonstruIra, no no uspIjova baš u tomo. Na osnovI čoga so
rokonstruIra Io. *a7 Kao što vIdjosmo, na osnovI podudarnostI u jo-
zIcIma u kojIma so *o I *a (odnosno *h
2
o) no stapaju, a to su: grč-
kI, armonskI, IatInskI, koItskI I toharskI (zapravo so odrazI nIsu
stopIII nI u anatoIIjskom Izvorno, aII ondjo jo jodnostavno promaIo
grado). Ða jo toško nošto dokazIvatI na osnovI toharskoga, to so no
troba posobno nI IstIcatI, s obzIrom na to da u toharskoj povIjosnoj
fonoIogIjI Ima još puno probIoma. ArmonskI jo katkada nopouzdan
s obzIrom na to da Io. *o sasvIm sIgurno proIazI u arm. o u nokIm
no posvo jasnIm sIučajovIma (vIdI § 68). LatInskI jo pouzdan osIm
kada *a doIazI Iza IabIjaIâ s obzIrom na to jo u IatInskom postojaIa
sporadIčna promjona Io. *o > o u tom poIožaju (vIdI § 68). Io. so *a
rokonstruIra u prImjorIma tIpa grč. μαδάω, Iat. noJeō »pIjan sam,
mokar sam«, stInd. noJ- »bItI pIjan« – Io. *mad-. Ðok bI so za Iat. I
grč. još I mogIo tu rokonstruIratI *h
2
umjosto *a (jor *Ch
2
C > CaC
u Iat. I grč. kao I u voćInI Io. jozIka), za stInd. to no Ido jor bI *mh
2
d-
u skr. daIo *mId-, a no noJ- (u skr. *Ch
2
C > CIC, usp. Io. *ph
2
tē r
> stInd. pi/ö, Iat. po/er). Lubotsky (1989) to pokušava rIjošItI tako
što protpostavIja pravIIno gubIjonjo IarIngaIâ u IIr. Isprod zvučnIh
okIuzIva u zatvoronom sIogu. No probIom jo u tom što nokI prI-
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
22?
mjorI pokazuju taj gubItak I u otvoronom sIogu, usp. stInd. bhójo/i
»dIjȇIī« ~ grč. φαγcῖ ν »pojostI« (⇒ -fò gijo). Iako bI so I takvI obIIcI
mogII objasnItI anaIogIjom proma obIIcIma sa zatvoronIm sIogom
gdjo so IarIngaI IzgubIo (stInd. bhoh/ó- »hrana«), to nIjo baš protjo-
rano uvjorIjIvo. ČInI so da tu Ipak troba rokonstruIratI Io. *a.
Kod prImjorâ so s dvogIasIma *ay I *aw nokI mogu (I moraju)
objasnItI IarIngaIIma, aII nokI Ipak no. IrImjorIco proma stInd.
Jetór-, grč. δᾱ ήρ, Iat. lē uir (s monoftongIzacIjom), IIt. Jíeteris, Iatv.
Jiẽ teris, stsI. Jěterь troba rokonstruIratI Io. *doh
2
Iwē r zbog akuta
u bsI.
333
, a Isto jo I u grč. καυλός »držak, stabIjIka«, Iat. coulis, IIt.
hóulos »kost, stabIjIka«, Iatv. hoũls, srIr. cuoille »strIjoIa«, gdjo ro-
konstrukcIju *koh
2
uIos potvrdujo akut u bsI. (IIt. ´, Iatv. )
334
. No
s drugo strano, u voć vIdonoj so rIjočI *h
2
saws- »suh« (grč. αὗος)
troba rokonstruIratI *aw jor u bsI. noma akuta (IIt. soũsos, Iatv.
sò uss)
335
. Isp. takodor I Io. *kaykos »sIIjop« > Iat. coecus, got. ho-
ihs, stIr. coích. Tu nomamo nIkakvIh naznaka troba II rokonstru-
IratI *ay III *oh
2
I, aII s obzIrom na značonjo rIjočI I na počotno *k-,
no troba so skanjIvatI rokonstruIratI *ay u ovom sIučaju. I nokIm
so rIjočIma *a-dvogIas možo objasnItI tImo što su dotIčno rIjočI po-
sudonIco, usp. Io. *tawros »bIk« > hotanskI //uro- »brdska koza«,
grč. ταῦ ρος (⇒ Mino/ȁ ūr), stsI. /urъ (⇒ Tȕropolje), IIt. /oũros, stIr.
/orb, gaI. TAKVOS, Iuz. /otros. Tâ jo rIjoč posudonIca Iz somItskoga
*ṯ awru(m) (usp. arapskI ṯ our
un
, hobr. šōr). Lat. /ourus po svoj prI-
IIcI uopćo nIjo nastaIo od Io. *tawros nogo jo kasnIja posudonIca što
so vIdI po tomo što no gIasI **taruus (usp. Iat. neruus »žIIa« ⇒ ner-
tóco, nertíro/i, grč. νcῦ ρον ⇒ neù rōn, neuróco < Io. *nowro-). Ðo-
tIčna jo rIjoč zanImIjIva jor so tu u nokIm jozIcIma (Iako jo rIjoč o
posudonIcI!) javIja s-nobile (av. s/ooro- »bIk; konj; magarac; dova«),
pa čak I prIjovojna InačIca (sic!): *stowros > got. s/iur »bIk« (ong.
s/eer, njom. S/ier). Toško jo pomIsIItI da jo tu rIjoč o dvama razIIčI-
tIm korIjonIma.
Iosoban su probIom pak trI rIjočI: Io. rIjočI za »soI«, »gusku« I »nos«.
I njIma kao da naIazImo dokazo za rokonstrukcIju Io. *a : *ā (da-
kIo čak I prIjovoj!). Isp. stInd. sol-, sāl-, grč. ἅλς, Iat. sāl, solis,
stsI. solь, Iatv. sā ls, stInd. hoṃ só-, grč. χήν, Iat. honser, sIav. *gǫsь
333
Kao dokaz so za bsI. akut, odnosno Io. IarIngaI, osIm baItIjskoga navodI I hrv. Jjȅtē r
(jor jo pravIIan odraz bsI. akuta u hrvatskom), no taj jo prImjor, za razIIku od baItIjskIh,
zapravo nopouzdan, usp. kajk. (Bodnja) Jetȃor što ukazujo na cIrkumfIoks a no na akut.
334
Kasmusson (1999: 1?3-1?4) so oštro protIvI rokonstrukcIjama *doh
2
Iwē r I *koh
2
uIos,
no njogovo su Io. rokonstrukcIjo tIh obIIka nouvjorIjIvo.
335
Hrv. sȗh takodor noma akuta, aII to nIjo ovdjo roIovantno jor taj cIrkumfIoks u sIav.
toorotskI možo bItI I sokundaran (Iako u ovom konkrotnom sIučaju nIjo).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
228
(ako nIjo gorm. posudonIca), IIt. žąsis, Iatv. cù oss, stIr. géiss; stInd.
n. dv. nösā, C. dv. nosós, Iat. nāris »nosnIca« (I Imo Nāso – dosI.
»nosonja«), stsI. nosъ, IIt. nósis, Iatv. nô ss, stong. nōse. Ða bIsmo so
rIjošIII Io. *a, u ovIm sIučajovIma troba protpostavItI sIjodoćo prIjo-
vojno odnoso u Io. – N. *soh
2
Is (npr. za stInd. sāl-, Iatv. sā ls, Iat. sāl,
IIt. sólynos »rasoI« s akutom), A. *sh
2
oIm (stInd. soliló-, možda stsI.
solь), C. *sh
2
Ios (možda stsI. solь, Iat. solis ako nIjo od *sh
2
oI-); N.

h
oh
2
ns (grč. χήν), A. *ǵ
h
h
2
onsm (stInd. hoṃ s-) Itd.; N. *Hnoh
2
s
(IIt. nósis s akutom, stInd. nösā), A. *Hnh
2
osm (stInd. nosós, mož-
da stsI. nosъ), C. *Hnh
2
sos (stsI. nosъ ako nIjo od *Hnh
2
os-)
336
. Iro-
bIom jo u tomo što obIIcI poput Io. *Ch
2
o- nIsu baš uobIčajonI (a tro-
baju nam da bIsmo objasnIII kratko stInd. o jor bI *Ch
2
C daIo i, za
razIIku od sIav. gdjo bI obojo daIo o), no možda jo to Ipak okonomIč-
nIjo nogo protpostavIjatI smjonu *a : *ā u sa mo tIm korIjonIma
33?
.
Na IarIngaIo nas pak upućuju akutI u baItIjskom (od noIarIngaIno-
ga bI so *ā očokIvao cIrkumfIoks, kao I od *ē I *ō)
338
.
Na kraju možomo zakIjučItI da so *a, *ay I *aw u praIo. Ipak mogu
rokonstruIratI Iako Im jo poIožaj spocIfIčan utoIIko što su so ugIav-
nom javIjaII u dIjaIokatno ogranIčonIm prImjorIma, tj. rIjočI kojo so
rokonstruIraju s *a rIjotko su posvjodočono u voIIku broju jozIka.
Mogućo jo da su so dotIčnI fonomI u Io. pojavIII dosta kasno, u ok-
sprosIvnIm rIjočIma (tIpa *kaykos), posudonIcama (*tawros), dIja-
IoktaIIzmIma (tIpa *bak-), naknadnIm razvIjanjom, prImjorIco od
*o, uz voIaro (npr. *kap-) Itd. No Ipak Ih so zbog toga no smIjo u pot-
punostI IzostavIjatI Iz rokonstrukcIjâ kao što nokI IIngvIstI čIno.
IrobIom Io. samogIasnIčkoga sustava
§ 71 Čovjok bI rokao da ćo so IndoouropoIstI u 200 godIna, koII-
ko otprIIIko IndoouropoIstIka postojI, dogovorItI, ako nIšta drugo, a
ono barom koIIko jo samogIasnIka Imao Io. prajozIk. No naravno da
336
*n bI u *Hnh
2
os- I sI. ostajaIo nosIogotvorno anaIogIjom proma nosIogotvornostI u N.
*Hnoh
2
s-. To jo vjorojatno Isto posIjoIo. poopćonjo. Na počotnI IarIngaI u ovoj rokonstruk-
cIjI ukazuju vod. sIožonIco urū-ṇ osó- I r´jū-nos- s duIjInom zadnjoga samogIasnIka prvoga
dIjoIa sIožonIco.
33?
Mogućo jo da jo obrazac nās-/nos- u stInd. (prI čom so nos- no možo svostI na *Hnh
2
s-
jor bI to daIo **nIs-, kako voć rokosmo) nastao sokundarno. Obrasca u kojom so Izmjonjuju
ā I i u stInd. Imonskom sustavu noma (u gIagoIIma Ima) pa jo taj noobIčan obrazac mogao
bItI smIjonjon »pravIInIjIm« ā/o kojI vIdImo, rocImo, u pā/ »noga«, A. pöJon, aII C. poJós
(od Io. *pōds, *pod , *podos/podos).
338
IrotpostavI II so Io. IarIngaI u rIjočI za gusku I dotIčno prIjovojno smjono, praznInom
bI so C. *ǵ
h
h
2
nsos možda daIa objasnItI dopaIataIIzacIja Io. *ǵ
h
u sIavonskom – Isprod
sonanta I stražnjoga samogIasnIka (vIdI § 50), a proko IarIngaIa. I baIt. bI bIIa poopćona
druga varIjanta (*ǵ
h
oh
2
ns) pa bI ostao paIataIIzIran odraz.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
229
tomu nIjo tako. Broj so protpostavIjonIh samogIasnIčkIh fonoma u
Io. kroćo, ovIsno o IstražIvaču, od 2 do 10! Od sa mo dva Io. fonoma
*o I *o (kao što tvrdo onI kojI *a no prIhvaćaju nI kao rubnI, aII po-
stojoćI fonom u kasnoIo.) do 10 fonoma ‒ *a, *o, *I, *o, *u + *ā, *ē , *ī,
*ō, *ū kako jo bIIo u tradIcIonaInoj brugmannovskoj IndoouropoIstI-
cI
339
. Iokazasmo da o 10 samogIasnIčkIh fonoma nIkako no možo
bItI rIjočI ‒ *a jo zapravo *h
2
o u dosta sIučajova (a pravo *a IzgIoda
kao novotarIja u praIo. sustavu), *ā jo uvIjok *oh
2
, *I I *u su zapravo
sIogotvorno InačIco sonanata *y I *w, a *ī I *ū su zapravo sa mo sIjo-
dovI *IH I *uH (vIdI § ?4).
No kao što jo Io. fonoIogIja I Inačo prIIIčno noobIčna (sjotImo so
sa mo Io. *b, vIdI § 43), tako jo I u samogIasnIčkom sustavu. NaImo,
tvrdI so da na svIjotu no postojI jozIk kojI bI, Ima II sa mo dva samo-
gIasnIčka fonoma, Imao *o I *o (čak Iako Im prIdodamo rubno *a,
sustav *a, *o, *o opot nIjo uvjorIjIv jor jozIcI s trosamogIasnIčkIm
sustavom Imaju obIčno sustav o – i ‒ u). VoIIk broj IIngvIsta sma-
tra apsoIutnom jozIčnom unIvorzaIIjom tvrdnju da jozIk mora Ima-
tI najmanjo dva samogIasnIka I da su to, ako Ih jo sa mo dva, uvIjok
/ə/ I /a/ (usp. npr. abhaskI na Kavkazu kojI Ima takav sustav). Kraj-
njo jo noobIčno da bI jozIk kojI Ima sa mo dva samogIasnIka, što jo
voć sâmo po sobI prIIIčno rIjotko, Imao oproku prodnjoga /o/ I stra-
žnjoga /o/. No to jo upravo ono što so rokonstruIra u Io. prajozIku!
Ðodatna jo toškoća I to što so još jodnom unIvorzaIIjom, koja so za-
pravo možo IzvostI Iz ovo prothodno, smatra I to da svakI jozIk mo-
ra ImatI fonom /a/ (III nokakav gIas »tIpa /a/«). No to jo upravo gIas
kojI jo u Io. IzgIoda Imao rubnI poIožaj I kojoga u prodIo. vjorojatno
uopćo nIjo bIIo!
Ipravo stoga što jo novjorojatno da bI jozIk sa mo s dvama samo-
gIasnIcIma u sustavu Imao *o I *o, pojodInI su IIngvIstI pokušaII to
rokonstruIrano fonomo drugačIjo fonotskI IntorprotIratI. Tako Iu-
IIoybIank (1965) protpostavIja da jo Io. *o zapravo bIIo fonotskI [ə],
a da jo Io. *o zapravo fonotskI bIIo [a] čImo so dobIva tIpoIoškI prI-
hvatIjIv sustav. SIIčno tomu, VIIIar (1993) protpostavIja da jo Io. *o
upravo [o], aII da jo Io. *o zapravo [a]. No, kako prImjoćujo Mata-
sovIć (2003), to nIkako no možo bItI točno. IstIna jo da jo odraz Io.
*o u dosta Io. jozIka upravo o (bsI., gorm., IIr., hot. Itd.), no mnogI
jozIcI razIIkuju Io. *o od *a/h
2
o (Iat., grč., koIt., arm. Itd.), a I za no-
ko so jozIko u kojIma jo odraz o možo dokazatI da jo to sokundarno
umjosto Izvornoga *o. Tako so za praanatoIIjskI možo dokazatI da
jo još Imao *o, a no o kao hotItskI (vIdI § 68), a I u bsI. so vIdI trag
339
Isp. Brugmann 1906-1911, Mayrhofor 198?, SzomorényI 1989.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
230
razIIko *o I *h
2
o prI djoIovanju WIntorova zakona (vIdI § ?2). Ða-
kIo takva toorIja nIkako no stojI. MatasovIć (2003) pak dosjotIjIvo
nudI drugu mogućnost ‒ na vodī da bI so Io. *o mogIo IntorprotIra-
tI kao [a], a Io. *o kao [ə], dakIo obrnuto od starIjIh pokušaja. No
promda to djoIujo zgodno u toorIjI, u praksI jo Ipak noodržIvo. Što
so tIčo fonotsko vrIjodnostI Io. *o I *o, čInI so da jo tradIcIonaIna ro-
konstrukcIja Ipak bIIa u pravu, koIIko god tIpoIozI gundaII protIv
toga. Iz Io. so [o] I [o] jodnostavno daju IzvostI svI njIhovI odrazI,
dok jo to Iz [ə] I [a], kojIm god rodom, jako toško I nouvjorIjIvo. Zna-
mo II prImjorIco da so Isprod Io. *o paIataIIzIraju voIarI u IIr., sIav.,
aIb., arm., toh., jasno jo da jo to morao bItI nokakav prodnjI gIas.
NI [ə] nI [a] tu no bI mogII objasnItI to paIataIIzacIjo.
No ostajo nam I daIjo probIom toga što tIpoIoškI nIjo potvrdono po-
stojanjo jozIka kojI bI Imao sa mo samogIasnIko /o/ I /o/. OdIučImo II
sI maIo pomoćI, pa uzmomo I sIogotvorno sonanto *I I *u kao samo-
gIasnIko, sItuacIja jo puno boIja jor, prIbrojIvšI mu I *a, dobIvamo
uobIčajon potorosamogIasnIčkI sustav o-e-i-o-u, kao u hrvatskom.
IostavIja so pItanjo na što so mIsII kada so govorI o dvosamogIa-
snIčkIm sustavIma – značI II to da jozIk mora fonoIoškI ImatI vIšo
od dvaju samogIasnIka III značI II to da jozIk mora ImatI fonotskI
vIšo od dvaju samogIasnIka7 OdnosI II so to sa mo na fonotsko sa-
mogIasnIko, onda tu za Io. noma probIomâ, s obzIrom na dodatno
fonotsko samogIasnIko *I I *u (to *a, kojo so javIjaIo u kasnoIo. I kao
aIofon uz *h
2
). Ðodamo II tomu još I svo mogućo Io. dvogIaso (*oy/
oy/ay, *ow/ow/aw), kojI so Isto tako mogu računatI kao samogIasnI-
cI, na konju smo! IstIna, takav bI sustav bIo jako nostabIIan, s ob-
zIrom na sa mo dva prava fonomska samogIasnIka (no računajućI
dIftongo), no to I nIjo nokI argumonat zato što jo očIto da takav su-
stav I jost bIo vrIo nostabIIan to so zato brzo I raspao. Naravno, pI-
tanjo jo koIIko jo pravomu jozIku uopćo bItno što ćo IIngvIstI u njo-
mu točno anaIIzIratI kao fonomo.
No nokIma nIjo dosta tvrdItI da jo (prod)Io. Imao sa mo dva fonom-
ska samogIasnIka nogo tvrdo da jo prodIo. zapravo Imao sa mo jo-
dan samogIasnIčkI fonom! Zašto to7 IogIoda II so Io. fonoIoškI su-
stav, Iako jo vIdjotI da samogIasnIcI tu no Igraju protjoranu uIo-
gu, pogotovu rokonstruIramo II IarIngaIo – njIma so puno *a-ova
možo svostI na *h
2
o III *CHC, svako *ā na *oh
2
, voIIk broj gIasova
*o na *h
3
o, to voIIk broj gIasova *ō na *oh
3
. Nakon toga jo jasno
da so u najvoćom broju Io. rIjočI naIazI samogIasnIk *o, dok jo *o
puno rjodo I javIja so u odrodonIm, I to uvIjok IzvodonIm, katogo-
rIjama, ugIavnom kao prIjovojna InačIca proma *o. Voć rokosmo
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
231
svo o poIožaju dugIh *ē I *ō (javIjaII su so sa mo u odrodonIm ka-
togorIjama). Svo upućujo na to da jo u Io. *o sa mo naknadna Ina-
čIca proma *o koja jo nastaIa u odrodonIm sIučajovIma na razno
načIno to jo ostaIa »sokundarna« proma *o. Kronomo II dubIjo, u
nostratIčko vodo, vIdjot ćomo da so praktIčkI nI u jodnoj toorIjI ko-
ja Io. povozujo s kojIm drugIm prajozIkom no mogu naćI nIkakvo
podudarnostI Io. samogIasnIka sa samogIasnIcIma toga drugoga
prajozIka. £vontuaIno so podudarnostI mogu naćI sa mo u sugIa-
snIcIma. Takodor, pogIodamo II doIsta sIožon Io. okIuzIvnI sustav,
on kao da nas mamI da protpostavImo da su starI samogIasnIcI u
nokom prodIo. bIII IzbrIsanI, stopIvšI so svI u kakvo šva, čIjI bI po-
tomak onda bIIo našo Io. *o. TragovI bI pak starIh samogIasnIka
bIII vIdIjIvI na sugIasnIcIma, prImjorIco *ko bI upućIvaIo na sta-
ro *ko/kI, *k
w
o na staro *ko*/ku, *k na staro *ka Itd. (vIdI § 49).
TIpoIoškI so sIIčna stvar dogodIIa u toharskom, gdjo su so stopIII
Io. *o, *I I *u, aII s razIIkom da prvo dvojo paIataIIzIraju prothod-
nI sugIasnIk, što *u no čInI. ÐakIo staro so razIIko vIšo no čuvaju
na samogIasnIcIma nogo na sugIasnIcIma. No nokIma jo I jodan
samogIasnIk bIo provIšo pa smatraju da so za najranIju fazu Io.
možo protpostavItI bozsamogIasnIčkI sustav u kojom bI postoja-
Ia sa mo »sIogovnost« to zapravo no bI bIIo samogIasnIčkIh fonoma
(Lohmann 1953, 1993)! No dakako, sada ćo opot skočItI tIpoIozI.
Tko so rogušI na dvosamogIasnIčkI sustav *o I *o, normaIno jo da
ćo tok protpostavku o jodnosamogIasnIčkom jozIku III, no daj Bo-
žo, o bozsamogIasnIčkom jozIku dočokatI na nož. Argumonat jo
da noma jozIka kojI bI Imao sa mo jodan fonomskI samogIasnIk.
No nIjo da nIjo bIIo takvIh tvrdnja. Ioznata jo KuIporsova (1960)
anaIIza kabardInskoga kao jozIka sa sa mo jodnIm samogIasnIč-
kIm fonomom (no to, IzgIoda, no stojI), a AIIon (1965) to Isto čInI
za abazInskI (oba na Kavkazu, gdjo so takva čuda jodIno mogu
naćI, I oba dIo abhasko-adIgojsko porodIco). No s takvIm so anaII-
zama, dakako, mnogI no sIažu
340
. No postojI još jodan jozIk kojI bI
so na jako dubInskoj strukturI možda mogao anaIIzIratI kao jod-
nosamogIasnIčkI jozIk – sanskrt. Sanskrt poznajo sIjodoćo fonot-
sko samogIasnIko – o, ā, e, o, i, u, ī, ū. No kao I u Io., i I u su zapra-
vo poIožajno InačIco sonanata (to jo dodušo poprIIIčno natognuto
za skr.), duIjIna so možo računatI kao prozodIjska, a no fonomska
oproka, a e I o so u sanskrtskoj gramatIčkoj tradIcIjI smatraju za-
pravo dvogIasIma, što nIjo opravdano sa mo povIjosno (e nastajo od
Io. *oy/oy/ay, a o od *ow/ow/aw), nogo I sInkronIjskI jor e I o stojo u
340
VIdI npr. HaIIo 19?0 I Kyмaхoв 19?3.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
232
pravIInu prIjovojnom odnosu proma oy/oi/āy I ot/ou/āt (gdjo oy I
ou potjoču od Io. *oy/oy I *ow/ow Isprod samogIasnIka, oi I ou od
Io. *ē y/ōy u zatvoronom sIogu, a āy I āt od Io. *ē y/ōy Isprod samo-
gIasnIkâ). ÐakIo, odbacIvšI svo ovo samogIasnIko kao »no baš pra-
vo« fonomsko samogIasnIko, ostajo sa mo na o (kojI so jo u stInd.
najvjorojatnIjo Izgovarao upravo kao [ə]. Ðakako, ova anaIIza Ima
I svojIh manjaka, ponajprIjo to što jo poprIIIčno apstraktna
341
, aII
jo svakako moguća, a ako jo moguća za sanskrt, zašto no bI bIIa
moguća I za prodIndoouropskI7
342
I na kraju nam onda proostajo sa mo tIpoIogIja. Što s njom7 Jasno
jo da nam tIpoIogIja u mnogo sIučajova možo pomoćI I da nam mo-
žo roćI što jo vjorojatnIjo III novjorojatnIjo. No sa mo zato što nošto
nIjo tIpoIoškI potvrdono no značI nužno da jo to I nomogućo, a I no
vaIja okrotatI gIavu od nočoga na što svo upućujo, sa mo zato što
jo to možda tIpoIoškI nomogućo III noobIčno
343
. ÐovoIjno jo sjotItI
so orupcIjo nozadovoIjstva kod nokIh koja jo nastaIa 18?6. nakon
što jo mIadI Brugmann prodIožIo rokonstrukcIju Io. sIogovnIh so-
nanata, jor so jo tada I to smatraIo tIpoIoškI nouvjorIjIvIm. Ia Ipak
danas to vIšo nIjo sporno. OsIm toga, da jo svo to tako sIgurno, on-
da jamačno no bI bIIo nI obIIjožja koja so prImjorIco naIazo sa mo
u jodnom jozIku na svIjotu, a takvIh obIIjožja Ipak Ima. Stoga so
protpostavko o prodIndoouropskom kao mogućom jodnosamogIa-
snIčkom III čak I bozsamogIasnIčkom jozIku Ipak moraju, ako nI-
šta drugo, barom uzotI u obzIr. Što so pak tIčo zadnjo fazo Io., koju
mI rokonstruIramo, Io. jo Imao sustav od dvaju samogIasnIčkIh fo-
noma *o I *o, kojIma so još prIdružIvaIo nošto rjodo *a (to aIofonsko
*a uz *h
2
) uz dvogIaso I dugo varIjanto *ē I *ō to fonotsko samogIa-
snIko *I I *u. Taj kasnoIndoouropskI sustav po svoj prIIIcI Ipak no
troba smatratI tIpoIoškI nouobIčajonIm.
341
Takva jo I KuIporsova anaIIza kabardInskoga jor kabardInskI, na fonotskoj razInI, Ima
sasvIm soIIdan broj samogIasnIka to so na prvI pogIod nIkako no bI rokIo da jo to jozIk boz
samogIasnIkâ. ČInI so da kabardInskI Ima dva samogIasnIka – ə I o (usp. MatasovIć 2006).
342
VaIja napomonutI da CamkroIIdzo (1966) prImjorIco I za prakartvoIskI rokonstruIra
sa mo jodan samogIasnI fonom, dok IuIIoybIank (1984) u srodnjokInoskom anaIIzIra svo
samogIasnIko kao sIogotvorno varIjanto kIIznIkâ.
343
Za dobro I Iošo strano porabo tIpoIogIjo u IndoouropoIstIcI usp. MatasovIć 2000b. Za
Iošo strano tIpoIoškoga prIstupa, a I djoIomIčno za probIom Io. kao jodnosamogIasnIčkoga
jozIka, vIdI sjajan KortIandtov čIanak (1995). On IstIčo sIabostI tIpoIoškoga prIstupa: »It
causos bIas toward what Is roguIar, normaI, or froquont In tho Ianguagos of tho worId and
thoroby rondors tho roconstructIon of dovIant pattorns ImpossIbIo«. Jasno jo da nIsu svI
jozIcI prosjočnI, a tIpoIogIja proučava upravo prosjok.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
233
WIntorov zakon
§ 72 I bsI. so kratkI samogIasnIcI (*o, *o, *a/h
2
o; *I, *u) du-
Ijo Isprod Io. zvučnIh okIuzIva I taj sIog dobIva akutsku Intona-
cIju, usp. Io. *sod- »sjostI« (Iat. seJeō) > bsI. *sē d-tē y > IIt. sés/i,
stsI. sěs/i (hrv. sjȅs/i) (pravIIno *dt > s/ u bsI.), Io. *h
2
obI- »jabuka«
(ong. opple) > bsI. *ābI- > IIt. obuolỹ s, A. óbuolį, stsI. oblъho (hrv.
jȁ buho) Itd. WIntorov jo zakon važan Iz vIšo razIoga – kao prvo,
noIzravno nam pokazujo razIIku Izmodu odrazâ Io. *b, *d, *g, *g
w

u bsI. (Isprod kojIh djoIujo WIntorov zakon) I Io. *b
h
, *d
h
, *g
h
, *g
wh

(Isprod kojIh no djoIujo WIntorov zakon). To nam govorI da jo u ro-
IatIvnoj kronoIogIjI bsI. gIasovnIh zakona WIntorov zakon djoIo-
vao prIjo nogo što su so Io. *b
h
, *d
h
, *g
h
stopIII s Io. *b, *d, *g u bsI.
Kao drugo, WIntorov nam zakon takodor noIzravno pokazujo I ra-
zIIku Izmodu odraza Io. *h
2
o/a I Io. *o kojI su so Inačo u bsI. stopI-
II u *a. Kada so tI gIasovI produIjo po WIntorovu zakonu, tada vI-
dImo da so jo staro *a/h
2
o produIjIIo u *ā (IIt. o, Iatv. ā), dok so jo
staro *o produIjIIo u *ō (IIt., Iatv. uo)
344
, usp. Io. *h
2
obI- > bsI. *ābI-
> IIt. obuolỹ s, aII Io. *h
3
od- »smrdjotI, smrad« (Iat. oJor) > bsI. *ōd-
tē y > IIt. úos/i. To nam takodor pokazujo da jo WIntorov zakon na-
stupIo prIjo promjono *o > *a u bsI. S obzIrom na to da jo ta pro-
mjona (koju bsI. dIjoII s gormanskIm), kao I stapanjo Io. zvučnIh
I zvučnIh aspIrIranIh okIuzIva, vjorojatno modu najstarIjIm bsI.
promjonama, možomo zakIjučItI da jo WIntorov zakon no sa mo ta-
kodor jodna od najstarIjIh bsI. promjonâ, nogo I da jo po svoj prIII-
cI zapravo I najstarIja bsI. promjona uopćo (dakIo prva zajodnIčka
bsI. IzogIosa).
WIntorov jo zakon dobIo Imo po NIjomcu Wornoru WIntoru kojI
ga jo 19?9. otkrIo protpostavIvšI pravIIno duIjonjo samogIasnIka
u bsI. Isprod Io. zvučnIh okIuzIva. No Iako jo doIsta bIIo dosta prI-
mjorâ za ovakvu promjonu to jo taj zakon ugIavnom prImIjon s
odušovIjonjom, ȉ sām jo WIntor prIznao da Ima I poprIIIčan broj
protuprImjora postavI II so pravIIo tako općonIto, usp. npr. stsI. to-
Jo < *wodōr (usp. hot. uiJār < *wodōr zbIrno ImonIco proma Io.
*wodr »voda«), stsI. poJъ < *pod-, stsI. xoJъ < *sod- (s *x- Iz sandhI-
ja vjorojatno) Itd. NIjo jasno u kojIm jo točno uvjotIma WIntorov za-
kon djoIovao. NokI smatraju da jo djoIovao uvIjok (npr. KortIandt
200?) pa IznImko objašnjavaju na razno načIno, drugI mIsIo da jo
zakon djoIovao sa mo u zatvoronom sIogu (MatasovIć 1994b, 1995),
344
Ta so razIIka vIdI u IIt. gdjo so razIIkuju odrazI bsI. *ā I *ō, aII u sIavonskom no jor su
so ondjo bsI. *ā I *ō stopIII u *ā, usp. Io. *moh
2
tē r > stsI. no/i ¬ Io. *doh
3
r/n- > stsI. Jorъ,
aII IIt. nó/ė ¬/¬ Juonis.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
234
troćI da jo djoIovao samo Isprod nagIaska (ShIntanI 1985) Itd. Iro-
gIod potpuno grado roIovantno za WIntorov zakon naIazI so u goIo-
mu ÐIboovu čIanku (Дыбо 2002).
LarIngaII I vokaIIzam
§ 73 Voć smo govorIII o sIučajovIma kada so Io. IarIngaII odraža-
vaju kao sugIasnIcI (vIdI § 53), no kako rokosmo, tragovI su Io. Ia-
rIngaIâ Ipak u voćInI sIučajova noIzravnI (dakIo nIsu odražonI kao
sugIasnIcI) I njIhovI so odrazI moraju promatratI modu odrazIma
samogIasnIčkoga sustava.
O/hriće loringolô
LarIngaIo jo otkrIo voIIkI IordInand do Saussuro, tada 21-ogodIš-
njak (sic!), kojI jo 18?8. u prosIncu dovršIo svojo čuvono djoIo ‒
Ménoire sur le sys/ène prini/if Jes toyelles Jons les longues inJo-
européennes. To jo djoIo dIgIo poprIIIčnu prašInu, a rIjotkI su na nj
povoIjno roagIraII. Jodan od čudaka kojI su prIhvatIII njogovu to-
orIju bIo jo do Saussuroov prIjatoIj, Ðanac Horman MöIIor kojI do
Saussuroovo »sonantsko koofIcIjonto« (kako jo sâm mIadI do Sau-
ssuro zvao kasnIjo IarIngaIo) nazva IarIngaIIma nouvjorIjIvo Ih po-
vozujućI sa somItskIm IarIngaIIma. Taj jo nazIv, promda notočan
(IarIngaII sasma sIgurno nIsu bIII baš IarIngaII), ostao do dana
današnjoga. Ðo Saussuroova jo brIIjantna toorIja bIIa zasnovana
IskIjučIvo na osnovI fonoIoško anaIIzo Io. morfoIoškIh obrazaca I
ostaIa jo prIIIčno opskurnom I noprIhvaćonom svo dok poIjskI Indo-
ouropoIst Jorzy KuryłowIcz nIjo 192?. u čIanku »ə Indoouropéon ot
h hIttIto« pokazao da hotItsko ʨ čosto stojI na upravo onom mjostu
na kojom jo do Saussuro 49 godIna prIjo toga protpostavIo svojo
»sonantsko koofIcIjonto«, odnosno IarIngaIo. OtkrIćo jo hotItskoga
I matorIjaIna potvrda IarIngaIâ kojo jo do Saussuro protpostavIo
na osnovI strogo strukturaInIh krItorIja jodan od najvoćIh uspjoha
porodbonopovIjosno motodo I unutarnjo rokonstrukcIjo. Ðanas jo
IarIngaIna toorIja općoprIhvaćona u IndoouropoIstIcI
345
.
Kako jo do Saussuro došao do Idojo o »sonantskIm koofIcIjontIma«7
IočnImo od počotka. IndoouropskI jo prajozIk poznavao tzv. prIjo-
voj (njom. Ablou/, franc. opophonie) – morfoIoškI uvjotovanu pro-
345
Čak I o nī kojI joj nIsu protjorano skIonI dakako rokonstruIraju IarIngaI u sIučaju
Izravna odraza u anatoIIjskom.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
235
mjonu samogIasnIka (vIdI § 91). To jo značIIo da su so samogIasnI-
cI u Indoouropskomo mogII pravIIno smjonjIvatI pa bI IstI korIjon
u jodnoj tvorbI bIo u jodnom prIjovoju, a u drugoj tvorbI u drugom
prIjovoju, III bI Ista rIjoč u jodnom padožu III IIcu bIIa u jodnom prI-
jovojnom stupnju, a u drugom obIIku u drugom prIjovojnom stup-
nju (kIasIčan jo hrvatskI prImjor bȅr-ē n, ic-bor, br-ȁ /i, bír-o/i III
plè /-en, plȍ /). KIasIčan jo IndoouropskI prIjovoj smjona samogIa-
snIka *o, *o, *o, *ē I *ō ‒ punIna *o, punIna *o, praznIna, duIjIna
*ē I duIjIna *ō. IsporodI za to npr. Io. *b
h
oroh
2
> Iat. ferō »nosIm«,
stsI. berǫ, *b
h
oros > grč. φόρος »danak«, *b
h
rtIs > stInd. bhr/íš »no-
šonjo«, *b
h
ōr > Iat. fūr »kradIjIvac« Itd.
No, osIm toga kIasIčnoga prIjovoja, IndoouropoIstI su od samIh po-
čotaka zapazIII I drugačIjI, no baš posvo jasan prIjovoj kojI so jo
odražavao npr. u sIjodoćIm staroIndIjskIm, grčkIm I IatInskIm prI-
mjorIma:
stInd. JóJhāni »djonom«,
grč. τίθημι
stInd. hi/ós »napravIjon«,
grč. ßτός, Iat. fac/us
stInd. /íš/hāni »stavIm«,
grč. ἴ στᾱ μι
stInd. s/hi/ós »stavIjon«,
grč. στατός, Iat. s/a/us
stInd. JóJāni »dadom«,
grč. δίδωμι
stInd. Ji/ós »dȃt«, grč. δοτóς,
Iat. Ja/us
I ovIm I sIIčnIm prImjorIma umjosto uobIčajona prIjovoja – Io. *o
: *o – naIIazImo na noobIčan dug samogIasnIk (stInd. ā, a grč. η,
ᾱ , ω) umjosto kratkoga to na i u stInd. u praznInI, aII na c, α, o u
grčkom I o u IatInskom. Ðo Saussuro so jo pItao kakav jo to ču-
dan prIjovoj, a dotadanja IndoouropoIstIka na to nIjo ImaIa pravo-
ga odgovora nogo jo to smatraIa jodnostavno razIIčItIm morfoIoš-
kIm kIasama. TradIcIonaIno su so, brugmannovskI, ovI korIjonI
rokonstruIraII kao:
*d
h
ē - : *d
h
ə-
*dō- : *də-
*stā- : *stə-
I sadašnjom jo vromonu bIo rokonstruIran dug samogIasnIk, a u
partIcIpu šva kojo so jo Iz nopoznata razIoga u grčkom odražavaIo
trojako (kao c, α III o). Voć jo na prvI pogIod jasno da jo ta rokon-
strukcIja bIIa jako kIImava, a do Saussuro jo Imao Idoju kako to rI-
jošItI svodoćI taj noobIčan prIjovoj na obIčan prIjovoj *o : *o:
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
236
*d
h
ē - : *d
h
ə- > *d
h

1
- : *d
h
ə
1
-
*dō- : *də- > *doə
2
- : *də
2
-
*stā-:*stə->*stoə
3
-:*stə
3
-
TI so korIjonI I danas tako rokonstruIraju, sa mo so umjosto šva
obIčno pIšo h ‒ *d
h
oh
1
- : *d
h
h
1
-, *doh
2
- : *dh
2
- I *stoh
3
-:*sth
3
-. Ðo
Saussuro jo protpostavIo trI šva (¬sonantska koofIcIjonta), budućo
IndoouropoIstIčko ste/o /rojs/to, kojI su, ako su bIII Iza samogIasnI-
ka mIjonjaII njogovu boju I duIjIII ga. I sIogotvornom su poIožaju u
grčkom davaII trI razIIčIta odraza – c, α III o, u sanskrtu su dava-
II i, a u voćInI ostaIIh jozIka o (usp. IatInskI foc/us, Jo/us, s/o/us).
Tako jo do Saussuro taj noobIčan prIjovoj svoo na obIčan, a njogovu
jo protpostavku 192?. potvrdIo, kako rokosmo, Jorzy KuryłowIcz
na osnovI hotItsko grado. HotItskI, naImo, na mjostu do Saussuro-
ova *ə
2
u načoIu Ima fonom ʨ.
Ðo Saussoroova jo protpostavka, osIm tIh dotad noobIčnIh prIjo-
voja, objasnIIa I dotada takodor pomaIo noobIčno Io. korIjono *d
h
ē -
»stavItI« III *aǵ- »vodItI«. NaImo, voćIna Io. korIjona Ima struktu-
ru C(C)VC(C)-, tj. počInjo bar jodnIm I završava bar jodnIm sugIa-
snIkom. KorIjonI su tIpa *d
h
ē - III *aǵ- bIII u tom pogIodu dovIjan-
tnI. ModutIm, tI su korIjonI u svojoj IarIngaIIstIčkoj IntorprotacIjI
(*d
h
oh
1
- I *h
2
oǵ-) posvo normaInI Io. korIjonI strukturo CVC- (kao
prImjorIco *b
h
or- »nosItI« I sI.).
OJroc loringolô u ie. jecicino
§ 74 Io. su IarIngaII mIjonjaII boju samogIasnIka *o kojI bI so na-
šao uz njIh:
*h
1
o (ostajo Isto)
*h
2
o > *h
2
a > *a
*h
3
o > *h
3
o > *o
I voćInI jozIkâ, dakIo, *h
2
o dakIo dajo proko *h
2
a na kraju *a, a
*h
3
o proko *h
3
o dajo *o. To dakako no vrIjodI za ono jozIko u kojI-
ma su so *h
2
I *h
3
Izravno odrazIII u nokIm poIožajIma – hotItskI,
armonskI Itd. (vIdI § 53).
Ako jo IarIngaI stajao Iza samogIasnIka u zatvoronu sIogu, *o nIjo
sa mo mIjonjaIo boju uz *h
2
I *h
3
, nogo so jo samogIasnIk I duIjIo u
zamjonu za Ispadanjo IarIngaIa:
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
23?
*oh
1
> *ē
*oh
2
> *ā
*oh
3
> *ō
LarIngaI nIjo utjocao na kvaIItotu susjodnoga *o III susjodnoga du-
goga *ē I *ō, no u zatvoronom jo sIogu duIjIo prothodno *o: *oH > *ō
(kao I *IH > *ī, *uH > *ū). Kratko so *a čosto svodI na Io. *h
2
o, a
svako so *ā svodI na Io. *oh
2
. Ða su *ā, *ī I *ū zapravo bIII *oh
2
, *IH
I *uH u Io., vIdI so I po tomo što njIhovI odrazI u bsI. uvIjok Imaju
akut (vIdI doIjo). Nostanak so IarIngaIâ uz duIjonjo prothodnoga sIo-
ga dogodIo u načoIu vIšo-manjo sIIčno III jodnako u svIm Io. jozIcIma
(osIm što u hotItskom *oh
2
u dosta poIožaja ostajo oʨ boz nostanka
IarIngaIa Itd.), aII jo taj procos najvjorojatnIjo posIjoIndoouropskI, tj.
nIjo so dogodIo u Io. prajozIku nogo tok nakon njogova raspada
346
Ia-
ko su voć u samom praIo. stvoronI produvjotI da so to dogodI, tj. voć
jo ondjo postojaIa takva tondoncIja
34?
. Ispadanjo jo IarIngaIa u za-
tvoronom sIogu duIjIIo I prothodno sIogovno sonanto (vIdI § 62).
I bsI. sIogovI zatvoronI IarIngaIom (*oH, *oH, dvogIasI *o/oKH,
*KH) dobIvaju tzv. akutsku IntonacIju, za razIIku od prIjovojnIh du-
gIh sIogova (*ē , *ō, *ē y, *ōy, *ē w, *ōw) kojI dobIvaju cIrkumfIoksnu
IntonacIju. CIrkumfIoksna jo IntonacIja vjorojatno bIIa zapravo no-
postojanjo IntonacIjo (fonotskI sIIaznost), a za akutsku jo IntonacI-
ju fonotska roaIIzacIja sporna (tradIcIonaIno so protpostavIja uzIa-
znost, aII jo mogIa bItI I gIotaIIzIranost I sI.). Odraz jo bsI. akuta:
hrv. (na starIm dugIm sIogovIma, dakIo na svIma osIm *o, *o, *ь,
*ъ)
348
; sIn. na kraju rIjočI, a ´ u noposIjodnjom sIogu; čoš. ´ (duIjI-
346
I nokIm su Io. jozIcIma IarIngaII zapravo prIIIčno kasno nostaII. Tako su IarIngaII na
počotku rIjočI opstaII u sIav. bar do ranoga prasIavonskoga što vIdImo po tomo što od Io.
*h
2
okmōn »kamon« (stInd. óśnā) dobIvamo u IIt. pravIIno ohnuõ , aII u stsI. Imamo hony
umjosto očokIvana **omy < **okmy. I prodpsI. jo naImo bsI. *Hakmān promIjonjono mo-
tatozom počotnoga *H (odraza IarIngaIa) I *k u *kaHmān(s) što pravIIno dajo stsI. hony.
Ovaj nam prImjor dokazujo da jo u doba promotanja, kojo jo sa mo sIavonska pojava, u
prodpsI. još postojao počotnI IarIngaI kojI jo promotnut, nakon Ispadanja, produžIo sIav.
*a u *ā. Ða toga počotnoga IarIngaIa nIjo bIIo, no bI so mogIa objasnItI sIavonska motatoza
kakva **akmāns u **kamāns, a to bI **kamāns moraIo datI u stsI. **komy jor boz IarIn-
gaIa no možomo objasnItI duIjonjo psI. *a.
34?
IsporodnIca so možo naćI u nostanku sIavonskIh poIugIasa ъ I ь. OnI su takodor
nostaII tok u pojodInIm sIavonskIm jozIcIma, nakon raspada prasIavonskoga I općosIa-
vonskoga, aII su opća načoIa njIhova nostanka I vokaIIzacIjo bIIa Ista (uz, dakako, I noko
razIIko u njIhovIm odrazIma).
348
I jodnosIožIcama jo I dvosIožIcama na starom dugom sIogu u načoIu uvIjok od
akuta, a u trosIožIcama I vIšosIožIcama možo bItI I od pokraćona , usp. sȋn, N. mn. sı noti,
prȃse, C. jd. prȁse/o (usp. KapovIć 2003a: 60-61, 2005a: 80-81). I sIav. akut nostajo u po-
mIčnoj nagIasnoj paradIgmI (vIdI § 92) to ondjo onda Imamo sIav. , usp. IIt. goltò , A. gól-
tą, Iatv. goÎto, aII hrv. glóto (dIj. I st. glātȁ), A. glȃtu (a no **gIȁvu) od *g
h
oIHwoh
2
. Kod
ImonIcâ I prIdjovâ proma Iatv. stojI sIav. akut (hrv. ), a proma Iatv. sIav. cIrkumfIoks
(hrv. ), dok IIt. u obama sIučajovIma Ima ´.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
238
na) u jodnosIožIcama I dvosIožIcama; IIt. ´ ( u dvogIasIma ı n, ı n,
ı l, ı r < Io. *KH); Iatv. (u nopomIčnoj nagIasnoj paradIgmI), (u
pomIčnoj nagIasnoj paradIgmI). Odraz jo bsI. cIrkumfIoksa: hrv.
( u trosIožIcama I vIšosIožIcama), sIn. , čoš. kračIna, IIt. , Iatv. .
Isp. za odraz akuta Io. *ǵnoh
3
- »znatI« (grč. γιγνώσκω, Iat. gnōscō)
> hrv. cnȁ/i, cnȁo (cnȃš jo stognuto od starIjoga *znȁjo š), sIn. cnó/i,
cnȁl, čoš. cnó/(i), IIt. žinó/i, nežnó/i, Iatv. cinô/. VIdI za prImjoro još
I § 62, § 65, § ?5.
*h
1
e
ie. *h
1
esti »jost« > stInd. ós/i (av. os/i), grč. ἐστί, Iat. es/, stsI. j-es/ъ
(prototsko j dodato na počotak), IIt. ẽ s/i, got. is/ (ong. is, njom. is/),
hot. ē šci, stIr. is (gaI. eJi), aIb. ësh/ë, arm. ē
ie. *h
1
ed- »jostI« (1. I. jd. proz. *h
1
odmI) > stInd. óJni »jodom« (av.
oδā
i
/i »jodo«), grč. ἔδω, Iat. eJō, stsI. jos/i (< *ěstI < *h
1
odtē y, duIjo-
njo po WIntorovu zakonu, vIdI § ?2), IIt. és/i (kao u sIav.), got. i/on,
stnord. e/o (ong. eo/, njom. essen), hot. ē /ni »jodom«, stIr. esse »joo«
ie. *h
1
elh
1
ōn (C. *h
1
oIh
1
nos) »joIon« > grč. ἐλλóς »Iano« (< *h
1
oI-
nos), ἔλαφος »joIon« (< *h
1
oInb
h
os, ⇒ Llofí/i), stsI. jelenь (prototsko
j-)
349
, IIt. élnis, stIr. eli/ »dIvokoza«, arm. ełn, toh. B yol »gazoIa«
Kako so odraz Io. *h
1
o u načoIu no razIIkujo od odraza obIčnoga
*o, kod nokIh sIučajova počotnoga *h
1
o- nomamo konkrotnIh do-
kaza da to nIjo bIIo počotno *o-. No Ipak so u rIjočIma kao što su
*h
1
oIh
1
ōn III *h
1
okwos »konj« (stInd. óśtos, Iat. eouus, got. oíhuo-)
počotno *h
1
- rokonstruIra zato što so protpostavIja da jo svaka Io.
rIjoč (osIm možda zamjonIca) moraIa počInjatI sugIasnIkom. I
drugIm pak sIučajovIma, kao što su Io. *h
1
ostI »jost« I *h
1
odtI »jo-
do« Ima pak I konkrotnIh dokaza za postojanjo počotnoga IarInga-
Ia. SâmI so obIIcI *h
1
ostI I *h
1
odtI nIkako no bI odrazom razIIkova-
II od mogućIh *ostI I *odtI, no da jo tu Ipak bIo IarIngaI vIdImo po
drugIm obIIcIma. I hot. proma 1. I. jd. ē šni »josam« I ē šci »jodom«
u 3. I. mn. stojI ošonci »josu« I oJonci »jodu« s počotnIm #o- proma
počotnom ē - < *o- u svIm ostaIIm IIcIma. To jo #o- odraz Io. »sIo-
gotvornoga« *h
1
- u počotnom sIogu Isprod sugIasnIka. NaImo, u
prozontskoj paradIgmI gIagoIa *h
1
os- postojI prIjovoj pa so jodnIna
tvorI od prIjovojnoga stupnja *o, dakIo *h
1
os- (> hot. ē š-), a množI-
na od prIjovojno praznIno, dakIo od *h
1
s- (hot. oš-). Kako u množI-
nI radI počotnoga hot. o- moramo rokonstruIratI *h
1
– kada so ono
naIazI Isprod sugIasnIka, onda to čInImo I u jodnInI kada so naIazI
349
Io. *h
1
oIh
1
n- > hrv. lȁ ne.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
239
Isprod *o. Još jo jodan dokaz da jo Io. obIIk doIsta bIo *h
1
os- to što
vod. u nogatIvnom partIcIpu öso/- »kojI nIjo« Ima dugo ā- »no« kojo
jo Inačo kratko (o- < Io. *n-). To nam dugo ā- pokazujo da so to mo-
ra IzvodItI od Io. *nh
1
snt-, a no od *nsnt-.
Io. *h
1
o dajo u načoIu, kako rokosmo, Isto što I Io. *o, dakIo e u svIm
jozIcIma, osIm u IIr. gdjo dajo o I u got. gdjo dajo i.
*h
2
e
ie. *h
2
erh
3
- »oratI«, *h
2
erh
3
trom »raIo« > stInd. óri/ron, grč. ἀ ρóω,
ἄ ροτρον, Iat. orō, orā/run, hrv. ôro/i, IIt. ór/i, órhlos, got. orjon
(stIsI. oròr »raIo«), stIr. oirin, oro/hor, hot. ʨorš-, arm. orour, toh.
AB āre »pIug«
ie. *h
2
es »os« > stInd. óhšos (av. ošo-), grč. ἄ ξων, Iat. oxis, stsI.
osь, IIt. ošis, stvnj. ohso (njom. Achse), stIr. oiss »koIa«
ie. *h
2
e- »oštar« > stInd. óśris »oštrIca«, grč. ἄ κρος »šIIjat«, Iat.
ocus »IgIa« (⇒ ohupunh/úro), ociē s »oštrIca«, stsI. os/rъ (hrv. ȍš/or
sa -s/- > -š/-), IIt. oš/rù s (stIIt. oš/ros), stnord. egg »kut« (< gorm.
*aγjō, ong. eJge »oštrIca«, njom. Lche »ugao«), stIr. o(i)cher, 7hot.
ohu- »oštar kamon« (nodostajo ʨ- na počotku, nopravIIan odraz),
arm. osełn »IgIa«, aIb. o/hë/ë »trpak, kIsoo«, toh. B āhe »kraj«
Io. *h
2
o, kako voć rokosmo, u načoIu u svIm jozIcIma dajo *a (za
jozIko kojI čuvaju Izravan odraz IarIngaIa vIdI § 53). I načoIu so
svako počotno *a- (kako so prIjo rokonstruIraIo), možo zapravo svo-
stI na počotno *h
2
o- (vIdI § ?4). To nam katkada potvrdujo hotIt-
skI, ako jo dotIčnI korIjon ondjo posvjodočon (usp. hot. ʨorš-), a na
rokonstrukcIju nam počotnoga *h
2
o- umjosto *a- ukazujo I protpo-
stavka da su svo Io. rIjočI moraIo počInjatI sugIasnIkom.
I bsI. so Io. *o I Io. *h
2
o > *a stapaju u *a što jo očuvano u IIt. kao o,
dok obojo proIazI u o u stsI. (vIdI § 68). KazIIka so Io. *o I *a (< *h
2
o)
čuva posrodno prI WIntorovu zakonu (vIdI § ?2).
*h
3
e
ie. *h
3
ek
w
- »oko« > stInd. n. dv. óhši »očI« (av. oši), grč. N. dv. ὄ σσc
»očI«, ὀ uωuή »pogIod; vId« (ὀ uτικóς »kojI so tIčo vIda« ⇒ ôp/iho),
Iat. oculus (⇒ ohù lis/), stsI. oho, IIt. ohis, arm. ohn, toh. B eh
ie. *h
3
ewis »ovca« > stInd. ótiš, grč. ὄ ϊς < ὄ Iις, Iat. ouis, stsI. otьco
(~ stInd. otihö), IIt. otis, got. ouis/r »ovčjo stado« (ong. eue, njom.
Au), stIr. ói, Iuv. ʨoui-, arm. hotiu »pastIr«
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
240
ie. *h
3
etoh
1
»osam« > stInd. oš/ö (av. oš/o), grč. ὀ κτώ (⇒ ȍh/ogōn
Itd.), Iat. oc/ō (⇒ ôh/ē /, oh/óto Itd.), stsI. osnь, IIt. oš/uoni, got. oh-
/ou (ong. eigh/, njom. och/), stIr. och/
n
, arm. u/`, toh. B oh/, novo-
frIg. οτυ
Odraz so Io. *h
3
o u načoIu no razIIkujo od odraza Io. *o u voćInI Io.
jozIkâ (za jozIko s IzravnIm odrazom IarIngaIa vIdI § 53). I sIučaju
počotnoga o- u jozIcIma, nomamo II potvrdo dotIčno rIjočI u anato-
IIjskom (kao Iuv. ʨoui-), nomamo konkrotna dokaza da jo to doIsta
u Io. bIIo *h
3
o-, a no *o-, no kako Io., kako voć rokosmo, nIjo mogao
ImatI sa mo samogIasnIk na počotku rIjočI, u svIm ovIm sIučajovI-
ma vaIja protpostavItI Io. *h
3
o-. Kako rokosmo, *h
3
o so u načoIu
odražava jodnako kao *o, a za odraz Io. *o vIdI § 68.
NokI IIngvIstI umjosto *h
3
o- u rIjočIma kao *h
3
owIs rokonstruIraju
*h
2
owIs – tako počotnIm *h
2
- objašnjavaju IarIngaI u anatoIIjskom
no morajućI prItom protpostavIjatI I da *h
3
- na počotku rIjočI dajo
ʨ- u anatoIIjskom. Iromda jo takvo rjošonjo toorotskI posvo mogu-
ćo, Ipak IzgIoda maIo artIfIcIjoIno. VaIja napomonutI da so u nokIm
sIučajovIma Ipak možo sIgurno rokonstruIratI počotno *h
2
o - – u
korIjonIma kojI pokazuju varIjacIju počotnoga o- I o- (s obzIrom na
to da *a-/o- toško možo bItI prIjovoj u praIo.), npr. *h
2
owIs > Iat. ou-
is »ptIca«, aII *h
2
ōwyom > Iat. ōuun »jajo« (⇒ otulócijo).
*eh
1
ie. *meh
1
(ns)- »mjosoc (I lūno I nē nsis)« > stInd. nös (av. no), grč.
μήν, Iat. nē nsis (⇒ nens/ruócijo), stsI. něsęcь (hrv. njȅsē c), IIt.
nénuo, got. neno, nenoþs (ong. noon, non/h, njom. MonJ, Mo-
no/), stIr. ní, arm. onis, aIb. nuoj, toh. B neñ e
ie. *d
h
eh
1
- »stavItI, djotI, čInItI« > stInd. Jó-Jhāni (*d
h
od
h
oh
1
mI –
prozontska rodupIIkacIja), grč. τί-ßημι (*d
h
Id
h
oh
1
mI – prozontska
rodupIIkacIja, ßήκη »spromIšto« ⇒ /ého), Iat. fē cī »učInIo sam«,
stsI. Jě/i (hrv. Jjȅ/i), IIt. Jé/i, stong. Jǽ J »djoIo« (ong. JeeJ)
350
, hot.
/e-ʨʨi (ʨʨ jo tu dIo nastavka, a no korIjona), novofrIg. εδαες »poIo-
žIo jo« (pravIIno αε < *ē )
ie. *seh
1
- »sIjatI«, *seh
1
men »sjomo« > Iat. sē nen »sjomo« (⇒
seninār), stsI. sě/i, sěnę (hrv. sȉjo/i, sjȅne), IIt. sé/i, stong. sǽ J
(ong. seeJ), stIr. síl
350
Isp. od drugoga Io. prIjovojnoga stupnja, *d
h
oh
1
-, stong. Jón »čInItI« (ong. Jo, njom.
/un).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
241
§ 75 Odraz so Io. *oh
1
u voćInI jozIka pokIapa s odrazom Io. *ē , no
Ipak no u potpunostI (vIdI § 69 npr. za razIIku u anatoIIjskom). Jo
II u Io. bIIo *oh
1
III *ē utvrdujo so na razno načIno. Ioznato jo u ko-
jIm sIučajovIma najčošćo doIazI dugo *ē (vIdI § 69). Kako su tI sIu-
čajI poprIIIčno ogranIčonI, voćIna odrazâ dugoga ē potjočo od Io.
*oh
1
, a no od Io. *ē . Čosto možomo proma drugIm obIIcIma korIjona
zakIjučItI da jo posrIjodI upravo *oh
1
, a no *ē , usp. proma grč. τί-
ßημι obIIk ßέσις »poIožaj« (*d
h
h
1
tIs) ⇒ /éco. Tu proma grč. odrazu
c u obIIku u kojom so očokujo praznIna vIdImo da jo to moraIo bItI
Io. *h
1
Izmodu sugIasnIka (vIdI § ?6) to da jo u prIjovojnom stup-
nju *o u Io. u tom korIjonu očIto bIIo *oh
1
. Isp. takodor za korIjon
*moh
1
(ns)- u praznInI grč. μέτρον »mjora« (*mh
1
trom, ⇒ nè /or).
I bsI. *oh
1
dajo *ḗ s akutskom IntonacIjom (hrv. ; sIn. na kraju rI-
jočI, ´ Inačo; IIt. ´; Iatv. ), za razIIku od *ē kojo dajo *ȇ s cIrkumfIok-
snom IntonacIjom (hrv. , sIn. , IIt. , Iatv. ). Akut u bsI. pravIIno
nastajo u sIogu zatvoronom IarIngaIom. BsI. akut dajo u IIt. akut
– ´ (danas sIIaznI a nokoć vjorojatno uzIaznI nagIasak), a u hrv.
kratkI sIIaznI nagIasak – . Isp. Io. *d
h
ugh
2
tē r > IIt. Juh/e, Io. aor.
*wrē ksm > hrv. dIj. rijȇh »rokoh«, aII Io. *moh
1
(ns)- > IIt. nénuo,
hrv. njȅsē c, Io. *Ioh
1
to- (stIr. lo(i)/he »dan«) > hrv. ljȅ/o.
*eh
2
ie. *sweh
2
dus »sIadak« > stInd. stāJúš, grč. dor. ἁδύς, at. ἥ δύς (η δονή
»nasIada, požuda Itd.« ⇒ heJonicon), Iat. suāuis (< *swādwIs), st-
ong. suō/i (ong. suee/, njom. suß), gaI. Imo SuoJrīx, dosIovco »sIat-
kI kraIj« (takodor I gaI. Imo SuoJgenus, stIr. žonsko Imo SoJb)
ie. *b
h
eh
2
- »govorItI« > stInd. so-bhā »zbor, sabor, skupštIna«,
grč. dor. φᾱ μί »kažom«, at. φημί, Iat. fāno »gIas, prIča« (⇒ fóno,
fò nōcon), fābulo »prIpovIjost« (⇒ fȁ bulo), hrv. bȁ jo/i (~ bȁ sno,
bȃjho), stong. bén »moIba« < gorm. *bōnI-, bóg(i)on »hvaIItI so«,
arm. bon »voIIm«, toh. A pā- »prosjačItI«
ie. *peh
2
(s)- »pastI (čuvatI stoku; hranItI so – za stoku)« > Iat.
pāscō, stsI. pos/i (hrv. pós/i, starIjI nagI. pȁ s/i), got. foJjon »hranI-
tI« (ong. fooJ »hrana«), hot. poʨš-, srIr. ós »rast«, toh. A pāson/or
»čuvaju«
Io. *oh
2
u voćInI jozIka dajo *ā (u hotItskom jo, dakako, ugIavnom
očuvano kao oʨ). Svako so dugo *ā kojo so možo rokonstruIratI svo-
dI na *oh
2
.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
242
I IIr. *oh
2
> *ā ostajo *ā I stapa so, dakIo, s odrazIma drugIh Io.
dugIh samogIasnIka (stInd. stāJúš). I Iat. takodor *ā ostajo no-
promIjonjono ā (suāuis) u prvom sIogu, kao I u koItskom (stIr. ós).
I grčkIm jo dIjaIoktIma (prImjorIco u dorskom) Io. *oh
2
> *ā očuva-
no kao ᾱ (dor. φᾱ μί). I atIčko-jonskom pak to ᾱ daIjo proIazI proko
modufazo /ǣ / u η (at. φημί) I tako so stapa s odrazom Io. *ē /oh
1
. I
Istočnojonskom taj prIjoIaz bIjašo potpun, dok so u atIčkom /ǣ /, kojo
so još nIjo bIIo stopIIo s η od Io. *ē /oh
1
, Iza gIasova c, ι, ρ vratIIo u ᾱ ,
usp. at. χώρᾱ »zomIja«, aII hom. (¬jonskI) χώρη. IrIjoIaz jo staroga
/ā/ u /ē / bIo poprIIIčno dugotrajan I postupan, a u atIčkom su ᾱ I η u
potpunostI stopIjonI tok krajom 5. st. pr. K.
I bsI. Io. *oh
2
> *ā ostajo dugo *ā. To jo dugo *ā očuvano u IatvIj-
skom I staropruskom kao ā (u stprus. I Io. *ō/oh
3
takodor dajo ā
pa so tI odrazI stapaju kao u sIav.) I u stsI. kao o (gdjo so stopIIo s
odrazom Io. *ō/oh
3
kojo jo takodor u sIav. daIo *ā > o). I IItavskom
jo pak staro *ā prIIIčno kasno, noposrodno prIjo prvIh tokstova,
promIjonjono u o [ō] (to so novo o nIjo stopIIo s odrazom staroga *ō/
oh
3
jor ono dajo uo u IIt., vIdI § 69). Isp. od Io. *stoh
2
- »statI« > stsI.
s/o/i (hrv. s/ȁ /i), Iatv. s/ā/, stprus. pos/ā/, aII IIt. s/ó/i; Io. *moh
2
tē r
»matI« > stsI. no/i (hrv. nȁ /i), Iatv. nô /e, aII IIt. nó/ė »žona«. I
bsI. opot na IarIngaI ukazujo I prozodIja – Io. *oh
2
rodovno dajo
akutIrano *ã u bsI. (no IarIngaI jo, čInI so, u nokIm poIožajIma I u
nokom obIIku bIo zadržan još nakon raspada bsI. prajozIka, vIdI
§ ?4 za prImjor sIav. hony), odnosno IIt. ´, Iatv. (uzIazan nagI.) I
hrv. (hrv. nȁ /i, sIn. nó/i, Iatv. nô /e, IIt. nó/ė).
I gormanskom staro *ā dajo *ō kao I u IIt. I aIb. (got. foJjon). Isp.
I Io. *moh
2
tē r > stong. nóJor (s VornorovIm zakonom od *mātḗ r).
I arm. *ā dajo o (bon). I toh. Io. *oh
2
> *ā dajo ā (toh. A pāson/or),
osIm u zadnjom sIogu gdjo dajo o (Io. *poh
2
nts »sav« > toh. AB po,
grč. uᾶ ς).
I aIb., kao I u IIt. I gorm., *ā dajo o (I stapa so tako s odrazom Io.
*ē /oh
1
što takodor dajo o), usp. Io. *moh
2
tē r »matI« > aIb. no/ër »so-
stra«, Io. *k
w
oh
2
s-I- »kašaIj« > aIb. hollë, hrv. hȁ šolj, stong. huó-
son.
*eh
3
ie. *deh
3
- »datI« > stInd. Jö/i »dajo«, Jó-Jāni »dajom« (*dodoh
3
mI
– prozontska rodupIIkacIja), grč. δίδωμι (*dIdoh
3
mI – prozontska
rodupIIkacIja), Iat. Jōnun »dar« (⇒ Jonócijo), stsI. Jo/i (hrv. Jȁ /i),
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
243
IIt. Júo/i (Iatv. Juô/, stprus. Jā/uei), stIr. Jón »dar«, hot. Jā-ʨʨi
»uzImam« (-ʨʨi jo nastavak, a no dIo korIjona), arm. /ur »dar«, vo-
not. conos/o (< *dōnāsto)
ie. *ǵneh
3
- »znatI« > stInd. jñ āyó/e »poznato jo« (av. cān-, stporz.
Jān-), grč. γιγνώσκω, Iat. co-gnōscō, stsI. cno/i (hrv. cnȁ /i), IIt.
žinó/i (Iatv. cinô/), hot. honešci »prIznatI«, aIb. njoh, toh. AB hnān
ie. *peh
3
- »pItI« > stInd. pö/i »pIjo«, grč. IozbIjskI nώνω »pIjom«, Iat.
pō/ō »pIjančujom«, pō/iō »napItak«
Io. so *oh
3
u načoIu odražava jodnako kao I Io. *ō I *oH. I bsI. na
IarIngaI opot upućujo nagIasak, usp. hrv. Jȁ /i, IIt. Júo/i < *doh
3
tē y,
aII IIt. sesuõ »sostra« < Io. *swosōr (stInd. stósā).
*CHC
§ 76 LarIngaII su posoban odraz ImaII u poIožaju Izmodu samo-
gIasnIka. I svIm su so jozIcIma, osIm u grč. (I frIg.), tu sva trI Ia-
rIngaIa stopIIa I daju Isto odrazo. LarIngaII u ovom poIožaju u no-
kIm jozIcIma čosto I nostaju, pogotovu u nopočotnom sIogu.
*Ch
1
C
ie. *h
2
enh
1
mos »dah, duh Itd.«, *h
2
enh
1
- »dIsatI« > stInd. óni/i »mI-
rIšo«, grč. ἄ νcμος »dIsanjo, vjotar«, Iat. oninus »duh« (< *anəmos <
*anamos, usp. osk. A. ononún)
ie. *ǵenh
1
tōr »rodak, prodak« > stInd. joni/ö, grč. γcνέτωρ »otac,
pradjod; potomak«, Iat. geni/or »rodItoIj, otac« (< *gonətōr <
*gonatōr), stsI. cę/ъ (hrv. cȅ/), IIt. žén/os (bsI. nagIaskom ukazujo
na Io. *-onh
1
-), aIb. JhënJër »zot«
ie. *wemh
1
- »povraćatI« > stInd. toni/i »povraćā«, grč. ἐμέω
»povraćām«, Iat. uoni/us »povraćanjo« (< *womətos < *womatos),
IIt. tén/i (-én- od Io. *-omh
1
-)
*Ch
2
C
ie. *ish
2
ros »svot« > stInd. iširós, grč. dor. ἱαρóς
351
ie. *d
h
ugh
2
tē r »kćI« > stInd. Juhi/ö (av. JugəJor-), grč. ßυγάτηρ,
stsI. Jъš/i, IIt. Juh/e, got. Joúh/or, gaI. Jux/ir (u bsI., gorm. I koIt.
351
AtIčko jo ι cρóς najvjorojatnIjo sokundarno (v. KapovIć 2003b).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
244
IarIngaI Ispada jako rano
352
: *d
h
uktē r < *d
h
ugtē r < *d
h
ugh
2
tē r),
arm. Jus/r
ie. *senh
2
- »pobIjodItI« > stInd. soni/ö, hot. šonʨ-
*Ch
3
C
ie. *h
2
erh
3
trom »raIo« > stInd. óri/ron, grč. ἄ ροτρον, Iat. orā/run
(umj. *arătrum anaIogIjom proma orāre, orā/un), IIt. órhlos (akut
ukazujo na IarIngaI u Io.), stIr. oro/hor
ie. *dh
3
tos »dȃt« (ptcp. pas. od *doh
3
-) > stInd. Ji/ós »dȃt«, grč.
δοτóς, Iat. Jo/us
ie. *ph
3
tos »pȍ pīt« (ptcp. pas. od *poh
3
-) > grč. uοτóς »pItak«
I voćInI Io. jozIka IarIngaI Izmodu dvaju sugIasnIka dajo o (u stsI.
dakako o) III nostajo, ovIsno u kojom jo sIogu (u nopočotnom sIogu
obIčno nostajo u gorm. I bsI.). I IIr. IarIngaI u tom poIožaju dajo i
(katkada nostajo), a u grč. *h
1
> c
353
, *h
2
> α, a *h
3
> o. Isp. I Io.
*ph
2
tēr »otac« > stInd. pi/ö, pi/or- (aII Cav. p/ā, pi/or-), grč. uατήρ,
Iat. po/er, got. foJor, stIr. o/h(o)ir, arm. hoyr, toh. B pācer. Čosto so
kažo da su IarIngaII u tIm poIožajIma bIII sIogotvornI, no pItanjo jo
josu II onI doIsta bIII nosItoIjI sIoga III so uz njIh IzgovaraIo kakvo
šva, Iako to na kraju krajova I nIjo toIIko bItno.
I stInd. so I grč. IarIngaII jodnako odražavaju I na kraju rIjočI, od-
nosno u poIožaju *-CH#. Isp. Io. *moǵh
2
»voIIko« > vod. nóhi, grč.
μέγα (⇒ nego-). ZanImIjIvo jo da so u stInd. *-h
2
no odražava sa mo
kao -i nogo I aspIrIra prothodnI okIuzIv *j < *ǵ u *jh > h (vIdI § 53).
To vIdImo I u stInd. s/hi/ós < Io. *sth
2
tos (Iat. s/o/us), stInd. Juhi/ö
< *d
h
ugh
2
tē r, aII no u pi/ö < *ph
2
tē r III Ji/ós < *dh
3
tos. No usp. u
av. p/ā, pi/or-, fəJrōi I JugəJor-/Juγδor- to vod. tóni/ā »pobjod-
nIk«, aII n. ton/öros, što ukazujo da jo IarIngaI katkada vokaIIzI-
ran, a katkada no, što jo posIIjo zamućono anaIogIjama. OvI nam
odrazI možda govoro da jo u poIožaju *CHC nofonomsko *ə mogIo
stajatI, ovIsno o strukturI sIoga, I Isprod I Iza IarIngaIa, no da su
naknadno pojodInI obIIcI ujodnačonI
354
.
352
I bsI. so vIdI da jo IarIngaI Ispao jako rano zato što no djoIujo WIntorov zakon kojI jo ȉ
sām jako rana pojava (vIdI § ?2), a on no djoIujo zato što so jo *g nakon Ispadanja IarIngaIa
obozvučIIo Isprod *t.
353
Isp. za frIg. δεο- od Io. *d
h
h
1
s- (grč. ßεóς).
354
Bookos (1988a) mIsII da jo aspIracIja potokIa Iz onIh sIučajova kada IarIngaI nIjo bIo
vokaIIzIran. Ipak, protpostavka da su IarIngaII moraII datI III šva pa i u IIr., III aspIrIratI
prothodnI sugIasnIk I nostatI, nIjo nužna ako so protpostavI nofonomsko, pomoćno šva
kojo stojI Isprod III Iza IarIngaIa.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
245
*#HC-
§ 77 Na počotku rIjočI prIjo sugIasnIka IarIngaII nostaju u svIm
jozIcIma osIm u grčkom, armonskom I frIgIjskom gdjo so vokaIIzI-
raju (Isto so dogada I s *h
1
u hot.). TI so vokaIIzIranI IarIngaII zo-
vu protetskim vokalima. Od ovoga troba dakako razIIkovatI odraz
*h
2
I *h
3
kao ʨ- u odrodonIm skupInama na počotku rIjočI u hotIt-
skom (vIdI § 53). Tu IarIngaII nIsu vokaIIzIranI, nogo su očuvanI.
Za hot. *h
1
C- > oC- vIdI § ?4.
*#h
1
C-
ie. *h
1
senti »josu« > stInd. són/i, grč. mIk. e-e-si /ohonsI/ < *ohontI,
got. sinJ, hot. ošonci
ie. *h
1
lewd
h
- »rastI, rod, narod > sIobodan« > stInd. róJho/i »rasto«
(av. rooδo
i
/i), grč. ἐλcύßcρος »sIobodan«, Iat. līber »sIobodan« (⇒
libè rāl Itd.), stsI. ljuJьje, IIt. lióuJis »narod, IjudI«, got. liuJon »ra-
stI«, stvnj. liu/ »IjudI« (njom. Leu/e)
ie. *h
1
su- »dobro« > stInd. su- (av. hu-), grč. ἐυ- (⇒ eu-/ò nȃcijo),
stsI. sъ- (npr. u sъJrotъ »zdrav«), IIt. su-, gorm. su-, gaI/stIr. su-
*#h
2
C-
ie. *h
2
stēr »zvIjozda« > stInd. s/ór-, grč. ἀ στήρ (⇒ os/erôīJ), Iat.
s/ello (< *h
2
storIoh
2
, ⇒ hon-s/elócijo), hot. ʨoš/erco, ong. s/or
(njom. S/ern), arm. os/ł
ie. *h
2
weh
1
- »puhatI; vjotar« > av. tā/o- »vjotar«, grč. ἄ ησι (<
ἄ Iησι) »pȗšē «, Iat. uē n/us »vjotar«, stsI. tě/rъ, IIt. té/ro »bura«,
hot. ʨuuonco »vjotar«
ie. *h
2
melǵ- »mustI« > 7stInd. nāršṭi, nrjó/i »obrIšo, očIstī« (av.
norəco
i
/i »ȍ drē «), grč. ἀ μέλγω »muzom«, Iat. nulgeō, stsI. nlěs/i,
nlъcǫ, IIt. nélž/i, stong. nelcon (ong. nilh, njom. nelhen), stIr. bli-
gin (< *mIIgIm), aIb. njel, toh. AB nolh-
*#h
3
C-
ie. *h
3
neyd-/h
3
nid- »korItI; rugatI so« > stInd. niJānós »ukoron«,
nínJo/i »ko rī«, grč. ὄ νcιδος »prIjokor«, IIt. níeJė/i, got. noi/eins
»huIa«, arm. onicen »kIotva«
ie. *h
3
b
h
el- > grč. ὀ óέλλω »množIm, bIagosIovIm«, arm. ouelun
»mostI«
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
246
ie. *h
3
nom »Imo« > stInd. nöno (av. nāno), grč. ὄ νομα (⇒ ono-
no/opéjo), Iat. nōnen (⇒ noninò /īt), hot. lānon < *nāman, arm.
onun, novofrIg. ονομαν
Kako rokosmo, u svIm jozIcIma IarIngaII nostaju u poIožaju *#HC-
, osIm u grč., arm. I frIg. (to možda u macodonskom
355
) gdjo so
onI vokaIIzIraju (kao I *h
1
- u hotItskom). I grčkom *#h
1
C- > ἐ-,
*#h
2
C- > ἀ -, a *#h
3
C- > ὀ - kao I u poIožaju *CHC (vIdI § ?6). I ar-
monskom *#h
1
C- > e- (što sokundarno možo datI I i-), *#h
2
C- > o-,
a *#h
3
C- > o- što ugIavnom dajo sokundarno o- (vjorojatno sa mo u
otvoronom sIogu). I frIgIjskom su, kao I u grč. I arm., odrazI tako-
dor c-, α-, o-. Isp. još I Io. *h
2
nēr »muškarac; sIIa« > grč. ἀ νήρ, arm.
oir < *anīr, frIg. ανρ, aII stInd. nóros, osk. niir »muškarac«, stsI.
nrotь »narav«, voIš. ner »junak«, aIb. njeri Itd. Iočotno *h
2
- ov-
djo dokazuju I sIožonIco u IIr. kojo Imaju noočokIvanu duIjInu: vod.
tiśtā-noro- »svIh IjudI«, Cav. hunnā-nor- »kojI Ima maIo Ijúdī«. Za
prototsko vokaIo usp. još I Io. *h
1
rog
w
os »tama« > grč. ἔρcβος, arm.
ereh »vočor«, aII stInd. rójos-, got. riois. I arm. noma prototskoga
vokaIa Isprod *w (za *Hy- u grč. § 5?): Io. *h
2
wos- »boravItI, ostatI
gdjo« > stInd. tóso/i, grč. aor. ἄ cσα < ἄ Icσα »proboravIh«, got. ui-
son (ong. uos »bIo«), hot. ʨuišci, srvoIš. gues/ (gu- pravIIno od *w-
), arm. goy (g- pravIIno od *w-, vIdI § 56).
Pinoul/ot cohon
366
IInauItov zakon gIasI: u Io. IarIngaII nostaju Isprod *y. Isp. Io.
*krowh
2
s »sIrovo moso, krv« > stInd. hrotíš »sIrovo moso«, grč.
κρέας »moso« (*h
2
so u sIogotvornom poIožaju odražava očokIva-
no kao -i- u stInd. I kao -α- u grč.). No usporodI stInd. hrotyó-, IIt.
hroũjos »krv« kojI ukazuju na Io. *krowyo- boz IarIngaIa (noma -i-
u stInd., a u IIt. jo cIrkumfIoks, a no akut)
35?
.
355
Isp. Io. *h
3
b
h
ru s »obrva« (s fakuItatIvnIm duIjonjom u jodnosIožIcI, vIdI § 90) > stInd.
bhrüš (av. brto/-), hrv. ȍ -brto (sIav. *bry), IIt. brutis, stong. brú (ong. brou), srIr. brúoJ,
toh. B poruāne (dv.), aII grč. ὀ φρύς, macodonskI N. mn. ἀ βροῦ Icς.
356
Io suvromonom francuskom IndoouropoIstu Coorgosu Joan-MarIou IInauItu (rodon
1955).
35?
Izravan so trag ovoga pravIIa vIdI u akcontuacIjI nokIh sIavonskIh gIagoIa, usp. od
Io. *moIH- »mIjotI« (hot. nolloi-, u hot. *IH pravIIno dajo -ll-, a *o > o Isprod toga, vIdI §
6?) > hrv. nljȅ/i (stsI. nlě/i) s kao odrazom akuta, odnosno IarIngaIa; usp. IIt. nól/i, aII
u prozontu nȅljē /e s kojI nIjo odraz akuta (jor akut kao dugI uzIaznI nagIasak no možo
bItI na kratkom e) nogo ukazujo na staro *moI-yo-to, a no na *moIH-yo-to. Ovdjo dakako
no možomo uIazItI u dotaIjo.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
24?
Kroćenje ie. *VH u i/olshon, hel/shon i gernonshon
§ 78 I ItaIskom, koItskom I gormanskom so u odrodonIm uvjotI-
ma krato dugI samogIasnIcI nastaII od Io. sIjodova samogIasnIka I
IarIngaIa (*VH) – točnIjo bI bIIo roćI da u tIm sIučajovIma nostajo
IarIngaI u dotIčnIm jozIcIma (što onda dajo kračInu). Npr. Io. *wI-
Hros »muškarac« (stInd. tīrós, IIt. týros) > got. uoír, stIr. fer, Iat.
uir, aII umbrIjskI teir- (s duIjInom); Io. *b
h
uh
2
- »bItI, postatI« (stInd.
bhū/ós, stsI. by/i) > Iat. fu/urus (⇒ fȕ/ūr), stIr. ro-bo/h; Io. *g
w
I-
h
3
wos »žIv« (stInd. jītós, stsI. žitъ, IIt. gýtos) > got. oius, voIš. byu,
osk. A.mn. bitus, aII Iat. uīuus; Io. *suHnus (stInd. sūnúš, stsI.
synъ, IIt. sūnù s) > got. sunus (stong. sunu, ong. son) Itd.
ÐIbo (1961) pokazujo da so u ItaIskom I koItskom kraćonjo doga-
da sa mo Isprod nagIaska (usp. odraz *KH, vIdI § 63), dok duIjIna
ostajo pod nagIaskom, a za gormansko gIagoIo (Дыбо 200?a) po-
kazujo da Io. *VHy/VHw u gormanskom dajo *V y/V w (dakIo dug
samogIasnIk I obIčno *w/y) kada srodnI gIagoI u bsI. Ima nopomIč-
nu nagIasnu paradIgmu, aII *V yy/V ww (kratak samogIasnIk I dvo-
struko *y/w) kada srodnI gIagoI u bsI. Ima pomIčnu nagIasnu pa-
radIgmu (tj. Isprod pragormanskog nagIaska). ÐIbo to IntorprotI-
ra u okvIru svojo hIpotozo o praIo. kao tonskom jozIku (vIdI § 92).
Nastanak so dvostrukIh *yy I *ww od Io. *Hy I *Hw u gorman-
skom zovo Verschorfung. Isp. prImjoro: Io. *koh
2
w- »udaratI, ko-
vatI« > hrv. dIj. húješ, Iatv. hoû/ (pomIčna nagIasna paradIgma) ~
pragorm. *xăwwa- (švodskI huggo s -gg- od *-ww-, stvnj. houton,
stong. hē ouon), aII *spyoh
2
w-/spIh
2
w- »pIjuvatI« > hrv. pljȕjē š, Iatv.
spļoũ/ (nopomIčna nagIasna paradIgma) ~ pragorm. *spīwa- (got.
speiuon, stong/stvnj. spīuon) Itd.
ÐvogIasI
§ 79 I Io. su dvogIaso (dIftongo) čInIII spojovI samogIasnIkâ *o, *o
I *a sa sonantIma *y, *w, *m, *n, *I, *r
358
. KIjotkIm dvogIasIma s
*a- so prIdružuju onI s *h
2
o-:
*oy *oy *ay/h
2
oy
*ow *ow *aw/h
2
ow
358
I IIt. so takodor spojovI samogIasnIkâ s n, n, l, r smatraju dvogIasIma, za razIIku
od voćIno drugIh jozIka gdjo so takvI spojovI smatraju obIčnIm sIIjodom samogIasnIka I
sonanta. I IIt. jo status dvogIasa skupIno poput or potvrdon tImo što u sIučaju uzIaznoga
nagIaska, nagIasak stojI na drugom dIjoIu dvogIasa, odnosno na r, usp. IIt. goïJos »ograda,
ogradono mjosto«.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
248
*om *om *h
2
om
*on *on *h
2
on
*oI *oI *h
2
oI
*or *or *h
2
or
Kako su so odrazI dvogIasâ sa sastavnIcama *m, *n, *I, *r ugIav-
nom odražavaII kao odrazI pojodInIh samogIasnIkâ I sonantsko sa-
stavnIco zasobno, tj. njIhovI su odrazI prodvIdIjIvI na osnovI odrazâ
njIhovIh sastavnIh dIjoIova (usp. Io. *wort- »vrtjotI« > stInd. tór/o-
/e, Iat. uer/ō gdjo so Io. *o pravIIno odražava kao o u stInd., e u Iat.,
a *r ostajo r u obama jozIcIma – dakIo, noma posobna, drugačIjoga
odraza za dvogIas *or u stInd. I Iat.), ovdjo Ih noćomo posobno prI-
kazIvatI (za motatozu IIkvIdâ u sIav. vIdI § 83). Iosobno su odrazo
u voćInI Io. jozIka ImaII Io. dvogIasI sa sastavnIcama *y I *w pa ćo-
mo Ih ovdjo I posobno obradItI.
ÐvogIasI so *ay I *aw, kao I *a, čosto javIjaju u nokIm pučkIm I ok-
sprosIvnIm rIjočIma III posudonIcama I dIjaIoktaIno ogranIčonIm
rIjočIma (vIdI § ?0). Na počotku rIjočI umjosto *ay- I *aw- uvIjok
stojo *h
2
oy- I *h
2
ow-. I srodInI so pak *-ay- I *-aw- u IarIngaII-
stIčkoj IntorprotacIjI obIčno no mogu zamIjonItI s *-h
2
oy- I *-h
2
ow-
(jor u Io. nIsu bIII uobIčajonI, a vjorojatno nI dopuštonI, sIogovI tI-
pa CHVC) nogo s *-oh
2
I- I *-oh
2
u- kojI so od *-ay- I *-aw- razIIkuju
u načoIu sa mo po tomo što dobIvaju akutsku IntonacIju u bsI. (dok
*-ay- I *-aw- daju cIrkumfIoksnu IntonacIju). Isto vrIjodI I za *-oh
3
I-
> *-oy- I *-oh
3
u- > *-ow-. Za prImjoro usp. Io. *poh
3
Imē /ōn »pastIr«
> grč. uοιμήν, IIt. pienuõ (mIadI nagIasak, usp. prIdj. píenenišhos
za akut), Io. *noh
2
us »Iada« > stInd. no(t)úš, grč. ναῦ ς, Iat. nāuis,
stIr. nou Itd. Kao *oy so odražava dakako I *h
3
oy Itd.
Važno jo takodor roćI da so dvogIasIma naravno smatraju sa mo
sIogovI tIpa VK u zatvoronom sIogu (u tautosIIabIčkom poIožaju
359

– odnosno kada so I V I K naIazo u Istom sIogu). Ako Iza VK sIIjodI
opot V (hotorosIIabIčkI poIožaj
360
– V prIpada jodnomu, a K drugo-
mu sIogu), onda taj sIIjod uopćo no prodstavIja dvogIas nogo obIčan
sIIjod samogIasnIka I sonanta to so shodno tomu tako I odražava.
Isp. Io. N. mn. i-osnovo *-oyos > stInd. -oyos gdjo so Io. *oy u hoto-
rosIIabIčkom poIožaju, dakIo onom u kojom *o prIpada jodnomu, a
*y drugomu sIogu (*o-yos) pa no čIno dvogIas, odražava kao stInd.
oy (*o > o, *y > y pravIIno), a no kao e što jo odraz dvogIasa *oy (u
tautosIIabIčkom poIožaju).
359
Crč. ταὐ τó »Isto«.
360
Crč. ἕτcρος »drugI«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
249
OdrazI su dvogIasâ u Io. trojakI: mogu ostatI nopromIjonjonIma (Io.
*oy > grč. cι), mogu so monoftongIzIratI (Io. *oy > stsI. i), što jo jako
čosto, III mogu datI, što jo rjodo, drugI dvogIas (Io. *ow > koIt. *ow).
Možo so dogodItI I vIšo promjona; tako so u IstočnobaIt. Io. *oy pr-
vo monoftongIzIra u *ē pa so ponovno dIftongIzIra u ie. I koIt. Io.
*oy > *ē što so onda u stIr. opot dIftongIzIra u ío. OpćonIto su u jo-
zIcIma monoftongIzacIjo dIftonaga I dIftongIzacIjo dugIh monofto-
naga jako čosto promjono. Indoouropsko jo dvogIaso najboIjo oču-
vao grčkI jozIk.
*ey
ie. *deywos »bog« > stInd. Jetós »bog« (av. Joē to- »domon«
361
), Iat.
Jīuus »božanskI«, stsI. Jitii »dIvIjI« < «božanskI«
362
, IIt. Jiẽ tos
»bog«, Jeite »bogInja« (Iatv. Jiets, stprus. Jeyus), stnord. /íuor
»bogovI« (< Io. N. mn. *doywōs), gaI. Dē uo- u ImonIma (koItIb. Tei-
uo- [tē vo]), stIr. Jío »bog«
ie. *h
1
ey- »IćI« > stInd. éni »Idom« (av. oē
i
/i), grč. cἶμι »Idom«, Iat. īre
»IćI« (< *h
1
oysI), stsI. i/i (< *h
1
oytē y), IIt. eĩ/i »IćI« (Iatv. iê/, stprus.
ei/)
ie. *weyd- »vIdjotI; znatI« > stInd. téJo/e »zna«, grč. cἶδον < Icῖ δον
»vIdjoh«, Iat. uīsus »vId«, stsI. tiJě/i, IIt. teicJé/i »vIdjotI«
§ 80 Io. jo *oy očuvano sa mo u ranom grč., stIat. I u nonagIašonom
sIogu u IIt. I svIm jo ostaIIm jozIcIma promIjonjono, ugIavnom mo-
noftongIzIrano na razno načIno.
Kao što *o, *o, *h
2
o/a daju u IIr. *a, tako I *oy, *oy, *h
2
oy/ay daju u
IIr. *ay. To jo *ay očuvano u stporz. kao oi, u stInd. jo odražono kao
e (Jetós) kojo jo uvIjok bIIo dugo, a u avostIčkom kao oē u otvoro-
nom (Joē to-), a kao ōi u zatvoronom sIogu. Iotpuno usporodno to-
mu, *ow, *ow, *h
2
ow/aw daju *aw u IIr. što jo očuvano u stporz. kao
ou, u stInd. dajo o, a u av. oo u otvoronom, odnosno cu u zatvoro-
nom sIogu. MonoftongIzacIja jo *ay > e I *aw > o bIIa dosta kasna
u stInd. što so vIdI I po tomo što stInd. gramatIčarI zovu gIasovo e
I o dvogIasIma. OnI su naImo po sInkronIjskIm pojavama u stInd.
mogII vIdjotI da jo e nastaIo od o + i, a o od o + u. KocImo, stInd.
361
Kada jo Zaratustra uvoo novu vjoru, starI su IranskI bogovI (jodnakI onIma IndIj-
skIma) postaII domonIma, odnosno vrazIma. Iz porz. jo Jit < Jē t, okvIvaIonta av. Joē to-,
posudono tur. Jit što jo daIo našu posudonIcu Jȉt.
362
Za značonjskI razvoj usp. Iatv. Jieto cosis »dIvIjo gusko« (dosI. »božjo gusko«), Jieto
cāles »korov« (dosI. »božjo zoIonjo«).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
250
jo prIjovoju r : or (Io. *r : *or) odgovarao prIjovoj i : e (Io. *I : *oy) po
čom su gramatIčarI mogII zakIjučItI da o + i > e.
I najstarIjom jo grč. Io. *oy očuvano kao dvogIas cι što jo jasno po
pIsanju. No u 5. so stoIjoću pr. K. to /oj/ u atIčkom monoftongIzIra
u dugo zatvorono /ē / Iako so I daIjo nastavIja pIsatI kao <cι>. Ða jo
to <cι> zapravo bIIo /ē /, vIdI so po tomo što ono no potjočo sa mo od
Io. *oy, nogo nastajo I sokundarno, spajanjom dvaju c, npr. λέγc-cν
/Iogoon/ > λέγcιν /Iogē n/ »brojItI, čItatI«. Isporodno tomu, staro oυ
< Io. *ow dajo /ō /, aII so takodor I daIjo nastavIja Isto pIsatI. Crčko
so <cι>, odnosno zatvorono /ē /, razIIkovaIo od <η> (Io. *ē , *oh1
)
, od-
nosno otvoronoga /ǣ/. Još kasnIjo u grčkom, voć od 2. st. pr. K., /ē /,
/ǣ/ > /ī/ to so tako stapaju s grčkIm ῑ (Io. *IH).
I stIat. jo Io. *oy bIIo očuvano kao ei svo do IIautova I ToroncIjova
vromona. Nakon toga /oy/ dajo, najvjorojatnIjo proko modufazo /ē /,
dugo /ī/ još prIjo 2. st. pr. K. I tako so stapa s odrazom Io. *IH.
I bsI. jo Io. *oy bIIo očuvano, a upravo jo tako ostaIo I u stprus.
(Jeyus). I sIavonskom jo to *oy monoftongIzIrano u i (stsI. Jitii), a
u IItavskom jo Izvorno *oy očuvano u nonagIašonom sIogu (Jeite),
dok jo u nagIašonom sIogu *oy monoftongIzIrano u *ē kojo so jo po-
sIIjo opot dIftongIzIraIo u ie. Isto so jo dogodIIo u Iatv. – to jo bIIa
IstočnobaItIjska IzogIosa (IIt. Jiẽ tos, Iatv. Jiets). I IIt. so još na no-
kIm prImjorIma vIdI stara razdIoba odrazâ ei/ie (Jiẽ tos : Jeite), aII
jo u mnogIm sIučajovIma ona prIkrIta novIjIm pojavama; prImjorI-
co eĩ/i »IćI« vjorojatno nastajo od starIjoga *oIti pa tu Io. *h
1
oy- osta-
jo pravIIno očuvano u IIt. Kako jo nagIasak u IIt. pomIčan, nužno jo
moraIo doćI do ujodnačavanja; tako jo n. Jietoĩ nastao anaIogIjom
proma N. Jiẽ tos, dok jo N. téiJos »vId« nastao anaIogIjom proma
n. teiJoĩ (to vjorojatno proma gIagoIu teicJé/i) , a N. žienò »zIma«
proma A. žiẽ ną Itd.
363
I gorm. jo Io. *oy daIo *ī. I gotskom so /ī/ po uzoru na grčkI (u ko-
jom so jo tada <cι> čItaIo /ī/; vIdI goro) pIsaIo kao <oI>.
I prakoItskom jo fonom *ē praktIčkI bIo nostao s obzIrom na to da
jo staro Io. *ē daIo *ī (vIdI § 69). Ða bI so ta rupa popunIIa, novo *ē
nastajo od Io. *oy. To so prakoItsko *ē u stIr. opot dIftongIzIra u ío
(Jío), osIm Isprod paIataIIzIranIh sugIasnIka gdjo dajo é. Odraz so
Io. *oy u koItIb. pIšo kao <oI> (Teiuo-), no čInI so da jo to u koItIb.
prodstavIjaIo jodnogIas /ē /, a posIIjo /ī/ (McCono 1996: 63).
363
VIdI vIšo u Stang 1966: 52-64.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
251
I praanatoIIjskom jo Io. *oy monoftongIzIrano u dugo zatvorono *ē
kojo vaIja razIIkovatI od obIčnoga *ē < Io. *ē I od *ǣ < Io. *oh
1
(vIdI
§ 69). I hotItskom su praanat. *ē I *ǣ stopIjonI u /ē / kojo jo najvjo-
rojatnIjo ostaIo razIIčIto od /ē / Iako su so pIsaII jodnako (MoIchort
1994: 145). Nako voIara /ē / jo postajaIo /ī/ u hot., usp. Io. *koy- »Io-
žatI« (stInd. śé/e) > anat. *kē - > hot. hī-.
I arm. Io. *oy, kao I *oy, bIva monoftongIzIrano u ē . I aIb. I toh. Io.
*oy dajo i, usp. aIb. gog. Jinën < Io. *ǵ
h
oym- (stsI. cino).
*oy
ie. *loyk
w
os »ostatak« > stInd. o/i-rehos, grč. λοιuóς, stsI. lěhъ (hrv.
u frazI ni co lijeh)
364
, o/ъlěhъ (< *otьIěkъ), IIt. loĩhos »rok« (< »vrI-
jomo kojo jo još ostaIo«), ô /loihos »ostatak«, stvnj. lē hon »Iéno« (<
gorm. *Iayx
w
na-)
ie. *woy- »soIo« > stInd. teśos »soIjak«, grč. οἶκος < Ioῖ κος »dom«
(⇒ ehonônijo, eholô gijo Itd.), Iat. uīcus, IIt. tiẽ š-po/s »gospodIn,
gospodar« (stprus. A. uois-po//in »gospodu«)
365
ie. *(H)oynos (III *h
3
eynos) »jodan« > stInd. éhos (< *(H)oykos), av.
oē to- (stporz. oito-), grč. οἶνος »jodInIca (broj jodan) na kockIcI«,
stIat. oinos > kIas. Iat. ūnus, stprus. oins (fIn. oinoo »jodInstvon« –
posudono Iz baItIjskoga), got. oins (ong. one, njom. ein), stIr. oín
I IIr. *oy > *ay što dajo stporz. oi, stInd. e, av. oē , ōi.
I grč. jo Io. *oy očuvano kao oι (οἶνος).
I stIat. jo Io. *oy očuvano kao dvogIas oi, no posIIjo so razvoj za-
kompIIcIrao. StIat. so jo oi monoftongIzIraIo u ū, osIm u sodam rIjo-
čI gdjo jo ostaIo dvogIasno oe [oj], kako so posIIjo počoIo pIsatI (kao
I <ao> za [ay], vIdI doIjo). To so jo /oy/ puno kasnIjo stopIIo s /ē /. I
svIm so rIjočIma u kojIma jo očuvano oe ono naIazI Izmodu IabIjaIa
I dontaIa što jo očIto bItno, no nIsu točno protpostavko o somantIč-
koj motIvIranostI rIjočI kojo su očuvaIo oe. To su rIjočI (SIhIor 1995:
54): proeliun »bItka«, foeJus »savoz« (⇒ feJerócijo, usp. stsI. běJo
‒ obojo od Io. *b
h
oyd
h
-), poeno »kazna« (aII pūniō »kaznIm«, inpūne
»nokažnjono«), Poenus »Iun, KartažanIn« (aII pūnicus »punskI«),
noenio »zIdIno« (da bI so razIIkovaIo od nūnio »sIužbono dužno-
364
Ova rIjoč lijȇh Iz frazo noma vozo s rIjočju lijȇh »ono što IIjočI«. Ta jo rIjoč psI. posudo-
nIca Iz gormanskoga.
365
I sIav. jo ovaj korIjon posvjodočon sa mo u praznInI *wIk- > stsI. tьsь (štok., čak. tȃs,
kajk. tẹ s).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
252
stI«7, aII nūniō »zIdam«), foeJus »gadan«, foe/eō »smrdIm«. OsIm
njIh so još javIja koja rIjoč s oe sokundarnoga porIjokIa. Io. *oy na-
kon *w dajo ī u Iat. (uīcus), usp. I uīnun < *woynom, a Isto so do-
gada Izmodu l I IabIjaIa, usp. Io. *kIoywo- »obronak, uspon« > Iat.
clīuus, got. hloiu »grob«.
I bsI. so Io. *oy stapa s Io. *h
2
oy/ay u *ay (kao što so *o I *h
2
o/a sta-
paju u *a) što jo očuvano u stprus. (oins). I sIav. *ay dajo ě (stsI.
lěhъ) kojo so od ě < *ē razIIkujo po tomo što jat (ě) nastao od *ē
uzrokujo prvu, a ě od *ay drugu paIataIIzacIju (vIdI § 51). I IIt. *ay
> oi u nonagIašonom sIogu (loĩhos jo proma N. mn. loihoĩ I proma
ô /loihos), a u nagIašonom sIogu dajo *ē kojo so onda dIftongIzIra
u ie (tiẽ š-).
I gotskom so, kao I u stsI., Io. *oy I *h
2
oy/ay stapaju u *ay što jo
očuvano u gotskom kao oi (oins).
I koItskom jo Io. *oy ostaIo očuvano, a to so koIt. *oy odražava kao
stIr. oí (oín) [oy]
366
.
I anatoIIjskom jo Io. *oy bIIo očuvano. I hotItskom so ono pak sta-
pa s odrazom anat. *ay/h
2
oy I ostajo oi Isprod dontaIâ, a Inačo so
monoftongIzIra u /ē / (pIšo so <o>, <o-o>) I tako stapa s odrazom Io.
*oy.
I armonskom Io. *oy, kao I *oy, dajo ē , a u aIb. so Io. *oy stapa s
*ay/h
2
oy (kao I *o, *h
2
o/a; vIdI § 68) pa oba odraza daju aIb. e. Isp.
aIb. be »zakIotva« < Io. *b
h
oyd
h
- (Iat. foeJus, stsI. běJo). I toh. Io.
*oy I *h
2
oy/ay daju e/oi.
*h₂ey/oy
ie. *h
2
eyd
h
- »paIItI« > stInd. eJhos »drvo za ogrjov« (av. oē sno-),
grč. αἴ ßω, Iat. oes/us »vrućIna«, IIt. íesnė »drvo za ogrjov«, stIsI.
elJr »vatra« (< gorm. *aydI-), stIr. óeJ »vatra«, macod. (HosIhIjo)
ἄ δις
ie. *kaykos »sIIjop« > stInd. hehoro- »škIIjav, razrok«, Iat. coecus
»sIIjop«, got. hoihs, stIr. cóech
ie. *leh
2
iwos »IIjov« > grč. λαιóς, Iat. loetus, stsI. lětъ (hrv. lijȇt),
IIt. lóitė/i »zapotIjatI, propIostI« (akut ukazujo na IarIngaI)
36?
366
StIr. so dvogIas /oy/ u današnjIm IzdanjIma stIr. tokstova obIčno pIšo kao oí, no u
samIm so tokstovIma zapravo pIsao na vIšo načIna (duIjIna jo I Inačo bIIa nodosIjodno
zapIsIvana u stIr.): óe, oé, oe, ói, oí.
36?
AII usporodI I išloitó/i »skrotatI«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
253
Io. *ay u *kaykos očokIvano doIazI nakon *k, usp. I Io. *skaywos
»IIjov« > grč. σκαιóς, Iat. scoeuus (⇒ Mȗcije Scȅtolo). I tu bI so, do-
dušo, *ay mogIo zamIjonItI s *oh
2
I (kojo so u srodInI rIjočI, osIm In-
tonacIjo u bsI., odražava jodnako kao *ay), aII nomamo razIoga ro-
konstruIratI IarIngaI. Na počotku jo rIjočI *ay- uvIjok *h
2
oy-.
I IIr. so *h
2
oy/ay odražava jodnako kao I *oy/oy (stporz. oi, stInd. e,
av. oē , ōi). I grč. jo Io. *h
2
oy/ay očuvano kao αι (αἴ ßω).
I Iat. jo Io. *h
2
oy/ay očuvano. I stIat. so ono pIšo očokIvano kao oi,
a od počotka so 2. st. pr. K. počInjo pIsatI kao oe (kao I oi > oe) što
zacIjoIo govorI o promjonI u Izgovoru (tj. da jo drugI dIo dvogIasa
spušton od [I] proma [o]). Taj jo gIas svakako ostao dvogIasom tIpa
/aj/ svo do kIasIčnoga IatInskoga u urbanom govoru vIšIh kIasa, a
još jo jodan od dokaza za očuvanjo dvogIasa to što jo Imo Coesor u
prazapadnogormanskI prouzoto kao *kajsar- (stong. cósere, stvnj.
heisur, njom. Koiser), a I u onodobnom so grč. pIšo kao Kαῖ σαρ. To
Ipak nIjo bogzna kakav dokaz jor no bI bIIo čudno da so Imporato-
rovo Imo Izgovara arhaIčno (dakIo uzvIšono) III da so dozna Iz jav-
nIh progIasa I sI. u kojIma ćo so tožItI »učonomu« Izgovoru. ČInI so
da jo u Iat. voć od 2. st. pr. K. postojaIa tožnja da so /aj/ monofton-
gIzIra što so vIdI po pogroškama I zamjonama u pIsanju – pIšo so
£ umjosto AI III A£, a grč. so rIjoč σκήνη »pozornIca« pIšo u Iat. kao
scoeno (⇒ scȅno). OčIto su voć tada pojodInI govornIcI IatInskoga,
najvjorojatnIjo nIžI sIojovI III dIo nIžIh sIojova, IzgovaraII /ē / umjo-
sto /aj/. Ia Ipak, čInI so da govor toga dIjoIa rImskoga društva nIjo
prožIvIo jor so Iat. <ao> u romanskIm jozIcIma no odražava kao /
ē / (što bI bIIo očokIvano s obzIrom na to da jo to monoftongIzIranI
dIftong), nogo kao kratko /o/. Možda jo u nadmotanju dvIju varIja-
bIa prostIžnI Izgovor /aj/ potIsnuo manjo prostIžan Izgovor /ē / pa jo
to /aj/ posIIjo ponovno monoftongIzIrano, aII ovaj put kao /o/, a no
kao /ē /
368
.
I bsI. so jo odraz Io. *h
2
oy/ay stopIo s odrazom Io. *oy u bsI. *ay pa
to, kako rokosmo, dajo stprus. oi, IIt. ie (nagI.), oi (nonagI.) I sIav.
ě.
I gorm. so takodor Io. *h
2
oy/ay stapa s *oy u gorm. *ay (got. oi).
368
SocIoIIngvIstIčkI su takvo stvarI dobro posvjodočono. IrImjorIco, počotkom jo 19. st.
u Londonu u nIžIm sIojovIma bIIo jako prošIrono stapanjo /w/ I /v/. Ðanas pak nItko vIšo
tako no govorI jor jo tâ pojava bIIa tako stIgmatIzIrana da jo zatrta I govornIcI su kojI su
bIII IzjodnačIII tâ dva gIasa, pod prItIskom drugIh, prostIžnIjIh, govornIka, ponovno uvoII
njIhovu razIIku. I sIučaju jo ongIoskoga to dokumontIrano, no kod nopIsanIh III sIabo
posvjodočonIh jozIka takvo pojavo mogu ostatI potpuno nozabIIjožono. Ða jo nošto tomu
sIIčno bIIo posrIjodI I u Iat., svjodočI Varon kojI srodInom 1. st. pr. K. smatra Izgovor /ē /
umjosto /ay/ dIjaIoktaIIzmom.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
254
I koIt. jo Io. *h
2
oy/ay bIIo očuvano kao *ay što onda u stIr. dajo óe/
oí /aj/ (pIšo so na vIšo načIna).
I anat. jo *ay bIIo očuvano. To jo *ay u hot., kao I anat. *oy bIIo
monoftongIzIrano u /ē / (kojo so pIšo kao obIčno e III kao e-e) osIm
Isprod dontaIâ gdjo ostajo oi.
I aIb. so jo Io. *h
2
oy/ay odrazIIo kao I Io. *oy > aIb. e (usp. grč. αἴ ξ
»koza« I aIb. eJh); u arm. jo oy očuvano, a u toh. dajo e/oi.
*eu
ie. *b
h
ewd
h
- »bdjotI, bItI budan« > stInd. bóJho/i »bdIjo, čuva«, grč.
ucύßομαι »pItam, saznam«, stsI. bljus/i »gIodatI, pazItI, čuvatI«,
got. ono-biuJon »zapovjodItI«, foúr-biuJon »zabranItI« (stIsI. bjó-
Jo, stong. béoJon, stvnj. bio/on; ong. biJ, njom. bie/en »nudItI«,
ong. forbiJ, njom. terbie/en »zabranItI«)
ie. *Hyew(g)- »svozatI; uprognutI« > av. yoono- »posao, zanImanjo«,
grč. ζcῦ γoς »jaram«, stIat. N. mn. IOVXM£NTA > Iat. iūnen/un
»togIoća marva«, IIt. jóu/is »voI«
ie. *h
1
ews- »gorjotI, paIItI« > stInd. óšo/i, grč. cὕω »smudIm, opa-
IIm« (< *cὔ hω), Iat. ūrō »paIIm«, aIb. e/he »groznIca«
§ 81 Io. so *ow, *ow I *h
2
ow/aw stapaju u *aw u IIr. To jo očuvano
kao ou u stporz., u stInd. dajo o (bóJho/i), a u av. oo u otvoronom
(yoono-), a cu u zatvoronom sIogu. StInd. jo o uvIjok dugo s obzI-
rom na to da nastajo od dvogIasa (a I stInd. su ga gramatIčarI I da-
Ijo smatraII dvogIasom).
I grčkom jo Io. *ow očuvano kao cυ (ucύßομαι).
I arhajskom jo IatInskom Io. *ow još možda bIIo očuvano kao eu
(obIIk Leucesie na spomonIku Cornen Soliore), no vrIo so rano eu
promIjonIIo u ou (ta so promjona bIIa dogodIIa voć u praItaIskom
ako jo *ow bIIo Isprod samogIasnIka /vIdI § 6?/, a u Iat. so to poop-
ćava I u poIožaju Isprod sugIasnIka). To so stIat. ou oko 200. g. pr.
K. monoftongIzIra u ū (usp. stIat. A. loucon »šumu« > kIas. Iat.
lūcun).
I bsI. Io. *ow dajo *yaw u IstočnobaItIjskom I sIavonskom što jo
odražono u IIt. kao iou, a u sIav. kao ju tj. ‘u (u kojo jotIra prothod-
nI sugIasnIk), usp. Io. *h
1
Iowd
h
- »sIobodan; čovjok« > stsI. ljuJьje,
IIt. lióuJis »narod«, Io. *kowh
1
dos > stsI. čuJo, hrv. čȕJo (*kuh
1
dos
> grč. κῦ δος »sIava«). I IItoraturI so čosto naIazI tvrdnja da Io. *ow
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
255
katkada dajo I sIav. u, IIt. ou umjosto ju, ou
369
, no u tIm jo sIučajo-
vIma najvjorojatnIjo rIjoč o drugom prIjovoju. Tako bI so stsI. plju-
š/o, sIn. pljúčo Itd. IzvodIIo Iz Io. *pIowty- (grč. uλcύμων), a hrv.
plúćo, IIt. ploũčioi, stprus. plou/i Iz Io. *pIowty-. I sIavonskom jo
prIjoIaz bIo *jaw > *jō > ju (vIdI doIjo). ČInI so da sâm prIjoIaz *ow
> *yaw nIjo bIo općobaItosIavonskI jor su nokI dIjaIoktI staropru-
skoga (kao dIjaIokat £IbInškoga rjočnIka) IzgIoda očuvaII Io. *ow,
usp. stprus. peuse »bor« < Io. *powk(y)oh
2
(grč. ucύκη).
I pragorm. jo Io. *ow bIIo očuvano. I got. to *ow > iu s obzIrom na
to da *o > i (-biuJon), aII usp. u stvnj. *ow > eo/io/iu.
I koIt. *ow proIazI u *ow što so u stIr. odražava kao úo, osIm ako
nIjo Isprod voIara III nonagIašono – u tom so sIučaju odražava kao
ó.
I anatoIIjskom jo Io. *ow monoftongIzIrano u *ū još u prajozIku.
Tako jo ostaIo I u hot.
I aIbanskom Io. *ow dajo e (e/he), u armonskom oy (kao I Io. *ow),
a u toharskom u.
*ou
ie. *b
h
owd
h
eye- »budItI« (kauzatIv od *b
h
owd
h
-, vIdI goro) > stInd.
boJhóyo/i »bȗdī« (av. booJoye
i
/i »prIopćava«), stsI. buJi/i, IIt. boũs/i
»zapovjodItI«, bóuJy/i »pobudIvatI« (stprus. e/bouJinnons »kojI so
probudIo«)
ie. *lownis »bok« > stInd. śróṇ iš (av. srooni-), Iat. clūnis, IIt.
šlounis, stIsI. hloun, voIš. hlun
ie. *Hrowd
h
os »crvon« > stInd. lohós »crvonkast« (za l- vIdI § 55),
Iat. rūfus (posudonIca Iz kojog drugog ItaIskog jozIka zbog -f-, usp.
umbr. rufu), stsI. ruJъ (hrv. rúJo), IIt. roũJos, got. rouþs (ong. reJ,
njom. ro/), stIr. rúoJ (gaI. BouJus – osobno Imo)
I IIr. so Io. *ow odražava kao I Io. *ow (vIdI goro).
I najstarIjom jo grčkom Io. *ow očuvano kao dvogIas oυ, no u atIč-
kom so u 5. st. pr. K. taj dvogIas voć bIo monoftongIzIrao u dugo za-
tvorono [ō ] (za razIIku od ω < Io. *ō/oh
3
/oH kojI jo bIo dug I otvoron
gIas) što so vIdI po tomo što so o + o u grčkom stožu u oυ [ō ]. Ða so
to <oυ> IzgovaraIo [ow] III kao danas [ū], to stozanjo no bI ImaIo
369
Za kratak progIod razIIčItIh mIšIjonja o tomo v. MIhaIjovIć 2002: 153-154.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
256
puno smIsIa. To jo zatvorono /ō / u grč. posIIjo prošIo u /ū/ (kako jo
u novogrč. kojI dodušo noma razIIkovno duIjIno).
I stIat. jo ou, kako rokosmo, očuvano, a posIIjo so monoftongIzIra
u ū.
I bsI. Io. *ow > *aw (usporodno s promjonom *o > *a) I tako so sta-
pa s odrazom Io. *h
2
ow/aw. I IIt. jo I stprus. to ou očuvano (IIt.
bou Jý/i), dok jo u sIav. *aw proko modufazo *ō monoftongIzIrano
u u (stsI. buJi/i). Io posudonIcama so vIdI da jo u sIav. *aw prvo
prošIo u *ō pa tok onda u u, usp. od gorm. *bōkō (Io. *b
h
oh
2
g/ǵos >
Iat. fāgus) »bukva« > psI. *bōkū (gorm. jo dočotak *-ō tu zamIjonjon
sIav. *-ū ‒ to nIjo gIasovnI razvoj) > stsI. buhy, gorm. *Iawka- »Iȗk«
(njom. Louch) > psI. *Iawku > *Iōku > stsI. luhъ. KIjoč jo buhy u
sIav. posudona još dok su SIavonI ImaII *ō na mjostu staroga *aw,
a rIjoč luhъ prIjo njo, još dok su SIavonI ImaII staro *aw očuvano.
I gorm. Io. *ow > *aw I tako so stapa s odrazom Io. *h
2
ow/aw (stIsI.
hloun, u got. takodor ou).
I koIt. jo Io. *ow očuvano (a Isto dajo I Io. *ow). To koItsko *ow dajo
u stIr., kako rokosmo, úo/ó, usp. stIr. gúoire, av. goono- »dIako«
3?0
,
IIt. goũros »pramon, čuporak« < Io. *gowr-/n- »žIvotInjska dIaka«.
I anat. jo *ow bIIo očuvano (za razIIku od Io. *ow kojo jo voć tada
bIIo monoftongIzIrano u *ū). To jo anat. *ow očuvano u hot. Isprod
dontaIâ, a Inačo dajo ū (usp. Istovjotan razvoj Io. *oy I *h
2
oy/ay).
I aIb. jo Io. *ow stopIjono s odrazom Io. *h
2
ow/aw u o, u arm. dajo
oy kao I Io. *ow (usp. arm. loys »svjotIo«, stsI. lučь < Io. *Iowk-), a u
toh., kao I *h
2
ow/aw dajo o/ou.
*h
2
eu/ou
ie. *h
2
ews- »sjajItI > zora, zIato« > grč. αὔ ριον »sutra«
3?1
, Iat. ourōro
»zora«, ourun »zIato« (sabInskI ousun), stsI. ju/ro (< *ustro), IIt.
oušrò »zora«, óuhsos »zIato« (stIIt. ousos), stnord. ous/r »Istok«
(ong. eos/, njom. Os/)
3?2
3?0
Iz Iranskoga so ova rIjoč prošIrIIa po ouropskIm jozIcIma, odakIo u hrv. gȗnj »pokrI-
vač«, ong. goun »haIjIna« Itd.
3?1
I jozIcIma jo svIjota prIIog »sutra« čosto Izvodon od ImonIco »jutro«, usp. još hrv.
j-ȕ/ro : s-ȕ/ro, IIt. rý/os : ry/ój, španj. noñ ono »jutro; sutra«, ong. norning : /o-norrou, jap.
oso : oshi/o, fIn. huonen (arh.) : huonenno Itd.
3?2
Za značonjsku vozu »zora«/«jutro« ~ »Istok« usp. I IIt. rý/os »jutro« : ry/oĩ »Istok«.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
25?
ie. *h
2
ews- »uho« > porz. hōš, Iat. ouris, stsI. uxo, IIt. ousis (Iatv.
ò uss), got. ouso (ong. eor, njom. Ohr), stIr. óu, ó, arm. unhn, aIb. te-
sh
3?3
ie. *h
2
ewg- »rastI, povoćavatI so« > stInd. ójos »snaga« (av. oojoh-,
oogoh-), grč. αὔξω, Iat. ougeō, IIt. óug/i, got. ouhon
Svako jo *aw- na počotku rIjočI u Io. zapravo *h
2
ow-. MaIobrojno rI-
jočI Imaju u srodInI upravo *aw; za jodnu takvu, Io. *tawros, posu-
donIcu Iz somItskoga, vIdI § ?5.
I IIr. so *h
2
ow/aw odražava jodnako kao I Io. *ow I *ow (vIdI goro).
I grčkom jo očuvano αυ (αὔξω).
I IatInskom jo ou očuvano, no ono so poput oe, takodor natjocaIo s
pučkIm monoftongIzIranIm Izgovorom ō (gdjo jo umjosto ouris Iz-
govarano ōris Itd.). I romanskIm jo jozIcIma očuvan odraz I mo-
noftongIzIrana ō I dvogIasa ou.
I bsI. I gorm. so *h
2
ow odražava kao I *ow, odnosno stapa so s njIm
u *aw (vIdI goro).
I koIt. *aw ostajo nopromIjonjono, no u stIr. so stapa s odrazom
koIt. *ow (< Io. *ow, *ow) pa dajo u stIr. óu/ó.
I anat. jo *aw očuvano, no u hot. so stapa s odrazom anat. *ow
(vIdI goro). Isp. hot. ouli- »cIjov, grIo« proma IIt. oũlos »košnIca« s
očuvanjom dvogIasa ou u hot. Isprod dontaInoga l.
I aIb. Io. *h
2
ow/aw dajo o kao I Io. *ow (usp. aIb. /hoj »suh« pro-
ma IIt. soũsos), dok na počotku rIjočI IzgIoda dajo aIb. te- (tesh). I
arm. jo ou očuvano (kao I oy < *h
2
oy/ay), a u toh. dajo o/ou kao I
Io. *ow.
Ie. Jugi Jtoglosi
§ 82 Io. su dugI dvogIasI, *ē y, *ōy, *ē w, *ōw, bIII prIIIčno rIjotkI;
javIjaII su so sa mo u jodnosIožIcama (kao *g
w
ōws »govodo«), na
kraju rIjočI (nastavak *-ōy u nokIh ImonIca) III stozanjom (Ð. o-
osnova *-ōy < *-o-oy).
NjIhov jo odraz najjasnIjI u IIr. I IIr., kako rokosmo, *oy, *oy, *h
2
oy/
ay daju *ay (stInd. e, av. oē , ōi), a *ow, *ow, *h
2
ow/aw daju *aw
(stInd. o, av. oo, cu). Io. pak *ē y, *ōy, *oh
2
y daju IIr. *āy (stInd. oi,
3?3
Isp. I grč. oὖς, C. ὠτóς (⇒ o/o-rinoloringolô gijo) gdjo jo N. vjorojatno od *h
2
ows- Iako
nokI tu rokonstruIraju, uz *h
2
-, I varIjantu s *h
3
- (vIdI Snoj 2003: ?9?).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
258
av. āi), a Io. *ē w, *ōw, *oh
2
w daju IIr. *āw (stInd. ou, av. āu). Isp. od
Io. I. mn. *wIk
w
ōys »s vukovIma« > stInd. tr´hoiš, av. təhrhāiš, Io.
*g
w
ōws > stInd. gouš, aII C. *g
w
ows > stInd. goš.
I grčkom so dugI dvogIasI ugIavnom krato po Osthoffovu zako-
nu
3?4
po kojom so dugI samogIasnIcI krato Isprod *m, *n, *I, *r,
*w, *y u zatvoronom sIogu. Kako su dugI dvogIasI po dofInIcIjI za-
pravo dug samogIasnIk + *w, *y, IogIčno jo da so svakI dugI samo-
gIasnIk u zatvoronom sIogu u grčkom kratI, usp. Io. *g
w
ōws > grč.
βοῦ ς [bous] > [bō s], Io. *dyē ws »nobo« (stInd. Jyouš) > grč. Ζcύς, Io.
I. mn. *wIk
w
ōys »s vukovIma« > grč. λύκοις Itd. Na kraju so rIjo-
čI dugI dvogIasI čuvaju, usp. od Io. Ð. *wIk
w
ōy »vuku« > starIjI grč.
λύκωι. IosIIjo /ōj/ > /ō/ pa so pIšo -ῳ s io/o subscrip/un. I bsI. so
nodočotnom poIožaju Io. dugI dvogIasI odražavaju Isto kao I krat-
kI, aII vaIja IstaćI prImjor Io. *h
2
ōwyom »jajo« (grč. ὠ ιóν) > stsI. jo-
je gdjo *ō > o pravIIno, a *w nostajo. Kako so dugI dvogIasI čosto
naIazo upravo u dočotnom sIogu u skIonIdbI (usp. Ð. o-osnovâ na
*-ōy, I. na *-ōys), ovdjo no možomo uIazItI u njIhovo odrazo s obzI-
rom na to da su odrazI na kraju rIjočI u voćInI jozIka posobnI (ra-
zIIčItI od odraza u nodočotnom sIogu), a I korIsnIjo Ih jo obradIvatI
u kontokstu morfoIogIjo nogo fonoIogIjo.
Sože/oh roctojo ie. Jtoglosô
Kako gIasovno promjono no vaIja gIodatI IzoIIrano nogo u okvIru
sustava, ovdjo ćomo sažotI razvoj Io. dvogIasa u pojodInIm Io. jozI-
cIma.
I stInd. svI kratkI dvogIasI sa sastavnIcom *y daju e, a onī sa sa-
stavnIcom *w daju o. Ako su dvogIasI dugI, daju u stInd. oi, odno-
sno ou. I avostIčkom tomu odgovaraju rodom oē , odnosno ōi (u za-
tv. sIogu), oo, odnosno cu (u zatv. sIogu), āi I āu.
I najstarIjoj su fazI aIfabotskoga grčkoga svI dvogIasI očuvanI: cι,
oι, αι; cυ, oυ, αυ. I atIčkom so posIIjo, u kIasIčno doba, cι Izgovara
kao /ē /, a oυ kao /ō /.
I nastarIjom su Iat. svI dvogIasI takodor očuvanI: ei, oi, oi; eu
(možda), ou, ou. I kIasIčnom IatInskom nomonoftongIzIranI osta-
ju sa mo oi > oe (rIjotko), oi > oe I ou, aII, čInI so, no u svIm varIjan-
tama IatInskoga (u nokIm su govorIma nIžIh kIasa vjorojatno svI
dvogIasI bIII monoftongIzIranI). OstaII su so dvogIasI monoftongI-
3?4
Io njomačkom IndoouropoIstu Hormannu Osthoffu (184?-1909).
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
259
zIraII: ei > ī, oi > ū (ugIavnom), eu rano proIazI u ou pa so skupa s
njIm monoftongIzIra u ū.
I sIavonskom su svI dvogIasI monoftongIzIranI, no prIIIčno kasno:
*oy > i, *oy/ay > ě,
3?5
*ow > ju, *ow/aw > u.
I IItavskom *oy > ie/ei (nagI./nonagI.), *oy/ay > ie/oi, *ow > iou, *ow/
aw > ou. ÐIftonzI ostaju dIftonzIma, osIm onIh sa sastavnIcom *y
kojI so pod nagIaskom monoftongIzIraju pa ponovno dIftongIzIraju.
I gotskom so sa mo *oy monoftongIzIra u <oI> [ī], a svI ostaII osta-
ju dIftonzIma: *oy/ay > oi, *ow > iu, *ow/aw > ou.
I stIr. nopromIjonjonIma ostaju *oy > oí I *ay > oí. Io. *oy dajo
koItsko *ē što u stIr. dajo ío III é (Isprod paIataIIzIranIh sugIasnI-
ka). Io. *ow, *ow, *h
2
ow/aw daju u stIr. úo, odnosno ó Isprod voIarâ
I u nonagIašonom sIogu.
I hot. su *oy I *ow uvIjok monofongIzIranI u /ē / I ū, dok *oy/ay I
*ow/aw ostaju rodom oi, ou Isprod dontaIa, a Inačo postaju /ē / odn.
ū.
I armonskom su sa mo *oy I *oy monoftongIzIranI u ē , dok ostaII
ostaju dvogIasIma: oy I ou su očuvanI, a *ow/ow daju oy.
I aIbanskom su svI dvogIasI monoftongIzIranI: *oy > i, *oy/ay/ow
> e, a *ow/aw > o.
I toharskom *oy > i, *ow > u, dok *oy/ay > e/oi, a *ow/aw > o/ou.
Motatoza IIkvIdâ
§ 83 I sIavonskIm jo jozIcIma vIadao tzv. zakon otvorenih slogo-
va, tj. tožnja da no budo zatvoronIh sIogova (stsI. jo doIsta bIo ta-
kav, nIjo uopćo Imao zatvoronIh sIogova). Tomu su zakonu modu
ostaIIm smotaIo I skupIno *o I *a (kojo ćo posIIjo datI o u sIav.) s II-
kvIdama *I I *r (skupIno sastavIjono od *o I *a s nazaIIma *m I *n
daju sIav. nosno samogIasnIko ę I ǫ, vIdI § 54; u zakon so otvoronIh
sIogova ukIapaju I monoftongIzacIja dvogIasâ, otpadanjo dočotnIh
sugIasnIka ‒ npr. aor. 3. I. jd. reče < *rokot, N. jd. o-osnovâ -ъ < *-us
Itd., pojodnostavIjonjo nokIh sugIasnIčkIh skupIna u srodInI rIjočI
‒ npr. /onǫ/i < *topnǫtI, usp. /opi/i Itd.). Stoga su to skupIno *oKC I
*aKC (K stojI za *r/I) moraIo bItI nokako ukIonjono u sIavonskom, a
tȃ so promjona razIIčIto odIgraIa u pojodInIm sIavonskIm jozIcIma.
3?5
Na kraju jo rIjočI, u no baš jasnIm uvjotIma, Io. *oy/ay mogIo u sIav. datI I -i, usp. N.
mn. tlъci od Io. *-oy, ImporatIv pьci! od Io. 2. IIca jd. optatIva *pok
w
oys Itd.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
260
Tu promjonu, koja so jo dogodIIa nogdjo u 8. st., nazIvamo motato-
zom IIkvIda. SIavonsko su rIjočI boz motatozo IIkvIda zabIIjožono
u InojozIčnIm IzvorIma – tako Crk Toofan bIIjožI sIavonska Imona
Ἀρδάγαστος I Δαργαμηρóς (u stsI. bI ta Imona gIasIIa *Kadogostъ
I *Ðragoměrъ). Motatozu IIkvIda vIdImo I u brojnIm toponImIma,
Iat. Arbo > hrv. Bȁ b, Iat. Albōno > hrv. Lobin, Iat. ScorJōno > hrv.
Shrò Jīn Itd.
I južnosIavonskom samogIasnIk I IIkvIda mIjonjaju mjosta, a sa-
mogIasnIk so prItom duIjI (*o > *ē > ě, a *a > *ā > o): *aI > lo, *ar >
ro, *oI > lě, *or > rě. Isp. psI. *gardu > stsI. groJъ (hrv. grȃJ), psI.
*waItI > hrv. tlȃ/, psI. *wormē n > stsI. trěnę (hrv. trijéne), psI.
*moIko > stsI. nlěho (hrv. nlijého). Isp. I IIt. goïJos, tól/is, stInd.
tór/non »put«, ong. nilh gdjo so vIdI VKC u drugIm jozIcIma pro-
ma promotnutom KVC u južnosIavonskom.
Na počotku so rIjočI motatoza s duIjonjom dogada u južnIm I sro-
dIšnjIm sIovačkIm dIjaIoktIma u svIm uvjotIma (dakIo jodnako
JsIav.), a u ostaIIm ZsIav. I IsIav. jozIcIma sa mo pod akutom, usp.
psI. *ar dIa > hrv. rȁ lo, čoš. róJlo. Ako sIog nIjo bIo akutIran, mota-
toza so u ZsIav. I IsIav. dogadaIa boz duIjonja pa *a ostajo kratko I
dajo o, usp. psI. *ȃIkutI > hrv. lȃho/, aII čoš. lohe/.
I srodInI so rIjočI pak dogada sIjodoćo: u IohItskIm so jozIcIma
(poIj., gIuž. I dIuž.) provodI motatoza boz duIjonja, usp. poIj. br-
ceg, nleho, groch, nło/ proma hrv. brijȇg, nlijého, grȁ h, nlȃ/. I SZ
IohItskom (kašupskom, sIovInskom, pomoranskom I poIapskom)
*CarC ostajo nopromIjonjono (boz motatozo), *CaIC I *CoIC daju
CIoC, a *CorC > CroC (boz duIjonja). Isp. poIapskI porsą proma
hrv. prȃse I pomoranskI gorJ (čosto u toponImIma, npr. BiołogorJ
I sI.) proma hrv. grȃJ. I čoš. so I sIč. motatoza u srodInI rIjočI od-
vIja uz duIjonjo, kao u JsIav., usp. čoš. nlo/, hróch s o proma poIj.
nło/, groch s o. I IsIav. so jozIcIma dogada tzv. punogIasjo – ondjo
*CarC > CoroC, *CorC > CoroC, a *CaIC/CoIC > CoIoC, usp. rus.
гóрод, бéрег, мóлот, молокó. Ondjo so zatvoron sIog rjošava uba-
cIvanjom još jodnoga samogIasnIka Iza IIkvIdo. I SZ jo IohItskom I
IsIav. odraz *CoIC Izjodnačon s odrazom *CaIC.
Smatramo II motatozu potpunom sa mo ako so odvIjaIa uz Istodob-
no duIjonjo samogIasnIka, ona so jo kao takva, dakIo, odvIIa sa mo
u JsIav. I dIjoIu sIovačkoga to u nopočotnom poIožaju u cIjoIoj čoš-
ko-sIovačkoj skupInI. Iotpuna jo motatoza provodona u svIm jo-
zIcIma na počotku rIjočI pod akutskom IntonacIjom. Iod noakut-
skom IntonacIjom na počotku rIjočI nIjo bIIo duIjonja samogIasnIka
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
261
osIm u JsIav. I dIjoIu sIovačkoga. I srodInI jo rIjočI potpuna mota-
toza, osIm u JsIav., provodona, kako rokosmo, I u čoš.-sIč. skupInI;
u IohItskIm jo jozIcIma motatoza provodona boz duIjonja, a u SZ Io-
hItskom motatozo uopćo nIjo nI bIIo kod sIogova tIpa *CarC (Ina-
čo jo provodona nopotpuna motatoza – boz duIjonja). I IsIav. jo tu
provodono punogIasjo *CVKC > CVKVC. Odraz jo kod *I u SZ IohIt-
skom I IsIav. uvIjok »tvrd«.
KombInacIjo samogIasnIka I IarIngaIa (općI prIkaz)
*h
1
o > *o *oh
1
> *ē *Ho > *o *ē H > *ē *Hē > *ē
*h
2
o > *a *oh
2
> *ā *oH > *ō *ōH > *ō *Hō > *ō
*h
3
o > *o *oh
3
> *ō
*oh
2
I > *ay *oh
3
I > *oy
*oh
2
u > *aw *oh
3
u > *ow
Toblico oJroco ie. sonoglosnihô
Io. stInd. av. grč. Iat. stsI. IIt. got. stIr. hot. arm. aIb. toh.
*o a a c o o o I o o/I o jo/ja ä
*o a/ā a/ā o o o a a o a o/a a o
*h
2
o/a a a α a o a a a ʨa a a ā
*ē /oh
1
ā ā η ē ě ė ē í o I o a/o
*ō/oh
3
ā ā ω ō a uo ō á a u o ā
*oh
2
ā ā ᾱ > η ā a o ō á aʨ a o ā
*oy o aē /ōI cι ī I Io/oI oI ía/é o ē I I
*oy o aē /ōI oι oo/ū ě Io/aI aI óo o/aI ē o o/aI
*h
2
oy/ay o aē /ōI αι ao ě Io/aI aI áo o/aI ay o o/aI
*ow o ao/öu cυ ū ju Iau Iu úa/ó u oy o u
*ow o ao/öu ου ū u au au úa/ó u/au oy a o/au
*h
2
ow/aw o ao/öu αυ au u au au úa/ó u/au aw a o/au
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
262
INÐO£IKOISKA IONOTAKTIKA
§ 84 IonotaktIka nam odrodonoga jozIka govorI kako su fonomI,
odnosno sogmontI u tom jozIku mogII bItI rasporodonI I kojo su za-
konItostI modu njIma vIadaIo.
Ovdjo ćomo ukratko prIkazatI noka fonotaktIčka pravIIa Indoou-
ropskoga prajozIka.
Struktura sIoga
SIog so sastojI od dvaju osnovnIh dIjoIova – od prIstupa I od rImo.
Tako jo u rIjočI/sIogu bog b- prIstup, a -og rIma. KIma so sastojI od
jozgro (gdjo stojI nosItoIj sIoga – sIogotvornI oIomonat), što jo -o- u
rIjočI bog, I od kodo, što jo u našom prImjoru -g (sIogovI so s kódōm
nazIvIju zatvoronIma). SIog no mora ImatI prIstupa, kao npr. u rI-
jočI os, no mora ImatI nI kódē , kao u rIjočI clo (sIogovI so boz ko-
do nazIvaju otvoronIma), a no mora ImatI nI prIstupa nI kodo, kao
npr. hrv. voznIk i.
Struktura sIoga ovIsI o jozIku, hrvatskI prImjorIco dopušta prIIIč-
no sIožono sugIasnIčko skupovo u kodI, pa I u prIstupu, dodušo
manjo od gruzIjskoga, dok mnogI svjotskI jozIcI (kao npr. poIInozIj-
skI) uopćo no trpo sIogovo s kodom tj. uvIjok Imaju otvorono sIogo-
vo. Strukturu sIoga shomatskI prIkazujomo znakovIma C (za su-
gIasnIko) I V (za samogIasnIko), pa jo otvoronI sIog CV, zatvoronI
CVC, sIog boz prIstupa VC, sIog sa sIožonIm prIstupom I kodom
CCVCC Itd.
Za IndoouropskI jo prajozIk tIpIčna struktura sIoga CVC (koja jo
mogIa bItI I sIožonIjom – npr. CCVCC). Za razIIku od hrvatskoga u
kojom sIog možo boz probIoma bItI boz prIstupa (npr. os), u Indoou-
ropskom su sIogovI boz prIstupa u načoIu bIII nomogućI. ÐakIo, za
nj su bIII tIpIčnI sIogovI tIpa *bhor- »nosItI« III *pokw- »poćI«.
SvI IndoouropskI korIjonI kojI su so nokoć rokonstruIraII s počotnIm
samogIasnIkom, zapravo počInju IarIngaIom; tako stInd. óśnā, IIt.
akmuõ nIjo u Io. *akmōn nogo *h
2
okmōn Itd. Svako jo počotno *a-
zapravo *h
2
o-, počotno jo *o- *h
3
o- III *Ho-, a počotno *o- u načoIu
*h
1
o-.
Katkada so to *h
1
o- umjosto *o- možo I dokazatI; prImjorIco sa-
svIm jo sIgurno da jo Io. bIIo *h
1
ostI »jost«, a no **ostI zato što jo
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
263
IarIngaI vokaIIzIran u množInI u grčkom (*h
1
sto > ἐστέ »josto«
3?6
) I u
hotItskom (*h
1
sontI > ošonci), a I po vod. partIcIpu öso/- < *n-h
1
snt-
(vIdI § ?4). Ako ga jo bIIo u množInI, morao jo ondjo bItI I u jodnI-
nI. Za prImjoro poput *h
1
okwos »konj« umjosto *okwos no možomo
strogo dokazatI da jo tu bIo *h
1
- na počotku, aII s obzIrom na to da
Inačo noma Io. rIjočI kojo bI počInjaIo samogIasnIkom, čInI so razu-
mnIm rokonstruIratI *h
1
- I ovdjo
3??
. Iostojo još dvIjo skupIno svojo-
vrsnIh IznImaka od ovoga pravIIa. Katkad so tvrdI da su zamjonI-
co mogIo počInjatI samogIasnIkom, prImjorIco Io. *I- »onaj« (Iat. is,
stsI. i-že) III *oǵ »ja« (stIIt. eš), a no *h
1
oǵ, aII I tu jo u načoIu uvIjok
mogućo rokonstruIratI počotnI IarIngaI
3?8
. Isto tako, rIjočI su mogIo
počotI sIogovnIm sonantom (*m-, *n-, *I-, *r-, *I-, *u-), npr. *Ish
2
ros
»svot« (stInd. iširós) III *ngnIs »oganj« (stsI. ognь, Iat. ignis) Iako jo I
u voćInI takvIh sIučajova mogućo rokonstruIratI IarIngaI na počot-
ku (npr. *HIsh
2
ros umjosto *Ish
2
ros).
SvakI jo Io. korIjonskI morfom u načoIu Imao I kodu (dakIo sIog jo
morao bItI zatvoron), npr. *b
h
or- »nosIm«. KorIjonskI morfomI kojI
su prIjo bIII rokonstruIranI boz kodo, zapravo su svI ImaII završ-
nI IarIngaI; tako jo staro *d
h
ē - »stavItI« (stsI. Jě/i, hrv. Jjȅ/i) s prI-
vIdnIm otvoronIm sIogom zapravo bIIo u Io. *d
h
oh
1
-. MorfomI su so,
odnosno sIogovI, boz kodo I prIstupa javIjaII prImjorIco u gramatIč-
kIm nastavcIma (npr. *-mI, nastavak 1. I. jd. prozonta atomatskIh
gIagoIa, stsI. -nь, stInd. -ni III *-I, nastavak za L. jd.), a u korIjon-
skIm morfomIma kod zamjonIca kojo su mogIo ImatI strukturu CV
(prImjorIco Io. *to- »to«, stsI. /o), pa čak I sa mo V (vIdI goro).
Kao što rokosmo, u Io. su svI sIogovI ImaII strukturu *CVC, *CV-
CC, *CCVC III *CCVCC uz mogućo dodatno *s u svIm poIožajIma,
npr. *sCCVCC Itd.
3?9
No unutar korIjonskIh morfoma u Io. prajozI-
ku nIsu bIIo mogućo svo kombInacIjo okIuzIva, kako so čInI. Nomo-
gućo su bIIo kombInacIjo aspIrIranIh I bozvučnIh okIuzIva (dakIo
nIjo mogIo bItI korIjona poput *pod
h
- III *g
h
ot-), dvaju zvučnIh okIu-
zIva (dakIo nIjo mogIo bItI korIjona kao *god-) I dvaju IstIh okIuzIva
(dakIo nIjo bIIo korIjona tIpa *kok- III *tot-) Iako ta pravIIa nIsu bo-
3?6
To dodušo nIjo uvjorIjIvo jor bI mogIo bItI I anaIogIjom proma jodnInI.
3??
Ðakako, to jo u načoIu stvar prIstupa. Iosvo jo opravdano I no rokonstruIratI IarIn-
gaIo u sIučajovIma kada Im noma IzravnIh tragova.
3?8
IrotpostavIja so da su zamjonIco IznImno zato što su IznImno I u drugIm sIučajovI-
ma, prImjorIco mogu ImatI sIogovo tIpa CV, dakIo boz kodo, čoga kod drugIh korIjonskIh
morfoma noma.
3?9
Kao posoban IzvansIogovnI oIomont *s so mogIo pojavIjIvatI kao dodatan gIas u su-
gIasnIčkoj skupInI na bIIo kojom mjostu u Io. sIogu, osIm u jozgrI (MatasovIć 199?a: 114).
Tako jo I u hrv. gdjo su dopuštonI prIstupI od okIuzIva I sonanta (npr. hrȍ t), a prod takvo
so skupovo možo prIdodatI sa mo s- (npr. shrȍtīš/e).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
264
zIznImna. IznImko su od posIjodnjoga oksprosIvno rIjočI, vjorojat-
no Iz pučkoga jozIka, kao što jo *kaykos »sIIjop« (koja jo Ionako no-
obIčna zbog rIjotkoga *ay) III *kark(r)- »rak« (stInd. horhoṭos, grč.
καρκίνος (⇒ horcı nōn), Iat. concer < *karkros (dIsImIIacIja)
380
Itd.
KombInacIja jo dvaju aspIrIranIh okIuzIva u korIjonu bIIa moguća
u Io., za razIIku od grč. I IIr. gdjo su takvo kombInacIjo ukIonjono
CrassmannovIm zakonom (vIdI § 45).
IrIstup sIoga
§ 85 SIogovI su (a tImo I rIjočI) u Io. mogIo počotI bIIo kojIm sugIa-
snIkom, osIm *r (MatasovIć 1992). To so vIdI po tomo što svo rIjo-
čI kojo u Io. jozIcIma počInju s r-, ako su posvjodočono u grčkom,
Imaju ondjo prototskI vokaI Isprod toga /r/ nastao od Io. IarIngaIa,
usp. stInd. ruJhirós, Iat. ruber I stsI. rъJrъ proma grč. ἐρυßρóς, a
od Io. *h
1
rud
h
ros »crvon«. ÐakIo, svo su rIjočI, kojo u Io. prIvIdno
počInju s r-, ImaIo zapravo IarIngaI na počotku (*Hr-) ‒ vIdI I § 54.
I Io. su na počotku sIoga doIazIIo u obzIr svo kombInacIjo okIuzIvâ
I sonanata osIm ako su dotIčnI okIuzIvI I sonantI bIII homorganskI
(tako jo prImjorIco bIIa nodopuštona kombInacIja usnonIh okIuzIva
I sonanta) tj. nIsu bIII dopuštonI skupovI: **pm-, **bm-, **b
h
m- to
*tn-, *dn- I *d
h
n-. IrIstupI su sa *s I sonantIma takodor bIII uobIča-
jonI (Io. *srow- »toćI« > stInd. sróto/i, stsI. s/rujo, grč. ρ έω), a *s- so
mogIo prodmotnutI, kao I u hrvatskom, I Isprod skupIno okIuzIva I
sonanta (Io. *strob
h
- »okrotatI« > grč. στρέφω). Što so tIčo skupova
kojI so sastojo od dvaju sonanata, maIo Ih jo bIIo mogućo ‒ sa mo
*wI- I *wr- (npr. *wrotom »zapovIjod« > stInd. tro/ón, stsI. ro/o) to
*mI- (npr. *mIowH- »govorItI« > stInd. brotī/i, čoš. nluti/i)
381
. I
Io., IzgIoda, nIjo bIIo sugIasnIčkIh skupIna sonanata I IarIngaIa u
prIstupu sIoga (vIdI § ?0 Ipak za mogućo *nh
2
os- Itd.), nI sonana-
ta I drugIh sugIasnIka (kad bI so sonant našao Isprod sugIasnIka,
postao bI automatskI sIogotvoran, npr. *ngnIs »oganj«, pa nIkako
nIjo mogIo doćI do sugIasnIčko skupIno s počotnIm sonantom). Io-
čotno su skupIno IarIngaIâ I sonanata bIIo prIIIčno čosto što jo ja-
sno po odrazIma dotIčnIh IarIngaIa kao prototskIh vokaIa u grč. I
arm. (vIdI § ?6). SkupIno su IarIngaIâ I okIuzIvâ u prIstupu bIIo pu-
no rjodo, aII takodor mogućo (Io. *h
2
kows- »čutI« > grč. ἀ κούω, got.
housjon), kao I počotno *Hs- (*h
1
su- »dobro« > grč. ἐυ-, stInd. su-).
Nasuprot tomu, počotno su skupIno okIuzIvâ I IarIngaIa I *s I Ia-
380
S dotIčnIm jo rIjočIma povozana I hrv. rIjoč rȁh, jamačno od *kark- > *ark- (dIsImIIa-
cIjom), aII akut u rIjočI nIjo jasan.
381
Za drugo mogućo počotno prIstupo od dvaju sonanata vIdI MatasovIć 199?b.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
265
rIngaIa, IzgIoda, bIIo nodopuštono. I tIm so sIučajovIma, IzgIoda,
dogadaIa motatoza IarIngaIa (vIdI § 88)
382
. ČInI so da su prIstupI s
dvama okIuzIvIma bIII nodopuštonI to da su prImjorI s takvIm prI-
stupom u Io. jozIcIma sokundarnI, usp. proma Io. *potr- »poro« u
stInd. pó/ro-, u Iat. penno < *potn-, u stsI. pero, aII u grč. uτcρóν s
počotnIm *pt- kojoga noma u drugIm jozIcIma (MatasovIć 199?b:
1?4). Za počotno skupIno dontaInIh I voIarnIh to voIarnIh I dontaI-
nIh okIuzIva vIdI § 8?. NokI prImjorI upućuju da jo prIstup počot-
noga okIuzIva I *s bIo moguć, usp. Io. *kos- »gropstI, čošatI« (stsI.
česo/i, Iuv. hiš- »počošIjatI«), u praznInI *ks- (stInd. hšṇ óu/i »brȗsī,
stružo«, grč. ξέω »strugatI«, ξαίνω »gropstI«). IočotnI su prIstupI
trIju sugIasnIka bIII jako rIjotkI, jodan jo od rIjotkIh prImjora Io.
*h
2
stē r »zvIjozda« (grč. ἀ στήρ, Iat. s/ello, hot. ʨoš/erco)
383
.
Jozgra sIoga
§ 86 I Io. su osIm samogIasnIka (*o, *o, *ē , *ō, *a) I dvogIasa (*oy,
*oy, *ay, *ow, *ow, *aw) u jozgrI sIoga mogII stajatI I sonantI *m, *n,
*I, *r, *y, *w kojo, kada su sIogotvornI, odnosno u jozgrI, pIšomo
kao *m, *n, *I, *r, *I, *u (vIdI § 54). Kada bI so IarIngaI našao Izmo-
du dvaju sugIasnIka, kao npr. u *ph
2
tē r »otac«, tu so zapravo naj-
vjorojatnIjo umotaIo Isprod njoga pomoćno nofonomsko šva pa jo ta
rIjoč zapravo gIasIIa *pəh
2
tē r. I nokIm so prImjorIma šva, IzgIoda,
Iz nokoga razIoga umotaIo nakon IarIngaIa, ako jo sudItI po aspIra-
cIjI u stInd., usp. *sth
2
tos tj. *sth
2
ətos > stInd. s/hi/ós (proma pi/ö
s p- a no s ph-). Šva so vjorojatno umotaIo I kada bI so dogodIo no-
dopušton skup dvaju okIuzIva, usp. od Io. *k
w
otwor- »čotIrI« (stInd.
co/töros, stsI. če/yre) praznInu *k
w
twor- (zapravo *k
w
ətwor-) po-
svjodočonu u Iat. ouo//uor
384
. Takvo nofonomsko umotnuto šva
(kojo so u voćInI jozIka odražava kao o, a no možo so IskIjučItI nI
da jo u Io. prajozIku to zapravo bIIo *a, a no šva) možda objašnjava
I noko prIvIdno sIučajovo Io. *a (vIdI § ?0).
382
VaIja napomonutI da jo u sIučajovIma poput Io. *dh
3
tos »dat« (stInd. Ji/ós) IarIngaI
bIo u tzv. »sIogotvornom poIožaju« to da nIjo čInIo sugIasnIčkI skup s počotnIm okIuzIvom
nogo da jo vjorojatno uza so Imao pomoćnI nofonomskI samogIasnIk radI Iakšoga Izgovora
(vjorojatno šva), vIdI § 86.
383
Mogućo jo da so jo u nokIm takvIm skupInama takodor zapravo umotaIo nofonomsko
šva (MatasovIć 199?b: 1?5), tj. da jo počotnI IarIngaI bIo »sIogotvoran« (aII jo svojodno
vokaIIzIran sa mo u grčkom).
384
MatasovIć 199?a: ?5-?6, MatasovIć 199?b: 1?5-1?6.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
266
Koda sIoga
CovoroćI o mogućIm sugIasnIčkIm skupInama u kodI sIoga, ugIav-
nom jo rIjoč o sugIasnIčkIm skupInama kojo su mogIo doćI na kra-
ju rIjočI. Ðopuštono jo sugIasnIčko skupIno na kraju rIjočI katkada
zahtjovno odrodItI jor su so čosto mIjonjaIo u jozIcIma potomcIma
pa jo toško roćI jo II so koja promjona voć dogodIIa u Io. prajozIku
III tok nakon njoga u zasobnIm jozIcIma potomcIma. Od sugIasnIč-
kIh so skupIna na kraju rIjočI, odnosno u kodI sIoga, u Io. prajozIku
javIjaju: *s + okIuzIv (Io. *h
1
ost »jost«, 3. I. jd. InjunktIva ‒ noodro-
donoga gIagoIskoga vromona), okIuzIv + *s (Io. *pōds »noga«), dva
okIuzIva + *s (Io. *nok
w
ts »noć« > Iat. nox, noc/is, C. jd. *nok
w
ts >
hot. nehuc), okIuzIv + *s + okIuzIv (Io. *Hyē wgst »uprognu«, 3. I. jd.
korIjonskoga aorIsta), rIjotko sonant + *s (C. jd. *h
3
nmons »Imo-
na« > stIr. onnoe), sonant + okIuzIv (nastavak 3. I. jd. tomatsko-
ga aorIsta *-ont), sonant + okIuzIv + *s (nastavak partIcIpa pro-
zonta aktIvnoga *-onts), IarIngaI + *s (*muHs »mIš« > Iat. nūs) I
IarIngaI + okIuzIv (*doh
3
t »dȁ do«, 3. I. jd. korIjonskoga aor., stInd.
oJā/). KombInacIjo su IarIngaIa I sugIasnIka u kodI jasno razrIjo-
šono nostajanjom IarIngaIa uz duIjonjo prothodnoga sugIasnIka. I
skupInama jo sugIasnIkâ I IarIngaIâ na kraju rIjočI jamačno umo-
tano nofonomsko opontotsko *ə, npr. Io. *moǵh
2
»voIIko« (sr. r.) tj.
*moǵh
2
ə (šva na kraju s obzIrom na aspIracIju u stInd.) > stInd.
nóhi, grč. μέγα (vIdI § ?6). SkupIno su sonanata I *s, poput goro
navodona prImjora, bIIo rIjotko I sokundarno jor su prodIo. skupI-
no *-VKS davaIo *-V:K, odnosno dočotno so *-s gubIIo uz duIjonjo
u naknadu samogIasnIka Isprod sonanta, usp. *ph
2
tors > *ph
2
tē r
»otac«, *h
2
okmons > *h
2
okmōn »kamon« Itd.
IONOLOŠKA IKAVILA I I£. IKAJ£ZIKI
Imotanjo *s Izmodu dontaIa
§ 87 I Io. so Izmodu dvaju dontaInIh okIuzIva, kojI bI so našII za-
jodno (u načoIu *-tt- III *-dt-), umotaIo *s. To so *-tst- zatIm razIIčI-
to razvIjaIo u pojodInIm jozIcIma. NajpoznatIjI jo prImjor Io. *wId-
tos »vIdon« (pasIvnI partIcIp od *woyd- »vIdjotI«). Zapravo jo *wId-
tos bIIo *wItstos (< *wIdstos) što so odrazIIo kao stInd. ti//ós (av.
tis/ō »znan«), grč. ἰ στóς, Iat. uīsus (s mIadom, anaIogIjskom du-
IjInom), stsI. těs/ъ (s mIadIm -ě-), got. -uiss (stvnj. gi-uiss »odro-
don«), stIr. fess. Kao što so vIdI, u IIr. jo *-tst- bIIo očuvano, aII jo u
stInd. pojodnostavIjono u -//-, u av. u -s/-; *-tst- jo daIo -s/- I u sIav.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
26?
I grč., dok jo u ItaI., koIt. I gorm. *-tst- daIo *-ss-. ZanImIjIvo jo da
jo ovo pravIIo još žIvo u hrvatskom I ostaIIm sIavonskIm jozIcIma,
gdjo so svako -//- I -J/- na granIcI morfoma mIjonja u -s/- (usp. hrv.
bôJ-en, aII bôs-/i).
Io. aIofonI *þ, *ð I *ð
h
Ako bI so u kasnom Io. (nakon odcIjopIjonja anatoIIjskoga) na po-
čotku sIoga našII dontaInI I voIarnI okIuzIv, dogodIIa bI so motatoza
(TK > KT) – zamIjonIII bI mjosta. I tako bI so dobIvonu sugIasnIč-
kom skupu, sada, voIara I dontaIa, kao I u Izvornom skupu voIara
I dontaIa kojI nIjo nastao motatozom, dogadaIa još jodna promjona.
Kako u prIstupu sIoga nIsu mogIa stajatI dva okIuzIva (vIdI § 85), to
jo Izbjogavano tako što jo drugI okIuzIv u skupInI, tj. dontaInI okIu-
zIv, postajao frIkatIvom, pa jo *t tu postajaIo *þ, *d jo postajaIo *ð,
a vjorojatno I *d
h
> *ð
h
. Kako su tI frIkatIvI *þ, *ð I *ð
h
bIII fonoIoš-
kI prodvIdIjIvI, odnosno nIsu bIII fonomI nogo sa mo aIofonI obIčnIh
dontaInIh okIuzIva, u rokonstrukcIjI so obIčno njIhov Izgovor no bI-
IjožI posobno. KIjoč jo *d
h

h
ōm »zomIja« posvjodočona u hot. /ē hon.
C. jo jd. dotIčno rIjočI Imao korIjon u praznInI I gIasIo jo *d
h
ǵ
h
mos
(usp. hot. /ohn- u kosIm padožIma boz promotanja dontaIa I vo-
Iara), što jo, kako rokosmo, pravIIno postajaIo *ǵ
h
d
h
mos, odnosno

h
ð
h
mos. To *ǵ
h
ð
h
m- jo posvjodočono u stInd. hšān I grč. χßών
(obojo od *ǵ°d°mōn što jo mIadI obIIk, stvoron anaIogIjom proma
C. jd., umjosto starIjoga *d
h

h
ōm). IsporodI takodor I Iat. hunus
< *hsomos. Isp. takodor I Io. *h
2
rtkos (hot. ʨor/oggoš /ʨor/hos/ boz
promotanja) > *h
2
rktos tj. *h
2
rkþos > Iat. ursus (< *orksos), grč.
ἄ ρκτος, stInd. r hšos, IIt. irš/tò »modvjodI brIog«. Kako jo očIto pro-
ma ovIm prImjorIma, u grčkom su odrazI IntordontaInIh frIkatIva
jodnakI odrazIma obIčnIh dontaInIh okIuzIva, u stInd. su skupIno
*KT (voIar + dontaI tj. IntordontaInI frIkatIv) odražono uvIjok kao
hš-, dok u Iat. IntordontaInI frIkatIvI daju s.
SIovorsov zakon
385
§ 88 SIovorsovIm zakonom zovomo sInkronIjsko pravIIo u Io. pra-
jozIku po kojom su so *y I *w Iza dva sugIasnIka III Iza dugoga sa-
mogIasnIka I sugIasnIka u srodInI rIjočI, to Iza sugIasnIka na po-
čotku rIjočI u jodnosIožIcama ostvarIvaII kao *Iy I *uw:
-VCyV-, aII -V:CIyV- I -VCCIyV-
385
Io njomačkom IIngvIstu £duardu SIovorsu (1850-1930).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
268
OdrazI su ovoga zakona jasnI u IndoIranskom I gormanskom. I
staroIndIjskom, prImjorIco, vIdImo da so nastavak datIva množIno
-bhyos < *-b
h
yos Iza sIoga s dugIm samogIasnIkom III Iza dva su-
gIasnIka zapravo ostvarujo kao -bhios < *-b
h
Iyos, dok so u gotskom
prozontskI sufIks *-yo- normaIno odražava kao -ji-, a Iza sIoga s
dugIm samogIasnIkom III Iza dva sugIasnIka dajo -ei- [ī] < *-II- <
*-IyI- < *-Iyo-. I pojodInIm su so jozIcIma mogIo uopćItI pojodIno
varIjanto. Isp. Io. korIjon *dorw- »drvo« s prIjovojnIm varIjanta-
ma: stInd. Jorto- »(drvona) zaImača«, *dru- > stInd. Jrunós »dr-
vo« Itd., to s poopćonom sIovorsovskom varIjantom *druw- (umjo-
sto *drw-) u sIavonskom *drъvo (hrv. Jȑ to).
Motatoza IarIngaIa
Ako so u Io. prajozIku na počotku rIjočI našao nokI sugIasnIk Iza
kojoga su bIII IarIngaI I (sIogotvornI) sonant, doIazIIo jo do motatozo
IarIngaIa, tj. IarIngaI I sonant bI mIjonjaII mjosta (CHK- > CKH-).
Isp. korIjon *poh
3
- »pItI« (> Iat. pō/ō »pIjančujom«) I stsI. pi/i (hrv.
pȉ/i) od Io. *pIh
3
-, što nastajo motatozom IarIngaIa od *ph
3
I- što jo
prIjovojna praznIna od prošIrona korIjona *poh
3
y-.
BarthoIomaoov zakon
386
§ 89 BarthoIomaoov zakon djoIujo kao sInkronIjsko pravIIo u san-
skrtu, a najvjorojatnIjo jo zapravo djoIovao još u Io. prajozIku Iako
su njogovI tragovI u drugIm jozIcIma jako oskudnI (ugIavnom su
ukIonjonI anaIogIjom). Zakon gIasI: ako so aspIrIranI okIuzIv na-
do Isprod noaspIrIranoga, aspIracIja so promjošta na drugI okIuzIv
(prIjo toga noaspIrIran). ÐakIo, drugI okIuzIv postajo aspIrIran, a
prvI so doaspIrIra. Tako, prImjorIco, od *-d
h
t- dobIvamo *-dd
h
-. Tu
so opot pokazujo zvučna narav aspIrIranIh okIuzIva u Io. jor doas-
pIrIranI okIuzIv ostajo zvučan, a bozvučnI okIuzIv postajo (fonot-
skI) zvučan dobIvšI aspIrIranost. Kada od stInd. korIjona buJh-
»budItI« < Io. *b
h
ud
h
- (~ stsI. bъJě/i > hrv. bJjȅ/i) tvorImo pasIvnI
partIcIp sufIksom -/o- < Io. *-to- (~ usp. hrv. -/ u ȕcē /), od buJh-
/o- dobIvamo pravIIno buJJho- »probudon« (⇒ BuJJho). Kada so
aspIracIja u skr. soII na / (bozvučnI okIuzIv) ono postajo Jh (dakIo
zvučnI aspIrIranI okIuzIv) zato što Io. aspIrIranI okIuzIvI daju skr.
zvučno aspIrIrano okIuzIvo.
386
Iroma njomačkom IndoouropoIstu ChrIstIanu BarthoIomaou (1855-1925) kojI ga jo
otkrIo 1882.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
269
Stangov zakon
38?
I Io. su IarIngaII I sonantI *w I *y IspadaII u zadnjom sIogu Isprod
nazaIa uz komponzatorno duIjonjo prothodnoga samogIasnIka.
Isp. Io. *g
w
ōws »govodo« (stInd. gouš), aII akuzatIv *g
w
ōm (stInd.
gān) od starIjoga *g
w
owm
388
. I akuzatIvu jodnIno eh
2
-osnova ta-
kodor *-oh
2
m > *-ām. Ða jo IarIngaI ondjo nostao još u Io. pra-
jozIku, jasno jo po baItosIavonskom, gdjo jo akuzatIvnI nastavak
(prImjorIco IItavskI -ą) cIrkumfIoktIran (da jo IarIngaI bIo očuvan,
očokIvao bI so akutIran nastavak).
ÐuIjonjo u jodnosIožIcama
§ 90 I Io. su so prajozIku jodnosIožno rIjočI (osobno zamjonIco, prI-
IozI I čostIco) mogIo fonotskI produžItI. Tako su nastajaII no samo
fonotskI dugI *ē I *ō nogo I dugo *ī I *ū noIarIngaInoga porIjokIa.
ÐuIjonjom so u jodnosIožIcama objašnjavaju prImjorI poput Io. *tu/
tū »tI« (IatvIjskI /u, grč. dor. τύ, aII Iat. /ū, stsI. /y, IIt. /ù , stIr. /ú, aIb.
/i), Io. *no/nē »no« (stInd. nó, stsI. ne, Iat. ne-oue, got. ni-h, aII Iat.
nē , stIr. ní, got. ne, stsI. ně-) III *nu/nū »sada« (stInd. nú, grč. νυ, Iat.
nu-nc, hot. nu, stIr. nu, no, aII stInd. nü, grč. νῦ ν, stsI. ny-ně, IIt. nù ).
Tu so duIjIna no možo objasnItI IarIngaIom zbog postojanja krat-
kIh varIjanata. Kako ovdjo, dakIo, noma smIsIa rokonstruIratI ka-
kvo *tuH, *noH III *nuH, bIt ćo da su to rIjočI Izvorno ImaIo kratko
*u kojo jo onda mogIo bItI fonotskI, no no I fonoIoškI, produžono, što
nIjo tIpoIoškI noobIčno u jodnosIožIcama. ÐuIjonjo jo u jodnosIožI-
cama bIIo sporadIčno, tj. nIjo so dogadaIo uvIjok. I jodnosIožnIm jo
ImonIcama tIpa *pōds »noga« duIjIna uvIjok postojana, tj. noma ko-
Iobanja tIpa *no/nē kojo bI ukazIvaIo na sokundarno fonotsko duIjo-
njo u jodnosIožIcama. ZanImIjIvo jo da so čInI da obIčna prIjovojna
duIjIna u baItosIavonskom dajo cIrkumfIoksnu IntonacIju, dok du-
IjIna nastaIa duIjonjom u jodnosIožIcama dajo akutsku IntonacIju
(usp. hrv. nȅ- < starIjo njȅ- u njȅ/ho, njȅš/o Itd. od Io. *no ). VIšo o du-
Ijonju u jodnosIožIcama vIdI u KapovIć 2006.
IKIJ£VOJ
§ 91 IrIjovojom nazIvamo pravIInu, morfoIoškI uvjotovanu smjonu
samogIasnIka u Io. morfomIma. IrIjovojno so smjonjuju svI Io. sa-
mogIasnIcI (tj. *o, *o, *ē I *ō). Iostojo: punIna *o, punIna *o, duIjI-
38?
Iroma norvoškom baItosIavIstu ChrIstIanu Stangu (1900-19??).
388
AII usp. npr. *nown »dovot« (stInd. nóto, grč. ἐννέα).
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
2?0
na *ē , duIjIna *ō I praznIna *Ø, tj. odsutnost samogIasnIka. Ako so
u korIjonu naIazIo sonant, on jo u prIjovojnoj praznInI postajao sIo-
gotvornIm (prImjorIco – *oy, *oy, *ē y, *ōy I praznIna *I). Isp. od Io.
*stoyg
h
- »koračatI, hodatI« IIt. s/eĩg/i, od *stoyg
h
- Iatv. s/oigo, a od
*stIg
h
- stsI. s/ьco. KIasIčan jo prImjor grč. uάτcρ! »očo« < *ph
2
tor!,
ἄ uατoρ! »sIrotano« (»kojI noma oca«) < *nph
2
tor!, uατήρ »otac« <
*ph
2
tē r, ἀ uάτωρ »sIrotan« < *nph
2
tōr, uατρóς »oca« < *ph
2
tros. IrI-
jovoj jo vozan uz pojodIno morfoIoško katogorIjo – tako so prIjovojnI
stupanj *o javIja u IndIkatIvu prozonta, prIjovojnI stupanj *o u por-
foktu, prIjovojnI stupanjo *ē u sIgmatskom aorIstu, praznIna u par-
tIcIpu Itd. Stoga so prIjovoj mora proučavatI u vozI s morfoIogIjom.
INÐO£IKOISKI NACLASAK
§ 92 IndoouropskI so jozIcI po nagIasku dIjoIo na o nē kojI Imaju
sIobodan nagIasak I na o nē kojI Imaju vozan nagIasak. SIobodan
nagIasak, III njogovo tragovo, kao nasIjodo Iz praIo., čuvaju vodskI
(od suvromonIh IIr. jozIka, proma nokIma, pašto tj. afganskI), grč-
kI, gormanskI (Vornorov zakon, vIdI § 40), baItosIavonskI I anato-
IIjskI (tragovI u vokaIIzmu).
VodskI jo Imao sIobodan nagIasak, usp. vod. nótos »nov«, aII yu-
gón »jaram«, kojI so jo u paradIgmI mogao I mIjonjatI; usp. pö/
»noga«, C. poJós, aII A. pöJon. Inačo jo nagIasak u dokIInacIjI
ugIavnom na Istom mjostu – usp. N. tr´hos »vuk«, C. tr´hosyo, N.
mn. tr´hās (barItona – nagIasak na prvom sIogu), III sūnúš »sIn«,
C. sūnóš, N. mn. sūnótos (oksItona – nagIasak na zadnjom sIogu).
TradIcIonaIno so smatra da jo vodskI nagIasak najarhaIčnIjI. Za
razIIku od vodskoga, u avostIčkom nagIasak nIjo zapIsan, aII zna-
mo da jo I ondjo do nokoga doba bIo očuvan sIobodan nagIasak. I
avostIčkom so *r obozvučujo (tj. dajo -hr-) Isprod bozvučnIh okIu-
zIva nakon nagIaska – ako nagIasak nIjo bIo na sIogu Isprod, *r
so no obozvučujo. Isp. av. təhrho- »vuk« s obozvučonjom proma
vod. tr´hos, grč. λύκος, aII av. nərə/o- boz obozvučonja proma vod.
nr/ós, grč. βρoτóς »smrtan«.
CrčkI takodor Ima sIobodno mjosto nagIaska, aII nagIasak možo
bItI najdaIjo na troćom sIogu od kraja (ako jo zadnjI sIog dug, on-
da na drugom od kraja), usp. grč. νέoς »nov«, ζυγóν »jaram«. Kao
u vodskom, u nokIm jo paradIgmama nagIasak bIo pomIčan, usp.
N. uοῦ ς »noga«, C. uοδóς, A. uóδα, aII jo Inačo bIo na Istom mjostu
– N. λύκος »vuk«, C. λύκoυ, N. mn. λύκοι (barItona), III N. ßεóς
»bog«, C. ßεoῦ , N. mn. ßεοί (oksItona). CIagoIskI jo grčkI nagIasak
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
2?1
IroIovantan jor kod njoga vrIjodI načoIo da nagIasak Ido što daIjo
možo proma počotku rIjočI (najdaIjo do troćoga sIoga od kraja).
IragormanskI jo još Imao sIobodan nagIasak, da bI posIIjo bIo za-
trt ostavIvšI trag u djoIovanju CrImmova/Vornorova zakona (vIdI
§ 40): got. broþor »brat« (vod. bhrö/ā, grč. φρöτηρ), aII got. foJor
»otac« (vod. pi/ö, grč. uατήρ); usp. I got. /unþus »zub« (CrImm), aII
oíhuo-/unJi- »kupIna (dosI. konjskI zub)« (Vornor) < Io. *h
1
dnt-. I
gormanskom jo posIIjo poopćon nagIasak na prvom sIogu. I gor-
manskom so, koItskom I ItaIskom (kojI svI u povIjosno doba Imaju
vozan nagIasak) još, IzgIoda, vIdI trag staroga sIobodnoga nagIa-
ska po razvoju Io. nokIh gIasova, kraćonjIma samogIasnIka (tj. no-
stanku IarIngaIâ) Itd. VIdI § 63, § ?8.
I anatoIIjskIm so jozIcIma tragovI staroga nagIaska vIdo noIzrav-
no po duIjonju staroga nagIašonoga sIoga, usp. hot. /āru- »drvo«
(vod. Jöru, grč. δóρυ)
389
, hot. uā/or »voda«, aII hot. uiJār »vo do«
kod zbIrno ImonIco (usp. drugačIjI nagIasak u grč. ὕδωρ).
BsI. jo takodor očuvao sIobodan nagIasak. Za rokonstrukcIju su
bsI. nagIaska bItnI IItavskI I IatvIjskI (tradIcIonaIno so IItavskI
smatrao bItnIjIm, aII tu uIogu svo vIšo prouzIma IatvIjskI) to sIa-
vonskI jozIcI, modu kojIm važnu uIogu u rokonstrukcIjI Igraju I hr-
vatskI jozIk I njogovI dIjaIoktI
390
. LatvIjskI Ima uvIjok sIIInu na
prvom sIogu, a najarhaIčnIjI govorI Imaju trI tona: Juõno »kruh«
(uzIaznI nagIasak), rù oho »ruka« (sIIaznI nagIasak), Juô/ »datI«
(»sIomIjonI« nagIasak, zapravo gIotaInI zatvor). TonovI I so jav-
Ijaju I u nonagIašonIm, tj. nopočotnIm sIogovIma, a u nokIm govo-
rIma so javIja I nonagIašono . LItavskI Ima sIobodan nagIasak –
Júono »kruh« (akut – sIIaznI nagIasak), snie gos »kruh« (cIrkum-
fIoks – uzIaznI nagIasak), ronhò (kratkI nagIasak). NagIasak so
možo mIjonjatI u paradIgmI (tj. postojo pomIčna I nopomIčna na-
gIasna paradIgma), usp. tórno »vrana«, C. tórnos, A. tórną, aII
goltò »gIava«, C. goltõs, A. góltą. IrasIavonskI jo takodor Imao
sIobodan nagIasak ‒ *ba ba, *Iopa ta (akut), *zvȍno, *mę so (cIrkum-
fIoks – sIIaznI nagIasak, kratkI I dugI), *sno pъ, *pǫ tь (nooakut –
kratkI I dugI)
391
. NagIasak so takodor mogao mIjonjatI u paradI-
gmI, usp. *vo rna, C. *vo rny, A. *vo rnǫ, aII *goIva , C. *goIvy , A.
389
U-osnovo srodnjoga roda u grčkom I vodskom su uvIjok barItono, tj. uvIjok Imaju
nagIasak na prvom sIogu.
390
Za opšIrnIjI uvod u sIav. akcontuacIju vIdI npr. Stang 195? III Дыбо 2000. Ðobar jo
kraćI progIod dan u CarIton 1991.
391
Za vIšo podataka o prasIavonskom nagIasnom sustavu I razvoju Istoga do hrvatsko-
ga vIdI KapovIć ushoro.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
2?2
*gȏIvǫ. IrIjo so mIsIIIo da bsI. Ima InovatIvan nagIasnI sustav, aII
danas, proma nokIm IstražIvačIma, prouzIma gIavnu uIogu u ro-
konstrukcIjI Io. nagIaska. Za razvoj akuta od sIoga zatvoronog Io.
IarIngaIom vIdI § ?4.
TradIcIonaIno so Io. nagIasak vrIo jodnostavno rokonstruIrao – us-
porodbom vodskoga, grčkoga I gormanskoga, npr. Io. *ph
2
tē r pro-
ma vod. pi/ö, grč. uατήρ, got. foJor. Kada bI so nagIasak tIh jozIka
pokIapao, za Io. bI so rokonstruIrao nagIasak na dotIčnom mjostu.
IrI tom so smatraIo da jo vodskI nagIasak najarhaIčnIjI to so jo
kod probIomatIčnIh sIučajova obIčno prIkIanjaIo vodskomu. Ioka-
zaIo so I da so bsI. nagIasak pokIapa s tIm protpostavIjonIm Io. na-
gIaskom rokonstruIranIm na osnovI vod. I grč. (Иллич-Свитыч
1963) – tako proma grč.-vod. barItonama Imamo u bsI. nopomIčnu
nagIasnu paradIgmu, a proma grč.-vod. oksItonama (tj. ImonIca-
ma pomIčnoga nagIaska) bsI. pomIčnu nagIasnu paradIgmu. Isp.
vod. stósā ~ hrv. sè s/ro, A. sè s/ru, aII vod. rosö ~ hrv. rô so, A. rȍsu.
ModutIm, oko čotvrtIno so prImjorâ Izmodu grč. I vod. uopćo no po-
kIapa nagIaskom, npr. grč. ἀ γρóς ~ vod. ójros »poIjo«, grč. ἑκυρóς ~
vod. śtóśuros »svokar«, grč. uóτερος ~ vod. ho/orós »kojI« Itd.
I novIjo vrIjomo ruskI jozIkosIovcI VIadImIr A. ÐIbo I Sorgoj L.
NIkoIajov rokonstruIraju praIo. nagIasnI sustav kao sustav dvaju
tonova: + I – (vjorojatno vIsokI I nIskI ton)
392
. Io. no bI, dakIo, Imao,
kao što so uobIčajono rokonstruIra, sustav sIobodna nagIaska vIšo-
manjo očuvana u vodskom, nogo bI ondjo svakI morfom bIo Inho-
rontno vIsok III nIzak (tj. domInantan III rocosIvan, s obzIrom na to
da so no možo znatI kako su so ta obIIjožja doIsta fonotskI ostvarI-
vaIa), a mjosto bI nagIaska posIIjo bIIo odrodono u raznIm jozIcIma
na razno načIno (ovIsno o kombInacIjama (+) I (-)morfoma), prI čom
vodskI nIkako vIšo no bI bIo apsoIutno najarhaIčnIjI jozIk. Mnogo
bI podudarnostI Izmodu Io. jozIkâ, kao I pojodIno pojavo u raznIm
Io. jozIcIma ovIsno o Io. TonovIma, to trobaIo potvrdIvatI (vIdI npr.
§ 63, § ?8). ÐIbo (200?a) kao mano kIasIčna prIstupa rokonstrukcI-
jI Io. nagIaska navodI nokoIIko stvarI. Modu ostaIIm, pogrošno vjo-
rovanjo u noposrodnu vozu Izmodu Io. nagIaska I prIjovoja što za-
pravo no objašnjava mjosto nagIaska u Io. ObIčno so, naImo, mIsII
da bI prIjovojna praznIna trobaIa bItI nonagIašona, modutIm u Io.
to uopćo nIjo tako očIto, usp. Io. *wI k
w
os »vuk« III *soptm »sodam«
proma tradIcIonaInoj rokonstrukcIjI. OsIm toga, ÐIbo voII kako no-
ma nIkakva fonoIoškoga, somantIčkoga III morfoIoškoga razIoga za
392
Isp. npr. Ðybo, NIkoIayov & StarostIn 19?8, Николаев & Cтаростин 1982, Дыбо
1999, 200?a: 4?-50.
IOK£ÐB£NA INÐO£IKOISKA IONOLOCIJA
2?3
prIpadnost odrodono rIjočI odrodonu nagIasnomu tIpu, tj. no možo
so objasnItI zašto jo vod. tr´hos »vuk« barItona, a Jetós »bog« oksI-
tona. Iroma ÐIbou, takvo so razIIko mogu objasnItI protpostavIja-
njom IoksIčkoga tona u praIo.
2?4
IZCOVOK I IOJ£ÐINIM J£ZICIMA
§ 93 Ovaj opIs Izgovora gIasova u pojodInIm Io. jozIcIma vaIja shva-
tItI uvjotno. Kako jo rIjoč ugIavnom o mrtvIm jozIcIma, no možomo
točno znatI kako su so IzgovaraII (unatoč tomu što za noko jozIko
postojo I opIsI Izgovora starIh autora, prImjorIco za stInd., grč. III
Iat.). Za noko jo jozIko dan Izgovor uvjotnIjI nogo kod drugIh (prI-
mjorIco nomamo starIh opIsa kako so Izgovarao stsI. III hot.), no u
načoIu so za voćInu jozIka možo znatI kako so što IzgovaraIo, čak
I boz okspIIcItnIh opIsa. Izgovor jo dan sa mo u grubIm crtama jor
bI opIs fonotskIh dotaIja prImjorIco stIr. III IIt. zauzoo provIšo mjo-
sta. Ovdjo jo dan Izgovor, dakIo, vIšo pomagaIo nogo Iscrpan I pro-
cIzan opIs. Ovdjo navodImo kIasIčan, »roaIan« Izgovor, a no Izgovor
kojI so upotrobIjava u škoIskoj nastavI dotIčnIh jozIka. Tako so, ro-
cImo, tradIcIonaIno škoInIčkI grč. <φ> Izgovara kao [f] Iako jo po-
svo jasno da jo to zapravo bIIo [p
h
]. Katkada jo potrobno datI I vIšo
Izgovora jor so Izgovor u jozIcIma mIjonjao s vromonom. IobIčajo-
nI so znacI no tumačo, prImjorIco jasno jo da jo stsI. <č> u IatInIč-
noj transkrIpcIjI (III IIt. <č>) jodnako hrv. č. NokI su IzgovorI radIjo
opIsanI nogo označonI posobnIm fonotskIm znakom ako jo procIjo-
njono da poraba posobnoga znaka no bI prIdonIjoIa objašnjonju.
staroslavenski
x – voIarno [x], kao u nokIm hrv. govorIma
y – kao stražnjo i III kao dvogIas [ъj] prI čom jo [ъ] stražnjo šva
([ə])
ę – nosno e
ǫ – nosno o
ě – vjorojatno otvorono e – [æ] (u drugIm sIavonskIm jozIcIma
drukčIjo)
ъ – stražnjo šva, kao rumunjsko <â> tj. <î>
ь – prodnjo šva, kao rumunjsko <ă>
IZCOVOK I IOJ£ÐINIM J£ZICIMA
2?5
latinski
c – [k] (uvIjok)
qu – [k
w
] (kao u ong. ou)
u – [u] tj. [w] – dvousnonI sonant (kao ong. u)
ao – ovIsno o razdobIju I socIoIoktu [aj], [ao ], [ē ] u starIjo doba
oo – [oj], [oo ] (vrIjodI što I za <ao>)
grčki
φ – [p
h
], kao ong. pen
0 – [t
h
], kao ong. /en
χ – [k
h
], kao ong. Ken
ῥ – bozvučno r (kao dočotno -r u makodonskom)
ζ – starIjI Izgovor [ʒ] (kao taI. c), kIasIčnI Izgovor [z]
γκ, γγ – [ŋk], [ŋg]
᾿ – spiri/us lenis, no čIta so, aII so uvIjok pIšo na počotnom samo-
gIasnIku
393
῾ – spiri/us osper (na samogIasnIcIma na počotku rIjočI), čIta so
kao h
υ – starIjI Izgovor [u], kIasIčnI grč. [u] (kao njom. u I franc. u)
ω – starIjI Izgovor [ō], kIasIčnI grč. [ō ] (otvorono)
oυ – starIjI Izgovor [ou ], kIasIčnI grč. [ọ ] (zatvorono)
η – starIjI Izgovor [ē ], kIasIčnI grč. [ǣ ] (otvorono)
cι – starIjI Izgovor [oj], kIasIčnI grč. [ẹ ] (zatvorono)
´ – nagIasak na kratkom sIogu, a uzIazna IntonacIja na dugom
– sIIazna (III procIznIjo uzIazno-sIIazna) IntonacIja na dugom
sIogu
staroindijski
c – kao hrv. <ć>
j – kao hrv. <d>, tj. [(]
ṇ – rotrofIoksno n (kao švodsko rn)
393
MogIo bI so prImjorIco spokuIIratI da jo tu rIjoč o fonotskom prototskom gIotaInom
zatvoru. I mnogIm so jozIcIma na počotku rIjočî kojo počInju samogIasnIkom javIja fonot-
skI gIotaInI zatvor.
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
2?6
ṭ – rotrofIoksno / (kao švodsko r/)
ḍ – rotrofIoksno J (kao švodsko rJ)
ṣ (pIšo so I š) – rotrofIoksno s tj. š (otprIIIko kao hrv. š)
ś – kao hrv. š u lišće
n – kao hrv. nj
ṅ – kao n u hrv. bonho III ong. -ng tj. [n]
ph, th, kh, ch – [p
h
], [t
h
], [k
h
], [ć
h
]
bh, dh, gh, jh – [b
h
], [d
h
], [g
h
], [(
h
]
ṃ – kao nazaIIzacIja na prothodnom samogIasnIku, npr. <aṃ> [ą]
y – [j] (kao hrv. j)
a – šva [ə]
avestički
0 – [þ] (kao ong. /h u /hinh, bozvučnI frIkatIv)
δ – [ð] (kao ong. /h u /ho/, zvučnI frIkatIv)
γ – [γ] (kao španj. g u srodInI rIjočI, zvučnI frIkatIv)
j – [(], kao hrv. Jž
y – [j], kao hrv. j
x
v
– [x
w
], kao starIjI Izgovor ong. uh
I
– kao paIataIIzacIja sIjodoćoga sugIasnIka (fIIoIoška praksa; u
avostIčkom so pIsaIo kao obIčno i)
litavski
y – [ī]
ą, ę, į, ų – prIjo nazaInI [ą ], [ę ], [ į ], [ų ], danas sa mo dugI samogIa-
snIcI [ā], [ē ], [ī], [ū]
o – uvIjok dugo [ō] (osIm u novIjIm posudonIcama)
o – [æ] (otvorono)
ė – [ẹ ] (zatvorono)
– svI so sugIasnIcI paIataIIzIraju Isprod prodnjIh samogIasnIka
– uzIazna IntonacIja na dugom sIogu
´ – sIIazna IntonacIja na dugom sIogu
` – nagIasak na kratkom sIogu
IZCOVOK I IOJ£ÐINIM J£ZICIMA
2??
latvijski
ķ – [k] (paIataIIzIrano)
ǵ – [ǵ] (paIataIIzIrano)
ņ – kao hrv. nj
ę – [æ] (otvorono)
` – sIIazna IntonacIja na dugIm sIogovIma
– uzIazna IntonacIja na dugIm sIogovIma
ˆ – tzv. »sIomIjonI« ton na dugIm sIogovIma, zapravo gIotaInI za-
tvor [ʔ]
gotski
q – [k
w
] (kao ong. ou)
ƕ – [x
w
] (kao starIjI Izgovor ong. uh)
þ – kao ong. /h u /hinh tj. [þ]
gk, gg – [ŋk], [ŋg]
aI – [aj]
aí – [c] (otvorono); razIIka jo <aI> I <aí> fIIoIoška; CotI su to jod-
nako pIsaII
au – [au]
aú – [o] (otvorono); razIIka jo <au> I <aú> fIIoIoška; CotI su to jod-
nako pIsaII
oI – [ī]
o – [ē ]
o – [ō]
staronordijski/staroislandski
þ – kao ong. /h u /hinh (bozvučnI frIkatIv)
ð – kao ong. /h u /ho/ (zvučnI frIkatIv)
y – [u] (kao njom. u, franc. u)
o – kao dugo njom. ö
´ – duIjIna samogIasnIka
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
2?8
staroengleski
c – [k] Isprod stražnjIh samogIasnIka, [č] Isprod prodnjIh
g – [g], [j] III [γ] kako kad
þ – kao ong. /h u /hinh (bozvučnI frIkatIv)
ð – kao ong. /h u /ho/ (zvučnI frIkatIv)
s – [s] III [z] (u srodInI)
sc – [š]
y – [u] (kao njom. u, franc. u)
æ – [æ] (jako otvorono, kao ong. boJ)
oa – vjorojatno [cə] (c – bIago otvorono, kao ong. beJ)
oo – vjorojatno [oə]
´ – duIjIna samogIasnIka
hetitski
-p-, -t-, -k- – nonapotI (lenis) okIuzIvI
-pp-, -tt-, -kk- – napotI (for/is) okIuzIvI
> na počotku I na kraju rIjočI so pIšu jodnako, noudvojono
z – [c]
ku – [k
w
] (kao ong. ou)
š – [s]
ʨ – gIas tIpa [x]
staroirski
c – [k]
p, t, c u srodInI I na kraju – [b], [d], [g], na počotku rIjočI [p], [t],
[k]
b, d, g u srodInI I na kraju – [β], [ð], [γ] (zvučnI frIkatIvI, kao španj.
b, J, g u srodInI rIjočI), na počotku rIjočI [b], [d], [g]
cc, tt u srodInI I na kraju – [k], [t], aII nodosIjodno
th – [þ]
ch – [x]
n
– označava da rIjoč nazaIIzIra prvI gIas sIjodoćo rIjočI
h
– označava da rIjoč IonIra prvI gIas sIjodoćo rIjočI
–svI so sugIasnIcI paIataIIzIraju Isprod prodnjIh gIasova
IZCOVOK I IOJ£ÐINIM J£ZICIMA
2?9
´ – duIjIna samogIasnIka
armenski
t`, k` – [t
h
], [k
h
]
j – [ʒ] (kao taI. c)
j – [(] (kao hrv. Jž)
ł – voIarIzIrano l
albanski
c – [č]
th – [þ] (kao ong. /hinh)
dh – [ð] (kao ong. /ho/)
gj – [ǵ] (paIataIIzIrano)
q – [k] (paIataIIzIrano)
I – [ľ], umokšano/paIataIIzIrano l
II – [I]
sh – [š]
zh – [ž]
xh – [(] (kao hrv. Jž)
ë – šva [ə], na kraju so u načoIu no čIta
y – [u] (kao njom. u, franc. u)
toharski
ts – [c]
c – vjorojatno [č]
ś – vjorojatno [ś] kao š u hrv. lišće
n – kao hrv. nj
Iy – kao hrv. lj
ä – vjorojatno šva [ə]
ā – nokakav stražnjI samogIasnIk tIpa [a]
281
LIT£KATIKA
AIIon, W. S. 1965, »On ono-vowoI systoms«, Linguo 13: 111-124
Andorson, HonnIng 1996, Becons/ruc/ing prehis/oricol Jiolec/s. Ini/iol
touels in Slotic onJ Bol/ic, Mouton do Cruytor, BorIIn
ArapogIannI, IoIyxonI; Kambach, Jörg & Codart, LouIs 1999,
»L’InscrIptIon on IInéaIro B do KafkanIa – OIympIo (OL Zh 1)«,
u: Iloreon/ S/uJio Mycenoeo. Ah/en Jes X. In/erno/ionolen
Myhenologischen Colloouiuns (Solcburg 1006), WIon: 39-43
AKj ¬ Bječnih hrto/shogo ili srpshogo jeciho, sv. 1-9? [dIjoIovI I-XXIII],
JAZI, Zagrob 1881-19?6
Bookos, Kobort Stophon IauI 1969, The Detelopnen/ of /he PIL
Loryngeols in Creeh, Mouton, Tho Haguo/IarIs
Bookos, Kobort Stophon IauI 1988a, »LaryngoaI dovoIopmonts: A
survoy«, u: AIfrod Bammosborgor (ur.), Die Loryngol/heorie, WIntor,
HoIdoIborg 1988: 59-105
Bookos, Kobort Stophon IauI 1988b, A Cronnor of Co/ho-Ates/on, £.
J. BrIII, LoIdon
Bookos, Kobort Stophon IauI 1995, Conporo/ite InJo-Luropeon
Linguis/ics. on In/roJuc/ion, John BonjamIns IubIIshIng Company,
Amstordam/IhIIadoIphIa
BonvonIsto, £mIIo 2005, Biječi inJoeuropshih ins/i/ucijo, ÐIsput,
Zagrob
BrodorIck, Coorgo 1999, Longuoge Deo/h in /he Isle of Mon. An
Intes/igo/ion in/o /he Decline onJ Lx/inc/ion of Monx Coelic os o
Connuni/y Longuoge in /he Isle of Mon, Max NIomayor VorIag,
TubIngon
BrozovIć, ÐaIIbor & IvIć, IavIo 1988, Jecih, srpshohrto/shi/
hrto/shosrpshi, hrto/shi ili srpshi, JugosIavonskI IoksIkografskI
zavod »MIrosIav KrIoža«, Zagrob
Brugmann, KarI 1906-1911
2
, CrunJriss Jer tergleichenJen Cronno/ih
Jer inJogernonischen Sprochen, sv. 1, 2, Trubnor, Strassburg
Brugmann, KarI & ÐoIbruck, BorthoId 189?-1916, CrunJriss Jer
tergleichenJen Cronno/ih Jer inJogernonischen Sprochen I/1-2,
II/1-3, Strassburg – BorIIn
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
282
Burrow, Thomas 19?3, The Sonshri/ Longuoge, Iabor and Iabor,
London
CarIton, Toronco K. 1991, In/roJuc/ion /o /he phonologicol his/ory of
/he Slotic longuoges, SIavIca IubIIshors, Inc., CoIumbus ChadwIck,
John 1990
2
, Tho ÐocIphormont of LInoar B, ambrIdgo II
CoIIIngo, N. £. 1985, The Lous of InJo-Luropeon, John BonjamIns
IubIIshIng Company, Amstordam/IhIIadophIa
CowgIII, Warron 1965, »£vIdonco In Crook«, u: LtiJence for Loryngeols,
Wornor WIntor (ur.), Tho Haguo – London – IarIs: 142-180
ÐamjanovIć, Stjopan 2005
5
, S/oroslotenshi jecih, Hrvatska svoučIIIšna
nakIada, Zagrob
ÐIxon, Kobort M. W. 199?, The Bise onJ Ioll of Longuoges, CambrIdgo
InIvorsIty Iross, CambrIdgo
Дыбо, Владимир А. 1961, »Сокращение долгот в кельто-италий-
ских и его значение для
балто-славянской и индоевропейской акцентологии«, Вопросы
славянскогo языыкознннания 5: 9-34
Дыбо, Владимир А. 1981, Славяанская акцентология.
Опыт реконструкции системы акцентных парадигм в
праславянском, Издательство »Наука«, Москва
Дыбо, Владимир A. 1999, »Праславянска акцентная система
как отображение индоевропейской системы тонов«, Slotio 68:
115-120
Дыбо, Владимир А. 2000, Mopфологизированные парадигматиче-
ские акцентные системы. Tипология и генезис. Toм I, Языки
русской культуры, Москва
Дыбо, Владимир А. 2002, »BaIto-SIavIc accontoIogy and WIntor's
Law«, S/uJio Linguorun 3/2: 295-515 [http://starIIng.rInot.ru/
Toxts/wIntor.pdf]
Дыбо, Владимир А. 200?a, »Балто-славянскaя акцентологическая
poконстрyкция и индоевропейскaя акцентология (Глагольные
акцентныo cycтемы западных индоевропейских языков«, u:
Tonos and ThoorIos. IrocoodIngs of IWoBA 2005, KapovIć, Mato
& MatasovIć, Kanko (ur.), InstItut za hrvatskI jozIk I jozIkosIovIjo,
Zagrob: 4?-?3
Дыбо, Владимир А. 200?b, »Ioфлексы индоевропейских слоговых
долгих плавных и носовых в кельто-италийских языках (B
защиту концепции X. Педерсена)«, Aspec/s of Conporo/ite
Linguis/ics, voI. 2, KSIH IubIIshors, Moscow: 11-2?
Ðybo, V.A., NIkoIayov, S.L. & StarostIn, S.A. 19?8, »A tonoIogIcaI
hypothosIs on tho orIgIn of paradIgmatIc accont systoms«, Ls/onion
popers in phone/ics 19?8: 16-20
LIT£KATIKA
283
Эдoльман, Д. И. 19?3, »К типологии ие. гутуральных«, Известия
Академии Наук Отделения Литератури и Языка 32: 540-546
£ndzoIīns, JānIs 1923, Le//ische Cronno/ih, CarI WIntor’s
InIvorsItätsbuchhandIung, HoIdoIborg
£ndzoIīns, JānIs 1944, Al/preussische Cronno/ih, Latvju grāmata,
Kīga
£ndzoIīns, JānIs 19?1, Conporo/ite phonology onJ norphology of
/he Bol/ic longuoges, Mouton, Tho Haguo [prIjovod djoIa: Bol/ų
holbų gorsoi ir fornos, VaIstybInė poIItInės Ir moksIInės IItoratūros
IoIdykIa, VIInIus 195?]
Iortson, BonjamIn W. IV 2004, InJo-Luropeon Longuoge onJ Cul/ure,
on In/roJuc/ion, BIackwoII IubIIshIng, Iadstow
IraonkoI, £rnst 1950, Die bol/ischen Sprochen, CarI WIntor,
HoIdoIborg
Irooborn, ÐonnIs 1998
2
, Iron OlJ Lnglish /o S/onJorJ Lnglish,
IaIgravo
CamkroIIdzo, Tamaz 1966, »A TypoIogy of Common KartvoIIan«,
Longuoge 42: 69-83
CamkroIIdzo, Tamaz & Ivanov, VjačosIav 19?3, »SprachtypIogIo und
dIo KokonstruktIon dor gomoInIndogormanIschon VorschIusso«,
Phone/ico 2?: 150-156
CamkroIIdzo, Tamaz & Ivanov, VjačosIav 1984, Индоевропейский
язык и индоевропейци, Издательство тбилисского
университета, Тбилисси
HaIIo, MorrIs 19?0, »Is KabardIan a VowoI-Ioss Languago«,
IounJo/ions of Longuoge 6: 95-103
Hamm, JosIp 19?0
3
, S/oroslotensho grono/iho, ŠkoIska knjIga, Zagrob
Hamp, £. I. 19?9, »Tho North £uropoan word for ‘appIo’«, Zei/schrif/
fur cel/ische Philologie 3?: 158-166
HIrt, Hormann 1921-3?, InJogernonische Cronno/ih, I-VII,
HoIdoIborg
HoIzor, Coorg 1995, »ÐIo £InIIchkoIt dos SIavIschon um 600 n. Chr.
und Ihr ZorfaII«, Wiener Slotis/isches Johrbuch 41: 55-89
HoIzor, Coorg 1996, »Zu LautgoschIchto und ÐIaIokton dos
mIttoIaItorIIchon SIavIschon In ÖstorroIch«, Wiener Slotis/isches
Johrbuch 42: 81-110
HoIzor, Coorg 200?, His/orische Cronno/ih Jes Kroo/ischen.
Linlei/ung unJ Lou/geschich/e Jer S/onJorJsproche, Iotor Lang,
Irankfurt am MaIn
Hoppor, IauI J. 19?3, »CIottaIIzod and murmurod occIusIvos In Indo-
£uropoan«, Closso ?: 141-166
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
284
HyIIostod, Adam 2004, »Crook λωτός and tho Indo-£uropoan word
for ‘bIuo’«, u: J. CIackson I B. A. OIson (ur.), InJo-Luropeon WorJ
Iorno/ion, Coponhagon: 59-64
Иллич-Свитыч, Bладислав M. 1963, Именная акцентуация в
балтийском и славянском, Издательство Академии наук
СССР, Москва [prIjovod: Noninol Accen/uo/ion in Bol/ic onJ
Slotic, Tho MIT Iross CambrIdgo & London 19?9]
Иванов, В. B. & Toпоров, B. H. 1958, »On tho KoIatIons botwoon
SIavIc and BaItIc Languagos«, 4
th
In/erno/ionol Congress of Slotic
S/uJies, Moscow
IvIć, IavIo 19?5, »O usIovIma za čuvanjo I Ispadanjo poIugIasa u
srpskohrvatskom«, Xenio Slotico, Mouton, Tho Haguo: 61-?3
IvšIć, Stjopan 19?0, Slotensho poreJbeno grono/iho, ŠkoIska knjIga,
Zagrob
IvšIć, Stjopan 19?1, Icobrono Jjelo ic slotenshe ohcen/uocije
(Cesonnel/e Schrif/en cun slotischen Ahcen/), mIt oInor
£InIoItung sowIo BorIchtIgungon und £rgänzungon dos Vorfassors
horausgogobon von ChrIstIan AIphonsus van dor Bork, SIavIscho
IropyIäon, Toxto In Nou- und Nachdruckon, Band 96, WIIhoIm IInk
VorIag, Munchon
Janhunon, Juha 1998, »SamoyodIc«, u: AbondoIo, ÐanIoI (ur.), The
Urolic Longuoges, KoutIodgo, London & Now York: 45?-4?9
Явнис, K. [¬ JaunIs, K.] 1908-1916, Граматика литовскаго языка,
Петроградъ
Jodvaj, JosIp 1956, »BodnjanskI govor«, Hrto/shi Jijoleh/ološhi cbornih
1: 2?9-330
JurIšIć, BIaž 1992, Nocr/ hrto/she slotnice. Closoti i oblici u
potijesnon roctoju, MatIca hrvatska, Zagrob [protIsak]
KapovIć, Mato 2003a, »Kazvoj starIh dugIh samogIasnIka u hrvatskom
I ostaIIm sIavonskIm jozIcIma«, Iilologijo 41: 51-82 [http://mudrac.
ffzg.hr/~mkapovIc]
KapovIć, Mato 2003b, »IoIožaj mIkonskoga modu grčkIm dIjaIoktIma«,
Sutreneno lingtis/iho 55-56: 61-83 [http://mudrac.ffzg.
hr/~mkapovIc]
KapovIć, Mato 2005a, »Tho ÐovoIopmont of Iroto-SIavIc QuantIty (from
Iroto-SIavIc to Modorn SIavIc Languagos)«, WIonor SIavIstIschos
Jahrbuch 51: ?3-111 [http://mudrac.ffzg.hr/~mkapovIc]
KapovIć, Mato 2005b, »Novo duIjIno u hrvatskom jozIku (nakon
općosIavonskoga razdobIja)«, IIIoIogIja 44: 51-62 [http://mudrac.ffzg.
hr/~mkapovIc]
LIT£KATIKA
285
KapovIć, Mato 2006, Behons/ruhcijo bol/oslotenshih osobnih conjenico
s posebnin ostr/on no noglosoh, SvoučIIIšto u Zadru (doktorska
dIsortacIja) [http://mudrac.ffzg.hr/~mkapovIc]
KapovIć, Mato ushoro, »Kazvoj hrvatsko akcontuacIjo«, Iilologijo
KatIčIć, KadosIav 19?6, The Ancien/ Longuoges of /he Bolhons 1-2,
Mouton, Tho Haguo-IarIs
Koнески, Блаже 1965, Историја на македонски јазик, »Koчо
Iaцин« Cкопје/»Просвета« Белград
KortIandt, IrodorIk 19?5, Slotic Accen/uo/ion. A S/uJy in Belo/ite
Chronology, Tho Iotor do KIddor Iross, LIsso/NothorIands
KortIandt, IrodorIk 19?8, »I£ IaIatovoIars boforo Kosonants In
BaIto-SIavIc«, u: J. IIsIak (ur.), Becen/ Detelopnen/s in His/oricol
Phonology, Mouton, Tho Haguo 19?8: 23?-248
KortIandt, IrodorIk 1995, »ConoraI LInguIstIcs and Indo-£uropoan
KoconstructIon«, [http://www.kortIandt.nI]
KortIandt, IrodorIk 2002-3, »Indo-£uropoan o-, a-, o- In SIavIc«,
In/erno/ionol Journol of Slotic Linguis/ics onJ Poe/ics 44-45:
2?9-282
KortIandt, IrodorIk 200?, »WIntor’s Iaw agaIn« [http://www.kortIandt.
nI]
KuIpors, Aort HondrIk 1960, Phonene onJ Morphene in KoborJion,
Mouton, Tho Haguo
Kyмaхoв, B. A. 19?3, »Теория моновокализма и западнокавказские
языки«, Вопросы язикознания 6: 54-68
Labov, WIIIIam 1994, Principles of Linguis/ic Chonge, Volune I.
In/ernol Ioc/ors, BIackwoII, Oxford IK & CambrIdgo ISA
Lohmann, WInfrod I. 1955, Pro/o-InJo-Luropeon Phonology,
InIvorsIty of Toxas Iross, AustIn
Lohmann, WInfrod I. 196?, A BeoJer in Nine/een/h Cen/ury His/oricol
InJo-Luropeon Linguis/ics, IndIana InIvorsIty Iross [http://www.
utoxas.odu/coIa/contors/Irc/books/roadT.htmI]
Lohmann, WInfrod I. 1993, Theore/icol Boses of InJo-Luropeon
Linguis/ics, KoutIodgo, London & Now York
LowIs, Honry & Iodorson, HoIgor 193?, A concise conporo/ite Cel/ic
gronnor, CöttIngon
LIV 2001
2
¬ H. KIx & M. KummoI (ur.), Lexihon Jer InJogernonischen
Verben, WIosbadon
Lorontz, IrIodrIch 1903, Slotincische Cronno/ih, St. Iotorsburg
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
286
Lubotsky, AIoxandor 1989, »AgaInst a Iroto-Indo-£uropoan Ihonomo
*a«, u: Thoo Vonnomann (ur.), The Neu SounJ of Pro/o-InJo-
Luropeon, Ðo Cruytor, BorIIn: 53-6?
MacdonoII, A. A. 1910, VeJic Cronnor, VorIag von KarI J. Trubnor,
Strassburg [protIsak: MunshIram ManoharIaI IubIIshors Ivt. Ltd.,
Now ÐoIhI 2000]
MaddIoson, Ian 1984, Po//erns of SounJs, CambrIdgo InIvorsIty Iross,
CambrIdgo
MaIIory, Jamos I. 2006, InJoeuropljoni. Zogone/ho njihoto poJrije/lo
– jecih, orheologijo, ni/, ŠkoIska knjIga, Zagrob [IzvornIk: In
Seorch of /he InJoeuropeons. Longuoge, Archeology onJ My/h,
Thamos&Hudson Ltd, London 1989]
MartInot, André 1953, »Komarquos sur Io consonantIsmo sémItIquo«,
Bulle/in Je lo Socie/é Je Linguis/ioue Je Poris 49: 6?-?8
MartInot, André 198?, InJoetropshi jecih i “InJoetropljoni”, KnjIžovna
zajodnIca Novog Sada
MatasovIć, Kanko 1992, »ÐIstrIbucIja Indoovropskog fonoma *r:
kavkasko-Indoovropska tIpoIoška podudarnost7«, Sutreneno
lingtis/iho 34: 201-20?
MatasovIć, Kanko 1994a, »Iroto-Indo-£uropoan *b and tho CIottaIIc
Thoory«, The Journol of InJo-Luropeon S/uJies. 22: 133-149
MatasovIć, Kanko 1994b, »WIntorov zakon I baItosIavonsko jozIčno
zajodnIštvo«, Sutreneno lingtis/iho 38: 5-24
MatasovIć, Kanko 1995, »A Ko-oxamInatIon of WIntor’s Law In BaItIc
and SIavIc«, Linguo Posnoniensis XXXVII: 5?-?0
MatasovIć, Kanko 199?a, Kro/ho poreJbenopotijesno grono/iho
lo/inshog jeciho, MatIca hrvatska, Zagrob
MatasovIć, Kanko 199?b, »Tho SyIIabIc Structuro of Iroto-Indo-
£uropoan«, Sutreneno lingtis/iho 43/44: 169-184
MatasovIć, Kanko 2000a, Kul/uro i hnjižetnos/ He/i/o, MatIca
hrvatska, Zagrob
MatasovIć, Kanko 2000c, A Cronno/icol She/ch of Sone Less-hnoun
InJo-Luropeon Longuoges (rukopIs)
MatasovIć, Kanko 2000b, »Isos and MIsusos of TypoIogy In Indo-
£uropoan LInguIstIcs«, u: 126 Johre InJogernonis/ih in Croc, hg.
von MIchaoIa OfItsch & ChrIstIan ZInko, Loykam, Craz: 32?-340
MatasovIć, Kanko 2001, UtoJ u poreJbenu lingtis/ihu, MatIca
hrvatska, Zagrob
MatasovIć, Kanko 2003, »Tho Iroto-Indo-£uropoan VowoI Systom from
tho TypoIogIcaI IoInt of VIow«, Cotor 20: 249-262
LIT£KATIKA
28?
MatasovIć, Kanko 2004a, CenJer in InJo-Luropeon, InIvorsItätsvorIag
WIntor, HoIdoIborg
MatasovIć, Kanko 2004b, »Tho Iroto-Indo-£uropoan syIIabIc rosonants
In BaIto-SIavIc«, InJogernonische Iorschungen 109: 33?-354
MatasovIć, Kanko 2004c, Konen hroljeto, sreJnjotjehotne irshe soge,
£x IIbrIs, Zagrob
MatasovIć, Kanko 2005, »Tho Contum £Iomonts In BaIto-SIavIc«, u:
Sprochhon/oh/ unJ SprochuonJel. Ah/en Jer XI. Ioch/ogung Jer
InJogernonischen Cesellschof/, MoIsor, Corhard & HackstoIn, OIav
(ur.), KoIchort, WIosbadon 2005: 1?1-1?9
MatasovIć, Kanko 2006, PregleJ grono/ihe hoborJinshogo jeciho
(noobjavIjono) [http://mudrac.ffzg.hr/~rmatasov]
Mayrhofor, Manfrod 1986, InJogernonische Cronno/ih, BJ. I, 2.
HolbbonJ. Segnen/ole Phonologie Jes InJogernonischen, CarI
WIntor, HoIdoIborg
Mayrhofor, Manfrod 2002, Sonshr/sho grono/iho so poreJbenin
objošnjenjino, Izdavačka knjIžarnIca Zorana StojanovIća,
SromskI KarIovcI-NovI Sad [IzvornIk: Sonshri/ Cronno/ih ni/
sprochtergleichenJen Lrlou/erungen, WaItor do Cruytor, BorIIn-
Now York 19?8
3
]
MažIuIIs, Vytautas 2004, Prūsų holbos is/orinė grono/iho, VIInIaus
unIvorsItoto IoIdykIa, VIInIus
McCono, KIm 1996, TouorJs o Belo/ite Chronology of Ancien/ onJ
MeJietol Cel/ic SounJ Chonge, Ðopartmont of OId and MIddIo IrIsh,
St. IatrIck’s CoIIogo, Maynooth
MoIor-Bruggor, MIchaoI 2002
8
, InJogernonische Sprochuissenschof/.
(S., uberorbei/e/e unJ ergonc/e Aufloge Jer fruheren Dors/ellung
ton Hons Krohe. Un/er Mi/orbei/ ton Mo//hios Iri/c unJ MonfreJ
Moyrhofer), WaItor do Cruytor, BorIIn/Now York
MoIIIot, AntoIno 193?
8
, In/roJuc/ion o l’é/uJe conporo/ite Jes longues
inJo-européennes, LIbraIrIro Hachotto, IarIs
MoIchort, H. CraIg 1993, »HIstorIcaI IhonoIogy of AnatoIIan«, The
Journol of InJo-Luropeon S/uJies 21: 23?-259
MoIchort, H. CraIg 1994, Ano/olion His/oricol Phonology, KodopI,
Amstordam/AtIanta
MIhaIjovIć, MIIan 2002, Slotensho poreJbeno grono/iho. 1. Jio. UtoJ i
fonologijo, ŠkoIska knjIga, Zagrob
MInshaII, Kobort 1955, »’InItIaI’ Indo-£uropoan */y/ In ArmonIan«,
Longuoge 31/4: 449-503
MorgonstIorno, Coorg 1945, »Indo-£uropoan k’ In KafIrI«, Now
Tostamont StudIos 13: 225-238
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
288
Николаев, С. Л. & Cтаростин, C. A. 1982, »Парадигматические
классы индоевропейского глагола«, Балто-cлавянскиe
исследования 1981: 261-343
OIson, BIrgIt Anotto 2004, »On tho CondItIonIng of LaryngoaI
BroakIng In Crook«, prodavanjo na 12. kongrosu InJogernonische
Cesellschof/ u Krakovu
Iodorson, HoIgor 1951, »ÐIo gomoInIndoouropäIschon und dIo
vorIndoouropäIschon VorschIussIauto«, His/orish-filologishe
MeJJelelser 32/5, Munksgaard, Kobonhavn
IInauIt, Coorgos-Joan 1989, In/roJuc/ion ou /ohhorien, LaIIos ?: 5-224
Iokorny, JuIIus 1959, InJogernonisches e/ynologisches Wör/erbuch,
Born-Munchon
IrItsak, OmoIyan 1983, »Tho SIavs and tho Avars«, u: Cli Sloti
OcciJen/oli e MeriJionoli nell’ ol/o MeJioeto, SottImano dI studIo
doI Contro ItaIIano dI StudI suII’ AIto ModIoovo, XXX: 353-435
IuIIoybIank, £dwIn C. 1965, »Tho Indo-£uropoan VowoI Systom and
tho QuaIItatIvo AbIaut«, WorJ 21: 86-99
IuIIoybIank, £dwIn C. 1984, MiJJle Chinese. A s/uJy in his/oricol
phonology, Tho InIvorsIty of BrItIsh CoIumbIa Iross, Vancouvor
Kasmusson, Jons £Imogård 1992, »InItIaI h
3
In AnatoIIan: A voto for
chaos«, Copenhogen Worhing Popers in Linguis/ics 2: 63-??
Kasmusson, Jons £Imogård 1999, Selec/eJ popers on InJo-Luropeon
linguis/ics. Wi/h o sec/ion on conporo/ite Lshino linguis/ics, 1-2,
Musoum TuscuIanum Iross, Copon hagon
KIx, HoImut 1992
2
, His/orische Cronno/ih Jes Criechischen: Lou/-
unJ Iornenlehre, WIssonschaftIIcho BuchgosoIIschaft, Ðarmstadt
SchmaIstIog, WIIIIam K. 19?4, An OlJ Prussion Cronnor.
/he phonology onJ norphology of /he /hree co/echisns, Tho
IonnsyIvanIa Stato InIvorsIty Iross, InIvorsIty Iark – London
SchmIdt, Cornot 19?8, S/onnbilJung unJ Ilexion Jer
inJogernonischen Personolprononino, Otto HarrassowItz,
WIosbadon
SchrIjvor, Iotor 1991, The Beflexes of /he Pro/o-InJo-Luropeon
Loryngeols in Lo/in, KodopI, Amstordam & AtIanta
SchrIjvor, Iotor 1995, S/uJies in Bri/ish Cel/ic His/oricol Phonology,
Amstordam/AtIanta
Sonn, AIfrod 1966, HonJbuch Jer li/ouischen Sproche, BonJ I.
Cronno/ih, CarI WIntors-InIvorsItätsvorIag, HoIdoIborg
ShIntanI, ToshIhIro 1985, »On WIntor’s Law In BaIto-SIavIc«,
ArbejJspopirer uJsenJ/ of Ins/i/u/ for Lingtis/ih Kobenhotens
Unitersi/e/ V: 2?3-296
LIT£KATIKA
289
SIhIor, Androw L. 1995, Neu Conporo/ite Cronnor of Creeh onJ
Lo/in, Oxford InIvorsIty Iross, Now York/Oxford
SIhIor, Androw L. 199?, »Tho Myth of ÐIroct KofIoxos of tho II£
IaIataI SorIos In KatI«, u: ÐIstorhoft, Ðorothy, HuId, MartIn &
CroppIn, John A. C. (ur.), S/uJies in Honor of Joon Puhtel. Por/ one.
Ancien/ Longuoges onJ Philology, InstItuto for tho study of Man,
WashIngotn Ð. C.
Skok, Iotar 19?1-4, L/inologijshi rječnih hrto/shogo ili srpshogo
jeciho, KnjIga prva: A-J. KnjIga druga: K-ponI
1
. KnjIga troća:
ponI
2
-Ž. KnjIga čotvrta: KazaIa. IrodIII akadomIcI MIrko ÐoanovIć
I LjudovIt Jonko. SuradIvao u prodradnjama I prIrodIo za tIsak
VaIontIn Iutanoc. JAZI, Zagrob
Snoj, Marko 2003, Slotenshi e/inološhi slotor, ModrIjan, LjubIjana
Stang, ChrIstIan S. 195?, Slotonic occen/uo/ion, I kommIsjon hos H.
Aschohoug & Co. (W. Nygaard), OsIo
Stang, ChrIstIan S. 1966, VergleichenJe Cronno/ih Jer bol/ischen
Sprochen, InIvorsItotsforIagot, OsIo – Borgon – Tromsö [takodor
I: LrgoncungsbonJ. Begis/er, AJJenJo unJ CorrigenJo cur VCbS,
InIvorsItotsforIagot, OsIo-Borgon-Tromso]
Stubor, KarIn 1998, The His/oricol Morphology of N-s/ens in Cel/ic,
Tho Ðopartmont of OId IrIsh, NatIonaI InIvorsIty of IroIand,
Maynooth
SzomorényI, OswaId 1989
3
, Linfuhrung in Jie VergleichenJe
Sprochuissenschof/, WIssonschaftIIcho BuchgosoIIschaft,
Ðarmstadt
Thumb, AIbort & Schoror, Anton 1959, HonJbuch Jer griechischen
Dioleh/e, BJ. II, CarI WIntor – InIvorsItätsvorIag, HoIdoIborg
VaIIIant, André 1950, Cronnoire conporée Jes longues slotes, Tone I.
Phoné/ioue, IAC, Lyon
VontrIs, MIchaoI & ChadwIck, John 1953, »£vIdonco for Crook ÐIaIoct
In tho Myconaoan ArchIvos«, Journol of Hellenic S/uJies LXXIII:
84-103
VIIIar, IrancIsco 1993, »Tho Indo-£uropoan VowoIs /a/ and /o/
KovIsItod«, u: B. BrogyanyI & K. LIpp, J. BonjamIns (ur.),
Conporo/ite-His/oricol Linguis/ics. InJo-Luropeon onJ Iinno-
Ugric (Popers in Honor of OsuolJ Scenerényi, Vol. 3), Amstordam:
139-160
WatkIns, CaIvort 1969, InJogernonische Cronno/ih III. 1. Ceschich/e
Jer inJogernonischen Verbolflexion, HoIdoIborg
WhItnoy, WIIIIam ÐwIght 2005, Sonshri/ Cronnor, MotIIaI
BanarsIdass IubIIshors IrIvato LImItod, ÐoIhI [protIsak]
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
290
WIntor, Wornor 19?9, »Tho dIstrIbutIon of short and Iong vowoIs In
stoms of tho typo LIth. és/i. tè s/i. nè s/i and OCS jos/i. tes/i. nes/i In
BaItIc and SIavIc Ianguagos«, u: J. IIsIak (ur.), Becen/ Detelopnen/s
in His/oricol Linguis/ics, Mouton, Tho Haguo
Wood, MIchaoI 1985, In Seorch of /he Trojon Wor, IIumo, Now York
ZInkovIčIus, ZIgmas 1998, The His/ory of /he Li/huonion Longuoge,
MoksIo Ir oncIkIopodIjų IoIdybos InstItutas, VIInIus
KAZALA
NAIOM£NA IZ KAZALA
BudućI da jo u knjIzI sadržano obIIjo obIIka I pojmova, bIIo Ih jo po-
trobno popIsatI tako da grada budo što prIstupačnIja. S tom smo
namjorom pojmovo popratIII brojkom koja upućujo na stranu (a no
na paragraf). Ako jo brojka otIsnuta doboIo to ćo roćI da so na tom
mjostu dajo dofInIcIja III šIro odrodonjo pojma. OsIm toga, brojka
možo ImatI argumont, npr. hotItskI 19
I
. I tom sIučaju aIfabotskI
oksponont procIznIjo upućujo na pojavnIcu (I) u fusnotI 19. strano.
I Kocolu riječi i obliho naIazI so voIIk broj razIIčItIh jozIka. S ob-
zIrom na to da fIIoIoška sproma vIšo nIjo što jo nokada bIIa, no bI
bIIo praktIčno porodatI natuknIco staroIndIjskIm III kojIm drugIm
noIatInIčnIm III sIogovnIm rodom sIovâ. Stoga su rIjočI jozIkâ ko-
jI so Izvorno pIšu drugIm pIsmIma u kazaIIma porodano uobIčajo-
nIm IatInIčnIm porotkom sIovâ. Ipak, orIgInaInIm sIIjodom sIovâ
navodImo: 1) jozIko kojI so pIšu IatInIcom (aIbanskI, čoškI, IatIn-
skI, IItavskI, njomačkI, turskI Itd.) I 2) jozIko kojo autor pIšo Izvor-
nIm pIsmom (bugarskI, (novo)frIgIjskI, grčkI, macodonskI, mako-
donskI, ruskI Itd.).
Za svo ostaIo jozIko u osnovI vrIjodI IatInIčnI porodak sIova. Vo-
doćI so grafIčkIm mjorIIom, *h
1
doIazI nakon IatInIčnoga h, a *h
1
o
nakon he, dok, dakako, got. þoghjon, tj. [θaŋkjan] doIazI Isprod
þohon (Iako u Izgovoru noma gIasa g). I ovom so sImpIIfIcIraju-
ćom duhu nIsmo osvrtaII na još noko konvoncIjo, poput toga da so
u hotItskIm rjočnIcIma sumorogramI pIšu zasobno na kraju, a da
rIjočI kojo počInju homorganIm okIuzIvIma doIazo jodna za dru-
gom boz obzIra jo II okIuzIv zvučan III bozvučan (s obzIrom na to
da razIIko u Izgovoru nIjo bIIo) Itd.
Što so tIčo obIIka u kojom so promjonjIvo rIjočI pojavIjuju, voćIna
Imona jo 1) u N. jd. (hot. poḫḫur, grč. τρεῖς, Iat. ocer, aIb. unë Itd.)
III 2) u osnovI (hot. ḫoš/āi-, stInd. brhó n/-, mIk. /e-ni). Ova dva
obIIka nIsu posobno naznačona. Isto tako, nIsu posobno označo-
nI nI kanonskI obIIcI gIagoIa, kojI so pojavIjuju: 1) u 1. IIcu jd. Ind.
proz. akt. (stInd. bhórāni, grč. φύω, Iat. Joceō, arm. Jiconen); 2) u
3. IIcu jd. Ind. proz. akt. (hot. ēšci, stInd. gó ccho/i, av. počo
i
/i, stIr.
293
ibiJ); 3) u prvom IIcu III u InfInItIvu (IIt. holù, hál/i, stsI. holjǫ, hlo-
/i, got. /inrjon); 4) u osnovI (hot. luh(h)-, av. grob-, frIg. Joh-). SvI
ostaII nokakonskI obIIcI su protumačonI, a ako kojI obIIk Ima vIšo
tumačonja (kao što jo sIučaj s epigronon ic Bocelo), kazaIo so prI-
kIanja autorovu razumIjovanju obIIkâ. Ako so o morfoIogIjI jozIka
no zna dovoIjno III gotovo nIšta, kazaIo šutI (npr. kod clo/nog prs/e-
no ic Lceroto).
Kocolo glosotnih cohono i protilo sadržI popIs važnIjIh gIasovnIh
zakona I pravIIa kojI Imaju posobna Imona, a spomInju so u knjIzI.
Kocolo pojnoto donosI najvažnIjo Instanco kIjučnIh mIsII I tormI-
na. Kocolo jeciho i Jijoleho/o nabraja gdjo so spomInjo kojI jozIk, I
to samo ako jo toma ročonIco. Kocolo ineno I Kocolo njes/o nIsu
u strogom smIsIu rIjočI stručna kazaIa, aII smo smatraII da noćo
bItI na odmot. Nasuprot tomo, noophodno jo Kocolo obliho Iscrpan
Invontar rIjočI Iz mnogIh jozIka; Iomo su IzostavIjono samo u IznI-
mnIm sIučajovIma, a Iz očItIh razIoga.
295
KAZALO IMENA
1. LINGVISTI
Allen, W. Sidney 231
Arapogianni, Polyxeni 43
Bartholomae, Christian 268
F
Beekes, Robert S. P. 130
F
, 141
F
,
159
F
, 162
F
, 181, 204
F
, 244
F
Benveniste, É mile 148
F
Broderick, George 70
F
Brozović, Dalibor 103
F
Brugmann, Karl 218
F
, 229
F
, 232
Bugge, Sophus 23
Burrow, Thomas 148
F
, 187
F
Carlton, Terence 271
F
Chadwick, John 43
Collinge, Neville E. 128
F
Courtenay, Jan N. J. B de 169
F

Cowgill, Warren 218
F
Damjanović, Stjepan 102
F
Dibo, Vladimir 197
F
, 207
F
, 234,
247, 271
F
, 272, 272
F
, 273
Dixon, Robert M. W. 126
F
Edelman, D. I. 162
F
Endzelīņs, Jānis 90, 100
Gamkrelidze, Tamaz 141
F
, 232
F
Georgijev, Vladimir 114
Gimbutas, Maria 18
Godart, Louis 43
Grassmann, Hermann G. 146
F
Grimm, Jakob 137
Halle, Morris 231
F
Hamm, Josip 102
F
Hamp, Eric P. 141
F
Havet, Louis 218
F
Havlí k, Antoní n 202
F
Hirt,Hermann 23
Holzer, Georg 91
F
, 94, 219
F
Hopper, Paul J. 141
F
Hrozný, Bedřich 23, 24, 40, 43
Hübschmann, Johann H. 85
Hyllested, Adam 210
F
Iljič-Svitič, Vladislav M. 272
Ivanov, Vjačeslav V. 91, 141
F
Ivšić, Stjepan 130
F
, 203
F
Jakobson, Roman 145
Janhunen, Juha 186
F
Ježić, Mislav 31
F
Kapović, Mate 47
F
, 91
F
, 153
F
,
185
F
, 196, 199, 202
F
, 215
F
,
269, 271
F
Katičić, Radoslav 114
Knudtzon, Jørgen A. 23
Kortlandt, Frederik H. H. 141
F
,
165
F
, 215
F
, 232
F
, 233
Kuipers, Aert H. 231
F
, 232
Kumahov, V. A. 231
F
Kuryłowicz, Jerzy 234, 236
Labov, William 130
F
Lehmann, Winfred 231
Lewis, Henry 207
F
Lubotsky, Alexandar 213
F
, 226
Mallory, James P. 16, 17
Martinet, André 141
F
Matasović, Ranko 19
F
, 53
F
, 67
F
,
74
F
, 141
F
, 144
F
, 146, 156,
165
F
, 166, 186
F
, 198
F
, 199
F
,
204
F
, 229, 230, 232
F
, 233,
263
F
, 264, 264
F
, 265, 265
F
Mayrhofer, Manfred 145
F
, 218
F
,
229
F
McCone, Kim 62
F
, 197
F
, 250
Meillet, Antoine 90
KAZALA
296
Melchert, Craig H. 150
F
, 162
F
,
180
F
, 197, 216
F,
220, 222, 251
Mihaljević, Milan 130
F
, 255
F
Minshall, Robert 192
Möller, Hermann 234
Moreno, Manuel G. 117
Morgenstierne, Georg 39
Nikolajev, Sergei L. 272, 272
F
Olsen, Birgit 211
F
Osthoff, Hermann 258
F
Pāṇini 32
Pedersen, Holger 141
F
, 155
F
,
207
F
Perrot, Georges 22
Pinault, Georges-Jean 246
F
Pulleyblank, Edwin G. 229,
232
F
Rambach, Jörg 43
F
Rask, Rasmus 137
F
Rasmussen, Jens E. 180
F
, 227
F
Rix, Helmut 153
F
, 190
F
, 194
F
,
199
Rozwadowski, Jan M. 90, 215
F
Saussure, Fedinand de 234,
235, 236
Sayce, Archibald H. 22, 23
F
Scherer, Anton 199
F
Schleicher, August 90
Schmidt, Gernot 181
F
Schrijver, Peter 178, 207
F
, 208
F
,
219
F
Shintani, Toshihiro 234
Sievers, Eduard 267
F
Sihler, Andrew L. 144
F
, 145
F
,
148
F
, 155
F
, 162
F
, 189
F
, 190
F
,
204
F
, 250
Snoj, Marko 182
F
, 257
F
Stang, Christian 250
F
, 269
F
,
271
F
Starostin, Sergei A. 272
F
Sturtevant, Edgar H. 19, 146
F
Stüber, Karin 195
F
Szemeré nyi, Oswald 159
F
, 162
F
,
229
F
Texier, Charles F. M. 22
Thumb, Albert 199
F
Thurneysen, Rudolf 218
F
Toporov, Vladimir N. 91, 97
Torp, Alf 23
Ventris, Michael 43
Verner, Karl 137
F
Villar, Francisco 229
Whitney, William D. 136
F
Winckler, Hugo 23
Winter, Werner 233
Wright, William 22, 23
F
2. OSTALI
Aasen, Ivar 83
Agamemnon 27, 41
Agni 31
Ahriman 36
Ahura Mazda 36
Alarik 73
Albrecht od Brandenburga 96,
99
Aleksandar, t. Paris
Aleksandar Makedonski 38
Alkej iz Mitilene 49
Amenofis IV. Ehnaton 23
Andronik, Livije 56
Aneirin 71
Annita 26, 27
Aristofan 49
Aristotel 67
Artakserkso 29
Artašumara 29
Artatama 29
Arunašil, t. Varuṇa
Aśoka 33, 187
Atila 74
Atrej 41
Bakhilid 49
Baraković, Juraj 218
F
Bismarck, Otto E. L. von 95
Bretke, Johannes 99
Burbur, Tuone Udaina 61
Burckhardt, Johann L. 22
Busbecq, Ogier Ghiselin de 77
Buzuku, Gjon 112
KAZALO IMENA
297
Cezar, Gaj Julije 59, 65, 73
F
Christian, Donelaitis 99
Ciceron, Mako Tulije 59, 60
Ćiril 102
F
Darije 36, 37
Dauakša, Mikolajus 99
Eck, Johann 100
Endlicher 65
Enije, Kvint 56, 57
Eshil 49
Euripid 49
Gaj, Ljudevit 104
F
Gediminas 98
Gelije, Aulo 57
Glück, Ernst 101
Göring, Hermann 95
F
Grunau, Simon 96, 97
Harff, Arnold von 112
Hattušili 26, 27
Hattušili III. 28, 41
Helena 40
Hera 52
Heraklit 49
Herodot iz Halikarnasa 88, 116
Hesihije iz Aleksandrije 37
F
, 252
Hohenzollern, Wilhelm 95
Homer 40
F
, 41, 49
Hoxha, Enver 113
Hus, Jan 210
F
Indar, t. Indra
Indra 29, 30, 31
Indaruta 29
Indorotá-, t. Indaruta
Ivan, evanelist 77
Jadwiga 98
Jagelovići 98
Jeronim 60
Jogaila 98
Kālidāsa 33
Karadžić, Vuk Stefanović 104
Karlo Veliki 60
Kikkuli 30
Klein, Daniel 99
Kohbaci, Eznik 85
Koneski, Blaže 105
Korenski, Movses 85
Korun 85
Kras, Lucije Papirije 177
Krez 20
Kserkso 36
Kurtivaza, t. Mattiwaza (29
F
)
Lorentz, Friedrich 111
Luther, Martin 96, 109
MacAlpine, Kenneth 69
Macelius, Georgius 101
Maddrell, Edward Ned 70
F
Manije 55
Marije, Gaj 74
Maštoc, Mesrop 85
Matej, evanelist 112
Matrënge, Lekë 112
Mattiwaza 29
Mažvydas, Martynas 99
Metod 85, 102
F
Mida 116
Mitra 29, 30, 31
Mitrašil, t. Mitra
Motil 40
Muršili I. 27
Muršili II. 26, 27
Muwatalli 27, 28, 40
Nala 33
Nāsatye 29
Našattiyanna, t. Nāsatye
Nestor 40
Nevije, Gnej 56
Numerije 55
Obradović, Dositej 104
Odoakar 74
Paris 40
Parmenid 49
Pentreath, Dolly 71
Petar I. 107
Petronije Arbiter, Gaj 59, 60
Pithana 27
Plaut, Tit Makcije 56, 57, 59,
250
KAZALA
298
Porfirogenet, Konstantin 91
F
Ptolemej, Klaudije 63, 67, 97,
112
Ramm, Nikolaus 100
Ramzes II. 27, 28, 51
Rehehusen, J. G. 101
Romul Augustul 74
Salustije Krisp, Gaj 56
Sapfa 49
Scipioni 56
Simonid s Keja 49
Sofoklo 49
Sturluson, Snorri 82
Subandhu, t. Šubandu
Širvydas, Konstantinas 99
Šubandu 29
Šupiluliuma 26, 27, 29
Tacit, Kornelije 73
F
, 75
Tales 49
Tarhuna 26
Tej, Harigast 74
Telipinu 26, 27
Teofan 260
Terencije Afer, Publije 56, 59,
250
Tolgsdorff, E. 101
Tudhalia IV. 28
Unhaziti 27
Varon, Marko Terencije 250
F
Varuṇa 29, 30, 31
Vergilije Maron, Publije 60
Vilim Osvajač 78
Vyāsa 33
Vytautas 98
Will, Abel 96
Wulfila 77, 85
Zaratustra 36, 249
F
Zaraθuštra, t. Zaratustra
Zeus 52
Zinov 97
299
Afganistan 29, 37, 38, 39
sjeverni Afganistan 39
Afrika 55, 61
južna

Afrika 80
sjeverna Afrika 74, 76
Albanija 61, 113
F
, 114, 116
Alentejo 114
Alpe 59, 63, 64, 74
F
Amerika
Južna Amerika 60
Srednja Amerika 60
Amu Darja 38
Anatolija 17
Andora 61
Ankara 22
Apeninski poluotok 54, 55, 58,
114
Apulija 50, 57, 58
Aralsko jezero 38
Ararat 86
F
Araratska dolina 86
Arbanasi 113
F
Arkadija 49
Armenija 85
F
, 86
F
, 87, 116
Arzawa 19, 23, 27
F
Austrija 65, 74
F
, 92
F
, 103, 219
F
Austro-Ugarska monarhija 74
F
Azerbajdžan 15, 86, 87
Azija 15
Mala Azija 16, 17, 19, 21,
40, 41
F
, 55, 59, 63, 65, 85,
116
Babilon 27
Bagastān, v. Behistun
Baktrija 17, 38, 88
F
Balkan 77, 113, 114
Baltik 17, 92, 110
Bar 61
F
, 113
F
Baskija 116
Bath 70
Bavarska 63
Behistun 37
Belgija 80
F
, 81

Beneluks 114
Bihar 34
Bitola 112
Bizant 50, 91
Bjelorusija 96, 97, 98, 99, 107
Blatno jezero 102
Bliski Istok 17, 28, 29
Boğaz Kale 23
F
Boğaz Köy 22, 23
F
, 29
Boka 202
F
Bombaj 36
Bosna 61, 86
Botorrita 63
Boyne 67
Brazil 60
Bretanja 63, 70, 72
Britanija 63, 69, 70
3
, 72, 78,
112, 117
Brutija 57
Budyšin 109
Bugarska 16, 114, 222
Burgundija 76
Carigrad 86, 91
Chamalières 65
Chotěbuz 109
Cipar 45, 48, 87, 153
F
Cività Castellana 54
Coligny 65
Como 64
Cork 70
Cornwall 66, 70, 78
Crna Gora 105, 202
F
Crno more 18, 37, 55, 74
Češka 63, 74, 92
F
, 108, 110
Ćićarija 61
Dacija 114
KAZALO MJESTA
KAZALA
300
Dalmacija 61
Danska 73, 74, 75, 78, 83
Dekanski poluotok 34
Dubrovnik 61, 104
Dunav 73, 74, 77
Efez 40
Egipat 21, 23, 28, 51, 59
Ekbatana, t. Hamadān
Elbing 95
Engleska 67, 69, 70, 71, 78, 98
F
Epir 112
Erevan 86
F
Essex 78
Estonija 100
Etrurija 59
Europa 15, 17, 21, 36, 55, 63, 97
istočna Europa 80, 81, 91, 92
srednja Europa17
zapadna Europa 81
Extremadura 114
Ezerovo 114
Farski otoci 82
Firenza 61
Francuska 15, 61, 63, 64, 70,
72, 81, 86, 116, 128
Frankfurt 80
Freising 103
Frigija 115, 116
Galicija 60
Galija 55, 58, 65, 74, 116
Gallehus 75
Garda 59, 64
Gardno 111
Gaskonja 116
Gdańsk 110
Genova 58
Gjirokastër 113
Gotland 82
Grčka 28, 43, 45, 49, 50, 54, 55,
61, 67, 91
F
, 113, 116
Velika Grčka 50, 55, 58
Grunwald-Tannenberg, t
Žalgiris
Gruzija 38,87
Gubbio 57
Hama 22
Hamadān 27
Hamburg 92
Harappā 32
Hatti 21
F
, 23, 27
Hattuša 22, 23, 26, 27, 28, 46,
51
Hetitska država 19, 23, 27, 48,
51
Hindukuš 39
Hotan 38
Hrvatska 16, 17, 44
F
, 61, 102,
113, 220, 222
Hunsko Carstvo 74
Iberski poluotok 55, 63
Iguvij, t. Gubbio
Ilij 40
F
, 42
Ilirik 55, 112, 114
Indija 17, 21, 31
F
, 32

, 33, 34, 36,
86, 89
F
istočna Indija 34
južna Indija 34, 50
sjeverozapadna Indija 187
Indokina 33
Irak 38, 87
Iran 31
F
, 36, 37, 38
2
, 85, 86, 87
južni Iran 37
sjeverni Iran 37
Irska 63, 65, 66, 67, 68, 69, 71

,
117, 153
F
Island 82
Istra 58, 61, 114, 142
F

Italija 54, 55, 58, 60, 65, 74, 76,
103, 113
južna Italija 16, 55, 57, 58,
74
sjeverna Italija 16, 58, 59,
61, 64, 77
Ivris 22
Izrael 45, 81, 87
Jadransko more 58, 112, 185
Japan 33
Kadeš 27
Kafiristan, t. Nuristan (39)
Kafkanija 42
Kalabrija 49, 57
Kalinjingrad 17, 94, 99, 101
Kalinjingradska oblast 95
F
KAZALO MJESTA
301
Kampanija 57
Kanada 69
Kanalski otoci 78
Kaneš 21
F
, 27
Kapadokijsko Carstvo 86
Karašahr 88
Karkemiš 22
Kaspijsko jezero 17, 37, 38
Katalonija 61
Kavkaz 17, 18, 21, 37, 38, 229,
231
Kazahstan 15, 37
Kent 78
Kina 33, 88, 89
Kineski Turkestan 17, 33, 38,
88
Kirena 46
Kirgistan 37
Kitera 42, 45
Klaipėde 99
Knos 42
Königsberg, t. Kalinjingrad
Kosovo 113
Koszalin 110
Kreta 43, 45, 48
Krim 17, 77
Krk 61, 202
F
Kučā 88
Kurdistan 38
Kurska prevlaka 95
Kušansko Carstvo 89
Kuššara 27
Laba 109
Lacij 54, 55
Lakonija 49
La Manche 78
Larzac 65
Latvija 95, 97, 100, 101
Lavinij 56
Leiden 141
F
Lemn 59
Letonija, t. Latvija
Lezb 41
Libija 61
Lidija 20
Ligurski zaljev 58
Litva 94, 95
F
, 97, 98, 99, 100,
101, 106, 107
London 78, 253
F
Loyalty 141
F
Lugano 64
Lukanija 57
Luther 80
Luvija 41
Luxemburg 81
Łebsko 111
Macedonija 115
Madhyadeśa 187
Magadhi 34
Maggiore 64
Makedonija 16, 61
F
, 113
Man 65, 66, 69, 70
Maroko 61
Marseille 65
Mathura 34
Mecklenburg 110
Mel 46, 48
Mersija 78
Mikena 28, 42, 48, 51
Milano 66, 185
Milet 40, 41
F
Mitanni 27, 29, 30
Mohendžo Daro 32
Moskva 91
München 103
Munster 67
Narew 96, 97
Negau, t. Negova
Negova 16
F
, 74
F
Neša, t. Kaneš
New York 80
Nil 59
Nizozemska 79
Normandija 78
Northubrija 78
Norveška 74, 82, 83
F
, 84
Nova Kaledonija 141
F
Nova Scotia 69
Novgorod 91, 94, 106, 169, 170
Nubija 21
Nuristan 39
Njemačka 23, 73, 79, 80, 81, 92,
94, 108, 109, 110, 111
južna Njemačka 74, 75
F
sjeverna Njemačka 75
F
, 79
KAZALA
302
Odra 110
Orkney 83
Ovčji otoci 82
Pad 58, 65
Pakistan 37, 39, 89
Palā 20
Pandžab 31, 32
Panonija 92
F
, 102
F
Peloponez 45, 48, 91
F
, 92
Perzija 38
Petrograd 106
Piacenza 59
Picen 58
Pil 42, 51
Pireneji 116
Poljska 77, 92
F
, 94, 96, 98, 99,
106, 108, 110, 111
F
, 222
Pomesanija 95
Pompeji 57
Portugal 16, 55, 60, 63, 114
Prag 108
Preneste 55
Prikavkazje 18
Primoskovlje 97
Pruska 94, 95, 97
Pskov 169, 170
Rajna 74
Raša 114
Riga 100
Rim 54, 56, 57, 59, 64, 74, 76,
112
Rimsko Carstvo 73, 74, 76, 77
Rod 48
Rovinj 61
Rumunjska 16, 44
F
, 55, 61, 74,
92
F
, 113, 114
Rusija 18, 81, 86, 91, 92, 94, 99,
106
SAD 68, 86, 153
F
Sambija 96
Sanktgallen 66
Sardinija 51, 59, 61
Satrik 56
Shetland 83
Shkumbin 113
Sicilija 51, 58, 59
Sikerevci 183
Sirija 20, 21, 22, 27, 28, 85
F
, 87
Skandinavija 77
Slovačka 108
Slovenija 65, 74
F
, 103
Sogdija 37
Solun 91, 101, 102
2
Spreva 109
F
Srbija 108
F
Sredozemlje 25, 51, 61, 74
SSSR 100, 106
Sudeti 108
Sussex 78
Szczecin 110
Škotska 63, 67, 69
F
, 71, 78, 83,
98
F
, 117, 156
Španjolska 15, 63, 74, 77, 114,
116, 117
Švedska 74, 77
Švicarska 61, 64
Tadžikistan 38
Tartarij 44
F
Tavij 22
Teba

42
Tell el-Amarna 23, 29
Tera 45, 46, 48
Tiber 54
Tibet 33
Tibur, t. Tivoli
Tirint 42
Tivoli 56
Torino 66
Toskana 54
Trakija 114
Troada 40
Troja 40
F
, 41
Turfan 38, 88
Turska 15, 19, 20, 22, 38, 86
F
,
87, 113
Tursko Carstvo 86
Ugarit 51, 52
Ugarska 108
Ukrajina 73, 77, 92, 107
Ulster 67
Umbrija 65
Uzbekistan 37, 38
Van 21, 86
KAZALO MJESTA
303
Vilnius 98, 101
Visla 77, 100
Volga 81
Wales 63, 66, 70, 71, 78
Wessex 78
Wight 78
Würzburg 66
Xīn Jiāng, t. Kineski Turkestan
Yazılıkaya 22, 28
Zadar 61
F
, 113
Zapadno Rimsko Carstvo 73, 74
Zagreb 59
Žalgiris 98
305
1. INDOEUROPSKI PRAJEZIK
*atta 221
F
*attikos 169
*bak- 226
*bel- 139, 141
*b
h
eh
2
- 241
*b
h
er- 213, 236, 262, 263
*b
h
eroh
2
, 1. l. jd. ind. prez.
akt.

129, 142, 262, 263
*b
h
erǵ
h
- 166
*b
h
ewd
h
- 146, 254, 255
*b
h
ewH-, t. *b
h
uH-
*b
h
ǵ
h
t- 196
*b
h
ob
h
- 144
F
, 219
*b
h
olyom 219
*b
h
ōr 235
*b
h
ord
h
eh
2
143, 219
*b
h
oros 235
*b
h
owd
h
-, t. *b
h
ewd
h
-
*b
h
oyd
h
s- 174, 251, 252
*b
h
reh
2
tēr 129, 138
F
, 142,
221
F
*b
h
tis 235
*b
h
ud
h
- 268
*b
h
uh
2
- 247
*b
h
uH- 142
*dap- 224
*deh
2
iwēr 227
F
*deh
3
- 242, 224, 244
*deh
3
r/n- 224, 233
F
*de(t) 148, 163, 171, 195,
196
F
*des- 139, 216
*demh
2
- 139
*der- 213
*derw- 268
*deywos 74
F
, 190, 249
*deywōy, D. jd. 221
*deywōs, N. mn. 221, 249
*dh
3
tos, ptcp. perf. pas. 244
*din- 201
*dHg
h
os 206
*dh
2
tos, ptcp. perf. pas.
204
*(d)ǵ
h
uh
2
163, 201
*dōm 139
*domh
2
-, t. dōm
*doru 218, 220
*d(u)woh
1
196
F
*(d)widtih
1
196
*dyēws 170, 258
*d
h
ē- 236, 263
*d
h
eg
wh
- 159, 171, 216
*d
h
eg
wh
oh
2
158
*d
h

h
ōm 163, 223, 267
*d
h
ǵ
h
mos, G. jd. 223, 267
*d
h
eh
1
- 236, 240, 263
*d
h
eyǵ
h
- 151, 163
*d
h
ǵ
h
uh
2
163
*d
h
ub-, t. *d
h
ewb- 139
*d
h
ugh
2
ter- 181
F
, 201, 221
F
,
241, 243
*d
h
uh
2
mos 143
*d
h
wh
2
tos, ptcp. perf. pas.
205
*eǵh
2
oh
2
181
F

*ged- 263
*genh
1
- 163
*ǵenh
1
esos, G. jd. 176
*genh
1
tōr 243
*ger- 163
*gerh
2
nos 140, 163
*gerh
2
us, t. *gerh
2
nos
*g
h
lad
h
ros 144
*g
h
olHweh
2
237
F
*g
h
ostis 144, 217
*g
h
reb
h
- 144
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
KAZALA
306
*g
h
red
h
- 144
*g
h
rewd- 145
F
*g
h
b
h
-, t. *g
h
reb
h
-
*g
w
en(e)h
2
156, 169
*g
w
eneh
2
m, A. jd. 171
*g
w
erh
3
- 158, 166
*g
w
erH- 156
*g
w
ih
3
w(os) 168, 169, 209, 247
*g
w
h
1
tos 206
*g
w
tis 195
*g
w
soh
2
197
*g
w
ōws 156, 157, 257, 258,
269
*g
w
ōm, A. jd. 156, 269
*g
w
owes, N. mn. 218
F
*g
w
riHweh
2
209
*g
w
H-
*g
w
Hi- 168
*g
w
Hus 157
*g
wh
en- 158, 159, 169
*g
wh
enti, 3. l. jd. ind.
prez. akt. 158, 168
*g
wh
n-onti, 3. l. mn. ind.
prez. akt. 158
*g
wh
erm- 159, 171, 216
*g
wh
ermo- 158, 159
*g
wh
on-, t. *g
wh
en-
*g
wh
rend
h
- 157
*ǵenh
3
- 238, 243
*ǵerh
2
- 149
*ǵews- 149
*ǵlakt 163
*ǵneh
3
- 195
F
*ǵh
1
tos, ptcp. perf. pas.
205
*ǵh
3
tos, ptcp. perf. pas.
205
*ǵomb
h
os 142, 150, 163, 220
*ǵonu 218
*ǵows-, t. *ǵews-
*ǵreh
2
u- 166
*ǵh
2
nom 150
F
, 206
*ǵus-, t. *ǵews-

h
eh
2
ns 228
F

h
el- 150

h
es 151

h
ew- 144, 150

h
eym- 150, 251

h
im-, t. ǵ
h
eym-

h
ord
h
os 166

h
orHd
h
os 166
*h
1
don(ts) 139, 197
*h
1
dte/os, G. jd. 139
*h
1
ed- 24, 139
F
, 238
*h
1
edmi, 1. l. jd. ind.
prez. akt. 238
*h
1
edti, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 238
*h
1
ed
h
l- 143
*h
1

h
ero- 150
F
*h
1
eǵh
2
(om) 181, 263
*h
1
eweh
2
215
*h
1
ewos 148, 155 , 238, 263
*h
1
elh
1
ōn 238
*h
1
olh
1
nos, G. jd. 238
*h
1
ep- 216
*h
1
es- 142
F
*h
1
esmi, 1. l. jd. ind. prez.
akt 124, 184, 201
*h
1
esi, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 124
*h
1
esti, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 124, 170, 176, 215,
238, 262,
*h
1
senti, 3. l. mn. ind.
prez. akt. 245, 263
*h
1
esh
2
 180
*h
1
ews- 254
*h
1
ey- 249, 250
*h
1
le(n)g
wh
u- 158, 187, 193,
216
*h
1
lewd
h
- 245, 254
*h
1
lgwhu-, t. *h
1
le(n)g
wh
u-
*h
1
ne- 148, 199
*h
1
- 199
*h
1
onos 148
*h
1
reg
w
os 246
*h
1
rowd
h
-, t. *h
1
rud
h
ros
*h
1
rud
h
ros 142, 143, 187,
188, 264
*h
1
su- 245
*h
1
wid
h
eweh
2
142, 190
*h
2
ebl-, t. *h
2
ebōl
*h
2
ebōl 139, 140, 141
F
, 233
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
307
*h
2
eǵ- 236
*h
2
eǵros 149, 225
*h
2
ekmōn 165, 262, 237
F
,
262, 266
*h
2
e- 182, 239
*h
2
esis 173, 239
*h
2
elb
h
- 182
*h
2
elsno- 181
*h
2
eml-, t. *h
2
ebōl
*h
2
enǵu- 150
F
*h
2
enh
1
mos 243
*h
2
enti 170
*h
2
eph
3
ōl, t. *h
2
ebōl
*h
2
erh
3
- 239
*h
2
erh
3
trom 239, 244
*h
2
ew- 181
*h
2
ewg- 257
*h
2
ewHl- 182
*h
2
ews- 174, 256
*h
2
ewsōs 173 , 177, 257
*h
2
eyd
h
- 252
*h
2
ǵer- 166
*h
2
iss- 166
*h
2
kewH- 169
*h
2
melǵ- 245
*h
2
nepō ts 213
*h
2
nēr 185 246
*h
2
o- 149
*h
2
ōwyom 192, 221, 223,
240, 258
*h
2
tos, t. *h
2
tos
*h
2
tos

180, 198
*h
2
sawsos 174, 175, 225, 227
*h
2
stēr 245, 265
*h
2
sterleh
2
245
*h
2
weh
1
- 245

*h
2
weh
1
nt- 171, 181, 221
*h
2
wes 246
*h
3
b
h
el- 245
*h
3
ed- 181, 233
*h
3
eg
wh
i- 158
*h
3
ek
w
- 220, 239
*h
3
etoh
1
137
*h
3
el(e/on)-, t. *h
3
el(n)-
*h
3
el(n)- 187, 215
*h
3
epos 218
F
*h
3
er- 180, 215
*h
3
erǵ
h
is 181
*h
3
esk- 181
*h
3
esteh
1
178, 180, 181
*h
3
ewis 181, 239, 240
*h
3
mig
h
leh
2
144
*h
3
neyd- 245
*h
3
nog
wh
- 204
F
, 217
*h
3
nom 195
*h
3
g
wh
- 197
*Hneh
2
s 228
*Hnh
2
sos, G. jd. 228
*(H)oynos 251
*Hrēǵs 149
F
, 222
*Hroseh
2
218
F
*Hros(H)- 186
*Hrowd
h
os 255
*Hyeh
2
- 194
*Hyeh
3
s- 193, 224
*Hyes- 193
*Hyew- 193
*Hyēwgst 3. l. jd. ind.
aor. akt. 266
*Hyorks 194
*HyowHs-, t. *HyuHs-
*Hyu- 191
*Hyugom 140, 163, 185, 193
*i- 263
*ish
2
ros 243, 263
*kan- 226
*kap 224, 226
*kaput- 226
*kap(y)- 163
*karkros 264
*karp- 226
*kaykos 227, 252, 253, 264
*keh
2
ulos 227
F
*keh
2
w- 247
*kel- 163
*kelh
2
- 137
*kerp- 163
*kes- 162
*kēs- 155, 171
*kewh
1
dos 254
*kleh
2
wis 136
*klem- 166
*kolh
2
-, t. *kelh
2
-
*koylo- 169
*krewh
2
s 162
*kp- 198
KAZALA
308
*ktus 138, 199
*ksowd- 174
*kuh
1
dos 254
*kweh
2/3
(t)s- 156
F
*kwō(t)s- 156
*-k
w
e 62, 154
*k
w
ek
w
los 152, 214
*k
w
el- 155
*k
w
etwores 152, 155, 171,
265
*k
w
i- 154, 162
*k
w
in- 152
*k
w
itis 152
*k
w
olo-, t. *k
w
ek
w
los
*k
w
oyneh
2
152, 169
*k
w
mis 198
*ēns- 155
*ērd- 148, 155, 162, 163,
184, 198, 222
*dos, G. jd. 148, 184
*erh
2
- 166
*erh
2
s 163
*lem- 166
*lownis 255
*loywo- 252
*h
2
- 204
*tom 163, 195, 197
*okH- 182
*opos 163
*red-d
h
eh
1
148
*d-, t. *ērd-
*h
2
srō n 206
*wes- 156
*won- 156, 163, 219, 223
*woytsus 174
*laku- 156
*leǵ- 216
*leh
1
to- 241
*leh
2
iwos 252
*lep- 199
*lewk-, t. *lowk-
*lew- 166
*leyǵ
h
- 186, 187
*leyH- 187
*leyk
w
- 153
*liǵ
h
-, t. *leyǵ
h
-
*link
w
-, t. *leyk
w
*ldeh
2
197
*lowk- 136, 163, 256
*lowkos 168, 171
*lowkis 168, 169
*loyk
w
os 251
*loyseh
2
173
*med
h
u 184
*med
h
yes 168
*med
h
yos 168, 184, 194
*meǵh
2
181, 199, 244, 266
*meh
1
222, 223
*meh
1
(ns)- 222, 240, 241
*meh
2
lom 140
*meh
2
tēr 221
F
, 233
F
, 242
*meh
2
ter, A. jd. 196
*meld- 140
F
*melh
1
- 216
F
*melH- 246
F
*melit 201
*mems- 216
*men- 184
*mlewH- 264
*mdus 198
*mHd
h
o- 206
*mtis 195
*moneyoh
2
219
*mori 18, 219
*morm- 217, 219
*morw- 217
*moysos 174
*mt- 189
*muHs 173, 209, 266
*neb
h
os 185, 216
*neh
2
us 248
*new 184
F
, 195
*new(y)os 171, 176, 185, 218
*nisdos 172, 176
*nok
w
ts 137, 185, 220, 266
* 263, 264
*gwen- 157
*ǵh
3
tos, ptcp. perf. pas.
197
*ped-, t. *pōds
*pedom 220
*peh
2
(s)- 241, 268
*peh
2
w 180
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
309
*peh
3
- 140, 180, 243, 244
*pek
w
- 136, 262
*pek
w
ete, 2. l. mn. ind.
prez. akt 169
*pek
w
oys, 2. l. jd. opt.
prez. akt. 259
F
*peleus 156
*pelewom 156
*penk
w
e 53, 138, 153, 154,
155, 168, 170, 214, 216
*pet 146, 265
*peysk-, t. *pisk-
*ph
2
tēr 135, 138
F
, 171, 221,
226, 244, 265 266, 270,
272
*ph
2
tros, G. jd. 270
*ph
2
ter, V. jd. 270
*ph
3
tos, ptcp. perf. pas. 244
*pisk- 137
*plewty- 255
*plow-, t. *plu-
*plu- 188, 221
*ph
1
nos 205
*pth
2
us 181, 198
*pod-, t. *pōds
*pōds 135, 221, 224, 266, 269
*pede/os, G. jd. 218
F
*podes, N. mn. 218
F
*poHim 179
*por- 149
*potis 171
*pstos 174
*pth
2
keh
1
so- 155
*sed- 233
*sedos 178
*seǵ
h
oh
2
176
*seǵ
h
oh
2
, 1. l. jd. fut. I.
akt. 176
*seh
1
(men)- 240
*seh
2
ls 228
*sh
2
los, G. jd. 228
*sek
w
eti, 3. l. jd. ind. prez.
akt 168
*senh
2
- 244
*senos 178
*sept 138, 171, 173, 175,
176, 197, 272
*serp- 178
*skaywos 253
*skor- 175
*skorm- 174, 175
*skb
h
- 175
*(s)ok- 175
*sme- 199
*smoru- 165, 166
*s-gwelbh- 157
*sh
3
nog
wh
o- 204
*sneyg
wh
-, t. *snoyg
wh
-
*snig
wh
-, t. *snoyg
wh
-
*snoyg
wh
- 17, 158, 184
*snig
wh
os, G. jd. 184
*snuseh
2
173
*snusos 176, 201
*sod- 175
*sōm 204
F
*srew- 176, 186, 264
*sp- 163
*(s)teg- 140
*steh
2
- 143
F
*stewros 227
*steyg
h
- 163, 169, 270
*steh
2
- 173, 242
*sth
2
d
h
lom 143
*sth
2
tos, ptcp. perf. pas.
244, 265
*stig
h
-, t. *steyg
h
-
*stisteh
2
-, t. *steh
2
-
*stog- 137
*streb
h
- 264
*sth
3
nos 206
*suHnus 174, 247, 209
*suHnēw, L. jd. 221
*suHnewom, G. mn. 214
F
*suHs 176, 209
*supnos 178, 201
*swe- 175
*sweh
2
dus 241
*swesde 178
*sweruh
2
165
*sweuros 175
*swepnos 201
F
*swesōr 177, 185, 243
*swōl- 175
*tawros 227, 257
*tēk
w
som, 1. l. jd. ind. aor.
akt. 173
*temesi, L. jd. 176
*tenk- 136
KAZALA
310
*tern-, t. *tn-
*teys- 174
*th
2
us 136, 196, 201
*tod 136
*treyes 15, 186, 191, 182
*tn- 136
*ts- 178
*tū 269
*uǵ
h
-, t. *weǵ
h
oh
2
*uk
w
sēn 184
*weǵ
h
- 188
*weǵ
h
oh
2
144, 151
*welh
1
- 188, 190
*welh
2
mi 216
*wemh
1
- 243
*werd
h
om 143
*wert- 153
F
, 188, 248
*westu- 178
*wet- 190
*weyd- 249
*widtōr 189
*widtos, ptcp. perf. pas. 266
*wiHros 190, 208, 247, 216
*wi- 148, 251
F
*wloyos 190
*wh
2
neh
2
190, 206
*wk
w
os 154, 178, 197, 206,
272
*wk
w
e, V. jd. 168
*wpos 197
F
*wod 24, 146, 184, 220, 233
*udnos, G. jd. 179, 184,
203
*woǵ
h
-, t. *weǵ
h
-
*wolh
1
-, t. *welh
1
-
*wort-, t. wert-
*woyd- 189
*widet, 3. l. jd. ind. aor.
akt. 190
*woy- 148, 251
*woynom 252
*wrotom 264
*wmis 198
*ws- 174
*wt-, t. wert-
*yaǵ- 193, 226
*yeh
1
ro- 193
*yēkw 193
*yenh
2
tēr 191, 221
F

*yewd
h
- 143
*yoh
1
ro-, t. *yeh
1
ro-
*yos 193
*yowHn- 191
*yowo- 191
*yud
h
- 193
2. INDOEUROPSKA ZNAČENJA
»bdjeti« 254
»biti« 124, 142, 176, 201,
215, 262, 238, 245, 247,
262, 266
»bob« 219
»bog« 190, 249
»bok« 255
»boraviti« 246
»boriti se« 193
»brada« 143, 199, 219
»brat« 129, 138, 142, 221
»brati, kositi« 163
»buditi« 255
»bukva« 17
»crv« 198
»crven« 142, 255, 264
»četiri« 152, 265
»čuti« 264
»dah« 243
»dan« 225
»dat« 244
»derati« 213
»deset« 148, 163, 171, 195,
196
F
, 216
»desni« 139, 216
»devet« 184
F
, 195, 269
F
»dim« 143
»disati« 243
»dobiti«
»dobro« 245, 264
»drvo« 218, 220, 268
»dubok« 139
»dȕg« 205
»dvadeset« 196
»gladak« 144
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
311
»glava« 163
»gnijezdo« 172, 176
»godina« 193
»gora« 156
»gorjeti« 171, 216, 254
»gospodar« 171, 217
»gost, tuinac« 144, 217
»govedo« 156, 257, 269
»govoriti« 241, 264
»grabiti« 144
»grana« 182
»grepsti« 265
»guska« 227
»hodanje« 195
»hodati« 144, 270
»htjeti« 188
»hvatati« 163
»i« 62, 154
»ići« 249, 250
»ime« 195, 246
»ja« 181
F
, 263
»jabuka« 139, 140, 233
»jaje« 221, 223, 240, 258
»jaram« 140, 185, 193
»jasen« 181
»jedan« 251
»jednokopitan« 204
»jelen« 238
»jesti« 24, 238
»jetra« 193
»jetrva« 191, 221
»jezik« 163
»juha« 191
»kamen« 165, 199, 237
F
, 266
»kašalj« 242
»kći« 201, 221, 243
»kobila« 215
»koljeno« 149, 216, 218
»konj« 155, 238, 263
»koračati« 163
»koriti« 245
»kosa na vratu« 209
»kost« 181, 220
»kotač« 152
»kralj« 149
F
, 222
»kuća« 148
»laa« 248
»lagan« 187, 193
»lakat« 215
»ležati« 251
»list« 218
»liti« 187
»lizati« 186
»losos« 18, 173
»magla« 144
»malen« 174
»mama« 221
F
»mati« 221, 242
»med« 184, 201
»medvjed« 180
»mek« 198
»meso« 216
»misao« 195
»misliti« 184
»miš, mišić« 173, 266, 209
»mjesec« 223, 240
»mlad« 191
»mlijeko« 163
»mljeti« 216
F
,

246
F
»more« 18, 219
»musti« 245
»muškarac« 185, 209, 246,
247
»ne« 222, 223, 269
»nebo« 185, 258
»nećak« 213
»nepoznat« 197
»noć« 137, 185, 220, 266
»noga« 135, 266, 269
»nokat« 218
»nos« 227
»nositi« 129, 213, 236, 262
»nov« 171, 176, 185
»obraz, brada« 165
»obronak« 252
»obrva« 246
F
»oganj« 263, 264
»oko« 220, 239
»okretati« 264
»onaj« 263
»orati« 18, 239
»os« 173, 239
»osa« 218
»osam« 140
»ostatak« 251
KAZALA
312
»ostaviti« 153
»osveta, kazna« 152
»oštar« 239
»otac« 132, 171, 244, 265,
266
»ovca« 239
»paliti« 252
»pas« 219, 223
»pastir« 248
»peći« 136, 262
»pet« 53, 138, 153, 154, 155,
170, 216
»pitati, iskati« 166
»piti« 180, 268
»pljuvati« 247
»pobijediti« 244
»pojas« 193, 224
»pokrivati« 140
»polje« 149
»popit« 244
»povraćati« 243
»poznat« 205
»prase« 149
F

»prati« 218
»ptica« 221
»puhati« 245
»pun« 205
»raditi, umoriti se« 204
»rak« 264
»ralo« 239, 244
»rasti« 163, 245, 257
»ravan« 174
»razasut« 206
»riba« 137, 163
»riječ« 143
»roak« 243
»roen« 205
»rog« 166
»sada« 269
»san« 178, 201
»sedam« 171, 173, 175, 176,
272
»selo« 251
»sestra« 185
»sijati« 240
»sin« 174, 209
»sjajiti« 256
»sjeme« 240
»sjesti« 233
»skupljati« 163, 166
»sladak« 241
»slijep« 264, 227, 252
»smrad« 233
»smrt« 189
»snaga« 139
»snaha« 173, 201
»snijeg« 17, 158
»sol« 227
»srce« 148, 198, 222
»srednji« 184, 194
»srna« 194
»stati, stajati« 173, 242
»staviti« 236, 240
»sto« 163, 195, 197
»stog« 137
»stršljen« 206
»suh« 175, 225, 227
»svet« 243
»svezati« 254
»svinja« 176, 209
»svjetlo« 136
»širok« 181
»štovati« 193
»taj« 193
»tama 246«
»tanak« 136
»teći« 176, 186, 264
»to« 136, 263
»topao« 158, 216
»tri« 15, 186, 191, 192
»tući, udarati« 137, 247
»udarati« 158
»udovica« 142, 190
»uho« 184, 257
»ukroćen« 204
»umro« 205
»upregnuti« 266
»uzimati« 216
»velik« 181, 199, 266
»vidjeti« 266
»visok« 196
»vjetar« 171, 223
»voziti« 151, 188
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
313
»voda« 24, 220, 233
»voditi« 236
»vonj« 181
»voziti« 188
»vreti« 193
»vrh« 174
»vrtjeti« 155, 188
»vuk« 197, 272
»zapovijed« 264
»zasun, kuka« 136
»zaštita« 174
»zec« 224
»zelen, žut« 150
»zemlja« 218, 223, 267
»zima« 150
»znalac« 189
»znati« 189, 238, 243, 249
»zora« 173
»zreti, star« 149
»zrno« 150
F
, 206
»zub« 221
»zubac« 142
»zvati« 150
»zvijezda« 245, 265
»ždral« 140, 163
»žena« 156
»živ« 209, 247
»životinjska dlaka« 258
3. ALBANSKI
3.1. Toskijski
oh 181
ong 150
F
ori 198
osh/ 178, 220
o/ 221
F
o/h(ë/) 149
o/hë/ë 239
be 252
buj, 1. l. jd. ind. prez. akt.
142
Jel 216
Jilni 216
Ji/ë 201
Jjo/h/ë 139, 216
Jjeg 158, 216
Jorë 151, 223
Jhënb 142, 150, 221
JhënJër 243
eJh 254
elb 220
ësh/ë 238
e/he 254
gruo 166
gur 156
gjonë 191
gjonj 158
gjorpër 178
gjinJ 171
gjunë 178, 201
holë 181
herJhë 181
je 216
jep 216
hon 163, 226
hoposë 224
ho/ër 152
hohë 155, 171
hollë 242
leh/ë 158
lërë 187
lisë 186
nol 206
nbleJh 216
ni 173, 209
niell 216
F
nish 216
njegull 144
njehër 166
njel 245
nje/ 185
nos 223
no/ 223
no/ër 221, 242
nuoj 223
nunJ 184
no/ë 185, 220
KAZALA
314
ngoh 197
ngjesh 191, 193, 224
nip 213, 216
njeri 186, 246
njoh 243
nuse 201
porë 207
pesë 155, 170
pjeh 136
plo/ë 223
oinJ 171
sjell 153, 155
sh/o/ë 173, 197
shunë 178
/i 269
/ner 224
/re 186, 191, 192
/hi 209
/hon 155
ulh 197
te 142
tesh 257
ti/ 216
tjeJh 188, 190
tje/ 190
cej 191, 193
cjorn 158, 216
cjern 170
3.2. Gegijski
Jhô nb 221
Jinën 150, 251
grunë 150
F
, 206
4. ANATOLIJSKI JEZICI
4.1. Hetitski
oJon(/)-, ptcp. 139
oJonci, 3. l. mn. ind. prez.
akt. 238
Aḫḫiyo 41
Aḫḫiyouo 41
F
ohu- 239
AlohšonJuš 40, 41
olpoš 182
onJo 216, 220
Apošo 40, 41
o//o(š) 220, 221
F
ouli- 182
Jāḫḫi 243
ēJni 213
ehu//eni, 2. l. mn. ind. prez.
akt. 24
ēpci 216
ešḫor 180
ēšni 124, 201, 238
ēšši, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 124
ēšci, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 124, 170, 238
ošonci, 3. l. mn. ind.
prez. akt. 238, 245, 267
ē/ni 238
ecco//eni, 2. l. mn. ind. prez.
akt. 24
gonu, t. gēnu
gēnu 149, 216
gieni 150
ginnonco 150
ḫonc(o) 170
ḫoron 180
ḫoroš 216
ḫorš- 239
ḫor/oggo- 198, 267
ḫāššo- 176
ḫoš(š)ih- 181
ḫoš/āi 178, 180, 182
F
ḫoš/erco 245, 265
UBU
Ḫo//i 25
ḫuišci 246
ḫulono- 206
ḫuuonco 171, 245
innorouon/- 186
iuhon 140, 185, 193
horuor 147
F
heššor 151
hi- 251
hīr 148, 199
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
315
hiššor 223
-hhu 154
hrinb 198
huenci, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 158
hunonci, 3. l. mn. ind.
prez. akt. 158
hui- 154
huinno 156, 158
huuo- 154
lā non 45, 195, 197, 246
Locpoš 41
linhoiš 216
luh(h)- 136
no 24
noḫ lo- 140
nolloi 246
F
nēḫ ur 222
neno- 184
MilouonJo 40
Milouo/o 40, 41
nili//- 201
nehuc 185, 266
nēpiš 184, 216
neuo- 185, 214
NINDA-on, A. 24, 25
ninihci 148
nu 24, 269
poḫḫur 180
poḫš- 241
po//or 146
pēJon 220
šon(o)lu- 141
šonḫ- 244
šorpo- 163
F
šiponcohini 25
šip/o- 173
šiuš 170
/āru- 220
Toruišo 40
Touologouo 41
/eḫ ḫ i 240
/ehon 223, 224
/erijonno- 186
/uḫ ḫ oe- 211
F
/uḫ ḫ ui- 143
ulippono- 197
F

uolḫ ni 216
uolhu(u)o- 197
uā/or, A 24, 146, 220, 271
ue/enoš, G. jd. 24
ue/eni, D. jd. 24
uiJār 216, 224, 233, 271
u(i)Jo/i- 142
Wilušo 40, 41
4.2. Hijeroglifski luvijski
ocuuo 148
ho-ši- 144
po/- 135
/o-no- 139
/āru- 271
/ēhon 267
uouo- 156
cār/- 148
4.3. Lidijski
bu(t)- 142
4.4. Likijski A
esbe 148
/i- 154
uouo- 156, 158
4.5. Likijski B
hi- 154
4.6. Luvijski
ḫoui- 239, 240
hoši- 217
hiš- 265
hīšoi- 162
-hu 154
hui- 154, 162
suuono- 209
uoluo- 197
uāno//i- 156, 158
cār/- 162
4.7. Palajski
šonluuo- 141
KAZALA
316
5. ARMENSKI
oir 185, 246
ohn 220, 239
onis 240
onicen 245
onun 195
F
, 246
orour 239
orj 198
osełn 239
os/ł 245
o/onn 139
o/eon 220
ouJi 181
ouelun 245
bon 241, 242
beren 213
bin 156
busonin 142
cer 149
c
c
ox 182
č
c
orh
c
152, 155, 171
Jēc 151
Jiconen 151
F
Jus/r 201
ełboyr 142
ełn 238
en 124
es, 2. l. jd. ind. prez. akt
124
ē, 3. l. jd. ind. prez. akt.
124, 238
ereh
c
186, 191, 192, 246
ēš 148
eu/
c
n 173
gonel 158
goyl 197
F
geł 190
gełnn 206
goy 246
hoc
c
136
hoc
c
i 181
hosi 148
hou 181
hoyr 135, 244
hin 178
hing 216
hotiu 181, 239
innon 184
inn 195
jounen 150
jern 151
jiun 150
jern 159, 171
ju 223, 224
jur 192
heroy, 1. l. jd. ind. aor.
medpas.158
hin 158
hot 156
hrunh 140
h
c
oyr 186
licen 186
lois 136, 256
luc 140
norJ 198
noyr 221
nēg 144
nēj 185
ni 222
nuoj 240
nuhn 173, 209
ner 191
nu 201
oloh
c
187, 215
oror 215
o/n 135, 220
sir/ 148, 155, 222
šun 223, 224
/osn 195, 216
/oun 224
/eren 213, 216
/un 139
/ur 224, 243
/
c
ohn 140
/
c
oh
c
eoy 155
/
c
onjr 136
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
317
/
c
oršonin 178
uJhe 151
uł 182
unhn 257
u/
c
240
teš/osun 178
cges/ 178
6. BALTOSLAVENSKI JEZICI
6.1. Starolitavski
ousos 256
esni 124, 132, 201
esi, 2. l. jd. ind. prez. akt.
124
ẽs/i, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 124
eš 263
li/i 186
notos 185, 214
nepuo/is 213, 214
sünus 209
6.2. Litavski
ohis 239
ohnuõ 165, 237
F
, 262
olhünė 187
orẽlis (dij.) 215
órhlos 239, 244
ór/i 239
oržilos 181
ošis 239
ôšnenys 165
oš/rù s 239
oš/uoni 240
oštò, t. eštò
óug/i 257
óuhsos 266
oũlos 182
ousis 257
oušrò 173, 174, 256
otis 239
boiJý/i 174
boisùs 174
borcJò 143, 219
bóuJy/i 255, 256
boũs/i 255
blusò 188
brólis 142
bro/erelis 142
brutis 246
F
bü/i 142
Jongùs 185
F
Jon/is 139
Jebesis 185
Jeite 249
Jerù 213
Jẽšin/ 148, 195, 196
Jẽšinos 139
Jetiñ /os 195, 196
Jé/i 240
Jiẽtos 190, 249, 250
Jietoĩ, n. 250
Jubùs 139
Juh/e 201
F
Jünoi 143, 209
Júono 271
Juonis 233
F
Júo/i 224, 243
eĩ/i 249, 250
é lnis 238
ẽnolos 215
erẽlis 215
eštò 148, 215
gojùs 209
F
goltò 271
goltõs, G. jd. 271
góltą, A. 271
goïJos 166, 247
F
, 260
goũros 256
gé r/i 166
gé rtė 140
giñ /i 158
girė 156, 168, 208
giriò 156
gýtos 172, 247
gloJùs 144
gréb/i 144
griẽb/i 175
F
gurhlỹs 201
KAZALA
318
gýtos 209
iesnė 252
iešhó/i 166
ilgos 206
irš/tò 198
išloitó/i 252
F
jóunos 191
jóu/is 254
jôtos 193
jé n/ė 191
jé n/ers, G. jd. 191
jùngos 140, 193
júos/os 224
jú os/i 193
jüro 192
jüšė 191
hoinò 152, 169
hôhlos 153
hól/i 137
ho/ròs 218
F
hóulos 227
hé l/i 163
hèp/i 136
herpù 163
he/uri 152
hirnis 198, 199
hroũjos 246
loĩhos 251, 252
loihoĩ, n. 252
loitė/i 252
lôšis 18
loũhos 136, 163
leñ gtos 158
lióuJis 245, 254
líe/i 187
liẽž/i 186
lý/i 187
noĩšos 174
nól/i 246
F
nonò 221
F
norin/i 201
nor/i 171
norčiõs, G. jd. 172
nẽJė 184
neJùs 184
nélž/i 245
nénuo 240, 241
niglò 144
niñ /i 184
nin/is 185, 195
niñ/į, A. 205
niï/i 201
nir/is 198
nonò 221
F
nó/ė 221, 233
F
, 242
nogò 128
noh/is 185
nônos 139
noïsos 185
noũjos 185
nèš/i 148
nežnó/i 238
nieJė/i 234
nõros 186
nor/i 186
nósis 228
nũ 269
obuolỹ s 139, 233
óbuolį, A. 233
pôJos 135
pò/s 217
požin/os 205
penhi 172
píenenišhos 248
pienuõ 248
piïš/os 174
ploũčioi 255
ronhò 185, 271
roũJos 142, 255
rý/os 256
F
ry/oĩ 256
F
sosins 224
soũsos 174, 178, 227
sep/yni 173
sesuõ 186, 243
seseïs, G. jd. 186
shouJùs 174
snohrò 165
snôhros 165
sniẽgos 158, 271
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
319
s/ôgos 140
s/ó/i 173, 242
su- 245
sūnùs 174, 209, 247
šohò 182
šôpos 163
šẽšuros 165
šin/os 195
širJis 148
širšuõ 206
šis 150
F
šuõ 163, 219, 223, 224
štiesùs 174
/òs 136
/oũros 227
/otęs, G. jd. 215
/eisùs 174
/ę tos 136
/rỹs 186
/ũ 269
/ū hs/on/is 201
/uïgus 201
ú oleh/is 187
úos/i 233
tól/is 260
toïJos 143
toïgos 198
F
toïnos 198
F
tórno 271
tórnos, G. jd. 271
tórną, A. 271
téiJos 250
teiJoĩ, n. 250
teicJé/i 249
tén/i 243
teïs/i 188
té/ro 245
tèž/i 188
tiẽš- 262
tiẽšpo/s 251
tiÏhos 197, 199
tilno 206
tiršùs 174
týros 190, 203, 208, 216,
247
tý/i 208
F
žôlios 150
žonbos 142
žórJos 166
žot/i 150
žąsis 228
žeÏ/os 150
žén/os 243
žerlióhos 166
žienò 150, 250
žiẽną, A. 250
žinó/i 238, 243
žirnis 206, 207
žutis 163
6.3. Starolatvijski
oš/ros 239
tulhs 197
6.4. Latvijski
onu(o)ls 215
oũlis 182
òuss 257
Jesin/ 195
Jieto cāles 249
F

Jieto cosis 249
F

Jiets 249, 250
Juô / 224, 243, 271
Jcîts 172, 209
èlhs 215
gribē/ 175
F
grĩ to 209
gùots 156
iê / 249
ilgs 206
hoũ ls 227
hoû/ 247
nęJus 184
nôss 228
nes/ 148
pieci 171
pirs/s 174
KAZALA
320
rù oho 271
sā ls 227
sò uss 227
sin/s 195
siìJs 148
spļoũ / 247
s/ā/ 242
/irgus 201
/u 269
/unso 201
uô leh/s 187
tilhs 197
cinô/ 238, 243
cùoss 228
6.5. Staropruski
oins 251, 252
olhunis 215
orelis 215
os/ 215
Jā/uei 243
Jessin/s 195
Jeyus 249
Joy/e 96
eg 96
ei/ 249
enelno 215
es/ 215
e/bouJinnons 255
genno 125, 156, 169
giuon 172
insuuis 201
hoyle 96
hoy/e 96
lobonoche 96
linJon, A. 197
neJJo 184
neuin/s 195
nihoy/e 06
pennego, G. jd. 96
peuse 255
pīrs/en 174
plou/i 255
poneJion 95
pos/ā/ 242
poy/e 96
rehyse, V 96
seyr 148
spooyno 179
/heuelyse, V. jd. 96
/honeou, V. jd. 96
/ūsin/ons, A. mn. 201
uois-po//in, A. jd. 251
uorgon 198
F
uiJJeuu 142
uool/is 187
6.6. Jatvinški
ilg 206
uułhs 197
6.7. (Pra)slavenski i
općeslavenski
*akitu 169
*akuna 220
*ardla 260
*atiku 169
*baba 271
*bōkū 256
*boršьno 219
*bry 246
F
*drъvo 268
*gardiki 202
*gardu 260
*golva 271
*golvy, G. jd. 271
*golvǫ, A. jd. 272
*gwajzdā 170
*jaw 255
*jьmela 215
*jьmę 195
F
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
321
*kaina 94
*karūta 220
*Kibitāt- 202
*kirkū 170
*krъvь 199
*kuningu 169
*kwajtu 170
*lawku 256
*lopata 271
*melko 260
*mьrtvъ 199
*morvь 188
*olkъtь 215
*plъtь 199
*satanā 220
*sьrdьce 199
*stigā 169
*stikla 202
*taga syna 219
F
*vьlkъ 199
*vorna 271
*vorny, G. jd. 271
*vornǫ, A. jd. 271
*wermēn 260
*wixu 169
*xelmu 169
6.8. Staroslavenski
oblъho 139, 233
ocъ 181
berǫ 127, 142, 213, 235
běJo 251, 252
běsъ 174
blъxo 188
bljus/i 254
bobъ 144
F
, 219
bolii 139
broJo 143, 219
brošьno 219
bro/rъ 127, 142
brěgъ 166
buJi/i 146, 255, 256
buhy 256
bъJě/i 268
by/i 142, 247
Còt/o/ 202
cělъ 169
cěno 152, 169
crъhy 170
ctě/ъ 170
čosъ 155, 171
česo/i 265
če/yre 152, 265
črьnьnъ 198
črьnъ 198
F
črьtь 198
čuJo 250
ču/i 169
Jorъ 224, 233
F
Jo/i 224, 242
Jerǫ 213
Jesę/ь 129, 130, 148, 195,
196, 215
Jesnъ 139, 216
Jetę/ь 129, 130, 195, 196,
215
Jě/i 240, 263
Jěterь 227
Jitii 249, 254
Jьnь 201
Jlъgъ 206
Jonъ 139
Jǫgo 185
F

Jъno 139
Jъš/i 201, 243
Jynъ 143
gloJъhъ 144
gněcJo 172
goni/i 158
goro 156
gospoJь 217
gos/ь 144, 217
gotęJo 156
groJьcь 202
groJъ 166, 260
gręJǫ 144
gre/i 144
KAZALA
322
grъs/ь 163
igo 140, 163, 193
inelo 215
isho/i 166
i/i 249
iže 193, 263
joje 258
jos/i 139, 238
jelenь 238
jesnь 124 , 132, 201
jesi, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 124
jes/ъ, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 124, 176, 215, 238
ję/ry 191
jęcyhъ 163, 201
junъ 191-knātsa
ju/ro 256
juxo 191
hony 165, 237
F
, 242
hlo/i, t. holjǫ
hljučь 136
holo 153
holjǫ 137
ho/oryi 218
F
hroto 166
hrъtь 159, 199
hъnęʒь 169
htosъ 156
lohъ/ь 187, 215
lęJino 197
lěhъ 251, 252
lěpъ 222
F
lěsъ 190
lětъ 252
lěxo 173
lihъ 169
li/i 186
lico/i 186
lьgъhъ 158
lohy 156
lohъte, G. jd. 156
lučь 136, 169, 256
luhъ 256
ljuJьje 245, 254
no/i 221, 233
F
, 242
neJъ 184
neljǫ 216
F
nežJo 184
nęso 216
něro 223
něsęcь 222, 223, 240
něxъ 174
nьglo 144
nьně/i 184
nьrǫ 201
nloJъ 140
nlěho 260
nlěs/i 245
nlě/i 246
F
nlъcǫ 245
nonis/o 30
nore 18
nrъ/tъ 190, 198, 199
nyšь 173, 209
ne 269
nebo 185
nes/i 148, 199
ne/ii 213
netěs/o 215
F
ně- 269
nogъ/ь 204
F
, 218
nosъ 228
noš/ь 185, 220
notъ 185, 189, 214
nrotь 186, 246
ny-ně 269
ocь/ъ 170
ognь 253
oho 220, 239
ohъno 220
oso 218
osь 239
osnь 240
os/rъ 182, 239
o/ьcь 169, 221
F
o/ъlěhъ 251
otьco 239
ǫcъhъ 150
F
ponę/ь 185, 195
pos/i 241
pehǫ 136
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
323
peče/e, 2. l. mn. ind. prez.
akt. 169
pьci, 2. l. jd. imp. 259
F
pero 265
peš/i, t. pehǫ
pę/i 196
pěno 179
pi/i 268
pьnǫ 196
ploti/i 221
plъnъ 188
plъ/ь 199
pljuš/o 255
poJъ 135, 215, 233
pojosъ 193
popъ 220
po/ьběgo 217
prosę 149
F
prьs/ь 174
prъtъ 206
reče, 3. l. jd. ind. aor. akt.
259
roso 186, 218
F
rǫho 170, 185
rǫcě, L. 170
ruJъ 255
rъJrъ 142, 264
sonъ 204
F
seJnь 173
ses/ro 186
sěnę 240
sěs/i 233
sě/i 240
sь 150
F
sьrpъ 163
sьršenь 206
shorъ 175
shrъbь 175
slobъ 208
sloto 187, 215
F

slotese, G. jd. 215
F

sněgъ 17, 158
snъxo 173, 201
solь 227
so/ono 220
soxo 182
srъJьce 162, 163, 199
srъno 166
s/o/i 173, 242
s/igǫ 163
s/ьhlo 202
s/ьco 169, 270
s/ogъ 137, 140
s/rujo 176, 186, 264
suxъ 174
sъ- 245
sъnrь/ъ 198
sъnъ 201
sъ/o 195
stehry 167
stě/ъ 174
stinijo 209
F
stojь 175
synъ 209, 247
synoti, D. jd. 214
šlěnъ 169
/ixъ 174
/ьno 201
/ьnъhъ 136, 196, 201, 208
/o 136, 263
/rije 15, 186
/rъnъ 136
/urъ 227
/y 269
/ysǫš/i 201
uxo 174, 257
tecǫ 144, 151
tes/i, inf. 188
těJě/i 31, 189
těs/ъ 266
tě/rъ 181, 245
tiJě/i 249
tьr/ě/i 153
F
tьsь 169, 251
F
tlъhъ 168, 197
tlъče, V. jd. 168
tlъci, n. 259
F
tlъno 190, 206
toJo 184, 233
toci/i 188
trogъ 198
F
tro/ъ 153
F
trěnę 260
trь/ě/i 188
KAZALA
324
trъxъ 174
tъJoto 142, 190
tyJro 132
xoJi/i 175
xoJъ 175, 233
xo/ě/i 175
xronъ 174
xronъ 175
xuJъ 174
xъ/ě/i 175
xtolo 175
xto/o/i 175
celenъ 150
cę/ъ 243
cino 150, 251
cьrě/i 149, 166
clo/o 150
cno/i 243
cǫbъ 142, 163
crъno 150
F
, 206
cъto/i, t. cotǫ
ctěcJo 170
ženo 156, 169
žę/i 158, 169
žitъ 169, 171, 209, 247
6.9. Ruski
бeрег 260
вех 169
ворóна 123
гópлo 201
горóд 166, 260
молокo 260
мoлот 260
мышь 210
рукó 170
рукé , L. jd. 170
cépдцe 199
скрóмный 175
F
торг 201
6.10. Bjeloruski
рукó 170
руцé , L. 170
6.11. Ukrajinski
рукá 170
руцí, L. 170
6.12. Poljski
brceg 260
groch 260
guiocJo 170
ngło 202
nleho 260
nło/ 260
nysc 210
schło 203
6.13. Polapski
porsą 260
6.14. Pomoranski
BiołogorJ 260
gorJ 260
6.15. Staročeški
teš 169
6.16. Češki
Jesho 203
hróch 260
htě/ 170
lohe/ 260
nhlo 202
nlo/ 260
nluti/i 264
nyš 210
róJlo 260
shlo 203
shoro 179
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
325
shronný 175
tlh 129
cnó/(i) 238
6.17. Slovački
jenelo 215
nyš 210
onelo 215
6.18. Standardni hrvatski
opo/é ho 133
òršīn 187
F
bȁjo/i 241
bȃjho 241
bȁrjāh 132
bȁsno 241
bJjȅ/i 268
bȅrēn 127, 235
bíro/i 235
bȉ/i 142
F
jèson, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 131
F
bȏg 37
F
, 185
F
, 262
bȍgo, G. 185
F

bô s/i 189
F
, 267
bô Jen, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 189
F
, 267
brȁ/ 122, 127
brȁ/i 235
brijȇg 260
cȓhto 170
čȁj 124
čòropo 124
čèlih 124
čèso/i, t. čèšo/i
čèšo/i 130
F
če/iri 131
čȕJo 254
Jȁbor 30
Jȃh 183
Jȃn, 1. l. jd. ind. prez. akt.
131
F

Jȃn 123
Jòsho 202
Jȁ/i 242, 243
Jêsni 139
Jetèsilj 195
Jijòleho/, t. Jijòleh/
Jijòleh/ 132
Jȉ n 210, 211
F
Jȉt 249
F
Jjȅ/i 240, 263
Jjȅtēr 227
F
Jobron, DL. jd. 122
Jobrone, L. jd. 122
Jobronu, D. jd. 122
JrȍcJ 123
Jȑto 268
Jȕg 206
Jú go 185
F
Jȕh 183
Jú ps/i 139
Jtȃ 122
glȃJu, I. jd. 132
glóto 237
F
, 202
glȃtu, A. jd. 237
F
grȁbi/i 175
F
grȃJ 260
gróJoc 202
grȁh 183, 260
grehô /o 183
F
grȉ to 209
gȑlo 201
gȗnj 256
F
hô ću 131
F
hr Jo 122
hrȍn 175
F
hr to/i se 132, 181
htólo 159
inān, 1. l. jd. ind. prez. akt.
131
F
inèlo 215
ispi/i 133
Ȉsuso, A. 131
icbor 235
jȁbuho 233
jóje 123, 192, 223
jȃl 194
jȃrbol 133
jȁsēn 181
jȅJēn 24
KAZALA
326
jé lo 143
jȅ/rto 191
jècih 123
jóho 181
jú ho 191
F
jùnāh 191
jȕne 191
jȕ/ro 256
F
hȃp 170
hȃplju, I. jd. 170
hȁšolj 242
hćȋ 123
hnȇc 169
honô rāč 132
hȍro 178
hô si/i 170
hȍšen, ptcp. perf. pas.
170
Kô /or 220
hrȅso/i 130
F
hrȅšēn, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 130
hrȍt 263
hrȕh 183
Lȁbīn 260
lȁbūJ 182
lȃho/ 260
lȁne 238
F
lȇJ 185
F
lȅJo, G. jd. 185
F
lijȇh 251
F
lijȇs 190
lijȇt 252
lisico 131
lȍhto 156
ljȅ/o 241
ljú botlju, I. jd. 132
nòglo 202
nòhnulo 131
nȁno 123, 221
F
nȁ/i 122, 242
nȁ/er, A. 122
nèJtjeJ 154
F
nèJo 184
nè/or 241
nȋsoo 170
nȋšlju, I. jd. 170
nȉš 122, 209, 210
njȅsēc 240, 241
nlȃ/ 260
nlijého 260
nljȅ/i 132, 246
F
nȅlje/e, 2. l. mn. ind.
prez. akt. 132, 246
F
nnȉ /i 184
nnȋn 184
nô gu 125, 131
F
nȍžeš, 2. l. jd. ind prez.
akt. 125
nȍže, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 177
nóro/i 177
nrȃt 188, 217
F

nórot 186
nȅćāh 213
netèsilj 195
nô ćos 150
F
nogo 128
nȍho/ 218
F
nȍh/o, G. jd. 218
F
nȏs 122
nô si/i 131
njȗh 183
ȍbrto 246
F
ȍgonj 31
ȍho 123
onoho 131
ô roh 183
ô ro/i 239
os 262
ô sor 220
ȍš/or 239
pȁnē/ 185
pós/i 241
pčelo 122
peče/e, 2. l. mn. ind. prez.
akt. 130
pehu, 3. l. mn. ind. prez.
akt. 130
pi/i 63, 268
pjȅto/i 130
pló/i/i 170
plȃćen, ptcp. perf. pas
170
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
327
plé so/i 130
F
plȇšēn, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 130
plè /en, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 235
plȍ/ 236
plúćo 255
pljȕjēš, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 247
prȃh 183
prȃse 237
F
, 240
prȁ se/o, G. jd. 237
F
prȉ sego 169
prisé co/i 169
psȁ 203
F
pȕh 183
róJi/i 170
rȃJen, ptcp. perf. pas.
170
rȁ ne 207
r Jo 122, 142
F
rȇJ 185
F
rȇJo, G. jd. 185
F
rȅpo 130, 222
F
rȋJ 142
F
rô so 272
rȍsu, A. 272
rȏt 191
rú Jo 142, 255
rú ho 130, 170
rúci, L. 170
r to/i se, t. hr to/i se
sȁ t 169
sès/ro 122, 272
sès/ru, A. 272
sȉ jo/i 240
sȋn 122, 237
F
sȉ noti, n. 237
F

sjȅne 240
shȍh 175
shrȍnon 175
F
slȁ b 208
slȗh 183
snȉ o 222
F
Sô līn 220
srȅćo 222 I
sȓp 163
s/òhlo 202
s/ònbeni 133
s/ȁ/i 143
F
, 242
s/o/is/iho 132
s/ȉropōr 133
s/ô lico 131
s/rȃh 183
s/ȑ šljēn 206
s/ȗp 129
sȗh 227
F
sú nnjo 133
sȗnce 122
sȕ/ro 256
F
stê/ 123
stijê/ 130
stínjo 122
šljȉ to 210
/oho 131
/onoh 123
/on, DL. jd. 122
/one, L. jd. 122
/onu, D. jd. 122
/opi/i 259
/róto 202
/r buh 183
/ȓg 201
/rȋ 15, 123
/rn 123
/rȍn 123
uči/i 121
ú ho 123
ȕlico 182
unóro/i 201ȑ
tȁ s 169
telihi 131
tiJjet, t. tiJjetši
tiJjetši, ptcp. perf. 122
tȉ /i 208
F
tjȅ/or 181
tlóJo 202
tlȃ/ 260
tô Jo 122, 146
tô Jilo, ptcp. perf. pas. 131
tȏl 191
tô lio, ptcp. perf. pas. 130
tosoh 132
trȃg 125
KAZALA
328
trȃže, V. jd. 125
tȑ h 183
trijene 130, 260
tr /je/i 30
tȗh 12, 191
tȕno 206
còpē/i 196
cȅ/ 243
clo 262
cnȁ /i 238, 243
cnȁ o, ptcp. perf. pas. 238
cnȃš, 2. l. jd. ind. prez.
akt 238
cȑ no 206
žJrȃl 123, 140
F
žȅ lto 211
žèno 124
ženon, D. mn. 121, 122
ženono, DLI. mn. 121,
122
žerot 140
žȋ t 209
6.19. Čakavski dijalekti
glātȁ 237
F
grēJȅš, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 144
ȑJor 142
F
tȃs 251
F
cīnȁ 90
F
cinẽ, G. jd. 90
F

cȋnu, A. jd. 90
F
cȋne, N. mn. 90
F
6.20. Kajkavski dijalekti
Jetoȏr 227
F
hočen, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 131
F
nožen, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 131
F
onoh 131
rJeč 142
F
/oh 131
tệs 148
6.21. Štokavski dijalekti
opo/é ho 133
chlȍ 203
čelo 122
če/ri 131
Jȁ x 183
Jȕx 183
fólo 159
grȁ 183
grijô /o 183
F
Ȉsso, A 131
horô nāč 132
hrȕt 183
húješ, 2. l. jd. ind. prez. akt.
247
lisco 131
nòhnlo 131
nčo, G. jd. 203
F
nȍre, 3. l. jd. ind. prez. akt.
177
noho 131
nȅ/ijāh 213
nô s/ 131
ńȕx 183
orȁ 183
pòso, G. jd. 203
F
peču, 3. l. mn. ind. prez. akt.
130
2
prȃ t 183
pȕx 183
rijȇh, 1. l. jd. ind. aor. akt.
241
shlȍ 203
slȕx 183
s/ȉropōl 133
s/ô lco 131
s/rȃ 183
sú nljo 133
š/ico 203
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
329
/rbȕx
uči/ 121
tȃs 251
F
telhi 131
tô Jlo 131
tȑ x 183
6.22. Makedonski
меѓа 135
ноќ 135
смееш се, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 222
F
6.23. Slovenski
čȓn 198
jnẹlo (dij.) 215
nó/i 242
onẹlo (dij.) 215
pljúčo 255
cnó/i 238
cnȁ l, ptcp. perf. pas. 238
žȋ t 209
7. GERMANSKI JEZICI
7.1. Pragermanski
*aγjō 239
*aydl- 252
*bōkō 256
*bōni- 241
*kinnuz 167
*kunningaz 169
*lawka- 256
*layxwna- 251
*skermaz 174
*spīwa- 247
*su- 245
*tewaz 74
F
*wulfaz 178
*xawwa- 247
*xelmaz 169
7.2. Gotski
oh/ou 240
oíhuo- 148, 155, 238
oíhuo-/unJi- 148
F
, 271
oins 251, 252
oirþo-hunJs 205
ohrs 149
oleino 187
onobiuJon 254
orjon 239
orns 207
o//o 220, 221
F
ouhon 257
ouso 257
ouis/r 239
boíron 213
bo/ico, komp. 177
bouon 142
broþor 138, 142, 271
brufoþs 217
Joúh/or 201
F
, 203, 243
Jis/oíron 213
Jiups 139
foJor 135, 138, 244, 271,
272
foúrbiuJon 254
fiJuor 152
finf 138, 154
foJjon 241, 242
fo/us 135, 224
gonunJs 184, 195, 196
gonoh 148
goounþs 195, 196
gos/s 74, 144, 217
gouigon 188
grobon 144
guþ 150
hofjon 163
hoihs 227, 252
hoils 169
hoír/o 148
horJus 138, 199
hori 74
housjon 169, 264
hloiu 252
hoho 182
hunJo 195, 196
ƕo 154
in, 1. l. jd. ind. prez. akt.
KAZALA
330
124
is 2. l. jd. ind. prez. akt.
124
is/ 3. l. jd. ind. prez. akt.
124, 238
i/on 139
F
, 215, 238
jer 192
juggs 191
juh 140, 193
hoúrn 206, 207
hoúrus 208
housjon 149
F
hiuson 149
F
hniu 149
-hunþs 205
lonJ 197
leih/ 158
leiþu 187
liuJon 245
liuhoþ 136
norho 219
neno 240
nenoþs 222, 240
niJjis 184
niliþ 201
noh/s 137, 185
noi/eins 245
ne 269
nih 269
nis/s 172, 176
niujis 185
niun 195
oino 156
oius 209, 247
rouþs 142, 255
reis 15
riois 246
sibun 138, 173
sinJ, 3. l. mn. ind. prez. akt.
245
snoius 17, 158, 159
speiuon 247
-s/eigon 163
s/iur 227
sunus 209, 247
stis/or 186
/oíhsuo 139
/oíhun 195, 196
/inrjon 139
/uggo 163, 201
/ulgus 206
/unþus 139
þo/o 136
þoú rnus 136
þreis 186
uoír 203, 215, 247
uoírþon 188
uoi/ 189
uoú rJ 143
uoú rn 198
uiJuuo 142
uison 246
uulfs 154, 178, 197
F
, 206
uullo 206
7.3. Krimskogotski
oJo 223
schnos 177
7.4. Staronordijski
oròr (stisl.) 239
oshB 181
ous/B 256
bjóJo (stisl.) 254
egg 239
eh 75
elJr (stisl.) 252
e/o 215, 238
gunnr (stisl.) 158, 159
hloun (stisl.) 255, 256
Hleuogos/iB 75
Hol/ijoB 75
horno, A 75
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
331
jóli 182
honbB 142
nóòir (stisl.) 221
rouòr (stisl.) 142
F
s/ohhr (stisl.) 137, 140
/ofn 224
/ouiJo, 1. l. jd. ind. perf.
akt. 75
Tíuor, n. 249
þunnr (stisl.) 136
ulfB 178
torgB 198
F
7.5. Švedski
huggo 247
jog 175
F
pro/or, prez. 175
F
sjuh 173
F
stensho

175
F
/iJ 140
toJ 154
torg 198
F
to//en 24
7.6. Staroengleski
æppel 139
bono 158, 159
bén 241
béoJon 254
brú 246
F
ceorl 149
cron 140
cú 156
JǽJ 240
Jón 240F
eoh 148
fisc 137
georJ 166
gloion 150
gré o/ 144
F

grinJon 157
hēouon 247
hré ou 162
huæ/ 154
hué ol 153
F
hueouol 153
F
huogol 153
F
huóson 242
liccion 186
lungre 158
nǽnon 184
nelcon 245
nis/ 144
nóJor 242
nús 209
nefo 213
nōse 228
sǽJ 240
sé or 178
snoru 177, 201
spīuon 247
s/onJon 173
sú 209
sunu 247
suō/i 241
/unþus
ueorg 198
F
ueorn 159
-uiss 266
uulf 178, 197
7.7. Engleski
ocre 149
onguish 135
opple 233
KAZALA
332
boJ 123
bone 158
be 142
on, 1. l. jd. ind. prez.
akt. 142
F
is, 3. l. jd. ind. prez. akt.
238
uos, 1, 3. l. jd. ind. perf.
akt. 246
beor 213
beorJ 143
beech 17, 75
be//er 177
biJ 254
booh 75
bro/her 122, 138, 142
brou 246
F
chin 167
choose 149
F
conb 142
cooh 138
F
, 140
corn 209
cou 156, 157
crone 123, 140
Jough/er 123, 201
Joy 123
JeeJ 240
Jeep 139
Jo 240
F
eor 123, 257
eos/ 73
F
, 256
eo/ 238
eJge 239
egg 223
F
eigh/ 240
ell 187
eue 239
eye 123
fo/her 135, 138
fish 137
fite 138, 154
foon 179
fooJ 241
foo/ 135, 224
forbiJ 254
four 152
gloJ 144
glou 150
go/ 150
goun 256
F
grob 144
gues/ 217
horJ 138
hore 224
heor/ 148
heln 169
horne/ 209
hunJreJ 195
Ken 135
hing 169
hnee 149
lonJ 197
lich 186
ligh/ 136, 158
lip 187
none 30
nore 123
norsh 18
neoJ 184
neon 184
nere 18
niJ(Jle) 184
nilh 245, 260
ninJ 195
nis/ 144
nol/en, ptcp. perf. pas. 198
non/h 240
noon 240
norning 256
F
no/her 122, 221
nouse 122, 173, 209
nurJer 198
none 123
neu 185
nigh/ 185
nine 129, 195
nose 122
one 251
ox 184
oxen, pl. 184
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
333
pen 135
penny 139
oueon 156
oueen 135, 156, 157
ouich 209
reJ 142, 255
soin/ 123
2
seeJ 240
seten 138, 173
sis/er 122, 186
sleep 209
snou 158
son 209, 247
sou 209
s/onJ 173
s/or 245
s/eer 227
s/ich 140
sun 122
suee/ 241
suine 122
/eor 213
/en 129, 135, 195
/ho/ 136
/hin 123, 136, 208
/hinh 143
F
/horn 123, 136
/hou 136
/hree 123, 186
/hursh 123
/iJe 140
F
/inber 139
/onorrou 256
F
/ongue 123, 201
/oo/h 139
/uo 122
uosp 218
uo/er 24, 122, 140
F
ueol 153
F
ueigh 188
ues/ 73
F
uho/ 154
uheel 153
F
uhen 153
F
uho 153
F
, 154
uiJou 142
uool 209
uorJ 143
F
uorn 198
uulf 152, 178, 197
yeor 193
yeos/ 193
yohe 140
young 191
7.8. Starovisokonjemački
ohso 239
berg 166
bio/on 254
giuiss 266
ei 223
hobon 226
hoson 224
hoton 224
hornoc 206
houton 247
huoc 154
jeson 193
Keisur 253
hunJ 205
hunJig 205
lēhon 251
liu/ 245
ne/u 184
nūs 173
phoffo 220
rȇho 194
snur 201
spīuon 247
/oun 143
7.9. Njemački
Achse 230
och/ 240
Acher 149
Apfel 139
Au 239
Bor/ 143
bouen 142
KAZALA
334
beuegen 188
bie/en 254
bin, 1. l. jd. ind. prez. akt.
142
BruJer 138, 142
Buch 75
Buche 75
Jos 136
Dorn 136
Jrei 186
Ju 136
Ju nn 136
Lche 239
ein 251
Llle 187
essen 238
Iuß 135
fu nf 138, 154
Cos/ 144, 217
genug 148
glu hen 150
Co// 150
groben 144
hor/ 138
Hose 224
Heln 169
Herc 148
Hornisse 206
hunJer/ 195
is/, 3. l. jd. ind. prez. akt
238
Johr 193
Joch 140
jung 191
Koiser 253
Konn 142
hech 209
Kerl 149
Knie 149
Koch 138
hochen 140
Kö nig 169
Korn 206
Krohn 140
Kuh 156
Lochs 18
Louch 256
lechen 186
leich/ 158
Leu/e 245
Lich/ 136
Mous 173, 209
neinen 184
nelhen 245
Me/ 184
Mi//e 185
Mono/ 240
MonJ 240
Mu//er 221
Noch/ 185
Nebel 185
Neffe 213
neu 185
neun 195
Ohr 257
Os/ 73
F
, 256
Pfennig 139
ro/ 142, 255
Sou 209
Schirn 174
Schnee 158
Schnur 177, 201
Schuein 209
F
Schues/er 186
sieben 138, 173
Sohn 209
S/echen 140
s/ehen 173
S/ern 245
S/ier 227
Su ß 241
/ief 139
Toch/er
Tun 240
F

KAZALO RIJEČI I OBLIKA
335
Vo/er 135, 138
terbie/en 254
tier 152
uos 154
Wosser 140
F
uerJen 188
Wes/ 73
F
uissen 31
Wi/ue 142
Wolf 154, 178, 197
Wolle 206
Wor/ 143
F
Wurn 198
Zohn 139
cehn 195
cehren 213
Zei/ 140
Zinner 139
cinnern 139
7.10. Švicarski njemački
Kchoch 138
7.11. Srednjonizozemski
noenen 195
F
7.12. Frizijski
poll 139
8. GRČKI
8.1. Mikenski
o-/o-ro-oo 46
e-e-si, 3. l. mn. ind. prez.
akt. 245
i-oo 148
F
ho-no-so 46
ho-uo 46
po-/e 46
/o-pe-co 199
/u-ho-/o-si, d. 199
uo-ro-ne-jo 199
8.2. Homerski grčki
γένεος, G. jd. 176
εἰνάτερες, N. mn. 191
ζειαί, N. mn. 193
κεκμη(I)ώς, part. perf. 204
κῆρ 199
κόρIος 46
κραδίη 198
μέσ(σ)ος 194
μώνυχες, N. mn. 204
νυός 201
uόσις 217
χώρη 242
8.3. Klasični grčki
ἅγιος 193
ἀγρός 149, 225, 272
ἀδελφός 159
ἀδήν 157
ἄδμητος 204
ἄεσα, 1. l. jd. ind. aor. akt.
246
ἄησι, 3. l. jd. ind. prez. akt.
245
ἀßάνατος 205
αἴßω 252
αἴξ 254
ἄκμων 165
ἀκούω 264
ἄκρος 182, 239
Ἀλέξανδρος 40
ἅλς 227
ἀλφóς 182
ἀμαλδύ νω 198
ἀμέλγω 245
ἀνδρεῖος 186
ἄνεμος 243
ἀνήρ 186, 246
ἀuάτωρ 270
ἄuατoρ, V. 270
ἄρκτος 180, 198, 267
ἄροτρον 239, 244
ἀρόω 239
ἅρuη 163
ἀστήρ 245, 265
ἀστóς 190
ἄστυ 189, 190
ἄττα 221
F
Ἀττικός 169
αὐλή 182
αὐλóς 182
αὐλών
αὖος 178, 225
KAZALA
336
αὗος 178
αὔριον 256
ἀυτόματος 195
Ἀχαιοί 41, 42
βάκτρον 226
βαρύς 157, 208
βάσις 195, 196
βελτίων, komp. 139
βίος 157, 209
βλαδύς 140
F
, 198
βλητός, glag. pridjev I. 206
βορέᾱς 156
βοῦς 156, 157, 258
γάλα 163
γάλακτος, G. jd. 163
F
γένεσις 205
γενέτωρ 243
γέρανος 140, 163
γέρων 149
γεύομαι 149
γιγνώσκω 238, 243
γνήσιoς 205
γνωτός 205
γόμφος 142, 163
γόνυ 149, 218
γραῦς 166
γυνή 156, 157
δᾱήρ 227
δάuτω 224
Δαναιοί 42
Δαρδάνιοι 40
δειράς 156
δέκα 148, 195, 216
δεξιός 139
δέρω 213
δεσuότης 217
δίδωμι 235, 242
Διόγνητος 205
δολιχός 206
δόμος 139
δόρυ 218, 271
δοτός, glag. pridjev I. 235,
244
δῶ 139
δώρον 224
ἕδνα, N. mn. 189
ἕδος 178
ἔδω 238
εἶδε, 3. l. jd. ind. aor. akt.
190
εἶδον, 1. l. jd. ind. aor. akt.
249
εἰμί 201
ἐστί, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 176, 238
εἶμι 249
ἑκατόν 195
ἑκυρóς 272
ἔλαφος 238
ἐλαφρός 158
ἐλαχύς 158, 187, 193
ἐλεύßερος 245
ἐμέω 243
ἐνάτηρ 191
ἐνεγκεῖν, inf. aor. akt. 148
ἐννέα 195
ἑuτά 138, 173, 176
ἔρεβος 246
ἐρυßρός 142, 264
ἕσuερος 189
Ἐτεοκλῆς 41
ἕτερος 248
F
ἔτος 190, 216
ευ- 245, 264
εὕω 254
¨Lφσος 40
ἔχω 176
ἕξω, 1. l. jd. fut. I. akt.
176
ζεύγνυμι 192
ζεῦγoς 254
Ζεύς 258
ζέω 193
ζῆλος 194
ζόρξ 194
ζυγόν 140, 185, 270
ζῡ μη 191
ζω(I)ός 209, 210
ζωμός 191
ἥδύς 241
ἠίßεος 142
ἧuαρ 193
ßείνω 158
ßεός 244
F
, 270
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
337
ßεοῦ, G. jd. 270
ßεοί, N. mn. 270
ßέσις 241
ßετός, glag. pridjev I. 235
ßήκη 240
ßυγάτηρ 181, 201, 243
ßῡμός 143, 211
I

Ἰέρνη 67
¨Iλιος 40
ïuuος 148
ïστημι 173
ïστωρ 189
ἰχßύς 51, 163
Kαῖσαρ 253
κάμuος 58
I
κάuη 224
κάuτω 163
κάρᾱ 163, 208
καρδίᾱ 148, 198
κάρκαρον 58
F
καρκίνος 264
καρuός 226
κασίγνητος 205
καυλός 227
καυχάομαι 150
κῆρ 148
κλάσις 137
κλείς 136
κνήμη 207
Κνωσ(σ)ός 46
κόλος 137
κραδίᾱ, t. καρδίᾱ
κρατύς 138, 199
κάρτιστος, sup. 199
κράτιστος, sup. 199
κρέας 162, 246
κῦδος 254
κύκλος 152, 156, 187
κύων 223
κυνός, C. 223
λαιός 252
λάκκος 156
λέγω 216
λέγειν, inf. prez. akt. 250
λείuω 153
λείuει, 3. l. jd. ind. prez.
akt 153, 188
λείχω 186
λευκός 136, 163
λῆνος 206
λίμνη 187
λόω 218
λύκος 270
λύκoυ, G. jd. 270
λύκωι, D. jd. 258
λύκοι, N. mn. 270
λύκοις, d. 258
λωτός 210
μαδάω 226
μάμμη 221
F
μάμμα, V. jd. 221
F
-ματος 196
μέγα 181, 244, 266
μέγας 199
μέßυ 184
μέλι 201
μέλιτος, G. jd. 201
μέμονα 184
μέσ(σ)ος 184, 194
μέτρον 241
μή 222
μῆλον 140
μήν 240
μήτηρ 221
Μίλητος 40
Mότυλος 40
μύρμηξ 217
μύρμoς 217
μῦς 173, 209
ναῦς 248
νείφει, 3. l. jd. ind. prez. akt.
158
νέος 176, 185, 189, 270
νέφος 185
νίφα, A 158
νῦν 269
νύξ 185
νυκτός, G. jd. 185
ξαίνω 265
ξέω 265
ὄγκος 148, 218
ὁδός 175
KAZALA
338
οἶδα, 1. l. jd. ind. perf. akt.
189
οἶκος 148, 189, 251
οἶνος 251
ὄϊς 239
ὀκτώ 240
ὀμίχλη 144
ὄνειδος 245
ὄνομα 195, 246
ὄνυξ 204
F
, 218
ὀξύη 181
ὀuτικός 239
ὀuωuή 239
ὅρμικας 217
ὄρνις 180, 215
ὄρχις 181
ὅς 193
ὄσσε, Ndu. 239
ὀστέον 179
F
, 181
oὖς 257
F
ὠτός, G 257
F
ὀφέλλω 245
ὄφις 158
ὀφρύς 246
F
uᾶς 242
uατήρ 46, 135, 138, 244,
270, 271, 272
uατρός, G. jd. 270
uάτερ, V. jd. 270
uέδον 220
uέλεκκον 156
uέλεκυς 156
uέντε 138, 153, 168, 216
uέσσω 136
uεύßομαι, 1. l. jd. ind. prez.
medpas. 146, 254
uεύκη 255
uλατύς 181, 198
uλεύμων 255
uοιμήν 248
uοινή 152, 169
uόλος 152
uολύκμητος 204
uόσις 218
uoτερός 218
F
uοτός 244
uούς 135
F
, 270
uοδός, G. jd. 135
F
, 270
uόδα, A. jd. 270
uρόσωuον 210
ῥατάνη 1SS
ῥέω 176, 186
σκαιός 253
σκαίρω 175
σκήνη 253
σuέρμα 195
στατός, glag. pridjev I. 235
(σ)τέγος 140, 179
στρωτóς 206
σῦς 176, 209
ταναός 136, 20S
I
τανύς 136
ταῦρος 45, 227
ταὐτό 248
F
-τε 62 , 154
τέλος 153
τέρναξ 136
τέτταρες 152
Τευκριοί 51
τίßημι 235, 240, 241
τίνω 152
τίσις 152
τό 136
τρεῖς 15, 186, 192
Τροία 40
Τυρσηνοί 51
ὕδωρ 271
ὕδατος, G. jd. 203
ὑιός 209
ὕuνος 201, 203
ὗς 176, 209
ὑσμῑνη 193
φαγεῖν, inf. oor. oh/. 227
φάσκoς 226
φέρω 129, 142, 213
φηγóς 17
φημί 241, 242
φονεύω 158
φόρος 235
φρöτηρ 129, 138, 142
φύλλον 218
φύσις 142
φύω 142
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
339
χεῖμα 160
χειμών, t. χεῖμα
χείρ 151
χέω 144
χßών 223, 267
χιών 150
χλωρός 150
χώρᾱ 242
ὠιόν 192, 223, 258
ὠλένη 187
ὥρα 193
8.4. Arkadijski
δέκο 196
hεκοτόν 196
κόρζα 198
8.5. Beotijski
μεττος 194
8.6. Eolski
βροτός 198, 199, 270
ἔδοντες, n. 139
8.7. Dorski
ἁδύς 241
Ενυμακρατίδας 195
F
ßνᾱτός 205
ἱαρός 243
κλᾱίς 136
λᾶνος 206
μᾶ μᾶ! 221
F
νεόδμᾱτος 204
uώς 135
τύ 269
φᾱμί 241, 242
8.8. Lezbijski
δέκοτον 196
uέμuε 153
uώνω 243
8.9. Pamfilijski
Iεχέτω 188
κορζια 198
I
8.10. Katarevusa
ιχßυοuωλείo 51
uαντοuωλείo 51
8.11. Dimotiki
μuακάλικο 51
ψαράδικο 51
9. INDOIRANSKI JEZICI
9.1. Vedski
ojros 272
oro/ní- 188
öso/- 263
öyuh/o, 3. l. jd. ind. aor.
medpas. 192
bhró/ā 271
cóhro- 188
JóJhāni 144
F
Jetós 273
Jhi/o-, ptcp. perf. pas. 144
F

hu- 144
išṭós, ptcp. perf. pas 168
ho/orós 272
h p- 198
nóhi 181, 244
nótos 270
pru- 188
pūrṇós 188
roghú š 158, 187, 193
rāṭ 149
F
ré ḍhi 186
rih- 188
riho/i 186
riṇóh/i 187
 jūnos- 228
F
sūnúš 270
sūnóš, G. jd. 270
sūnótos, N. mn. 270
stosā 272
KAZALA
340
śrótos 188
śtóśuros 272
urūṇosó- 228
F
toni/ā 244
ton/öros, N. mn. 244
tijó/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 168
tih/ós, ptcp. perf. pas. 168
tiśtānoro- 246
t hos 270, 273
t hosyo, G. jd. 270
t hās, N. mn. 270
yójo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 168
yoh / 193
yós 193
yāton- 194
yugón 270
9.2. Staroindijski
oJā/ 266
óJni 139
F
, 238
ohón 181
óhi- 158
ójros 149, 225
óhšo- 173, 239
óhši, Ndu. 239
óni/i 243
oṅhós 218
ópos 218
F
āroṇyohe 32
oro/ní- 187, 188
óri/ron 239, 240
āryo- 31
F
öso/- 239
ósni 124, 201
ósi, 2. l. jd. ind. prez.
akt. 124
ós/i, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 124, 170, 238
són/i, 3. l. mn. ind. prez.
akt. 244
ós/hi 178, 180, 181
ośnā 165, 262, 237
F
ośnon- 165
ośno/i 148
óśris 182, 239
óśtos 148, 238
oš/ö 244
ö/o 207
o/horto- 31
o/irehos 251
otihö 239
ótiš 239
bólon 139
bhójo/i 227
bhoh/ó- 227
bhórāni 129
bhóro/i 142, 213
bhóto/i 142
bhrö/ā 129, 138, 142
bh/íš 235,
bhū/ós 247
bóJho/i 146, 254
boJhóyo/i 255
brāhnoṇo 32
brotī/i 264
bhón/- 166, 196
buJh- 268
buJJho- 268
-co 62, 154, 214
cohrós 152, 187, 214
córnon 174
co/töros 152, 265
cóyo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 152
JóJāni 235, 242
JóJhāni 235
Jöhon 224
Joho/i 159
Jóhšinos 139
Jonos 139
Jāṃ/ós 204
Jón 139
Jón/on, A. 139
Jor- 213
Jöru 218, 220
Jorto- 268
Jóśo 148
Jeh 151
Jetór- 227
Jetós 74
F
, 190, 249
Jhūnós 143, 210
Jhtān/ós 205
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
341
Jínon 201
Jī rghós 206
Ji/ós, ptcp. perf. pas. 182,
235, 244, 265
Jrunós 268
Juhi/ö 143, 181, 201, 243,
244
Jyouš 170, 258
eJhos 252
é ho- 30, 251
éni 249
goccho/i 197
gó/iš 195, 196
góuš 156, 257, 269
goš, G. jd. 258
gān, A. jd. 269
götos, n. 218
F
góyos 209
F
ghornós 159
ghnón/i, 3. l. mn. ind. prez.
akt. 158
girí- 156, 168, 208
gīrṇos 207
gnā 156
grītö 209
gbhṇö/i 144
ghós 166
gurú š 157, 208
hoṃsó- 227
hón/i 158, 168
hos/o- 151
hóto/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 150
henon 150
henon/ós 150
híroṇyon 150
hi/os, ptcp. perf. pas. 235
hJ 148
iccho/i 166
īrnós 206
iširós 243, 263
jónbhos 142
jóni- 156
joni/ö 243
jönu 149
jóro/i 149
jā/os 205
jītós 209, 210, 247
jto/i 168
jóšo- 149
jošṭór-, t. jóšo
hopúccholo- 226
horhoṭos 264
hós 214
ho/orós 218
F
hehoro- 252
hlon- 166
hp- 198
hrotíš 162, 246
h niš 198
hšṇós 197
F
, 198
F

hšān 267
hšṇóu/i 265
hšuJrós 174
lohguš (skr.) 187
lojyo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 188
lé ḍhi (skr.) 186
lih- (skr.) 188
liho/i (skr.) 186
lohós 266
lóhi/o- 188
nā 222
noJ- 226
nóJhu 184
nóJhyos 168, 184, 194
noghó- 30
nóhi- 266
noṇḍolo 31
noní- 30
nonyo/e 184
nāršṭi 245
nóryo- 30
nös 240
no/íš 195, 196
neghós 144
nešós 174
nJú š 198
njó/i 245
n/ós 198
nūrJhon- 206
nūš 173, 209
KAZALA
342
nó 269
nóbhos 185, 216
noh 185
nóh/on, A. 185
nāno- 45, 195, 246
nópā/- 213
nopā/on 218
F
nóros 186, 246
nösā, N. dv. 228
nosós, G. dv. 228
nośo/i 148
nóto 30, 195, 269
F
nótos 185
niJānós 245
nīḍós 172
nínJo/i 245
nú 269
ójos 267
óšo/i 254
póco/i 136
pāli 33
poli/o 30
póñ co 30, 53, 138, 155, 168
pö/ 135
F
, 228
F
poJs, G. jd. 135
F
, 228
F

pöJon, A. 228
F
pö/i 140, 180, 243
pó/iš 171, 217, 218
F
po/rón 146
phé no- 179
píbo/i 140, 180
pingolo 30
pi/ö 135, 138, 244, 265
plu- (skr.) 188
plú ṣi- (skr.) 188
prāh/o, ptcp. perf. pas. 30
pró/ī ho 210
pṭ hú š 181, 198
pūrṇós 188
pūrtós 207
rójos 246
rojyo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 188
rosö 186
rāṭ 222
riṇóh/i 187
rocíš 168
róJho/i 245
róhi/o- 188
rohós 136, 168
ruc- 166
ruJhirós 142, 188, 264
ruh- 166
ruśon/- 166
c 31
 hšos 198
/o- 29
sobhā 241
sóco/e, 3. l. jd. ind. prez
medpas. 168
sogorbhyo- 157
sol- 227
sānon 31
soṃhi/o 31, 32
soni/ö 244
sop/ó 30, 138, 173, 175, 197
snih- 158
sneho- 158
snušö 173, 201
sróto/i 176, 186, 264
s/ór- 245
s/āyú - 179
s/hogoyo/i 140
s/hi/ós, ptcp. perf. pas. 235,
244, 265
s/īrṇós 206
su- 245, 264
sūh/o 31
sūnú š 174, 209, 247
sū/ro 32
stāJúš 241, 242
stópnos 201
F

stóro/i 175
stosā 243
śāhhā- 182
śoṃs- 155
śāṃ/ós 204
śöpos 163
śośos 224
śo/ón 195
śé/e 251
śiros 163, 208
śloho- 188
śnóśru- 165
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
343
śošos 174, 175, 225
śroJJho 148
F
śron- 166
śrótos 188
śróṇiš 255
śúšyo/i 225
śtö 156, 163
śtoso/i 156
śtośrū- 165
śtóśuros 175
/óJ 136
/onú š 136, 208
/āšṭi (skr.) 221
/āyú - 179
/íš/hāni 235
/išṭho/i 173
/róyos 186, 191, 192
/ryós 30
/ non 136
uJ-gūrṇos 206
üJrā 132
uhšon- 184
uponišoJ 32
ūrJhtós 207
ürṇā 206
ušās 173
toJhü 1S0
tolnho- 188
toni/i 243
tornós 188, 217
tór/o/i 30, 188
tór/o/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 248
tór/non 260
tóso/i 246
téJo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 249
teśos 251
té/i 208
F
tiJhótā 142
tilinā/i 187
tiṃśo/i- 196
tipulo- 188
tīrós 203, 208, 216, 247
tiś- 148
ti//ós 266
tro/ón 265
t hos 168, 175
F
, 197
t ho, V. jd. 168
t hoiš, i. 258
thó/ā/- 197
F

yójo/i 193
yojo/e, 3. l. jd. ind. prez.
medpas. 31
yojuš 31
yog- 192
yugón 140, 163, 185
yüš 191, 210
yutośó- 191
9.3. Pali
supino- 201
9.4. Gatha-avestički
hunnānor- 246
pi/or- 135, 244
p/ā 135, 244
9.5. Avestički
oδā
i
/i 238
oēsno- 252

i
/i 249
oēto- 251
ohni 201
oogoh- 257
oojoh- 257
opātoyo- 223
orəšō 198
ospo 148
ošo- 239
oši 239
oš/o 240
booJoye
i
/i 255
boro
i
/i 142, 213
brto/- 246
F
čoθuārō 152
čoxro- 152
Joēto- 249, 249
F
Jon/on 139
Joso 148
Jošinō 139
Jąn(i) 139
JugəJor- 143, 201, 243, 244
JuγJor-, t. JugəJor-
KAZALA
344
fəJrōi 244
go
i
ri- 156
goono- 256
gāuš 156
grob- 144
hočo
i
/i 168
hoošā/oē- 225
hop/o 173, 175
hiš/o
i
/i 173
hu- 245
hušho 175, 225
jo
i
n/i 158, 168
jto
i
/i 168
hoēnā 152
həhrp- 198
noδu- 184
noēγo- 144
no
i
δyo- 184
no
i
/i- 195, 196
norəco
i
/i 245
nərə/o 270
nərə/ō 198
nå 240
ninye
i
/e 184
nāno 195, 246
nopā/- 213
nor 186
noso
i
/i 148
noto 185, 195
počo
i
/i 136
poJ- 135
po
i
/i- 217
pi/or- 244
p/ā 244
roēco
i
/e, 2. l. mn. ind. prez.
akt. 186
roγu- 158, 187
roočoh- 136
rooδo
i
/i 245
so/ən 195
snoēžo- 158
spā 223
srooni- 255
s/ooro- 227
/o/ 136
θrəyō 186
tā/o- 181, 245
təhrho- 258, 270
təhrhō 197
tiδotā 142
tis- 148
tis/ō 266
yāhorə 193
yoono- 254
yorə 193
yō 193
cān- 243
cānu 149
coronyo- 150
cā/o- 205
coto
i
/i 150
cå 223
cyå 150
cinō, G. jd. 150
9.6. Staroperzijski
oito- 30, 251
bogo- 37
F
Joθo- 148
Jān- 243
Joroniyo- 150
Jāroyotohuš 36
Jouš/or 149
s/ān- 37
F
χāyo 223
χšoyāršo 36
tiθ- 148
9.7. Srednjoperzijski
Jux/ 143
9.8. Perzijski
orošni- 187
F
bæJ 123
Jit 249
F

KAZALO RIJEČI I OBLIKA
345
hōš 257
lob 187
liš/on 187
nān(ā ) 221
F
9.9. Hotanski
//uro- 227
9.10. Kati
Juċ 148
10. ITALSKI JEZICI
10.1. Starolatinski
oser 180
Cos/orei, D. jd. 56
Juenos 214
fhefhoheJ, 3. l. jd. ind. perf.
akt. 55
IOVXMLNTA 254
Leucesie 254
loucon, A. 254
Monios 55
neJ, A. jd. 55
Nunosioi, D. jd. 55
oinos 251
Popisios 177
PoJlououei, D. jd. 56
Popliosio, G. jd. 56
-oue 56
ourois, D. mn. 56
Volesiosio, G. 56, 177
10.2. Latinski
obsorun 220
oce/un 170
ociēs 239
ocus 182, 239
oes/us 252
oger 149, 225
olbōno 260
olbus 182
olnus 181
ongus/un 150
F
ongus/us 150
F
oninus 243
ānser 144
F
, 227
on/oe 207
on/e 170
āro 176
orā/run 239, 244
orbo 260
orbor 133, 177
orboris, G. jd. 177
orJuus 207
ornus 207
orō 239
A//o 221
F
ougeō 257
ouis 181, 221, 240
ouris 257
ourōro 177, 256
ourun 256
oxis 173, 239
boculun 226
borbo 143, 219
bibō 140, 180
bonus 214
bōs 156
coecus 252
Coesor 253
conpus 58
F
concer 264
conis 156, 163, 219
conō 226
copiō 163, 226
copis 224
copu/ 226
corcer 58
F

corpō 163, 226
cāseus 156
coulis 227
censeō 155
cen/un 167, 171, 195
clāuis 136
clāuus 136
clīuus 262
clūnis 255
cognōnen 195
F
cognōscō 195
F
colus 153
conuen/us 195
coouīno 154
coouō 136
cor 148, 162
corJis, G. jd. 148
cornū 166
KAZALA
346
corpus 198
crābro 206
creJō 148
cruor 162
Jops 224
Jo/us, ptcp. perf. pas. 235,
236, 240
Jeonbulō 139
Jēbilis 139
Jecen 129, 148, 195, 196,
216
JefenJō 158
Jēns 139, 197
Jen/is, G. jd. 139, 197
Jex/er 139
Jinguo 163
Jiser/us 177
Jīuus 249
Jonus 139
Jōnun 224, 242
ebulus 143
eJō 24, 139
F
, 238
egō 181
F
eouus 148, 156, 238
eoui, G. jd. 156
excellō 163
fobo 144
F
, 219
fābulo 241
foc/us, ptcp. perf. pas. 235,
236
fāgus 17, 256
fāno 241
forīno 219
foscis 226
febris 159
fēcī, 1. l. jd. ind. perf. akt.
240
ferō 127, 129, 142, 213, 235
foeJus, adi. 174, 252
foeJus, subst. 251, 252
foe/eō 252
foliun 218, 219
fornīco 188, 217, 219
fornus 159
foueō 218
frā/er 127, 129, 142, 143
frenJō 157
fūnus 143
funJō 144
fūr 235
fu/urus, ptcp. fut. akt. 247
geni/or 243
gen/e- 171
genu 149
glober 144
gnārus 205
(g)nā/us 205
gnōscō 238
groJior 144
grānun 150, 206
grotis 157
grex 163
grūs 140
gus/us 149
hobo, t. fobo
hobilis 139
hānser, t. ānser
hiens 150
hospes 217
hospi/is, G. jd. 217
hos/is 144, 217
hunus 267, 218
ioni/rix 191
ioni/rīcēs, nav. 191
iecur 193
ignis 263
ignō/us 197, 224
ille 123
inpūne 251
inguen 157
ire 249
is 214, 263
iubeō 143
iugun 140, 163, 185
iūnen/un 254
iūs 191, 210
iu//o 191
iuuencus 191
lobiun 187
lobor 208
loc 163
loc/is, G. jd. 163
F
locus 156
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
347
loetus 252
lāno 190, 206
lopis 199
louō 218
lēuir 227
leuis 159
līber 245
linouō 153
linoui/, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 153, 188
līro 173
lī/us 187
līuor 209
lūcun, A. 254
lupus 154, 197
F
lūx 136
lūcis, G. jd. 136
noJeō 226
nogis 181
F
nālun 140
nonno 221
F
nore 18, 219
norgō 219
nā/er 221
nā/eriēs 204
neJius 168, 184, 194
nelior, komp. 141
neninī, 1. l. jd. ind. perf.
akt. 184
nēns 195
nen/is, G. jd. 195, 196
nēnsis 222, 240
niser 177
noenio 251
nolīno 210
nollis 140
F
, 199
noneō 219
nors 198
nor/is, G. jd. 198
nor/uus, ptcp. perf. pas.
198, 199
nulgeō 245
nul/o 218
nūniō 252
nūs 173, 208, 266
nūris, G. jd. 173
noncīscor 148, 199
nāris 228
Nāso 228
nā/us 207
nāuis 248
nē 269
nebulo 185
neoue 269
nepōs 213
Nerō 186
nīJus 172, 176
ningui/ 159
nix 17, 158
niuis, G. jd. 17, 158, 159
nōnen 45, 195, 246
nonenorio 195
F
nouen 129, 195
nouus 176, 185, 214, 218
noc/is, G. jd. 185, 266
nox 185, 266
nunc 269
nūnJinoe 201
nurus 176, 201
octō 240
oculus 239
oJiun 220
oJor 233
opus 218
F
os 178, 220
Os/rogo/hi, n. 73
F
ouis 239
ōuun 223, 240
pāscō 241
po/er 135, 226, 244
po/re(n), A. 146
F
percellō 137
pēs 135
F
peJis, G. jd. 135
F
piscis 137
plānun 185
F
plānus 174
F
plēnīs, D. mn. 177
proeliun 251
popīno 154
porcus 149
F

po/ens 217
pō/iō 243
po/is 217
pō/ō 180, 243, 268
pūniō 251
ouo//uor 152, 265
KAZALA
348
-oue 62, 154
oueror 156
ouīnoue 53, 218
ouis 154, 162
ouoJ 154
relinouō 153
relic/un, ptcp. perf. pas.
153
rēx 222
rōs 186
roso 146
F
ruber 142, 143, 264
rūJus 144
rūfus 255
sāl 227
solis, G. jd. 227
Solōno 220
sorp(i)ō 163
scoeno 253
scoeuus 253
secunJus 153
F
seJeō 233
sēnen 240
senex 178
senior, komp. 178
seoui/ur, 3. l. jd. ind. prez.
pas.153
F
sep/en 173
sis/ō 173
sonnus 201
F
soror 176
spūno 179
s/obulun 143
F
s/ello 245, 265
s/ō 143
F
, 173
s/āre, inf. prez. akt. 143
s/o/us, ptcp. perf. pas.
235, 236, 244
s/rā/us 206
suāuis 241, 242
suīnus 209
F
sun 124
ēs, 2. l. jd. ind. prez. akt.
124
es/, 3. l. jd. ind. prez. akt.
124, 170, 176, 238
esse, inf. prez. akt. 142
F
fuī, 1. l. jd. ind. perf. akt.
142
sūs 176
/ec/un 174
F
/egō 140
/enere 176
/enuis 136, 208
/orreō 178
/ōs/un, ptcp. perf. pas.
178
/rēs 15, 186, 192
/ū 269
Tuscī, n. 59
uehō 144, 151, 188
uēxī, 1. l. jd. ind. fut. akt.
221
ueniō 197
-uen/us 196
uēn/us 171, 223, 245
uernis 198
F
uer/o 188, 248
uespo 218
uesper 189, 218
ues/is 178
uīcus 148, 189, 251, 252
uiJuo 142, 143
uīgin/ī 196
uīnun 252
uir 190, 208, 215, 247
uīs 208
Uisigo/hī, n. 73
F
uīsus, ptcp. perf. pas. 249,
266
uiuus 157, 208, 247
ulno 187, 215
uncus 218
unJo 184, 203
unguis 197, 204
F

ūnus 251
uoni/us 243
ūrō 254
ursus 154
F
, 180, 198, 267
10.3. Faliskički
hobo 144
F
Koisiosio, G. jd. 56
neten 195
10.4. Oskički
ononún, A. jd. 243
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
349
bitus 247
fū/ír 181
F
, 201
íít 181
F

nois 181
F
niir 186, 346
po/ir 135
10.5. Sabinski
ousun 256
10.6. Umbrijski
olfu 182
bun, A. 156
F
, 157
plener, D. mn. 177
rufu 255
teir- 247
10.7. Francuski
bonbon 128
cen/ 167
lonJe 197
rose 146
F

10.8. Logudorski
hen/u 167
10.9. Portugalski
cen/o 167
10.10. Rumunjski
s/iclă 202
10.11. Španjolski
órbol 133
cien/o 167
es/oJís/ico 132
grocios 176
F
non ono 256
F
poJre 146
F
10.12. Talijanski
cen/o 167
guon/o 135
poJre 146
F
piono 174
F
ouonJo 135
roso 146
F
11. KELTSKI JEZICI
11.1. Keltiberski
e-Ku-o- 148
Ko-n-To-n 195, 196, 197
Ko-n-Te-Pi-o 63
-Ku-e 62, 154
Te-i-u-o- 249, 250
Te-i-u-o-re-Ki-s 63, 190
Ti-ri-ś 186
11.2. Galski
ArJuenno siluo 207
-beno 156
Brigon/- 196
con/o- 195, 196
Cin/ugnā/us 205
δεκαντ- 195, 196
Jēuo- 249
Dīuorīx 190
Dubno- 139
Jux/ir 201, 243
eJi, 3. l. jd. ind. prez. akt.
238
Lpo 148, 155
Iouon/ucorus 191
Iouincillus 191
-lānun 185
F
li/ono- 198
no/eren, A. 196, 197
MeJiolānun 184
Notio(Jūnun) 185, 214
pe/uor- 152
-rix 222
rouJus 255
su- 245
SuoJgenus 241
SuoJrīx 241
KAZALA
350
TABVOS 227
11.3. Lepontijski
-pe 62
TETU 216
tenio 156
11.4. Ogamski staroirski
MAQI, G. jd. 154
11.5. Staroirski
óeJ 252
o(i)cher 239
ó(i)liJ 194
oirin 239
oiss 239
onnoe 266
oro/hor 239, 244
orJ 207
ós 242
o/h(o)ir 135, 244
óu 257
bo, 2. l. jd. imp. 142
bolc 139
bé 156
ben 156
béo 209
beriJ 213
bligin 245
bó 156
bró/hir 142
brúoJ 246
F
cóech 252
coích 227
coniJ 226
cé / 195, 197
ce/h(o)ir 152
-ch 62, 154
clór 137
cló 136
cnóin 207
cóic 53
cre/in 148
criJe 148
cruin 198
cú 223
cul 153
Jón 224, 243
Jeich
n
195
Jess 139
Jé / 139, 197
Jío 190, 249
Jú 223
ech 148, 155
eli/ 238
Ériu 67
esse 238
feJb 142, 190
fé n 188
fer 190, 208, 247
fer/es 188
fess 266
flesc 190
géiss 228
ginreJ 150
glon 150
goniJ 158, 159
grón 206
gúoire 256
íosc 137
ibiJ 63, 140, 180
ingen 197
ingnoJ 197
is 238
ís 135
í/h 191
lo(i)/he 241
lonJ 197
le/hon 198
ligiJ 186
loch 156
lú och 136
noicc 154
norb 190, 198
nó/hir 221
ní 240
níon 184
niJ 184
niJe 185
nlói/h 207
noirb 220
nuir 219
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
351
nou 248
nech/ 216, 214
ní 269
nïo 213
nïo/h, G. jd. 213
noch/ 185
noí
n
195
né l 144
nen 185
nú o 185
ó 257
ooc 191
och/
n
240
ó i 239
oín 251, 252
olc 197
rí 222
robo/h 247
roicc 148
rú oJ 142, 255
solonn 178
scu(i)chiJ 175
sech/
n
173
sen 178
síl 240
siur 186
snech 165, 199
snigiJ 158
su- 245
/onoe 136, 208
/orb 227
/ech 174
F
/ó 136
/rí 186, 191, 192
/ronn 123
Tú 269
ubull 139
uillinJ 187
uirge 181
11.6. Srednjoirski
bosc 226
cop(p) 224
cin 152
cinoJ, G. jd. 152
cuoille 227
loigiu 158
noirb 217
11.7. Velški
blyJJ 140
F
byu 247
con/ 195, 197
coru 166
Jon/ 139
elfyJJ 182
elin 187
goron 140
holen 178
iurch 194
hlun 255
ner 246
-p 154
peJuor 152
uy 223
11.8. Srednjovelški
gues/ 246
heJ(J) 178
ieuonc 191
-p 62
seJ(J) 178
11.9. Starokornički
holoin 178
11.10. Bretonski
holenn 178
hon/ 195
12. TOHARSKI
12.1. Toharski A
āre 239
hnān 243
hri 148
huño 158
leu- 187
luh- 136, 171
nolh 245
KAZALA
352
noh/e 185
pā- 241
pācor 171
pāson/ä r 241, 242
po/s 171, 217
po 242
śä h 171
śä n A 171
śä rne 171
ṣpä / 171, 173
/sä h 171
/ue 143
uon/ 171, 223
uä r/- 188
12.2. Toharski B
āhe 239
āre 239
eh 239
eṅh- 148
hä n/e 195, 197
hene 142
heu 156
hnān 243
-hnā/so 205
hohole 153
luh- 136, 171
lyon 187
lyuhe 171
nācer 221
nolh 245
neñe 240
ni/ 184
ñu 171
ñuue 185
oh/ 240
pācer 135, 171, 244
poi 135
poruāne 246
F
pe/so 171, 217, 221
pleue 221
po 242
ro/re 142
s/e, 3. l. jd. ind. prez. akt.
173
śoh 171, 195
śono 156
śono, A. 171
śen 216
F

ś(/)uār 152
ṣer 185
ṣpä ne 201
ṣuh/ 171
/āpp- 224
/rey 186
/sä h 171
uorne 217
yohue 148, 155
yol 238
yen/e 171, 223
13. FRAGMENTARNO
POSVJEDOČENI JEZICI
13.1. Frigijski
αββερετ, 3. l. jd. ind. prez.
akt. 213
ανρ 186, 246
δεο- 244
F

oνομαν 246
οτυ 240
13.2. Luzitanski
porcon, A. 149
F

/otros 227
13.3. Macedonski
ἀβροῦIες , n. 246
F
ἄδις 252
13.4. Mesapski
benno 156
KAZALO RIJEČI I OBLIKA
353
13.5. Novofrigijski
ιανατερα, A. jd. 191
ιος 193
13.6. Trački
Acero/es 150
F
eon/ilecy 115
F
ēl/o 115
F
ereneo/il 115
F
p/oniēe 115
F
roc 115
F
roceoJon 115
F
rolis/eneosn 115
F
/eoněshoo 115
F
13.7. Venetski
conos/o 243
14. NEINDOEUROPSKI JEZICI
14.1. Akvitanski
AnJere 116
Cison 116
Nesco/o 116
Sohor 116
14.2. Arapski
hāfir 39
nūr 39
sobo/
un
173
F
ṯour
un
227
14.3. Baskijski
onJere 116
gicon 116
nesho/o 116
cohor 116
14.4. Egipatski
oḳoiuošo 51
JrJny 40
hnš 42
h/r 42
luhho 51
nhn 42
puliso/i 51
šehleš 51
šerJen 51
/ny 42
/uršo 51
/yeheryu 51
uyry 42
yhus 42, 51
14.5. Etrurski
ni 59
nino, G. jd. 59
nini, G. jd. 59
14.6. Finski
oinoo 251
ohhuno 220
huonen 256
F
huonenno 256
F
hynnenen 123
14.7. Havajski
‘ehohi 176
14.8. Hebrejski
goyin, pl. 123
šōr 227
14.9. Hurijski
bobru-nnu, t. popru-nnu
noho-nni 30
noni-nnu 30
noryo-nnu 30
popru-nnu 30
pori/o-nnu 30
pinhoro-nnu 30
14.10. Japanski
oso 256
F
oshi/o 256
F
chichi 167
goijin 123
huni 123
nonoe 123
shinosu 167
uno 123
14.11. Kineski
nă 123
nāno 123
14.12. Malgaški
torono 123
KAZALA
354
14.13. Maorski
ho/ohi 175
14.14. Samoanski
/osi 175
14.15. Semitski
*sabatum 173
F
*ṯawru(m) 227
14.16. Sumerski
Jingir 25
sol 25
uru 25
14.17. Svahili
ile 123
yoi 123
14.18. Tonganski
/oho 175
14.19. Turski
orşın 187
F
bohhol 51
boyroh 132
çoy 124
çelih 124
çorop 124
Jit 249
F

is/o/is/ih 132
15. NEPOSVJEDOČENI OBLICI
**βεύßομαι (grč.) 146
**esti (ie.) 262
**Iίλυος (grč.) 41
**kamān (stsl.) 237
F

**komy (stsl.) 237
F

**krȅšati (hrv.) 130
**mirer (lat.) 177
**ošь (psl.) 173
F

**plé šati (hrv.) 130
**taruus (lat.) 227
355
Bartholomaeov zakon 268
Brugmannov zakon 128
F
, 218
Cowgillov zakon 218

Grassmannov zakon 146, 176,
264
Grimmov zakon 137, 138, 149,
150, 153
F
, 154, 157, 159, 160,
271
Havlíkov zakon 202
jotacija 170
grčka jotacija 194
Lidé nov zakon 190
Osthofov zakon 258
palatalizacija 167-172
albanska 170-171
arijska 167-168, 217
armenska 171
baltijska 172
slavenska 168-170
1. 168, 169b, 252
2. 94, 168, 169-170, 252
3. 168, 169
toharska 171
Pedersenov zakon 155
Pinaultov zakon 246
pravilo Rozwadowskoga 215
rotacizam 176-177
RUKI-pravilo 173-175
Saussureov zakon 128
F
sibilarizacija, t. 2. palatalizacija
Sieversov zakon 267
Stangov zakon 269
starovisokonjemački glasovni
pomak 138
Sturtevanov zakon 146-147
Vernerov zakon 137-138, 153
F
,
154, 160, 177, 242, 270, 271
Verschä rfung 247
Winterov zakon 142
F
, 219, 230,
233, 234, 238, 239 ,244
F

zakon Thurneysena i Haveta
218
KAZALO GLASOVNIH ZAKONA
I PRAVILA
356
afereza 131
aliteracijski stih 78, 80, 82
alofon 135, 144
F
, 172, 175, 184,
267
analogija 129, 130-131, 174,
215
F
, 224, 227
anaptiksa 132
anusvāra 204
apokopa 131
arabica 113
F
aramejsko pismo 34
arapsko pismo 38
aršakidsko pismo 85
asimilacija 132-133, 154
F
, 204,
219, 224, 264
F
brāhnī 34, 88, 89
crta Kalinjingrad – Krim 17
ćirilica 102, 104, 105, 106
determinativ 24, 25
devanāgarī 34
δίγαμμα 189
diglosija 50-51
disimilacija 133, 152
F
, 153
F
dopunbena razdioba 162, 184
ekskrescencija 132
epenteza 122, 132
feničko pismo 34
fonotaktika 262
gajica 104
genealoško stablo 126-127
glagoljica 102, 104
glasovni zakon 127, 128-130
glotalna teorija 141
glotalni zatvor 180, 181
gotsko pismo 77
grčki alfabet 40, 77, 102, 113
F
,
114
hebrejsko pismo 80
Heterosilabički položaj 248
hirogono 25
ibersko pismo 25, 63-64, 117
ideogram 24,

45
indoeuropeistika, t. poredbeno-
-povijesna lingvistika
indoeuropska pradomovina 17-18
indoeuropski prajezik 15, 16, 17,
123
io/o subscrip/un 258
italokeltska hipoteza 53
izoglosa 126, 127
jezgra sloga 262, 265
jezici potomci 15
jezična porodica 15, 122, 126,
127
jezični savez 53, 54
honji 25
hhorošṭ/hī 34
klinopis 23, 24, 25, 36, 44, 64,
146
koda sloga 262, 266
κοινή 49, 67, 91, 92, 104, 203
konsonantska mutacija 178
kretsko pismo 45
kurganska teorija 18
latinica 63, 66, 77, 81, 82, 102,
104, 113
KAZALO POJMOVA
KAZALO POJMOVA
357
leksička difuzija 129-130
lenicija 178
linear
linear A 44, 45, 46
F
linear B 25, 40, 42
F
, 43, 44-
46, 46
F
, 63, 64
linguo fronco 92
lomljene laringala 210-211
l-pinguis 218
lugansko pismo 59, 64, 65
metateza 132, 174, 267,
metateza laringala 268
metateza likvida 186, 187,
248, 259
nāgorī 34
naglasak 137, 138
slobodni naglasak 138
vezani naglasak 138
neposvjedočeni jezici 122, 124
ogamsko pismo 66, 117
pismo diska iz Festa 45
poredbenopovijesna lingvistika
16, 121, 122, 192, 203
poredbenopovijesna metoda
124, 125, 126, 127, 128
posvjedočeni jezici 122, 127
prefiks 45
prijevoj 234, 269
pristup sloga 262, 264
proteza 132, 238, 24b5, 246
psiloza 176
redukcija 219
reduplikacija 45, 152
F
, 180
rima 262
rune 74-75, 77
sandhi 175
F
, 179, 233
scrip/io pleno 45
semitistika 122
sinkopa 122, 131
slog 262
s-nobile 165
F
, 178-179, 227
sociolingvistika 130
spiri/us
spiri/us osper 176, 189, 192,
203
spiri/us lenis 189
S/onnboun/heorie, v.
genealoško stablo
sufiks 45
supletivizam 142
F
storobhoh/i, t. anaptiksa
tautosilabički položaj 248
visarga 175
F
zijev 183
F
358
abazinski 231
abhaski 229
abhasko-adigejski 21, 186
F
afganski 39
afrazijski 128
afrikaans 80
ahejski 47, 48
akadski 21, 23
F
, 24,

37, 147
F
,
180
F
akvitanski 116-117
alanski 38
albanski 15, 16, 53
F
, 58, 143
112-113, 144, 149, 150
F
, 151,
152, 155, 159, 161, 162, 166,
167, 170, 178, 180, 191, 197,
206, 216, 220, 223, 224, 225,
230, 242, 251, 252, 254, 255,
256, 257, 259
algonkijski 125
anatolijski 16, 19-28, 115, 127,
139, 140, 147, 151, 157, 159,
161, 162, 167, 180, 186, 197,
216, 220, 220
F
, 222, 223, 224,
225, 226, 234
F
, 240, 241,
252, 254, 255, 256, 257, 271
anglijski 78
arapski 128, 141, 185
araratski 86
ardhamagadhi 33
argolidski 46
arkadijski 47, 48, 153
F
, 196
arkadijsko-ciparski 43, 47
F
, 48,
153, 198
armenski 16, 85-87, 124, 136,
137, 139, 140, 142, 144, 145,
149, 150
F
, 151, 152, 155, 158,
159, 161, 162, 167, 171, 173
F
,
175, 178, 180, 181, 182, 185,
186
F
, 190, 193, 197, 216, 217,
220, 222, 224, 225, 226, 230,
236, 242, 245, 246, 251, 252,
255, 256, 257, 259
arumunjski 61, 112
F
aškunski 39
atički 47, 153, 199
aukštaitski 99
zapadno aukštaitski 99
aurunkanski 57
austroazijski 31
F
austronezijski 145
F
avestički 16, 29, 36, 142, 148,
149, 167, 168, 181, 189
F
, 258,
270
azerski 15
baktrijski 38
balkanski savez 53
F
, 92
F
, 105
baltijski 90, 91
F
, 92
F
, 94-101,
166, 173, 174
baltoslavenski 15, 16, 90-111,
127, 139, 140, 142
F
, 143,
144
F
, 148, 149, 155, 167, 190,
196, 199, 205, 205, 206, 207,
214, 217, 219, 221, 222, 223,
224, 225, 227, 233, 237,238,
239, 241, 242, 243,244
F
, 247,
248, 250, 252, 253, 254, 256,
257, 258, 269, 271
baluči 38
baskijski 15, 116, 117, 121
bengalski 31
beotijski 47, 48
berberski 61
bizantijski grčki, t. srednjogrčki
bjeloruski 92, 106, 107, 170, 190
bokmål t. riksmål
bosanski, t. bošnjački
bošnjački 92, 103, 105
bretonski 62, 63, 70, 72
britski 62, 63, 70-72, 175
bugarski 53
F
, 92
F
, 93
F
, 105
burgundski 75
cakonski 49, 189
F
KAZALO JEZIKA I DIJALEKATA
KAZALO JEZIKA I DIJALEKATA
359
cincarski, t. arumunjski
ciparski 47
cisalpinski 55
cochney 143
F
crkvenoslavenski 102
F
crnogorski 92, 103, 105
čakavski 92
F
, 103, 104, 190,
202
F
južno čakavski 103
sjeverno čakavski 103
češki 15, 92
F
, 93
F
, 104
F
, 108,
109, 237, 238, 260
dački 16, 55, 114
dakorumunjski, t. rumunjski
dalmatski 61, 167
danski 75, 78, 81, 83
F
, 162
F
,
203
F
dardski 39
delmato-panonski 114
dimotiki 50-51
donjolitavski, t. žemaitski
donjolužički 92, 108-109, 260
donjonjemački, t. niskonjemački
dorski 46, 47
F
, 48, 189, 198, 242
otočni dorski 47
F
dravidski 31
F
, 32
ekvijski 54, 55, 57
elamski 37
elidski 47, 48
elimijski 59
engleski 15, 16, 65
F
, 68, 69, 71,
75, 78-79, 78, 154, 157, 167,
191, 253
F
enijanijski 46
eolski 46, 47
F
, 48, 153, 198
epirski 46
eretrijski 177
estonski 15, 121
etolski 46
etrurski 54, 55, 59, 64
etruščanski, t. etrurski
eubejski 47
faliskički 54, 144
F
farerski, t. farski
farsi, t. novoperzijski
farski 75, 81, 82
fenički, t. punski
ferojski, t. farski
finski 15, 121, 173
F
, 185
flamanski 80
F
fokidski 46
francuski 15, 60, 61, 78
F
, 81,
126
frigijski 16, 85, 116, 185, 186,
193, 245, 246
novofrigijski 116
starofrigijski 116
frizijski 75, 79
furlanski 61
galicijski 60
galatski 65
galindski 94, 97
galski 16, 58, 62, 63, 64, 65, 70
gatha-avestički 36, 180, 181
gegijski 112-113, 150
F
, 220, 551
gelski, t. goidelski
germanski 15, 16, 58, 73-84,
114, 131, 136, 137
F
, 138
F
,
139, 140
F
, 143, 144, 145, 149,
150, 152
F
, 154, 155, 157, 159,
160, 177, 178, 191, 196, 197,
205, 206, 207, 215, 217, 219,
220, 222, 224, 225, 233, 242,
243, 244, 247, 250, 251
F
,
253, 256, 257, 268, 271
goidelski 62
F
, 65-70, 154
gornjolitavski, t. žemaitski
gornjolužički 92, 108-109, 260
gornjonjemački, t.
visokonjemački
gotlandski 82
gotski 16, 75
F
, 77, 124, 136
F
,
138
F
, 142
F
, 149
F
, 177, 178,
182, 215, 216, 222, 224, 250,
252, 253, 255, 256, 259
grobor, t. staroarmenski
grčki 15, 16, 40-52, 53
F
, 54, 55,
58
F
, 59, 62, 67, 91
F
, 113, 115,
116, 138
F
, 140
F
, 142, 143,
145, 146, 153, 154, 155, 156
F
,
157, 159, 160, 167, 173
F
, 175,
176, 185, 186
F
, 189, 192, 193,
194, 196 , 197
F
, 198,199,
203, 206, 207, 210, 214, 217,
218, 221, 223, 225, 226, 235,
KAZALA
360
236, 239, 241, 241, 244, 246,
249, 250, 251, 253, 254, 255,
256, 257, 258, 263, 270
grčki dijalekti 48-49, 57, 153
F
grekanski 50, 58
gruzijski 177, 262
gudžuratski 36
gutnijski, t. gotlandski
hatski 21
hausa 128
havajski 175
hebrejski 80, 128
hernički 57
hetitski 16, 19
F
, 21
F
, 23
F
, 24, 25,
26, 29, 30, 41, 45
F
, 46, 63,
64, 89, 124, 136, 139, 140,
142,143, 144, 145, 146, 147
F
,
167, 170, 180
F
, 185, 186, 216,
217, 220, 222, 224, 225, 229,
234, 236, 237, 239, 241, 245,
246, 251, 252, 254, 255, 256,
257, 259, 263
hijeroglifski hetitski 19
hijeroglifski luvijski 19, 20, 21
hindi, t. hindski
hindski 31, 34, 145
F
hindustanski 34
histarski 114
horazmijski 38
hotansko sakanski, t. sakanski
hrvatski 15, 16, 90
F
, 92, 93
F
,
102
F
, 103, 104, 105, 108, 123,
125, 129, 190, 241, 262
hurijski 21, 30
iberski 117
ilirski 16, 55, 58, 112, 114
indijski 29, 31
indoarijski 29-35, 145
F
, 187
indoeuropski 15, 23, 53, 59, 86,
88, 89, 112, 114, 121, 122,
124, 125, 126, 127, 127-128,
134-135, 136, 137, 138
F
,
140
F
, 141, 142
F
, 143
F
, 144,
145
F
, 146, 147, 149, 151, 152,
153, 156, 164, 168, 173, 178,
185, 186, 187, 189, 191, 194,
196, 206, 207, 209, 213, 214,
217, 217
F
, 219
F
, 225, 228,
230, 231, 232, 233, 234, 235,
237, 262, 269
sjeverno indoeuropski 140
indohetitski 19
indoiranski 15, 16, 29, 53, 127,
142, 143, 144, 146, 148, 149,
151, 155, 167, 168, 173, 173,
174, 181, 187, 196, 214, 217,
218, 221, 223, 225, 242, 244,
246, 249, 251, 253, 254, 255,
257, 268
iranski 29, 35-39, 85, 142, 144,
148, 149, 151, 158, 175, 187,
256
F
irski 62, 63, 65, 66-69, 70, 71
islandski 75, 82, 104
F
, 136
F
istočnoarmenski 87
istriotski, t. istroromanski
istromletački 61
F
istroromanski 61
italokeltski 53
italski 15, 53-61, 62, 136, 145,
146, 207, 247, 271
italski savez 177
jadertinski 61
F
jagnopski 37, 38
japanski 25, 144
F
jatvinški 92, 94, 96-97
jazgulamski 39, 162
F
jezik Arzawskih pisama 23
jidiš 80, 81
jonski 47, 176, 177
maloazijski jonski 47
otočni jonski 47
jonsko-atički 46, 47
F
, 48, 189
jutski 78
južnopicenski 58, 59, 114
kafirski, t. nuristanski
kajkavski 92, 103, 104
kannada 32
kantonski 15
karijski 19, 21
kartvelski 186
F
kastiljski 60
kašmirski 39
kašupski 92, 108, 109, 110, 260
katalonski 61
katarevusa 50-51
KAZALO JEZIKA I DIJALEKATA
361
kati 39
katomilumeni 50-51
kazaški 15
kelabitski 145
F
keltiberski 25, 55, 62, 63-64,
154, 250
keltski 16, 53, 58, 62-72, 114,
136, 139, 140, 142, 143, 144,
154, 155, 157, 160, 175, 196,
207, 216, 217, 220, 222, 224,
225, 226, 242, 243, 247, 249,
252, 254, 255, 256, 257, 271
kontinentalni keltski 62, 63,
64-65
otočni keltski 62, 63, 65-72
kentski 78
kentumski 144
F
, 147, 149, 151,
152, 155, 157, 162, 165-167
kimrički, t. velški
kineski 88
F
, 122, 147
F
klinopisni luvijski 19, 146, 147
F
koptski 128
korejski 186
F
korintski 46
kornički 62, 70, 71-72
kretski 46
krimskogotski 77
kučanski, t. toharski B
kurdski 38
kurski 94, 96, 97, 101
labeatski 61
F
ladino, t. sefardski
lakonski 46
lakonsko-mesenijski, t.
lakonski, mesenijski
landsmål 83-84
latgalski 100
latinski 16
F
, 21, 25
F
, 31, 46, 54
-56, 57, 59, 60, 64, 65, 70, 74,
98, 108, 112
F
, 122, 124, 131
F
,
142, 143
F
, 144
F
, 145, 152
F
,
153
F
, 156
F
, 157, 158, 160,
177, 191, 196, 197
F
, 199, 214,
217, 218, 219, 219
F
, 221, 223,
224, 225, 226, 235, 236, 242,
248, 253, 257, 258
afrički latinski 61
vulgarni latinski 59-60
latinsko-faliskički 54
latvijski 90, 91, 92, 94, 97, 108,
148, 149, 151, 167, 172, 177,
215
F
, 224, 237
F
, 238, 241,
242, 250, 271
leceburški, t. luksemburški
lehitski 108, 260, 261
lepontijski 55, 58, 59, 62, 63, 64
lezbijski 47, 48, 176, 189
liburnski 114
lidijski 19, 20, 220, 222
lifu 141
F
ligurski 58, 114
likijski 16, 155, 217, 220, 222
likijski A 19, 20, 21, 149,
150
likijski B 19, 20, 21
litavski 16, 90
F
, 91, 92, 94, 97,
98-100, 104, 108, 128
F
, 149,
167, 172, 174, 189
F
, 191, 215,
215 F, 219, 221, 223, 224,
233
F
, 238, 239, 241, 242,
246, 247
F
, 249, 250, 252,
253, 255, 256, 259, 271
livski 97
logudorski, t. sardski
lokridski 46
luksemburški 81
luvijski 16, 19, 20, 21, 23
F
, 26,
41, 149, 150, 151, 152, 155,
158, 162
F
, 180, 186, 220,
222, 225, 240
luzitanski 16, 55, 114, 117
luzitanski A 149
F

južno luzitanski, t.
tartesanski
lužički 92
F
, 108-109
lužičkosrpski, t. lužički
macedonski 16, 114, 246
maarski 15, 121
magadhi 33, 187
maharaštri 31, 33, 34
makedonski 16, 92, 102
F
, 105,
135, 169, 177
malajalamski 32
mandarinski 15
manski 62, 65, 70
maorski 175
marsijski 54, 55
marucinski 54, 57
KAZALA
362
mazovski 110
mazurski, t. mazovski
medijski 37
megarski 46
meglenorumunjski 61
mersijski 78
mesapski 54, 58, 114, 217
mesenijski 46
mikenski 25, 40, 42-44, 47
F
, 48,
63, 64, 153
F
, 176, 189, 192,
194, 196
milijski, t. likijski B
naško-dagestanski 21, 186
F
navaho 141
neindoeuropski 116-117
nesijski 21
F
niskonjemački 75
F
, 79, 80, 81,
111, 138
nizozemski 75, 79, 80, 138,
180
F
, 191
F
sjevernonizozemski 191
F
normandski 78
F
nornski 75, 83
northumbrijski 71
norveški 75, 78, 81, 83, 162
F
,
203
F
novoanatolijski 19, 20, 21
novoarmenski 86
novogrčki 50, 176, 189
F
, 256
novoindijski 31, 34-35
novoiranski 35, 38-39
novoirski 65, 66, 67
novokornički 72
novoperzijski 37
nuristanski 29, 39, 148
F
nynorsk t. landsmål
njemački 75, 81, 92
F
, 94, 101,
108, 109, 140
F
, 147
F
, 191
austrijski njemački 138
F
švicarski njemački 138
F
okcitanski 61
općeslavenski 91
F
osetski 38
oskički 16, 54, 55, 62, 177
oskičko-umbrijski 54, 153, 154,
156, 157
ostrogotski 75
pahlavi, t. srednjoperzijski
pajšači 33
palajski 19, 20, 21, 146, 147
F
,
186, 220, 222
pali 31, 33, 89
pamfilijski 46, 47
pamirski 39
partski 37
pašto, t. afganski
pehlevi, t. srednjeperzijski
pelazgijski 115
pelignijski 54, 57
perzijski 16, 38, 187
piktski 117
pisidijski 19, 21
polapski 92, 108, 109-110, 260
polinezijski 175, 262
poljski 92
F
, 97, 98, 104
F
, 107,
108, 109, 110, 260
malo poljski 110
veliko poljski 110
pomoranski 92, 108, 109, 110,
260
portugalski 60
pragermanski 24, 74, 75, 137
F
,
138
F
, 271
praindoiranski 167
praitalski 53, 142, 143, 144, 254
prakartvelski 232
F
prakeltski 53, 141, 154, 157,
159, 161, 191, 250
prakrti, t. srednjoindijski
prapolinezijski 175
praslavenski 15, 91
F
, 93, 101,
190, 202, 219, 237
F
, 242,250,
251 F, 255, 256, 259
prastaroslavenski 102
prasunski 39
pratoharski 197, 216
F
, 217, 221,
224
prauralski 186
F
predsamnićanski 57
protosardski 59
provansalski, t. okcitanski
pruski 90
punski 59
puštu, t. afganski
raguzejski 61
KAZALO JEZIKA I DIJALEKATA
363
retoromanski 61
retski 59
g-vedski 36
riksmål 83-84
rodski 46
romanski 15, 55, 60, 122, 144,
167, 191, 202
F
rumunjski 53
F
, 61, 202
rusinski 92, 107
ruski 15, 16, 92, 104, 105

, 106,
107
F
, 170
sjeverozapadno ruski 106
sabelijski, t. oskičko-umbrijski
sabinski 54, 55
sakanski 38
saksonski 78
sambijski 96
samnorsk 83-84
samoanski 175
samojedski 196
F
sanskrt 16, 21, 29, 30, 32-33,
34, 89, 124, 142, 144, 145,
182, 187, 188, 231, 232, 236
sardski 61
F
, 167
sarikolski 39
saronski 46
satemski jezici 147, 148, 149,
150, 152, 155, 157, 158, 159,
162, 165-167
sco/s 65
F
, 69, 78, 79
sefardski 61
selonski 94, 101
semitski 21, 59, 122, 125, 141
F
,
147
F
sidetski 21
sikulski 58, 59
sindhi 31
sirski 85
F
sjevernopicenski 58, 59
sjeverozapadni blok 114
skitski 37
F
, 38
slavenski 15, 37
F
, 80, 90, 91
F
,

92
F
, 93, 94, 99, 106, 101-111,
125, 128
F
, 130, 148, 167, 168,
169, 174, 175
F
, 185, 191
F
,
202
F
, 215, 215 F, 217 F, 219,
220, 223, 224
istočno slavenski 93
F
, 105-
108, 169
F
, 260, 261
južno slavenski 93
F
, 94, 101-
105, 169
F
, 260, 261
zapadno slavenski 93
F
, 94,
108-111, 169
F
, 260
slavjanosrpski 104
slovački 92, 102
F
, 104, 108, 260,
261
slovenski 15, 93, 103, 104, 108,
190, 237, 238, 241, 260
slovinski 92, 111
sogdijski 37
srednjoarmenski 86, 87
srednjogrčki 50, 85
srednjoindijski 31, 33-34, 144
F
,
158
F
, 188
F
srednjoiranski 35, 37
srednjoirski 65, 66
srednjojužnoslavenski 103-104
srednjokinseki 232
F
srednjokornički 72
srednjolatvijski 100
srednjoperzijski 36, 37
srednjovelški 71
srpski 53
F
, 92, 93
F
, 103, 104
srpskohrvatski 93
staroanatolijski 19, 21, 146, 147
staroarmenski, t. 85, 86, 87
staroasirski 26
starobjeloruski 98
starobugarski, t. staroslavenski
(102
F
)
staroengleski 75, 78-79, 136
F
starofranački 79, 80
starofrancuski 78
starofrizijski 75, 79
staroindijski 31-33, 36, 124,
144
F
, 149, 151, 158
F
, 173,
175, 187, 189
F
, 232, 235, 244,
246, 248, 249, 251, 253, 254,
258, 268
staroiranski 35
staroirski 16, 65, 66, 67
F
, 70,
117, 136
F
, 137
F
, 161, 190,
216, 249, 250, 252, 252
F
,
254, 255, 256, 257, 259
staroirski ogamski 154
staroislandski 75, 81, 82
starokineski 15, 122
starokornički 72
KAZALA
364
starolitavski 124
staroniskofranački 75, 80
staronizozemski 78
staronordijski 75, 81, 223
F
staronorveški 75, 81
staroperzijski 29, 36, 148, 149,
249, 251, 253, 254
staropoljski 110
staropruski 91, 92, 94-96, 148,
215
F
staroruski 93, 105-106, 107,
242, 252, 253, 256
staroruska redakcija 105
F
starosaski 75, 79
staroslavenski 15, 82, 101-102,
105
F
, 106, 124, 151, 189
F
,
215, 221, 230, 239, 242, 244,
252, 253, 255
starošvedski 75, 81
starovisokonjemački 80, 136
F
,
138, 140
F
, 143, 255
sumerski 21, 24, 25
F,
45
F
šauraseni 31, 33, 34
škotski 62, 63, 65, 69, 70, 79
šleski 110
španjolski 60, 132, 137, 173
F
,
175, 176
F
štokavski 92
F
, 93
F
, 103, 104,
129, 190
istočno štokavski 93
F
zapadno

štokavski 93
F
, 103
2
švedski 24, 75, 81, 82, 83
F
, 162
F
,
173
F
, 175
F
, 177, 191, 203
F
tadžički 38
talijanski 15, 61, 112
F
, 126
3
tamijski 100
tamilski 32
tartesanski 117
telugu 32
tesalijski 47, 48
tesalijsko-beotijski 48
tirolski 61
toharski 16, 17, 38, 88-89, 139,
140, 142, 143, 144, 152, 155,
158, 159, 161, 166, 167, 171,
197, 216, 217, 223, 224, 225,
226, 230, 231, 251, 252, 254,
255, 256, 259
toharski A 16, 88-89
toharski B 16, 88-89
tonganski 175
torlački 92
F
, 103
toskanski 61
toskijski 112-113, 221
trački 16, 115, 150
F
tunguski 186
F
turfanski, t. toharski A
turkijski 15, 37
turski 15, 113, 123, 132, 177
ukrajinski 92, 106, 107, 170
ulsterski 70
umbrijski 16, 54, 55, 57, 62, 177
uralski 15, 97, 122, 125, 164
urartski 21
urdu 34
vahanski 39
vajgalski 39
vandalski 75
vedski 29, 31-32, 36, 46, 138
F
,
144
F
, 187, 188, 198, 270
velški 16, 62, 63, 70, 71, 140F,
157
veljotski 61
venetski 54, 55, 58, 114
vesečki 78
vestinski 54, 57
visokolatvijski, t. latgalski
visokonjemački 75
F
, 79, 80, 138
F
vizigotski 75
F
volščanski 54, 55, 57, 58
zapadnoargolidski 46
zapadnoarmenski 87
zemgalski 94, 101
žemaitski 99
Kazala sastavio Orso/ Ligorio
365
BILJEŠKA O AUTORU
Mate Kapović roen je 5. kolovoza 1981. u Zagrebu, gdje je i matu-
rirao. Na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirao
je 2003. lingvistiku i kroatistiku.
Godine 2007. doktorirao je kod profesora Ranka Matasovića s te-
zom o rekonstrukciji baltoslavenskih osobnih zamjenica na Filozof-
skom fakultetu Sveučilišta u Zadru.
Radi kao viši asistent na Odsjeku za lingvistiku Filozofskoga fa-
kul teta u Zagrebu, gdje predaje povijesnu indoeuropsku fonologiju
i morfologiju.
Objavio je više od dvadeset znanstvenih članaka u domaćim i ino-
zem nim časopisima i sudjelovao na brojnim domaćim i meunaro-
dnim skupovima.
Bavi se poredbenopovijesnom lingvistikom (ponajviše slavistikom i
indo europeistikom), akcentologijom, dijalektologijom i sociolingvi-
stikom.
KAZALO
Irodgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Iokrato I znakovI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
IK£CL£Ð INÐO£IKOISKIH J£ZIKA
Ivod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
AnatoIIjskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
IndoIranskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
IndoarIjskI (IndIjskI) jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
IranskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
CrčkI jozIk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
CrčkI dIjaIoktI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
ItaIskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
KoItskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
KontInontaInI koItskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
OtočnI koItskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
BrItskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ?0
CormanskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ?3
IstočnogormanskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . ??
ZapadnogormanskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . ?8
IngvoonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ?8
IstvoonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ?9
£rmInonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
SjovornogormanskI (skandInavskI) jozIcI . . . . . . . . . 81
IstočnI sjovornogormanskI jozIcI . . . . . . . . . . . . 81
ZapadnI sjovornogormanskI jozIcI . . . . . . . . . . . . 82
ArmonskI jozIk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
ToharskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
BaItosIavonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
BaItIjskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
SIavonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
JužnosIavonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
IstočnosIavonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
ZapadnosIavonskI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
AIbanskI jozIk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
SIabo posvjodočonI jozIcI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
NoIndoouropskI jozIcI staro £uropo . . . . . . . . . . . 116
IOK£ÐB£NA IONOLOCIJA
Ivod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Iorodbona Indoouropska fonoIogIja . . . . . . . . . . . . . . 134
IndoouropskI okIuzIvI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
IndoouropskI tjosnačnIcI . . . . . . . . . . . . . . . . 1?2
IndoouropskI sonantI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
IndoouropskI samogIasnIcI . . . . . . . . . . . . . . . 213
Indoouropska fonotaktIka . . . . . . . . . . . . . . . . 262
IonoIoška pravIIa u Io. prajozIku . . . . . . . . . . . . 266
IrIjovoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
IndoouropskI nagIasak . . . . . . . . . . . . . . . . . 2?0
Izgovor u pojodInIm jozIcIma . . . . . . . . . . . . . . . . . 2?4
LItoratura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281
KazaIa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
BIIjoška o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
MATICA HRVATSKA
BIBLIOTEKA THEORIA / ΘΕΩΡΙΑ
Mate Kapović
Uvod u indoeuropsku lingvistiku
Za nakladnika Igor Zidić
Likovno oblikovanje Luka Gusić
Priprema Tehnička priprema MH
Tiskanje dovršeno u lipnju 2008.
u tiskari GZH, Zagreb
ISBN 978-953-150-847-6

M A T I C A

H R V A T S K A

Biblioteka THEORIA / ΘΕΩΡΙΑ
NOVI NIZ

Recenzenti DALIBOR BROZOVIĆ JOSIP LISAC RANKO MATASOVIĆ Glavna urednica JELENA HEKMAN Izvršni urednik LUKA VUKUŠIĆ

CIP zapis dostupan je u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 672919 ISBN 978-953-150-847-6

Mate Kapović

UVOD U INDOEUROPSKU LINGVISTIKU
PREGLED JEZIKÂ I POREDBENA FONOLOGIJA

MATICA HRVATSKA ZAGREB MMVIII

PREDGOVOR

Ova knjiga predstavlja prvi pravi uvod u indoeuropsku lingvistiku na hrvatskom jeziku, tj. prvo djelo u kojem se indoeuropeistička tematika ne obra uje u sklopu slavenske, hrvatske ili latinske povijesne gramatike nego zasebno. Na hrvatskom se jeziku dosada o indoeuropskom prajeziku, tj. jeziku iz kojega su se razvili svi indoeuropski jezici (a većina jezika današnje Europe pripada indoeuropskim jezicima), moglo saznati iz više priručnika, ali nijedan nije bio posvećen isključivo indoeuropeistici. Od starijih su radova tu Jurišićev Nacrt hrvatske slovnice (1944) i Ivšićeva Slavenska poredbena gramatika (1970). Ti su radovi danas ipak, premda mogu biti korisni, uvelike zastarjeli, a predstavljaju nacrt hrvatske povijesne gramatike i slavensku poredbenu gramatiku u kojoj indoeuropski prajezik ne igra glavnu ulogu. Mihaljevićeva Slavenska poredbena gramatika (2002) pruža osnovne informacije o indoeuropskim jezicima, ali je tako er u načelu povijesna fonologija slavenskoga. Fonološkom se povijesti hrvatskoga jezika od praslavenskoga do danas bavi djelo Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschichte der Standardsprache (2007) Georga Holzera. Najbolji je uvod u indoeuropsku lingvistiku na hrvatskom jeziku predstavljala Matasovićeva Kratka poredbenopovijesna gramatika latinskoga jezika (1997). Ondje je dobro izložena indoeuropska fonologija i morfologija preko latinskoga jezika (2008. je izišla i Poredbenopovijesna gramatika hrvatskoga jezika istoga autora), ali je dotično djelo, premda pruža obilje indoeuropeističkih podataka, ipak povijesna gramatika latinskoga, dok je ova knjiga posvećena u jednakoj mjeri svim indoeuropskim jezicima (naravno, onima poznatijima). Ona se od Matasovićeve knjige razlikuje po tome što daje iscrpan povijesni pregled, kao i time što pruža podatke o povijesnoj fonologiji za veći broj indoeuropskih jezika, a s druge je strane ne zamjenjuje jer Matasovićeva knjiga ostaje osnovnim priručnikom za poredbenu latinsku gramatiku te za indoeuropsku morfologiju koje u ovoj knjizi nema. Što se tiče
5

PREDGOVOR

drugih aspekata indoeuropeistike – indoeuropske kulture, arheologije, problema indoeuropske pradomovine itd., tu je nezaobilazno djelo Indoeuropljani. Zagonetka njihova podrijetla – jezik, arheologija, mit Jamesa P. Malloryja (2006), a od indoeuropeističkih knjiga na hrvatskom treba još spomenuti i Riječi indoeuropskih institucija Émilea Benvenistea (2005). Knjiga obuhvaća dva osnovna dijela – pregled izvanjske povijesti indoeuropskih jezika i poredbenopovijesnu fonologiju indoeuropskih jezika. Osnovni su podatci dani o svim bolje posvjedočenim stari(ji)m indoeuropskim jezicima. Knjiga obuhvaća u načelu sàmo osnove poredbene fonologije – ne govori se detaljno o glasovnim zakonima u zadnjem slogu koji su, primjerice u slavenskom i germanskom, jako komplicirani te se o njima treba govoriti u sklopu morfologije. U knjizi su objašnjeni i hrvatski glasovni zakoni u okviru slavenskih jer autor smatra da nema smisla uzimati sàmo staroslavenski kao sliku slavenskoga, a da se ne objasne veze hrvatskoga sa staroslavenskim i ostalim indoeuropskim jezicima. Latinski i grčki primjeri (iznimno i neki drugi) u načelu uvijek imaju uza se zapisane i hrvatske internacionalizme koji od njih potječu. Tako se ti jezici približavaju i korisnicima koji ih ne znaju dobro. S obzirom na to da je cilj tih internacionalizama olakšati hrvatskomu čitatelju prepoznavanje riječi, njihovo izvo enje iz dotičnoga korijena treba shvatiti uvjetno – katkad navodi internacionalizam povezan s dotičnom riječi (a ne nužno izravno iz nje izveden), zanemaruju se jezici posrednici itd. Osim toga, iz istoga se razloga uz gotske primjere uvijek navode suvremeni engleski i njemački primjeri s obzirom na to da će mnogim čitateljima ti jezici biti bliski. Kod navo enja su primjerâ davani sàmo oni primjeri koji dobro oslikavaju promjenu o kojoj se govori. Tako primjerice nisu davani isti primjeri iz raznih jezika ovisno o tome služi li nam riječ *nebhos za oslikavanje odraza glasa *n ili odraza glasa *s. Knjiga je najvećim svojim dijelom napisana akademske godine 2004/2005 da bi se poslije polako dopunjavala i prepravljala služeći pritom kao skripta studentima lingvistike. Osim studentima lingvistike, knjiga može poslužiti kao osnovni uvod u indoeuropsku lingvistiku i kroatistima, slavistima, germanistima, klasičnim filolozima, indolozima itd. koji tako mogu staviti jezik-predmet svog izučavanja u širi kontekst, kao i laicima koji žele saznati nešto o povijesti indoeuropskih jezika. Knjiga sadrži i osnove načelâ jezične promjene pa može poslužiti i kao uvod u povijesnu lingvistiku svima zainteresiranima. Htio bih osim toga napomenuti i
6

PREDGOVOR

da, premda je ova knjiga zamišljena i kao uvodni indoeuropeistički priručnik, òna nije sàmo to. Da je riječ sàmo o udžbeniku preko kojega studenti mogu naučiti osnove indoeuropske lingvistike, opravdan bi bio prigovor da u udžbeniku ima i mnogo toga što i nije tako »osnovno«. Me utim, knjiga je namijenjena i onima koji već nešto o indoeuropskom ili općenito povijesnom jezikoslovlju znaju, ali žele naučiti više pa su »neosnovni« dijelovi namijenjeni upravo njima. Tko želi doista sàmo osnovne obavijesti, ònō što smatra suvišnim može lako preskočiti. Držao sam se stoga načela da od viška glava ne boli iako sama knjiga, naravno, nije pretjerano opsežna. Zahvalan sam Orsatu Ligoriju na mnogim korisnim primjedbama i dopunama te na majstorski izra enim kazalima, kao i Ranku Matasoviću koji je pročitao tekst još u prvoj verziji rukopisa i takoer dao brojne opaske. Zahvaljujem i svojim studentima na njihovim komentarima kao i članovima indoeuropeističke mejling-liste Cybalist. Sve su greške, dakako, sàmo moje.

U Zagrebu, 10. siječnja 2008. Mate Kapović

7

– po Kristu (poslije Krista) 8 . – nominativ osn.) ili je posu eno u drugi jezik ~ povezano s * – rekonstruirano ** – nemoguće. – godina D. – aorist G. – osnove po K. – jednina L. – indikativ jd. – muški rod mn. – aktivni aor. – dativ dij. – lice m. – instrumental ind. – dijalektalno dv. – množina N. – lokativ l. – dvojina I.POKRATE I ZNAKOVI > pravilno daje ⇒ nepravilno daje (analogijom i sl. – akuzativ (ako nije posebno označeno. r. – genitiv g. znači da je jednina) akt. neposvjedočeno [ ] – fonetski izgovor / / – fonološki oblik < > – pravopisni oblik # – granica riječi (početak ili kraj) V – vokal (samoglasnik) C – konsonant (suglasnik) R – sonant A.

– galski Gav. – avestički balt. – germanski gluž. – hetitski hom. – engleski franc. – prije Krista prez. – arkadijsko-ciparski alb. – baltijski bjr. – atički av. – prezent ptcp. – tisućljeće usp. – gornjolužički got. – ženski rod Jezici: akv. r.-cip. – dorski eng. – francuski frig. – čakavski češ. – vidi V. – stoljeće tis. – anatolijski arm. – bugarski čak. – gotski grč. – grčki het. – armenski at. – usporedi v. – bjeloruski bsl. – vokativ ž. – baltoslavenski bug. – češki dluž. – particip sr.POKRATE I ZNAKOVI pr. – donjolužički dor. K. – akvitanski ark. – gatha-avestički germ. – homerski (grčki) 9 . – srednji rod st. r. – frigijski gal. – albanski anat.

– indoiranski ir. – staropruski stsl. – slovački sln. – rumunjski rus. – slovenski sr – srednjo st – staro st. – litavski luv. – latvijski lid.-at. – staroislandski stnord. – slavenski slč. – ruski S – sjevernoskr. – poljski rum. – latinski latv. – likijski lit. – staroindijski stir. – perzijski polj.POKRATE I ZNAKOVI hrv. – mikenski neie. – njemački perz. – staroslavenski 10 . – kineski lat. – stariji/starije stind. – jonsko-atički kajk. – iranski J – južnojon. – sanskrt slav. – indoeuropski iir. – luvijski mak. – kajkavski kelt. – keltski kin. – lidijski lik. – hrvatski I – istočnoie. – staronordijski stprus. – neindoeuropski njem. – staroirski stisl. – makedonski mik.

kao stanka izme u samoglasnikâ u izgovoru a-a ẹ – zatvoreno e (glas izme u e i i) ε – blago otvoreno e (kao eng. (i nekim hrv. kao <h> u hrv. – umbrijski ved. velarno h. – ukrajinski umbr. – talijanski toh. – svahili španj. – španjolski štok. <a> u mad »lud« å – zatvoreno a (glas izme u a i o) 11 . <th> u that »to« x – tvrdo. otac bi  – kao hrv. – vedski Z – zapadno Fonetski znakovi: ʒ – kao tal. – štokavski šved.POKRATE I ZNAKOVI stvnj. – toharski tur. kao u njem. < > – kao hrv. <z> u zio »stric. <dž> þ – kao eng. – švedski tal. <e> u bed »postelja«) æ – otvoreno e (glas izme u e i a). – starovisokonjemački svah. tetak« ili <c> u hrv. kao eng. govorima) γ – zvučno h. kruh ga ʔ – glotalni zatvor. – turski ukr. <th> u think »misliti« ð – kao eng. ujak.

.

PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA .

.

mandarinski..). latinskom trēs. jezika: 15 . kantonski itd. Tako npr. možemo ga rekonstruirati uspore ujući njegove jezike potomke. INDOEUROPSKI JEZICI Indoeuropska je jezična porodica danas najproširenija na svijetu – indoeuropski se jezici govore na svim kontinentima. turski u europskom dijelu Turske koji pripada turkijskim jezicima (koji se uglavnom govore u Aziji – to su npr. prema vremenu kada su posvjedočeni. litavskom trỹs i gotskom þreis možemo rekonstruirati ie. To su npr. romanski jezici – talijanski.) koji su se svi razvili iz praslavenskoga jezika ili indoeuropski jezici (slavenski jezici. Indoeuropski su jezici jako brojni i mogu se podijeliti na više potporodica. ma arski ili estonski te. grčkom τρεῖς. Kronološki. Ako prajezik nije zabilježen. francuski itd.) koji su se razvili iz praindoeuropskoga. tj. Posvjedočeni su prajezici npr. praoblik *treyes za broj »tri«. Europa je danas jezično uglavnom indoeuropska – iznimke su predindoeuropski baskijski u Španjolskoj i Francuskoj.UVOD JEZIČNA PORODICA § 1 Jezičnom porodicom nazivamo skupinu jezika za koje se može dokazati da su se razvili iz istoga (pra)jezika.). ruski itd. Prajezik koje jezične porodice može biti zabilježen. navodimo grane (potporodice. grčki ili albanski koji čine samostalne grane unutar ie. kazaški u Kazahstanu itd. posvjedočen ili neposvjedočen (kada taj prajezik nije zapisan nego ga se može sàmo rekonstruirati).). engleski itd. češki. a neke čini sàmo po jedan jezik (npr. recimo. slovenski. baltoslavensku ili indoiransku potporodicu). germanski jezici – njemački. još azerski u Azerbajdžanu. Neke potporodice čine desetci jezika (npr. prema staroslavenskom trije (hrvatski trî). sanskrtskom tráyas. uralski jezici kao finski. skupine) ie. slavenski jezici (hrvatski. vulgarni latinski iz kojega se razviše svi romanski jezici ili starokineski iz kojega se razviše moderni kineski jezici/dijalekti (npr.

BALTOSLAVENSKI JEZICI (npr. ITALSKI JEZICI (npr. avestički. venetski (današnja sjeverna Italija).: luzitanski (današnji Portugal). engleski. oskički) – od 7. njemački) – od 3. pjesništva itd. današnja Hrvatska i okolica). Poredbena indoeuropska lingvistika je jedna od grana poredbenopovijesne lingvistike koja se bavi proučavanjem povijesti indoeuropskih jezika i rekonstrukcijom ie. INDOEUROPEISTIKA § 2 Poredbenopovijesna lingvistika je lingvistička disciplina koja se bavi proučavanjem povijesnoga razvoja raznih jezika i jezičnih porodica. GRČKI JEZIK – izme u 15. latinski. KELTSKI JEZICI (npr. sanskrt. K. K.1 ARMENSKI JEZIK – od 5. st. velški) – od 6. prajezika. frigijski (Mala Azija) itd. mesapski (jug Italije. Osim toga. 16 . umbrijski.2 Indoeuropska je jezična porodica najbolje proučena jezična porodica na svijetu (proučavanje traje već više od 200 godina) te tako svojim 1 Ne računamo tu kacigu iz Negove iz 3/2. trački (današnja Bugarska). GERMANSKI JEZICI (npr. a natpis je zapravo na latinskom. st. galski. dački (današnja Rumunjska). st. mitologije. u indoeuropeistiku pripada i proučavanje indoeuropske kulture. jezika (od kojih nam je ostalo malo tekstova ili sàmo imena i sl. pr. st. st. pr. perzijski) – od oko 15.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA ANATOLIJSKI JEZICI (npr. i 13. INDOIRANSKI JEZICI (npr. luvijski. gotski. litavski. pr. st. pr. st. ruski) – od 9. Osim lingvistike.) kao što su npr. TOHARSKI JEZICI (toharski A i toharski B) – od 5/6. jezikom makedonskim). st. K. hetitski. koja sadrži sàmo jedno germansko ime. postoji i više fragmentarno posvjedočenih ie. na »peti«). pr. hrvatski. st. ALBANSKI JEZIK – od 14. K. pr. društva. staroirski. macedonski (današnja Makedonija – nema veze sa suvremenim slav. st. st. likijski) – od 19. K. 2 Za nelingvističke aspekte vidi Mallory 2006. K. »ilirski« jezici (najvjerojatnije više jezika.

stsl. 3 Valja reći da ne treba romantično misliti da je proces širenja uvijek bio takav da su se selili čitavi narodi. jasno nam je da su Indoeuropljani morali živjeti u sjevernijim predjelima gdje je bilo snijega. u lociranju nam ie. 17 . lat.UVOD dostignućima i iskustvima može pomoći i pri poredbenopovijesnom proučavanju drugih jez. nix. φηγóς. Xīn Jiāng). fāgus. pradomovina morala biti negdje na zapad od nje. Poznat je slučaj riječi za »bukvu« koja se tako er može rekonstruirati u ie. (lat. sněgъ. osim ako nema pismenoga traga). osvajačke ideologije (što bi objašnjavalo njihovu ekspanziju)3. engleski beech itd. u antičku Baktriju (današnji Kineski Turkestan. obično ih se smatra ratnički nastrojenima i agresivnima. *snoygwh-. grč. primjerice. U nekim slučajevima su se mogle seliti manje skupine ratnikâ koje bi drugim narodima nametnule svoju vlast a onda i jezik. Indoeuropljani su bili stočari. INDOEUROPSKA PRADOMOVINA Indoeuropski se prajezik govorio oko 4 000 godina pr. snaiws. Kako je teško povezati arheološke nalaze s jezikom (ne možemo prema kopljima ili vrčevima. Bavili su se i poljoprivredom i poznavali su barem jednu vrstu žitarica. Predlagane se indoeuropske pradomovine nalaze od Srednje Europe na zapadu do Kaspijskoga jezera na istoku. No to se pokazalo netočnim jer je rasprostranjenost bukve bila veća u negdanje doba i bukve je bilo i sjeveroistočno od te crte. anatolijski su narodi završili u Maloj Aziji itd. znati kojim je jezikom govorio njihov vlasnik. Točna lokacija indoeuropske pradomovine nije poznata i o njoj postoji mnoštvo hipoteza (vidi npr. Gdje god ie. Mallory 2006: 183-237). preko Bliskoga istoka. govornici su toharskoga tako er otišli na istok. u Europu (osim ako ondje već nisu bili). pradomovina bila. živjeli u patrijarhalnom društvu i imali velik panteon. K. Primjerice. Dugo se tvrdilo da bukva u Europi ne raste sjeveroistočno od crte Kalinjingrad – Krim pa je prema tome ie. pradomovine pomažu i jezični podatci.) – može se pretpostaviti da je u ie. od Baltika na sjeveru do Anatolije i Kavkaza na jugu (u igri je čak i Hrvatska!). poznavali su konja i kotač. pradomovini rasla i bukva što nam pomaže u njezinu lociranju. got. porodica. govornici su indoeuropskoga odande krenuli uglavnom na zapad. sigurno postojala riječ za »snijeg« (ie. nivis itd.). ali ne svi – Indoiranci su otišli prema Indiji. znamo li da je u ie.

je rekonstruirana riječ »orati«).PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA Važan nam podatak o ie. je riječ *mori bila isprva sàmo opći naziv za bilo kakvu. Hipotezu o ie. more i lat. pradomovini daje i nepostojanje stare riječi za »more« što nas upućuje na to da Indoeuropljani nisu živjeli uz more. vodenu površinu. Kurgan inače označava posebnu vrstu grobnoga humka u kojima su izgleda bili pokapani moćni vladari. sjeverno od Crnoga mora (ali ne uz more!) i sjeverno od Kavkaza. pradomovini u stepama južne Rusije navodno podupiru i neka genetička istraživanja.« ili izvedeno eng. to je značenje drugotno i ie. pradomovine ostaje sporan. tisućljeća pr. trenutno je na Zapadu najpopularnija kurganska teorija litavske znanstvenice Marije Gimbutas. mjed i odre ene poljoprivredne kulture (za ie. iz sredine 5. litavski lãšis. a to se sve podudara s onim što znamo o Indoeuropljanima na osnovi jezične rekonstrukcije. marsh »močvara« gdje se još vidi da starije značenje nije bilo sàmo »more«. nadgrobni humci.). mare znače upravo »more«. njem. manju ili veću. Prema tom što se u ie. Za to usp. Na tu pretpostavku ukazuju sljedeći pokazatelji – čini se da su pripadnici naroda te kulture živjeli u malim plemenima kojima su vladali moćni vo e. Lachs itd. može rekonstruirati i riječ »losos« (slav. mere »jezerce. tvrdi se da su Indoeuropljani živjeli u području gdje je bilo lososa itd. Iako stsl. 18 . Ti se nalazi mogu povezati s Indoeuropljanima i moguće je da su nositelji te kulture bili ljudi koji su govorili nekom varijantom indoeuropskoga. pradomovina smješta u stepe južne Rusije. Stoga se ie. eng. Od teorijâ koje neku materijalnu arheološku kulturu povezuju s Indoeuropljanima. meutim postoje i brojna suprotna mišljenja te problem ie. poznavali su konja. bara i sl. K. bili su pastiri. zajedno sa žrtvama i materijalnim dobrima. Kurganima se zovu spomenici. *lososь. iz područja južnoruskih stepa i Prikavkazja.

a drugi hijeroglifskim pismom nepoznata porijekla.)4. Anatolijski su se jezici najvjerojatnije odcijepili od ie. Staroanatolijski su jezici: hetitski. Od staroanatolijskih je jezika još posvjedočen i palajski. K. st. 19 . klinopisni luvijski. jezikâ indoeuropskim ili indohetitskim.). na području današnje Turske. karijski te vjerojatno slabo poznati pisidijski. Hijeroglifski se je luvijski prije netočno nazivao hijeroglifskim hetitskim. PODJELA ANATOLIJSKIH JEZIKA Kronološki anatolijske jezike dijelimo na staroanatolijske jezike (koji su se govorili u 2. Novoanatolijski su jezici: likijski A i B. službeni jezik nekoć moćne Hetitske države.) i na novoanatolijske jezike (koji su se govorili u 1. Nema bitne razlike u tome zovemo li prajezik anatolijskoga i ostalih ie. književnosti i povijesti dostupna knjiga Matasović 2000a. prvi pisan klinopisom (kao hetitski). no to je uglavnom terminološki spor. jezici imaju (sustava triju rodova. i hijeroglifski luvijski. jezici kao druga skupina jezikâ. Hetitski je najbolje posvjedočen anatolijski jezik. dvojine itd. u 2. tisućljeću prije K. Neki su stoga pretpostavljali. dok nije utvr eno da je taj jezik puno bliži klinopisnomu luvijskomu (posrijedi su zapravo dva dijalekta istoga jezika). zajednice prije drugih ie. pr. granâ i zato nemaju nekih karakteristika koje ostali ie.). Novoanatolijski su jezici izumrli negdje u razdoblju helenizma (3-1. Anatolijski su se jezici govorili u Maloj Aziji. tisućljeću pr. hijeroglifski luvijski i palajski. jezik države Arzawe (na jugozapadu Male Azije). Osim njega. i indohetitski prajezik kao jezik iz kojega su se razvili anatolijski jezici kao jedna skupina i ostali ie. K.ANATOLIJSKI JEZICI § 3 Anatolijska je grana prva posvjedočena grana ie. prije K. koji je izgle4 Na hrvatskom je kao opširniji pregled informacija o anatolijskim jezicima. jezikâ (19. hetitskom jeziku. lidijski. st.). posvjedočeni i (klinopisni) luvijski. su tisućljeću prije K. a najpoznatiji je od njih američki hetitolog Edgar Sturtevant (1875-1952).

). I luvijski su i palajski posvjedočeni sàmo fragmentarno kao vjerski. Oni su dakle genetski povezani sa staroanatolijskim jezicima luvijskim i hijer. koji su preuzimali tu e bogove i obraćali im se na jeziku naroda od kojega su ih uzeli. pr. Natpisi na palajskom i luvijskom potječu iz hetitske prijestolnice. koja je poznata po svojem legendarno bogatu kralju Krezu. natpise na pečatima i sl. K. ali nisu nastali izravno od tih jezika nego od nekoga ne- *praanatolijski s t a r o a n a t o l i j s k i *prauvijski ? heitski klinopisni hijeroglifski luvijski luvijski palajski *pralikijski likijski A likijski B lidijski karijski pisidijski? sidetski? zapadnoanatolijski n o v o a n a t o l i j s k i 20 . pr. pismo je tek razmjerno nedavno zadovoljavajuće razjašnjeno. st. K. a koji se je prema svemu sudeći bio govorio u sjevernoj središnjoj Anatoliji u zemlji Palā. Kao i svi novoanatolijski jezici. Iako su nam natpisi na hijer. Na hijeroglifskom su luvijskom Hetiti često pisali kraće natpise. st. st. imena. i lidijski bijaše pisan pismom povezanim s grčkim alfabetom. luvijskom poznati još od 19. (prvi natpisi potječu iz 15. Likijski su A i B novoanatolijski jezici potomci jednoga od luvijskih dijalekata. st. pr. stotinjkom zavjetnih i nadgrobnih natpisa. Lidijski je novoanatolijski jezik posvjedočen uglavnom u 4. K. (prije hetitskih natpisa).. a on se i uklesavao u kamen po današnjoj jugoistočnoj Turskoj i Siriji sve do 8.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA da rano izumro (za razliku od luvijskoga). luvijskim. obredni jezici u Hetitâ. Lidijski je bio službeni jezik Lidije.

tis. Položaj slabo posvjedočena karijskoga nije jasan. anatolijskih jezika u tadašnjoj se Maloj Aziji govorilo ili upotrebljavalo i više neie. prvi zapisani jezik na svijetu (na prijelazu 4. pr. polovici 2. tis. 5 Hatijci su živjeli u državi Hatti koju su poslije osvojili Hetiti. a oni sâmi Hetitima. me unarodnim diplomatskim jezikom i Hetiti su ga. Uvjerljivo ih se povezuje sa suvremenim naško-dagestanskim jezicima na Kavkazu. Na jugozapadu je Male Azije (i u Egiptu i Nubiji gdje su Karijci radili kao tjelesni čuvari faraonâ i najamnici) oskudno posvjedočen i karijski jezik koji je najvjerojatnije tako er novoanatolijski jezik. prastanovnika Male Azije (od kojih i potječe naziv »hetitski«5) koji je izumro još negdje u 2. tis. Pisidijski su i sidetski tako er vjerojatno anatolijski jezici. Hurijci su kulturno i vjerski dosta utjecali na Hetite. Hetiti su »hetitskim« (na het. kao i sumerski.. K. a svoj su jezik zvali nesijskim (na het. nešumnili) prema svojoj staroj prijestolnici Neši (Kanešu). na 3. Bolje nam je poznat hurijski jezik koji se je govorio dosta dugo u 2. tisućljeće pr. dobro poznavali.. K. tada. ali je djelomično očuvan kao obredni jezik kod Hetita (slično kao palajski). Hurijskomu je blizak urartski jezik koji se govorio na početku 1. jezik im je nazvan hetitskim. Semitski akadski jezik bijaše u 2. kao i genetska bliskost (klinopisnoga) luvijskoga i hijeroglifskoga luvijskoga. Nedvojbeno je zasebno mjesto hetitskoga me u staroanatolijskim jezicima. hattili) zapravo zvali hatski jezik. uglavnom na području današnje sjeverne Sirije. pr. oko jezera Van. ali su jako slabo posvjedočeni. Neki smatraju palajski bliskosrodnim luvijskomu. jezik bez poznatih srodnika). pr. kojima valja pridodati i novoanatolijske jezike likijski A i B. a onda bi taj palajsko-luvijski odvjetak zajedno s novoanatolijskim lidijskim činio zapadnoanatolijsku granu koja bi stajala u suprotnosti prema hetitskomu. gdje su otada živjeli. To me utim nije sigurno (postoje i drugačije teorije). K. pr. premda već izumro kao govorni jezik. Genetska podjela anatolijskih jezika nije posve jasna. bio jezikom obrazovanja i pismenosti (kao poslije u Europi latinski ili u Indiji sanskrt). Likijski je B (koji neki zovu i milijskim) slabije posvjedočen od likijskoga A. Prema državi Hati. Neki ga povezuju sa suvremenim abhasko-adigejskim jezicima. OSTALI JEZICI U MALOJ AZIJI U 2. K. TISUĆLJEĆU PRIJE KRISTA Osim ie.ANATOLIJSKI JEZICI posvjedočena staroanatolijskoga dijalekta bliska tim dvama jezicima.). nešili. Hatski bijaše jezik neie. 21 . jezika. Kr. Sumerski je jezik (neie. tis.

oko 150 km od današnje Ankare. Sayce se osla6 Hetitsko se <š> čita kao [s]. kako su ih prvo bili nazvali. koji se najvjerojatnije izgovarao kao [s] (iako ono možda nije bilo »čisto«. objavio Georges Perrot u Francuskoj. pisani istim pismom. je Charles-Félix-Marie Texier. čuo od seljaka za ruševine odmah iznad sela. jednostavno se je raspitivao kod turskih seljaka ima li gdje kakvih ruševina. rabili klinopisne znakove koje su Aka ani rabili za svoje /š/. no njegove su tvrdnje jednostavno bile ignorirane. Iako su natpisi na istom hijeroglifskom pismu odjednom iskrsavali posvuda po Siriji i Turskoj (u Ivrisu. »hamatski« natpisi otkriveni kilometrima daleko u Siriji i drugdje. Švicarac je Johann Ludwig Burckhardt tijekom svojih putovanja po Palestini i Siriji otkrio u sirijskom mjestu Hama (Hamāt) na zidu jedne kuće natpis na dotada nepoznatim hijeroglifima. no nažalost. nikomu nije u prvi čas palo na pamet povezati te natpise s onima koje je otkrio Texier u Boğaz Köyu i Yazılıkayi. Oko 1. Natpise je 1872. a hijeroglifske je natpise. i 1817. 22 . francuski arheolog i svjetski putnik. koje je Texier bio našao u Boğaz Köyu i Yazılıkayi. ali naletio je na ostatke velebne hetitske prijestolnice Hattuše (Hattušaš)6.5 km dalje. je britanski orijentalist Archibald Henry Sayce uočio da su natpisi u Boğaz Köyu i Yazılıkayi. to je bilo neprimijećeno i zaboravljeno sljedećih pedesetak godina. ali se tomu nije bila pridavala velika važnost niti se smatralo da je posrijedi neki važan narod. Godine 1834. »ispisana stijena«) što će se poslije pokazati kao reljefi hetitskih bogova. Osim na biblijske podatke. u jednom predavanju objavio da su ti natpisi pisani istim pismom i da su ih napisali Hetiti. objavljenu 1822.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA OTKRIĆE HETIT I HETITSKOGA § 4 Hetiti su do kraja 19. Godine 1879. poput španjolskoga s). koje je bio otkrio Texier.). Njihovo se ime spominje na nekoliko mjesta u Bibliji. Tako je u seocu Boğaz Köy (doslovno: »selo u tjesnacu«). On je to spomenuo u svojem dnevniku.. lutao Malom Azijom tražeći ostatke rimskoga grada Tavija. Texier to tada još nije bio mogao znati. naišao je tako er na lokaciju s mnogo uklesanih reljefa u stijeni zvanoj Yazılıkaya (dosl. Wright je 1874. stoljeća bili gotovo nepoznati. No. i tzv. Izme u 1809. ostavili Hetiti. Karkemišu itd. u sirijskom mjestu Hama vidio i irski misionar William Wright. kako nije imao pojma gdje bi Tavij mogao biti. Godine 1880. To je zato što su Hetiti za svoj glas. iznio teoriju o tome da su takozvane »hamatske« hijeroglifske natpise.

1902. što je 1915. Pritisnut mnogobrojnim kritikama.ANATOLIJSKI JEZICI njao i na nedavno otkrivene egipatske i asirske izvore koji su govorili o moćnu narodu koji je prebivao u državi Hati (Hatti). no njegovo je iskopavanje urodilo barem dvjema dobrim stvarima – iako Wincklera. na dotada nepoznatu jeziku. Ironijom sudbine. Norveški je orijentalist J. godine. u Tell el-Amarni. Hetitski je pak bio službeni jezik državne administracije. Tako er. tada već potpuno čitljivim (njime je pisan i tada već odavno poznat akadski). ime je dotadanjega Boğaz Köya poslije promijenjeno u Boğaz Kale («dvorac u tjesnacu«). Godine 1906. premda ni njemu nisu povjerovali. o kojima su govorili Wright i Sayce. Knudtzon. nisu zanimali tekstovi na tada nepoznatu jeziku (hetitskom). 8 Shodno arheološkim tragovima na ene hetitske prijestolnice. a to je nedugo zatim bilo i prihvaćeno u cijeloj znanstvenoj zajednici. omogućilo češkomu orijentalistu Bedřichu Hroznomu da dokaže da je hetitski indoeuropski jezik. Hijeroglifski su natpisi. iznio hipotezu da je jezik »Arzawskih pisama« indoeuropski7. u Egiptu. tekstovi su tablica na enih ondje ubrzo zatim objavljeni u Njemačkoj. našla se je na udaru mnogih (pogotovu poznata mladogramatičara Hermanna Hirta). kada je 1887. No zanimljivo je da je na hetitskom faraonu pisao vladar Arzawe gdje se govorilo luvijski (vjerojatno zato što njegovi pisari nisu znali tadanji me unarodni diplomatski jezik akadski). No kako ta hipoteza nije bila osnovana na posve čvrstim dokazima. na en arhiv egipatskoga faraona Amenofisa IV. On je napravio više štete nego koristi svojim nemarnim iskopavanjem u Hattuši. tisućljeću prije Krista imala važnu ulogu u me unarodnoj politici. 23 . Ehnatona. ali su njegovi zaključci. upravo je te godine Bedřich Hrozný dokazao nedvojbenu pripadnost hetitskoga indoeuropskim jezicima. bilo posve jasno da se u Boğaz Köyu doista nalaze tragovi Hattuše hetitske prijestolnice8. barem bili ozbiljno razmotreni. su počela iskopavanja u Boğaz Köyu koja je vodio njemački orijentalist Hugo Winckler. 7 U slučaju je »Arzawskih pisama« doista bila riječ o hetitskom. Ondje je već iz akadskih spisa bilo jasno da je hetitska država u 2. a osim toga. na ena su i dva egipatska pisma vladaru tada nepoznate države Arzawe. i iz akadskih je tekstova. pisana klinopisom. njime su se pisali gospodarski zapisi. za razliku od Wrightovih. Njihova je hipoteza dobila dodatnu težinu svega 7 godina poslije. zakoni i sl. bili natpisi na hijeroglifskom luvijskom. kao asiriologa. kojim su se Hetiti često služili u javnim monumentalnim zapisima. zajedno s kolegama Sophusom Buggeom i Alfom Torpom. A. Knudtzon se je svoje teorije odrekao u svojem radu o tablicama na enim u Tell el-Amarni 1915. Sayce je došao do istih zaključaka kao i Wright. ondje na enih.

nego cijeli pojam (kao hijeroglifski znakovi). heteroklitska sklonidba tj. poopćio osnovu pragermanskoga N/A . ta. wetenaš ili D. a u kosim padežima drugi (najčešće je to izmjena *r/n kao ovdje).PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA HETITSKI JEZIK I PISMO § 5 Hetitski doista nije bilo teško odgonetnuti. Osim toga. S obzirom na to da je nemoguće da bi takvo podudaranje bilo posu eno ili slučajno.). a švedski osnovu pragerm. glagol »jesti« traži uza se akuzativ.nalikuje na ie. No osim znakova za slogove. grč. nego slogovi riječi – npr. jezik. kan. *wod »voda« i na eng. a glagoli su ezzatteni i ekutteni (za sljedeći je bilo očito da znači »piti« s obzirom na to da dolazi iza riječi »voda«) imali nastavak -tteni koji je bilo lako identificirati sa stind. water.istoga značenja (hrv. akuzativni nastavak (ie.. sklonidba u kojoj u imenicama sr. G. kako već rekosmo. Hetitski se je. ie. ideogram se za »kruh«. Klinopis je slogovno pismo. -ον i skr. tekstovi su osim toga bili puni akadskih i sumerskih riječi. eng. nastavkom 2. vatten gdje je eng. Tako er. usp. aš i sl. water. bilo je jasno da je posrijedi nedvojbeno ie. jed-ēm. -um. Kada je još na drugim tablicama našao kose oblike riječi watar. jd. 24 . Bijaše pisan klinopisom. u N/A. jezik jer je tu u hetitskom jasno posvjedočena ie. korijen *h1ed. lat. a hetitsko je -an neobično sličilo na ie. jezik navodi: nu NINDA-an ezzatteni watar-ma ekutteni Ideogramom (sumerogramom) je napisana riječ NINDA . jd. ali šved. Takvi se ideogrami (ili logogrami) transkribiraju kao sumerske riječi pisane velikim slovima npr. stoji jedan glas. sljedeća je riječ watar neodoljivo podsjećala na ie. jasno je bilo da je hetitski ie. Obično se kao rečenica kojom je Hrozný konačno potvrdio da je het. usp. -am). u hetitskom su postojali i ideogrami i determinativi. što na sumerskom znači »kruh«. koji je tada već bio potpuno poznat. hetitsko ezz. *-om. weteni. npr. što znači da njime nisu zapisivani pojedini glasovi. edō itd. pisao klinopisom preuzetim od Aka ana. Hrozný je logično pretpostavio da bi iduća riječ mogla biti glagol sa značenjem »jesti« i doista. ka. množine -thana (dakle rečenica glasi: »Kruh jedete i vodu pijete«). r. lat. kao što vidjesmo. Ideogrami (sumerogrami i akadogrami) su bili znakovi koji nisu označavali slog. l. a i akadski su i sumerski već bili potpuno poznati jezici. Čim je riječ o kruhu. npr. No to pisanje nije bilo nimalo jednostavno. kosih padeža. riječi su bile jasno odvojene jedne od drugih (što nije slučaj u dosta starih pisama).

Tako se je hetitska riječ kao /spantskimi/ »lijem (kao žrtvu ljevanicu)« morala pisati ši-pa-an-za-ki-mi. ovisno o pojedinom slučaju. dodatne je teškoće stvarala činjenica da klinopis nije bio dobro prilago en fonološkomu sustavu hetitskoga jer se njime nije moglo zapisati mnogo slogova oblika CVC. Istovjetan način pisanja nalazimo u suvremenom japanskom gdje se rabe kineski ideogrami (kanji) za označavanje korijena riječi.). Tako determinativ za »zemlja/država« pišemo kao URU što na sumerskom znači upravo »zemlja«. obilovao. kao što vidjesmo u slučaju riječi NINDA-an gdje je ideogramu za »kruh« pridodan klinopisom pisan nastavak -an za akuzativ jednine. kojima je hetitski. Klasičan je primjer znaka koji se rabi i za pisanje sloga /an/ i kao ideogram za riječ »bog« (DINGIR) i kao determinativ za pojam bog (ispred imenâ bogova stoji DINGIR). To su staroasirske gospodarske tablice u kojima su Asirci u svojim trgovačkim kolonijama zapisivali s kim sve 9 Rje e se umjesto sumerskoga upotrebljava latinski. svejedno mogu pridodati gramatički nastavci pisani klinopisom. st. kao ie. a k tomu može biti i ideogram i determinativ. pr. 25 . »žena« itd. nego su se pisali ispred odre enih riječi i označavali su kojoj skupini pojmova pripada sljedeća riječ (primjerice. sumerskom se riječju sal »žena« u transkripciji piše determinativ za označavanje ženskih imena). Dodatne probleme stvara činjenica da jedan znak može imati i slogovno čitanje. ali se gramatički nastavci pišu slogovnim pismom (hiraganom). VAŽNIJI SPOMENICI HETITSKOGA JEZIKA § 6 KAPADOKIJSKE TABLICE (19. piše kao »URUHa-at-ti«. Determinativi se u transkripciji označuju podignutim velikim slovima prije riječi (opet tako da se u transkripciji rabi sumerska riječ dotičnoga značenja. npr. zapisanima ideogramom. K. u mikenskom grčkom koji je pisan Linearom B ili u keltiberskom koji je pisan iberskim pismom – ta pisma tako er nisu mogla zabilježiti dobro suglasničke skupine tih dvaju jezika). Riječima se. jezici na Sredozemlju (npr. »bog«.) – prvi pisani trag anatolijskih jezika. česti su bili determinativi: »zemlja/država«. Istih je problema bilo i u drugim pismima kojima su pisani neki ie. Tako se npr. jezik. Osim ovih problema. primjerice (suglasnik-samoglasnik-suglasnik).ANATOLIJSKI JEZICI piše NINDA (a ninda je sumerska riječ za »kruh«)9. Determinativi su bili znakovi koji se u hetitskom uopće nisu čitali. »zemlja Hati« u het.

HATTUŠILIJEVI ANALI (16. prva autobiografija u povijesti svjetske književnosti.) – molitve koje je tako er sastavio kralj Muršili II. K. moderna i jako osobna tona.) – zapisi hetitskoga kralja Hattušilija I. K. pr. MURŠILIJEVE MOLITVE (14. inače tipične za onodobna djela. st. Njegova je autobiografija začudno iskrena i bez pretjerane hvalisavosti. u dokumentu se govori o povijesti hetitskoga kraljevstva i o vladavini samoga Telipinua..) – hetitski je kralj Telipi- nu u svojoj oporuci-ustavu (a ovaj se dokumenat naziva »prvim ustavom u svjetskoj povijesti«) pokušao uspostaviti pravila po kojima će se naslje ivati kraljevska vlast da ubuduće ne bi dolazilo do krvoprolićâ i neredâ u borbama za vlast (što mu dakako nije uspjelo). opisao vladavinu svoju i svojega oca Šupiluliume. MURŠILIJEVI ANALI (14. jeziku. svoje pobjede i boga koji mu je u njima pomagao – Tarhunu (Tarhunaš). K. Sâm je spomenik napisan staroasirski. koji je bio jako pobožan.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA trguju. pr. pr. PJESMA HETITSKIH VOJNIKA – najstarija pjesma (koračnica) na nekom ie.) – autobiogafi- ja kralja Hattušilija III. st. st. jeziku. pr. pr. K. Hetitski se kralj Anitta (Anittaš) u njemu hvali kako je zauzeo i uništio grad Hattušu i zatim ga zauvijek prokleo (što njegovi nasljednici nisu shvatili pretjerano ozbiljno pa su dotični grad učinili svojom prijestolnicom). HATTUŠILIJEVA AUTOBIOGRAFIJA (13. Pogotovu se molio bogovima za pomoć protiv kuge koja je pustošila hetitsko kraljevstvo desetljećima. ali se u njemu javlja jako puno anatolijskih imena (hetitskih. pr. Osim toga. K.) – prvi pravi jezični spo- menik anatolijskih jezika. NATPIS KRALJA ANITTE (18.). st. Natpis je kralja Anitte najstariji sigurno datiran zapis na ijednom ie. st. koji je u njima opisao sve bitne doga aje koji su se doga ali za njegove vladavine. Anitta u natpisu veliča sebe. luvijskih itd. K. Vjerovao je da bogovi kažnjavaju ljude zbog njihovih propusta koji se mogu iskupiti usrdnim molitvama. Običaj su pisanja analâ preuzeli od njega i kasniji hetitski vladari. Riječ je o starohetitskoj kratkoj pjesmi za koju pisar izričito navodi da ju pjevaju hetitski vojnici. 26 .) – anali u kojima je kralj Mur- šili II. st. TELIPINUOVA OPORUKA (15.

čini se. Kralj je Šuppiluliuma u 14. s kraljevskom obitelji pobjegao u Grčku (Ahhiyawu. a stišću ju i vanjski neprijatelji. oporuci.ANATOLIJSKI JEZICI POVIJEST HETITSKE DRŽAVE § 7 Nije jasno kojim su putem indoeuropski Anatoljani došli u svoju novu postojbinu. Za vladavine je njegova sina Muwatallija došlo do zaoštrenja sukoba s Egiptom. Njegovo je osvajanje Babilona u 16. 27 . došla vlastita žena po povratku u Hattušu. a njihov je jezik zadržan sàmo kao obredni jezik kod Hetitâ (to isto bijaše jedno od sredstava asimilacije). uključujući i najveći dio današnje Sirije. Negdanji su stanovnici te zemlje Hatijci asimilirani. dobrostiv i blag kralj. K.. K.) ostao zapamćen po svojoj. On je bio miroljubiv. On je posve uništio hurijsku državu Mitanni i zauzeo velika područja sve do Palestine. i. kao i Agamemnona. Kralj je Muršili I. a koja je na kraju pokosila i samoga Šuppiluliumu. K. pr. Za njegove je vladavine počela velika pošast koja je harala Hetitskom državom. hetitski kralj ustanovljava svoju novu prijestolnicu u Hattuši i uzima ime Hattušili (Hattušili) »čovjek iz Hattuše«. zemljom počinju buktati dinastičke borbe i neredi. porazio državu Arzawu10 i uspješno ratovao na još nekoliko mjesta u državi. pr. st. Hetiti su sada »stanovnici zemlje Hatti« po kojoj danas i nose ime. st. jedan od najvećih doga aja u hetitskoj povijesti. Njegov je sin Muršili II. u buni protiv Hetitâ imala grčku potporu pa je nakon poraza arzawski kralj Unhaziti (Unhazitiš). st. Poslije 140 godina. suprotno težnjama izraženim u njegovoj oporuci. vidi § 11). po svoj prilici. sukobio kod grada Kadeša u Siriji s egipatskim faraonom Ramzesom II. st. u 16. stoljeću vratio staru snagu hetitskoj državi. Pithanin je sin kralj Anitta koji je zauzeo i razorio Hattušu u 18. ondje i pobijedio. Naime u Hetita od najranijih vremena nema izravnih tragova ni o kakvoj povijesnoj seobi. Kralj je Telipinu (15. Vladavina je sljedećih nekoliko vladara protekla bez većih doga aja. ali nije imao prilike dugo u tome uživati. izgleda. Nakon 10 Arzawa je. već spomenutoj. Muwatalli se oko 1290. Glave ga je. pr. vladaru Kuššare. bio veliki osvajač. Nakon njegove smrti. Natpis nam kralja Anitte govori o Pithani. koji je zauzeo grad Nešu (Kaneš). prvu hetitsku prijestolnicu po kojoj su sâmi Hetiti zvali svoj jezik (nešili).

ostao zapamćen po donošenju velikoga broja vjerskih propisa (reljefi iz Yazılıkaye potječu iz njegova vremena). a Egipat se je jedva obranio od njih (vidi § 15). godine. pregazili zagonetni barbarski »Narodi s mora« koji su uništili i Mikenu u Grčkoj. Njegov je sin Tudhaliya IV. 28 . sklopio je dugotrajan mir s Ramzesom II.. uklonivši svojega nećaka. i učvrstio Hetitsku državu. Poznat je kao pisac autobiografije.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA toga su Hetiti i Egipćani sklopili dugotrajan mirovni sporazum. Hattušu su. Ugarit u Siriji. Oko 1200. Hattušili je III. Ratovao je. na prijestolje došao nezakonito. Propast je nekada moćne Hetitske države bila nagla i sve okolnosti vezane uz nju nisu posve jasne. kao i svi hetitski kraljevi. kao i velik dio ostaloga Bliskoga Istoka. s divljim sjevernim narodom Gašgama te je nametnuo trgovinski embargo Asircima nakon što su ovi napali neke pogranične hetitske posjede. Muwatalli je iz nepoznatih razloga premjestio hetitsku prijestolnicu iz Hattuše na nepoznato mjesto negdje na jugu. kojega je čak i posjetio u Egiptu.

»arzawska pisma« (vidi § 4). vaca. . uōx itd. K. Artatama ili Artašumara. 20-ak godina poslije.INDOIRANSKI JEZICI § 8 Indoiranski se jezici dijele na tri grane: indijsku (indoarijsku). istina«). tako su se mnogi iznenadili kada se shvatilo da se vladari države Mitanni zovu npr.»glas«. Izdvajanje nuristanskih jezika kao posebne indoiranske grane još nije općeprihvaćeno. K. Indijsku i iransku granu čini puno modernih jezika današnje Indije (hindi.) i Bliskoga istoka (perzijski/farsi. u egipatskom arhivu u Tell el-Amarni otkrivena tzv.»pravda. Našattiyanni i Arunašilu. zasebna grana indoiranskih jezika – nuristanska. u kojem se na kraju mitanski kralj zaklinje bogovima Mitrašilu. koju čini 5 jezika koji se govore u sjeveroistočnom Afganistanu. gudžaratski itd. Bog je Varuna sàmo . skr. Naime. ta. lat. Indra. Me u iskopanim je pločicama u Bo az Köyu. iransku i nuristansku (kafirsku). što je tako er indoarijsko ime – »koji ima slavan glas«11) iz 14. čini se da postoji i treća. na en i ugovor hetitskoga vladara Šuppiluliume i mitanskoga kralja Mattiwaze (ili Kurtivaze. kod tih se imena ne može ne primijetiti sličnost s imenima kasnijih perzijskih kraljeva kao Artakserkso (usp. pr. kurdski. Osim ove dvije grane. Tako er su na ena i osobna imena kao Indaruta ili Šubandu koja posve odgovaraju vedskim imenima Indrotá. starim jezicima kao što su vedski i sanskrt u indoarijskoj grani i avestički i staroperzijski u iranskoj grani. Kurti-waza [gurti-vača] sa skr. Posvjedočeni su prvi put negdje oko sredine 2. bengalski. INDOARIJSKI NA STAROM BLISKOM ISTOKU Kada su 1887. afganski/pašto itd. 29 . st. tisućljeća prije Krista na Bliskom istoku. me u ostalim. No indoarijska su i iranska grana posvjedočene i u 1.). indoarijsko božanstvo (ne javlja se u iranskoj tradiciji). 11 Usp. Nāsatye i Varuna. To su očito indoarijska božanstva Mitra.i Subandhu-. Indaru. tisućljeću pr. otkrivena je i korespondencija egipatskih faraona s hurijskom državom Mitanni. Kao što je otkriće hetitskoga uzbudilo mnoge duhove.

u hurijskom ima dosta posu e` nica iz indoarijskoga.). tisućljeća pr. K. márya. odnosno vladajući sloj. maní. kao što se vidi po bogu Varuṇi. Kako u nama poznatim indoarijskim jezicima iz Indije ne nalazimo nikakvih hurijskih posu enica ili posu enica iz drugih bliskoistočnih jezika (anatolijskih.) i imena (većina mitanskih plemića i svi mitanski vladari imaju indoarijska imena). hur. a u Mitanniju se polovicom 1. panzawartanna ~ stind. Očito je da se je u odre enom trenutku skupina Indoarijaca bila odvojila od svoje matice (koja je poslije produžila sve do Indije) i došla do Mitannija gdje su.»jedan« i što opet upućuje sàmo na Indoarijce. a inače su asimilirali sa svojim hurijskim podanicima. babhrú. nametnuli sebe kao vojno plemstvo (maryannu). ostale sàmo posu enice u hurijskom. dabar < *babar koji je ime dobio po svojoj boji). tri. náva »devet«. a ne na Irance. Varuṇu itd. a ne staroiranski. No oni su u Mitanniju ostali sàmo tanak aristokratski. sedam i devet jedinica udaljenosti) nalaze riječi aikawartanna.»dar« itd.»žućkast« itd. pet. terawartanna ~ stind. vártati »vrtjeti« (usp. jasno je da Indoarijci od kojih su posu ene ove riječi u hurijski i hetitski nisu preci onih Indoarijaca koji su poslije došli u Indiju. maka-nni ~ stind. po starom dobrom indoeuropskom običaju. npr. hur. 30 . ponajviše stručni termini vezani uz uzgoj konja i vjerske obrede (uz već spomenuta osobna imena). očito našao jedan njihov indoarijski odvjetak. monisto »ogrlica«. páñca »pet«. eng. usp.»plemić. vrtjeti). Osim toga. stsl. hur. vladajući sloj koji je zadržao svoje stare bogove (Indru. nije neobično da se me u stručnim terminima za uzgoj konja nalazi dosta indoarijskih riječi. očito je da je u slučaju ovih riječi posrijedi upravo staroindoarijski.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA Hurijac je Kikkuli iz Mitannija napisao na hetitskom priručnik o uzgoju konja. Osim toga. ratnik na bojnim kolima« ~ stind. pingala.»jedan« < *ai ka.»ogrlica« (usp. Kako rekosmo. gdje vidimo stind. saptá »sedam« i nawartana ~ stind.»mladić«. parita-nnu ~ stind. Njihov jezik nije dugo opstao – od njega su. papru-nnu/ babru-nnu (-nnu/nni je čest hurijski sufiks u takvim posu enicama) ~ stind. hur. u bojama za konje kao hur. hur. Kako su konji već od samih početaka imali veliko značenje me u Indoeuropljanima. broju aika. U drugom dijelu riječi -wartanna prepoznajemo stind. éka.što se ne poklapa sa staroperzijskim aiva. Mitru. mane »griva« itd. maghá. pinkara-nnu ~ stind. hrv. mani-nnu ~ stind. semitskih i sl. marya-nnu. tráyas »tri«. Tako se kao nazivi za udaljenosti koje konji moraju pretrčati (od jedne. palita»siv«.itd.). šattawartanna ~ stind.»sme « (s tim je srodno hrv. kako vidjesmo.

Sāmaveda (sāman »napjev«). ali u njihovu slučaju nema potrebe to isticati. K.INDOIRANSKI JEZICI INDOARIJSKI (INDIJSKI) JEZICI12 § 9 Indoarijski se jezici kronološki dijele na staroindijske. U Indiji je u 3. polovici 2. srednjoindijske i novoindijske jezike. Nazivom su ārya. »ureeni« jezik sanskrt (sam -skta. Prije se je smatralo da su ti tamnoputi gvedski domorodci zapravo prastanovnici Indije koji su ondje živjeli prije dolaska indijskih Arijaca. K. pr. Srednjoindijski se jezici još nazivaju i prakrtima (prā-kta»izveden«) – to su npr. hindi (ili hindski. pravilan. st. ugla en«) koji i danas uživa ugled »indijskoga latinskoga«. gveda je najstarija i najarhaičnija. věděti »znati«. 13 Više o tome vidi u Ježić 1987. VEDSKI Vedski je jezik svetih indijskih spisa Vedâ (Veda »znanje« ~ stsl. Ona se sastoji od 10 knjiga ili krugova (maṇdala – krug/knjiga) i sadrži 1028 himana (sūkta – himna) i veličinom odgovara Bibliji. pali. I Iranci su dakle Arijci. pa prema tome i najvažnija za indoeuropeistiku. i 2. o ganj). prije dolaska Indoeuropljana. jezika kulture i obrazovanja. sindhi itd. do 4. ne kasnije od 1200. wissen) koje su se stoljećima. gotovo nepromijenjene (kao sveti se tekstovi nisu smjeli mijenjati i tomu je posvećivano mnogo pozornosti). Književnost na vedskom traje od otprilike 12. njem. 31 . Novoindijski su jezici npr. Ne zna se točno kada su najstariji dijelovi Vedâ nastali – vjerojatno u 2. bengalski. indijskim jezicima. prenosile usmenim putem.13 gveda je sastavljena dok su Indoarijci još prebivali u području Pandžab (Pañjāb) u sjeverozapadnoj Indiji i u njoj se me u ostalim govori i o borbama s tamnoputim domorodcima. Yajurveda (yajuš »prozna izreka uz obrednu žrtvu«. Mitri itd. austroazijski) koji se tako er mogu zemljopisno odre ivati kao indijski jezici. Staroindijski su jezici – vedski. maharaštri itd. naziv je indoarijski nešto precizniji jer je po njemu odmah jasno da govorimo o ie. śauraseni. tisućljeću pr.»plemenit« sebe nazivali i stari Indoarijci i Iranci (od toga nastaje i današnji naziv države Iran). jednako kao i Indoarijci.. g. Varuṇi. K. tisućljeća pr. najveći i najprostranjeniji u današnjoj Indiji). jezici (dravidski. Vede imaju 4 dijela (zbirke – sam hite): gveda (c »kitica«). pr.»svećenik«). do VII. jezik Vedâ te mla i.. najstariji i najarhaičniji indijski jezik. yajate »žrtvovati si«) i Atharvaveda (atharva. Najstarije su maṇdale od II. Agniju – bogu »Ognju« (~ hrv. Većinu himana u gvedi čine pohvale i molitve bogovima – Indri. 12 Kako se u Indiji govore i neie.»ure en. K.

One govore o obredima i dogmama vedske religije. malajalamski. »indijski latinski«. da je jezik natpisâ indijske dolinske civilizacije povezan s dravidskim jezicima – neie. Upanišade (upanišadi) su moralno-filozofski tekstovi. upanišade i sūtre. K. Moguće je. iako nedokazano. ali nije izravan potomak vedskoga jer je nastao na osnovi staroindijskih dijalekata bliskih. Tâ nam je indijska dolinska civilizacija ili civilizacija Mohendžo Daro (Mohenjo Daro). telugu itd. Vedski se i sanskrt objedinjuju nazivom staroindijski. koje prate mla i dijelovi – brāhmaṇe. Atharvaveda je najmla a – to je zbirka svećeničkih izreka i zaklinjanja. Pretpostavlja se da su se nekoć govorili u cijeloj Indiji. najvjerojatnije zbog klimatskih promjena. sam hitu. Poznatiji su dravidski jezici npr. ali da ih je dolazak Indoarijca potisnuo prema jugu. Svaku zbirku. porodicom jezika koji se danas govore uglavnom na jugu Indije. Sūtre su pisane na najmla em vedskom izme u 6. tamilski. Oni su i temelj kasnije indijske filozofije. a u Yajurvedi se govori o žrtvenim obredima. Najmla e su sūtre – sažeti prikazi pravila vedske religije. 32 . jezik klasične indijske književnosti i kulture.). ostavila i još nedešifrirane tekstove. tisućljeća pr. Sanskrt je jako sličan vedskomu. K. opisao veliki indijski (i svjetski) gramatičar Pāṇini (5/4. prate i mla i prozni komentari brāhmaṇe koji tumače njihovu obrednu upotrebu. K. kannada.14 Sāmaveda i Yajurveda su mla e i spjevane na osnovi gvede (gotovo je sav tekst Sāmavede izveden iz gvedskoga). pr. Klasični je sanskrt sredine 1. premda manje arhaičan. vedskomu. pogotovu u Pandžabu u dvama najvećim gradovima – Mohendžo Daro i Harappā. SANSKRT Sanskrt je mla i staroindijski jezik. st. još mla i tekstovi. āraṇyake. Sāmaveda je zbirka obrednih napjeva.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA cvala veoma razvijena civilizacija. tako nazvani jer su se navodno morali proučavati u šumama. 14 Više o dravidskim jezicima vidi u Matasović 2001: 146-8. Tajniji nauk o obredima iznose āraṇyake. st. Danas se zna da je ta civilizacija bila propala prije dolaska Indoarijca. Svaku Vedu dakle čine sâme sam hite (zbirke). pr. koji dolaze na kraju āraṇyakâ i s njima su povezani. sveti filozofski spisi. i 4. ali ne i istovjetnih.

po K. st. U 5. po K. tekst«). Aśoka je bio budist i gorljivo ga je pokušavao proširiti u Indiji koja je tada bila podijeljena izme u budizma i rane verzije hinduizma. autor je djela slijepi Vyāsa. pr. nestalo iako se u me uvremenu proširio na Tibet. Indokinu. SREDNJOINDIJSKI JEZICI Najstariji su (datirani) zapisi na indoarijskom (ne i najstariji tekstovi! – to su Vede koje su zapisane prilično kasno) natpisi kralja Aśoke iz 3. st. – jednu od najvažnijih svjetskih zbiraka pripovijedaka. stvarana stoljećima. je st.INDOIRANSKI JEZICI Na sanskrtu su nastala golema djela. epovi Mahābhārata (nastao izme u otprilike 5/4.) i Ramāyaṇa (izme u otprilike 4/3. Od srednjoindijskih je jezika najpoznatiji i najstariji pali (pāli »crta. pr. magadhi (māgādhī). Prakrti se. Turkestan. ardhamagadhi (ardhamāgādhī). me u ostalim. Mahābhārata se sastoji od 18 knjiga i preko 200 000 stihova te je tako 8 puta veća od Ilijade i Odiseje zajedno i najveće djelo svjetske književnosti uopće. a ne govorni jezik. javljaju u klasičnim sanskrtskim dramama kao jezici kojima govore pučani. 33 . Aśoka je budizam nastojao proširiti političko-vjerskim pamfletima i natpisima na tadanjim govornim jezicima – prakrtima. st. Važno je napomenuti da je pali bio isključivo književni. pisani na raznim prakrtima. Na kraju to širenje budizma nije uspjelo jer je budizma konačno iz mjesta njegova nastanka. maharaštri (māhārāštrī). stoljeća prije K. Prema predaji. Na paliju postoji bogata književnost. Od takvih je umetaka poznat samostalni umetnuti ep – Pjesma o kralju Nali i Bhagavadgītā »Pjesma o božanskome« – najvrjedniji moralno-filozofski spis umetnut u Mahābhāratu. Indije. živio najpoznatiji indijski dramatičar Kālidāsa čija je najpoznatija drama Śakuntalā kojom je oduševljen bio i Goethe.). stoljeća po K. po K. Od kasnijih djela na sanskrtu valja spomenuti Pañcatantru »Petoknjižje« iz 3. i 3/4. pajšači (paiśācī) itd. a okosnica i najstariji dio Mahābhārate govori o borbi dvaju bhāratskih plemena za vlast. Od prakrtâ još možemo spomenuti jezike šauraseni (śaurasenī). No u ep je umetnuto i mnogo dijelova koji su slabo ili nikako povezani s okosnicom radnje – borbom u plemenu Bhārata. i 4. jezik budističkih spisa. Japan itd. Kinu. a kao jezik se budizma poslije proširio i izvan Indije. st.

a hindi devanāgarījem. sanskrtsku baštinu što se vidi po brojnim sanskrtskim posu enicama. NOVOINDIJSKI JEZICI Najveći je novoindijski jezik hindi (hindski) kojim govori 366 milijuna govornika. tajsko. pa se zajedno nazivaju hindustanskim. kojim se pisalo na sjeverozapadu Indije. pr. Poslužio je kao uzor drugim prakrtskim književnim jezicima. burmansko. Govornici su hindskoga hinduisti i nasljeduju indijsku. kmersko. vjerojatno aramejskoga). nastalo pismo nāgarī. oko grada Mathure u području Śurasena i od svih je prakrta genetski najbliži dijalekatnoj osnovici sanskrta. Na njemu tako er postoji književnost s početka nove ere. Od brāhmīja je. Srednjoindijski su se jezici. Poznat je po književnosti pisanoj na njemu s početka nove ere. javansko i druga pisma širom Azije. potomaka brāhmīja. a tako er je nastalo od kojega semitskoga pisma. od kojega se u 11. dakle u južnoj Indiji. (njime su pisani i neki Aśokini natpisi). Neodoljivo se nameće usporedba s gotovo istovjetnom situacijom izme u hrvatskoga i srpskoga na našim prostorima. K. službeni jezik Pakistana. Od raznih su indijskih pisama. Hindski je genetsko-dijalektološki gledano isti jezik kao i urdski. nastali i tibetsko. ali se odlikuju različitim kulturnim leksikom i pišu se različitim pismima – urdu arapskim. stoljeću razvilo danas najrasprostranjenije indijsko pismo – devanāgarī (»/pismo/ božanskoga grada«) kojim se danas piše sanskrt. uz mnoga druga kasnija indijska i izvanindijska pisma. pisali i pismom brāhmī.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA Śauraseni se je govorio na sjeverozapadu Indije. a od suvremenih jezika hindski. poznatim od 4. govornici su urdskoga muslimani i oslanjaju se na arapsko-perzijsko muslimansko naslje e što se vidi po brojnim posu enicama iz arapskoga i perzijskoga. Maharaštri se je govorio na Dekanskom polutoku. st. S druge strane. Pismo je nastalo vjerojatno koje stoljeće prije od kojega sjevernosemitskoga pisma (možda feničkoga). 34 . Hindi su i urdu strukturalno isti. ali sâm nastanak nije potpuno jasan (brāhmī je potisnuo drugo staro indijsko pismo – kharosthī »magareća čeljust«. me u ostalim. a s govornicima hindskoga kao drugoga jezika i 487 milijuna ljudi (hindski ima službeni status u Indiji). Jezik se je magadhi govorio u današnjem Biharu u istočnoj Indiji (tadanjem Magadhiju).

orijski u Orisi (ispod Bihara). gudžaratski u Gudžaratu na sjeveroistočnoj obali Indije. bengalski u Bangladešu i Indiji. srednjoiranske i novoiranske jezike. maratski (marathi) u Maharaštri. Bangladešu i Nepalu. i danas ih ima posvuda. su. me u ostalima. asamski (u Asamu – dijelu Indije ukotvljenu iza Bangladeša). a genetski na zapadnoiranske i istočnoiranske jezike. st. ZAPADNI STAROIRANSKI staroperzijski medijski pehlevi (srednjoperzijski) partski (novo)perzijski (farsi) kurdski baluči ISTOČNI avestički skitski hotansko-sakanski sogdijski horezmijski baktrijski osetski jagnopski afganski (pašto) 35 SREDNJOIRANSKI NOVOIRANSKI . a ispod Pandžaba). nepalski u Nepalu itd. a sinhalskom je blizak službeni jezik Maldivskih Otoka – maldivski. doprli do Balkana odakle su se proširili po cijeloj Europi. Romi su se iz Indije selili u više navrata tijekom prvoga tisućljeća po K. osim hindskoga i urdua. IRANSKI JEZICI § 10 Iranski se jezici kronološki dijele na staroiranske. Njihovi bi se »dijalekti« zapravo mogli slobodno nazivati i jezicima – nisu me usobno razumljivi. pandžapski u Pandžabu (Pañjābu). Pakistanu. Oko 10. U sjeveroindijske jezike ulaze. radžastanski u Radžastanu (iznad Gudžarata.INDOIRANSKI JEZICI Novoindijski se jezici mogu jednostavno podijeliti na sjevernoindijsku skupinu koju čine svi novoindoarijski jezici u Indiji. Sinhalski se na Śri Lanci odvojio od ostalih indoarijskih jezika prije 2 500 godina i zato čini posebnu skupinu. još i sindhi ili sindski (u Pakistanu). Na Śri Lanci se još govori i dravidski tamilski. preko Irana gdje su dugo prebivali. biharski u Biharu na istoku Indije (i dijelom u Bangladešu i Nepalu). a svi su redom pretrpjeli i golem utjecaj jezika države u kojoj govornici dotičnoga idioma žive. na lankansku skupinu u kojoj je sàmo sinhalski (sinhaleški) jezik na Śri Lanci te na romsku skupinu u koju ulaze svi romski (ciganski) jezici i dijalekti.

stoljeća kada je glas o njoj konačno došao do Europe. tisućljeća pr. Najviše je natpisa (pisanih klinopisom preuzetim od Asiraca) iz vremena cara Darija (dārayavahuš) i njegova sina Kserksa (χšayārša). su se stoljeću mnogi zoroastrijanci pod njihovim pritiskom počeli povlačiti prema istoku da bi na kraju završili u Indiji gdje se Avesta očuvala do 17/18.PREGLED INDOEUROPSKIH JEZIKA Najstarije tragove iranskih jezika nalazimo u zapisima pojedinih iranskih imena u asirskim i babilonskim tekstovima. STAROPERZIJSKI Staroperzijski je jezik zapisan izme u 6. kao i Vede. 36 . Danas zoroastrijanci u Indiji. pr. K. a jezik se kojim su Gathe pisane zove gatha-avestički i predstavlja najarhaičniju fazu toga jezika (kao što gvedski jezik predstavlja najarhaičniju fazu staroindijskoga). nastali negdje početkom 1. ali prenošeni usmeno. tisućljeća prije K. st. ni u iranskoj se grani najstariji tekstovi ne poklapaju s najstarijim zapisima. Gathe je prema predaji spjevao sâm prorok Zaratustra koji je reformirao staru iransku politeističku religiju blisku vedskoj u dualistički mazdaizam (koji se doduše može smatrati i monoteističkim) u kojem postoji dvojstvo izme u Ahura Mazde i njegova protivnika Ahrimana. Osnivač je te nove religije bio Zaratustra (Zara uštra) negdje u prvoj polovici 1. zajedno s mla im komentarima. K. Mla i su dijelovi Aveste. AVESTIČKI Kao ni u slučaju indijske grane. Prijevod je jednoga dijela Aveste na pehlevi (srednjoperzijski). na mla em avestičkom jeziku. Klinopis je dešifriran početkom 19. poznat pod imenom Zend-Avesta. poznatiji kao parsi. arhaičnošću u mnogočem ravan vedskomu. žive uglavnom u Bombaju i okolici i govore gudžaratski. Najstariji su tekstovi iranskih jezika avestički. prenošena isprva usmeno. Avestički je. pisani tijekom 1. stoljeća prije K. kako rekosmo. sve dok nisu konačno zapisani tek u 3/4. Avesta je. i 4. Najstariji se dio Aveste zove Gā ā. Na njemu su zapisani sveti tekstovi mazdaizma (zoroastrizma) – Avesta. kao Yašt i Videvdād.. Avesta je bila sveta knjiga u Iranu sve do dolaska Arapa i islama. K. U 7. baš pomoću staroperzijskoga (jer su svi njihovi natpisi bili višejezični). tisućljeća pr. premda iz nešto kasnijega doba. za vrijeme vladavine Ahemenidâ. st.

Postavljanje je natpisa naredio perzijski vladar Darije koji se u njemu hvali svojim ratnim pothvatima. južno od Kaspijskoga jezera. po K. Potisnuše ga turkijski jezici poslije. Taj je dugi natpis. je baga. -istan u Pakistan. st. Stperz. no jedan se sogdijski dijalekat sačuvao do danas kao jagnopski jezik. K. a -stān »mjesto. akadskom i elamskom (neie.srodno s hrv. Afganistan. Sogdija je ležala na putu svile. Pehlevi nasljeduje staroperzijski. 15 37 . zemlja« (usp. Iranske su posu enice u slavenskom zapravo posu enice iz skitskoga. koji neki povezuju s dravidskim jezicima u Indiji). pr. i 8. a onda je potpala pod perzijsku sasanidsku vlast. Sogdijski se govorio na području današnjega Uzbekistana. zabilježen sàmo pojedinim riječima u grčkim tekstovima16. g. Skitski je. tisućljeća po K. Partski je posvjedočen uglavnom manihejskim tekstovima iz 1. Bijaše službenim jezikom Irana (prvotno sàmo u južnom dijelu današnjega Irana) te zoroastrizma i maniheizma. medijski nam je poznat sàmo po onomastici. st. bȏ g (neki misle da je to iranizam u slavenskom). 16 Zabilježeno je dosta skitskih imena i nešto skitskih riječi (Hesihije). iz 521. Ostatak su Skitâ na Kavkazu današnji Oseti. SREDNJOIRANSKI JEZICI Srednjoperzijski je jezik (pehlevi/pahlavi) dobro posvjedočen izme u 3. st. stân. uklesan na stijeni na visini od 50 m od tla. Jezik je posvjedočen u vjerskim tekstovima izme u 7. Od ostalih staroiranskih jezika. Partski se je govorio do kraja 1. blizu današnjega grada Hamadāna (stara Ekbatana) u Iranu. jezik Skitâ koji su živjeli na velikim prostranstvima sjeverno od Crnoga mora. Partija je bila neko vrijeme samostalna. jugozapadno od Kaspijskoga jezera. a Sogdijci su bili dobri trgovci. tisućljeća pr. pisan na staroperzijskom. Uzebkistan