LJUBOMIR ERIĆ

Socijalna fobija

MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Ljubomir Erić dr sc, psihijatar, psihoterapeut redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu Recenzenti Prof. dr Jovan Bukelić Prof. dr Vladimir Paunović Izdavač Medicinski fakultet u Beogradu Glavni urednik Dragan Pantelić Priprema i štampa CICERO, Beograd Tiraž 500 primeraka I izdanje, 1998 godina

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 616.89-008.441.1 ЕРИЋ, Љубомир Socijalna fobija / Ljubomir Erić – [1. izd. ] - u Beogradu : Medicinski fakultet, 1998 (Beograd : Cicero) – 126 str. ; 24 cm Tiraž 500. – Bibliografija: str. 115-126. ISBN 86-7117-038-1 а) Фобија ID=66189580

Sadržaj

Predgovor Uvod Obim i sadržaj pojma Istorijat Epidemiologija Socijalno demografske karakteristike Pol Godine početka Bračno stanje Stepen obrazovanja Komorbiditet Suicidalnost Osiromašenja Etiologija Psihodinamičke teorije Prva zapažanja psihoanalitičara Savremene psihodinamičke teorije Model odbrane i sigurnosti Sistem odbrane Sistem sigurnosti Socijalna fobija u svetlosti sistema odbrane i sigurnosti Sistem odbrane i sigurnosti i emocionalno vezivanje Bihejvioralno-kognitivne teorije Teorije uslovljavanja Nedostatak socijalnih veština Teorije socijalnog učenja Kognitivne teorije Teorije o porodičnim odnosima Biološke teorije Naslednost

9 11 13 15 17 18 18 19 19 20 20 20 21 23 23 23 25 27 27 27 28 29 29 29 29 30 30 31 31 32

ličnosti sa ponašanjem izbegavanja74 Socijalna fobija i shizoidni poremećaj ličnosti 75 Socijalna fobija i stanja straha 76 Socijalna fobija i velika depresija 76 Socijalna fobija i drugi nepsihotični poremećaji 76 Socijalna fobija i zavisnost od alkohola.Istraživanje temperamenta 32 Studije porodice 33 Studije blizanaca 33 Neurobiologija 34 Kultura i socijalni strah 34 Etiologija pojedinih oblika socijalne fobije 35 Strah od crvenjenja 35 Strah od osoba ženskog pola 36 Strah od javnog nastupa umetnika 38 Strah od ispita 40 Strah od pogleda i kritičke procene 41 Klasifikacija 43 Klinička slika 45 Ekstremna stidljivost 47 Strah od ljudi 48 Strah od autoriteta 48 Strah od osoba suprotnog pola 49 Strah od crvenjenja 51 Strah da sopstveni izgled nije u redu 52 Strah od javnog nastupa 52 Strah od govorenja pred drugima 52 Strah od jedenja i pijenja pred drugima 55 Strah od ispita 55 Strah po prijavijivanju ispita 55 Strah uoči ispita 58 Strah u toku ispita 59 Strah od javnog nastupa umetnika 60 Strah od pogleda i kritičke procene 62 Strah od gubitka telesne kontrole 63 Komorbiditetne veze socijalne fobije 65 Socijalna fobija i agorafobija 65 Socijalna fobija i poremećaj ličnosti 66 Socijalna fobija i depresija 66 Socijalna fobija i zavisnost od alkohola 66 Socijalna fobija i zavisnost od droga i lekova 67 Dijagnoza 71 Diferencijalna dijagnoza 73 Normalan socijalni strah 73 Stidljivost i socijalna fobija 74 Socijalna fobija i poremećaji ličnosti 74 Socijalna fobija i porem. lekova i droga 76 Socijalna fobija i psihotični poremećaji 77 .

101 Socijalna fobija i agorafobija 102 Socijalna fobija i depresija 102 Socijalna fobija i alkoholizam 103 Socijalna fobija i opsesivno-kompulzivni poremećaj 103 Procena rezultata lečenja 103 Prevencija 105 Istraživanja 109 Etiološka istraživanja 109 Epidemiološka istraživanja 109 Istraživanje efikasnosti lečenja 110 Istraživanje efikasnosti psihoterapije 110 Istraživanja u okviru psihofarmakoterapije 110 Instrumenti procene i merenja 111 Dijagnostički kriterijumi MKB-10 i DSM-IV 111 Strukturisan intervju 111 Revidiran intervju za anksiozne poremećaje-soc.fobiju 112 Instrumenti za psihometrijske procene 115 Inventar za samoprocenjivanje socijalnog straha 116 Skala socijalne fobije 117 Test za procenu ponašanja na ispitu 118 Literatura 121 .Tok i prognoza 79 Lečenje 81 Psihoanalitička psihoterapija 82 Uspostavljanje radnog saveza sa pacijentom 82 Dinamička osnova za primenu psihoterapije 84 Ciljevi psihoterapije 86 Tok psihoterapijskog procesa 88 Transferni i kontratransferni problemi 88 Psihoterapijske intcrvencije 91 Bihejvioralno-kognitivna (psiho) terapija 91 Grupna bihejvior-kognitivna terapija 96 Partnerska i porodična terapija 97 Edukacija 98 Lečenje lekovima 98 Benzodiazepini 98 Antidepresivni lekovi 99 Inhibitori monoaminooksidaze 99 Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi 99 Beta adrenergični blokatori 100 Ostali lekovi 100 Procena efikasnosti primene lekova 101 Specifičnosti lečenja pojedinih oblika socijalne fobije 101 Lečenje socijalne fobije od javnog nastupa 101 Lečenje soc.fobije udružene sa drugim psihijat.poremećaj.

obliku fobičnog stanja straha. odlučili smo da iznesemo pregled današnjih znanja i vlastita shvatanja o prirodi i poreklu ovog poremećaja. kako se leči. Ljubomir Erić Beograd. psihoterapeuta i istraživača u budućnosti. i kako imamo sopstvena iskustva u lečenju velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem. 1977). Kako smo već dugi niz godina izučavali socijalni strah. koja su izašla u dva izdanja (Erić. u studiji će biti reči i o svim nerešenim pitanjima i problemima.Predgovor Posle objavljenih monografija ''Panična stanja''. načinu kako se prepoznaje i dijagnostifikuje i najzad. Kako se socijalna fobija i dalje istražuje. a aktuelno se nalazi u žiži interesovanja kliničara. koji će pleniti pažnju kliničara. Smatramo da će studija biti od koristi studentima medicine i psihologije. njegovom kliničkim ispoljavanju. Oni će u njoj naći veliki broj podataka na osnovu kojih će moći da zauzmu sopstveni stav povezan sa njima. jednu od osnovnih smetnji u razvoju preadolescenata i adolescenata. a to znači da će lakše i uspešnije savladavati strah. 1974. 1991) i ''Agorafobija'' (Erić. 1996). koje je po mnogo čemu zagonetno i značajno. u studiji koja je pred čitaocima posvećujemo pažnju socijalnoj fobiji. psihoterapeutima. lekarma. jesen 1997 . psihoterapeuta i istraživača širom sveta (Stein. jer su znanja o njoj još uvek nepotpuna. pokazala su da su najviše koristi od njih imali pacijenti i da su im one bile presudan činilac u prepoznavanju prirode smetnji koje su ih mučile i opredeljenju da zatraže pomoć psihoterapeuta. Iskustva koja smo stekli sa prethodnim studijama. a poslebno pacijentima koji se bore sa svojim strahom. 1989. psihijatrima. 1995). posebno studenata (Erić. 1976.

jer skoro svaka deseta osoba iz normalne populacije. najšire prihvaćenim u sadašnjem trenutku u psihijatriji. koja je oduvek povezivana sa psihodinamičkom i biološkom osnovom. pažnja kliničara. 1985). Utvrđeno je da se ovi oblici psihopatologije nalaze među najčešćim psihičkim poremećajima uopšte. bila je usredsređena na agorafobiju i panični poremećaj. Dijagnostikovanje socijalne fobije nikada nije bilo jednostavno.. 1996). iako još mnoga pitanja zahtevaju definitivno rešenje. DSM-IV-1993). objašnjena je na zadovoljavajući način uvođenjem i socijalno . Gorman i Gorman. je potvrđena. 1987. uostalom kao i sve komorbiditetne veze socijalne fobije sa drugim psihičkim poremećajima i kliničke komplikacije. u nekom periodu svog života. poremećajima ličnosti. integrativnim pristupom. Kada je u praksu uvedena nova klasifikacija neurotskih poremećaja socijalna fobija je dobila nozološku samostalnost kao jedan od oblika fobičnih stanja straha (DSM-III-1980).Uvod Socijalna fobija je dugo vremena bila zanemareno područje psihijatrije (Liebowitz i sar. Međutim. ispoljava ove ili slične smetnje. Stein. Nikada ne treba zanemariti činjenicu da tačno i rano dijagnostikovanje socijalne fobije . pa i mnogim psihopatološkim stanjima u psihijatriji. Zaključeno je da socijalna fobija predstavlja ozbiljan psihički poremećaj koji dovodi do. Svi klinički oblici sa fenomenološke strane dobro su upoznati.. što bitno utiče da kvalitet života ovih osoba bude znatno ispod uobičajenog nivoa (Liebowitz i sar. Wittchen i Beloch. 1995). što se oni tesno prepliću sa drugim oblicima stanja straha. radnih i opšte društvenih i kulturnih osiromašenja. To stoga. da bi tek poslednjih nekoliko godina i socijalna fobija dospela u žižu njihovog interesovanja (Liebowitz i sar. kao da je izmicalo pažnji lekara. Najbolja strana kliničara i psihoterapeuta. Ostaje da se uloži još napora da on postane pouzdaniji i valjaniji. Veliki korak napred učinjen je i u domenu klasifikacije socijalne fobije. Nejasna priroda socijalnog straha. kao i iskustava iz srodnih naučnih disciplina.kulturne dimenzije.. Papp i sar. 1987. 1988. Uvođenjem u svakodnevnu praksu kriterijuma na osnovu kojih se zasniva dijagnoza socijalne fobije poboljšalo je valjanost dijagnostičkog postupka (MKV-10-1992. Međutim. profesionalnih. što se u okvir ovog poremećaja svrstavaju brojni oblici socijalnog straha i fobija. potom. ovim postupkom nisu rešeni svi problemi. Znanja o socijalnoj fobiji veoma brzo su se uvećavala. manje ili više. kada je reč o socijalnoj fobiji. istraživača i psihoterapeuta. porodičnih. opisivanje određenih sindroma zasnovana na empirijskoj praksi. izraženih ličnih.. a to znači i intimniji za lekare koji ga primenjuju. 1985.

Dokazano je da oboleli od socijalne fobije pozitivno odgovaraju na lečenje psihoterapijom i lekovima. koja su omogućena njenim izdvajanjem u poseban nozološki entitet. Istraživanja koja su obavljana tokom poslednjih deset godina otklonila su ovu zabludu. obima i sadržaja socijalne fobije. svakodnevno doprinosi da se znanja o ovom poremećaju uvećavaju.omogućava pravovremeno otpočinjanje lečenja. a to je najprimereniji put za sprečavanje negativnog toka i ishoda poremećaja. . Danas se široko primenjuje integrativni terapijski pristup u lečenju koji je pokazao vrlo dobre rezultate. To otvara mogućnost da se približimo definitivnom razumevanju osnovnih karakteristika. kao jednog od najznačajnijih oblika fobičnih stanja straha. njegovo komplikovanje. pa sve veći broj obolelih od socijalne fobije dolazi i traži stručnu psihoterapijsku pomoć. kao i njegovu nepovoljnu prognozu. Najzad. Kada je reč o lečenju socijalne fobije doskora je vladalo uverenje da su svi postupci u lečenju neefikasni. sve veći broj istraživanja socijalne fobije. pa su lekari izbegavali da se upuste u lečenje ovih pacijenata.

socijalna fobija označava strah koji se javlja u društvenim okolnostima. znatno je komlikovanije i podrazumeva više komponenti: . pak. 1985. prati ga visok stepen opšte nelagodnosti. intenzivnog i nelogičnog fobičnog straha izazvanog pojavom. na primer uzimanje hrane pred drugima. pa i poremećaj lićnosti – anksiozna ličnost (MKB-10-1992) ili poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM-IV-1993). javnog nastupa. niti postoji saglasnost o njegovom definitivnom obimu i sadržaju. bez postojanja visokog stepena opšteg straha. 1995). pak. ili. što znači strah. sve do doživljavanja napada panike. posebna struktura. . javni nastup ili susretanje sa osobama suprotnog pola. . Posmatrano sa jezičkog aspekta on se sastoji od dve reči ''socijalna'' što implicira društevene okolnosti i ''fobija''. Difuzni oblik karakteriše socijalni strah koji se javlja u skoro svim socijalnim situacijama izvan porodičnog kruga. ili. sa kliničkog stanovišta. u čijem će prisustvu osoba možda da učini nešto što će biti nepristojno ili neprijatno. što je krajnje nejasan pojam.određene karakteristike ličnosti: stidljivost. Tako. stavovima i ponašanjem drugih ljudi. kliničko i psihoterapijsko određenje pojma.nedostatak spretnosti ili socijalnih veština u društvenim okolnostima. koji mogu da ponize ili uvrede. pre svega poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Liebowitz i sar. 1988. . pak.određeni oblici fobijskog straha od društevnih i interpersonalnih interakcija. Strah može da dobije velike razmere. Socijalna fobija može da se ispolji samo kao jedan oblik fobijskog straha (diskretni ili fokalni oblik). Barlow.određena ponašanja. . Diskretni oblik se ograničava na samo jedan fobijski strah.Obim i sadžaj pojma . kao i sklonost razvoju telesnih simptoma. Međutim. organizacija. ili.. socijalna disfunkcionalnost. opšta socijalna strašijivost.definicija Pojam socijalna fobija nije sasvim jasan. kritičkog posmatranja i procene drugih. socijalna neuroza (MKB-10-1992). gubitka telesne kontrole i sl. Stein. kao što su inhibirano ponašanje ili fobično ponašanje izbegavanja. dok se telesni simptomi retko javljaju. kao skup više oblika fobijskih strahova. socijalna fobija se određuje kao oblik stalnog. kao i ono koje se koristi u istraživanjima u psihijatriji. Šire posmatrano. U ovim slučajevima socijalnu fobiju je veoma teško razgraničiti od drugih oblika psihijtrijskih poremećaja.

a opisao je i njene najznačajnije oblike: eritrofobiju. U nekoliko slučajeva držao sam pacijentima glavu rukama kako bi njihov pogled bio naspram moga lica.. veka francuski psihijatar Janet (1903. 1987). ne žele da ih niko vidi.. U društvo ne odlaze zbog straha. da sede na osvetljenim mestima. takođe je pisao o socijalnim strahovanjima. mnoge osobe su toliko zbunjene i iznenađene njime da ne znaju ni gde su.. jer misle da će ih svi posmatrati. znojenje. Početkom 20. niti. ostaju po strani. Socijalni oblik straha nije promakao zapažanju ni engleskom filozofu Burtonu (15771640).''. On je iznenadio mnoge koji su trebali da govore ili da se prikažu na javnim mestima ili pred značajnim ličnostima. najstarijoj riznici znanja o strahu. pripisuje se veran opis ponašanja osoba posednutih socijalnim strahom: ''. javnog govorenja. On ih je svrstao u ''anksiozne parapatije''.. ne žele da upale svetlo. bledilo. Stekel (1909). ''. niti da budu viđeni. on je pisao: ''Strah prourokuje mnoge tragične efekte kod ljudi: crvenjenje.. određujući svoju drugu ili signalnu teoriju straha. vek pre naše ere). ni šta rade i govore. bečki psihoanalitičar. definisao sve fobije kao 'psihološke simptome u sklopu Ego odbrana od unutrašnjih i spoljašnjih ekscitacija koji .Istorijat Od najranijih dana razvoja čoveka socijalni strah je bio deo njegovog emocionalnog iskustva. fobiju operskih pevača i glumaca i fobiju od deformiteta.. čak i kada to nisu želeli. Međutim. Posebno je izdvojio fobiju od crvenjenja. i pripadnicima njegove škole (4. psihijatar koji je prvi opisao oblik neuroze koju je nazvao neurastenija. pak.. veka socijalni strah je najčešće smatran normalnom crtom karaktera ljudi i nije bio određivan kao psihijatrijski poremećaj ili bolest (Papp i sar. Šešir namiču na oči. pokreta lica i udova. izgleda figure tela. Hipokratu. sve do početka 20. On uništava glas i memoriju. a to je ono što ih najviše plaši'' (Marks.. pored ostalog. kako je originalno nazvao poremećaje koji se danas svrstavaju u grupu stanja straha. To su ljudi koji kroz sramežijivost.. fobiju od dlakavosti. vole mrak kao način života. Freud (1926) je. Beard (1879). dismorfofobiju. drhtanje. ženidbe.. sviranja na klaviru i pisanja pred drugim ljudima. 1988). bojajžljivost i sumnje. U svom čuvenom delu ''Anatomija melanholije'' (1621). ''To je morbidan oblik straha koji je često praćen skretanjem pogleda i spuštanjem glave obolele osobe. poslova u kući. ostavio je zanimljivu zabelešku o ponašanju osoba sa socijalnim strahom. okretali su pogled od mene. 1909) prvi je upotrebio pojam socijalna fobija i klasifikovao je u sistematizovana stanja straha.

takođe. pak. Solyom i sar. fobične neuroze ili fobičnih stanja. mada su je njegovi sledbenici precizno opisali (Fenichel. desetoj. Kasnije. Marks i Gelder (1966). 1985. Zatim je u više studija dokazano da postoje opravdani razlozi za takav postupak (Liebowitz i sar. koncepciju o socijalnoj fobiji šire je razradio Marks (1969). opisujući njene dve podvrste. Pojedinačna je povezana samo sa jednim. uriniranje u javnom WC-u i slično. Reich i Yates. Oni opisuju situacije u kojima osoba razvija socijalni strah: kada može da bude povređena i ponižena od strane drugih ljudi ili. Stein. kada treba da obavi neki zadatak sa njima ili pred njima. strah od gubitka kontrole. jedenje u restoranima. 1986.dovode do nastanka i razvoja straha'. Više godina kasnije. 1945). Najčešće situacije u kojima se to može desiti su: javni govor. 1995). Socijalnu fobiju nije posebno pominjao. strah od egzibicionizma. U dijagnostičko-klasifikacionom sistemu udruženja psihijatara Amerike (DSM) socijalne fobije se prvi put izdvajaju u nozološki entitet u trećoj reviziji (DSM-III-1980). posebno telesne. engleski psihijatri. reviziji (MKB10-1992) socijalna fobija dobija svoju nozološku samostalnost. de Monchaux i Sandler (1957). a opšta sa većim brojem oblika socijalnog strahovanja. . pojedinačnu i opštu. Tek u poslednjoj. pisanje pred drugima ili pred bankarskim službenikom. 1988. i najzad. socijalnu stidljivost. izučavajući socijalne oblike straha predložili su da se oni grupišu u nekoliko kategorija: opšti socijalni strah. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti socijalne fobije su dugo podvođene pod opštu kategoriju fobija. predlažu ponovno reafirmisanje sindroma socijalnog straha i vraćaju u upotrebu pojam socijalna fobija kako ga danas određujemo... strah od iskazivanja sopstvene inferiornosti. engleski autori Dixon.

3 4. 1991) Saint Louis Baltimore Los Angeles Durham Kanada-Edmonton studija (Bland.5 1. Bjornsson i sar.5 1.7 2.Epidemiologija Kada je socijalna fobija izdvojena u poseban nozološki entitet (DSM-III-1980) stvorili su se uslovi za sprovođenje epidemioloških istraživanja koja su osvetlila ovaj poremećaj sa mnogih aspekata i značajno proširila znanja o njemu.1 1.6 1.4 4.1 2. Essau. 1993) Pariz (Lepine i Lellouch.. 1995) Island (Stefansson.4 2. 1 .1 3.0 3. Aiazzi i sar. Bird.8 3. Lindal. von Zerssen i sar.5 7.5 2. Tabl. 1).6 1.1 2. 1987) Evropa Zirih (Degonda i Angst. 1991) Minhen (Wittchen. De'Innocenti. 1992) Firenca (Faravelli.9 3.0 1. studija Severna Amerika-ECA studija (Eaton.0 1. Shrout i sar.. 1989) 3.5 5.2 Muškarci Žene Ukupno . 1988) Južna Amerika-Portoriko (Canino. Dryman i Weissman.4 1. Utvrđivanje zastupljenosti socijalne fobije u populaciji zdravih i strukturi psihijatrijskog morbiditeta uopšte bio je prvi cilj u ovim istraživanjima (Tabl..5 2.Životna zastupljenost socijalne fobije u populaciji Država.. Orn i Newman.1 5.

. 1996) Zemlja (grad) SAD (ECA studija) Muški 2.4 1. Hornblow i sar. Yeh.0 1. određenju i dijagnostikovanju socijalnog straha. Chang. dok je u zemljama istoka (Južna Koreja. 1988). ali da razlike nisu tako velike kao što je to slučaj sa drugim stanjima straha.Tabl.6 0.0 0. Papp i sar. Yamamoto i sar.0 0. 2). Novi Zeland) visoka.1 Žene 3. Pol Dugo vremena preovladavalo je mišljenje da je socijalna fobija ravnomerno zastupljena kod osoba oba pola (Marks. Kanada.5 0. Bushnell. što je jedinstven slučaj kada je reč o stanjima straha (Gorman i Gorman. ipak. 2 – Polna zastupljenost socijalne fobije u kros-nacionalnom uzorku (Weissman i sar. Kwak. 1 . studija Azija Južna Koreja Seul (Lee..9 0.. 1989) 4. 1990) Tajvan (Hwu. Tajvan) znatno niža.5 Muškarci Žene Ukupno Analiza zaključaka navedenih epidemioloških istraživanja pokazuje da je zastupljenost socijalne fobije u zemljama zapadne kulture (Sjedinjene Države Amerike.6 .5 0.Životna zastupljenost socijalne fobije u populaciji Država.5 0.6 0.5 3. 1987. u najnovijim istraživanjima je utvrđeno da je socijalna fobija. Najzad. Tabl.4 0. ali slična ili ista. češća kod pripadnika ženskog pola. Socijalno demografske karakteristike U epidemiološkim istraživanjima posebna pažnja je poklanjana brojnim sociodemografskim karakteristikama obolelih.1 Ukupno 2.3 3.. na primer agorafobijom (Tabl. 1989) Metropola Gradovi Sela Novi Zeland Christchurch (Wells. 1970. 1985). što se može objasniti kulturnim razlikama u ispoljavanju. Zatim je u nekim istraživanjima pokazano da je ona češća kod osoba muškog pola.2 0. Evropa.

0 1. Međutim.5 Kada je reč o obolelima iz kliničkog uzorka učestalost socijalne fobije povezana sa polom i dalje je nejasna (Tabl. Godina 1970 1983 1985 1986 1990 1990 1992 Postotak žena 50 40 52 47 58 41 64 Zaključci iz ovih istraživanja pokazuju da su u nekim više zastupljene osobe ženskog pola. u drugim osobe muškog pola. pribegavaju uzimanju alkohola i tako suzbijaju svoj socijalni strah.1 1. 3 – Polna zastupljenost socijalne fobije na uzorku kliničkih pacijenata (Montgomery. dok najveći broj njih nalazi da je postotak podjednak. Solyom i sar. Razlike u učestalosti socijalne fobije povezane sa polom objašnjavaju se na više načina. Osim toga. . Rani početak socijalne fobije. pre desete godine. Godine početka Kliničko i psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da se socijalni strah i socijalna fobija ispoljavaju veoma rano. češće od žena. sa te strane. 1992). uvećava njihove šanse u vezi sa strahom. ređe se od pripadnika muškog pola opredeljuju za pomoć lekara. što su definitvno potvrdila i brojna epidemiološka istraživanja.3 0. Tyrer i sar. najčešće u preadolescentnom i adolescentnom dobu. Osobe ženskog pola.Kanada Portoriko Koreja 1. suprotstavljaju se svojim socijalnim strahovima tako što se povlače. DiNardo i sar. Sanderson i sar. zabeležen je kod 40% svih obolelih.1 2. osobe muškog pola su prosečno obrazovanije i imaju viši socijalno-ekomomski status što. 1995) Istraživač Marks Amies i sar.0 0.1 1. ostaju u kući.8 0.. definitivno uobličavanje i ispoljavanje poremećaja dešava se oko dvadesete godine. Gelenter i sar. Tabl. pak. što je slučaj sa 95% svih obolelih (Kendell i sar. 3). Kliničko i psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da osobe muškog pola.7 1.

Lepine. ispolji i drugi oblik psihijatrijskog poremećaja. Van Ameringen i sar. Međutim. takođe. 1983. Reich i sar. 1995). ali je postotak takvih osoba mali: 0. Neka od njih su pokazala da ne postoji nikakva veza između stepena obrazovanja i socijalne fobije (Degonda i Angst. Davidson i sar. spominju se veze socijalne fobije i sa opsesivno-kompulzivnom neurozom. i najzad. 1994). . 1989. Weissman i sar.. godine (Marks i Gelder... kasnije u životu. jer veoma visok postotak obolelih. 1994). 1991. Najzad. Utvrđeno je. Kada sklope brak češće se razvode ili razdvajaju od svojih partnera i po pravilu imaju probleme u bračnom prilagođavanju i interpersonalnoj komunikaciji (Schneier i sar. 1988. Ost. 1989). 1988). da je niži stepen obrazovanja češći (Davidson i sar. Davidson i sar. druga da je ona češća kod osoba sa visokim obrazovanjem (Pollard i Henderson..1% (Walker i Stein. 1989). pak. Bračno stanje Oboleli od socijalne fobije ređe stupaju u brak i češće ostaju neoženjeni i neudati u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih. zaključci najvećeg broja istraživanja pokazuju da socijalna fobija najčešće počinje između 13. Stepen obrazovanja S obzirom da psihloške karakteristike postoji verovanje da oboleli od socijalne fobije treba da imaju određene teškoće u obrazovnom procesu i da ne mogu da dostignu nivo obrazovanja koji bi realno odražavao njihove sposobnosti. 1993. Komorbiditet Klinička praksa i istraživanja su pokazala da se socijalna fobija često komorbiditetno udružuje sa drugim oblicima psihijatrijskih poremećaja... distimijom i bulimijom (Lepine. Ipak. droga i raznih lekova. Kada je socijalna fobija veoma izražena čest je slučaj da se udružuje i sa zloupotrebom alkohola (Schneider i sar. 1993). 1992. 1987. 1987. ili.I drugi autori su potvrdili da socijalna fobija može da ima rani početak. Weissman i sar. 1993. posebno sa pasivno zavisnim poremećajem ličnosti i poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM-IV-1993) ili anksioznom ličnošću (MKB-10-1992).. specifičnu fobiju i depresiju (Solyom i sar.. 1986. Amies i sar.. To se najčešće odnosi na: agorafobiju i panični poremećaj. treća. 1990. 1996). prethodi njihovom nastanku.9-1. Emmelkamp. 1966. 1993).. 1994. 1989.. posebno benzodiazepina (Turner i Beidel. opšte stanje straha. Rani početak socijalne fobije ukazuje na ozbiljnost poremećaja i njegovu tesnu vezu sa psihološkim razvojem koji ne ide tokom koji se želi. da se socijalna fobija specifično vezuje i sa određenim poremećajima ličnosti. Lepine. sprovedena istraživanja nisu potvrdila ovu pretpostavku. Gorman i Gorman. 1996). i 26. Stein i sar..

U nekim slučajevima. radne i profesionalne aktivnosti. Aimes i sar.Suicidalnost Klinička psihoterapijska praksa je pokazala da su oboleli od socijalne fobije često preokupirani razmišijanjima kako sebi da oduzmu život koji smatraju teškim. društvene angažovanosti i uopšte kvaliteta života.. čak. onih sa pridruženom socijalnom fobijom i onih koji je nemaju (Tabl. Najnovija istraživanja su pokazala da je kvalitet života obolelih od socijalne fobije u skoro svim domenima znatni niži od osoba iz kontrolnog uzorka. može da dovede do potpune nesposobnosti (Marks i Gelder. 4). psihičko i emocionalno zdravlje i vitalnost. . 1983). Weissman i sar. (1996) zaključuju da je rizik od suicida kod obolelih od socijalne fobije visok. Lepine (1994) je ispitivao suicidalne ideacije kod obolelih od socijalne fobije i zaključio da su one značajno češće nego u kontrolnoj grupi i da. Najveći broj osoba koje se javljaju psihijatru za stručnu pomoć ispoljavaju značajna osiromašenja i nesposobnost u domenu obrazovanja. nepodnošijivim. doživljavanje bola.001). porodičnog života. 1966. socijalno funkcionisanje. 1996) SAD Sa socijalnom fobijom Bez socijalne fobije 17 7 Kanada 20 9 Portoriko 30 16 Koreja 31 6 Osiromašenja Socijalna fobija je potencijalno ozbiljno stanje straha. Tabl. Istraživači su ta iskustva potvrdili. fizičko i telesno funkcionisanje. čak. To se odonosi na opšte stanje zdravlja. kada je socijalna fobija veoma izražena i ima karakteristike opšteg oblika. p... upoređujući dve grupe psihijatrijskih bolesnika.6%. 4 – Postotak pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima sa ili bez socijalne fobije koji su imali pokušaj suicida (Weissman i sar. postoji porodična istorija o češćim pokušajima suicida ko dnjih u poređenju sa kontrolnom grupom (22 vs 8.

1930. a ne njegovo ponašanje u društvenom polju kako se danas posmatra socijalni strah i socijalna fobija (Greenberg i Safran. ne može ni da bude viđen. 1915. kao stidu od samoga sebe. psihodimaničke i kognitivno-bihejvioralne teorije. 1933. 1987). u žižu svog interesovanja stavlja genetičke. Zato stidljive osobe okreću glavu. Hoffman. Jedinica posmatranja bila je unutrašnje intrapsihičko stanje pojedinca. Psihodinamičke teorije Psihološke. 1931. u okviru klasične psihoanalize o socijalnom strahu su pisali i drugi autori: Bonaparte. Savremena psihijatrija. koja je prevashodno biološka. specifičnim osećanjem koje potiče od obrazaca primitivnih refleksa. 1945. zatvaraju oči. Najzad. teorije o socijalnom strahu i socijalnoj fobiji imaju najdužu tradiciju. jer najšire i najpotpunije sagledavaju sve važne činioce koji konstituišu ovaj zagonetan oblik psihopatologije. To je razumijivo kada se zna da je socijalna fonja grupa raznorodnih kliničkih sindroma sa ne malim međusobnim razlikama. U okviru psihološkog objašnjenja nastanka socijalne fobije najdužu tradiciju imaju psihoanalitičke. Ferenczi. navikama i običajima određene kulture. znači ne želim da budem viđen. Stidim se. društveno-kulturne teorije sagledavaju uzorke nastanka socijalne fobije u specifičnim oblicima ponašanja. Fenichel. kriju se. slično kao i osećanje krivice. Prva zapažanja psihoanalitičara Poznato je da se klasična psihoanaliza bavila pojednicem i njegovom motivacijom i ponašanjem u okviru oslobađanja ili regulisanja seksualnih i agresivnih tendencija (Frojd. I pored toga. Kasnije.Etiologija Priroda socijalne fobije nije objašnjena na način sa kojim bismo bili zadovoljni. psihoanalitičari nisu propustili da odgovore na izazov i saopšte svoja strahovanja i razumevanje socijalnog straha. 1932. smatra Frojd. pa im celokupno ponašanje poprima oblik magijskog gesta koji ima koren u verovanju da ukoliko neko ne gleda sam. neurotransmitersko-receptorske i hormonalne činioce kao odgovorne za nastanak socijalne fobije. Frojd socijalni strah povezuje sa stidom. odbijaju da gledaju. Numberg. psihodimaničke. I pored toga što ih u poslednje vreme potiskuju kognitivno-bihejvioralne teorije mi smatramo da su one i danas najprikladnije. . I dalje je veći broj pitanja nego tačnih i preciznih odgovora. 1926).

Za njih nije važno šta se zbiva u realnosti. patološkom strukturom Superega. Fenihel je socijalni strah locirao između straha od kastracije ili gubitka ljubavi objekta. Zbog toga. Zbog toga socijalno anksiozna osoba pridaje veliki značaj reakcijama okoline prema svojoj delatnosti i odnosima sa drugim ljudima. dominacijom. ''oboleli misli da je kritikovan od drugih. socijalni strah je određen kao razvojni fenomen koji je u najužoj vezi sa stidom. . već kako se realizuju njihove potrebe. uvek ima logičnu komponentu koja se mora uvažavati. Istovremeno. po principu biti posmatran automatski znači biti prezren. ona razvija novu projekciju Superega u spoljašnji svet. sve do razmera panike! Osobe sa socijalnim strahom svoje samopoštovanje zasnivaju na predlošku da ono uvek zavisi od spoljašnjih događanja. 1945). Osobe kojima je potrebno mišljenje drugih da bi sačuvali vlastitu psihičku 1 1 Skopofilija (grčki: skapeo = gledam. pak. Socijalni strah. egzibicionizmom. Topički. ili. specifične za period latencije i adolescencije. bivaju preplavljene osećanjem straha. krute i automatske. philia = ljubav) – seksualno zadovoljstvo koje se postiže gledanjem tuđeg golog tela i tuđih polnih organa. pak. smatra Fenihel. gubitak naklonosti drugih. zbog čega pomračuje sve objektne relacije u situacijama kada očekuje da bude neopravdano kritikovana ili kažnjena. već činjenica da ona u potpunosti nije pounutrena. jer tako izgrađuju osećanje sopstvene vrednosti. ambivalencijom. Nastavljajući dalje razradu Frojdovih ideja o stidu kao osnovi socijalnog straha. Suprotstavljena osećanja ispoljena kao ambivalentnost mogu da leže u osnovi socijalnog straha. Psihički zdrava osoba predviđa kako će okolina da reaguje na njenu pojavu i postupke i teži da u svom ponašanju reakcije Superega. magijskim putem. i najzad. kao što je to slučaj sa strahom drugih oblika. U psihoanalizi ovaj pojam je povezan sa voajerizmom i označava stanje prethodnog ili pripremnog uživanja tokom seksualnog uzbuđenja. s jedne. često zahtevaju stalno potvrđivanje te naklonosti. utiče na onoga koji gleda kako bi ga prinudila da radi ono što ne želi. Smatrao je da za njegov nastanak i razvoj nije presudno postojanje spoljašnje opasnosti. strah od urokljivih očiju koje mogu da kastriraju. Odstupanja od normale nastaju samo onda kada je osoba nesposobna da predviđa reakcije ponašanja drugih ljudi iz okoline. Ravnodušnost drugih. ili. čak i kada su oni indiferentni prema njima. a kada to nije u skladu sa njihovim očekivanjima intenzivno pate i postaju uznemirene. zameni prikladnijim. koje uvećava završno uživanje. socijalno anksiozna osoba. a u stvari je nezadovoljan sobom'' (Fenihel. oralnošću. Pomoću njega. Takve osobe imaju veliku potrebu da budu voljene. kada stid dobija značenje signala. inhibirane osobe ne mogu da koriste ovaj signal. agresivnošću i najzad. i rđave savesti odraslih. Drugim rečima. kod njih izaziva užasan strah. uretralnim erotizmom. to jest poseban oblik straha od kastracije. Psihoterapijska praksa je pokazala da se svi oblici socijalnog straha i socijalne fobije tesno povezuju sa egzibicionizmom. da pruži podesnu naklonost koja bi je umirila. da bi prihvatila princip realnosti. u sledećem stupnju Ego koristi tu fiziološku reakciju u cilju odbrane. Fenihel (1937) je istakao da je stid poseban motiv odbrane upravljen protiv skopofilije 1 i egzibicionizma. zatim. kaznom i proganjanjem. s druge strane. Tako se dinamika nastanka socijalnog straha približava paranoidnosti. Kako je u tom trenutku u razvoju psihoanalize bila praksa da se prati razvoj svih osećanja i stid je posmatran kao razvojni fenomen koji prolazi kroz tri stupnja: prvo je oblik arhajske fiziološke reakcije.Fenihel je odredio socijalni strah kao svestan i istakao njegovu tesnu vezu sa kritikom. Stoga je logična komponenta socijalnog straha uvek normalna. čak i kada je nikada nisu imali.

strah od gubitka objekta i regresivna erotizacija socijalnih osećanja. Heteronoman nastaje kao proizvod vaspitanja dece od strane roditelja i drugih negovateija. Balint (1937. sledbenika Frojda. Zbog straha od mogućih konfrontacija i eventualnih sukoba koji bi iz nesporazuma proizašli. Posebna struktura Superega koju određuje morbidna i specifična projekcija ka spoljašnjem svetu u shvatanjima psihoanalitičara dovođena je u blisku vezu sa socijalnim strahom.ravnotežu. To je osiromašuje i čini velikim paćenikom. između osobe koja ima socijalni strah. Osoba koja doživljava socijalni strah ostavlja ponekad utisak da je altruista. socijalno anksiozne osobe odbijaju da vode računa o ponašanju i primedbama drugih. ona napušta svoje planove u korist drugih. Oni se dopunjavaju ili kombinuju. 1977. 2 2 Na ovaj način je moguće objasniti i razumeti tremu kod glumaca ili. strah od neuspeha kod umetnika. Takav Superego ne zahteva od Ega da se ponaša na odgovarajući način i dobro. utemeljivača i osnivača Superega. Tek potom. već najviše zbog toga što ne može da podnese nesporazum. odbijaju da razlikuju dobro od rđavog ponašanja i tako se prilagođavaju trenutnim zahtevima. Psihoanalitičarima nisu ostali nepoznati i drugi psihološki mehenizmi koji se tesno povezuju sa socijalnim strahom. zatim na tome dosledno radila. ponovo postaje aktuelan kada dođe u sukob sa osobom čijeg se mišljenja plaši. i pounutrene osobe. Stoga. On je konceptualizovao teorijski sistem o emocionalnom vezivanju ljudi koristeći empirijska iskustva Spitza (1950. uz veoma burno reagovanje na frustracije. 1939).Frojd. Bolwby (1969. bilo onih koji su imali i drugačija gledanja na prirodu i poreklo socijalnog straha. 1973. stalno insistira da to učini neko drugi umesto nje. . pogrešno ih interpretiraju. Njima je potreban aplauz da bi umanjili sopstveno osećanje krivice. dolazi do pojavljivanja straha. da odbaci ono što treba da odbaci. Reč je o prisilnoj potrebi da se nađe ravnoteža između osećanja krivice i narcističkih potreba. Cilj je pridobiti okolinu. Tako stalno iznova aktiviraju konflikt agresivnost/potčinjenost. U takvim okolnostima deca nisu u mogućnosti da predvide koje će im ponašanje osigurati naklonost roditelja. Ferenci (1933) je bio prvi koji je istakao da u komunikaciji između ljudi i u prirodi nagona za vezivanjem pojedinaca između sebe. čak i one koji bi joj sigurno podigli ugled (A. ali žestoko agresivan. šire. krajnje nedosledno uz stalno prisutnu ambivalenciju. 1937). 1955. postoje i činioci kji su nezavisni od seksualnog nagona i ne mogu se povezivati isključivo sa njim. aktivira svoje kapacitete da potisne takvu agresivnost i razvija ponašanje potčinjavanja. posebno ako mrze ličnost čije je mišljenje odlučujuće. koji se smatra utemeljivačem savremenih psihodinamičkih teorija o socijalnom strahu. autonoman i heteronoman. Ona se ne usuđuje da donese odluku ili još bolnije. ideja krivice i opraštanja uz naglašenu erotsku notu. Savremene psihodinamičke teorije Još je u grupi ortodoksnih psihoanalitičara. Agresivnost je i kod socijalnog straha dinamička pokretačka snaga. Kada oboleli uvidi da je prigušeno. već isključivo u skladu sa onim što se od njega očekuje. Nesvesni konflikt. ne zbog svoje prirode. onaj koji mrzi drugoga mora se i bojati drugoga2. i M. Ona potencira sporazum kao način komunikacije. Zapravo. Pri tome. 1965). a nikada ne isključuju. kao i istraživanja etologa (Harlow. imaju razlog da se boje takvog mišljenja. Hoffman (1931) opisuje dva oblika Superega. 1980). koje je sprovođeno bez ustaljenih normi. da indirektno shvati šta se od nje očekuje kako bi. Osoba sa socijalnim strahom koja ispoljava jaku ambivalenciju ima veoma velike probleme sa donošenjem odluka. jer kada bi bilo drugačije sami bi sebi protivurečili. a zatim. Slično mišljenje saopštili su A.

(1988). teorije objektnih odnosa ili međuličnih shema. učenju etologa o društvenim oblicima ponašanja (Gilbert. to može do određene mere da ublaži ova doživljavanja i spreči razvoj intenzivnog socijalnog straha ili socijalne fobije. Gabard smatra da se određenje socijalnog straha i socijalne fobije može veoma dobro iskoristiti da ilustruje interakciju između konstitucije i okružavajuće sredine koja je u ovom slučaju paradigmatična. pod agresivnim ili druželjubivim podsticajima. Hinde. On je utvrdio da su novorođena deca biološki obdarena nizom oblika ponašanja koja olakšavaju vezivanje za figure koje neguju. Croitre i Shear (1995) saopštavaju najnovija psihodinamička gledanja na nastanak i razvoj socijalnog straha i socijalne fobije integrišući znanja iz psihoanalize i oblasti društevnih oblika ponašanja do koga su došli etolozi. posebno ako su roditelji ili vaspitači dobroćudni i osetijivi na njihovu plašljivost. . 1977. sa zaključcima savremenih bioloških istraživača straha i formiraju model koji se približava definitivnom razumevanju socijalnog straha i socijalne fobije. One su na poseban način pounutrile predstave roditelja. ističući da se emocionalno vezivanje ljudi zasniva na činjenicama da su ljudi u suštini društvena bića. On polazi od zaključka iz istraživanja Kagana i sar. zasnivajući svoje određenje na novim znanjima i važnim i značajnim zaključcima iz istraživanja etologa (Gabbard. U poslednjih pet godina nekoliko autora je predložilo nov dinamički model u objašnjenju prirode i porekla socijalnog straha i socijalne fobije. i Rozenbauma i sar. Stern. 1989). ima svoju osnovu u temperamentu. osećanje da su kritikovane. stekne fizičku i emocionalnu sigurnost. ismejavane. ponižavane. što će kasnije u životu biti oslonac detetu na koji može da računa kada započne šire da istražuje svoju okolinu i svet uopšte. Tower i Gilbert.1958. zadovolji svoje potrebe. Najzad. Svoj zaključak potkrepljuje činjenicom da je socijalna fobija u veoma visokom postotku komorbiditetno povezana sa drugim oblicima psihopatologije (69% . Gabard smatra da socijalna fobija može da prethodi mnogim drugim oblicima stanja straha stvarajući dobru podlogu za njihov razvoj. ono se projektuje na osobe iz okoline. koje kod njih izazivaju stid. koji su to činili sa roditeljima ovakve dece. 1995). Safran i Segal. 1971). Horowitz. 1989. a osnovni cilj takvog vezivanja je preživljavanje. braće i sestara. 1992. Ako ove osobe steknu pozitivna iskustva u kontaktu sa drugima. ili osoba koje su ih negovale. (1992). imaju značaj za ponašanja u kasnijem životu. Tvrdi da postoje valjani dokazi da kritičko posmatranje od strane drugih. Ta ponašanja olakšavaju da roditelji i negovatelji ostanu u blizini deteta. 1992) i da se osobe koje imaju socijalnu fobiju bez komorbiditeta i ne javljaju na lečenje psihijatrima. da ono nauči životne veštine. 1990).. 1985. koje posmatrana osoba doživljava kao poniženje i neprijatnost. koji su analizovali ponašanja inhibirane dece. i najzad. učenja Bulbija o emocionalnom vezivanju ljudi. po kome udruživanje i saradnja među ljudima ima biološki koren i istu funkciju kao i agresivnost. a zatim se one izbegavaju. po kojoj pounutreni objekti u ranom detinjstvu.Schneier i sar. Drugim rečima. da njihov zdrav razvoj podrazumeva i zahteva zadovoljavajuće vezivanje za druge ljude i da ta njihova osobitost ima biološko poreklo. U kliničkom radu sa osobama obolelim od socijalne fobije Gabard (1992) je došao do zaključka da ove osobe imaju specifične unutrašnje objektne odnose. napuštane. figure koje neguju u ranom detinjstvu pounutruju se u obliku objektnih odnosa ili međuličnih shema i taj proces ima veliku važnost u njihovom kasnijem životu (Bulbi. to jest naslednoj predispoziciji. 1988. Kako se ovo pounutrenje obavlja veoma rano u životu. Croitre i Shear. One polaze od iskustva klasične psihoanalize po kome je agresivnost biološka datost u službi preživljavanja.

ponašanje. Pojedinac. Sa filogenetske tačke gledišta ovakvo ponašanje predstavlja primitivan oblik borbe za preživljavanje. Cilj ovakvog ponašanja je organizacija zajedničkih napora. Posmatrano sa psihološke tačke gledišta saradnja je povezana sa osećanjem sigurnosti. Kada je odbrambeni sistem stalno aktivan to se negativno odražava na stanje osećanja. a dinamika grupe se sastoji u prepoznavanju vrednosti drugih. ne funkcionišu na odgovarajući način. ili. osmehuju jedan drugom i sl. zahteva budnost u odbrani sopstvenog statusa i/ili utrošak napora da se zadobije dominantan položaj. pak. Razlike između članova grupe se minimiziraju. Suština sistema sigurnosti je saradnja i ona podrazumeva horizontalno ponašanje. U njegovom okviru na druge liude se gleda kao na moguću pretnju. što ukazuje da se svi međusobno cene. vertikalno. Takmičarsko ponašanje aktivira osećaj moći. Dominacija i hijerarhija moći tako postaju glavni oblik organizacije društva. povećati razliku u odnosu na druge u pogledu statusa i drugih društvenih potencijala: bogatstva. priznatosti. socijalnog i drugih iskustava. počasti i sl.. titula. U situacijama kada dodje do prevelikog angažovanja sistema odbrane dolazi do aktiviranja takmičarskog ponašanja. . Drugim rccima. Njegov cilj postaje kako ostvariti prednost i/ili kontrolu nad drugima u sklopu grupe. čime bi se proizvela jasno definisana hijerarhija. pripadanja. a društveni potencijali se dele. snaga i sposobnost pojedinca se kroz takmičarsko. upoređuje i konfrontira sa drugim subjektima. sticanje društvenog statusa i potencijala.sistem odbrane i sistem sigurnosti. bilo da su ispod ili iznad njegovog nivoa u hijerarhiji. posebno emocionalne vezanosti i privrženosti za figure iz detinjstva koje su negovale i štitile dete. izolacije i usamljenosti.Model odbrane i sigurnosti i socijalni strah Po shvatanju Gilberta (1989) i Tower i Gilberta (1989) socijalni strah i socijalna fobija nastaju kada dva biološka komplementarna sistema u funkciji preživljavanja . Ova situaciju stvara osećanje pretnje. Njegova suština se sastoji u negovanju saradnje i prijateljskih osećanja prema drugima. Oba navedena sistema prilično su opšti biološki sitemi čije se funkcija ogleda u ostvarivanju mnogih biosocijalnih ciljeva. Sistem odbrane Sistem odbrane počeo je da funkcioniše u istoriji razvoja ljudi onda kada je trebalo naći način da se spreči ugrožavanje njihovog opstanka. Sistem sigurnosti Sistem sigurnosti funkcioniše tako što kontroliše aktivnost sistema odbrane prepoznavanjem prijateljskih i nepretećih postupaka drugih osoba. Njegova osnovna funkcija je procenjivanje potencijalnih pretnji koje dolaze od drugih i koje mogu da ugroze osnovne vrednosne sisteme pojedinca. zavisi od svoje veštine i načina kako će se odbraniti od mogućeg povređivanja od strane drugih ljudi. cenjenosti zbog posedovanja veština koje se dele. Pojedinac se distancira od drugih na osnovu svog položaja u hijerarhiji i plaši se da ga drugi ne preteknu. Pojedinci prilaze jedni drugima izražavajući signale sigurnosti: rukuju se. u borbi za drštvene pozicije.

Efikasna socijalna organizacija složenih vrsta verovatno zahteva istovremeni rad oba sistema koji se uključuju i isključuju zavisno od zahteva situacije. Svaki put do ponovnog podešavanja dolazi na osnovu saradnje i razmene. Osoba sa socijalnom fobijom procenjuje interakcije u pojmovima davanja ili. Osim toga. Autori smatraju da je svakoj grupi ljudi potrebna hijerarhija da bi dobro sarađivala i funkcionisala u postizanju svojih ciljeva. Vezanost između majke i deteta ne može se u potpunosti svesti na saradnju. Dalje. predstavlja osnovu za organizaciju objektnih odnosa. to jest da se aktivira sistem sigurnosti. Ta. Nesposobnost da se prepoznaju prijateljski signali. već ona predstavlja model kako za takmičarski tako i za sarađujući oblik ponašanja. osoba sa socijalnom fobijom nema sposobnost da se upusti u prijatne aspekte društvenih odnosa. autori ističu da su sistemi odbrane i sigurnosti ravnopravni ali značajni preduslovi u optimalnom socijalnom funkcionisanju i da je emocionalna vezanost. može se javiti potreba za ponovnim podešavanjem hijerarhije. češće. osobe sa socijalnom fobijom su sklone da stalno doživljavaju negativna osećanja. Socijalno anksiozne osobe i one sa socijalnom fobijom imaju simptome koji nastaju i razvijaju se zbog njihove nesposobnosti da aktiviraju saradnju kao oblik ponašanja. Socijalna fobija i sistemi odbrane i sigurnosti Iskustvo je pokazalo da osobe sa socijalnom fobijom mobilišu i aktiviraju sistem odbrane mnogo češće i više nego što je to korisno ili potrebno. sa svoje strane. Zavisno od otvorenosti grupe. Korist od ovog modela sastoji se u tome što on dodaje dve nove dimenzije postojećem psihobiološkom modelu društvenih odnosa . proizvodi pristrasne i interpretativne misaone procese koji se doživljavaju kao potencijalna pretnja. Zapravo. U jednom trenutku takmičarski odnos je neophodan da bi odredio ko će imati koju ulogu. u svakoj grupi koja dobro funkcioniše mora da postoji neka stabilnost. samosvojan fenomen koji obezbeđuje optimalno sazrevanje kako sistema odbrane tako i sistema sigurnosti odraslih ljudi. Ova uključuju preokupaciju Sopstvom pod pretnjom. koja. osim što je bliža sistemu sigurnosti. ostavljajući nagon primarnog vezivanja između novorođenčeta i negovateija kao nešto ipak različito. Na taj način se opcija saradnje i uzajamno podržavajuće interakcije ne može da pojavi. Međutim. on se najuže povezuje i sa emocionalnom privlačnošću medu ljudima. U onoj meri u kojoj je grupa stabilna takmičarski proces treba dezaktivirati. misli i ponašanja povezana sa sistemom odbrane. da je sistem sigurnosti napredniji oblik društvenog ponašanja. Autori smatraju da nagon ranog vezivanja obezbeđuje osnovu i za takmičarski i za sarađujući sistem koji se kasnije razvijaju. znači da se prijateljski ili neutralni znaci ili ignorišu ili pogrešno interpretiraju. preterana aktivacija sistema odbrane.sistem odbrane (takmičarstvo) i sistem sigurnosti (saradnja). oslobađa se energija za sistem sigurnosti i saradnju. bez obzira na poruke koje dobija iz spoljašnje sredine. Drugim rečima. primanja neprijateljskih društvenih napada usmerenih na podrivanje njenog statusa i zauzima odbrambeni ili neprijateljski stav prema drugima. smatraju navedeni autori. Oboleli se najbolje snalazi u interakcijama takmičarskog oblika ponašanja u kome vlada podvojenost na vladajuće i potčinjavajuće ponašanje. sklonost ka preteranom takmičenju i interpretaciji signala koji ukazuju na napade na Sopstvo i osetijivost na kritiku ili omalovažavanje sopstvenog statusa.Između sistema odbrane i sistema sigurnosti ima razlike i čini se. One ne .

očekuju da će biti cenjene zbog svojih sposobnosti. Tako socijalni strah i fobija mogu da nastanu kada osoba biva kritikovana. da bi moglo da nauči da oformi granice prikladnog ponašanja i da bi razvilo jasnu svest o tome kako da procenjuje i pregovara o svojoj optimalnoj poziciji u društevnoj hijerarhiji. interpersonalnu efikasnost. nedostatkom socijalnih veština i razvojem pogrešnih saznajnih modela. Pri tome one ističu postojanje nasledne predispozicije koja dovodi do stanja opšte preosetljivosti. da će imati mnogo da ponude drugima ili da će dobiti blažu kaznu ili podšku na bilo koji način kada zakažu u svojim učincima. i centralna smetnja obolelih od socijalne fobije. pre svega porodične sredine. Sa druge strane. ranjivosti i spremnosti za razvoj straha i neurotskog ponašanja uopšte i uticaj okoline. da bi ono moglo da razvije svoja osećanja. perfekcionizma i kritičkog stava i prema sebi i prema drugima.kognitivne teorije Bihejvioralno – kognitivne psihološke teorije nastanak socijalnog straha i socijlane fobije povezuju sa: ranim traumatskim iskustvom u socijalnim situacijama (javni nastup. U kontekstu pouzdane privrženosti roditelj funkcioniše i kao dominantan autoritet i kao partner u saradnji. Izostajanje bilo koje od ovih uloga ima negativne posledice. detetu je potrebno da se roditelj prema njemu ponaša i kao partner koji podržava. grđena ili obezvređivana u različitim socijalnim situacijama ili kada dožlivijava neuspeh u susretanju sa drugim osobama i socijalnim dostignućima.. 1995). osporavana. blagostanje i samopoštovanje. susret sa drugim ljudima). Postavka se sastoji u tome da nagon vezivanja obezbeđuje značaj i prominentnost odnosa zaštitnik/dete koji obezbeđuje optimalno sazrevanje i sistema odbrane i sistema sigurnosti. Iskustva iz . Autori navode da su razvojni prethodnici socijalnog straha i socijalne fobije baš ovi dinamički odnosi. Danas je definitivno prihvaćeno shvatanje da mnoge situacije i predmeti mogu da steknu sposobnost da prouzrokuju strah ako su bili aktuelno povezani sa traumatskim događanjima. Bihejvioralno . što je zapravo. Negativno iskustvo sa dominirajućim i podražavajućim komponentama odnosa dete/roditelj ne podržava ciljeve uspešnog takmičarstva i saradnje sa drugima kasnije u životu. Sistemi odbrane i sigurnosti i emocionalno vezivanje Croitre i Shear (1995) smatraju da nagon za vezivanjem predstavlja biološki nezavisnu pojavu na osnovu koje se izražavaju i konsoliduju ciljevi i elementi odbrane i sigurnosti. Efikasno roditeljstvo zahteva da se dete nauči i na takmičenje i na saradnju. Teorije uslovljavanja Jedna od prvih pretpostavki kako nastaje fobični strah povezana je sa učenjem o klasičnom uslovljavanju. Detetu je potreban roditelj kao vaspitač koji je dominantan. koji je pun divljenja za dete. u kojoj dete odrasta (Mattick i sar. Odsustvo sposobnosti da se na sebe i druge gleda na sarađujući način vodi do osećanja inferiornosti.

ti od kojih preti opasnost. 1985). Do takvog zaključka autori su došli analiziranjem uslova pod kojima nastaje socijalni strah. Pošli su od pretpostavke da saznajni procesi ne funkcionišu sami po sebi tako da bi osoba postala disfunkcionalna. Takav sled događanja kod ovih osoba razvija specifične kognitivne sheme. Njih prati negativna procena od strane drugih ljudi iz okruženja. Taj momenat poslužio je mnogim autorima kao dovoljno ubedijiv da istaknu da je kognitivna komponenta centralni etiološki činilac u nastanku socijalne fobije. posebno u njenom održavanju (Marks. 1987. Međutim. što podstiče nastanak socijalnog straha i fobija (Beck i sar. ismejane. Zaključili su da do pogrešnih saznanja dolazi kroz interakcije averzivnih dogadaja. Nedostatak socijalnih veština Postoje mišljenja da socijalni strah i fobija mogu da nastanu i zbog nedostatka socijalnih veština.. posebno ako je bliska kao što su to roditelji ili braća i sestre.psihoterapijske prakse nedvosmisleno su potvrdila ovako gledanje. 1982). jer ih osoba nije razvila ili nije ovladala njima.. ili. I umesto da se usredsrede na bogaćenje svojih socijalnih veština oni se još više povlače. pitanje da li je nedostatak socijalnih veština činilac sa etiološkom suštinom ili je samo jedan od združenih činilaca koji dovode do socijalnog straha i fobije i dalje je otvoreno. osoba može da "nauči" i usvoji isti model reagovanja u takvim okolnostima (Bandura. pak. smatraju da su neadekvatnog ponašanja i da su drugi. jer veliki postotak obolelih saopštava da je razvoj njihovih smetnji otpočeo pod takvim okolnostima. Mali broj istraživanja koji je usmeren u ovom pravcu je pokazao da je nedostatak socijalnih veština mnogo karakterističniji za poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja nego za socijalnu fobiju (Marks. Iz tih razloga doživljava neuspehe u socijalnim odnosima i situacijama. koje rezultiraju u predviđanju da će zbog svog ponašanja biti odbačene ili povređene. Beck i sar. 1969. pa i šire. i njihove negativne procene. pa čak gube neke veštine koje su već posedovale. 1969. nadostatka socijalnih veština i stavova koji nisu prilagođeni okolnostima . 1985). Kognitivne teorije Istraživanja i klinička iskustva su pokazala da je osnovni psihološki fenomen oblolelih od socijalne fobije strah od negativne procene drugih ljudi koji prožima njihovo islustvo u socijalnim situacijama. Bek i saradnici smatraju da osobe sa socijalnom fobijom doživljavaju strah zato što se drže pogrešnih uverenja ili "disfunkcionalnih pretpostavki". a to ih plaši i čini napetim. 1995) Ovakvo mišljenje široko je prihvaćeno i kognitivni model nastanka socijalne fobije pleni pažnju teoretičara i psihoterapeuta koji se bave istraživanjem socijalnog straha i lečenjem osoba obolelih od socijalne fobije. Teorije socijalnog učenja Po shvatanju autora teorija socijalnog učenja socijalni strah i fobija mogu da nastanu i na osnovu socijalnog učenja putem modela ili uzora. Kada se stalno posmatra osoba koja ispoljava ovakva osećanja u različitim socijalnim situacijama i odnosima.

Kada zahtevi socijalnih događanja prerastu nivo razvijenosti socijalnih veština ili kada je mlad čovek nesiguran u njih. ili. Od njega se očekuje da se oslanja na sopstveni repertoar socijalnih veština. takođe. Bek i saradnici smatraju da u osnovi nastanka socijalnog straha i socijalne fobije verovatno leže posebne kognitivne sheme koje aktiviraju negativna emocionalna stanja. značajno su doprinele da se sagleda priroda i poreklo socijalne fobije. Tako osujećuju svoju sposobnost da na odgovarajući način reaguju na socijalne poruke iz okoline i prikladno ih obrade. Drugi postaju manje prijateljski i otvoreni prema fobičnoj osobi. Ponašanje članova porodice između sebe i njihov odnos prema okolini. Kada se jednom ovaj strah ispolji on može da se dugo održava. I porodična sredina ima veliki uticaj na razvoj socijalnog straha. Pacijent sa socijalnom fobijom misli da će verovatno da postupi nespretno u razgovoru sa drugima. koji je preteran i nerealan. da su roditelji dece sa socijalnom fobijom hladni. Ovaj i ovako doživljen strah. jer iako se ništa negativno ne desi ta činjenica ne menja pogled obolelog na postojanje opasnosti. da će da drhti. Čak i ako do takvih promena u ponašanju drugih ne dođe. crveni ili da će imati strah od ishoda svega što preduzima. jer se strašijiva očekivanja retko pokazuju tačnim. Istakli su da dete prelazeći u period mladalaštva biva gurnuto da se samo suočava sa mnogim "opasnim situacijama". oboleli od socijalne fobije verovatno će otkriti one aspekte svog i tuđeg ponašanja koji se mogu upotrebiti kao dokaz da realno postoji negativna socijalna procena.iz realhog događanja. odbacujući. za uzvrat može da vodi inhibiciji ponašanja i negativnom razvoju socijalnih veština. interpretativna predrasuda osigurava da će pacijent sa socijalnom fobijom biti u stanju da otkrije kritiku čak i tamo gde je nema. To se posebno odnosi na majke koje su u visokom postotku ispoljavale ponašanje odbacivanja. još više razbuktava njene strahove. Fiziološke i ponašajne simptome straha u socijalnim okolnostima osoba doživljava kao suštinski dokaz da postoji opasnost ili da je nekompetentna za njeno rešavanje. pak. Kada se strah i socijalna fobija pojavi oboleli postaju preokupirani unutrašnjim promenama. neprekidno posmatraju sebe tražeći dokaz postojanja straha i socijalnog neuspeha. posebno od doživljavanja neuspeha i mogućeg odbacivanja. javlja se strah od neuspeha. Teorije o porodičnim odnosima Teorije koje stavljaju naglasak na odnose u porodici. Zbog toga ove promene u njihovom ponašanju dobijaju potencijal koji utiče da se ponašanje drugih iz okoline promeni. kao i opšta emocionalna atmosfera koja u . Istraživanja su pokazala da zapostavljena ili prezaštićivana deca pokazuju veću sklonost za razvoj ovog poremećaja u poređenju sa decom koja su vaspitavana na uobičajeni način. prezaštićavajući. posebno na odnos rodjteiji/deca. Konačno. Mehanizmi pomoću kojih to čine su različiti. strah da se u određenim situacijama ne bude kompetantan i strah od gubitka podrške ključnih figura. Utvrđeno je. koje kada jednom počnu da dejstvuju stvaraju negativne misli i doprinose održavanju straha. nesposobnosti i podsmeha. Iz ovih analiza usledili su opisi tri kijučna obiika straha specifična za socijalnu fobiju: strah od nekompetentnosti. čak i posle razvoja odgovarajućih socijalnih veština i dostizanja visokog nivoa kompetentnosti. kroz pristrastnost pažnje usmerene na preteće znake od samog sebe ili drugih osoba. što sa svoje strane. koje sa postepeno razvijaju i pitanje je da li su se razvile do tog stepena da se mogu nositi sa tim situacijama. Osoba koja ne predviđa negativan ishod manje je verovatno da će postupiti nevešto.

nisko samocenjenje. U tom kontekstu Sheehan (1983) je izneo mišljenje da je socijalna fobija jedan od varijeteta endogenog straha.psihološkoj disfunkciji. kasnije u životu ispolje panični poremećaj ili agorafobiju sa paničnim poremećajem. nisu uspevala u nepoznatim situacijama da se opuste: ispoljavala su smetnje spavanja. kako on smatra. Neke od crta temperamenta uključuju i socijalne interakcije kao što su stidljivost i inhibirano ponašanje. stidljivost. pokazali su da se socijalna fobija porodično grupiše i da se jasno može pratiti genetički uticaj u porodičnom stablu. Osim toga. Postoji značajan odnos između tih varijacija temperamenta kod dece i socijalnog ponašanja odraslih osoba. Plomin i Daniels. 1986. Ako u porodici vlada zatvorenost. Zapaženo je da inhibirana deca. Posmatrane su dve grupe dece: inhibirana i neinhibirana. ne podržavanje mladih u donošenju odluka i javnom nastupanju. studija blizanaca i porodičnih studija. Naslednost Klinička i psihoterapijska praksa. na nastanak i razvoj socijalne fobije. pa i izolacije. 1988.metabolički poremećaj. Biološke teorije Biološke teorije o nastanku socijalne fobije određene su na osnovu istraživanja naslednosti i neurobiologije ovog poremećaja. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da su u nastanku stidljivosti važni i nasledni činioci i činioci okoline. dovodi do usvajanja inhibiranog ponašanja. pa i organizaciju ličnosti uopšte. 1993). koji pripadaju. pak. koje se visoko nasleđuju. 1979). Svoju teoriju Šihan je potkrepio kliničkim iskustvom koje je nedvosmisleno pokazalo da mnoge osobe koje su u periodu mladosti ispoljavale različite oblike socijalnog straha ili socijalnu fobiju. 1985. koji je biološki uslovijen i predstavlja genetičko . Kagan. I inhibirano ponašanje kod dece bilo je u centru pažnje istraživača (Kagan i sar. bila su razdražijiva.njoj vlada dovode do usvajanja određenih oblika ponašanja koji zatim postaju preovlađujući.. bio . obavljala su se u okviru tri područja: temperamenta. pa genetički činioci i sa ovog aspekta dolaze u prvi plan u objašnjenju nastanka i razvoja ovog poremećaja. Stidljivost. imala gastrointestinalne simptome.. povlačenja. Na nešto starijem uzrastu ispoljavala su jasno inhibirano ponašanje: povlačila su se kada je trebalo sresti nepoznate osobe i svim drugim situacijama koje su za njih bile nove i . Istraživanja naslednosti. kliničko iskustvo je pokazalo da oboleli od socijalne fobije ispoljavaju specificne i karakteristične crte ličnosti: opštu preosetijivost i ranjivost. ili su. kao intergeneracijske genetičke transmisije. i njen nasledni karakter. kao značajna odrednica temperamenta. Fyer i sar. posebno rezultati više istraživanja. Plomin i sar. istraživana je u više studija na usvojenoj deci (Plomin i DeFries. Istraživanja temperamenta Temperament je pojam koji označava relativno stabilne ponašajne i psihološke crte ličnosti koje nastaju u toku prve godine života i veoma ranom detinjstvu. 1991. što je korak do socijalnog straha i socijalne fobije (Parker. na ranom uzrastu.. 1989). stroga hijerarhija.

(1993) su sproveli slično istraživanje. već netolerantni i agresivni. Rođaci probanada sa socijalnom fobijom. Fyer i sar. starijeg. koji su činili kontrolnu grupu. Rođaci probanada obolelih od paničnog poremećaja značajno češće su ispoljavali ove poremećaje. deteta u porodici. . mnogo doprinose da se ovakvo ponašanje ustali. Njihovo inhibirano ponašanje vršnjaci tumače kao nezainteresovanost pa prestaju da ih pozivaju. prvenstveno igri.6% prema 2. psihijatrijski zdravih subjekata. nisu strpijivi i taktični. Najzad. takođe. I Rosenbaum i sar. Roditelji ove dece. Jedna grupa njih želi da pomogne svojoj deci. Našli su da je zastupljenost socijalne fobije kod 76 rođaka probanada obolelih od socijalne fobije viša u poređenju sa 46 rođaka iz kontrolne grupe psihijatrijski zdravih subjekata (6. ali su zato rođaci probanada sa paničnim poremećajem pokazivali veću zastupljenost paničnog poremećaja (9. zbog toga što izbegavaju socijalne aktivnosti.6% prema 0. 88 probanada dijagnostikovanih kao panični poremećaj i 10 probanada. svađe u porodici.2%).nepoznate. Ostaju izolovana od vršnjaka u svim značajnim aktivnostima. Grupe rođaka. roditelja. što oni doživljavaju kao odbacivanje. što potvrđuje pretpostavku da ovakav stresogeni događaj može da aktivira činioce koji određuju konstitucionalnu predispoziciju i tako uslovljavaju razvoj stidljivosti kao osnove za razvoj fobija. pak.4%). Činioci koji imaju najnegativnije dejstvo u tome su: ponižavanje ili kritikovanje deteta od strane drugog. (1988) su istraživali vezu inhibiranog ponašanja kod dece kao osobine temperamenta i razvoja stidljivosti i socijalnog straha i potvrdili su da postoji veoma tesna veza između inhibiranog ponašanja dece i karakteristika socijalne fobije.3% prema 1. česta razdvajanja od roditelja ili njihova smrt. ili. što ih još više sputava. da ih prezaštićavaju.%). koji su pokazali veći rizik za razvoj socijalne fobije nego rođaci probanada iz kontrolne grupe subjekata koji nikada do sada nisu biti psihički bolesni (16% prema 5%). Kada inhibirano ponašanje postane tipično. sa svoje strane. Kendel i sar. Reich i Yates (1988) su istraživali porodične istorije 17 probanada dijagnostikovanih kao socijalna fobija. počinju da "rade umesto njih". Socijalna fobija je značajno više zastupljena kod rođaka probanada sa socijalnom fobijom u poređenju sa rođacima probanada sa paničnim poremećajem (6. značajno su se razlikovale u zastupljenosti opšteg stanja straha i zavisnosti od alkohola. Na uzorku ženskih blizanačkih parova oni su utvrdili da postoji značajna korelacija između smrti roditelja i razvoja fobija. Ispitivali su rođake 30 osoba obolelih od socijalne fobije. probanada sa socijalnom fobijom i probanada sa paničnim poremećajem. Prestajala su da se igraju. Druga grupa. (1992) u žižu svog posmatranja stavljaju smrt roditelja i razvoj fobija. su pokazivali značajno veću zastupljenost major depresije i zloupotrebe alkohola u poređenju sa kontrolnom grupom (13. Navedene razlike pokazuju da se socijalna fobija prenosi u krugu porodice i da je način prenošenja različit u odnosu na prenošenje paničnog poremećaja. deca imaju vrlo specifican psihički razvoj. ima negativan stav prema njima.3%).2. govore. privijala su se uz svoju majku i bila spremna za kontakt tek posle određenog vremena. Studije porodice Do sada su objavljene dve studije porodica kod kojih je jedan član oboleo od socijalne fobije.2% prema 2. Verovatnoća da će deca sa inhibiranim ponašanjem kasnije u odraslo doba razviti socijalnu fobiju znatno je veća u poređenju sa decom koja nisu inhibiranog ponašanja. što deca doživljavaju kao neprihvatanje i odbacivanje.

Stein (1995) navodi daje do 1995 godine objavljeno samo pet studija koje su pokazale da je socijalna fobija nasledni poremećaj (Horn i sar. Korelacija kod monozigotnih parova bila je 0. Liebowitz i sar..Rođaci probanada sa socijalnom fobijom i rođaci subjekata iz kontrolne grupe zdravih nisu se razlikovali u zastupljenosti paničnog poremećaja. Kada je reč o socijalnom strahu i fobiji ona se sprovode već dugo. Navedene studije pokazuju da se može smatrati da se socijalna fobija porodično grupiše. Slične rezultate pre njega dobili su i Horne i sar. (1976). 1983.36. Kultura i socijalni strah Ispoljavanje socijalnog straha u velikoj je zavisnosti od osobitosti pojedine kulture.. Našao je da su monozigotni u tom pogledu mnogo sličniji u poređenju sa dizigotnim blizanačkim parovima.. tranilcipromina (Versiani i sar. opšteg stanja straha i straha koji nije socijalno-fobični.21.54. 1992). 1983. Paunović i Babinki. Otuda postoje velike razlike u prepoznavanju i dijagnostikovanju socijalnog straha i fobije. mada postoje neke pretpostavke koje se još proveravaju. Torgensen. Kada je reč o neurofarmakološkim istraživanjima od najveće je važnosti činjenica da oboleli od socijalne fobije pozitivno reaguju na primenu inhibitora monoaminooksidaze: fenelzina (Gelertner i sar.. ali nisu previše česta.. Međutim. strah od pisanja pred drugima i sl. Torgensen je upoređivao crte ličnosti i socijalne veštine odraslih blizanačkih parova. 1996). strah od jedenja pred stranim osobama. 1987 i Kendler i sar. koji su ispitivali socijalne veštine i ponašanja monozigotnih blizanačkih parova i poredili ih sa dizigotnim blizanačkim parovima. 1992). Phillips i sar. 1992) i brofaromina (Van Vliet i sar. 1976. jer su znatno češće ispoljavali iste oblike socijalnog strahovanja: strah od delatnosti kada ih neko posmatra. 1991.51 i 0. 1991. a još . Priroda ove disfunkcionalnosti još nije definitivno rasvetljena.. Kendler i sar. Studije blizanaca Istraživanja na blizancima oduvek su bila najdragocenija u sagledavanju uticaja naslednih činilaca u razvoju nekog oblika psihopatologije.. opsesivno-kompulzivnog poremećaja.. (1992) su na uzorku monozigotnih i dizigotnih blizanačkih parova upoređivali uticaj genetičkih činilaca i činilaca okoline i utvrdili da genetički činioci koreliraju sa 0. Jedino su neurofarmakološka istraživanja osvetlila mehanizam disfunkcionalnosti serotonergičnog neurotrasmiterskog sistema kod socijalne fobije. moklobemida (Versiani i sar. Rose i Dito. Pojedine kulture umanjuju značaj socijalnog straha i ne smatraju da je on medicinski..21. dok su noradrenerični i dopaminski sistemi normalni. Neurobiologija Poslednjih desetak godina naglo je poraslo interesovanje za neurobiološka istraživanja stanja straha.18 i 0. jednostavne fobije. dok je kod dizigotnih bila znatno niža 0. 1988). biohemijska i psiho-endokrinološka istraživanja nisu utvrdila nijedan relevantan pokazateij postojanja organske osnove u nastanku ovog poremećaja. pa tako i socijalne fobije (Uhde i sar. 1992). a specifični činioci okoline sa 0.

Prema istraživanju koje je obavljeno na pacijentima specijalne bolnice King Fejsal u Rijadu. na uzorku vanbolničkih pacijenata. meksički Amerikanci rođeni u SAD i populacija belih osoba koja ne pripada hispaničkoj kulturi. Prvi. Drugi. Najzad. ali se bitno karakterišu mnogim posebnostima koje zaslužuju da budu opisane. Lee. pre i posle psihotične dekompenzacije. pokazala su da je strah od iznenadne smrti i fobija od bolesti znatno češći kod indijske populacije. Socijalni strah u Japanu ima svoje osobitosti. Međutim. 1989). Oni koji ispoljavaju ekstremnu stidljivost. Osoba ima strah od crvenjenja zbog toga što se boji da će biti otkrivena i prepoznata kao neprimerena. u istraživanju zastupljenosti socijalne fobije u Los Angelesu u tri populacione grupe koje su činili: meksički Amerikanci rođeni u Meksiku. psihijatrijski problem. od svih obolelih od neurotskih poremećaja njih 13% su dijagnostikovani kao socijalna fobija. da su prosečno mlađi i da imaju znatno više obrazovanje (Chaleby. 1986). konstatovano je da nema značajne razlike u sve tri grupe (Karno. označavaju se posebnim imenom -Schinkeishitsu. da je socijalni strah trivijalan problem. Psihijatri Japana imaju dugu i cenjenu tradiciju u izučavanju socijalnog straha. Poznato je da su Japanci stidljivi u socijalnim situacijama. U Koreji situacija je slična. četvrti je karakterističan za shizofreniju. I u Saudijskoj Arabiji socijalni strah je čest. Spektar ima četiri nivoa. 1987). označava prolaznu fobičnost koja se ispoljava kao posebna i ekstremna samosvesnost u periodu mladalaštva. Oboleli od straha od crvenjenja pate zbog toga što se boje da će njihovo crvenjenje ometati druge osobe kada se sa njima susretnu. odgovara socijalnoj fobiji kako se dijagnostikuje po krilerijuma iz DSMIV-(1993). Oni se mogu povezivati sa opisanim shvatanjima o prirodi i poreklu socijalne fobije kao grupe poremećaja. Najbolja ilustracija ovakvog stava je zajednicko mišljenje kineskih lekara i pacijenata koji su u istraživanju stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije "otkriveni" da imaju socijalni strah da "svi ljudi imaju neku patnju. počev od radova Morite (oko 1920. Osoba reaguje strahom kada ima doživljaj da ometa druge ljude. To nas je i navelo da izdvojeno opišemo uzroke nastanka najčešćih sindroma: eritrofobije. Upoređivanja zastupljenosti fobičnih poremećaja u Indiji i Velikoj Britaniji. Najzad. 1987). straha od osoba . Etiologija pojedinih oblika socijalne fobije Psihoterapijska psihoanalitička praksa je pokazala da se iza opšteg naziva socijalna fobija krije više različitih sindroma koji poseduju specifične uzroke i dinamiku. na primer da osoba pušta mirise koji su nelagodni drugim ljudima. razlika je u tome što je kod Korejanaca strah od očnog kontakta najčešći oblik socijalnog straha.. Oni poseduju i slične i različite karakteristike u poređenju sa obolelima na Zapadu. zbog koga nije potrebno ići kod lekara"! Slična je situacija i u Japanu.). Treci. 1987. dok je agorafobija i socijalna fobija češća kod stanovnika Velike Britanije (Chambles i sar. je povezan sa sumanutošću verovanja. Upadljiva razlika se odnosi na podatke da 80% obolelih pripada muškom polu.manje. Izgradili su stupnjevitu i veoma specifičnu klasifikaciju socijalnog straha ili spektar fobijskog reagovanja u interpersonalnoj komunikaciji koji je nazvan "taijin kyofu" (Kasahara. koja bi se na Zapadu registrovala kao socijalna fobija ili poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. U zemljama zapadne kulture situacija je obrnuta. ali se ne tretiraju kao osobe sa medicinskim ili psihijatrijskim problemom.

Prva zapažanja o prirodi i poreklu eritrofobije saopštio je Žane (1903). Shodno tradiciji klasične psihoanalize Bergler je strah od crvenjenja posmatrao kao fenomen koji prolazi kroz tri stupnja u svom razvoju do svog konačnog uobličavanja. Osećanje krivice je imaginativno i u vezi je sa porodičnim odnosima u kojima je carovalo strogo vaspitanje i stid od sopstvene seksualnosti. koje je njen stalni i verni pratilac. da je oko introjektovani organ za odgovarajuće varenje i asimilaciju vidnih opažaja. Bilo kako bilo. U isto vreme Frojd (1905) je izneo mišljenje da je eritrofobija socijalni strah koji je ekvivalent dečjim perverznim tendencijama. proždiranje. osobe sa strahom od nevoljnog crvenjenja uvek ispoljavaju jaku oralnu i agresivnu komponentu. dete čini pokušaj da primeni psihološki mehanizam zamene. majka obuzdava. izrazita povučenost. pisali i drugi psihoanalitičari. izvorno povezanu sa dojkom majke. a ne impulsivni. pak. na kome se može sagledavati emocionalni jezik svake osobe. Više psihoanalitičara eritrofobiju tumači kao erotizaciju ili genitalizaciju lica. u kasnijem sledu stvari. Odriče se prvobitne voajerske žeije i zamenjuje je . Dete želi da gleda majčihe grudi. cepanju i neprekidnom gledanju u dojku. Strah od crvenjenja Strah od nevoljnog crvenjenja. je oblik socijalne fobije ili boije rečeno varijanta socijalne stidljivosti. Bergler se zapitao do kog je stepena proždiranje pogledom primarno. straha od ispita i najzad. ističući da je to poremećaj koji pripada socijalnom strahu. endogonom krivicom ili autoerotizmom. eritrofobija ili ereutofobija. koji se i dalje povezuje sa preedipovom i zakoračuje u Edipovu fazu psihoseksualnog razvoja. Frojdov predložak poslužio je Bergleru (1977) da odredi strah od crvenjenja kao histerični konverzivni simptorn u sklopu neuroze stida. omalovažava se bebina pretpostavka o svemoći i javlja se potreba za reaktivnom osvetom u obliku prkosnog egzibicionizma. pipkanje. Fenihel (1945). straha od pogleda i kritičke procene drugih. ''duboko skrivenom u duši obolelog i tesno povezanim sa osećanjem krivice". ističe da je ona oblik socijalnog straha u kome se neurotski simptomi javljaju kada se "ideja o kazni zamenjuje idejom o seksualnom kontaktu". Prvi stupanj se odvija u preedipovoj fazi psihoseksualnog razvoja i povezuje se sa gledanjem kao zamenom za dodirivanje. a kada postaje zamena za proždiranje ustirna. Ova komponenta. Za nju su karakteristični imaginativni i fantazmatski procesi. U drugom strupnju razvoja straha od crvenjenja. Sve detetove težnje ka proždiranju. Pozivajuci se na shvatanje Wiesbadena koji smatra da je gledanje vrsta oralnog proždiranja. neretko i sklonost ka paranoidnom interpretiranju događanja oko sebe. ističe on. zatim. O eritrofobiji su. kao što je to slučaj kod drugih perverzija. Hesnard (1961) smatra da je strah od crvenjenja povezan sa skrivenom seksualnom preokupacijom osoba. straha od javnog nastupa kod umetnika. gutanje ili. dela tela koji je najizloženiji pogledima. koje osoba osuđuje kod same sebe. Razvoj se zaustavlja na oralnom stadijumu. Isto kao Žane i Frojd podvlači da je eritrofobija uvek združena sa osećanjem krivice. sisanje. nailazi na zabrane od strane majke. ona to oštro odbija i tako povređuje njegov narcizam. On je podvukao da se ovaj oblik straha javlja kod ličnosti čije su bitne osobine: narcizam.ženskog pola. uz naglašenu paranojačku komponentu.

u kojoj su smešteni žileti. Tako je Kleinova (1935) u nastanku straha od osoba ženskog pola istakla ulogu dojke. nije ni idealan muškarac! Zapravo. najbolje odslikavaju ovaj strah. ali bilo je i oštrih kritika. ili svoje negativne samoprocene projektuje na njega". Neke su bile tačne. i mogu da traže da se i penis rnuškarca odstrani. niti su imale značenje teorije. U isto vrerne Frojd saopštava paradigmatičku ideju da nastanak i razvoj straha od žena potiče od toga što "majka koja podiže dete nije sposobna da prihvati sebe kao ženu. Prve opaske o strahu od žena potiču od Frojda.egzibicionizmom: "Uopšte ne želim da gledam. odbija. Drugi se nalazi u predlošku da su žene ijubomorne na penis muškarca i žarko žele da ga i one poseduju. da je ženski polni organ za neke muškarce veoma "opasan". ali da su ga muškarci svesno dugo prikrivali. ali i kao činjenicu da muškarac koji je izveo defloraciju. brani ili napada". one nisu bile sistematizovane. misteriozno. pak. u trećem stupnju razvoja dolazi do potiskivanja oralne agresije i nastanka straha od nevoljnog crvenjenja. Frojd je u delu ''Totem i tabu'' istakao da strah koji oseća muškarac pred ženom potiče od saznanja da je ona veoma različita od njega. želim da pokažem sebe". a postoje dva razloga koji mogu da dovedu do toga. na jednom. ima svoje posebnosti koje ga izdavajaju u deo psihopatologije koja je bila česta tema psihoanalitičara. gubitak statusa device. žena doživljava kao udarac svom psihološkom integritetu. druge nisu. Najzad. ili. Sledbenici Frojda uglavnom su prihvatili njegove stavove. Strah od kastracije se doživljava kao bojazan da rnuškarac u kontaktu sa ženom ne izgubi svoj penis. u osveti žene zbog neprijatnosti koju je doživela prilikom čina defloracije. niti je sposobna da prihvati muškost kod svih muškaraca. što bi ga značajno oslabilo. naprotiv. sada se pretvara u simptom: osoba crveni i tako čini sebe upadijivom i pokazuje se! Strah od osoba ženskog pola Strah od osoba ženskog pola je zaseban sindrom u sklopu opštijeg straha od ljudi. pa i svog sina. Prirodan razvoj ovog straha Frojd je video u pretnji kastracijom koju muškarac oseća pred ženom. koja može proždrati. Tako. muškarac se plaši da ne postane seksualno zavisan od žene. u kojoj se može udaviti. Priče o zubatoj vagini. Kao dokaz navodi da u psihoanalitičkoj literaturi ima samo nekoliko radova koji u svom naslovu eksplicitno imaju pojam strah od žena. Kako to nije moguće one ispoljavaju zavist prema penisu muškarca. koja je toliko uska da može da otkine penis. Godine 1913. Hornaj. do hostilnosti. potvrđenim u antropološkim istraživanjima i individualnim iskustvima psihoterapeuta. na drugom kraju. ali zaslužuju da budu pomenute. koja može "da daje. Negativna osećanja prema ženama pokreću razvoj straha od njih! . Međutim. iako je on veoma dobro opisan u radovima sa drugim nazivima i temama. a to je ono što plaši. stalno ili povremeno neprijateljsko biće''. smatra Frojd. dopuna i novih ideja. smatra da se nastanak straha od osoba ženskog pola mora povezivati sa misterijom materinstva i stavom muškaraca prema ženama koji je u svojoj osnovi ambivalentan i kreće se od obožavanja. dete pokazuje svoje lice. Prvi se nalazi u magijskim verovanjima. koji nije njihov otac. Ranija sklonost ka egzibicionizmu. u nameri da poveže shvatanja Frojda i Klajnove. Horney (1937) smatra da je strah od žena postojao kao takav sve vreme od početka humanizacije čoveka i razvoja civilizacije uopšte. Sa druge strane. umesto dojke majke. i da je za njega ''večno sumnjivo.

Za nastanak i razvoj straha od žena od presudnog je značaja odnos dečaka i primarnog objekta-majke. smatra ona. Stoga. Dete koje odrasta bez topline i ljubavi nikada ne može da oseti blaženo osećanje da ga neko želi. . Da bi se spasilo i zaštitilo od straha mora da izgradi neurotske mehanizme. Majka je prva žena u životu deteta koja zabranjuje nagonske aktivnosti i pored toga što su investicije dečaka u penis ogromne. da se ona dostigne. Ono se ne plaši samo kazne zbog svojih nagonskih impulsa već majku doživljava kao pretnju za svoje zelje i težnje. što je opisano kao strah od kastracije. da umanjuje njeno samopoštovanje i tako podrži sopstvenu superiornost. kao jezero ili more. obredima i ponašanjem. bespomoćnosti. Kada se dečak oslobodi straha od oca može slobodno da se poistoveti sa njim. Kada dostigne Edipov stupanj u razvoju majka je i dalje primarni objekt ljubavi dečaka. prava priroda straha od žena nije povezana toliko sa kastracijom koliko sa strahom od negativne samoprocene sopstvene muškosti. ali može i da predstavlja model muškosti za svoga sina. kada cveta simbiotska veza sa majkom. Kada izostane bezuslovna ljubav. Ona je prisutna od samog rođenja. U jednom smislu ono je povezano sa fazom skrivenog falusnog narcizma: subjekt vraća libido na svoj penis. pak. nesposobni da takvu prazninu popune i zadovolje ženu. pred njima se osećaju bespomoćni. zadovoljstva i sigurnosti. Zato često postaje izvor opasnosti i doživljava se kao osoba koja odbacuje (preedipov stupanj u razvoju) ili. koja postaje dinamička snaga u potonjem životu deteta i uslovljava da se muškarci plaše da ne budu ismejani zbog neodgovarajućeg ili malog penisa! Hornajeva to potkrepijuje činjenicama iz psihoterapijske prakse po kojima mnogi muškarci doživljavaju žene kao osobe bez dna. eto. najčešće zbog neurotičnosti majke. agresivnost. potrebe da bude voljen i osećanja krivice. U drugom smislu ono je povezano sa potrebom muškarca da ženu ponižava. Za razliku od kastracije ovaj strah nije fantazija već je realnost. Zaključak psihoanalitičkih i dinamičkih shvatanja nastanka i razvoja straha od žena sastoji se u sledećem: Biološki normalan dečak u toku prve godine života. povlačenje od ljudi i sl. muškarci branili od tog pogubnog i paralizirajuceg straha! Hornajeva razvija svoje shvatanje na sledeći način. ali se pojavijuje otac kao nova figura.Antropološka istraživanja su pokazala na koji su se sve način. obnavlja samopoštovanje i počinje da dokazuje svoju potentnost izražavanjem velike ambicije i potrebe da se konkurise ženi i najzad. dete majku i okolinu doživljava zastrašujuće. a iz tih osećanja i nastaje strah. Pretnje od strane oca dečak doživljava kao da su usmerene prema njegovoj muškosti. On se doživljava kao snažan i opasan rival koji plaši. Takvo dete ne sme da ispolji agresivnost zbog straha od napuštanja. libidinalne podsticaje usmerava prema njoj. sa posledičnim slabljenjem ili gubitkom samocenjenja. čak i postoji. razreši Edipov kompleks i dostigne seksualni identitet. kastrira (Edipov stupanj u razvoju). U ovoj fazi otac i dalje može da plaši. pa i crte ličnosti: submisivnost. ritualima. manipuliše genitalijama svoga deteta i na taj način ugrožava njegovu autoerotsku aktivnost. izvor je ljubavi. upoznaje osobe koje nemaju penis što potvrđuje njegov strah da je kastracija moguća i da. Ako strah nije suviše intenzivan dečak uspeva da ga savlada i poštujući svoje želje kasnije u životu nalazi drugu ženu koja zamenjuje majku i njegove potrebe. ali je istovremeno i osoba koja kontroliše. Istovremeno dečak upoznaje razlike između polova. trenira čistoću. Takve zabrane dete doživljava kao odbacivanje. Strah od žena nastao zbog niske samoprocene sopstvene muškosti uslovljava neka tipična ponašanja muškaraca. Nedovofjno kvalitetan odnos majke i deteta otvara put za nastanak osnovnog nepoverenja i straha.

kao da ne postoji i da je nema. Zapravo. ispoljava izraženu tendenciju za domincijom. gubitkom snage. rigidna je i kontrolišuća.Međuitim. zavodi svoje dete ili mu. pa čak i kastrira! Sa tim u vezi je i osećanje nelagodnoati koju umetnici doživljavaju u vezi sa proždirućim pogledom publike. jer je strah od kastracije ovoga puta povezan sa falusnom i kastrativnom majkom čije su psihološke karakteristike dobro upoznate: često je odsutna. glumaca. kao oružje sadiste. to jest sa pretnjom i strahom od kastracije. Opasnost koja preti sadrži se u mogućnosti da. Psihoanalitičari i psihoterapeuti dinamičke orijentacije dobro su upoznali i razumeli ovaj fenomen. potpuno distancirana. Dinamička osnova koja ga određuje u najužoj je vezi sa seksualnošću i agresivnošću. nažalost. Majka i dalje nastavlia da bude objekt ljubavi svoga sina. emocionalno veoma teško uspostavlja kontakt sa detetom. usvaja oreol mućenice. preti samoubistvom. specifičan je oblik socijalnog straha i fobije i. Fenihel ovako nastali strah objašnjava kao specifičnu kaznu za egzibicionistu. Analiza fenomena javnog nastupa kod umetnika podvlači njegov fobičnoegzibicionistički karakter. koji može da povredi i izazove veliki strah. On je naglasio da se iz aktivne strasti za . da umetniku nešto nedostaje i da se okitio tuđim perjem. njegove probuđene erogene zone. i kasnija izvođenja. Javni nastup povezuju sa emocionalnom i telesnom senzitivnošcu koja je njegov stalni i neizbežni pratilac. stalno otvara osećanje krivice. pak. Taj momenat je sa dinamičkog stanovišta najodgovorniji za nastanak straha od žena. oko posmatrača. potentnosti i efikasnosti. najčešće glumaca. koja kod umetnika. operskih pevača. prvi je osvetlio Frojd (1909). što sve može veoma mnogo da plaši. dosta je čest! Suština ovoga straha mora se tražiti u fenomenu nastupanja kao socijalnog čina i javnog saopštavanja određenog sadržaja. ponaša se prezaštićavajuće. jer oko koje ga posmatra može i da odgrize deo tela ili čak i da ga proguta. Probe su simbolička predstava seksualne predigre. kako kaže Fenihel (1945). Ovu dinamiku koja bi se mogla nazvati bliskom vezom između aktivne i pasivne strasti za posmatranjem. kao mogućim ishodom. igrača baleta i sl. publika ismeje umetnika. često je prisutno u fantazijama glumaca. I celokupna priprema umetnika za javni nastup zasnovana je na seksualizaciji i dovodi se u vezu sa doživljavanjem seksualnog sladostrašća ili orgazma. pa čak i njihovu funkciju! Strah koji se razvija u takvim okolnostima povezuje se. Strah od javnog nastupa umetnika Strah od javnog nastupa kod umetnika. koji nikada nije nevažan za nastanak straha. tiraniše ga svojom bolešću. što ga na neki način izjednačuje sa nesvesnom fantazijom o privatnom vođenju ljubavi. koji u javnom nastupu razgolićavaju svoj unutrašnji i spoljašnji self. po principu gledati znaci i proždirati. libidinalna kateksa majke i dečaka se ne prekida ulaskom u Edipov stupanj razvoja. posebno kada je reč o glumcima. tom prilikom. za koju je karakterističan stalan porast uzbuđenja. ne dozvoljava da se prekine simbiotski odnos sa detetom i sl. sa mogućnošću da se otkrije prevara. pražnjenje nagomilane napetosti koja dovodi do doživljavanja završnog zadovoljstva. Stavljajući na javno vrednovanje svoju genitalnu privlačnost umetnik reskira da ga publika ismeje zbog njegovih genitalija. a premijera. On poseduje veoma snažnu seksualno-erotsku osnovu. da ga zbog egzibicionizma i sličnih težnji kazni. razvija želju da ostvare nesvesnu fantaziju da pobede i zavedu publiku. muzičara.. gruba je i proganjajuća. Nastanak straha od javnog nastupa povezuje se i sa egzibicionističkom crtom kod umetnika.

sigurnost od straha. mora stalno da ima na umu ideju da je on taj koji hrani publiku kvalitetnim izvođenjem. Tako se sadržaj straha od ispita povezuje. Ni psihoanalitičari nisu ostali po strani kada su činjeni pokušaji da se objasni priroda i poreklo straha od ispita (Bergler. posebno glumu. već isto tako da pruži. već kao rezultat drugih. pokazivali su dobro koordinisane govorne i motorne reakcije. Nešto kasnije. priroda i poreklo straha od ispita nisu upoznati na način sa kojim bismo bili potpuno zadovoljni (Erić. Sa druge strane. da celokupan nastup ne ispadne bez veze. dok je kod stabilnih studenata neurotske simptome ispoljavalo samo njih 16%. konflikata. Njegov cilj nije samo da pruži seksualno zadovoljstvo. koja njega hrani aplauzom. kastracijom ili gubitkom ljubavi. dubljih. nasuprot stabilnim. što je bila njihova osnovna karakteristika i tokom polaganja ispita. 1977). pred polaganje ispita ostajali su mirni. Drugim rečima. Najzad. da se "pukne" na sceni. ali i od svoje sopstvene. Nestabilni studenti su bili veoma uzbuđeni i neorganizovani pre polaganja ispita. da ne bi bio povređen i da ne bi razvio strah od nastupa. da se ne "preigra" ili. 1933. ispoljavali su govorne i motorne smetnje. Neumann. već i sa očuvanjem samopoštovanja i njegove zaštite od opasnosti. potreba da se osoba izražava kroz umetnost. koja može da dovede do bolnih doživljavanja osobe. Javni nastup i čin izvođenja može da se poveže sa hranjenjem i da se tom prilikom otvori pitanje ko hrani koga? Da bi se zaštitio od straha umetnik. Umetnik može da ima otpor da nastupa u određeno vreme i na određenim mestima Zbog toga može da bude besan i ujedno uplašen. Doživljavanje stalne opasnosti da se nešto ne zabrlja. Nije zabeleženo da umetnik ne reaguje pozitivno na aplauz kao znak odobravanja i priznanja. Posebnim ispitivanjem Lurija je utvrdio da u grupi nestabilnih studenata njih 61% imaju i druge neurotske smetnje. Strah od ispita Nažalost. On je istakao da strah od ispita ne nastaje zbog prostog potiskivanja egzibicionizma i skopofilije. Drugim rečima. Prva zapažanja o strahu od ispita potiču od fiziologa koji su pratili fiziološke promene i oblik emocionalnog reagovanja u ispitnoj situaciji (Cannon. to jest u fazi navikavanja na čistoću. može da se poveže sa njegovim razvojem i analno-sadističkim fiksacijama u njemu. Na osnovu tih podataka Luria je izveo zaključak da je strah od ispita emocionalna reakcija nestabilnih studenata i da ispitna situacija za njih predstavlja nesavladiv stres. Fenihel (1945) je integrisao njihova zapažanja i povezao strah od ispita sa doživljavanjem treme i straha od crvenjenja. kada je kao dete počinjao da sa izrekom "ne" odbija zahteve roditelja da svoju stolicu produkuje u određeno vreme i na određenom mestu. pak. što može da prizove fantazije u kojima predviđa doživljavanje gubitka ljubavi.posmatranjem kasnije razvija radoznalost. njegov otpor da nastupa u određeno vreme i na određenom mestu. Luria (1932) je studente sa strahom od ispita okarakterisao kao nestabilne. Strah od javnog nastupa se povezuje i sa oralnim i analnim stupnjem u razvoju. a iz pasivne. koji su na ispitu ostajali relativno mirni. psihoanalitičari smatraju da strah od javnog nastupa kod umetnika može da nastane i iz mnogo jednostavnijih razloga. 1933 i drugi). ne samo sa egzibicionizmom. osećanja krivice i inferiornosti. pa čak i . umetnik mora da se štiti od proždrijive agresivnosti publike. 1929). izvođač. koji leže u njegovoj osnovi. podbaci (Aron. pa čak i silom ostvari. Nasuprot njima. Analnost i javni nastup su povezani na veoma složen način. stabilni studenti. 1986). strah od ispita pokušali su da objasne psiholozi. on je savršeno svestan da zavisi od publike.

Crte straha mogu da se definišu i kao održavajuće individualne razlike u učestalosti i intenzitetu kojim se stanje straha ispoljavalo u prošlosti i mogućnost da se takvo stanje doživi i u bućnosti. Zabrinutost se definiše kao svesno saznanje o posledicama polaganja ispita. po Spilbergeru. Crte straha su zapravo indivuauafne razlike u tendenciji da se ispitna situacija doživi kao opasnost. je stres koji nastaje iz psiholoških razloga. 1950. stavio specifične činioce povezane sa ispitivanjem i polaganjem ispita i karakteristike ličnosti osobe koja polaže ispit. u specifičnoj situaciji. što utiče ometajuće i osiromašujuće na sposobnosti obavljanja zadataka. Osobe koje ispoljavaju strah od ispita mnogo više nego uobičajeno su okrenute prema sebi. U zavisnosti od odnosa osobe prema svojim seksualnim osećanjima i prema autoritetu (ocu). Pojmovi koji su u opticaju su stres i pretnja. Međutim. Karakteriše se svesnim subjektivnim doživljavanjem straha i napetosti. kao i od njenih narcističkih potreba. ili će biti odbačena i osuđena na samoću i narcističku glad. Zapravo. spoljašnji predstavnik Superega. Strah će se pojaviti uvek kada osoba seksualizuje ispitnu situaciju nadajući se da će time savladati svoje osećanje inferiornosti i strah od kastracije. Spilberger je objašnjavao strah od ispita svojom opštom teorijom o strahu koncepcijom o stanju straha (A-state) i crtama straha (A-traite). 1975).njenog potpunog uništenja. Stanje straha je prolazno emocionalno stanje koje se razlikuje u intenzitetu i fluktuira u vremenu. kao i hiperaktivnošču autonomnog nervnog sistema.''. Drugačije rečeno. fizioloških i promena u ponašanju (stresne reakcije). Crte straha su relativno stabilne individualne osobine ljudi. neću položiti. Strah od ispita objašnjavan je i teorijom o stresu kao sistemu opšteg emocionalnog prilagođavanja pokrenutog fizičkim i humoralnim stimulusima u ispitnoj situaciji (Selye. a pojam pretnja kada postoji opažanje . koje izaziva stresna situacija. strah od ispita. emituju negativne odgovore. Pojam stres Spilberger koristi kada postoji objektivna fizička i psihološka opasnost. On je u žižu dinamičkih zbivanja u nastanku straha od ispita. upravo treba da odluči da li se jedna osoba prihvata i da li joj se dozvoljava da učestvuje u izvesnim privilegijama koje će joj služiti kao narcistički oslonac.. Drugim rečima. osobe koje ispoljavaju strah od ispita boje se sopstvene agresije. Sarason je istakao da u zapadnoj kulturi na uspeh u životu ljudi često utiče kakav su rezultat postizali na brojnim ispitima i testovima kroz koje su prolazili tokom školovanja. zavisiće i reakcija na ispitu. Njihov unutrašnji govor sa samim sobom odvija se stalno u istom stilu ''ja sam glup. utemeljivanje znanja o strahu od ispita može se pripisati Liebert i Morissu (1967). kao što je ispit ispoljavaju kao sstanje straha. Situacija može da se i znatno komplikuje kada je reč o fobiji od ispita zbog postojanja konflikata pasivno-femininih tendencija. On smatra da postoji uočljiva razlika između opasnih i ugrožavajućih događaja (stresori) i emocionalnih. za koje je tvrdio da su od najvećeg značaja. Masson. Liebert i Morris smatraju da strah od ispita nastaje zbog dva razloga: zabrinutosti i povišene emocionalnosti. Sarasonu (1972) i Spielbergeru (1975). jedan autoritet.. Shodno prethodnim stavovima strah od ispita Spilberger objašnjava postojanjem crta straha koje se. koje se karakterišu spremnošću da se mnoge situacije iz svakodnevnog života dožive kao opasne i tendencijom da se na tu i takvu opasnost odgovara razvojem stanja straha. a emocionalnost kao posledica hiperaktivnosti autonomsnog nervnog sistema u test situaciji. Ovakve osobe imaju pogrešno usvojeno saznanje o ispitu kao činiocu u procesu školovanja.

za koji neki istaknuti psihijatri. takođe. tako vidi. pogled može da proganja i preti. Ey i sar. dovodi do preispitivanja sopstvenih vrednosti i sposobnosti. poznavaoci straha. plaši. (1963) smatraju da je pogled oblik vizuelnog seksualnog odnosa. fenomenologija i namera u "govoru pogleda". pak. stvara posebnu svesnost. jer osoba koja je posmatrana može da doživi da će ispasti smešna ili. Briga za ishod ispita odvlači pažnju. rekli bismo i energiju i time umanjuje šanse za dostizanje uspeha. Strah od pogleda i kritičke procene Strah od pogleda. Ona utiče i na samopoštovanje. tesno se povezuje sa seksualnošću. on je veoma složen i teško ga je razlučiti od doživljavanja pretnje. Susretanje pogleda dva subjekta ima značenje interpenetracije između dve osobe u najveće dubine njihovih bića. njegovo doživljavanje kao opasnosti ima i subjektivnu komponentu. što onemogućava subjekt da se posveti realnim problemima i obavezama koje nosi zadatak kao problem koji treba rešiti. a kaznjavao se slepoćom. Kada se javi strah na ispitu on dovodi do podele pažnje na brigu oko ishoda ispita i sam zadatak kao takav. pa čak i naslućivanja proganjanja! Gledanje u cilju da se ostvari bliska veza sa nekim. Iako je ovaj strah po svojoj prirodi socijalni strah i viđa se samo u socijalnim interakcijama. pa i seksualnog. Stres na ispitu ima jednu osnovu koju čini objektivni stimulus. kritičke procene drugih. iz nekog razloga. da ima božansko ili magijsko značenje od koga se mora pobeći i od koga se mora bojati! Najzad. On je i oznaka izrazito egzistencijalnog odnosa između dva bića. pa dinamika gledanja. Stoga i nije teško zaključiti da pogled može i da plaši. koja je neotuđiv uslov autonomne egzistencije. Najzad. Zbog toga je u starim mitovima i legendama pogled shvatan kao posedovanje ili greh. Međutim. Pogled se može određivati i kao organ života. instrument erotske inicijative. uspostavlja koegzistcnciju. da oko kao ogledalo duše može da bude i urokljivo. oblikom simboličke kastracije. kao psihičkom funkcijom. Međutim. što je ispit teži i što su posledice neuspešnog polaganja ispita teže. dodira. "dinamici gledanja" ili. mogu da se dožive kao opasnost ako ih osoba. zanimljiva. mišljenja o etiologiji straha od ispita. postoje i druga.određene situacije koja je. jer postoji mogućnost potajnog i dubokog prodirania. Situacije koje nisu stresne. sa nekim nedostatkom. pojedinci imaju paralizirajući strah kada ih neko gleda. Tako Wine (1971) smatra da strah od ispita nastaje zbog određenih problema u vezi sa pažnjom. ili biti gledan. pak. jer nastoji da omogući i realizuje prisan odnos sa drugim. to će ispitna situacija da se doživljava kao veća opasnost. opasna ili lično ugrožavajuća. a još manje kada nešto rade. kada u njih bulji ili kada ih veoma kritički posmatra i procenjuje. Poznato je da mnoge osobe nisu baš previše srećne da ih drugi posmatraju. je sasvim specifičan oblik socijalnog straha. manje ili više. Zapravo. U tim situacijama pogled može da ima značenje fizičkog. 1987). svojinu. doživljaju "biti gledan". smatraju da je urođen (Marks. . Osoba koja je gledana može da doživi da je "otkrivena". Tako celokupan događaj gledanja dobija seksualno značenje. da se uspostavi uzajamnost i prisnost. da je drugi prodro u njenu fizičku intimnost. čini osnovu drugosti i alterniteta. otvara ili razotkriva.

pak. Dixon. reviziji (MKB10-1992) socijalna fobija dobija svoju nozolosku samostalnost (F40. U DSM-III (1980) socijalna fobija je po prvi put izdvojena u poseban nozološki entitet sa potkategorijama: strah od govora pred publikom. Naš predlog se zasniva na istorijskoj dimenziji klasifikovanja ove grupe poremećaja i spostvenom iskustvu iz prihoterapijske prakse (Tabl. anticipacija straha ili patnje u socijalnim situacijama koje izazivaju strah ili situacijama u kojima se javno nastupa. da ne može da se odgovori na pitanje. pa i povređena. dovedena u nepriliku ili zbunjena. ali nismo odoleli izazovu da to učinimo. Tek u poslednjoj. značajno utiču na svakodnevno i profesionalno (akademsko) funkcionisanje. strah od nastupa u kome se nešto izvodi pred publikom.1) i svrstava se u grupu "Neurotskih. u DSM-IV (1993) se daju uopštena određenja: postojanje stalnog straha od jedne ili više socijalnih situacija ili situacija u kojima osoba treba javno da nastupi pred nepoznatim ljudima ili. sa stresom povezanih i somatoformnih poremećaja" (F40-F48). ali je vidan napredak učinjen tek u dijagnostičko klasifikacionim sistemima DSM (Dijagnostičko statističko uputstvo) Udruženja psihijatara Amerike i MKB (Međunarodna klasifikacija bolesti) Svetske zdravstvene organizacije. podgrupu "Fobični anksiozni poremećaji" (F40). strah od korišćenja javnih WC-a. kao opšti strah da se ne kaže nešto glupo ili. Stekel (1909). Svesni smo da bilo kakvi individualni predlozi klasifikacije teško dobijaju svoje mesto u psihijatriji. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti socijalne fobije su dugo podvođene pod opštu kategoriju fobija. De Monchaux i Sandler (1957).Klasifikacija Socijalna fobija je grupa veoma heterogenih psihopatoloških fobičnih stanja straha koju je veoma teško klasifikovati na zadovoljavajući način. Najzad. fobične neuroze ili fobičnih stanja. javni nastup ili susret sa osobama suprotnog pola) i difuzni (uključuje skoro sve socijalne situacije izvan porodičnog kruga). pored navedenih oblika socijalne fobije. u kojima je izložena proceni od strane drugih i može da bude izložena poniženju. strah od pisanja u prisustvu drugih.6) . koji su sumirali dotadašnja iskustva. U DSM-III-R (1987). desetoj. Marks i Gelder (1966) i drugi. Izbegavanje. strah od jedenja pred publikom i najzad. pak. društvene aktivnosti i interpersonalne odnose. spominju se i strah koji se javlja u raznim situacijama. Deli se u dva oblika: diskretni (ograničen na uzimanje hrane pred drugima. situacija. Još je Frojd (1909) smatrao da su fobije samo pojedini specifični sindromi koji mogu da pripadaju svim oblicima neurotskih poremećaja i da se zbog toga ne mogu svrstati u samostalnu grupu bolesti! Više autora tu tokom istorije psihijatrije pokušavali da sačine prikladnu klasifikaciju ovih poremećaja: Žane (1903).

Tabl. 6 – Naš predlog klasifikacije socijalne fobije Socijalna stidljivost, ekstremna socijalna stidljivost Opšti socijalni strah Strah od ljudi uopšte Strah od ljudi od autoriteta Strah od osoba suprotnog pola Strah od javnog nastupa Strah od pasivnog pokazivanja Strah od crvenjenja Strah od aktivnog pokazivanja Strah od govora pred publikom Strah od jedenja i pijenja na javnom mestu Strah od ispita Strah kod umetnika koji kreativno nastupaju Strah od pogleda drugih Strah od obavljanja neke delatnosti dok drugi posmatraju Strah od kritičke procene drugih Strah da izgled i ponašanje nisu kako treba Strah od gubitka telesne kontrole Strah od povraćanja Strah od umokravanja Strah od nevoljnog defeciranja Socijalne fobije koje se komorbiditetno povezuju sa drugim psihijatrijskim poremećajima

Navedenu klasifikaciju ćemo koristiti u opisivanju kliničke slike pojedinih oblika socijalne fobije.

Klinička slika

Klinička slika socijalne fobije je veoma raznovrsna. Osnovni psihopatološki sadržaj u svim slučajevima čini strah koji ima sva svoja svojstva: subjektivno-verbalna, telesna, ponašajna, kao i ona koja se povezuju sa crtama ličnosti, to jest organizacijom karaktera. Subjektivno-verbalna komponenta sastoji se u svesnom doživljavanju straha, koji osoba prepoznaje kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima ili sudeluje u interakcijama sa njima u okviru različitih socijalnih situacija. Telesne manifestacije straha kao što su: lupanje srca, znojenje, drhtanje, crvenjenje i sl., posledica su hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema, pojavljuju se kada je strah intenzivan i difuzan. U ponašajnom smislu karakteristično je fobično ponašanje izbegavanja svih socijalnih kontakata i situacija koje plaše. Ovakvo ponašanje uslovljava i druga osiromašujuća ponašanja koja dovode do usamljivanja i izolacije, ili, pak, ostvarivanja kontakata samo u porodičnom krugu. Najzad, karakteristične crte ličnosti i organizacija karaktera osoba stalni su izvor strahovanja. Oboleli su najčešće veoma nesigurni i stalno nezadovoljni sobom, imaju nisko samocenjenje i samopoštovanje, zbog čega su stalno napeti i nervozni. Preokupirani su idejama da će njihove loše osobine da privuku pažnju drugih, koji će ih kritikovati ili loše proceniti. Zbog toga imaju veoma nizak učinak u osnovnoj delatnosti i obavljanju životnih, pa čak i svakodnevnih, zadataka, što još više povećava njihovu napetost i nezadovoljstvo sobom. Osobe sa anksioznim crtama ličnosti uviđaju da su njihove reakcije nelogične, preterane, pa čak i ekscentrične, da druge osobe to nemaju, što ih još više deprimira i doprinosi daljem smanjenju samocenjenja i samopoštovanja. Klinička iskustva omogućila su da se detaljno opišu oblici ispoljavanja i odredi profil simptoma specifičan i karakterističan za socijalnu fobiju (Tabl. 7).

Tabl. 7 – Profil simptoma karakterističnih za socijalnu fobiju (Dixon i sar., 1957, Erić, 1976, 1977, Marks i Matews, 1979, Stein, 1995) Strah da drugi ne pomisle da je neznalica i neinteligentna osoba Strah da odelo i izgled nije onakav kakav bi trebalo da bude Strah da im drugi ljudi neće biti naklonjeni i da ih neće voleti Osećanje nelagodnosti kada se jede ili pije pred drugima Strah od hodanja pred drugim ljudima Stalno osećanje neprijatnosti od moguće povrede drugih Izbegavanje da se sedne na prednja sedišta, posebno kada su drugi već seli Osećanje nelagodnosti u susretu sa osobama sa deformitetom Bojazan od mogućeg osećanja muke ili javljanja nagona za povraćanjem u prisustvu drugih Osećanje nervoze i napetosti u susretu sa osobama od autoriteta Osećanje stida ili straha u prisustvu osoba suprotnog pola Strah od nevoljnog crvenjenja Strah od kritike Osećanje neprijatnosti u velikoj grupi nepoznatih ljudi Izbegavanje da se bude u centru pažnje i osećanje nelagodnosti kada se to dogodi Strah od iznenadne potrebe za mokrenjem ili defekacijom u neprikladnim situacijama Strah od padanja u nesvest Osećanje nelagodnosti kada se neko susreće i pozdravlja a nedovoljno se poznaje Napetost i nelagodnost kada su odnosi sa autoritetom loši Nelagodnost i strah kada se ne zna šta se od osbe očekuje, posebno kada započinje razgovor sa nepoznatim osobama Izbegavanje traženja obaveštenja od drugih Strah od telefoniranja: poziva, odgovora i vođenja razgovora Osećanje nelagodnosti kada treba govoriti o svojim ličnim osećanjima Strah da se ne ispadne smešan ili glup Izražena stidljivost i nesigurnost u svakodnevnim situacijama Osećanje nervoze, napetosti i straha kada treba nešto da se kreira pred drugima: igra, peva, svira, govori, polaže ispit Osećanje nelagodnosti od pogleda drugih i njihove kritičke procene

ili ekstremno.N. Ekstremna stidljivost Stidljivost i nedostatak samopouzdanja koji se javljaju u raznim socijalnim situacijama i interakcijama nije retko osećanje i kod sasvim uravnoteženih i uspešnih ljudi. pa i strah. Ispoljeni simptomi se. samouveren. precipitirajući. Ekstremna stidljivost ''Od najranijeg detinjstva bio sam bio veoma stidljiv i plašljiv. zatim. bio previše poslušan. slab i nesiguran. U početku. roditelja ili rukovodilaca na poslu i sl. N. grupišu u specifične sindrome i poremećaje. savesno rade. U jednom trenutku u životu osobe. ispoljava i simptome drugih psihijatrijskih poremećaja sa kojima se socijalna fobija komorbiditetno udružuje ili. nastavnicima. pak. 39 godina. vraćaju se kući. rezervisane. Kada sam zakoračio u period mladalaštva stidljivost je postala nepodnošljiva. Izražena stidljivost osujećuje osobu u ličnom.Navedeni profil karakterističnih simptoma odnosi se na slučajeve kada se socijalna fobija ispoljava kao ''čist'' oblik. Većina. kojih ima više i svaki od njih zaslužuje posebnu pažnju.usamljivanjem i izolacijom. ili. najčešće posle nekih traumatskih događaja. upoznavanje sa nepoznatom osobom suprotnog pola ili autoritetom koje nije proteklo na zadovoljavajući način. postaju intenzivni i osiromašujući i poremećaj dobija svoje završne kliničke osobitosti. sami ili u najužem porodičnom krugu. često se utapaju u rad kako bi izbegli susrete sa kolegama. ali sam to sve vreme izbegavao. Dg. visoko obrazovanje. Sećam se da sam još kao dete u ponašanju ispoljavao stegnutost i krutost.. to jest druge dve trećine obolelih. povremeno i diskretno. čitaju ili gledaju televiziju. porodičnom i profesionalnom funkcionisanju. Međutim. događaji veoma raznovrsni: neuspešan javni nastup. oženjen. retko sklapaju prijateljstva i vode zatvoren i skučen način života. Neretko se ne može izdvojiti nijedan događaj koji prethodi nastanku poremećaja ili. imao sam i potrebu da me zagle i pomaze. pak. pak. što je slučaj sa samo jednom trećinom obolelih. on počinje posle krajnje trivijalnih razloga. Želeo sam kontakt sa roditeljima. Psihoterapijska praksa je pokazala da su ti. a kada to čine opredeljuju se za usamljeničke šetnje ili. intenzivna i osiromašujuća. upućena oštra kritika ili stalno kritikovanje od važnih osoba. zbog čega sam maštao da budem jak. Od tada do danas imam i strah da će me neko fizički povrediti. devojčice sam izbegavao kada . Izbegavaju susrete sa ljudima koji nisu neophodni i usvajaju sasvim specifična ponašanja: odlaze na posao. Retko izlaze iz kuće. posete rodbini ili najužem krugu prijatelja. Simptomi socijalne fobije počinju da se ispoljavaju još od ranog detinjstva i početka mladalačkog doba. otežava međuljudske susrete sa krajnjim negativnim efektima . Stideo sam se svega i svačega: susreta sa drugovima. da me niko ne može ni povrediti ni poniziti. kada je trebalo nešto da uradi pred drugima ili pri javnom nastupu. Nema te osobe koja nije osetila napetost i nelagodnost. Stidljive osobe su povučene. kada je stidljivost veoma. Od početka javljanja prvih smetnji do potpunog izražavanja premećaja prođe više godina. jedno dete. ali zatim sve izraženije dok se poremećaj ne ispolji u karakterističnom obliku. pri susretu sa važnim osobama. klinički komplikuje. izražena. u njoj provode najviše vremena. simptomi se ustaljuju. pak. kada ugrožava kvalitet življenja pripada kategoriji socijalne fobije.

strah dobija neslućene razmere. Jedina misao koja mi se u tim trenucima javlja jeste kako prekinuti razgovor. strah od autoriteta .strah od ljudi "Od kako pamtim za sebe nerado se susrećem sa ljudima.god sam to mogao. kao da celo telo nekako treperi. čitao sam knjige. u takvim okolnostima uvek su napeti. ne staju u red bilo kakve vrste.. Nezavisno od toga. kada osobu neko posmatra ili kritički procenjuje. grupom ili masom ljudi. autoritetima. kako se ja nisam menjao ženi je dosadilo sa mnom i napustila me je i odvela dete sa sobom. pak. Oženio sam se devojkom koja me je prihvatila onakvog kakav sam bio.. rukovodioci na poslu. osobe sa socijalnom fobijom izbegavaju ovakve susrete i njihovo ponašanje se podređuje tom cilju: ne voze se javnim saobraćajem. Ako je to nemoguće. nastavnici i profesori. student. posebno kada smo dobili dete. kao što su roditelji. Odlazim na posao i vraćam se kući. na nepoznatim mestima. Sada živim sam i mnogo mi je gore. Nemam prijatelje. u okruženju grupe nepoznatih ljudi. Zbog toga. ne mogu da kažem ono što situacija nalaže i što treba da kažem. i neočekivano. neoženjen. rođaci.N. Počinjem da drhtim. ne skreću pažnju na sebe. Dg. kako pobeći i tako prekinuti mučna doživljavanja straha i nelagodnosti. Kada zbog potrebe posla ili drugih razloga moraju da komuniciraju sa ljudima ponašaju se submisivno ili. Dg. Kada god to mogu ja izbegavam da ostvarim kontakt sa njima. 22 godina. lekari i sl. govor mi postaje otežan. starije kolege. i do kontakta mora da dođe. Strah je posebno intenzivan kada se susreti ostvaruju u posebnim okolnostima: iznenada. što je ređe. 27 godina. žena me je potpuno zaboravila. agresivno.N. neudata. ne odlaze na sastanke.!" Strah od ljudi Strah od ljudi je najčešći socijalni strah i povezuje se sa susretima sa nepoznatim ljudima. To najbolje možete da shvatite kad zamislite da vas uključe u neku blagu struju. Sada je takvo ponašanje preraslo u intenzivan strah. Gledam na sve načine da što pre završim posao i okončam kontakt i jednostavno pobegnem. posebno ne sa rukovodiocima. Kada moji sagovornici počnu da postavljaju pltanja ili treba da ponovim ono što sam već rekao. N. osećam se napeto i nelagodno. Zbog toga sam se okrenuo usamljeničkim aktivnostima. ne rukuju se. Međutim. gledao filmove. kolege izbegavam. nikada ne otpočinju razgovor prvi i sl. ne razgovaraju sa kolegama na poslu. U početku je bilo lepo. osobama suprotnog pola. mucam ili zamuckujem." Strah od autoriteta Među osobama koje imaju opšti strah od ljudi pojedinci imaju najveći. Počinjem da se znojim i crvenim u licu. kada se ne zna šta se od nje očekuje i sl. Socijalna fobija . ili jedini problem u kontaktu sa osobama od autoriteta. Socijalna fobija-strah od ljudi. živeo sam u svetu fantazije. ne viđam ni dete. N. visoko obrazovanje. nervozni i ne previše srećni..

I to ne može ono što često predstavlja smisao života mnogim ljudima: bliskost. Ne pamtim kada smo zajedno obedovali. sve do potpunih blokada. Tokom srednje škole i studija imala strah od ispitivanja i polaganja ispita. ne malom broju ljudi. Kada ih susretnem u stanu. a odlazila sam poslednja kada su svi već davno otišli. Svi ste vi za mene neki autoritet koji me plaši. na sreću. tokom razvoja ovaj problem se uspešno prevazilazi ili stavlja pod kontrolu i uspostavljanje skladnih i harmoničnih odnosa sa osobama suprotnog pola donosi veliku prijatnost i zadovoljstvo. Za njih susret sa osobom suprotnog pola uvek predstavlja svojevrsni traumatski događaj. kao neko glupo i ružno dete. Pozive za javno učestvovanje na stručnim skupovima kada je trebalo govoriti o rezultatima rada odbijala sam žestoko pa me je posetio direktor i tražio od mene da to otpočnem da praktikujem inače će doći do nepoželjnih posledica. profesora. osim što prozborimo po par reči ili rečenica. zavlačila sam se u svoju sobu iz koje nisam izlazila sve vreme. on je znatno manji. Na telefonske pozive nisam odgovarala niti sam ja bilo koga zvala telefonom. I u društvu tih. jer osoba ne može nešto što većina ljudi može. tupava ovca zalutala među velike i pametne i lepe odrasle ljude. I pored toga što sam bila svesna da je to sasvim realno nikada nisam uzela učešća u javnim raspravama ili nastupima. Postajala sam zbunjena. osećam kao da nisam dorasla situaciji. Plašila sam se i onih kod kojim treba da polažem. uvek je praćen blagim osećanjem nelagodnosti i strepnje. promašenim osobama. istraživača. Prva sam dolazila na posao. i žurno odlazim u svoju sobu. posebno u periodu detinjstva i mladalaštva. neprirodno sam se smeškala. Muke su počele kada sam otpočela da radim u jednoj ustanovi. pa čak i starijih kolega. Kada je u moju sobu povremeno ulazio neko od kolega doživljavala sam veliki strah. Međutim. Nerado dolazim i kod vas. da bolje i kvalitetnije živim. brzo prolazile i nisu je ometale da uspešno završi fakultet "Ono što me je posebno plašilo u celoj toj situaciji bili su profesori i njihov autoritet. kao što izbegavam da idem i kod drugih lekara. ali je stalno prisustan i potpuno me obuzima. kao da mi je iz glave nestajala i poslednja ideja."Ja sam verovatno retka osoba koja ima strah od svih autoriteta. praćen velikim strahom i potrebom da se susret izbegne ili da se što brže okonča. ali i svih drugih samo zato što sam ih doživljavala kao neprikosnovene autoritete! Pamtim. Kada se fobija od osoba suprotnog pola sasvim razvije predstavlja bolnu patnju i veliki udarac samopoštovanju. to ne polazi za rukom. Želim da vidim da li mogu nešto sebi da pomognem. meni poznatih ljudi. uspostavljanje seksualnih odnosa." Strah od osoba suprotnog pola Susret sa osobom suprotnog pola. Doduše. svaka misao koja bl bila korisna za konverzaciju. kada još niko nije stigao. jer mnoge od njih svrstavam u autoritete. nisam znala o čemu da razgovaramo. intimnosti i razvoj ljubavi sa dragom osobom. sve do smešnih situacija. isključivo konvencionalne prirode. često posežu za . Zbog toga sebe smatraju bezvrednim. sada sam primorana na to. Kasnije. Na poslu sam se plašila svih ljudi od autoriteta: rukovodilaca. posebno muškaraca. formiranje porodice i stvaranje potomstva. Godinama sa njima ne vodim nikakve razgovore. da sam se stalno krila i izbegavala susrete sa njima. nešto promrmljam u bradu kao pozdrav ili tako nešto slično. Imam strah i kada sam u društvu sa poznatim osobama. a neki od njih razvijaju pravu fobiju. neostvarenim. Međutim. koje su. majke i oca. pa i svojih roditelja.

" Zbog takvih okolnosti počeo je da pati. neudata. i od same pomisli da će se to možda desiti osćao sam veliki strah. 23. Pomozite mi!" N. Socijalna fobija . defektan. ruke su mi drhtale. koncentracija u radu mu je bila sve slabija pa je i učinak bio loš. student. Sve je počelo posle puberteta. 31 godina. svaki put kada bi mu se ukazala prilika da uspostavi kontakt sa nekom od njih hvatao ga je paralizirajući strah. pa sam pogled odmah oborio. Kada je završio školu opredelio se za zidarski zanat. pa to ne mogu da ostvarim. izbegavao je kontakte i igre sa devojčicama. Dg. Tako je bilo i u srednjoj školi. godine. Stalno razmišljam da će mi se nešto ružno desiti i počinjem da osećam neodoljivu želju da susret prekinem i pobegnem. Oduzeo sam se od straha. imam porodicu i decu. da zajedno uživaju u seksualnim odnosima. Kontakt sa osobama suprotnog pola u takvim okolnostima skoro da nije bio moguć. nije mogao da zaspi. pa i odrasle držala na velikoj distanci. "Jednom sam izašao u grad i sedeo neko vreme u kafiću. Imam veliku želju da se oženim.. Kada je odlučio da zatraži pomoć došao je u teškom stanju. Onda je izvadio ceduljicu na kojoj je pisalo: "Doktore. Ali. osećam i neki nemir praćen hiljadama pitanja koja mi prolaze kroz glavu a sva su povezana sa tim mladićem sa kojim sam u kontaktu. Najviše me plaši da ne doživim neko poniženje..strah od osoba muškog pola Do sada nije ostvarila nijedan kontakt sa mladićima koji bi se pretvorio u zabavljanje karakteristično za mlade osobe. S druge strane. Užasan strah sam imao i pri gledanju u njene oči. a kasnije bi nalazila sve moguće 'razloge' da ponovni susret izbegne i sl.N. Kada je do toga i dolazilo sve se završavalo samo na jednom susretu. Ni pitanje nisam razumeo. ali imam užasan strah od devojaka i žena. Odjednom se naglo povukla. "Kada sam u kontaktu sa mladićima i razgovaramo meni veoma teško pada da vodim konverzaciju. Socijalna fobija . a on ne može ni sa jednom. kako njegovi drugovi lako uspostavljaju kontakt sa ženama. Postajao je sve rastrojeniji. bolestan.. Ko je on? Šta želi? Šta misli? Da li mu je prijatno sa mnom? Da li sam mu ja potrebna? Da li je on za mene? Da li . radio je na građevinama. Posle toga sam se osećao grozno.alkoholom ili zapadaju u teške depresivne krize. zadržala je samo dve drugarice u svojoj okolini. N. jednostavno bio je veoma tužan. nepoverenje u sebe. Želeo sam da joj nešto kažem ali kao da mi se glava potpuno ispraznila. kao da očekujem da ću da napravim neku grešku ili nešto uradim ili kažem što neće biti dobro i što če me obrukati ili poniziti u njihovim očima. Od ranih dana mladalačkog perioda sanjario da ima devojku. ni jednu reč nisam mogao da izgovorim. počeo sam da se tresem. razmišljaju o samoubistvu. a sve druge osobe vršnjake. moj život više ne vredi ništa. a boravio u barakama sagrađenim za tu priliku. radnik. Više nisam smeo ni da pomislim da se susretnem sa nekom ženom. U meni se budi neka nesigurnost.. stalno je bio opsednut razmišljanjem o tome da je nesposoban. a nekada i pokušavaju da ga realizuju. neoženjen. terapeuta nije ni gledao. da je voli. Jednostavno je izbegavala susrete sa njima. Dugo je sedeo na stolici skrušen. prestao je da jede.strah od osoba supotnog pola Od malena je stidljiv.N. Dg. Prišla mi je jedna devojka i nešto me pitala.

što odslikava pravu dubinu i složenost dinamičkih sadržaja koji kliničku sliku poremećaja čini sasvim specifičnom. N. već od efekta koje ono proizvodi kod drugih. Pri tome ona nema strah od samog crvenjenja. razrađuje strategiju i taktiku kako sve to da odradi bez posebnih potresa. što u njegovoj osnovi često leže drugi. složeniji. čak i u banalnim situacijama. Dg." Strah od crvenjenja U kliničkom smislu strah od crvenjenja je oblik socijalne fobije od pasivnog prikazivanja u čijoj osnovi leži stidljivost ili ekstremna stidljivost. prolaznlke ne gleda u oči. jer partner sa kojim je u dobrim odnosima "ne zna sve moje probleme i tajne. . koje znate samo vi i moja majka". Kada očekuje da će do nekog susreta morati da dođe. Zbog neprijatnih iskustava koja je bezbroj puta doživela potpuno se povukla i stalno izbegava susrete sa ljudima. Najčešće. starijim i muškog pola. Iako na prvi pogled strah od crvenjenja ne ostavlja utisak da je reč o složenijem poremećaju on se uvek mora shvatiti veoma ozbiljno. ideacije slične paranoidnim i sl. bola u želucu. napeto i rado bi pobegla iz takve situacije. kao i potrebom da odmah prekine kontakt i udalji se iz prostora gde se sve to odigralo. Strah od crvenjenja varira u intenzitetu. 32 godine. kompleksniji i dublji. lice joj pocrveni kao paprika. To stoga. znojenje i sl. neudata. žali i ljuta je što ne može da se ponaša kao odrasla osoba. Tada proslo "bukne". narcistički ili granični oblik poremećaja ličnosti. Socijalna fobija – strah od crvenjenja Od rane mladosti burno crveni u susretu sa ljudima. Kada se na to odluči stavlja velike crne naočari. oblici psihopatologije: simptomi karakteristični za agorafabiju i panični poremećaj. a crvenilo se zatim brzo širi na vrat i grudi. Najčešće se viđa kod mladih osoba oba pola. agorafobija sa paničnim poremećajem. brzo obavlja poslove koje je planirala i žurno se vraća kući gde je najsigurnija. Čak prigušuje svetlo u prostoriji da bi sakrila crvenilo ako se ono eventualno pojavi! Po danu retko izlazi iz kuće. posebno nepoznatim. iako sama zna do to nije realno.N.. visoko obrazovanje. Zbog straha od crvenjenja izbegava da otpočne da radi posao za koji je stekla fakultetsku diplomu. Kada se razvije i dobije svoj karakteristčan oblik prati ga osećanje nelagodnosti. Zbog toga se oseća nelagodno. što se dovodi u vezu sa okolnostima pod kojima se susret se drugima obavlja i značenjem osobe sa kojom se susret ostvaruje. oblici psihopatologije: intenzivno osećanje krivice. češće žena. Osoba crveni u susretu sa ljudima. Strah je naročito intenzivan kada se u kontaktu sa nepoznatim osobama očekuje da otpočne konverzaciju i ostvari očni kontakt sa njima.sam ja za njega? Da li mu smetam ili ga gnjavim? Sva ta pitanja prati mučno osećanje napetosti. straha. Prisutni su i drugi. Iz istih razloga ne želi ni da se uda i formira porodicu. Stalno odlaže donošenje odluke i planira odlazak u inostranstvo. ali i onima koji su joj poznati. takvi susreti se završavaju doživljavanjem intenzivnog straha i panike. U tim trenucima oseća se nelagodno. narcistički poremećaj ličnosti. osoba se osećea nesigurno i skučeno u društvenom funkcionisanju.

što imaju nezadovoljavajući izgled nogu... velike uši. Klinička i psihoterapijska praksa su pokazale da su najčešci oblici socijalne fobije od javnog nastupa: govorenje. . u stvari nemam ništa lepo na sebi. ružan profil.Strah da sopstveni izgled nije u redu Briga oko sopstvenog izgleda uopšte. angažuju sve kapacitete svoje ličnosti i obavljaju obavezu ili delatnost bez većih problema. aktivno pokazivanje pred drugima u raznim okolnostima. Kada to shvatim strah narasta do panike. grudi. baburast. Socijalna fobija . sitne i dubako usađene i zrikave. neudata. igra.strah od sopstvenog neodgovarajućeg izgleda "Moji socijalni kontakti sa ljudima. Na sreću. polaganje ispita.. opuštene.. da će mi nešto ružno reći. i. I tako već godinama!" Strah od javnog nastupa Javni nastup. ili telo u celini. u takvim situacijama. Međutim. smatra da neki delovi tela. niske rastom. umetnički nastup kada se peva... veliki trbuh. po pravilu. ostajem u kadi. kratke potkolenice. osnujem porodicu i izrodim decu. u kojima se osoba izlaže pogledu i kritičkoj proceni od strane drugih ljudi. što ih u velikoj meri ometa u normalnoj socijalnoj komunikaciji koja je. oči. 26 godina. Osobe strahuju što su previše debele.. jedenje i pijenje pred drugima. Takvo suludo ponašanje me onemogućava da nađem partnera. lica. Međutim. ne mali broj ljudi. grudi. doživljava veliku nelagodnost i strah. debele butine. uspostavim emotivnu vezu. povrediti i poniziti me. svira. kao i načina odevanja. velike. Sve to potiče od doživljavanja vetikog straha da moj izgled nije odgovarajući.. N.. Zamišljam kakvo bi poniženje doživela da se negde takva skinem naga. kada osoba ima paralizirajuci strah da nešto sa njenim izgledom nije u redu.. velike obraze. onda je reč o socijalnoj fobiji. i stalno je izbegavaju. Zato izbegavam susret sa bilo kim od nepoznatih ljudi. nisu onakvi kako bi to ona želela i smatra da nije prikladno obučena a za to ne postoje objektivni razlozi. pokoleba me. glumi iii recituje pred publikom i sl.. prihvatim takvu ideju kao moguću. uvek je praćen. sastavni je deo normalnog odnosa prema sebi i sopstvenom samopoštovanju i samocenjenju. oduvek su bili prožeti nekom vrstom zebnje i uzdržanosti i nikada nisu bill zadovoljvajući. kratak vrat. podsticajno osećanje.N. to je sasvim normalno. manje ili više. posebno mladićima. da će odbiti ljude.. U tim slučajevima reč je o socijalnoj fobiji. Dg. usamljuje se i povlači iz društva. odvažim se da izađem u grad. nosa i sl. grozne. debele ruke. student. Znam da i neprivlačne devojke nađu sebi partnera. tanka usta koja ne umeju da se smeju. izraženim osećanjem strepnje. značajno osiromašena. rekli bismo. jer osobe koje su sigurne u sebe svesne su i rizika u koji se upuštaju. Onda se pogledam u ogledalo: imam male. naravno. ćelave. izgleda tela. preširok i predugačak nos. hladan izraz lica. čak i kada pomisle na nju.

. Dg. bez dece. tada ne znam kako da ga nastavim i kako da se u toj pauzi ponašam. odvija se sa mukom." Mnogo osoba ima i strah od telefoniranja. pokazati da sam neobrazavana ili neinteligentna osoba. od kritike ako to ne bude kako treba. spasavam se. grupom ili masom ljudi. Mnogo se nelagodnije i strašljivije osećam kada treba da govorim pred više ljudi. Te situacije po pravilu izbegavam. pa čak i da govorim preko telefona! Kada govorim samo sa jednom osobom smetnje su najblaže. Međutim. Kada osobe nisu prinuđene da koriste telefon ovaj strah se može izbeći i ne predstavlja preveliki problem. izvaliti neku glupost. od poniženja koje će da doživi kada joj neko kaže: "Nisi sposobna da uspostaviš ni najobičniju vezu preko telefona"! Strah je dobio takve razmere da je pobegla na bolovanje i obratila se psihijatru za pomoć. Izrazito stidljiva i povučena. Ako se to nekada i desi onda govore veoma kratko i šturo i žurno prekidaju razgovor. Dg.strah od govorenja pred osobama od autoriteta "Moje najveće smetnje povezane su sa straham do govorim sa drugim ljudima. jer ja sam uvek stegnuta i iz mene reči teško izlaze. One nikada ne koriste telefon kao sredstvo za komunikaciju. srednje obrazovanje. Socijalna fobija . Tada mi se javlja neodoljiva želja da pobegnem i tako razrešim neprijatnu situaciju.strah od telefoniranja Tokom života imala niz teškoća u socijalnim odnosima sa ljudima.. posebno ako su oni autoritet za mene. Spas nalazim u tome što insistiram da razgovor bude kratak i onda bežim. ali ako to nije moguće onda počinjem da govorim brzo. Najzad. N. Razvio se paralizirajući strah od zvonjave telefona. držanje predavanja. čak i sa poznatim osobama.N. student. Razgovor koji vodim sa tom osobom nikada nije spontan i prirodan. ako je telefoniranje sastavni deo profesionalne delatnosti onda je to veliki hendikep. da govorim sa više ljudi u grupi. posebno ako je reč o osobama od autoriteta ili uopšte starijim osobama.N. neudata. N. udata. nastupanje na televiziji. da ću se potpuno obrukati. Počinjem da mislim da govorim neizražajno. često sasvim nerazumljivo pa me prekidaju i zapitkitju šta sam rekla. Socijalna fobija . da sam nesposobna da komuniciram. ali nisu prijatne. Sada je to osećanje postalo nepodnošljivo. Zaposlila se na određeno vreme u jednom preduzeću i posle nekoliko meseci rada bila je prebačena na mesto sekretarice. nepoznatim. nezanimljivo.Strah od govorenja pred drugima Strah od govorenja pred drugim. najveći strah imam kada treba da govorim u većoj grupi ljudi. Posebne teškoće nastupaju kada dođe do prekida razgovora i tišine. 24 godine. što kod mene izaziva smetenost i zbunjenost. od obaveze da sve bude besprekorno u procesu uspostavljanja veze. Dolaze mi misli da ću nešto kazati što ne treba. pojedincima. varijantu straha od govora sa drugima. ne pozivaju nikoga niti podižu slušalicu kada ih neko poziva. 32 godina. . jedan je od najčešćih oblika socijalnog straha i socijalne fobije. I od ranije je osećala nelagodnost kada je trebalo da telefonira nekom ili da razgovara telefonom uopšte. što još više povećava moju napetost i strah. Telefon joj je postao glavno sredstvo u obavljanju delatnosti.

izbegavao kontakte. držanje predavanja veoma je čest oblik socijalne fobije. postao izvrstan stručnjak za oblast kojom se bavi. Pritisak i zahtev da se obrati radnicima postajao je sve veći. visoko obrazovanje. N.N. i smatrao da neće biti nikakvih problema. postao je piskav. Kolebao se. preznojavao se u talasima i posle nekoliko minuta od početka žurno napustio salu i prekinuo vežbe.strah od govorenja pred velikom grupom ljudi Pre razvoja straha od govora pred velikim auditorijumom bio dosta povučen. visoko obrazovanje.N. učiteljima i nastavnicima. čega se pribojavao. rukovodio je praktičnim vežbama. Izbegavao je i pomisao na takvu mogućnost. Od tada nije ni pomišljao da govori radnicima u takvim okolnostima. nije odmah prihvatio ponudu. noge su mu postale kratke. glas mu se promenio. Tu obavezu je uspevao da obavlja. Shvatio je da mora da donese odluku: ili ostati direktar i smoći snagu da se obrati radnicima ili napustiti to mesto. stidljiv. uspešno je završio srednju školu. Na kraju. Iz tog razloga otac je odlučio da ga školuje. ugledao veliku masu ljudi. vrtoglavicu. Prošlo je neko vreme. Socijalna fobija . pobledeo je i preznojio se i da nije odmah napustio mesto za govornicom verovatno bi se onesvestio. ali je uspeo. Oduvek bio savestan i odgovoran na poslu. dvoje dece. i u trenutku osetio nemoć. osećao je da se guši pri izgovaranju reči. N. Doživeo je pravi napad panike. ali je bio odličan đak. izbegavao je javno eksponiranje kada god je to mogao. Dilema je bila veoma teška i pre nego što je bilo šta odlučio potražio je pomoć psihoterapeuta. Doduše. Od tada nije ni pokušavao da drži nastavu studentima. Onda je došao trenutak kada je morao da se obrati radnicima. oženjen. Kada je prvi put trebalo da organizuje vežbe postao je veoma uznemiren. Zbog toga je potražio stručnu pomoć.Strah od govora pred više ljudi.strah od govorenja u većoj grupi Od rane mladosti je imao brojne probleme u komunikaciji sa vršnjacima. Izašao je pred njih. Dg.. uslovljavaju veliku patnju i najčešći su motiv obolelih da zatraže stručnu pomoć. Izbegavanje je postalo glavni način odbrane od straha. uopšte sa ljudima. Rukovodio je sastancima stručnog kolegijuma i morao javno da se eksponira svakoga dana.. 35 godina. Od tada su nastali problemi. ponovo je pokušao i uspeo da okonča vežbu. Posledice su brojne. Po završetku fakulteta postao je asistent pripravnik. manje ili više intezivne. Uglavnom se povlačio. 47 godine. Osećao se grozno. . srce je počelo snažno da mu lupa. ali nije moglo da traje beskonačno. Zbog tih kvaliteta brzo je napredovao u hijerarhiji rukovođenja i postao ozbiljan kandidat za direktora preduzeća. napravio je strategiju i taktiku kako će sve to da obavi. Dg. ipak je prihvatio ponudu i postao direktor. kao da su od gume. grupom. Svakoga puta kada je trebalo da uđe u salu i održi vežbu imao je iste smetnje. nikada do tada nije bio takav. oženjen. Socijalna fobija . pod pritiskom. velikim auditorijumom. ali uvek osiromašujuće i krajnje neprijatne. oduvek je imao strah od ispitivanja i polaganja ispita ali je sve prepreke nekako savladao. Ideja da će se vremenom navići i rasplašiti nije se pokazala tačnom. ali uz veliki trud i psihičko opterećenje. najviše stoga što je znao da će morati da na drugačiji način komunicira sa kolegama i velikim brojem radnika. gimnaziju i fakultet. Kada je došao taj dan i kada se našao u sali sa grupom studenata osetio je veliko uznemirenje i napetost. govorenje na televiziji. jedno dete.

ne mogu da stavim ni komadić hrane u usta. osamljuju se i nekvalitetno žive. nekako sam se nosila sa tim problemom. Ali. veoma je bolan varijetet socijalne fobije od javnog prikazivanja. zatim nekoliko dana pred polaganje i najzad tokom polaganja ispita (Tabl. da se tresu. malo po malo. crvenim.N. Veoma je čest kod mladih srednjoskolaca i studenata (Erić. N. da živi pod pritiskom. i da krajnjim naporom uspeva da održi harmoniju u funkcionisanju. javljaju se više dana. prestala sam da izlazim i jedem van kuće. čak i moji iz najuže porodice. što zavisi od osobina ličnosti osobe koja strahuje i načina kako emocionalno reaguje u stresnoj situaciji. koji se povezuje sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. na ivici.Strah od jedenja i pijenja pred drugima Strah da se jede ili pije javno. apatija i apatično povlačenje i depresivno reagovanje. 8) Strah po prijavljivanju ispita Jedan od najčešćih oblika straha od ispita jeste pojava različitih osiromašujućih simptoma i oblika ponašanja od trenutka kada je ispit prijavljen.. Postajem uznemirena. posebno. ruke počinju da mi drhte. besna na sebe. O svom stanju kaže da je nepodnošljivo. nepoznatim osobama i na javnim mestima. Socijalna fobija . pred drugima. to jest kada se ispit prijavi. plačem i zahtevam od supruga da odmah napustimo to mesto. Međutim. ja to ne mogu. ali i u svom domu kada dođu gosti. koje se koristi kao odbrana od straha. ne odlaze na javna mesta gde se jede. 1977). oznojim se i za tren postajem "gola voda". psihosomatsko reagovanje. Kada se student realno suoči sa činjenicom da polaže ispit određenog dana dolazi do specifičnog emocionalnog reagovanja. udata. nisam u stanju da stavim u usta bukvalno ništa. uoči ispita. Postaje uzbuđen i nervozan. izbegavam bilo kakvo drugo okupljanje gde se služi hrana. Ispoljava se na više načina. . Dg. Strah koji se javlja u tim situacijama potpuno me parališe. često i godinama. veoma retko pozivamo goste na ručak i večeru. u poslednje vreme jednostavno ne mogu da jedem i pijem pred drugima.strah od jedenja pred drugima "Oduvek sam osećala nelagodnost kada treba da jedem a drugi me posmatraju. ili bilo koje drugo mesto gde ima puno ljudi i treba da jedem. izbegavaju da prisustvuju prigodnim svečanostima koje se organizuju na radnom mestu ili u porodičnom krugu. Ako pri tome zapazim da me neko posmatra. Fobično ponašanje izbegavanja ovakvih situacija. Kada sa suprugom izađem u restoran. drugačije se ponaša u svakodnevnom životu. postaje dominatno ponašanje. Počinjem da drhtim." Strah od ispita Strah od ispita je oblik socijalne fobije od javnog nastupa. I eto. pa i nedelja. Mogući klinički sindromi koji se tada ispoljavaju su: opšta uzbuđenost i nervoza. Strah i propratne smetnje. počinje da me hvata prava panika. Osobe sa ovim tipom socijalne fobije u dugom vremenskom inlervalu. jedno dete. ne primaju goste koje moraju da posluže hranom. preznojavam se. Postajem ektremno uznemirena. 26 godina. Odmah osetim "knedlu u grlu". čak ni supu.

neudata.. učim u grču. 8 – Oblici ispoljavanja straha od ispita Strah kada je doneta odluka da se polaže ispit i kada je on prijavljen Opšta uzbuđenost i nervoza Psihosomatsko reagovanje Apatija i apatično povlačenje Depresivno reagovanje Strah uoči ispita Predispitna napetost Strah od izlaska na ispit Strah od određenog ispitivača Strah u toku ispita Konfuznost uz kognitivne i intelektualne smetnje Strah praćen telesnim ispoljavanjima Napad panike Ispitni stupor N. Opsednut sam pitanjima: da li ću moći da učim. preokupiranost učenjem "Učim oduvek veoma mnogo. Kada bih mogao da savladam nervozu i napetost mislim da bih položio ispit bez ikakvag problema. 21 godina. WC-u. 22 godine. šta će mi reći roditelji i sl. ne rastajem se od knjige. Užasno sam umorna. ali sada učim po ceo dan: u tramvaju. Spremam težak ispit i jako sam se uplašila. neoženjen. ili suprotno. student.Ponašanje dobija svoje specifičnosti: ne može da se svrti i normalno uči. Socijalna fobija . Doživljavam da sam u velikoj vremenskoj oskudici i da neću uspeti sve da naučim. počinje previše da uči ne odvajajući se od knjige. uznemiren i zabrinut.N.strah od ispita.strah od ispita "Otkako sam saznao datum polaganja ispita stalno sam napet. nervozan. Ako se odmaram i ne učim obuzima me neprijatna drhtavica koja me goni da stalno čitam. Dg. Socijalna fobija . šta ako se obrukam i ne položim. a ne umem i ne mogu da se makar malo odmorim!" . Zbog toga ne mogu da se opustim. student. Dg. da li ču naučiti i položiti ispit." N.. Tabl.N.

gubitak apetita i mršavljenje ili. svadljiv i dobijem proliv! Nekada on dobija takav intenzitet i učestalost da me potpuno iscrpljaje i ponižava.. Sada je to redovna pojava kada boravim na fakultetu". i potreba da se on položi. sumnjaju u uspeh na ispitu. Kada ispitni rok prođe. povlače se. Socijalna fobija . N. bronhitis. osipi raznih vrsta. napetost i strah. Od tada čim se približim fakultetu dobijem proliv. Posle toga više nisam bio sposoban da polažem ispit. kijavica. 22 godine. ne izlazi mi se na ispit. zbog straha od ispita. kao da mi nije stalo da položim ispit. apatično povlačenje "Izvesno vreme pred ispit potpuno se obeshrabrim. neborbena. registrovali smo raznovrsne oblike ovakvog reagovanja: svrab. proliv. neoženjen.strah od ispita. povraćanje. skoro da ne mogu uopšte da učim. miran sam. Pre nekoliko meseci. U dugogodišnjem psihoterapijskom radu sa studentima. seksualna neuspešnost. nesanica ili povišena potreba za spavanjem. pak. gubim samopoštovanje i postajem malodušan. spermatoreja.Veliki postotak studenata izvesno vreme uoči ispita. Čak mi se dešava da mislim da u tim trenucima i nema stvari na svetu koja bi me zanimala. nje uopšte i ne tiče." Ne mali broj studenata pred ispit oseća nedostatak energije. Drugih smetnji nemam. alergijske reakcije. visoka temperatura bez znakova infekcije (centralno povišenje temperature). postajem nezainteresovan. ispoljava telesne smetnje. bezvoljan. N. gube interesovanje za izlaske. student.. 20 godina. pa i prave psihosomatske poremećaje. bolne menstruacije.. Određeno vreme pred ispit osoba postaje upadljivo nezaintersovana. ekcem. postajem drugačiji. amenoreja. postaju neborbeni. kada su mi smetnje bile podnošjive. . noću ih more košmarni snovi. Socijalna fobija . dobio sam takve grčeve u stomaku i podsticaj za defekacijom da sam morao hitno da odem u WC. Dg. doživljavaju različito intenzivno oscećanje krivice. galaktoreja. Teško se koncetrišem. malaksalost. spavam dobro.strah od ispita "Više dana pred ispit postajem veoma uznemiren. razdražjiv.N. nedostatak seksualne želje. stanjem apatije i apatičnog povlačenja. Sada to više nije povezano samo sa ispitom. plačljivi su. Kada savladam taj prvi zamah problema i kada dođe vreme da izađem na ispit situacija se značajno komplikuje. bezvoljna. kada su me pozvali da uđem u salu za polaganje ispita. česte infekcije respirarornog trakta. ali ispitni rok je prošao. kao da se ispit. neoženjen. metroragija. Strah uoči polaganja ispita može da se ispoljava i na način koji je suprotan stanju predispitne napetosti. Tada je reč o združenom ispoljavanju straha i tuge. Dg. neborben. lagano se sve vraća na stanje od ranije. uporne glavobolje.. opadanje kose. Vratio sam se kući i još dugo bio veoma uznemiren. društvo i sl. prestaju da jedu. student.N. malodušni. ne spavaju dobro. Podsticaj za defekacijom je tako drastičan da ne mogu da ga kontrolišem i najčešće zbog toga odustajem od polaganja ispita. povišena potreba za hranom i gojenje u kratkom vremenskom periodu i sl. napet. bez inicijative i spontanosti. pored straha. česta potreba za uriniranjem.

da ne padnem i ne obrukam se. pak. slabost koncentracije. 23 godine. Predispitna napetost je čest oblik reagovanja osoba pred polaganje ispita. ne ulazi u zgradu gde se ispit polaže ili. N. fobično izbegavanje izlaska na ispit "Poslednju godinu dana studija nisam izašla ni na jedan ispit. kao da mi tada nije ni do života. Iako je dobro učio i dostigao solidan nivo znanja student zbog straha izbegava da izađe na ispit.strah od ispita. neoženjen. Socijalna fobija . 22 godine. Desetak dana pred izlazak kod mene nastupa potpuni raspad sistema: postajem jako uznemiren. ali samo kod malog postotka dovodi do burnog osiromašujućeg reagovanja i ponašanja. Ali. javlja se strah od budućnosli. Smetnje spavanja su česte i javljaju se kao nesanica (često) i hipersomnija (retko). Otišla sam na fakultet. Razmišljala sam šta me to plaši i došla do zaključka da me plaši mnogo toga: soba gde se ispit polaže.. Strah od izlaska na ispit. kao ja sam kriv za neuspeh. emocionalni zamor. blokada u pamćenju. da će me pozvati u vojsku i da ću morati da prekinem studiranje i sl. kliničku sliku često komplikuju i poremećaji spavanja i ishrane... razdražljivost. Hvata me panlka da neću položiti ispit.." . Ako se odvaži da krene na ispit. viđa se kod većine osoba. ali sam odmah pobegla na druga vrata da me niko ne vidi. Smetnje koje prate predispitnu napetost ispoljavaju se u sklopu sve tri komponente straha: subjektivno-verbalne (zabrinutost. i sl. Apetit se može smanjiti sve do odbijanja hrane (retko) ili povećati (boravljenje u frižideru. i naizad. smetena i izbezumljena od straha. subdepresivno i depresivno raspoloženje).N.strah od ispita. student.N. Dg. bukvalno beži sa fakulteta. fiziološke ili telesne (simptomi i znaci hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema) i ponašajne (nemir. ni diplomirati. strah od određenog ispitivača. je najređi oblik straha uoči polaganja ispita. nestvaran. povlačenje. Zbog toga sam rešila da izađem. stalno ga odlaže iz roka u rok i tako se ponaša dugo vremena. Pritisak roditelja i mladića postao je za mene neizdrživ. student. ali ni na njega ne smem da izađem. psihička i telesna napetost. svet. Kao da postanem neka druga osoba. da ne ispadnem glupa i neinteligentna. kriv za sve drugo što se desilo u prošlosti. ušla u zgradu. Razmišljanja počinju da mi bivaju samooptužujuća. osećanje da se ništa ne može naučiti i usvojiti. Dg. Socijalna fobija .N. ispitivač. Spremila sam jedan koji se lako polaže." Strah uoči ispita Nekoliko dana uoči ispita strah dobija drugačije oblike i javlja se kao: predispitna napetost. ali su njegove posledice najteže. koja u torn trenutku ničega ne može da se seti. kako je to rekao jedan naš pacijent) (često). depresivno reagovanje "Kada je reč o ispitu imam strah od svega. povlači za sobom fobično ponašanje izbegavanja. to jest fobično ponašanje izbegavanja ispita. neudata. od neuspeha. izolacija). strah je na vrhuncu. neuspeh postaje realnost. Pored navedenih oblika ispoljavanja predispitne napetosti. i tako se spasavam. usbuđenost. Stalno ga prijavljujem ali zbog potpuno nelogičnog straha koji me parališe ne izlazim na njega. Postajem bezvoljan. studenti koji slušaju ispit. strah da se izađe na ispit. Onda bežim u neki svoj. strah postaje veoma intenzivan.

N. da je to trema pred ispit i sa njom nekako izlazim na kraj. da se teško priseća i izražava. pa je ponašanje izbegavanja postala moja 'opsesija'. Dg. apetit jednostavno nestaje. razvoj intenzivnog uzbuđenja i straha. trnu mi prsti.. Socijalna fobija . student. psihičkog umrtvljavanja sve do stupora. Znam. izbegavala sam da se susretnem sa tim profesorom. osećam bolove u trbuhu. kako je to duhovito opisao Enar (1961). neudata. manje je poznato da pojedini ispitivači postaju objekti veoma izraženih fobijskih reakcija. Najzad. da nije u stanju da odgovori na osnovna pitanja koja je nemoguće ne znati. rukopis kojim sam pisala kao da nije bio moj. dođem na fakultet. ležim u krevetu.strah od ispita. fizički iscrpljen. onemogući koncentraciju i usmeravanje pažnje na zadatak i dovodi do kognitivne i intelektualne blokade. pak.N. postaje tužan i bez motivacije. student. određenog. Dg. paralizirajući. On je toliko intenzivan.N. Kako je on jedini ispitivač na predmetu moja dilema je ili izaći na ispit ili odustati od daljeg studiranja. susretne ispitivača i druge kolege koji polažu ispit. čak i kada je pismeni zadatak u pitanju." Opšte je poznato da se studenti plaše pojedinih ispitivača više nego što je uobičajeno i više nego što se plase drugih. Ali. dolazi dan kada treba da izađem na ispit. Međutim. pažnju ne može da usredsredi na zadatak. nelagodnosti i straha. da ću savladati strah i smoći snage da ga položim. to se ne dešava već dugi vremenski period. često me hvata neka neprijatna jeza i drhtavica. približim se prostorijama u kojima se ispit odvija ali ne ulazim u nju i vraćam se sa vrata kući." Strah u toku ispita Kada dođe trenutak da se ispit polaže i kada se osoba nađe u službenim prostorijama. Posle toga. da ne nalazim snagu da mu se suprotstavim i jedino rešenje koje tada nalazim jeste odustajanje i nadanje da će u sledećem ispitnom roku bili bolje. nesigurno. Strah je na vrhuncu. moguće je ispoljavanje posebnih oblika straha: konfuznost uz kognitivne i intelektualne smetnje. Socijalna fobija . Kada sam u kontaktu sa tim profesorom ne mogu da izgovorim ni jednu jedinu reč. U . sve do panike ili. jutarnje povraćanje. prema kojima studenti ispoljavaju "psihičku alergiju".. suprotno. Nije retko da student tokom polaganja ispita počinje da biva smeten. koji ga paraliziraju. neudata. Strah kao da "isprazni glavu". javlja se nesanica. u potpunosti nesposoban da bilo šta radi u njegovom prisustvu. ali odjednom nisam mogla da pišem. Priroda ovih smetnji ima karakter socijalne fobije. Oseća čudne promene u telu. N. stalno se osećam iscrpljenom. 27 godina. Desi se da i pođem na ispit. usta su mi stalno suva. psihička inhibicija oštećuje misaone procese i donošenje odluka.strah od određenog ispitivača "Posle više godina odlaganja izlaska na određeni ispit zbog straha od jednog. Jednom sam želela nešto da zapišem u njegovom prisustvu. prestajem da uzimam hranu. profesora morala sam da se obratim za stručnu pomoć. fobično izbegavanje izlaska na ispit "Nekotiko dana pred ispit počinjem da se osećam nelagodno. 26 godina. jer prisustvo takve osobe kod studenta dovodi do nepodnošljive napetosti. malaksala sam.

i da se to dešavalo uvek kada se pacijentkinja nalazila u socijalnim situacijama koje joj ne prijaju. vlažni dlanovi. Socijalna fobija . straha sve do ponike. ne mogu da govorim tečno. što još više stvara smetenost kod mene. Smetnje počinju da se ispoljavaju od samog početka polaganja. Tokom psihoterapijskog tretmana utvrdili smo da je reagovanje otokom postojalo i ranije.. On mi stvara pravi košmar. " Najčešći oblik ispoljavanja smetnji u toku ispita jesu stanja intenzivne uzbuđenosti.. to činim sa takvim neredom i haosom da ispitivač ne može niita da poveže. konfuziju u mišljenju. ispoljavaju se mnoge neugodne telesne smetnje. odjednom stanem. 20 godina. što je znatno ređe. povraćanje. student.N. više ne mogu da ostanem u toj prostoriji i kao ''metak izlećem napolje".. Drugi put su se javili kada je čekala strica koji se vraćao sa dugog puta. ali od svega mi je najneprijatnije drhtanje. nastalih iz psihičkih razloga. računali pogrešno. pita me šta mi je i sa ispitom je onda gotovo. da saopštim uvodnu rečenicu. Socijalna fobija . Ako treba da vam sasvim jasno predočim šta pod drhtanjem podrazumevam onda bi to bilo najbolje opisati kao poskakivanje i potresanje celoga tela. Nije se osećala prijatno.N. Dg. Najčešće smetnje koje smo registrovali su: drhtanje pojedinih delova tela. N. pa je u torn očekivanju došlo do ispoljavanja veoma velikog otoka. napad panike i bekstvo iz prostorije gde se ispit polaže i veoma retko . nekada i mucam. Međutim.N. nije ga poznavala. pa zatim da izlažem detalje. Neki put sam i napet pred sam dan polaganja ispita.. . alergijske reakcije nastale toga trenutka. Dg. krvavljenje iz nosa. ili u jednom trenulku u procesu ispitivanja. 22 godine. Tada me hvata panika. Socijalna fgobija . ne mogu da nabrajam činjenice.strah od ispita "Tokom polaganja ispita imam strah koji do sada nisam uspela da savladam. jer do tada nije bila na tom mestu. stalno govorili "ustranu". Prvi put otoci su se javili kada je bila na igranci i kada je primetila da je svi radoznalo posmatraju. kada ispit počne mene hvata neko posebno i veoma intenzivno stanje uzbuđenosti. Ne mogu da sedim u stolici. suva usta. ne mogu da se setim i onih stvari koje su notorne. neudata. to je toliko upadljivo da ispitivač primećuje da sa mnom nešto nije u redu. Dg. ne mogu da zaokružim celinu u izlaganju. neoženjen. celoga tela. hladno preznojavanje. posebno ruku ili.psihoterapijskoj praksi smo susretali studente koji na ispitu nisu mogli da saopšte ni ime svoga oca.." N. doživljavam blokove u izlaganju.. zamuckujem. neudata. student.. student. 23 godine. U toku studiranja otoci su bill skoro redovna pojava na ispitima.gubitak svesti. Odmah odlazim kući. O samopoštovanju i drugim osećanjima u vezi sa tim da vam i ne govorim.strah od ispita "Ja sam relativno miran sve dok ne dođem u prostorije gde se ispit polaže. N. ali sve to mogu da kontrolišem. pak. i sl. ono što se ne traži niti očekuje. koji su sve vreme grešili u padežima iako su studirali književnost i srpski jezik. strahovala je kako će susret da protekne. bledilo ili crvenilo lica.strah od ispita Upućena kod psihoterapeuta na predlog profesora interne medicine koji je dok je ispit trajao registrovao kod studentkinje pojavu velikih otoka po telu. jer se osećam veoma loše. stalno sam obuzeta brigom da ću neku važnu činjenicu da previdim i ne kažem. kao da sam kola vukao.

Pre izvesnog vremena u dnevnim novinama objavljena je ispovest čuvenog italijanskog operskog pevača Pavarotija kako se oseća pred javni nastup. kada dođe momenat da izađem na pozornicu. ali kada bih ga imao. Postajem lik iz opere i ne mislim ni na šta drugo. uvek su skopčana sa doživljavanjem svojevrsne napetosti. koju je veoma teško opisati. u najvećem postotku je konstruktivna i motivišuća... Ne verujem da imam nekog neprijatelja. Blag strah. Naravno. već zreo čovek. još manje naklonjeni. čak ponekad i bolje nego što je sam umetnik i očekivao. Umetnici se stalno nalaze pred budnim okom publike i kritičara. izoštri koncentracija i obavi zadatak na najbolji mogući način. Ne mogu da se povučem. ispit je nemoguće dalje sprovesti i on se mora prekinuti. igrača. to može. pa i javna izlaganja likovnih umetnika. eliminiše mi iz glave sve ono što nema veze sa sadašnjtm trenutkom. poremećaj je redak. Potpuna usredsređenost. moram da izlazim na pozornicu pred hiljade ljudi. psihomotorne radnje se redukuju sve do nepokretnosti ili zadržavanja jednog određenog oblika i položaja tela. koji ne moraju da budu objektivni. sada mi ne preostaje ništa drugo nego da čekam. Student prestaje da govori. Na sreću. sve do blokade i potpunog isključivanja psihičkih funkcija. koji karakterišse ovakva stanja. podstiče osobu i čini je spremnom i odgovornom za veoma težak zadatak koji javni nastup nosi sa sobom. težina u nogama. osoba nije u stanju da izdrži naptost i izbegava ga.. ova svojevrsna trema od nastupa. povraćanje. kada su potpuno neosetljivi i otupeli pri nastupanju.. ja. Učinio sam sve što je trebalo. ne samo zbog umetničkog čina. Pitam se kako sam uspeo da pronađem takav posao zbog koga. u mojoj glavi se jednostavno nešto otkači. Znoj mi se sliva niz leđa. da . ali ostalo je još dovoljno vremena do podizanja zavese. a neretko su i agresivni. To je trenutak najvećeg uzbuđenja. rizikujući da ispadnem budala ili prouzrokujem umetnički skandal. u određenim slučajevima strah od javnog nastupa dobija razmere osiromašujućeg i sputavajućeg straha. On utiče da se sakupi snaga. osećanje velikog zamora. apatičnost. dovodi do osećanja manje ili veće bojažljivosti. Kada su umetnici predugo sasvim mirni pred nastup.Najteži oblik straha na samom ispitu jeste razvoj psihičkog umrtvljavanja koje može da dobije razmere stupora. neophodna je. U tim trenucima želeo bih da budem bilo ko samo ne operski pevač. Komunikacija sa ispitivačem i okolinom se potpuno prekida. pevača.. već i zbog samoočuvanja. kojima prestaje dotok podsticajnih impulsa.. podrigivanje. Međutim." Međutim. Spreman sam. po prirodi stvari. ". kada ne osećaju lako uzbuđenje i tremu. proliv. Najčešći simptomi su: muka. što se povezuje sa ličnim obrascima ispoljavanja straha svake osobe posebno i njenim emocionalnim iskustvom u prošlosti. želja da se izbegne nastupanje. ukočenost. ne bih mu poželeo trenutak kao što je ovaj.. a tri sata pevanja su preda mnom.. Strah ili fobija od javnog nastupa može da se ispolji na mnogo načina. takode. Na sreću. Strah od javnog nastupa umetnika Nastupi umetnika. Negativan aspekt postojanja straha od javnog nastupa povezuje se sa njegovim prividim odsustvom. neka vrsta autohipnoze. takva situacija. on ometa. otupelost. pa i onemogućava javni nastup. muzičara.

a može i da se javi posle kraćeg ili dužeg vremena uobičajenog nastupanja. Međutim.izgubila sam glas." . Zbog toga sam i došla a Beograd. pogotovo ne volim da radim kada drugi gledaju u mene. preznojavam se. Pripremala sam se kod čuvenog pedagoga koji je smatrao da sam talentovana i sposobna. 1970). gubim dah. Fobija od javnog nastupa može da postoji od samog početka bavljenja delatnošcu takve prirode. kada kritički posmatra i procenjuje kako izgledaju ili ono što rade. 26 godina. samo mali broj osoba ima socijalnu fobiju povezanu sa ovim situacijama. pevala sam ispod svojih mogućnosti i naravno nisam zadovoljila." Pošto se slična situacija ponavljala još nekoliko puta obratila se psihoterapeutu kako bi sagledala svoje probleme i procenila da li može da se bavi ovom profesijom ili će joj pevanje ostati samo pusta želja.. neoženjen. kada bulji u njih.N. najčešće povezana sa spletorn različitih okolnosti.. To znači da su kreacija i kreativno rešenje povezani sa strahom i njegovim prisustvom u blagom intenzitetu. a ne ja. neudata. visoko obrazovanje. Mirnoća umetnika pred javni nastup znači da je 'poraz priznat'. N. ne volim da se previše pokazujem i eksponiram. U tim situacijma počinjem da drhtim. Socijalna fobija strah od javnog nastupa "I ja i drugi su smatrali da imam talenat sa pevanje.znači da je u njihovom doživljavanju strah dobio veoma nepovoljan intenzitet i umetnik se od njega brani apatičnošću i poništavanjem njegovih pozitivnih svojstava. u trenucima životnih kriza.. Kako radim na radnom mestu gde nas je više kolega stalno se osećam napetim i u strahu. Kao da je pevao neko drugi. Efikasnost u radu mi je drastično opala. 34 godine. Međutim. valja biti oprezan i razgraničavati stanja straha od stanja depresivnosti koja uvek povlači za sobom gubitak kreativne sposobnosti pojedinca. da se negde sakrijem. ali ni to nisam učinila. visoko obrazovanje. Zbog toga i užasnog straha koji me je sve vreme razdirao imala sam neodoljivu želju da pobegnem iz prostorije. Socijalna fobija – strah kada ga drugi posmatraju dok nešto radi "Ja sam veoma osetljiv i povučen čovek. napuštaju pozorište. pre ili kasnije. gleda ih direktno u oči. da studiram na Akademiji. kao da ću prsnuti. Rukovodioci me razumeju ali drugo radno mesto ne postoji. kao da je sve bilo jače od mene. Glumci koji u jednom trenutku u životu ispoljavaju čudnovatu mirnoću i odsustvo straha od nastupa. Nisam prepoznavala svoj glas niti sam mogla da ga uobličim i pokažem zapravo kakav je on. Dg. od skora taj strah je dobio neslućene razmere. Na javnom nastupu pri prijemu na Akademiju doživela sam veliki strah i desilo se ono čega se plaše svi pevači . po principu da 'glumac koji nije nervozan ne vredi ni pet para' (Little i Caton. Međutim..N. N. jedan od njih mi je savetovao da se obratim psihoterapeutu i zatražim stručnu pomoć. Strah od pogleda i kritičke procene Psihoterapijska praksa je pokazala da većina osoba ima strah kada ih neko posmatra. Dg. javlja se napetost koju ne mogu da kontrolišem.

N.N. ja sam mirno čekala. posebno kod fobičnih stanja straha. Socijalna fobija . Nastao je žagor. 36 godina. 36 godina. samo da pratim njegove gestove. socijalna fobija. niže obrazovanje. visoko obrazovanje. Ruke su mi se tresle. Socijalna fobija – strah od pisanja pred drugima "Nikada ranije nisam bila kod lekara. posebno pri vožnji brodom.. udata. ne dižem ili skrećem pogled. Strah da se ne oseti intenzivna muka ili nagon za povraćanjem pred drugima ili. pa susret u celini ostavlja utisak bizarnog i ne završava se kako treba. reakcije. niti sam ikada pisala pred drugima.N.. ne mogu da se rukujem. mokrenjem i defekacijom. i to je izazvalo čuđenje kod njih. ali može da se ispolji i samostalno. ljudi su počeli nešto da dobacuju. da se gleda kako neko drugi povraća. Dg. svi su gledali u mene. Kada sam došla na red blagajnica mi je dala olovku da se potpišem.strah od pogleda drugih "Moj problem je sasvim specifičan i pitam se da li ima još ovakvih osoba na svetu. Socijalna fobija . pri poseti prijateljima i sl. ali ni to nije išlo. udata. ne govorim nikada ni sa kim koga ne poznjem. nisam mogla da držim olovku. Dg. stvorio se veliki red. odgurnula sam olovku i novac i pobegla na svoje radno mesto. To mi ometa koncentraciju. povučena sam i stidljiva i izbegavam sve ono što mi je neprijatno! Nisam društvena. Kada se susretnem sa ljudima zbog straha da će me gledati ja držim glavu uvek sagnutu na dole. jedno dete. Mnogo je češće da takve smetnje. Klinička praksa je pokazala da su najčešći oblici socijalnog straha od gubitka telesne kontrole povezani sa: povraćanjem na javnom mestu. To me je još više pogodilo. Kada su smetnje izražene osoba ispoljava paralizirajući strah od mogućnosti da povraća na javnom mestu. retko se družim sa ljudima..strah od nevoljnog povraćanja . nije čest oblik socijalne fobije. kao sindrom ili. N.. na pismenom ispitu koji dugo traje. Imam strah od pogleda drugih. udata." Strah od gubitka telesne kontrole Strah od gubitka telesne kontrole čest je simptom u sklopu reagovanja strahom uopšte. Sve je počelo kada su izmislili da lični dohodak izdaju na blagajni uz potpis. kao simptomo-kompleks. prate druge oblike fobičnih stanja straha. mimiku. visoko obrazovanje. autobusom. avionom. Posle svega što sam pokušala došla sam do zaključka da će ovaj strah ostati moj večni problem!" N. jedno dete. Od tada nisam nikada išla na blagajnu. ali i da ja ostvarujem očni kontakt sa drugim ljudima. posebno u situacijama kao što su vožnja autobusom. liftom.. pak. pak.N. pa takve situacije stalno izbegava. 47 godina. Pokušavala sam da sagovorniku ne gledam u oči. da se potpišem. ne čujem niti shvatam šta mi sagovornik saopštava. Mnogo nas je radnika. Odjednom me je uhvatio veliki strah i drhtanje. Onda sam strah prikrivala čestim i burnim smehom. nisam znala šta ću. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama. Dg. da me neko gleda ili bulji u oči.

Uvek mislim da će mi jedno izlaženje napolje bili nedovoljno. možda ima neki način da mi se pomogne. skoro nadrealna. imam veoma neprijatan i ponižavajući strah da se ne umokrim kada polažem pismeni ispit. pre izvesnog vremena sam bila u pozorištu i odjednom sam osetila strah da mi se to ne desi. Kod mene takva situacija dovodi do velike napetosti i straha. . postala sam veoma napeta zbog toga. u foajeu. pa sam morala da se uvučem u kabinu iz koje nisam izlazila. imaju potrebu za češćim uriniranjem. Sada sve češće izbegavam javna mesta. užasnuta od te pomisli odmah sam napustila pozorište. a dokle ću doterati ne znam. Kada sam se vratila kući kao da sam zaboravila na neprijatnu epizodu sa putovanja. Dg. strah da ću se umokriti postaje sve intenzivniji. Dg.N. Međutim. Stalno mi se motala misao po glavi šta ako povraćam za vreme ručka. Ali.strah od nevoljnog umokravanja "Već nekoliko godina. pred svima."Pre izvesnog vremena vozila sam se brodom. pa čak i u svojoj kući ako u njihovoj blizini ima nekoga koji bi to video ili naslutio da će se ta radnja obaviti. mali postotak osoba ima paralizirajući strah da neće moći da održi takvu telesnu kontrolu u određenim situacijama i da će se umokriti ili nevoljno defecirati. za sve vreme dozvoljeno je da se jednom izađe napolje u pratnji asistenta ili dežurnog nastavnika. On traje dugo. tu. pa i defeciranjem. neoženjen. Druga grupa obolelih ima strah od mokrenja u javnim WC-ima ili bilo gde. Sreća je što roditelji znaju za tu moju slabost pa nam posete traju kratko vreme. pri poseti prijateljima. od kada sam se upisao na fakultet. kolima. Padaju mi na pamet glupe stvari: šta ako gosti ostanu dugo i ja ne mogu da se više kontrolišem i umokrim.strah od mokrenja pred drugima i u javnom WC-u "Moja priča je neverovatna. Po njihovom mišljenju to bi bilo porazno i zato potpuno izbegavaju situacije u kojim bi to moglo da se desi: vožnju sredstvima javnog saobraćaja. more je bilo uzburkano. na pismenom ispitu koji dugo traje i sl. Socijalna fobija . Međutim. ali je istinita.. prosto se uspaničim. student. Nebrojeno puta sam napuštao salu i odustajao. 23 godine." Sve osobe koje se nalaze u stanju napetosti i straha. liftom. svaki ispit za mene je posebna trauma i stres i u tim situacijama imam čestu potrebu za uriniranjem. mene je obuzeo nepodnošljiv stid. dok su drugi to činili ne obazirući se ni na koga. sa nepoznatim osobama. kada se odmaramo na palubi i sl. svi su povraćali.. pa i ja. Od malena imam strah da mokrim u prisustvu drugih osoba. Socijalna fobija . Kada imamo goste ja ne mogu mirno da odem u WC i obavim nuždu. strah je pobeđivao. 33 godine. čekam da gosti odu da bih to uradio. Smračilo mi se pred očima. postajem nervozan i napet. pa čuju kako ja idem "tamo" i saznaju da ja to radim i sl. svom stanu i bilo gde van kuće. student. šta ako odlučim da odem u WC dok su oni prisutni.N. a samim tim i potreba za mokrenjem postaje veća. već se mučim. N. Zaio sam potralio stručnu pomoć. U protivnom u pitanju je i završetak studija!" N. zbog hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema. neoženjen. Međutim. zapravo.

pa krećem ka mestu ispita. da mi se slučajno ne bi desilo da mi se tamo primora! Međutim. gde nije bilo WC-a. Nisam u stanju da odem u posetu prijateljima. žurno odlazim u WC i nekako se spremim za polaganje. Smetnje su toliko uzele maha da mi zagorčavaju život i čine da sebe doživljavam kao socijalnog invalida. čim se približim fakultetu meni se stomak uzmuva. Pre nego što krenem iz kuće više puta odlazim u WC. čak i od roditelja. malo sam otezao ali sam bio odličan na ispitima. jave se grčevi i neodoljiva potreba za defekacijom. I tamo mi se desi da mi se javi nagon. ugostiteljski radnik. paranoidnim i shizoidnim . To mi omogućava da mirno krenem na ispit. Studirao sam relativno uspešno.. tako sam izgubio tri godine. planiram kako da se brzo vratim kući. sedim u kući. Tek onda sam shvatio da nešto nije u redu sa mnom i potražio sam stručnu pomoć. Počeo sam da odlažem ispit. socijalna fobija .Kada izlazim u grad imam doživljaj da će mi potreba naići svakoga trenutka. Nećete verovati. a retko sam tamo dospevao. Mislim da bi mi se tu završio život. Strah je tolikih razmera da me potpuno onesposobljava za komunikaciju. Ako se i odvažim za to ja prvo idem u WC.N.N. " N. 30 godina. specifičnim fobijama. neoženjen. više nisam siguran u to. Kako imam strah da uđem u javni WC. Onda i u njemu nekoliko puta idem napolje. Dg. U takvim situacijama odmah sam se vraćao kući i odustajao od polaganja ispita. i pored toga čim uđem u prostor tuđeg stana ili prostorije koje mi nisu intimne javi mi se nagon i strah da ću istog momenta da to uradim u gaće i neviđeno se obrukam. znam jedan WC u blizini fakulteta gde odmah odlazim. 21 godintt.. velikim naporom uspevam da se koncentrišem i uzdržim da ne defeciram u gaće. Pomisao da neću moći da realizujem potrebu za mokrenjem kada se ona javi u potpunosti me je blokirala. jer me ovaj problem onemogući da se uopšte i pojavim na ispitu. neoženjen. Na samom ispitu. a ne studiranje!" Komorbiditetne veze socijalne fobije Klinička praksa i istraživanja su pokazali da je socijalna fobija u tesnom komorbiditetnom odnosu sa: agorafobijom sa paničnim poremećajem. Ali. Ispitao sam situaciju i konstatovao da je ona za mene neprihvatljiva. Zamislite samo kada bih popustio i to učinio u sobi profesora. pasivno-zavisnim. pošto sam ga naučio. Dg. pa čak i nekoliko puta.strah od defeciranja na ispitu "Od prvog ispita na fakultetu imam ovaj problem. imam veliku nuždu i sasvim se 'ispraznim'.. dobijam intenzivne grčeve i bolove u želucu. U poslednje vreme razradio sam taktiku. tako sam najsigurniji. Dugo sam ga prikrivao. student. Socijalna fobija strah od nevoljnog defeciranja "U svim susretima sa ljudima van moje radnje ja se osećam nelagodno i imam neodoljivu potrebu da odmah defeciram. Međutim. prijavljivao sam ga redovno. Došao je red da polažem jedan ispit koji je u sklopu praktičnog dela predviđao odlazak van grada na teren. a to ne želim.. Zbog stalnih trzavica i mučnih doživljavanja prestao sam da izlazim. ali nisam smeo da izađem pod takvim okolnostima. poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja." N.

davno su zapazilida se klinička ispoljavanja veoma često i vrlo tesno isprepliću sa kliničkim ispoljavanjima karakterističnim za agorafobiju sa paničnim poremećajem. 1988) ili se. Savremeni istraživači su to nedvosmisleno utvrdili zaključujući da je to slučaj u 25-50% (Roth i Fyer. crvenela sam kada sam morala do uspostavlm kontakt sa njima. bile su povezane sa velikim stidom koji koji sam doživljavala u susretu sa ljudima. Socijalna fobija i agorafobija sa paničnim poremećajem "Moje prve smetnje potiču još iz perioda rane mladosti. strah. samo da ne bih bila upitana o nečemu i da ne bih morala da govorim o sebi. Socijalna fobija i agorafobija Psihoterapeuti. N. 1987). pa i drugaricama. zloupotrebom droga i lekova (Liebowitz i sar. Isprepletenost socijalne fobije i poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (anksioznom ličnošću) je tolika da ih je teško razdvojiti. 27 godina. Pojedini autori ističu. U tom kontekstu najčešći je slučaj da se socijalna fobija direktno povezuje sa poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM) ili. 1988). potreba da on bude sa mnom svih 24 sata i sl. Kada dođu gosti ja sam se skrivala po nekim ćoškovima.poremećajem ličnosti (Papp i sar. u centru pažnje. s pravom. ali imam i strah da mi neko dođe.. U takvim okolnostima mogla sam da budem realativno stobodna i spontana. Stidela sam se i bojala kontakta i sa drugovima. koji svakodnevno rade sa osobama sa socijalnom fobijom. . Dg. strukturom ili. poremećajem ličnosti. velikom depresijom. U periodu mladalaštva. pak. da govorim sa nekim preko telefona i sl. iz kuće ne izlazim već duže od šest meseci. nisam bila otvorena za kontakte sve dok nisam počela da se zabavljam sa mladićima. udata. pak. Kada sam našla sadašnjeg mladića. Kasnije. panika." Socijalna fobija i poremećaji ličnosti Socijalna fobija je oblik stanja straha koji je više nego bilo koji drugi povezan sa određenom organizacijom.. bez dece. 1992). paranoidni i shizoidni poremećaj ličnosti. pak. javile su se drastične smetnje. pak. koji se mnogo razlikovao od mog ideala kakav treba da bude moj mladić.N. mada sam stid i strah osećala u mnogim situacijama.. Tražila sam da budu snažni i sigurni i kada sam se osetila zaštićenom mogla sam da uspostavim vezu sa njima. da me gleda. komplikuje sa: alkoholizmom. što me je užasavalo. Postala sam potpuno zavisna od partnera. nemogućnost da se pokrenem iz kuće. srednje obrazovanje. da je reč samo o tački na kontinuumu intenziteta ispoljenog poremećaja (Barlow. tokom školovanja. zbog toga sam se stalno povlačila u želji da ne budem zapažena niti. anksioznom ličnošću (MKB) ili nekim drugim oblicima poremećaja ličnosti od kojih su najčešći: pasivno-zavisni. imala sam veliki strah od ispitivanja praćen pravim blokadama kada nisam mogla da izustim ni jednu jedinu reč. Nisam smela da im pogledam u oči.

Nekako sam se snalazio sve do svojih dvadesetih godina. u psihoterapijskoj praksi susrećemo osobe koje su zbog svog socijalnog strahovanja u jednom trenutku poklekle i opredelile se da ublažavaju svoje smetnje uzimanjem . Ja sam izabrao kao najbezbedniji i najefikasniji način . ili se ona očekivala. pak. Drhtale su mi ruke. da bude njena komplikacija..N. sebe samog. tajno bih popio određenu količinu alkohola koja me je štitila i smirivala. Svaki put kada bih bio u kritičnoj situaciji. kod zubara ili frizera... a najveće smetnje i nelagodnost su poticale od osoba suprotnog pola. praćena drhtanjem celoga tela i užasnim osećanjem straha. pak. Tako sam postao alkoholičar. Sve to me je mnogo pogađalo. a posebno strategija u lečenju. stalno sam bio preokupiran kako će drugi da reaguju na moje uočljivo ispoljene smetnje! Od svega toga valjalo je naći način odbrane." Socijalna fobija i zavisnost od lekova i droga Neretko. buduću decu. da zasnujem brak. nisam mogao da stanem na noge a kamoli da unapređujem kvalitet svoga življenja. marginalna ličnost. što su drugi odmah mogli da primete. da se javno pojavim i da javno preuzmem odgovornosi za ženu. U svim tim situacijama ja sam se dobro alkoholisao da bih izbegao strah.uzimanje alkohola. Dg.. Taj podatak obavezuje kliničare i psihoterapeute da budu veoma obazrivi u kliničkim odlučivanjima. osim boravka u društvu i komuniciranja sa nepoznatim osobama. kritična situacija je bivala povezana i sa mnogim drugim aktivnostima: odlaskom na ispit. U tim trenucima strah je dobijao velike razmere. Socijalna fobija i zavisnost od alkohola U kliničkom smislu socijalna fobija i alkoholizam imaju složenu i tesnu vezu. neoženjen. 1991). posebno velikoj depresiji. visoko obrazovanje. Tada je u mom ponašanju došlo do ispoljavanja izrazite nesigurnosti u dtuštvu i kontaktima sa drugim osobama. Vremenom. prethodi afektivnim poremećajima. Socijalna fobija simptomatski alkoholizam "Sećam se da sam još kao mali bio veoma stidljiva osoba. osujećivalo. ili. Alkoholizam može da bude komorbiditetno povezan sa socijalnom fobijom ili. N. To je postala moja prava i najveća mora i strah. 24 godine. kada je trebalo da se susretnem i razgovaram sa njima. strahovao sam od pogleda drugih ljudi. osoba koja formira svoj odnos prema njima pre svega iz sopstvenog stanja bespomoćnosti. a reakcije drugih u kojima su oni ispoljavali iznenađenje ili čuđenje posebno su me plašile.Socijalna fobija i depresija Socijalna fobija se u kliničkoj praksi veoma često komorbiditetno povezuje. a hvatala me je često i panika. ili nekim drugim oblikom depresivnog reagovanja (Van Ameringen i sar. koji sa strane posmatra normalne i socijalizovane ljude. od kojih zavisi i valjanost dijagnoze. paniku i eventualno drhtanje celoga tela. Posebno sam se osećao nelagodno kada treba u društvu da se susretnem ili upoznam sa nepoznatim osobama ženskog pola. gubio sam glas kada je trebalo nešto reći.

Tada je pacijentkinja prvi put dobila lek za umirivanje. strah da će je oni kritikovati.strah od ljudi. kao i drugim osobama. pa kada su videli da ja ne prihvatam mislili . a to je ono što ne mogu da izdržim. 19 godina. Lek je bio efikasan. Tada me uhvati panika. zapravo. zavisnost od heroina Oduvek veoma stidljiv i povučen. još u srednjoj školi. nije želela ništa da govori o sebi i svojoj porodičnoj situaciji i psihijatar joj je samo prepisao lek. Od tada do dolaska kod nas prošlo je osam godina. što je krila. pacijentkinja je povećavala dozu. N. kritički procenjivati i eventualno povrediti.N. ruke su joj se manje tresle i mogla je uspešnije da obavlja posao. A to je ono što je. da bi na kraju ispoljila intezivan strah od susretanja sa ljudima. all je bila rezervisana. strah da se sama kreće ulicama i uopšte udaljava od kuće. jer je smatrala da ako to drugi vide da će utvrditi da sa njom nešto nije u redu. ređe droga. Smatrala je da jedino tako može da ode na posao.. neko od njih će mi se obratiti i nešto me pitati... i najviše plaši! Pre više godina obratila se psihijatru. zavisnost od benzodiazepina Na konsultaciju kod psihijatra dolazi posle više godina uzimanja visokih doza benzodiazepina. Ono što me plaši je upoznavanje sa nepoznatim osobama.strah od ljudi. On joj je rekao da ako ne želi da sarađuje. a od osoba ženskog pola ispoljavao je oduvek veliki strah. nešto pitati. osećala nelagodnost i napetost. on ne može da joj pomogne na drugi način osim da joj da lek. Zbog inrenzivnog straha od ljudi ruke joj jako drhte. koji je počela da upotrebljava u uobičajenim dozama. Socijalna fobija . "Najveći strah sam imao kada me neko od drugova pozove da izađemo u grad. imam osećanje da ću se ugušiti. makar joj oni bili i dobro poznati. posebno osoba suprotnog pola. Od 13. i velikog straha od susreta sa ljudima. Dg.. N. da nešto počnem da govorim sa njima. da obavlja odgovorne dužnosti. dobila odgovoran posao i sve vreme živela u braku sa suprugom sa kojim se nije slagala niti je bila zadovoljna njime. Smetnje je ispoljila veoma rano. neoženjen. na plaži ne sme da se skine. Nije imao previše drugova vršnjaka. naročito susrete sa velikim brojem ljudi i da ostavi utisak da je sposobna i bez ikakvih mana. Dg. Kasnije. student. da sve to podnese. da se ne osećam dobro. odlaska u diskoteke. Zvali su me jednom. 37 godina. Zatim se javio strah od izlaska u grad.N. godine ima različite i veoma neprijatne smetnje: crveni pred nepoznatima.lekova za umirenje. Zbog toga stalno odgovaram da ne mogu da izađem. kada je u susretu sa drugaricama i drugovima. počinjem teško da dišem. visoko obrazovanje. jako mi lupa srce. plaši se pogleda drugih ljudi. na koje se navikla i sada želi da ih se oslobodi. u životu imala je i druge oblike straha: napade panike. Pri tome je stalno bila na oprezu zbog drhtanja ruku. udata. jedno dete. imam nešto da radim i sl. Socijalna fobija . dva puta. uopšte ispoljava paralizirajući strah od prodornog pogleda drugih i straha da on druge gleda u oči. Ista situacija se ponovila i kada je otišla kod drugog psihijatra. sve do uzimanja deset puta veće doze od uobičajene. susretanja sa nepoznatim osobama. Sa porastom odgovornosti na poslu. Za to vreme je napredovala u službi. i bračnih nesuglasica. Tako su postajali teški zavisnici koji su u kliničkoj slici paralelno ispoljavali karakteristike socijalne fobije i bolesti zavisnosti.

To dovodi da razvoja straha koji izbegavam tako što ostajem u kući i nigde ne izlazim. to kažem." Ima strah i od vožnje javnim saobraćajnim sredstvima. srce mi divlje lupa i to traje sve vreme dok sam okružen sa puno ljudi. to je bio. "Zbog svih navedenih smetnji. Ne znaju pravu istinu. Zbog ovog straha ja izbegavam da izlazim u društvo i plašim se ljudi. prvom. Plaši se da overi voznu kartu u automatu. Od kada pamti za sebe ima i strah da se ne obruka pred drugima. mene je strah od ljudi koji su oko mene kada polažem ispit. a od kako studira od polaganja ispita. jedini razlog što sam je i uzimao. prestao je da uzima drogu. ne plašim se ni da otpočnem neki razgovor sa njima.. Čim izađem napolje sve prolazi i ja se osećam znatno bolje. ali ako je reč o više ljudi. ali kada ih je puno i kada su nepoznati to me potpuno blokira". to saznanje me jednostavno 'preseče'. kako da otpočnem razgovor sa njima. To je redovna pojava i u velikoj meri me ometa. Kada mi to dođe u svest i kada shvatim da treba da se poljubim sa njima. a ja ne mogu da im to kažem. Pri tome u glavi mi stalno odzvanja . Kada sam bio pod dejstvom droge osećao sam se dobro. Prvo male doze heroina. Ove godine sam se upisao na fakultet i počeo da odlazim na predavanja. zatim sve veće.. prvi semestar sam nekako završio ali sada mi se ne ide više tamo i prestao sam da studiram. Ja to ne znam da uradim. što kod mene odmah dovodi do ispoljavanja smetnji: teško dišem. da ću se obrukati. nervoznim. da ne ispadne glup i neznalica. "Evo vidite prestao sam da je uzimam. ali verujte da mi je mnogo pomagala u suzbijanju ovih mojih strahova..." Strah od devojaka i kontakta sa njima smatra najvećim problemom.. "Mene nije strah od samog ispita. Roditelji su primetili da nemam devojku i da izbegavam njihovo društvo. Zapravo. ali imam strah da se sa njima zbližim. strah je nestajao kao rukom odnešen. ja nemam strah od susretanja sa devojkama. imam utisak da svi gledaju u mene. " Od srednje škole je imao izražen strah od ispitivanja. ali ja im nikada nisam rekao razlog zbog čega je to tako.šta ako sada kažem nešto glupo. šta ako ispadnem smešan i sl. Zbog toga mi se ne ide na fakultet. što nije u stanju da podnese. Kada ih je malo i kada su poznati to mogu i da podnesem. "Vidite kako se sve može povezati. ponesen i društvom. čini opreznim i uslovljava da sve oblike susretanja sa ljudima izbegavam ili svodim na meru za koju bi se moglo reći da je nužna i koju ne mogu nikako da izbegnem. "Zapravo. U amfiteatru puno ljudi. zbog ljudi koji su u njima. da će me ismejati i to me potpuno ukoči. imam osećanje da ću se ugušiti." "Osim navedenih strahova imam i veoma neprijatan strah od crvenjenja pred nepoznatim osobama. nikada je nisam ni želeo. Evo vama. i mislim da ću verovatno da ispadnem smešan. jer je tada predmet mogućeg posmatranja drugih a to ga čini napetim. svi strahovi koje sam vam opisao i sada su prisutni. Iz tih razloga prestao sam da studiram. Sada je sve po starom. a onda sam se ustalio na određenoj dozi i tako je to trajalo dve godine.su ili da sam naduvan ili da odbijam da se sa njima družim i prestali su da me zovu. da nešto ne kaže što nije prikladno i sl. grupi ili masi onda to postaje nepodnošljlvo. otpočeo sam da uzimam drogu.. Ako su u pitanju jedna ili dve osobe onda boze pomozi.." Kada je iznenada dobio hepatitis i bio smešten u bolnicu u ozbiljnom stanju. ja se plašim šta da im kažem.. kako da odgovorim na pitanja koja će mi uputiti. zapravo." .

9 – Dijagnostički kriterijumi za socijalnu fobiju (MKB -10. pa proces dijagnostikovanja nije toliko pouzdan kako bismo to želeli. Danas se dijagnoza socijalne fobije postavlja na osnovu dijagnostičkih kriterijuma opisanih u Međunarodnoj klasifikaciji psihijatrijskih poremećaja (MKB-10-1992) i Dijagnostičko-statističkom uputstvu psihijatara Amerike (DSM-IV-1993) (Tabl. još nisu postali intimni sa dijagnostičkim kriterijumima na osnovu kojih se postavlja dijagnoza ovog poremećaja.Dijagnoza Kako smo to već naglasili. To je razumljivo kada se zna da su socijalni strah i socijalna fobija čest pratilac mnogih psihijatrijskih poremećaja i da obolele osobe izgrađuju poseban stil u ponašanju kojim maskiraju simptome pa oni ostaju neprepoznati.1992) . Teškoća je na pretek. Tabl. jer lekari. pa čak i psihijatri. socijalna fobija je tek odnedavno izdvojena u poseban nozološki entitet. 9 i 10).

a ne sekundarni u odnosu na druge simptome kao što su sumanute ideje ili prosilne misli.1993) A.. pak. Socijalna fobija je obično povezana sa niskim samopoštovanjem ili strahom od kritike. Direktna konfrontacija oči u oči može da bude naročitto stresogena u nekim kulturama. Uključuje se : antropofobija i socijalna neuroza Diferencijalna dijagnoza Agorafobija i depresivni poremećaji su često izraženi i oba stanja mogu da doprinesu da osoba koja pati od njih postane 'vezana za kuću'. Simptomi mogu da progrediraju do razvoja napada panike. Strah mora da bude ograničen na posebne socijalne situacije ili da je pretežno vezan za njih. 10 – Dijagnostički kriterijumi za socijalnu fobiju (DSM . moraju da budu primarne manifestacije straha. Izlaganje fobogenim socijalnim situacijama skoro uvek izaziva strah. Za razliku od većine drugih fobija socijalna fobija je podjednako česta i kod muškaraca i kod žena. Osoba se plaši da će u tim situacijama ispoljiti simtome straha. B. a u ekstremnim slučajevima može da dovede do skoro potpune socijalne izolacije. Dijagnozu depresije ne bi trebalo postavljati ukoliko se potpuni depresivni sindrom ne može jasno utvrditi. što će je uznemiriti i poniziti. osećanjem hladnoće ili drhtanjem u socijalnim situacijama sa nepoznatim ljudima. C. ili javni nastup ili susret sa osobom suprotnog pola) ili difuzna. . Psihološki. Tabl. Može da bude diskretna (to jest. on moe da ima oblik situaciono ograničenog straha ili. Izbegavanje fobične situacije mora da bude izražena odlika. Dijagnostička uputstva Za konačnu dijagnozu moraju da budu ispunjeni svi sledeći kriterijumi: A. Opaska: Kod dece mora da postoji dokaz o postojanju kapaciteta za Ego odgovarajuće socijalne odnose sa poznatim osobama. Izbegavanje je često izraženo.Socijalna fobija često počinje u adolescenciji i grupiše se oko straha od posmatranja od strane drugih ljudi u maloj grupi (suprotno od gužve). B. Strah od povraćanja na javnom mestu može da bude izražen. kada uključuje skoro sve socijalne situacije izvan porodičnog kruga. Osoba prepoznaje da je strah intenzivan ali bezrazložan. pri čemu je osoba ubeđena da je jedna od ovih sekundarnih manifestacija njegovog straha u stvari primarni problem. D. Ukoliko je razlikovanje ova dva poremećaja vrlo teško treba dati prednost agorafobiji. napadima besa. a strah mora da se javlja u grupi vršnjaka. Socijalne situacije i situacije kada osoba javno nastupa se izbegavaju ili se podnose uz osećanjeintenzivnog straha i nelagodnosti.IV . Opaska: Kod dece ovakve osobine mogu da budu odsutne. C. drhtanje ruku.. bihejvioralni ili vegetativni simptomi. situacioni preduslov za nastanak paničnog napada Opaska: Kod dece strah može da se ispoljava: plakanjem. što vodi izbegavanju socijalnih situacija. Stalan i izražen strah od jedne ili više socijalnih situacija ili situacija kada se javno nastupa u kojima se osoba susreće sa nepoznatim ljudima ili može da bude izložena kritičkom procenjicenjivanju od strane drugih. ograničena na uzimanje hrane pred drugima. nauzeje ili neodložnog nagona na mokrenje. a ne samo u intereakcijama sa odraslima. Može se ispoljavati kao strah od crvenjenja.

Opaska: valja imati na umu dodatnu dijagnozu.. kliničke sindrome kojima je mesto u okviru socijalne fobije. posebno strah od žena. to ne odgovara realnosti. učestvovanje u malim grupama obraćanje drugoj osobi. lečenje i prognoza ovog poremećaja isti ili. Strah ili izbegavanje nisu izazvani direktnim uticajem fizioloških činilaca ili supstancama (na primer: zavisnost od lekova ili uzimanja nekih lekova). klinička slika. ovaj tip straha je veoma složen psihodinamički psihopatološki fenomen. 1990). psihoterapijsko iskustvo je pokazalo. Nažalost. autori su klasifikovali u jednostavne fobije! . gde je fobijski strah povezan samo sa jednom fobijskom situacijom. Odredi: ako je strah opšti i uključuje većinu socijalnih situacija (na primer: započinjanje i održavanje razgovora. strah od javnog nastupa i strah od susreta sa osobama suprotnog pola (MKB10-1992). prisustvovanje zabavama). Iako su navedeni dijagnostički kriterijumi značajno doprineli da se poboljša pouzdanost dijagnostičkog postupka i dalje su mnoga pitanja otvorena. Naprotiv. u fokalne socijalne fobije. Najzad. kao što su strah od ispita i strah od uriniranja ili defeciranja na javnom mestu. mogu da se povežu sa drugim psihičkim poremećajem (na primer: panični poremećaj sa ili bez agorafobije. sa različitom etiologijom. značajno utiču na normalno radno (akademsko) funkcionisanje. dismorfofobija ili opšti razvojni poremećaj ili shizoidni poremećaj ličnosti). kao ni opštim medicinskim stanjem. nikako se ne može odrediti kao fokalni fobijski strah. a smetnje moraju da traju najmanje 6 meseci G. a to je poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. separacioni anksiozni poremećaj. Takav predlog sugeriše da su etiologija. sa veoma raznovrsnim oblicima kliničkog ispoljavanja. što je neprimereno pojednostavljivanje veoma složenih problema. želimo da istaknemo i neke veoma ozbiljne nelogičnosti ponuđene u MKB-10 (1992). da je strah od crvenjenja veoma složen oblik psihopatologije koji se ne može stavljati u istu ravan ni sa kojim drugim oblikom socijalne fobije. Najslabija strana u strategiji dijagnostikovanja socijalne fobije jeste nastojanje da se više raznorodnih oblika socijalnog straha podvedu pod jedan nozološki entitet. Strah od osoba suprotnog pola.E. strašljivo predviđanje ili nelagodnost koja se doživljava u socijalnim situacijama ili situacijama nastupa koje izazivaju strah. svrstani su strah od uzimanja hrane u prisustvu drugih. Izbegavanje. Naime. povezan sa problemom razvoja i ostvarivanjem osećanja identiteta. društvene aktivnosti i odnose ili postoji izraženo osećanje nelagodnosti F. pak. Pod naziv socijalna fobija svrstavaju se veoma raznorodni poremećaji. Na primer. Osobe koje ispoljavaju socijalnu fobiju moraju da budu mlađe od 18 godina. Na primer. kliničkim ispoljavanjem i postupkom u lečenju. pak. veoma slični. što ceo proces čini posebno delikatnim. niti. Razdvajanje socijalne fobije u dva oblika: fokalni i opšti uneo je više zabuna nego što je doprineo pouzdanosti dijagnostičkog procesa i pored toga što se kliničari i istraživači trude da dokažu ispravnost takve odluke (Heimberg i sar.

Iz tih razloga diferencijalno dijagnostikovanje je neobično važna procedura kojoj se mora pokloniti posebna pažnja. 1990). godinama početka. Normalan socijalni strah ne prate osiromašujući simptomi i oblici ponašanja. Strah nastao u takvim situacijama nije osiromašujući i blokirajući već je konstruktivan. njoj nisu strana doživljavanja sreće i "udobnosti u sopstvenoj koži". visoko rasprostranjena u populaciji ljudi. Lazarus (1982) je na uzorku dece utvrdio . I pored određenih teskoća. lekova i droga. posebno kod dece i mladih. imaju visok nivo uzajamnog preklapanja. pak. ili. socijalni strah je najčešće normalan. linija koja ih razdvaja više je imaginarna nego realna. neuporedivo viša od zastupljenosti socijalne fobije. skladni emocionalni i seksualni odnosi sa partnerom ili supružnikom. Međutim. poseduju iste ili slične kognitivne. operacionalni dijagnostički kriterijumi u ovim slučajevima mogu da budu od koristi.. Normalan socijalni strah Na sreću. Stidljivost je jedna od normalnih osobina temperamenta ličnosti. oni se i razlikuju. Nema osobe koja nije osetila napetost i nelagodnost pri susretu sa važnim osobama. stila u ponašanju i domenu funkcionisanja (Turner i sar. veoma je visoka. pak. Utvrđivanje granice kada normalno socijalno strahovanje prelazi u oblik koji osiromašuje kvalitet življenja uvek je veoma delikatno i mora se činiti za svaki slučaj posebno jer opšti kriterijumi za takvu procenu nisu pouzdani. kada je trebalo nešto da uradi pred drugima ili javno nastupi. Međutim. niti se. a razlike nisu male ceneći po zastupljenosti oba fenomena. Osoba koja ispoljava normalan socijalni strah ima odgovarajući odnos prema porodičnim i društvenim obavezama. Najčešće postoji sve vreme tokom života osobe i najveći broj njih je stavlja pod kontrolu i nikada ne razvije socijalnu fobiju.Diferencijalna dijagnoza Kliničko iskustvo je pokazalo da se samo mali broj oblika socijalne fobije javlja kao čist oblik. opominje na ozbiljnost situacije i potrebu da osoba angažuje svoje kapacitete u datim socijalnim okolnostima i uspešno obavi zadatak ili obavezu koju je imala. Stidljivost i socijalna fobija Kako stidljivost leži u osnovi socijalne fobije često se smatra njenim sinonimom sa istim obimom i sadržajem pojma. radnoj i profesionalnoj aktivnosti. Zastupljenost stidljivosti u populaciji. kao i razvijeno samocenjenje i samopoštovanje. Stidljivost i socijalna fobija jesu veoma slični fenomeni. Kliničari i psihoterapeuti moraju da imaju bogato iskustvo da bi bili sigurni kada će neki oblik socijalnog straha proglasiti patološkim! I pored toga. to nije u potpunosti tačno. on udružuje sa drugim oblicima psihijatrijskih poremećaja ili komplikuje zavisnošću od alkohola. a da se apsolutna većina ispoljava združena sa drugim psihijatrijskim poremećajima u smislu komorbiditeta ili komplikacija i njihovih kombinacija. somatske i ponašajne odrednice.

pak. shizoidnog i paranoidnog poremećaja ličnosti. pa i simptome. U psihijatrijsku nozologiju uveden je prvi put u DSM-III (1980). stidljivo. dok roditelji smatraju da je njih 38% stidljivo! Pojedine stidljive osobe. Tabl. koji je kod poremećaja ličnosti ovog tipa mnogo intenzivniji i difuzniji. veoma slične onima koji se susreću kod osoba sa shizoidnim. (1984) su na uzorku studenata koledža utvrdili da njih 20-40% sebe procenjuje kao stidljive osobe. Istraživanja su pokazala da su po kliničkim karakteristikama poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja i socijalna fobija veoma slični i da razlika postoji samo u stepenu intenziteta nastalog straha i prateće psihopatologije. Verovanje da je osoba neprikladna. osim ako je osoba sigurna da se drugima dopada e. Socijalna fobija i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja Koncepcija o poremećaju ličnosti sa ponašanjem izbegavanja u praksu je uvedena (1969) sa namerom da se izdvoji od shizoidnog poremećaja ličnosti u čijem je okviru do tada postojao. Stalni i sveobuhvatni strah i napetost b. Ograničen životni stil zbog potrebe za fizičkom sigurnošću . ispolje smetnje. (1991) su utvrdili da 89% osoba sa opštim oblikom socijalne fobije ima u svojoj osnovi i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Tabl.Dijagnostički kriterijumi za poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (MKB-10-1992) Ovaj poremećaj ličnosti ima sledeće karakteristike: a. stidljivi. po proceni roditelja. uz stalnu i izraženu pojavu i drugih psihopatoloških sadržaja. 11 . (1988) su na uzorku dece između 8 i 10 godina utvrdili da su 28% dečaka i 32% devojčica. dok 48% dece po sopstvenoj proceni smatra da im je stidljivost problem. paranoidnim i poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. posebno poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. Socijalna fobija i poremećaji ličnosti Jedna od najsloženijih procedura u diferencijalno dijagnostičkom postupku jeste razdvajanje socijalne fobije od nekih oblika poremećaja ličnosti. Schneier i sar. Nevoljno ostvarivanje odnosa sa ljudima. u najnepovoljnijem slučaju. po proceni roditelja. 11). Preterana preokupiranost kritikom ili odbačenošću u socijalnim situacijama d. mogu da dosegnu nivo subkliničkog ili umerenog oblika socijalne fobije ili. Caspri i sar. a u MKB-10 (1992) dobio je naziv "anksiozna ličnost". neprivlačna i inferiorna u odnosu na druge c.da je 38% hjih. Spielberger i sar.

Socijalna fobija i shizoidni poremećaj ličnosti I razgraničenje socijalne fobije od shizoidnog poremećaja ličnosti može da bude veoma složeno i delikatno. neodobravanja ili odbacivanja Udružene odlike mogu da uključe preosetljivost na odbacivanje i kritiku Iz toga se može izvesti zaključak da su socijalna fobija i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja toliko isprepleteni da se teško mogu razdvajati (Barlow. Kada se kod njih razvije karakteristična klinička slika agorafobije socijalni oblici straha mogu da budu veoma intenzivni i raznorodni. ravnodušnost ili zaravljen afektivitet c. Veoma malo.. ili nimalo. Nedostatak bliskih prijatelja ali i poverljivih odnosa sa drugima (ili postojanje samo jednog). 1987). aktivnosti izazivaju zadovoljstvo b. Nemogućnost izražavanja toplih. Tabl. Mnogi bolesnici od agorafobije pre izbijanja karakterističnih simptoma za ovaj poremećaj ispoljavaju izraženu stidljivost. 12). kao i želje za takvim odnosima i. 12 . Izbegavanje socijalnih situacija i susretanje sa ljudima za osobe sa ovim poremećajem ne predstavlja gubitak bilo čega važnog za njih. . Izbegavanje radnih i profesionalnih aktivnosti koje uključuju značajan interpersonalni kontakt zbog straha od kritike. strah od javnog nastupa i sl.Dijagnostički kriterijumi za shizodni poremećaj ličnosti (MKB-10-1992) Ovaj poremećaj ličnosti zadovoljava sledeće kriterijume: a. nežnih osećanja. što može da liči na socijalnu fobiju. Izražena neosetljivost na socijalne norme i pravila Socijalna fobija i stanja straha Diferencijalna dijagnoza od drugih oblika fobičnih stanja straha. kao i osećanja ljutnje prema drugima d. Smanjeno interesovanje za seksualna iskustva sa drugom osobom (uzimajući u obzir godine osobe) f. Preterana preokupiranost fantazijama i introspekcijom h. Emocionalna hladnoća. 1992). pre svega agorafobije. od velike je kliničke važnosti. Očigledna ravnodušnost na pohvalu i kritiku e. Skoro stalni izbor aktivnosti koje obavljaju usamljeni g. što nije slučaj sa obolelima od socijalne fobije (Tabl.f. jer su tu nesporazumi najveći pošto se simptomi socijalne fobije i agorafobije preklapaju u visokom postotku: 25-50% (Gorman i Gorman.

Napadi panike koje ove osobe mogu da dožive u raznim socijalnim situacijama mogu da dovedu do izbegavanja ovih situacija, što može da usmeri pažnju kliničara ka socijalnoj fobiji, što najčešće nije opravdano. S druge strane, oboleli od socijalne fobije mogu često da ispolje i pravi napad panike, na primer pred javni nastup, i da takva doživljavanja imaju uvek u sličnim situacijama. Međutim, ove osobe nemaju neočekivane i iznenadne napade panike koji se javljaju van kuće ili u specifičnim situacijama, što je karakteristično za agorafobiju (Barlow, 1992). Dilemu su razrešila istraživanja i iz njih izvedeni zaključci. Razgraničavanje socijalne fobije od agorafobije najpouzdanije je kada se uzmu u obzir sledeći kriterijumi: godine početka, pripadnost određenom polu, odgovor na terapijsku provokaciju i odgovor na lečenje (Amies i sar., 1985; Golstein, 1987; Munjack i sar., 1987; Stein i sar., 1989).

Socijalna fobija i velika depresija
Ne mali problem u dijagnostikovanju socijalne fobije potiče od činjenice utvrđene u istraživanjima, a zapažene u kliničkoj praksi, da ona često prethodni afektivnim poremećajima, posebno velikoj depresiji (81.7%) ili drugim stanjima straha (62.7%) (Van Ameringen i sar., 1991), što može da zavede kliničara da ne obrati pažnju na značajnije i klinički važnije poremećaje.

Socijalna fobija i drugi nepsihotični poremećaji
Socijalna fobija se mora pažljivo razgraničavati i od drugih nepsihotičnih poremećaja, posebno dismorfofobije, poremećaja ishrane (bulimije) i seksualnih disfunkcija, posebno psihogene impotencije. Seksualna neuspešnost može da se doživi kao primarni problem, a da ustvari bude posledica postojanja socijalne fobije (Eric, 1993). Zapažene su i neke zanimljivosti u seksualnom funkcionisanju obolelih od socijalne fobije. Razvoj straha u socijalnim situacijama može da utiče pozitivno na seksualno uzbuđenje kod osoba koje normalno seksualno funkcionišu, dok kod osoba koje imaju erektilnu disfunkcionalnost može značajno da umanji uzbuđenje, pa čak i da dovede do gubitka erekcije (Barlow, 1988).

Socijalna fobija i zavisnost od alkohola, lekova i droga
Povezanost socijalne fobije i alkoholizma od značaja je za izbor strategije u lečenju pa je važno precizno utvrditi pravu prirodu ovog odnosa. Mullaney i Trippett (1979) su na uzorku osoba obolelih od alkoholizma utvrdili da 2/3 njih ima, manje ili više, izražene fobične simptome koje su pratila osiromašenja radnih i socijalnih aktivnosti. Jedna trećina iz ove grupe alkoholičara imala je izražene fobične smetnje praćene ponašanjem izbegavanja i radnom i socijalnom nesposobnošću. Istraživači su utvrdili neuobičajeno veći postotak združenosti između socijalne fobije i atkoholizma (Schneier i sar., 1989), posebno kod muškaraca. Osobe koje posežu za alkoholom,

po njihovom ubeđenju, nalaze "socijalno prihvatljiv" oblik ponašanja kojim suzbijaju svoj socijalni strah. Kliničko psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da oboleli od socijalne fobije često uzimaju alkohol u mnogim situacijama kada im je potrebna dodatna sigurnost (javni nastup, susret sa važnom osobom, polaganje ispita i sl.). Oni alkohol koriste samo povremeno i ne povećavaju količine niti razvijaju zavisnost od njega. Međutim, određeni postotak obolelih od socijalne fobije vremenom povećava količine unetog alkohola, postaje zavisan od njega i psihički i fizički, kada se moraju postaviti obe dijagnoze. Isti je slučaj i sa razvojem zavisnosti od lekova (benzodiazepini) i droga.

Socijalna fobija i psihotični poremećaji
Najzad, socijalna fobija ima i delikatnu liniju razgraničavanja od psihotičnih poremećaja: shizofrenije, shizofreniformnih poremećaja i kratkotrajnih reaktivnih psihoza, o čemu se uvek mora voditi računa (Papp i sar., 1988). Kod paranoidnog oblika shizofrenije i izraženih oblika telesne sumanutosti socijalna izbegavanja i povlačenje dominiraju kliničkom slikom, pa tako mogu da zavaraju i da imponuju kao socijalno fobično ponašanje izbegavanja. Socijalna fobija je na delikatan način povezana i sa ispoljavanjem paranoidnosti. Osobe sa izraženom socijalnom fobijom stalno su nezadovoljne sobom, što ukazuje da ispoljavaju i izvesne paranoidne i paranojačke tendencije. Razlika je, ipak, očigledna. Oboleli od socijalne fobije misle ovako: "Moguće je da su ljudi protiv mene", dok paranojačke osobe to čine drugačije: "Ljudi su protiv mene!".

Tok i prognoza

Početak razvoja socijalne fobije je tipičan i povezuje se sa preadolescentnim ili adolescentnim periodom u životnom ciklusu ljudi. Postepeno dolazi do razvoja karakterističnih simptoma i oblika ponašanja koji se ustaljuju u svom ispoljavanju, bez mnogo oscilacija, sa tendencijom da traju dugo i postanu hronični, bez spontanih poboljšanja ili oporavka. Do danas je objavljeno samo nekoliko istraživanja prirodnog toka socijalne fobije. Zapaženu studiju sproveli su Solyom i sar. (1986) (Tabl. 13). Tabl. 13 – Tok socijalne fobije (Solyom i sar., 1986) Oblik toka Stalno isti Stalno pogoršavajući Fluktuirajući % 43.6 10.3 25.6

ali da nikada ne dolazi do njegovog definitivnog nestajanja. . koje različito dugo traju. gde su moguće i remisije. Ovi pacijenti.6%). Fluktuirajući tok u razvoju poremećaja.3%).Fazični Poboljšavajući 20. ili se. Rano javljanje simptoma i konstitiusanje poremećaja nema dobru prognozu. je dosta čest oblik toka socijalne fobije (20. da je moguće da poremećaj oscilira u svom intenzitetu. Ne mali broj obolelih ima progredijentno pogoršavajući tok oboljenja u kome se vremenom poremećaj produbljuje. najčešće deca i preadolescenti. osobe koje ne znaju da im se može pružiti pomoć i one koje tu pomoć svesno izbegavaju imaju lošiju prognozu od onih koji pomoć traže bez prevelikog ustezanja i sa dobrom motivacijom. u odraslo doba pokazuju visok rizik za razvoj drugih oblika psihičkih poremećaja. posebno agorafobije. ispoljava svaki četvrti iz grupe obolelih (25. 1993). Oboleli koji odmah ispoljavaju komorbiditetnu združenost socijalne fobije sa drugim psihičkim poremećajima imaju lošiju prognozu (Degonda i Angst.6%) ispoljavaju poremećaj hronično.5%). Navedeni podaci ukazuju da je socijalna fobija relativno stalan i nepromenljiv obrazac odgovora u socijalnim situacijama. Kada je reč o prognozi socijalne fobije ona se može naslutiti iz zaključaka koje smo malo pre izneli. usložnjava ili komplikuje (10. Najzad. kod njih se u dugom vremenskom intervalu intenzitet smetnji ne smanjuje.5 0 Kao što se iz tabele vidi najveći broj obolelih od socijalne fobije (43. deprimira činjenica da niko iz uzorka ispitivanih osoba sa socijalnom fobijom nije pokazao tok koji bi doveo do definitivnog poboljšanja. pa se uopšteno može reći da ona nije naročito povoljna. takođe. pak. Najzad. Fazični tok poremećaja. kod koga su moguća i poboljšanja i pogoršanja. i intenzivni zamasi oboljenja. njihovo stanje komplikuje zavisnošću od alkohola. lekova i droga.

za koje je važilo pravilo da pozitivno ne odgovaraju ni na jedan oblik lečenja. organizacijom. Jedna grupa psihijatara smatrala je da je ovaj poremećaj uslovljen biološkim činiocima.Lečenje Iako se i dalje traga za optimalnim terapijskim modelom. Otklonjene su mnoge nejasnoće oko etioloških činilaca koji sudeluju u nastanku ovog poremećaja zbog kojih nije bilo moguće odrediti strategiju i taktiku u lečenju. pa nisu ni razmišljali o posebnom terapijskom pristupu. odnosima sa objektima i okružavajućom sredinom. Druga grupa je imala suprotno mišljenje i u nepovoljnom emocionalnom i psihičkom razvoju. u ovom trenutku možemo da budemo zadovoljni rezultatom koji se postiže u lečenju socijalne fobije. pa i poremećajima ličnosti. Zagovornici prvog stava osporavali su nozološku samostalnost socijalne fobije. Donedavno su vođene burne rasprave oko shvatanja prirode socijalne fobije. videla razlog za nastanak karakterističnih smetnji. Iz tih razloga lečenje socijalne fobije bilo je . da se najintimnije povezuje sa crtama. Kada bi simptomi dobili oblik kakav se ne želi oni su povezivali viđenu psihopatologiju sa poremećajima ličnosti.

Erić.. Psihofarmakoterapija Benzodiazepini Antidepresivni lekovi Inhibitori monoaminooksidaze (reverzibilni) Novi antidepresivni lekovi-inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi 3. 14 – Naš model intergrativnog lečenja socijalne fobije 1. Treća grupa psihijatara i psihoterapeuta.1996). On se sastoji u sukcesivnoj i/ili paralelnoj primeni različitih oblika psihoterapije i lekova." Rollo May. Tabl. ili se. s tim što mi u prvi plan stavljamo psihoanalitičku psihoterapiju. pak. prihvatila je oba stava. Psihoanalitička psihoterapija Uspostavljanje kvalitetnih odnosa i radnog saveza sa pacijentom Dimanička dijagnoza. u lečenju ovih smetnji su phmenjivali isključivo psihoterapiju zanemarujući važnost postojanja biološke osnove i posebne organizacije ličnosti. Suprotno. sposobnosti za uvid. Gabbard. nije ni preporučivalo. Edukacija i razvoj sposobnosti za samopomoć Psihoanalitička psihoterapija "Osoba može da se suprotstavi strahu samo u onoj meri u kojoj su njene vrednosti značajnije od opasnosti koja ih ugrožava. 1995) (Tabl. 1967 . dinamičke osnove za Menjanje i uticaj važnih osoba iz okoline pacijenta 2. već kao prožimajuće i koncipirala integrativni etiološki model iz koga je proizašao isti takav i pristup lečenju. 1992. 1993.krajnje uopšteno i proizvoljno. Drugi oblici psihoterapije Kognitivna terapija Bihejvior (psiho)terapija Porodična i partnersko/bračna terapija 4. Shear i sar. Procena: motivacije. što nije usamljen stav (Gabbard. Baveći se već dugo lečenjem osoba sa socijalnom fobijom vremenom smo izgradili sopstveni model u lečenju koji se zasniva na ovim iskustvima. danas u apsolutnoj većini. Cloitre i Shear. zagovornici shvatanja da socijalna fobija nastaje kao posledica emocionalnih i psiholoških osujećenja i osiromašenja tokom razvoja i posebnog odnosa sa objektima. 14). kao i svih drugih postupka i procedure koji su se u praksi pokazali efikasnim (Barlow. ali ne kao međusobno konfrontirane. 1991. 1992. 1992.

davati lekovi. ali treba da znate da svaki put kada dolazim na susret sa vama imam strah koji ne slabi u intenzitetu. njegovu stručnost i spremnost da razume i podrži. nedoumice da li to da učine. Simptomi u velikoj meri osiromašuju kvalitet života: radnu. " Terapeut mora da poznaje sve te okolnosti da bi mogao da omogući pacijentu da stekne poverenje u njega. visoko obrazovanje "Već nekoliko godina sam neodlučan da li da zatražim pomoć psihijatra. N. Partnersko/bračni odnos postaje destruktivan.. Rizik od samoubistva postaje veliki.. često i višegodišnje. U skladu sa ovakvim stavom u lečenju socijalne fobije mi primenjujemo psihoanalitičku psihoterapiju sve vreme tokom terapijskog procesa. Uviđam potrebu za tim. što se tokom njenih odvijanja lako mogu uključivati i drugi psihoterapijski postupci i metodi. To stoga. da li će u njemu istrajati i da li će ga uspešno završiti. što je uslovljeno prirodom smetnji i individualnim karakteristikama ličnosti obolelih. Uspostavljanje radnog saveza sa pacijentom Od činjenice da li će terapeut da uspostavi dobar i kvalitetan radni savez sa pacijentom. kako bi se poverio. 28 godina. ali i od pomisli da to uradim osećam strah.N. profesionalnu i društvenu delatnost. bio iskren u svom iskazu i pokazao spremnost za saradnju (Tabl. Pacijenti sa socijalnom fobijom obraćaju se za pomoć u veoma delikatnim životnim situacijama i momentima. mi smatramo da to nije opravdano... Podržavamo pacijenta da stekne i proširi uvid i razume svoja neprijatna doživljavanja. Tabl.. Po našem mišljenju ovi postupci su od najvećeg značaja na početku lečenja i mora im se pokloniti posebna pažnja. a psihoanalitičku psihoterapiju stavlja u drugi plan. koje ovako združene deluju mnogo efikasnije nego kada bi se primenjivale pojedinačno. odlučio sam se i evo me. Pri tome ističemo da psihoterapijski proces ima svoje specifičnosti i odstupanja od uobičajenog. pa i primenjivati sve druge terapijske intervencije. intenzivni su i teško se podnose. Napokon. 15 – Najčešći razlozi zbog kojih pacijenti traže pomoć Simptomi straha dugo traju. što naše iskustvo pokazuje da psihoanalitička psihoterapija nudi najširi okvir terapijskih mogućnosti. zavisi da li će otpočeti lečenje. posle duge.Iako u ovom trenutku većina psihijatara i psihoterapeuta naglašava vrednost i efikasnost kognitivno-bihejvioralne psihoterapije. interpersonalni konflikti ugrožavaju njegov dalji opstanak. 15). svoje ponašanje i odnose sa drugim važnim i ostalim ljudima iz okoline. Strah uvodi pacijenta u druge oblike psihičkih poremećaja i klinički se usložnjava. ..

Onda sam poželeo i da oslobodim zakočenu radnu i profesionalnu aktivnost.. 35 godina. veroavtno je da su ona nerealna.. Kada sam nedavno pročitao članak u novinama o strahu od ljudi i mogućnostima da se takvim pacijentima pomogne.N. Rešio sam da pokušam. Pacijent veruje da mu se može pomoći psihološkim putem. sposobnosti pacijenta za uvid u svoje psihičke procese koji uslovljavaju smetnje.N. da volim i da imam uspešne seksualne odnose.N.. 22 godine. povlačim se i usamljujem. najviše stoga što je priroda njegovih smetnji takva kakva je. kakva je njegova suština.. ali ništa ne znam o načinu lečenja. Ako se i odluče da prihvate lečenje nisu upućeni šta se od njih očekuje i po pravilu imaju nerealna očekivanja od njega. Mislio sam da će to biti sasvim dovoljno da mi se opšte stanje popravi. uticaja važnih osoba iz okoline koje mogu da podržavaju primenu psihoterapije ili. najčešće roditelja i partnera. Posebno su me iscrpljivala stalna doživljavanja straha. vi ste tu da kažete šta je od toga moguće. Sam dolazak kod psihijatra ne znači da je pacijent rešio da prihvati lečenje. bio sam iznenađen. da li je reč o pijenju lekova ili razgovorima. dinamičke psihopatološke osnove koja se podvrgava menjanju. visoko obrazovanje . Dinamička osnova za primenu psihoterapije Prvi korak u proceni uslova za sporovođenje psihoterapije i dinamičke osnove za njenu primenu sastoji se u utvrđivanju motivacije pacijenta za lečenje. student "Od jedanaeste godine imam veliki strah od ljudi. terapeut mora detaljno da razjasni. Sve vreme sam mislio da je to posledica vaspitanja i mog odnosa sa roditeljima i da tu nema pomoći. Kako sam sve više razmišljao očekivanja od lečenja stalno su mi se uvećavala. krivice. koliko traje. Na to se veoma teško odlučuje.. pak.. da je otežavaju ili čak i onemogućavaju i najzad. da bi zatim otpočeo proceduru utvrđivanja uslova i dinamičke osnove od koje se polazi sa primenom psihoterapije. uloge pacijenta u njemu. visoko obrazovanje "Kada sam se odlučio za lečenje prvo sam imao na umu da se oslobodim simptoma i neprijatnosti koje oni nose sa sobom. samopreispitivanja i samokažnjavanja. Pacijent uviđa da postoji velika nesrazmera između nejgovog socijalno-ekonomskog statusa i mogućnosti. N. očekivanja od njega. " Sve nedoumice pacijenta oko tehnike lečenja. N. šta se od mene očekuje i mnogo toga!" N... potom i emocionalnu blokadu koja me je sprečavala da se normalno odnosim sa osobama suprotnog pola. 32 godine.Pritisak okoline.

strah je postajao sve neprijatniji i morala sam nešto da učinim.. teško uspostavljam kontakte sa ženama. samo.. pitala sam se šta on meni može da pomogne i odustala sam." Najveći broj pacijenata sa socijalnom fobijom usvaja karakterističan stil življenja: zatvorenost."Svestan sam da me strah veoma hendikepira. da povezuju uzrok i posledicu u nastanku svojih smetnji ili drugim rečima – za uvid i bogaćenje svojih životnih iskustava.. Svi su bili iznenađeni. . Nisam se obraćao za pomoć pošto sam smatrao da sam po prirodi takav i sa tim sam se pomirio. još više susreta sa ljudima.. a ja sam osetio blaženi mir i spokojstvo što sam tako odlučio. nepreuzimanje bilo kakvog rizika koji donosi živa komunikacija sa drugim ljudima. pa čak i nemoguća. Iako znam da je to mesto dobro plaćeno. Zato nije iznenađujuce što im je motivacija za promenom i lečenjem mala pa teško prihvataju psihoterapijsko lečenje. nemojte da me pitate o mojim roditeljima. javno eksponiranje u društvu. visoko obrazovanje "Radim na mestu koje je veoma dinamično.. zahvalio sam se na ponudi. "! Osobe sa socijalnom fobijom često nemaju razvijenu sposobnost da prate svoje psihičke porocese. 32 godine... sve ću vam reći. na radnom mestu. tokom lečenja pacijentkinja je pokazala da nema sposobnost da shvati šta je uzrok njenih problema. još više obaveza i mnogo odgovornosti. Kod takvih osoba primena psihoanalitičke psihoterapije je veoma otežana. Još nisam siguran u svoju odluku. da će to mojoj porodici doneti veći prosperitet. Iako je nesporno da poseduje visoku inteligenciju njeni kognitivni strukturni nedostaci nisu joj dozvoljavali da pretražuje svoje životno iskustvo. oni nemaju veze sa mojim stanjem.. pa čak i krugu porodice. moram da razgovaram sa njima. N.. Kasnije. iznenađivala da li je to moguće i sl. i koji je bio očigledno uzrok mnogih nedaća pacijentkinje i sl. da ih vodim na ručkove i večere. susrećem puno ljudi. Međutim. molim vas. što povlači za sobom joi dinamičniji život. šta je u svemu tome doprineo njen odnos sa majkom i ocem koji su se razveli.. N.. Pre izvesnog vremena ponuđeno mi je da napredujem u rukovodećoj hijerarhiji. ". i još bezbroj drugih stvari. Kod vas sam došao da porazgovaram da li se bilo šta može učiniti da nešto promenim u životu ili da prihvatim da sam takav kakav sam. sagledava odnose sa majkom i ocem i sl... Sada sam pred novim iskušenjem. da otvara perspektivu. Ne napredujem na poslu.. Stalno se čudila.. analizira uzroke i posledice u njemu. krug prijatelja mi se sasvim suzio.. Da li da otpočnem da se lečim psihoterapijom koju mi predlažete ili ne. Sada sam kod vas... 36 godina. ocu i majci. ali posao mora da se radi savesno. To mi ne prija i rado bih sve to izbegao. odgovornost. moraću o svemu dobro da razmislim. Po pravilu izbegavaju obaveze.. pitajte me o svemu.N. sa čim se oni mogu povezati.. opreznost.. visoko obrazovanje "Kada sam počela da doživljavam strah mene su poslali kod psihijatra i ja sam pristala na to..N.

preplavljena straham zbog koga je "potpuno podetinjila". demotiviše i mislim da ću imati velike teškoće sa njima sve vreme lečenja. To stoga. N.. Ako ova podrška izostane dovodi se u pitanje njena primena. Ta. da se najbolje osećam kada sam sam u svojoj sobi. ako su nesposobni da rukuju svojom perspektivom. Ne sme da ode na fakultet. Oni smatraju da sam ja nevaspitan i agresivam momak. N. Prvi stupanj u toj proceni je utvrđivanje postojanja simptoma. koji se razlikuje od pacijenta do pacijenta.Psihoanalitička psihoterapija se može primeniti samo kod osoba koje imaju podršku svoje okoline i važnih osoba u njoj.. 23 godine. kao to su besmislice. moguće kritičke procene kojoj se pacijenti izlažu.. ili lični profil simpoma. Ako su pacijenti preplavljeni strahom i ako zbog toga ispoljavaju veoma regresivno ponašanje. 20 godina. ali ne razume kako se to sve radi i šta ona sebi može da pomogne kada je u ovakvom stanju! Da bi se u potpunosti sagledala dinamička psihoptološka osnova od koje se polazi u proces lečenja i menjanja. a najmanje su za primenu nekog dugog psihoterapijskog tretmana. uvek se grupiše oko straha. ženama. krivice. oblika ponašanja i uslova pod kojima oni nastaju ili se povlače. više nego kod drugih oblika stanja straha. fenomenološka realnost. da izađe na ulicu. Sada kada sam otpočeo da dolazim na psihoterapiju oni su se žestoko usprotivili. što je svakodnevno iskustvo. To me ubija.. što takva osoba ne može da drži na potrebnom nivou vrednosne sisteme kao što su osećanja. . procena dinamičke psihopatoške osnove karakteristične za svakog pacijenta posebno. student Pacijentkinja dolazi u pratnji oca i majke. To stoga. javnog nastupa. " Najzad. što je socijalna fobija veoma tesno povezana sa ličnošću obolelog i stepenom ostvarenog osećanja identiteta.. psihoanalitičku psihoterapiju nije moguće primeniti. društvenu poziciju. ako nije ostvarila osecanje identiteta.. Zbog toga se potpuno povukla i prestala sa kontaktima sa bilo kim osim sa roditeljima. kolegama sa fakulteta. pa i eventualne poremećaje ličnosti obolelih. ako su izgubili granicu u društvenom životu. tvrdoglav i da radim samo ono što ja hoću a izbegavam sve obaveze i odgovornost koju nameće porodični život. profesionalnu delatnost.. moralne vrednosti. organizaciju i strukturu. Ja ne mislim tako i tvrdim da moji roditelji nisu nikada shvatili da sam ja veoma stidljiva osoba. najznačajnija je procedura koja treba da odgovori na pitanje da li je primena psihoanalitičke psihoterapije indikovana i da li ju je moguće sprovesti. student "Moji roditelji nisu za primenu bilo kakvog lečenja kada je moj slučaj u pitanju. uzalud trošiš vreme. teškoća u susretanju sa ljudima. psihoterapiju nije moguće primeniti. Ukoliko je ličnost obolelog izmenjena ili poremećena. pa i sve drugo što poistovećuje sa svojim življenjem kao jedinstvenog bića. i u velikoj meri određuje da li će pacijent imati uslova za primenu psihoterapije ili ne. nerealnog odnosa prema sebi i osobama iz okoline. da se javi drugarici telefonom. da imam strah u kontaktu sa drugim ljudima. potrebno je detaljno sagledati crte. umesto da se dozoveš sebi ti koristiš i taj način da nam prkosiš i sl..N.N. Čula je za psihoterapiju od svoje drugarice koja se leči već duže vreme.

Pri tom potrebe za ovakvom promenom moraju da proisteknu iz njegovih sopstvenih osećanja. psihoanalitička psihoterapija uvek ima za cilj i analizu vrednosnih sistema pacijenta. Valja znati da primena psihoanalitičke psihoterapije uvek podrazumeva ne mali slepen ovih osobina Ega. prestane da izbegava sve što mu je neprijatno i otpočne sa donošenjem odluka kako je jedino moguće steći životno iskustvo. Strah. da sarađuju sa terapeutom i da se suprotstavljaju svim pritiscima koje uslovljava sam psihoterapijski postupak.N. Samo pacijenti koji imaju dovoljnu snagu Ega mogu da prihvate izazove koje psihoterapija nosi sa sobom." K. Otklanjanje simptoma nikada nije jedini i isključiv cilj u primeni psihoanalitičke psihoterapije. pa čak i da se koristi kao podsticaj. da se oni učine podnošljivim i da ne "troše" psihičku energiju obolelog i stalno ih iscrpljuju.U vezi sa gore navedenim neophodno je proceniti jačinu i stepen autonomnosti Ega obolelog. okolnosti pod kojima nastaju ili se povlače. visoko obrazovanje . 38 godina. mnogo širi i opštiji cilj u lečenju psihoanalitičkom psihoterapijom zasnovan je na ideji Frojda da se pacijentu omogući da svoje nesvesno i nelogično zameni svesnim i logičnim. "iz bića". Sledeci ideju Frojda Mej je dodao da tako ostvarenu promenu pacijent treba da preobrazi u saznajnu svest. bilo da su poljuljani ili narušeni. da se on potrudi da razume svoje smetnje. koje će mu služiti kao snažna odbrana od stalno navirućeg straha. jer ne treba zaboraviti da on uvek ima i svoje pozitivne i podsticajne efekte. Najzad. 1937 Ciljevi u psihoterapiji uvek zavise od svih prethodnih procena i raspoređuju se u širokom dijapazonu od suzbijanja ili stavljanja pod kontrolu neprijatnih simptoma i oblika ponašanja. kako u porodici tako i u široj okolini. Najzad. uspešnijeg. Sa druge strane. sa čim se treba "sprijateljiti" i naći način da se podnosi. To će reći da treba da shvati da je on taj koji je odgovoran za sebe i svoj život. Međutim. svoje ponašanje i odnose sa drugima. Hornaj. N. do rekonstrukcije ličnosti i usvajanja novog. treba da se prihvati kao nešto što se ne može definitivno ukloniti. Na taj način treba da preuzme kvalitetno drugi oblik odgovornosti prema sebi i drugima. pak. životnog stila. s druge strane. umnogome određuje da li će biti moguće primeniti psihoterapiju ili ne. Ciljevi psihoterapije "Osnovni cilj u lečenju obolelih od straha psihoterapijom jeste oslobađanje svih postojećih kapaciteta ličnosti zarobljenih strahom i njihovo kultivisanje koje će dovesti osobu do samoostvarivanja. a ne iz spoljašnje okoline. bilo da su oni ti koji dovode do razvoja smetnji. ili. suzbijanje simptoma ili njihovo kontrolisanje je neophodno da bi se otvorio put za postavljanje ambicioznijih ciljeva. Pokušava se da pacijent shvati njihovo značenje. postojanje komplikacija kao što su zavisnost od alkohola. lekova i droga. pak da nisu nikada ni bili razvijeni. da nastoji da se prilagođava životnoj realnosti. kao osnovni simptom. njihovu prirodu i posledice. s jedne. utvrđivanje komorbiditetne povezanosti socijalne fobije sa drugim oblicima psihopatologije ili. da se gube.

Znam da je trebalo da se suprotstavim roditeljima kada nisu bili u pravu. koje nikome do tada nije saopštio. sve što su od mene zahtevali ja sam ispunjavao ćuteći i gutajući kada mi nije bilo pravo. na koju on može da računa... najveći bedem pred navalom straha. dete. takođe. debilno. jer ona ima najviše smisla baš u lečenju osoba sa socijalnom fobijom. kao da sam ja bio taj koji je morao bez pogovora da prihvati sve ono što mi serviraju. kasnije i svojoj supruzi. što joj je poklanjala neopravdano veću pažnju nego meni... zamerio što je bio grub prema meni. kao da sam u tim trenucima postajao neravnopravan u odnosu sa njima.. ali ćutim. Sve vreme trajanja psihoterapije terapeut treba da vodi računa da svojim izjavama i ponašanjem ne izazove nove strahove ili poveća intenzitet starih. poslušno. Kada je reč o terapeutu njegova uloga treba da bude u skladu sa idejom Frojda o "lekaru zastupniku svoga pacijenta".. njihova čvrstina i prilagodijivost.. Ova uloga omogućava da terapeut bude snažna podrška pacijentu. jednostavno ne smem to da uradim!" Poznato je da su određeni vrednosni sistemi. povlacim se. pa čak i da konstatuje da mu nije bolje iako terapija traje toliko dugo koliko traje. ali nikada nisam imao snagu za to. To ne znači da se vrednosni sistemi pacijentu moraju nametati po svaku cenu. već mora sam da ih izgrađuje. slabosti. Zbog svega toliko mi se stvari u životu skupilo da jednostavno moram da ih iskažem. svaki intenzivniji strah. ta uloga terapeuta omogućava pacijentu da izrazi sve svoje sumnje. Kao da nisam naučio tu lekciju. što ne voli moju decu i mnogo toga. da im kažem tako i tako. Kasnije.. To se mnogo puta događalo. što je u mene usadio strah. pa čak i da ga kontroliše. Kada sam i imao svoj stav i neko svoje mišljenje nisam smeo da ga iznesem i branim.. gubi interesovanje da dalje radi na sebi i vraća se u prethodno . terapeut može da se lagano povlači i ne bude toliko zaštitnički nastrojen.... njegovo dugo trajanje. Najzad."Moram da priznam da nikada nisam posedovao sposobnost da se suprotstavim svojim roditeljima. na kraju. Zato psihoterapijski proces stalno treba da se bavi prepoznavanjem i utvrđivanjem tih sistema. Kada se pacijent oseti dovoljno sigurnim i sposobnim da izdrži sve pritiske koje psihoterapija nosi sa sobom. Kada pacijent u kontaktu sa terapeutom i realno doživi da neće bili ponižen i ismejan. kao neko malo. što je i najambiciozniji cilj u primeni psihoterapije. obogaćuje i proširuje. Tako će prepustiti pacijentu da se on sve više oslanja na sopstvene snage i sposobnosti. umanjuje snagu vrednosnih sistema.. što me je kažnjavao. bezvoljan i apatičan.. jer to veoma negativno deluje na kvalitet odnosa terapeut/pacijent i uopšte uspešno odvijanje psihoterapije. da me sabiju u mišju rupu. što su njegove osnovne brige kada stupa u kontakt sa njim. Oduvek sam bio poslušan. S druge strane.. A to je činilac od najvećeg značaja na početku primene psihoterapije kada su sve mogućnosti u igri. a da pri tome ne dovede svoje samopoštovanje u pitanje. supruzi bih zamerio mnogo toga. Majci bih zamerio što je oduvek više volela moju sestru. kao nepoznatom osobom. Ocu bih. tajne. Osoba koja ih poseduje spremnija je i sposobnija da se suoči sa njim. uvek sam popuštao i dozvoljavao. niti ih on treba da preuzirna od terapeuta.. Tok psihoterapijskog procesa Kada otpočne psihoterapija uloge terapeuta i pacijenta postaju bitne. Iskustvo u lečenju osoba sa socijalnom fobijom je pokozalo da su one specifične i da se razlikuju od uobičajenih u primeni psihoanalitičke psihoterapije. on stiče poverenje i sigumost i psihoterapijski proces dobija na kvalitetu. Pacijent postaje malodušan.

čak i likom podseća na vas. kada se situacija sasvim izmenila i kada sam se definitivno rasplašila. razredni starešina mi se nasamo obratio i pitao me da li ja znam gradivo ili ga ne znam. Mislila sam da ćete i vi početi da se ponašate na isti način... Kada su me nastavniei prozivali ja sam se dizala.. Zbog toga sam imala veliki strah od škole. Tako će im dati šansu da sve vreme trajanja psihoterapije iznova "izabiraju" terapeuta sa kojim rade.. glupača. bila sam užasno usamljena. pasivnosti i agresivnosti. već u potrebi da umanji doživljavanje straha i bude sigurniji.anksiološko stanje svesnosti kada nije posedovao realan odnos ni prema sebi ni prema drugima. da sigurno lupam gluposti i još mnogo ružnih stvari kojih sada momentalno ne mogu da se setim..." . pa čak i strah od dolaska na seanse.. N. To je lako razumljivo kada se zna da terapeut za njih predstavlja unutrašnju reprezentaciju određenih karakteristika objekta. Kada sam dovela u pitanje svoje dalje školovanje. srednje obrazovanje "Dugo posle prvog susreta sa vama imala sam neki otpor. jer su pacijenti veoma kritični prema njegovim izjavama i ponašanju... stalno u strahu da ne lupim neku glupost i oni počnu da mi se smeju.N. ali me je očuh i dalje stalno vređao... Nije retko da pacijenti ispoljavaju i ekstremnu opreznost... ispitivanja. stalno se čudio kako me ne izbace iz škole zbog toga. posle se promenilo mnogo toga u mom životu u školi. ali odgovor nisam brzo našla. 27 godina. prostakuša. ja sam sve znala i to sam mu saopštila. spremna da svakoga trenutka prekinem sa lečenjem. ismejavao. Tek nedavno. Takva osećanja nisam imata prema prethodnom terapeuta koji me je i poslao kod vas. ćutanja i verbalizacije... Verujte.... sumnjičavost pa i paranoidno reaguju. shvatila sam da je ta zbog toga što ste me podsećali na mog očuha. u skladu sa svojstvima svoje ličnosti. trebalo mi je dosta vremena da se uverim da se to neće desiti. Posebna specifičnost u ponašanju terapeuta je njegova senzibilnost da uspešno balansira između previše zaštitničkog i autoritarnog stava i ponašanja. Hornaj. Pitala sam se šta je posredi. Transferni i kontratransferni problemi "Suština transfernog odnosa anksioznog pacijenta sa terapeutom nije u ponavljanju njegove seksualne usmerenosti prema majci ili ocu.. koji su u prošlosti bili neopravdano kritični. 1937 Pacijenti sa socijalnom fobijom veoma teško razvijaju pozitivna osećanja prema terapeutu. otežavaju razvoj kvalitetnog odnosa sa terapeutom i pozitivnih osećanja prema njemu.. Osnovno pravilo psihoterapije da terapeut treba da se ponaša spontano i autentično. On je u mnogome odgovoran što sam ja danas u ovom stanju. kontakata sa drugovima i drugaricama. U početku sam izbegavala i kontakt sa drugaricama i drugovima. roditelja ili nekog drugog iz porodičnog kruga. konfrontiranja i njegovog izbegavanja.." K.. vređao. upirala pogled u zemlju i ćutala. Bila sam veoma rezervisana. podsmevali se ili ponižavali pacijenta. On ima toliko godina kao i vi. govorio je da sam neznalica. Ta rana pounutrenja kasnije tokom psihoterapijskog procesa projektuju se na terapeuta. govorio mi je da sigurno ne umem ni da beknem kada me nastavnici nešto pitaju. što od terapeuta još više zahteva du bude spontan i autentičan. u lečenju osoba sa socijalnom fobijom dobija veliki značaj.. od malena me je ponižavao.

To stoga.Kada se razviju pozitivna osećanja pacijenta prema terapeutu ona su prožeta mnogim sumnjama i nedoumicama. zbog nečega biti kritikovani. usta koja bi mogla da usisaju svu ljubav ovog sveta koja je meni potrebna. Tada odjednom postajem odbojan prema terapeutima.. da budu pažljivi prema meni.. što mi se desilo i sa vama. Suprotno.. Nije retko da je socijalni strah jedini način da . jer to može da ga žestoko frustrira. strahu.N. Predlog da nastavi psihoterapijsko lečenje kod terapeuta ženskog pola rado je prihvatio. vole. To je veliki korak napred. Međutim. što je slučaj i sa vama. Ni kontratransferni problemi nisu manje važni za uspešan početak psihoterapije i njeno odvijanje. a sada posebno u terapiji. Terapeut mora da bude svestan da previše ne nudi sebe kao model pacijentu. napušteni ili odbačeni.. kako im je bilo teško da pokažu da me vole. Pacijenti stalno strepe da neće biti prihvaćeni. Terapeuti treba da znaju da svoj predlog pacijentima za psihoterapijsko lečenje ne donose prebrzo i nesmotreno. kako su se ponašali roditelji prema meni. To sam već dva puta uradio i mislim da ću to uraditi i sada. postaju ćutljivi i inhibiraniji nego na početku lečenja. Kada se razvije. počinje produktivna interakcija između selfa i objekta. 36 godina. N. što ne može da toleriše. visoko obrazovanje "Strah od žena za mene ja veliki problem. koja je u mogućnosti da promeni "kritikujuće objekte" u njihovom unutrašnjem svetu već prihvaćenih objekata. nastupa trenutak kada je neophodno pričati o smetnjama. Nije retko da tokom terapije u pojedinim situacijama doživljaj pacijenata bude takav da se u njemu poistovećuje terapeut sa "kritikujućim introjektima". 40 godina. visoko obrazovanje "Sve vreme u životu.. Uvek sam se pozitivno odnosio prema njima i razvijao prtjatna osećanja. Prepoznajem da sam agresivan i da momentalno želim da prekinem terapiju. opšta karakteristika transfera je njegova krhkost i ambivalentnost. brže nego što misle da to treba. ogromna. N. jer ta promena može da doprinese boljem funkcionisanju i življenju uopšte. kako doživljavam sebe kao muškarca i sl. autentično zainteresovanu za njih.N.. takođe. Posebno ne dok detaljno ne upoznaju pravu prirodu viđene psihopatologije. Nekada mi se čini da bih volela da imam velika. kada prepoznaju terapeuta kao osobu koja je sposobna za empatiju." Pošto je ostao još kraće vreme u terapiji razjasnili smo da pacijent prekida terapiju kada se oseti inferioran u odnosu na terapeuta kao muškarca.. imala sam potrebu da me svi prihvataju. Svi moji raniji terapeuti bili su. Mnogih stvari iz života sada sam se prisetila. koja ne želi da ih povredi. što psihoterapija ponovo oživljava razvojne probleme koji su i doveli do nastanka stidljivosti i aktiviranja i usvajanja inhibiranog ponašanja. muškarci. kao i zbog načina izražavanja koji može da izgleda previše pretenciozan i izraz njihovog visokog samopoštovanja. Dolazak kod vas je moj treći pokušaj da rešim svoj problem. pa se naglo distanciraju. " Ovakve situacije nastaju onda kada pacijenti doživljavaju da se prebrzo osamostaljuju u terapiji. da im je stalo do mene. njena značenja i funkciju..

nisu prihvatili svoj strah kao jedan od mogućih oblika reagovanja koji ne mora uvek da bude sasvim negativan. Pored toga. doći de u situaciju da projektuje svoje probleme tako što će sve vreme tokom lečenja nesvesno osporavati. koja će obezbeđivati pacijenta od straha koji nastaje na taj način. pa i nekakvu ravnopravnost u interpersonalim odnosima u porodičnom i širem krugu. Biti slobodan od straha za njih znači povećanje sopstvene odgovornosti i potrebu da se aktivno angažuju u porodičnom životu i profesionalnoj karijeri. "šonja" i sl. kada je strah dobio razmere i intenzitet koji u potpunosti blokira psihoterapijsko lečenje. Zapravo. Imati strah znači stalno pribavljati pažnju okoline. što kod pacijenta može još više da pojača strah. Neuvremenjene i direktne interpretacije mogu da dovedu do razvoja paničnog straha. lakše odolevati pritiscima koji ugrožavaju dominaciju u "psihičkom prostoru" u kome se donose važne i manje važne odluke. a to je put kako se na najbrži način može suziti ili izgubiti terapijski potencijal i učinkovitost terapeuta. siromaštvo u verbalnom iskazu. Intrepretiranje. Reakcije terapeuta na osnovne smetnje obolelog: zatvorenost. pokazujući tako nespremnost da prepoznaju čega se zapravo plaše i kakav smisao i značenje njihov strah ima. Najzad. niti dovodi do izmene u strukturi ličnosti. što pacijenti sa socijalnom fobijom ne podnose nagle provokacije straha i izmene u njegovom intenzitetu. što su mogući učinci interpretiranja. umanjivati ili poništavati tegobe obolelih. slobodno asociranje podstiče i uvećava doživljavanje straha. Zbog toga i razvijaju morbidne i osiromašujuće oblike straha. odbrane sebe od težih poremećaja koji mogu eventualno da uslede. pak. Međutim. prekasno. kao najvaćnija terapijska intervencija. jer biti bolestan je prihvatljivije nego biti nesposoban. pa čak i agresivan i odbacujući. tako dovode u pitanje svoj vrednosni slštem. niti. ali je neophodno da bi se došlo do suštinskih intrapsihičkih sadržaja koji leže u osnovi ovog poremećaja. on treba da zna da je za takvu aktivnost potrebna određena snaga Ega. njihova primena ne utiče na razrešavanje intrapsihičkih ili interpersonalnih konflikata. da ga ne daje prebrzo i "zatvara" pacijenta za rad na psihološkim problemima. koji je i onako ugrožen. koji bi se zatim podvrgavali menjanju. Ako se on suprotstavlja svom strahu tako što leči obolele od straha. koga se grčevito drže. "kilavko". Sagledavanje njegove prirode za njih je porazno. Sve to nalaže terapeutu da ima jasne ciljeve kada se opredeljuje za lek. To stoga. Nije potrebno naglašavati da je dejstvo lekova isključivo simptomatsko. može da im bude "alibi za životne neuspehe". . Kontratransferni problemi mogu značajno da otežaju lečenje psihoterapijorn kada terapeut nije stavio pod kontrolu svoj strah. urone pacijenta u depresiju. mogu da ga uznemiravaju i gone da bude nestrpljiv. Psihoterapijske intervencije Sve vreme tokom psihoterapije terapeut mora da podstiče pacijenta da asocira i donosi "materijal" kako bi psihoterapija mogla da napreduje. Terapeut nikada ne treba previše da žuri sa interpretacijama. ali svemu tome može mnogo da doprinese kada njihova primena ublaži intenzivan strah koji ometa sprovođenje psihoterapije. netolerantan. inhibiranost. pa čak i da ga "oteraju" iz psihoterapije. Strah. slab. Oboleli od socijalne fobije najčešće nisu naučili normalno da strahuju. osobe sa socijalnom fobijom pokazuju čudan nedostatak želje za poboljšanjem svoga stanja. i davanje lekova u toku psihoterapije ima svoje specifičnosti na koje se mora obratiti pažnja. pak. mora da se obavlja delikatno i uzdržano.pacijenti održe samopoštovanje ili. niti da zasipa pacijenta sa njima.

ne konfrontiraju se sa anksiozno provocirajućim situacijama već ih izbegavaju. anksiozno provokativno mišljenje koriguju primenom kognitivne terapije. a veoma je slična racionalno emotivnoj terapiji Ellisa (1962). "oni će naslutiti da sam". "kako ću se snaći" i sl. i okolnosti pod kojima se ono može suzbiti ili zameniti prikladnijim i boljim. Tabl. Osnovu na kojoj počivaju ovi terapijski metodi čini kliničko iskustvo da osobe sa socijalnom fobijom ispoljavaju neprilagođene odgovore u socijalnim situacijama i usvajaju pogrešna shvatanja. 1992). procedure i metoda bihejvior i kognitivne psihoterapije pokazao je efikasnost u suzbijanju fobičnih simptoma i stanja. (1987) Sistematska desenzitizacija Ekspozicija uživo Preplavljivanje u imaginaciji Progresivna mišićna relaksacija . Psihoterapeuti ove orijentacije određuju strategiju i taktiku u lečenju analizom okolnosti pod kojima nastaje neprilagođeno ponašanje. stimulusi koji dovode do straha i fobijskih reakcija ne moraju da potiču isključivo iz "unutrašnjih" ili "spoljašnjih" izvora. 1988. Kognitivna modifikacija ili izmena saznajnih stavova je metod kognitivne terapije koji su u praksu uveli Mahoney (1974) i Meichenbaum (1977). Na taj način umanjuju strah ali još više kvalitet svog života. koje individua formira u susretanju sa drugim ljudima u različitim socijalnim situacijama ("siguran sam da ću drhtati". "odbiće me". pa tako i socijalne fobije (Barlow.). sebi i drugima koji učestvuju u tim i takvim situacijama. Drugačije rečeno.kognitivna (psiho) terapija Širok krug postupaka. odvojeno ili u kombinaciji. Gabbard. socijalno fobične osobe stalno potenciraju anksiozno provokativno mišljenje. U praksi mi primenjujemo kognitivnu modifikaciju. čak i u najjednostavnijim životnim situacijama. s druge strane. Drugim rečima. ne poseduju dovoljan stepen socijalnih veština u socijalnim interakcijama i najzad. Odvojeno primenjuju ili.Bihejvioralno . 1992. oni mogu da potiču i iz "unutrašnjeg dijaloga koji osoba vodi sama sa sobom". 16 – Metodi bihejvior – kognitivne terapije Bihejvioralni metodi – Heimberg i sar. a zatim usvojene ili naučene samoinstrukcije. stavove i mišljenje o njima. kombinuju više postupaka. Zasniva se na postavci da strahovanje u socijalnoj situaciji predstavlja pogrešno naučeno ponašanje zbog neodgovarajućih stavova i shvatanja usvojenih saznajnim procesima. Vežbanjem socijalnih veština otklanjaju njihov nedostatak i/ili nerazvijenost. s jedne. biće mi neprijatno ako me oni ne razumeju". primenom ekspozicije uživo. trening samopotvrđivanja i ekspoziciju uživo. Tako nastale. mogu da budu snažan izvor straha. koji je zasnovan na samoinstrukcijama i samoverbalizacijama. a izbegavanje anksiozno provokativnih situacija i razvijeno fobično ponašanje izbegavanja. pak. "kritikovaće me". Na taj način one mogu automatski da stvaraju i održavaju neodgovarajuće emocionalne reakcije i dovode do fobičog ponašanja izbegavanja.

posebno kod straha od ispita. u kombinaciji sa treningom samopotvrđivanja. Ona se zasniva na pretpostavci da strah nastaje više kao rezultat nepovoljnog mišljenja koje obolela osoba ima o sebi. ili. sistemskom desenzitizacijom. već samo da razjasni i učini svesnim verbalne i neverbalne sadržaje koji dovode do fobijskih reakcija ili jednostavnije rečeno da uslovi promene nerealnih odnosa obolelog prema izvesnim stvarima. Posebnu pažnju poklanjamo analizi i izmeni specifičnih samoverbalizacija koje obična osoba emituje u socijalnim situacijama što dovodi do razvoja straha i njegovih osiromašujućih posledica. Postojanje takvih samoverbalizacija čini putokaz za formiranje ciljeva u lečenju. Opšte je usvojeno mišljenje da je kognitivna modifikacija psihoterapijski metod koji se može uspešno koristiti kod mnogih oblika stanja straha. straha da sa izgledom i ponašanjem nešto nije u redu i sl. straha od kritičke procene drugih. posle koga se mogu koristiti i drugi složeniji psihoterapijski metodi. U lečenju socijalne fobije kognitivna modifikacija ima svoje mesto kod mnogih kliničkih varijeteta i mi je sa uspehom primenjujemo. ekspozicijom uživo i psihoanalitičkom psihoterapijom. pak. pa i neurotskog ponašanja. Navešćemo nekoliko primera gde je sprovođenje kognitivne modifikacije metod izbora u lečenju. kao "prvi korak" u lečenju. .Vežbanje socijalnih veština Rukovanje strahom Obavljanje domaćih zadataka i dužnosti Igranje uloga Kognitivni metodi: Racionalne psihoterapije Racionalno-emotivna terapija Izmena saznajnih stavova (kognitivna modifikacija) Trening samopotvrđivanja Samoinstruktivni trening Kognitivno-semantička terapija Terapije koje stavljaju naglasak na vežbama odbrane Unutrašnje modeliranje Modifikovana sistemska desenzitizacija Trening za upravljanje strahom Stres-inokulacioni trening Terapije za rešavanje problema Smatra se da kognitivna modifikacija daje najoptimalnije rezultate u lečenju socijalnih fobija. Kognitivna modifikacija ne pretenduje da oboleli stekne uvid u svoje nesvesne intrapsihičke kontlikte. nego što je situacija sama po sebi takva. Pri tome može da se primenjuje samostalno. pojavama i predviđanjima.

Smatra da će za njega biti porazno da saopšti bilo kome da ima strah od ispita. velike uši. N. ispitivaču na prvom ispitu koji sledi. kolegama i ispitivaču. 20 godina.N. roditelji se muče a ja im ovako vraćam. što rezultira suzbijanjem mnogih oblika socijalnog strahovanja. "Ja sam se odjednom osetio mnogo bolje nego do tada. baburast. Pacijent se ohrabruje da u određenim situacijama jasno saopšti da mu se nešto sviđa.N. Na pitanje da li zna da svi koji ga vide uoči ispita. Prvo. najzad. debele ruke. a ne koliko znam. neudata.. stalno na ispitu mislim da mi procenjuju koliko sam inteligentan." Trening samopotvrđivanja kao metod lečenja socijalnih fobija zasniva se na postavkama da je osnova socijalnih fobija intenzivna inhibicija u socijalnim odnosima i da je antagonistički odgovor ovako nastalom strahu i posledičnoj inhibiciji samopotvrđivanje. Dg. Socijalna fobija . Dg. U stvari nemam ništa lepo na sebi. On to krije. on je do sada mislio da je veoma uspešno skrivao svoj strah i da to nije niko video. duboko usađene i blisko postavljene i zrikave oči. student. od socijalnih susreta svih vrsta.. svi su bolji od mene. grozim se i pomisli da me neko vidi nagu. Kada je.N.strah od ispita U situacijama pred polaganje ispita pacijent otpočinje razgovor sa sobom koji izgleda ovako: "Ja sam najveća kukavica na svetu. Pacijent pokazuje veliki otpor da prihvati ovakvu sugestiju. velike opuštene i grozne grudi. nisam u stanju da se smirim i izađem na ispit kao svi ostali. U prvom stupnju pacijent se podržava da saopštava svoja doživljavanja. kratke potkolenice. napravljen je detaljan plan kako da se spravede u praksi. Navodno.strah za sopstveni izgled Pacijentkinja ispoljava niz oblika socijalnih strahova: od ljudi. jer ima veliki strah i osećanje nelagodnosti da nije "isti kao drugi. debele butine i kolena.N. ništa ne vredim. zbog toga što sam uspeo to da prevalim preko usana.. sa razvijenim fobičnim ponašanjem izbegavanja socijalnog susretanja. hladan izraz lica. Usvajanjem ovakvog ponašanja donosi mnogo novog. a zatim prijateljima. znaju da ima strah. tanka usta koja ne umeju da se smeju. sa iznenađenjem izražava nevericu. student. student. veliki trbuh. a drugo. da je slab i nesposoban". obrukaću se. postao je pažljiviji i predusretljiviji.. nisam nimalo sposoban. preširok i predugačak nos.. Socijalna fobija . Imam velike obraze." N. ispitivač je promenio ponašanje. ružan profil. kolegama i najzad. pacijent prihvatio da to saopšti roditeljima. Metod lečenja ima više stupnjeva. 26 godina.strah od ispita Tokom psihoterapijskog tretmana pacijent se ohrabruje da prihvati da je njegov glavni problem strah od ispita i da to saopšti prvo roditeljima. kratak vrat. što je . 20 godina. ja sam se mnogo uplašio i treba mi malo vremena za koncetraciju". od osoba suprotnog pola. na direktan i sasvim jasan način. Socijalna fobija . posebno susreta sa mladićima. da mu se druga stvar ne sviđa i sl. neoženjen. drugovi će prestati da me cene. Kada je na ispitu rekao: Izvinite profesore.. pa i na samom ispitu. prekriven debelim slojem masti. Kada i ostvari kontakt sa njima počinje da vodi unutrajnji dijalog sa sobom: "Imam sitne. Dg. neoženjen. Usamljena..

. ali je najvažnija volja i snaga pacijenta da se suoči sa situacijom koja plaši.strah popustio u intenzitetu. Pacijent se iznenadio i odbio je predlog.. Socijalna fobija – veoma . lud. takvi lekovi ne postoje. Misliće da sam uobražen. moram otvoreno da vam kažem da mi je teško da govorim pred ovoliko ljudi. Tada ne mogu da kontaktiram ni sa kim. a zatim da krene sa istim postupkom i u kontaktu sa drugim ljudima i na drugim mestima.. pa čak bih rekao i strah. da je bolestan i sl. da ga to ometa da kaze šta je naumio i da zbog toga to i ne čini.strah od govorenja pred grupom ljudi Rukovodilac u velikom preduzeću i povremeno mora da govori pred masom članova svoga kolektiva.. N. "Kada bih tako postupio moj autoritet rukovodioca bio bi definitivno uzdrman. ko sve zna šta! Bilo je očigledno da problem nije jednostavan i lako rešiv. ne mogu da pustim glas od sebe. visoko obrazovanje. svi bi mi se smejali. sa kojima je u kontaktu. dvoje dece. Dg. Zato smo mu predložili da se pripremi i kada proceni da ima snage da izađe za govornicu i kaže otvoreno i glasno. šta oseća.. Počinjem da se tresem i najzad se potpuno ukočim. neoženjen. u skladu sa njima. Dg. Pacijent se nadao da postoji lek koji de mu pomoći da savlada strah i slobodno govori pred masom ljudi. nije mogao ni reč da izgovori. Time ugrožavam svoj polažaj. na razgovore je došao još nekoliko puta. Savetujemo pacijenta da prvo iskaže i ispolji svoja osećanja u najužem krugu porodice.. a i sramota me je da ne komuniciram sa ljudima. ali je aklamacijom prihvatio izjavu i sve vreme dok je pacijent govorio bio je veoma toplo podržan od svih prisutnih. Jednom mi se to dogodilo pred radnicima i od tada izbegavam da to činim. pre nego što vam saopštim neke važne stvari. student. Kada sa obratio radnicima saopštio je rečenicu koju smo uvežbali: "Drage kolege. mogao sam da ga kontrolišem i nije me ometao tako kako je to bilo do sada!" N. ako je ljut i to treba da kaže i da se istovremeno i vidi na njegovom licu. Drugi stupanj u primeni treninga samopotvrđivanja sastoji se u podržavanju pacijenta da uz saopštavanje svojih osećanja ispoljava i jasnu facijalnu eksprasiju. smatrali bi da sam nesposoban. ja to ne mogu da učinim!" Tokom narednih meseci.. Ako je srećan i zadovoljan to treba da se vidi i na licu. Auditorijum je bio iznenađen. Poslednji put kada je trebalo da govori pred radnicima ponovo je doživeo veliku neprijatnost. U vezi sa ovim postupkom imali smo veoma zanimljiv događaj u praksi koji želimo da saopštimo. oženjen. šta misli i kakvog je raspoloženja. 43 godine. Najzad. Stvorili su se uslovi da se lečenje nastavi sa mnogo više izgleda na uspeh nego što je to izgledalo do tada.. da svi čuju. tremu. Beta adrenergični blokatori mogu da pomognu da se strah ublaži.N... ali što smo očekivali. Desilo se nešto što nismo predvideli. Smatrao je da je to neprilično. što je direktan put za rešavanje problema. Socijalna fobija . Na taj načiin treba da pokaže osobama.. da se oseća nelagodno kada treba da govori pred ovoliko ljudi. došao je do zaključka da ne može ništa da izgubi ako se obrati radnicima i kaže šta ga muči. 24 godine. "Kada izađem za govornicu grlo mi se stegne i osuši. Osećam neku povišenu odgovornost.N. Ako mi glas zadrhti. prezreli bi me. Na zalost. svi su mislili da nešto sa njim nije u redu. nadam se da mi nećete zameriti..

Do sada nikada nije doživeo da mu se sin suprotstavlja. ali smo ćutali. onda je dostingut nov kvalitet u interpersonalnoj komunikaciji. posle čega se otac povukao u svoju sobu. ja sam se nerazumno poneo. niskog samocenjenja i neprihvatanja sebe. "svih sa svakim". otac je nešto govorio veoma glasno i žučno se zalagao za svoj stav i mišljenje. izražen strah od autoriteta. šesti stupanj u lečenju ima za cilj da ohrabri pacijenta da bude spontan i da se ponaša onako kako on oseća da treba. Sutradan otac je pozvao našeg pacijenta u svoju sobu i rekao mu: "Izvini. čak je istakao da to što je on govorio niti je tačno niti je korektno mišljenje. opreznost. Obolelima se ne dozvoljava da ublaže značenje i poruku pohvale ili. Otac je bio konsterniran. u razgovoru ispolji razlike u mišljenju i stavovima. suprotstavi ocu iznoseći svoje mišljenje neslaganja sa njim. Jednom prilikom za ručkom. pa i različito od sagovornika. kojih se. sa osobom iz najužeg porodičnog kruga. i ja mislim da je pohvala na mestu!". na ovom stupnju lečenja insistira se da osobe sa socijalnim stranom sve česce i u svakoj situaciji koja je pogodna upotrebljavaju reč Ja. Rasplet situacije bio je veoma povoljan i lečenje je dalje nastavljeno veoma uspešno. "Moj otac nije loš čovek. koji oboleli do tada nije imao. Insistiramo da sve to proprati izjavama. sa kojom ima najbolji odnos. Treći stupanj u primeni treninga samopotvrđivanja sastoji se u podržavanju pacijenta da izražava razlike u mišljenju u odnosu na druge ljude. Često smo bivali iritirani njegovim stavovima. posebno ne na takav način. U sklopu lečenja. Isto kao i u prethodnom stupnju. prvo u krugu svoje porodice. kao što su. noćas sam shvatio da si odrastao dovek.izražena socijalna stidljivost Oduvek veoma povučen i stidljiv. na primer ove: "Zaslužio sam to!" ili " Da. Posebno se pacijent odvraća od eventualnih morbidnih razmišljanja i introspekcija. sporost u odlučivanju. što socijalno fobične osobe po pravilu čine. a zatim i šire u raznim socijalnim situacijama. To nije činila ni majka. ali ga nikada ne iznose javno. Najzad. Ja najverovatnije najviše. Pri tome se ne ohrabruje da simulira slaganje sa tuđim mišljenjem. Obilje strahova u socijalnim situacijama. niti je to želeo. Došlo je do svađe. što treba glasno da kaže i proprati odgovarajućom facijalnom ekspresijom i ponašanjem. Četvrti stupanj treninga samopotvrđivanja treba da omogući obolelom da uvek otpočne razgovor sa rečju Ja.. što socljalno fobične osobe. da je u potpunosti odbace. a ni brat i ja. dogovoreno je da se pacijent. stalno praktikuju. U praksi podržavamo pacijenta da. koje će propratiti i karakterističnom facijalnom ekspresijom.. Počeo je da viče na njega i u jednom trenutku mu je opalio šamar. Zbog naglašenog nedostatka sigurnosti. Poznato je da socijalno fobične osobe o svemu imaju svoje mišljenje. u povoljnom trenutku. da mu se niko nije suprotstavljao. plaše! Kada se sa odabranom osobom uspostave takve relacije i kada pacijent uvežba da iznosi svoje mišljenje. da budem iskren ni smeo. zbog niskog samopoštovanja i samocenjanja. Pri tome je iskazao i ljutnju u facijalnoj ekspresiji. Peti stupanj lečenja sastoji sa u ohrabrivanju pacijenta da direktno prihvati sve pohvale koje se njemu upućuju i da se sa njima u potpunosti saglasi. a koji će da praktikuje dalje u svom socijalnom miljeu. Naš pacijent je iskoristio povoljnu priliku i rekao mu da se on sa tim ne slaže. moraju da se koriguju. Neodlučnost. . pak. Oni ili ćute ili se ćuteci priklanjaju mišljenju i stavovima "jakih i moćnih".". ali je do te mere nametao svoje mišljenje u porodici. pa i od sopstvenog oca. zapravo.

75% pacijanata je pokazalo značajno kliničko poboljšanje. u poređenju sa 40% poboljšanih u kontrolnoj grupi.Podsticanje svakog člana grupe da uči kognitivnu restrukturaciju pre. ima doživljen i ostvaren neki životni uspeh.Iako navedeni postupci u sklopu treninga samopotvrđivanja imaju elemente "zdravog razuma". Partnerska i porodična psihoterapija Kod izvesnih pacijenata i u izvesnim situacijama korisna je primena partnerske i porodične psihoterapije.Utvrđivanje i analiza pogrešnih kognitivnih sadržaja koji se javljaju tokom obavljanja zadataka . Procenom svakog od ajtema na skali. sa kojim smo uvek postizali dobre rezultate. a to je osnovni uslov za dobro psihičko zdravlje. Vinjeta koja sledi to na najbolji način ilustruje.Izlaganje simuliranim situacijama koje mogu da izazovu strah .Objašnjenje prirode i porekla socijalne fobije . Grupna bihejvior-kognitivna terapija Grupnu bihejvjor-kognitivnu terapiju u Centru za stresne i anksiozne poremećaje Univerziteta u Njujorku konceptualizovao je Heimberg (1990). Za neke oblike socijalnih fobija ovaj metod predstavlja metod izbora. Vrednost terapijskih postupaka i domaćih zadataka. za vreme i posle simuliranog provociranja straha . sećanja koje bi moglo ponovo da uveri osobu koja je u nečemu podbacila od doživljenog uspeha u aktuelnoj situaciji. koje osoba treba da obavi u sklopu treninga samopotvrđivanja. straha i krivice. rezultati su veoma povoljni. Nema uvida. Autor je dokazao da posle sprovedenog lečenja dolazi do značajnog popravljanja stanja obolelih. emocionalnog pražnjenja.Kognitivna retsrukturacija sa ciljem da se izmeni pogrešno mišljneje pre. Ego takvih osoba dobija samopouzdanje kada se doživi uspeh. Evaluacija sprovedena posle 6 meseci je pokazala da 81% lečenih pacijenata i 47% njih iz kontrolne grupe imaju stabilno poboljšanje stanja. kao posledične fenomene doživljene inhibicije"! (Alexander i French. povećava odgovornost pacijenta u terapijskom procesu. partner i drugi članovi porodice bolje razumeju . Ona ima određene prednosti: čini dijagnozu tačnijom. ozlojeđenosti. On je integrisao kognitivne i bihejvioralne procedure i odredio postupak koji se sastoji iz sledećih šest komponenti: . Koristio je 9.to stepenu skalu intenziteta fobijskih strahova. svi članovi porodice stiču neophodna znanja o strahu i socijalnoj fobiji. 1946). čak su i suviše jednostavni. Svaki uspeh ohrabruje osobu za nove aktivnosti i smanjuje osećanje inferionosti. za vreme i posle obavljanja zadataka U tehničkom smislu postupak lečenja traje 12 nedelja i podrazumeva dva koterapeuta i pet do šest pacijenata sa socijalnom fobijom. Program se pokazao kao uspešan. ubrzava proces lečenja. "Kao poslovica. ništa nije uspešnije od uspeha! Nema značajnijeg terapijskog efekta od uspeha u aktivnoslima koje su ranije bile neurotski inhibirane. najbolje se može sagledati kada se zna koliko i kakav značaj za svaku osobu. posebno za osobe sa socijalnim fobijama.

od izlaska na javna mesta gde će drugi buljiti u mene i sl." U susretu sa porodicom bilo je očigledno da majka pacijenta isključivo insistira na učenju i uspehu. zapitkuje zašto ne uči. što će u velikoj meri unaprediti i njegov odnos prema strahu koji ga osujećuje i terapijskom procesu koji je otpočeo. do kojih komplikacija može da dovede. Edukacija U lečenju socijalne fobije u okviru integrativnog modela psihoedukacija ili psihoedukaciona komponenta dobija veoma zapaženo mesto. i najzad. priklanja se majci i u svemu joj povlađuje. pri čemu nema uvid u emocionalne probleme svoga sina. retko prisutan u kući. To sam vam već sve ispričao. načina kako se ispoljava.. Benzodiazepini . student. koja je njegova prognoza. Oni nikada do danas nisu shvatili da ja imam strah od ljudi. Kako to pacijent nije mogao. Kada lečenje otpočne pacijent treba da bude upoznat sa svakom procedurom koja se primenjuje. Lečenje lekovima Klinička praksa i psihofarmakološka istraživanja su pokazali da su sledeće grupe lekova i njihove kombinacije efikasni u lečenju socijalne fobije: benzodiazepini. zbog naglo nastalog zamaha hroničnog socijalnog straha. kako se leči. lakše shvataju i tolerišu svoja izmešana osećanja prema pacijentu i njegovim problemima i sl. N. stalno ga kontroliše koliko uči. Pacijenti koji su dobro upoznati sa prirodom svojih smetnji mnogo više i bolje će znati kakva je njihova uloga u terapijskom procesu. Socijalna fobija "Moj osnovni problem je što moji roditelji misle da sam ja lenj i da ne želim da učim.N. antidepresivni lekovi tipa reverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (RIMA) i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (SRRIs) i beta adrenergični blokatori. iztazim i družim se sa drugim ljudima. Iznenadilo je njeno krajnje odustvo prepoznavanja socijalne inhibiranosti i straha kod sina. Nekoliko susreta sa porodicom omogućilo je da se ublaže pritisci na pacijenta i otvorilo mogućnost za dalju primenu individualne psihoanalitičke psihoterapije. kako je polaganje ispita krajnje jednostavno i sl. tehnikom kako se izvodi i ciljevima koji se od nje očekuju. 23 godine. Za nju je sve jednostavno: uči i sve će biti u redu. Ona uključuje obaveštavanje obolelog o svim aspektima prirode i porekla socijalnog straha.. Dg. govori kako je učenje zadovoljstvo. Dobro edukovan pacijent biće mnogo odgovorniji za svoje stanje. Otac. slažem se da i oni dođu i da svi zajedno porazgovaramo o mojim i njihovim problemima.svoga bolesnog člana. ona mu je zabranila da gleda televlziju. sam će tragati za rešenjima. reklo bi se nezainteresovan.

pa i socijalne fobije. posebno selektivni i reverzibilni (RIMA). Alprazolam je prvi preparat iz grupe benzodiazepina koji je na uzorku obolelih od socijalne fobije pokazao svoju efikasnost (Welkowitz i Liebowitz. sve dok ne nađe onu koja će biti najefikasnija. što se tako može kompromitovati dobar lek. Nasa iskustva u lečenju socijalne fobije benzodiazepinima pokazala su veoma dobre rezultate.5 do 5 mg na dan. moraju da se dogovore i o tome da je lekar taj koji će rukovoditi lečenjem. I primena klonazepama u lečenju socijalne fobije dala je slične rezultate (Davidson i sar. Zaključeno je da su efikasni inhibitori monoaminooksidaze. Međutim. Kada se lekar i pacijent dogovore o primeni leka. To stoga. Doze koje su bile efikasne kretale su se u rasponu od 0. dokazana. Oboleli od socijalne fobije nerado uzimaju lek. Sve vreme tokom lečenja lekovima lekar treba da zna da su pacijenti sa socijalnom fobijom skloni da razviju zavisnost od leka i da nerado prihvataju njegovo obustavljanje. prosečno 2. da će dva do tri puta u toku lečenja povećavati dozu. U loku nekoliko nedelja primene leka ostvaruje se željeni efekat u dozi koja se određuje individualno i fleksibilno u rasponu od 2 do 10 mg. On treba da objasni pacijentu da će lek postepeno uvoditi.. Smatramo da prosečne doze od 2-4 mg alprazolama i 0.1 mg na dan. Lek treba davati sve dok se simptomi ne ublaže ili povuku i ne ostvari poboljšanje celokupnog stanja.9 mg na dan. Sve vreme lečenja pacijent treba da se pridržava dogovora. Bilo je logično očekivati da će biti efikasni i u lečenju socijalne fobije. nekada imaju i strah od njega zbog mogućeg razvoja zavisnosti. kao i karakteristika ličnosti obolelog. pa i stručnost lekara koji vodi terapijski proces. U lečenju koristimo alprazolam i klonazepam. Brojna istraživanja to su i dokazala. To se posebno odnosi na dva visoko potentna benzodiazepinska preparata: alprazolam i klonazepam. da ne čini ništa na svoju ruku. 1991). i da će posle procene da se stanje poboljšalo i stabilizovalo predložiti pacijentu lagano i oprezno obustavljanje njegove dalje primene. Zato treba dobro odmeriti da li je korist od njegove primene veća od štete koja može da nastane ako se razvije teška zavisnost. Podvlače da je njihovo stanje već dugo takvo i da ne veruju da bi im lek bilo šta pomogao. Onda se ponovo vodi razgovor sa pacijentom i predlaže mu se da još 6 do 12 meseci uzima lek da se ne bi smetnje ponovo ispoljile. lečenje u celini. posebno ne da samovoljno prekida njegovo uzimanje. komorbiditetne veze sa drugim oblicima psihičkih poremećaja. da će na početku davati male doze kako bi se on što bolje privikao na lek. zatim antidepresivni lekovi nove generacije ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (SSRIs).Benzodiazepini su grupa lekova čija je eflkasnost u lečenju stanja straha.5-2 mg klonazepama ostvaruju efekte koji poboljšavanju stanje obolelog i pripremaju ga da lakše i uspešnije prihvati dalje psihoterapijsko lečenje. primena benzodiazepina u lečenju socijalne fobije praćena je određenim problemima koje treba poznavati. a dozu i dužinu davanja leka određujemo strogo individualno u zavisnosti od kliničke slike obolelog. dok su triciklični . prosečno 2. Antidepresivni lekovi Opšte je poznato da su antidepresivni lekovi efikasni u lečenju mnogih oblika stanja straha. 1990).

1992).. . Nutt i Montgomery.. iz grupe A (RIMA). (Gorman i Gorman. a kada se pojave onda su to: proliv. Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi Lekovi iz grupe novih antidepresivnih lekova ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi. To se prvenstveno odnosi na fluoksetin primenjen u dnevnoj dozi od 20-80 mg (Schneier i sar. pa u našoj zemlji ovi lekovi nisu ni registrovani. posebno ona u primeni fiuoksetina. efikasni u lečenju socijalne fobije. Beta adrenergični blokatori Beta adrenergični blokatori imaju najdužu tradiciju u lečenju socijalnog straha. znojenje. Doze koje su efikasne kreću se između 450 i 600 mg na dan. Marshall. 1992). bez pratećeg opšteg straha i depresivnosti (Gorman i Gorman. u zavisnosti od kliničke slike i stanja obolelog (Versiani i sar. 1994). suva usta. a predupređuje se uzimanjem poslednje dnevne doze do 16 sati! Dužina lečenja je veoma različita. 1992). druga generacija inhibitora monoaminooksidaze. nema neželjenih efekata.antidepresivni lekovi nedovoljno efikasni i ne koriste se u lečenju ovog poremećaja (Marshall. lekovi izbora u lečenju fokalnih socijalnih fobija. 1996). koji u dozi od 20-40 mg/dan značajno popravlja stanje obolelih. Prva generacija ovih lekova (fenelzin) zahtevala je poseban režim ishrane zbog poznatih neželjenih efekala (hipertenzivne krize i "efekt sira"). Naša iskustva u primeni ove grupe lekova su pozitivna.. 1987. pokazali su najbolje rezultate pa se smalraju lekovima izbora u lečenju socijalne fobije. Neželjeni efekti nisu previše izraženi. Terapijski efekat u primeni leka mora se sačekati. gubitak apetita i suva usta. 1987). Danas je opšte rasprostranjeno mišljenje da su ovi lekovi. crvenjenje. lupanje srca. osim nesanice koja se ponekad javlja.. 1992. Inhibitori monoaminooksidaze Antidepresivni lekovi iz grupe inhibitora monoaminooksidaze pokazali su najveću eflkasnost u lečenju socijalne fobije. umor. čija je široka primena pokazala veoma dobre rezultate (Versiani i sar. odložena ejakulacija i sl. Međutim. Klinička praksa je pokazala da su ovi lekovi efikasni kod mnogih oblika ispoljavanja simptoma hiperaktivnog beta adrenergičnog autonomnog sistema kao što su. dok sertalin još nismo primenjivali pošto je tek nedavno registrovan u našoj zemlji. pokazali su efikasnost i u lečenju socijalne fobije. 1996. 1996). zbog svoje jednostavne primene i sigurnosti. nesanica. drhtanje i sl. dejstvo leka počinje posle 7 dana. tranicipromin i brofaromin su. I ostali preparati iz ove grupe lekova. takođe. To se posebno odnosi na moklobemid (Auromid) koji predstavlja model ove grupe lekova. počev od dva meseca do dve i više godina. i sertalin primenjen u dnevnoj dozi 50-200 mg (Van Ameringen i sar. ograničenih na jednu ili nekoliko socijalnih situacija. selektivni i revezibilni. a optimalni učinak se očekuje posle 2 do 4 nedelje.

beta adrenergičnim blokatorima su pozitivna. Posebno su se pokazali efikasnim kod osoba koje imaju strah od javnog nastupa koji se dešavaju povremeno. Od 15 pacijenata njih 9 ili 60% je bilo poboljšano ili veoma poboljšano na Opštoj kliničkoj skali. Nekoliko studija je ispitivalo efikasnost buspirona u lečenju socijalnih fobija. pokazao je određenu eflkasnost u lečenju straha od javnog nastupa. Pacijente treba upozoriti na umor. (1991) su došli do veoma sličnih zaključaka. opšti beta adrenergični blokator. koji ne sme da se spusti ispod 50! Propranolol. posle nekih istraživanja došlo se do zaključka da je lek efikasan samo u suzbijanju slabo izraženih socijalnih strahova od javnog nastupa. Munjack i sar. 1987). nebenzodiazepinskih anksiolitika i alfa adrenergičnih blokatora. alfa-adrenergičnog agenta. 1987). Retka istraživanja efikasnosti primene beta adrenergičnih blokatora u lečenju socijalne fobije pokazala su da su ovi lekovi korisni i u ovim slučajevima (Liebowitz i sar. nisu retki autori koji lečenje lekovima izdvajaju kao posebno važnu ili. Goldstein (1987) je saopštio rezultate primene klonidina. 45 do 60 minuta pred izlaganje socijalnoj situaciji koja izaziva strah. (1991) su sproveli ispitivanje koje je trajalo 12 nedelja kod 15 obolelih od socijalne fobije.Liebowitz i sar. (1985) su u revijalnom radu prikazali rezultate istraživanja više studija u kojima je ispitivana eflkasnost primene ovih lekova u suzbijanju straha od javnog nastupa kod umetnika. bradikardija. ređe fobija. 1985).. pak. smatran je lekom sa veoma izraženom efikasnošcu u lečenju obolelih od socijalne fobije (Gorman i Gorman. Od preparata iz ove grupe lekova najčešce se koriste atenolol i propranolol. ozbiljnije alergijske manifestacije su poremećaji kod kojih se lek ne preporučuje. uspešna primena lekova dovodi kod pacijenata do dramatičnih pozitivnih izmena u njihovom ponašanju i životu u celini. Naša iskustva u lečenju socijalnih strahova. Doza leka je 100 mg na dan. Stoga.1 mg dva puta dnevno.. dok se nije pokazao efikasnim kod opštih socijalnih fobija praćenih difuznim strahom (Liebowitz i sar. Doze koje su se pokazale efikasnim bile su 0. Međutim. Neretko. Zaključak je da su beta adrenergični blokatori efikasni u suzbijanju samo nekih aspekata straha od javnog nastupa. . specifični beta adrenergični blokator. Lek se uzima po potrebi u dozi između 10-40 mg. i broj srčanih otkucaja u minutu. Schneier i sar. To se posebno odnosi na one oblike socijalne fobije koja se komorbiditetno udružuje sa drugim psihičkim poremećajima ili im. prethodi. najvažniju kariku u integrativnom lečenju socijalne fobije (Gorman i Gorman. Kongestivna slabost srca. u lečenju socijalne fobije. najčešći neželjeni efekt. bronhijalna astma. Manje doze se ne preporučuju. bez prisustva opšteg straha i depresivnosti. pak. Kada se lekar opredeli da primenjuje beta adrenergične blokatore mora precizno da utvrdi zdravstveno stanje svoga pacijenta. Procena efikasnosti primene lekova Klinička praksa i istraživanja su pokazali da je lečenje lekovima obolelih od socijalne fobije važan korak u tretmanu uopšte. Atenolol. Ostali lekovi Više radova saopštavaju da se u lečenju socijalne fobije dobri rezultati postižu i primenom drugih lekova. 1988).

što me je umirivalo. beta adrenergičnih blokatora i benzodiazepina (Nefled i sar.. Burni telesni simptomi i napetost najbolje se suzbijaju primenom psihoterapije. pak. jer pored pozitivnog dejstva lekova u suzbijanju straha i simptoma koji ga prate. Obratio nam se lekaru i on mi je dao benzodiazepinski preparat. sa ciljem da ponište ono 'loše' u njima. 1984). nisu definitivno dala odgovore na važna pitanja: koji lek treba koristiti. vlsoko obrazovanje. Iz tih razloga smo se opredelili da posebno opišemo strategiju i taktiku u lečenju najvažnijih oblika socijalne fobije." . 1982. posebno kada se socijalna fobija povezuje sa agorafobijom. Na taj način stiču sigurnost. To mi se ne svi]a pa sam zaželeo da se konsultujem sa vama o tome. Neki od njih se opredeljuju za lečenje lekovima koje im ponude lekari ili se za njih opredeljuju samonicijativno. Od kako je u upotrebi preparat alprazolama (XR) čije dejstvo traje 24 časa rezultati su još povoljniji. paničnim poremećajem.. Mnogi umetnici odabiraju sopstveni put u savladavanju neprijatnog strahovanja i ne obraćaju se stručnjacima za pomoć. Još nisam došao do toga da ga izbegavam. Veoma dobre rezultate smo postizali i primenom alprazolama u individualno određenim dozama u zavisnosti od reaktivnosti pacijenata na lek i viđene psihopatologije. Naše iskustvo podržava mišljenja da je lek izbora u lečenju najvećeg broja pacijenata sa socijalnom fobijom moklobemid. James i Savage. ma šta to bilo. Dobro sam se osećao. pa sam i njega počeo da uzimam u kombinaciji sa benzodiazepinom. N. oni u sebe unose i nešto 'dobro'. koje je pokazalo da je ova kombinacija veoma efikasna i da daje najbolje rezultate kod najvećeg broja pacijenata. napetost je nestala. što smo već više puta naglašavali. komplikuje zavisnošću od alkohola. pa ni psihofarmakološka istraživanja.Međutim. Lečenje socijalne fobije od javnog nastupa Iskustva iz psihoterapijske prakse su pokazala da strah od javnog nastupa nije lako lečiti i da su rezultati lečenja i dalje nezadovoljavajući.. Posebno je značajno naše iskustvo u kombinovanoj primeni alprazolama i moklobemida. muzičar "Već duže vreme osećam nelagodnost i napetost pred nastup. Od kolega sam čuo da je efikasan i inderal. Strategija u lečenju straha od javnog nastupa najbolje je upoznata kod muzičara. koliko ga dugo treba davati i koji oblik psihoterapije treba kombinovati sa njegovom primenom da bi rezultati bili što bolji. socijalna fobija je grupa raznorodnih poremećaja pa stoga m terapijski pristup nije jedinstven. ali sam sigurno na tom putu. poremećajima ličnosti.. klinička praksa. ali sam se indiferentno odnosio prema sviranju.N 46 godina. Specifičnosti u lečenju pojedinih oblika socijalne fobije Kako je poznato. zapaženo je da primena lekova može da umanji stvaralački potencijal muzičara na šta se mora misliti. jer davanje leka nije inkopatibilno sa uzimanjem alkohola. Međutim. velikom depresijom ili se.

. Kada sam bio mlađi nisam imao ovakve probleme. Alprazolam u dozi između 3 i 6 mg/dan 2. on se. dalje lečenje treba da se obavlja primenom psihoterapije. partnersko/bračna psihoterapija... sve što sam stariji ja se osećam sve nelagodnije i uplašenije. nisam opušten. 37 godina. Socijalna fobija i depresija Kada je socijalna fobija komorbiditetno povezana sa velikom depresijom strategija i taktika u lečenju je sledeća. Posle umirenja. " Lečenje socijalne fobije udružene sa drugim psihijatrijskim poremećajima Poseban problem u lečenju socijalne fobije nastaje u slučajevima kada se komorbiditetno povezuje sa drugim psihijatrijskim poremećajima. paradoksalno. u lečenju socijalne fobije praćene velikom depresijom mogu se primenjivati i antidepresivni lekovi nove generacije: fluoksetin. paroksetin i drugi lekovi iz ove grupe u odgovarajućim dozama. bihejvioralna psihoterapija itd. Klonazepam u dozi između 2 i 4 mg/dan 5. s tim što se preporučuje doza od 600 mg/dan. a kada je to tako onda mi se ovaj posao i ne radi. Primenjuju se: psihoanalitička psihoterapija (osnovni pristup).N. što smatramo optimalnom varijantom 4.Strah od javnog nastupa kod muzičara ima neke osobitosti. Najzad. Umesto da se tokom godina smanjuje. Moklobemid u dozi do 600 mg/dan 3. stalno povećava. Ukoliko se ne postigne željeni efekat na raspolaganju su lekovi iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (fenelzin) u dozi do 90 mg/dan uz odgovarajuću dijetu. N. I umesto da sam se vremenom navikao na nastup kao oblik rada. U tom cilju koriste se: 1. Kombinacija alprazolama i moklobemida u navedenim ili manjim dozama. visoko obrazovanje. kognitivna terapija. Socijalna fobija i agorafobija Socijalna fobija udružena sa paničnim poremećajem poseban je terapijski izazov i zahteva veoma strpljivog terapeuta. porodična psihoterapija. 3. 1. Posle uspostavljanja dobrog radnog odnosa otpočinje se proces umirenja pacijenta primenom lekova. Prvi korak je davanje lekova. sertalin. muzičar "U poslednje vreme strah od nastupa kod mene je uzeo maha.. 2. ne uživam u sviranju. Ono je znatno složenije i sprovodi se u skladu sa individualnim osobinama pacijenta i psihopatologije koju ispoljava. suportivna psihoterapija. sertalin. svirao sam bez treme. Lečenje početi moklobemidom u dozi između 300-600 mg/dan.. paroksetin i drugi. a o strahu nije bilo ni govora.. Fluoksetin.

Moklobemid u dozi od 600 mg/dan 2. Ali. Zdruzenosti socijalne fobije sa drugim psihijatrijskim poremećajima 5. Ishod lečenja zavisi od brojnih činilaca: 1. naročito moklobemid. Zapaženu efikasnost u lečenju ovih stanja ima i klomipramin (anafranil) koga treba primenjivati u dozama između 75 i 150 mg/dan. Od lekova moguće je koristiti: 1. ako je fluktuirajući i fazni mogući su povoljniji rezultati 4. 3.Paralelno sa primenom lekova od prvog momenta treba primenjivati i psihoterapiju: kognitivnu. Socijalna fobija i alkoholizam Lečenje obolelih od socijalne fobije koja se komplikovala alkoholizmom veoma je delikatna delatnost psihijatra psihoterapeuta. Lečenje treba sprovoditi po svim principima kako se to čini kada je reč o takvim pacijentima. Toka bolesti: ako je stalno pogoršavajući ili ako je nepromenjen tokom dugog vremenskog perioda lečenje je veoma teško i rezultat u lečenju je neizvestan. Odgovora i osetljivosti pacijenta na primenu lekova. Vremena kada je bolest počela i njenog trajanja 3. Najzad. paroksetin i drugi. U tom cilju treba koristiti iskustva suportivne psihoterapije i psihoanalitičke psihoterapije. sertalin. 1981). posebno fluoksetin i to u većim dozama od uobičajenih (do 80 mg/dan) 2. 6. Alternativna grupa antidepresivnih lekova su: fluoksetin. nezavisno od strategije i taktike u lečenju (Ost i sar. suportivnu i psihoanalitičku. ali u istraživanjima nijedan se nije pokazao superiornijim od drugog. Umirenje i produbljivanje terapijskog efekta treba postizati primenom lekova: 1. Najefikasniji lekovi u ovom smislu su novi antidepresivni lekovi. Udela biološkog dela u strukturi poremećaja ličnosti (intenzitet i učestalost javljanja simptoma. inhibitori monoaminooksidaze. i najzad. Socijalna fobija i opsesivno-kompulzivni poremećaj Komorbiditetna združenost socijalne fobije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja je relativno retka. Mišljenja smo da je lečenje alkoholizma primaran cilj i da mu treba posvetiti najviše pažnje. Postojanja specifičnih intrapsihičkih i interpersonalnih konflikata. posebno reverzibilni.. važniji od svih drugih činilaca. prisustvo opšteg straha. Prvi korak je prihvatanje pacijenta i uspostavljanje kvalitetnog radnog odnosa sa njim. . u zavisnosti od prirode i stepena izraženosti psihopatologije i podobnosti pacijenta za određeni oblik psihoterapije. Do sada su primenjivani različiti oblici psihoterapije.) 2. Procena rezultata lečenja Opšte govoreći rezultati lečenja socijalne fobije dosta su skromni. u lečenju se mogu koristiti i ireverzibilni. ako je reč o njoj lečenje treba da se odvija na sledeći način. što nije slučaj sa ostalim oblicima stanja straha. Kod socijalne fobije individualni odgovor svakog obolelog na lečenje je verovatno najznačajniji činilac. napada panike i sl.

Komplikacijama socijalne fobije kao što su alkoholizam i zavisnost od lekova i droga 4. Isprepletenošću socijalne fobije sa poremećajima ličnosti i drugim psihijatrijskim poremećajima 3. Međutim. Po našem mišljenju porodica je ono polje gde najviše činilaca mogu da dovedu do razvoja socijalnog straha. zbog toga što su u igri mnogi činioci. . Primenom neodgovarajućeg 1eka 5. pa tako i procedure prevencije.). institucije obrazovanja. pa i vrednosne sisteme društva i kulture u celini. pa shodno tome može se i najviše učiniti u predupređivanju njegovog razvoja. tako i na njegovu životnu sredinu: porodicu.Neuspeh u lečenju najčešće se povezuje sa: 1. Prevencija Kada je strah u pitanju idealni predložak u medicini da je bolje sprečiti nego lečiti i dalje ostaje nedostižan. I dalje je otvoreno pitanje da li je uopšte moguće preduprediti razvoj morbidnog straha. od kojih se većina ne može kontrolisati. od najveće važnosti za razvoj straha. sve više se povećava mogućnost da se razmišlja o prevenciji kao realnoj delatnosti lekara. U jednom tako zamišljenom projektu pažnja se mora usmeriti kako na pojedinca pod rizikom. Neprihvatanjem psihoterapije kao oblika lečenja (nedostatak motivacije. nesposobbnost shvatanja potrebe za lečenjem. Psihoterapijska praksa je pokazala da su porodični odnosi u celini. kako se uvećavaju znanja o prirodi i poreklu straha i usavršava terapijski pristup. poseban ograničavajuci anksiozni kognitivni program i sl. Nejasnom ili netačnom dijagnozom 2. šire socijalno okruženje. atmosfera i stil življenja porodice.

Sestra se spasla. to je njegovo osnovno načelo. mi.. pa i ponašanje u celini. uslovljavaju kod dece ponašanje povlačenja. N. ne. opuštaju. autokratski se ponašaju. koji neprekidno stvaraju osećanje krivice deci. Iz tih razloga on insistira na mom "čeličenju". Ni ja se sebi ne sviđam previše. 23 godine. doduše. dobijali takve grdnje da me je sramota da vam ih saopštim. "to jedini put ka uspehu!". metiljavko. to ne smete da shvatite da se na taj način izgovaram i prebacujem isključivo krivicu na njih. da se pohvalama i podrškom deca kvare." Isti je slučaj i sa roditeljima koji dominiraju u porodici. Repertoar je bio neverovatan: nesposobnjaković. udala se čim je napunila 18 godina. sijaset primedaba me preplave i nisam u stanju da ih se oslobodim. crte ličnosti. A kada nešto ne uradim kako treba. 19 godina. Ona. koji ne uviđaju njihove posebne karakteristike. on ne vidi niti želi da vidi da je efekat sasvim suprotan. I majka dobrano tome dopinosi. poklanja mnogo više pažnje ali me stalno kritikuje i kudi. koji samo stavljaju primedbe. opštu inhibiranost. a pre neki dan mi je rekla da je to uradila samo da bi otišla od kuće i izbegla stalno osećanje krivice koje je bolno doživljavala. Sestra i ja smo zato stalno ispaštali. Majka mu je bila veran pratilac i u svemu ga je podržavala." I roditelji koji ne razumeju svoju decu u domenu njihovog osećajnog života. "kada ćes jednom da se osvestiš i postanes čovek" (čuvena rečenica) i sl.. Roditelji koji su hladni i nezainteresovani za svoju decu.. kako kaže. koji ih potcenjuju ili im se otvoreno podsmevaju. verovatno stoga što ga se plašila... student "Došao sam da se žalim na svoje roditelje. posebno odnosi roditelji deca i odnosi između same dece i njihova korekcija treba da budu ciljevi preventivanog rada. student "Moj otac je bio takav diktator u kući da je sve bilo podređeno njemu. često navodi primer pod kakvim je okolnostima on živeo i uspeo u životu. smo zato bukvalno svakoga dana. koji smatraju "da . Istraživači su utvrdili da zapostavljana deca ili... N. Ne sećam se da smo dobili bilo kakvu pohvalu od roditelja iako smo oboje bili dobri đaci i uspešni u mnogim aktivnostima tokom školovanja. može značajno da doprinese da se socijalni strah razvije i dobije dimenzije koje se ne žele. šonja.N. Pa kako onda da ne budem ovakav kakav sam.Odnosi u porodici. 1979). "žena". postaju razmažena i neborbena i zbog toga kasnije u životu ne uspevaju. ona koja su stalno prezaštićavana pod većim su rizikom da kasnije u životu razviju socijalni strah u poređenju sa decom koja su vaspitavana na uobičajeni način. Otac je potpuno nezaintersovan za mene. Ali. ali njihovo ponašanje i odnos prema meni mi stvara ogromne probleme. Naravno. jer je. Ali. daleko od toga. pak. Ne sećam se da sam bilo kada dobio neku pohvalu ili da je izjavila da sam nešto dobro uradio. ali dobro je i da sam ovakav. ili ne onako kako je ona to zamislila.. On me nikada nije pohvalio niti podržao u bilo kojoj mojoj aktivnosti. donose odluke umesto dece. Već smo istakli da ponašanje roditelja prema deci tokom vaspitnog procesa i njihovog odrastanja..N. pa i socijalni strah i fobiju (Parker. koji ih ne podržavaju i pohvaljuju u svakodnevnim aktivnostima. Smatra. stalno traže više i bolje. koji nikada nisu zadovoljni sa onim što deca urade.

Zbog toga što sam bio takav stalno me je kritikovao. stroga hijerarhija i takmičarstvo. obdaništa i zabavišta ili. sve vreme je mislio da sam i ja takav. Mlađi je bio uspešan. ismejavala.. Nikada me nije prihvatila niti podržavala. Počeo sam da vrištim.. atmosfera u njoj. verovatno je bila i ljubomorna i takmičila se sa mnom..oni neće da čine ono što se od njih traži a ne da ne mogu" uslovljavaju kod svoje dece ponašanje povlačenja. Kako se tako ponašala prema meni svakoga dana to je mnogo uticalo na moje ponašanje uopšte. grdila i kritikovala. kako u kontaktu sa drugima neću znati ništa ni kada me najjednostavnije stvari pitaju. baka mi je prišla uzela u ruke i rekla da će se oni brzo vratiti. posebno u kontaktu sa drugovima i drugaricama. a ja to nisam bio. mislim da sam mu išao na živce zbog čega sam postao mnogo zatvoreniji i izolovaniji nego što je to u skladu sa mojom prirodom. da će mi se oni smejati i da će me odbaciti!" Porodicna sredina. da neću smeti ni da beknem. pa sam uglavnom izbegavala druženja i bila usamljena što me je mnogo pogađalo.. takođe. visoko obrazovanje "Sada sam potpuno siguran da me moj otac nikada nije razumeo niti je shvatio kakva je moja prava priroda. komunikativan.N. povučen. pa me je stalno potcenjivala. Jednom sam se izbezumio od straha kada sam ih video kako kolima odlaze bez pozdrava a mene ostvaljaju kod babe..N. N. a ja nisam smela da im se pridružim misleći da ću da ispadnem smešna ili glupa. pak. da sam se posle nekoliko minuta onesvestio. roditelji koji previše dugo ostavljaju decu samu. uspeh sam dostizao uz veliki napor i trud. od presudnog je značaja za razvoj socijalnog straha. da su me roditelji tamo ostavljali i da su stalno govorili kako će odmah da se vrate.. srednje obrazovanje "Mene je bukvalno uništila moja starija polusestra.. otvoren. Sećam se da sam često bio odvođen kod babe i dede na selo.. Govorila mi je da sam potpuna neznalica. da sam prava seljanka. imao sam pravi napad panike. Porodični stil u kome vlada zatvorenost. oduvek sam bio stidljiv. Posebno ako stariji ne prihvataju mlađe.. socijalnu inhibiciju i strah.. Da znate kako sam čežnjivo gledala kroz prozor kako se deca igraju... u kome stariji . Pošto nas je dvojica sinova. 26 godina. babi ili dedi na brigu i negu. Počeo sam tako brzo da izgovaram reč keks. u velikoj meri predisponiraju svoju decu na kasniji razvoj morbidnog straha.. sve je mogao i otac se prema njemu ponašao korektno. 36 godina. N. može da bude činilac u nastanku i razvoju socijalnog straha." Najzad... koji ih razdvajaju od sebe dajući ih prerano i nepripremljene u jaslice. jer će se svi drugi smejati načinu kako ja govorim i sl. " Odnos starije braće i sestara prema mlađima. postojale su i razlike između nas. N. 27 godina. tako brzo da dok ja kazem keks to će se ostvariti.N. Međutim. čak suprotno. srednje obrazovanje "Sada kada sam sve prošao kroz psihoterapiju mogu da vam kažem da smatram da je najveći uticaj na nastanak straha imalo moje stalno razdvajanje od roditelja. potcenjuju ih ili stalno ismevaju..

imati najveći mogući prosek na fakultetu postali su imperativ! U takvom vrednosnom sistemu. ne vodeći računa o emocionalnoj komponenti. Najzad. biti najbolji na kraju školske godine. radni uslovi. 3. strah ili se povlači. pa i kultura u celini moraju da izgrade vrednosne sisteme u kojima će vladati harmonija između takmičarskog i sarađujueeg ponašanja medu ljudima. Veoma često smo u praksi videli kako edukatori u proceni znanja đaka poistovećuju njegovu povučenost. Školovanje i sistem obrazovanja značajni su činioci u nastanku socijalnog straha. Na sreću. na različite načine može da hendikepira. obrazovane i sposobne mlade ljude. nisu retki ni oni koji ovakve učenike proglašavaju potpuno nepodobnim za školovanje i veoma agresivno im saopštavaju da pošto su takvi neće biti sposobni da obavljaju delatnost za koju se obučavaju! Sposobnost edukatora da prepoznaju emocionalnu komponentu svojih đaka i odmere stepen njenog uticaja na kvalitet prezentacije znanja. dovodi do razvoja specifičnog ponašanja mladih u kome dominira uzdržanost. povlačenje i izolacija. Nasuprot. što postaje tipičan obrazac u komunikaciji tih osoba sa drugima.ne podržavaju mlađe u donošenju odluka i javnom eksponiranju. jer se tako povećava sigurnost i samopoštovanje koje su najveća vrednost i snaga u kasnijim borbama sa strahom. pa i socijalne fobije. Svaka grupa ljudi. ali je ona skopčana sa nepremostivim preprekama. Ali. 2. Vaspitači. socijalno-kulturni obrasci i vrednosni sistemi jednog društva uveliko utiču na razvoj ili sprečavanje nastanka socijalnog straha. Dete ne treba pohvaljivati i podržavati samo kada ispoljava hrabro ponašanje. da se sami jave da odgovaraju. se zanemaruje emocionalna komponenta učenika koja mnoge veoma pametne. već i onda kada ispoljava stid. Poniženje i stid koje ono u takvim okolnostima doživljava uvećavaju mogućnost za razvoj socijalnog straha. najveći broj edukatora prepoznaje takve đake i pomaže im da uspešno savladaju sve prepreke kod procenjivanja njihovog znanja. Detetu se nikada ne treba rugati i podsmevati ako ispoljava strah. što se često dešava. U ovom smislu edukacija edukatora je jedina prava preventivna mera. u tom domenu prevencija se može posmatrati samo kao teorijska mogućnost. da teže nego uobičajeno uspostavljaju kontakt sa drugima. narod. Najveća greška edukatora je ako svoje đake procenjuju jednodimenzionalno. Najzad. od bitne je važnosti. Kada znamo koliko sve činilaca može da utiče na takve vrednosne sisteme i stavove onda je lako uvideti koliko je prevencija samo jedna dobro zamišljena pretpostavka. nažalost. Naše školstvo je usmereno skoro isključivo na takmičarstvo: dobiti najbolju ocenu. nastavnici i profesori treba da imaju u vidu da njihovi đaci mogu da budu i preosetljivi. šira društvena sredina. i još mnogo drugih stvari. Dete se ne sme nikada suočavati na silu sa situacijama koje ga plaše. napetost ili strah sa neznanjem. jer prihvatanje deteta sa ovakvim osobinama . na kraju ovog. Kada roditelji i vaspitači procene da dete u određenim situacijama ispoljava umeren strah treba da ga podrže i ohrabre da takav strah savlada. da se teže verbalno izražavaju i upuštaju u raspravu i tako ne pokazuju na primeren način koliko zapravo znaju. ali su posedovali i briljantno znanje. što je bitan uslov u sprečavanju razvoja socijalnog straha kod osoba kod kojih se on nikada ne bi razvio. ali da takvo njihovo ponašanje ne povezuju sa njihovom nezainteresovanošću ili neznanjem. što je apsolutno pogrešno! Oni bi trebalo da znaju da takvi đaci imaju problem da dignu ruku. po pravilu. važnog. U praksi smo videli više studenata koji su doživljavali veliki strah u svim test situacijama. jer od nje zavisi da li će njihovo ponašanje sprečavati dalji razvoj straha ili njegovo produbljivanje. inhibiranost. poglavlja konkretno ističemo i neke definitivno utvrđene stavove koji se mogu uspešno primenjivati: 1.

lečenja. Insistiranje na suočavanju sa situacijama koje ih plaše u takvim okolnostima može da dovede do pojave straha visokog intenziteta. 1995). u najvećem broju slučajeva. jasno inhibirano ponašanje. Stein. U okviru istraživanja socijalne fobije najveće interesovanje odnosilo se na prirodu i poreklo ovog poremećaja ili etiološka istraživanja.. Poseban segment istraživanja čine napori istraživaca da konstruišu validne i reproducibilne merne instrumente za procenu psihopatoloških sadržaja karakterističnih za ovaj poremećaj. može značajno da predupredi dalji nepovoljan razvoj stanja u kome se dete nalazi. 6. zatim istraživanja u domenu epidemiologije i najzad. i kada je prošao talas velikog interesovanja za istraživanja paničnog poremećaja i agorafobije (Erić. što u svakom slučaju dovodi do. telesno i psihički iscrpljeni ili bolesni. 1991. već ih podržavati da oprezno nastave da se i dalje stalno suočavaju sa njima kako bi se strah povukao. pa i socijalni strah ili fobiju. Kada dete ili mlad čovek ispolje stidljivost velikog intenziteta. Istraživanja Istraživanja socijalne fobije su poslednjih godina u velikom zamahu i plene pažnju stručnjaka različitih disciplina i orijentacija (Uhde i sar. Kada dete ili mlad čovek dožive psihičku traumu povezanu sa različitim socijalnim situacijama ne treba ih usmeravati na izbegavanje takvih situacija. već se treba odmah konsultovati sa psihologom ili psihijatrom psihoterapeutom. 1996). a oni postali sigurni i sposobni da ovladaju takvom situacijom. 5. značajnih posledica. Deca i mladi su posebno osetljivi i strašljivi kada su umorni. ne treba verovati da ce takvo stanje vremenom proći. 1991. 4. . manje ili više. socijalnog straha i fobije.značajno sprečava produbljivanje njegovih osećajnih problema i eventualni razvoj socijalnog straha i fobije. MKB-10-1993). Roditelji i vaspitači koji odbacuju preosetljivu. Poseban zamah su dobila kada je u praksu uvedenena nova klasifikacija stanja straha po kojoj je socijalna fobija dobila svoju nozološku samostalnost (DSM-III-1980. Pravovremeno uočavanje specifičnih osobina deteta sa socijalnim strahom i fobijom i primena psihoterapije. stidljivu i povučenu decu direktno trasiraju dalji razvoj inhibiranog ponašanja.

Od njih se očekuje da doprinesu boljem ili potpunom razumevanju ovog oblika fobičnog stanja straha. Da li je strah u sklopu socijalne fobije različit u različitim dobnim uzrastima. što mogu da obave samo timovi u veoma razvijenim sredinama. o čemu smo opširno pisali u poglavlju o etiologiji socijalne fobije. Istraživanje efikasnosti lečenja Istraživanja efikasnosti lečenja socijalne fobije u centru su pažnje. istraživaca i psihoterapeuta traga za načinom sinteze svih relevatnih znanja nezavisno iz koje oblasti ona dolaze. Od njih se očekuje da kliničarima i psihoterapeutima ukažu na puteve u odabiru najefikasnjih metoda lečenja koji bi se koristili u svakodnevnoj praksi. što do skoro nije bio slučaj. Koja je proporcija osoba sa socijalnom fobijom koja doživljava strah u više situacija u odnosu na onu koja ga doživljava u samo nekoliko situacija? 2. Koji oblici socijalne fobije dovode do najtežih oblika osiromašenja i nesposobnosti? 4. Pri tome se misli na primenu: psihoanalitičke . o čijoj prirodi i poreklu još nije rečena poslednja reč. To se posebno odnosi na zastupljenost socijalne fobije u populaciji i strukturi psihijatrijskog morbiditeta.Etiološka istraživanja Istraživanja prirode i porekla socijalnog straha i socijalne fobije svakako su najznačajnija. Epidemiološka istraživanja Epidemioloske studije socijalne fobije u poslednjih deset godina osvetlile su mnoga važna pitanja koja su doprinela boljem razumevanju socijalne fobije. Ono sto ohrabruje je činjenica da sve veći broj kliničara. posebno u detinjstvu i adolescenciji? Traganje za odgovorima na ova pitanja zahteva velika ulaganja i različite istraživačke strategije. U okviru ove grupe istraživanja najzanimljivija su istraživanja iz domena psihodinamičkih i kognitivnih psiholoških teorija kao i biološka istraživanja koja su usmerena na izučavanje naslednosti i neurobioloških karakteristika socijalnog straha i fobija. a time i pomognu u određenju najprimerenijeg terapijskog pristupa. i niz socijalnodemografskih pokazatelja koji određuju socijalnu fobiju iz specifičnog ugla. Istraživanja u okviru psihoterapije Istraživanja u okviru primene psihoterapije u lečenju socijalne fobije su pokazala da su mnogi psihoterapijski postupci efikasni. U budućnosti epidemiološke studije treba da daju odgovore i na mnoga pitanja koja još nisu sasvim rasvetljena: 1. Po našem mišljenju to je pravi put kojim će se kretati i sva buduća istraživanja socijalne fobije. Koliko je čest specifičan socijalni strah od javnog govorenja pred drugima? 3.

Treba utvrditi koliko traje pozitivan efekt primene pojedinih metoda psihoterapije posle završetka lečenja 2. 1996) i inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi kao što su fluoksetin (Schneier i sar. Nutt i Montgomery. Valja saznati i koliko su individualne varijable svakog pacijenta te koje uslovljavaju predviđanja uspeha u lečenju.. 3. 1987) Istraživanja u okviru psihofarmakoterapije Istraživanje primene lekova u lečenju socijalne fobije su pokazala da su određene grupe lekova efikasne u lečenju socijalne fobije i da je to definitivno utvrđen podatak. U budućnosti istraživanja primene pojedinih grupa lekova u lečenju socijalne fobije moraju posebnu pažnju da obrate na koncipiranje uzorka. Međutim. koji su prvi istraživani (Liebowitz i sar. kombinacijama različitih grupa lekova.. značajno efikasniji od beta adrenergičnih blokatora (Liebowitz i sar. i dalje treba tragati za optimalno efikasnom grupom lekova iii.. procedurom ili metodom u lečenju. posebno primena benzodiazepina (alprazolam. 1991). dok su takva istraživanja koja su uključila i psihoterapiju pokazala da je primena lekova efikasnija od primene kognitivno/bihejvioralne psihoterapije (Gelenter i sar. 1987). pak. pošto su oblici difuzne socijalne fobije i socijalna fobija koja se komorbiditetno udružuje sa drugim psihijatrijskim poremećajima. 1992. inhibitori monoaminooksidaze. zatim. a samim tim i istraživačkih procedura uopšte. posebno alprazolam (Welkowitz i Liebowitz. posebno posebno reverzibilni inhibitor monoaminooksidaze moklobemid (Versiani i sar.. To se prvenstveno odnosi na beta adrenergične blokatore. . Ono sto ohrabruje je činjenica da je primena lekova dala dobre rezultate...psihoterapije. klonazepam). 1991). na benzodiazepine. reverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (moklobemid) i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (fluoksetin. partnersko-bračne i porodične terapije. bihejvioralno-kognitivne terapije. 1990) i klonazepam (Davidson i sar. bitno je i pitanje koliko je lečenje socijalne fobije efikasno kada je u pitanju "čist" oblik. Najzad. 1985 i 1988. 1992) i sertalin (Van Ameringen i sar. antidepresivne lekove. a koliko kada je udružena sa poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Heimberg i sar.. sertalin i drugi). Instrumenti procene i merenja U tekstu koji sledi iznećemo sve validne tenhike procenjivanja i merenja socijalne fobije koje su konstruisane sa ciljem da povećaju pouzdanost dijagnostičkog procesa i evaluacije uspešnosti tretmana. 1994). Komparativna istraživanja efikasnosti više lekova su pokazala da su antidepresivni lekovi. Kako su mnogi oblici psihoterapijskog lečenja pokazali relativnu efikasnost u budućim istraživanjima moraju se specificirati komponente i mehanizmi na osnovu kojih se efikasnost zasniva i potvrđuje: 1. povezano sa primenjenom tehnikom.. znatno manje reaktivni na primenu lekova od jednostavnijih oblika socijalne fobije. Gorman i Gorman. uopšte i posebno. 1991).

1988) Socijalna fobija Postavljanje djagnoze 1. Njihovo celovito predstavljenje saopštili smo u poglavlju o dijagnozi socijalne fobije. samo su pojedini specifično konstruisani i pogodni za dijagnostikovanje socijalne fobije (Anxiety Disorders Interview Schedule-ADIS) (Di Nardo i sar. Opisaćemo neke od situacija toga tipa imolimo vas da saopštite kako se vi osećate u tim situacijama. Da li ste preokupirani mišlju da bi mogli da nešto učinite ili kažete što bi vas dovelo u nepriliku ili ponizilo u očima drugih. 1990.. 1982) i revidirana verzija ovog intervjua-ADIS-R (Di Nardo i Barlow. __________________________________________________________________ .MKB-10 i DSM-IV Dijagnostički kriterijumi saopšteni u MKB-10 (1992) i DSM-IV (1993) osnovni su instrument koji služi u procesu klasifikacije. Da li osećate strah/anksioznost/nervozu u socijalnim situacijama u kojima vas drugi posmatraju i procenjuju? DA_______ NE _______ b. posebno oni koji se zasnivaju na DSM-III (Spitzer i Williamas.. a. Strukturisan intervju Postoji više strukturisanih intevjua koji se koriste u procesu dijagnostikovanja stanja straha. 1988). Međutim. nelagodnost i ponašanje izbegavanja u svakoj navedenoj situaciji i rangirajte na skali 0-4 strah i ponašanje izbegavanja. 1983) i DSM-III-R (Spitzer i sar.Dijagnostički kriterijumi . ili da drugi mogu da imaju loše mišljenje o vama? DA_______ NE _______ c. Procenite koliko vi imate strah. dijagnostikovanja. Da li pokušavate da izbegnete takve situacije? DA_______ NE _______ 2. diferencijalnog dijagnostikovanja i utvrđivanja komorbiditetnih veza socijalne fobije. Revidiran intervju za socijalnu fobiju (Di Nardo i Barlow. 1992).

Šta predviđate da će se desiti u situaciji ___________________________________________________________________ ? Šta mislite da će se desiti pre/u toku? ___________________________________________________________________ ? 4. 1 = blag strah. 4 = veoma intenzivan strah. uvek izbegavam ____________________________________________________________________________________________________________________________________ * zabava * sastanci * jesti na javnom mestu * koristiti javne sobe za odmor * govoriti pred grupom ili držati govor * pisati na javnom mestu (potpisivati ček. popunjavati formulare) * zakazane situacije * razgovarati sa osobama od autoriteta * biti uporan.odbiti neprihvatljiv predlog . 2 = strah srednjeg intenziteta. muško _______ žensko _______ star _______ mlad _______ privlačan _______ manje privlačan _______ u braku _______ nije u braku _______ prijatelj _______ stranac _______ velika grupa _______ mala grupa _______ neformalni sastanak _______ formalni sastanak _______ zabava _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ . Da li se strah javlja odmah čim počne svađa? DA_______ NE _______ 6. retko izbegavam. U navedenim situacijama da li ima razlike ako su ljudi: Navedite kada vam je lakše.tražiti od drugih da promene svoje ponašanje * započinjati razgovor * održavati govor * druge situacije 1.0 = nemam strah. 3 = intenzivan strah. često izbegavam. ponekad izbegavam. _______________________ 2. na primer: . nikada ne izbegavam. _______________________ strah ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ izbegavanje ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ 3. Da li osećate strah skoro uvek kada se svađate sa DA_______ NE _______ 5.

porodicu itd. rad. Da li je od tog perioda postojao period kada niste imali strah? DA_______ NE _______ AKO DA (kada?) od _______ do _______ 8.konferencija bez razlike _______ _______ 7. anksioznosti i preteće smrti u datoj situaciji bez ikakvog razloga? DA_______ NE _______ AKO JE DA (Procenite od 0-4 intenzitet navedenih senzacija od kako su se prvi put pojavile:) . filmu. posmatranja ili zamišljanja da neko drugi u datoj situaciji doživljava strah ili povredu? DA_______ NE _______ AKO JE DA (gde ste to videli. dovelo u nepriliku ii ponizilo? DA_______ NE _______ AKO JE DA navedite detaljnije: d. društvene aktivnosti. u datoj situaciji nešto vas je uplašilo. na TV. Kada ste prvi put doživeli ovaj strah? ______________ mesec ___________ godina b. U kojoj situaciji? ____________________________________________________ c. Iznenada doživite navalu intenzivnog straha. Da li je strah uticao na vaš život.? Da li je strah uticao na vaš sadašnji posao ili proces školovanja? DA_______ NE _______ AKO JESTE (Kako?) ____________________________________________________ Proceni pogoršanje na skali od 0-4 ________________________ Etiologija 1. Da li vi mislite da je vaš strah nastao zbog: a. u realnom životu ili u fantaziji i kada se to desilo? b. a. upozoravali su vas ili vam govorili neprijatne stvari o tim situacijama? DA_______ NE _______ AKO JE DA (kada i gde ste primili tu informaciju?) c.

znojenje ____________ 6.1. bol ili neprijatnost u grudima ____________ 5. naleti toplih i hladnih talasa ____________ 11. pre ovog iskustva?) DA_______ NE _______ e. drhtanje ili cvokotanje ____________ 12. gubitak vazduha ili osećanje gušenja ____________ 2. palpitacije. ubrzan rad srca (tahikardija) ____________ 4. U više njih socijalni strah i fobija su samo jedna od komponenti procene. depersonalizacija i derealizacija ____________ 9. muka i bolovi u stomaku ____________ 8. doživljaj straha 2. drugi uzroci? DA_______ NE _______ 2. nesigurnost ili nesvestica ____________ 7. strah od smrti ____________ 13. kako one koje subjekti sami popunjavaju tako i one koje popunjavaju stručni procenjivači. . nepoznat uzrok DA_______ NE _______ f. dok su pojedini specifično konstruisani za socijalnu fobiju. strah od ludila ili gubitka kontrole ____________ (Da li ste bili u stanju da bez straha budete u ovoj situaciji. gubitak daha od uzbuđenja ____________ 3. predmeti ili situacije Instrumenti za psihometrijske procene U istraživanjima socijalne fobije moguće je koristiti više instrumenata za psihometrijsku procenu. vrtoglavica. osećanje mravinjanja i trnci po telu ____________ 10. Šta vas najviše uznemirava u vezi sa vašom fobijom? Opredelite se za jedno: 1.

1989) (Objavljena u: M. smrti i bolesti. 1987) Social Phobia Scale (SPS) (Mattick i Clarke. De Monchaux i Sandler. 1989) (Objavljena u: M. i najzad. i Upitnik za strah (Marks i Mathews. Ponekad imam iznenadni strah da mi odelo nije kako treba 3. Wolpe i Lang. pa i socijalni strah i fobičnost (Erić. 1969) Liebowitz Social Phobia Scale (LSPS) (Liebowitz. Inventar za samoprocenu socijalnog straha (The Tavistock Self-Assessment Inventory-Dixon. 1995) Marks & Sheehan Phobic Scale Sheehan Disability Scale – (Sheehan.Assesment Inventory – Dixon. u kome je navedeno 76 oblika straha koji pripadaju kategorijama: socijalnog straha. De Monchaux i Sandler (1957) Social Avoidance and Distress Scale (SAD) (Watson i Friend. socijalne fobije i fobija od krvi i povreda. Osećam se nelagodno kada jedem i pijem pred drugima 5. 1983) U daljem tekstu prikazaćemo u celosti samo one instrumente koje nismo objavili u monografiji ''Agorafobija'' (Erić. Stein. agorafobije. 1979).Instrumenti psihometrijske procene gde je socijalna fobija samo jedna od komponenti koji se najšire primenjuju u istraživanjima su: Inventar straha (The Fear Survey Schedule-FSSIII. 1969) Fear of Negative Evaluations Scale (FNE) (Watson i Friend. koji uključuje procenu 15 najčešćih strahova iz grupe: agorafobije. Stein. 1964). straha od povreda tela. 1974). Često imam strah da bi drugi mogli da misle o meni kao o neinteligentnoj osobi ili neznalici 2. straha od seksualnih i agresivnih scena. I mi smo konstruisali sličan instrument koji meri sve oblike neurotskog ispoljavanja. 1995) Interaction Anxiety Scale (SIAS) (Mattick i Clarke. Mnogo su značajniji i korisniji instrumenti koji su koncipirani tako da mere određenu psihopatologiju iz okvira socijalnog straha i fobičnosti: The Tavistock Self . 1957) 1. Bojim se da me ljudi neće voleti 4. straha od životinja koje nisu u mogućnosti da nanesu povredu. Mrzim da hodam pored gomile ljudi . 1996).

ili koliko bi bili uplašeni da ste u njima sudelovali. Pred nepoznatim osobama obično se osećam smeteno Skala socijalne fobije (Liebowitz. 3 = često. Opet. Uvek se osećam nelagodno kada ne znam šta se od mene očekuje 19. izvodim. Nalazim da je neizdrživo biti u lošim odnosima sa nekom osobom od autoriteta 17. osećam se nelagodno 13. 3 = umeren strah. 2 = ponekad. 2 = mali strah. Često se plašim da ne ispadnem smešan i ne napravim budalu od sebe 22. Opišite koliko ste bili uplašeni u tim situacijama. 4 = uvek Strah Izbegavanje 1. Svoje odgovore zasnivajte na osećanju koje ste imali tokom prošle nedelje. Osećam se nelagodno u prisustvu bogalja ili onih sa telesnim defektima 9. Zaokružite jedan od ponuđena četiri broja: 1 = nema straha. Često sam zabrinut zbog mogućnosti da povraćam ili da osetim muku pred drugima 10. sviram i sl. Uvek se osećam kao da sam nekoga uvredio 7. Osećam se zbunjen i smeten kada nešto nije u redu sa mojim odelom 24. sklon sam da posle toga o tome još dugo razmišljam 18. Kada sam u centru pažnje. Telefonirati pred publikom (P) 1 2 3 4 1 2 3 4 . Često imam strah da ne pustim vetar ili da ne proizvedem neugodne telesne zvuke kada drugi to mogu da čuju 26. Nervozan sam kada nešto radim. igram. Smatram da je teško pitati druge za obaveštenja 20. pred drugima 23. Ponekad me uhvati strah da bih mogao da se onesvestim pred drugima 15. Ako zakasnim na sastanak radije ću da stojim nego da sednem na prednja sedišta 8. Ako se desi nešto što doprinosi da izgledam glupo. 1987) U testu koji sledi opisane su 24 situacije. na primer kada prelazim preko podijuma za igru. Ponekad se bojim da kažem nešto da ne napravim glupu grešku 25. Nekada sam zabrinut da bi moglo da mi se desi da imam potrebu da mokrim u nezgodno vreme 14. 4 = intenzivan strah Utvrdite koliko ste intenzivno želeli da izbegnete ili koliko biste intenzivno želeli da izbegnete datu situaciju. Obično sam u nedoumici da li da pozdravim nekog koga površno poznajem 16. Obično se osećam nervozno kada se obraćam nekoj osobi od autoriteta 11. Govoriti pred drugima o ličnim osećanjima čini mi se izrazito neprijatnim 21.6. zaokružite jedan od ponuđena četiri broja: 1 = nikada. uključujući današnji dan. Kada sam u velikoj grupi ljudi koje ne poznajem obično se osećam neprijatno 12.

Pisati kada vas neko posmatra (P) 10. Susret sa stranim osobama (S) 13. Pozvati nekoga koga malo poznajete (S) 11. Vratiti kupljene stvari nazad (S) 23. Nemojte se mnogo zadržavati na bilo kom . Govoriti sa osobama od autoriteta (S) 6. Popunjavati test (P) 18. Raditi kada vas neko posmatra (P) 9.2. nastupati ili govoriti pred gledalištem (P) 7. Biti u maloj grupi (P) 3. Jesti na javnim mestima (P) 4. Razgovarati sa osobama koje malo poznajete (S) 12. Govoriti na sastanku (P) 17. Gledati u oči osobu koju nedovoljno dobro poznajete (S) 20. Piti sa drugima na javnom mestu (P) 5. Test za procenu ponašanja na ispitu (Spilberger i sar. Neslaganje ili neprihvatanje pred osobom koju dovoljno ne poznajete (S) 19.(P) _______________________________________ Strah od socijalnih situacija . 1977) Ime i prezime _____________________ Datum ___________ Pol : M __ Ž __ Uputstvo Ispod su dati brojni iskazi kojima ljudi opisuju sebe. objavljujemo i specifičan test za procenu ponašanja na ispitu koju je sačinio Spilberger (1977). Ići na zabavu (S) 8. Ući u sobu kada ostali već sede (P) 15. Biti u centru pažnje (S) 16. Ne postoje tačni i netačni odgovori. Urinirati u javnim nužnicima (S) 14. Saopštavati nešto pred grupom (P) 21. Pokušavati da se nešto pokupi (P) 22. Organizovati zabavu (prijem) (S) 24. Odbraniti s eod snažnog pritiska prodavca (S) Ukupan skor: ____________________________ Strah od javnog nastupa .. Pročitajte svaki iskaz.(S) _______________________________________ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 1 2 3 4 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 1 2 3 4 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 Najzad. Glumiti.

Osećam se teško i opterećeno za vreme ispita 3.pitanju. Na važnim ispitima kao da se 'zaledim' 5. Za vreme ispita uhvatim sebe kako razmišljam o posledicama pada na ispitu 18. _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Ponekad _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Često _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Skoro uvek _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ . Za vreme ispita osećam se sigurno i opušteno 2. Razmišljanje o ocenama utiče na moje odgovore za vreme ispita 4. Razmišljanje o tome da li ću proći loše utiče na moju koncentraciju za vreme ispita 8. Kada polažem važne ispite u pravoj sam panici 16. Dok polažem važne ispite izgleda mi kao da se borim sam (a) sa sobom 15. Što se više trudim tokom ispita postajem konfuzniji (a) 7. Za vreme ispita toliko sam napet (a) da to osećam i u stomaku 14. ali dajte odgovore za koje vam se čini da opisuju kako se osećate uopšte. Čak i kada dobro spremim ispit nervozan (a) sam zbog njega 10. Osećam da mi srce jako lupa dok polažem važan ispit 19. Vrlo sam nervozan (a) kada polažem važne ispite 9. Kada se jedan ispit završi. Za vreme ispita osećam se napeto 12. Počinje da mi bude nelagodno pre nego što predam zadatak 11. Vrlo retko 1. Voleo bih da se toliko ne uzbuđujem 13. Veoma sam zabrinut (a) pred polaganje važnih ispita 17. Za vreme ispita hvatam sebe u razmišljanju da li ću ikada da završim studije 6.

Za vreme ispita toliko se unervozim da zaboravim činjenice koje stvarno znam _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Literatura Aron. 3rd edn.. 3rd edn. S. Chicago American Psychiatric Association (1980): Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorder. revised. American Psychiatric Association. DC American Psychiatric Association (1987): Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorder. Washington. (1986): Stage fright: Its role in acting. Univ. Chicago Press.pokušavam da prestanem da brinem o njemu ali to ne mogu 20. .

M. M.243:95-102 DiNardo. Hogarth Press.. K i Blazer. M. Zentbl. Psychiat. Scand. Budapest Degonda. 1. Elder. Brit. Balint. E. A. and Craig. and French. Rondel Press. L. J. DC Alexander. London Balint. J. American Psychiatric Associtaion. (1976): A survey of social inadequacy among psychiatric patients. A. Holt. Washington Craske. J. J. Ford. E. Hogarth Press. (1991): Long-term treatment of social phobia with clonazepam.48:285-292 Davidson. 44:727-735 Cannon. S. J. G. D. H. Symposium: Integrated Treatment of Panic Disorder and Social Phobia. Anxiety and Anger. J. 44: 13-21 Bryant. Developm. J. 77 (suppl 338):24-32 Bowlby. (1991): The Assesment and Treatment of Performance Anxiety in Musicians. C. Annual meeting of the American Psychiatric Association. Brit.. Hogarth Press. Appleton. H. D. Amer. (1982): Self-efficacy mechanism in human agency. J. New York Bland. i sar. J. D. DC American Psychiatric Association (1993): Diagnostic and Statiscal Manual of Mental Disorder. 6:65-83 Bergler. M. W. D. K (1995): Psychodinamics Perspectives. G. London Bowlby. Krishan. P. J. P. B. T. In. George. New York Amies. Stein: Social Phobia. i Angst. (1977): The Basic Neurosis. R. Psychol. Clin. in Primary Love and Psychoanalytic Technique. B. Emery. Shrout. Orn. (1987): The prevalence of specific psychiatric disorders in Puerto Rico. i Agras. J. P. Educat. hunger.Psycholog. Social phobia and agoraphobia. Ther. Acta Psychiat. 148 (5): 598-605 Cloitre. J.. K. i sar. E. Eur. S. Psychiat. Psychiat. Wallander. 142: 174-179 Balint.. (1988): Anxiety and Its Disorders. London Bandura. Edited by M. A. J. Hughes. (1969): Principles of Behavior Modification. (1993): The epidemiology of social phobia: findings from the Duke Epidemiological Catchment area Study. Psychial. 22:267-280 Curran. New York Caspi. New York Barlow. (1980): Loss. and Barlow. Neur. Polls. (1993): Biology of social phobia. L. Res. P. T. i Potts. E. (1933): Psychoanalysis of a case of examination anxiety. i sar. 22:167-170 Chambres. J. D. Washington DC Beck. (1977): The making and breaking of affectional bonds. and Greenberg. (1984): Musical performance anxiety: The three sistems model and self efficacy theory. F. G. Arch. Scand. G.. M. (1992): Cognitive-behavioral approaches to panic disorder and social phobia. Bird. Yardley. Res. New York . L. Gelder. J. G. L. fur Psychotherap. M. N. in Primary Love and Psychoanalytic Technique.. M. K. (1983): Social phobia: A comparative clinical study. and Shaw. Hogarth Press. G. (1946): Psychoanalytic Therapy. 74:388-391 Clark. M. New York Bergler. P. S. Press. R. London Bryant. Journal of Personalily. (1980): The importance of behavioral and cognitive factors in heterosexual-social anxiety. Beh. (1939): Love mather and mother-love. Psychiat. and Bem. Amer. (1988): Moving away from the world: life course patterns in shy children. (1974): Social difficulty in a student sample.. (1986): Acta Psychial. C (1988): Lifetime prevalence of psychiatric disorders in Edmont. B. Washington. Amer. Psychol.American Psychiatric Asssociation. (1985): Exposure as a treatment for social phobia: some instructive difficulties. D. Newman. 4rd edn. (1973): Separation.. L. Rinehart and Winston. R. R. 52 (11-Suppl. II: aetiology and psychopathology in the light of attachment theory. K (1987): Social Psychiatry. 23:709-718 Davidson. D. Smith. New York Bandura. P.. The Guilford Press. (1969): Attachment. Clinical and Research Perpectives. Psychol.. A. Brit. (1985): Anxiety Disorders and Phobias: A Cognitive Perspectives. M. Balint.. Trower. (1929): Bodily changes in pain. Psychological Medicine.. D. 37: 122-147 Barlow. A. and Trower. Psychiat. Basic Books. Arch. R. D. 6: 101-112 Butler. (1988): Anxiety Disorders Interview Schedule-Revised. (1937): Early developmental stages of the ego.. Beh.. Psychiat.. Washington. Hogarth Press. i sar. Med. (1993): The Zurich study: XX. Clin. Sixth Congress of the Europian College of Neuropsychopharmacology. 24:824-831 Chaleby. Simposium: Social Phobia. Gen. Albany. and Shear. Ther. 23 (6): 651-657 Canino. and Fischetti.. fear and rage. London Bowlby.): 16-20 Davidson. Sadness and Depression. Edited by M. P. N.210 Bowlby. Grune & Stratton. 130: 201.

Disord. (1980): Psychometric and behavioral analyses of social anxiety inventori: The Situation Questionnaire. (1990): Behavioral treatment for simple and social phobias. Cimbolic. Doktorska disertacija. Lawrence Erlbaum. 19: 1-5 Fenichel. Psychol.. 2:403-415 Heimberg. (1993): A direct interview family study of social phobia. A. Vissia. Lj. Noyes. Chapman. M. (1991): Panic and phobias. T. R. Elsevier.. Beograd . J. (1913): Totem i wbu. Res. New York Emmelkamp. Psihijatrija danas. 173:236-245 Heimberg. Vol. P. Regier (Eds): Psychiatric Disorders in America: The Epidemiologic Catchment Area Study. i sar. (1937): The Scoptophilic Instinct and Identification.. J. S. C. (1962): Reason and emotion in psychotherapy. Dis. Cambridge. (1988): Phobic Disorders. In: Anxiety and Stress Disorders. i sar. Weissman. S.): Handbook of Anxiety. New York . Degllnnocenti.Zagreb. Roth and G. M. S. Robins i D. (1988): Medical problems amongs ICSOM musicians: Overview of a national survey. Vol. Beograd Erić. (1987): Drug treatment of social phobia. R. Amer. XVlll Fenichel. S. S. Slandard. Affect. i sar. Medicinska knjiga. Annual Meeting of the American Psychiatric Association. (1977): Strah od ispita. J. Vol. (1989): Panična stanja. Hogarth Press. 14. (1945): Psihoanailiticka teorija neuroza. H. (1915): Instincts and their vicissitudes. (1985): Treatment of social phobia with atenolol. De Moncheau. London Fyer. (1974): Metodi merenja anksioznosti u kliničkoj praksi. Harvard Univ. (1985): Social Phobia: a comparative evaluation of cognitive and behavioral interventions. Hillsdale.. In: R. Zagreb (1987) Frojd. (1992): Psychodinamics of panic disorder and social phobia.. Paris Faravelli. Psychiat. 24:281-288 Ellis. J.. O. Vol. Burrows (Eds. J. A. Affec. and Gorman. K. New York Emmelkamp. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb Erić. P. Behavioral Assessment. (1987): Emotion in Psychotherapy. (1937): The Ego and the Mechanisms of Defence. In: L.. E. 22:369-372 Goldstein.. Naprijed. Lj. Edition. R. and Safran.. (1909): Analiza fobije petogodišnjeg dečaka.. F. Becker. London Eaton. P. Ther. Montgomery. D. T. DC Gilbert. cognitive restructuring and homework assignments. A.. Beograd Ey. A. Inter. (1987): Three cases of overlap between panic disorder. L. (1991): Panična stanja. (1996): Agorafobija. 5:298-301 Gorman. J. J. F. Aiazzi. New York Harlow. Amsterdam Erić. Pergamon Press. Ner. E. J.. 183. U: Pronađena psihoanaliza. H. J. W. Guilford. Lj. Psychologist 13: 673-685 Heimberg. Fyer.. Arh. J.Dixon.. Medicinski fakultet. R. Ment.. social phobia and agoraphobia.. Hogarth Press. lule Stuart Press. V. and Scholing. Free Press. 3:1-8 Freud. R. C. Press Fishbein. Clin. M. S. Ottati. (1963): Manuel de Psychiatric. P. D. Dodge. A. (1926): Inhibitions. S. Goldfinger. Biological Psychiatry. Gen. symptoms and anxiety.4. New York Gelertner. A (1985): Treatmnet of social phobia by exposure. Behav. S. W. M. (1989): Human Nature and Suffering. Hogarth Press. i Sar. J. P. S. i Becker. Arch.. Symposium: Integrated Treatement of Panic Disorder and Social Phobia. Mersch.. 23: 365-369 Emmelkamp. J. 1961 Ferenczi. Harrison. S. Gen. 21.): Handbook of Anxiety Disorders. and Sandler. C. W. Novi Sad Frojd. A. F. D. Standard Edition. A. Dis. drugo izdanje. i sar. Mannuzza. Lj. New York Edelman. Clin.. Matica srpska. G. i sar. Tavistock Clinic. Medical problems Performing Artists. The Guilford Press. (1991): Cognitive-behavioral and pharmacologic treatment of social phobia. Last i M. C. British J. Liebowitz. Dryman. Novi Sad Freud. Beograd-Zagreb Erić. i sar. B. Beograd Erić. Matica srpska. (1957): The self assesment: Patterns of anxiety: an analysis of social anxiety. P. J. VIII. R. Psychopharmacol. Lj. O. L. (1958): The nature of love. London Frojd. 48:452-453 Gorman. Middlcstardt. Clin. Medicinska knjiga. Medicinska knjiga Beograd -Zagreb Erić. i sar. Psychiat.192 Greenberg. G. R. (1987): Social phobia. (1989): Epidemiology of anxiety disorder in Florence. J. Psychoanalysis. (1905): Tri eseja o seksualnosti. Medicinski fakultet. No 3-4:221-243 Erić. (1987): Treatment of social phobia with clonidine. London Freud.. Uhde. Masson. (1976): Zaštita i unapređenje mentalnog zdravlja mladih. 50:286-293 Gabbard. D. Lj. (1985): Dealing with embarassing events: Socially anxious and non-socially anxious groups compared. MA. (1933): The Clinical Diary of Sandor Ferenczi by Dupon J. J. Hersen (Eds. (1993): Seksualne disfunkcije. and Vermilyea. 48: 938-945 Goldstein. S. In: C. Psychiat. Lj. Washington.

(1992): Childhood parental loss and adult psychopathology in women: A twin sludy perspective. T. M.. A. and Savage. R. Y. Klein (ed): Modern Problems of Pharmacopsychiatry: Anxiety. C. Gorman. i Klein. D.28 No 6:305-308 Liebowitz. M. 44: 668-674 Karno i sar.296 Levine. Gorman. Basic Books. Behav. J. (1988): Introduction to Psychodinamics. K. and Snidman. G. i sar. Clin. May 10-16 Liebert. Schneier.. Ment. Gen. Yamamoto. 240:167-171 Kagan.. 42:729-736 Liebowitz. Neale. Ment. J.. Campeas. 20:975-978 Liebowitz. DC. Dodge.. M. Psycho I. Neurosci 244: 290 . Eur. Fyer. 6:17-30 Horney. Yeh. Gen. E. S. (1976): Heritability of personality traits in adult male twins. J. M. J.. Psychial. i sar. P. Scand 79:136-147 James. A. 49 (7):252-257 Liebowitz. Hogan Press. Genet. Gorman. C. (1989): Temperamental contributions to social behavior. Seoul National Univer. (1967): Cognitive and emocional components of test anxiety: A distinction and some initial data. i sar. Psychiat. S. Arch. Presented at the 139th annual meeting of the American Psychiatric Association. (1971): Effects of brief separation from mother on rhesus monkeys.. P. Copenhagen Lepine. R. (1961): Les phobies etia nevroses phobiquc. R.. Dis. Dis. London Lazarus. E. Zeitschrift fuer Psychoanalyse. (1988): Biological bases of childhood shyness. Kessler. (1987): Social phobia. In: D. 14:1-23 Heimberg. Rep.Heimberg. Inter. D. Science 173: 111-118 Hoffman. Dis. and Becker. J. J. P. P. (1986): Phenelzine in social phobia. i sar. Psychol. 3-15 Kendell. (1935): A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states. Vol. (1994): Diagnosis and epidemiology of phobic disorders. A. (1987): Social phobia in Japan and Korea. A. Arch. P. (1984): Beneficial effect of nadolol on anxiety-induced disturbances of pcrformance in musicians: a comparison with diazepam and placebo. F. Amer. E. Gorman. M.. A. Amer. Kwak. M.. R. Spotlight-New approaches in anxiety and phobic disorders. 178: 172-179 Heimberg. J. 24-53 Lee. A. Paris Hinde. Fyer. (1990): Cognitive behavioral group treatment for social phobia: Comparison with a credible placebo control. Arch. Graficki zavod Titograd (1964) Horowitz. (1993): Diagnosis and epidemiology of social phobia. L. (1990): DSM-IlI-R subtypes of social phobia: Comparison of generalized social phobics and public speaking phobics. K.. (1985): Specificity of lactate infusions in social phobia versus panic disorders... (1989): J. Nerv. Psychosomatics. N.. Krager. Pychol. J. R. M.. R. 177:4: 202-209 Kasahara. R. Clin.. (1987): Pharmacotherapy of social phobia. Liebowitz.142:947-950 Liebowitz. R. Psychiat. (1989): Prevalence of psychiatric disorders in Taiwan defined by the Chinese diagnostic interview schedule. (1937): Neurotična ličnost našeg doba. Psychiat. Nerv. i sar. 6:93-98 Liebowitz. M. Paris Janet. and Rosenman. and Morris.. Hope. M. Zhao. D. A. R. J. Reznick. Y. Cognitive Therapy and Research. Dodge. Basel Liebowitz.. (1990): Psychiatric epidemiology in Korea: Part I: Gender and age differences in Seoul. Rep. W. (1994): Lifetime and 12-month prevalence of DSM-lIl-R psychiatric disorders in the United Stales: results from National Comorbidity Survey. J. i sar. (1909): Les Obsesions et la Psychastenie. (1982): Incidence of shyness in elementary-school age children. 51 :8-19 Klein. Hollander. Psychopharmacol. A. Clin. Ment. Science. Chang. A. (1988): Pharmacotherapy of Social Phobia: An Interim Report of a Placebo-Controlled Comparison of Phenelzine and Atenolol. 51: 904-906 Lee.. 49: 397-408 Kessler.. 4:1550-1155 Janet. Y. R. Washington. (1987): Proceednigs of the First Cultural Psychiatry Simposium between Japan and Korea. H. Payot. Simposium: Social Phobia. C. L. Felix Alcan. and Heath. A. (1995): Classification and epidemiology or social phobia.. J. Gen. M. C. S. D. i sar. Hope.. Levin. Paris Kagan. 178:247-252 Lepine. M. H. M.. A. 52 (suppl. i Lellouch. XXV Horn. Clin. (1992): Treatment of social phobia with drugs other than . (1986): Pathophysiology of social phobia. M. Fclix Alcan. Heart J.. Ner. K. Amer. K. Budapest Lepine. and Barlow. M. J.. Sixth Congress of the European College of Neuropsychopharmacology. J. Fyer. i sar. New York Hwu. Gorman. In: M. (1931): Entwicklungsgeschichte eines Falles von sozialer Angst. J. (1903): Neuroses et Idees Fixes. J. Fyer. K. Psychiat. Psychiat. Arch. R. R. i sar. Psychiat. Acta Psychiat. J. J. M. Plomin. J. (1991): New developments in cognitive-behavioral therapy for social phobia.): 21-30 Hesnar. (1985): Social phobia: Review of neglected anxiety disorder. Klein: Contribution to Psycho-Analisys 1921-1945.. J. M. J. McGonagle. J.

Ther. M. A. Z. Human Stress. Phobias and Rituals.. Noeys. R. Psychiat. I. S. J. Anxiety Dis. (1981): A psychoanalytic view oh phobias. Psychopharmacology 21: 615-618 Marks. Tischler. DC. L. Basic Books. Swets & Zeitling. S. A. and phobic neuroses. depressive. (1982): Stage fright in musicians: a model ilustrating the effect of beta blockers. N. (1988): Social phobia. (1985): Behavioral treatment of social phobia. M. V. In: J. R. A. F. I. Ment.): Handbook of Anxiety. and McDowell. Psychiat. F. 44:461-469 Nemiah. Weissmann. Res. Amer. Pine. D. 1:6-12 Mattick. 96:223-229 Papp. Arch. Psychiat. Legeron and E. M. M. Oxford Univ. R. A. J. 135:565-573 Munjack. and Gelder. (1977): A clinical trial of phenelezine in anxiety. (1979): Brief standard self-rating for phobic patients. 2. Washington. Press.benzodiazepines. A. 1. Schneier.. Postgraduate Medicine 90 (8):187-194 Marshall. i sar.. Annual meeting of the American Psychiatric Association. I. G. J. 11 (suppI. Press... J. (1992): Behavioural psychotherapy towards the millennium. F. nov.. (1995): Biološka psihijatrija I. (1992): Integrated Treatment of Panic Disorder and Social Phobia. Roth and G. G. J. (1991): Social phobia. Mollard (Eds. L. A. Jr. L. W. Basel Mountjoy. Stein: Social Phobia. A. New York Mahoney. Bruns. and Montgomery. H. and Matews. T. (1978): Living with fear. J. New York Marks. A. Psychiat. R. Baltazar. New York Marks. Cottreaux. (1969): Fears and phobias. 2. D.. D. Amsterdam Marks. Gen. Noeys. M. Plenum Press. In: R.. Roche.. and Trippett. In:. (1995): in Pocket Reference to Social Phobia. John Wiley. i sar. I. J. M. (1933): Anxiety and illness before examinations. Garside.. Psychosomatic Med. i sar. (1989): Christchurch psychiatric epidemiology study. J. R. Elsevier. (1984): Six-month prevalence of psychiatric disorders in three communities: 1980-1982. i sar. R. i Babinski. C. (1991): A pilot study of buspirone in the treatment of social phobia. Masson. Vol. (1932): The nature of human conflicts. Arch. Clinical and Research Perspectives. Naprijed. Brit. Vol. New York Mahler. I. J. Kappell. In: R. S. Psychiat. Psychiat. R. (1992): Phenelzine vs atenolol in social phobia.. (1967): Čovek i njegova dvojba. (1977): Cognive behavior modification.. Simposium: Social Phobia. P. 135:555560 Paunović. Brown. P. Jr. J. McGraw Hill Book Company.. Psychol. I. New York Montgomery. Burrows (Eds. 52 (suppl. Nerv. T. (1974): Cognition and behavior modification. Clin. 49:290-300 Liebowitz. Aust. (1966): Diferent onset ages in varieties of phobias. Clin. Psychiat. 17:263-267 Marks. Gen. (1979): Alcochol Dependece and phobias.. (1988): Classification of phobic disorders. Brit. J. Joyce. J. Abnor. (1987): Fears. Roth. E. and Liebowitz. I. 175:49-51 Munjack. (1979): Reported parental characteristics of agoraphobics and social phobics. A. Amer. (1981): Cure and Care of Neuroses. 123:218-221 Marks. D. (1987): Comparison of social anxiety in patients with social phobia and panic disorder. Academic Press. Bergman. E. R. New York Marks..): Annual Series of European Reseach in Behavior Therapy. (1975): A historical view of the stress. 41:115-120 Neumann. L. Mass Ballinger. 23:327-340 Ost. Amsterdam Marshall. (1987): Age of onset in different phobias. Zagreb Meichenbaum. Amer. F.. C. Adler. Washington May. J. i sar. 5:87-98 Myers. J. Campreas. Amsterdam Parker. Sience Press.3): 77-82 Oakley-Browne. Sixth Congress of the Europian College of Neuropsychopharmacology. D. J. J. I. M. Liveright. Brit. J. New York Marks.. J. M. Beograd . Page. Medicinski fakultet. Dis. M. L. G. Burrows: Handbook of Anxiety. M. Inter. (1995): Generalized social phobia: reliability and validity.. (1996): Moclobemide in the treatment of social phobia. Gorman. i sar. I. Budapest Luria. D. Gen.. (1970): The classification of phobic disorders. Brit. Psychiat. Cambridge Mannuzza. Schneier.131:486-492 Mulleney. 41 :959-967 Neftel. I. Gutersloh: Bertels Nutt. I. A placebocontrolled comparison. Elsevier. and Lampe. R. J. R. C. Wells. 52:230-237 Marks. 116:377-386 Marks. (1975): The psychological birth of the human infant: Symbiosis and individuation.. L. J. i sar. Psychopharmacology. Psychoanalysis. Roth and G. Part II: Six month and other period prevalences for specific psychiatric disorders. I. Psychiat. M. Beh. D. M (1993): Pharmacological treatment of social phobia: Traditional MAOIs and Moclobemide. Chapman. P. Arch. J.. M. Psychiat. Psychiat.): 10-15 Liebowitz. (1995): Cognitive and Behavioral Aspects.

J. Psycho-Analysis. Psychiat. Psychiatry 49:282-288 Selye... Fallon. M. R. D. J.. D. M. Hollander. Hemisphere. Gibbon. M. G. 1.22:544-553 Sheehan. M. J. F... C. (1950): Anxiety in infancy: a study of manifestations in the first year of life. (1987): Path anlysis of seven fear factors in adult and siblings pairs and their parents. Lindal. New York Spitz. H. C. Comorbidity and morbidity in an epidemiologic sample. R. and Yates. (1988): Four types of social phobia in a community sample. C. Sheehan. R. L. Acta. P. E. W. R. R. 176:440-445 Reich. Amer. Amer. A. 12: 62-63 Schneier. (1984): Anxiety disorders in Adult Psychopathology and Diagnosis. Epid. and Henderson. (1985): Origins of Individual Differences in Infancy: The Colorado Adoption Project. i sar. Chin. Univ. L. Coon. G. I. J. J. Briggs (Eds. J. (1991): Buspirone in social phobia.. (1986): Genetics and shyness. 52 (suppl.. (1986): Delineating social phobia.. A. J. J. Anx. 4: 345-355 Piklonis. Campreas. J. T. and Zimbardo (1979): The personal and social dynamics of shyness.. Dev. G. G. 36: 162-165 Spitz. Johnson. New York Spitzer. Y. Inter. 45: 436-470 Ross. Arch. Brit. (1975): Anxiety: State-trait process. Inter. E. i Daniels.): Anxiety: Currents trends in theory and research. (1993): A psychodinamic model of panic disorder. Clin. J.): Wiley. J.. V. J. New York Plomin. Neuromacologicum. Biederman. B. M. J. Gen.): Stress and anxiety. Ment. C. New York Spitzer. Gen. (1950): Stress. Biometrics Research Division New York State Psychiatric Institute. M. Z. of Personality 59:705-732 Polland. Jones..): Emotions in personality and psychopathology. Arch. J. i sar. Vol. and Dito. D. C. D. In. Plenum. K. Plenum. J. Psycho-Analysis. Inter.. B. and Rose. Press. Washington Spielberger. L. Psychiat. F. W. Gersten. Biometrics Research Division New York State Institute. J. Charls Scibner's Sons. 49: 624-629 Stefansson.): Shyness: Perspectives on Research and Treatment. New York Samson. (1990): Structured Clinical Interview for DSM-III-R . Gibbon. Academic. W. i sar. (1991): Lifetime prevelence of specific mental disorders among people born in Iceland in 1931. Polland. Psychiat. (1955): A note on the extrapolation of ethological findings. Hersen (Eds. A. Clin.. and Williams. C. (1983): A developmental genetic analysis of common fears from early adolescence' to early adulthood.. Psychiat. J. J. M. 3:15-23 Schneier. H. and Worden. Dis. J. D. G. K. J.. and Solyom. E (1981): Age of onset of phobic disorders: A reevalution. (1988): Family history of psychiatric disorders in social phobia. Cooper.Patient Edition (SClD-P). M. Samson (Eds. Psychiat.. J. i Liebowitz. (1972): Experimental approaches to test anxiety: Attention and the use of information. Psychiatry 29:72-75 Rose. Spielberger and l. i sar. Bjornsson. W. T.. C. In: S. and S. and Segal. i DeFries. Montreal Shear. New York Plomin. i Weissman. and Michiello. Disor. E. In: W. In: C. R. Klerman. 145:733-736 Reich. Psychopharmacollogy. 31: 138-143 Spitz. M. In: C. (1988): A pilot study of treatment of social phobia with alprazolam. H.. C. i sar. Kyoto Schneier.Phillips. Collegium Inter. Martin. Scand. J. 149: 464-470 Spielberger. R. (1983): Structured Clinical Interview for DSM-Ill. Williams. New York Plomin. Vol. and Yates. Compreh. M. W. F. (1965): The First Year of Life. Basic Books.. (1989): Social phobic symptoms in patients with panic disorder: practical and . Gen. Liebowitz. R. i sar.): 43-47 Safran. R. Uhde. Psychiat.. i sar. R.. S. New York Solyom. (1992): The Structural Clinical Interviw for DSM-III-R (SClD). (1983): Anxiety Disease. E. K. Arch. Clin. Shea. Carey. Gen. Williams. (1990): Interpersonal Process in Cogitive Therapy. Spielberger (Ed. New York Spitzer. Izard (Ed.. R. i sar. Academic Press. Turner i M. R. Liebowitz. Ner. Ledwidge. 2. G. E. J. C. K. Hornig. (1989): Alcohol abuse in social phobia. Inc. (1991): Parent-offspring and sibling adoption analyses of parental ratings of temperament in infancy and childhood. 84:142-J49 Stein. New York Schneier. Fulker. J. 150: 859-866 Sheehan. 54: 361-368 Rosenbaum. J. Psychiat. Acta Psychiat. (1988): Behavioral inhibition in children of parents with panic disorder and agoraphobia: A controlled study... (1991): Social phobia: the Anxiety Disorders Association of America helps raise the veil of ignorance. (1992): Social phobia.. Compreh. (1992): Fluoxetin in social phobia.. J. R.

Ther. Mundim. Gelernter. Consul. Psychol. J.. J... Walker. Clin.. Bland. D.. E. D. M. Amer. Psychiat. (1971): Test anxiety and direction of attention. E. Psychiat. D. and Lang. Styan. Arch. Psychiat. Clinical Psychology Review 9: 19-35 Turner. Candy. 21:93-99 Versiani. C. Psychopharmacologia 32:237-254 Uhde. J. (1989): Social phobia: clinical syndrome. In: M. 146: 235-238 Stein. Psyciat. 52 (suppl):31-40 Van Ameringen... M. Black. Hornblow. 40: 1085-1089 Trower. M. M. Aust. and Beidel. Clin. Part I: Methodology and lifetime prevalence for specific psychiatric disorders. Noyes. and Townsley. N. i sar. M. Psychiat. D. and Friend. Amer. Press. (1985): The Interpersonal World of the Infant: A View From Psychoanalysis and Developmental Psychology. M. Van Zerssen. Essau.. i sar.theoretical implications. (1989): New theoretical conceptions of social phobia. A. J. Basic Books.. M. S. Psychopharmac. F. G. (1996): The long-term treatment os social phobia with moclobemide. i sar. J. 9:3-18 Turner. M. J. Clin. Psychopharm. Bullet. J. (1995): Social phobia. Inter.3): 83-88 Walker. i sar. clinical and research perspectives.4. J. Ther. Mundim. i sar. B. P. Affective Disorders. 33:448-457 Weissman. 161: 353-360 Versiani. Tancer. R. Beh. J. S. Amer. E. (1990): Pharmacological treatment of social phobia and performance anxiety. (1994): Setting diagnostic thresholds for social phobia: considerations from community survey of social anxiety. U. C. Psychol. M.. 28:497-505 Tyrer. Brit.. M. E. New York Torgensen. C. 11 (suppl. (1973): A study of the clinical effects of phenelzine and placebo in the treatment of phobic anxiety. Psychol. Amer. Neurosci 241:247-258 Wiltchen. Jr. i sar. (1991): Relationship of social phobia with other psychiatric illness.. D. M. Res. M.. Amer. Clin. Psychiat. G. Amsterdam Wells. 3):9-14 Welkowitz. H. J. Washington DC Stern. S. T. 11 (suppl. 23:315326 Wine. (1992): Lifetime and six-month prevalence of mental disorders in the Munich Follow-up study. Clin. R. Nardi. (1990): Major depression in patients with social phobia. Press. P. A. (1983): Genetic faclors in anxiety disorders. J. Z. Washington.. (1989): Christchurch psychiatric epidemiology study. Eur. Inter. Psychiat. D. (1996): The cross-national epidemiology of social phobia: a preliminary report. Gen. (1991): Phenomenology and neurobiology of social phobia: comparison with panic disorder. i sar. L. Psychiat. Canino. 2:27-30 . R. S. Elsevier. Roth and G. D. J. A and Liebovitz. M. A. Measurement of social-evaluated anxiety. 151 :408-412 Stein. 147: 317-220 Stein. Vo1. C. Tancer. Res. In: R. 76:92-104 Wittchen. Rev. N. Psychiat. D. D. diagnosis and comorbidity. Nardi. and Stein. H. P. R. Bushnell. Clin. D. J. P. Arch. C. Clinical and Research Perspectives.. i Kelle. (J969). (1995): Epidemiology. 11 (suppl. J. Inter. M. Psychopharmacol. DC Watson. (1990): Social phobia: relationship to shyness. Behav. J. and Beloch. Stein: Social Phobia. Burrows (Eds. and Gilbert. and Donison. (1992): Pharmacotherapy of social phobia: a controlled study with moclobemide and phenelezine. Psychiat. Clin. Beidel.. (1996): The impact of social phobia on quality of life.): Handbook of Anxiety.. (1964): Fear Servey Schedule for use in behavior therapy.. C. J. and Forde.32 Wolpe.3): 15 . E. M. U. Mancini.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful