___________________________________________________________________

Pentagram
Lectorium Rosicrucianum

2009

BROJ

1

pentagram
ČASOPIS MEĐUNARODNE ŠKOLE ZLATNOG RUŽINOG KRSTA Uredništvo i administracija: Lectorium Rosicrucianum Bakenessergracht 5 NL-2011 JS Haarlem Lectorium Rosicrucianum Ulica Ruža 2a 11000 Beograd, Srbija info@lectoriumrosicrucianum.org.rs

Ovaj broj je prevedeno englesko izdanje Pentagrama 2009/2

SADRŽAJ
Jevanđelje istine .. ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 1 Blagosloven je onaj koji se probudi Sa letnjeg omladinskog rada 2008.
• • •

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 9

O spoljašnjoj i unutrašnjoj klimi, Edšult , Švedska ... ... ... ... ... ... 17 Večernja meditacija u centru Noveroza. ... ... ... ... ... ... ... ... 19 Utisci sa omladinske konferencije u Dovadoli, Italija ... ... ... ... ... 24

Vatra i voda u alhemiji . ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 27 Nekoliko misli o konceptu alhemije ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 37 Milostiva sudbina: Karma-Nemezis ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 43

Ovaj broj razmatra razliku između pojmova postojanja i opstanka, spoljašnjeg i unutrašnjeg, propadanja i preobražavanja, čvrstog i promenljivog, istine i zablude. Jevanđelje istine, milostiva Karma-Nemezis kao i čista alhemija duha, ukazuju na obećanje i suštinu ljudskog postojanja: transfiguraciju, nastanak duhovno-duševnog ljudskog bića. „Nemoguće je bilo kome da vidi išta od prave stvarnosti, ukoliko i sam ne postane sličan njoj“, kaže se u Jevanđelju po Filipu. „Ovo nije kao sa čovekom u svetu: on vidi sunce iako sam nije sunce, on vidi nebo, zemlju i ostale stvari, ali on sam nije ni jedna od tih stvari. To je upravo u skladu sa istinom. Ali vi ste videli nešto od tog drugog sveta i postali ste to. Videli ste Duh i postali ste Duh. Videli ste Hrista i postali ste Hrist. Videli ste Oca i postaćete Otac. Dakle u ovom svetu, vi vidite sve osim samog sebe, ali u tom drugom svetu, vi vidite sebe - a to što vidite, to ćete i postati.“

mi svet opažamo svojim čulima. jer je on sam postao ta suština tj. kao subjekti. veka n. A Pavle: “Sad vidimo kao u ogledalu. Gnostički rukopisi. licem u lice sa suštinom stvari. Ili kako Buda kaže: ”Ono što opažam kroz moje posmatranje je istina. nov organ percepcije. što znači direktno. nejasno”. Velika imena ovog pokreta su Valentin. što znači samo kroz naša čula. to si u stvari ti sam. Međutim.. Sve. On preobraća sebe u tu suštinu i on postaje taj element. gnostici. gradu gornjeg Egipta. bavimo.e. nakon što smo postali jedno. pronađeni 1945. potiču od ove istorijske Gnoze (u užem značenju). Tada je veo razdvajanja između njega i sveta.što opažaš oko sebe kao objekte. Vasilid i Mani. Kada Gnozu tumačimo na ovaj način. Možemo da kažemo da je Gnoza direktno duhovno iskustvo. “a onda ćemo licem k licu” (1. kroz koji on postaje jedno sa ljudima i svetom oko sebe. napisano oko sredine 2.jevanđelje istine Kao racionalna ljudska bića. U procesu opažanja. božanska. Pored ovog opšteg i sveobuhvatnog tumačenja Gnoze. gnostik razvija posebnu svest. Ono što činim predano je istina i predmet mog razuma je istina. stvari i ljudi oko nas postaju objekti kojima se mi. taj neprolazni element. Isus kaže: “Otac i ja. jasno je da su osnivači duhovnih religija i škola misterija svih vremena. ona ima i specifičnije značenje. već on sam. Oni takođe uključuju i Jevanđelje istine. obuhvata sve stvari i bića. jedno smo”. Jedino što to nisi u stanju da vidiš svojom postojećom svešću. neprolazni unutarnji element. prvobitna zemlja. Ono se odnosi na religiju ili filozofiju koja se pojavila zajedno sa hrišćanstvom i doživela svoj vrhunac tokom prvih vekova hrišćanske ere. ja sam sâm postao istina. Tada svet i ljudi za njega više ne predstavljaju objekte. bili “nosioci znanja”. Jer vidi. kao subjekt. jer su svi oni živeli na osnovu iskustva jedinstva sa Bogom i svetom. u Nag Hamadiju.” A Hinduista kaže: “Tat tvam asi” ili “ti jesi to”. tako da nam svi objekti oko nas deluju zagonetno. njega i Boga podignut i on prepoznaje suštinu ili Boga. Korinćanima 13:12) . 1 .

nije se javilo sve dok hrišćanstvo nije zaboravilo svoje temelje koje je postavio Isus i 2 . kao što su to bili Valentin i Mani i kao što su Pavle i Jovan bili duhovni hrišćani. možemo videti da je ono uistinu duhovno iskustvo iz prve ruke. osim u simbolima koje su koristili. Istorijska Gnoza je za crkvu bila i ostala jeres. kako protiv istorijskog gnosticizma tako i protiv Gnoze uopšte. pokazuje kako je sav život povezan i ukorenjen u trostrukoj snazi Oca. Osudila je gnostičke rukopise kao jeres i nije ih uključila u Novi zavet. ako proučimo prvobitno hrišćanstvo koje je osnovao Isus. duhovno iskustvo božanskog. Neprijateljstvo tradicionalnog hrišćanstva. Drvo “ispunjava sve želje” ali nam takođe skreće pažnju na posledice naših dela. koje se i dan danas nastavlja. nespremna za direktno. Nema suštinske razlike između duhovnog hrišćanstva i istorijskog gnosticizma. Međutim. S ove tačke gledišta. kao što je to bilo i u istorijskom gnosticizmu tog vremena. postala je dogmatska. Isus je bio gnostik.Indijska tapiserija Drvo života izrađena od svile i pamuka. Rana crkva.

jedno dete. jedan od najpoznatijih gnostika i najverovatnije autor Jevanđelja istine. Ova činjenica nas navodi na zaključak da u to vreme još uvek nije postojala razlika između gnostika i hrišćana.e. Štaviše. Božje reči.. ovo ukazuje na to da je u ranohrišćanskim zajednicama bilo slobode. niko ne zna osim Duha Božjeg… kojeg smo mi primili. bez nepoverenja i okoštalih stavova. mudrosti. godine n. ostali su sačuvani. sve više razvija. Sledeći komentar jednog od crkvenih otaca nam možda može dati nešto bolju predstavu o njemu: “Valentin nam. rođen je u Egiptu oko 110. Valentin se vratio u Egipat.” Ovo je lep primer posebne vrste uvida koji karakteriše gnostike: unutrašnje iskustvo stečeno putem duhovne svesnosti. saopštava da je video veoma malog dečaka. (…) Tako i u Bogu što je. godine n. Postoji nekoliko fragmenata iz njegovih pisama i govora. To znači da Valentin još uvek doživljava svoj duhovni identitet kao nerazvijen. To je početak Valentinovog prosvetljenja kroz koje se božanski svet.. na primer. duhovno ljudsko biće u njemu. i dubine Božje. gde je osnovao svoju sopstvenu filozofsku školu i religiju. Valentin. kao na primer sa Jevanđeljem istine. duhovnih ljudskih bića. života. Kao u viziji. Pored zemaljske ličnosti. U njegovoj svesti. kako svog. Slično iskustvo ima i Pavle: “…jer Duh sve ispituje. Njegovi uvidi u poreklo sveta i razvoj čovečanstva.postalo dogmatsko. Korinćanima 2:10-12) I onda Pavle pita svoje prijatelje: “Zar ne znate da je Isus Hrist u vama?” Gnostik Pavle je svestan duhovnog identiteta. Upitao ga je ko je on. Na ovaj način. snage i strukture božanskog sveta postaju sve prisutnije. večnog. kao i već pomenuto Jevanđelje istine. Umro je oko 170. godine n. bez predrasuda. on je živeo u Rimu. konceptualna sličnost se uvek iznova potvrđuje kada uporedimo rukopise prvobitnog hrišćanstva sa gnostičkim spisima. Ta Reč je još uvek mala kao dete. One su same birale svoje biskupe i odozgo im nije nametan papa. 3 . Valentin simbolično prikazuje prvi obećavajući proboj božanskog sveta u njegovu svest.e. Međutim. svetla. Dečak je odgovorio: Ja sam Reč. sposoban za razvoj kao što je to i dete.” (1. ali neuslovljen. gde je trebalo da bude izabran za biskupa rimske hrišćanske zajednice. Od 150. Valentin iznutra vidi malog dečaka. on u sebi postaje svestan Drugog. tako i svojih prijatelja.e. unutrašnje.

već im je poklonjen odmor i Duh ih osvežava. kako kaže Valentin. bolesti i smrti. nakon što sam boravio na mestu mira. poznavanju istine. reč “Istina” predstavlja snažnu reč u slici. od kojeg smo mi po našoj suštini potekli kao njegova slika. kao i u vezi nas samih.“Spasenje se nalazi u istini”. On kaže da pripada onima koji ne moraju više da se spuštaju u kraljevstvo podzemnog sveta i u kojima više nema žudnje. Napokon. u svetu sukoba. ne neki u koji ćemo tek ući. ovaj postojeći svet je pakao. nerazdvojivi od Onog koji je stvarno dobro. Ovaj put počinje uvidom da u ovom trenutku mi sebe zatičemo u neznanju i zabludi u vezi sa istinom. poručuje: “… neka znaju da mi ne priliči. koje muči ovaj nedostatak na taj način. da dodam bilo šta drugo. Mi smo zaboravili ne samo naše sopstvene korene. 4 . kaligrafija sirijskog umetnika Khaled Al Saai-a. pokaže put oslobođenja. nastavlja Valentin. Na bilo kojem jeziku. strahova. “žive u miru i ne umaraju se potrazi za istinom. a moguće i svima drugima. To je božanski svet.” A svima ostalima. već i znanje o korenu sveta. od kojeg sve primamo i koji nas podstiče u našem razvoju. koji se ne nalaze u ovakvom stanju mira i radosti. On svedoči o radosti i miru koji ga ispunjava od momenta kada je postao svestan duhovne istine. kineskom. Put oslobođenja iz kraljevstva pakla. Otac. leži u znanju. Njima ništa ne nedostaje. požude. bolesti i smrti. U Jevanđelju istine Valentin deli sa nama takve uvide iz božanskog sveta. već ovaj u kojem se rađamo. nedostatka istine i goruće čežnje za njom. to jest nama čitaocima ovog teksta.” Autor Jevanđelja istine nastoji samo da nama. Jer oni sami su istina… Oni su savršeni. arapskom ili sirijskom. “Ljudi koji su postali svesni ove istine”.

ali imamo utisak da ono stoji u nekom tamnom uglu naše svesti i ne želi da izađe na svetlo dana. U poređenju sa svetom Duha. Takav gnostički uvid je moguć kada smo otvoreni za duhovno poimanje sveta. Važno je. na koji način prava stvarnost postaje vidljiva? Na koji način se mi budimo i postajemo svesni prave stvarnosti? Pokušajmo sada da upotrebom nekoliko analogija pojasnimo kako izgleda takvo unutrašnje buđenje. već je tim postupkom upravo sprečeno. bilo bi priznanje da trenutno grešimo u odnosu na sebe i svet.” Prvi korak na putu samospoznaje. zbunjenost i nedostatak samopouzdanja. Međutim. Kroz ovo čvrsto verovanje. tako da ga ne poznajemo i ne znamo da on želi da bude delotvoran u nama i u svetu. To bi bilo kao da spavamo i pritom mislimo da su naši snovi stvarnost. Srećan je čovek koji koji dođe k sebi i probudi se. otuđenje i mnoštvo iluzija. takva gnostička svest. stvarnom realnošću. pošto smo već digli ruke od problema i počeli da se bavimo nečim drugim. slično kao i snovi u odnosu na budno stanje. podvojenost. Mi verujemo da je samo vidljiva (mrtva) materija zvezda i planeta u svemiru prava realnost. slično kao da smo čvrsto zaspali i postali plen noćne more”. Čak i uz najveći napor i najpažljivije prebiranje po sećanju. i tako “odbacimo neznanje od nas. dakle. Napokon. Mi znamo da znamo ime dotične osobe. Tada obično odahnemo i osećamo se kao da smo se oslobodili nekog velikog tereta. Uzmimo najprostiji primer iz svakodnevnog života: svi smo bili u situaciji da ne možemo da se setimo nečijeg imena. što je neprijatan i uznemirujući osećaj. ime nam ne dolazi u svest. zato što živimo u neznanju o Ocu i zato što ne vidimo Duh ni u nama ni oko nas. Valentin onda kaže da. to prouzrokuje “strah. jer ona nisu trajna i oni ih se stoga odriču. smatrajući naše materijalističke ideje. mi potiskujemo duh. koje su u suštini snovi. dakle. 5 . da shvatimo ovo stanje predrasude da je materija jedina i odlučujuća realnost. kroz gnostičku veru. naša čulna percepcija predstavlja realnost drugog reda. kao san”.Mi obično smatramo da su naše telo i proizlazeće misli i osećanja naša prava suština. ovu predrasudu. “Probuđeni ljudi ne drže do snova i ne smatraju njihova svojstva kao stvarna. ono se iznenada pojavi i mi ga ponovo znamo.

Potom iznenada shvatimo odakle dolaze ta osećanja. Mi živimo u specificnim društvenim i privatnim okolnostima. Međutim. Odustali smo od ideje. kroz hobi ili drugu vrstu aktivnosti. mi smo možda želeli da postanemo ovo ili ono. preplavi osećaj tuge ili nezadovoljstva. i toliko smo na njih navikli da i ne primećujemo koliko nam u stvari štete. taj san nismo mogli da ostvarimo zbog čitavog niza raznih prepreka. što nas može dovesti do 6 . krenuli u drugom pravcu i možda zaboravili na sve to. Muzej Viktorije i Alberta Ili uzmite sledeći primer: kao deca.Razigranom lakoćom Istina staje na neiskrenost i poražava je. Čak postižemo i to da od prinude stvaramo vrlinu i verujemo da nam te okolnosti pripadaju. Nismo bili u stanju da ostvarimo jedan deo sebe i on je ležao zapostavljen svih ovih godina. I konačno. U tom slučaju možda uspemo da razvijemo ovaj uspavani talenat. u Londonu. Ali ponekad nas. bez razumljivog razloga i kad to najmanje očekujemo. međutim. kao poslednji primer uzmite laž koju predstavlja naš takozvani život. sve vreme osećamo nejasnu napetost i bezvoljnost. Neostvarena mogućnost se tako probije i objavi u našoj svesti. Skulptura Alfreda Stivensa iz 1876. g.

potisnuto i usnulo u nama. život dobar. osim što je gnostički uvid mnogo dublji i sveobuhvatniji. mi bismo ga zauvek potisnuli. Kada se ovo potisnuto duhovno jezgro pokaže našoj svesti. U odnosu na gnostičku veru. da najdublji duhovni slojevi njegove duše leže usnuli i da privid dominira njegovim životom. Kada postanemo svesni aspekta u nama koji je tako dugo ležao uspavan. Međutim. polazi od ideje da je gnostičko znanje mentalno nagađanje o stanju čoveka u svetu. mi ostavljamo stvari onakvim kakve jesu. To je glas unutrašnjeg duhovnog jezgra. Gnostički čovek iznenada otkriva da je zaboravio pravi smisao svog života. teolozi to ne razumeju. sve do sad. kada. potisnuti ideal iz mladosti ili uvid u lažnost našeg života. zakopano. da gnostici navodno veruju kako se mogu osloboditi putem određenih ideja i teorija o suštini čoveka i sveta. Većina teoloških i filozofskih pokušaja da razumeju gnostike. pomoću kojeg se najdublji duhovni slojevi podižu iz njihove podsvesti u svest i tako aktiviraju. koje trenutno nije u stanju da postane svesno i aktivno kroz svu površnost i iluziju. gnostici kažu da ih znanje oslobađa. uprkos svemu. Kad to ne bi bio slučaj. njegova borba za više sreće. Tada obično zaključujemo da smo vodili život koji ne odgovara našem istinskom biću. večitog elementa. Ova vera i ova otvorenost omogućavaju nastajanje uvida. u kojima iznenada postanemo svesni nečega. neprolaznog. Takav uvid nas ne može ostaviti bez praktičnih posledica. bogatstva i uticaja u materijalnom svetu. kao greška ili laž od života i doživljava se u najmanju ruku kao površinski. gnostički uvid i gnostičko buđenje nisu ništa drugo do ponovno osvešćenje onoga što je bilo zaboravljeno. za gnostika spasenje kroz znanje znači da će unutrašnje biće čoveka. postajemo rasterećeni i sposobni da delujemo. Ova tri primera. nimalo ne zadovoljavaju. On je oduvek zamišljao da nije ni moguće živeti na drugačiji način od ovog na koji sada živi i da je. tada postajemo svesni ovog davno zaboravljenog smisla života. Iz ovoga se jasno vidi da gnostički uvid nije samo puka teorija ili mentalna fantazija. nastavlja da deluje i zahteva svoja prava. na kraju postati svesno i na taj način 7 . mogu se uporediti sa gnostičkim uvidom. Oni kažu da se gnostici osećaju oslobođenima putem određene tajne. koji nas poziva. bilo da je to ime koje smo zaboravili. Ono što je do tog trenutka bilo potisnuto. Neprestano se savijajući i u strahu od posledica koje bi promena izazvala. dakle. U nama se pojavljuje nova otvorenost za duhovnu realnost. zove i podstiče da se razvijemo i postanemo svesni. da ga u stvari ceo njegov zemaljski život. To je osvešćenje suštine ljudskog bića. Svakodnevni život se razotkriva kao relativan.beznađa. Kada gnostici kažu da ih oslobađa znanje. gnostička vera i otvorenost za dublje slojeve u nama.

na ovom mestu ti vidiš sve a ne vidiš samog sebe.” Ovo bi bila odgovarajuća reakcija na poziv iz njegovog unutrašnjeg bića: čovek se otvara za taj poziv i pozitivno reaguje. Dakle. kao obećavajući početak. ali na tom drugom mestu. Kako pojedinac stiče to iskustvo? U Jevanđelju po Filipu. on odgovara i on se okreće Njemu koji ga je zvao i uzdiže se k Njemu i zna kojim imenom je zvan. Gnoza je grčka reč za “znanje”. čovek postaje svestan večnog u svom sopstvenom biću i tako se ono oslobođa. ali on sam nije te stvari. Jevanđelje istine o ovome kaže: “Ukoliko je pozvan. čitamo: “Sa čovekom u svetu to nije tako: On vidi sunce a sam nije sunce. a zatim sve snažnije i sve potpunije. Gnoza je drugačija vrsta znanja: direktno. Video si Oca i postaćeš Otac. božanskog sveta. on čuje. To je gnostička vera. on vidi nebo i zemlju i sve druge stvari. Video si Hrista i postao si Hrist. on čini volju Onoga koji ga je pozvao. to ćeš i postati. Pošto ima znanje. Ono se odnosi na znanje sa posebnim značenjem. a što vidiš. ti vidiš sebe. Može se desiti da takva osoba odmah poželi da odgovori i povinuje se tom pozivu. duhovno unutrašnje iskustvo.oslobođeno svoje nedelotvornosti. svog unutrašnjeg duhovnog identiteta. Nikome nije moguće da vidi bilo šta od stvari koje zaista postoje ukoliko on sam ne postane nalik na njih. drugom gnostičkom rukopisu. u početku kao dete. Kao i Valentin. Kada se poziv unutrašnjeg bića oglasi. JEVANĐELJE ISTINE je gnostičko svedočanstvo. To je sasvim u skladu sa Istinom. Tada su moguće dve reakcije: čovek može da poveruje ili ne poveruje tom pozivu. takvo ljudsko biće postaje svesno Božje reči. Video si Duh i postao si duh. Ali ti si video nešto od tog (drugog) mesta i ti si postao te stvari.” 8 .

oko 1410. “Srećan je čovek koji dođe k sebi i probudi se. on čini volju Njegovu jer ga je On pozvao.” 9 . Sveta Trojica. Andrej Rubljov. on čuje. znanje i delo kao tri anđela oko grala koji predstavlja Hrista.srećan je čovek koji dođe k sebi i probudi se JEVANĐELJE ISTINE II Ljubav. on odgovara i on se okreće Njemu koji ga je zvao i uzdiže se k Njemu i zna kojim imenom je zvan. Pošto ima znanje.g. Ukoliko je pozvan.

osoba koja je pozvana ne reaguje na ovaj način. uopšteno govoreći. zbog sile navika i potreba. Čovek reaguje nevericom na poziv iz svog sopstvenog bića. da smo otvoreni za njega i da dajemo pozitivan odgovor. što je značilo njen kraj.” “Mi izviremo iz božanskog duha da bismo spoznali božanski duh.” Valentin upoređuje grešku sa sadašnjim stanjem ljudskog bića. Ovo nas dovodi do centralnog polazišta Jevanđelja istine: ono se odnosi na božansku reč “koja se zove spasitelj”. Kada joj je prišlo znanje sa svim svojim emanacijama. tugovala je. Valentin tako vidi Isusa Hrista: kao Svetlo koje se otelovljuje u ovom svetu greške. On piše: “Jevanđelje istine je najveća radost za sve i ime jevanđelja je očitovanje nade za nalaženje istine. Tada bi laskava slika koju imamo o nama samima. ali nisu u stanju da dođu do znanja svojim sopstvenim snagama.Vera u gnostičkom smislu znači da čujemo poziv. “biće” koje zna “Oca”i božanski svet. i koja dolazi “za spasenje svih koji ne poznaju Oca”. Mi bismo morali da se odreknemo mnogih navika. kao i priznanja sveta koji nas okružuje. samo mali broj ljudi u stanju da reaguje pozitivno na zov iz večnosti iz sopstvenih snaga. prividnih zadovoljstava i sigurnosti. Međutim. O ovome. ali bismo kao rezultat imali uvid. da se ono u potpunosti rastoči u božanskom svetu istine i punine. Samo nekolicina je otvorena za mogućnost duhovnog života. jer nije znala ništa. nestala. Svetlo. bila je van sebe. greška je bila prazna jer u njoj i nije bilo ničeg. Jevanđelje istine kaže: “Greška je bila uznemirena ne znajući šta da učini. i kao uvid i božansku snagu koja prožima srca svih koji žude za oslobođenjem. Zato božanski svet šalje “svog sina”. Bila je u nevolji. To bi bilo praćeno tugom. jer to je otkriće onih koji ga traže. nas same kao njegove izdanke i da bi smo sami postali svest” 10 . autor izražava svoju radost zbog mogućnosti da se utekne iz sveta neznanja. Trebalo bi da u potpunosti promenimo svoj život ukoliko želimo da prihvatimo posledice istine u vezi sa nama samima i našim društvom. U više navrata. Tada (ljudsko) neznanje u potpunosti nestaje. Valentin objašnjava da je.

On ih prosvetljuje i otvara im put. Međutim. Isus. Uprkos tome. ujedinjuje ljude sa istinom. Danas mnogi ljudi proziru staru dogmatsku veru i podrazumevaju da samo unutrašnje duhovno iskustvo. ovaj put je istina koju im otkriva sin. oslobođenje je čin osvešćivanja: čovek se usuđuje da se otrese 11 . duhovna ljudska bića. čovek ne oslobađa samog sebe. božanska snaga koja izvire iz Oca da bi zapalila svetlo znanja u ljudskim srcima i glavama. izražene u Jevanđelju istine. Otac. prosvetljuje one koji žive u tami usled gubitka znanja. božanska reč. kako bi tama greške nestala. Kroz božansku reč koja deluje u njihovom unutrašnjem biću. Gnoza. božanska Reč. predstavljaju čisto. i buđenje u božanskoj istini koja postaje svesna i delatna u unutrašnjem biću. postati nova. Znanje. praćeno unutarnjom promenom koja obuhvata ceo spoljašnji život. Gnostičke ideje. “znanje srca”. u istorijskoj Gnozi kao i u prvobitnom hrišćanstvu. prvobitno hrišćanstvo. Hrist je personifikacija ove otkupljujuće božanske snage koja deluje u ljudskom biću. ali je još uvek suviše slab da se otrese svih grešaka i stega koje ga vezuju za pojavni svet. znači oslobođenje od greške i njenih posledica. dakle. i u Gnozi je. duhovno hrišćanstvo. Kada se unutrašnji Hrist. Ovo je istinsko hrišćanstvo: večni aspekt u ljudskom biću želi da bude oslobođen. U ovom životu. odjekne u našim srcima. koliko je samo veliko olakšanje kada iznutra otkrijemo iskru nade da ova situacija nije trajna! Kroz Isusa. oni učestvuju u oslobođenju tako što se povinuju zovu koji im je upućen. kao i u prvobitnom hrišćanstvu.Usred velikog beznađa i očajanja. oni će biti spašeni i. nezemaljska energija osnažuje večni aspekt. ova nova. oslobodivši se greške. Spasenje čoveka. U tom smislu. božanska reč. ima moć da oslobodi čovečanstvo.

Ne samo da Jevanđelje istine opisuje ovaj poziv ili prenos iz božanskog sveta. 12 . Ljudi. prikazom zajedničkog puta razvoja za čovečanstvo. pozivajući nas i omogućavajući nam da koračamo putem do uvida. deluje u čovečanstvu bez prestanka. otkriće za one koji su tražili.” Bezvremeni aspekt savršenog ljudskog bića. znaju da njihovo duhovno jezgro potiče iz božanskog sveta i da ovaj božanski svet deluje u njima i zove ih. koji hodaju tim putem. Zato nas Jevanđelje istine sve poziva da krenemo putem ka istini u snazi božanske reči: “Sasvim nam pristaje da mislimo o Sveukupnom tako da naša kuća može postati sveta i u tišini pred ujedinjenje!” Slomimo. kao i savršeno. već i da bismo svesno sarađivali sa ovim božanskim izvorom. kao i sve ostalo. da bi oni ponovo postali svesni svog dostojanstva u slici Božjoj. kao i celog univerzuma. kao i slike cilja tog puta. i načinimo novu posudu koja je sposobna da primi božansku reč na čist i siguran način. svrha našeg postojanja kao ljudskih bića i cilj našeg života. u srcu svakog čoveka. Ovo je razlog zašto verovanje u gnostičkom smislu znači biti otvoren za novu mogućnost života. oslonac za slabe i čistota za ukaljane. i u tom smislu on. otelovljena božanska reč. U početku. To je zato da bismo nezavisno mogli da prepoznamo božanski duh i nas same kao emanaciju ovog duha. “savršenstvo je postojalo (kao mogućnost) u njemu. kao neupotrebljivu posudu. potičemo od božanskog duha. Valentin tvrdi da je to naše predodređenje.” Tako mi. starog čoveka koji očekuje svoju sreću u zemaljskom svetu i svoje oslobođenje u Poslednji dan u zagrobnom životu. Sve ovo je moguće kroz otelovljenje božanske reči koja deluje u ljudskim bićima: “On je postao put za one koji su zalutali i znanje za one koji su bili bez znanja. ipak. i spoznali svog Oca. ne samo da bismo postali svesni sebe kao božanskih bića i našeg izvora i porekla u Bogu. nedeljivo znanje. doprinoseći tako svom oslobođenju. poput misli iz božanskog uma.svog neznanja. samog sebe oslobađa. u sebi je zadržao savršenstvo kao put povratka ka njemu. Zašto je “Otac istine” stvorio univerzum i čoveka? Stvorio ih je. dakle. Ljudsko biće je sposobno za saradnju sa božanskim svetom. On im još nije dao Sveukupnost… Međutim. Drugim rečima. već takođe opisuje i ispravnu reakciju na ovaj poziv. jer želi da Ga ljudi poznaju i da nauče da Ga vole. Ocu. koji je otelotvorio božansku reč.

Svesna veza sa Ocem bila je prekinuta. razvila se ja-svest koja je prekinula svoje jedinstvo sa njim. drugim rečima telo i božansku svest. nematerijalne silnice. prvobitne sfere. Istovremeno. moramo “da sami odemo. Mi živimo u neznanju o “Ocu”. trebalo je da dobije telo koje je u stanju da misli. Da bismo dobili to telo i to ime. da bi ono steklo svesnost o sebi i svetu. Ukoliko bismo sebe zamislili kao čiste. Međutim. unutar i putem linija silnica duha. iako smo zaista u njemu. tu svesnost. mi ga ne bismo poznali”. Umesto samosvesti koja bi uvek ostala u harmoniji sa Ocem. jer zaista njegova volja nije potekla iz Njega”. osećanja i mišljenja. želi i deluje. koje su sveprisutne u celom univerzumu. U početku. Ako bismo u to vreme primili njegovo znanje. jer grubomaterijalno i egocentrično “ja” ne potiče iz čistih sfera postanja! Današnje čovečanstvo živi u takvom stanju. Na početku vremena. to se nije dogodilo. “mi još nismo dobili telo niti ime. razvilo se i materijalno telo. sa svojim nagonima želje. ovo duhovno biće još uvek nije posedovalo materijalnu ljušturu. od kojih svako daje Otac. Međutim. moralnost. niti poseduje niti toleriše neposrednu vezu sa božanskim svetom. ravnotežu. koji nikad ne bi izgubili svoju vezu sa božanskim svetom. mi. kao misli iz čiste. oseća. jer u našem nesvesnom stanju nismo mogli da shvatimo niti poznamo onoga u kojem smo bili. boginje koja simbolizuje “istinu. Božanske snage nemaju načina da se izraze neposredno i prirodno! Naše fizičko telo. kao ljudska bića. mogli bismo takođe da zamislimo da bismo bili u stanju i da nezavisno razvijemo formu i ime. 13 Faraon Set I u ruci drži skulpturu Neter Ma’at. pravdu i održava red u kosmosu” .Možemo ovo da zamislimo na sledeći način: kao duhovna bića mi se razvijamo. rečeno modernim jezikom.

Mi čak zamišljamo da je ovaj svet haosa koji smo stvorili. nije ubilo kad su od njega jeli (kao što je bio slučaj sa plodom sa drveta poznanja dobra i zla u raju). i ne samo na osnovu vrednosti i pojma dobra prema zemaljskoj prirodi. Tada ćemo postići svesno jedinstvo sa našim božanskim poreklom. Valentin izjednačava plod sa drveta Života sa Božjom Rečju. Mi pronalazimo Hrista u nama.” Ovo nije samo neki događaj iz daleke prošlosti. Mi svakodnevno nastavljamo da gubimo prirodno jedinstvo sa duhovnim zakonima koji sve prožimaju i podržavaju. ekvivalent istine. 14 . dalje. čistim svetom. Hrist u nama.” Kada živimo iz božanske snage i na osnovu uvida koji u nama čekaju da ih osvestimo. Ovo je. materijalne pojave u kojima se smenjuju relativno dobro i zlo predstavljaju našu hranu. božansku snagu. Spoljašnje. zbog čega se osećamo bačenim u ovaj usamljenički i apsurdan život. On se neprestano ponavlja do današnjeg dana. I užas je postao gust kao magla. “Ovo neznanje o Ocu donelo je užas i strah. Utičemo na materiju bez znanja o božanskim zakonima. koji predstavlja istinu. Usled toga. mi neprekidno stvaramo uz velike posledice. kako kaže Pavle. uistinu. koje se takođe nalazi u raju. sa Isusom Hristom. da bi naša hrana bila iz sveta božanskog života i istine. Međutim. Umesto toga. oni koji su ga jeli postali su radosni zbog tog otkrića. To je. Dubokim uvidom. straha da nemamo čvrst oslonac. uprkos svemu. ne samo na osnovu našeg naučnog znanja koje poznaje jedino pojavni svet. Slika ploda sa drveta Života je lep.Valentin opisuje posledice takvog stanja. plod sa drveta Života. začaran krug. Čovek sebe odseca od božanskih snaga koje u njemu deluju i žele da pređu prag njegove svesti. Tada nas hrani plod koji ne ubija. tako da su svi oslepeli. simboličan način na koji su Gnostici izražavali svoje učenje. Zbog tog straha mi se još čvršće držimo za naše prividno znanje i tako sebe još temeljnije odsecamo od jedinstva sa prvobitnim. Ali uzalud je radila na svojoj supstanci. zbog toga što. dakle. mi ćemo ponovo pronaći Duh. bez božanskog razuma. Važno je da počnemo da jedemo drugi plod. Zato nije nikakvo čudo što ovo prouzrokuje haos i lažnu lepotu. u sebi nosimo stvaralačku. u snazi i lepoti. svetlo i život. koji održavaju naše zemaljsko biće. nebeskog Oca u nama. uzrok straha. greška je postala jaka. Bila je u iskrivljenoj formi dok je pripremala. apsolutan i večit. to je rajski mit o drvetu znanja dobra i zla. To je plod drveta “koje ih. međutim. duhovne snage u nama.

sukobljavamo. mi ispunjavamo svoj poziv. *Jedna od “velikih izreka” vedantske filozofije koja izjednačava identitet individualnog bivstva (atman) sa univerzalnim bitkom (braman). svet istine. koji se nalaze u nama kao naše istinsko biće. Tada svet i bića u njemu više ne posmatramo kao objekte sa kojima se mi. Tada se sve nalazi u nama i sve posmatramo kao deo nas samih. Samovoljno smo krenuli svojim putem i izgradili svet podložan grešci u kojem vladaju haos. “Tat tvam asi”* – Ti jesi to Tada smo opravdali nedostatak koji smo stvorili jedući plod sa drveta poznanja dobra i zla.“Mi utičemo na materiju bez znanja o božanskim zakonima. možemo da izgradimo svet koji je u skladu sa njim. koji je od početka želeo da ga svesno poznamo. Izreka je na sanskritu i potiče iz Čandogja Upanišade (VI. nasilje i lažna lepota. bez božanskog razuma” Živeći i radeći svesno iz božanskih snaga. odnosno kada on u nama postane delotvoran i mi sa njim sarađujemo. kao subjekti. da njime idemo. On zrači svoju reč. Veliko poglavlje ljudskog razvoja predstavlja dakle to sto smo mi. U početku smo skloni da zbog nedostaka vere ubijemo njegovu reč i snagu u našim srcima. da bi smo sami postali svesni svoje greške. Živećemo iz punine kada jedemo od ploda drveta Života. Kada jednom spoznamo Oca u nama. potekli od Oca i predodređeni da ga znamo i sarađujemo sa njim. ukoliko smo za to otvoreni. Taj momenat predstavlja uskrsnuće Hrista u nama. On može da privremeno nestane potisnut u našoj svesti. da bi se jednom pojavio u obliku žudnje za istinski ispunjenim životom. nastavlja da deluje u dubinama naše podsvesti. kao Hrist. Tada je cilj našeg razvoja ispunjen. Ali Otac. 8—16) 15 . Kada na ovom putu postanemo svesni naše greške. ne ostavlja nas u samoći i beznađu. znanje o Ocu. od njega otpali zaslepljeni greškom. kao što su Hrista ubili njegovi neprijatelji. on nas poziva na duhovni put i omogućava nam. duhovne tvari i snaga. unutrašnji Hrist ne može ostati trajno ubijen. postaje delotvorno u nama. svog sina. On međutim. sa samosvešću koja je ujedinjena sa Bogom i ispunjena Bogom. svoju snagu u naša srca. našem božanskom primordijalnom poreklu. Tada dolazi do zamene ja-svesti koja je odvojena od Boga. svoje srce. Međutim.

život. najslađem Isusu. i nakon što je uzdigla bezbrojne oslobođene. Oca. naše božansko primordijalno poreklo. Zato Valentin na sledeći način prikazuje put čoveka i čovečanstva tokom miliona godina: “Zato Očev Logos prodire u Sve. snaga Očeve Reči.” Ovaj proces je moguć u svim vremenima. večnu i oslobađajuću istinu. budizma. od tog momenta. Onaj ko se otvori za ovaj poziv istine. pa i u nama samima. kabalističkog judaizma i hrišćanstva. povlači se iz Svega da bi one. jednom manifestuje u nama? Spoznajemo strukturu i delovanje božanskog sveta. Govori o istini onima koji je traže i o znanju onima koji su u svom neznanju počinili greh. Zato u Jevanđelju istine stoji: “Kaži onda u svom srcu da si ti ovaj savršen dan i da u tebi živi istinsko svetlo. (…) Svako će razumeti sebe kroz jedinstvo.” “Kaži onda u svom srcu da si ti ovaj savršeni dan i da u tebi živi istinsko svetlo. jer Očeva Reč neprekidno zrači u Sve. povinujući se gnostičkom pozivu i spremno na njega reagujući. On će biti u stanju da ovu čistu duhovnu snagu iz prošlosti upotrebi za sopstveni put u ovom vremenu. rođeno od Oca i Majke. Naravno. On podržava Sve. božansku snagu ostvarenja. U naše vreme takođe postoje takve zajednice u okviru sufizma. vratila Ocu.” Tokom vremenâ ljudi su. “Kao što neznanje nestaje kada steknemo znanje.Šta sledi kada se Otac. Uvek iznova. na osnovu svog sopstvenog iskustva će prepoznati da Jevanđelje istine potvrđuje drevnu. forma više ne postoji već se razlaže u sjedinjenju sa jedinstvom. kao plod njegovog srca i izraz njegove volje. proždirući materiju unutar sebe vatrom. Sveti duh. Spoznajemo Majku. i kao što tama nestaje kada se pojavi svetlo. koji su oslobođeni. osnivali zajednice. apsolutno duhovno ljudsko biće.” 16 . Svako će se kroz znanje očistiti od mnogostrukosti s pogledom usmerenim ka jedinstvu. tamu svetlom i smrt životom. I spoznajemo Sina. Iz takvih ljudi zrači određena snaga. kreativnog principa u svemu. Reč se pojavljuje u čoveku i ispunjava ga oslobađajućom istinom. tako se i nepotpunost poništava potpunošću. On bira i preuzima oblik Svega i tako ga pročišćava i podstiče na povratak Ocu i Majci. svetlo.

tokom bronzanog doba. Švedska Kamen međaš u okolini Edšulta. Sve menja svoj spoljašnji izgled i prilagođava se novim okolnostima. Švedska Kada na severnoj hemisferi počne proleće. natpise i grobnice. topi se i postaje hranjivo tle iz kojeg se rađa život. Listopadne šume i močvare postale su šume četinara. kao što se pretpostavlja. tokom mnogih doba postojale su dramatične promene. izloženo u Edšultu. u matrijarhatu. imali su dobra astronomska znanja i živeli su. Čak se pojavio i novi tip čoveka koji je doneo nove običaje i novu religiju: asensku veru. na primer. Kao poklonici Sunca. U rasprostranjenim listopadnim šumama i močvarnim predelima ljudi su živeli od lova i ribolova. Međutim. Toplota i svetlo donose cvat prirodi. Tako je bilo i u skandinavskim zemljama.sa letnjeg omladinskog rada u evropi 2008. kada je bilo nekoliko stepeni toplije nego danas. Razmišljanje o spoljašnjoj i unutrašnjoj klimi. Počelo je 17 . Za sobom su ostavili veličanstvene spomenike: raznovrsne kamene formacije. okolnosti su se značajno promenile. u prirodi započinje veliki preobražaj. U tom periodu se razvila bogata kultura. Kultura bronzanog doba je nestala. Ono sto je bilo zamrznuto. okolnostima koje nastaju pod uticajem Sunca. i u zimskom snu. kada je klima postala hladnija. Pojavile su se nove životinje i biljke. To se sve odvija prema relativno stabilnom modelu. Ipak.

U delu „Tajna doktrina“. što bi bilo veće od nas samih? Jesmo li u stanju da dovedemo naše samopotvrđivanje i egocentričnost na minimum i na taj način počnemo da živimo u istinskom prijateljstvu i solidarnosti? 18 . Ljudska egzistencija se preokreće iz temelja a iz nastajućeg haosa razvija se nešto novo. Često se kaže da ljudi imaju veliki razvojni potencijal. nastaju posebni uslovi i mogućnosti za unutrašnju promenu i razvoj. imamo velike mogućnosti da se ti potencijali ostvare. Zato je očigledno da ćemo sami morati da preuzmemo i odgovornost u odnosu na ove promene i da ih usmerimo u pozitivnom pravcu. Pitanje koje se danas postavlja je: tragamo li za nečim sličnim na unutrašnjoj ravni. Zar se i naše raspoloženje ne menja često sa promenom godišnjih doba? Imamo više energije ili postajemo umorni. H. Moglo bi se reći da će. to nije automatski proces. Međutim. bez njenog uništavanja. da bi fundamentalno nova izgradnja mogla da započne.000 godina. ako ne započne unutrašnja pozitivna promena. tj. Mi se sada nalazimo na kraju doba Riba i na početku doba Vodolije. Blavacka kaže da su čovečanstvu u ranijim periodima pomagale vođe i učitelji. barem delimično. Posebno u ovom vremenu promena. smatra se da su današnje klimatske promene prouzrokovane. to jest o vremenskim razdobljima od otprilike 26. U ranijim vremenima životne okolnosti su se menjale uglavnom usled činilaca koje je čovek mogao malo ili nimalo da kontroliše. kao da je morala da se menja zajedno sa spoljašnjom.gvozdeno doba. u toku kojih prolećna ravnodnevica jednom obiđe Zodijak. Posledica je da se unutrašnje i spoljašnje životne okolnosti značajno menjaju. Ezoterijski i religiozni sistemi uče da je čovečanstvo podređeno velikim ciklusima razvoja. Ako smo u sadejstvu sa svetlom i toplinom božanskih snaga. poslanici viših hijerarhija anđela i arhanđela. doći do negativnih posledica. ljudskom aktivnošću. U leto mislimo na sasvim različite stvari nego zimi. Slično tome. Međutim. Na Zapadu se govori o zvezdanim godinama. Staro mora da se napusti.P. a proleće budi drugačija osećanja nego jesen. To znači da doba Vodolije donosi sa sobom sasvim drugačije energije od doba Riba. Jedna zvezdana godina sastoji se od dvanaest manjih perioda. Moguće je živeti u skladu sa prirodom. suočeni smo sa zahtevom da preuzmemo odgovornost za našu unutrašnju klimu. Ratnički patrijarhat je zamenio relativno miroljubivi matrijarhat: unutrašnja klima je postala surovija.

Sva ta nevolja i patnja. ovo ne može biti sve! Ovo ne može da bude smisao života. o mom mestu u životu i ovom svetu. Zapravo bih nazvao sebe sasvim normalnim. patnje. Zašto smo ovde? Zašto ima tako mnogo nejednakosti. samo ako ne moraju više o tome da razmišljaju. postoje.Noveroza. Ali ja imam osećaj da postoji mnogo više od toga. da. peščana dina i “usamljeno drvo”. leti putujem na odmor. Šta to želim da razumem? Iskreno rečeno. Činim sve što se od nekoga mojih godina očekuje: idem u školu. ali ja zaista želim da razumem. Ponekad imam osećaj da ljudi prihvataju određene odgovore samo da se ne bi više brinuli. bavim se sportom. Izgleda da to mnoge ljude uznemirava. ali je ipak više 19 . imam mnoga pitanja o svetu i sebi. mora da postoji mnogo više! Jer. u svakom slučaju ne mislim da jesam. Jedina razlika između mene i drugih je da hoću da razumem. Zato i postavljam pitanja. Jednostavno znam. Takođe. leto 2008 Večernja meditacija u konferencijskom centru Noveroza Nisam čudan. zaljubljujem se. Ali nijedan od tih odgovora me ne zadovoljava. ne mogu da verujem da je sve to bez smisla! Ali sad moram da priznam: ja znam da postoji više. otprilike sve. Izgleda kao da ne žele da znaju pravi odgovor. Nisam ni po čemu drugačiji od drugih šesnaestogodišnjaka. To se može nazvati osećajem ili intuicijom. Dobro je sve što manje ili više zvuči verovatno. Odakle to znam? To je nešto što ne mogu da objasnim. Mislim. Postoje odgovori. Znam da postoji razlog zašto je svet takav kakav jeste. bola i beskrajnog traganja za srećom i udobnošću? Zašto niko nije zaista srećan? Sve to hoću da razumem. razgovaram sa mojim roditeljima.

elektroni. Zato mi se čini kao da u meni postoje dva sveta. Arka Ali to se vremenom promenilo. Zato obično svoje ideje zadržavam za sebe. Naučnici će u budućnosti možda otkriti i još manje čestice. ali tokom svojih istraživanja suočili su se sa problemom: na kvantnom nivou (to je uobičajeni naziv za proučavanje čestica manjih od atoma). protoni i neutroni. Tokom vekova nauci je tvoj kapetan je Bog . jer svakodnevno nalazim potvrdu za njih u sebi i oko sebe. koji dalje dok osvetljavaš put mornaru u tami. samo znam da je to tako.putuj. Otkrio sam da to nije uvek bilo tako. Postojala su dva puta do istog cilja. To zovemo intuicija. Teško mi je da budem jak i da se držim onoga što znam iznutra. Ono što čujem u školi i čitam u knjigama. zatim Na sever idi .) . istok. Na Tvoj kapetan je Bog . Arko moja. uspelo da podeli naš svet na sve Tvoj kapetan je ljubav . tvoj lenger je vera .plovi. zapad. Po meni. pa na atome i potom na riznice svoje podeli svima. Ne dopada mi se što moram da živim u dva sveta koji nisu usaglašeni. mogu da se dele na kvarkove. Osećanja i intuicija se smatraju nedoraslima spram racionalnog argumenta. Mihail Nuajma. (Prevod iz Knjige Mirdadove.od toga. subatomske čestice kao što su olujna perjanica neka te nosi. trebalo bi da postoji samo jedan svet. Metafizika. 2006. tvoj kompas je ljubav . Ne mogu da dokažem da su ove stvari istinite. materijalni i na žive. Arko mja! manje delove: najpre na ćelije. razumevanja realnosti u kojoj živimo. Ali ovaj svet traži jasne argumente. Duboko iznutra ja jednostavno znam. To me vrlo često zbunjuje. ne slaže se sa onim što čujem u hramovima i tokom naših susreta u centru. Nauka se ograničila na i žari zemlju kao olovo opipljivo i vidljivo. čak ljudsko srce da malakše tako da sasvim iskru svetu zaboravi.jedri.putuj. Beograd. na mrtve duhovni. eksperimenti su dali neočekivane rezultate koji se nisu mogli objasniti 20 Tvoj lenger je vera . jedan spoljašnji i jedan unutrašnji. U starim vremenima nauka i religija su se dopunjavali i služili istom cilju. ali ja to radije zovem unutrašnje znanje. da brda uz tresak postanu dno. Arko moja.plovi. Arko moja. jer izgleda da moja glava – puna sakupljanog znanja – i moje srce govore različitim jezicima. Bilo je vremena u kojima su osećanja bila bar isto toliko važna kao i racionalno. Arko moja! kraju renesanse zapadni svet se Dok pakao lije besove podelio na dva domena. a religija na a s neba briše znake. Arko moja! Da urlaju gromovi i pucaju munje.na jug. nevidljivo. na molekule.jedri.

Atom je više od 99% prazan! Predstavimo sebi: ako bismo jezgro nekog atoma uvećali do veličine novčića. Sve to izgleda zanimljivo ako posmatramo iz perspektive naše svakodnevice. Naučnicima je postalo jasno da na svetu postoji mnogo više od onoga što su smatrali da postoji. energetsko polje nulte tačke. Njegovo jezgro se sastoji od jednog ili više neutrona i protona koje je okruženo elektronima. svaka sa svojom posebnom funkcijom i osobinama. onda bi elektroni oko njega kružili na odstojanju od približno 10 kilometara. kao što nauka ukazuje. Ako je to potrebno. Živim u racionalnom svetu i moj mozak traži odgovore i dokaze. možda može da se pronađe u rezultatima ovih eksperimenata. Nedavno nam je nastavnik objasnio strukturu atoma. dualnost čestica i uticaj posmatrača na ponašanje čestica. Mislio sam da fizički dokaz. već zašto svet funkcioniše na ovaj način. tj. Ako su svi atomi u ovom svetu gotovo potpuno prazni. za kojim sam tragao. Pre nekoliko meseci.na uobičajen ili prihvaćen način. Zašto elektroni kruže oko jezgra? Ja to ne znam. objasnili su nam način funkcionisanja jedne ćelije. tešku materiju. Ali nisam još uvek zadovoljan onim što čujem. to zapravo nije. onda to znači da ono. u koje vreme niti na koji način. da li je prazna? 21 . Ne želim da znam kako. kontinuum prostor-vreme. Zašto onda materiju doživljavamo kao čvrstu ako je već prazna. oni to jednostavno čine. vođen nama nepoznatom silom. na času biologije. Ljudsko telo sadrži mnogo različitih vrsta ćelija. Postoji tako mnogo različitih elemenata koji nam naizgled kazuju kako svet zaista funkcioniše: sastav jednog atoma. Međutim. što mi doživljavamo kao čvrstu. Štaviše. Sve ćelije deluju u savršenoj harmoniji kao jedan veliki organizam sa jedinstvenim ciljem. Niko ne zna kako ćelija zna šta treba da učini. Ali istovremeno svaka ćelija moga tela sadrži sve informacije o celom telu. Sadrži matriks sa svim potrebnim informacijama za izgradnju i održavanje tela. moramo da gledamo drugačijim očima kako bismo bili sposobni da na pravi način razumemo efekte ovih rezultata. sve više naučnika priznaje da se rezultati njihovih eksperimenata približavaju ideologijama ezoterijskih i gnostičkih škola. ćelija može da promeni svoju funkciju ili oblik da bi preuzela zadatak nedostajuće ćelije.

u ovom svetu ništa nije apsolutno i statično. energija i mogućnosti. posmatranjem određene čestice. Vreme i prostor zavise od naše brzine i brzine objekta koji posmatramo. Ukoliko je ne posmatramo. Albert Ajnštajn je oko 1905. ako – prema teoriji – ne postoji ništa više? Zajednički rad i grupno jedinstvo za vreme omladinskog rada u centru “La Nuova Arca” Postoji još jedna zanimljiva pojava u kvantnoj fizici. Na još finijem nivou ne postoje više elementi niti čestice. u svojoj teoriji relativiteta. čestica je na kvantnom nivou istovremeno i talas i čestica. čestica se nalazi istovremeno na različitim mestima 22 . svako osećanje i svako delo utiče na celinu. Tu postoji samo energija. Zapravo. To znači da je sve međusobno povezano i sve je pod uticajem svega! Svaka misao. Kada u nju ne gledamo. To je uticaj posmatrača. ona menja svoje ponašanje. a vreme da protiče brže ili sporije. objasnio da prostor i vreme uopšte nisu statični i linearni kao što smo mislili. Naime. godine. Ponekad mislim da ga naslućujem. U zavisnosti od razlike u brzini između nas i posmatranog objekta. Ako posmatramo na atomskom nivou. dinamičnom kretanju i interakciji. ali nisam u stanju da to opišem ni na koji način. ali to mi do sad nije uspelo. prostor može da se skuplja ili širi. Da li je ovo dokaz postojanja univerzalne snage koja leži u osnovi svega? Može li se ovo uzeti kao dokaz za postojanje Gnoze? Odakle onda dolazi impuls? Kako je sve nastalo? Odakle potiče tajanstvena energija. sve se nalazi u stalnom.Oduvek sam pokušavao da zamislim svet u kome vreme i prostor više ne postoje.

Nešto se ipak promenilo. onda se on prenosi i na atomski. Ono što mislim. U čemu je onda razlika u odnosu na ono što čujemo u hramu? Moja pitanja nisu prestala. ali ako se okrenem. To je samo moje viđenje. u mom telu i svuda okolo mene. Pronašao sam odgovore na neka od mojih ranijih pitanja. To je takozvani efekat leptira: ako leptir na jednoj strani sveta zaleprša krilima. bio je u meni. ako je to čvrsto odlučila i dokazuje to svojim delom. Na meni je odluka kako da ih iskoristim. novu nadu. svaka njegova čestica. Ali ceo univerzum kao da mi govori: ne postoji individualnost. koja se na subatomskom nivou manifestuje kao dinamično polje energije. Sve ovo mi govori da nikad ne mogu biti siguran da je ono što vidim zaista i realnost. i ona će nastaviti da se javljaju sve dok ne dostignem svoj cilj. Moj život je pun mogućnosti i potencijala. ali nema nikog da ga čuje. Razmišljam o jednom starom pitanju: kada se načini zvuk. vidim Mesec. Imam novu sigurnost.dokaz za kojim sam tragao nalazio se upravo ispred mene. moja sopstvena istina.unutar atoma. “ti” ili “vi”. zvuk možda postoji samo kao mogućnost. ima svoj značaj. jer sâm svet i svaki njegov atom. Zbog tih novih pitanja i dalje tragam. čestice zauzmu čvrstu poziciju. ali njih su zamenila nova. onda to znači da je doslovno sve međusobno povezano. Ali to nije važno. to na drugoj strani sveta može da pokrene oluju. Predstavimo sebi posledice sledećeg: ako neka grupa ljudi istinski odluči da krene putem do svog prvobitnog stanja. Ne postoji “ja”. Ne sumnjam više u svoj unutrašnji glas. da li u tom slučaju upošte ima zvuka? U tom slučaju. ne znam da li je Mesec još uvek tamo”. kao i put kojim moram da idem. jer svi smo mi deo istog stvaranja. i ako me sve usmerava na isti put. Sa takvom podrškom. Tek u trenutku kada pogledamo u atom. I odmah mi je postalo jasno . 23 . zašto bih onda još čekao? Ne postoji ništa što me zaustavlja. To isto su zaključili i naučnici. ćelijski i sve ostale vidljive nivoe. Ako sve oko mene ukazuje na realnost u kojoj živimo. da ljudska svest utiče na fizičku realnost na subatomskom nivou. ne mogu da podbacim. ona zaista može da promeni svet. Ili kao što je Ajnštajn jednom rekao: “Kada noću pogledam u nebo. Ako na svaku ćeliju utiče nepoznata sila. Zapravo. potvrđuje ono što iznutra osećam. osećam i sve što činim. To se naziva superpozicija. A ako je uticaj izvršen na tom nivou. moja slika.

Ovo svesrdno naglašavamo. ne bi li se posvetila takozvanim „konkretnim pitanjima“. svoje svetlo. Onda nam one pokazuju svoju snagu. konačno. žive i stvaraju red. novog razumevanja i nove upotrebe reči. Ovo razumevanje jedne istine. suštine. suviše apstraktan!“ 24 . Shvatamo li kako ovo novo razumevanje i upotreba reči mogu da deluju? Ako prodremo do novog pristupa.Utisci sa konferencije za mlade učenike u centru „La Nuova Arca“. iz polja zračenja Univerzalnog Učenja. ma šta da radimo? Konačno. svetlost i mudrost iz prve ruke. ako zaista želimo da ostvarimo transfiguraciju. Zar transfiguracija nije taj jedan veliki cilj na koji se usmeravamo. Kada to prepoznamo i iskusimo. Dovadola. imaju različita značenja i imaju više dimenzija. One su oblici koji nose snagu. međutim. za učenika. tumači i razume doslovce. Onda kažemo: „Da. toplotu i zvuk. Reči se pokreću. unutrašnjim saznanjem i razumevanjem na osnovu snage zračenja i svetlosti! Jer. da ostvarimo Njegov najuzvišeniji zadatak. ovo unutrašnje razumevanje. To je isto kao kada nekog čoveka ocenjujemo na osnovu njegove odeće i izgleda. kada donosimo sud prema spoljašnjosti. deo su razvoja u kome se ličnost priprema za alhemijski proces obnove. svetlo. reči Univerzalnog Učenja sadrže istinu i deluju kao lek. ali trenutno mi je ova stvar važnija. koji zovemo transfiguracijom. da se kroz žrtvu i prenos njegove krvi čovečanstvo uzdigne i izleči! Na to želimo da se usmerimo! I nijedan drugi cilj i nijedno drugo usmerenje ne sme da se pojavi kao prepreka. jer ličnost je uvek sklona da ovaj uzvišeni ali konkretan cilj – svesno ili nesvesno – ostavlja po strani. Pojam apsolutnog mi je još uvek dalek. suština je u tome da primimo snagu. jer znamo da upijanjem njihove suštine i sadržaja one mogu u nama da postanu delotvorne. Tada te reči primamo kao sasvim posebnu. tada tim rečima sasvim drugačije pristupamo. smisao je u tome da postanemo kao Hrist. Italija Čovek je navikao da reči prima. svoje zračenje. duhovnu hranu. Reči. suviše visok. I to je ono za čime teži svaki tragalac: jednim novim. onda se za nas zaista može otvoriti nova dimenzija opažanja i delotvornosti. Za tragaoca. do toga ćemo sigurno jednog dana stići.

Međutim. Ne želimo da tvrdimo da se tako nešto dešava svesno ili namerno. na taj način on truje i sebe i druge. jesmo i zauvek ćemo ostati u razmirici jedni sa drugima u odnosu na različite aspekte naših života i razvoja. Rezultat onda nije oslobođenje kroz prolivanje krvi. može doći do toga da na sličan način. kada uđemo u raspravu ili kad stremimo idejama i ciljevima koji nemaju nikakve veze sa oslobođenjem i ozdravljenjem duše.google. a posebno kada se postavlja pitanje na koji način nešto treba postići. U svetu. možete ih takođe videti i na: picasaweb. ili da taj uzvišeni cilj postavimo izvan nas samih. već je to njeno trovanje. Štavise. to se dešava svaki put kada sebi dozvolimo da se upletemo u probleme. kada takozvano “jasno. potisnemo apsolutni cilj oslobođenja u pozadinu. u kojem se uvek iznova i svesno suočavamo sa najuzvišenijim. 25 . oslobođenje duše. hladnom realnošću ovoga sveta? Primećujemo li da sve postaje zamagljeno takvim stavom.com/youngpupils2008 Ali pogledajmo dobro šta se krije iza ovog stava. Međutim. već svoju snagu i krv troši uzalud. U takvim trenucima gubimo iz vida uzvišeni cilj. gotovo neprimetno.Fotografije Daniela Šmita. Čak i u našem učeništvu. očigledno i vidljivo“ dođe u prvi plan? Vidimo da čovek takvim stavom sebi uskraćuje najviši cilj. Tada se naš život svodi samo na „dokazivo“. mi smo oduvek bili. Onda se takav čovek više ne bori za nadvadavanje i svoju krv ne proliva u oslobađajućem smislu. Šta nam to na ovaj način sužava oslobađajuću perspektivu i suočava nas sa naizgled nepobitnom. u kome živimo.

Transfiguracija. Važno je. Ovde ne diskutujemo o nekoj metodi kojom se nešto postiže. da svoj svakodnevni život uskladimo sa zahtevima duhovnoduševnog života i zatim delujemo direktno i odlučno iz tog usmerenja. dakle. ako poznajemo i ispovedamo tu istinu i živimo iz Boga. sve što je još neophodno. Neophodno je da postanemo što svesniji ovog uvida i ovog stanovišta i da se još više do njega uzdignemo. To je osnova za ostvarenje tako često pominjanog novog stanja života. ni znakovi za to. Ljubav je snaga zračenja duhovno-duševnog čoveka. A put. istina i život Božji su stvarnost koja se jedino može doživeti ako i sami idemo ovim putem. Ovaj uvid i perspektiva razvijaju se iz duboke žudnje da činimo samo ono što služi ljubavi i Duhu. naša tema se ne dotiče tih stvari. Ona je polje zračenja nove sposobnosti mišljenja duhovno-duševnog čoveka. 26 . Ne. božanske mudrosti i božanskog života.ovde se nećemo dalje baviti time! Ovde se ne radi o jednom ili drugom aspektu ili mišljenju. Ovo zračenje ima sasvim poseban način delovanja i kvalitet koji se ispoljava na veoma visokom nivou. Ljubav (sa velikim slovom) je najuzvišenija inteligencija. Ljubav je najuzvišenija inteligencija. bavi se isključivo očitovanjem i dokazivanjem božanskog puta. i ništa drugo. To je jedini zadatak koji se postavlja pred nas i sve ostalo. razviće se iz toga. Samo Božja suština može ovo da svedoči i ispoveda. sasvim različito od onoga što ljudi uobičajeno smatraju ljubavlju. Ne. ni simboli. to jest put ka najuzvišenijoj savršenosti i ozdravljenju. jer postoji onoliko shvatanja koliko i ljudi. prijatelji. To istovremeno znači da među sobom ne treba da budemo ljubazni ili prijateljski nastrojeni iz humanističkih ili romantičnih ideja i osećanja. Suština Boga je ljubav. Ne postoje ni reči. niti objašnjenju ove ili one reči.

Uraltes chymisches Werck. cvet koji vene. dok nove grančice rastu iz mladog drveta. Ovo je bio period tokom koga su ljudi imali sasvim drugačiji pogled na svet i čoveka u poređenju sa današnjim. alhemija kao nauka bila u potpunosti delatna kao umetnost i nauka transformacije i oslobođenja. a o tome je sačuvano nekoliko tekstova. Zato se skrivena. bili su pre svega unutrašnji procesi.vatra i voda u alhemiji Univerzalna učenja sadrže naznake da je. ali koja nije sposobna da otvori kraljevski put transfiguracije za čovečanstvo. unutarnja nauka pročišćavanja i transformacije onoga što je niže u ono što je više. U prednjem planu. tokom prošlih vekova i civilizacija. dostigla je svoj vrhunac u intervalu koji se proteže od poslednjih vekova predhrišćanstva. Iz: Abraham Eleazar (pseudonim). alhemija više nije mogla da se razvije u spoljašnju nauku transformacije ili transfiguracije. nadvladavanje žive. 1735 27 . koji predstavljaju blistava svedočanstva. Alhemija. Napori i pokušaji arapskih i zapadnoevropskih srednjovekovnih sholastičara da pronađu ili obnove ključ za ovu izgubljenu nauku. sve do kasnog Srednjeg veka iliti početka modernog doba. nauku koja crpi aktivne supstance iz prirode. Izvorne nauke. pretvorila u hemiju. Tokom vremena. koja je nama poznata. kao što je Raspeta zmija.

kosmos. pored našeg uma može postati aktivno i imaginativno unutrašnje razumevanje. U tom trenutku primamo dragoceni dar: vidimo ljudsko biće. Mi otkrivamo da smo živi deo božanske kreacije. treba da sakupimo hrabrost da zaronimo u mnoštvo slika i opisa povezanih sa ovim tekstovima. na procese. koje su trenutno dominantne u velikom delu sveta. Stvaranjem svetla i razdvajanjem svetla i tame. To podrazumeva način života koji ne nanosi štetu ni našim susedima. Na momenat moramo da ostavimo po strani našu sklonost da razmišljamo u ustaljenim kategorijama i pravolinijski. za nas postaje ponovo moguće da razumemo drevni jezik alhemije na jedan razuman. 28 . međusobno povezano istim zakonima i u međusobnoj zavisnosti. Sada. tako dole”. te da sagledamo kako se oni ostvaruju na svakom od nivoa postojanja. formi stvari. iznad kojih je lebdeo Božji Duh. polaze od ideje da je Bog. POVEZANI U ŽIVOM SKLADU Pre svega. Knjiga Mojsijeva) govori o primordijalnim vodama. i u tome istrajemo neko vreme. jedini i večni. stvoreno je kao muškarac i žena u jednom. Na taj način se približavamo velikom aksiomu hermetičke filozofije: “Kako gore. ispravan polazni stav: apsolutno novo oduhovljenje u harmoniji sa univerzumom. Ako učinimo tako. unutrašnje efekte. Ovo se ne odnosi samo na shvatanje spoljašnjih aspekata. Tada unutrašnje značenje odjednom postaje jasno. čoveka i sva stvorenja iz sebe. ni planeti. već na umu ima samo blagostanje naših bližnjih. Kontradikcije u ovim tekstovima nisu nužno u suprotnosti sa istinom. STVARANJE VATROM i VODOM U ovoj tački se sastaju religija i alhemija. nastajanje i transformaciju svega stvorenog. Biblijska priča o postanju (1. niti ih treba doživeti kao preteće ili iritirajuće. ponovo nam postaju dostupne u trenutku kada smo mi sami sposobni da pronađemo odgovarajuću osnovu. Razvoj i nastanak kosmosa i ljudskog bića (mikrokosmosa) ne mogu biti odvojeni. stvoreno po slici Božjoj. Ljudsko biće.alhemija. kao i razdvajanjem voda. Monoteističke religije. kada dostižemo najnižu tačku materijalizma i kako se put unutarnje transformacije počinje nazirati. univerzum i sve što on sadrži u živom uzajamnom skladu. Učimo da se koncentrišemo na suštinu tj. savremen način. nastali su nebo i zemlja. stvorio nebo i zemlju. ono značenje na koje su pisci alhemijskih tekstova i želeli da usmere svoje čitaoce.

kako bi. Tada Bog. to neizbežno dovodi do toga da se iz Jednog stvara drugo. koje je kroz žrtvu na oltaru postalo dostojno da uzme učešće u misterijama (79. zmija predstavlja promenljivu živu. Ipak. vatra i voda u jednom. možda negde osećamo da ova parabola izražava i našu nesavršenost. zmija se doživljavala kao kandidat. ljudsku prirodu. On u sebe prima svoju suprotnost. razapne na krst. koju alhemičar mora da “veže”.e. onaj koji stvara i onaj koji prima. veoma važnu ideju koja jedino može biti shvaćena na apstraktan način. Gnostici su govorili o padu ljudskog bića u tamu. n. progon iz Raja. Na taj način. U Pompeji. aktivno i pasivno. Naše mišljenje je tradicionalno formirano tako da smatramo da je ovo bio moralno pogrešan čin. To je osnovni simbolizam vatre (Duha) i vode (materije) u alhemiji. Jedno. Tek se u drugom poglavlju 1.U alhemiji. naše stanje izvan željenog jedinstva i savršenosti. stvaranjem žene od muškarčevog rebra. niže ljudsko biće. Knjige Mojsijeve odigrava razdvajanje muškarca i žene. postoji jednako kao i božanska manifestacija. ispoljava sebe zato što promišlja sebe. Ovi događaji se takođe mogu tumačiti i bez ovih moralnih konotacija. Tako postoji stvoritelj i stvoreno. Ipak. tokom koga iz stanja jedinstva ulazi u dualnost. Zmija je zavela Evu da jede sa drveta spoznanja dobra i zla. onaj skriveni. Ljudsko biće. prolazi kroz novi stadijum razvića. zato što stvara sliku sebe i za sebe. Kada Bog. Kroz ovo razdvajanje nastaje i pad. zadobivši uvid. ovo drugo nije odvojeno od Boga jer je od Boga i nastalo. svesno i dobrovoljno 29 . kao dvojedina slika Boga. On je muški i ženski princip.) Ova priča o stvaranju sadrži suštinsku.

koju su imali drevni učenjaci. Ovo znanje se zasniva na unutrašnjem životu koji u njemu treperi i koji stvara rezonancu u čoveku. iskazano različitim “jezicima”. jer ono sadrži. stekao bi uvid i u sopstvenu dušu. astronom. Oni u sebi nose staro. današnjem modernom razmišljanju upravo nedostaje ta sveobuhvatna polazna osnova. filozofije ili alhemije. “Ona se takođe predstavlja i jajetom. koja zna da je sa svim postojećim povezana svesnom. uvid se odnosi na nešto sasvim drugo. suncem i mesecom. dobro obučeni u brojnim disciplinama i nisu. sumporom i živom. Gotovo bez izuzetka. U Alhemiji i učenjima Gnostika i hermetičkih filozofa. bili istovremeno naučnici prirodnih i studenti društvenih nauka. matematičar. koji su utrli nove puteve misli. modernim rečnikom rečeno. bili specijalisti u određenoj oblasti. ako prevedemo biblijsku priču o stvaranju na jezik alhemije. dobijamo otprilike sledeće: Primordijalna materija. svaki put kada on to znanje primenjuje. Uvid je način razmišljanja zasnovan na intuiciji. Akademsko znanje o prirodi nije postojalo. doneli su ljudi koji su. Oni se simbolički nazivaju vatrom i vodom. mogućnost da stvori svaki razvitak i svaki oblik. ograničeni pogled na svet i smatra tekući način razmišljanja slobodnijim i nezavisnijim. kao što su jezik religije. nejasna. od koje se sastoje svi univerzumi. kao moderni stručnjaci. Taj potencijal spava u dubini svakog bića i otkriva se… u haotičnim formama mnoštva stvari i oblika koji postoje ovde dole u vremenu i prostoru. Sholastici Srednjeg veka i učeni ljudi antičkog perioda bili su još uvek univerzalno orijentisani. i razvio uvid o tome kako i gde bi čovek bio u stanju da prevaziđe prirodu. je “sve” ili . sve je učeno i posmatrano kao deo velike celine. “materia prima”. (al)hemičar i filozof sticali bi se u jednoj osobi. božanskom dušom. Onaj ko bi pronikao u dubine prirode. Čovek današnjice često sa nipodaštavanjem gleda na srednjovekovni. vanvremensko znanje. Sa druge strane. Međutim. “Univerzalno razumevanje” odnosi se na sposobnost da prevedemo alhemijske ideje na jezik hermetičke filozofije ili religije i obrnuto. On bi uvideo povezanost čoveka i prirode. onaj ko se usudi da otvori svoje mišljenje za univerzalno razumevanje (koje poseduje samo mali broj ljudi).” 30 . neizdiferencirana mogućnost. moći će da razume ovo bogato nasleđe starih svitaka. Ovde nastaje alhemija. U današnje vreme znanje je često zbir odvojenih delova. Brojne slike i priče govore o muškarcu i ženi i o različitim stadijumima njihovog povratka u jedinstvo. Važne uvide. ona je haos. Tako na primer.želelo da se vrati u jedinstvo. u formi u kojoj se ne razlikuju posebni oblici. Mnogi religijski i filozofski koncepti su zastareli i srećemo ih jedino u starim tekstovima i kodeksima.

U alhemiji se koriste dva različita simbola za živu da bi se ukazalo na razliku između prvobitne. aktivnim. ŽIVA I SUMPOR U PORETKU DUALNOSTI Kada se jednom diferencirana forma. zapaljena vatrom.ženski princip bio je učvršćen u ovoj (sada dualnoj) prirodi. koja tako biva vezana i dobija oblik. Ona se još naziva i Merkurova.” Na taj način je  postalo  kroz božanski. Robert Flad (1574-1637). alhemičar iz 17. “živina voda”. Sunce. kako bi formirao celokupan živi poredak ili kosmos . princip vatre-vode tj. Uticajem vatrenog. Njen alhemijski simbol je “Merkur” (metal živa). postoji još jedan simbol žive koji umesto mladog meseca na vrhu ima ovnujske rogove. veka i jedan od zaštitnika rozenkrojcerskog Bratstva. povezao se sa kreativnim.Prvobitna materija je primajući princip. aktivnog principa na vodenu primordijalnu supstancu. kao mikrokosmos u kome su muško-ženski elementi i dalje ujedinjeni. Tako je izgledalo sve do pada u dualnost. beskonačno jedno (‘ain sof’ kod Kabalista) bilo je potpuno skriveno i nije zračilo svetlost. primajući. stvarateljski čin. 31 . razvila iz prvobitne materije. iz kojih konačno nastaje čitav univerzum. voda života ili večna voda. muško . užarene žive i nižeg elementa našeg polja postojanja. Ovan je prastari simbol muške. sve je počelo stvaranjem blještave tačke. kontrolisani. Simbol vatre je . kada su obe strane razdvojene. izrazio je to sledećim rečima: “Kada je skrivena strana onoga što je skriveno htela da se manifestuje. razvija se ljudsko biće po slici Božjoj. Ova voda se takođe zove i tajna voda. Opšte prihvaćeni znak za živu se. Kada u biblijskoj priči o postanju Bog kaže: “Neka bude svetlost”. Zlato. voda oživotovorena božanskom vatrom Duha. Kada se on nalazi na vrhu znaka žive. dominantnim muškim principom. i na vrhu mladi mesec. Na taj način su stvorene primordijalne forme. vatrenovodenu snagu žive prvobitne božanske manifestacije. aktivne vatrene snage. alhemičari time označavaju primordijalnu. Međutim. sastoji od krsta četiri elementa +. vatra. kreativne. što se očituje u našem današnjem svetu. kojeg sledi već poznati . Dok se blještava tačka nije probila i pojavila. Još uvek nediferenciran . predstavljenim tačkom. Zato simbol  označava početak i završetak alhemijske transformacije. gledano odozdo naviše. tj. pasivni. primordijalna voda “zapali”. ženski element ili haos. to zapravo znači da se Duh.

mesec kontroliše život na zemlji. vezivanja (coagula) i kontrakcije. alhemičari su govorili o hladnoj vatri ili vreloj hladnoći. Alhemičar mora da kontroliše vodu i vatru. Simboličko predstavljanje sumpora. Da bi opisali koji je od ovih principa u našem svetu uvek dominantan. čisto dvojedinstvo. Znak sumpora u dualističkom poretku sastoji se od krsta četiri elementa + na čijem vrhu stoji trougao sa vrhom na gore. Na taj način. alhemijska transformacija nečistog metala u čisto zlato. alhemičari razlikuju dva stanja. dok sunce odgovara vatrenom zlatu. 32 . principa vatre. uvek iznova ukazuje na činjenicu da ljudska duša može biti čisto ogledalo duha. koja označavaju kao smrznutu vodu i vodu koja teče. kao i većine religija. u suštini jeste da savremeni čovek više ne predstavlja primordijalno. prima svetlost od sunca i reflektuje ga.Mladi mesec u znaku žive označava taj element nakon razdvajanja. može se desiti samo onda kada su i primajuća voda i životvorna vatra čiste. živu i sumpor. što je zapravo niža živa. Voda koja teče simbolizuje vladavinu meseca. toliko da se voda pretvara u led“. nastaje neravnoteža koja dovodi ili do rastakanja ili okoštavanja. Tokom procesa alhemijske transformacije. S druge strane. upućuje na nešto slično. Priroda u kojoj živimo može biti objašnjena aktivnošću vode koja teče. dakle živu u današnjoj kosmičkoj dualnosti. U misticizmu. Kada je samo jedna od ovih snaga aktivna. alhemičari su čisti sumpor prvobitne božanske manifestacije predstavljali račvastim znakom ovnujskih rogova. Alhemija se ne bavi pitanjem zašto je to tako. Rečima Jakoba Bemea: „Kao zimi. koji se sada simbolično pojavljuje u znaku. On se poredi sa srebrnom vodom. Mesec. Podizanje duše ka Bogu. kada je veoma hladno. na takav način da se oni aktiviraju do odgovarajućeg stepena. već istražuje put koji vodi čovečanstvo iz stanja suprotstavljenih dualnosti ka stanju prvobitnog dvojedinstva. mesec. Ovaj viši sumpor je takozvani nezapaljiv sumpor iliti duhovni sumpor. Mesečeve snage u početku određuju koje od ta dva utiče na nas. SMRZNUTA VODA I VODA KOJA TEČE Polazna tačka alhemije. tako da se jedinstvo može ponovo ostvariti. U tom kontekstu. kao sunčeva nevesta. ove snage se koriste za proces rastvaranja (solve). prolaznost i stvaranje.

sve se proučavalo i opažalo kao deo jedne velike celine” “Kroz elemente do elemenata”: Hermes. i gore kao dole. a spoljašnje kao unutrašnje. postali ste dva. silazi u donji svet da oslobodi element Svetla. tako da muško ne bude muško.“Akademsko znanje o prirodi nije postojalo. Ako se ponovo obratimo jeziku religije. Ali kada postanete dva. i kada muško i žensko pretvorite u jedno. šta ćete činiti?” 33 . Na dan kad ste bili jedno. … tada ćete ući u Carstvo (nebesko). niti žensko žensko. Iz: Baro Urbigerus Besondere chymische Schriften. nalazimo jasne reči u gnostičkom Jevanđelju po Tomi (stihovi 22 i 11): “Kada od dva napravite jedan i kada učinite da unutrašnje bude kao spoljašnje. 1705 PRIRODA PREVAZILAZI PRIRODU Sve dok se obe snage ne ujedine. čovek ne može da se pojavi u Božjem liku. sa kaducejem (štapom sa zmijama) u jednoj ruci i sedam planeta u drugoj.

nije velika. Uroboros okružuje svet stvaranja. vladaju nad ostalima i postoje u stalnom međusobnom sukobu”. priroda vlada prirodom”. “Priroda nadvladava prirodu”. u kome su materija i duh ujedinjeni rasplamsanom vatrom duha. Razlika između kružnice nevezane žive  i Uroborosa. “goruća žeđ. ZMIJA OVOGA SVETASlična povezanost se na slikovit način takođe izražava i u alhemiji.  konačno postaje . Izjava “Priroda uživa u prirodi. UROBOROS. tako da priroda kontroliše samu sebe. Kada se dostigne treći nivo. priroda nadvladava prirodu. U mnogim gnostičkim slikama sveta. leži zakopano u ljudskoj prirodi. vatreno – vodeno biće. 34 . Ali prvo moras da jedeš od voća u kome četiri elementa. deluje u nižoj prirodi kao slepi pokretač. pripisuje se Ostanesu. divlja strast. Ovo je razumljivo kada se setimo da nevezana živa. kao na slikama gnostičkih Ofita. nemajući svoj centar. Ova prirodu moramo promeniti u skladu sa pravilima. u kome snaga žive deluje “na slepo”. alhemija tumači i transformaciju prirode.Na potpuno isti način. već da sve. znači da nije više božanstvo to koje omogućava viši razvoj i tranformaciju prirodno rođenog ljudskog bića. Grčka reč ‘ophis’ znači ‘zmija’. “priroda vlada prirodom”. svaki unutar sebe. što je potrebno da se ostvari jedinstvo suprotnosti. . glad i slepi hedonizam”. koristeći simbol Uroborosa. zmije koja grize sopstveni rep. Izjava “Priroda uživa u prirodi” podrazumeva stanje ljudskog bića koje vode instinkt i želja. Mistik Jakob Beme opisuje kako đavo zavodi jadnu dušu kada je upozna sa “vatrenim točkom suštine” i pritom joj kaže: “Ti si takođe takva vatrena Živa ako uložiš svoje strasti u ovu umetnost. ukoliko želimo da stvorimo zlato duha iz olova smrtnosti. želja.

Zar ovaj proces ne počinje rastvaranjem i vezivanjem. Nediferencirana i haotična. ili hladnoća i vlažnost. bez krila se naziva vezanim. možemo jasno sagledati povezanost između biblijskog proterivanja iz raja i alhemije. Ovo odgovara trouglu sa jednim od vrhova usmerenim na dole. Za čoveka. Alhemičari ova bića (zmajeve) nazivaju ‘zelenim” i ‘besciljnim’. ili zmaja. a u svom nižem aspektu ona predstavlja astralnu vatru želje. Čuveni alhemičar Nicolas Flamel (preminuo oko 1413). U toku procesa transformacije. U Bibliji je takođe zmija ta koja zavodi Evu. Jedna od ovih zmija obično ima krila. tada tumačen kao biće protiv koga se bore heroji poput Mitre.” Mnoge ilustracije pokazuju krug koji se sastoji od dve zmije. Horusa i drugih mitskih ličnosti. Prvi se naziva sumpor. Dok živina voda još uvek nije vezana. alhemičar može da iskoristi ovaj razarajući uticaj. on time ukazuje na uticaj koji ona ima na ljudska bića. ili toplota i suvoća. Čovek mora da nauči da kontroliše njenu snagu i transformiše je u Živu višeg aspekta. oni će biti u stanju da 35 . za čoveka ona predstavlja opasnu. kao i bik. koju ni mudraci nisu smeli da otkriju svojoj sopstvenoj deci. crna. tj. što predstavlja alhemijski znak za vodu. Ovaj iznad može da leti i on je promenljiv. na taj način nastaje “priroda koja uživa u prirodi”. Izraženo alhemijskim rečnikom. zmaj je. Kada Beme živu naziva vatrenom. Ljudski mikrokosmos je potpao pod uticaj nevezane žive. Zato Uroboros grize svoj vlastiti rep. U tim mitovima zmija je predstavljena zmajem koji mora biti pobeđen. u vezi ovoga je rekao: “Pogledajte ova dva zmaja. Apolona. jer još uvek nisu prošli kroz proces sazrevanja. Jasona. destruktivnu silu pada.Na ovaj način u duši se bude sva svojstva prirode i upoznaju sa vlastitom željom i čežnjom. “Prema hermetičkom objašnjenju. koji grizu jedan drugome rep. Drugi se naziva živa. jer su oni zapravo istinski početak filozofije. još uvek su pod uticajem sile koja treba da ih transformiše u viši red. ukoliko je u stanju da ga kontroliše. Ovaj niži. ‘solve et coagula’? Mnogi drevni mitovi simbolički govore o nekontrolisanoj sili žive koja mora biti prevladana kako ne bi dalje izazivala štetu. stalnim ili muškarcem. Po rečima Jakoba Bemea. tj. Kada se oba aspekta ujedine i posledično tome pretvore u peti element (kvintesenciju). ova energija ima rastvarajući efekat na sve što je učvršćeno i raznovrsno. tamna žena. Živa je goruća vatra.

već da sve što je potrebno da se ostvari jedinstvo suprotnosti. kvintesenciju. Razmišljajući na taj način. vezao je živu.prevaziđu sve čvrste. Istovremeno. što ukazuje na ujedinjenje suprotnosti. već pre energiju tih pojava i učimo da razumemo dublji sklad svega stvorenog. duhovni aspekt kičmenog stuba čoveka. RASPETA ZMIJA U svojim ilustracijama. jake i metalne stvari”. Izraz “Priroda nadvladava prirodu” znači da nije više božanstvo to koje omogućava transfiguraciju prirodno rođenog ljudskog bića. Na mestu njihovog ukrštanja nalazimo peti element. leži skriveno u ljudskoj prirodi. mi više ne vidimo rigidne oblike različitih pojava. Krst sa četiri noseće grede prikazuje četiri elementa od kojih se svet sastoji. 36 . dobijamo značajan instrument u našem razumevanju. Tada je zagonetka svih ovih slika rešena i suština otkrivena. vodi. Ovi simboli nas takođe podsećaju na štap oko koga se dve zmije uvijaju naviše. Onaj. Nikolas Flamel je nacrtao raspetu zmiju kako bi izrazio činjenicu da nevezana živa mora biti prevladana. štap simbolizuje i zmijastu vatru. U tom slučaju postaje nebitno da li govorimo o živi. suncu ili zlatu. mesecu ili srebru. ili pak o sumporu. vatri. koji prikuje zmiju na krst. Ako uspemo da se probijemo kroz more slika i simbola do fundamentalnog koncepta vatre i vode u stvaranju.

37 . Metafore patnje.e. i poziva se na poseban značaj Paracelsusa i njegovih sledbenika. iznoseći da je Serapeion (hram za nedavno ustoličenog monoteističkog Boga). bilo je i alhemijskih tekstova. Razni alhemijski tekstovi vode poreklo iz persijskih i mesopotamijskih centara prevođenja. Procesi čišćenja i inicijacije su se odigravali u alhemijskom radu kao i u duhovnoj duši alhemičara. Platon i Aristotel. poput Smaragdnih Tabli. Preko španskog poluostrva su mnogi arapski rukopisi tek prevedeni na latinski pronašli svoj put do srednjevekovnih alhemičara. univerzalni lek. n.. akademija Gondišapur i drugi naučni centri bili su osnovani u Egiptu. Demokrit. Physika kai Mystika.nekoliko misli o konceptu alhemije U istraživanju koje obuhvata period od trećeg veka n. geografije i medicine. filozofije i medicine. astronomije. Ne ograničavajući više Hermesova učenja o alhemijskim procesima samo na minerale već ih efikasnije primenjujući i na biljne i životinjske supstance. koje se iznova javljaju. Za vreme kasnog antičkog doba. H. Koristili su tekstove prevedene sa grčkog i drugih jezika.e.). Pored tekstova iz matematike. ’alchimia’ i ’alchemia’. Empedokle. V. razvila se sinteza religije. Na ovaj način su otkrili panaceu. Primeri prevođenih autora su: Tales. Koncept ’alhemije’ proizlazi iz prevoda arapskih tekstova iz 12 veka. koje su pratile čovekov život od pravremena. oni su bili u stanju da naprave ’biljni kamen’ i ’filozofski kamen’. ukorenjene su u misticizam antičkih mitova i kultova misterija. Sokrat. što je odredilo znanje i način razmišljanja ranih alhemičara. On opisuje da je medicina bila deo alhemije posredstvom arapske alhemije. ali prevođeni su takođe i hermetički tekstovi. autor prati poreklo reči chemia unazad do knjige Enohove. fizike. On ide duboko u njenu prošlost. Za vreme ere Sasanida (254-651. Albertus Magnus (1193-1280) je nazivao ’ars nova’. između ostalih i Zosime. Prema opisu mnogih. ’nova umetnost’ ili ’alchimia’. ’aquimia’. Tada se zvala ’alkimia’ i bila je prevedena na latinski kao ’akimia’. smrti i vaskrsnuća. pokazao da je na grčku religiju i filozofiju duboko uticala egipatska religija i hramska umetnost. Oni su bili lekari koji su se bavili farmakologijom. Šut počinje svoju istoriju alhemije u antičkom Egiptu. B D Hage se osvrće na prvi rukopis iz tog vremena. Pitagora.

kombinovala hrišćansku i hermetičku filozofiju Grci su veoma cenili egipatsku medicinu. Metabolički procesi. Hajnrih Kunrat pokazuje da je on posvećenik duhovne alhemije.U ovoj i drugim ilustracijama iz njegovog rada Amphitheatrum Sapientiae Aeternae (Pozornica večne mudrosti) iz 1595. na sličan način kao i rozenkrojceri nešto kasnije. Supstance se pojavljuju u alhemijskim rukopisima kao i u grčkim medicinskim tekstovima. Eksperimenti sa alhemijskom obradom metala su se izvodili radi lečenja raznih bolesti. godine. Grčki uticaj se može prepoznati po nekoliko recepata koje koriste alhemičari. 38 . posebno hirurgiju i anatomiju. fermentacija i truljenje. koja je. igrali su važnu ulogu u alhemiji.

Alhemija je samo jedan aspekt taoizma. U sažetku rozenkrojcerske filozofije 17 veka. Ostvarujući jedinstvo sebe i laboratorije. Kineska alhemija ima osnove u tri temeljne ideje u vezi kosmosa. zavisiti od harmonije ova dva principa. jin je predstavljen tigrom.n. Jin se povezuje sa osenčenom. koje se takodje nalaze u taoizmu: pojmovi či. Tao se može podeliti na dva pricipa. Či se najčešće prevodi kao „energija’’ što cirkuliše kroz telo i univerzum. dakle. Potraga Pitera Maršala za filozofskim kamenom otpočela je u Kini. a jang zmajem. koja im daje strukturu i osobine. Harmonija njihovih života će. severnom stranom brda. Alhemičar se trudi da preokrene prvobitni proces podele Taoa na jin i jang. jin i jang. tradiciji iskonskog znanja još od Adama i Mojsija. kao i teorija pet elemenata. a jang sa njenom jasnom. južnom stranom. vatrom i muškarcem. Tao proizvodi jednu vrstu energije iz ništavila i rađa jin i jang iz ove energije. jin. Profesor Žao Kuang-hua odgovorio je na pitanje vezano za poreklo kineske alhemije: „Bilo je to najranije u 2 veku p. biće u mogućnosti da stvori zlatni eliksir besmrtnosti. Svaki alhemičar je i taoista. ali nije svaki taoista alhemičar. Sa druge strane. Kineski znaci za jin i jang se odnose na tamu i svetlost. Šut citira Rolanda Edighofera: „Posledica rozenkrojcerske literature bila je ta da su mnogi čitaoci iz 17 veka zadržali samo čudesne aspekte velike raznovrsnosti rozenkrojcerske poruke i alhemije povezane sa njom’’. Alhemija je potekla iz taoizma. Egipta. U kineskim alhemijskim tekstovima. Taoteđing sugeriše da su živa bića okružena jinom i jangom. To su dve komplementarne sile koje su aktivne u univerzumu i na koje deluju sile poput plime i oseke. mračnom. 39 . uzvišene mudrosti u rukama samo nekolicine. ali ono više ne odgovara savremenim naučnicima. sa alhemičarima i hemičarima? Osvrćući se na alhemiju i alhemičare. ali nismo sigurni gde. Materijalne stvari se sastoje od či. Prožima sve i može se nazvati životnom snagom. sasvim dobro uklapa u sliku tradicionalnog alhemičara. ne uklapa u tradicionalnu sliku posvećenika? Međutim. i preko alhemije Indije. jang. koji je ipak bio razlaz sa tradicijom. vodom i ženom. nekolicina rozenkrojcerskih rukopisa govori o “prisca sapientia’’.e. Kako se mentalitet rozenkrojcera u 17 veku uklapao sa alhemijom i novim vidom hemije. vodi do hermetičkog prosvetljenja. arapskih zemalja i Evrope.Alhemičari su bili preteče hemičara. zar se patos opšte Reformacije. Nije nevidljiva. sunčanom. možemo reći da se tumačenje alhemije kao tajne.

Marsom-vatra. Alhemičar primenjuje principe ’’kako gore. tako dole’’ i ’’kako unutra. Jupiterom-drvo. toliko je ogroman da nikad nećeš dostići njegov kraj. ne na materije. Alhemičari nazivaju cilj njihovog rada „Opus Magnum“. Prva dva rađaju svest. Radi se o spoljašnjem radu eksperimentisanja u laboratoriji i unutrašnjem radu ličnog usavršavanja. viziju i eksperiment. toliko je dubok da nikad nećeš moći da ga pojmiš“. Elementi nisu pasivni. Izmena spoljašnje materije odražava unutrašnje promene duše. slično zapadnom konceptu o četiri elementa (voda. vitalnost (čing). Venerom-metal i Saturnom-zemlja. „Nebeski Tao funkcioniše na misteriozan i tajnovit način: nema stalnu formu. Sve je u sadejstvu i nijedan deo nije važniji od drugog. Od suštinske je važnosti razumeti da se pet elemenata ne odnosi na pet osnovnih vrsta materije. Teorija o pet elemenata se prostire unazad do 10 veka p. „Alhemijski rad rozenkrojcera ozdravljenje čovečanstva“ 40 je poput leka za . Kineska alhemija se temelji na veri u komplikovanu i suptilnu mrežu povezanosti između delova univerzuma. intelekt. to je pet jakih sila u konstantnom. ne podleže fiksnim pravilima. Kineska misao se odnosi na procese. Alhemija je celovita nauka intelekta. duh (šen) i energija (či). koji zajedno čine ogromnu Tao celinu. cikličnom kretanju. zemlja i vazduh). ljudi su u to vreme već govorili o „muzici sfera“. tela i duha. To je organska celina.Treći osnovni element kineske alhemije je teorija da su svi procesi i materija u univerzumu sačinjeni od pet „elemenata“ (wu hsing). tako spolja’’. Pet osnovnih elemenata ljudskog bića su suština. vatra.n. ’’veliko delo“ ili „delo“. teoriju i praksu. Jednistvena odlika alhemije jeste što ova filozofija i religija kombinuju psihologiju i umetnost. Tu je takođe odnos sa pet vidljivih planeta: Merkurom-voda. Svaki laboratorijski eksperiment ima moralnu i duhovnu dimenziju. Kako se pretpostavljalo da svaka planeta ima svoj poseban ton. dok su ostala tri poznata kao „tri blaga“. Sve puni sve energijom.e.

J van Rajkenborg na sledeći način izražava kako duhovna škola Zlatnog Ružinog Krsta vidi alhemiju: postoje dva tumačenja reči alhemija . Hristu se pomaže u ovom zadatku od strane zapadne škole misterija. i Robert Bojl. stoji Red ružinog krsta. minerala i metala. dobijanje zlata od nižih metala i duhovna transformacija metala.pretvaranje fizičkog metala. Prvo tumačenje je pogrešno. alhemija rozenkrojcera. Vredno je pažnje da je Isak Njutn često proučavao alhemijske rukopise. među ostalima. Iza svakog obnavljajućeg procesa. u nadiru materije. Šta je alhemija? Razgrtanje velova će pojasniti. koji je u Evropi otkrio porcelan. Ovaj aspekt igra ključnu ulogu u istoriji i razvoju nauke. dok drugo. ali i dalje ništa ne govori o alhemiji rozenkrojcera. Prema tome. Neprekidni zadatak ove duhovne esencije jeste da vrati materijalni svet svojoj prvobitnoj čistoti i da ponovo podstakne život koji se u njemu razvija. koji proizvodi ništa manje do zlato duhovnog prosvetljenja. Ovo je alhemija. prirodi duha i smislu života. mestu čovečanstva u univerzumu. sadrži nešto istine. kao opis jednog od ciljeva čovečanstva. Ovaj svet je sastavljen od elemenata. 41 . Zlato mora biti oslobođeno od veza sa nižim životom i podignuto na viši nivo. pokušaj da se ljudi menjaju iz grube materije u rafinirani duh. Natopljen je duhovnom esencijom: snagom Hrista. Još od pravremena. ezoterijska tradicija je prenosila istinu o strukturi sveta. Jan Baptist van Helmont. postoje dva tumačenja alhemije . utemeljivač moderne hemije.Otkrivanje filozofskog kamena je spoljašnji znak unutrašnjeg samoostvarenja alhemičara. filozofskog kamena. sila. koji grozničavo radi u Njegovoj službi na svim nivoima. Ezoterijska tradicija smatra da je pretvaranje u zlato simbolička aktivnost. Opšte priznati alhemičari bili su. umetnost i religiju. Johan Fridrih Betger. Alhemijski procesi rozenkrojcera će izvršiti svoj uticaj na sva naučna polja. Paracelsus. otac moderne farmacije. Ovo drugo tumačenje se odnosi na zlato duha. Mi živimo u hemijskoj sferi materijalnog sveta. Ovo se odnosi na oslobađanje duhovnog zlata. putem koga metal može biti pretvoren u zlato i život može biti produžen. obnovu čovečanstva. koji je otkrio postojanje gasova. Alhemijska aktivnost rozenkrojcera je kao lek za ozdravljenje čovečanstva.„egzoterično“ i „ezoterično’’. Egzoterično tumačenje predstavlja praktičnu nauku pripremanja materije. ili procesa rušenja.

Jung objavljuje svoje istraživanje koje objašnjava sličnost između alhemijske potrage za “filozofskim kamenom’’ i ideje Hrista. Kao pionir.Peter Marshall. Alchimie im Mittelalter. Beck Verlag. 2001 . Zürich. Princeton NJ. 1968. Ideen und Bilder von Zosimos bis Paracelsus. Macmillan. Rozekruis Pers. C. kako ih tumači simbolizam alhemijskog opusa. 1989. i Misterium Coniunctionis. NJ. . 1989. U tom kontekstu treba spomenuti Psihologiju i Alhemiju. Princeton University Press. Princeton University Press. Die Geschichte der Alchemie. Munich.H. The Philosopher’s Stone. Artemis und Winkler. 2000 42 .Hans Werner Schütt. Literatura: . Princeton.Jan van Rijckenborgh.Bernard Dietrich Haage. On se posebno interesovao za alhemiju i koristio je na polju psihologije. The Confession of the Brotherhood of the Rosycross. Auf der Suche nach dem Stein der Weisen. Ova tema se obrađuje u mnogim drugim kjnigama istog autora. Haarlem. Ove knjige se bave razdvajanjem i ujedinjenjem suprotnosti na podsvesnom ili duševnom nivou. njegovi uvidi su bili otkrovenje i još uvek su veoma važni za jungijansku psihologiju i filozofiju.OVAJ SAŽETAK O ALHEMIJI bio bi nepotpun a da se ne spomenu knjige Karla Gustava Junga. 1996 .

Znamo za vidljivu svetlost. crne rupe gutaju zvezde. koje su eksplodirale pre više miliona godina. pogledajmo šta predstavlja pojam karme. a Jakob Beme o velikoj «kući smrti». znamo. na ivici jednog od milijardi zvezdanih sistema u. Na kraju krajeva. Savremeni čovek naslućuje postojanje nebrojenih mreža energije. i za geomagnetsko polje.van Rajkenborg je to nazvao «akademsko more života». naizgled. Kako mi reagujemo na nju? Da li živimo gonjeni svojim nasleđem. svojom ličnom sudbinom. Zvezdani sistemi se rasplamsavaju i bivaju ponovo ugašeni. Supernove. radio zračenje. univerzumi koje možemo da opazimo su neverovatne veličine i lepote. Buda je govorio o «okeanu patnje». mikrotalasno zračenje. uglavnom «praznom» univerzumu. Akaša polje i polje nulte tačke. morfogenetska polja. postoje zvezdani sistemi koji se kreću jedni kroz druge. između ostalog. Međutim. Od toga nam se vrti u glavi. J. elektromagnetska polja. gama zračenje itd. snage Nemezis. Što se tiče pojma polja. ultraljubičasto zračenje. astralna i mentalna polja. živimo na planeti pored male zvezde. toplotno zračenje.milostiva sudbina Energija je ta koja određuje kolektivno polje ljudskog života i svesti. kvazari (zvezdani sistemi s aktivnom crnom rupom u svom centru) veličine su kao trilioni sunaca. koje sve zajedno čine naše kolektivno polje života i svesti. eterska polja. Prva lekcija koju možemo da naučimo iz svega toga je zadivljenost pomešana s osećajem velike skromnosti. sada bacaju svoju svetlost na našu mrežnjaču putem teleskopa. 43 . ili smo u stanju da suštinski i strukturalno promenimo naše nasledne sklonosti? Da bismo to razjasnili. veka je bliska ideja da razna zračenja i polja kontrolišu i prožimaju život. pulsari (neutronske zvezde) ogromnom brzinom rotiraju oko svoje ose. KARMA – NEMEZIS Čoveku 21.

Na koji način i u kom polju života mi učestvujemo. kao tiranin nad svim stvorenjima. što rezultira nejasnom slikom. On (mozak) zatim to treba da protumači. niti mi imamo pristup dimenzijama i poljima života van granica naše moći percepcije. eksploatišući.Tako kroz smenjivanje era i epoha dolazi do evolutivnog razvoja životnih formi. a sa druge . Naši čulni organi su veoma ograničeni. kao što je npr. S jedne strane. od jednoćelijskog organizma do bića sa 10³² ćelija. kao što je zakon Karme-Nemezis. kitovi pevaju pesmu koja se može čuti na razdaljini od 100 km. Svest i čulna percepcija međusobno određuju jedna drugu. ŠIRI KONTEKST Mi nismo u stanju da zamislimo našu galaksiju sa tri stotine milijardi zvezda. od kojih smo mi samo jedna. zmije mogu da vide toplotu. naučili smo da postoje zakoni koji sve to kontrolišu i drže na okupu. hodajući uspravno u svom ponosu i neznanju. Ono što opažamo su osnovni zakoni života u cilju opstanka kroz evoluciju. tako i u propasti. uključujući i sopstvenu vrstu.SVEST DROZOFILE (vinske mušice) «Homo sapiens». ljudsko biće je sićušno. Ptice mogu da razlikuju boje koje mi ne možemo da vidimo. slepi miš «vidi» u mračnoj pećini uz pomoć ultrazvučnih talasa. rudimentarna. a velike katastrofe potapaju i ponovo stvaraju kontinente i civilizacije. niti kako se kvark oseća. Ptice upravljaju svoj let prema zemljinom magnetnom polju. kako u uzvišenosti. Takođe. Zbog toga visimo u zamršenom spletu promenljivih i pulsirajućih mreža čija čvorišta i međuprostore ne možemo da razumemo. Negde drugde odjekuje uzvišena Bahova muzika. proglasio je sebe «gospodarem stvaranja». Postepeno.veliko. sve nam je jasniji uvid da ogromne konstelacije snaga imaju uticaja na naše životno polje u kome se periodično takođe pojavljuju i ogromne tenzije. Dešavaju se erupcije strahovite energije. ljudi stoje ispred Rembrantove slike ili su očarani Mikelanđelovim skulpturama i uživaju u Šekspirovoj tragediji. ugnjetavajući i ubijajući ih. a naša svest se postepeno menja. i ponaša se u skladu s tim. Samo delić realnosti može da prođe kroz uski prolaz naših čula do našeg mozga. Na ovaj način. zvano čovek. takođe poznate kao „slepa sudbina“. sudbine. određeno je našom svešću. ni izgled protona. Naš mozak nije načinjen tako da može da opazi celokupnu realnost niti da je razume. 44 . Leptiri mogu da namirišu pripadnika svoje vrste na daljini od desetak kilometara. ultraljubičasta. Drozofila neće imati pristup Spinozinim idejama. naša preostala četiri čulna organa su nerazvijena.

Mi samo možemo da osetimo posledice tog zakona. ljudi su počeli da proučavaju zakone tzv. Razvilo se razumevanje novih mogućnosti svesti i paralelnih univerzuma. Duhovnu školu Zlatnog Ružinog Krsta. Njeno izvanredno polje zračenja. P. PREOKRET POGLEDA NA SVET Međutim. Teorija relativiteta i kvantna fizika su doveli do preokreta čisto mehanicističkog pogleda na svet. „Bog je hipoteza bez koje mogu da živim“. Katara. duh je tokom proteklih vekova bio potpuno ugušen u glavama naučnika i filozofa. „mrtve materije“. odvojene od duha. Štajner. Radeći zajedno. U međuvremenu. Vreme je sazrelo za novi duhovni impuls. Čovek ima samo jedan organ kojim može da opazi vrlo tanane signale nove mreže života: prvobitni atom. Ako je i postojao. hermetičara i univerzalnih učenja svih vremena. kazaljke na satu zvezdanih godina nastavljaju da se okreću. Interesovanje za istočnjačku filozofiju stvorilo je u našem razmišljanju prostor za još neke koncepte osim kauzaliteta. tj. Tokom tri veka naši univerziteti i fakulteti su funkcionisali kao hramovi za visoke sveštenike ateističkog materijalizma. za dobro svih koji su mogli da reaguju na to. rekao je Laplas. obično upadali u materijalizam i fatalizam. koji su otkrivši materiju i njene prirodne zakone. instrument koji određuje naš život. Blavacka je otvorila nov pogled za moderni zapadni svet. Gnostika. Njima se pridružio i treći emisar (Kataroz de Petri). Ova dva emisara Svetla bili su glasnici novog vremena. U svojim raspravama o skrivenoj strani života. Fatalizam je verovanje u sudbinu. spustilo se kao ribarska mreža u akademsko more života. Braća Lene su ponovo otkrili ideje zajedno sa snagom Rozenkrojcera. Raslo je zanimanje za zakone reinkarnacije i karme. otvorili su ljudima oči i bili su pioniri novog doba.Zato se Nemezis ponekad predstavlja kao boginja s povezom preko očiju. plana tokom ovih nekoliko decenija koliko živimo. Idući stopama Dekarta i Bekona. H. I maglovito počinje da nam biva jasno da je ljudska vrsta deo veće celine. Početni odgovor na taj zov je dovoljan da se napravi 45 . čak da je sa nama možda sklopljen i savez. Iza toga mora da se krije visoka inteligencija. njihove najviše manifestacije i kombinovali svoje uvide sa uvidima Manihejaca. oni su obelodanili oslobađajuća učenja o transfiguraciji i stvorili snažan organizam inicijacije. živo telo. Karl Gustav Jung je otkrio sinhronicitet. mi smo u potpunom neznanju u pogledu namere. To je neumoljivo nepristrasan zakon. te da ih primenjuju u tehnologiji da bi tako kontrolisali sve stvoreno. Hajndl i drugi.

GENOTIP I FENOTIP Nakon toga. Zbog manjka svesti većeg dela čovečanstva. da bi se tako pristupilo „carstvu koje nije od ovoga sveta“. Kako karma deluje i kako se možemo odvojiti od njenog uticaja? Znamo da je karma celokupan zbir delovanja svih prethodnih inkarnacija u mikrokosmosu. bez obzira na ličnost. Genetska predispozicija. Mudar poredak drži sve u ravnoteži. individualna istorija mikrokosmosa. razumeju mutacije i bolesti i pokušavaju da pomognu čovečanstvu tako što manipulišu genima. nadgledajući svaki detalj. genotip deteta je proizvod svetske karme. Proučavanje horoskopa rođenja i genetskih predispozicija bi verovatno pokazalo upečatljivu podudarnost. Na kraju. koji će služiti kao stanište za novorođeno biće. Taj otisak nazivamo lipika. Zato zakoni karme. Uopšteno govoreći. Lipika se dalje odslikava u svetištu glave.veza. nego i sa sudbinom nacije. biolozima je teško da prodru dalje od genetske predispozicije. kao i sa sudbinom samog mikrokosmosa. nasledni materijal od oko 24000 gena. Hvale vredan 46 . Ovi životni zadaci su duboko ukorenjeni i usađeni kao vibracioni potencijal u DNK molekulima i genima. a onda sledi proces odvajanja od Karme-Nemezis i ove stvarnosti. kao i drugi ljudi koji su u nekom odnosu. Svaki mikroskosmos plovi u moru života u mreži sudbine čitavog čovečanstva. Zapis prošlosti je utisnut u auričko biće mikrokosmosa. Lična sudbina je tesno povezana ne samo sa sudbinom oba roditelja i ostalih rođaka. karmička struja auričkog bića se uliva u zmijastu vatru ljudskog embriona i povezuje se sa skicom sledećeg života u firmamentu u glavi. da bi tako naučili bitne lekcije i obrnuto. uzorak karme oba roditelja je urezan u DNK deteta koje se razvija. Roditelji i deca. porodice. oba roditelja ponaosob i na kraju. Karma-Nemezis podrazumeva nepristrasnu pravdu. ali ne i manje važno. rase i čovečanstva. Na taj način. koja je karmički proizvod mikrokosmosa? Ovo je odličan primer jake međusobne povezanosti svega što je pod kontrolom dijalektičko-karmičkog poretka. moraju zajedno da uče lekcije i da se uče uzajamnom opraštanju i ispaštanju krivice. jer karmička konstelacija nalazi svoje uporište u genima. kosmos i mikrokosmos blisko sarađuju. Gospodari sudbine. Skica sledećeg života je spremna. Oni vide genetske defekte. karme nacije. striktno kontrolišu inkarnacije i odabir roditelja za entitete koji treba da se rode baš na tom mestu. Možemo se zapitati: ako su geni proizvod roditelja. za njih je koncept „slobodne volje“ praktično iluzija. kako to da genotip korespondira sa lipikom.

način i oblik u kome se ljudsko biće na kraju ispoljava. Međutim. s obzirom da oni vide samo materijalni aspekt i rasute niti unutar tkanja. Rezultat. Ponekad se koristi sledeća formula: fenotip = genotip + životna sredina. Na taj način uviđamo da se bolesti i karmički uticaji. Zbog toga smo skloni da vidimo Nemezis kao nemilosrdnu boginju osvetničke pravde. pa ih zatvara još čvršće. mogu da utiču jedni na druge. nazivamo „fenotipom“. 47 . optimizam ili pesimizam. Karmički uticaj se svakako mora nastaviti. svaki uticaj koji se ne može objasniti kao čisto biohemijska ili električna relacija. Još se ne shvata da materijalna intervencija ne može da promeni etersko-astralni plan. Postoji bojazan da ćemo se na taj način umešati u procese stvaranja sa svim pratećim posledicama. te je stoga možemo smatrati „čvrstom kao stena“. Na to ćemo se vratiti kasnije. jednako važni su i unutrašnji uticaji. mogu biti «uključeni ili isključeni».poduhvat! Međutim. ipak. ukratko. tj. snaga koja neprestano uspostavlja i čuva ravnotežu karmičke vage: sve što čovek poseje. tuga. To prouzrokuje trku između Karme-Nemezis i nauke. jednog dana će požnjeti. dualnost Karma-Nemezis je. BESKONAČNE MOGUĆNOSTI Naš genotip ipak nije mehanizam koji određuje čitav naš život. pa tako nakon materijalne intervencije nastaje rizik da će polje KarmeNemezis morati nasilno da otvori novi put. koja nas kažnjava zbog naših loših dela. RAVNOTEŽA KARME-NEMEZIS Zakon Karme-Nemezis je neumoljiv. koji god obrazac da postane dominantan. Pogrešni zaključci su tada očigledni. često manifestuju indirektno. tj. atmosfersko zagađenje i bezbrojna iskustva. „Sredina“ tada uključuje sve spoljašnje uticaje u najširem smislu reči. Tako čovečanstvo postaje sve bolesnije jer ne razume pobude Karme-Nemezis. tako i zlo. u kojoj doktori i biolozi uvek iznova jure za novim činjenicima i bolestima ka mogućem rešenju. nisu u stanju da sagledaju čitavu sliku. slično simbolu Pravde. socijalne prilike. kao što su vaspitanje. kao što su uživanje u životu. Iako geni u izvesnoj meri rade na principu jedinice i nule. kakva god pesma života odjekuje iz toga. Kakav god da je rezultat. Nedavna naučna otkrića. kakvu znamo iz grčke mitologije. jasno pokazuju da to nije slučaj. Kažemo da je sudbina utisnuta u naše gene i da zato genotip određuje ko smo i šta smo. sve zavisi od mnogo faktora. Ipak. Geni. kroz bolest i patnju. kojih smo se oslobodili. hrabrost ili očajanje. kako dobro. ne čuje njeno kucanje na vratima. kao nove bolesti i nasledni poremećaji. takođe. Genotip je sklonost koja nas upućuje u određenom pravcu. moguć je beskonačan broj varijacija.

koje znatno prevazilazi genetske predispozicije. globalna životna sredina je spoljašnja projekcija problema koji je u samom ljudskom biću: njegovo sopstveno auričnomentalno zagađenje i astralno trovanje. Ne postoji osvetnička pravda. potpuno prihvatanje. fundamentalno i strukturalno promeni.. manje je važno. mržnje. dejstvo atoma iskre duha. Još jednom vam skrećemo pažnju na „sredinu“.. a rešenje na unutrašnju revoluciju u apsolutnom smislu te reči. prvo. Od najvećeg značaja je ono što ljudi sami emituju.Ovde do izražaja dolazi uticaj ljudskog duha. koji prihvati veliki zadatak svog genotipa i dovede ga do svog ispunjenja. Na taj način se bolest može preobraziti u divan instrument kojim tragalac oslobađa sebe zakona Karme-Nemezis. A to je upravo cilj duhovne škole: da tama nestane. Međutim. ali one ne otklanjaju fundamentalnu tamu. Viša realnost. a kod učenika. on će punim srcem i u potpunosti prihvatiti svoju karmu i genotip. da se emitovanje zlobe. bez obzira kako bi teška ta sudbina mogla da bude. mnogo radikalniju nego što je suzbijanje zagađenja ugljen-dioksidom. ispoljiti fenotip koji se stvarno može nazvati novim stanjem života. postoje samo pravda. sila lipike i celokupnog genetskog materijala vezanog za nju. uključujući mrežu sudbine i zakon Karme-Nemezis. ljubavi i nade. Zato. i onda i drugo. jer će apsolutna pravda biti izvršena. uviđajući svoj pad. učenik će na taj način biti u stanju da se potpuno uzdigne iznad svog karmičkog tereta. To se naziva neuro-elastičnost. uzdizanje. posebno. Rozenkrojcer shvata da se zagađenje odnosi pre svega na njegovu unutrašnju sredinu. okruženi bezgraničnom Božjom ljubavlju. pod uslovom da on ili ona potčine sebe zakonu novog polja života... Pre svega. Dobro je znati da boginja Nemezis ima povez preko očiju. okean patnje. da se ljudsko biće. koja kao aktuelna tema zabrinjava milione ljudi. i duhovnu dušu u razvoju. akademsko more života. Tako shvatamo da su celokupna priroda smrti. ljubomore i straha zameni širenjem Svetla. Drugim rečima. to je sasvim drugačije od ulaska duha u sistem! Zbog toga će tragalac.. da se transformiše i konačno transfiguriše. a da li su njihova kola opremljena katalizatorom ili posebnim filterom. Kroz Gnozu. nezavisno od ličnih sudova. sklonosti ili neslaganja. Spoljašnje mere su poželjne i dobre. Međutim. postaje moguće. novo stanje života. dodiruje učenikovo srce i može da stvori nov fenotip. LJUDSKO POSTOJANJE KAO MOGUĆNOST Različiti uticaji mogu radikalno da promene moždane ćelije i njihove veze.. 48 . Hristova snaga. dobrota i istina koje sve izviru iz božanske ljubavi.

održava pomoću božanske ljubavi. onda i nećemo to reći. Tada to umiranje ličnosti predstavlja rađanje živog duševnog čoveka. Kraljevstvo Božije je u vama. jer najpre mi. «prirodu smrti». Zato ne možemo samo reći da je zakon Karme-Nemezis čvrst kao stena ili da su. poput bludnog sina: «jedem pomije koje jedu i svinje. kako kaže Tao. Zato sa sobom nosimo skicu našeg životnog zadatka usađenu u naše gene. ono je tu. tako da smo u stanju da kažemo. nego da izgubi sebe u nečemu višem. koje izviru iz božanske ljubavi“. DUŠEVNO LJUDSKO BIĆE Mnogi su raspravljali o tome da li Lectorium Rosicrucianum proklamuje dualističku ili monističku filozofiju. Prvo moramo zaista da spoznamo protivprirodu u kojoj živimo. nego ćemo zadržati lažnu sliku kao brodolomnici u moru patnje. odnosno novi čovek u nama. dobrota i istina.onda sam ja u drugom kraljevstvu. Božanska ljubav ne dozvoljava da ljudi budu suočeni sa posledicama svojih dela na nemilosrdan način. tj. Međutim. koje nepristrasno i potpuno objektivno vode računa da svako ljudsko biće. Neko od vas može pomisliti . Zbog toga mi nosimo svoju karmu sa sobom i zato se mikrokosmos reinkarnira. sve dok se sve ponovo ne vrati u jedinstvo. sve karmičke sklonosti i njeni zakoni će nestati u njoj. Još nije odlučeno koja pesma ili koji nesklad će proizaći iz njega. znajući da će svi putevi iskustva jednog dana dovesti do povratka u božansko jedinstvo. Učenje o dva prirodna poretka je dualističko. čak nezamislivo dugo vremena. 49 . dobiju ono što traže. Još neprobuđeno ljudsko biće je spremnije da pati. i čovečanstvo. ako pođemo od ideje da božanski plan podrazumeva da se čak i ovaj. ali ću se uzdići i otići Ocu svome». Ako još uvek nismo shvatili i doživeli ovu prirodu kao kuću smrti. postoje samo pravda. Ali to ne bi trebalo da predstavlja problem. prvobitnog čoveka koji je uvek bio i koji će biti u izvornom jedinstvu. ljudi kao psi od slame. Tu su ljubav i pravda. devijantni svet. treba da se uzdigne iznad okeana patnje. Međutim.Prvobitno kraljevstvo nije negde drugde. tako da najdivnije melodije izađu iz njega. ukoliko nova duša može da se oglasi kroz taj divni instrument. Istaknuto je da je ovaj pristup teško kombinovati sa idejom jedinstva svega što postoji. to je velika greška. Genotip je kao muzički instrument na kome moramo da sviramo. „Ne postoji osvetnička pravda.

50 .

Kada jednom spoznaju istinu. Valentin. autor Jevanđelja istine. Ona uključuje manifestaciju božanskog puta. Zaboravili smo ne samo naše korene.. to je sama ljubav. da se transformiše i konačno transfiguriše. nerazdvojivi od Onog koji je stvarno dobro. Njima ništa ne nedostaje. U poređenju sa svetom duha. simboli ili znaci. uviđajući svoj pad. tražiteljima. pokaže put kojim možemo da našu neprestanu čežnju uzdignemo ka istini. naši čulni opažaji su realnost drugog reda. ljudi “žive u miru i ne umaraju se potrazi za njom. ona je snaga zračenja duhovno-duševnog čoveka. Za to ne postoje reči. ova istina i božanski život su realnost koju možemo doživeti samo ako živimo iz Boga. Put počinje uvidom da se u ovom trenutku nalazimo u neznanju i da grešimo. Transfiguracija je pretvaranje prolaznog u istinu.. A svima ostalima koji se ne nalaze u ovakvom stanju mira i radosti Valentin poručuje: “… neka znaju da mi ne priliči. tako i nas samih. fundamentalno i strukturalno promeni. već im je poklonjen odmor i Duh ih osvežava”. želi samo da nama. Bog je ljubav. kako spram istine. Ovaj put. Jer oni sami su istina… Oni su savršeni. nakon što sam boravio na mestu mira. Ljubav je najviša inteligencija. Mi smo kao spavači koji misle da su njihovi snovi stvarnost. Beograd. da dodam bilo šta drugo”. božanske istine i božanskog života.Cilj duhovne škole je da se ljudsko biće. 51 . smrtnog u besmrtno. april 2009. slično kao što su snovi u poređenju sa budnim stanjem. već i šta je koren celog sveta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful