http://www.istorijaonline.

com

BIBLIOTEKA
VOJVODJANSKOG MUZEJA
V.S. 36/II, 1935

Др БРAНКО Б. ГАВЕЛА

ПРОТОИСТОРИСКИ И
АНТИЧКИ СИНГИДУНУМ
ПОСЕБАН ОТИСАК ИЗ ГОДИШЊАКА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА, Књ. II—1955

Схватање о идентичном положају протоисториског и античког Singidunum-a и данашњег
Београда готово je општа појава у научној литератури. На својој реконструкцији Птолемејеве
карте1 О. Кунц2 је уцртао Singidunum на 45° 30' (источне дужине) и 44° 30' (северне географске
ширине). Ушће Саве у Дунав, над којим се налази Taurunum, Птолемеј3 је одредио на 45° (источне
дужине) и 44° (северне ширине), тако да удаљеност од Taurunum-a до Singidunum-a на Кунцовој
карти износи у зрачној линији тачно 32 км.
1
2

Claudii Ptolemaei Geographia, Parisiis 1883, 453.
Cuntz, Otto, Die Geographie des Ptolemaeus, Berlin 1923, табла бр. 2.

Птолемејеви елементи о географском положају Singidunum-a изгледали су К. Милеру мало
претераним, јер он за њих каже: ''In Ptolemaei tabula Singidunum ab Taurunum (Semlin) longius
separatur perperam''. У истој напомени, уз објашњење грчких варијаната у транскрибовању
топонима Singidunum, Милер каже за њега да је ''Hodie Belgrad''. У овом раду ми ћемо показати
зашто се то идентификовање не може одржати, нарочито из разлога на које указују археолошка
документа откривена на подручју Београда. С друге стране, указаћемо на претпоставку о потреби
разликовања келтског Singidunum-a од римског насеља које је носило исто име. Анализа
археолошког материјала са подручја Београда, као и писаних извора који говоре о
протоисториском и античком Singidunum-y, његовом географском положају и топографској слици,
његовим становницима и значењу његовог имена показаће оправданост наших закључака о
прекелтском и келтском Singidunum-y, који се не може топографски изједначити са римским
Singidunum-ом, па самим тим, ни са Београдом.
Прва чињеница, коју већ сад можемо утврдити, јесте та да се на ужем подручју Београда
нису нашли поуздани остаци неког већег келтског насеља за које бисмо смели претпоставити да
индицира келтски Singidunum. Нешто мало предмета келтског порекла са територије самог града
не потиче из ситуације која би била у супротности са претходним тврђењем4.
3

Müller, Claudii Ptolemaei Geographia, loc. cit.
Гарашанин, Д., Археолошки споменици у Београду и околини, Годишњак Музеја града
Београда I, 1945, 55 sqq.
4

1

dr. споменици римске епохе. 113). cit. него самом Птолемеју. 1 — О. Glasnik Zem.. нарочито Ератостену. табле IV и V. приближно. Положај Taurunum-a географски је много јаснији. на простору доцнијег римског Singidunum-a.istorijaonline.5 5 Приближна вредност елемената којима је одређен положај Singidunum-a пре би се смела приписати претходницима Птолемејевим. op. 227 sqq. L. јер је Taurunum могао бити само на 2 . који је одређен елементима 45° (источне дужине) и 44° 30' (северне ширине). којима се у неким античким изворима приписује оснивање насеља на ушћу Саве у Дунав. и стални и покретни. нарочито у погледу географске ширине (в. на оном месту које је тачно на половини удаљености Singidunum-a од Taurunum-a. него на неком другом.http://www. На истој географској ширини. који су на Кунцовој реконструкцији Птолемејеве карте. Према томе намеће се закључак да Скордисци. мереног ка основу Птолемејевих географских елемената. Kuntz — Реконструкција Птолемејеве карте За решење нашег проблема од значаја је и положај Taurunum-a. Jelić. Он сам пружа поуздане податке кад су у питању велики градови његовог доба. Najstariji kartografski spomenik o rimskoj pokrajini Dalmaciji. muzeja u Sarajevu 1898.com Насупрот оваквом стању ствари са келтским материјалом. на којој је и Singidunum 45° 30' налази се и место ''Ргоpe Ritium'' (''близу Ritiuma'') где Дунав прави окуку ''ubi in eum Savus effunditur versus 45° (источне дужине) и 44° 30' 6 (''где се у њега улива Сава код степена 45° и 44° 30'). нису подигли своје насеље на томе месту. У означавању положаја варварских насеља прецизност његових карата је мања. Примењујући метод компаративног проучавања целог комплекса података који се тичу проблема локализовања двају Singidunum-a покушаћемо да докажемо да се келтски Singidunum налазио. довољно убедљиво потврђују истоветност положаја римског насеља са положајем Београда. дакле. Cuntz. Сл.

а други у Тракију''). По Птолемејевим подацима као и по конфигурацији терена првобитно ушће Саве у Дунав било је пре испод Таurunum-а.7 6 Claudii Ptolemaei Geographiae. Према томе. У прилог овом закључку иду и подаци које наводи Ласкарев. корито ове реке је све више скретало ка истоку. 8 9 Justin.. Локализовање келтског Singidunum-a на месту данашњег Београда. Говорећи о поразу Келта у Грчкој код Делфа. кад говори о старим коритима Саве и Дунава. Ex his manus quaedam in confluente Danuvii et Savi consedit Scordiscosque se appellari voluit'' 8 (''Отуда су кренули у стару отаџбину истим путем којим су и дошли''. Galli bello adversus Delphos infeliciter gesto amisso Brenno duce pars in Asiam. 2 — Птолемејева карта према ватиканском рукопису Судећи по подацима античких картографа процес померања корита Саве до брега на коме се налази данашњи Беотрад још није морао бити потпуно завршен у њихово доба. VIII. док није допрло до геолошки стабилних слојева на београдској страни. 14. односно некадашњег римског насеља.http://www. 1925. књ. Deuxieme note sur les loes des environs de Belgrade. заснива се на податку који је саопштио Јустин о Скордисцима.com сремском лесном платоу који се диже изнад Саве и Дунава. 3. Ibid. 3 . Говорећи о том истом догађају он каже да су '' .istorijaonline. Laskarev. Београд. 1. Једна њихова група населила се на ушћy Дунава и Саве. 15. који су се формирали у приближно данашњем правцу тек у алувијалном периоду квартара. II. 279 године старе ере он каже: ''Inde (то јест из Делфа) per eadem vestigia qua venerant. lib. Под утицајем снаге водене масе Дунава на ток Саве. antiquam patriam repetivere. називајући се ''Скордисцима''). 7 Сл. Геолошки анали Балканског Полуострва. XXXII. смело би се претпоставити да је ушће Саве у Дунав било ближе Taurunum-y него Singidunum-y. pars in Thraciam extorres fugerant'' 9 (''Изгубивши свог вођу Брена у борби коју су несрећно водили код Делфа један део Гала пребегне у Азију. него испод Singidunum-a.

http://www.istorijaonline. известан број својих војника. нарочито њиховој војничкој снази. да је могуће да Скордисци нису без тешкоћа заузели област у којој су подигли Singidunum. није био тачан. 3 — Птолемејева карта Сличне податке о снази Скордиска.. кад говори о невољама и бригама које су они наносили Римљанима11. вероватно. којима се приписује оснивање Singidunum-a. Он каже да су Скордисци у овим областима били бројни и да су се делили у две групе: велике Скордиске — megaloi SkordiVkoi који су заузимали простор између Сегесте и Маргума. пружа и Амиан Марцелин. посредно. док оно што је остало од Трибала. 11 12 Ammiamni Marcellini. Illyr. Разлог за то могла је бити стратегиска и саобраћајна важност самог положаја Singidunum-a. ''in confluente Danuvii et Savi'' (''на ушћy Дунава и Саве'') није био тако мали. Из свега што смо рекли види се да Јустинов податак о броју Скордиска. XXVII. баш у области Singidunum-a. који су они могли упоанати за време многих година које су провели у 4 . није пребегло преко Дунава Гетима10. II. пружају и други антички извори. Сл. 5. 5. VII. 3 и III. Шта више. смело би се претпоставити да су Келти још приликом прелаза преко Саве. каже. О томе колики је био број Скордиска у Панонији и Мезији најбоље се види по подацима које пружа Страбон. и бројној. Hist. који су са породицама већ тада могли поставити прве темеље келтском насељу. 12. 10 Apian.com Судећи према овоме податку број Скордиска. У тој области они су водили тешке борбе против Трибала све дотле. Међу њима треба поменути Апијана који. на свом путу за Грчку оставили. Да је број Скордиска био велик у овој области. то јест Singidunum. војничкој. који су основали насеље. и мале Скордиске — mikroi SkordiVkoi који су били насељени претежно у земљи Трибала12. Rerum gestorum lib. говорећи о Илирима. па. Strab. као што је ''manus quaedam'' (''нека група''). види се и по подацима које о Скордисцима. Упор. Rom.

14 Опрезност Келта приликом предузимања војничких акција види се и из података о њиховим обавештајним мисијама које су имале задатак да прикупе потребне податке о стању у Александровој војсци пре његовог одласка у Азију као и у самој Азији. Међу те мере ишло би и стварање једне мање војне станице на десној обали Саве и Дунава. као што се види и из других података. Самим тим ни њено ушће није морало бити испод Калемегдана. Да тако треба схватити тај податак још јасније се види код Птолемеја: ''ProV men tw Danoubiwn potamw Siggidounon'' (''Singidunum.http://www. такође. можда ближе Taurunum-y.. и други Келти који су овде остали. 112. Саву и Дунав. него нешто западније. s. 5 . v. Овај податак открива још један елеменат. 4. који се употребљава и у овом смислу.'' Оваквом објашњењу ових података не противи се ни значење предлога ''in''. као што би се могло закључити према једном податку који налазимо код Плинија. У доба оснивања Singidunum-a врло је вероватно. Poterc.15 13 Iustin. 15. у коме он помиње границу између Скордиска и Тауриска: ''Mons Claudius. XXIV. питање је где треба тражити келтски Singidunum. 16 17 Holder. I. чијој је земњи вероватно припадала и област Singidunum-a. (von den Taurisci) dunon16 (''хибридна реч? од дачког Синги (у Синги-дава) и Сингос на полуострву Ситониа и келтског dunon''). Природно је. близу њиховог ушћa. Plinius. после пораза у Грчкој. 5. 148. 14 Келтска посланства долазила су у посете Александру Великом чак у Вавилон. него само за Дунав. испред кога се налазе Скордисци а иза кога су Таурисци''). Arrian. Други Јустинов податак о месту те колоније ''in confluente Danubii et Savi'' не мора да значи простор непосредно на ушћу Саве у Дунав. Везе са Трачанима. Тек по повратку из Грчке нови келтски становници Singidunum-a назвали су се Скордисцима. 6. Уз објашњење овог топонима Холдер каже: Singi-dūnon vox hibrida? von dacisch Singi (in Singi-dava und SiggoV auf Halbinsel Sithonia) und celt. Taурисци су се.com Панонији пре инвазије Грчке. да Сава није текла непосредно испод самог београдског брега. важан за решење целог проблема који је постављен у нашем раду: Птолемеј не везује положај Singidunum-a за обе реке. Овој станици придружили су се.13 Ова резерва може да се учини с доста оправдања и због тога што су Келти морали да одржавају везе са својим другим колонијама основаним дуж целог пута којим се кретала њихова инвазија. да се може претпоставити да су они предузимали и потребне мере обезбеђења своје војске која је ишла на освајање Грчке. Зато би се Јустиново локализовање ''in confluente'' смело тумачити као ''у близини'' или ''поред ушћа. не иде у прилог локализовању келтског насеља на његовом терену. cuius in fronte Scordisci. поред реке Дунава''). 15 Ibidem VII. међутим. Келти су били успоставили још за време ратовања Александра Македонског против Трибала. према томе.. Vell. в. повукли према истоку и југу. То су могли бити управо они Келти који су се задржали у горњој Мезији за време док су се остали Келти спуштали према Грчкој. 3. на свом повратку ''in antiquam patriam'' („у стару отаџбину") управо зато што су нашли могућности за даљи опстанак. in tergo Taurisci''17 (''Клаудијево брдо. Према овом објашњењу изгледало би да су Таурисци били први Келти који су створили овај хибридни топоним. 2. Пошто је положај римског Singidunum-a јасан и одговара положају Београда (''Hodie Belgrad'') (''Данас Београд''). Altkeltischer Sprachschatz II. не постоје основи за топографско идентификовање келтског и римског Singidunum-a. Археолошка стратиграфија на Калемегдану. Као што се види из наведених података и њихове анализе. 4. 4.istorijaonline.

поред Илира и Трачана. Он за њих каже да су слични Међанима који су имали своје колоније у Подунављу. IV. Р. 9. Из разлога који нам засада још нису довољно јасни Таурисци су морали да се повуку из насеља коме су дали име Singidunum. 33. 6. и у једном и у другом случају ови етникони означавају елементе чије име припада староиранском. 18 Strab. као једна од скупина у колони келтске миграције последњи стигли на десну обалу Дунава код ушћа Саве и ту се задржали до повратка Скордиска из Грчке. уствари. али како он каже ''све је могуће''. Марић. d. Rhod. У јужној Русији то су Синди. Altertumskunde s. 19 Herod. као савезници аутохтоних. IV. 1. Келти. Скордисци су се борили против Тауриска све док их нису коначно уништили на границама Дакије18. germ. по којима су Карпати већ тада били познати не само Скитима. В.http://www.. основали то прво насеље које се звало 6 . Као протоисториске становнике који су живели у његовој области још пре доласка Келта. Нама је познато да су Скордисци учествовали у борбама аутохтоних балканскоподунавских племена против Тауриска. V. ''дон'' на језику осетскјом24. У истој глави (V. ишли у Грчку види се и по Јустину: ''per aedem vestigia'' (''истим путем''). Hopps. Могуће је да су Синди још пре Сигина стигли у Подунавље и Панонију и да су они. иранско-индиско племе. op. Дунав. 23 Apoll. Dacia. становници Кубана и Кимерског Босфора. Београд у старом веку. 320. сматрамо. Парван је навео разлоге због којих сматра да су носиоци нове цивилизације тога доба били иранског етничког порекла25. Geogr. на језику авесте ''дану''. сребра и злата. 21 Cf. cit. Међу иранске елементе он убраја и Sigynnae. 20 Apoll. него и далеком Египту. Ако бисмо се определили за Синде као осниваче тога насеља. arg. било да су то Синди. 9) Херодот каже да је име Сигини познато и у западној Европи: ''Уосталом. поред које је то насеље подигнуто. Rhod. објашњење њихове појаве у Подунављу стоји у тесној вези са појавом иранских елемената у јужној Русији и Подунављу уопште. Cambridge 1938. arg. који су се ту задржали све до доласка Римљана у овај крај. трговце називају Сигинима''. Parvan. које Ростовцев наводи као прве металурге у овом делу Европе26. Појава овог језичког елемента утолико лакше се може схватити и због тога што је и назив реке. односно старо-индиском језику. Danuvius. Први део хибридног топонима наводи нас на помисао да је и пре Тауриска постојало насеље на месту келтског Singidunum-a. Говорећи о појавама које су се догодиле у Дакији у току бронзаиог доба. 24 25 B. У нашем случају то су могли бити Синди (Sindoi). који су у Подунавље стигли кад и Сигини. као трговци и металурзи. 33. Било да усвојимо претпоставку да су Сигини оснивачи насеља које су после преузели. Синге22 и Синде23. Да су Келти преко Singidunum-a. сам Херодот довољно јасно осветлио разлоге који су Иранце доводили поред осталих области југоисточне Европе и у наше Подунавље. v.istorijaonline. по некад Трибале и Сигине (SiguneV19. 322. Херодоту није јасно на који су начин Међани стигли у Панонију. а њихово место су заузели Скордисци. код Лигурацa који станују изнад Марсеја. такође у тесној вези са староиранским ''дана''. V. Као савезници Дачана. Sigunnoi20. Parvan. Београд 1954. Sigynnae21). Reallex. a не неким другим правцем.com Однос између ових двају келтских племена ни мало се не може сматрати мирољубивим и пријатељским. Из података које смо навели као и конјектура које смо при томе учинили смео би се извести закључак да су Таурисци. антички извори наводе. Dacia.. 22 Упор. 8. Тиме је. Он сматра да и име Дачана води свој етникон из иранског језика. истраживачи рудних лежишта бакра. Појаву иранских елемената у средњем Подунављу додирује и Херодот кад говори о Сигинима.

s. од старо иранске речи ''dana'' — ''снажан'' или на језику авесте ''дану'' могло је да доспе и име Sindhu — ''рeка''. чије су границе допирале до Индије28. какав је морао бити и келтски Singidunum. које су од Мезије биле одвојене и политички и етнички. ова дуга и широка зараван показује све одлике келтских утврђених насеља: 7 . а сами пре свега ратници. поред безбедности. Vergl. а доцније Римљане. Међу ова племена можда спадају и сами Сигини. друга као Дација. једна као Панонија. Келти су потенцијалног непријатеља. незвани. град. У почетку нашег рада навели смо разлоге због којих се може сматрати као сигуран и дефинитиван закључак да се келтски Singidunum просторно не може идентификовати са римским. Cf. односно — dunum већ дао карактер келтског насеља. Келти су морали.istorijaonline. кад су Синди и Сигини. основали своје насеље. нарочито Дунав. Посматран са банатске стране. Из исте области одакле води порекло и име Данувиус. sind (h). смемо претпоставити да је место на коме су Келти. Усвајање хипотезе о првобитном називу за Singidunum Sindhu-dava или Singi-dava. који ће у подједнакој мери пружити два основна услова потребна за подизање једног келтског града. да осигурају своју безбедност. помоћи ћe да објаснимо и келтско име овога насеља. Oxford 1922. v. источно. v. и појава Индоскита у источној Европи.http://www. Wörterbuch der indogermanischen Sprachen. s. претстављао мочварно и у току великог дела године готово неприступачно земљиште. отишли даље на запад (зна се да су допрли и до северне Италије). па самим тим и индоевропском карактеру оснивача насеља из кога се развио и келтски Singidunum поткрепљује. који припадају истом етничком стаблу. У околини Београда. пружала могућности за тактичке и маневарске операције. Овим именом стари Грци су називали туранска племена која су продрла и у Дунавску Долину. Положај насеља на београдској страни Саве и Дунава могао је доминирати само сремском и банатском страном. Београдски брег им ту могућност није пружао. Познавајући значење обају делова топономастичког хибрида Singidunum. са које се најбоље и види конфигурација и рељеф земљишта изнад десне обале Дунава. Келти су своја oppida подизали на местима. Сабијени у евентуалном насељу на београдском брегу. а у близини Дунава ''ProV men tw Danoubiw potamw'' (''поред реке Дунава'') то је једино могао бити плато који се простире изнад ''Беле Стене''. у почетку и непожељни. најпре Таурисци а после њих Скордисци. на известан начин. у традицији или реминисценцији аутохтоних. а не западно од Вишњице.com Sindhu-dava. поред наведених разлога. које схолиаст Аполонија Рођанина назива Скитима. потребно је имати у виду карактер келтског насеља и његову намену. Беле Стене. најпре. У туђој етничкој средини. било везано за име и боравак Сигина. Потпуно неприступачна са дунавске стране и високе стеновите обале. Pauly Wissowa. Тек доцније. обележавајући на тај начин топографски већ познати простор. Sind. овај плато има све услове за постављање једног oppidum-a. Iranians and Greeks in South Russia.27 26 27 Rostovtzeff. Нашу хипотезу о иранско-индиском.29 између Вишњице и Великог Села. Усвајајући тумачење за ''dava'' — насеље. 12. Пошто је то место на брегу. У ком крају и на ком месту у околини Београда треба онда тражити то место? Да би се истраживање упутило у правцу у коме се може доћи до позитивиог одговора. коме је наставак — dounon.Трачане. Walde Pokorny. као што су то чинили и у самој Галији. Realencyclop. која су им. назив за ово насеље могао се изменити у Singi-dava. они у случају борби нису имали никакве могућности за маневрисање: велике реке и њима самим су претстављале препреке. могуће је да су зато и Келти своје насеље назвали Singidunum. колико насеља толико и за могућности акције. чија је лева обала и терен на њој. а судећи према Херодоту и до јужне Галије. 28 B. За такав случај њима је био потребан плато (а не падине брега). приликом оснивања својих насеља. могли и морали да очекују с југа. значење Sindhu-dava би било: ''Град на реци''.

Поред тога потребу подизања насеља на чистом простору освајачима су диктирали и верски разлози. Cf.. уколико се тиче римског града. B. Тек после тога. римски. 114. 197 вод. 58. 29 30 31 Гарашанин. Археолошка документа. скоро цео један и по век. келтски. О даљој судбини Скордиска немамо довољно поузданих података. по коме су они своја castra (''логор''). подигнут у непосредној близини насеља аутохтоних33. Gesellschaft und Wirtschaft im römischen Keiserreich. где је већ било келтских насеља31. као цивилна насеља у саставу једног гарнизона или муниципија. у Дакију. 52 sqq. 43. Претпоставку о оваквом локализовању келтског Singidunum-a потврђују и многобројни фрагменти латенске керамике нађени на том простору. Leipzig I. и Gavela. Други део етнички се асимилирао са аутохтоним. 4 — Наруквице са локалитета Роспи-Ћуприја — Музеј града Београда Између римског логора и насеља аутохтоних најчешће су постојала ''prata legionum'' (''војне баште'') која су претстављала основну економску базу за исхрану гарнизона. Римљани су отпочели изградњу новог римског града над ушћем Саве у Дунав. за који су Римљани имали посебно интереса. Могуће је да их је добар део прешао на леву обалу Дунава. као и остаци извесних зидова на северној и западној страни. Подизање римског насеља одвојено од келтског Singidunum-a оправдава и обичај Римљана. који су припадали фортификационим објектима.. 8 . 196. M.istorijaonline. као једно од главних упоришта келтске војне снаге на Балканском Полуострву и као место које је контролисало саобраћај Дунавом. loc. као castra stativa (стални логор) био и . Из свега што смо досад рекли може се извести закључак о томе да су постојала два Singidunum-a: старији. трачким и илирским становницима Мезије. Dacia. и млађи. Keltski oppidum Židovar. II. Ibidem. Diodor. Parvan. 32 33 Cf. После тешких борби које су Римљани водили против Скордиска.. прикупљена на подручју Београда показују да је таква претпоставка потпуно оправдана. Сл. Потреба за таквим базама још више је расла. — а то је. cit. безбедност и могућност стратегиског и тактичког маневрисања. Ми ћемо овом приликом навести кao пример Carnuntum. после уништења келтског Singidunum-a и после оснивања римске провинције Мезије која је ушла у састав римске империје око 15 године наше еpe.com доминантан положај над околним земљиштем. него у њиховој близини32. в. Singidunum— подизали не на месту уништених непријатељских насеља и утврђења. на простору који данас покрива Београд. Rostovtzeff. Келтски Singidunum постојао је на месту које индицирамо до римске победе над Скордисцима око 15 године нове ере30.http://www. Beograd 1952. Такав пример пружа низ римских градова подигнутих у варварскиам провинцијама Римске империје. kis. Римљани су имали довољно разлога да разоре и униште Singidunum. уколико су се поред каструма стварале и canabae.

С. Упор. 5 — Римски стаклени суд . IV.. 34 В. Realencyclopadie. de Aedif.http://www. Singidunum. подигнут је на ранг римске колоније. Pauly Wissowa.istorijaonline.com Као ново насеље римски Singidunum је постао пристаниште римске флоте34 и место одакле су Римљани постављали преко Саве и Дунава своје понтонске мостове35. а после 293 године. Zosim. 16. који га је осигурао новим фортификацијама. За обезбеђење града Јустинијан је подигао у његовој непосредној близини и тврђаву ''OktaboV''36 коју археолошка истраживања у околини Београда засада још нису успела да утврде. 35 Сл. 5. L. 36 Procop. Ј. 35. 10675. Музеј града Београда 9 . 15. Под Септимијем Севером он je добио статус муниципијума. s. v. Од византиских владара нарочиту му је пажњу посветио Јустинијан.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful