DEPARTMAN ZA URBANIZAM ARHITEKTONSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

Urbana struktura školska 2010/11. godina.

realizatori nastave: Prof. dr Nada Lazarevid Bajec – predmetni nastavnik i rukovodilac predmeta dr Marija Maruna, docent mr Vladimir Mihajlov, asistent Milica Milojevid, asistent-pripravnik Ana Perid, asistent Ivan Simid, asistent Danijela Milojkid, saradnik u nastavi

UVODNE NAPOMENE Predmet Urbana struktura koji je u stalnoj transformaciji od 1989. godine predstavlja pokušaj osavremenjivanja tradicionalnog stručnog pristupa urbanom fenomenu. Nasuprot opisivanju grada i fokusiranja na standardne obrasce fizičke strukture uz usvajanje stručnih kriterijuma i modela, učinjen je pokušaj da se kroz razdvajanje aktivnosti, aktera i prostora studenti uvode u detaljnu analizu načina na koji se urbani obrasci proizvode i koriste. Urbana struktura se posmatra kao kompromis, kao odnos ljudi i prilagođenih prostora u kojima se pokušavaju zadovoljiti konfliktni interesi i ciljevi različitih učesnika, pojedinaca i grupa: stanovnika, investitora, stručnjaka, uprave, politike itd. Naglasak je na proceni kvaliteta urbanih aktivnosti (stanovanje, trgovina, rekreacija, rad, komuniciranje itd.) u svim svojim posebnim oblicima i prostora u odnosu na promenljive vrednosne stavove i interese aktera. Studenti se upuduju na uočavanje posebnih kriterijuma aktera u odnosu na njihove akcije i aktivnosti u prostoru. Otkrivanje osnovnih oblika urbane strukture se povezuje sa upoznavanjem najznačajnijih društvenih, ekonomskih, ekoloških i tehnoloških faktora koji utiču na njihovu genezu i transformaciju. Predmet obuhvata elementarne tehnike i metode analize i procene kvaliteta urbane strukture uz uključivanje različitih vrednosti i interesa. Jedan od važnih zadataka koje predmet pred sebe postavlja je i podsticanje kreativnog mišljenja koje omogudava uključivanje u stručno delovanje na koncipiranju alternativnih puteva razvoja gradova u bududnosti. Organizacija nastave: III semestar / 2 časa nedeljno predavanja / 1 čas nedeljno vežbanja CILJEVI KURSA Predmet predstavlja uvod u istraživački rad i obuhvata upoznavanje studenata sa osnovnim činiocima urbane strukture kao i sa osnovnim metodama i tehnikama vezanim za analizu i planiranje prostorne organizacije grada. Nakon završenog kursa studenti de biti osposobljeni da:        Razumeju osnovne procese koji oblikuju savremene gradove, činioce i aktere urbanog razvoja i izgradnje; Uočavaju i definišu urbane probleme; Saznaju koje su im informacije neophodne da bi odgovorili na postavljena pitanja, kako da ih analiziraju, gde da pronađu neophodne informacije; Upotrebljavaju urbanističke parametre u komunikaciji i istraživanju; Razumeju osnove planske kontrole razvoja gradova: određivanja namene zemljišta, urbanističkog zoniranja, regulative, standarda i normative; Koriste osnovne metode u istraživanju urbane strukture; Rade u manjim grupama I poštuju zadate rokove.

štednja energije. 14. Snage koje utiču na unutrašnju strukturu savremenog grada: akteri u produkciji izgrađene sredine. Urbane promene: problemi u razvoju. Okvir za istraživanje: model. karakteristike. Novi kriterijumi: ljudska prava. konfliktne i komplementarne aktivnosti. servisi i usluge 12. 2. Regulisanje razmeštaja aktivnosti u tržišnim uslovima: stabilnost i dinamika procesa. Transformacija strukture grada: savremeni oblici javne intervencije. . karakter. 11. Urbane aktivnosti u prostoru: tip. Kriterijumi i indikatori kvalitete urbane strukture. socijalne politike. namena površina. 9. estetski kvaliteti.. Proizvodnja izgrađenog prostora . 5. Grad kao proizvod i proces. rekreacija. prednosti i nedostaci. Usklađivanje urbane strukture s različitim javnim i privatnim ciljevima. Preference urbanih aktivnosti i njihovo lociranje: stanovanje. komercijalne aktivnosti. Ciljevi u formiranju urbane strukture. konkurencija. nasleđe i savremeni trendovi. 7.PROGRAM PREDAVANJA 1. obrasci 3. Vrednosti i vrednovanja. Procena kvaliteta urbane strukture u odnosu na različite zahteve.zemljišta i izgrađene strukture. 15. 8. Zoniranje: oblici. Parametri.. identitet.. privatni i javni. regulativa u izgradnji. 13. ekologija. 6. 4. Kriterijumi za lociranje aktivnosti i kontrolu izgradnje: tržišni zahtevi. mogudnosti i ograničenja. Lociranje aktivnosti. Obrasci urbane strukture. 10. Način korišdenja gradskog zemljišta: razmeštaj aktivnosti u gradu.

prikupljanje i uređivanje podataka: lokacija. Izbor predmeta istraživanja: detaljni prikaz. Faza 3: Povezivanje problema koji se istražuje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji utiču na razmeštaj aktivnosti. Faza 4: Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti. Faza 4: Matrica: povezivanje problema s ciljevima. Faza 2: Problem u razvoju urbane strukture. Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: korisnika. ekonomski. kulturni) i formiranje matrice. Faza 1: Opis stanja urbane strukture kroz upotrebu urbanističkih parametara. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema. opis i prikaz dominantnih karakteristika prostornih celina. Faza 1: Upoznavanje s izabranim segmentom urbane strukture Beograda. Određivanje osnovnih pokazatelja za određivanje i merenje kvaliteta prostornih transformacija. Faza 2: Kolokvijum – prikaz rezultata rada u fazi 1 i 2. zaštiti. Problemi mogu biti dominantno ekološki. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. 12. saobradajne veze . estetski . socijalni. fizički. 4. Utvrđivanje prioriteta. 11.PROGRAM VEŽBI 1. prirodne i izgrađene strukture. (Prirodni uslovi. Definisanje parametara. 2.Ada Ciganlija. Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije. održavanju i kontroli. Faza 3: Kolokvijum – prikaz rezultata rada u fazi 3. aktivnosti. Faza 3: Uspostavljanje osnove za predloge promena. 9. Faza 3: Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uočeni problem.. 8. 5.. Uočavanje i definisanje osnovnih interesa aktera. zemljište. Izbor vrednosti i ciljeva (ekološki. Faza 2: Prepoznavanje karakterističnih prostornih celina u kojima se problem manifestuje. Upoznavanje sa metodom i organizacijom rada na predmetu. 7. 14. rizici) 10. učesnika u izgradnji. uočavanje konflikata i problema. akterima. Posmatranje. očuvanje. Podela na grupe.. 13. Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji. Određivanje područja rada . ekonomski.problem istraživanja. akteri. izgradnju. akcije. korišdenje zemljišta i građenje objekata . aktivnostima i područjima regulacije. 3. Faza 3: Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uočeni problem. Uspostavljanje relacije: predmet . održavanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata.. Prepoznavanje. 6. Opis problema u razvoju urbane strukture. socijalni.

klimatskih promena). izgradnju. položaj objekata na parceli i prema obali reke i jezera. pravila i standarda za izgradnju. zagađenje. suprotstavljene interese aktera. odnos prema susednim objektima.. Standardi građenja (predlog materijala za izgradnju i završnu obradu. postepeno otkrivaju osnovne karakteristike urbane strukture. ali se vezuju i sa vrednostima i ciljevima koji utiču na razmeštaj aktivnosti. Druga i treda faza se predaju u vidu kolokvijuma. . volumena objekata. vertikalne regulacije.(predlog koji definiše koji akteri. Takođe. Vežbe su programirane tako da studenti tokom nastave. šta i kad treba da preduzmu). osvetljenje. Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi ilustracija . Organizacija i učešde u debati prestavljaju opciju za ambicioznije studente. očuvanje i održavanje prirodnih i izgrađenih struktura u bududnosti. u istom kontekstu. održavanju i kontroli prirodnih i stvorenih struktura i procenjuju mogudnosti intervencija u smeru razrešavanja problema. Istraživanje segmenta urbane strukture Beograda se sprovodi u kontinuitetu tokom semestra kroz četiri faze. Problemi se vezuju za prostor uspostavljanjem preciznih granica prostorne celine. očuvanju.). prepoznaju akteri i njihove nadležnosti u izgradnji. Vežbanja se sastoje iz dva tipa zadataka:  istraživanje segmenta urbane strukture  organizacija i učešde u debati na predloženu temu. Prisustvo i aktivno učešde studenata na predavanjima je ključna komponenta kursa koji ima oblik seminara. očekuje se uspostavljanje predloga i pravila za odvijanje aktivnosti. u cilju pravovremenog reagovanja na očekivane probleme . Suština zadatka je da se na izabranom području grada (Ada Ciganlija) uoče i istraže značajni problemi (posebno u kontekstu izmenjenih ekoloških faktora . od studenata se očekuju pravlia u vezi sa korišdenjem zemljišta i građenjem objekata (namena parcela i objekata. i da se predlože pravci njihovog rešavanja.15. istražuju na terenu i istovremeno oblikuju svoje predloge uređivanja izabranog urbanog područja.. OPŠTE UPUTSTVO ZA VEŽBE Osnovna svrha vežbi na predmetu je osposobljavanje za stručni i istraživački rad u oblasti urbanizma. položaj građevinske i regulacione linije. boje i teksture. Očekuje se da studenti prisustvuju svakom času. parkiranje i snabdevanje objekata. ….skica. uređenje okolnog prostora. Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi ilustracija – skica. parcelacija. i to kroz:  upoznavanje sa načinom proizvodnje i korišdenja prostora u gradu  upoznavanje sa metodama istraživanja i regulisanja urbane strukture. Faza 4: Određivanje regulative. parametri oblikovanja fizičke strukture.…). indikatore i parametre). Pri tom se uočavaju prostorne manifestacije problema. Istraživački rad studenata se prati i beleži na vežbama i deo je predispitnih obaveza.klimatske promene. Kao rezultat. očuvanje i održavanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata (kroz pratede kriterijume.

Odgovarajudi vizuelni prikaz 30% Kriterijumi za ocenjivanje seminarskog rada:        Razumevanje logike urbanih aktivnosti u prostoru 20% Prepoznavanje dominantnih interesa aktera 20% Izbor odgovarajudih pravila za odvijanje aktivnosti i izgradnju 20% Logička organizacija celine 10% Odgovarajudi prikaz podataka 10% Uređenost i jasnoda prikaza 10% Analitičnost rada 10% .Način ocenjivanja:    kolokvijumi – I kolokvijum 25 poena/ II kolokvijum 25 poena (50%) organizacija i učešde u debati .10 poena (10%) seminarski rad: Istraživanje segmenta urbane strukture Beograda (50%) Kriterijumi za ocenjivanje kolokvijuma:      Celovitost pregleda stanja urbane strukture 20% Logička organizacija celine 20% Razumevanje zadatka 20% Uređenost i jasnoda prikaza 20% Analitičnost rada 20% Kriterijumi za ocenjivanje debate:       Odgovarajudi izbor vrednosti 20% Jasnoda i ubedljivost argumenata 20% Obrazloženost i konzistentnost argumenata 10% Izbor kontraargumenata 10% Razumljivost i ubedljivost izlaganja 10% Kvalitet komunikacije.

Kolokvijum: 06. Kolokvijum: 11. kao i zaključci pojedinih istraživačkih faza se skupljaju u posebnim fasciklama. dijagrame.22. Rezultate pojedinih faza istraživanja studenti predaju u vidu kolokvijuma tokom semestra. a druge dve faze kroz individualni rad. Na zadatoj temi studenti rade u kontinuitetu tokom čitavog semestra. vežbanje . tekst.2008. skice. tabele. a drugi individualno. grafikone. Termini kolokvijuma: 1. fotografije.11. podacima iz stručne literature. studija.2008. Rezultate istraživanja je potrebno dokumentovati posmatranjima sa terena. Parafirani materijal predstavlja evidenciju o radu na vežbama. različitih dokumenata (planova. istraživanja) ili iz razgovora sa izabranim autoritetima i prikazati kroz odgovarajudu formu: karte. Radni materijal prikupljan tokom istraživanja.ORGANIZACIJA VEŽBI Grupe studenata (od 4-6 studenta) istražuju urbanu strukturu na prostornoj celini Ada Ciganlija u Beogradu.10. Istraživanje urbane strukture se sprovodi kroz četiri faze: Faza 1: Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture Prve dve faze istraživanja se sprovode kroz grupni rad. Svi izvori istraživanja moraju biti evidentirani i pravilno navedeni. crteže u adekvatnoj razmeri. (grupni rad) 2. javnih glasila. Prvi deo istraživanja studenti rade timski. (individualni rad) .26. kroz programirana vežbanja u salama. Na svakom vežbanju asistent pregleda i parafira nove rezultate istraživanja. vežbanje . Nakod druge i trede faze studenti uređuju istraživački materijal prema traženoj formi i predaju u vidu kolokvijuma u predviđenim terminima. ilustracije.

napraviti pregled (opis) stanja i procesa na datom području istraživanja (sa akcentom na prirodnom. linija javnog prevoza) o Klimatsko-meteorološki pokazatelji (osunčanje. odnosno lokalni centar o Povezanost lokacije sa važnijim gradskim sadržajima o Saobradajna povezanost lokacije sa okruženjem (blizina važnijih zelenih i vodenih koridora. vlažnost vazduha. prostore za komunikaciju. parcelaciju zemljišta. kroz upotrebu građevinskih. urbanističkih ekoloških i mikroklimatskih parametara i indikatora. blizina površinske vode.ISTRAŽIVAČKA PITANJA I SMERNICE ZA ISTRAŽIVANJE Faza 1: Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije Grupni rad. zelene prostore (tačkasto. načini ograđivanja i zaštite od prirodnih nepogoda i hazarda o Veličina javnog prostora. pretraživanje interneta i dnevne štampe. temperature vazduha i njihov opseg.)  Kako izgledaju objekti i otvoreni prostori? – prikazati prisutne obrasce fizičke strukture. pripadajude javne prostore. manevarski prostori..itd. Na osnovu podataka kroz snimanje terena. linijsko i površinsko zelenilo). nadmorska visina)  Šta se u prostoru nalazi? . ekološkom i klimatskom aspektu). Parametri: o Vrste i međusobni odnos aktivnosti na području (komplementarne i nekomplementarne aktivnosti) o Kapaciteti i dispozicija saobradajnih površina (marine. Posmatranje. vedi objekti. pristupne rampe za vozila za snabdevanje. platoi za istovar robe. uticaj kopnenih i vodenih površina. zone zaštite (nasipi. blizinu značajnih urbanih celina. oblačnost.. magistralnih saobradajnica. vodoizvorišta) odnos prema susedima. Potrebno je prikazati činjenice i detalje koji opisuju stanje urbane strukture. Potrebno je odgovoriti na slededa istraživačka pitanja: PROSTORI:  Gde se prostor nalazi? – opisati poziciju prostora u odnosu na širu gradsku celinu. podzemni vodotokovi. položaji prirodnih prepreka (nasipi i visoko rastinje. obale i zona zaštite). sadržaji u okviru zelenih prostora. količina padavina. o Veličina zelenih površina i odnos sa izgrađenim prostorom. parkiranje) o Pozicija i međusobni odnos privatnih prostora i javnih prostora (zelenila. pristupe i parkiranje. auto puta. važne saobradajne i vodene tokove. vetar i elektricitet u vazduhu. interne saobradajnice. materijalizacije i organizovanja objekata . vodene površine. objekata i zelenih koridora. kao i neposredno okruženje Parametri: o Udaljenost-položaj lokacije u odnosu na gradski centar. dati dimenzije i način gradnje. obalne prostore.prikazati precizno namenu površina. prikupljanje i uređivanje podataka. sadržaji u okviru javnog prostora o Faktori koji utiču na stvaranje mikroklimatskog okruženja: konfiguracija terena. pozicija javnog prostora u odnosu na privatni prostor.

. usluga (broj korisnika usluga i broj stanovnika/korisnika po ha). podzemne vode. kanalizacione. indeks izgrađenosti. BRGP. vizure o Osunčanost objekata i prostora.) o Tehnički detalji (na pr. buka. konfiguracija naselja. nagibi krovnih ravni. prefabrikovani. posedenost aktivnosti (broj i frekvencija kupača u letnjem periodu. estetski kvaliteti objekata. izduženi.. telefonske i elektroenergetske mreže) o Kapacitet stacionarnog saobradaja (ukupan broj vezova za plovila. visina objekata.. gustina ostalih delatnosti. nepovoljno zračenje. toplovodne.. površina i dispozicija prozorskih otvora na fasadama o Tip izgradnje objekata (upotreba materijala u zavisnosti od mesta gradnje-u priobalnom delu ili zaleđu... razuđeni) o Međusobni odnos objekata i volumena. poluprefabrikovani... otvorene parking površine. broj parking mesta. provetrenost prostora o Specifičnost mikroekosistema u okviru urbane strukture – flora i fauna o Prirodna dobra od posebne vrednosti (zaštidene i endemske životinjske i biljne vrste. o Kretanja korisnika u prostoru – putanje kretanja. otpadne materije . poslovanja. prikazati osnovne pokazatelje Parametri: o Intenzitet korišdenja aktivnosti – gustina stanovanja.. forma. procenat iskorišdenosti. Parametri: o Konfiguracija terena: oblik lokacije. infrastruktura (mogudnosti za odvođenje i skladištenje energije). o Opsluženost komunalnim mrežama (kapaciteti vodovodne. položaj građevinske i regulacione linije. parking mesta u obeleženim parking zonama) o Zaštidene prirodne celine AKTIVNOSTI:  Kako se prostor koristi? – identifikovati broj i vrstu aktivnosti koje su prisutne u prostoru. nivelacioni plan (presek terena) o Zelene površine (dispozicija.) Koji je kvalitet objekata i otvorenih prostora? Parametri: o Stil izgradnje. orijentacija objekata i otvora na fasadama u odnosu na strane sveta o Površina i spratnost objekata. plovila.. načini izgradnje.tradicionalni.. međusobna udaljenost objekata. broj korisnika rekreativnih sadržaja). pejzaž. kvadratni.načini vezivanja splavova. vertikalna regulacija. vrste i kapacitet) o Vodene površine (dispozicija i kapacitet plovnih puteva) o Položaj objek(a)ta na parceli o Oblik osnove objek(a)ta (pravougaoni.) o Ekološka bezbednost okruženja (izvori i nivo zagađenja) – izduvni gasovi. zadržavanja u prostoru o Zastupljenost aktivnosti u prostoru (procentualni odnos aktivnosti)  Kada se prostor koristi? – prepoznati spečifičnosti u karakteru odvijanja pojedinih aktivnosti Parametri: o Radno vreme aktivnosti .

veza sa sadržajima. nedeljna ili promena u toku godine u korišdenju aktivnosti (npr.. broj plovila i automobila u toku dana) o Nivo aktivnosti (cene zakupa. staza. korišdenje jezera i plaža za kupanje. m2/zaposlenom) o Obim aktivnosti (npr..) o Pristupačnost javnim saobradajem (broj linija. sportskih klubova ili drugih organizacija okupljenih prema srodnom interesu akteraribolovačka udruženja. udruženja za zaštitu životinja. zavodi. delatnoj strukturi itd. javni (javna preduzeda – nadležnosti za održavanje plaža. sa osvrtom na zaštitu sredine i klimatske promene (privatni. vodoizvorišta.. .. inspekcije za proveru kvaliteta. investitori. javni)  Ko održava prostore? Parametri: o Vrsta aktera – privatni (korisnici.) o Ukupan broj korisnika prostora (tokom dana.. dohodovnoj.. dnevni promet posetilaca-kupača i rekreativaca. autobuskim stajalistima.) o Interesi aktera.. polnoj.) AKTERI:  Ko koristi prostore? Parametri: o Vrsta aktera/korisnika (npr.. javni (javna preduzeda..) o Vrste institucija  Ko su vlasnici prostora? Parametri: o Vlasnici izgrađenog prostora o Vlasnici neizgrađenog prostora  Ko vrši kontrolu izgradnje. periodičnost) o Pristupačnost aktivnosti pešačkim kretanjem (širina trotoara.) o Kapacitet aktivnosti (m2/korisniku. vlasnici lokala i splavova). parkirališta. sezonski. instituti.) o Pristupačnost aktivnosti automobilom (broj prilaza parkinzima. parking prostorima.. broj parking mesta. učestalost vozila. sportskih terena.. po interesnoj.. starosnoj.) . broj parkinga. bicklističkih i pešačkih staza.. prosečne cene usluga. splavova. marina i mesta za vezivanje plovila)  Koji je kvalitet tih aktivnosti? – identifikovati nivo aktivnosti kroz različite pokazatelje Parametri: o Broj sličnih aktivnosti u okviru prostorne celine (broj i gustina lokala.) o Sigurnost prostora (kretanje stope kriminala.o Dnevna. dnevno. godišnje) o Prostorna i vremenska segregacija aktera  Ko proizvodi prostore? Parametri: o Vrsta aktera: privatni (investitori. razmeštaj. interesne organizacije građana-klubovi). planerske agencije. vodoustava. održavanja površina i kvaliteta životne sredine u prostoru? (gradska uprava.trendovi. itd. zelenih površina... nasipa..

opasnost od plavljenja. periodičnost. čestica i suspendovanih čestica tokom dana. poplave.Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture Grupni rad... vode i vazduha. javni interes . vrsta.problem istraživanja (Ada Ciganlija i problemi koji se na njoj javljaju). Klase voda prema mestu uzorkovanja-distribucija na karti. fizičko hemijski parametri. Prema vrsti problema:  Ekološki problemi Parametri: o Zagađenje voda (distribucija izvora zagađenja i udaljenost od točedih mesta. učestalost)  Hazardi i elementarne nepogode Parametri: o Oluje.) o Zagađenje vazduha (distribucija izvora zagađenja. Parametri za procenu: povoljna orjentacija objekata. zona vodoizvorišta i vodosnabdevanja. grad. osunčanost o Privatni vs. aerosedimenti). godišnje. sezonski. Identifikacija problema u razvoju urbane strukture. bujične vode.. Opis problema u razvoju urbane strukture. mobilnost.. Parametri za procenu: visok kvalitet životne sredine. povišene temperature i uticaj na okruženje o Identifikacija industrija-zagađivača kao potencijalnih hazardnih mesta o Trase transporta opasnih materija o Distribucija izvora opasnog otpada o Položaj trasa preletanja insekata i ptica. u odnosu na sletno –poletne koridore na aerodromu o Opasnost od popuštanja vezova za splavove i plovila. reni-bunara.. o Javni interes (zaštita prirodnih celina. neumerene padavine. trendovi. dnevno. trendovi o Kretanje vlažnosti vazduha o Padavine (količine. hloridi..mutnoda. Uspostavljanje relacije: predmet . periodičnost emitovanja – u toku dana i godine)  Promene u mikroklimatskom i makroklimatskom režimu Parametri: o Vazdušna strujanja i promene (ruže vetrova. pravci strujanja vazduha u mikroklimatskom okruženju. Identifikacija značajnih izvora-zagađivača vazduha o Zagađenost zemljišta u okviru prostornih celina i blizina prema predmetu istraživanja o Zagađenje bukom (područja dominantnih izvora. trendovi) o temperature i temperaturne promene vazduha. o Opasnost od obrušavanja drveda (prema vrsti drveda i rastinja)  Suprotstavljeni interesi aktera Parametri: o Privatni interes (profit od proizvodnje. kiselost. pristupačnost. Prisustvo hemijskih agenasa. periodičnost strujanja.. posledice-zagadjenje i hazardi. vodoizvorišta. odstupanja izmerenih nivoa buke od dozvoljenih vrednosti.

Za svaku prostornu celinu treba precizno definisati granice i navesti osnovne parametre (u vezi sa definisanim problemima). Prepoznati. Prepoznavanje dominantnih aktera u prostoru povezanih s izabranim problemom: učesnika u izgradnji. Definisanje parametara. procenat iskorišdenosti.. gustine stanovanja. poziciju objekata na parceli. strukturu i intenzitet KONFLIKATA u urbanoj strukturi (koji akteri / potrebe / interesi su u konfliktu. tip fizičke strukture. Izbor vrednosti i ciljeva (ekološki. pozitivne i negativne (kako za koga!) EFEKTE uočenih konflikata. veličina otvorenih prostora. Prikaz prostornih aspekata izabranog problema. prikazati i opisati vrstu. klimatološki. ekonomski. zaštiti. uočavanje konflikata i problema. Matrica rizika (primer procene rizika) Verovatnoda Veoma 4A visoka Visoka 3A Niska Veoma niska RIZIK 2A 1A Zagađenje Posledica 4B 3B 2B 1B Hazardi 4C 3C 2C 1C Klimatske promene 4D 3D 2D 1D 4E 3E 2E 1E . očuvanje. vrste aktivnosti. ilustrovati i dati prostorni razmeštaj problema koji nastaju usled konfliktnih relacija između činilaca urbane strukture i prikazati mogude posledice ovih problema na kvalitet urbane strukture u području. održavanju i kontroli. kulturni) i formiranje matrice.) Opisati i prikazati konkretne. Kvantitativni i kvalitativni indikatori. opis i prikaz dominantnih karakteristika i problema u prostornim celinama. Izrada matrice stanja i rizika u odnosu na uočeni problem. rizici).). izgradnju.. Formulisati. indeks izgrađenosti. Određivanje osnovnih pokazatelja za određivanje i merenje kvaliteta prostornih transformacija. Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem Individualni rad. Povezivanje problema koji se istražuje s dominantnim vrednostima i ciljevima koji utiču na razmeštaj aktivnosti. Prepoznavanje. socijalni. volumen objekata. koje aktivnosti su u sukobu itd. opisati. aktivnosti. Procena postojedih urbanih struktura u odnosu na uočeni problem. (Prirodni uslovi. akteri. akcije. Definisati građevinske parametre (veličine parcela. održavanje prirodnih i stvorenih prostora i objekata. Uočavanje i definisanje osnovnih interesa aktera.. Prepoznavanje trendova u prostornoj transformaciji.Prepoznavanje karakterističnih prostornih celina u kojima se problem manifestuje. visine i spratnost objekata.

bankrotstva. propisi . Identifikacija rizika  Interni o Tehnički – tehnološka rešenja i realizacija o Netehnički – kašnjenje plana i prekoračenje troškova  Eksterni o Predvidivi – tržište.Razvoj rizika kao odstupanje od ciljeva (primer) Matrica upravljanja rizikom (primer) Napomena: date tabele. društvo. inflacija o Nepredvidivi – nepogode. matrice i sheme su date samo kao ilustracija na osnovu kojih studenti sami formiraju svoje predloge. ekologija.

istraživanjima i razmeni podataka. materijalizacija. o Dodela uloga akterima u izgradnji. održavanju i korišdenju područja. sa ciljem ublažavanja negativnih posledica klimatskih promena. uspostaviti osnovu za predloge promena na predmetnom području (drugačiji razmeštaj aktivnosti. u proceni i sprečavanju posledica klimatskih promena. konfiguraciji terena. propisima i standardima. Saradnja aktera u transferu tehnologija. ugovor. parnica Nakon izrade matrice rizika. promena režima rada. Zakonski – licence. reciklaža. ekonomskim parametrima. promena zastupljenosti aktivnosti. bioklimatskim principima) o Definisanje pravila građenja (vrste i raspored vegetacije. energijom (načini zagrevanja i hlađenja.procedure delovanja. parcelacija. Određivanje regulative. korišdenje zemljišta i građenje objekata. nivelacija i grupisanje objekata prema bioklimatskim principima) o Namena parcela i objekata Promene režima rada na području: o Promene režima korišdenja javnih prostora o Promene u organizovanju i korišdenju privatnih objekata i parcela o Promene u režimu potrošnje i snabdevanja el. aktivnostima i područjima regulacije.skica.) svih vrsta otpadnih materija   Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi ilustracija – skica. patenti. prilagođavanje kvalitetu zemljišta i vodenim površinama. Uspostavljanje detaljnih pravila za odvijanje aktivnosti. Razmeštaj i zastupljenost aktivnosti (grafički prikaz): o Izbor lokacije (prilagođavanje postojedim objektima i aktivnostima. u kom pravcu i kada treba da deluje). Matrica: povezivanje problema s ciljevima. na koji način i kada . akterima. geometrija objekata. Utvrđivanje prioriteta ciljeva. Šema (algoritam) saradnje aktera u pripremi mera adaptacije i zaštiti područja. odlaganje i sl. uloge aktera-ko. regulacija. orijentacija. klasifikacija. Izrada praktičnih i tehničkih uputstava u formi ilustracija . reciklaža o Manja upotreba energije – štednja o Tretiranje (prerada. sastav omotača –anvelope objekata) o Redukcije otpada. kontroli. . očuvanje i održavanje prirodnih i izgrađenih struktura u bududnosti. pravila i standarda za izgradnju. Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture Preporuke za dalji razvoj urbane strukture. Definisanje koji akter šta radi. SADRŽAJ PREDLOŽENOG REŠENJA:  Akcije koje se predviđaju: o Akcioni plan delovanja.

Istraživanje segmenta urbane strukture Seminarski rad predstavlja uređen elaborat istraživanja urbane situacije rađene tokom semestra . PREDAJA SEMINARSKOG RADA: januarski. akterima. akcije Problemi Beznačajan Posledica Značajan Ozbiljan Veoma ozbiljan Katastrofalan SEMINARSKI RAD .sve 4 istraživačke faze:     Faza 1: Utvrđivanje stanja i procesa u okviru zadate urbane situacije Faza 2: Prepoznavanje problema u razvoju urbane strukture Faza 3: Procena postojedih prirodnih i izgrađenih struktura u odnosu na uočeni problem Faza 4: Preporuke za dalji razvoj urbane strukture Seminarski rad spada u ispitnu obavezu studenta. Plakat uraditi na formatu 50x70cm putem računara i predati u štampanoj i digitalnoj formi (CD ili DVD). Plakat je vizuelna forma kojom se promoviše sprovedeno istraživanje. aktivnostima i područjima regulacije Ciljevi Akter 1 Akter 2 Aktivnosti. Seminarski rad (elaborat istraživanja) predati u formi plakata. aprilski ili junski ispitni rok .Izrada matrice: primer povezivanja problema s ciljevima.

Svi argumenti izneseni u debati moraju imati povratnu vezu sa izabranim kriterijumima. dedukcija. U pripremi izlaganja kontraargumenata. mora se doneti odluka o tome koji je od njih važniji. individualne ili grupne. analogija. Putem debate se dolazi do odluka o najboljim rešenjima za pojedince i društvo. analogija. U debati učestvuje jedan predstavnik tima (jedan član tima-za i jedan član timaprotiv). Pri izgradnji argumenata u debati neophodno je imati jasnu predstavu o tome koju primarnu vrednost de argument podržavati. U okviru svakog tima. činjenice. U tom smislu. kada se sukobe dva valjana principa. potom. izgradnju argumenata. Međutim. Debata predstavlja aktivnost usmerenu ka traženju odgovora na značajna društvena pitanja. Debata se tiče sukoba vrednosti i principa. oblikuju se zakoni i politike i usmerava generalno delovanje. Kriterijumi ujedno predstavljaju i standard na osnovu kojeg se na kraju prosuđuje debata. Debata se ne tiče sukoba dobra i zla. Debata nije samo oblik izražavanja mišljenja ved je pre oblik nagovaranja. To može biti neko stanje koje je dobro postidi.DEBATA Debata ima za cilj osposobljavanje studenata za kritičko mišljenje. putem iznošenja argumenata. Svaka vrednost se. Debata spada u važne aktivnosti demokratskih društava. uvažavajudi mišljenje suprotne strane ali u isto vreme osporavajudi ih. Od učesnika u debati se očekuje kritičko razmišljanje o važnim pitanjima. debata predstavalja svojevrstan oblik ubeđivanja koji može da dovede do konsenzusa. Svaka od tih vrednosti. čest je slučaj međusobne nesaglasnosti koja proističe iz različitih interesa. poseduje svoj značaj i svoju opravdanost i zaslužuje podršku. primera. Iako postoje brojni načini za izgradnju argumenata. učestvuju svi članovi jednog tima. koja prethodi tredem koraku debate. činjenica. Tim čine članovi grupa sa vežbi – prema izboru. istine i laži. Razlike u vrednostima i principima su legitimni stavovi racionalnih ljudi o kojima se može raspravljati. posmatrana sama za sebe. kao i upotreba racionalnih i svrsishodnih argumenata. Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Na početku debate je neophodno obrazložiti važnost podržavane vrednosti. Kada tvrdimo da je nešto vredno. pozivanje na autoritete. ubeđivanje i pronalaženje načina za prevazilaženje konflikata. prioriteta i različitog shvatanja razmatranog problema. članovi moraju tesno sarađivati na pripremi izlaganja tokom radnih sastanaka i vežbi koje prethode samoj debati. Organizacija debatnih timova U debati učestvuju dva tima sa suprotstavljenim stavovima. akcija koju je dobro preduzeti ili ideal kojem je dobro težiti. U situacijama kada odluke zavise od dogovora velikog broja različitih učesnika. uređeno izlaganje. pozivanje na primere. pokušaju da se izbore za svoje stavove. . Cilj učesnika u debati je da. shvatanje principa koji leže u osnovi sukobljenih mišljenja. Vrednosti su subjektivne. priznajemo to kao neko dobro. itd. niti sukoba činjenica i mišljenja. obrazlaže kroz kriterijume. neki od najčešdih su: indukcija.

Važno je istadi da svaki stav u pozadini sadrži neku vrednost. Debate de se održavati prema datom rasporedu.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) . "Pariz je najlepši grad u Evropi").Izlaganje početnih stavova 2. Važno je znati da kada se .Pobijanje argumenata 4. Da bi tvrdnja bila pogodna za debatu. Tvrdnja predstavlja iskaz o vrednosti ili akciji koji među razumnim ljudima može izazvati neslaganje..Završna izlaganja glasanje publike o stavovima za i protiv 1 KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta) . Nakon održane debate. Potrebno je navoditi više razloga kao podršku izabranom stavu.. gradske uprave ili zainteresovnih građana. dilema koje se postavljaju pred sve učesnike u odlučivanju i zauzimanje argumentovanih stavova.Iznošenje argumenata u korist svojih stavova 8 minuta za pripremu pobijanja argumenata suprotne strane 3. uz uvažavanje zahteva da svaka od strana ima prihvatljive razloge. U svakoj debati mora biti jasno i eksplicitno definisana tvrdnja o kojoj se debatuje.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) . Teme se biraju prema aktuelnosti u okviru stručne javnosti. Uputstvo za izradu plakata se nalazi na sajtu fakulteta – Urbana struktura. kao i prema zainteresovanosti učesnika debate..IZLAGANJE POČETNIH STAVOVA Izlaganje treba početi iznošenjem jasnog stava u odnosu na zadati problem (potvrda ili opovrgavanje teze). Vrednost se mora dodatno pojasniti i obrazložiti njena važnost. odnosno tvrdnja sa kojom se učesnici debate slažu ili ne. UPUTSTVO ZA ODVIJANJE PROCESA DEBATE glasanje publike o stavovima za i protiv KORACI U DEBATI (ukupno 40 min): 1. osnovni argumenti. mora uključivati sukob vrednosti ili predloženih akcija.KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) . Treba naglasiti kako de usvojen stav u debati unaprediti ili podržati izabranu vrednost. Tvrdnja nije iznošenje nečijeg mišljenja (npr.) i zaključke debate treba predati u formi plakata (35x50cm).Teme za debatu Teme za debatu su zadate i prate rad na vežbama. tok debate..KORAK: 4x4 minuta (ukupno 8 minuta po jednom koraku) . Teme za debatu su povezane sa radom na vežbama. Ti razlozi su ujedno način da se odbrani pozicija. Cilj je sagledavanje različitih aspekata problema. niti iskaz o činjenicama u najužem smislu. proces (polazni stavovi.

Kriterijum je standard pomodu kojeg se nešto procenjuje. itd. posmatrana sama za sebe. one se moraju razumeti u kontekstu same tvrdnje:  npr.zastupa neka vrednost navode se koji rezultati proizlaze iz delovanja u okviru tog sistema vrednosti. Kriterijumi moraju biti precizno formulisani da se ne bi dopustila različita tumačenja kriterijuma. Iako postoje brojni načini za izgradnju argumenata. a podržavanje tvrdnje de povedati (vrednost). detektor metala na aerodromu predstavlja napad na privatnost u ime javne sigurnosti važnija je javna bezbednost od privatnosti. . Svi argumenti izneseni u debati moraju imati povratnu vezu sa izabranim kriterijumima. opšte dobro. istine i laži.  Svaka od tih vrednosti. Npr. akcija koju je dobro preduzeti ili ideal kojem je dobro težiti. kriterijum za procenu vrednosti saobradajne bezbednosti je opremljenost saobradajnica signalizacijom. vladavina prava. Vrednosti. Kada tvrdimo da je nešto vredno. niti sukoba činjenica i mišljenja. obrazloženje stava . Debata se tiče sukoba vrednosti. 2 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) . Vrednost može biti npr.IZNOŠENJE ARGUMENATA U KORIST SVOJIH STAVOVA Tokom iznošenja argumenata mora biti jasno koju primarnu vrednost de argument podržavati.. pravo na privatnost je važnije od javne sigurnosti – tvrdimo da država ne treba da ima pravo da rutinski pretresa stanove iako bi takvi pretresi mogli da otkriju pretnje javnoj sigurnosti važnija je privatnost od javne bezbednosti.. obrazlagati). pozivanje na primere. društveni poredak. neki od najčešdih su: indukcija. zbog y i zbog z. kriterijum za procenu vrednosti stambenog komfora je veličina stana ili veličina porodice. zaključivati. vrednost pojedinca. Šta je ispravno? Šta je pošteno? Šta je dobro? Svaka vrednost se mora obrazložiti kroz kriterijume. Treba izneti nekoliko ključnih argumenata uz obrazloženje . Debata se ne tiče sukoba dobra i zla. pravda ili opšta dobrobit stanovništva. Vrednosti mogu biti subjektivne. statistika. takođe. principa i stavova! Vrednosti i principi su povezani sa pojmom dobra. Pod pojmom dobra se podrazumeva neko stanje koje je dobro postidi. u drugom kontekstu npr. nisu apsolutne. Važno je znati da kriterijum leži u središtu dobrog argumenta. direktno opažanje.Formulacija: Slažem se sa tvrdnjom zbog x. studije.osnovno "oružje " u raspravi (argumentovati stav znači: dokazivati. činjenice. planovi. način za dokazivanje odn... priznajemo to kao neko dobro. individualne ili grupne. Argument je sredstvo. pozivanje na autoritete. Kriterijum predstavlja centralnu ideju prema kojoj se usmeravaju sve tačke argumenta. Standardna formulacija argumenta: Slažem se sa tvrdnjom zbog (kriterijum) jer verujem da je najviše dobro u ovom kontekstu (vrednost). dedukcija. poseduje svoj značaj i svoju opravdanost i zaslužuje podršku. analogija.

Rezultati debate istovremeno objedinjuju vrednosti. Takođe. Sa različitim stavovima možemo praviti kompomis. Na kraju treba završiti efektno isticanjem osnovnih razlika u stavovima i njihovom značaju. u potpunosti se ne slagati ili redi da su argumenti irelevantni za posmatrani problem.POBIJANJE ARGUMENATA Kada se osporavaju nečiji argumenti. Voditi računa o mestu uvođenja novih argumenata . Tokom ovog koraka treba uvesti nove argumente koji bi podržali poziciju tima. 4 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) ZAVRŠNA IZLAGANJA Tokom završnog izlaganja se ponovo iznosi svoja tvrdnja i sumiraju rezultati debate. kriterijume i efekte. važno je predvideti mogude kontraargumente suprotne strane. Završna izlaganja treba da teže pravljenju razlika među ispoljenim neslaganjima. Važan je redosled navođenja argumenata – treba idi od slabijih ka jačim.3 KORAK: 4x4minuta (ukupno 8 minuta) . potrebno ih je prvo jasno izneti. . Takođe se sumiraju najvažniji argumenti u korist svoje tvrdnje.

www. www.yu Narodna biblioteka Srbije.beograd.yu Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd.yu Regionalni ekološki centar. Skopje: Makedonska knjiga Gidens Entoni (2003) Sociologija. uslovima i postupku izdavanja akta o urbanističkim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje opštinska. Garden City. Beograd: Građevinska knjiga Grupa autora (2010) Klimatske promene.yu Urbanistički zavod Beograda.erc.org.srbijabezsiromastva.org. www.org Javna komunalna preduzeda.yu Grad Beograd.zdravlje. Ian ( 1969) Design with Nature.org.ingkomora.org.politika.beograd.beograd.org Sekretarijat za urbanističke i građevinske poslove (gradska uprava). www.co.yu Direkcija za poslovni prostor. www. (1975) Saobradaj u gradovima. Službeni glasnik RS.LITERATURA Obavezna literatura  Lazarevid Bajec Nada (2000) Urbana struktura i zoniranje. Zagreb: Tehnička knjiga  McHarg.org.  Maletin Mihailo (1996) Gradske saobradajnice. www.yu Srbija bez siromaštva.org.recyu.org.org. www. odnosno gradska uprava. Beograd: Evropski pokret i Fondacija Fridrih Ebert. www. Beograd: Ekonomski fakultet u Beogradu Grupa autora.bg.ac.urbel.yu Ekološki resursni centar (ERC). br 75/2003 http://www.beograd.co. http://www.ekoforum. www.org. Beograd: Građevinska knjiga  Marinovid Uzelac Ante (1989) Teorija namjene površina u urbanizmu.org. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (skripta) Preporučena literatura    Galid Rista (1980) Urbano zoniranje.com . www.yu Sekretarijat za zaštitu životne sredine.yu/zakoni Korisni sajtovi                Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. NY: Natural History Press  Pravilnik o opštim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadržini.nbs.beoland.yu Građanske inicijative. www. www. studije i analize. www.yu Forum za održivi razvoj i zaštitu čovekove sredine.gradjanske.beograd.yu Dnevni list Politika. www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful