FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT KRUŠEVAC

SEMINARSKI RAD
PREDMET: PREDUZETNIŠTVO TEMA: VERBALNA I NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Mentor: Prof. Dr Čedomir Avakumović

Student: Manić Predrag Br. Indeksa: 34/2010

2011.Kruševac. 2 .

............................................................................... 5 3................. Komunikologija...................9 4.........................................................................................10 5...................................................................................................7 3......... 3 2......................................................... Engleski jezik je prihvaćen kao oficijelni jezik poslovnog sveta u celom svetu........... Vekovi trgovine i poslovanja iza nas razvili su prirodnu potrebu ljudi u biznisu da standardizuju svoje poslovne odnose i unaprede komunikaciju između sebe..................... Neverbalna komunikacija...............2 Dijalog.............................................................. 8 3..... a po pitanju komuniciranja određeniji............ Zaključak............................................................ 14 Uvod Poslovni svet svakim danom postaje sve složeniji i zahtevniji...................1 Monolog.........................3 Razgovor............................................... Verbalna komunikacija...... Te karakteristike su uglavnom već standardizovane i opšte 3 .......................................................Sadržaj: Uvod...... a sa njime su uglavnom preuzimane i komunikacijske osobine i običaji anglosaksonskog sveta.................................................................................................. 9 3.........................................

Ciklični karakter modernog poslovanja neprestano smenjuje cikluse rasta i cikluse 4 . Istovremeno. pa i o političkim temama. i iskreno saosećati ako je neko bolestan ili se ima neki problem. na primer.visokim stepenom poslovne komunikacije . I sami će pažljivo saslušati našu priču o tome kako su svi. Živimo u trenutku koji je po svojoj prirodi izazovan i gde uspevaju samo najodlučniji i najspremniji. pa je tu čak poželjno goste pitati o porodici. Ljudi se mešaju i trguju još od vremena Marka Pola. A pobediti konkurenciju na tržištu u najvećoj meri zavisi od boljeg poznavanje informacija. o porodici. srećete sa partnerima iz zapadne i severne Evrope. Opšte je prihvaćena činjenica da smo ušli u vreme najčvršće i najbrutalnije konkurencije koju pamti poslovni svet. uz svo poznavanje i poštovanje pravila međunarodnog poslovnog komuniciranja. Poznajući i uvažavajući ta pravila uspešno komuniciraju i sarađuju ljudi i firme iz različitih krajeva sveta. ali su najnoviji tokovi globalizacije danas od sveta zbilja napravili jedno "veliko selo" gde su svi najdirektnije upućeni jedni na druge. utiče na međusobno poverenje učesnika ili zahladni odnose. deci. poveća rizik. U poslednjih desetak godina proces ubrzane globalizacije u Evropi i svetu postavio je zahteve za: . Sledeći ta pravila sigurno neće doći u situaciju da neki potez ugrozi poslovanje. Po dobrom engleskom običaju treba se ograničiti na razgovor o vremenu i slične bezazlene teme. gde se svaka informacija istog trenutka nađe u bilo kom kraju sveta i gde su međusobna komunikacija i poslovanje postali daleko složeniji i traže mnogo aktivniji pristup da bi se opstalo u poslu. zdravlju i sličnim intimnijim temama. Sa druge strane. Međutim. zdravlju. i za ljude. A opstati u poslu znači preživeti. naša konkurencija ne spava. tradiciju i navike ljudi iz određenih sredina. treba izbegavati suviše lična pitanja. I za organizaciju.razvijenom integritetu svakog pojedinca koji je uključen u proces poslovanja. njihove analize i brze reakcije. Postojanje konkurencije je pokretačka sila znanja. na primer.prihvaćene što poslovanje čini lakšim i efikasnijim. Takav odnos prema poslovnim partnerima iz različitih kulturnih sredina doprineće boljem razumevanju a time i boljim poslovnim rezultatima i većem ugledu firme i ljudi koji u njoj rade. Znanje je kumulativno i potrebno ga je stalno unapređivati jer je broj i složenost informacija koje dolaze iz okruženja sve veći i složeniji i sve zahtevniji za obradu. A za uspeh je odlučujuće poznavanje i redovno razmenjivanje informacija komuniciranje. A od našeg dobrog razmevanja tih informacija zavise i naše poslovne odluke a time i naš konačan poslovni rezultat. jako je bitno i poželjno poznavati i uvažavati i lokalne varijetete i običaje. ljudi iz istočnih i južnih krajeva sveta su bliži i otvoreniji na lične teme. Ako se.

uspešno odgovarajući na izazove iz okruženja. U vremenima opadanja i krize proces poslovnog razmišljanja i odlučivanja je drugačiji nego u časovima ekonomskog procvata. 2. a da je najveći deo. 85% zapravo umetnost komuniciranja. govorenja pred grupom ljudi. Sigurno je da je svako od nas iskusio takve situacije. bilo da je video nekoga ko se našao u takvoj situaciji. Utvrđjeno je da formula savremenog poslovnog uspeha sadrži samo 15% znanja i veština. bilo da je i sam osećao nelagodu kad treba govoriti pred grupom nepoznatih ljudi. Utvrđeno je da je strah od javnog nastupanja. Ciklusi se menjaju a time i načini poslovanja. Komunikologija Komunikacija. i jedva izvukao živu glavu. Samo od dobre komunikacije zavisi hoće li preduzeće duže i stabilnije plivati u vodama rasta i napretka.opadanja poslovnih aktivnosti. Prilikom uspostavljanja bilo koje komunikacije treba da nam bude jasno: 5 . po svim istraživanjima i anketama nije tako jednostavan i lak posao kako bi se pomislilo na prvi pogled. Najveći neprijatelj uspeha u poslu je strah pred komunikacijom. Gotovo 90% anketiranih ljudi izjavljuje da se oseća neprijatno kada se prvi put poslovno sretne sa nepoznatom osobom. U takvim slučajevima poslovna izolacija je neizbežna. Komunikacija je permanentan proces koji podrazumeva slanje i primanje informacija sa ciljem da se razmene ideje sa sredinom. on je taj koji blokira uspostavljanje kontakata i razmenu informacija. jedan od najvećih ljudskih strahova.

. To može biti izvor zabavnih i komičnih situacija (igra "gluvih telefona"). ima ljudi koji se jako precizno i jasno izražavaju. zbog tehničkih smetnji na vezama. tačan. Gubici na prenosu informacija mogu da se jave iz tehničkih razloga . Neki put to i sami primećujemo ("kako da kažem. poslovni potezi. • na kraju. kao što smo rekli. Ako je.veštinom komuniciranja. informacija preneta na jeziku koji primalac ne razume. dinamičan. Obično gubici u prenosu informacija uzrokuju i nepotpuno ili pogrešno razumevanje informacije. Život i istorija su puni primera da su neki događaji sa značajnim posledicama. To može biti iz raznih razloga. a naročito poslovne aktivnosti. Zbog svega toga se bavimo ovom važnom temom . Nije retkost da svoje zamisli i ideje. ali i da budu uzrok teških posledica i razlog za gorko kajanje učesnika. i kanale komunikacije držimo otvorenim INFORMACIJA je najvažniji činilac u procesu komunikacije.. i dobrom komunikacijom unpredili naš život i poslovanje.) ali u najvećem broju slučajeva nismo svesni koliko je naš izraz siromašniji od onoga što smo zamislili da prenesemo ostalima. odnosno. ne možemo dovoljno precizno i jasno da izrazimo. proverljiv. on neće shvatiti suštinu informacije. To je davno uočeno i polako se došlo do spoznaje da od kvaliteta komunikacije u velikoj meri zavisi veliki broj životnih situacija kao i poslovnih rezultata. rezultirali iz toga što se neko nije dobro izrazio. sudske presude.ako slušamo neku stručnu diskusiju na temu o kojoj ne znamo mnogo. znači nema gubitaka u prenosu informacija . recimo.ali. po mogućstvu celovitu i bez gubitaka. načitani ljudi. što se radilo o štamparskoj grešci ili lošim telefonskim ili radio vezama. nije dovoljno samo imati ideju. Za uspešnu komunikaciju. od zamisli u glavi onoga ko je šalje. tačno formulišu svoje zamisli i gde je gubitak u izražavanju vrlo mali. političke odluke.neko nije dobro čuo sve što davalac informacije prenosi. "nemam reči". Da bi neki podatak bio informacija treba da bude pouzdan. ali i velikih nesporazuma sa teškim posledicama i po direktne učesnike u komunikaciji i po sredinu gde se komunikacija odvija.• zašto komuniciramo • sa kim komuniciramo • kako da u tom procesu budemo fleksibilni i pristupačni za razmenu informacija • kako da ostavimo utisak na druge. neki put. Pored toga potrebno je: • da kao davalac informacije. ono što imamo na umu da prenesemo drugoj strani. Čak i onaj ko po prirodi posla radi 6 .. Ali. Takve situacije vrebaju u svakodnevnom životu i radu i mogu. Ona može biti neki podatak. da bismo izbegli sve negativne situacije koje mogu da nastanu zbog slabe veštine komuniciranja.. ili zbog raznih prepreka. primalac ne razume. ne razumemo mnogo. ono što pošiljalac informacije želi da prenese. vidimo da na tom putu ima mnogo prilika da opadne nivo razumljivosti. ono što je davalac želeo da kaže. razmenu podataka sa sredinom. predavači. i pored u potpunosti primljene informacije. Najčešći slučaj je da primalac ne poznaje dovoljno sadržaj informacije pa stoga i ne može da razume njen smisao . obaveštenje.. odnosno da opadne i kvalitet komuniciranja.". ili neko nije jasno razumeo ono što mu se prenosilo. Jasno čujemo ili čitamo svaku reč. Iako je čuo jasno svaku reč . • da druga strana u komunikaciji informaciju primi. I kad se pogleda cela putanja informacije. podložan promenama. zamisao i želju da se ona prenese ostalima. kojima nije teško da svoje misli prenesu na najprecizniji mogući način primaocima informacije. saopštenje. To su elokventni.. i sl. Život savremenog čoveka. do razumevanja iste informacije u glavi onoga ko je primi. sadržaj koji želimo da prenesemo dobro formulišemo. nećemo mnogo ni razumeti. S druge strane. ili nikakav. skoro da su u potpunosti oslonjene na komunikaciju sa drugim ljudima. da bezazleno uveseljavaju prisutne. delimično ili potpuno.ne razume informaciju. potrebno je da primalac informacije razume samu informaciju. pretočimo u simbole koji se mogu prenositi ostalima i koji su razumljivi za ostale.

Ako sedite za radnim stolom obavezno istupite ispred sagovornika. po godinama ili položaju. Ukoliko se vi prvi put obraćate nekom pojedincu ili firmi poželjno je navesti od koga ili na koji način ste došli do njihovog imena i podataka. i po svojoj formi i po svojoj sadržini. Stoga u komunikaciji treba biti otvoren i nasmejan. žena muškarcu. i bez mnogo kontakata sa drugim ljudima. U takvoj situaciji predstavljate se sami. treba se izviniti. ne zaboravite . Ako se sa partnerom pre toga niste upoznali. Rukovanje preko stola nije uljudno. ili vam se nije dopao pa ćete raditi nevoljno i sa oprezom. Ne zaboravite da druga strana na isti način stiče utisak o vama. bez dodavanja profesionalnih titula. Ljubaznost i odmeren osmeh prema sagovorniku su siguran put ka njegovim simpatijama i dobrom odnosu. ali opet treba biti oprezan i delikatan u različitim situacijama. ili uopšte nećete raditi. najviše dva radna rada mora se odgovoriti pošiljaocu. ima situacije u kojima nužno stupa u razmenu informacija sa drugima. druga strana će utisak o vama steći na osnovu onoga čime raspolaže.Nikada nećete imati drugu šansu da napravite prvi utisak. Poslovni protokol određuje da prilikom rukovanja ustaju svi. • Rukovanje . Neko vam se dopao i odmah vam se čini da ćete sa njim dobro raditi. Nikako ne stoji da to nije izraz ozbiljnosti i da će nas sagovornici više ceniti ako smo smrknuti i preozbiljni. Ukoliko to nije moguće.kad se prvi put sretnete sa nekim vi neizbežno stičete utisak o njemu (ispitivanje pokazuje u roku od 15. Danas se o tome manje vodi računa. gde žena uživa značajne privilegije).u Evropi je rukovanje kao pozdrav uobičajeno. pa i za takvoga važi pravilo da dobro komuniciranje olakšava posao i donosi bolje rezultate. 3. Jer. treba tako i odgovoriti i reću kada druga strana može očekivati odgovor sa traženim informacijama. Pisma moraju da budu na kvalitetnom memorandumu firme. i žene (u poslovnom svetu su oba pola izjednačena i ne važi većina odrednica klasičnog bon-tona. su ono što nosi sliku o vama. Čak i ako tog trenutka nemamo odgovor koji se traži. • I kod pismene komunikacije efekat prvog utiska nije ništa manje važan. Stoga prvom susretu treba posvetiti pažnju. Ko prvi nudi ruku za rukovanje? Klasična pravila poslovnog komuniciranja određuju da starija osoba. To nikako ne znači da je ta osoba nametljiva.u toku jednog. Rok u kome se odgovara na nečje pismo ili obraćanje takođe nije dug .20 sekundi) koji se kasnije nadograđuje. treba jasno izgovoriti svoje ime. Prilikom rukovanja sagovornika gledate pravo u oči i odmerite dužinu i ritam rukovanja. ali teško menja. Stoga su prvi trenuci susreta presudni za budućnost odnosa. Samopredstavljanje se izvodi kad nema treće osobe da nas predstavi. upotpunjuje. Stoga je od presudne važnosti da i sva prepiska bude besprekorna sa aspekta pravila dobre komunikacije. ili se nekome obraćate prvi put. Veština dobrog komuniciranja podrazumeva više važnih elemenata: • Efekat prvog utiska . Pismo ili elektronska poruka. Naprotiv. Verbalna komunikacija 7 . govori o pozitivnoj otvorenosti i komunikativnosti koju današnji poslovni svet očekuje. Čak i ako smo sigurni da tu osobu više nećemo videti. pruža ruku mlađoj. napisana jasnim jezikom i sa jasnim namerama. • Smatra se da je osmeh najjednostavnije sredstvo za izazivanje pozitivnog utiska. U modernom poslovanju samopredstavljanje je uobičajen način upoznavanja. odnosno. izolovan.sam. • Kada se nekome prvi put predstavljamo to činimo radi upoznavanja.

Neke stvari o verbalnoj komunikaciji bi trebalo imati na umu: . Budite ljubazni i prihvatite formalnost koju iziskuje situacija – način na koji iznosite svoje mišljenje kolegama možda neće biti adekvatan kada se obraćate menadžeru ili potrošaču. efektivna govorna komunikacija je veština koja se mora naučiti i praktikovati. izbegavajte kolokvijalne izraze ili iznenañenje-vreñanje kada se obraćate potrošačima ili nadreñenima. Takoñe treba izbegavati tuñice. Koristite reči koje su adekvatne za datu situaciju – npr.Sposobnost dobrog govora je stvar prirodne obdarenosti ali je potrebno i konstantno unapreñivati kulturu izražavanja i graditi lični stil. . Često se umesto jasnog i jednostavnog stila koriste fraze i kitnjasti govor. kao što je govor tela. Za razliku od nje neverbalna komunikacija je komunikacija bez reči.koristite jezik koji je adekvatan temi i familijaran (poznat) vašim slušaocima . 3. strane reči i izraze i truditi se da se maksimalno koristi maternji jezik. Postavljajte pitanja kojima ćete proveriti da li su ljudi kojima se obraćate razumeli ono što ste govorili. Pažljivo posmatrajte neverbalne znake koji mogu da ukažu šta druga osoba u stvari misli – to nekada može biti suprotno od onoga što kažu.koristite adekvatan ton da biste pospešili/pojačali vašu poruku. i dozvolite mu/joj da govori i odgovorite na njihov komentar ili pitanje. Pažljivo slušajte šta osoba govori i njen svaki komentar. nedostupna za razumevanje širem auditorijumu. 8 . Verbalna komunikacija je govorna ili pisana komunikacija u kojoj se koriste reči. kontakt očima i pokreti rukama koje ljudi često koriste da bi potpomogli komunikaciju oči u oči.nemojte koristiti tehničke termine ako ih oni neće razumeti . tako da vas slušaoci mogu čuti i razumeti šta god da kažete.govorite jasno.1 Monolog Jedna od grešaka koja se javlja u obraćanju javnosti je i stručna terminologija. Iako pričamo sa ljudima svaki dan. Voditi računa o terminima i izbegavati pomodne izraze i žargon.

pregovaranje. ubeñivanje i zaključivanje. kontrolu sagovornika. improvizovati. Sukob u pregovorima može nastati zbog nepažnje (neslušanja) ili pogrešnog tumačenja onog što je izgovoreno. 3. koncizan i živopisan. poentirati i na kraju zaključiti temu. Sadrži: izlaganje teme. birati dobar tempo izlaganja. Ovaj način komunikacije mora biti jasan. 9 . Kao što je već naznačeno slušanje predstavlja značajan faktor procesa komuniciranja. moraju se isticati teme. On omogućava izgradnju odnosa izmenu partnera. 3. Monolog podrazumeva okrenutost KA sebi ali bez obzira na to govor je upućen ka slušaocima.Verbalno komuniciranje ima dva osnovna vida – monolog i dijalog. kolega i klijenata. razmenu mišljenja. slušanje.2 Dijalog Dijalog je osnovni vid komuniciranja u poslovnom okruženju i kao takav zahteva učešće najmanje 2 osobe.3 Razgovor Kada govorimo o verbalnoj komunikaciji ne treba izostaviti razgovor kao način razmene mišljenja i prenošenja poruka.

komuniciramo i šaljemo određene poruke i drugim načinom svojim telom. nešto nam je čudno kod nekoga ili imamo osjećaj da s njim treba biti na oprezu.pozi i stavu govornika. temi i efektnom verbalnom izražavanju. pažnje i naklonosti • posmatranja reakcija sagvornika. licem. itd. tonom glasa. Lutanje pogledom pokazuje nesigurnost i strah. ali i tu treba izbegavati ekstreme. gestovima i izrazima. Ponekad koristimo samo neverbalne poruke. ali ne identifiikujemo o čemu se točno radi. Odmereno gledanje saogovrnika u oči predstavlja usmerenost ka sagovorniku i odražava zaintersovanost i pozitiv stav prema onome što nam govori. Dok mi govorimo naš pogled može da luta levo . ili nezainteresovanost i ignorisanje. Neverbalna komunikacija Davno je uočeno da se veština govorenja ne krije samo u dobro pripremljenom sadržaju. U svakom slučaju. već i u znacima neverbalnog opštenjaja . gledamo sagovornika prilikom: • upoznavanja • pozdravljanja • razgovora • aktivnog slušanja • iskazivanja interesovanja. dok neverbalne poruke drugih lakše uočavaju i prepoznaju ponekad i kao značajnije nego verbalne. pljeskanje rukama. a neverbalnom se uglavnom prenose osećaji ili stavovi. kako bismo preneli svoje misli i osećaje u nekoj situaciji. međutim. Uz govor rečima. Fiksiranje pogledom. odmahivanje glavom ili udaranje vratima. pokretima. odražava napetost i grčevit stav ili pak preteći stav. Verbalna komunikacija je uglavnom usmerena na davanje informacija. načinom oblačenja.desno i preko sagovornika. npr. zbog čega imamo takav osećaj). Zna se da ljude treba gledati u oči kad se razgovara. Ponekad na osnovu tuđe neverbalne komunikacije stvaramo mišljenje i onda kada nismo svesni da smo je interpretirali (npr. Neverbalna komunikacija ima sledeće funkcije : 10 . Pogled ka sagovorniku ili grupi ljudi kojima nešto govorimo je najznačajniji za dobru komunikaciju.4. Osobe su često nesvesne svoje neverbalne komunikacije.

majka uputi detetu pogled i ono zna da treba da prestane da se ponaša na nepoželjan način) • nadopunjavanje izrečenog. kontrolu. osoba kaže da ne želi videti nešto i istovremeno zatvori oči) • • modifiikovanje izrečenog može pojačati emocionalni deo poruke koji je izgovoren -(npr. glasnoća i ton govora) • prenošenje ličnog ili socijalnog identiteta (npr. dominantnost. pokazivanje ljutnje) • pregovaranje o odnosnim pitanjima u odnosu na npr. pogledom se određuje ko kada govori) • izražavanje osećaja i interpersonalnih stavova (npr. na taj nacin se pokazuje razina razumevanja ili uključenosti u razgovor. na radnom mjestu. nakitom. pa se najbrže izražavaju 11 . može potvrditi i ponoviti ono što se govori (npr. osoba kaže kako je jako žalosna i oči joj zasuze) kontradiktorno izrečenim. itd. Nekoliko je elemenata neverbalne komunikacije : Izraz lica – lice reaguje odmah i to je najčešći način brzog slanja povratne informacije. pogledu i prekidu osmeha vidi da jeste) • regulisanje razgovora (npr. osoba kaže da je loša kritika nije pogodila ali se po izrazu lica.• zamenjivanje reci u situacijama kada je nemoguće ili neprikladno govoriti (npr. sviđanje (npr.) • kontekstualiziranje interakcije (npr. bilo namerno ili ne može biti u suprotnosti sa verbalnom porukom (npr. oblačenjem ili dodacima oblačenju – bedževima. stvaranjem određenog socijalnog okruženja postavljanjem stolica u određeni redosed na nekom sastanku i sl.).

osećaji (npr. kolika je razlika u visini između sagovornika i sl. odmahivanje rukom. iskazuje želju za odlaskom. odnose s drugima. Tako na primjer. a pitanje je bilo svima namenjeno. Na veličinu razdaljine utiču: telesna obeležja ljudi (visoki i niski) . Nagnutost tela prema napred za vreme razgovora može značiti zainteresovanost za sagovornika. međusobne simpatije ali i statusa. a u drugim daljim socijalnim odnosima jedan do tri metra. Ljudi najčešće nesvesno 12 . radost. ukoliko korisnik uđe u sobu socijalne radnice. dosada.) Pogled – pokreti očima značajni su zbog funkcije otvaranja ili zatvaranja komunikacijskih kanala odnosno signaliziranja drugim osobama što od njih očekujemo.). telesna blizina prihvatljiva tokom druženja u kafiću može biti neprimerna na radnom mestu). bez verbalnog dela poruke (npr. može značiti „ma pusti ili nije bitno“) ali se takođe i pojačava verbalna poruka ili iskazuje emocionalno stanje (npr. Najčešća je razdaljina u intimnim odnosima do 40 centimetara. Razdaljinu u komunikaciji osobe zauzimaju zavisno od stepena bliskosti. Međutim. upitan pogled predavača prema studentu može izazvati da student pocne odgovarati na postavljeno pitanje. iako nije direktno verbalno prozvan. Pri posmatranju pokreta važno je zapamtiti da ponavljanje nekih pokreta može biti navika pojedinca (npr. prolazak rukom kroz kosu). šalje mu poruku da nije spremna za početak verbalne komunikacije i korisnik će verovatno ćutati dok ga ona ne pogleda. itd. da li neko sedi. lupkanje prstima po stolu od ervoze). Pokretima se komunicira ponekad i samostalno. Dalje. osećaje. u prijateljskim odnosima od 40 centimetara do jednog metra. ljudi se razlikuju s obzirom na lični prostor koji njima specifično treba i koji smatraju ugodnim. U učionici na primer. dok odmicanje upućuje na želju za prekidom komunikacije. a drugi stoji. društvene norme i kulturalni faktori ( npr. Prostorna bliskost – razdaljina između dve osobe značajno utiče na tok komunikacije (nije isto da li se radi o udaljenosti od jednog ili tri metra. a ona ga ni ne pogleda. korisnik koji za vreme razgovora sa socijalnim radnikom sedi na rubu stolice. Pokreti – uz izraz lica pokreti su najizraženiji deo neverbalne komunikacije. Položaj tela i kretanje – odražavaju stavove.

U nekim sredinama pokreti glavom levo-desno znače slaganje. Važno je znati kako spoljašnji izgled korisnika utiče na nas i naš odnos prema njima te biti svestan uticaja halo-efekta na profesionalni rad. brzina. može biti znak vrlo pažljivog slušanja ili ako je ubrzano. rukovanje. zagrljaj. konteksta u kojem se ona događa ali i uobičajenog neverbalnog stila neke osobe. dok kod nas znače ne slaganje s onim što slušamo. Postoji ritualno dodirivanje kod susreta ili opraštanja koje ne mora imati emocionalnu komponentu već se radi o usvojenoj normi ponašanja. strah. uznemirenost. društvenoj pripadnosti. Dodir – dodir je prvi način spoznaje okoline a ostaje značajan tokom celog života jer njime iskazujemo osećaje. Zavisno s tim znakovima. jačina. ljubav. 13 .prilagođavaju razdaljinu kako bi se osećali ugodno u određenoj situaciji. Paralingvistički znakovi – paraverbalne poruke se odnose na način izgovaranja reči. rečenica «Dobro sam» može biti izrečena sa zadovoljstvom ili dosadom ili ironično. Oni nisu povezani sa sadržajem onoga što govorimo ali značajno utiču na značenje onoga što je rečeno. ljutnju. visina. može značiti da slušalac želi govoriti i požuruje onoga koji govori. poljubac u obraz. Dodirom se smanjuje razdaljina među saovornicima pa ima ulogu u jačanju interakcije. odeća i obuća sadrže poruke o našoj ličnosti. Dodirom takođe druge ljude podstičemo na akciju. nakit. Ali. itd. jasnoća. i način tih ritualnih dodira prenosi određenu poruku o zainteresovanosti za osobu. Važno je biti svestan različitih značenja neverbalne komunikacije za sve uključene u interakciju. toplinu. brigu. Osnovna poteškoća kod neverbalne komunikacije je u nepostojanju jednoznačnosti interpretacije. stavovima i emocionalnom stanju. bes. posebno -pripadanje. Tako npr. To su znakovi koji se glasom i drugim načinima šalju uz verbalnu poruku: emocionalni ton. kao npr. ista rečenica može imati vrlo različito značenje. Spoljašnji izgled – odražava sliku o sebi i utiče na ponašanje i stavove drugih ljudi. frizura. npr. Na osnovu njih ljudi stvaraju prvi utisak (halo-efekt). Naime klimanje glavom može imati vrlo različita značenja – može značiti da neka druga osoba nastavi da govori ili radi ono što radi. tačnost i zastajkivanja u govoru.

tu se niko ne oseća prijatno i gleda da što pre ode iz takve sredine. osećamo se prijatno i tu rado opet dolazimo. To se. veštačka i usiljena ljubaznost. Ako odemo u neku instituciju. i za one koji su stalno tu.organizacija tehnički dobro funkcioniše i relativno je efikasna. naravno odmah oseti. preduzeće. neiskrenost i zatvorenost. ali bez iskrene posvećenosti svih članova zajednice i otvorene i direktne komunikacije između njih izostaje onaj fini. a da opet izostanu optimalni rezultati . preduzeće. zajednica. Svi smo sigurno iskusili takve primere u praksi. Komunikacija između njih samih i prema spoljnjem svet. Način komuniciranja. ali samo od ljudi. ali osnov svega čini komunikacija članova zajednice. Sa druge strane. Kvalitet odnosa u jednoj zajednici i njena efikasnost zavise od mnogo faktora. a 14 . pravila komuniciranja mogu biti određeni. organizacija. ledeni i napeti odnosi između članova. pojedinaca zavisi hoće li dobrom međusobnom komunikacijom ostvariti veću harmoniju odnosa i bolju efikasnost organizacije. manje ili više detaljno i strogo definisani.5. i za one koje se trenutno nađu. svako je sigurno bio i na puno mesta gde vlada hladna atmosfera. Zato veština komuniciranja danas mnogo znači u svim. Zaključak Bilo koje društvo. prodavnicu. mora imati i poštovati određena pravila i odnose da bi funkcionisala. osetićemo dobru atmosferu koju prisutni šire dobrom i otvorenom međusobnom komunkacijom. Pravila komuniciranja mogu biti detaljno regulisana u nekoj organizaciji i svi članovi zajednice ih se mogu pridržavati. komunikacioni kanali. i uglavnom i jesu u dobro organizovanim zajedniciama. neuhvatljivi fluid koji atmosferu u jednoj organizaciji čini prijatnom.

svi koji rade sa javnošću. i jedni i drugi mogu značajno da poprave svoje tehnike komuniciranja. naročito sa nepoznatim ljudima i u kritičnijim situacijama. gradi dobre i srdačne odnose. to ne znači da su oni loši. niti su prirodni talenat. medijima. Ali ono što je izvesno. teže stupaju u odnose. niti je suzdržanost i zatvorenost potpuna prepreka na putu ka uspešnim poslovnim odnosima. spikeri. uzdržaniji.naročito u poslovnim i trgovačkim odnosima. Nekim ljudima je samo komuniciranje posao . Veština komuniciranja jeste i prirodni talenat neko lako i jednostavno stupa u odnose sa drugim ljudima. 15 . da treba izbegavati odnose sa njima. Neki ljudi su po prirodi zatvoreniji. iskrenost i otvorenost dovoljni za uspeh u poslu. biva rado prihvatan od drugih. i da oni nemaju šansi u poslovima gde treba vešto komunicirati sa drugim ljudima. Jer. Sigurno je da takav čovek ima bolje izglede da postigne uspeh u poslu.voditelji. No.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful