Seminarski rad

Uvodne napomene
Klima na Zemlji stalno se menjala.Posledice promena su izmena ugla ose Zemljine rotacije I one se manifestuju u velikom pregrevanju pojedinih delova Zemlje pracenom susama, sumskim pozarima,povlacenjem lednika, otapanjem leda u polarnim predelima, porastom nivoa svetskog mora, katastrofalnim padavinama i poplavama. Najveci uticaj na klimu vrsi covek. Menja se sastav atmosfere, bilans zracenja i toplote na Zemlji, javlja se efekat staklene baste, kisele kise, ozonske rupe… Kada govorimo o promenama u prirodi koje su nastale delovanjem čoveka, mislimo na savremenog čoveka, razumnog i sposobnog da zahvaljujući civilizacijskim tekovinama, oruñima i oružjima, osvoji i najnepristupačnije delove planete Zemlje, da potpuno ovlada prirodom i da je maksimalno iskorišćava radi stvaranja što većeg profita i brzog ekonomskog razvoja.

1

2005.57. Zagañivanje zemljišta.str. poprima dramatične posledice. vode i zemljišta. Savremeni čovek izmenio je izgled čitavih predela. a sigurno je da će i ovaj vek biti u znaku rešavanja nasleñenih i novonastalih problema vezanih za zagañivanje i zaštitu životne sredine na globalnom. pa samim tim i hrane. Beograd. S: Biologija za razred gimnazije opšteg smera. G... Uništavanje prirodnih ekosistema i Uništavanje pojedinačnih vrsta Posledice pomenutih oblika ugrožavanja još su veće kada se njihovi negativni uticaji saberu. ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou. Korać. Jovanović. A. Matić. regionalnom i lokalnom planu. Zagañivanje kopnenih voda i svetskog mora.. 2 . D. obnove i unapreñenja životne sredine. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lakušić. različita industrijska postrojenja i deponije danas karakterišu izgled biosfere. Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode su:1 Zagañivanje atmosfere koje dovodi do promene klime. Opustošeni i erodirani tereni nastali prekomernim uništavanjem šuma i stočarenjem. ogromne površine poljoprivrednog zemljišta. Promene koje su prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i oporavi. Zagañivanje vazduha. podizanja svetskog mora i oštećenja ozonskog omotača. 1 Cvetković.. Zbog toga su poslednje decenije dvadesetog veka u velikoj meri bile obeležene različitim programima i akcijama u oblasti zaštite. D.Seminarski rad Uticaj čoveka na prirodu Biosferu ili životnu sredinu na planeti Zemlji savremeni čovek ugrožava u meri koja preti da ugrozi i njegov sopstveni ostanak.

cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti. a sastoji se priblizno od 4/5 azota. industrijske aktivnosti i saobracaj. Pri tome dolazi do promene prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. teški metali) kao posledica sve većeg razvoja industrije i saobraćaja. metan). 3 . nikl. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova. Zagañivanje životne sredine po prirodi može biti hemijsko. Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO). ketoni. Ovi gasovi i čestice mogu doći u atmosferu prirodnim putem. Zagañivanje vazduha nastaje kada se različiti prirodni gasovi (ugljendioksid. usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. fizičko. sumpordioksid (SO2). ali češće dospevaju pod uticajem čovekovih aktivnosti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. vode i zemljišta. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu. ozona. kao i sitne čestice čañi i prašine oslobode u atmosferu. prirodnog gasa i drveta. ugljen dioksida. ugljen-monoksid. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. biološko i radioaktivno. mikrocestice cadji. azotni oksidi. Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova. kadmijum. Zagadjenost vazduha predstavlja prisustvo jednog ili vise zagadjivaca. arse. vodene pare i raznih necistoca. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo.Seminarski rad Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine Do promena fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine dolazi zbog prekomernog zagañivanja vazduha. nafte. U atmosferu se ispuštaju i ogromne količine veštačkih sintetisanih zagañujućih materija (fluoridi. sagorevanjem uglja. vodonika. hrom. azotdioksid (NO2). sumpor-dioksid. mangan.

Seminarski rad Posledice globalnog zagrevanja planete i podizanja nivoa svetskog mora.net 4 .2 Slika 1. povecanje padavina. uništavanje ozonskog omotača i pojavu kiselih kiša – direktna je posledica naglih promena fizičkih i hemijskih karakteristika atmosfere na globalnom planu. izvori zagañenja vazduha U svetu se preduzimaju mnoge mere za saniranje zagadjenog vazduha ili sprecavanje daljeg zagadjenja. zbog toga više moderni automobili na koriste olovni benzin. Cestice aerosoli menjaju vremenske prilike u nizim delovima atmosfere. stvaraju izmaglicu i smanjuju vidljivost. Pronañeni su tragovi sagorevanja iz automobila u ledu Antartika.b92. One uticu na smanjenje Sunceve radijacije. Uticaj aerozagadjenja na zivotnu sredinu je visestruk. 2 www.

godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Finska. Do sada su Kjoto protokol od zemalja Evropske unije. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. industrijske zemlje do 2012.Seminarski rad U japanskom gradu Kjotou 1997. godine. koji se smatraju glavnim uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji. Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka. Grcka. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta. Prema Protokolu iz Kjotoa. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990.net 5 . Irska. Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol. pre svega ugljendioksida. Nemacka. ratifikovale Austrija.b92.4. Spanija. Belgija. Luksemburg. jedan od velikih svetskih zagadjivaca. Italija. ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. Danska. juna prikljucio i Japan.3 3 www.

stranih vrsta (alohtone. Anñelković. biološki – prenamnožavanjem patogenih mikroorganizama. naftom. pesticidima. str. Kopnene vode i svetsko mora zagañuju se:4 fizički – čvrstim otpadom. a svega 3% je takozvana slatka voda . 4 6 . Jedan od najvećih izvora zagañivanja zemljišta je savremena poljoprivreda. magistarski rad . Istovremeno. virusa. voda je veoma ograničen prirodni resurs. univerzalni rastvarač koji dominira u grañi svakog živog bića. G. havarije podmornica. Rešavanje problema efikasne zaštite i racionalnije korišćenje kopnenih voda jedan je od prioriteta savremenog čoveka od čega zavisi i njegov opstanak na planeti Zemlji. nuklearni otpad i slično. površinske i podzemne.Seminarski rad Zagañivanje i izvori zagañenja voda Voda je osnov postojanja i funkcionisanja života na Zemlji. Beograd: Geografski fakultet. hemijskih i bioloških svojstava zemljišta. a sve kopnene vode planete Zemlje. teškim metalima. koje dovodi do smanjenja njegove plodnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja. Svaka promena u pogledu karakteristika zemljišta može imati znatne posledice na ukupan sastav živog sveta i procese koji se odvijaju u ekosistemu.138. hemijski – organskim i neorganskim materijama. U svetskom moru nalazi se 97% vode. na koju je orjentisano čitavo čovečanstvo (6 milijardi ljudi).2 % „zarobljeno“ je u ledu Antarktika i Arktika. Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta Pod zagañivanjem zemljišta podrazumevaju se promene fizičkih. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda.5 – 1% ukupne svetske vode. povišenom temperaturom. stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Agroekosistemi danas obuhvataju ogromna prostranstva. čine samo 0. a time i kruženja materija u prirodi. koje ne potiču sa tih prostora) i radioaktivno – nuklearne probe.

Poljoprivredna zemljišta zagañuju se neposredno hemijski – pesticidima. prekomerna i neadekvatna urbanizacija. pacovi. Indirektni izvor zagañivanja zemljišta predstavljaju kisele kiše. Zagañivanjem staništa čovek naglo menja i oduzima životni prostor drugim bićima. mnogi insekti i drugi beskičmenjaci). Promene sastava živog sveta Promene sastava živog sveta u ekosistemima direktna su posledica promena fizičkih i hemijskih uslova sredine nastalih delovanjem savremenog čoveka. seča šuma koja dovodi do erozije plodnog zemljišta i slično. rudnici sa površinskim kopom. ali i prekomernom upotrebom veštačkih ñubriva. veštačka akumulaciona jezera koja potapaju plodno zemljište. Samo za poslednjih 400 godina sa planete Zemlje nepovratno je nestalo više od 600 vrsta životinja i oko 900 vrsta biljaka. vrste koje su se uspešno prilagodile izmenjenim uslovima staništa često predstavljaju čovekove neželjene pratioce (korovi. 7 .Seminarski rad Samo u našoj zemlji čine više od 60% ukupne teritorije. S druge strane. radi suzbijanja korova i drugih štetočina. Čovek sve snažnije utiče na promenu prirodnog sastava i odnosa u biocenozama i ekosistemima. Oblici neposrednog zagañivanja su i brojne deponije komunalnog i industrijskog otpada. kamenolomi. koja se povlače u područja sa očuvanim staništima ili iščezavaju u nemogućnosti da se prilagode. dovodeći uglavnom do njihovog osiromašenja. mnogobrojne zagañujuće materije spiranjem sa zemljišta zagañuju površinske i podzemne vode i dolaze do svetskog mora. Takoñe.

Klimatske promene su nastale zbog ljudskih aktivnosti i one se ubrzavaju. trećeg sveta. Zbog toga su i oni pozvali na akciju. Glavni borac za zaštitu životne sredine meñu razvijenim zemljama je Evropska unija. Ovo će izazvati dramatične promene ukoliko nešto ne preduzmemo. 8 .Seminarski rad Uticaj čoveka na promenu klime Klimatske promene izazvane su. Ipak. uglavnom. Svetski lideri priznaju da se klimatske promene dešavaju i da su izazvane ljudskim aktivnostima. već i ekonomiju. ali i siromašne zemlje tzv. a to je da se ekonomski i socialni razvoj ne mogu ostvariti ukoliko se ne reši ekološko pitanje. posebno onih ostrvskih. Oni su preneli jasno i glasno poruku iz svojih zemalja. Izveštaji najugroženijih zemalja. Ekonomska proučavanja kažu da klimatske promene mogu da umanje ekonomski rast za pet odsto. alarmantni su. Lideri zemalja-članica kažu da promena klime razara ne samo okolinu. Cena nedelovanja prevazići će cenu delovanja. kao što je sagorevanje fosilnih goriva. ako ne i za celih 20 odsto. Nauka treba brzo da reaguje. Akcija je moguća i ekonomski razumna. verovatni razlog promena klime koje su uzrok sve katastrofalnijih nepogoda. čovekovom aktivnošću. vrelih talasa. U borbi protiv klimatskih promena prednjači Evropska unija. Prelomni izveštaj Meñuvladinog panela UN o klimatskim promenama navodi da je ljudsko delovanje. Taj zaključak bi mogao da pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja jer je sve više onih koji traže konkretnu akciju. u razvoju. suša i poplava. klimatske promene i dalje su predmet sporenja velikih sila. zaključak je zasedanja Generalne skupštine UN.

Od 2001. Tu su uključene tehnologije zasnovane na hidrogenu.Seminarski rad Neizbežno. godine vlada SAD uložila je blizu 18 milijardi dolara u razvoj čišćih izvora energije. 9 . naprednoj nuklearnoj energiji. rekla je Rajsova. obnovljivim gorivima i većem energetskom iskorišćenju. moramo da razvijemo i iznesemo na tržište nove energetske tehnologije i prevaziñemo sadašnji sistem fosilnih goriva i ispuštanja ugljendioksida.

za stručnjake koji se bave klimom i atmosferom nije neočekivano. godinu Svetska meteorološka organizacija je predvidela da će biti najtoplija ovog stoleća. Str. kao nulte tačke. na kojoj se nalazi i naša zemlja. više nema dileme. kažu da ljudi u ovom veku rade slično onome što je pre 65 miliona godina uradio džinovski asteroid padom na zemlju. Visoka sunčeva radijacija Ovih dana je ekstremno visok nivo sunčeve radijacije ovom geografskom širinom. 144. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda.Seminarski rad Tendencije u globalnoj promeni klime Da je došlo do globalne promene klime i ukupnog zagrevanja atmosfere. a na jugu još jači. U zabludi je onaj ko misli da je na planinama sunčevo zračenje manje. Da je došlo do promena u sastavu atmosfere. postalo je jasno tek sedamdesetih godina ovoga veka. Beograd: Geografski fakultet. kada su promene izazivane prirodnim uzrocima (vulkani. ali ljudi danas takoñe menjaju sastav atmosfere.5 Sve što ovog proleća i na pragu leta osećamo. pa i milenijuma. što dovodi Anñelković. za sadašnje promene odgovoran je čovek. Za razliku od preñašnjih vekova. zračenje je veće. koji prirodno treba da postoji izmeñu sunca i zemlje. G. Iako je tamo hladnije. Posledica svega . Na svakih 300 metara nadmorske visine indeks raste za četiri odsto. Treba imati u vidu da se indeksi izračunavaju u odnosu na nivo mora. pri čemu je došlo. Taj asteroid je tada podigao ogromni oblak prašine koji je izazvao trogodišnji mrak na zemlji. Ovom indeksu odgovara u cilju zaštite boravak na suncu najviše deset minuta.dobro poznato izumiranje dinosaurusa. Iznosi oko devet. Naučnici okupljeni oko Svetske meteorološke organizacije i Organizacije ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP). s tim što je na severu zemlje nešto slabiji. uslovljenih ubrzanim tehnološkim i industrijskim razvojem. zbog promena u sastavu atmosfere do poremećaja energetskog balansa. magistarski rad. 5 10 . padanje meteora ili asteroida na zemlju). Za 2000. Doduše ne tako drastično.

Čovek suptilno u atmosferu emituje znatno veće količine različitih razornih supstanci. Predviñanja stručnjaka o ovoj godini. topljenje leda na polovima i porast nivoa okeana i mora. prizemnom sloju atmosfere. kao ubedljivo najtoplijoj.od deset najtoplijih godina u periodu od 1860. do 1999. ukupno smanjenje količine padavina. Apsolutno 1998. u visini približno do 10 kilometara. A trend porasta ove temperature i dalje traje.produžetak sušnih perioda. Zbog emitovanja velikih količina ugljen-dioksida i drugih gasovitih materija. nafta. Zbog toga u troposferi. oluje i nama poznate).ugalj. izgleda da se već potvrñuju.Seminarski rad do promene energetskog balansa. imamo povećanu temperaturu. pojačana frekvencija i intenzitet vremenskih nepogoda (tajfuni. Svi pokazatelji kao posledica zagrevanja atmosfere su tu . Analize merenja temperature u poslednjih 140 godina pokazuju da je taj porast intenzivan u poslednjoj deceniji ovoga veka. dok je prošla godina bila neznatno svežija. stvoren je takozvani efekat staklene bašte koji sprečava da se zemlja hladi. a posledica svega je ukupna promena klime. koje je naročito opasno zbog nestajanja vode za piće. smanjivanje slatkovodnih površina i povlačenje podzemnih voda. uragani. zbog uticaja hladne pacifičke struje. poznate kao La Ninjo. Merenja pokazuju još nešto . drvo. sedam se nalazi u ovoj poslednjoj deceniji. pre svega nastalih sagorevanjem fosilnih (biljnog i životinjskog porekla) goriva . 11 .

Efekat staklene bašte igra presudnu ulogu u radijacionom transferu toplote – on je prirodni mehanizam kojim se zagreva atmosfera. tako da prisustvo ovog gasa u atmosferi čini naš svet prijatnim mestom za život.75. 6 Adamenko. po čemu je efekat dobio ime. V. Kada uopšte ne bi bilo efekta staklene bašte. manje prisutni ugljen-dioksid i drugi atmosferski gasovi u tragovima mogu da apsorbuju svetlost većih talasnih dužina i tako zadrže Sunčevu energiju koja se odbija od tla. Za razliku od glavnih komponenti atmosfere. Leningrad: Gidrometeoizdat . efekat staklene bašte je prirodan fenomen koji se na Zemlji dogañao milionima godina pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva i emituju povećane količine ugljen-dioksida. zbog čega je došlo do većeg zagrevanja atmosfere i podizanja globalne temperature.N. Zemlja bi bila zaleñeni kamen u svemiru. Taj fenomen naziva se globalno zagrevanje i mogao bi imati velike i teške posledice po klimu u budućnosti. Sunčevo zračenje bi se uglavnom odbijalo od površine planete. s prosečnom temperaturom od paklenih 5000C.str. Kada bi nestao sav ugljen-dioksid iz atmosfere. Ovaj ugljen-dioksid antropogenog porekla uvećao je svoj sadržaj u atmosferi za 25 % tokom poslednjih 150 godina. kiseonika (O2) i azota (N2). sa temperaturom od -730C. Ova dragocena osobina ugljen-dioksida omogućuje da se energija stigla na Zemlju ne vrati nazad u kosmos. (1979) Meliorativnaja mikroklimatologija.Seminarski rad Efekat staklene bašte U širem smislu. 12 . dok bi u slučaju intenzivnog efekta staklene bašte Zemlja ličila na Veneru. naročito fosilnih goriva koja ljudi intenzivno koriste od industrijske revolucije naovamo. a Zemlja bi bila hladnija za oko 400C. nego da ostane pri tlu. nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku. Ugljen-dioksid u atmosferu stiže vulkanskim erupcijama i sagorevanjem organskih materija. 6 Glavni uzročnik ovog efekta je atmosferski gas ugljen-dioksid (CO2).

njihovo neznanje i lepu veceru. Taj uticaj se ogleda naročito od industrijske revolucije do danas i izbacivanja u vazduh toksičnih gasova. ali oni u tome ucestvuju sa zanemarljivim procentom u odnosu na ugljendioksid. onda je jasno da pojava čoveka i njegove delatnosti ima efekta na klimatska dešavanja na tako malim prostorima. ali da li je covek za to toliko kriv pitanje je. sto je ujedno i moj posao. Naravno da treba voditi racuna o zagadjenju. to je sigurno. Tako da covek u odnosu na ove cinjenice mozda i doprinosi klimatskim promenama. Topli periodi i ledena doba su se redovno smenjivali u proslosti a tada nije bilo industrije.Nekada je i koncentracija ugljendioksida u atmosferi bila mnogo puta veca. tj. Evidentno je da su u prvim momentima naše istorije. 13 . Čovek može da utiče na klimatske promene ali. Mozda nije bilo toliko ostalih gasova koji uticu na efekat staklene baste.Seminarski rad Zaključak Klimatskh promena ce biti. ali ne u tolikoj meri koliko se u medijima prica.. individualnih lozista. Bez zrelog stava ce biti tesko. do globalnih promena klime ce doci sigirno. moje mišljenje kao i mnogih drugih naučnika je da je taj uticaj relativno mali u odnosu na prirodne faktore.. a ne da se sve svede na sastanak grupe G8. ali je osnovni problem i podizanje svesti ljudi i zrelije zalaganje politicara. Vodili mi racuna ili ne. praistorije takvi uticaji bili izuzetno mali. Ako shvatimo da praktično svaka tačka na našoj planeti ima svoju jedinstvenu klimu.

2005.. Cvetković. G. G.I. Jovanović. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Budjiko. D. Anñelković. Izvestija AN SSSR.net 14 . Korać. M. D. 2.Seminarski rad Literatura 1.. www. (1962) Poljarne ljedi i klimat. Lakušić. Serija Geografičeskaja. A.N. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda. V. Matić.b92. (1979) Leningrad: Gidrometeoizdat Meliorativnaja mikroklimatologija. No 6 5. magistarski rad 4. 3. S: Biologija za razred gimnazije opšteg smera. Beograd. Adamenko.. Beograd: Geografski fakultet..

............................................................................................................................ 3 Zagañivanje i izvori zagañenja voda.......... 2 Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine .......................................... 1 Uticaj čoveka na prirodu ......... 8 Tendencije u globalnoj promeni klime .......................................................................... 14 15 ................................................................................................................................ 3 Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere .................... 10 Efekat staklene bašte..................... 7 Uticaj čoveka na promenu klime................................................... 10 Visoka sunčeva radijacija ...................................................................................................................................................................................................................................................................... 6 Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta ........................Seminarski rad Sadržaj: Uvodne napomene ..................................................................... 13 Literatura ................... 6 Promene sastava živog sveta... 12 Zaključak ............................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful