Tržište prema najkraćoj definiciji predstavlja mjesto gdje se susreću ponuda i potražnja.

Kupnja i prodaja se mogu obavljati i bez nazočnosti robe (na burzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i prodavača, kao pri kupnji prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i slično. Zbog toga se tržište definira kao stalan i organiziran oblik dovođenja u kontakt ponude s potražnjom roba i usluga. Tržište je istodobno i mehanizam kojim se reguliraju odnosi prodavača i kupaca u uvjetima u kojima sudionici razmjene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.

Savršena konkurencija [uredi]
Savršeno konkurentno tržište je tržište na kojem sve tvrtke proizvode identične proizvode, a svaka je tvrtka tako mala da njen izbor razine proizvodnje ne utječe na cijelu industriju. Ulazak na takva tržišta je lak, ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanjem profita. Također, ukoliko počnu gubiti novac izlazak je lak. Pretpostavke savršene konkurencije su:
• • •

preuzimanje cijena (price taking), homogenost proizvoda, slobodan ulaz i izlaz.

Preuzimanje cijena: Na tržištu konkuriraju mnoge tvrtke, pa se svaka tvrtka za svaki svoj proizvod susreće s većim brojem izravnih konkurenata. Budući da je prodaja svake pojedinačne tvrtke čini samo manji dio tržišta, njene odluke nemaju nikakvog utjecaja na cijene na tržištu. Stoga svaka tvrtka preuzima tržišne cijene kao zadane. Dakle, na savršeno konkurentskim tržištima pojedinačne tvrtke su preuzimatelji cijena (pricetakers). Preuzimatelj cijena je tvrtka koja nema nikakvog utjecaja na tržišne cijene, pa stoga uzima tržišne cijene kao zadane. Homogenost proizvoda: Do preuzimanja cijena najčešće dolazi na tržištima gdje tvrtke prodaju identične ili gotovo identične proizvode. Kad su proizvodi svih tvrtki na tržištu savršeno zamjenjivi, odnosno kad su homogeni, nijedna tvrtka ne može podignuti cijene svojeg proizvoda iznad konkurencije bez da joj znatno opadne prodaja. Većina poljoprivrednih proizvoda je homogena (kukuruz, pšenica, ječam...), kao i nafta, benzin, sirovine poput bakra, željeza, drva, pamuka i slično. Ekonomisti takve homogene proizvode nazivaju robama. Sve ove robe imaju ista svojstva, te ukoliko se neka tvrtke odluči podići cijenu, prodaja će joj opasti.

Slobodan ulaz i izlaz je situacija u kojoj ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova koji bi tvrtki otežali ulaz (izlaz) u neku industriju. Kupci mogu lako zamijeniti jednog dobavljača drugim, a dobavljači mogu neometano izlaziti i ulaziti na tržište. Radi se o ulasku na tržišta u koja pridošlica ne mora ulagati velika sredstva, tako da joj je i izlazak ako počne gubiti novac lagan. Budući da je pojedinačna konkurentna tvrtka preuzimatelj cijena, krivulja potražnje D s kojom se suočava dana je ravnom crtom. Kad se pojedinačna tvrtka suoči s vodoravnom krivuljom potražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cijena. Dodatna jedinica proizvoda povećava ukupne prihode tvrtke za iznos koji je jednak cijeni. Krivulja potražnje (D) s kojom se pojedinačna tvrtka suočava na konkurentnom tržištu predstavlja istovremeno tvrtkinu krivulju prosječnog i graničnog prihoda. Uzduž krivulje potražnje, granični prihod, prosječni prihod i cijena imaju iste vrijednosti.
D = P = AR = MR

Savršeno konkurentna tvrtka treba izabrati razinu proizvodnje pri kojoj je granični trošak jednak cijeni: MC(q) = MR = P Uvjet za maksimiranje profita glasi: Granični prihod (MR) je jednak graničnom trošku (MC) u točki u kojoj krivulja graničnog troška raste. Cijena (P) mora biti jednaka ili veća od minimalnog prosječnog varijabilnog troška (AVC).
P≥AVC

Pravilo o razini proizvodnje: ako tvrtka proizvodi, to bi trebalo biti na razini na kojoj je granični prihod jednak graničnom trošku. U kratkom roku poduzeće ostvaruje ekstraprofit. Tvrtka može poslovati s kratkoročnim gubitkom jer očekuje da će zaraditi profit u budućnosti kad cijena njenog proizvoda poraste ili trošak proizvodnje padne. U kratkom roku dozvoljavamo poduzeću da posluje i sa gubitkom u visini FC. Sve dok je tržišna cijena P ≥AVC poduzeće treba nastaviti s proizvodnjom. Pravilo zatvaranja: tvrtka treba zatvoriti pogone kad je cijena njenog proizvoda uz razinu proizvodnje pri kojoj se maksimizira profit manja od prosječnog ekonomskog troška, odnosno prosječnog varijabilnog troška AVC Da bi se maksimizirao profit potrebno je ispuniti 2 uvjeta:

● Radi povećanja outputa. već samo normalan profit: . i dTC / dQ = MC Slijedi da je : max (TR-TC) u točki (Q) gdje je MR = MC Obrazac MC = MR ima opće značenje u području maksimalizacije profita i primjenjuje se pri određivanju točke ravnoteže u svim tržišnim stanjima. ● U dugom roku. MR = MC → nužni uvjet Π = TR – TC dП / dQ = 0 dTR / dQ – dTC / dQ = 0 dTR / dQ = dTC / dQ Kako je dTR / dQ = MR.zbog slobodne ulaska/izlaska iz grane. u dugome roku poduzeće ne ostvaruje ekstraprofit. u dijelu gdje LRMC raste p ≥ LRATC ● U dugom roku nema fiksnih činitelja proizvodnje → pa nema ni fiksnih troškova. ( nagib MR) < ( nagib MC) → dovoljan uvjet d2П / dQ2 = d2TR / dQ2 – d2TC/dQ2 d2П / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 – d2TC / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 < d2TC / dQ2 ● Ako je MC<MR ukupni se profit nije maksimizirao i poduzeću se isplati povećati proizvodnju ● Ako je MC>MR razina ukupnog profita se smanjuje i poduzeću se isplati smanjiti proizvodnju ● Ako je MC = MR kratkoročni se profiti maksimiziraju. poduzeća privučena . 2.1. U dugom roku razina proizvodnje konkurentne tvrtke koja maksimizira profit trebala bi se nalaziti u točki u kojoj su dugoročni granični troškovi (LRMC) jednaki cijeni (P). svi su troškovi varijabilni → poduzeće može sve proizvodne inpute prilagođavati zahtjevima proizvodnje. Kako je u savršenoj konkurenciji granični prihod MR jednak cijeni P. Za razliku od kratkog roka. to znači da će poduzeće maksimizirati profit pri onom obujmu proizvodnje kod kojeg su granični troškovi jednaki cijeni MC = P Uvjet maksimizacije profita konkurentnog poduzeća u dugom roku: • • p = LRMC. poduzeće proširuje svoje kapacitete i zapošljava više proizvodnih činitelja.

U svojoj poslovnoj politici se rukovode određivanjem cijena i količina.ravnoteža poduzeća je i najniža točka krivulje LRATC. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. previsoke cijene 2. npr . visoki trškovi 4. u nepotpunoj konkurenciji postoji snažna državna intervencija u ekonomske precese. Tako. Za razliku od savršeno konkurentnih poduzeća čija je krivulja potražnje horizontalna krivulja potražnje poduzeća u nepotpunoj konkurenciji je negativnog nagiba. poljedice tog stanja su : 1. što znači da nema rasipanja resursa . što uzrokuje pad cijena na tržištu .ravnoteža poduzeća je i optimalna razina proizvodnje dugog roka ( ekonomija/disekonomija obujma) Nesavršena (nepotpuna) konkurencija [uredi] Nepotpuna konkurencija je takvo stanje na tržištu u kojem postoji jedan ili više subjekat koji mogu utjecati na formiranje cijena i količina koje se nude ili traže. Pretpostavka te mogućnosti je ograničeni broj privrednih subjekata. manja efikasnost Tržište nepotpune konkurencije je ono gdje: 1. p≥LRATC): . poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. Vrste nesavršene konkurencije [uredi] Monopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće.ravnoteža poduzeća dugog roka ujedno je i ravnoteža kratkog roka: p = MR = AR = d = LRMC = LRATC = SRMC = SRATC . postoji mogućnost određivanja cijena od strane kako ponude tako i potražnje.pad cijene postupno smanjuje ekstraprofit i svodi ga na razinu normalnog profita. manja potrošnja 3. Privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price makeri.krivulja agregatne ponude pomiče se udesno. džava može poticati potpunu konkurenciju pomoću protumonopolistčkog zakonodavstva. Izvor monopolske moći [uredi] Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. 4.ekstraprofitom ulaze u granu . Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. 3. Postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u granu. 2. Uz pretpostavku zadovoljenja uvjeta maksimizacije profita konkurentnog poduzeća dugog roka ( p = LRMC.

.Cournotov model .) model koordiniranog djelovanja oligopoliste: .) modeli konkuriraju određivanjem količine b. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. Tipično oligopolno tržište je tržište automobila. KLASIFIKACIJA OLIGOPOLA 1. specifičnih strojeva. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju.formalno uz sporazum . vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Obzirom na politiku konkuriranja poduzeća na tržištu: a. Obzirom na broj poduzeća na tržištu: a. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra.) ostali modeli oligopola – više poduzeća na tržištu 3. Obzirom na homogenost proizvoda kojeg poduzeće proizvodi. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. .A)simetrični oligopoli .Stackelbergov model . Politika cijena – često.boksitom.B)asimetrični oligopoli . može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima veoma otežan.Bertrandev model Edgeworthov model .) obzirom na ekonomsku stranu poduzeća: .) modeli necjenovnog konkuriranja putem elemenata d.) modeli samostalnog djelovanja oligopoliste: .oligopoli prilično jednake ekonomske snage. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima otežan.KLASIČNI MODELI .) nehomogeni oligopoli 2.model prostrane distribucije poduzeća b. Obzirom na samostalnost njihova nastupa na tržištu: a. Proizvodi oligopolista su homogeni ali i diferencirani.oligopoli različite ekonomske snage.model prelomljene krivulje potražnje . . npr. Proizvodi duopolista mogu biti homogeni.) modeli konkuriraju određivanjem cijene c.) duopol – dva poduzeća na tržištu b.neformalno bez sporazuma 4. odnosno mogućnosti njegove supstitucije: a. ali i diferencirani. 2.SUVREMENI MODELI . Oligopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko poduzeća sudjeluje u cjelokupnoj ponudi.) homogeni ( čisti) oligopoli b. To je čest primjer u distribuciji Duopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontroliraju dva poduzeća.

Monopolistička konkurencija [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje u sektorskoj ponudi sudjeluje veliki broj poduzeća različite veličine. mali proizvodni kapacitet. osnovni cilj treba da bude upoznavanje sa konkurentima I procena Vase trzisne pozicije. možete. visoki troškovi energije (zbog zastarelog tehnološkog postupka). odnosno preduzece koja prodaju istu robu ili pružaju iste usluge? Sada razmislite. Izvori nesavršene konkurencije [uredi] 1. Jake strane preduzeca mogu biti: • • • • • • Slabe strane preduzeca mogu biti: • • • • • dugogodišnje proizvodno iskustvo. visok kvalitet proizvoda. Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele nametnuti cijenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cijenu nižu od ravnotežne. sami kupovati ili zamoliti prijatelja da to uradi umesto Vas. razvijena saradnja sa distributivnom mrežom. koliko vam je poznato. visok stepen korišcenja kapaciteta. Primjer ovakvog tržišta je trgovina na malo. možda njihov proizvod ima neke nedostatke. Ko su vaši konkurenti. Savetujemo Vam da posetite Vase konkurenate. visoki troškovi radne snage. . zastarela tehnologija. Oligopson: takvo tržišno stanje gdje na strani potražnje sudjeluje više kupaca. Nesavršena konkurencija na strani potražnje [uredi] Monopson: takvo tržišno stanje gdje je samo jedan kupac na strani potražnje. Proizvodi su međusobno diferencirani po nekom svom obilježju što takvom poduzeću daje prednost pred konkurencijom. a to možete saznati ako ga sami isprobate. koje su jake a koje slabe strane svakog vašeg konkurenta. Duopson: takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje sudjeluju samo dva kupca. možda je njihova usluga loša. Troškovni uvjeti 2. Razgovarajte sa drugim kupcima kod konkurenata i saznajte da li im se svida ili ne njihova usluga. Vaš cilj je da shvatite kako Vaša konkurencija posluje. Postojanje zapreka slobodnom ulasku u privrednu granu Analiza konkurencije Ovaj korak je veoma vazan za vas biznis. slab kvalitet pakovanja. širok proizvodni asortiman. kvalitetan servis. na primer. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan jer nema značajnijih prepreka Obzirom na navedena obilježja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji.

definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu – stranu tražnje jer osobine i reakcije tražnje takođe utiču na karakteristike konkurencije. Sada razmislite kako cete se suprotstaviti jakim stranama vaših kokurenata. nelojalna konkurencija. ukoliko su negativni (opasnosti). jacanje domace . Opasnosti okruženja mogu biti: nepovoljni trendovi aktivnosti grane kojoj preduzece pripada nelikvidnost kupca. Takođe. Delovanje ponude i tražnje na tržištu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrašnju motornu snagu tržišta koja pokreće tržišni mehanizam. tendencija porasta primarnog proizvoda. promena propisa (na pr. Na preduzetnicu utice I okruzenje. ili ih zaobilaziti. • nedovršen sistem kvaliteta. Šanse okruženja mogu biti: • • • • • • • • • • • • • • • proces oživljavanja privredne aktivnosti. jacanje poslovne snage privrednih subjekata jacanje kupovne snage stanovništva. registar kase) i uvodenje standarda.strane konkurencije. Tržišna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparništvo između učesnika u ponudi robe sa ciljem svakog učesnika da tržište svoje robe proširi na račun drugih učesnika. nepostojanje strategije razvoja nacionalne i regionalne. zakonska regulativa. kvalifikovan menadžment tim. oživljavanje aktivnosti u grani. nedostatak finansijskih sredstava. stecen renome na tržištu. .• • • stabilna poslovna aktiva. ponuda utiče na tražnju kao što i tražnja sa svoje strane utiče na ponudu. Preduzece B . Pojam tržišne konkurencije Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na određenom prostoru i u određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga. Preduzece C Preduzece D . odliv kvalitetnog kadra. • Proizvodac/ konkurent Jake strane preduzeca Slabe strane preduzeca Preduzece A . postojanje sivog tržišta. Međutim. to su uticaji koje ona moze iskoristiti. ako su povoljni(sanse). inflacija. Ponuda i tražnja nisu izolovani fenomeni i na njih utiče veoma veliki broj faktora.

Definicija – Konkurencija je takvo tržište koje podrazumeva: • • • tržišnu utakmicu između prodavaca čiji je cilj da svoju robu prodaju po što boljim uslovima i u što većem obimu. Štaklberg je tipologiju izvršio uzimajući u obzir kriterijum broja učesnika koji se javljaju kako na strani tražnje tako i na strani ponude. snaga pojedinačnih tržišnih učesnika. Tek je nemački ekonomista Hajnrih Štaklberg izvršio tipologiju tržišta koja je i danas opšteprihvaćena. homogenost odnosno heterogenost roba. Prema tome. postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd. Različiti konkurentski odnosi na različite načine utiču na obrazovanje konkretne tržišne strukture odnosno obrazovanje određenih tržišnih stanja. a kompleksnost i raznolikost sistema odnosa koji su se u praksi pojavljivali na tržištu su zanemarivani. neograničenom. tržišna konkurencija se ne može posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa ponudom na tržištu. perfektnom) konkurencijom i potpunim monopolom. Ekonomska nauka se sve do tridesetih godina XX veka bavila samo ekstremnim tržišnim stanjima – potpunom (slobodnom. Tržišna stanja Među tržišnim učesnicima se na tržištu mogu uspostaviti konkurentski odnosi različite prirode i sa različitim uticajima na funkcionisanje privrede. ali i između potrošača jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve – kupovina dobara po što povoljnijim uslovima. ali su neki od najvažnijih ipak: • • • • • broj i veličina učesnika na tržištu (kupaca i prodavaca). Na taj način se morfologija tržišta posmatrala vrlo pojednostavljeno. u zavisnosti od broja prodavaca i kupaca na tržištu može se doći do devet različitih tržišnih stanja koja su prikazana u narednoj tabeli: . tržišnu utakmicu između kupaca koji se nadmeću u pritisku na cene kako bi došli do željene robe. tržišnu utakmicu između prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari što povoljnije uslove za sebe. Po njemu. Konkurentski odnosi među učesnicima na tržištu zavise od brojnih faktora. stepen elastičnosti ponude i tražnje. Konkurencija se javlja i između preduzeća jer sva preduzeća konkurišu za potrošački dohodak.

Takođe. nesavršena konkurencija – javlja se u tri različita oblika zavisno od broja proizvođača koji međusobno konkurišu i od stepena diferenciranosti proizvoda. razmotriti osnovne karakteristike potpune konkurencije i monopola. potpuni monopol – jedan proizvođač koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji u potpunosti kontroliše cenu. Potpuna konkurencij Potpuna. Savremene uslove karakterišu tržišna stanja koja su između dva osnovna – potpune konkurencije i potpunog monopola.Tabela 1: Tipologija tržišnih stanja I drugi ekonomisti pored Štaklberga su takođe davali svoj doprinos formulisanju tipologije tržišta. na primer. delimična kontrola cena je moguća. savršena konkurencija – postoji veliki broj proizvođača koji proizvode identičan proizvod pri čemu nijedan od njih nije u stanju da vrši bilo kakvu kontrolu nad cenom. apsolutna ili savršena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju čije je osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja tržišnog mehanizma. ipak. kroz poređenje tržišnih stanja koja su zastupljena u savremenim tržišnim privredama sa tržišnim stanjem koje bi postojalo na tržištu potpune konkurencije može se doći do značajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema. 3. 2. To su različiti oblici nesavršene odnosno ograničene konkurencije koji su najbliži realnom privrednom životu jer ni u jednoj privredi ne postoje potpuna konkurencija ili potpuni monopol u sasvim čistom obliku. Pol Semjuelson je. Da bi se razumela tržišna stanja karakteristična za realne privrede potrebno je. polazeći od kriterijuma snage uticaja prodavaca odnosno kupaca. kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda definisao tri različita tržišna stanja: 1. Potpuna konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama: .

homogenost robe – ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvođači proizvode homogene odnosno identične proizvode. atomiziranost ponude i tražnje – postoji veliki broj prodavaca i kupaca. ali i druge uslove prodaje (ili kupovine).1. zbog toga je supstitutivnost između proizvoda različitih proizvođača odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno čiji će proizvod kupiti dok god je njegova cena na nivou ravnotežne cene (cena koja se formira isključivo pod uticajem odnosa ponude i tražnje). ni među prodavcima ni među kupcima nema udruživanja ni dogovaranja – svaki od njih potpuno samostalno nastupa na tržištu. slobodno kretanje kapitala. prodavci nisu u mogućnosti da. cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tražnje i nijedan od tržišnih učesnika nije u stanju da samostalno utiče na cenu. tržišna snaga svih prodavaca je takođe približno jednaka. odnosno ako potrošači nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. ograničene informacije itd. 3. Tržište na kome postoji monopol sa strane tražnje nazviva se monopson. međutim. sužavanje ili odustajanje od proizvodnje kada se za tako nešto ukaže potreba. recimo. postoji samo jedan prodavac (ili kupac) određenog proizvoda – nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omogućava monopolisti da samostalno određuje cenu proizvoda. preko podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila viša od ravnotežne tržišne cene.). potpuna informisanost svih učesnika na tržištu – svi kupci i svi prodavci su u svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tržištu. nema državne intervencije i sve je prepušteno isključivo delovanju tržišnog mehanizma. Monopolsko tržište Određeno preduzeće je monopolista ako je jedini proizvođač (ponuđač) određenog proizvoda ili usluge na određenom tržištu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta. administrativnih ili prirodnih barijera za proširivanje. Čak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netržišnih uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje. postojati i monopolista sa strane tražnje – to bi bilo preduzeće koje je. nema ni kupaca ni prodavaca koji bi mogli da se nađu u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija koje bi mogle da ograniče konkurenciju. tržišna cena. 4. Već je naglašeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi čiste potpune konkurencije. rada i robe – nema nikakvih ekonomskih. jedini kupac određenog proizvoda što ga čini sposobnim da utiče na uslove pod kojim taj proizvod kupuje. . iz različitih razloga. njihova pojedinačna moć je zanemarljiva. uticaj države. 2. to jest proizvode istog kvaliteta i istih karakteristika. Na tržištu može. kupovna moć kupaca je približno jednaka. Potpuno monopolističko tržište odnosno monopolistička konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama: 1. 5.

Postojanje ovakve imperfektne konkurencije na različite načine utiče na neefikasnost ekonomskog sistema – monopolista nije zainteresovan da povećava efikasnost proizvodnje kako bi postigao viši profit jer je u poziciji da viši profit ostvaruje povećanjem cene. sprečavanjem štetnih dogovora između velikih . U uslovima monopola onemogućeno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona ponude i tražnje) zbog toga što je prisutna velika koncentracija ponude odnosno tražnje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). 4.2. 5. barijere za ulazak na tržište i izlazak sa tržišta su visoke – ne postoji mogućnost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slučaju monopsona). kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. kontrolom vlasništva. prema tome. neelastičnost tražnje je potpuna – kolika god da je cena tražnja će biti ista. ne postoje bliski supstituti za proizvod – kupci su prinuđeni da kupuju proizvod monopolističkog preduzeća. 2. ograničavanjem dozvoljene veličine tržišnog učešća. nije rezultat odnosa ponude i tražnje već je rezultat interesa monopoliste. Zbog pogubnog dejstva monopola država se na različite načine bori protiv njih. Koji su uzroci nastanka monopola u tržišnim privredama? Postoje dva osnovna uzroka: 1. nije retkost ni pojava različitih vrsta lokalnih monopola bilo time što država daje povlastice i pogodnosti nekoj firmi. ograničavanjem udruživanja preduzeća. 3. bilo time što sprečava druge firme da uđu u neku granu. zabranjuje ih i ograničava. troškovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na različite načine: • • tehnička superiornost – preduzeće koje poseduje superiorniju tehnologiju od konkurenata lakše postaje monopolista i lakše istiskuje sa tržišta konkurentska preduzeća. sve dok patentno pravo postoji firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. mobilnost kapitala. ekonomija obima – sposobnost velikih preduzeća da integracijom proizvodnih operacija poveća produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snažnih konkurenata. patenti – da bi podstakla inovativnost država daje ekskluzivna proizvodna prava za neki period vremena onome ko je osmislio određeni proizvod. kontrola nad oskudnim resursima ili inputima – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa. takođe. Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona. rada i robe je ograničena ili potpuno onemogućena. različiti načini sprečavanja potencijalnih rivala da uđu na tržište: • • • pravna ograničenja – PTT služba ima monopolističku poziciju zato što je država donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol.

Nelojalna konkurencija Из Википедије. odnosno davanje poklona veće vrednosti. Ipak. Karakteristike savremenog tržišta Savremeno tržište je tržište takozvane ograničene odnosno nepotpune konkurencije. niska mobilnost faktora proizvodnje. podele tržišta. bilateralnih monopola (dva kupca i dva prodavca). a naročito: Iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu Iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi. potrošačima ili opštem društvenom interesu. zbog potrebe za državnom intervencijom u privredi itd. vremenom i mestom kupoprodaje. postojanje još uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na većini pojedinačnih tržišta. mogućnost dogovaranja oko nivoa cena. kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente • • . duopsola (dva kupca). a na štetu drugih tržišnih učesnika. слободне енциклопедије Nelojalna konkurencija (nepoštena tržišna utakmica) je svaka radnja poslovnog subjekta učinjena u poslovnom nadmetanju koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu. ipak. radi otežavanja njegovog položaja na tržištu • Obećanje. ograničen broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima – postojanje duopola (dva prodavca). kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve veće diferenciranosti proizvoda. potreba za unapređivanjem antimonopolskog zakonodavstva i prakse neprekidno je prisutna jer se sa razvojem tržišta neprekidno pojavljuju i novi načini da se tržišna konkurencija narušava u korist jednih. vrstom i kvalitetom proizvoda. kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora. cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati. kvaliteta i drugih svojstava te robe • Sticanjem. korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca. podacima ili oblikom. To je je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca kojom se krše kodeksi poslovnog morala. imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima. koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca • Prodajom robe sa oznakama. Osnovne osobine savremenog tržišnog stanja kao mešovitog oblika konkurencije koji je najbliži realnim privrednim okolnostima su: • • • • • postojanje veoma moćnih prodavaca i kupaca zbog čega je određeni uticaj na cene i uslove kupoprodaje moguć.prodavaca i kupaca.

Zakoni koji regulišu pojavu nelojalne konkurencije su namenjeni zaštiti potrošača i poslovnih subjekata i pomažu u prevenciji plasiranja ilegalne trgovine i usluga. između ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema određenja) postoje razlike. Tako po prvom sistemu. Ovakav sistem generalne klauzule.Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena. obmanom. krug zaštićenih subjekata je znatno veći. Ovakav sistem je proizišao iz odredaba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i trgovini". navode se pojedina dela nelojalne utakmice. sistemu generalne klauzule. austrijsko i švajcarsko pravo. samo primera radi. Садржај [сакриј] • • • • • • • 1 Dela nelojalne konkurencije 2 Elementi nelojalne konkurencije 3 Pravna priroda nelojalne konkurencije 4 Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju 5 Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona 6 Reference 7 Spoljašnje veze . dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogućnost nastanka štete. Drugi sistem. naknada štete dolazi u obzir samo prema oštećenom subjektu. sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije. prihvataju i nemačko. zahteva se i nastanak štete. Treći sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni. Teži se očuvanju dobrih odnosa koje su preduzeća tokom vremena razvila sa potrošačima. Tako u prvom sistemu. Sprečavanjem nelojalne konkurencije žele se zaštititi ekonomska ulaganja preduzeća u cilju očuvanja imidža i razlikovanja proizvoda. ima pravo na naknadu te štete. kod sistema određenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta. Ipak. U uporednom pravu. Potezi vezani za nelojalnu konkurenciju su obično u korelaciji sa prevarom. postoje tri sistema određivanja nelojalne konkurencije. Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice. lošim međuljudskim odnosima. određuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem određenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. pored našeg prava. Osim toga. Isti sistem prihvaćen je u engleskom pravu. a kod sistema određenja nelojalne utakmice kao civilnog delikta. a ne i taksativno. To znači da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice koju je zakonodavac izričito naveo. a potom navodi neka dela nelojalne utakmice.

pravnom prometu: Nelojalna reklama predstavlja takvo delo nelojalne konkurencije u kome se reklamiranje. načina proizvodnje. oglašavanje ili nuđenje robe ili usluga obavlja navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu. korišćenje i prenošenje negativnih podataka o drugom subjektu. imovinske ili druge koristi u cilju postizanja preimućstva u poslovnom prometu na štetu drugog poslovnog subjekta • Oglašavanje prividne rasporodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenja druge slične radnje. kojom se kupac. predpostavljajući da se radi o konkurentskoj organizaciji • Podmićivanje. u cilju njegovog omalovažavanja i diskreditovanja • Davanje netačnih podataka o svojoj robi ili uslugama predstavlja obeležavanje robe namenjene prodaji oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla. odnosno potrošač dovodi ili može dovesti u zabludu u pogledu cena • [уреди] Elementi nelojalne konkurencije Nelojalnu konkurenciju čine samo određeni subjekti Da bi postojala nelojalna konkurencija. njegovoj robi ili uslugama. odnosno davanje ili obećavanje poklona. učinjeno delo mora se odnositi na poslovnu delatnost • Da bi postojalo delo nelojalne konkurencije nužno je da je ono učinjeno u cilju nadmetanja. čime se određeni trgovac dovodi ili može dovesti u povoljniji položaj • Ocrnjivanje je davanje. pojava da se na robi ili pri pružanju usluga ne upozorava kupac na mane koje roba ili usluga imaju • Neovlašćena upotreba spoljnih obeležja druge kompanije je pojava da jedan poslovni subjekat bez dozvole ili pravnog osnova koristi spoljna obeležja drugog subjekta • Neovlašćeno korišćenje tuđih poslovnih usluga je pojava koja postoji kada se nedozvoljeno prisvajaju tuđe poslovne veze i kontakti. količine. kvaliteta ili drugih svojstava • Prikrivanje mana robe ili usluga. takmičenja poslovnih subjekata • Ponašanje koje predstavlja suštinu nelojalne konkurencije mora biti u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima • Kao poseban element pojma nelojalne konkurencije pojavljuje se štetna radnja ili radnja kojom bi se mogla naneti šteta drugim učesnicima u poslovnim odnosima • • .[уреди] Dela nelojalne konkurencije Zakon o trgovini navodi neka dela nelojalne konkurencije koja se najčešće pojavljuju u privredno .

banke i organizacije za osiguranje. odnosno otežavanja zaključivanja takvog posla • Preduzeće i drugo pravno lice u obavljanju spoljnotrgovinskog prometa neovlašćeno upotrebi ime. banci i organizaciji za osiguranje • [уреди] Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona . odnosno preduzeću koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog pravnog lica. [уреди] Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju navodi neke oblike nelojalne konkurencije koji se posebno javljaju u spoljnotrgovinskom poslovanju. po kojima je nelojalna utakmica civilni delikt posebne vrste. Postoje gledišta po kojem je nelojalna konkurencija zloupotreba prava ili preterana upotreba građansko . drugom pravnom licu. kao i treće gledište. zatim gledišta po kojima je nelojalna konkurencija (nelojalna utakmica) povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava). Tako se u smislu ovog Zakona pod nelojalnom utakmicom smatra da postoji kad: Isto preduzeće i drugo pravno lice ugovara izvoz robe i usluga po nižoj ceni od cene koju je drugo preduzeće i drugo pravno lice već ugovorilo za izvoz takve robe i usluga i time nanosi štetu tom preduzeću. firmu. obezbedi povoljniji položaj u obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu i time nanese štetu tom preduzeću. drugo pravno lice. žig. odnosno drugog pravnog lica i time stvori ili može stvoriti zabunu na štetu tog preduzeća.Da bi postojalo ponašanje koje se može smatrati nelojalnom konkurencijom ono mora biti usmereno protiv zaštićenog lica • [уреди] Pravna priroda nelojalne konkurencije Pravna priroda nelojalne konkurencije određuje se na različite načine u pravnoj teoriji. oznaku ili drugo spoljno obeležje drugog preduzeća. odnosno drugom pravnom licu za čiji račun obavlja taj posao • Preduzeće. odnosno drugom pravnom licu • Preduzeće i drugo pravno lice preduzima radnju usmerene na raskidanje ugovora o spoljnotrgovinskom poslu zaključenom između drugog preduzeća. odnosno drugog pravnog lica i stranog lica ili radi sprečavanja. drugog pravnog lica. banka i organizacija za osiguranje na račun drugog preduzeća. odnosno drugog pravnog lica • Preduzeće i drugo pravno lice u spoljnotrgoviriskom poslovanju daje podatke o drugom licu.pravne slobode. odnosno preduzeća • Preduzeće i drugo pravno lice daje netačne podatke o poslu spoljnotrgovinskog prometa drugom preduzeću.

koji obavlja istu delatnost i dr. kod koje radi u dopunskom radnom odnosu. ako bi to za njegovog poslodavca predstavljalo nelojalnu konkurenciju u skladu sa zakonom. iskljkučiti člana iz društva. godine po kojoj član društva. Iz toga indirektno proizilazi da se poslovna tajna ne može koristiti u poslovnim odnosima sa drugim firmama i preduzećima i ista ne sme da se neovlašćeno prenosi konkurentskim firmama. koji predstavljaju poslovnu tajnu poslodavca. najčešće dve godine. preduzeće može da izrekne prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa.Moguće je da i po osnovu drugih zakona budu predviđene odredene klauzule o zabrani nelojalne konkurencije. odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi bila konkurentna. Radi se u oba slučaja o konkurentskoj klauzuli kojima se zabranjuje konkurencija između preduzeća. Sličnu zabranu čuvanja poslovne tajne predvida i naš Zakon o preduzećima koji predviđa da su radnici dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju bilo na koji način saznaju (za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom) i da dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću. pod uslovom da se tako zakonom predvidi. zavisno od potreba i različitih situacija koje se pojavljuju u prometu roba i usluga. pored određivanja . može se pri zaključenju ugovora o zakupu predvideti odredba o zabrani izdavanja drugog lokala u istoj poslovnoj zgradi drugom zakupcu . zahtevati brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra. ne može takve iste podatke davati drugoj organizaciji. da napred navedeno lice prekrši klauzulu konkurencije. Tako se izmenama ranije važećeg Zakona o preduzeću predviđalo da preduzeće u skladu sa svojim aktom (dakle. Sličnu klauzulu konkurencije ima i Zakon o preduzećima iz 1996. niti mogu biti preduzetnici koji obavljaju takvu delatnost. član društva sa ograničenom odgovornošću i član uprave. Osim napred navedenih slučajeva. U slučaju. komplementar komanditnog društva. u tom preduzeću. nadzornog i izvršnog odbora direktora društva sa ograničenom odgovornošću. Vrlo često u ovim ugovorima se. odnosno prokuristi u bilo kojem drugom preduzeću.konkurentu. Ovakvo isto pravilo bilo je predviđeno i za osnivanje konkurentskih radnji. odnosno jednog preduzeća prema drugom preduzeću. mogu se i na ugovornoj osnovi pojaviti određe zabrane konkurencije. Tako na primer. kao i tražiti nadoknadu štete. Osim navedenog. na autonomnoj osnovi) zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor i drugi radnici dok se nalaze u radnom odnosu. odnosno radnji na tržištu. jer bi se u tom slučaju i takvo prenošenje poslovne tajne moglo smatrati nelojalnom konkurencijom jedne firme prema drugoj firmi. ne mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu preduzeću. niti biti zaposleni. Ovakva zabrana se proteže i posle prestanka radnog odnosa. akcionarskog društva društvenog i javnog preduzeća. ne mogu imati takvo svojstvo. najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa. u propisima o radnim odnosima i ugovorima o zapošljavanju može se predvideti da radnik za vreme trajanja određenog radnog odnosa podatke koje saznaje za vreme svoga rada. Tu se predviđa obaveza radnika da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u obavljanju poslova sa drugim preduzećima.

Svaka od navedenih sila utiče na sposobnost preduzeća da bude konkurentno u datoj industriji i svaka od sila ima po nekoliko determinanti. 1996. godine. .visina troškova prelaska na upotrebu proizvoda drugih dobavljača. Pravna priroda nelojalne konkurencije. . Novi Sad.značaj industrije za kupce. . Pravni fakultet. a nizak intezitet neke sile prestavlja šansu za neko preduzeće jer mu se pruža šansa da poveća profit.značaj industrije za dobavljače..sklonost kupaca ka supstitutima. FON. samim tim. Nelojalna konkurencija. Pravni život br. 2009.troškovi prelaska na upotrebu proizvoda. 1976 Drašković. . 5) Intezitet rivalstva: . Unfair Competition . a ponekad i prostor. .kapaciteta. 4)Pregovaračka snaga dobavljača. Pet Porterovih sila Model je razvio Majkl E. 2/91 Prica R. . . 2) Opasnost od novih konkurenata: . Visok intezitet neke sile predstavlja opasnost za neko preduzeće jer će vjerovatno smanjiti njegov profit. Osnovi Poslovnog prava.broja konkurenata. 3)Pregovaračka snaga kupaca. br. .What is Unfair Competition. Beograd. Beograd.diferenciranost proizvoda.stepen koncentrisanosti kupaca. 2001 Zabel B. definiše 5 sila koje određuju snagu konkurencije i. 2)Opasnost od novih konkurenata. ZAKON o spoljnotrgovinskom poslovanju. Porterove sile: 1)Opasnost od supstituta.visina kapitala koju je potrebno investirati. Everyday law encyclopedia.predmeta koji se odnose na zabranu konkurencije. .stopa rasta industrije. 4) Pregovaračka snaga dobavljača: . 5)Intezitet rivalstva postojećih preduzeća u grani. Porter 1979. . 1) Opasnost od supstituta: . .značaj proizvoda dobavljača za proizvodni proces.troškovi prelaska na konkurentski proizvod.pristup kanalima distribucije. 1/63 ZAKON o trgovini.izlazne barijere. atraktivnost nekog tržišta. 3) Pregovaračka snaga kupaca: . . Pariska konvencija za zašitu industrijske svojine. Klauzula konkurencije u radnom pravu. .reznolikost konkurencije. [уреди] Reference • • • • • • • • • • Drakulić M. . zajedničke reakcije postojećih preduzeća. Pravni život.državna regulativa. ZAKON o preduzećima. .troškovi prelaska na supstitut.fiksnih troškova. mora predvideti i vreme toga dejstva.postojeće barijere ulasku novih konkurentata. Atraktivnost u ovom slučaju podrazumjeva ukupnu profitabilnost industrije. 2010. .

Šta je konkurentska prednost? Kada kompanija ostvaruje profit koji prevazilazi prosek u svojoj grani industrije. ili u ceni. kako bi prepoznali stvarne uslove vašeg poslovnog okruženja i reagovali kako treba? Pre nego što uđemo u metodologiju. On sugeriše da je kupovina kompanije kao i kupovina zamka okruženog odbrambenim prokopom. za koji želi da je dovoljno dubok i širok kako bi odbio svu moguću konkurenciju.isc. Proces. koje prevazilaze prednosti konkurentnih proizvoda. ali po nižoj ceni. uključujući snabdevače u gornjem toku.edu) Warren Buffett. Da bi se postigla konkurentna prednost. (Harvard Business School . primenjene i eksploatisane tako da uzrokuju povećanje . vidimo da nove ideje. to je prednost cene. onda je to prednost razlikovanja. Oni se zovu prednosti pozicioniranja i definišu kompaniju kao predvodnika. Ako je sposobna da ponudi prednosti kupcima. kompanija operiše u sistemu vrednosti vertikalnih aktivnosti. Cilj većine poslovnih strategija je da ostvare održivu konkurentnu prednost. najpoznatiji privatni investitor na svetu kaže da želi da kupuje samo one kompanije koji imaju perspektivu ostvarenja održivog kreiranja vrednosti. Superiorna vrednost kreira se ili kroz niže troškove ili kroz superiorne prednosti za kupca (razlikovanje). kompanija mora izvoditi jednu ili više aktivnosti kreiranja vrednosti na način koji kreira više ukupne vrednosti od njenih konkurenata. kaže se da ona poseduje konkurentnu prednost u odnosu na svoje suparnike.Institute for Strategy and Competitiveness . kao i distribucione kanale u njihovom donjem toku. Paradigma. Ovo važi za kompaniju koja na najbolji način iskorišćava svoje resurse ostvarujući konkurentnu prednost koja rezultira superiornim kreiranjem vrednosti. Kreiranje vrednosti Profesor Michael Porter kaže: “Uz redovne aktivnosti kreiranja vrednosti.hbs. da vidimo šta je značenje pojma konkurentna prednost? Profesor Michael Porter sa Univerziteta u Harvardu identifikuje dva osnovna tipa konkurentne prednosti: (1) Prednost cene (2) Prednost razlikovanja Kada je kompanija sposobna da pruži iste prednosti kupcima kao i njena konkurencija. ili u razlikovanju. Takodje postoji i pogled sa aspekta resursa.www. To znači da kompanija mora imati resurse i sposobnosti koje su superiorne u odnosu na njenu konkurenciju. Kako izmeriti odbrambeni prokop vašeg zamka (kompanije)? Kako ga učiniti širim i dubljim da vas odbrani od konkurencije? Ili. a zovu se sposobnosti razlikovanja. i Pozicija). Koje su to aktivnosti kreiranja vrednosti? Ako se vratimo na već pomenute 4 P inovacija (Cena." Možemo uočiti da se reč vrednost ovde stalno ponavlja.

Analiza industrije Industriju možemo definisati kao: Grupu kompanija koje nude proizvode ili usluge koji mogu biti zamena jedan za drugog (industrija mleka. To su: Prva sila: Politički faktori Kod nas u Srbiji. ili za druge ne prenosive troškove poslovanja? Treća sila: Nove konkurentske kompanije Profitabilna industrija privlači nove konkurentske kompanije. ne uvek i za onog ko proizvodi i prodaje. direktno ili indirektno vode ka povećanju vrednosti. Prvi korak je obavezno upoznavanje sa uslovima okruženja. ili za godinu dana? Druga sila: Ne-prenosivi troškovi Vaši ne-prenosivi (na krajnjeg kupca). ove sile verovatno imaju najznačajniji uticaj na poslovanje. itd. televizora. lošu i ne konkurentnu ekonomiju. hleba. I oni su primorani da prodaju po višim cenama da bi se takmičili sa svojim konkurentima. i sve ono što trenutno vidimo da se događa u Srbiji. One utiču na to koliko poreza će se plaćati. i kako da učinimo ovaj proces održivim? Analiza industrije (eng. Povećana vrednost može se reflektovati kroz veći profit. bolje pozicioniranje u svesti kupaca. primenjene na bilo koju od inovacionih 4 P oblasti vašeg poslovanja. Da bi ste ostali i opstali u biznisu morate konstantno skenirati vašu industriju. ili izvođenje analize industrije. kompjutera …). Da li i u ovom trenutku postoji novi konkurent. skidanja cena i popuštanja potrošaču . započeti novi biznis. Ukratko. Globalizovana ekonomija omogućila je da se lakše nalaze snabdevači. Kako da počnemo sa kreiranjem superiorne vrednosti. Danas je sve teže kupiti jeftino a prodati skupo. kako se brzo i jednostavno može uvoziti ili izvoziti. Da li ste sigurni da ćete i ubuduće plaćati isti procenat svojih prihoda za snabdevanje neophodnim resursima. Politička nestabilnost uzrokuje visoke kreditne stope. Da li možete pretpostaviti koliko će stabilan biti političko okruženje sutradan. industry analysis) je pravi način da započnemo proces istraživanja održivog kreiranja vrednosti. Možemo pretpostaviti da je profitabilnost industrije rezultat delovanja sedam sila. to su sve one inovacione aktivnosti koje vaše poslovanje čine boljim (konkurentnijim). troškovi poslovanja. Suviše suparništva.profitabilnosti. Ovo ih kvalifikuje kao inovacione aktivnosti. ali i ti isti snabdevači sada lakše dolaze do kupaca. Da ali pre svega za potrošača. male strane investicije. Možete se osećati sigurni u ovom trenutku. ali i kroz efikasnije poslovne procese. ali je samo pitanje vremena kada će novi konkurenti ući na vaše tržište i uticati na vašu profitabilnost. Neke industrije su profitabilnije od drugih. sposoban da proizvede superiorniju vrednost? Ćetvrta sila: Suparništvo Svako se slaže da je tržišna ekonomija dobra stvar.

a to su upitnici koji bi tražili odgovore na specifična pitanja za svaku od pomenutih sedam sila. a potom ih i iskoriste da kreiraju superiornu vrednost.može izazvati da cele industrije postanu neprofitabilne. Da li se i vi takmičite sa svojom konkurencijom. Ali i ovom slučaju intelektualni kapital i inovaciona sposobnost ne mogu jedno bez drugog. da li je vaša industrija još uvek profitabilna? Šesta sila: Baza potrošača Veličina. Nove profitabilne ideje ne dolaze lako. Šta je vaša baza potrošača? Da li je pristupačna? Koliko su spremni da potroše novac na vaš proizvod? Ovo su sve promenljive. tako da je potrebno uključiti sve zaposlene. Da li u ovom trenutku na tržištu postoji bolja alternativa vaših proizvoda? Kako bi ste koristili ovaj model analize industrije? Prvo morate izgraditi alat kojim bi ste procenili situaciju. i postati (i ostati ) profitabilni u biznisu. Da li već sada pružate previše mušterijama? Ako je tako. Setite se pisaćih mašina. Konkurentna prednost je suviše važna za profitabilnost. bogatstvo i pristupačnost baze potrošača utiče na profitabilnost industrije. steći ćete konkurentnu prednost. Vi i vaši konkurenti bićete prisiljeni da konstantno nudite povoljnije uslove. Ako u vašoj organizaciji pronađete prave ljude da unesu ove ideje. ali i to do određene mere. Da li ste svesni vaše sopstvene situacije? Sedma sila: Alternative Postoje industrije koje su alternativni proizvodi ili usluge izbrisali sa tržišta. ali i opstanak vaše kompanije. vaša trgovinska marža će se smanjivati. čak i po cenu profitabilnosti? Peta sila: Otpor potrošača Smatra se da su obrazovani potrošači uslov dobre prodaje. Smatra se da je jedan od osnovnih faktora povećanja konkurentnosti kompanija stalno uvećanje njihovog intelektualnog kapitala. Šta vam vredi znanje ako se ne primenjuje? . i menjaju se vremenom. Povećanje intelektualnog kapitala omogućiće vam da lakše dolazite do novih ideja. Ako su savršeno svesni toga šta da očekuju od proizvoda i po kojoj ceni. Metodologija menadžmenta inovacija je u suštini čista interaktivna komunikacija. ali će vam jedino povećana inovaciona sposobnost omogućiti da te nove profitabilne ideje sprovedete u delo. Danas se nalaze samo u muzejima i u našim državnim nadleštvima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful