SEMINARSKI RAD

Predmet :Računovodstvo za menadžere Tema : Stalna imovina

Uvod.....................................................................................................................................3 Pojam i podela stalnih sredstava..........................................................................................4 Nematerijalna ulaganja........................................................................................................4 Klasifikacija nematerijalnih ulaganja..................................................................................6 Opšta pravila procenjivanja.................................................................................................6 Početno merenje nematerijalnih ulaganja............................................................................6 Naknadni izdaci...............................................................................................................7 Naknadno procenjivanje..................................................................................................7 Amortizacija.........................................................................................................................8 Osnovica za obračun amortizacije.......................................................................................8 Prestanak korišćenja.........................................................................................................9 Osnivački troškovi...........................................................................................................9 Troškovi istraživanja........................................................................................................9 Troškovi razvoja............................................................................................................10 Koncesije, patenti i slična prava....................................................................................11 .......................................................................................................................................12 Objavljivanje - obelodanjivanje.....................................................................................12 Bilansiranje materijalnih ulaganja.....................................................................................12 Dileme u rasčlanjavanju materijalne imovine....................................................................13 Pretpostavke bilansiranja ..............................................................................................14 Pravila procenjivanja.....................................................................................................14 Nabavna vrednost...........................................................................................................14 Koji troškovi ne mogu biti uključeni u nabavnu vrednost.............................................15 Koji troškovi mogu biti uključeni u nabavnu vrednost?................................................15 Kako se utvrđuje nabavna vrednost sredstava dobijenih iz subvencija?.......................16 Ako je sredstvo stečeno kroz razmenu kako se određuje njegova nabavna vrednost?..16 Ako se za kupovinu više različitih sredstava odredi zajednička cena kako utvrditi nabavnu vrednost pojedinih sredstava?.........................................................................16 Kakav tretman imaju troškovi koji nastanu nakon sticanja?.........................................17 Cena koštanja.....................................................................................................................17 Koji se troškovi mogu aktivirati?...................................................................................17 Koji se troškovi ne mogu uključiti u cenu koštanja?.....................................................17 Zaključak:..........................................................................................................................20 Literatura:...........................................................................................................................21

2

Postrojenjska dobra. na računima grupa: 01.Dugoročni finansijski plasmani 3 .Uvod Stalnom imovinom smatraju se predmeti imovine koji su angažovani sa ciljem da dugoročno služe poslovanju preduzeća. Definišu se kao sredstva : • Koji imaju ograničeno korisni (ekonomski) vek trajanja duzi od jedne godine • Koja su eksterno nabavljena ili interno proizvedena sa namerom (ciljem) da se koriste na dugoročnoj osnovi u obavljanju redovnih poslovnih aktivnosti preduzeća • Koja nisu namenjena prodaji u normalnom toku poslovanja.Nematerijalna ulaganja 02. prezentiraju se kao ne tekuća aktiva ili dugoročna sredstva u klasifikovanom Bilansu stanja.Nekretnine.oprema i bioloska sredstva 03. tradicionalno poznata kao fiksna sredstva.postrojenja. U sastav stalne imovine spadaju: • Nematerijalna ulaganja • Materijalna ulaganja • Finansijska ulaganja Stalna imovina je obuhvacena Klasom 0 – Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina.

Prema statičkom shvatanju cilja bilansa bilansiranje ovih ulaganja nije dopušteno. a koje se poseduje radi korišćenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama. Stalna sredstva obuhvataju: nematerijalna ulaganja. Ovo stoga što iako izdatak nastaje u jednom 4 . Za klasifikaciju sredstva u stalnu ili obrtnu imovinu relevantan je poslovni cilj a ne prirodne osobine sredstva. Osnovna karakteristika je dakle. da ova sredstva služe dugoročno poslovanju preduzeća. Prema dinamičkom shvatanju reč o izdacima koji nisu rashod perioda u kome su nastale. već predstavljaju rashod niza obračunskih perioda kojima se dodeljuju. U teorijskom smislu nematerijalna sredstva se definišu na različite načine u zavisnosti od toga šta se smatra ciljem bilansa. materijalna ulaganja i finansijska ulaganja Nematerijalna ulaganja Nematerijalno sredstvo je nemonetarno sredstvo bez fizičke substance. u svrhe iznajmljivanja. ili za administrativne namene. zbog toga što ona predstavljaju nepostojeća dobra.koje nemaju ni vrednost. koje se može identifikovati.Pojam i podela stalnih sredstava Stalna sredstva predstavljaju samo ona sredstva čiji je predviđeni vek trajanja duži od 12 meseci. odnosno čije se otuđenje očekuje u dužem roku.

Na primer: da li će po osnovu veb-sajta priticati koristi u preduzeće. liste kupaca. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao što su: naučno i tehničko znanje. koncesije. Kada je odvojivo. autorska prava. patenti. ili ne može se prodati zaštitni znak za prirodni izvor vode bez prodaje i samog izvora. licence. Mogućnost identifikacije 1. dozvole za ribarenje. Primer: ne može se prodatipravona izdavanje časopisa bez baze podataka o pretplatnicma . na primer. mogućnost razmene. mogućnost prodaje. Bilansiranje poslovne vrednosti je regulisano Međunarondim standardom finansijskog izveštavanja 3 Poslovne kombinacije. Uslovi za priznavanje i procenjivanje nematerijalnih ulaganja nalaze se paragrafima Međunarodnog računovodstvenog standarda 38 – Nematerijalna sredstva. uvozne kvote. 5 . mogućnost identifikacije Pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u budućnosti nije uvek jednostavno utvrditi. Nematerijalna sredstva mogu priznata ako su ispunjeni sledeći uslovi: 1. Mogućnost davanja u zakup. ili mogućnost distribuiranja budućih ekonomskih koristi smatra se dokazom o tome da se sredstvo može identifikovati.obračunskom periodu oni doprinose stvaranju prihoda u nizu budućih obračunskih perioda. poslovna vrednost. intelektualna svojina. Kada je sposobno d a bude odvojeno ili odeljeno od preduzeća bilo pojedinačno ili zajedno sa povezanim ugovorom ili sredstvom. i dr. trgovačke marke. pouzdanost u utvrđivanju vrednosti datog sredstva. kod interno generisanih sredstava mogu se javiti teškoće kod određivanja visine učinjenih izdataka. kompjuterski softver. 2. ako se koristi za reklamiranje proizvoda preduzeća? Pouzdanost procenjivanja vrednosti je visoka kod sredstava koja su stečena kupovinom. izvesnost priticanja ekonomskih koristi u budućnosti u preduzeće. tj. 3. zbog nepostojanja adekvatnih ključeva za raspodelu opštih troškova.

Za bilansiranje je važna podela nematerijalnih ulaganja. njihova nabavna vrednost se utvrđuje uobičajeno kao nabavna cena koja uključuje direktne (zavisne) troškove uz odbitak trgovinskih popusta ili olakšica. je podela prema načinu sticanja. povezanost sa preduzećem.proizvodnji i pripremi za upotrebu. Početno merenje nematerijalnih ulaganja Nematerijalno ulaganja (sredstvo) treba inicijalno (na početku) meriti na osnovu troška nabavke – nabavne vrednosti . Po ovom kriterijumu nematerijalna ulaganja se dele na ona koja: . Kada je u pitanju izdvojeno (pojedinačno) pribavljanje nematerijalnih sredstava. način sticanja i dr. Opšta pravila procenjivanja Za nematerijalna dobra stečena kupovinom – nabavna vrednost koja uključuje fakturnu vrednost i sve zavisne troškove nabavke. Interno generisana nematerijalna ulaganja ako zadovoljavaju definiciju sredstva vrednuju se u visini troškova koji se mu se mogu direktno pripisati ili rasporediti na razumnoj i konzistetnoj osnovi njegovom kreiranju.rezultat rada samog preduzeća /izvorna/ sredstva.Klasifikacija nematerijalnih ulaganja Postoji veći broj kriterijuma prema kojima se može izvršiti klasiofikacija nematerijalnih ulaganja kao što su: tržišnost. 6 .su stečena kupovinom /derivativna/ i .

Utvrđivanje (priznavanje) rashoda. odnosno kupovinom i ne može se utvrditi kao izdvojeno nematerijalno sredstvo. što važi i za razmenu sredstava za akcije ili za sredstvo u istoj vrsti biznisa. onda se njegova nabavna vrednost zasniva na poštenoj (fer) vrednosti na dan nabavke.Ako je. ili ukoliko je stavka pribavljena u poslovnoj kombinaciji. Naknadno procenjivanje Nakon početnog utvrđivanja-priznavanja nematerijalno sredstvo treba meriti po njegovoj nabavnoj vrednosi ili ceni koštanja. nabavna vrednost se meri po poštenoj (fer) – tržišnoj vrednosti. naknadni rashodi (izdaci) i merenje nakon početnog utvrđivanja Izdatak (rashod) za nematerijalna sredstva (stavke) treba priznati kao rashod u periodu kada je nastao: ako ulazi u cenu koštanja nematerijalnog ulaganja koje ne zadovoljava kriterijume utvrđivanja predviđene. umanjenoj za 7 .60). kao deo poslovne kombinacije (spajanja). treba da budu prihvaćeni kao trošak onda kada je nastao. nematerijalno sredstvo kupljeno (nabavljeno). i ako se ovaj rashod može pouzdano meriti i pripisati tom sredstvu (P. 18-55. troškovi započinjanja. oglašavanja promotivnih aktivnosti i rashod realokacije i reorganizacije dela preduzeća. mogu biti: rashodi istraživanja. Drugi primeri izdataka koji se utvrđuju kao rashod perioda kada su nastali. rashodi aktivnosti obuke. osim: kada je verovatno da će ovaj rashod omogućiti sredstvu da generiše buduće ekonomske koristi iznad procenjenog standarda uspešnosti. pokretanja probne proizvodnje. Naknadni izdaci Naknadni izdaci za nematerijalno sredstvo nastali posle njegove nabavke ili kompletiranja. pak. Ako se nematerijalno sredstvo pribavlja razmenom za slično nematerijalno sredstvo. P.

takođe korišćenjem cena koje su preovladavale na dan revalorizacije. Ostatak vrednosti se procenjuje korišćenjem cena koje su preovladavale na dan nabavke sredstva. 8 . uzimajući u obzir iskustva sa prodajom sličnih sredstava. Jednom utvrđena vrednost se kasnije ne može povećavati. koja su korišćena u sličnim uslovima. Osnovica za obračun amortizacije Osnovicu za obračun amortizacije nematerijalnog sredstva predstavlja istorijski trošak ili njegov revalorizovani iznos po umanjenju za bilo kakvu rezidualnu vrednost na kraju životnog veka. osim u slučaju primene dozvoljenog alternativnog pristupa. priznata kao sredstvo.akumulirani otpis (ispravku vrednosti) i bilo kakve akumulirane imparitetne gubitke (gubitke od umanjenja). osim ako je (a) ugovorena prodaja tog sredstva po isteku korisnog veka trajanja ili (b) u situaciji kada postoji aktivno tržište za to sredstvo. ili inicijalno utvrđivanje nematerijalnih sredstava u drugim iznosima osim njihove nabavne vrednosti odnosno cene koštanja. Dozvoljeni alternativni postupak (tretman) ne dozvoljava: revalorizaciju nematerijalnih ulaganja koja prethodno nisu utvrđena. Amortizacija Amortizacija se uobičajeno priznaje kao trošak ali moguće je da se uračuna u knjigovodstvenu vrednost drugog sredstva. po kome se procena ostatka vrednosti vrši prilikom svake revalorizacije. Za rezidualnu vrednost (ostatak vrednosti) treba pretpostaviti da je jednaka nuli.

Iako su ovi izdaci nastali zbog toga da bi se u budućnosti obezbedile ekonomske koristi. oni nisu rezultirani stvaranjem nikakvog sredstva ni materijalnog i nematerijalnog i stoga se ne mogu priznati. 9 . po kome se procena ostatka vrednosti vrši prilikom svake revalorizacije.Ostatak vrednosti se procenjuje korišćenjem cena koje su preovladavale na dan nabavke sredstva. takođe korišćenjem cena koje su preovladavale na dan revalorizacije. Otuđeno nematerijalno sredstvo ili kada se ne očekuju buduće ekonomske koristi od njegovog korišćenja i nakon otuđivanja. kao što su na primer: pravni i sekretarski troškovi. Osnivački troškovi Troškovi otpočinjanja poslovne aktivnosti ako nisu uključeni u nabavnu vrednost nekog materijalnog sredstva. a najmanje na kraju svake godine testira sredstvo i utvrđuje bilo kakav imparitetni gubitak. troškovi lansiranja novog proizvoda i sl. Jednom utvrđena vrednost se kasnije ne može povećavati. osim u slučaju primene dozvoljenog alternativnog pristupa. uzimajući u obzir iskustva sa prodajom sličnih sredstava. nemaju karakter sredstva i ne mogu biti aktivirani. Prestanak korišćenja Ako preduzeće prestane da koristi nematerijalno sredstvo. onda se ono prikazuje po knjigovodstvenom iznosu na dan kada je isto isključeno iz aktivne upotrebe. Troškovi istraživanja Istraživanje je originalno i planirano ispitivanje koje je preduzeto s ciljem pribavljanja novog naučnog ili tehničkog znanja ili razumevanja. koja su korišćena u sličnim uslovima. izdaci nastali u cilju otvaranja novog postrojenja. treba isključiti iz Bilansa stanja.

da budu priznati kao sredstva ako i samo ako: . finansijski i drugi resursi za korišćenje ili prodaju nematerijalnog sredstva. . istraživanje novih materijala. konstrukcija i priprema pilot postrojenja koje nije po obimu podobno za komercijalnu proizvodnju i sl.Prema MRS-38 nema izdataka koji su učinjeni u fazi istraživanja a koja bi trebalo priznati kao sredstvo. . Svi izdaci učinjeni u fazi istraživanja moraju se tretirati kao rashod perioda. Aktivnosti razvoja su na primer: . proizvoda. Troškovi razvoja Razvoj podrazumeva primenu rezultata istraživanja ili drugog znanja u planu ili dizajnu radi proizvodnje novih i bitno poboljšanih materijala. uređaja. Aktivnosti istraživanja su one koje su usmerene: na sticanje novih znanja. . sistema ili usluga.ako postoji tržište za proizvod nematerijalnog sredstva ili samo nematerijalno sredstvo. Izdaci učinjeni u fazi razvoja treba . procesa i sl. valorizacija i izbor nalaza istraživanja.dizajn. -ako je moguće pouzdano utvrditi visinu troškova koji mu se mogu pripisati tokom faze razvoja.postoji namera uprave da sredstvo koristi ili proda.ako postoji sposobnost za korišćenje ili prodaju sredstva. procesa. proizvoda. . Razlog: U fazi istraživanja se ne može utvrditi postojanje sredstva. uređaja. modeli i materije koje obuhvataju novu tehnologiju.je tehnička izvodljivost sredstva takva da će ono biti raspoloživo za korišćenje ili prodaju. istraživanje. jer nije izvesno da li će po osnovu učinjenih izdataka u preduzeće priticati ekonomske koristi u budućnosti. Navedeni uslovi treba da onemoguće iskazivanje kao sredstva troškova iz kojih neće nastati ekonomske koristi u budućnosti. uzorci.dizajn alata.ako postoje raspoloživi tehnički. pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju. jer bi to prouzrokovalo precenjivanje imovine i precenjivanje rezultata. 10 .ili ako se koristi interno da postoji njegova upotrebljivost. .

Visina Prinosna vrednost preduzeća – dnevna vrednost imovine preduzeća. Patenti podležu otpisivanju stoga što je njihova ekonomski isplativa eksploatacija vremenski ograničena. Koncesija za eksploataciju uglja. Patent je ekskluzivno pravo u eksploataciji koje se zakonom daje u određenom trajanju pronalazaču nekog proizvoda ili postupka pogodnog za industrijsku proizvodnju. Ako se naknada plaća prema obimu proizvodnje odnosno po komadu ona predstavlja posebni pojedinačni trošak proizvodnje. Rok na koji će se patent otpisati zavisi s jedne strane od dužine zakonske zaštite ekskluzivnog prava i od procene ekonomske isplativosti njegovog korišćenja. Poslovna vrednost preduzeća. Nabavna vrednost licence je visina iznosa isplaćenog za njeno sticanje. patenti i slična prava Koncesija je pravo koje država prenosti uz određenu nadoknadu /ili bez nadoknade/ preduzeću omogućavajuči mu korišćenje obnovljivih ili neobnovljivih prirodnih bogatstava i dobara u opštoj upotrebi. Sadržina poslovne vrednosti 11 . Licenca pravo korišćenja tuđeg izuma nabavljeno od pronalazača ili drugog vlasnika.goodwill Pojam Bilansira se samo ako je stečen plaćanjem. ili koncesija za izgradnju autoputa i sl.Koncesije. Naknada može biti isplaćena odjednom ili prema obimu proizvodnje licenciranog proizvoda. Otpis se vrši primenom indirektne metode otpisivanja. Ako se naknada plaća odjednom izdataka se aktivira i otpisuje i vremenu koje zavisi od ugovorom utvrđenog roka i ekonomske isplativosti korišćenja licence. što može dovesti do toga da period na koji se otpisuje vrednost patenta bude kraća od zakonske zaštite.

ostala postrojenja. • stavke Bilansa uspeha u koje je uključen otpis nematerijalnih sredstava. već se testira na obezvređenje primenom MRS-36Obezvređenje imovine Objavljivanje . isključivanja iz upotrebe i otuđivanja povećanja ili smanjenja tokom perioda kao rezultat revalorizacije i od imparitetnih gubitaka u skladu sa MRS 36. • usklađivanje knjigovodstvenih iznosa na početku i kraju perioda pokazujući: dodavanja.obelodanjivanje U finansijskim izveštajima se za svaku klasu (grupu) nematerijalnih ulaganja. treba objaviti sledeće: • korisni vek ili upotrebljene stope amortizacije. • bruto knjigovodstveni iznos i ispravka vrednosti zajedno sa akumuliranim imparitetnim gubicima. Bilansiranje materijalnih ulaganja Materijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava koja su dugoročno vezana za poslovanje preduzeća. .Ne otpisuje se. amortizaciju koja je priznata tokom perioda. imparitetne gubitka utvrđene u Bilansu stanja tokom perioda. Ona obuhvataju: . alat i poslovni inventar 12 .zemljišta i prava izjednačena sa zemljištem.građevinske objekte. . i druge promene u knjigovodstvenim iznosima tokom perioda. na početku i kraju perioda. neto kursne razlike koje potiču od prevođenja finansijskih izveštaja stranog entiteta. naznačavajući odvojeno ona iz internog razvoja i iz poslovnih kombinacija (spajanja).tehnička postrojenja i mašine. • korišćeni metod amortizacije. . i to posebno za interno generisana (stvorena) sredstva i posebno za druga nematerijalna sredstva. ispravljene imparitetne gubitka u Bilansu stanja tokom perioda.

vodovoda. isporuke robe.. postrojenja i oprema pod nepokretnostima se podrazumevaju materijalna sredstva koja preduzeće koristi duže od jednog obračunskog perioda za potrebe proizvodnje. 2. Alat čiji je vek trajanja kratak i pojedinačna vrednost niska kao rashod perioda u kome je nabavljen. kako bilansirati zemljišta na kojima su izgrađeni građevinski objekti? Zajedno ili odvojeno? Prema Četvrtoj direktivi i dodatku MRS -1 treba iskazati zajedno. U okviru mašina i postrojenja može biti iskazna i vrednost građevinskih objekata ako su oni deo postrojenja. Investicije u toku mogu biti iskazane kao sredstvo u visini izvršenih ulaganja. Zajedničko iskazivanje ne znači zajedničko vrednovanje i otpisivanje.avanse. 13 . Alat čiji je vek trajanja duži od godine dana – materijalno ulaganje Alat čiji je vek trajanja kraći obrtna imovina. ili kod visokih peći. Razgraničenje alata na alat koji ima karakter materijalnih ulaganja i alat koji treba tretirati kao obrtnu imovinu ili čak kao rashod perioda u kome se nabavlja. Ovo stoga što navedeni uređaji omogućavaju svrsishodno korišćenje građevinskih objekata. pružanja usluga. iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Prema MRS-16 Nepokretnosti. pokretne stepenice i sl. kanalizacije. Dileme u rasčlanjavanju materijalne imovine U vezi sa rasčlanjavanjem materijalnih ulaganja mogu se javiti sledeće dileme: 1. na primer. klima uređaji. kao kod trafo stanica. Kako izvršiti rasčlanjavanje između građevinskih objekata i postrojenja. ako nema opasnosti od toga da će biti obustavljene.ulaganja u izgradnji i . Nema dilema o tome da u vrednost građevinskih objekata treba da budu uključene instalacije grejanja.

Nabavna vrednost Opšteprihvaćeno je u zakonodavstvu. Avansi za osnovna sredstva da bi bili bilansirani moraju se odnositi na materijalna ulaganja čija je nabavka ili izgradnja otpočela i moraju biti pokrivena saglasnošću dužnika. računovodstvenoj praksi i međunarodnom računovodstvenom standardu 16 /paragraf 7/ da se početno vrednovanje materijalnih ulaganja stečenih kupovinom vrši po nabavnoj vrednosti.troškovi utovara. ako su pod kontrolom preduzeća.troškovi osiguranja. 14 . Sredstva se procenjuju pojedinačno. Pretpostavke bilansiranja Uslov za priznavanje 1. fakturna vrednost umanjena za sve popuste dobijene od dobavljača 2. . zavisni troškovi nabavke U zavisne troškove nabavke ubrajaju se: -troškovi prevoza. Pravila procenjivanja 1. Elementi nabavne vrednosti su: 1.troškovi carina. . Inicijalno merenje se vrši po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja.troškovi montaže. ako su rezultat prošlih događaja. ako će u budućnosti donositi ekonomske koristi i ako se može njihova vrednost pouzdano proceniti moraju se aktivirati. Pošto je reč o dobrima koja se koriste duži vremenski period pored inicijalnog merenja postavlja se problem utvrđivanja visine njihovog otpisa usled proteka vremena i korišćenja.Za bilansiranje i procenjivanje investicija u toku važe ista pravila kao i za sredstva koja su završena. . istovara . 2.

Koji troškovi mogu biti uključeni u nabavnu vrednost? Troškovi kamata. Koji troškovi ne mogu biti uključeni u nabavnu vrednost Elementima nabavne vrednosti prema paragrafu 17 MRS-16 ne smatraju se: . mogu se uključiti u nabavnu vrednost zemljišta samo ako su pri kupovini ovi troškovi bili uzeti u obzir. Troškovi popravki.troškovi demontaže.troškovi otpočinjanja proizvodnje. koje se izvrše neposredno po kupovini da bi se sredstvo privelo nameni mogu biti uključeni u cenu koštanja samo pod uslovom da su uzeti u obzir pri utvrđivanju cene kupljenog sredstva. . .troškovi pripreme radnog prostora. Troškove rušenja treba umanjiti za prihode koji će se ostvariti prodajom starog materijala.. 15 . Troškovi rušenja i iznošenja starog materijala sa mesta izgradnje novog objekta.Gubici koji nastaju dok sredstvo ne dostigne planirani učinak. odnosno troškovi pripreme za proizvodnju. . osim ako su neophodni da bi se sredstvo dovelo u stanje funkcionalne pripremljenosti. koje su nastale po osnovu zajmova iz kojih je finansirana nabavka datog sredstva. samo ako je u trenutku sticanja bila poznata činjenica da će do spora doći i ako je to uzeto u obzir pri ugovaranju prodajne cene.troškovi uprave i drugi fiksni troškovi koji se mogu direktno pripisati datom sredstvu. Izbor alternativnog postupka u MRS-23 Troškovi pozajmljivanja Troškovi spora koji se vodi povodom sticanja određenog dobra.

tretira kao odloženi prihod.000 Primer: Sredstvo A čija je fer vrednost 3000. Ako je sredstvo stečeno kroz razmenu kako se određuje njegova nabavna vrednost? Sredstva koja su dobijena razmenom za sredstva koja su im slična ili različita od njih procenjuju se u visini fer vrednosti sredstva koje je u razmenu dato. Primer: sredstvo A čija je fer vrednost 4000. koji se u bilans uspeha prenosi tokom perioda korišćenja sredstva /alternativni/ postupak..Vrednost sredstva B je (3000+1000) Ako se za kupovinu više različitih sredstava odredi zajednička cena kako utvrditi nabavnu vrednost pojedinih sredstava? Osnovu za podelu čini dnevna vrednost datih sredstava. Sredstvo B će biti procenjeno po 4. uz doplatu od 1000. Dnevna vrednost jednog sredstva/dnevnu vrednost kupljenih sredstava Dobijena stopa se primenjuje na nabavnu vrednost kupljenih sredstava.Državne pomoći i donacije. korigovano za iznos date ili primljene gotovine ako je razmena praćena i plaćanjima.. a primljena donacija se saglasno MRS 20.je razmenjeno za sredstvo B.razmenjeno je za sredstvo B.Kako se utvrđuje nabavna vrednost sredstava dobijenih iz subvencija? Sredstva koja su dobijena od države se procenjuju po fer vrednosti. 16 .

3. Koji se troškovi ne mogu uključiti u cenu koštanja? 1. opšti troškovi proizvodnje Troškovi direktnog rada. treba ih tretirati kao povećanje vrednosti sredstva.sniženje troškova . troškovi direktnog materijala 2. troškovi skladištenja. Koji se troškovi mogu aktivirati? U cenu koštanja se prema opšteprihvaćenom stavu ekonomije preduzeća mogu uključiti: 1. troškovi uprave 17 .Kakav tretman imaju troškovi koji nastanu nakon sticanja? Ako ovi troškovi imaju za posledicu: . troškovi direktnog rada 3. 2.produženje veka trajanja . Pod cenom koštanja podrazumeva se zbir troškova koji su učinjeni radi proizvodnje proizvoda ili vršenja usluga. posebni pojedinačni troškovi i opšti troškovi proizvodnje često se označavaju kao troškovi konverzije. Cena koštanja Cena koštanja se koristi za procenjivanje sopstvenih učinaka. Tako da se cena koštanja u MRS-1 paragraf 8 i 9 označava kao zbir troškova direktnog materijala i troškova konverzije. posebni pojedinačni troškovi i 4. vanstandardna potrošnja faktora proizvodnje. osim ako je reč o troškovima međufaznih skladišta. troškovi uprave i 4.ili povećanje kvaliteta proizvoda za čiju se proizvodnju sredstvo koristi.

Odabrani tip kalkulacije određuje da li će u cenu koštanja biti uključeni puni troškovi. Cena koštanja po punim troškovima predstavlja gornju. troškovi direktnog rada 3. Sistem obračuna troškova određuje da li će cena koštanja sadržati stvarno nastale troškove. Cena koštanja po posebnim pojedinačnim troškovima obuhvata: 1. troškove na bazi optimalne zaposlenosti. i sl. troškove direktnog rada 3. Ako se prihvati kalkulacija po punim troškovima tada će cena koštanja obuhvatati: troškove direktnog materijala.Pored sadržine. troškove nastale na osnovu normalne zaposlenosti. opšti varijabilni troškovi Opšti fiksni troškovi proizvodnje tretiraju se rashodom perioda. na visinu cene koštanja utiče odabrani tip kalkulacije i odabrani sistem obračuna troškova. troškove direktnog rada. Cena koštanja po varijabilnim troškovima ima tu prednost u odnosu na punu cenu koštanja što se isključuje samovolja koja se može javiti pri alokaciji fiksnih troškova. koji su u suštini direktni troškovi. varijabilni troškovi ili pak samo pojedinačni troškovi. a cena koštanja po varijabilnim troškovima donju granicu za vrednovanje sopstvenih učinaka. troškovi direktnog materijala 2. posebni pojedinačni troškovi 4. posebne pojedinačne troškove i pripadajući deo opštih troškova proizvodnje. Cena koštanja po varijabilnim troškovima ima sledeću sadržinu: 1. posebne pojedinačne troškove Smatra se neosnovanim isključenje iz cene koštanja opštih varijabilnih troškova. 18 . troškove direktnog materijala 2. ali se iz razloga racionalnosti obuhvataju kao opšti troškovi.

Stvarni nivo proizvodnje se može koristi samo ako je blizu standardnog. 19 . uzimajući u obzir smanjenja nastala usled planiranog održavanja. Pod standardnim kapacitetom se podrazumeva prosečna očekivana proizvodnja tokom određenog broja perioda ili sezona pod standardnim okolnostima.Prema MRS-2 paragraf 10. standardni troškovi se utvrđuju na standardnom kapacitetu.

Postrojenjska dobra. koje se može identifikovati. da ova sredstva služe dugoročno poslovanju preduzeća. tradicionalno poznata kao fiksna sredstva. 20 .Zaključak: Stalnom imovinom smatraju se predmeti imovine koji su angažovani sa ciljem da dugoročno služe poslovanju preduzeća. prezentiraju se kao ne tekuća aktiva ili dugoročna sredstva u klasifikovanom Bilansu stanja. u svrhe iznajmljivanja. Osnovna karakteristika je dakle. Stalna sredstva predstavljaju samo ona sredstva čiji je predviđeni vek trajanja duži od 12 meseci. ili za administrativne namene. Nematerijalno sredstvo je nemonetarno sredstvo bez fizičke substance. odnosno čije se otuđenje očekuje u dužem roku. a koje se poseduje radi korišćenja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama.

Literatura: • Milan Bovan.Računovodstvo • Internet 21 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful