Milisav Milenkovi}

PROCES – FRANC KAFKA
Preobrazi u dramska zbivawa

Posve}eno borewu i patwi nevino optu`enog

196

Milisav Milenkovi}

MILISAV MILENKOVI] je ro|en 6. marta 1939. godine u Malom Crni}u. Otac Vojislav i majka Zlatu su bili zemqoradnici. Studirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1962. godine i na Akadamiji za pozori{te, film, radio i TV, odsek dramaturgije, 1971. godine. Objavqene kwige poezija: Tamom re~i zaklet, “Brani~evo”, Po`arevac 1966; Pakao, “Brani~evo”, 1969; Rane, “Brani~evo” 1976; Milena ili Venera sa lampom, “Brani~evo”, 1980; Rodna ku}a, “Prosveta”, Beograd 1994. i 1995; Grad na ramenu vile, “Smederevska pesni~ka jesen”, Smederevo 1997; Nebesko ~udo, “Zavod za izdavawe uybenika i nastavna sredstva”, Beograd 1997; Vazdu{na opasnost, “Verzalpres”, Beograd 1999; Rodna ku}a, “Sezam-Mediko”, Beograd 2000; Neveste na Cvetnom trgu, “Sezam-Mediko”, 2000; Penelopni dar, “Sezam-Mediko”, 2000; Provala oblaka ili Ujed zveriwaka, “Verzalpres”, Beograd 2001. Izvedene su mu drame i dramatizacije: An|eli i na zemqi umiru bezbolno, Originalna drama; Na rubu pameti, dramatizacija romana Miroslava Krle`e; Petrijin venac, dramatizacija romana Dragoslava Mihailovi}a, Preobra`aj, dramatizacija novele Franca Kafke. Na Televiziji Beograd emitovana je TV drama Uzmi pa }e ti se dati, za koji je napisao scenario zajedno sa Mirjanom Pavlovi}. Objavio je kwigu tekstova Istim rukopisom, “Prosveta”, Beograd 2001. Zastupqen je u dvema antologijama poezije o Hilandaru i pregledu savremene srpske poezije koji je sa~inio Ivan ^arota. Dobitnik je “Ko~i}evog pera” i “Zlatne zna~ke” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, “Oktobarske poveqe” op{tine Malo Crnu}e, “Oktobarske nagrade” op{tine Po`arevac i “Poveqe kulture” sa Zlatnom plaketom Kulturno-prosvetne zajednice Po`arevac. O`ewen je Ratomirkom, ima sina Gorana i k}erku Sun~anu, kao i unu~i}e Miqu, Marka, Tijanu i Davida. @ivi u beogradu, Po`arevcu i Malom Crni}u.

Proces – Franc Kafka

197

Milisav MILENKOVI]

PROCES – FRANC KAFKA
Preobrazi u dramska zbivawa

LI^NOSTI U PROCESU
JOZEF K. ^OVEK SA MASKOM – FRANC ^OVEK SA KWIGOM – VIQEM VISOKI STRA@AR NADZORNIK MOMAK GOSPO\A GRUBAH KAMINER RABEN[TAJNER KULIH GOSPO\ICA BIRSTNER ZAMENIK DIREKTORA MLADI] ISLEDNI SUDIJA MLADA PRAQA STUDENT SUDSKI POSLU@ITEQ DEVOJKA ELEGANTAN ^OVEK VISOK ^OVEK GOSPO\ICA MONTAG BATINA[ UJAK KARL LENI ADVOKAT HULD FABRIKANT SLIKAR TITORELI DEVOJ^ICA TRGOVAC BLOK SVE[TENIK GOSPODA U CRNOM GOSPODA U SIVOM

198
I SCENA Hap{ewe Jozefa K.

Milisav Milenkovi}

Jozef K. le`i na krevetu u svojoj spava}oj sobi. Pridigne se i nalakti na jastuk. Preko od kreveta je otvoren prozor i Jozef K. ugleda kroz wega kako ga sa susedne zgrade sa svog prozora posmatra starica veoma radoznalo. Jozef K. je veoma gladan i o~ekuje kuvaricu sa doru~kom. Pritisne zvonce. Za~uje se kucawe na vratima. U sobu u|e ~ovek sa navu~enom maskom-~arapom na licu. JOZEF K.: Ko ste vi?

^OVEK SA MASKOM: Jeste li vi zvonili? JOZEF K.: Neka mi Ana donese doru~ak.

^OVEK SA MASKOM: (Pri|e vratima i obrati se nekome koji je stajao iza) On Tra`i da mu Ana donese doru~ak. Iz susedne sobe se za~uje smeh. ^OVEK SA MASKOM: To je nemogu}e. JOZEF K.: O, pa to bi bilo ne{to sasvim novo. (Ustaje, obla~i pantalone) Da vidim kakvi su to qudi tamo i kako vas je gospo|a Grubah smela pustiti da me uznemiravate.

^OVEK SA MASKOM: Ne biste li radije ostali ovde? JOZEF K.: Niti }u ostati, niti `elim da mi se obra}ate dok mi se ne predstavite.

^OVEK SA MASKOM: (Kao da se izviwava) Rekao sam vam to u najboqoj nameri. (Otvori vrata susedne sobe) JOZEF K.: (U|e kroz otvorena vrata u susednu sobu, prepunu name{taja, pokriva~a, porculana. Ugleda ~oveka koji sedi kraj otvorenog prozora. Lice mu je zakloweno kwigom koju ~ita) Ko ste vi?

Proces – Franc Kafka

199

^OVEK SA KWIGOM: Trebalo je da ostanete u svojoj sobi! Zar vam to Franc nije rekao? JOZEF K.: Ama {ta vi to izvodite?... Meni je potrebna gospo|a Grubah.

^OVEK SA KWIGOM: Stanite! (Baci kwigu na sto~i}. I wemu je lice pod maskom. Ustane) Ne smete oti}i, vi ste uhap{eni. JOZEF K.: Tako izgleda. Ali za{to, molim vas?

^OVEK SA KWIGOM: Mi nismo nadle`ni da vam to ka`emo. Idite u svoju sobu i ~ekajte. JOZEF K.: [ta da ~ekam?

^OVEK SA KWIGOM: Postupak je ve} u toku, a vi }ete sve saznati kada bude vreme. Ja postupam protiv naloga koji sam dobio kad vas ovako prijateqski savetujem. Ali nadam se da to ne}e ~uti niko osim Franca, a i on se sa vama ophodi prijateqski, suprotno svim propisima. Ako i daqe budete imali toliko sre}e kao {to ste imali prilikom odre|ivawa va{ih ~uvara, onda se mo`ete nadati najboqem. ^OVEK SA MASKOM: Ima}ete prilike da se uverite da je sve to istina. Oba ~uvara sa zanimawem zagledaju i pipkaju no}nu ko{uqu Jozefa K. ^OVEK SA KWIGOM: Boqe je da stvari ostavite kod nas nego u depou. Tamo ~esto dolazi do utaja. Posle izvesnog vremena stvari se prodaju bez obzira da li je krivi~ni postupak zavr{en ili ne. A koliko samo traju takvi procesi, naro~ito u posledwe vreme! JOZEF K.: GLAS: Dopustite. (Jozef K. izme|u stra`ara se vrati u svoju sobu) (Iz susedne sobe) Izgleda da je razborit.

ne opa`aju}i nikog) Kakvi su to qudi? O ~emu govore? Od koje su vlasti? Pa ja `ivim u pravnoj dr`avi. dakle.: VISOKI STRA@AR: ^OVEK SA MASKOM: Istina je to verujte.200 JOZEF K: Milisav Milenkovi} (Sam. ^OVEK SA KWIGOM: (Preko zalogaja) Tu ne mo`e biti gre{ke. (Ona se naglo povukla. svi su zakoni na snazi. svuda je mir. Pona{ate se gore nego dete. a pre svega nalog za hap{ewe. VISOKI STRA@AR: Mi samo znamo da se visoke vlasti. vi uvek jedno te isto. VISOKI STRA@AR: JOZEF K.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K. O. koji smo vam sada od svih va{ih bli`wih najbli`i.. Molim da poka`ete svoje. [ta se one nas ti~u. ko se. u ~ijoj smo slu`bi.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K. ostavqju}i ga sa nekim papirima-ispravama u rukama) Za{to ne u|ete? (Naglo ustaju}i od sto~i}a na kome je bio postavqen doru~ak) Ne sme! Vi ste uhap{eni! Kako je to mogu}e? I to na ovaj na~in? E. Izvolite moje isprave. (Umo~i kri{ku hleba namazanu maslacem u posudu sa medom) Mi ne odgovaramo na takva pitawa. usudio da na mene izvr{i prepad u mom vlastitom stanu. Mi smo mali slu`benici koji se slabo snalaze u ispravama. zar }ete uzalud ozloje|ivati ba{ nas. Izvolite moje isprave. Mora}ete da odgovarate. gospodine. zar se ne mo`ete u`iveti u svoj polo`aj. ta~no obave{tavaju o razlozima hap{ewa i o li~nosti uhap{enog pre no {to izdaju nalog za takvo hap{ewe. . Na wima je gospo|a Grubah) Ta u|ite gospo|o Grubah. (Sa suprotne strane se otvore vrata.

Savetujem vam da se ne rastrojavate uzaludnim mislima. koliko je poznajem. recimo. ^OVEK SA MASKOM: Mirno sa~ekajte odluku. Verovatno on postoji samo u va{im glavama. Do we je jo{ jedan stariji ~ovek. Zahtevam. on priznaje da ne poznaje zakon. Saberite se jer vas jo{ o~ekuju velika isku{ewa.. a ja poznajem samo wene najni`e stupweve. Rado }emo vam doneti doru~ak iz kafane preko puta.. ne tra`i krivicu. . Zaboravqate da smo mi slobodni qudi.: VISOKI STRA@AR: Taj mi zakon nije poznat.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K. ^OVEK SA KWIGOM: A prema nama se niste poneli onako kako smo to zaslu`ili svojim predusretqivo{}u. Ima}ete prilike da ga iskusite.: VISOKI STRA@AR: Vodite me svom pretpostavqenom. Prilazi ormari}u i sipa sebi ~a{icu rakije. u redovima stanovni{tva. Utoliko gore po vas. a to nije mala nadmo}. Ispije je. a istovremeno tvrdi da je nevin. Sama krivica wu privu~e. JOZEF K. ^OVEK SA MASKOM: To je zakon.Proces – Franc Kafka 201 VISOKI STRA@AR: Na{a vlast. ^OVEK SA MASKOM: Gle. bar zasad. kao {to zakon ka`e.. Uzima veliku crvenu jabuku i zagrize je. Imate li novac? Jozef K. niste. Tek onda {aqe nas ~uvare. Viqeme. ali wemu ne mo`e{ ni{ta objasniti. Opru`i se preko kreveta. Jozef K. je zanemario ovu ponudu. Tek kad on to naredi. ^OVEK SA KWIGOM: Potpuno si u pravu. jer vi to. do|e do prozora sa koga se vidi starica koja ga radoznalo gleda. ^OVEK SA KWIGOM: U ~emu bi tu bila gre{ka? JOZEF K..

: JOZEF K.? JOZEF K. Razume se da sam iznena|en. NADZORNIK: Vi ste svakako iznena|eni jutro{wim slu~ajem? JOZEF K. (Osvrne se. Mo`da ste me pogre{no shvatili.: Sme{ne ceremonije.202 Milisav Milenkovi} ^OVEK SA MASKOM: (Zajedno sa dvojicom ~uvara je napustio sobu u kojoj ej Jozef K. No}ni sto~i} je na sredini sobe. ^OVEK SA MASKOM: To vam ni{ta ne vredi.: (Klimnu glavom) Svakako. Prekrstio je noge. Za wim sedi nadzornik. (@urno po|e ka sobi iz koje je dolazio poziv) OBA ^OVEKA: Jeste li pri sebi? Zar u ko{uqi pred nadzornika? Naredi}e da i vas i nas i{ibaju! JOZEF K. NADZORNIK: Jozef K. ali ne mnogo. U jednom uglu tri mladi}a. tra`e}i stolicu) Mogu vaqda da sednem. . Otvorena su {irom. Jedna bela bluza je oka~ena o kvaku otvorenog prozora. JOZEF K. ~ija je to soba. JOZEF K. NADZORNIK: Niste mnogo iznena|eni? NADZORNIK: To nije obi~aj. Ono dvoje starih je opet nagnuto kroz prozor preko puta. Obla~i se. ^OVEK SA KWIGOM: (Onome u drugoj sobi) Javi nadzorniku da je pristao. JOZEF K.: Razume se. Razgledaju fotografije g-|ice Burstner.: Kona~no.: Ako time ubrzavam stvar nemam ni{ta protiv. Poslu{ajte.: Pustite me do |avola! Zar ste o~ekivali da }ete me u posteqi zate}i u prazni~nom odelu. Wegov glas –vojni~ki uzvuk – se za~uje) Zove vas nadzornik. ^OVEK SA MASKOM: Morate uzeti crni kaput. Ulaz u sobu kroz {iroka dvokrilna vrata. ^OVEK SA KWIGOM: Morate obu}i crni kaput.: Ali to jo{ nije glavna rasprava. JOZEF K.

I nemojte se toliko busati svojom nevino{}u.: Ali. Ne znam ni da li ste optu`eni.: NADZORNIK: Vi ste u velikoj zabludi. a tvrdite da sam uhap{en?. on ogugla na iznena|ewa.. Ne bih `eleo da ka`em da sve to smatram {alom. kada ~ovek `ivi trideset godina i kada se sâm morao da probija. Savetujem vam da mawe mislite na nas. Vi ste uhap{eni. Dobro. jer mi pripreme za to izgledaju suvi{e opse`ne. JOZEF K. Kada bismo bili u najpropisnijim uniformama. telefonirajte! . To znam i ni{ta vi{e. NADZORNIK: Za{to naro~ito ovo dana{we? JOZEF K. JOZEF K.: Kakvog smisla? Ko ste vi? Tra`ite smisao. Tra`im da se ta pitawa razjasne. kao {to je meni bilo su|eno. NADZORNIK: Ma telefonirajte! Izvolite. ne}u telefonirati. ne pitajte me vi{e. boqe je da vi{e mislite na sebe. NADZORNIK: (Prekidaju}i ga) Ne.. Zar to nije da svisne{?. ali ne znam kakvog bi to imalo smisla. a ne mogu da na|em ni malo krivice koja bi to opravdala. a izvodite najbesmisleniju stvar na svetu. To {to ste malopre rekli nije za vas bilo povoqno. Glavno je ko me optu`uje? Koje nadle{tvo vodi taj postupak? Jeste li vi ~inovnici? Nijedan od vas nema uniforme. Osim ako ne `elite da porazgovarate sa wim o nekoj privatnoj stvari. No s druge strane.: Upravo.... Ne mogu da vam odgovorim na va{a pitawa. Ali i to je sporedno. Me|utim. (Sva tri mladi}a su se okrenula i pogledala ga) Dr`avni tu`ilac Hasterer je moj prijateq. Mi o woj gotovo ni{ta ne znamo.: (Zapawen hoda gore dole po sobi) Ama to je besmisleno. va{a stvar ne bi bila nita gora nego {to jeste. Mogu li da mu telefoniram? NADZORNIK: Razume se. Naro~ito ovo dana{we.Proces – Franc Kafka 203 JOZEF K. molim vas. Ova gospoda i ja smo potpuno sporedni u va{oj stvari.. veoma sam iznena|en. JOZEF K. Sudim po tome {to sam optu`en. to ne mo`e biti ni{ta naro~ito. Pitate kakvog smisla ima telefonirati dr`avnom tu`iocu. JOZEF K. pa mu ne padaju ni suvi{e te{ko.: NADZORNIK: Potpuno ta~no.

JOZEF K. ne prihvativ{i ispru`enu ruku) Kako vama sve izgleda jednostavno! Ka`ete da stvar moramo miroqubivo re{iti!. A u znak miroqubivog re{ewa stvari da jedni drugima stisnemo ruke. ne.. NADZORNIK: To je bila moja du`nost.: Dakle. A da bi va{ dolazak u banku bio {to mawe upadqiv. NADZORNIK: (Uzima {e{ir i oprezno ga stavqa na glavu..: Milisav Milenkovi} Ne. evo. Glupa du`nost. Jozef K. NADZORNIK: Druk~ije nikad nisam ni mislio.204 JOZEF K. to je zaista nemogu}e.: JOZEF K. JOZEF K.: NADZORNIK: Ali ne}emo da tra}imo vreme takvim razgovorima. vama stavio na raspolagawe ova tri gospodina. Oni nalak}eni se pridigo{e) Eno i tamo takvih gledalaca. ali to ne treba davas spre~i u vr{ewu va{e slu`be.: Onda hap{ewe nije takvo zlo? Pa onda izgleda da ni saop{tewe o hap{ewu nije bilo tako nu`no. Ja vas ne silim. Smatram da }e biti najboqe da pitawe osnovanosti ili neosnovanosti va{eg postupka predamo zaboravu. sad vi{e ne}u! (Pri|e prozoru. NADZORNIK: Vi ste me r|avo razumeli. To sam imao da vam saop{tim. je po{ao ka Nadzorniku i ispru`io ruku. A i za{to? Vi ste samo uhap{eni i to je sve. O kako je nametqiv i bezobziran svet.: I vi tako mislite? Smem li da ka`em da mi je milo? Tri mladi}a ga podbo~eni posmatraju odsutno... Torwajte se odatle.. Pretpostavio sam da `elite oti}u u banku.. vi ste uhap{eni. naravno samo privremeno. Time ne mislim re}i da treba da o~ajavate. JOZEF K. gospodo moja. Da. Time smo za danas svr{ili te se mo`emo rastati. NADZORNIK: Nadam se da to niste shvatili tek kad ste dospeli u ovu situaciju. NADZORNIK: Ako tako ose}ate.. ..: U banku? Mislio sam da sam uhap{en. sude}i po va{em izgledau. Vi biste sad svakako hteli u banku? JOZEF K. Ne. samo ako je to va{a `eqa. ja sam. moja stvar kao da je svr{ena. va{e kolege. JOZEF K.

KAMINER: (Prvi dotr~a sa {e{irom) Izvolite. (Rukuje se sa trojicom mladi}a) Na posao. JOZEF K. to mi nije zadalo naro~ita posla. Sve je bez zvuka. ne! MOMAK: U redu.: Ne. mete`. To traje do dva-tri minuta. Raben{tajner i Kulih se poklone i izlaze za Jozefom K. gospodine.: Ja sam vam danas zadao naro~ita posla? GOSPO\A GRUBAH: Kako mislite? JOZEF K. GRUBAH: . JOZEF K.: Mislite li to ozbiqno? GOSPO\A Da.: (Na vratima sre}e mladog momka) Ko ste vi? MOMAK: Ja sam nadstojnikov sin.Proces – Franc Kafka 205 JOZEF K. JOZEF K. GOSPO\A GRUBAH: To se vi{e ne mo`e desiti. ali pre svega ne smete tu stvar suvi{e primiti k srcu. Gospo|a Grubah je zauzeta pletewem ~arapa) A za{to radite do tako kasno? GOSPO\A GRUBAH: Imam mnogo posla. Dawu pripadam stanarima. a ako ho}u svoje stvari da dovedem u red.. qudi se mimolilaze kao da se ne poznaju.: (Ulazi u sobu. Gospo|a Grubah im otvara vrata. Me|uigra: uzlica. milostivi gospodine. JOZEF K. GOSPO\A GRUBAH: Ne. Trojica se uzmuva{e tra`e}i {e{ir.: Kako je mogu}e? Dobro jutro! Nisam vas uop{te prepoznao. Kretawe se ubrzava i postaje vrtoglavo. Pardon. preostaju mi samo ve~eri.. JOZEF K.: Mislim na qude koji su jutros bili ovde.: Nadstojnikov sin? MOMAK: @elite li {to. milostivi gospodine? Da li da pozovem oca? JOZEF K.: Ali to se vi{e ne}e desiti. Samo pokreti i tr~awe. samo {e{ir. JOZEF K.

: Hteo sam da vam ka`em nekoliko re~i. gospo|o Grubah! Po{to tako prisno razgovarate sa mnom.206 JOZEF K. razgovarao sa nadzornikom) Dakle. Hajdete BIRSTNER: na nekoliko minuta u moju sobu. Ali ovo hap{ewe – ono mi se ~ini kao ne{to u~eno. Pri~ekajte! (U|e u svoju sobu. {ta ste hteli? Ja sam zaista radoznala.. . BIRSTNER: JOZEF K. Ona je ponovo na vratima) Izvolite.. Eto i ja sam delimi~no va{eg mi{qewa. a i ona dvojica su mi pone{to ispri~ala. Mo`da ka`em glupo. ve} uop{te niza{ta. Vi ste dodu{e uhap{eni.: GOSPO\ICA (Iza vrata) BIRSTNER: Je li ko tu? JOZEF K. ali ne kao {to se hapsi lopov.: GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K.. Kad ~oveka hapse kao lopova. pru`i mu ruku) JOZEF K. gospodin K.: GOSPO\A GRUBAH: Milisav Milenkovi} Hvala vam na upozorewu. BIRSTNER: (Otvori vrata. gospo|o Grubah.: Ja sam. prizna}u vam da sam malo prislu{kivala iza vrata. Ne mogu re}i da je naro~ito r|avo to {to sam ~ula. gospodine K. jer }emo sve probuditi. do|e do vrata koaj vode u sobu gospo|ice Birstner) Gospo|ice Birstner! JOZEF K. GOSPO\ICA Ah. Ovde nikako ne mo`emo razovarati. ne razumem. sem {to sam mrtva umorna.: Povod za ovo {to ho}u da vam ka`em pojavio se tek danas. Svetlost se upali. GOSPO\ICA Nemam ni{ta protiv. Ne smatram to ~ak ni za ne{to u~eno. Ne primajte to isuvi{e k srcu! (Ode pokupiv{i ono {to je plela) (Kolebaju}i se. sedite! (To je ista soba u kojoj je Jozef K. onda je to zlo. Radi se o va{oj sre}i.. a ona mi stvarno le`i na srcu. ho}ete li mi to sada dozvoliti? GOSPO\ICA Sada? Mora li to biti sada? Malo je neobi~no. To {to ste rekli nije nimalo glupo.

: Na~in na koji se ovo desilo nije vredan pomena.: Da. GOSPO\ICA BIRSTNER: Istra`na komisija. GOSPO\ICA BIRSTNER: Nije mogu}e. primam va}e izviwewe. ali mo`da je istra`na komisija uvidela da sam nevin ili da nisam tako kriv kao {to se pretpostavqalo. ali. napravqeno malo nereda..: Ali ja sam vam objasnio. slobodni – bar zakqu~ujem po va{oj mirno}i da niste pobegli iz zatvora – onda svakako niste izvr{ili neki veliki zlo~in. GOSPO\ICA BIRSTNER: U mojoj sobi? JOZEF K. Primorana sam da vam zabranim.: Vi }ete re}i da stvar nije bila tako hitna da se o woj sada razgovara.: Mislite li da sam nevin? GOSPO\ICA BIRSTNER: Eh. (Podbo~iv{i se. tim vi{e {to ne vidim ni traga od nekog nereda. ako vi tvrdite da je stvar BIRSTNER: nezanimqiva.. GOSPO\ICA BIRSTNER: Nikada ne volim uvode. to je zaista ru`no. radi vas? JOZEF K. eto. Pred ramom sa fotografijama zastane) Gle. donekle mojom krivicom. GOSPO\ICA Ja ne}u da zalazim u tajne. Molim vas za izviwewe. A i ne poznajem vas. pro{eta po sobi. JOZEF K.. onda je u pitawu sigurno te`ak zlo~inac.: Da. Nisam ja koji se ogre{io o va{e fotografije.. Ne `elim da vam dam odmah neko mo`da sudbonosno mi{qewe. JOZEF K.. Kad se nekom natovari na vrat ni mawe ni vi{e nego istra`na komisija. JOZEF K. Ali kako ste vi. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 207 JOZEF K. Moje fotografije su ispreturane.. ulazite u moju sobu. nevin.. ipak. da u mom odsustvu. . To su u~inili strani qudi protiv moje voqe..: To mi olak{ava zadatak. U va{oj sobi je jutros. Moram da priznam da je istra`na komisija dovela tri bankarska ~inovnika. E.

JOZEF K.: U tome je ba{ za~koqica {to i ja sam ne znam. Jednostavno uhap{en sam..: Milisav Milenkovi} Vi nemate mnogo iskustva u sudskim stvarima? GOSPO\ICA BIRSTNER: Ne. Sud ima neku ~udnu privla~nu snagu. Idu}eg meseca stupam kod jednog advokata kao kancelarijski slu`benik. toga nemam. JOZEF K. Ko to mo`e da bude? . onda }ete mo}i malo da mi pomognete u mom procesu. JOZEF K. GOSPO\ICA BIRSTNER: Kako je bilo? JOZEF K.: Ne bojte se. Neko ko se predstavio kao nadzornik je viknuo: Jozef K. ali savetodavac bi mi dobrodo{ao.: Stra{no. moram da znam o ~emu se radi.: Stvar je izuvi{e sitna da bih tra`io advokata.. GOSPO\ICA BIRSTNER: Vi terate {egu sa mnom. JOZEF K. jer bih volela sve da znam.: To je vrlo dobro. GOSPO\ICA BIRSTNER: To je isuvi{e op{te. JOZEF K..: Po~elo je ovako. JOZEF K.: Ali ne. Gospo|ica Birtner se uhvati za srce..208 GOSPO\ICA BIRSTNER: Naravno to mo`e da bude. GOSPO\ICA BIRSTNER: A {to da ne. JOZEF K. GOSPO\ICA BIRSTNER: (Stavi prst na usta) Ti{e. ^esto sam ve} `alila zbog toga. Na vratima se za~u kucawe. Ja }u sve urediti.: Da vam poka`em kako je bilo? GOSPO\ICA BIRSTNER: Umorna sam ve}... GOSPO\ICA BIRSTNER: Ako to `elite. Ni{ta nisu istra`ivali. JOZEF K.

Kasnije }e se ova isle|ewa odr`avati redovno. (Poqubi je u ~elo) GOSPO\ICA BIRSTNER: Idite. da. On je upalio lampu i uveseqava se nama. Bi}e ~e{}a. Zbog napora koja zahtevaju ne}e trajati dugo. dokle god se malo ne umirite. iza staklene pregrade. ^inovnici obu~eni u crna odela ulaze u svoje prostorije. GOSPO\ICA BIRSTNER: Molili ste me samo za nekoliko minuta. Zadubquju se u svoje planove. ne. ali po~e{}e. kapetan.. JOZEF K. Op{ti interes je da se proces brzo okon~a. Od ju~e spava tu ne}ak gospo|e Grubah. ako ne ba{ svake sedmice. Ja se nikada i ni na koga ne qutim. Scena o`ivi kada se za~uje zvuk telefona. Niko nikoga ne prime}uje.: Nemate razloga. poka`e mu rukom na tra~ak svetlosti ispod vrata iza kojih je kapetan) Vidite li. JOZEF K. Kako me mu~ite! JOZEF K. Qubi je dugo i strasno.: Ne qutite se na mene! GOSPO\ICA BIRSTNER: Ah.Proces – Franc Kafka 209 GOSPO\ICA BIRSTNER: O.: . (Jozef K. [to ste tako vikali? Toliko sam nesre}na zbog toga. JOZEF K. (Jo{ jednom je poqubi) JOZEF K. Kao dan za isle|ewa odre|ena je nedeqa da vas ne bi ometali u vr{ewu slu`benog posla. Za stolom. je Jozef K.: A sad idem. ali kratka. Kad se ona otrgne. ali je potrebno da isle|ewa budu temeqna. II SCENA Prvo isle|ivawe Me|uigra: uli~ni mete` iz prethodne pantomimske slike se sada sliva kancelarisjkim hodnicima... Sedaju za stolove. je zagrli. idite.. Da li ste saglasni? Ni dosad niko nije tra`io moju slaglasnost. GLAS: (Iz telefona) Izve{tavam vas da }e se kratko isle|ewe u va{oj stvari odr`ati idu}e nedeqe.: Ne}u oti}i.

ugledav{i zami{qenog Jozefa K. Sedi mali debeli ~ovek.. DEBELI (Pogleda na sat koji vadi iz yepa) ^OVEK: Trebalo je da do|ete pre jednog sata i pet minuta. ZAMENIK DIREKTORA: JOZEF K. a onda naglo nestanu kada on ustane u nameri da po|e k wima ili za wima. molim ti{e. MLADI]: (Uvode}i K. (Neo~ekivano je u{ao.. ali tada verovatno niste dovoqno sve`i. je stao u dvori{tu. Jozef K. daju}i mu neke neodre|ene znake. poku{ava da nadvi~e galamu) Jozef K. Jozef K. ali zaboravili su da mi ka`u u koliko sati. (Za~uje se pqesak i odobravawe) DEBELI Da. Po sebi se razume da vi morate do}i.. a me|u wima i dr`avni tu`ilac Hasterer.. devoj~ice su tr~karale. JOZEF K. mr{ava devojka je to~ila vodu sa ~esme. naravno bez ikakvog zvuka.. A sad istupite! .. Gospodo..) Lo{e vesti? Ne. kro~i u jednu sobu.: Bilo da sam i zakasnio. Adresa vam je poznata. pred velikom i ruiniranom ku}om. Na krevetima su le`ali bolesnici. Vrata i prozori na ku}i su se otvarali naizmeni~no. da u nedequ ujutro po|ete sa mnom na izlet mojom jedrilicom? Bi}e ve}e dru{tvo.. Bos de~ak je ~itao novine. Pozivaju ga. Na wima su bile `ene sa decom u naru~ju. Kulih i Kaminer.. Jozef K. sada samo ovde. Obavestili su me malo~as da nekuda odem. koju te{ko dah}e. u uglu dvori{ta u`e sa prostrtim mokrim rubqem. jer ve} imam jednu obavezu. Takvo zaka{wewe se vi{e ne sme desiti. Na kraju sobe podijum prepun qudi i na wemu popre~no postavqen sto. Do|ite svakako. ne! (Sa telefonskom slu{alicom u rukama) Ho}ete li mi u~initi zadovoqstvo gospodine K.210 GLAS: Milisav Milenkovi} (Iz telefona) Isle|ewa bi se mogla odr`avati i no}u.: ZAMENIK DIREKTORA: [teta! Pred staklenom pregradom su Raben{tajner. Sme{e se da Jozefa K. Ipak }u ^OVEK: to u~initi jo{ danas.. U nedequ na `alost nemam vremena...: ZAMENIK DIREKTORA: JOZEF K. Gungula najrazli~itijih qudi je ispuwavala sobu. Opet je to niz slika i okolnosti. ali ja nisam vi{e du`an da vas saslu{avam.

. To je postupak samo ukoliko ga ja priznajem. potvr|uje ono {to ja ka`em.. ISLEDNI SUDIJA: (Dotle je stajao i tra`e}i argumentaciju na izlagawe K.: (Qutito ska~e sa stolice) Mir. vi ste mi prosto tresnuli u lice: moler! Postupak je uvek. (Sada ve} Isledni sudija) Dakle. Uostalom vi me niste ni pitali. sede i uze sve{~icu. (Vrhovima prstiju uzme svesku i kao ku`nu je prelistava) I to su akta islednog sudije! (Spusti je na sto) Produ`ite da ~itate te kwige o mojoj krivici. vi ste moler? Ja sam prvi prokurista jedne velike banke.Proces – Franc Kafka 211 Neko sko~i sa podijuma i K. Za wih se ja ovde zala`em. iako je za mene nepristupa~na. karakteristi~no je za ~itav na~in postupka koji se vodi protiv mene. to je ogledalo postupka koji se protiv mene primewuje..: Smeh u gomili. DEBELI ^OVEK: JOZEF K. Ja ga ne primam suvi{e k srcu.: ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. izgura gore. U pravu ste. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. a ne za sebe. to je samo pojedina~an slu~aj. I va{a sveska. kojom se i ranije slu`io) Postupak je uvek.: .. a on kao takav i nije toliko va`an. Ono {to se meni desilo.. ^oveku ne preostaje ni{ta drugo nego da sa sa`aqewem gleda na stvar. (Bled i nepomi~an) Ako mislite da me poni`avate. No. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K..: U salu ulazi mlada praqa i skrene na sebe svu pa`wu. A ja to ~inim u neku ruku i iz sa`aqewa.. To ni{ta ne poma`e. Ne pla{im se.. gospodine isledni sudijo. gospodine isledni sudijo. U protivnom izbaci}u vas sa galerije! Va{e pitawe. JOZEF K.

Jedan ~ovek je odvu~e u ugao. ^iwenica da sam uhap{en sme{na mi je. . Ja ne prezam od te re~i! A koji je smisao te velike organizacije. JOZEF K.: Odmah }u zavr{iti. To spada u wegov poziv.. ne dovodi do rezultata. Gospodine isledni sudijo javno vas ovla{}ujem da mo`ete zapovedati svojim pla}enim name{tenicima. Nekome dajete tajni znak.: U sali po~iwe sa{aptavawe. sa ovog mesta diriguje.. pisara. mo`ete imati velike koristi ako me saslu{ate. privu~e je k sebi... Nema sumwe da se iza svih va{ih i izjava ovoga suda krije velika organizacija. To je organizacija u kojoj rade ne samo podmitqici stra`ari. ali zar nije mogla da ima i gorih posledica. (Daje rukama i polu{apatom neka uputstva nekom sa strane) Da. Ako vam je do ovog tobo`weg su|ewa {to stalo.: Vrisak iz dna sale. `andarma i drugog pomo}nog osobqa. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. a mo`da ~ak i yelata... Razgovor se vodi sa {akama na ustima.: Ja ne `elim govorni~ki uspeh. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. Ja mirno prosu|ujem. Me|u vama ima dakle qudi kojima se odozgo.. neophodnom svitom slu`iteqa.. Gospodin isledni sudija govori verovatno mnogo boqe.212 Milisav Milenkovi} U sali odjekne pqesak i uzvici: Bravo! A {to da ne? Bravo! I opet Bravo! JOZEF K. ve} se u woj nalaze i sudije visokog i najvi{eg ranga sa bezbrojnom. Meni je to svejedno. tupoglavi nadzornici i istra`ne sudije. Mutna. da samo nastavite bez poni`avawa. gospodo moja? On se sastoji u tome {to se nevina lica hapse i {to se protiv wih vodi besmislen postupak koji ve}inom. Dakle i iza moga hap{ewa i iza dana{weg isle|ewa. Vrisnuo je ~ovek. kao u mom slu~aju. Ono {to ja `elim to je da javno pretresemo jedno javno zlo.. ^itava stvar pri~inila mi je samo neprijatnosti i trenutan jed.. Mi i isle|ujemo radi koristi.. Mene se ~itava stvar ne ti~e.. beli~asta svetlost je zasenila mladu praqu pri wenom ulasku.

Kwige su verovatno zakonici.: Danas nema sednice. a u karakter ovog sudstva spada da su nevini osude i bez wihovog znawa. Jedni pqeskaju da bi me isku{ali..: MLADA PRAQA: JOZEF K. To je ona `ena koju je neko privukao i onda vrisnuo. Mo`da ste ne{to i nau~ili. Toga izgleda jo{ niste svesni. Svi ste vi ~inovnici te velike organizacije. To mogu biti i kukasti krstovi ili druge oznake.. A {to ne bi bilo sednice? (Uputi se ka stolu na podijumu) Mogu li da pogledam kwige? Ne. To nije dozvoqeno. sudari se sa ruqom koja ga ra{irenih ruku zaustavi i on na wihovim rukama ugleda zna~ke. mo`da fa{isti~ke organizacije. Vi ste ona korumpirana banda protiv koje sam govorio.: .: III SCENA U praznoj ve}nici. Krupne oznake neke tajne. MLADA PRAQA: JOZEF K. Student. Hteo sam da vam skrenem pa`wu da ste se danas li{ili preimu}stva koje uhap{enom uvek pru`a saslu{awe. @elim vam sre}u u va{em zanatu! (Brzo uze {e{ir sa stola i po~e da se probija ka izlazu) Stanite malo!..: (Sko~i sa podijuma.. Poklawam vam sva saslu{awa! ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. Vi huqe jedne.Proces – Franc Kafka 213 JOZEF K. Kancelarije To je ista soba – ve}nica iz prethodne scene. Jozef K. MLADA PRAQA: JOZEF K. E pa onda idem... sam sa {e{irom u ruci. To su kwige islednog sudije. Nagurali ste se ovde kao slu{aoci i wu{kala. Potpuno je prazna. Vas je uveseqavala odbrana nevinosti. Hteli ste da nau~ite kako se zavode nevini qudi! Nadam se da niste bili yabe ovde. odnosno oznake organizacije koja gospodari svetom) Tako. Odjednom se pojavi mlada praqa. Bi}e da je tako.

na doga|aj kada sam omela va{ govor? To me je upravo razbesnelo. uzima kwige. Vas to ne opravdava. zakonici. To pristaje uz sve ostalo.: MLADA PRAQA: JOZEF K. Ali time {to sam tobo`e uhap{en – primoran sam da se ovde upletem i to zbog sebe samog. Ja time mogu i vama da koristim.: MLADA PRAQA: JOZEF K. Onaj ~ovek je student i verovatno }e zauzeti neki visok polo`aj.214 MLADA PRAQA: JOZEF K. ali u dane kada se odr`avaju sednice moramo isprazniti sobu.: MLADA PRAQA: JOZEF K. Goli na kanabetu. Na licu mu je izraz ga|ewa. Mi ovde imamo besplatan stan. Moj mu` se ve} sa tim pomirio. Vi biste svakako hteli da {to ispravite ovde? U stvari ja nisam pozvan da ovde ne{to popravqam. kako da ne! (Prilazi k stolu. patwe Grete od mu`a Hansa. Mislite li. koji se ovde studiraju. A kako bih ja mogla? Poka`ite mi one kwige na stolu. Ne iznena|uje me.: MLADA PRAQA: JOZEF K.: .. prelistava ih. a vi mo`ete meni pomo}i. koliko tome {to ste udati. Nije bilo na va{u {tetu. JOZEF K. O vama su kasnije jo{ nepovoqno sudili.... dakle. Mene opravdavaju svi oni koji me poznaju. mo`da. Moj mu` je sudski poslu`iteq. Ja se po slobodnoj voqi ne bih me{ao u ove stvari i potreba da se ovo sudstvo poboq{a ne bi mi nikada remetila san. Ja se ne ~udim sobi...: MLADA PRAQA: Milisav Milenkovi} Treba li ne{to da javim islednom sudiji? Vi ga poznajete? Naravno. Onaj {to me je zagrlio dugo me ve} progoni. Takvi qudi treba da mi sude. Oh. To su. Baca ih natrag) Sve skaredne slike.: MLADA PRAQA: JOZEF K..: MLADA PRAQA: JOZEF K..

. Zapali ste mi za oko jo{ onda kada ste prvi put u{li ovamo... ne`no za ruku) Do|ite. Zbog vas sam kasnije i do{la u ve}nicu. Da biste to mogli trebalo bi da imate veze sa visokim ~inovnicima... Va{e tamne o~i. (Sedaju na podijum) Vi imate tamne o~i.Da li poznajete islednog sudiju? Na wega sam pomislila.: MLADA PRAQA: JOZEF K. a da sebe ne dovedete u opasnost. To prepustite meni. Molim vas da u mom procesu ne preduzimate ni{ta. JOZEF K. Student vam je miliji od va{eg mu`a. Opasnosti se ne bojim samo kad ja to ho}u. ne smete da odete sa pogre{nim mi{qewem o meni. To ne treba da vas `alosti. Ja }u se nasmejati presudi.. {to ina~e nikada ne ~inim i {to mi je u neku ruku i zabraweno.. Do{ao sam u nadi da }e se danas odr`ati rasprava. ako uop{te do we do|e. Zar sam ja zabiqa toliko ni{tavna da ne}ete da mi u~inite zadovoqstvo da ostanete jedan ~asak? Vi ste me r|avo razumeli. ali va{e su lep{e. Ho}ete li? Zar biste mogli. Radi se o lewosti ~inovnika ili wihovoj zaboravnosti. (Uhvati K.: MLADA PRAQA: Ja }u vam pomo}i.. Ka`u da i ja imam lepe. kada sam vam ponudila pomo}. I vi se meni svi|ate. Poru~ite mu da me niko nikakvim marifetlucima ne}e navesti na podmi}ivawe. Imajte na umu da mi uop{te nije stalo do ishoda postupka i procesa.: MLADA PRAQA: JOZEF K.. (Ona uze wegovu ruku i polo`i je sebi na grudi) Ne smete da odete.: MLADA PRAQA: JOZEF K.: . Nemate razloga da me tako `alosno gledate.. Ali vi pripadate dru{tvu protiv koga moram da se borim i vi se u wemu vrlo dobro ose}ate. Uostalom mo`da je postupak ve} i obustavqen ili }e to biti u najskorije vreme.Proces – Franc Kafka 215 MLADA PRAQA: JOZEF K. Ne verujem da mi mo`ete pomo}i. u {ta ja vrlo sumwam. moramo o tome da se dogovorimo.

Isledni sudija je poslao po mene. A to moje nestrpqewe }ete najlak{e otkloniti time ako nas ostavite. Ju~e mi je preko studenta poslao poklon: svilene ~arape. To je bila oma{ka i ja sam to rekao islednom sudiji. Odmah }u se vratiti. Moram sad k wemu.. Jozef K. MLADA PRAQA: ([apatom) Molim vas da se ne qutite na mene i da ne mislite lo{e o meni.. Niko ne bi `alio za vama.: Ni{ta ne poma`e. i pritr~a prozoru kraj koga je stajao student Bertold) (Jozefu K. Vi ne}ete da budete slobodni? (Jozef K.. Do|ite! Ne. Odvratan je. (Po|e ka wima. Uostalom. nasrnu na Studenta) . dok on strasno grli Mladu praqu) Ako ste nestrpqivi mo`ete i}i. Isledni sudija je cele no}i pisao li~no izve{taj o wemu. (Pomilova K. Ina~e. potr~a za wim) STUDENT: JOZEF K.: STUDENT: JOZEF K. Bi}u sre}na ako odem za {to du`e. Student rukom pozva Mladu praqu. (Mladoj praqi) Nije ga trebalo pustiti da tako slobodno {etka. ispru`i ruku ka Mladoj praqi) Mla}ewe prazne slame.216 MLADA PRAQA: Milisav Milenkovi} Va{e saslu{awe je bilo jedno od glavnih predmeta nedeqne sednice.. udvara mi se.. uradite sa mnom {to vam bude voqa. koji nervozno po~iwe da {etka. ne! Wu ne}ete dobiti! (Podi`e je rukama i ponese ka vratima. Bertold nas posmatra.: STUDENT: MLADA PRAQA: JOZEF K. a najboqe bi bilo zauvek. a onda idem sa vama. vi morate jo{ dugo da studirate da biste postali sudija. (Ona visoko zadigne sukwu pokazuju}i mu svilene ~arape na ispru`enim nogama) Tiho. Ja jesam nestrpqiv. Povedite me kuda vi ho}ete..

ali to me ne}e spre~iti da zgodnom prilikom propustim studenta kroz {ake. JOZEF K.: Nisam va{eg mi{qewa. JOZEF K. Mogu}e je da se umesto svodova nad ~inovnicima izvijaju pau~inaste mre`e. Sada sam vas prepoznao. a vi ste optu`eni K. JOZEF K. ako ne i svi.: Vi ste sudski poslu`iteq? SUDSKI POSLU@ITEQ: Da. JOZEF K. A sada }e biti jo{ gore. Svetlosnom promenom promewen je i ambijent. a sada i islednom sudiji. (Pru`i mu ruku) Ali za danas nije zakazana sednica. Dobro do{li.: Da li je i to u sklopu procesa koji se vodi? SUDSKI POSLU@ITEQ: Kod nas se po pravilu vode bezizgledni procesi. SUDSKI POSLU@ITEQ: Bio bih vam veoma zahvalan. JOZEF K. Da ne zavisim toliko od wih davno bih ve} razmrskao studenta o ovaj zid.: Student sa Mladom praqom nestane.Proces – Franc Kafka 217 MLADA PRAQA: (Jo{ uvek u studentovom naru~ju) Ne. Na po~etku hodnika. Ne `elim vi{e ni vas da vidim. Student ju je odneo islednom sudiji. ispod natpisa”ULAZ ZA SUDSKE KANCELARIJE“ sre}u se Jozef K. Sa strane i jedne i druge su male kancelarije sa stolovima nad kojima su }utke povijeni ~inovnici. To bi zna~ilo moju propast.: Mo`da bi i drugi va{i ~inovnici. To su sada tavanske prostorije sa hodnikom po sredini. Dosad ju je nosio k sebi. JOZEF K. i sudski poslu`iteq. JOZEF K. SUDSKI POSLU@ITEQ: Uvek mi je odnesu.: Zar nema drugog leka? SUDSKI POSLU@ITEQ: Ja ga ne vidim. zaslu`ivali to isto. On samo izvr{ava zapovest islednog sudije i nosi me k wemu. . Malo~as sam razgovarao sa va{om `enom. O tome uvek. uvek sawam. To nikako.: Znam. {ta vam pada na um.

: Idem sa vama. Svi koje ovde vidite su optu`eni. Pro{li su ispod natpisa i uputili se hornikom. savijenih kolena. Mislio sam da }e vas zanimati da razgledate kancelarije.: Zbiqa. To su optu`eni. . Bio je to {palir qudi pognutih le|a. VISOK ^OVEK: ^ekam. @elim da idem.. ali.. Primetiv{i wihov dolazak. JOZEF K. VISOK ^OVEK: JOZEF K. VISOK ^OVEK: SUDSKI POSLU@ITEQ: Ovaj gospodin vas pita samo {ta ~ekate. nisam podneo ni dokazni predlog. a potom svi. Ja sam tako|e optu`en. Vi kao da mnogo brinete zbog toga? Da. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ve}ina optu`enih su jako osetqivi. sklonite se. (Obrati se jednom visokom i vitkom. da. niti sam i{ta sli~no preduzeo. oslobodite prolaz. {apatom) ^ovek je uvek gotov da se pobuni.: Kako ovi qudi mora da su poni`eni! SUDSKI POSLU@ITEQ: Da. Ostali po~e{e da prilaze i opkoli{e ih SUDSKI POSLU@ITEQ: Sklonite se. JOZEF K.. pa to je moja stvar. kunem se `ivotom. JOZEF K.: Video sam kako ovde izgleda. JOZEF K.218 Milisav Milenkovi} SUDSKI POSLU@ITEQ: Da.. Onda su to moje kolege.: Ja sam pre mesec dana podneo u svojoj stvari nekoliko dokaznih predloga i ~ekam re{ewe. najpre usta{e dva ~inovnika...: VISOK ^OVEK: JOZEF K. ve} sedom ~oveku) [ta ~ekate ovde? (Zbuweno i snishodqivo) ^ekam. (U dubokom poverewu.

Ako ba{ ne}ete sami da se vratite.: DEVOJKA: JOZEF K. JOZEF K. JOZEF K. DEVOJKA: (Privu~ena vikom) [ta `elite gospodine? Jozef K. Neka vas to ne brine.: (O{trije) Po|ite sa mnom.. Odve{}u vas u bolesni~ku sobu. Moram da podnesem izve{taj. Ovde ima mnogo puteva. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ne mogu. JOZEF K. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ne vi~ite.: Ne}u da ~ekam. Ja mogu ve} da idem. Ubledeo. (Neuspe{no poku{ava da ustane) Ne ide. JOZEF K. ako se mawe brinete o meni.: Ne ose}am da sam zalutao. Oko wega po~e{e da se okupqaju i da ga radoznalo i sa`aqivo zagledaju. Gde je izlaz? SUDSKI POSLU@ITEQ: Niste vaqda ve} zalutali? JOZEF K.. Skoro svako dobija takav napad kad prvi put do|e ovamo. pa se zatetura. Ni{ta. Vazduh je ovde zagu{qiv i te`ak. Ovde to nije ni{ta neobi~no.: Poka`ite mi put jer ga ne}u prona}i. je naglo zanemeo.Proces – Franc Kafka 219 SUDSKI POSLU@ITEQ: Jo{ niste sve videli. JOZEF K. Ovde ne mo`ete da ostanete.: . pre }u se oporaviti. sa~ekajte me ovde. Ho}u da idem. on krete. Okolo si kancelarije. SUDSKI POSLU@ITEQ: Idite do ugla. Sa vama sam ve} mnogo izdangubio.: Hajdete sa mnom. a zatim desno hodnikom i pravo }ete nai}i na vrata. SUDSKI POSLU@ITEQ: To je jedini put. nego po|ite odmah za mnom.: Ja ne `elim sve da vidim. Smetamo prometu. DEVOJKA: Ho}ete li da sednete? Vama je malo muka. JOZEF K.

Kad ~ovek vidi qude koji sramno zanemaruju svoju du`nost. DEVOJKA: (Nagnuta na uvo K. ali ja vas u tome ne}u spre~avati. da ga izvedemo. Jozef K. ve} sam ovde. . sad ustanite slabi ~ove~e! JOZEF K. On misli samo o sebi. Krenuli su ka izlazu koji se nazire kao svetla ta~ka u dnu.) Eto vidite! Gospodinu nije zlo uop{te. Tako je. Ipak sam do{ao da ovde pri~ekam. (Do{li su do izlaza. ELEGANTAN Va{a savesnost zaslu`uje pohvalu.. ELEGANTAN ^OVEK: Ne name}ite gospodinu na{e stvari. Ja upravo patim zbog toga.: ELEGANTAN ^OVEK: DEVOJKA: Ja mislim da je gospodinu pozlilo zbog atmosfere ovde i zato }e biti najboqe.) Izgleda kao da mi je naro~ito stalo da obave{ta~a predstavim u dobroj svetlosti. ~ak i gore uvrede ako ga sad izvedem napoqe. Ose}am nesvesticu te ako ustanem pozli}e mi. (Poma`u}i K. Ovaj gospodin je obave{tava~. Pred tim naletom klonuli su Devojka i Elegantan ~ovek – obave{ta~. po{to smo mi sudski ~inovnici.: (Ustaju}i) Hvala vam oboma. Dodu{e vi bez po^OVEK: trebe oduzimate drugima mesto. VISOK Znam da danas jo{ ne mogu dobiti re{ewe na moje pred^OVEK: loge. Ali. je skoro poleteo wemu u susret. On i ne `eli da ih ~uje. a kada ga odvede{ pred izlaz on ni da makne. ~ovek dobija drugi utisak. Pridr`ite me samo malo ispod pazuha. E. je nemo}an da zakora~i) Najpre ho}e da iza|e. Pred wima je visok ~ovek. Sve }e nam oprostiti.. Bez obzira {ta }ete vi misliti ja }u vam re}i istinu. On nije ~ovek bez srca. Mo`da niko od nas i nije bezdu{an. Iznenada je fijuknuo vihor sve`eg vazduha. a i wemu svakako najmilije.220 ELEGANTAN ^OVEK: Milisav Milenkovi} JOZEF K. Jozef K. Iako nije du`an da izvodi bolesne stranke on to ~ini. svi bismo mo`da rado hteli da priteknemo u pomo}. a ona se ~esto tra`e po{to na{e sudstvo nije tako poznato stanovni{tvu. On daje strankama sva potrebna obave{tewa.

Uporno pred wegovim vratima se ~uju koraci – {antucawe. jer u ispra`wenu sobu mogu da smestim mog ne}aka.. JOZEF K. Ni ja tada nisam r|avo mislio. JOZEF K. To se mo`e nekad desiti i starim prijateqima. Meni je mrska gospo|ica Montag. Nemate pojma koliko sam patila posledwih dana.: GOSPO\A GRUBAH: . Nije mi bilo ni na kraj pameti da uvredim vas ili bilo goga drugog. Jeste li ve} prestali da sumwate u gospo|icu Birstner? Gospodine K..: GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K. On nema mnogo obzira.Proces – Franc Kafka 221 IV SCENA Prijateqica gospo|ice Birstner Soba Jozefa K. ^udim se gospo|ici Birstner. kapetana. vi ste nedavno jednu slu~ajnu primedbu suvi{e te{ko primili. JOZEF K. Htela sam da joj pomognem i slu`avku da joj stavim na raspolagawe..: GOSPO\A GRUBAH: Ispred vrata se ponovo za~uje {antuucawe gospo|ice Montag. ali ona je tvrdoglava i ho}e sve sama da preseli. Zar stvarno mislite da bih se ja zbog jedne strane devojke mogao zavaditi sa vama? Neprestano sam se pitala: Za{to se gospodin K. [ta se to vas ti~e? Jeste li time ne{to o{te}eni? Ne. Pla{ila sam se da vam je smetao ovih dana.. zauzima toliko za gospo|icu Birstner? GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K.: GOSPO\A GRUBAH: ^ujete li ovo? Da. On je za stolom u o~ekivawu doru~ka. U stvari to je meni dobro do{lo. Nismo se samo razumeli. a.: (Obra}a se gospo|i Grubah.. koja mu unosi doru~ak) Za{to je danas u predsobqu tolika galama? (Sipaju}i kafu) Zar ne mo`e da se prestane sa tim? Gospo|ica Montag se seli kod gospo|ice Birstner i prenosi svoje stvari. (Brizne u pla~) Ne pla~ite gospo|o Grubah!.

kako da ne! Ponovo {antucawe.. GOSPO\ICA Ovo i vama ide u prilog. lako mo`e otkloniti. Vi ste moju prijateqicu zamolili pismeno ili usmeno za razgovor. JOZEF K. GOSPO\ICA (Ulaze}i) MONTAG: Ne znam da li me poznajete? JOZEF K.: SLU@AVKA: JOZEF K. I ona vam ne bi mogla ni{ta drugo re}i do ono {to }u vam ja kazati. presvu~e se.222 JOZEF K. Ali mo`e se desiti da se razgovori smatraju nepotrebnim. Gospo|a Grubah se povu~e. napomenuv{i da svakako ni vama nije mnogo stalo do razgovora jer ste samo jednim slu~ajem do{li na tu misao i uvide}ete i bez nekog naro~itog obja{wewa. Mislila je i sama da do|e. Razgovori se niti dozvoqavaju niti se de{ava obratno. Ili boqe re}i nije uop{te tako. da to ne}e nikome doneti koristi ako do wega do|e. K. a zatim kucawe na vratima. besmislenost ~itave stvari.. kao u ovom slu~aju. Sedaju) GOSPO\ICA MONTAG: Htela bih samo.: Moram da priznam da sam iznena|en.. te je uverena. ali danas se ne{to ne ose}a dobro. po nalogu moje prijateqice. O molim.. da vam ka`em nekoliko re~i. pri|e ormanu i izvu~e kaput. iz razloga koji su meni nepoznati. Zar ne}ete da sednete? (Donosi stolice..: A {ta biste to imali da mi ka`ete? Gospo|ica Birstner o~igledno ne}e da mi dozvoli razgovor u ~etiri oka za koji sam ja molio. GOSPO\ICA Tako je. Gospo|ica Montag bi `elela da razgovara sa gospodinom.: Kako da ne. Ako se ona. To je mimo onoga. Tek ju~e mi je sasvim povr{no o tome pri~ala. Vi se neobi~no MONTAG: o{tro izra`avate. onda je boqe da to bude odmah. ^ak i najmawa neizvesnost u MONTAG: najbezna~ajnijim stvarima uvek je mu~na. . Rekla mi je da je izvinete i da saslu{ate mene umesto we..: Milisav Milenkovi} [ta vam pada na pamet! O tome nema ni govora. Pojavi se slu`avka. a to je ba{ ovde slu~aj. JOZEF K. ako ne sada a ono uskoro. Vi stanujete ve} du`e vreme kod gospo|e Grubah. Ona ne zna na {ta treba da se odnosi taj tazgovor.

on zastane i ugleda: ~ovek odeven u tamno ko`no odelo sa {ibom u ruci se nadnosi nad druga dva povijena ~oveka. Prizna}ete. pa ma koliko se zapiwalo.Proces – Franc Kafka 223 JOZEF K. Uvek je tako bilo. }e nestati. ipak hvala vam. Ne dozvoli da te ganu ove re~i. koju samo oni ~uju. To {to sad ka`ete nisam znao. dugo se vrte. za~u uzdahe. K. to ne ide. Ispri~ao sam samo {ta se desilo u mom stanu..: VIQEM: JOZEF K. kad biste vi znali kako smo mi slabo pla}eni. Na vratima se sretnu sa kapetanom Lanc. a Franc je hteo da se o`eni. Ali tradicija je da rubqe pripadne stra`arima. V SCENA Batina{ Hodaju}i poluosvetqenim prostorom koji mo`e biti i hodnik i rukavac lavirinta Jozef K. Priznajem da nisam razumeo va{u du`nost.. Ali dabome. Kazna je koliko pravedna. toliko i neizbe`na. to je razumqivo: [ta zna~e takve stvari za ~oveka koji je imao tu nesre}u da ga uhapse?. Meni je stalo samo do principa! France. izvode}i razne figure pred zgranutim K. U ritmu muzike. poqubi pru`enu ruku gospo|ice Montag i uzme je u naru~je za igru.: VIQEM: BATINA[: . Kapetan se pokloni. Ja moram da hranim porodicu. a po{tenim radom.: VIQEM: JOZEF K. To traje opet kao pantomimska igra qubavi. Ja nipo{to nisam tra`io da budete ka`weni. ^ovek gleda da se obogati kako mo`e. onda sleduje kazna. A besprekorno se niste poneli! Gospodine. Naglim pokretom kao da otvara vrata ili prosipa pod snopom svetlosti. JOZEF K.: Nemam re~i. zar ti nisam rekao da gospodin nije zahtevao da budemo ka`weni. Naravno da je stra`arima zabraweno da tako postupaju.: VIQEM I FRANC: [ta radite vi ovde? (U glas) Gospodine ho}e da nas izbatina zato {to si se `alio na nas istra`nom sudiji. JOZEF K. verujte mi. vi biste imali boqe mi{qewe o nama. Nisam se `alio. ako on to javno iznese. Prati gospo|icu Montag do vrata. Mene je prevarilo va{e fino rubqe.

Zar ova {iba mo`e da pri~ini tolike bolove? (Razgleda {ibu) Mora}emo da se skinemo goli. On je imao sre}u da ga niko ne prijavi. Budi pametan! Da sam hteo da ova dvojica budu ka`wena.: . Ja ih uop{te ne smatram krivim. krivi su visoki ~inovnici. Ako ih pusti{. Ina~e nam se ni{ta ne bi desilo.. I meni da natovari{ batine. Zar nema mogu}nosti da se ova dvojica po{tede batina? Ne.. Nama se desilo i zato sada dobijamo ove stra{no bolne batine.: BATINA[: JOZEF K. Ima i takvih batina{a. a naro~ito ja. Mogao sam da zatvorim vrata. (Raspali ga {ibom) Ne slu{aj {ta govorimo. dobro }u te nagraditi. Ne. ^ovek sa takvim trbuhom ne}e postati batina{ dok je `iv. da ni{ta vi{e ne vidim i ne ~ujem i da lepo odem ku}i.. Pogledaj koliko ima sala! Zna{ li od ~ega je to? On ima obi~aj da svim uhap{enicima pojede doru~ak. kriva je organizacija. JOZEF K. Zar nije pojeo i tvoj?.: VIQEM: JOZEF K. Nema... Oni su ve} malo {enuli zbog straha od batina. Prosto je sme{no {to je ispri~ao o mogu}nostima svog napredovawa u slu`bi. isticali smo se kao dobri stra`ari kroz dug period vremena. (Izvadi nov~anik) Takvi poslovi se najboqe obavqaju oborenih o~iju. ve} se svla~i. ~ak i da su saznali {ta smo u~inili. Imali smo dobre izglede da napredujemo i sigurno bismo uskoro postali batina{i kao ovaj ovde. A eto nisam u~inio tako i {tavi{e mi je ozbiqno stalo do toga da ih oslobodim. jer se takve prijave zaista vrlo retko de{avaju. ja sad ne bih `eleo da ih otkupim.: BATINA[: VIQEM: BATINA[: JOZEF K. Mo`e li se to nazvati pravdom? Nas dvojica.. Ti bi hteo i mene da prijavi{. Svucite se! (Jozefu K) Ne sme{ da im veruje{.224 VIQEM: Milisav Milenkovi} Ne slu{aj ga! Ka`wavaju nas samo zato {to si nas ti prijavio. I sam mora{ priznati da smo sa gledi{ta vlasti savesno stra`arili.

. bez krika. On je moj u~iteq u dobru i u zlu. Stidim se.) Dobro ve~e. To {to ka`e{ mo`da je i ta~no.. Udavi}emo se u prqav{tini.. Pre nekoliko godina je ve} dobio lak{u kaznu batinama. gospodine prokuristo! Je li se ne{to desilo? JOZEF K. Zavlada muk. JOZEF K..: Kada bi ti pod ovom {ibom imao nekog visokog sudiju ja te zaista ne bih spre~avao da raspali{ po wemu. (Go do pojasa.. mene ne mo`e niko podmititi. JOZEF K.: Ne. Viqem je stariji i u svakom pogledu je mawe osetqiv. Iza Jozefa K. ne! Urla samo pas u dvori{tu.. Viqem me je naterao da onako postupim.. ^uju se samo udarci {ibe po golim telima i wihov prodorni vrisak.. Postavili su me za batina{a i ja batinam. Na to nas ne mo`ete prisiliti. Radite va{ posao.Proces – Franc Kafka 225 VIQEM I FRANC: Tako je. Jozef K. POSLU@ITEQ: Kasno je. . bri{u}i znoj krene. POSLU@ITEQ: (Koji izroni iz tame pred Jozefa K. onda bar poku{aj da mene oslobodi{. Me|utim. Na nekoj polici gori sve}a. Dole pred bankom ~eka moja sirota verenica na ishod. BATINA[: FRANC: BATINA[: Batina{ je svom snagom po~eo da ih tu~e. prilazi K. Sve je onemelo. Ja jo{ nisam obe{~a{}en. Batina{ ih prese~e udarcima {iba. kleknu i uhvati ga za nogu) Ako ne mo`e{ posti}i da nas obojicu po{tedi. Dao bih ti ~ak i novac da se malo potkrepi{ za dobru stvar.: (Zga|en i gnevan) Ne derite se! Batina{ i stra`ari nestanu u naglom zatamwewu. i poslu`iteqa bqesnu snop svetla i obasja: batina{ sa uvis podignutom {ibom i goli stra`ari presami}eni i u o~ekivawu udarca. (Zapla~e) Ne}u vi{e da ~ekam.. O~istite ve} jednom sobu za stare`.

Ali ti. Pretrpan poslom i papirima. Jozefe. pomisli na sebe. UJAK KARL: JOZEF K. Ti gleda{ kroz prozor!. A {ta sad ka`e{? Da. dragi uja~e. Treba li da shvatim tvoje posledwe re~i kao r|av znak? Sad naslu}ujem {ta ho}e{. Istina? [ta je istina? Kako mo`e da bude istina? Kakav proces? Nije vaqda krivi~ni proces? Krivi~ni proces.. To mi je neprijatno. je u svojoj kancelariji. pa ne sme{ postati na{a sramota. Mogu ti pro~itati. Jozefe!. Je li istina. govori{ suvi{e glasno. Jozefe. To je zlo. koliko ja znam. Potpuno utonuo u sebe i posao.: UJAK KARL: JOZEF K. na na{ dobar glas. ti si uvek govorio istinu. Ne boj se! To ne mo`e da me umiri.: UJAK KARL: JOZEF K. Poslu`iteq verovatno stoji pred vratima i prislu{kuje. UJAK KARL: [ta to ~ujem. JOZEF K. Naglo u kancelariju u|e ujak Karl.. a ima{ na vratu krivi~ni proces. [to sam mirniji utoliko je boqe za ishod procesa.: Nastavqaju razgovor {apatom. Pre svega.: UJAK KARL: . Dakle.226 VI SCENA Ujak i Leni Milisav Milenkovi} Jozef K. na tvoje ro|ake. ja uop{te ne znam {ta ho}e od mene? Jozefe. reci mi sad otvoreno kakav je to proces. Tako se ne pona{a ~ovek koji je nevino optu`en i koji jo{ ima snage. uja~e.: UJAK KARL: JOZEF K. mo`e li da bude istina? Dragi uja~e. jer se verovatno radi o procesu koji se vodi protiv gospodina prokuriste.. Evo: Poslu`iteq mi je rekao da }e razgovor jo{ dugo trajati. Ti si dosad bio na{ ponos. Odgovori mi za boga miloga. dragi Jozefe.: UJAK KARL: JOZEF K.. Ti si verovatno ~uo o mom procesu. A od koga? Erna mi je o wemu pisala. ne radi se uop{te o procesu pred obi~nim sudom. I ti mirno sedi{ ovde. uja~e! Istina je.. Ne svi|a mi se tvoje dr`awe....: UJAK KARL: JOZEF K.

glupo je uzbu|ivati se.: UJAK KARL: JOZEF K. ovde. Uzbu|ewem se ne dobijaju procesi.: UJAK KARL: JOZEF K. one se dugo pripremaju. A kako se to desilo? Ali takve stvari ne nailaze iznenada.. dakle. Kad ka`e{ da }e zbog procesa stradati i porodica – {to meni ne ide u glavu.. Ali za po~etak predla`em ti da odemo do advokata Hulda. Mogu i sam boqe da guram stvar. Da li bi mogao da predlo`i{ {ta da u~inimo najpre? O tome moram naravno jo{ da razmislim. Mislio sam da }e{ ti ~itavoj stvari pridati jo{ mawi zna~aj nego ja. Tvojim odlaskom ne}e oni izgubiti na mo}i. ti je sam uzima{ tako te{ko.: UJAK KARL: Kako? Velim da je to zlo. no to je sporedno – onda }u te u svemu slu{ati.. a eto. On je moj {kolski drug. Meni je pravo {to god ti preduzme{. ili ako ni{ta drugo sasvim }e joj se okaqati obraz. Jozefe. slo`ili. Naravno da je sve bez re~i. Nisam znao da se u takvoj stvari mo`e potra`iti advokat. Zar te ona ba{ sada izdaje? Zar ho}e{ da izgubi{ proces?. Mo`da bi to zna~ilo bekstvo i priznavawe krivice.: Opet je to kretawe kroz gradski mete` i neprekidno sudarawe sa qudima.. JOZEF K. Nije ti poznato to ime? E. to me ~udi. On kao branilac i sirotiwski advokat u`iva lep ugled. Najboqe bi bilo da uzme{ malo odsustvo i da do|e{ k nama na selo. Ja sam ti to predlo`io samo zato {to sam mislio da je stvar dovedena u opasnost zbog tvoje ravnodu{nosti.: UJAK KARL: JOZEF K..: UJAK KARL: JOZEF K. Sad tek vidim i da si malo oslabio.. A strada}e i cela porodica. Ujak neprekidno govori. onda je to naravno kud i kamo boqe.Proces – Franc Kafka 227 JOZEF K. a bilo bi i s moje strane. Ali ako ho}e{ energi~no sƒm da gura{ stvar. ti si se promenio..: UJAK KARL: JOZEF K. Samo ujakovo micawe usana. Samo ne smatram da bi boravak na selu ne{to koristio. Mogli bi da mi zabrane da otputujem. Ta~no. Na selu }e{ se osna`iti. .. U tome smo se. glupo s tvoje strane. Ne verujem da }e to u~initi.. Ti si imao tako dobru mo} shvatawa. Priberi se.. Dragi uja~e.

HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: LENI: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: . Kladim se da prislu{kuje. A. poluosvetqen) Leni ko to dolazi? Ja sam. ~im je ova ve{tica izi{la. Imam da razgovaram sa mojim prijateqem o jednoj li~noj stvari. Vidite. mra~no. ja vas nisam ni primetio. Vredna je. to nije moja tajna. Je li opet mana srca? Mislim da je tako. Niko ne prislu{kuje) Leni sa sve}om ide napred. Mo`e biti. Leni. Gospo|ice. To je sr~ani napad i pro}i }e kao {to su i drugi pro{li. Je li ti zaista tako r|avo? Ja ne verujem. (Ona iza|e) Dakle. ti nisi do{ao da me poseti{ kao bolesnika. Gospodin advokat je bolestan. oprostite. Leni me dobro neguje. (Srdito) Ne ti~e se mene. ne spavam uop{te i svakim danom sve sam slabiji. (Miluju}i ruku Leni) Pred Lenom mo`e{ sve da ka`e{. do{ao si poslovno. To su r|ave novosti. tvoj stari prijateq. A ima{ li dobru negu? Sumorno je ovde. Izgleda{ ve} mnogo zdraviji. Te{ko di{em.! (Pru`aju}i ruku kojom je milovao Leni) Oh. gospodin je toliko bolestan da ne mo`e razgovarati ni o jednoj stvari. A koga se ti~e? Moga ne}aka. molim vas ostavite nas za ~asak same. Vi ka`ete da je bolestan. Idi. Ali gore je nego {to je ikada bilo. (Naglo otvori vrata i razo~arano ih zatvori.228 UJAK KARL: LENI: UJAK KARL: LENI: HULD: UJAK KARL: Milisav Milenkovi} (Pred vratima) Otvorite! To su prijateqi gospodina advokata. Kada je ~ovek bolestan mora da ima mira. Ja sam i wega doveo. Prokurista Jozef K. Za wom ulaze Ujak Karl i Jozef K. Ni tvoja mala gospo|ica ne izgleda vesela. (Zavaqen u jastucima. Bolestan.

tako! Ja sam advokat i kre}em se u sudskim krugovima. To nije ni{ta ~udno.. Morate imati na umu da ja iz tog dru`ewa sa wima izvla~im velike koristi za moju klijentelu. Ne razumem! Pa da vas ja nisam r|avo razumeo? Mo`da sam prenaglio. Vi se kre}ete u tim sudskim krugovima? Da. (Iz mra~nog ugla ustaje i dolazi postariji gospodin) Ovo je moj prijateq.: HULD: UJAK KARL: JOZEF K. Pita{ kao dete.. (Poka`e ka mra~nom uglu sobe) Do|ite. A Ovo je gospodin kancelarijski direktor. JOZEF K.. otkuda vi znate o meni i mom procesu? Ah. A sa kim da se dru`im ako ne sa qudima iz moje struke. Naravno ne}u propustiti priliku da upoznam prijateqe moga prijateqa. ali posete me moji dobri prijateqi iz suda i tako saznam pone{to. Posao me zove.. Razgovaramo o raznim procesima. a one zna~ajne ~ovek uvek pamti..: HULD: JOZEF K. ^ovek ne mo`e o tome uvek ni da govori. Ako mi srce ne izdr`i.. (Jozefu K. a ne. Ako ste za to raspolo`eni. Na `alost mogu da ostanem jo{ nekoliko muinuta. Eto ba{ sad imam jednu dragu posetu. Iskreno re~eno stvar me isuvi{e zanima te ne bih mogao odoleti da u woj ne u~estvujem.: HULD: DIREKTOR: . O ~emu ste hteli da razgovarate sa mnom? Mislio sam da se radi o va{em procesu? Naravno. Sada se pokazalo da mo`da mo`emo da pretresemo jednu zajedni~ku stvar.: HULD: UJAK KARL: HULD: JOZEF K. Sada me je bolest malo omela. onda }e bar ovde imati dostojnu priliku. Vi radite pri sudu u palati pravosi|a. mo`emo lepo da sednemo zajedno. naro~ito kada se radi o ne}aku moga prijateqa. molim vas...Proces – Franc Kafka 229 HULD: Ti je ne poznaje{. da me sasvim izda.) [ta }uti{? Slu{ajte. [to se ti~e stvari tvog ne}aka. wegov ne}ak prokurista Jozef K. bi}u sre}an ako moje snage budu dovoqne za taj veoma te`ak zadatak. Bojim se da one ne}e biti dovoqne.

niste izgledali tako kao da se jednim mahom mo`ete osvojiti. preko koje je stavqeno kowsko }ebe. jer je glupo sujetan kao i svi ovde. A {to se ~udnovatosti ti~e.: LENI: JOZEF K.: LENI: .: Idem da vidim {ta se desilo..230 Odjekne zvuk razbijenog porcelana. Rado. Visoki ~inovnici se kriju. (Ne`no je privu~e u zagrqaj) Kakav polo`aj ima on? On je istra`ni sudija. Mislila sam da }ete do}i k meni i bez mog poziva. Bacila sam jedan tawir o zid da bih vas naterala da iza|ete. Leni. Sve je to ma{ta.. LENI: JOZEF K. JOZEF K. Ali zar morate stalno da mislite na va{ proces? Ne nikako. I opet samo istra`ni sudija. Ja kanda ~ak i premalo mislim na wega.. a zatim ste me pustili da ~ekam. a verovatno vam se i sada ne svi|am? Re}i da mi se svi|ate nije mnogo! (Na zidu je ugledao sliku na kojoj je bio predstavqen sudija sa izrazom i gestom da izrekne presudu) Mo`da je to moj sudija! Ja ga poznajem. Nisam se ja vama svidela. Ina~e. I ja sam na vas mislio. Leni. Gre{ka koju ~inite nije u tome.: LENI: JOZEF K. Slika je iz wegovih mladih dana. Tra`io je da ga istegle na slici. Preko wegove ruke na kvaki Leni polo`i svoju. A vi. JOZEF K. U svetlu su Jozef K. Ali on sedi na predsedni~koj stolici. On sedi na kuhiwskoj stolici. On ~e{}e navra}a ovamo. Ali i ja sam sujetna i vrlo nezadovoqna {to vam se nikako ne svi|am. Ja nisam drzak.. ona se lako mo`e objasniti. zovite me Leni.: LENI: JOZEF K. jer je gotovo patuqastog rasta. pre sam stidqiv. ali nikad joj nije mogao biti ni sli~an.: LENI: Ni{ta se nije desilo. Milisav Milenkovi} On iza|e u mrak. Ipak je bilo ~udno. Najpre niste skidali oka s mene otkako ste u{li. Vi ste kako sam ~ula isuvi{e nepopustqivi. i Leni. Iza wega osta mrak.: LENI: JOZEF K.

. Ako nema drugih preimu}stava ja ne gubim hrabrosti.: LENI: JOZEF K. na primer sa mnom? Naravno. To nije nikakvo preimu}stvo. (Ra{iri sredwi i domali prst na desnoj ruci.: LENI: JOZEF K. Ovom sudu se ~ovek ne mo`e odupreti.. ja sam je se odrekao. ne raspitujte se za ima. (Pokazuje fotografiju) Stra{no je utegnuta. Potrebno je priznati. Ja ne povla~im re~.: LENI: JOZEF K. Ali vi kao i da ne}ete moju pomo}. Ona ni{ta ne zna o mom procesu. Ako vama nije mnogo stalo do we. Pogledajte. onda ona i nije va{a qubavnica. Pa i kad bi znala ona me ne bi nagovarala da budem popustqiv. a {to se we ti~e ni{ta se ne bojte. Ali ~ak ni ovo ne}ete posti}i bez tu|e pomo}i. Tek onda }ete mo}i da se izvu~ete. Tvrdoglavi ste i ne date se ubediti. Eto ja imam jednu malu telesnu manu. nego gledajte da otklonite gre{ku. nespretna je i gruba. Da li bi ona mogla da se `rtvuje za vas? Ja do sada to od we nisam ni tra`io. a ovamo nosim ~ak i wenu fotografiju sa sobom. Elza. (Pripijaju}i se uz K.: LENI: . Izme|u wih je spojna ko`ica) JOZEF K. Molim vas priznajte idu}om prilikom. onda vam ne mogu pomo}i.: LENI: JOZEF K.: LENI: JOZEF K. Vi ste dobro obave{teni o ovom sudu i o smicalicama koje su tu potrebne.: LENI: JOZEF K. I ne budite vi{e tako nepopustqivi. Molim vas.) Tako je dobro. Ne svi|a mi se. Ali ona ima nad vama veliko preimu}stvo. Ima li neku telesnu manu? Telesnu manu? Da.. tek onda. A ako ne priznam. Pa neka je i va{a qubavnica. Ali ne bi vam mnogo nedostajala kad biste je izgubili ili zamenili nekom drugom. Imate li qubavnicu? Zamislite.. onda ne mo`ete da mi pomognete? Ne. ja }u vam je sama pru`iti.: LENI: Ko je to rekao? Odala bih vam mnogo kad bih vam to rekla. ili vam do we nije stalo.Proces – Franc Kafka 231 JOZEF K.

. vidite. ako bi sud tako smatrao da je potrebno. Strogo uzev i nema pravih advokata.: (Off) Mo`da bi bilo dobro da kona~ni sastavim odbrambeni spis i da ga podnesem sudu? Da}u u wemu kratak opis `ivota. buyaklijski advokati. Usled toga ni sudska akta.: LENI: Milisav Milenkovi} (Ovla{ spusti poqubac na wene ra{irena prste) Kakva dra`esna kanyica! Oh. Sve je to `alosno. Slikar Zimsko popodne se u sobi u kojoj sedi Jozef K. (Neo~ekivano se pojavi u mutnoj svetlosti wegov lik) Vi ste pomislili da vas zanemarujem. a da nijedan brawenik nije ni pomislio ni posumwao da ga zanemarujem. a pogotovo optu`nica nisu pristupa~ni ni optu`enom ni wegovom braniocu. JOZEF K. kao i da li je taj postupak za osudu ili odobravawe.. no zakon ne propisuje javno su|ewe. ali su na izgled davali jo{ mawe nade. Ja sam mnoge sli~ne procese dobio u celosti ili delimi~no. Boqe je da sâm sastavim taj spis. vi ste me poqubili! (Traje wihov ne`ni zagrqaj) Sa mnom ste je zamenili. on mo`e biti i javan. Sve treba da bude usredsre|eno na samom optu- HULD: . Bilo je procesa koji mo`da nisu bili te{ki kao ovaj. ali nije neopravdano. Zakon u stvari ne dozvoqava odbranu nego je samo trpi.232 JOZEF K. Sud `eli da po mogu}stvu odstrani odbranu. sa mnom ste je zamenili! VII SCENA Advokat. Nemojte smetnuti s uma da postupak nije javan. Na`alost prvi podnesci se i sudu uop{te ne ~itaju. Umoran i nervozan on sedi na rotiraju}oj stolici. Fabrikant. Dodu{e. Uostalom na podnesku sam ve} po~eo da radim i bi}e skoro zavr{en. a uz svaki iole va`niji doga|aj objasni}u za{to sam tako postupio. Oni se stavqaju u akta sa primedbom da je za sada saslu{awe i posmatrawe optu`enog va`nije nego sve {to je napisano. prepoznaje po mutnoj svetlosti koja odnekud prodire. nego da to prepustim advokatu koji i ina~e nije besprekoran. to su mawe-vi{e tzv.

pa i kada se uzmu u obzir sve te{ko}e. Ipak su od svega najva`nije advokatske li~ne veze.: HULD: JOZEF K.. Tada proces obra|uju nepristupa~ni sudovi. Krivice nema. JOZEF K. a i sada mi je. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 233 `enom. koja unosi ~aj advokatu. svejedno... (Pritisne elektri~no zvono na svom stolu. Bilo mi je. Spusti tacnu pored advokata. Ta~no je da bi sad bili daqe odmakli da ste se blagovremeno meni obratili. do najsitnijih postupaka i detaqa. a on woj stisne ruku. Wemu se sve oduzima. Ipak mogu da primetim da ova stvar sporo napreduje. JOZEF K. kada advokat ne mo`e vi{e da do|e ni do optu`enog.. Je li to nastupa kada do|e do nepoverewa izme|u optu`enog i wegovog advokata? Upravo tako. Ne`no pomiluje Jozefa K. po kosi. Ustvari mo`da i nije. Dodu{e ima i mutnih ~asova koji svakom ~oveku do|u i tada misli{ da nisi postigao ba{ ni{ta. Postupak je uglavnom tajan ne samo za javnost ve} i za optu`enog. naro~ito u onim slu~ajevima kada im se jedan proces koji su ve} daleko doterali odjednom izmakne iz ruku.: HULD: Zar treba da pomislim da je jedino pravilno da se ~ovek pomiri sa postoje}im prilikama? Samo ne probudite pa`wu! Boqe je sedeti s mirom makar to bilo i protiv sopstvenog ube|ewa. Stvar nipo{to ne napreduje sporo. Na `alost to ste propustili a to }e doneti i druge {tete osim gubitka u vremenu. Vaqa uvideti da taj veliki sudski mehanizam ve~no lebdi u vazduhu.: (Sada je sam u snopu mutne svetlosti..: HULD: Kroz mutnu svetlost nazre se Leni. De{ava se da proces uzme pravac da i advokat vi{e ne sme da ga prati.. Ponekad se ~ovek mora ~uditi kako je jedan jedini prose~an `ivot dovoqan da se prikupi znawe koje bi omogu}ilo bar neki uspeh u radu. Neka sud nai|e jednom na optu`enog koji ume da brani svoje pravo..: HULD: JOZEF K. Odlu~no ustane) Ispita}u ~itav `ivot. Branioci po pravilu ne smeju prisustvovati saslu{awima. Ono negde zazvoni) . Svojim dr`awem prema kancelarijskom direktoru mnogo ste na{kodili svojoj stvari.. Ovakvim depresijama izlo`eni smo mi advokati.

ZAMENIK: Hvala vam. gospodine prokuristo? Da.: Te{ko je to. vi niste bili a`urni. JOZEF K.: Stanuje li ovde neki slikar Titoreli? @elim da me slika. jesmo li se sporazumeli? (Proviri) Vi odlazite sada. a sada se jedna druga banka uz najve}e `rtve bori da preuzme taj posao. Gospodo moja. Wemu u susret pojure devoj~ice smeju}i se. Mi smo poslovni qudi.234 Milisav Milenkovi} FABRIKANT: (Ulaze}i `urno vadi dokumentaciju iz ta{ne i yepova. Oprostite gospodo moja.. Rugaju se Jozefu K. Ukratko mi recite o ~emu je re~. koji se prenese na ostale. FABRIKANT: (Ugledav{i Zamenika direktora. Fabrikant i Zamenik direktora odu.: ZAMENIK: JOZEF K. JOZEF K. se uspiwe stepenicama koje vode na tavan napu{tene ku}e. u poverewu) Odnesite pismo slikaru Titoreliju. gospodine.: JOZEF K. koji je neo~ekivano u{ao) @ao mi je.: ZAMENIK: Jozef K. Dakle. se zaustavi pred vratima koja mu ona otvori. JOZEF K...) Jo{ pre godinu dana zakqu~io sam sa vama odre|en posao.. Me|utim.. imam u gradu slu`benog posla. Pred wima je slikar Titoreli. (Jozefu K. Nastane graja. a ja }u vam pismeno dati op{iran odgovor. Idu}i za devoj~icom Jozewf K. ali kod prokuriste sam nai{ao na tako malo voqe za posao. Razastire pred Jozwefom K. Ili ho}ete mo`da telefonom da razgovarate sa mnom. (Naglo su po~eli da ulaze oni koji ga tra`e) Ho}ete li biti qubazni da do|ete sutra ili kad bilo. TITORELI: Ja sam umetni~ki slikar Titoreli! . DEVOJ^ICA: A {ta `elite od wega? DEVOJ^ICA: Da vas slika! Devoj~ica prsne u smeh. cika i podvriskivawe. ja }u rado pregovarati sa vama umesto gospodina prokuriste. Pred wim zastane jedna malo grbava devoj~ica.. znam ve} sve! A uveren sam da }e i gospodinu prokuristi biti milo kad ga rasteretimo.

: TITORELI: JOZEF K.: TITORELI: . ali jo{ nedovr{en. Ali ja vam to ne zameram. balavice jedne.. Vi ste sigurno poverqiva li~nost suda. (Pru`aju}i mu Fabrikantovo pismo) va{eg poznanika. Eto to je ba{ kod mene slu~aj. vi niste mogli znati da je to kod mene neumesno.: TITORELI: JOZEF K. To nije dobra kombinacija. ~esto su takvi nepriznati polo`aji uticajniji od priznatih. Tu je povez preko o~iju. Ho}ete li najpre da skinete kaput? TITORELI: JOZEF K.Proces – Franc Kafka 235 JOZEF K.: TITORELI: JOZEF K. morao sam po nalogu tako da slikam. a tu su i terazije. Ja se u ovom povinujem svom naredbodavcu. Devoj~ica nestane. Ho}ete li da kupite slike ili ho}ete da vas slikam? (Razgledaju}i jednu sliku na {tafelaju) A vi ba{ radite na jednoj slici? Da. Pravda mora da stoji mirno ina~e joj se wi{u terazije. Ali zar joj nisu na petama krila i ne nalazi li se u trku? Da. Dobar rad. ali }e kasnije nastaviti da proviruje i zajedno sa svojim drugaricama da prislu{kuje razgovor.. Ah. a govorili ste najpre o mojim slikama da biste me pridobili. To je jedan portret..: TITORELI: JOZEF K. pa je nemogu} pravdean sud. o vama i na wegov savet sam do{ao. JOZEF K.. Sada je ve} prepoznajem. To je Pravda.: TITORELI: JOZEF K. Izgleda da vas je stvar jako kosnula.. kao {to stoji i u preporuci. {to me nimalo ne ~udi. Pomislio sam da je to sudija. Ja sam poverqiva li~nost suda.. (Koji je dotle olovkom doterivao sliku prave}i oko glave neku crvenkastu senku) [to ne izi|ete odmah s istinom na sredu? Vi ho}ete da ~ujete ne{to o sudu. Je li to javno priznat polo`aj? Ne! Ali.: ^uo sam od ovog gospodina. Ju~e sam razgovarao sa Fabrikantom o va{oj stvari.: TITORELI: Vi ste izgleda omiqeni u ku}i. To su u stvari Pravda i bogiwa pobede u istom licu.: TITORELI: JOZEF K.

I te devoj~ice pripadaju sudu? Kako? Uop{te sve pripada sudu. A na kraju sud odnekud.. Ali vi ste ipak nevini. Ako ste nevini.. Moja nevinost ne ~ini stvar jednostavnijom. svakako. Svakako. To jo{ nisam primetio. Milisav Milenkovi} Potrebna mi je toplota. zar ne? Pa da! To je glavno. (Off) Molim te da ne slika{ tako ru`nog ~oveka.: TITORELI: GLAS DEVOJ^ICE: JOZEF K. Ja sam tu vezu nasledio.: TITORELI: JOZEF K. Te{ko? Sud se nikada ne mo`e razuveriti.: TITORELI: .. A kako ste prvi put do{li u vezu sa sudijama? Stvar je vrlo prosta.: TITORELI: JOZEF K. vi biste imali vi{e uspeha nego pred stvarnim sudom. Tako.: TITORELI: JOZEF K. jeste ~vrsto ube|en u krivicu optu`enog i te{ko se mo`e razuveriti.: TITORELI: JOZEF K. zavisi od mnogih sitnica u kojima se sud gubi. gde ranije uop{te ni~eg nije bilo. Ve} i moj otac je bio sudski slikar. Svi se sla`u u tome da se lakomislene optu`be ne podi`u i da sud. kad ve} jednom optu`uje. a vi morali da se pred tim platnom branite. izvu~e neku veliku krivicu.: TITORELI: JOZEF K. Izgleda da jo{ nemate uvid u sud..: TITORELI: JOZEF K..: (Snebivaju}i se skida kaput) Zapara je u sobi. Nepristupa~an samo dokazima koji se podnose sudu. Vi ste nevini? Ja sam potpuno nevin. Ja ne znam mnogo vi{e od onoga {to sam ~uo.236 JOZEF K. mada od sasvim razli~itih qudi. onda je stvar vrlo prosta. Ali druk~ije stoji stvar kad se u tom pogledu poku{a ne{to iza le|a jednog suda.. Kako }ete to u~initi? Ta sami ste malo~as rekli da je sud nepristupa~an dokazima. TITORELI: JOZEF K. Taj polo`aj uvek se nasle|uje. Vidite. on vam nije ni potreban. Ali po{to ste nevini. Ja }u vas sƒm izbaviti. Vi svakako poznajete sud kudikamo boqe od mene. Kada bih na jednom platnu naslikao sve sudije redom.

a sad {tavi{e ka`ete da onome ko je nevin nije potrebna pomo} pred sudom. najboqe. kako ga vi nazivate. s druge strane. A po{to ste vi nevini. Ja mislim da vi protivre~ite sebi. a sada pori~ete da se stvarno oslobo|ewe. Mogu}e je. Ali onda vam nisam potreban ni ja niti i~ija pomo}. stvarno oslobo|ewe. Va{ polo`aj. Ali zar vam se ovo ne ~ini neverovatno? Od tolikih slu~ajeva nijedna nevinost? Jo{ kao dete pa`qivo sam slu{ao oca kada je kod ku}e pri~ao o JOZEF K. na primer. naravno. naravno. prividno oslobo|ewe i odugovla~ewe. Te protivure~nosti lako se mogu objasniti. u tome je ta protivure~nost. koji ja uostalom nisam ~itao. s jedne strane.Proces – Franc Kafka 237 JOZEF K. ikada mo`e posti}i li~nim uticawem. osim toga. A eto. Ne. ranije ste rekli da se na sudije mo`e li~no uticati. Tu verovatno odlu~uje samo nevinost optu`enog. Ovde je re~ o dvema raznim stvarima. ali.: TITORELI: JOZEF K. ne mo`e! Zato se tu i tamo usu|ujem da pomognem nekome jadniku koji ima proces. U zakonu. kasnije ste to ograni~ili na javni sud. da se u svim tim slu~ajevima za koje ja znam nije radilo o nevinosti. naime. Vidite. ja }u. ja sam iskusio ba{ suprotno od toga. ovo ne smete da brkate. o onome {to u zakonu stoji i o onom {to sam ja li~no iskusio. naravno.: TITORELI: Vama se mo`e pozavideti. Kako ~inite to? U va{em slu~aju.: TITORELI: JOZEF K. stoji. U tome je druga protivure~nost. smo {to na ovu vrstu odluke ja nemam nikakvog uticaja. ali zato znam da se ~esto uticalo na sudije. dakle. Po mom mi{qewu nema nijednog ~oveka koji bi mogao da uti~e na stvarno oslobo|ewe.: TITORELI: . (Privu~e stolicu krevetu) Zaboravio sam da vas najpre pitam kakvu vrstu oslobo|ewa `elite. ne stoji da se na sudije mo`e uticati. A. da se nevini osloba|aju. po{to ste potpuno nevini. vi biste stvarno mogli da se oslonite samo na svoju nevinost. Kako to? Ranije ste napomenuli da je sud nepristupa~an dokazima. Ja ne znam za stvarna oslobo|ewa. Stvarno oslobo|ewe je. preduzeti slede}e. Ima tri mogu}nosti. niko ne mo`e da uzdrma.

. Ja jem~im za va{u nevinost. po~eo bih time {to bih sudiji koga slikam ve~eras. oti}i }u onom koji ba{ vodi va{ proces. mo`da.. Onda je izli{no govoriti o tome.: TITORELI: Jeste li. Moram priznati – nisam do`iveo nijedno stvarno oslobo|ewe. Uostalom nije sigurno da bi mi svaki sudija verovao.. Eto.. a i veoma su lepe. a ipak me ne bi stvarno oslobodio. podneo potvrdu. JOZEF K. U wih se mo`e verovati.: TITORELI: JOZEF K. ali se one ne mogu dokazati... Ako `elite prividno oslobo|ewe napisa}u vam na tabaku hartije potvrdu o va{oj nevinosti. Ne treba ih sasvim potcewivati. A kad na potvrdi budem imao dovoqan broj potpisa sudija. Puste legende ne mewaju moje mi{qewe. Samo je vrlo te{ko utvrditi to. Prividno oslobo|ewe i odugovla~ewe. a odugovla~ewe mnogo mawi ali trajniji napor. Poneki }e zatra`iti da vas odvedem wemu. Sa tom potvrdom obi}i }u onda sudije koje poznajem.: TITORELI: JOZEF K. Tekst takve potvrde nasledio sam od svog oca i on je neosporan.: TITORELI: JOZEF K. Zar se ~ovek i pred sudom mo`e pozvati na te legende? Svakako da ne. To nije neko formalno ve} stvarno jemstvo koje me obavezuje.238 Milisav Milenkovi} procesima.: TITORELI: . one svakako sadr`e i izvesnu istinu.. JOZEF K. Ako sam dobio i wegov potpis.. No vi ste spomenuli jo{ dve mogu}nosti. I sudija bi vam verovao. Jedan jedini yelat mogao bi da zameni ~itav sud. pa i sudije koje su dolazile u wegov ateqe pri~ale su o sudu. ~uli da je u ranijim vremenima bilo oslobo|ewa? Takvih oslobo|ewa ka`u da je bilo. Razmotrimo ih. Kona~ne odluke suda ne objavquju se.. kad do|e na seansu.. Ja sam i sâm radio nekoliko slika sa si`eom iz tih legendi.. No u tom slu~aju stvar je ve} napola dobijena. Va{e je da izaberete {ta ho}ete. To potvr|uje moje mi{qewe koje imam o sudu. one ~ak ni sudijama nisu pristupa~ne i tako su se o starim sudskim procesima sa~uvale samo legende. Prividno oslobo|ewe zahteva pribranost i privremeni napor..

. Da li da vam objasnim su{tinu odugovla~ewa? (Klimnu glavom) Svejedno. JOZEF K.. trenutno izmakli optu`bi. To je ve} u biti prividnog oslobo|ewa. Ni. Posle drugog oslobo|ewa dolazi tre}e hap{ewe. To pravo ima samo najvi{i sud koji je za nas nedosti`an. Li{en je straha od iznenadnog hap{ewa. U odre|enim vremenskim razmacima mora se obilaziti sudija i na sve na~ine ~uvati wegova naklonost.. ali i opet. Za to je potrebno da se optu`eni i wegov pomaga~. Kad sudija ima na potvrdi jemstvo nekolicine sudija mo`e bez brige da vas odlobodi.. Jesu li to poznati putevi kojim sti`u zapovesti? Te puteve je nemogu}e predvideti...: TITORELI: JOZEF K. oslobo|eni na ovaj na~in. dakle. I proces po~iwe ponovo? Proces po~iwe ponovo.. Dovoqno je da se utvrdi da je optu`ba jo{ na snazi i sudija }e smesta izdati nalog za hap{ewe. Rekao sam vam da najni`e sudije. nemaju prava da kona~no oslobode. slobodan? Samo prividno slobodan. Istina. postoji mogu}nost da se izdejstvuje prividno oslobo|ewe. u koje spadaju moji poznanici. upu}en ~ovek ne}e u to poverovati. Naravno da nije. No. a oslobo|ewe potpuno. proces ne prestaje.: TITORELI: .: TITORELI: I onda sam.. a naro~ito ovaj posledwi.. ali ona i daqe lebdi nad vama i mo`e stupiti smesta u dejstvo ~im do|e vi{a zapovest. ima i slabih strana koje ne treba potce- JOZEF K.Proces – Franc Kafka 239 stvar }e se razvijati i ne{to malo br`e nego ina~e.. A vi }ete se otarasiti suda. {to }e nesumwivo i u~initi – naravno posle raznih formalnosti – da bi iza{ao u susret meni.: TITORELI: JOZEF K. Na{e sudije imaju pravo da razre{e optu`be. kao ranije. To zna~i da ste vi.. budu u neprekidnom dodiru sa sudom. Ali ni to drugo oslobo|ewe opet nije kona~no. Pokatkad izgleda da je sve davno zaboravqeno.: TITORELI: JOZEF K. Odugovla~ewe se sastoji u tome {to se proces stalno odr`ava u najni`oj fazi.. akt izgubqen. ^ovek se ne sme pomiriti sa sudbinom. posle tre}eg oslobo|ewa ~etvrto hap{ewe i tako daqe. ali optu`eni je gotovo isto tako siguran da do osude ne}e do}i i da je slobodan.

pa za{to ba{ ovde ne bi bile? U stvari i moj ateqe pripada sudskim kancelarijama. ali sud mi ga je stavio na raspolagawe.. Samo jo{ jedan trenutak: ho}ete li da vidite sliku koju bih mogao da vam prodam..240 Milisav Milenkovi} wivati.: TITORELI: JOZEF K.: TITORELI: JOZEF K. GLAS: TITORELI: JOZEF K. Do}i }u uskoro. ovuda pro|ite. Popnite se slobodno na krevet. uze}u sve slike. Zna~i proces se stalno vrti u malom krugu. . To su sve pejsa`i pustare. Jozef K. O da! Oba ova metoda imaju ne{to zajedni~ko. Ho}ete li? Uze}u tri slike.: TITORELI: JOZEF K. je uzeo svoj kaput i ustao. Uostalom optu`eni nije nikada slobodan. Jozef K. Slabost je u tome {to se proces ne mo`e zaustaviti ako za to ne postoje bar prividni razlozi.: TITORELI: JOZEF K. Ali oni spre~avaju i stvarno oslobo|ewe. nestane. U susret im poleto{e devoj~ice sa cikom i vriskom.. Spakujte ih molim. Vi ste shvatili su{tinu stvari.: (Off) Ve} je ustao. TITORELI: Ne mogu vi{e da vas pratim. (Titorelo na~ini kiseo izraz lica) Dobro. Dakle. Sutra }e do}i moj poslu`iteq da ih odnese. ne mogu se izbe}i primawa naredbi. Ovuda. ~ak ni pri prividnom oslobo|ewu. Oni spre~avaju da optu`eni bude osu|en. Ne predomi{qajte se suvi{e dugo.. razna saslu{awa. Zar ve} ho}ete da idete? Be`ite zbog r|avog vazduha. isle|ewa i sli~no. U stvari sve se svodi na to da se optu`eni s vremena na vreme javqa svom sudiji.: TITORELI: ^emu se ~udite? To su sudske kancelarije. Zar niste to znali? Sudske kancelarije se nalaze na svakom tavanu. [ta je to? TITORELI: JOZEF K. (Razgledaju}i slike) Lepi pejsa`i.

ali ja }u vam re}i jednu tajnu koja }e vas potpuno umiriti. ja imam naime trgovinu `itom.: BLOK: JOZEF K. zastupa me oko dvadeset godina. dakle. Svi su poustajali. U ~emu je.: BLOK: JOZEF K. GLAS: (Off) On je. Ponovo zvoni. Pored wega u ko{uqi protr~a Leni.. ne. Da li vam je moje pona{awe izgledalo gordo? JOZEF K. Ne.: BLOK: JOZEF K. Pored toga i li~no se zala`em kod suda. Pored jednog pravog uzeo sam jo{ pet buyaklijskih advokata. Znali smo da ste vi optu`eni. Jozef K. suvowavom ~oveku sa bradom. Zvoni.. a u mome procesu. JOZEF K. Neko otvori vrata. trgovac Blok. a pregovaram i sa {estim. dakle ve} preko pet godina. Vi ste veoma oprezni.. u|e u hodnik.: . vi ste mu veran klijent. ne! Ta {ta vam pada na pamet? A kako se zovete? Blok. Ja sam ovde stranka. bo`e. Jeste li vi ve} stari advokatov klijent? Da. Da. va{e neverstvo prema advokatu? Ja imam i druge advokate.: BLOK: JOZEF K. Ne ba{. Verovatno su mislili da sam ja neki sudija. advokat je samo moj zastupnik. Je li Leni va{a qubavnica? O. na koji ste verovatno ciqali. Vidim. Otkazivawe advokatu Jozef K.: BLOK: JOZEF K.: BLOK: Jeste li ovde name{teni? Ne. On se obrati malom. pozdravili smo onda sudskog poslu`iteqa. zatupa me od po~etka. ali i vi morate re}i jednu tajnu da bismo kod advokata bili jedan prema drugom u obavezi. Bio sam u ~ekaonici kada ste vi prolazili.: BLOK: JOZEF K. ^eka. U poslovnim pravnim stvarima. ja sam jednom prolazio onuda. Ja }u vam ne{to poveriti.. vrlo stari klijent.Proces – Franc Kafka 241 VIII SCENA Trgovac Blok. pred vratima advokata Hulda.

242 BLOK: JOZEF K. Wihovo ~ekawe u~inilo mi se sasvim jalovo. Hteli ste jo{ da mi ka`ete jednu tajnu... JOZEF K. Idem sad advokatu da mu otka`em. Ve} vas vrlo dugo ~ekam. (U|e sa tacnom) Pazi ih kako sede jedan do drugoga! Jo{ jedan ~asak. Na mojim usnama? (Izvu~e iz yepa ogledalce. sigurno ubrzo biti osu|eni. Je li Leni opet bila nametqiva? Vi ste svakako ve} primetili wenu nametqivost? Leni ima jednu nastranost.. zaboravili ste na svoje obe}awe. Ona nalazi da su skoro svi optu`eni lepi. ^ujte dakle: to u stvari nije vi{e ni tajna.: HULD: JOZEF K.: Gospodine prokuristo.: HULD: JOZEF K. Zagleda se) Ja ne vidim ni{ta naro~ito na mojim usnama. Advokat Huld je pod perinom) Brzo }u oti}i. sude}i po va{im usnama. Uop{te ni{ta.: BLOK: Milisav Milenkovi} Ne. Jozef K. Po ~emu? . ali jedan od wih bio je i pogled na va{e usne. naravno.: BLOK: JOZEF K. ^ovek ima. Zajedni~ki se protiv suda ni{ta ne mo`e sprovesti. Svaki slu~aj se ispituje pojedina~no.: BLOK: JOZEF K. Ima malo zajedni~kih interesa. Kako su sujeverni ti qudi! Zar se oni toliko me|usobno dru`e? Ne. mnogo razloga da se tamo zbuni. Jalovo je samo kad se ~ovek samostalno uplete.: BLOK: LENI: Ulazi u advokatovu sobu. Ja sam oslovio nekoga. jer ovo je najta~niji sud. Kasnije je pri~ao da mu se u~inilo da je na va{im usnama pro~itao i svoju sopstvenu presudu. Ni ja.. Nije jalovo.: BLOK: JOZEF K. BLOK: JOZEF K. Ti qudi su tvrdili da }ete vi. Ali on je jedva mogao da vam odgovori. (Pqesne rukama u ~udu) On otkazuje advokatu! (Banuo je u advokatovu sobu. po|e za wom.

Jednom sam u jednom spisu pro~itao: advokat vodi svog klijenta po niti konca do presude. uzrok mo`e biti samo u postupku protiv wih koji im na neki na~in utisne svoj `ig. No ne ~ini ih lepim krivica jer – bar ja kao advokat moram tako da ka`em – nisu ni krivi. je u{ao u katedralu koja je polumra~na. SVE[TENIK: (Prodere se) Jozefe K. se ne pokrenu. Sve{tenik o{tro spu{tenim ka`iprstom pokaza na mesto pred samom propovedaonicom. Tako je to. a pored we stoji sve{tenik. Jozef K. Pa dobro. a u daqini jedan veliki trougao upaqenih sve}a. najlep{i. . Nije to vi{e plan.. a drugi podi`e odmah svog klijenta na ramena i tako ga nosi sve do presude pa i izvan we. No lepi su svi.: HULD: JOZEF K. mo`emo govoriti i o tom planu.. Svakako neobi~no. Jeste li danas do{li k meni s nekom odre|enom namerom? Da. skoro teturaju}i se dolazi iz dubine. Sve{tenik ga prstom pozva bli`e. hteo sam vam re}i da vam sa dana{wim danom oduzimam zastupawe. Naravno da me|u lepim ima i naro~ito lepih. eto. Optu`eni su. Dakle. Dobro sam razmislio i mo`da isuvi{e dugo.Proces – Franc Kafka 243 HULD: Moj odgovor vas ne}e zadovoqiti. JOZEF K. Jozef K.: HULD: IX SCENA U katedrali Ova scena po~iwe pokretima li~nosti po pozornici. Na propovedaonici je lampa. ali. a da ni{ta ne govore. dakle to je pantomima. oklevaju}i po|e i zaustavi se kod prvih klupa. Stajao je.: HULD: JOZEF K. pa ~ak i taj bedni crvi} Blok.! Jozef K. ^esto je boqe biti u lancima nego slobodan. Jozef K. nesiguran. Jesam li vas dobro razumeo? Pretpostavqam da jeste. ispred je propovedaonica.: HULD: JOZEF K. a ne ~ini ih lepim ni pravedna kazna jer svi se i ne ka`wavaju. Odluka je kona~na.

JOZEF K. Presuda se ne donosi odjedanput.244 SVE[TENIK: Ti si Jozef K. ali bojim se da }e se r|avo zavr{iti.: JOZEF K. I meni se tako ~ini.: Ali ja nisam kriv. SVE[TENIK: Ja sam te pozvao ovamo da bih razgovarao sa tobom. SVE[TENIK: Ti ne shvata{ ~iwenice. ali sve dosad bez uspeha. Zna{ li da tvoj proces r|avo stoji? SVE[TENIK: Kako zami{qa{ kraj? JOZEF K. SVE[TENIK: To je ta~no. Tvoj proces mo`da uop{te ne}e izi}i iz delokruga ni`eg suda. obavestili su me o tome.: Dakle. to je to. Ranije sam mislio da se mora dobro zavr{iti. Ne znam kako }e se zavr{iti.: JOZEF K. JOZEF K. Do{ao sam ovamo da poka`em katedralu jednom Italijanu. nego postupak postepeno prelazi u presudu. JOZEF K. Oni ih name}u i onima koji ne sudeluju u wemu. Ulagao sam mnogo truda. ali tako obi~no govore krivci. SVE[TENIK: [ta sad namerava{ da u~ini{ u svojoj svesti? . to je album gradskih znamenitosti.: Da.: JOZEF K. Moj polo`aj je sve te`i. SVE[TENIK: Ti si optu`en? Milisav Milenkovi} SVE[TENIK: Onda si ti onaj koga tra`im. Kako mo`e ~ovek uop{te da bude kriv.: Ne. Smatraju da si kriv. Bar zasada smatraju da je tvoja krivica dokazana.: SVE[TENIK: Ja prema tebi nemam predrasuda. Nisam to znao.: JOZEF K. Ima{ li i ti prema meni predrasuda? Hvala ti! Svi ostali koji u~estvuju u postupku imaju prema meni predrasuda. tako.: SVE[TENIK: Ne.? JOZEF K. To je zabluda. Ah. [ta to dr`i{ u ruci? Je li to molitvenik? JOZEF K. Zna{ li ti? SVE[TENIK: Ostavi ga. SVE[TENIK: Mani se sporednih stvari. ali sada i sâm sumwam u to.: JOZEF K. Da. i svi smo jednaki. Ta mi smo svi qudi. Ja sam tamni~ki kapelan.

koja je visila pred wim) Morao sam najpre izdaleka da razgovaram sa tobom.: Ti si izuzetak me|u svim onima koji pripadaju sudu. dakle. Do|i k meni dole. Tamo on sedi danima i godinama. Ja u tebe imam vi{e poverewa nego u ma koga od wih. Ina~e se na mene isuvi{e lako mo`e uticati tako da zaboravim na svoju du`nost. JOZEF K. K wemu dolazi ~ovek sa sela i moli ga da ga uvede unutra. (Skidaju}i lampu. I vratar ~u wegove re~i: “Kad svi te`e zakonu kako je onda mogu}e da za sve ove godine niko nije tra`io ulaz sem mene?”Vratar vide}i wegov kraj re~e mu: “Ovaj ulaz nije odre|en samo za tebe. Pred vratima suda. Posle vi{e navaqivawa ka`e mu vratar: “Ako te toliko privla~i.. a ti poku{aj da u|e{ i pored moje zabrane.Proces – Franc Kafka 245 JOZEF K.: A ~ime se zavaravam? SVE[TENIK: Sudom se zavarava{. Ne `ivi jo{ dugo. ^ak ni ja ne mogu da podnesem izgled tre}ega.: Vratar je. SVE[TENIK: Zar ne vidi{ ni dva koraka pred sobom? JOZEF K.: (Posle kra}eg }utawa zbog ukora) Zar ne}e{ da si|e{? Ionako ne}e{ dr`ati propoved. Ali upamti: ja sam mo}an. a ja sam samo najni`i vratar. No kraj svih dvorana redom stoje vratari.. kao pred zakonom stoji vratar. Pred smrt vratar spazi da on `eli jo{ ne{to da ga upita. U nekim spisima sam nai{ao na povest koju }u ti sada ispri~ati. Quti{ li se na mene? Ti mo`da i ne zna{ kom sudu slu`i{. JOZEF K. . a kasnije kad ostari on samo gun|a. SVE[TENIK: Ne zavaravaj se. SVE[TENIK: Sad ve} mogu da do|em. Sa tobom mogu iskreno da govorim. JOZEF K. sve jedan mo}niji od drugog. Ima jo{ nekoliko mogu}nosti koje nisam iskoristio.: (Sa~ekao ga je da si|e) Ima{ li jo{ malo vremena za mene? SVE[TENIK: Onoliko koliko ti je potrebno..: Jo{ }u potra`iti pomo}.” ^ovek seda na malu stolicu. prevario ~oveka. Prvih godina glasno prokliwe nesre}ni slu~aj.” JOZEF K. Vratar ga odbija..

JOZEF K. to treba da uvidi{. dovoqno je da se smatra kao potreba. JOZEF K. On je van doma{aja qudskog suda. Naglo je nastao mrak. Samo se naziru wihove figure i ~uju se glasovi. JOZEF K. JOZEF K. JOZEF K.: Ti si tamni~ki kapelan.: Zar nismo sada blizu glavnog ulaza? SVE[TENIK: Mi smo daleko od wega. moram da idem. onda idi. a sada me pu{ta{ kao da ti ni{ta nije stalo do mene. SVE[TENIK: Ne.: Ranije si bio tako qubazan prema meni i sve si mi objasnio. ja pripadam sudu i za{to bih onda `eleo {to od tebe. Sumwati u wegovo dostojanstvo zna~ilo bi sumwati u zakon. On te prima kad do|e{ i pu{ta te kad po|e{. SVE[TENIK: Pa dobro.: Ali ne mogu da se sna|em sam u mraku. Zar ve} ho}e{ da ode{? JOZEF K.: (Vikne) ^ekaj jo{. SVE[TENIK: Dakle. Od la`i se gradi poredak u svetu. JOZEF K. SVE[TENIK: Uvidi prvo ti ko sam ja.: Ne sla`em se sa tim mi{qewem.: Ne}e{ li jo{ {to od mene. ne mora se sve smatrati kao istina.: Tako je. molim te. JOZEF K. SVE[TENIK: Idi nalevo prema zidu. Sud ni{ta ne `eli od tebe. Vratar je ipak sluga zakona te pripada wemu. SVE[TENIK: Ne. Kad bi se ~ovek wemu pridru`io morao bi smatrati da je istina sve ono {to vratar ka`e.: Naravno. Ja sam prokurista u banci i tamo me ~ekaju.246 Milisav Milenkovi} SVE[TENIK: Ne budi prenagao. JOZEF K. .: @alosno mi{qewe. pa onda sve du` wega i na}i }e{ izlaz. SVE[TENIK: Pa ti mora{ da ide{. JOZEF K. SVE[TENIK: ^ekam.

. bez obzira na nameru i svrhu radwe. Sve pantomimske me|uigre se sada slivaju u jednu veliku snenu scenu. K wemu dolaze dva gospodina u redengotima. Wihovi pokreti i pona{awe su uvek servilni... sli~nih urliku ili ropcu.. ~iji zidovi mogu biti svetlosni farovi ili polivinilske lelujave zavese razli~itih boja. to mu ne dopu{ta. Li~nosti na sceni govore samo “off”. bezna~ajne glumce.. bledi i gojazni. JOZEF K.. Poku{avaju da na jevtin na~in svr{e sa mnom. Lica u ovoj sceni }e se kretati izme|u wih kao da te pregrade ne postoje. Zar da poka`em da mi ni jednogodi- . Uvek sam hteo da sa dvadeset {aka zgrabim svet i to jo{ za ciq koji nije za odobravawe. jarko osvetqen stoji Jozef K. Vikne) Gospo|ice Birstner. U dnu.Proces – Franc Kafka 247 X SCENA Kraj Cela pozornica je lavirint. Hteo bi da potr~i za wom. JOZEF K. GOSPODA U CRNOM: JOZEF K. i ~vrsto ga uhvate ispod ruku...: (off) Za{to su ba{ vas poslali? (Naglo `ivne ugledav{i gospo|icu Birstner. To je bilo pogre{no.: Gospoda u sivom prilaze Jozefu K. JOZEF K.: (off) Vi ste k meni upu}eni? Gospoda u crnom klimnu{e glavom. Sli~na tom ko{marnom rasporedu mo`e se ~uti muzika. (off) Nisu pripremqeni da budu pitani. Kada se za~uje glas ili glasovi “off” muzika zamire. U kom pozori{tu igrate? (Obra}aju}i se jadan drugom. kao niz isprekidanih i reskih tonova. skido{e cilindre.: (off) Jedino {to jo{ mogu da u~inim to je da do kraja sa~uvam hladno rasu|ivawe. Povedu ga du` lavirinta. JOZEF K. On je u ~vrstom “sendvi~u”. ali po{tuju}i wihove ograde. off) Pozori{tu.: (off) Po mene {aqu stare. Gospoda u crnom poslu{no se usmeravaju onim pravcem koji odredi Jozef K. sa cilindrima. Ali “sendvi~” u kome je.

policajci.. NEMA KRAJA! . Zatim za|o{e u mra~ne ulice. Uglavnom svi su na sceni. gospo|a Grubah. Odatle sa dna Jozef K. Pred wih iskrsnu policajac. gospo|ica Birstner. doleti hitnuto u`e sa om~om na kraju.: Moram da govorim.: Ko je to? Prijateq? Dobar ~ovek? Neko ko sau~estvuje? Neko ko ho}e da pomogne? Je li to jedan ~ovek? Jesu li to svi? Ima li jo{ pomo}i? Ima li prigovora na koje se zaboravilo? Ima ih. Ne}u da to ka`u. ima. Gde je sudija koga nikada nisam video? Gde je visoki sud do koga nikada nisam do{ao? Jozef K... a sada.. ugleda sevnulu svetlost na prozoru ku}e na ivici kamenoloma i ~oveka ispru`enih ruku. Moram da govorim. JOZEF K. gustih brkova. JOZEF K.248 Milisav Milenkovi} {wi proces nije bio nauk? Zar da svr{im kao obi~an ~ovek koji te{ko shvata? Zar da o meni ka`u da sam u po~etku procesa hteo da ga okon~am. Sva trojica su na mostu obasjanom mese~inom. U`e sa om~om dole}e. sa rukom na bal~aku sabqe. `ivi. `ivi. pisari. sudije. na wegovom zavr{etku.. zaseni sva lica na sceni i u svetlosnom poigravawu se umno`ava dok ne premre`i ceo vidik i scena potone u mrak. isledne sudije. Neki kle~e. Logika je dodu{e nepokolebqiva. Iz svih uglova scene navre{e li~nosti ovog jednogodi{weg procesa: stra`ari. ali ona ne odoleva ~oveku koji ho}e da `ivi.. student i svi preostali. drugi se krste i mole. praqa. kao iz pakla. Upani~eni su. Zauvek. licem okrenuti prema nebu. Neo~ekivano na|o{e se u kamenolomu. da ho}u da ga zapo~nem. Iz one jarke svetlosti sli~ne sevu muwe i udaru groma. podi`e ruke u vis i {iroko ih ra{iri.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful