Milisav Milenkovi}

PROCES – FRANC KAFKA
Preobrazi u dramska zbivawa

Posve}eno borewu i patwi nevino optu`enog

196

Milisav Milenkovi}

MILISAV MILENKOVI] je ro|en 6. marta 1939. godine u Malom Crni}u. Otac Vojislav i majka Zlatu su bili zemqoradnici. Studirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1962. godine i na Akadamiji za pozori{te, film, radio i TV, odsek dramaturgije, 1971. godine. Objavqene kwige poezija: Tamom re~i zaklet, “Brani~evo”, Po`arevac 1966; Pakao, “Brani~evo”, 1969; Rane, “Brani~evo” 1976; Milena ili Venera sa lampom, “Brani~evo”, 1980; Rodna ku}a, “Prosveta”, Beograd 1994. i 1995; Grad na ramenu vile, “Smederevska pesni~ka jesen”, Smederevo 1997; Nebesko ~udo, “Zavod za izdavawe uybenika i nastavna sredstva”, Beograd 1997; Vazdu{na opasnost, “Verzalpres”, Beograd 1999; Rodna ku}a, “Sezam-Mediko”, Beograd 2000; Neveste na Cvetnom trgu, “Sezam-Mediko”, 2000; Penelopni dar, “Sezam-Mediko”, 2000; Provala oblaka ili Ujed zveriwaka, “Verzalpres”, Beograd 2001. Izvedene su mu drame i dramatizacije: An|eli i na zemqi umiru bezbolno, Originalna drama; Na rubu pameti, dramatizacija romana Miroslava Krle`e; Petrijin venac, dramatizacija romana Dragoslava Mihailovi}a, Preobra`aj, dramatizacija novele Franca Kafke. Na Televiziji Beograd emitovana je TV drama Uzmi pa }e ti se dati, za koji je napisao scenario zajedno sa Mirjanom Pavlovi}. Objavio je kwigu tekstova Istim rukopisom, “Prosveta”, Beograd 2001. Zastupqen je u dvema antologijama poezije o Hilandaru i pregledu savremene srpske poezije koji je sa~inio Ivan ^arota. Dobitnik je “Ko~i}evog pera” i “Zlatne zna~ke” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, “Oktobarske poveqe” op{tine Malo Crnu}e, “Oktobarske nagrade” op{tine Po`arevac i “Poveqe kulture” sa Zlatnom plaketom Kulturno-prosvetne zajednice Po`arevac. O`ewen je Ratomirkom, ima sina Gorana i k}erku Sun~anu, kao i unu~i}e Miqu, Marka, Tijanu i Davida. @ivi u beogradu, Po`arevcu i Malom Crni}u.

Proces – Franc Kafka

197

Milisav MILENKOVI]

PROCES – FRANC KAFKA
Preobrazi u dramska zbivawa

LI^NOSTI U PROCESU
JOZEF K. ^OVEK SA MASKOM – FRANC ^OVEK SA KWIGOM – VIQEM VISOKI STRA@AR NADZORNIK MOMAK GOSPO\A GRUBAH KAMINER RABEN[TAJNER KULIH GOSPO\ICA BIRSTNER ZAMENIK DIREKTORA MLADI] ISLEDNI SUDIJA MLADA PRAQA STUDENT SUDSKI POSLU@ITEQ DEVOJKA ELEGANTAN ^OVEK VISOK ^OVEK GOSPO\ICA MONTAG BATINA[ UJAK KARL LENI ADVOKAT HULD FABRIKANT SLIKAR TITORELI DEVOJ^ICA TRGOVAC BLOK SVE[TENIK GOSPODA U CRNOM GOSPODA U SIVOM

198
I SCENA Hap{ewe Jozefa K.

Milisav Milenkovi}

Jozef K. le`i na krevetu u svojoj spava}oj sobi. Pridigne se i nalakti na jastuk. Preko od kreveta je otvoren prozor i Jozef K. ugleda kroz wega kako ga sa susedne zgrade sa svog prozora posmatra starica veoma radoznalo. Jozef K. je veoma gladan i o~ekuje kuvaricu sa doru~kom. Pritisne zvonce. Za~uje se kucawe na vratima. U sobu u|e ~ovek sa navu~enom maskom-~arapom na licu. JOZEF K.: Ko ste vi?

^OVEK SA MASKOM: Jeste li vi zvonili? JOZEF K.: Neka mi Ana donese doru~ak.

^OVEK SA MASKOM: (Pri|e vratima i obrati se nekome koji je stajao iza) On Tra`i da mu Ana donese doru~ak. Iz susedne sobe se za~uje smeh. ^OVEK SA MASKOM: To je nemogu}e. JOZEF K.: O, pa to bi bilo ne{to sasvim novo. (Ustaje, obla~i pantalone) Da vidim kakvi su to qudi tamo i kako vas je gospo|a Grubah smela pustiti da me uznemiravate.

^OVEK SA MASKOM: Ne biste li radije ostali ovde? JOZEF K.: Niti }u ostati, niti `elim da mi se obra}ate dok mi se ne predstavite.

^OVEK SA MASKOM: (Kao da se izviwava) Rekao sam vam to u najboqoj nameri. (Otvori vrata susedne sobe) JOZEF K.: (U|e kroz otvorena vrata u susednu sobu, prepunu name{taja, pokriva~a, porculana. Ugleda ~oveka koji sedi kraj otvorenog prozora. Lice mu je zakloweno kwigom koju ~ita) Ko ste vi?

Proces – Franc Kafka

199

^OVEK SA KWIGOM: Trebalo je da ostanete u svojoj sobi! Zar vam to Franc nije rekao? JOZEF K.: Ama {ta vi to izvodite?... Meni je potrebna gospo|a Grubah.

^OVEK SA KWIGOM: Stanite! (Baci kwigu na sto~i}. I wemu je lice pod maskom. Ustane) Ne smete oti}i, vi ste uhap{eni. JOZEF K.: Tako izgleda. Ali za{to, molim vas?

^OVEK SA KWIGOM: Mi nismo nadle`ni da vam to ka`emo. Idite u svoju sobu i ~ekajte. JOZEF K.: [ta da ~ekam?

^OVEK SA KWIGOM: Postupak je ve} u toku, a vi }ete sve saznati kada bude vreme. Ja postupam protiv naloga koji sam dobio kad vas ovako prijateqski savetujem. Ali nadam se da to ne}e ~uti niko osim Franca, a i on se sa vama ophodi prijateqski, suprotno svim propisima. Ako i daqe budete imali toliko sre}e kao {to ste imali prilikom odre|ivawa va{ih ~uvara, onda se mo`ete nadati najboqem. ^OVEK SA MASKOM: Ima}ete prilike da se uverite da je sve to istina. Oba ~uvara sa zanimawem zagledaju i pipkaju no}nu ko{uqu Jozefa K. ^OVEK SA KWIGOM: Boqe je da stvari ostavite kod nas nego u depou. Tamo ~esto dolazi do utaja. Posle izvesnog vremena stvari se prodaju bez obzira da li je krivi~ni postupak zavr{en ili ne. A koliko samo traju takvi procesi, naro~ito u posledwe vreme! JOZEF K.: GLAS: Dopustite. (Jozef K. izme|u stra`ara se vrati u svoju sobu) (Iz susedne sobe) Izgleda da je razborit.

.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K. . u ~ijoj smo slu`bi. a pre svega nalog za hap{ewe.200 JOZEF K: Milisav Milenkovi} (Sam. ta~no obave{tavaju o razlozima hap{ewa i o li~nosti uhap{enog pre no {to izdaju nalog za takvo hap{ewe. zar se ne mo`ete u`iveti u svoj polo`aj. ^OVEK SA KWIGOM: (Preko zalogaja) Tu ne mo`e biti gre{ke. VISOKI STRA@AR: Mi samo znamo da se visoke vlasti. (Sa suprotne strane se otvore vrata. Molim da poka`ete svoje. zar }ete uzalud ozloje|ivati ba{ nas. dakle. koji smo vam sada od svih va{ih bli`wih najbli`i. (Umo~i kri{ku hleba namazanu maslacem u posudu sa medom) Mi ne odgovaramo na takva pitawa. [ta se one nas ti~u. (Ona se naglo povukla. ne opa`aju}i nikog) Kakvi su to qudi? O ~emu govore? Od koje su vlasti? Pa ja `ivim u pravnoj dr`avi. Izvolite moje isprave. Izvolite moje isprave.: VISOKI STRA@AR: ^OVEK SA MASKOM: Istina je to verujte. Na wima je gospo|a Grubah) Ta u|ite gospo|o Grubah. ko se. svuda je mir. vi uvek jedno te isto. usudio da na mene izvr{i prepad u mom vlastitom stanu. ostavqju}i ga sa nekim papirima-ispravama u rukama) Za{to ne u|ete? (Naglo ustaju}i od sto~i}a na kome je bio postavqen doru~ak) Ne sme! Vi ste uhap{eni! Kako je to mogu}e? I to na ovaj na~in? E. Pona{ate se gore nego dete. svi su zakoni na snazi. O. Mora}ete da odgovarate. gospodine. VISOKI STRA@AR: JOZEF K.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K. Mi smo mali slu`benici koji se slabo snalaze u ispravama.

^OVEK SA KWIGOM: U ~emu bi tu bila gre{ka? JOZEF K. Viqeme. Imate li novac? Jozef K. koliko je poznajem... ^OVEK SA MASKOM: To je zakon. Opru`i se preko kreveta.Proces – Franc Kafka 201 VISOKI STRA@AR: Na{a vlast.: VISOKI STRA@AR: Taj mi zakon nije poznat. . kao {to zakon ka`e. ali wemu ne mo`e{ ni{ta objasniti. Zaboravqate da smo mi slobodni qudi. jer vi to. a to nije mala nadmo}. Ispije je. Sama krivica wu privu~e. u redovima stanovni{tva. Zahtevam. je zanemario ovu ponudu. Verovatno on postoji samo u va{im glavama. ^OVEK SA MASKOM: Mirno sa~ekajte odluku. Tek kad on to naredi. do|e do prozora sa koga se vidi starica koja ga radoznalo gleda.. Do we je jo{ jedan stariji ~ovek.: VISOKI STRA@AR: JOZEF K.: VISOKI STRA@AR: Vodite me svom pretpostavqenom. ne tra`i krivicu. a istovremeno tvrdi da je nevin. Savetujem vam da se ne rastrojavate uzaludnim mislima. JOZEF K. Utoliko gore po vas. ^OVEK SA KWIGOM: Potpuno si u pravu. Uzima veliku crvenu jabuku i zagrize je. on priznaje da ne poznaje zakon. Ima}ete prilike da ga iskusite. ^OVEK SA MASKOM: Gle. Saberite se jer vas jo{ o~ekuju velika isku{ewa. a ja poznajem samo wene najni`e stupweve. Rado }emo vam doneti doru~ak iz kafane preko puta. recimo. Prilazi ormari}u i sipa sebi ~a{icu rakije. Jozef K.. Tek onda {aqe nas ~uvare. bar zasad. ^OVEK SA KWIGOM: A prema nama se niste poneli onako kako smo to zaslu`ili svojim predusretqivo{}u. niste.

Prekrstio je noge. JOZEF K. NADZORNIK: Jozef K. JOZEF K.: (Klimnu glavom) Svakako. ~ija je to soba. ^OVEK SA MASKOM: Morate uzeti crni kaput. Razgledaju fotografije g-|ice Burstner.? JOZEF K. No}ni sto~i} je na sredini sobe. JOZEF K. Mo`da ste me pogre{no shvatili. NADZORNIK: Niste mnogo iznena|eni? NADZORNIK: To nije obi~aj. .: JOZEF K. U jednom uglu tri mladi}a. Otvorena su {irom. ^OVEK SA KWIGOM: Morate obu}i crni kaput.: Razume se. Poslu{ajte. Za wim sedi nadzornik.: Pustite me do |avola! Zar ste o~ekivali da }ete me u posteqi zate}i u prazni~nom odelu. Wegov glas –vojni~ki uzvuk – se za~uje) Zove vas nadzornik. Ulaz u sobu kroz {iroka dvokrilna vrata.202 Milisav Milenkovi} ^OVEK SA MASKOM: (Zajedno sa dvojicom ~uvara je napustio sobu u kojoj ej Jozef K. Ono dvoje starih je opet nagnuto kroz prozor preko puta.: Ako time ubrzavam stvar nemam ni{ta protiv. Obla~i se. ^OVEK SA KWIGOM: (Onome u drugoj sobi) Javi nadzorniku da je pristao. (@urno po|e ka sobi iz koje je dolazio poziv) OBA ^OVEKA: Jeste li pri sebi? Zar u ko{uqi pred nadzornika? Naredi}e da i vas i nas i{ibaju! JOZEF K. (Osvrne se. JOZEF K. Jedna bela bluza je oka~ena o kvaku otvorenog prozora.: Kona~no. tra`e}i stolicu) Mogu vaqda da sednem. ali ne mnogo.: Ali to jo{ nije glavna rasprava. NADZORNIK: Vi ste svakako iznena|eni jutro{wim slu~ajem? JOZEF K. ^OVEK SA MASKOM: To vam ni{ta ne vredi. Razume se da sam iznena|en.: Sme{ne ceremonije.

ne}u telefonirati.. Ne bih `eleo da ka`em da sve to smatram {alom. NADZORNIK: Ma telefonirajte! Izvolite. Savetujem vam da mawe mislite na nas. I nemojte se toliko busati svojom nevino{}u. Me|utim. kao {to je meni bilo su|eno. Kada bismo bili u najpropisnijim uniformama. Vi ste uhap{eni. Ova gospoda i ja smo potpuno sporedni u va{oj stvari.. ne pitajte me vi{e.. (Sva tri mladi}a su se okrenula i pogledala ga) Dr`avni tu`ilac Hasterer je moj prijateq.: Kakvog smisla? Ko ste vi? Tra`ite smisao. a ne mogu da na|em ni malo krivice koja bi to opravdala.: (Zapawen hoda gore dole po sobi) Ama to je besmisleno.: NADZORNIK: Vi ste u velikoj zabludi. a tvrdite da sam uhap{en?. JOZEF K.. To {to ste malopre rekli nije za vas bilo povoqno. on ogugla na iznena|ewa. Glavno je ko me optu`uje? Koje nadle{tvo vodi taj postupak? Jeste li vi ~inovnici? Nijedan od vas nema uniforme. Naro~ito ovo dana{we.: NADZORNIK: Potpuno ta~no. Tra`im da se ta pitawa razjasne.: Upravo. telefonirajte! . Ne mogu da vam odgovorim na va{a pitawa. veoma sam iznena|en. Sudim po tome {to sam optu`en. Ali i to je sporedno. to ne mo`e biti ni{ta naro~ito. molim vas. NADZORNIK: (Prekidaju}i ga) Ne.. kada ~ovek `ivi trideset godina i kada se sâm morao da probija. pa mu ne padaju ni suvi{e te{ko. No s druge strane. va{a stvar ne bi bila nita gora nego {to jeste. boqe je da vi{e mislite na sebe.. Osim ako ne `elite da porazgovarate sa wim o nekoj privatnoj stvari.Proces – Franc Kafka 203 JOZEF K. JOZEF K.: Ali. Ne znam ni da li ste optu`eni. NADZORNIK: Za{to naro~ito ovo dana{we? JOZEF K. Mi o woj gotovo ni{ta ne znamo. Zar to nije da svisne{?. Pitate kakvog smisla ima telefonirati dr`avnom tu`iocu. Mogu li da mu telefoniram? NADZORNIK: Razume se. JOZEF K. jer mi pripreme za to izgledaju suvi{e opse`ne. To znam i ni{ta vi{e. JOZEF K. ali ne znam kakvog bi to imalo smisla. Dobro. a izvodite najbesmisleniju stvar na svetu.

. JOZEF K. Jozef K. Torwajte se odatle. A u znak miroqubivog re{ewa stvari da jedni drugima stisnemo ruke.: Dakle.204 JOZEF K. sude}i po va{em izgledau. JOZEF K. Ja vas ne silim. A i za{to? Vi ste samo uhap{eni i to je sve. Vi biste sad svakako hteli u banku? JOZEF K..: Onda hap{ewe nije takvo zlo? Pa onda izgleda da ni saop{tewe o hap{ewu nije bilo tako nu`no.. ne prihvativ{i ispru`enu ruku) Kako vama sve izgleda jednostavno! Ka`ete da stvar moramo miroqubivo re{iti!. to je zaista nemogu}e. moja stvar kao da je svr{ena. Time smo za danas svr{ili te se mo`emo rastati.: I vi tako mislite? Smem li da ka`em da mi je milo? Tri mladi}a ga podbo~eni posmatraju odsutno. sad vi{e ne}u! (Pri|e prozoru. Time ne mislim re}i da treba da o~ajavate.: Milisav Milenkovi} Ne. JOZEF K. vi ste uhap{eni. je po{ao ka Nadzorniku i ispru`io ruku. vama stavio na raspolagawe ova tri gospodina. va{e kolege. Ne. naravno samo privremeno. samo ako je to va{a `eqa.. gospodo moja. NADZORNIK: Vi ste me r|avo razumeli. . ne. Smatram da }e biti najboqe da pitawe osnovanosti ili neosnovanosti va{eg postupka predamo zaboravu. Da. O kako je nametqiv i bezobziran svet.: JOZEF K. NADZORNIK: Druk~ije nikad nisam ni mislio.. ali to ne treba davas spre~i u vr{ewu va{e slu`be. JOZEF K. To sam imao da vam saop{tim. NADZORNIK: Nadam se da to niste shvatili tek kad ste dospeli u ovu situaciju... NADZORNIK: To je bila moja du`nost. NADZORNIK: (Uzima {e{ir i oprezno ga stavqa na glavu. NADZORNIK: Ako tako ose}ate.: U banku? Mislio sam da sam uhap{en. Oni nalak}eni se pridigo{e) Eno i tamo takvih gledalaca. Pretpostavio sam da `elite oti}u u banku.: NADZORNIK: Ali ne}emo da tra}imo vreme takvim razgovorima. ja sam. A da bi va{ dolazak u banku bio {to mawe upadqiv. evo.. Glupa du`nost.

qudi se mimolilaze kao da se ne poznaju. a ako ho}u svoje stvari da dovedem u red. Raben{tajner i Kulih se poklone i izlaze za Jozefom K. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 205 JOZEF K. Me|uigra: uzlica. Samo pokreti i tr~awe.: Ja sam vam danas zadao naro~ita posla? GOSPO\A GRUBAH: Kako mislite? JOZEF K. GRUBAH: . Sve je bez zvuka. To traje do dva-tri minuta. JOZEF K. Pardon. Gospo|a Grubah je zauzeta pletewem ~arapa) A za{to radite do tako kasno? GOSPO\A GRUBAH: Imam mnogo posla.: (Ulazi u sobu. GOSPO\A GRUBAH: Ne. KAMINER: (Prvi dotr~a sa {e{irom) Izvolite. JOZEF K. milostivi gospodine? Da li da pozovem oca? JOZEF K. gospodine. Dawu pripadam stanarima.: Mislim na qude koji su jutros bili ovde. Gospo|a Grubah im otvara vrata.: Nadstojnikov sin? MOMAK: @elite li {to.: Kako je mogu}e? Dobro jutro! Nisam vas uop{te prepoznao.: (Na vratima sre}e mladog momka) Ko ste vi? MOMAK: Ja sam nadstojnikov sin. samo {e{ir.. GOSPO\A GRUBAH: To se vi{e ne mo`e desiti.: Mislite li to ozbiqno? GOSPO\A Da. ali pre svega ne smete tu stvar suvi{e primiti k srcu. JOZEF K. ne! MOMAK: U redu.: Ne. mete`. JOZEF K. preostaju mi samo ve~eri. Trojica se uzmuva{e tra`e}i {e{ir. (Rukuje se sa trojicom mladi}a) Na posao. JOZEF K. milostivi gospodine..: Ali to se vi{e ne}e desiti. to mi nije zadalo naro~ita posla. Kretawe se ubrzava i postaje vrtoglavo.

Eto i ja sam delimi~no va{eg mi{qewa. Radi se o va{oj sre}i. Svetlost se upali. gospodine K.. Ne mogu re}i da je naro~ito r|avo to {to sam ~ula. Hajdete BIRSTNER: na nekoliko minuta u moju sobu. sedite! (To je ista soba u kojoj je Jozef K. pru`i mu ruku) JOZEF K. ne razumem. To {to ste rekli nije nimalo glupo. gospo|o Grubah. ali ne kao {to se hapsi lopov. Ona je ponovo na vratima) Izvolite. ho}ete li mi to sada dozvoliti? GOSPO\ICA Sada? Mora li to biti sada? Malo je neobi~no. Ne primajte to isuvi{e k srcu! (Ode pokupiv{i ono {to je plela) (Kolebaju}i se.: GOSPO\A GRUBAH: Milisav Milenkovi} Hvala vam na upozorewu. a ona mi stvarno le`i na srcu. . Pri~ekajte! (U|e u svoju sobu. razgovarao sa nadzornikom) Dakle. Ne smatram to ~ak ni za ne{to u~eno. Ali ovo hap{ewe – ono mi se ~ini kao ne{to u~eno. sem {to sam mrtva umorna.: GOSPO\ICA (Iza vrata) BIRSTNER: Je li ko tu? JOZEF K. Kad ~oveka hapse kao lopova. gospodin K. BIRSTNER: (Otvori vrata. BIRSTNER: JOZEF K.206 JOZEF K. Vi ste dodu{e uhap{eni. {ta ste hteli? Ja sam zaista radoznala.. GOSPO\ICA Nemam ni{ta protiv. jer }emo sve probuditi. do|e do vrata koaj vode u sobu gospo|ice Birstner) Gospo|ice Birstner! JOZEF K. prizna}u vam da sam malo prislu{kivala iza vrata..: Povod za ovo {to ho}u da vam ka`em pojavio se tek danas.. gospo|o Grubah! Po{to tako prisno razgovarate sa mnom.: Hteo sam da vam ka`em nekoliko re~i. GOSPO\ICA Ah. ve} uop{te niza{ta. Mo`da ka`em glupo. a i ona dvojica su mi pone{to ispri~ala. Ovde nikako ne mo`emo razovarati.: Ja sam.: GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K. onda je to zlo.

JOZEF K. To su u~inili strani qudi protiv moje voqe. GOSPO\ICA BIRSTNER: Nikada ne volim uvode. Kad se nekom natovari na vrat ni mawe ni vi{e nego istra`na komisija.. onda je u pitawu sigurno te`ak zlo~inac. GOSPO\ICA BIRSTNER: Istra`na komisija. napravqeno malo nereda. ali. Ne `elim da vam dam odmah neko mo`da sudbonosno mi{qewe.: Mislite li da sam nevin? GOSPO\ICA BIRSTNER: Eh.. ulazite u moju sobu. radi vas? JOZEF K. da u mom odsustvu.. Ali kako ste vi. A i ne poznajem vas. eto.: Ali ja sam vam objasnio. Molim vas za izviwewe.. E.: Vi }ete re}i da stvar nije bila tako hitna da se o woj sada razgovara. primam va}e izviwewe.: To mi olak{ava zadatak. ipak. Moram da priznam da je istra`na komisija dovela tri bankarska ~inovnika. GOSPO\ICA Ja ne}u da zalazim u tajne. pro{eta po sobi. JOZEF K. Moje fotografije su ispreturane.: Da. Pred ramom sa fotografijama zastane) Gle. U va{oj sobi je jutros. to je zaista ru`no.. GOSPO\ICA BIRSTNER: Nije mogu}e. donekle mojom krivicom. slobodni – bar zakqu~ujem po va{oj mirno}i da niste pobegli iz zatvora – onda svakako niste izvr{ili neki veliki zlo~in.. tim vi{e {to ne vidim ni traga od nekog nereda. (Podbo~iv{i se. GOSPO\ICA BIRSTNER: U mojoj sobi? JOZEF K.: Na~in na koji se ovo desilo nije vredan pomena. ako vi tvrdite da je stvar BIRSTNER: nezanimqiva. JOZEF K.: Da. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 207 JOZEF K.. Nisam ja koji se ogre{io o va{e fotografije. nevin.. . ali mo`da je istra`na komisija uvidela da sam nevin ili da nisam tako kriv kao {to se pretpostavqalo. Primorana sam da vam zabranim.

GOSPO\ICA BIRSTNER: Vi terate {egu sa mnom.: Da vam poka`em kako je bilo? GOSPO\ICA BIRSTNER: Umorna sam ve}. JOZEF K. Gospo|ica Birtner se uhvati za srce. Sud ima neku ~udnu privla~nu snagu.208 GOSPO\ICA BIRSTNER: Naravno to mo`e da bude. moram da znam o ~emu se radi. JOZEF K.: U tome je ba{ za~koqica {to i ja sam ne znam..: Stvar je izuvi{e sitna da bih tra`io advokata. JOZEF K.. JOZEF K. JOZEF K. Jednostavno uhap{en sam.. JOZEF K. toga nemam. jer bih volela sve da znam.: To je vrlo dobro.: Ali ne.: Milisav Milenkovi} Vi nemate mnogo iskustva u sudskim stvarima? GOSPO\ICA BIRSTNER: Ne. Ja }u sve urediti.. Idu}eg meseca stupam kod jednog advokata kao kancelarijski slu`benik.. GOSPO\ICA BIRSTNER: Kako je bilo? JOZEF K.. Ni{ta nisu istra`ivali. GOSPO\ICA BIRSTNER: A {to da ne. Na vratima se za~u kucawe.: Stra{no. JOZEF K. GOSPO\ICA BIRSTNER: Ako to `elite.: Ne bojte se. onda }ete mo}i malo da mi pomognete u mom procesu. ali savetodavac bi mi dobrodo{ao. GOSPO\ICA BIRSTNER: (Stavi prst na usta) Ti{e.: Po~elo je ovako. Ko to mo`e da bude? . JOZEF K. Neko ko se predstavio kao nadzornik je viknuo: Jozef K. GOSPO\ICA BIRSTNER: To je isuvi{e op{te. ^esto sam ve} `alila zbog toga.

Kad se ona otrgne. GOSPO\ICA BIRSTNER: Molili ste me samo za nekoliko minuta. Kako me mu~ite! JOZEF K. Zadubquju se u svoje planove. poka`e mu rukom na tra~ak svetlosti ispod vrata iza kojih je kapetan) Vidite li. iza staklene pregrade. [to ste tako vikali? Toliko sam nesre}na zbog toga. ali po~e{}e. Kao dan za isle|ewa odre|ena je nedeqa da vas ne bi ometali u vr{ewu slu`benog posla. Da li ste saglasni? Ni dosad niko nije tra`io moju slaglasnost. Op{ti interes je da se proces brzo okon~a. (Jo{ jednom je poqubi) JOZEF K. Ja se nikada i ni na koga ne qutim.. ali je potrebno da isle|ewa budu temeqna.: A sad idem. ako ne ba{ svake sedmice. da.: Nemate razloga.Proces – Franc Kafka 209 GOSPO\ICA BIRSTNER: O. Zbog napora koja zahtevaju ne}e trajati dugo.: . Niko nikoga ne prime}uje.. Kasnije }e se ova isle|ewa odr`avati redovno. GLAS: (Iz telefona) Izve{tavam vas da }e se kratko isle|ewe u va{oj stvari odr`ati idu}e nedeqe. je zagrli. ne. ali kratka. JOZEF K. On je upalio lampu i uveseqava se nama. (Jozef K. je Jozef K.. Qubi je dugo i strasno. idite. kapetan. Sedaju za stolove. JOZEF K. Bi}e ~e{}a..: Ne}u oti}i.: Ne qutite se na mene! GOSPO\ICA BIRSTNER: Ah. II SCENA Prvo isle|ivawe Me|uigra: uli~ni mete` iz prethodne pantomimske slike se sada sliva kancelarisjkim hodnicima. Od ju~e spava tu ne}ak gospo|e Grubah. Za stolom. (Poqubi je u ~elo) GOSPO\ICA BIRSTNER: Idite. Scena o`ivi kada se za~uje zvuk telefona. ^inovnici obu~eni u crna odela ulaze u svoje prostorije. dokle god se malo ne umirite. JOZEF K.

Na krevetima su le`ali bolesnici. Na kraju sobe podijum prepun qudi i na wemu popre~no postavqen sto. ZAMENIK DIREKTORA: JOZEF K. ne! (Sa telefonskom slu{alicom u rukama) Ho}ete li mi u~initi zadovoqstvo gospodine K. Do|ite svakako. (Za~uje se pqesak i odobravawe) DEBELI Da. Adresa vam je poznata. Po sebi se razume da vi morate do}i. Jozef K. Kulih i Kaminer. naravno bez ikakvog zvuka.... Bos de~ak je ~itao novine. kro~i u jednu sobu. sada samo ovde. ugledav{i zami{qenog Jozefa K. je stao u dvori{tu.. (Neo~ekivano je u{ao. ali zaboravili su da mi ka`u u koliko sati. A sad istupite! . mr{ava devojka je to~ila vodu sa ~esme.. Pozivaju ga.. Jozef K. ali tada verovatno niste dovoqno sve`i. JOZEF K. Vrata i prozori na ku}i su se otvarali naizmeni~no. poku{ava da nadvi~e galamu) Jozef K. a me|u wima i dr`avni tu`ilac Hasterer. da u nedequ ujutro po|ete sa mnom na izlet mojom jedrilicom? Bi}e ve}e dru{tvo. Takvo zaka{wewe se vi{e ne sme desiti. Sme{e se da Jozefa K. ali ja nisam vi{e du`an da vas saslu{avam.210 GLAS: Milisav Milenkovi} (Iz telefona) Isle|ewa bi se mogla odr`avati i no}u. molim ti{e. jer ve} imam jednu obavezu. Obavestili su me malo~as da nekuda odem..) Lo{e vesti? Ne..: Bilo da sam i zakasnio.: ZAMENIK DIREKTORA: JOZEF K. koju te{ko dah}e. devoj~ice su tr~karale. Sedi mali debeli ~ovek. Ipak }u ^OVEK: to u~initi jo{ danas. pred velikom i ruiniranom ku}om.. u uglu dvori{ta u`e sa prostrtim mokrim rubqem. Gungula najrazli~itijih qudi je ispuwavala sobu. Gospodo.. DEBELI (Pogleda na sat koji vadi iz yepa) ^OVEK: Trebalo je da do|ete pre jednog sata i pet minuta.: ZAMENIK DIREKTORA: [teta! Pred staklenom pregradom su Raben{tajner. Jozef K. a onda naglo nestanu kada on ustane u nameri da po|e k wima ili za wima. daju}i mu neke neodre|ene znake. Na wima su bile `ene sa decom u naru~ju. U nedequ na `alost nemam vremena. MLADI]: (Uvode}i K.. Opet je to niz slika i okolnosti..

: Smeh u gomili. sede i uze sve{~icu. to je samo pojedina~an slu~aj. JOZEF K. Uostalom vi me niste ni pitali. gospodine isledni sudijo. a ne za sebe. karakteristi~no je za ~itav na~in postupka koji se vodi protiv mene. to je ogledalo postupka koji se protiv mene primewuje. To ni{ta ne poma`e.Proces – Franc Kafka 211 Neko sko~i sa podijuma i K. gospodine isledni sudijo.. Za wih se ja ovde zala`em. DEBELI ^OVEK: JOZEF K. Ja ga ne primam suvi{e k srcu... (Sada ve} Isledni sudija) Dakle. I va{a sveska. ISLEDNI SUDIJA: (Dotle je stajao i tra`e}i argumentaciju na izlagawe K.: .. potvr|uje ono {to ja ka`em. U pravu ste.. vi ste moler? Ja sam prvi prokurista jedne velike banke. No. vi ste mi prosto tresnuli u lice: moler! Postupak je uvek. iako je za mene nepristupa~na. izgura gore. (Vrhovima prstiju uzme svesku i kao ku`nu je prelistava) I to su akta islednog sudije! (Spusti je na sto) Produ`ite da ~itate te kwige o mojoj krivici.: U salu ulazi mlada praqa i skrene na sebe svu pa`wu.: ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. U protivnom izbaci}u vas sa galerije! Va{e pitawe. (Bled i nepomi~an) Ako mislite da me poni`avate. To je postupak samo ukoliko ga ja priznajem.. A ja to ~inim u neku ruku i iz sa`aqewa. ^oveku ne preostaje ni{ta drugo nego da sa sa`aqewem gleda na stvar. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. Ono {to se meni desilo.: (Qutito ska~e sa stolice) Mir... kojom se i ranije slu`io) Postupak je uvek. a on kao takav i nije toliko va`an. Ne pla{im se. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K.

da samo nastavite bez poni`avawa. Ja mirno prosu|ujem. Gospodine isledni sudijo javno vas ovla{}ujem da mo`ete zapovedati svojim pla}enim name{tenicima.. Ono {to ja `elim to je da javno pretresemo jedno javno zlo. Jedan ~ovek je odvu~e u ugao. Nekome dajete tajni znak.. . ali zar nije mogla da ima i gorih posledica. Mene se ~itava stvar ne ti~e. ^itava stvar pri~inila mi je samo neprijatnosti i trenutan jed. gospodo moja? On se sastoji u tome {to se nevina lica hapse i {to se protiv wih vodi besmislen postupak koji ve}inom. a mo`da ~ak i yelata.. Mi i isle|ujemo radi koristi. To spada u wegov poziv. Ja ne prezam od te re~i! A koji je smisao te velike organizacije. privu~e je k sebi. Meni je to svejedno. Gospodin isledni sudija govori verovatno mnogo boqe. (Daje rukama i polu{apatom neka uputstva nekom sa strane) Da. pisara. beli~asta svetlost je zasenila mladu praqu pri wenom ulasku. Dakle i iza moga hap{ewa i iza dana{weg isle|ewa. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K.: U sali po~iwe sa{aptavawe. mo`ete imati velike koristi ako me saslu{ate.. JOZEF K.: Ja ne `elim govorni~ki uspeh.. `andarma i drugog pomo}nog osobqa. ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. Mutna. Me|u vama ima dakle qudi kojima se odozgo. Razgovor se vodi sa {akama na ustima.... sa ovog mesta diriguje. tupoglavi nadzornici i istra`ne sudije. To je organizacija u kojoj rade ne samo podmitqici stra`ari. neophodnom svitom slu`iteqa.212 Milisav Milenkovi} U sali odjekne pqesak i uzvici: Bravo! A {to da ne? Bravo! I opet Bravo! JOZEF K. Vrisnuo je ~ovek. ne dovodi do rezultata.: Odmah }u zavr{iti. Nema sumwe da se iza svih va{ih i izjava ovoga suda krije velika organizacija.: Vrisak iz dna sale... kao u mom slu~aju. ve} se u woj nalaze i sudije visokog i najvi{eg ranga sa bezbrojnom. Ako vam je do ovog tobo`weg su|ewa {to stalo... ^iwenica da sam uhap{en sme{na mi je.

mo`da fa{isti~ke organizacije. To je ona `ena koju je neko privukao i onda vrisnuo. sam sa {e{irom u ruci. sudari se sa ruqom koja ga ra{irenih ruku zaustavi i on na wihovim rukama ugleda zna~ke. odnosno oznake organizacije koja gospodari svetom) Tako. To mogu biti i kukasti krstovi ili druge oznake..: Danas nema sednice.: (Sko~i sa podijuma. MLADA PRAQA: JOZEF K. E pa onda idem. Jedni pqeskaju da bi me isku{ali. Poklawam vam sva saslu{awa! ISLEDNI SUDIJA: JOZEF K. Svi ste vi ~inovnici te velike organizacije. Kwige su verovatno zakonici. Kancelarije To je ista soba – ve}nica iz prethodne scene. To nije dozvoqeno. Vi huqe jedne. Hteli ste da nau~ite kako se zavode nevini qudi! Nadam se da niste bili yabe ovde.. Potpuno je prazna.Proces – Franc Kafka 213 JOZEF K.. Hteo sam da vam skrenem pa`wu da ste se danas li{ili preimu}stva koje uhap{enom uvek pru`a saslu{awe. Krupne oznake neke tajne. Odjednom se pojavi mlada praqa. Vi ste ona korumpirana banda protiv koje sam govorio. Toga izgleda jo{ niste svesni. MLADA PRAQA: JOZEF K.. Vas je uveseqavala odbrana nevinosti..: III SCENA U praznoj ve}nici. Jozef K. Student. To su kwige islednog sudije.: . @elim vam sre}u u va{em zanatu! (Brzo uze {e{ir sa stola i po~e da se probija ka izlazu) Stanite malo!. Nagurali ste se ovde kao slu{aoci i wu{kala. a u karakter ovog sudstva spada da su nevini osude i bez wihovog znawa. A {to ne bi bilo sednice? (Uputi se ka stolu na podijumu) Mogu li da pogledam kwige? Ne.. Mo`da ste ne{to i nau~ili. Bi}e da je tako.: MLADA PRAQA: JOZEF K.

: .: MLADA PRAQA: JOZEF K. kako da ne! (Prilazi k stolu. na doga|aj kada sam omela va{ govor? To me je upravo razbesnelo.. Mene opravdavaju svi oni koji me poznaju. To pristaje uz sve ostalo.. Onaj {to me je zagrlio dugo me ve} progoni. Vi biste svakako hteli da {to ispravite ovde? U stvari ja nisam pozvan da ovde ne{to popravqam. Ja time mogu i vama da koristim.: MLADA PRAQA: Milisav Milenkovi} Treba li ne{to da javim islednom sudiji? Vi ga poznajete? Naravno.. Takvi qudi treba da mi sude. Vas to ne opravdava. zakonici.: MLADA PRAQA: JOZEF K. prelistava ih. Onaj ~ovek je student i verovatno }e zauzeti neki visok polo`aj. koliko tome {to ste udati. Mi ovde imamo besplatan stan. Ali time {to sam tobo`e uhap{en – primoran sam da se ovde upletem i to zbog sebe samog. Ne iznena|uje me. patwe Grete od mu`a Hansa. A kako bih ja mogla? Poka`ite mi one kwige na stolu. ali u dane kada se odr`avaju sednice moramo isprazniti sobu.: MLADA PRAQA: JOZEF K. mo`da. Mislite li. O vama su kasnije jo{ nepovoqno sudili. a vi mo`ete meni pomo}i.214 MLADA PRAQA: JOZEF K.. Nije bilo na va{u {tetu. Na licu mu je izraz ga|ewa.. koji se ovde studiraju.. Moj mu` je sudski poslu`iteq. JOZEF K. Oh. uzima kwige.: MLADA PRAQA: JOZEF K.. Ja se po slobodnoj voqi ne bih me{ao u ove stvari i potreba da se ovo sudstvo poboq{a ne bi mi nikada remetila san. dakle. Goli na kanabetu.. To su.: MLADA PRAQA: JOZEF K.: MLADA PRAQA: JOZEF K. Baca ih natrag) Sve skaredne slike. Ja se ne ~udim sobi. Moj mu` se ve} sa tim pomirio.

kada sam vam ponudila pomo}. Poru~ite mu da me niko nikakvim marifetlucima ne}e navesti na podmi}ivawe.. ako uop{te do we do|e. (Sedaju na podijum) Vi imate tamne o~i. Va{e tamne o~i.. Nemate razloga da me tako `alosno gledate... Opasnosti se ne bojim samo kad ja to ho}u. u {ta ja vrlo sumwam. Da biste to mogli trebalo bi da imate veze sa visokim ~inovnicima. a da sebe ne dovedete u opasnost. Uostalom mo`da je postupak ve} i obustavqen ili }e to biti u najskorije vreme. (Ona uze wegovu ruku i polo`i je sebi na grudi) Ne smete da odete. To ne treba da vas `alosti. Ali vi pripadate dru{tvu protiv koga moram da se borim i vi se u wemu vrlo dobro ose}ate. Ne verujem da mi mo`ete pomo}i. Zar sam ja zabiqa toliko ni{tavna da ne}ete da mi u~inite zadovoqstvo da ostanete jedan ~asak? Vi ste me r|avo razumeli. To prepustite meni.. Imajte na umu da mi uop{te nije stalo do ishoda postupka i procesa.: . JOZEF K. I vi se meni svi|ate.Da li poznajete islednog sudiju? Na wega sam pomislila.... ne`no za ruku) Do|ite. ne smete da odete sa pogre{nim mi{qewem o meni. Ho}ete li? Zar biste mogli. (Uhvati K. moramo o tome da se dogovorimo. ali va{e su lep{e.Proces – Franc Kafka 215 MLADA PRAQA: JOZEF K. Student vam je miliji od va{eg mu`a.: MLADA PRAQA: Ja }u vam pomo}i. Ja }u se nasmejati presudi. {to ina~e nikada ne ~inim i {to mi je u neku ruku i zabraweno.: MLADA PRAQA: JOZEF K.. Radi se o lewosti ~inovnika ili wihovoj zaboravnosti. Zapali ste mi za oko jo{ onda kada ste prvi put u{li ovamo. Ka`u da i ja imam lepe.: MLADA PRAQA: JOZEF K. Zbog vas sam kasnije i do{la u ve}nicu. Do{ao sam u nadi da }e se danas odr`ati rasprava. Molim vas da u mom procesu ne preduzimate ni{ta.: MLADA PRAQA: JOZEF K..

Isledni sudija je cele no}i pisao li~no izve{taj o wemu.. Niko ne bi `alio za vama. (Po|e ka wima. Ja jesam nestrpqiv. Vi ne}ete da budete slobodni? (Jozef K. uradite sa mnom {to vam bude voqa. vi morate jo{ dugo da studirate da biste postali sudija.: STUDENT: MLADA PRAQA: JOZEF K. Uostalom.. Bertold nas posmatra.. ispru`i ruku ka Mladoj praqi) Mla}ewe prazne slame. Odvratan je. Isledni sudija je poslao po mene. Ju~e mi je preko studenta poslao poklon: svilene ~arape. A to moje nestrpqewe }ete najlak{e otkloniti time ako nas ostavite. dok on strasno grli Mladu praqu) Ako ste nestrpqivi mo`ete i}i..216 MLADA PRAQA: Milisav Milenkovi} Va{e saslu{awe je bilo jedno od glavnih predmeta nedeqne sednice. Odmah }u se vratiti. (Pomilova K.: Ni{ta ne poma`e. (Ona visoko zadigne sukwu pokazuju}i mu svilene ~arape na ispru`enim nogama) Tiho. Jozef K. Ina~e. nasrnu na Studenta) . potr~a za wim) STUDENT: JOZEF K. a najboqe bi bilo zauvek. i pritr~a prozoru kraj koga je stajao student Bertold) (Jozefu K. koji nervozno po~iwe da {etka. (Mladoj praqi) Nije ga trebalo pustiti da tako slobodno {etka. ne! Wu ne}ete dobiti! (Podi`e je rukama i ponese ka vratima... udvara mi se.: STUDENT: JOZEF K. Bi}u sre}na ako odem za {to du`e. MLADA PRAQA: ([apatom) Molim vas da se ne qutite na mene i da ne mislite lo{e o meni. Moram sad k wemu. Povedite me kuda vi ho}ete. Do|ite! Ne. Student rukom pozva Mladu praqu. a onda idem sa vama. To je bila oma{ka i ja sam to rekao islednom sudiji.

a vi ste optu`eni K. ali to me ne}e spre~iti da zgodnom prilikom propustim studenta kroz {ake. {ta vam pada na um. Sada sam vas prepoznao. Da ne zavisim toliko od wih davno bih ve} razmrskao studenta o ovaj zid. To bi zna~ilo moju propast. i sudski poslu`iteq. uvek sawam.Proces – Franc Kafka 217 MLADA PRAQA: (Jo{ uvek u studentovom naru~ju) Ne. Ne `elim vi{e ni vas da vidim. Na po~etku hodnika. SUDSKI POSLU@ITEQ: Bio bih vam veoma zahvalan.: Mo`da bi i drugi va{i ~inovnici. Mogu}e je da se umesto svodova nad ~inovnicima izvijaju pau~inaste mre`e. JOZEF K. ako ne i svi.: Vi ste sudski poslu`iteq? SUDSKI POSLU@ITEQ: Da. JOZEF K. JOZEF K.: Zar nema drugog leka? SUDSKI POSLU@ITEQ: Ja ga ne vidim. JOZEF K.: Znam. To su sada tavanske prostorije sa hodnikom po sredini. zaslu`ivali to isto.: Student sa Mladom praqom nestane. JOZEF K. ispod natpisa”ULAZ ZA SUDSKE KANCELARIJE“ sre}u se Jozef K. Malo~as sam razgovarao sa va{om `enom. JOZEF K.: Nisam va{eg mi{qewa. Dobro do{li. Sa strane i jedne i druge su male kancelarije sa stolovima nad kojima su }utke povijeni ~inovnici. A sada }e biti jo{ gore. a sada i islednom sudiji. Dosad ju je nosio k sebi. Student ju je odneo islednom sudiji. To nikako. Svetlosnom promenom promewen je i ambijent. JOZEF K. On samo izvr{ava zapovest islednog sudije i nosi me k wemu. . SUDSKI POSLU@ITEQ: Uvek mi je odnesu. O tome uvek.: Da li je i to u sklopu procesa koji se vodi? SUDSKI POSLU@ITEQ: Kod nas se po pravilu vode bezizgledni procesi. (Pru`i mu ruku) Ali za danas nije zakazana sednica.

218 Milisav Milenkovi} SUDSKI POSLU@ITEQ: Da.: VISOK ^OVEK: JOZEF K. Onda su to moje kolege. ve} sedom ~oveku) [ta ~ekate ovde? (Zbuweno i snishodqivo) ^ekam. Mislio sam da }e vas zanimati da razgledate kancelarije.. JOZEF K. da... (Obrati se jednom visokom i vitkom.. {apatom) ^ovek je uvek gotov da se pobuni. JOZEF K. ali.: Ja sam pre mesec dana podneo u svojoj stvari nekoliko dokaznih predloga i ~ekam re{ewe.: Kako ovi qudi mora da su poni`eni! SUDSKI POSLU@ITEQ: Da. VISOK ^OVEK: SUDSKI POSLU@ITEQ: Ovaj gospodin vas pita samo {ta ~ekate. JOZEF K. sklonite se.: Zbiqa. Ja sam tako|e optu`en. . To su optu`eni. Ostali po~e{e da prilaze i opkoli{e ih SUDSKI POSLU@ITEQ: Sklonite se. Bio je to {palir qudi pognutih le|a. oslobodite prolaz..: Idem sa vama. Vi kao da mnogo brinete zbog toga? Da. Svi koje ovde vidite su optu`eni. Primetiv{i wihov dolazak. VISOK ^OVEK: JOZEF K. (U dubokom poverewu. VISOK ^OVEK: ^ekam. Pro{li su ispod natpisa i uputili se hornikom. @elim da idem. pa to je moja stvar. najpre usta{e dva ~inovnika. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ve}ina optu`enih su jako osetqivi. kunem se `ivotom. nisam podneo ni dokazni predlog.: Video sam kako ovde izgleda.. a potom svi. niti sam i{ta sli~no preduzeo. savijenih kolena. JOZEF K.

: DEVOJKA: JOZEF K.. Smetamo prometu. Ovde ne mo`ete da ostanete. JOZEF K. sa~ekajte me ovde.. Ovde to nije ni{ta neobi~no. Skoro svako dobija takav napad kad prvi put do|e ovamo. Moram da podnesem izve{taj. Gde je izlaz? SUDSKI POSLU@ITEQ: Niste vaqda ve} zalutali? JOZEF K.: Ne ose}am da sam zalutao. Ni{ta. Ho}u da idem. (Neuspe{no poku{ava da ustane) Ne ide. JOZEF K. Ovde ima mnogo puteva. pre }u se oporaviti. on krete. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 219 SUDSKI POSLU@ITEQ: Jo{ niste sve videli. DEVOJKA: (Privu~ena vikom) [ta `elite gospodine? Jozef K. Neka vas to ne brine.: Hajdete sa mnom. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ne mogu. a zatim desno hodnikom i pravo }ete nai}i na vrata. Ubledeo. SUDSKI POSLU@ITEQ: To je jedini put. Okolo si kancelarije. JOZEF K. DEVOJKA: Ho}ete li da sednete? Vama je malo muka. nego po|ite odmah za mnom. je naglo zanemeo. Ja mogu ve} da idem. Odve{}u vas u bolesni~ku sobu.: (O{trije) Po|ite sa mnom. SUDSKI POSLU@ITEQ: Ne vi~ite. Vazduh je ovde zagu{qiv i te`ak. JOZEF K. Oko wega po~e{e da se okupqaju i da ga radoznalo i sa`aqivo zagledaju. Ako ba{ ne}ete sami da se vratite.: Poka`ite mi put jer ga ne}u prona}i. JOZEF K.: . ako se mawe brinete o meni. pa se zatetura.: Ne}u da ~ekam.: Ja ne `elim sve da vidim. SUDSKI POSLU@ITEQ: Idite do ugla. Sa vama sam ve} mnogo izdangubio.

a ona se ~esto tra`e po{to na{e sudstvo nije tako poznato stanovni{tvu. (Do{li su do izlaza. da ga izvedemo. Iznenada je fijuknuo vihor sve`eg vazduha. ~ak i gore uvrede ako ga sad izvedem napoqe. Bez obzira {ta }ete vi misliti ja }u vam re}i istinu. ali ja vas u tome ne}u spre~avati. DEVOJKA: (Nagnuta na uvo K. je nemo}an da zakora~i) Najpre ho}e da iza|e. Ipak sam do{ao da ovde pri~ekam. On i ne `eli da ih ~uje. On misli samo o sebi. Sve }e nam oprostiti.: ELEGANTAN ^OVEK: DEVOJKA: Ja mislim da je gospodinu pozlilo zbog atmosfere ovde i zato }e biti najboqe. Tako je. Ovaj gospodin je obave{tava~. je skoro poleteo wemu u susret. On nije ~ovek bez srca. Pred tim naletom klonuli su Devojka i Elegantan ~ovek – obave{ta~.) Eto vidite! Gospodinu nije zlo uop{te. Krenuli su ka izlazu koji se nazire kao svetla ta~ka u dnu. Jozef K. ELEGANTAN Va{a savesnost zaslu`uje pohvalu. . ve} sam ovde.) Izgleda kao da mi je naro~ito stalo da obave{ta~a predstavim u dobroj svetlosti. Dodu{e vi bez po^OVEK: trebe oduzimate drugima mesto.220 ELEGANTAN ^OVEK: Milisav Milenkovi} JOZEF K. VISOK Znam da danas jo{ ne mogu dobiti re{ewe na moje pred^OVEK: loge. On daje strankama sva potrebna obave{tewa. ELEGANTAN ^OVEK: Ne name}ite gospodinu na{e stvari. ~ovek dobija drugi utisak.: (Ustaju}i) Hvala vam oboma. svi bismo mo`da rado hteli da priteknemo u pomo}. Ja upravo patim zbog toga. Kad ~ovek vidi qude koji sramno zanemaruju svoju du`nost. Pred wima je visok ~ovek. Pridr`ite me samo malo ispod pazuha.. Jozef K. E.. Ali. po{to smo mi sudski ~inovnici. a kada ga odvede{ pred izlaz on ni da makne. Ose}am nesvesticu te ako ustanem pozli}e mi. sad ustanite slabi ~ove~e! JOZEF K. Mo`da niko od nas i nije bezdu{an. a i wemu svakako najmilije. (Poma`u}i K. Iako nije du`an da izvodi bolesne stranke on to ~ini.

Pla{ila sam se da vam je smetao ovih dana.. Zar stvarno mislite da bih se ja zbog jedne strane devojke mogao zavaditi sa vama? Neprestano sam se pitala: Za{to se gospodin K. JOZEF K. Nismo se samo razumeli. U stvari to je meni dobro do{lo. Jeste li ve} prestali da sumwate u gospo|icu Birstner? Gospodine K. Nije mi bilo ni na kraj pameti da uvredim vas ili bilo goga drugog.: GOSPO\A GRUBAH: Ispred vrata se ponovo za~uje {antuucawe gospo|ice Montag.: GOSPO\A GRUBAH: . Nemate pojma koliko sam patila posledwih dana.. On je za stolom u o~ekivawu doru~ka. zauzima toliko za gospo|icu Birstner? GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K. Meni je mrska gospo|ica Montag. ^udim se gospo|ici Birstner. Htela sam da joj pomognem i slu`avku da joj stavim na raspolagawe.: (Obra}a se gospo|i Grubah. koja mu unosi doru~ak) Za{to je danas u predsobqu tolika galama? (Sipaju}i kafu) Zar ne mo`e da se prestane sa tim? Gospo|ica Montag se seli kod gospo|ice Birstner i prenosi svoje stvari. kapetana. [ta se to vas ti~e? Jeste li time ne{to o{te}eni? Ne. a... jer u ispra`wenu sobu mogu da smestim mog ne}aka. On nema mnogo obzira. (Brizne u pla~) Ne pla~ite gospo|o Grubah!. ali ona je tvrdoglava i ho}e sve sama da preseli. JOZEF K.Proces – Franc Kafka 221 IV SCENA Prijateqica gospo|ice Birstner Soba Jozefa K.: GOSPO\A GRUBAH: ^ujete li ovo? Da. Ni ja tada nisam r|avo mislio. vi ste nedavno jednu slu~ajnu primedbu suvi{e te{ko primili. Uporno pred wegovim vratima se ~uju koraci – {antucawe.: GOSPO\A GRUBAH: JOZEF K. JOZEF K. To se mo`e nekad desiti i starim prijateqima..

Sedaju) GOSPO\ICA MONTAG: Htela bih samo. Vi se neobi~no MONTAG: o{tro izra`avate. O molim. Ako se ona. Tek ju~e mi je sasvim povr{no o tome pri~ala. GOSPO\ICA Tako je. JOZEF K. da to ne}e nikome doneti koristi ako do wega do|e.. Ali mo`e se desiti da se razgovori smatraju nepotrebnim. besmislenost ~itave stvari. kao u ovom slu~aju. ako ne sada a ono uskoro. GOSPO\ICA (Ulaze}i) MONTAG: Ne znam da li me poznajete? JOZEF K. onda je boqe da to bude odmah. Gospo|ica Montag bi `elela da razgovara sa gospodinom. Razgovori se niti dozvoqavaju niti se de{ava obratno. To je mimo onoga. iz razloga koji su meni nepoznati. da vam ka`em nekoliko re~i. presvu~e se. Ili boqe re}i nije uop{te tako. Gospo|a Grubah se povu~e. I ona vam ne bi mogla ni{ta drugo re}i do ono {to }u vam ja kazati.: Moram da priznam da sam iznena|en. po nalogu moje prijateqice. napomenuv{i da svakako ni vama nije mnogo stalo do razgovora jer ste samo jednim slu~ajem do{li na tu misao i uvide}ete i bez nekog naro~itog obja{wewa. ali danas se ne{to ne ose}a dobro..: A {ta biste to imali da mi ka`ete? Gospo|ica Birstner o~igledno ne}e da mi dozvoli razgovor u ~etiri oka za koji sam ja molio. Vi stanujete ve} du`e vreme kod gospo|e Grubah.: Kako da ne.. Mislila je i sama da do|e. a to je ba{ ovde slu~aj.: SLU@AVKA: JOZEF K.. pri|e ormanu i izvu~e kaput. K. Ona ne zna na {ta treba da se odnosi taj tazgovor. .: Milisav Milenkovi} [ta vam pada na pamet! O tome nema ni govora. GOSPO\ICA Ovo i vama ide u prilog. ^ak i najmawa neizvesnost u MONTAG: najbezna~ajnijim stvarima uvek je mu~na. te je uverena. a zatim kucawe na vratima. Zar ne}ete da sednete? (Donosi stolice. JOZEF K. Pojavi se slu`avka..222 JOZEF K. lako mo`e otkloniti. Rekla mi je da je izvinete i da saslu{ate mene umesto we. kako da ne! Ponovo {antucawe. Vi ste moju prijateqicu zamolili pismeno ili usmeno za razgovor..

. Uvek je tako bilo. A besprekorno se niste poneli! Gospodine. Meni je stalo samo do principa! France. ako on to javno iznese. zar ti nisam rekao da gospodin nije zahtevao da budemo ka`weni. poqubi pru`enu ruku gospo|ice Montag i uzme je u naru~je za igru.: VIQEM I FRANC: [ta radite vi ovde? (U glas) Gospodine ho}e da nas izbatina zato {to si se `alio na nas istra`nom sudiji. Kapetan se pokloni.: VIQEM: JOZEF K. Mene je prevarilo va{e fino rubqe. toliko i neizbe`na. ipak hvala vam. Priznajem da nisam razumeo va{u du`nost. Ja moram da hranim porodicu. za~u uzdahe. Naglim pokretom kao da otvara vrata ili prosipa pod snopom svetlosti. Ali tradicija je da rubqe pripadne stra`arima. on zastane i ugleda: ~ovek odeven u tamno ko`no odelo sa {ibom u ruci se nadnosi nad druga dva povijena ~oveka. Ja nipo{to nisam tra`io da budete ka`weni.: Nemam re~i. To traje opet kao pantomimska igra qubavi. Ali dabome. to je razumqivo: [ta zna~e takve stvari za ~oveka koji je imao tu nesre}u da ga uhapse?. to ne ide. kad biste vi znali kako smo mi slabo pla}eni. izvode}i razne figure pred zgranutim K. JOZEF K. K. ^ovek gleda da se obogati kako mo`e. }e nestati. vi biste imali boqe mi{qewe o nama. Prati gospo|icu Montag do vrata.. dugo se vrte. verujte mi.: VIQEM: BATINA[: . Naravno da je stra`arima zabraweno da tako postupaju.: VIQEM: JOZEF K. Na vratima se sretnu sa kapetanom Lanc. U ritmu muzike. JOZEF K. Prizna}ete.Proces – Franc Kafka 223 JOZEF K. V SCENA Batina{ Hodaju}i poluosvetqenim prostorom koji mo`e biti i hodnik i rukavac lavirinta Jozef K. Nisam se `alio. onda sleduje kazna. a po{tenim radom. Ne dozvoli da te ganu ove re~i. Kazna je koliko pravedna. pa ma koliko se zapiwalo. koju samo oni ~uju. a Franc je hteo da se o`eni. Ispri~ao sam samo {ta se desilo u mom stanu. To {to sad ka`ete nisam znao.

(Raspali ga {ibom) Ne slu{aj {ta govorimo. On je imao sre}u da ga niko ne prijavi. dobro }u te nagraditi. ve} se svla~i. ~ak i da su saznali {ta smo u~inili. (Izvadi nov~anik) Takvi poslovi se najboqe obavqaju oborenih o~iju. Ti bi hteo i mene da prijavi{.224 VIQEM: Milisav Milenkovi} Ne slu{aj ga! Ka`wavaju nas samo zato {to si nas ti prijavio. JOZEF K... I meni da natovari{ batine.. Prosto je sme{no {to je ispri~ao o mogu}nostima svog napredovawa u slu`bi..: BATINA[: JOZEF K. A eto nisam u~inio tako i {tavi{e mi je ozbiqno stalo do toga da ih oslobodim. Pogledaj koliko ima sala! Zna{ li od ~ega je to? On ima obi~aj da svim uhap{enicima pojede doru~ak. Ja ih uop{te ne smatram krivim. Zar nema mogu}nosti da se ova dvojica po{tede batina? Ne. Nema. Ako ih pusti{. da ni{ta vi{e ne vidim i ne ~ujem i da lepo odem ku}i. Ina~e nam se ni{ta ne bi desilo. Nama se desilo i zato sada dobijamo ove stra{no bolne batine. isticali smo se kao dobri stra`ari kroz dug period vremena. Ima i takvih batina{a.: BATINA[: VIQEM: BATINA[: JOZEF K. Oni su ve} malo {enuli zbog straha od batina. Ne. ^ovek sa takvim trbuhom ne}e postati batina{ dok je `iv. Mogao sam da zatvorim vrata.. krivi su visoki ~inovnici.: VIQEM: JOZEF K. Mo`e li se to nazvati pravdom? Nas dvojica. Zar ova {iba mo`e da pri~ini tolike bolove? (Razgleda {ibu) Mora}emo da se skinemo goli. I sam mora{ priznati da smo sa gledi{ta vlasti savesno stra`arili. ja sad ne bih `eleo da ih otkupim. Imali smo dobre izglede da napredujemo i sigurno bismo uskoro postali batina{i kao ovaj ovde.. Svucite se! (Jozefu K) Ne sme{ da im veruje{.: . Zar nije pojeo i tvoj?. Budi pametan! Da sam hteo da ova dvojica budu ka`wena. a naro~ito ja. kriva je organizacija. jer se takve prijave zaista vrlo retko de{avaju.

bri{u}i znoj krene.: Ne. Na nekoj polici gori sve}a. JOZEF K.. prilazi K. Sve je onemelo. Dole pred bankom ~eka moja sirota verenica na ishod. POSLU@ITEQ: Kasno je. Postavili su me za batina{a i ja batinam. Iza Jozefa K. O~istite ve} jednom sobu za stare`.. (Go do pojasa. Dao bih ti ~ak i novac da se malo potkrepi{ za dobru stvar.. Pre nekoliko godina je ve} dobio lak{u kaznu batinama. i poslu`iteqa bqesnu snop svetla i obasja: batina{ sa uvis podignutom {ibom i goli stra`ari presami}eni i u o~ekivawu udarca. bez krika. onda bar poku{aj da mene oslobodi{. On je moj u~iteq u dobru i u zlu.: (Zga|en i gnevan) Ne derite se! Batina{ i stra`ari nestanu u naglom zatamwewu.) Dobro ve~e. Viqem me je naterao da onako postupim. Viqem je stariji i u svakom pogledu je mawe osetqiv. To {to ka`e{ mo`da je i ta~no...: Kada bi ti pod ovom {ibom imao nekog visokog sudiju ja te zaista ne bih spre~avao da raspali{ po wemu.. ne! Urla samo pas u dvori{tu. . kleknu i uhvati ga za nogu) Ako ne mo`e{ posti}i da nas obojicu po{tedi. JOZEF K. Na to nas ne mo`ete prisiliti. gospodine prokuristo! Je li se ne{to desilo? JOZEF K. Stidim se. Jozef K. Batina{ ih prese~e udarcima {iba. (Zapla~e) Ne}u vi{e da ~ekam. Me|utim. mene ne mo`e niko podmititi.. POSLU@ITEQ: (Koji izroni iz tame pred Jozefa K. Zavlada muk. ^uju se samo udarci {ibe po golim telima i wihov prodorni vrisak.Proces – Franc Kafka 225 VIQEM I FRANC: Tako je. Radite va{ posao.. BATINA[: FRANC: BATINA[: Batina{ je svom snagom po~eo da ih tu~e.. Udavi}emo se u prqav{tini. Ja jo{ nisam obe{~a{}en.

uja~e! Istina je. [to sam mirniji utoliko je boqe za ishod procesa.. Jozefe. Tako se ne pona{a ~ovek koji je nevino optu`en i koji jo{ ima snage..: UJAK KARL: JOZEF K. Istina? [ta je istina? Kako mo`e da bude istina? Kakav proces? Nije vaqda krivi~ni proces? Krivi~ni proces..226 VI SCENA Ujak i Leni Milisav Milenkovi} Jozef K. To je zlo. Pre svega. pomisli na sebe. Ti si verovatno ~uo o mom procesu. dragi uja~e. Pretrpan poslom i papirima.: UJAK KARL: JOZEF K.. Ne svi|a mi se tvoje dr`awe. na tvoje ro|ake. UJAK KARL: JOZEF K. A {ta sad ka`e{? Da. JOZEF K. na na{ dobar glas..: UJAK KARL: JOZEF K. I ti mirno sedi{ ovde. A od koga? Erna mi je o wemu pisala. jer se verovatno radi o procesu koji se vodi protiv gospodina prokuriste.: Nastavqaju razgovor {apatom. koliko ja znam. Dakle. Ti si dosad bio na{ ponos. Je li istina. Naglo u kancelariju u|e ujak Karl. UJAK KARL: [ta to ~ujem. je u svojoj kancelariji. mo`e li da bude istina? Dragi uja~e. Ti gleda{ kroz prozor!. Jozefe!. Treba li da shvatim tvoje posledwe re~i kao r|av znak? Sad naslu}ujem {ta ho}e{. Ali ti. dragi Jozefe. Evo: Poslu`iteq mi je rekao da }e razgovor jo{ dugo trajati. To mi je neprijatno... Jozefe. ne radi se uop{te o procesu pred obi~nim sudom.. Mogu ti pro~itati.: UJAK KARL: JOZEF K. uja~e. pa ne sme{ postati na{a sramota.: UJAK KARL: JOZEF K. Poslu`iteq verovatno stoji pred vratima i prislu{kuje.: UJAK KARL: . a ima{ na vratu krivi~ni proces. govori{ suvi{e glasno. ti si uvek govorio istinu. reci mi sad otvoreno kakav je to proces. Odgovori mi za boga miloga. Potpuno utonuo u sebe i posao. ja uop{te ne znam {ta ho}e od mene? Jozefe. Ne boj se! To ne mo`e da me umiri.

dakle.. a eto. to me ~udi.. Ali ako ho}e{ energi~no sƒm da gura{ stvar. Ta~no. U tome smo se. Ujak neprekidno govori. slo`ili. Jozefe. Dragi uja~e. A strada}e i cela porodica. Tvojim odlaskom ne}e oni izgubiti na mo}i.. Zar te ona ba{ sada izdaje? Zar ho}e{ da izgubi{ proces?. Ne verujem da }e to u~initi. On kao branilac i sirotiwski advokat u`iva lep ugled. Sad tek vidim i da si malo oslabio.. glupo s tvoje strane.: UJAK KARL: JOZEF K. Kad ka`e{ da }e zbog procesa stradati i porodica – {to meni ne ide u glavu.. Ti si imao tako dobru mo} shvatawa.: UJAK KARL: JOZEF K. JOZEF K.. Da li bi mogao da predlo`i{ {ta da u~inimo najpre? O tome moram naravno jo{ da razmislim. Samo ujakovo micawe usana.: UJAK KARL: JOZEF K. onda je to naravno kud i kamo boqe. Nisam znao da se u takvoj stvari mo`e potra`iti advokat. Ali za po~etak predla`em ti da odemo do advokata Hulda. . ti je sam uzima{ tako te{ko...Proces – Franc Kafka 227 JOZEF K. no to je sporedno – onda }u te u svemu slu{ati. Mislio sam da }e{ ti ~itavoj stvari pridati jo{ mawi zna~aj nego ja. one se dugo pripremaju. A kako se to desilo? Ali takve stvari ne nailaze iznenada. Ja sam ti to predlo`io samo zato {to sam mislio da je stvar dovedena u opasnost zbog tvoje ravnodu{nosti.: Opet je to kretawe kroz gradski mete` i neprekidno sudarawe sa qudima. ili ako ni{ta drugo sasvim }e joj se okaqati obraz. Uzbu|ewem se ne dobijaju procesi. ovde. Mogu i sam boqe da guram stvar. Meni je pravo {to god ti preduzme{. Mo`da bi to zna~ilo bekstvo i priznavawe krivice. Priberi se. glupo je uzbu|ivati se. On je moj {kolski drug.: UJAK KARL: Kako? Velim da je to zlo. Mogli bi da mi zabrane da otputujem.: UJAK KARL: JOZEF K. a bilo bi i s moje strane.. Najboqe bi bilo da uzme{ malo odsustvo i da do|e{ k nama na selo.. Samo ne smatram da bi boravak na selu ne{to koristio. Nije ti poznato to ime? E. Na selu }e{ se osna`iti. ti si se promenio.: UJAK KARL: JOZEF K. Naravno da je sve bez re~i.

Te{ko di{em. do{ao si poslovno. To je sr~ani napad i pro}i }e kao {to su i drugi pro{li. (Zavaqen u jastucima. Gospodin advokat je bolestan. Vi ka`ete da je bolestan. Mo`e biti. Imam da razgovaram sa mojim prijateqem o jednoj li~noj stvari. Je li ti zaista tako r|avo? Ja ne verujem. Leni me dobro neguje. molim vas ostavite nas za ~asak same. To su r|ave novosti. tvoj stari prijateq. (Naglo otvori vrata i razo~arano ih zatvori. Je li opet mana srca? Mislim da je tako. ti nisi do{ao da me poseti{ kao bolesnika. Bolestan.228 UJAK KARL: LENI: UJAK KARL: LENI: HULD: UJAK KARL: Milisav Milenkovi} (Pred vratima) Otvorite! To su prijateqi gospodina advokata. gospodin je toliko bolestan da ne mo`e razgovarati ni o jednoj stvari. oprostite. ~im je ova ve{tica izi{la. Leni. A ima{ li dobru negu? Sumorno je ovde. (Srdito) Ne ti~e se mene. Gospo|ice. ne spavam uop{te i svakim danom sve sam slabiji. (Miluju}i ruku Leni) Pred Lenom mo`e{ sve da ka`e{. Ni tvoja mala gospo|ica ne izgleda vesela. (Ona iza|e) Dakle.! (Pru`aju}i ruku kojom je milovao Leni) Oh. Izgleda{ ve} mnogo zdraviji. Ja sam i wega doveo. Idi. ja vas nisam ni primetio. to nije moja tajna. Kada je ~ovek bolestan mora da ima mira. Prokurista Jozef K. A koga se ti~e? Moga ne}aka. mra~no. Niko ne prislu{kuje) Leni sa sve}om ide napred. Ali gore je nego {to je ikada bilo. Za wom ulaze Ujak Karl i Jozef K. HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: LENI: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: HULD: UJAK KARL: . Vredna je. Vidite. A. Kladim se da prislu{kuje. poluosvetqen) Leni ko to dolazi? Ja sam.

bi}u sre}an ako moje snage budu dovoqne za taj veoma te`ak zadatak. Morate imati na umu da ja iz tog dru`ewa sa wima izvla~im velike koristi za moju klijentelu.: HULD: UJAK KARL: JOZEF K. naro~ito kada se radi o ne}aku moga prijateqa.. (Iz mra~nog ugla ustaje i dolazi postariji gospodin) Ovo je moj prijateq. mo`emo lepo da sednemo zajedno. da me sasvim izda.: HULD: UJAK KARL: HULD: JOZEF K.. Vi se kre}ete u tim sudskim krugovima? Da.. a one zna~ajne ~ovek uvek pamti. Sada me je bolest malo omela.: HULD: DIREKTOR: . Vi radite pri sudu u palati pravosi|a. ^ovek ne mo`e o tome uvek ni da govori.: HULD: JOZEF K.. A Ovo je gospodin kancelarijski direktor. ali posete me moji dobri prijateqi iz suda i tako saznam pone{to. Sada se pokazalo da mo`da mo`emo da pretresemo jednu zajedni~ku stvar. Posao me zove. wegov ne}ak prokurista Jozef K.. Iskreno re~eno stvar me isuvi{e zanima te ne bih mogao odoleti da u woj ne u~estvujem. Ne razumem! Pa da vas ja nisam r|avo razumeo? Mo`da sam prenaglio. JOZEF K. a ne. tako! Ja sam advokat i kre}em se u sudskim krugovima. [to se ti~e stvari tvog ne}aka..Proces – Franc Kafka 229 HULD: Ti je ne poznaje{. Bojim se da one ne}e biti dovoqne. O ~emu ste hteli da razgovarate sa mnom? Mislio sam da se radi o va{em procesu? Naravno. Naravno ne}u propustiti priliku da upoznam prijateqe moga prijateqa. Ako mi srce ne izdr`i. otkuda vi znate o meni i mom procesu? Ah. Razgovaramo o raznim procesima. Ako ste za to raspolo`eni. Pita{ kao dete. molim vas. Na `alost mogu da ostanem jo{ nekoliko muinuta. (Poka`e ka mra~nom uglu sobe) Do|ite. (Jozefu K. onda }e bar ovde imati dostojnu priliku.. Eto ba{ sad imam jednu dragu posetu..) [ta }uti{? Slu{ajte. To nije ni{ta ~udno. A sa kim da se dru`im ako ne sa qudima iz moje struke.

. A vi. Ja kanda ~ak i premalo mislim na wega. JOZEF K. Sve je to ma{ta. ona se lako mo`e objasniti. A {to se ~udnovatosti ti~e.. Ali on sedi na predsedni~koj stolici. Najpre niste skidali oka s mene otkako ste u{li. jer je gotovo patuqastog rasta. a zatim ste me pustili da ~ekam. JOZEF K. U svetlu su Jozef K.: LENI: JOZEF K.: LENI: JOZEF K.: LENI: .. Ali i ja sam sujetna i vrlo nezadovoqna {to vam se nikako ne svi|am. Slika je iz wegovih mladih dana.230 Odjekne zvuk razbijenog porcelana. Leni. jer je glupo sujetan kao i svi ovde. Nisam se ja vama svidela. ali nikad joj nije mogao biti ni sli~an. LENI: JOZEF K. niste izgledali tako kao da se jednim mahom mo`ete osvojiti. Bacila sam jedan tawir o zid da bih vas naterala da iza|ete. Vi ste kako sam ~ula isuvi{e nepopustqivi. Visoki ~inovnici se kriju. i Leni.. Ipak je bilo ~udno. Ina~e. I opet samo istra`ni sudija. Mislila sam da }ete do}i k meni i bez mog poziva. Tra`io je da ga istegle na slici. Rado. Ali zar morate stalno da mislite na va{ proces? Ne nikako. Milisav Milenkovi} On iza|e u mrak.: LENI: JOZEF K. Ja nisam drzak.: LENI: Ni{ta se nije desilo. Preko wegove ruke na kvaki Leni polo`i svoju. (Ne`no je privu~e u zagrqaj) Kakav polo`aj ima on? On je istra`ni sudija. zovite me Leni. On sedi na kuhiwskoj stolici.: LENI: JOZEF K. On ~e{}e navra}a ovamo. Iza wega osta mrak. Gre{ka koju ~inite nije u tome. preko koje je stavqeno kowsko }ebe. a verovatno vam se i sada ne svi|am? Re}i da mi se svi|ate nije mnogo! (Na zidu je ugledao sliku na kojoj je bio predstavqen sudija sa izrazom i gestom da izrekne presudu) Mo`da je to moj sudija! Ja ga poznajem. pre sam stidqiv. I ja sam na vas mislio.: Idem da vidim {ta se desilo. Leni.

tek onda. nespretna je i gruba. (Ra{iri sredwi i domali prst na desnoj ruci. Tek onda }ete mo}i da se izvu~ete. Ako nema drugih preimu}stava ja ne gubim hrabrosti.: LENI: Ko je to rekao? Odala bih vam mnogo kad bih vam to rekla. Vi ste dobro obave{teni o ovom sudu i o smicalicama koje su tu potrebne. Molim vas priznajte idu}om prilikom. Pa i kad bi znala ona me ne bi nagovarala da budem popustqiv. Potrebno je priznati.. Izme|u wih je spojna ko`ica) JOZEF K. (Pokazuje fotografiju) Stra{no je utegnuta. na primer sa mnom? Naravno. nego gledajte da otklonite gre{ku. Eto ja imam jednu malu telesnu manu. Pa neka je i va{a qubavnica.. onda vam ne mogu pomo}i. Ali vi kao i da ne}ete moju pomo}. onda ona i nije va{a qubavnica. Ali ~ak ni ovo ne}ete posti}i bez tu|e pomo}i. Ima li neku telesnu manu? Telesnu manu? Da.. ja }u vam je sama pru`iti.: LENI: . ili vam do we nije stalo..: LENI: JOZEF K. To nije nikakvo preimu}stvo. Ali ona ima nad vama veliko preimu}stvo. Ne svi|a mi se. Tvrdoglavi ste i ne date se ubediti. Elza. (Pripijaju}i se uz K.: LENI: JOZEF K. A ako ne priznam. Ja ne povla~im re~. Ali ne bi vam mnogo nedostajala kad biste je izgubili ili zamenili nekom drugom. onda ne mo`ete da mi pomognete? Ne.) Tako je dobro. Ovom sudu se ~ovek ne mo`e odupreti.: LENI: JOZEF K. a ovamo nosim ~ak i wenu fotografiju sa sobom. Molim vas. I ne budite vi{e tako nepopustqivi. Imate li qubavnicu? Zamislite. Ako vama nije mnogo stalo do we. ja sam je se odrekao. Ona ni{ta ne zna o mom procesu. Pogledajte. ne raspitujte se za ima.Proces – Franc Kafka 231 JOZEF K. Da li bi ona mogla da se `rtvuje za vas? Ja do sada to od we nisam ni tra`io.: LENI: JOZEF K. a {to se we ti~e ni{ta se ne bojte.: LENI: JOZEF K.: LENI: JOZEF K.

to su mawe-vi{e tzv. a da nijedan brawenik nije ni pomislio ni posumwao da ga zanemarujem. Boqe je da sâm sastavim taj spis. Slikar Zimsko popodne se u sobi u kojoj sedi Jozef K. a uz svaki iole va`niji doga|aj objasni}u za{to sam tako postupio. Oni se stavqaju u akta sa primedbom da je za sada saslu{awe i posmatrawe optu`enog va`nije nego sve {to je napisano. Bilo je procesa koji mo`da nisu bili te{ki kao ovaj.. Fabrikant. kao i da li je taj postupak za osudu ili odobravawe.. JOZEF K. Sve je to `alosno. ali su na izgled davali jo{ mawe nade. vidite. nego da to prepustim advokatu koji i ina~e nije besprekoran. Usled toga ni sudska akta. on mo`e biti i javan. Strogo uzev i nema pravih advokata.232 JOZEF K. vi ste me poqubili! (Traje wihov ne`ni zagrqaj) Sa mnom ste je zamenili. Umoran i nervozan on sedi na rotiraju}oj stolici. Sve treba da bude usredsre|eno na samom optu- HULD: . prepoznaje po mutnoj svetlosti koja odnekud prodire. buyaklijski advokati. (Neo~ekivano se pojavi u mutnoj svetlosti wegov lik) Vi ste pomislili da vas zanemarujem. Ja sam mnoge sli~ne procese dobio u celosti ili delimi~no. Uostalom na podnesku sam ve} po~eo da radim i bi}e skoro zavr{en. Dodu{e. ali nije neopravdano. Sud `eli da po mogu}stvu odstrani odbranu.: (Off) Mo`da bi bilo dobro da kona~ni sastavim odbrambeni spis i da ga podnesem sudu? Da}u u wemu kratak opis `ivota. Zakon u stvari ne dozvoqava odbranu nego je samo trpi.: LENI: Milisav Milenkovi} (Ovla{ spusti poqubac na wene ra{irena prste) Kakva dra`esna kanyica! Oh. Na`alost prvi podnesci se i sudu uop{te ne ~itaju. ako bi sud tako smatrao da je potrebno. a pogotovo optu`nica nisu pristupa~ni ni optu`enom ni wegovom braniocu. Nemojte smetnuti s uma da postupak nije javan. sa mnom ste je zamenili! VII SCENA Advokat. no zakon ne propisuje javno su|ewe.

: HULD: Kroz mutnu svetlost nazre se Leni. Ponekad se ~ovek mora ~uditi kako je jedan jedini prose~an `ivot dovoqan da se prikupi znawe koje bi omogu}ilo bar neki uspeh u radu. Stvar nipo{to ne napreduje sporo. Na `alost to ste propustili a to }e doneti i druge {tete osim gubitka u vremenu. (Pritisne elektri~no zvono na svom stolu. Je li to nastupa kada do|e do nepoverewa izme|u optu`enog i wegovog advokata? Upravo tako.: HULD: JOZEF K. a on woj stisne ruku. Spusti tacnu pored advokata.Proces – Franc Kafka 233 `enom. Bilo mi je. pa i kada se uzmu u obzir sve te{ko}e. JOZEF K. koja unosi ~aj advokatu.. Krivice nema. Svojim dr`awem prema kancelarijskom direktoru mnogo ste na{kodili svojoj stvari.. Tada proces obra|uju nepristupa~ni sudovi. Ne`no pomiluje Jozefa K. svejedno.: (Sada je sam u snopu mutne svetlosti. Ovakvim depresijama izlo`eni smo mi advokati. Ono negde zazvoni) . a i sada mi je.. Odlu~no ustane) Ispita}u ~itav `ivot. Neka sud nai|e jednom na optu`enog koji ume da brani svoje pravo. Ipak mogu da primetim da ova stvar sporo napreduje. naro~ito u onim slu~ajevima kada im se jedan proces koji su ve} daleko doterali odjednom izmakne iz ruku.: HULD: JOZEF K.: HULD: Zar treba da pomislim da je jedino pravilno da se ~ovek pomiri sa postoje}im prilikama? Samo ne probudite pa`wu! Boqe je sedeti s mirom makar to bilo i protiv sopstvenog ube|ewa. Ipak su od svega najva`nije advokatske li~ne veze. Wemu se sve oduzima. do najsitnijih postupaka i detaqa.. De{ava se da proces uzme pravac da i advokat vi{e ne sme da ga prati.. Postupak je uglavnom tajan ne samo za javnost ve} i za optu`enog... Dodu{e ima i mutnih ~asova koji svakom ~oveku do|u i tada misli{ da nisi postigao ba{ ni{ta. po kosi. Branioci po pravilu ne smeju prisustvovati saslu{awima.. JOZEF K. Ustvari mo`da i nije. Vaqa uvideti da taj veliki sudski mehanizam ve~no lebdi u vazduhu. Ta~no je da bi sad bili daqe odmakli da ste se blagovremeno meni obratili. kada advokat ne mo`e vi{e da do|e ni do optu`enog. JOZEF K.

cika i podvriskivawe. JOZEF K. TITORELI: Ja sam umetni~ki slikar Titoreli! . koji se prenese na ostale. Oprostite gospodo moja.: Te{ko je to. Ukratko mi recite o ~emu je re~. ZAMENIK: Hvala vam. se zaustavi pred vratima koja mu ona otvori. (Jozefu K. Ili ho}ete mo`da telefonom da razgovarate sa mnom. ali kod prokuriste sam nai{ao na tako malo voqe za posao. Mi smo poslovni qudi. Idu}i za devoj~icom Jozewf K.: ZAMENIK: JOZEF K. jesmo li se sporazumeli? (Proviri) Vi odlazite sada. znam ve} sve! A uveren sam da }e i gospodinu prokuristi biti milo kad ga rasteretimo.) Jo{ pre godinu dana zakqu~io sam sa vama odre|en posao. a sada se jedna druga banka uz najve}e `rtve bori da preuzme taj posao. se uspiwe stepenicama koje vode na tavan napu{tene ku}e. u poverewu) Odnesite pismo slikaru Titoreliju. gospodine. ja }u rado pregovarati sa vama umesto gospodina prokuriste. Nastane graja. Me|utim.. DEVOJ^ICA: A {ta `elite od wega? DEVOJ^ICA: Da vas slika! Devoj~ica prsne u smeh. Pred wima je slikar Titoreli..: Stanuje li ovde neki slikar Titoreli? @elim da me slika. Dakle. koji je neo~ekivano u{ao) @ao mi je.: ZAMENIK: Jozef K.234 Milisav Milenkovi} FABRIKANT: (Ulaze}i `urno vadi dokumentaciju iz ta{ne i yepova. Gospodo moja.. gospodine prokuristo? Da.. FABRIKANT: (Ugledav{i Zamenika direktora. Pred wim zastane jedna malo grbava devoj~ica. a ja }u vam pismeno dati op{iran odgovor.. JOZEF K. Razastire pred Jozwefom K. JOZEF K. imam u gradu slu`benog posla.. vi niste bili a`urni.: JOZEF K. Fabrikant i Zamenik direktora odu. Rugaju se Jozefu K. (Naglo su po~eli da ulaze oni koji ga tra`e) Ho}ete li biti qubazni da do|ete sutra ili kad bilo. Wemu u susret pojure devoj~ice smeju}i se.

Vi ste sigurno poverqiva li~nost suda.: TITORELI: JOZEF K. Izgleda da vas je stvar jako kosnula. Devoj~ica nestane. Eto to je ba{ kod mene slu~aj. To su u stvari Pravda i bogiwa pobede u istom licu.: TITORELI: JOZEF K. Ali zar joj nisu na petama krila i ne nalazi li se u trku? Da. To nije dobra kombinacija. Pomislio sam da je to sudija.. o vama i na wegov savet sam do{ao.. Ja sam poverqiva li~nost suda..: TITORELI: JOZEF K. Pravda mora da stoji mirno ina~e joj se wi{u terazije. vi niste mogli znati da je to kod mene neumesno.. Ah. ~esto su takvi nepriznati polo`aji uticajniji od priznatih. JOZEF K.: TITORELI: JOZEF K. (Koji je dotle olovkom doterivao sliku prave}i oko glave neku crvenkastu senku) [to ne izi|ete odmah s istinom na sredu? Vi ho}ete da ~ujete ne{to o sudu.: ^uo sam od ovog gospodina.: TITORELI: . a tu su i terazije. To je jedan portret.: TITORELI: JOZEF K..Proces – Franc Kafka 235 JOZEF K.: TITORELI: Vi ste izgleda omiqeni u ku}i. Dobar rad. balavice jedne. pa je nemogu} pravdean sud. To je Pravda. Tu je povez preko o~iju. Ja se u ovom povinujem svom naredbodavcu. morao sam po nalogu tako da slikam. Ho}ete li najpre da skinete kaput? TITORELI: JOZEF K. Ho}ete li da kupite slike ili ho}ete da vas slikam? (Razgledaju}i jednu sliku na {tafelaju) A vi ba{ radite na jednoj slici? Da. a govorili ste najpre o mojim slikama da biste me pridobili. Ali ja vam to ne zameram. ali }e kasnije nastaviti da proviruje i zajedno sa svojim drugaricama da prislu{kuje razgovor. ali jo{ nedovr{en.: TITORELI: JOZEF K. (Pru`aju}i mu Fabrikantovo pismo) va{eg poznanika. Je li to javno priznat polo`aj? Ne! Ali.. Sada je ve} prepoznajem. {to me nimalo ne ~udi. kao {to stoji i u preporuci. Ju~e sam razgovarao sa Fabrikantom o va{oj stvari.

: TITORELI: JOZEF K. Vi svakako poznajete sud kudikamo boqe od mene. Ja sam tu vezu nasledio. izvu~e neku veliku krivicu. a vi morali da se pred tim platnom branite..: (Snebivaju}i se skida kaput) Zapara je u sobi. zavisi od mnogih sitnica u kojima se sud gubi. Nepristupa~an samo dokazima koji se podnose sudu. Vi ste nevini? Ja sam potpuno nevin.. (Off) Molim te da ne slika{ tako ru`nog ~oveka.. Ali druk~ije stoji stvar kad se u tom pogledu poku{a ne{to iza le|a jednog suda. Ali po{to ste nevini. svakako. Izgleda da jo{ nemate uvid u sud.236 JOZEF K. gde ranije uop{te ni~eg nije bilo. A na kraju sud odnekud. TITORELI: JOZEF K. vi biste imali vi{e uspeha nego pred stvarnim sudom. Te{ko? Sud se nikada ne mo`e razuveriti. Svi se sla`u u tome da se lakomislene optu`be ne podi`u i da sud. Ali vi ste ipak nevini. Milisav Milenkovi} Potrebna mi je toplota.: TITORELI: JOZEF K. zar ne? Pa da! To je glavno...: TITORELI: JOZEF K. Tako. mada od sasvim razli~itih qudi.: TITORELI: JOZEF K. Moja nevinost ne ~ini stvar jednostavnijom. kad ve} jednom optu`uje. Ja ne znam mnogo vi{e od onoga {to sam ~uo. Ako ste nevini. on vam nije ni potreban.: TITORELI: JOZEF K. Kada bih na jednom platnu naslikao sve sudije redom.: TITORELI: . Kako }ete to u~initi? Ta sami ste malo~as rekli da je sud nepristupa~an dokazima. To jo{ nisam primetio. Ve} i moj otac je bio sudski slikar. jeste ~vrsto ube|en u krivicu optu`enog i te{ko se mo`e razuveriti. Svakako. I te devoj~ice pripadaju sudu? Kako? Uop{te sve pripada sudu.: TITORELI: GLAS DEVOJ^ICE: JOZEF K. onda je stvar vrlo prosta.: TITORELI: JOZEF K. A kako ste prvi put do{li u vezu sa sudijama? Stvar je vrlo prosta.. Taj polo`aj uvek se nasle|uje. Ja }u vas sƒm izbaviti. Vidite.

A po{to ste vi nevini. ovo ne smete da brkate. o onome {to u zakonu stoji i o onom {to sam ja li~no iskusio. Ja ne znam za stvarna oslobo|ewa. naravno. s druge strane. Kako ~inite to? U va{em slu~aju. ja }u. da se nevini osloba|aju. naravno. A eto. stoji. dakle. u tome je ta protivure~nost. Te protivure~nosti lako se mogu objasniti. U zakonu. koji ja uostalom nisam ~itao. preduzeti slede}e. ja sam iskusio ba{ suprotno od toga. po{to ste potpuno nevini. Ali zar vam se ovo ne ~ini neverovatno? Od tolikih slu~ajeva nijedna nevinost? Jo{ kao dete pa`qivo sam slu{ao oca kada je kod ku}e pri~ao o JOZEF K. ne mo`e! Zato se tu i tamo usu|ujem da pomognem nekome jadniku koji ima proces.: TITORELI: JOZEF K. a sad {tavi{e ka`ete da onome ko je nevin nije potrebna pomo} pred sudom. na primer. ranije ste rekli da se na sudije mo`e li~no uticati. vi biste stvarno mogli da se oslonite samo na svoju nevinost. U tome je druga protivure~nost. naravno. Po mom mi{qewu nema nijednog ~oveka koji bi mogao da uti~e na stvarno oslobo|ewe. ikada mo`e posti}i li~nim uticawem. Ima tri mogu}nosti. naime.: TITORELI: JOZEF K. Kako to? Ranije ste napomenuli da je sud nepristupa~an dokazima. a sada pori~ete da se stvarno oslobo|ewe. Ali onda vam nisam potreban ni ja niti i~ija pomo}. prividno oslobo|ewe i odugovla~ewe. niko ne mo`e da uzdrma.Proces – Franc Kafka 237 JOZEF K. Va{ polo`aj. ne stoji da se na sudije mo`e uticati. kako ga vi nazivate. s jedne strane. smo {to na ovu vrstu odluke ja nemam nikakvog uticaja.: TITORELI: . ali zato znam da se ~esto uticalo na sudije. kasnije ste to ograni~ili na javni sud. najboqe. Ja mislim da vi protivre~ite sebi. da se u svim tim slu~ajevima za koje ja znam nije radilo o nevinosti. osim toga.: TITORELI: Vama se mo`e pozavideti. Mogu}e je. Ne. Vidite. A. (Privu~e stolicu krevetu) Zaboravio sam da vas najpre pitam kakvu vrstu oslobo|ewa `elite. Tu verovatno odlu~uje samo nevinost optu`enog. Stvarno oslobo|ewe je. ali. Ovde je re~ o dvema raznim stvarima. stvarno oslobo|ewe.

No u tom slu~aju stvar je ve} napola dobijena. ali se one ne mogu dokazati. one svakako sadr`e i izvesnu istinu. po~eo bih time {to bih sudiji koga slikam ve~eras. a ipak me ne bi stvarno oslobodio.238 Milisav Milenkovi} procesima. Prividno oslobo|ewe i odugovla~ewe. Va{e je da izaberete {ta ho}ete. To nije neko formalno ve} stvarno jemstvo koje me obavezuje. No vi ste spomenuli jo{ dve mogu}nosti. Razmotrimo ih. Poneki }e zatra`iti da vas odvedem wemu.: TITORELI: ..: TITORELI: JOZEF K. kad do|e na seansu.. Kona~ne odluke suda ne objavquju se. Zar se ~ovek i pred sudom mo`e pozvati na te legende? Svakako da ne..: TITORELI: JOZEF K.: TITORELI: JOZEF K. Ako `elite prividno oslobo|ewe napisa}u vam na tabaku hartije potvrdu o va{oj nevinosti. Puste legende ne mewaju moje mi{qewe. JOZEF K. podneo potvrdu. pa i sudije koje su dolazile u wegov ateqe pri~ale su o sudu. Eto. a i veoma su lepe... Uostalom nije sigurno da bi mi svaki sudija verovao. Ja sam i sâm radio nekoliko slika sa si`eom iz tih legendi.: TITORELI: Jeste li. JOZEF K.. Sa tom potvrdom obi}i }u onda sudije koje poznajem. Onda je izli{no govoriti o tome. Ako sam dobio i wegov potpis. Ja jem~im za va{u nevinost.... one ~ak ni sudijama nisu pristupa~ne i tako su se o starim sudskim procesima sa~uvale samo legende. A kad na potvrdi budem imao dovoqan broj potpisa sudija.. Tekst takve potvrde nasledio sam od svog oca i on je neosporan. oti}i }u onom koji ba{ vodi va{ proces. U wih se mo`e verovati... a odugovla~ewe mnogo mawi ali trajniji napor. To potvr|uje moje mi{qewe koje imam o sudu. Jedan jedini yelat mogao bi da zameni ~itav sud. Prividno oslobo|ewe zahteva pribranost i privremeni napor. ~uli da je u ranijim vremenima bilo oslobo|ewa? Takvih oslobo|ewa ka`u da je bilo. Ne treba ih sasvim potcewivati. Moram priznati – nisam do`iveo nijedno stvarno oslobo|ewe. mo`da. I sudija bi vam verovao. Samo je vrlo te{ko utvrditi to.

Kad sudija ima na potvrdi jemstvo nekolicine sudija mo`e bez brige da vas odlobodi. upu}en ~ovek ne}e u to poverovati. u koje spadaju moji poznanici. JOZEF K. Za to je potrebno da se optu`eni i wegov pomaga~. Li{en je straha od iznenadnog hap{ewa. ali optu`eni je gotovo isto tako siguran da do osude ne}e do}i i da je slobodan.. a naro~ito ovaj posledwi. postoji mogu}nost da se izdejstvuje prividno oslobo|ewe... oslobo|eni na ovaj na~in. A vi }ete se otarasiti suda. Istina.. posle tre}eg oslobo|ewa ~etvrto hap{ewe i tako daqe. Ali ni to drugo oslobo|ewe opet nije kona~no. trenutno izmakli optu`bi.: TITORELI: I onda sam. To je ve} u biti prividnog oslobo|ewa. Jesu li to poznati putevi kojim sti`u zapovesti? Te puteve je nemogu}e predvideti. Ni. slobodan? Samo prividno slobodan. U odre|enim vremenskim razmacima mora se obilaziti sudija i na sve na~ine ~uvati wegova naklonost..: TITORELI: . Naravno da nije. {to }e nesumwivo i u~initi – naravno posle raznih formalnosti – da bi iza{ao u susret meni. akt izgubqen... Odugovla~ewe se sastoji u tome {to se proces stalno odr`ava u najni`oj fazi. budu u neprekidnom dodiru sa sudom. a oslobo|ewe potpuno.Proces – Franc Kafka 239 stvar }e se razvijati i ne{to malo br`e nego ina~e. dakle... ima i slabih strana koje ne treba potce- JOZEF K.. I proces po~iwe ponovo? Proces po~iwe ponovo. kao ranije. Pokatkad izgleda da je sve davno zaboravqeno. Na{e sudije imaju pravo da razre{e optu`be. ^ovek se ne sme pomiriti sa sudbinom. To zna~i da ste vi. Rekao sam vam da najni`e sudije. ali ona i daqe lebdi nad vama i mo`e stupiti smesta u dejstvo ~im do|e vi{a zapovest. To pravo ima samo najvi{i sud koji je za nas nedosti`an. Dovoqno je da se utvrdi da je optu`ba jo{ na snazi i sudija }e smesta izdati nalog za hap{ewe. proces ne prestaje.: TITORELI: JOZEF K. ali i opet. Da li da vam objasnim su{tinu odugovla~ewa? (Klimnu glavom) Svejedno. nemaju prava da kona~no oslobode. Posle drugog oslobo|ewa dolazi tre}e hap{ewe..: TITORELI: JOZEF K..: TITORELI: JOZEF K. No.

(Razgledaju}i slike) Lepi pejsa`i. isle|ewa i sli~no. Spakujte ih molim. Dakle. Sutra }e do}i moj poslu`iteq da ih odnese. (Titorelo na~ini kiseo izraz lica) Dobro. Jozef K.: (Off) Ve} je ustao. uze}u sve slike. Ali oni spre~avaju i stvarno oslobo|ewe.: TITORELI: JOZEF K. ovuda pro|ite. U susret im poleto{e devoj~ice sa cikom i vriskom.. je uzeo svoj kaput i ustao. nestane. To su sve pejsa`i pustare. Slabost je u tome {to se proces ne mo`e zaustaviti ako za to ne postoje bar prividni razlozi. Zna~i proces se stalno vrti u malom krugu. Do}i }u uskoro. pa za{to ba{ ovde ne bi bile? U stvari i moj ateqe pripada sudskim kancelarijama.. GLAS: TITORELI: JOZEF K.. [ta je to? TITORELI: JOZEF K. Zar niste to znali? Sudske kancelarije se nalaze na svakom tavanu.240 Milisav Milenkovi} wivati. Zar ve} ho}ete da idete? Be`ite zbog r|avog vazduha. O da! Oba ova metoda imaju ne{to zajedni~ko. U stvari sve se svodi na to da se optu`eni s vremena na vreme javqa svom sudiji. Samo jo{ jedan trenutak: ho}ete li da vidite sliku koju bih mogao da vam prodam.: TITORELI: JOZEF K. ne mogu se izbe}i primawa naredbi. Ne predomi{qajte se suvi{e dugo. Oni spre~avaju da optu`eni bude osu|en.. Popnite se slobodno na krevet. TITORELI: Ne mogu vi{e da vas pratim.: TITORELI: ^emu se ~udite? To su sudske kancelarije. razna saslu{awa. Vi ste shvatili su{tinu stvari.: TITORELI: JOZEF K. Ho}ete li? Uze}u tri slike. ali sud mi ga je stavio na raspolagawe. Jozef K. . Uostalom optu`eni nije nikada slobodan.: TITORELI: JOZEF K. Ovuda. ~ak ni pri prividnom oslobo|ewu.

Da. ne. Ja }u vam ne{to poveriti. Jeste li vi ve} stari advokatov klijent? Da. dakle ve} preko pet godina. ne! Ta {ta vam pada na pamet? A kako se zovete? Blok..: BLOK: JOZEF K. va{e neverstvo prema advokatu? Ja imam i druge advokate.: BLOK: JOZEF K. ja imam naime trgovinu `itom. vi ste mu veran klijent. suvowavom ~oveku sa bradom. ja sam jednom prolazio onuda. advokat je samo moj zastupnik. a pregovaram i sa {estim. a u mome procesu. pozdravili smo onda sudskog poslu`iteqa. zatupa me od po~etka. dakle. GLAS: (Off) On je. Znali smo da ste vi optu`eni... Ja sam ovde stranka. ali ja }u vam re}i jednu tajnu koja }e vas potpuno umiriti. vrlo stari klijent.Proces – Franc Kafka 241 VIII SCENA Trgovac Blok. Ponovo zvoni. trgovac Blok.: . bo`e. Pored toga i li~no se zala`em kod suda. pred vratima advokata Hulda. na koji ste verovatno ciqali. Vidim. Da li vam je moje pona{awe izgledalo gordo? JOZEF K. U poslovnim pravnim stvarima.: BLOK: JOZEF K. U ~emu je. ^eka. Pored wega u ko{uqi protr~a Leni. Verovatno su mislili da sam ja neki sudija. Ne ba{.. Ne.: BLOK: JOZEF K. Jozef K. On se obrati malom. Pored jednog pravog uzeo sam jo{ pet buyaklijskih advokata. Svi su poustajali. Zvoni. JOZEF K.: BLOK: JOZEF K.: BLOK: JOZEF K. ali i vi morate re}i jednu tajnu da bismo kod advokata bili jedan prema drugom u obavezi. zastupa me oko dvadeset godina. Neko otvori vrata. Bio sam u ~ekaonici kada ste vi prolazili. Vi ste veoma oprezni. Je li Leni va{a qubavnica? O. Otkazivawe advokatu Jozef K. u|e u hodnik.: BLOK: Jeste li ovde name{teni? Ne.

Idem sad advokatu da mu otka`em.: Gospodine prokuristo.: BLOK: JOZEF K. Zajedni~ki se protiv suda ni{ta ne mo`e sprovesti. Kasnije je pri~ao da mu se u~inilo da je na va{im usnama pro~itao i svoju sopstvenu presudu. JOZEF K. mnogo razloga da se tamo zbuni. Ja sam oslovio nekoga. Jalovo je samo kad se ~ovek samostalno uplete. zaboravili ste na svoje obe}awe.. BLOK: JOZEF K. Hteli ste jo{ da mi ka`ete jednu tajnu. naravno.: BLOK: JOZEF K. jer ovo je najta~niji sud.: BLOK: Milisav Milenkovi} Ne. Ti qudi su tvrdili da }ete vi. Jozef K. Na mojim usnama? (Izvu~e iz yepa ogledalce. Ima malo zajedni~kih interesa. ^ujte dakle: to u stvari nije vi{e ni tajna. ^ovek ima.: HULD: JOZEF K. Ve} vas vrlo dugo ~ekam.242 BLOK: JOZEF K. Wihovo ~ekawe u~inilo mi se sasvim jalovo. (Pqesne rukama u ~udu) On otkazuje advokatu! (Banuo je u advokatovu sobu. Ni ja.. Je li Leni opet bila nametqiva? Vi ste svakako ve} primetili wenu nametqivost? Leni ima jednu nastranost. Po ~emu? . po|e za wom.. Nije jalovo. (U|e sa tacnom) Pazi ih kako sede jedan do drugoga! Jo{ jedan ~asak.: BLOK: LENI: Ulazi u advokatovu sobu. Ali on je jedva mogao da vam odgovori.: HULD: JOZEF K. Svaki slu~aj se ispituje pojedina~no. sigurno ubrzo biti osu|eni. sude}i po va{im usnama. Zagleda se) Ja ne vidim ni{ta naro~ito na mojim usnama.: BLOK: JOZEF K. ali jedan od wih bio je i pogled na va{e usne. Advokat Huld je pod perinom) Brzo }u oti}i. Ona nalazi da su skoro svi optu`eni lepi. Uop{te ni{ta. Kako su sujeverni ti qudi! Zar se oni toliko me|usobno dru`e? Ne..

Dobro sam razmislio i mo`da isuvi{e dugo.Proces – Franc Kafka 243 HULD: Moj odgovor vas ne}e zadovoqiti. Jozef K.. Pa dobro. Tako je to. a u daqini jedan veliki trougao upaqenih sve}a. Sve{tenik ga prstom pozva bli`e. Jozef K. Naravno da me|u lepim ima i naro~ito lepih. skoro teturaju}i se dolazi iz dubine. a da ni{ta ne govore. JOZEF K. SVE[TENIK: (Prodere se) Jozefe K. Dakle.: HULD: IX SCENA U katedrali Ova scena po~iwe pokretima li~nosti po pozornici. Stajao je. Optu`eni su. Odluka je kona~na. Na propovedaonici je lampa. Sve{tenik o{tro spu{tenim ka`iprstom pokaza na mesto pred samom propovedaonicom. mo`emo govoriti i o tom planu. je u{ao u katedralu koja je polumra~na. a pored we stoji sve{tenik. Jednom sam u jednom spisu pro~itao: advokat vodi svog klijenta po niti konca do presude.. oklevaju}i po|e i zaustavi se kod prvih klupa. No lepi su svi. .: HULD: JOZEF K. ^esto je boqe biti u lancima nego slobodan. se ne pokrenu.! Jozef K. Nije to vi{e plan. Svakako neobi~no. ali. nesiguran. Jozef K.: HULD: JOZEF K. uzrok mo`e biti samo u postupku protiv wih koji im na neki na~in utisne svoj `ig. a ne ~ini ih lepim ni pravedna kazna jer svi se i ne ka`wavaju. pa ~ak i taj bedni crvi} Blok. a drugi podi`e odmah svog klijenta na ramena i tako ga nosi sve do presude pa i izvan we. Jesam li vas dobro razumeo? Pretpostavqam da jeste.: HULD: JOZEF K. Jeste li danas do{li k meni s nekom odre|enom namerom? Da. hteo sam vam re}i da vam sa dana{wim danom oduzimam zastupawe. najlep{i. eto. ispred je propovedaonica. No ne ~ini ih lepim krivica jer – bar ja kao advokat moram tako da ka`em – nisu ni krivi. dakle to je pantomima.

to je to. JOZEF K. Bar zasada smatraju da je tvoja krivica dokazana. To je zabluda. Ima{ li i ti prema meni predrasuda? Hvala ti! Svi ostali koji u~estvuju u postupku imaju prema meni predrasuda. Oni ih name}u i onima koji ne sudeluju u wemu. Ta mi smo svi qudi.: Dakle. SVE[TENIK: Ti si optu`en? Milisav Milenkovi} SVE[TENIK: Onda si ti onaj koga tra`im. SVE[TENIK: To je ta~no. Ja sam tamni~ki kapelan. SVE[TENIK: Ja sam te pozvao ovamo da bih razgovarao sa tobom. Ne znam kako }e se zavr{iti. Zna{ li da tvoj proces r|avo stoji? SVE[TENIK: Kako zami{qa{ kraj? JOZEF K. Tvoj proces mo`da uop{te ne}e izi}i iz delokruga ni`eg suda. Ulagao sam mnogo truda.: JOZEF K.: JOZEF K. i svi smo jednaki. [ta to dr`i{ u ruci? Je li to molitvenik? JOZEF K. SVE[TENIK: Mani se sporednih stvari.: Da. Smatraju da si kriv. to je album gradskih znamenitosti. ali tako obi~no govore krivci. nego postupak postepeno prelazi u presudu.: SVE[TENIK: Ja prema tebi nemam predrasuda. Ranije sam mislio da se mora dobro zavr{iti. JOZEF K. ali sada i sâm sumwam u to. obavestili su me o tome.: Ne. Kako mo`e ~ovek uop{te da bude kriv. ali sve dosad bez uspeha. tako. SVE[TENIK: Ti ne shvata{ ~iwenice. Do{ao sam ovamo da poka`em katedralu jednom Italijanu. Ah. Moj polo`aj je sve te`i. Presuda se ne donosi odjedanput. Da.: JOZEF K.: Ali ja nisam kriv. ali bojim se da }e se r|avo zavr{iti.: JOZEF K.: SVE[TENIK: Ne. SVE[TENIK: [ta sad namerava{ da u~ini{ u svojoj svesti? . JOZEF K.244 SVE[TENIK: Ti si Jozef K. Zna{ li ti? SVE[TENIK: Ostavi ga.: JOZEF K.? JOZEF K. Nisam to znao. I meni se tako ~ini.

^ak ni ja ne mogu da podnesem izgled tre}ega. SVE[TENIK: Ne zavaravaj se. JOZEF K.: Jo{ }u potra`iti pomo}. Prvih godina glasno prokliwe nesre}ni slu~aj. kao pred zakonom stoji vratar.: Vratar je. Posle vi{e navaqivawa ka`e mu vratar: “Ako te toliko privla~i. Ne `ivi jo{ dugo. I vratar ~u wegove re~i: “Kad svi te`e zakonu kako je onda mogu}e da za sve ove godine niko nije tra`io ulaz sem mene?”Vratar vide}i wegov kraj re~e mu: “Ovaj ulaz nije odre|en samo za tebe. Do|i k meni dole. a ti poku{aj da u|e{ i pored moje zabrane.Proces – Franc Kafka 245 JOZEF K. U nekim spisima sam nai{ao na povest koju }u ti sada ispri~ati. JOZEF K. koja je visila pred wim) Morao sam najpre izdaleka da razgovaram sa tobom.: A ~ime se zavaravam? SVE[TENIK: Sudom se zavarava{. Tamo on sedi danima i godinama. a kasnije kad ostari on samo gun|a..: Ti si izuzetak me|u svim onima koji pripadaju sudu. SVE[TENIK: Zar ne vidi{ ni dva koraka pred sobom? JOZEF K. Sa tobom mogu iskreno da govorim. Ja u tebe imam vi{e poverewa nego u ma koga od wih.: (Posle kra}eg }utawa zbog ukora) Zar ne}e{ da si|e{? Ionako ne}e{ dr`ati propoved. a ja sam samo najni`i vratar. Vratar ga odbija. Pred smrt vratar spazi da on `eli jo{ ne{to da ga upita. JOZEF K. . (Skidaju}i lampu. Ali upamti: ja sam mo}an. sve jedan mo}niji od drugog..” JOZEF K. K wemu dolazi ~ovek sa sela i moli ga da ga uvede unutra. Ina~e se na mene isuvi{e lako mo`e uticati tako da zaboravim na svoju du`nost... Quti{ li se na mene? Ti mo`da i ne zna{ kom sudu slu`i{. No kraj svih dvorana redom stoje vratari. Ima jo{ nekoliko mogu}nosti koje nisam iskoristio. Pred vratima suda. prevario ~oveka.: (Sa~ekao ga je da si|e) Ima{ li jo{ malo vremena za mene? SVE[TENIK: Onoliko koliko ti je potrebno. dakle. SVE[TENIK: Sad ve} mogu da do|em.” ^ovek seda na malu stolicu.

: @alosno mi{qewe.: Ne}e{ li jo{ {to od mene. Samo se naziru wihove figure i ~uju se glasovi. Zar ve} ho}e{ da ode{? JOZEF K. onda idi. JOZEF K. pa onda sve du` wega i na}i }e{ izlaz. SVE[TENIK: Pa ti mora{ da ide{. JOZEF K. Vratar je ipak sluga zakona te pripada wemu.: Ne sla`em se sa tim mi{qewem. Naglo je nastao mrak.: Naravno. SVE[TENIK: Ne. JOZEF K.246 Milisav Milenkovi} SVE[TENIK: Ne budi prenagao. Sud ni{ta ne `eli od tebe. On te prima kad do|e{ i pu{ta te kad po|e{. ja pripadam sudu i za{to bih onda `eleo {to od tebe.: Ali ne mogu da se sna|em sam u mraku. SVE[TENIK: Uvidi prvo ti ko sam ja. Ja sam prokurista u banci i tamo me ~ekaju.: (Vikne) ^ekaj jo{. SVE[TENIK: Ne. molim te. JOZEF K.: Ti si tamni~ki kapelan. SVE[TENIK: ^ekam. . JOZEF K.: Ranije si bio tako qubazan prema meni i sve si mi objasnio. ne mora se sve smatrati kao istina. moram da idem.: Zar nismo sada blizu glavnog ulaza? SVE[TENIK: Mi smo daleko od wega. SVE[TENIK: Idi nalevo prema zidu. Kad bi se ~ovek wemu pridru`io morao bi smatrati da je istina sve ono {to vratar ka`e. SVE[TENIK: Dakle. Od la`i se gradi poredak u svetu. JOZEF K. JOZEF K. SVE[TENIK: Pa dobro. JOZEF K. On je van doma{aja qudskog suda.: Tako je. dovoqno je da se smatra kao potreba. to treba da uvidi{. a sada me pu{ta{ kao da ti ni{ta nije stalo do mene. Sumwati u wegovo dostojanstvo zna~ilo bi sumwati u zakon. JOZEF K.

JOZEF K. bez obzira na nameru i svrhu radwe. to mu ne dopu{ta. JOZEF K.. JOZEF K.: (off) Za{to su ba{ vas poslali? (Naglo `ivne ugledav{i gospo|icu Birstner.. GOSPODA U CRNOM: JOZEF K. U kom pozori{tu igrate? (Obra}aju}i se jadan drugom. Sli~na tom ko{marnom rasporedu mo`e se ~uti muzika. Hteo bi da potr~i za wom... Poku{avaju da na jevtin na~in svr{e sa mnom. Povedu ga du` lavirinta... ~iji zidovi mogu biti svetlosni farovi ili polivinilske lelujave zavese razli~itih boja. jarko osvetqen stoji Jozef K. To je bilo pogre{no. Gospoda u crnom poslu{no se usmeravaju onim pravcem koji odredi Jozef K. bledi i gojazni. Wihovi pokreti i pona{awe su uvek servilni.: (off) Jedino {to jo{ mogu da u~inim to je da do kraja sa~uvam hladno rasu|ivawe.: Gospoda u sivom prilaze Jozefu K. Vikne) Gospo|ice Birstner. bezna~ajne glumce. (off) Nisu pripremqeni da budu pitani. K wemu dolaze dva gospodina u redengotima. ali po{tuju}i wihove ograde. Lica u ovoj sceni }e se kretati izme|u wih kao da te pregrade ne postoje.: (off) Vi ste k meni upu}eni? Gospoda u crnom klimnu{e glavom. kao niz isprekidanih i reskih tonova. On je u ~vrstom “sendvi~u”. U dnu. Li~nosti na sceni govore samo “off”.: (off) Po mene {aqu stare. Uvek sam hteo da sa dvadeset {aka zgrabim svet i to jo{ za ciq koji nije za odobravawe. off) Pozori{tu. skido{e cilindre. sa cilindrima. Kada se za~uje glas ili glasovi “off” muzika zamire. Sve pantomimske me|uigre se sada slivaju u jednu veliku snenu scenu.Proces – Franc Kafka 247 X SCENA Kraj Cela pozornica je lavirint.. i ~vrsto ga uhvate ispod ruku. Zar da poka`em da mi ni jednogodi- . JOZEF K. sli~nih urliku ili ropcu.. Ali “sendvi~” u kome je.

. gustih brkova. Neki kle~e. U`e sa om~om dole}e. sudije. Pred wih iskrsnu policajac. Zatim za|o{e u mra~ne ulice.. doleti hitnuto u`e sa om~om na kraju. gospo|ica Birstner.248 Milisav Milenkovi} {wi proces nije bio nauk? Zar da svr{im kao obi~an ~ovek koji te{ko shvata? Zar da o meni ka`u da sam u po~etku procesa hteo da ga okon~am. Moram da govorim. ugleda sevnulu svetlost na prozoru ku}e na ivici kamenoloma i ~oveka ispru`enih ruku.: Moram da govorim. JOZEF K.. isledne sudije. da ho}u da ga zapo~nem. licem okrenuti prema nebu. Logika je dodu{e nepokolebqiva. Sva trojica su na mostu obasjanom mese~inom. Odatle sa dna Jozef K. Iz one jarke svetlosti sli~ne sevu muwe i udaru groma. Iz svih uglova scene navre{e li~nosti ovog jednogodi{weg procesa: stra`ari. drugi se krste i mole. policajci. gospo|a Grubah. zaseni sva lica na sceni i u svetlosnom poigravawu se umno`ava dok ne premre`i ceo vidik i scena potone u mrak.: Ko je to? Prijateq? Dobar ~ovek? Neko ko sau~estvuje? Neko ko ho}e da pomogne? Je li to jedan ~ovek? Jesu li to svi? Ima li jo{ pomo}i? Ima li prigovora na koje se zaboravilo? Ima ih.. pisari. ali ona ne odoleva ~oveku koji ho}e da `ivi. praqa. Zauvek. Uglavnom svi su na sceni. `ivi. kao iz pakla. ima. `ivi. Ne}u da to ka`u. Neo~ekivano na|o{e se u kamenolomu. a sada.. podi`e ruke u vis i {iroko ih ra{iri. sa rukom na bal~aku sabqe. Gde je sudija koga nikada nisam video? Gde je visoki sud do koga nikada nisam do{ao? Jozef K. Upani~eni su.. student i svi preostali. na wegovom zavr{etku. NEMA KRAJA! . JOZEF K.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful