You are on page 1of 17

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ³MENAD MENT INFORMACIONI SISTEMI´

VIRTUELNE ORGANIZACIJE

...............3................. Zaklju ak ..... ........................................... 9 3.............................................. Uvod ..............................1............ ............. 12 3.............. ... Zna aj i prednosti virtulenih organizacija................... 6 3....... Karakteristike virtuelne organizacije..................................... 13 4....................... 14 4...................................1................. 6 3... .................................. ...... 4 2.......2........... .................................. Modeli virtuelnih organizacija .............. ........ ........... Koncept virtuelne organizacije. 17 2 ...............................1 Internet kao faza razvoja virtuelnog poslovanja..... ... 16 L I T E R A T U R A ................................... Potencijalni problemi u virtuelnim organizacijama.................6............................................................7................................................... 10 3................................ ....... ..2..... ...... Pojam virtuelne organizacije................ ............. .......4. .. ........................... 11 3......... 3 2. 5 3........ Klasifikacija virtuelnih organizacija ............................................................ ............................................................................. .. ...... Smisao stvaranja virtuelne organizacije i osnovni ciljevi ........... .............. ......... Globalizacija poslovanja i pojava virtuelnih organizacija........ 12 4............................................. ............................................................ 14 5....................... Formiranje virtuelne organizacije..Sadr aj: 1.............. Razvoj virtuelne organizacije i na ini poslovanja........... ................. ....................................... .. ........... .. .................................... ......5.. .......... ............ Poverenje u virtuelnim organizacijama ......................... .............. 7 3........ ......................

kontekst i okru enje. koriste i skupu i ograni enu primarnu memoriju. Uvod Da bi pribli ili pojam virtuelene organizacije razlo i emo ga na izvorne termine. i koji su tu privremeno. Koncept virtuelene organizacije se lako mo e objasniti arhitekturom memorije u ra unaru. Prema tome virtuelna organizacija je vrsta organizacije kojoj nedostaju neke strukturne karakteristike koje realne organizacije sadr e. trajni aparat. ve su elementi koji je ine privremeni. virtuelene memorije koja uspostavlja logi ku memoriju.Sve ove osobine ine virtualnu organizaciju prilagodljivijom na promjene. Op te gledano virtuelne organizacija predstavlja jedinstven subjekat sa injen od sopstvenih i Äpozajmljenih³ resursa. ve povezuju i se sa drugim firmama u ve i entitet mogu koristiti njegove prednosti. jer u protivnom ne bi mogao da se izvr i. koji funkcioni e u zakonskom okviru. a time i potpuno usmjerenom prema kupcima. Virtuelene organizacije se esto defini u kao organizacija prepuna vori ta. ali koje istovremeno nisu njen potencijalni sastavni dio (banke.). provajderi komunikacionih usluga i sl. a odnosi i veze unutar same strukture zasnovani su na jasno definisanim ugovorima (striktnije nego kod klasi nih organizacija). entitete koji se uklju uju u organizaciju po potrebi. br om u odgovorima tr i nim zahtjevima. koje nisu delegirane na spoljne entitete. tj. granice organizacije teoretski ne postoje. Zato bi trebalo virtualnu organizaciju posmatrati sa tri aspekta: jezgro. Na ovaj na in razlike u djelovanju na globalnom i lokalnom nivou su prevazi ene u smislu da male lokalne firme ne moraju razvijati poslovne strategije na globalnom nivou. Ovi entiteti pripadaju kontekstu virtuelene organizacije. svaka sa svojim domenom djelovanja. ali i pored toga. dok organizacija asocira na veliki. ne slute i da se Äu pozadini³ nalazi vi e razli itih organizacija. sastavljena od zaposlenih koji su fizi ki odvojeni jedni od drugih. tj. u o ima posmatra a funkcioni e kao prava organizacija. 3 . Poznato je da nije ekonomski opravdano nabavljati nove koli ine primarne memorije da bi se udovoljilo svim mogu im zahtjevima programa.sastavljen od mnogo ljudi i zgrada. i relativno neograni enu sekundarnu memoriju. ograni eni. dok bi okru enje inilo tr i te i organizacije sa kojima virtuelne organizacija sara uje. Jezgro virtuelene organizacije predstavlja one funkcije koje su centralizovane. Sa gledi ta organizovanja klju na posljedica virtualnog organizovanja jeste da sama struktura nije vrsta.vo ena od strane timova koji se sastavljaju odnosno rastavljaju po potrebi. Me utim program zahtijeva postojanje odre ene koli ine primarne memorije. korisnik sti e utisak da posluje sa jednom organizacijom. Rje enje nedostatka ovog resursa le i u kori enju tzv. Epitet virtual obi no ozna ava ne to to samo naizgled postoji.1. Posljedica ovih osobina jeste da kupac tj. bez fizi ke strukture.

odvija e se preko mobilnih telefona. tradicionalne barijere koje su dugo bile utemeljene u poslovnoj praksi nisu vi e smetnja efikasnijem poslovanju. Prostorna dimenzija vi e ne predstavlja nikakvu prepreku. kao posljedice razvoja tehnologije. Globalizacija poslovanja i pojava virtuelnih organizacija Nove komunikacione i informacione tehnologije omogu ile su nastanak efikasnih. Na ovim konceptima zasniva se nova korporativna organizacija. virtuelne organizacije defini u nove principe poslovanja ija efikasnost nu no ru i tradicionalne koncepte. klijenata vi e nije uop te problem koji zahtijeva ve u pa nju jer dana nja tehnologija dozvoljava transfer informacija u bilo koji djeli zemljine kugle u roku od nekoliko trenutaka. ideja i ideala. osnovna razlika koja ini virtuelnu organizaciju druga ijom od uobi ajene. a Evropa oko 30%. kao to su modularna. Savremene digitalne tehnologije omogu avaju efikasnije poslovanje. kao i nepostojanje zgrade uprave. a koje nema pojedina na kompanija. ali daljim irenjem mobilne telefonije sve vi e mobilnih transakcija. podrazumeva poslovanje preko ra unara. Elektronsko poslovanje uglavnom. Na osnovu razvoja nove organizacione strukture. aplikacijskog protokola (WAP. Jedan od fundamentalno razli itih modela organizovanja poslovanja jeste virtuelna organizacija iji se razvoj od po etka devedesetih temelji na velikoj snazi informacionih i komunikacionih tehnologija. virtuelna organizacija. fleksibilnih i privremenih organizacionih struktura koje su postale pandan klasi noj organizaciji koja je sve manje u mogu nosti da odgovori zahtjevima vremena. oko 60%. Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja je Internet. Tradicionalno poslovanje se zasniva na kori enju strukturiranih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i op teprihva enoj komunikaciji izmedju u esnika u procesu poslovanja. Po etkom osamdesetih godina koncentracija kapitala potpomognuta razvojem najsofisticiranijih tehnologija dovodi do tre e faze internacionalizacije poslovanja ± globalizacije svjetske ekonomije. fleksibilnihi privremenih virtuelnih organizacionih struktura zasnovanih na 4 .2. Tako se kompanije povezuju formalnim i neformalnim mre ama fokusiraju i se na sferu sopstvene kompetencije. bez kori enja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta izmedju u esnika u procesu poslovanja. Stvaranje virtuelnih organizacija postala je nova tendencija koja prijeti da nadma i uspijeh koji su ostvarivale multinacionalne kompanije u godinama njihove ekspanzije. koja podrazumijeva nove modele organizacionog dizajna. Koriste i takve prednosti novih informacionih tehnologija. Najve i dio tog prometa je ostvaren u SAD. Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje (e-business). Udaljenost izmedju poslovnih partnera. medjutim.Wireless Application Protocol). cilj ostaje isti: realizovanje projekata na kojima bi trebalo da rade specijalisti iz raznih oblasti. Procenjuje se da ukupan godi nji promet elektronskog poslovanja iznosi oko 750 milijardi dolara. Upravo je posjedovanje modernih informacionih sistema i komunikacionih tehnologija. vjerovanja. kori enjem be i nog. dolazi do formiranja novih korporativnih organizacija. Sposobnost poslovnih alijansi da inoviraju i primjenjuju najsavremenije tehnologije uz primjenu novih modela poslovne organizacije postali su uslov opstanka na globalnom tr i tu. Novi pristup u vodjenju preduze a smatra da je organizacija skup pojedinaca koje povezuju zajedni ki sistem vrijednosti. Prema aktuelnim prognozama bar 40% B2C elektronske trgovine odvija e se preko inteligentnih mobilnih telefona. Koriste i prednosti razvijene komunikacione infrastrukure. Sve ve a zastupljenost malih.

Ovo je sigurno najpopularniji servis na Internetu. Interaktivan karakter WWW servisa pru a poslovnim partnerima razli ite mogu nosti. Za itanje poruka koje se razmjenjuju elektronskom po tom nije neophodna stalna veza sa Internetom ve je razmjenu mogu e izvr iti i nekom od metoda privremenog pristupa. predstavljanje sopstvenih multimedijalnih prezentacija za potrebe marketinga. Telenet je servis Interneta ija upotreba omogu uje pristup udaljenim ra unarima. vi e ne postoji mogu nost da se proaktivno oblikuje tr i te da bi se prilagodilo sopstvenim potrebama. Samo tako shva ena i primijenjena poslovna filozofija omogu ava dugotrajniji opstanak na svjetskom tr i tu. Kompanije su izgubile mo kontrole informacija koje dolaze do tr i ta. 2. Telenet. FTP (File Transfer Protokol) je servis Interneta koji omogu uje prenos datoteka. kori enje servisa pretra ivanja svih Web servera na Internetu.informacionoj tehnologiji u vidu virtuelnih organizacija koje uspje nije kreiraju i zadovoljavaju potrebe kupaca nametnule su nov na in poslovanja kojem sve kompanije nu no moraju da se prilago avaju. Stvorila se potreba za razvojem adaptivnih poslovnih sistema. IRC omogu ava da ljudi irom svijeta vode real-time konverzaciju. slika. Kao rezultat. IRC. News. WWW. kao to su pretra ivanje poslovnih podataka (berze. Internet je otvoren za sve korisnike pod uslovom da ispune tehni ke i komercijalne uslove povezivanja.1 Internet kao faza razvoja virtuelnog poslovanja Na bazi digitalnih komunikacionih mre a razvijeni su najsavremeniji servisi u oblasti elektronske razmjene podataka. Usenet News je takodje servis Interneta koji omogu ava grupnu komunikaciju. im su stvoreni osnovni tehni ki preduslovi. Internet je promijenio svaki aspekt poslovanja. On omogu uje pristup razli itim informacijama skladi tenim na ra unarima koji su udaljeni od korisnika. WWW (World Wide Web) predstavlja mre u dokumenata koji su medjusobno povezani skupom protokola koji defini u kako sistem radi i prenosi podatke i softver koji omogu ava rad ovako zami ljene koncepcije. mogu nost naru ivanja kao i elektronskog pla anja raznih proizvoda i usluga. pretra ivanje elektronskih poslovnih asopisa. Elektronska po ta (e-mail) je jedan od najpopularnijih i najvi e poslovno kori enih servisa na Internetu. zvuka itd. omogu ava pouzdan i brz prenos multimedijalnih informacija koje mogu biti u vidu teksta. IRC (Internet Relay Chat) je jedan od najpopularnijih i najinteraktivnijih servisa na Internetu. poslovne vijesti prezentacije). Prenosi se pomo u SMTP-a (Simple Mail Transfer Protokol). predstavljanje elektronskih kataloga proizvoda i usluga. Posebnu pogodnost za virtuelno poslovanje ine servisi na Internetu a to su: ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ eMail. ali i mijenja klasi ne poglede na poslovanje. a posebno sposobnost preduze a da kontroli e tr i te. programa i sli no sa servera na ra unar korisnika. 5 . Internet je po eo rapidno da se koristi.

Fleksibilnost. znanja i pristupa ostalim ekspertizama na netradicionalne na ine. to rezultuje u pove anju kapaciteta vje tina i sposobnosti. ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Virtuelna organizacija se mijenja i preuredjuje po potrebi. kakve su one vezane za vrijeme i mjesto. Na osnovu navedenog. nema zaposlenih koji djeluju na unaprijed definisanoj. Upotrebu telekomunikacione i kompjuterske tehnologije ± ove tehnologije omogu uju nastanak i opstanak virtuelnih organizacija. Stvarne granice i rezultate virtuelne organizacije te ko je utvrditi. Brojne su definicije virtuelne organizacije. kanali komunikacije.3. Sve uglavnom podrazumijevaju: ‡ ‡ Fleksibilnu mre u nezavisnih entiteta povezanih informacionim tehnologijama. Proizvodna preduze a su sve vi e kompleksna mre a dobavlja a. zajedni koj fizi koj lokaciji. kupaca. Barijere nastale usljed udaljenosti i vremenskih razlika su prevazidjene pomo u tehnologije. Ovo vodi ka vi em nivou kolaboracije. Ove jedinke u estvuju u saradnji i predstavljaju jedinstvenu organizaciju. Sve ovo zajedno vodi inovacijama i pove anju nivoa kreativnosti. Neumornost se tuma i kao stav da se svojevoljno mijenjaju proizvodi i usluge. Virtuelne organizacije podr avaju dinami ne promjene u organizaciji. neophodno je da ostvare korektnu kolektivnu interakciju kako bi postigli uspjeh. Pojam virtuelne organizacije Virtuelna organizacija. neumornost ± organizacije nisu vi e ograni ene tradicionalnim barijerama. u cilju dijeljenja vje tina. Vid kooperacije. 6 . Predstavlja mre u umjesto kancelarije. pojednostavila i podr ala rad distribuiranih radnih timova. in injeringa i drugih uslu nih servisa. u vidu putuju ih trgovaca. institucije i/ili pojedince koji rade na stvaranju proizvoda ili pru anju usluge na bazi uobi ajenog poslovanja. za razliku od tradicionalnih hijerarhijskih struktura.jedan te isti pojedinac mo e istovremeno biti zaposlen u vi e virtuelnih organizacija. to se odnosi i na radno okru enje. Virtuelna organizacija je inteligentni odgovor na potrebu sve ve eg otvaranja prema okru enju i nagla ene orijentacije na zahtjeve kupaca. ono to je novo jeste da je tehnologija olak ala. Postoje mi ljenja da je virtuelna organizacija oduvijek postojala. Organizacija postoji ak i ako to nije o igledno. Virtuelne organizacije nemaju potrebe za time da svi njihovi zaposleni budu na jednom mjestu kako bi obavili uslugu. Nagla enu fleksibilnost strukture prati jo izrazitija fleksibilnost u pona anju osoblja i u funkcionisanju virtuelne organizacije. dinami nost. Integracija ± kada se razli iti pojedinci.1. Ona nastaje i nestaje po potrebama pojedinaca koji je sa injavaju . koji uklju uje kompanije. a sve manje izolovana proizvodna jedinica. grupe i organizacije pove u u virtuelnoj organizaciji. kooperacije i povjerenja. Razvoj virtuelne organizacije i na ini poslovanja 3. zaposlenih koji rade od ku e i sli no. Medjutim. sumarni prikaz definicija i osobina virtuelne organizacije mogao bi da obuhvati: Ra irenu mre u vje tina i sposobnosti ± struktura virtuelne organizacije je prili no distribuirana izmedju razli itih lokacija.

2. upravljanje elektronskim usmjeravanjem. kontrola performansi itd. zajedno sa potrebom da se snize tro kovi i u isto vrijeme brzo odgovori individualnim zahtjevima kupaca. Poslednja dimenzija se odnosi na strukturu organizacije. sve dok one postoje. povezanih informacionom tehnologijom kako bi dijelile znanja. dobar je u rje avanju problema i u organizovanju. Mnoge definicije su se koristile da ozna e pojam virtuelne organizacije. On je omogu io ansu malim kompanijama da se suprotstave multinacionalnim direktno kroz nove mogu nosti koje nudi elektronska trgovina. U irem smislu virtuelna organizacija mo e biti definisana kao privremena mre a kompanija i individualaca koji rade zajedno koriste i anse. Samo neke od karakteristika su: manje linija menad menta. koji koristi napredne liderske sposobnosti kako bi ujedinio grupu. kupaca u velikoprodaji pa ak i provjerenih rivala. koje se brzo mijenjaju. marketing.uspostavljena je nezavisno od organizacione strukture. www umesto klasi nih prodavnica) vi e je virtuelna. odredjivanjem ciljeva i sakupljanjem informacija.Tokom ranih devedesetih potencijal Interneta i njegove implikacije za poslovanje postali su iroko priznati. medjutim. potrebno je odrediti slede e parametre: 7 . promijenio je prihva ena pravila takmi enja i odnose kupac-proizvodja . kao globalna komunikaciona mre a. Ovaj model ima tri nezavisne dimenzije virtuelnosti. koordinator grupe ± neko ko voli rad u mre i. tro kove i pristup pojedina nim tr i tima svake od njih. razvoj tima izmedju lanova. to je organizacija manje vezana za odredjenu fizi ku lokaciju to je vi e virtuelna kada uzmemo u obzir prvu dimenziju. kod virtuelne organizacije poslovna strategija je partnerska . Virtuelnost je termin koji se koristi da opi e vi e aspekata organizacije. Da bi se formirala virtuelna organizacija. Sa druge strane. vodja. To nudi kompanijama fleksibilnost da ostvare prednost na kratak rok naj e e. ali podrazumijeva intezivnu kooperaciju sa strate kim partnerima. virtuelnost interfejsa i virtuelnost strukture. Uobi ajeno je da organizaciona struktura proizlazi iz poslovne strategije. Te dimenzije su: virtuelnost lokacije. koji ne bi mogli biti postignuti bez timskog rada. finansijska sredstva za IT infrastrukturu. Uzimaju i u obzir prethodno mo e se re i da je virtuelna organizacija mre a nezavisnih kompanija ± dobavlja a. vode kompanije ka novim formama rada i organizacione strukture. Ona nema ni direkciju ni organizacioni dijagram. rasprostranjeno kori enje timova. to organizacija vi e nagla ava interfejs interakciju sa okru enjem koje nije fizi ko (npr. radnicima je delegirana ve a mo u dono enju odluka. to vi e organizacija zavisi od alijansi sa drugim organizacijama ili pojedincima vi e je virtuelna u pogledu ove tre e dimenzije. IT sistemi koji e obezbjediti pojedincima da dijele ideje i informacije. Nema hijerarhiju i vertikalnu integraciju. tijesna veza izmedju dobavlja a. Internet. Ovi izmjenjeni uslovi. irok raspon kontrole. biznisa ili organizacija sa zajedni kim ciljevima. potro a a i organizacije. 3. Formiranje virtuelne organizacije Osnovni elementi za stvaranje virtuelne organizacije su: ‡ ‡ ‡ ‡ grupa pojedinaca.

Takodje. formirati veze sa okru enjem. aktivnosti koje e pojedina kompanija posjedovati i izvr avati. Dakle. Odabir partnera je najva niji dio formiranja virtuelne organizacije. razviti politike podr ke Partnerska strategija. 8 . Te veze mogu biti: ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ tr i ne veze. To zna i da partnerska strategija odre uje ulogu kompanije u mre i. Na taj na in.‡ ‡ ‡ ‡ ‡ definisati partnersku strategiju. definisati strukturu partnerstva. jer ona odre uje veze me u umre enim kompanijama. one koje su ve eg obima. stoga ga obavljaju vrhunski menad eri. bira partnere. one koje izvr ava superiorniji partner. Kompanije obi no zadr avaju tj. Uloge kompanija: specijalizovana kompanija obavlja jednu ili nekoliko aktivnosti i pru a usluge svima u mre i. veze izvora i savezni tva. kao i one koje e prepustiti drugima. On rukovodi umre enim kompanijama na na in kao da se radi o vertikalno strukturiranoj kompaniji. odabrati partnera. Veze sa okru enjem. Pri tom je va no razumijeti strate ke namjere potencijalnog partnera i uo iti sklad medjusobnih ciljeva. kako bi stvorio finalnu vrijednost za krajnje korisnike. vrijednosti. veze kapitala. ugovorne veze. Zbog toga je potrebno kontinuirano procenjivati potencijalne partnere. organizacione kulture itd. koje uti u na marku proizvoda. potrebno je vi e ume a i napora da se koordiniraju aktivnosti. Pri tome nastoji biti u tome to obavlja najbolja na svijetu. Time raste i zavisnost umre enih kompanija. same izvode slede e aktivnosti: one koje potro a smatra va nim. Zadatak organizacionog dizajnera je da uskladi vrstu i koli inu koordinacije sa odgovaraju im vrstama i ja inom eksternih veza. Odabir partnera. izbor dizajna koordinacije uslovljen je vrstom eksternih veza. pa ih putem razvijene mre e telekomunikacija me usobno povezuje. on kreira poslovnu strategiju za cijelu mre u. Vrlo je va no precizno definisati partnersku strategiju. Drugim rje ima. Aktivnosti koje se e e prepu taju: one za koje postoji mnogo ponudja a. one za koje postoji samo nekoliko ponudja a. ostale kompanije u mre i prepu taju odredjeni posao specijalizovanoj i od nje kupuju uslugu koja je najbolje izvr ena i ima najpovoljniju cijenu. a idu i prema vlasni kim vezama. Postoje tri vrste struktura za zajedni ke aktivnosti kompanija: ‡ ‡ ‡ model operatora. Najjeftinije i najjednostavnije su tr i ne veze. poveziva mre e nastoji da koordinira aktivnosti koje izvode kompanije u mre i (uklju uju i i sebe). Struktura partnerstva. model podele. autonomni model. koje pru aju konkurentske prednosti. Odabir partnera vrlo je zahtjevan i dugotrajan posao. vlasni tvo. Poveziva mre e nastoji da koordinira aktivnosti i odluke kompanija u mre i. koje povezuju lanice mre e.

Savr enstvo ± Po to svaki od partnera obavlja aktivnosti koje predstavljaju njihovu u u specijalnost. po to su svi partneri puni povjerenja a njihov uspjeh po iva na zajedni koj saradnji. Postoji zajedni ko obja njenje za to virtuelne organizacije postaju preovladjuju e. kao i na sistem nagradjivanja. neformalnog su karaktera i zato vi e oportuna. kompanija mo e ostvarivati visok nivo produktivnosti dozvoljavaju i svojim partnerima ve u fleksiblnost. fleksibilnost. Posjeduju i samo ne to od resursa i fokusiraju i se na organizacionu ekspertizu. Obe su strategije va ne zbog toga to odredjuju pona anje. ne zarobljavaju i sopstveni kapital u opremu. Uspe ne kompanije kao to su Dell. Oportunizam ± Partnerstava nisu trajna. Benetton i IKEA pokazuju neke ili sve karakteristike virtuelnih organizacija. Reebok. Virtuelna firma. partnera i kupaca. mo e ostvariti br i rast nego tradicionalna kompanija. Virtuelna organizacija je oportuna po prirodi i mo e biti raspu tena i/ili reformisana relativno brzo. dobavlja a i kupaca u velikoprodaji ne dozvoljava da se povu e jasna granica izmedju kompanija. Ovakvi odnosi podrazumijevaju da se kompanije oslanjaju jedna na drugu u velikoj mjeri. dok individualci mogu imati sposobnost da komuniciraju od svojih ku a. Tehnologija ± Informativne mre e poma u udaljenim kompanijama i preduzetnicima da se pove u i rade zajedno od po etka do kraja. Partnerstvo se zasniva na komunikaciji putem elektronike (naj e e ra unara) kako bi se ubrzala procedura. obezbje enje pogodne tehnologije nije dovoljan uslov da se virtuelna organizacija u ini uspje nom.Politike podr ke.3. Nike. 3. norme i vrednosti koje u vr uju i povezuju partnere. Gateway. Sve ve a saradnja izmedju konkurenata. uredjaje i kapacitete koji joj mo da ne e trebati nakon odredjenog vremena. Oblikovanje virtuelne organizacije zavr ava se definisanjem politika podr ke koje su neophodne za uspe no funkcionisanje savezni tva. To su: ni i op ti tro kovi. to zahjteva veliku dozu povjerenja. postoji realna mogu nost da se za svaki dio projekta i svaku aktivnost anga uje organizacija koja e to savr eno izvesti. Povjerenje ± Poverenje izmedju partnera je jako bitna stavka virtuelnih organizacija. Virtuelna organizacija po iva na komunikacionoj tehnologiji i informati kim mre ama koje omogu uju identifikaciju ansi. One se odnose na odabir i razvoj kadrova u savezni tvu. Veliki broj malih kompanija takodje koristi principe 9 . a ove tehnologije u isto vreme obezbedjuju infrastrukturu koja omogu ava saradnju. Svi partneri zavise jedan od drugog. Bez granica ± Ovaj novi model organizacija daje novu definiciju tradicionalnih granica. Poslovni partneri se mogu fokusirati na svoje glavno stru no podru je. Karakteristike virtuelne organizacije Mada je koncept virtuelne organizacije usko povezan sa ra unarskom tehnologijom. Kompanije e se udru iti da bi iskoristile priliku koja se ukazala na nekom tr i tu i vrlo vjerovatno se rastati kada nestane potreba njihovog savezni tva. minimum investicija i visoka produktivnost.

Firme u esnice udru uju se da bi iskoristile odredjene mogu nosti ili da bi ostvarile specifi ne strate ke ciljeve. Umjesto da obuhvata sve aktivnosti koje posao uklju uje. kao to su tro kovi imovine koja se koristi kod tradicionalnog radnog okru enja. komercijalisti i serviseri. kada je cilj ostvaren razi le se. li no ostvarenje i fleksibilnost. 3. Postojanje virtuelne organizacije omogu ava direktno komuniciranje. 10 . tro kove i profit. a djelimi no i o o uvanju kvaliteta rada. stvaranje novog proizvodnog sistema. zatim. Sni avanje tro kova ± pobolj anje efikasnosti esto podrazumeva redukovanje op tih tro kova. kao direktan rezultat uvodjenja i implementiranja virtuelne organizacije. Uobi ajeno je pove anje produktivnosti od 30%-50%. Situacije koje nagone mnoge organizacije da preispitaju i implementiraju virtuelnu organizaciju se svode na slede e: ‡ Potreba za inovacijom u na inu rada . ve tina i sposobnosti irom sveta. neproduktivnog vremena. Tro kovi i problemi putovanja ± virtuelne organizacije su rje enje problema transporta. revizori. svaka kompanija u mre i odbacuje sve aktivnosti osim one u kojima je lider. Mobilni radnici ± koncept virtuelne organizacije mo e pomo i brojnim kompanijama koje zapo ljavaju mobilne radnike. ili redistribuiranje tro kova na nekoliko fizi ki udaljenih lokacija. kako bi se postigla ve a produktivnost i pobolj anje kvaliteta. zahtjevima u esnika u organizaciji. porodi nim zahtjevima.4. Poslodavci shvataju da se neka od osnovnih pitanja zaposlenih ti u balansa izmedju posla i privatnog ivota. kao i konkurentske prednosti firmi u esnica u zajedni kom poslu. Virtuelna organizacija nastaje tako to firme partneri iz svog lanca vrednosti uklju uju ona podru ja aktivnosti u kojima su najkompetentnije ili najbolje. tro kova goriva i uticaja vozila na ivotnu sredinu. Smisao stvaranja virtuelne organizacije i osnovni ciljevi Potreba za uvodjenjem virtuelne organizacije je najo iglednija kada se uo e odre eni problemi ili uka u razli ite prilike. kao to su konsultanti.virtuelne organizacije kako bi uspjele da se uspje no takmi e ovim globalnim gigantima poslovanja. Globalizacija ± mnoge organizacije su kona no shvatile da postoji ogromna koli ina neiskori enog znanja. U virtuelnoj organizaciji partneri dele rizik. gu vi u saobra aju. Promjene u vrijednostima zaposlenih i stav prema poslu ± kvalitet ivota je osnovni faktor koji e djelimi no uticati na dono enje odluke o prihvatanju posla.Ova potreba je naj e e motivisana pritiskom konkurencije. kao i ostalim faktorima. Takav vid strategije pretstavlja zajedni ki napor u ostvarivanju konkurentskih prednosti za odredjeni posao. Premo avanje organizacionih granica ima dugoro nu svrhu. ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Osnovni pokreta i koji pretstavljaju ujedno i smisao stvaranja virtuelne organizacije jesu pove anje produktivnosti. razmenu znanja i informacije i na taj na in premo ava organizacione granice. kao npr. Pojam virtuelne organizacije je upravo suprotan vertikalno integrisanoj kompaniji.

Prisutni modeli virtuelne organizacije donose uz odredjene probleme znatne koristi. Ali. bez procedura. Iznos tro kova mo e se znatno smanjiti kori enjem otvorene i cijenom prihvatljive infrastrukture globalnih komunikacionih mre a. a s poslovnim partnerima i tr i tem komunicira kroz komunikacione mre e ime su bitno smanjeni tro kovi kori enja poslovnog prostora.3. Radi se o mre i koju ini nekoliko nezavisnih firmi. Fleksibilnost virtuelnih timova omogu uje povezivanje i razmjenu virtuelnih pojedinaca prema trenutnim potrebama korisnika. tro kova. stru njaka. vje tina i tehnologije. manje ili vi e uspje nim. 11 . virtuelna organizacija ima bolji uvid u trenutne zahteve tr i ta pa se esto u poslovni proces uklju uju i korisnici proizvoda i usluga kako bi se u pravo vreme i na pravi na in ispunili njihovi zahtevi. traju samo dok postoji obostrani zajedni ki interes. rizika i pristupa pojedinim tr i tima. kupci. organizovanja razli itih virtuelnih timova i dinami kog uklju ivanja virtuelnih pojedinaca. to zahtjeva fleksibilne i inovativne (virtuelne) oblike organizacija. To potvrdjuje injenicu da je mre na poslovna saradnja i kooperacija efikasniji na in opstanka na tr i tu od konkurencije. virtuelna organizacija nije zavisna od fizi ke lokacije. Znanje je postalo prioritetan i strate ki resurs firmi. Uz ove u tede treba spomenuti i smanjenje tro kova prevoza zaposlenih do radnih m jesta ili do poslovnih partnera i tr i ta. tehnologije. otvorena. nego i potpuna. U praksi se iskazuju slede e osnovne prednosti koje doprinose uspje nijem poslovanju organizacija koje koriste modele virtuelne organizacije: ‡ Pove anje konkurentske sposobnosti predstavlja najva niju prednost koju nosi model virtuelne organizacije. Istovremeno. Pove anje fleksibilnosti poslovanja kroz vrlo brzo i jednostavno mijenjanje poslovnih partnera.5. iskazuje se kroz bolju i opse niju komunikaciju kao to omogu uje i zajedni ko kori enje znanja. Pove anje kvaliteta proizvoda i usluga uz pove anje brzine odziva u tr i nom nastupu i odnosu s potro a ima rezultat je fleksibilnosti strukture virtuelne organizacije. koje e stvarati uslove za konstantan protok kreativnih dostignu a. Komunikacija izmedju partnera je ne samo brza. Zna aj i prednosti virtulenih organizacija Sveobuhvatno i kvalitetno kori enje informacione tehnologije stvara mnoge promjene u strukturi i djelovanju savremenih poslovnih sistema. Smanjenje tro kova poslovanja. to rezultuje pove anjem brzine odgovora na postavljene zahtjeve i kvalitetniju ponudu. uz veliko povjerenje i ulaganje vrhunskih specijalnosti i sposobnosti za efikasno obavljanje pojedinih poslova. u kojoj se partnerstvo kombinuje sa vlasni tvom. iako nemaju zajedni ku organizaciju i menad ment. znanje tra i nove na ine organizovanja: poslovi se moraju obavljati na sasvim druga iji na in od tradicionalnog. instituti i druge zainteresovane organizacije. Navedena partnerstva su formalnog i nestalnog karaktera. Iznos varijabilnih tro kova poslovanja raste u odnosu na fiksne tro kove to doprinosi i finansijskoj fleksibilnosti. Istovremeno. dobavlja i. Mre a malih organizacija izrazito je popularan oblik organizovanja poslovanja kojim se zadr ava i pove ava konkurentska sposobnost br im promjenama poslovnog okru enja i dinami kom razmjenom znanja. ‡ ‡ ‡ Upravo ljudi sa svojim znanjem ine organizacije razli itim. koje mogu biti rivali. Mre na povezanost se zasniva na visoko sofisticiranim informacionim sistemima koji omogu uju brzi dogovor i usagla avanje oko podjele znanja.

slabe procesorske snage ili nedovoljne memorije. Motivacija zaposlenih i volja za preuzimanjem odgovornosti e biti izuzetno niski. U dana njoj eri visokih tehnologija. Najbolje re enje je u kreiranju stabilnog interfejsa izmedju kupca i virtuelne organizacije. a takvo liderstvo defini emo kao virtuelno liderstvo. informacija. Medjutim. Zbog same injenice da je pojava nova i nepoznata. komplikovano je odr avati ovaj proizvod u dinami noj organizaciji. Zbog arhitekture zasnovane na webu. Ovaj fenomen nas dovodi do potrebe izu avanja potrebnog liderstva za takav tip organizacije. Ispiti postoje kao forma u estale kontrole. Ova pojava se najbolje ilustruje va e im obrazovnim sistemom.7. zvu i nevjerovatno da bi velike kompanije mogle na du i rok da se odr e na ovako nesigurnoj osnovi. Te ko je stvoriti ose aj pripadnosti virtuelnom timu ili organizaciji ukoliko ne postoji stabilna struktura. Problem mo e nastati kada je potrebno u to kra em roku proslediti informacije od klju nog zna aja. Takodje. Zahtjevne aplikacije mogu usporiti ili blokirati rad ra unara kada nastaju nekonzistentnosti usljed nedovoljno opremljenih ku nih ra unara. ve ina u enika i studenata ne bi mnogo ni nau ila. a ne mjesta na kojem se aktivnosti obavljaju. posebno ako postoje potencijalna ograni enja u propusnoj mo i prenosnih kanala.3. U suprotnom. Potencijalni problemi u virtuelnim organizacijama Iako su prednosti virtuelnih organizacija brojne. to mo e da ima zna ajan efekat na produktivnost organizacije. mnogi ljudi i kompanije dr a e se na distanci od takve strukture i na ina poslovanja. koja poku ava da pronadje odgovor na klju no pitanje virtuelne organizacije: kako upravljati ljudima koje ne vidimo? Odgovor je naizgled jednostavan i glasi: tako to im vjerujemo. koje se zasnivaju na konceptu aktivnosti. odnosno prostora gdje se obavljaju poslovne aktivnosti. Ovo uti e na usporavanje toka informacija i interakcija izmedju entiteta u virtuelnoj organizaciji. Ipak. 3. Naravno. Ukoliko je mre a esto usporena. a kontakti su ograni eni. u enja i promijena. Iz tog razloga je neophodna za tita resursa organizacije od raznoraznih uljeza i hakera. Kod odredjenog broja ljudi ovakav na in e funkcionisati. Ve ini je potrebna i motivacija u vidu lidera koji obavlja kontrolu. Poverenje u virtuelnim organizacijama Tradicionalne organizacije su kreirane na konceptu mjesta. Rad zaposlenih se uglavnom bazira na motivaciji i odgovornosti. postoje i problemi koji bi mogli da stanu na put primeni i realizaciji virtuelnog poslovanja. Poverenje je osnov virtuelne organizacije. Bitno je da kupac ne vidi nevolju u takvoj dinami noj prirodi svog povjerioca. kada mogu nastati zna ajna ka njenja. Kapacitet komunikacione mre e mo e predstavljati problem. Virtuelno liderstvo afirmi e novu doktrinu. To je model vo stva koji treba da kod ljudi koji rade na odre enom 12 . tada ne e biti posve enosti organizaciji. postoji i problem sa asinhronim komunikacionim sistemima kojima je potrebno vi e vremena da bi omogu ili komunikaciju. postoji mnogo ta aka mogu eg upada u centralnu aplikaciju i bazu organizacije.6. tradicionalne organizacije do ivljavaju metarmofozu i transformi u se u virtuelne organizacije. Odnosi sa kupcima su veoma va an proizvod.

4. ali ne i isklju ivo od ku e. nego onu vidljivu aktivu koja se nalazi u bilansima preduze a. Mobilno poslovanje (mobile working) ± Odnosi se na radno okru enje radnika koji zahtevaju odgovaraju u opremu. Ova organizacija je kreirana kao virtuelna da bi objedinila u esnike na tr i tu. kao to su mobilni telefoni. tip projekta. do lo se i do razli itih kriterijuma za klasifikaciju virtuelnih organizacija. Hot desking ± Ovaj oblik podrazumijeva ukidanje stalnih radnih mesta svim ili odredjenim zaposlenima. a ne kao tro ak preduze a. a takodje i snizila tro kove. bolje iskoristila profitabilne prilike. tr i na vrijednost dvijesta vode ih kompanija na Londonskoj berzi u prosjeku je jednaka trostrukoj vrednosti vidljive fiksne aktive. nezavisno od mesta i vremena u kojem se posao obavlja U virtuelnom liderstvu motivacija i participacija zaposlenih dobijaju na zna aju. aplikacijama i elektronskoj po ti. Zaposleni se moraju vrednovati kao aktiva. fajlovima. Virtuelni timovi ± Zaposleni saradjuju sa udaljenih lokacija koriste i elektronsku po tu. Koriste se ra unari i telekomunikaciona oprema kako bi se odr avali kontakti izmedju udaljenog radnog mesta i mati ne kancelarije. virtuelni timovi. timove i menad ment organizacionih aktivnosti. Na osnovu ovih kriterijuma razlikuju se slede i tipovi virtuelne organizacije: trajne (permanentne) virtuelne organizacije. Hoteling ± Oblik u kome klijent obezbje uje ³hot desk´ za zaposlene virtuelne organizacije. zaposlenima se dodjeljuje radni sto. virtuelni projekti i privremene virtuelne organizacije. Kada pristi u. to uklju uje virtuelne zadatke. Isto tako. Intranet. videokonferencije itd. Za virtuelno liderstvo klju no je pitanje kako zadr ati kvalitetne ljude. odnosno znanje. be i ni ure aji. 13 . laptop ra unari. Odgovor se nalazi u promijeni odnosa prema zaposlenima. iskustvo i kvalitet zaposlenih. Ovaj model se bazira na virtuelnom konceptu u okviru svojih aktivnosti. Telecentri ± Ove udaljene kancelarije su locirane u zajednicama van glavnih gradova i obezbje uju prostor i opremu zaposlenima koji im esto nisu dostupni u obliku telecommuter. Klasifikacija virtuelnih organizacija Obzirom na zna aj virtuelnih organizacija brojni su autori koji su poku ali da d preciznu aju definiciju ovog pojma. ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ Jo jedna od osnovnih i op te prihva enih je klasifikacija virtuelnih organizacija koja kao osnovne kriterijume podjele obuhvata raspon posla. ra unar i na taj na in omogu en im je pristup svojim dokumentima. du inu anga ovanja i broj kadrova uklju enih u projekat.poslu razvije ose aj pripadanja i privr enosti organizaciji. Naj e i pristup u implementiranju virtuelne organizacije obuhvata slede e oblike: ‡ Telecommuting ± Zaposleni rade na lokaciji udaljenoj od uobi ajenog radnog mesta. du inu projekta i vrijeme provedeno u virtuelnom radu. I zaista. To zna i da tr i te mnogo vi e vrednuje nevidljivu aktivu preduze a. Trajne virtuelne organizacije.

to ini osnovu djelovanja virtuelnih organizacija. Koncept virtuelne organizacije Prednosti virtuelne organizacije su brojne. organizacije s umre enim radnim zadacima ine osnovni model virtuelne organizacije koji povezuje poslovne partnere za zajedni ki nastup na tr i tu. smanjenje ukupnih tro kova proizvodnje i poslovanja. visoka tehnologija. a njihovo objedinjeno delovanje omogu uje izvr avanje planova i projekata razvoja dr avne uprave. tako e i sljede e karakteristike ovih oblika organizovanja: ‡ ‡ ‡ prilagodljivost virtuelne organizacije nema granica. Virtuelni projekti. Svi ovi modeli virtuelnih organizacija ine osnovu koncepta virtuelnog poslovanja u svrhu ispunjavanja est osnovnih strategijskih poslovnih zahtjeva: razmjena iskustva i zajedni ko kori enje resursa. ovi timovi nastaju iz specifi ne funkcionalne. prelaz sa prodaje proizvoda na prodaju re enja. esto se objedinjuju srodne organizacije srodnih ili istih industrijskih grana. je generisala virtuelne timove u razli itim tipovima organizacija. ideja i znanja. sadr e manje organizacije (timove) za istra ivanje. Upotreba koncepta virtuelnog. 14 . najboljeg mogu eg kvaliteta i u najkra e mogu e vreme. Modeli virtuelnih organizacija Model virtuelne organizacije predstavlja obrazac u kojem vode a organizacija stvara udru ivanje sa skupom drugih organizacionih objekata od kojih je svaki specijalizovan za odre ene poslovne aktivnosti u cilju izrade specifi nog proizvoda ili usluge. 3. U procesu stvaranja virtuelne organizacije nalazimo tri osnovna modela umre enih organizacija koje ujedno ine i oblike virtuelne organizacije: 1.1. unutar organizacije. dijeljenje resursa. 2. organizacije s umre enim fabrikama. za uspjeh je neophodno uzajamno poverenje. operativne ili strate ke poslovne jedinice u okviru ve e organizacije.2. kao i zajedni ko preuzimanje rizika i tro kova. 4. proizvodnju i trgovinu oko jedinstvenog proizvodnog programa. u praksi se pojavljuju kao konzorcijumi koji objedinjavaju istra iva ki sektor. Integracija radnih procesa primjenom informacione tehnologije i umre ene strukture skra uje proizvodni ciklus i daje trenutni odgovor na zahtjev tr i ta.Virtuelni timovi. od zna aja su. U ovom obliku organizacije formiraju alijanse ili konzorcijume kako bi zajedni ki najbolje ostvarile tr i ne prilike. organizacije s umre enim radnim timovima nalaze se esto u javnom sektoru. povezivanje nadle nosti. razvojne timove i tr i ta raznih organizacija kako bi to efektivnije reagovali na tr i ne prilike. pove anje u e a na tr i tu. dijeli anse i rizike proizvoda i usluga. sredstva i ideje. kapaciteta. proizvodnim pogonima. pa tako. razvoj i stru nu podr ku. U ve ini slu ajeva. osim toga to predstavlja novi organizacioni model koji koristi tehnologiju da bi dinami ki povezao ljude. Oformljenje alijanse okupljaju proizvodja e. infrastrukture i tro kova. 4. te nja ka savr enom zadovoljenju kupca. pove anje proizvodne sposobnosti. rizika.

prema potrebi. da bi formirali virtuelnu organizaciju nije neophodno formirati novu pravnu strukturu. geografsko i stru no nadopunjavanje. organizacioni web« virtuelna organizacija nema definisan vijek egzistencije tj. fran izing. mo e postojati vrlo kratko ili jako dugo. strate ka alijansa. mogu i oblici virtuelne organizacije: partnerstvo. licenca. kooperativni sporazum.‡ ‡ ‡ ‡ ‡ brzina ula enja u poslove. 15 . outsourcing.

fleksibilne i privremene organizacione strukture koje su postale pandan klasi nim organizacijama poslovinih sistema.5. Stvaranje virtuelnih organizacija postala je nova tendencija koja prijeti da nadma i uspjeh koji su ostvarivale multinacionalne kompanije u godinama njihove ekspanzije. Virtuelna organizacija. Koriste i prednosti razvijene komunikacione infrastrukure. zajedni koj fizi koj lokaciji. pove anje kvaliteta poslovne komunikacije. 16 . efikasne. virtuelne organizacije defini u nove principe poslovanja ija efikasnost nu no ru i tradicionalne koncepte. nema zaposlenih koji djeluju na unaprijed definisanoj. smanjenje tro kova poslovanja itd. Prednosti ovakvih virtuelnih organizacija su pove anje fleksibilnosti poslovanja. Zaklju ak U eri novih komunikacijskih i informati kih tehnologija mogu e je definisati nove. Tradicionalno poslovanje se zasniva na kori tenju strukturiranih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i op teprihva enoj komunikaciji izmedju u esnika u procesu poslovanja. Virtuelne organizacije su geografski razme tene organizacije povezane zajedni kim interesima. pove anje konkurentske sposobnosti. za razliku od tradicionalnih hijerarhijskih struktura.

Info M. 13. str. Kliment. Marco Seiz. str. B. 22-27. br. vol. vol..1998. 47-48. 18. Kne evi . 2003. [2] Thomas Cueni. Zagreb. Zrenjanin. 100. 2008.projektovanje virtualnih organizacija". Fakultet organizacionih nauka. 5. ´Virtual Organizations .asopis za teoriju i praksu menad menta. Univerzitet u Beogradu. "Primjena softverskih paterna u rje avanju problema savremenog menad menta .LITERATURA [1] Ivkovi M. 2006 17 .str. 39-42 [5] Antovi Ilija. A.the next Economic Revolution? ³. Institut ³Mihajlo Pupin´. [3] V. br. Vlaji Sini a. Uredsko poslovanje. 1999. edicija:´Internet i savremeno poslovanje´. [4] Management . Strategija i koncepti automatizacije ureda. ³Osnovni Koncepti poslovanja na Internetu´.. Radenkovi B.-103. Sri a.