1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. F (=) N. a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela.rad . kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. ne menja se u toku vremena. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn .elementarni rad  E . Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. Kada se telo . Šta je sila. kada telo počne da klizi niz strmu ravan. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. 17.elementarna dužina 22. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. poseduje je svako telo Ep m g h 24.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B .const. čistoće i hrapavosti dodirnih površina. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. at V2 r 19. Čemu je jednaka sila trenja. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d . Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h . sile jake i slabe interakcije. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . električne.promena energije A .koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni. U prirodi postoje gravitacione. Potencijalna – energija mirovanja. Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja. 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. 18.vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . B . Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer.teorema energije i rada  F dA . Naime.sistem u toku kretanja ostaje konstantan. 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . 20. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Et . Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. 21. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ).sila ds . max . U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A .

Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. 42. 39. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. 41.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela.pusti da pada. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. Pri termickom naprezanju. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. 25. njena zapremina se smanjuje tj. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. Ukupna P 26. Šta je sudar. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. Ek m v2 2 . kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. Idealno neelastične 3. 1 A . Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. 27. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Kad bi stap mogao l t . Idealno elastične 2. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku.

kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. i je zbir stepena slobode rotacionog i . konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. m je masa tela a c 47. 46. zapremina i temperatura gasa. gde je n broj molova gasa. gustina se povecava i onda struji nanize. Gej-Lisakov. Sarlov. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida. const . 48) dQ d S dt dx . dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. V .02 10 mol 1 . 50. . konstanta. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. gde je E emisiona moc tela. nalazi se isti broj molekula (atoma). Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. 45. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. top.smatra savrseno elasticnim. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. temperature sa t1 na t 2 . Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. e emitovnost tela. 48. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. Avogadrov i Daltonov. u suprotnom fluid se hladi.a je stepen slobode translatornog. 44. na istoj temeraturi i istom pritisku. strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). 2. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const . a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. E e T 4 . Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. J C( ) molK kgK . Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. S povrsina tela. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. Šta je specifični toplotni kapacitet. kao da dugi gasovi nisu prisutni. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. m je masa gasa a M je molarna masa. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. 1. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). T redom pritisak. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. 43. 49. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. koeficijent toplotne provodljivosti. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima.

do ako je zavisnost pritiska 6. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema.Molarni spec. 7. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. Definisati adijabatski proces. jer je 4. 3. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. Definisati I princip termodinamike. m je masa materijala. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. . i onda se gornja formula svodi na: ). napisati izraz i nacrtati grafik. gde je dQ promena kolicina toplote. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. top. Izobarni proces. 8. M je molarna masa materijala. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). Q=∆U+A. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. 5. Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu.

a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. 9. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se .Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . ili: I na kraju se dobija: 10. Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. Opisati drugi princip termodinamike. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. . (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. Nacrtati Karnoov kruzni proces. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). . Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije.

Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. takodje brzinom c. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. 14. 16. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. 17. kao i njeno resenje. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Dakle. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. jer je . Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. gde je prigusenja. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti.12. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. 15. kod prigusenih oscilacija. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). Takva pojava nosi naziv talasni impuls. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama.

Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike.brzina prostiranja talasu u gasovima E y .Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. ceono. 20..Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t .brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca. udari nova kuglica iste mase. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. c Ey ----. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom.. -Longitudunalni: . odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice.. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. U stvari. dok ce ostale mirovati. 24. idealno uzev. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. Dakle. a suprotnih smerova kretanja. 21.. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . 18.nizu. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan.. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. 22. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj. do kraja elasticne sredine. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa. pri cemu opada amplituda talasa. energija koju prenosi talas predaje se sredini. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. Tj. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna.

29. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. Ton ima pravilne oscilacije tj. odredjenu frekvenciju. 26. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. a zapažaju se čulom sluha. Akustika je nauka o zvuku. Šta je zvuk.Frekvencija 27. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. On zavisi od frekvencije. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. Formula za racunanje objektivne jac. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . 25. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu. a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Ton ima liniski spektar . Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . dok šum ima kontinualni. Sta je subjektivna. 28. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. I –Intenzitet zvuka ν. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30. gde je amplituda pritiska. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz.promene njegovog pravca kretanja. a sa ν>20kHz ultrazvuk. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. Skicirati. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). tečnoj ili gasovitoj). Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. zvuka je . Skicirati. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. ili .

mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. S 37. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti.Ova pojava se naziva reverberacija.tj. za 60db. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ.Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. Treci zakon.a gustina sredine. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. kada se zraci odbijaju od glatkih. za za 34.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.V-zapremina .Opsta formula je: 39.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). 41. b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? .Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace. 36. za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd. odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. a θ-ugao na vrhu prizme . On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela. a dalje se krecu nezavisno.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu.a u nekim slabije. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj. 33. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora.165 .gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini.izvor se priblizava prijemniku koji miruje. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. . Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora. 35. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.Sta je reverberacija. On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu . gde je δ-ugao devijacije.pod).plafon.

pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. zuta. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije.dobijen je spektar polihromatske svetlosti. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. Ali. Dakle. Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena. pa je . Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. narandzasta) biti izmedju njih. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. . a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. dok ce ostale boje (indigo. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. a ugao skretanja zraka svetlosti C. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. Prema tome. plava. bez obzira na talasnu duzinu ista. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. njena brzina. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. 49.42. zelena. Ova pojava se naziva disperzija. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Napisati jednacinu tankog sociva. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva.

Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka).1. a okulara znatno veca od zize objektiva. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H . Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.u određenim tačkama. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku.. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 . Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije.. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. 52. predstavljaju difrakcionu rešetku. obrnut i uvecan.O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. l (2n 1) . Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza.2. 2 nastaje interferencioni minimum. objektiva i okulara. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. d sin =n 56. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. 51. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. n=0. Uvecanje lupom je oko 20 puta. l =n n=0. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina.. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. tj.2.1. ako su talasi koherentni. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog . Zizna daljina objektiva je mnogo mala. obrnut i uvecan lik. 50.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. pri difrakciji na jednom otvoru. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine.. 55. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. vrši se interferencija ili slaganje talasa. l = O 1 A ... Taj lik je predmet za socivo okulara. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog. 53. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. 54.tankog bikonkavnog sociva. Niz paralelnih uskih proreza.

59. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0. 57.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan.Pfundova.koji moze da se zagreva. Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra. kruže elektroni.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije.5.koje se nazivaju stacionarne ili disketne. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja.Breketova. 62.Tako je Borova teorija potvrdjena.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. Na tim orbitama. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. Atomski broj je broj .Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms ..Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.Anoda je za oko 0. 64.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m . Prema ovom modelu. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa.  p ms  g s Ls .3.1. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e . ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. -½ 68.. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro.vektora  E moguće samo u jednoj ravni.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra.5V na vecem potencijalu od kolektora. 63.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66.… . Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica.…. ±2. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika. Objasniti Tomsonov model atoma. 67. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. 65. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu. Orbitalni kvantni broj l = 0.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n . Zamenjen je Raderfordovim modelom. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine.Time je dokazano prostorno kvantovanje. ±l .(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1. Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.….2. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene. Glavni kvantni broj n = 1. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija. 58.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. vrednosti od 4.sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r.2.Pasenova.4.

Šta je energija veze. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t . 71.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . 70. pa i srednjim energijama eksitacije. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm.Nabrojati njihove osobine. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. . .akt. One se razlikuju po vremenu zivota. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. naziva se defekt mase gde su mp . N – broj neutrona u jezgru 69. beta ili gama zracenja. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina). Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. Šta je prirodna. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. . a Nt 74. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim. Sta su beta-cestice. pored α.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). 73. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt .51 MeV. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Beta-cestice cini snop elektrona (β.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. mn i mj odgovarajuće mase protona. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja). .po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Nabrojati njihove cestice. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. 76. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze.ispoljavaju pojavu zasićenja. A = Z + N . Sta su alfa-cestice. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. Model kapi. izuzev za obrazovanje potencijalne jame. neutrona i jezgra. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. 72. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj. . izvor raspada. . . model orbita i model Fermijevog gasa. primer: 77. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. 76. Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa.spadaju u grupu sila jake interakcije.

Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. protonima. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. alfa. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase.78.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. vec prati emisiju alfa i beta cestica. tj. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81.cesticama. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti. . a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. 82. kao sto su uran. deutronima. L ili M nivoa. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori.kvanti. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. plutonijum i dr. Na primer. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. i gama-kvantima. 80. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. 79. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. 83. usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. a takodje se emituju i neutroni i gama. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful