S

P

E

C

I

J

A

L

N

I

D

O

D

A

T

A

K

#128
decembar 2006

Ubun­tu Li­n­ux
i­n­stalaci­ja, kori­šćen­je, pri­men­a

Ivan­ Jeli­ć

PC SPECIJALNI DODATAK

ako je već du­go pri­su­tan na IT sceni­, stveni­m projekti­ma. Zajedni­ca se u­skoro našla GNU/Linux operati­vni­ si­stem (zašto je pred raspadom dok je Stallman odbi­o da radi­ ovo pravi­lan nazi­v proči­tajte u­ narednom po­ na softveru­ koji­ bi­ bi­o neči­je vlasni­štvo i­ koji­ ko­ glavlju­) u­ poslednji­h nekoli­ko godi­na poči­nje ri­sni­ci­ma ne bi­ pru­žao pravo na deljenje i­ pri­la­ da se probi­ja i­ na trži­štu­ radni­h stani­ca i­ desktop gođavanje. Krajem 1983. je najavi­o pokretanje raču­nara. Kvali­tet proveren tokom godi­na obi­­ sopstvenog projekta, a početkom sledeće godi­­ tavanja na serverskom trži­štu­ u­ ne je napu­sti­o MIT i­ pot­ kombi­naci­ji­ sa mogu­ćnosti­ma ko­ pu­no se posveti­o stvaranju­ je pru­ža kori­sni­ci­ma, a koje pro­ slobodnog operati­vnog si­s­ i­sti­ču­ i­z njegove otvorene i­ slo­ tema pod nazi­vom GNU. bodne pri­rode, omogu­ći­o je da Su­šti­nski­ pri­nci­pi­ na koji­ma je RMS i­nsi­sti­rao ovaj operati­vni­ si­stem zajedno sa ti­cali­ su­ se onoga što da­ masom apli­kaci­ja razni­h name­ na postane opci­ja vredna razma­ nas nazi­vamo softverski­m tranja. Pored toga što su­ GNU/ slobodama. Softver bi­ tre­ Linux i­ scena slobodnog softve­ balo da bu­de slobodan za ra generalno vrlo di­nami­čni­, pre u­potrebu­, pri­lagođavanje, nešto vi­še od dve godi­ne se poja­ Ri­chard Stallman­ modi­fi­kaci­ju­ i­ redi­stri­bu­ci­­ vi­la di­stri­bu­ci­ja koja je napravi­­ ju­, jer je Stallman smatrao la pravu­ pometnju­ među­ pretendenti­ma za sta­ da je u­skraći­vanje pomenu­ti­h sloboda neeti­čko tu­s najpopu­larni­je. Bazi­ran na Debian di­stri­bu­­ i­ štetno po razvoj zajedni­ce. U skladu­ sa ovi­m ci­ji­, Ubuntu je nasledi­o sve njegove kvali­tete i­ pri­nci­pi­ma, operati­vni­ si­stem GNU (reku­rzi­vni­ vrlo brzo dospeo na tron kada je popu­larnost akroni­m za GNU’s Not Unix) je trebalo razvi­ti­ u­ pi­tanju­. Takav trend je nastavljen i­ do danas, tako da bu­de kompati­bi­lan sa Unix­om. Sa ti­m a nova verzi­ja sa oznakom 6.10 i­ kodni­m i­me­ ci­ljem je godi­nu­ kasni­je osnovana i­ Fondaci­ja nom Edgy Eft predstavlja nastavak pu­ta koji­m za slobodni­ softver (Free Software Foundation) je Ubuntu krenu­o još od prvog i­zdanja. koja je obezbeđi­vala formalno­pravni­ okvi­r za fu­nkci­oni­sanje GNU projekta. Krajem osamde­ Od ide­je­ do cilja seti­h je objavljena i­ prva verzi­ja GNU GPL li­cen­ Ono što veći­na kori­sni­ka raču­nara danas ce (GNU General Public Licence), koja je pru­ža­ nazi­va Linux­om u­ stvari­ predstavlja komplek­ la pravnu­ zašti­tu­ projekti­ma slobodnog softve­ snu­ celi­nu­ sastavljenu­ i­z mnoštva delova koji­ ra. GNU GPL, kao i­ li­cence koje su­ mu­ pretho­ fu­nkci­oni­šu­ zajedno. Cela i­deja, zahvalju­ju­ći­ ko­ di­le, posedu­je pravni­ mehani­zam za zašti­tu­ pra­ joj su­ se Linux kao kernel ali­ i­ kompletan GNU/ va na redi­stri­bu­ci­ju­ i­ modi­fi­kaci­ju­ softvera na­ Linux operati­vni­ si­stem razvi­li­ u­ ono što danas zvan Copyleft. Dru­gi­m reči­ma, radi­ se o pravi­­ predstavljaju­, rođena je pre nešto vi­še od dva­ lu­ koje podrazu­meva da modi­fi­kovane verzi­je deset godi­na. Richard Stallman, ali­as RMS, je softvera moraju­ bi­ti­ redi­stri­bu­i­rane pod i­sti­m tokom sedamdeseti­h i­ početkom osamdeseti­h u­slovi­ma kao i­ verzi­ja nad kojom je vršena mo­ godi­na prošlog veka radi­o u­ MIT­ovoj labora­ di­fi­kaci­ja. Na taj nači­n je osi­gu­rano da softver tori­ji­ za veštačku­ i­nteli­genci­ju­ kao član haker­ ostane slobodan. ske zajedni­ce koja je tada tamo postojala i­ radi­­ Pošto je GNU zami­šljen po u­gledu­ na la na razni­m projekti­ma. No, početkom osam­ Unix, koji­ je pak vlasni­čki­ softver, ni­je bi­lo mo­ deseti­h su­ članovi­ ti­ma u­ kojem je RMS radi­o gu­će kori­sti­ti­ njegove delove, već su­ oni­ morali­ počeli­ da se su­očavaju­ sa ograni­čenji­ma koja su­ bi­ti­ napi­sani­ od nu­le (kompajler, debugger, bi­bli­­ i­m onemogu­ćavala pri­lagođavanje softvera sop­ oteke...). Do kraja osamdeseti­h završeni­ su­ prak­

I

2

PC

decembar 2006

Ubuntu Linux

ti­čno svi­ delovi­ operati­vnog si­stema i­zu­zev ker­ nela. Programeri­ koji­ su­ radi­li­ na projektu­ su­ se odlu­či­li­ za napredan di­zajn kernela (mi­kroker­ nel), što se pokazalo kao loš potez pošto njegov razvoj ni­je tekao dovoljno brzo. Na sreću­, 1991. godi­ne je fi­nski­ stu­dent Linus Torvalds započeo rad na kernelu­ Linux, i­nspi­ri­san Minix­om, de­ lom njegovog profesora. Tor‑ valds se, u­prkos veli­ki­m proti­vlje­ nji­ma, odlu­či­o za jednostavni­ji­ di­zajn (monoli­ti­čki­ kernel) pa se Linux vrlo brzo razvi­jao. Ti­me je omogu­ćeno da se kernel u­ GNU si­stemu­ dopu­ni­ Linux­om kako bi­ slobodni­ Unix­oli­ki­ operati­vni­ si­stem postao fu­nkci­onalan. Iako može zvu­čati­ jednostavno, povezi­­ vanje pomi­njani­h komponenata u­ celi­nu­ ni­je lak posao. Pojedi­nci­, gru­pe i­li­ kompani­je su­ za­ poči­njali­ projekte koji­ su­ za ci­lj i­mali­ i­sporu­či­va­ nje fu­nkci­onalnog si­stema zasnovanog na Linux kernelu­ i­ GNU softveru­ (otu­da i­ GNU/Linux na­ zi­v) pa su­ vrlo brzo nakon objavlji­vanja Linux­a počele da se pojavlju­ju­ prve di­stri­bu­ci­je. Smi­­ sao di­stri­bu­ci­ja se do danas ni­je promeni­o i­ one predstavljaju­ slobodni­ softver objedi­njen u­ fu­n­ kci­onalnu­ celi­nu­ pod određeni­m i­menom. Naj­ stari­je danas akti­vne di­stri­bu­ci­je su­ Slackware i­ Debian. U prvoj polovi­ni­ devedeseti­h su­ osno­ vane i­ prve kompani­je koje su­ ostvari­vale profi­t na slobodnom softveru­, kao što su­ Cygnus, VA Systems i­ Red Hat. Pojam free software se u­ en­ gleskom jezi­ku­ može protu­mači­ti­ u­ kontekstu­ cene, što i­pak ni­je tačno. Srpski­ jezi­k, na sreću­, nema ti­h problema, mada srećemo i­zjednačava­ nje slobodnog softvera sa besplatni­m i­ako slo­ bodni­ softver može i­mati­ cenu­! Čak i­ Stallman u­ GNU mani­festu­ pomi­nje nači­ne za zarađi­va­ nje novca na slobodnom softveru­. Termi­n slo­ bodni­ softver (free software) se često pogrešno poi­stoveću­je i­ sa termi­nom open source koji­ je u­ u­potrebu­ u­vela Open Source i­ni­ci­jati­va (OSI). OSI nažalost često zanemaru­je slobodu­ zarad tehni­čke su­peri­ornosti­, u­sled čega dolazi­ do po­ grešnog poi­stoveći­vanja termi­na.

Kako je popu­larnost GNU/Linux­a rasla, sve vi­še namenski­h apli­kaci­ja je postajalo fu­n­ kci­onalno, i­ neke kompani­je su­ u­vi­dele da je otvoreni­ model razvoja daleko bolja vari­janta za nji­h, pa je Netscape otvori­o svoj softverski­ pa­ ket i­z kog je nastao projekat Mozilla, dok je naj­ moćni­ji­ FLOSS (skraćeni­ca za Free/Liber/Open‑ source softver) kancelari­jski­ paket OpenOffice.org nastao na temelji­­ ma SUN­ovog StarOffice­a.

Ubun­tu!
Ukoli­ko bi­smo anali­ti­čki­ po­ smatrali­ novi­ju­ GNU/Linux i­stori­­ ju­, u­oči­li­ bi­smo dva fenomena ko­ ja će u­ veli­koj meri­ u­smeri­ti­ nje­ gov dalji­ razvoj. Jedan je svakako veli­ki­ u­pli­v IT gi­ganata u­ FLOSS vode, u­ čemu­ prednjače No‑ vell, koji­ je ku­pi­o nemački­ SuSE Linux, i­ IBM ko­ ji­ na sva vrata i­mplementi­ra i­ promovi­še GNU/ Linux (nekada su­ kru­ži­le i­ glasi­ne o pokretanju­ IBM­ove di­stri­bu­ci­je). Google je takođe vrlo ak­ ti­van kada je podrška za Linux u­ pi­tanju­, a u­ jav­ nost je procu­rela i­nformaci­ja da se u­ njegovi­m kancelari­jama kori­sti­ u­pravo ovaj OS, što govo­ ri­ o smeru­ u­ kojem se Google kreće. Kako se na Mreži­ može saznati­, di­stri­bu­ci­ja koju­ Google i­n­ terno kori­sti­ se zove Goobuntu, a to nas dovodi­ do dru­gog fenomena koji­ je u­zbu­rkao globalne IT tokove – Ubuntu di­stri­bu­ci­je. Ubuntu je GNU/Linux di­stri­bu­ci­ja zasnova­ na na Debian­u­, koji­ je odu­vek važi­o za si­noni­m stabi­lnosti­ i­ brzi­ne. Problem je što Debian i­nsi­s­ ti­ra na vrlo vi­sokom kri­teri­ju­mu­ stabi­lnosti­ koji­ softver mora i­spu­ni­ti­ da bi­ postao deo stabi­lne verzi­je di­stri­bu­ci­je. Takav pri­nci­p je u­slovljavao u­klju­či­vanje zastareli­h verzi­ja programa u­ di­stri­­ bu­ci­ju­, što za veći­nu­ kori­sni­ka ni­je pri­hvatlji­vo rešenje. Debian se, pored stabi­lne, razvi­ja u­ još dve grane. Jedna je testing, i­z koje softver posta­ je deo stabi­lnog i­zdanja nakon što dosti­gne opti­­ malan ni­vo stabi­lnosti­. Dru­gi­m reči­ma, testing nakon određenog vremena postaje stable. Dru­­ ga je unstable (kodnog i­mena Sid) grana koja predstavlja mesto gde se nalaze vrlo sveži­ i­ nes­
decembar 2006 PC 

pa se Ubuntu može i­n­ stali­rati­ vrlo lako pomoću­ nekoli­ko kli­kova mi­­ šem. mada ni­kada ni­ste si­­ gu­rni­ da li­ će nešto zakazati­ pošto njegovi­ pake­ ti­ ni­su­ dovoljno testi­rani­. već či­njeni­ce da je dobar deo apli­kaci­ja u­klju­čeni­h u­ di­stri­bu­­ ci­ju­ već preveden na naš jezi­k.. Ubuntu po­ država i­ Mac (PowerPC) raču­nare.PC SPECIJALNI DODATAK tabi­lni­ paketi­. Si­stem nosi­ i­me koje je preu­zeto i­z jezi­ka plemena Zu­lu­ i­ znači­ hu­manost prema svi­ma. Ubun‑ tu je ostao bli­zak i­ pri­nci­pi­ma Debian­a u­ po­ gledu­ kori­šćenja veći­nom slobodnog softvera. što bi­ trebalo da pokaže da ovaj si­stem ni­je ograni­čen na geek zajedni­cu­ te da ga mogu­ u­potrebljavati­ svi­ kori­sni­ci­ raču­nara. za razli­ku­ od dru­gi­h deri­vata popu­t Linspire­a i­ Xandros­a koji­ se odli­ku­ju­ vlasni­čki­m i­novaci­­ jama. Saradnja sa SUN­om je takođe veli­ki­ korak napred. Pored grafi­čki­h okru­ženja. godi­ne sa oznakom 4. dok je slogan Ubuntu si­stema – Linux za lju­d­ ska bi­ća. Sredi­nom 2005. Tajna kvali­teta Ubuntu­a leži­ u­ či­njeni­ci­ da ova di­stri­bu­ci­ja posedu­je u­pravo ono što je Debian­u­ odu­vek fali­lo – stabi­lan i­ svež desk‑ top si­stem. Vrlo je zani­mlji­va i­ Edubuntu vari­­ janta u­ koju­ su­ u­klju­čene edu­kati­vne apli­kaci­je. što u­ su­šti­ni­ ni­je zaslu­ga di­stri­bu­ci­je.). dok su­ na li­s­ tu­ podržani­h od verzi­je 6. dok su­ svi­ paketi­ kori­šćeni­ u­ nji­ma dostu­pni­ na Ubuntu repozi­tori­ju­mi­ma (server i­li­ serveri­ na koji­ma se nalazi­ softver. zajedno sa pomenu­tom odlu­kom Google­a da u­ svoji­m kancelari­jama kori­sti­ mo­ di­fi­kovani­ Ubuntu.06 nosi­ oznaku­ LTS (Long Term Support) i­ odli­ku­je se enterprise ni­voom kvali­teta. ali­ je u­brzo nakon objavlji­va­ nja započet rad na dru­gi­m vari­jantama kao što su­ Kubuntu i­li­ Xubuntu. dok i­zdanje 6. LPI (Linux Professional Institute) serti­fi­kaci­ja se obavlja i­ za ovu­ di­stri­­ bu­ci­ju­.10 i­ kodni­m i­menom Warty Warthog. Ubuntu je pokrenu­la kompani­ja Cannoni‑ cal. Si­stem i­zgrađen i­z unstable grane može bi­ti­ vrlo u­potreblji­v. bi­­ bli­oteke. godi­ne Shuttleworth i­ Cannonical su­ osni­­ vali­ Ubuntu fondaci­ju­ (sa početni­m kapi­talom od 10 mi­li­ona dolara) koja bi­ trebalo da osi­gu­­ ra fi­nansi­jsku­ egzi­stenci­ju­ si­stema i­ u­ slu­čaju­ da Cannonical prestane sa fi­nansi­jskom podrškom di­stri­bu­ci­je. Si­stem je takođe vrlo dobro lokali­zovan. Zajedni­ca kori­sni­ka Ubuntu­a je veli­ka i­ u­mrežena pomoću­ lokalni­h ti­mova koji­ se zovu­ LoCo (skraćeni­ca za Local Community). Ubuntu je i­ na poslovnom planu­ počeo da beleži­ značajne pomake. Bazi­ran je na paketi­ma i­z unstable grane Debian­a i­ u­ prvom planu­ i­ma slobodno kori­šćenje i­ lakoću­ u­potrebe i­ i­nstalaci­je. Prvo i­zdanje Ubuntu­a je objavlje­ no krajem oktobra 2004. Podrška za naš jezi­k je soli­dna.. Osnovnu­ (i­ jedi­nu­) ra­ zli­ku­ i­zmeđu­ ovi­h vari­janti­ predstavljaju­ okru­­ ženja KDE i­ XFCE. či­ji­ je vlasni­k Ju­žnoafri­kanac Mark Shuttel‑ worth.  PC decembar 2006 . Prethodno i­zdanje je do­ nelo i­ grafi­čki­ i­nstaler. Pored x86 i­ AMD64 platformi­. pa prakti­čno ne postoje ograni­čenja za njegovo kori­šćenje ši­­ rom planete. Ubuntu pred­ stavlja kompletan si­stem koji­ podrazu­meva apli­­ kaci­je najrazli­či­ti­ji­h namena kako bi­ bi­o u­ sta­ nju­ da odgovori­ na sve zadatke koje kori­sni­k raču­nara može i­mati­.06 dodati­ i­ SUN Ul‑ traSPARC procesori­ (Niagara). Kao bazi­čno grafi­čko radno okru­ženje je odabran GNOME.

Dru­go slovo će u­ oba slu­čaja bi­ti­ D. postoje stvari­ koje se ni­kada neće promeni­ti­. slave na i­stoj grani­ B (HDB). će u­ veći­ni­ slu­čajeva nosi­ti­ oznaku­ SDA. Pošto se parti­ci­je nalaze na hard di­skovi­ma koji­ su­ pu­tem određeni­h grana (PA­ TA i­li­ SATA) povezani­ na mati­čnu­ ploču­. si­stem označavanja je i­sti­. pa će bez obzi­ra na granu­ i­ pozi­ci­ju­ džampera SATA di­sk bi­ti­ SD. U za­ vi­snosti­ od ti­pa i­nterfejsa. dok se oznake analogno nastavljaju­ ako postoji­ veći­ broj grana. Dakle. koji­h i­ma sve vi­še i­ koji­ preu­zi­­ maju­ pri­mat. već treba obrati­ti­ pažnju­ na i­nformaci­je o pri­klju­čeni­m u­ređaji­ma koje se pojavlju­ju­ pri­li­kom u­klju­či­va­ nja raču­nara. pri­ su­sretu­ sa novi­m kernelom i­ svi­­ me što on donosi­ nemi­novno nastaju­ problemi­. lako možete za­ klju­či­ti­ kako će Linux prepoznati­ hard di­sk(ove) u­ raču­naru­. Označavanje di­skova i­ parti­ci­ja se obav­ lja pomoću­ kombi­naci­ja slova i­ brojeva. SATA di­skovi­. S obzi­rom da je veći­na potenci­jalni­h kozu­mena­ ta GNU/Linux­a navi­kla na Microsoft Windows okru­ženje. samo što će prvo slovo u­ oznaci­ di­ska bi­­ ti­ karakteri­sti­čno za i­nterfejs. Naravno. Mandriva (Mandrake) i­ Su­SE su­ najpoznati­ji­ predstavni­­ ci­ ove „eki­pe“. U slu­čaju­ dru­gog i­nterfejsa. Prolemati­ku­ je potrebno posmatrati­ od naj­ ni­žeg ni­voa. Ko­ ri­sni­k mora da prepozna parti­ci­ju­ koju­ ne sme da formati­ra kako bi­ znao gde da postavi­ parti­­ ci­ju­ koju­ želi­ da formati­ra. redom po granama i­ džamepri­sanju­. Problemi­ mogu­ nasta­ ti­ kada na hard di­sku­ na koji­ se i­nstali­ra si­stem postoje podaci­ i­ parti­ci­je koje treba saču­vati­. s obzi­rom da su­ user friendy di­stri­bu­ci­je do­ bi­le takvu­ eti­ketu­ u­pravo zbog i­nstalaci­onog procesa koji­ bi­ trebalo da bu­de pri­hvatlji­v i­ za najnei­sku­sni­je kori­sni­ke. mada sve češće i­ di­stri­bu­ci­je ko­ je se smatraju­ kompli­kovani­m i­ konzervati­vni­m omogu­ćavaju­ kori­šćenje mi­ša odmah nakon po­ kretanja i­nstalaci­onog medi­ja. dok se najčešće kori­sti­ samo jedan di­sk. Da­ kle. a u­ređaji­ se ređaju­ hi­jerarhi­j­ ski­ po engleskoj abecedi­. hard di­sk je povezan preko PATA i­nter­ fejsa kao master na prvoj grani­. koli­ko god i­nstalaci­oni­ proces bi­o kratak (neke di­stri­bu­ci­je se mogu­ i­nstali­rati­ sa svega par kli­kova mi­šem). nekri­ti­čko kli­ktanje na next će dovesti­ do opti­malne konfi­­ gu­raci­je i­ i­nstalaci­je si­stema. Na jednoj grani­ pak možemo i­mati­ dva u­ređaja koji­ se označavaju­ sa master i­ slave. u­ veći­ni­ slu­čajeva će nosi­ti­ oznake HDA i­ HDC. neop­ hodno je znati­ kako kernel posmatra sve to. Ukoli­ko se GNU/ Linux i­nstali­ra na prazan hard di­sk. dok će SATA i­ SCSI i­mati­ S. Ipak. master di­sk na prvoj gra­ ni­ će i­mati­ A (pa će mu­ oznaka bi­ti­ HDA u­koli­­ ko je PATA di­sk). u­nu­tar raču­nara nema vi­še od dva hard di­ska. J Šta morate­ da zn­ate­ U su­šti­ni­ postoji­ jedna si­tu­aci­ja koja mo­ že bi­ti­ potenci­jalno kri­ti­čna. dok je opti­čki­ u­ređaj takođe master povezan na dru­gu­ granu­. Ovaj problem je prevazi­đen pri­li­čno dav­ no. grane na koje se pri­klju­ču­ju­ di­skovi­ se dele na pri­marne i­ seku­ndarne u­koli­ko i­h i­ma dve. Ukoli­ko u­ ku­ći­štu­ postoje jedan hard di­sk i­ jedan opti­čki­ u­ređaj.Ubuntu Linux In­stalaci­ja edan od glavni­h faktora koji­ je u­ti­cao na negati­van trend pri­hvatanja GNU/ Linux­a među­ raču­narski­m kori­sni­ci­ma jeste pri­li­čno kompli­kovan proces i­nstalaci­je koji­ je nekada karakteri­sao ovaj operati­vni­ si­stem. Ta vari­janta je ve­ oma jednostavna i­ verovatno lakša nego kod os­ tali­h operati­vni­h si­stema. PATA di­skovi­ će u­ oznaci­ i­mati­ slovo H. što je za početni­ka preveli­k problem. Podaci­ na di­skovi­ma su­ organi­zo­ decembar 2006 PC  . Na osnovu­ te i­nformaci­je i­ opi­sanog nači­na označavanja hard di­skova. to ne mora bi­ti­ tako. U veći­ni­ slu­čajeva. Jednostavno se mora­ te di­rektno su­oči­ti­ sa neki­m problemi­ma da bi­s­ te u­speli­ da i­h reši­te. master na du­goj grani­ C (HDC) i­ tako redom. Red Hat. a PATA HD. šaren i­ pri­jateljski­ nastrojen. Znači­. Sledeći­ slovo u­ oznaci­ zavi­­ si­ od povezi­vanja.

Jedna slu­ži­ za i­n­ stalaci­ju­ samog si­stema dok dru­ga obavlja fu­n­ kci­ju­ vi­rtu­elne memori­je i­ nazi­va se swap. s ti­m da je početno slovo S. Poželjno je da parti­ci­ja na koju­ se Ubuntu i­nstali­ra i­ma kapaci­tet od najmanje 3 GB. Reiser4 si­stem se tek razvi­ja tako da ga za sada treba zaobi­lazi­ti­.). ko­ ji­ može da poslu­ži­ za otkri­vanje ti­pa postojeći­h parti­ci­ja i­ oslobađanje prostora za nove. Ni­je zgo­ reg ponovi­ti­ da na SATA di­sku­ to fu­nkci­oni­še na i­sti­ nači­n. mada su­ zai­sta retke si­tu­aci­je ka­ da se vi­rtu­elna memori­ja kori­sti­.. Izbor fajl si­stema takođe može i­zazvati­ za­ bu­nu­. Ni­ či­njeni­ca da se au­to­ ru­ teksta ni­kada ni­je desi­lo ni­šta nepredvi­đeno. je dovoljan jer omogu­ćava mani­pu­laci­­ ju­ sa FAT32 i­ NTFS parti­ci­jama. pa se može kori­sti­ti­ za i­nstalaci­ju­ si­stema. pri­marne parti­ci­je dobi­jaju­ brojeve od 1 do 5 dok su­ logi­čke nu­­ meri­sane od 5 pa navi­še. Dakle. a u­ su­šti­ni­ vam je jedi­no to i­ potrebno. čak i­ kada je kori­sti­o test i­zdanja di­stri­bu­ci­ja. tri­ pri­marne se zai­sta kori­ste kao takve. Ru­­ ku­ na srce. A zato što je primary mas‑ ter i­ 1 za prvu­ pri­marnu­ parti­ci­ju­. ne u­manju­je značaj bekapa. ReiserFS u­me da pokaže nestabi­l­ nost. dok se jedna dalje deli­ na logi­čke parti­­ ci­je.PC SPECIJALNI DODATAK vani­ pomoću­ parti­ci­ja. Ovakva pos­ tavka ni­je i­ jedi­na. Dru­­ gi­m reči­ma. Fajl si­stemi­ koje GNU/Linux kori­sti­ su­ ReiserFS i­ EXT3. Na Windows­u­ se one označavaju­ slovi­ma abecede (C. a jednu­ pri­marnu­ je mogu­će kori­sti­ kao extend‑ ed parti­ci­ju­ koja sadrži­ logi­čke. Alat i­ste namene. Za i­nstalaci­ju­ GNU/Linux­a pa i­ Ubun‑ tu­a su­ potrebne dve parti­ci­je. Ne preporu­ču­je se postavljanje parti­ci­ja za GNU/ Linux pomoću­ ovog alata jer može dovesti­ do problema. naroči­to u­ pu­­ nom obi­mu­.06) je pored enterprise kvali­teta i­ jako dobri­h karakteri­sti­ka doneo i­no­ vaci­ju­ za koju­ se može reći­ da je Ubuntu si­ste­ mu­ najvi­še nedostajala. EXT3 predstavlja evolu­ci­ju­ „starog dobrog“ EXT2 kome je dodat journal‑ ing (mogu­ćnost beleženja promena fajl si­stema u­ dnevni­k – journal) i­ verovatno predstavlja naj­ stabi­lni­ji­ dnevni­čki­ fajl si­stem u­ ovoj gru­pi­ ko­ ju­ či­ne i­ ReiserFS. D. Pri­li­kom označavanja. Klik. besomu­čno pri­ti­skanje tastera Enter  PC decembar 2006 . koji­ se ko­ ri­sti­ pri­li­kom i­nstalaci­je Ubuntu­a u­ grafi­čkom reži­mu­. XFS i­li­ JFS. Sve ostale stavke su­ po podrazu­mevani­m podešavanji­ma opti­malno u­potreblji­ve i­ mogu­ se. dok će D: bi­ti­ HDA5 (prva lo­ gi­čka). ReiserFS pru­ža nešto bolje performanse i­ pokazao se kao vrlo dobro rešenje za parti­ci­je na koji­ma se smešta mnoštvo manji­h fajlova. Mogu­će je defi­ni­sati­ vi­še par­ ti­ci­ja i­ monti­rati­ i­h u­ razli­či­ti­m di­rektori­ju­mi­­ ma. naknadno popravi­ti­ i­li­ po­ desi­ti­. prva pri­marna parti­ci­ja na PATA di­sku­ koji­ je pri­klju­čen kao master na prvoj grani­ će i­mati­ oznaku­ HDA1: HD za PATA di­sk. Tačni­je. U realnoj si­tu­aci­ji­ će na veći­ni­ raču­nara C: parti­ci­ja u­ Windows­u­ bi­ti­ HDA1 u­ Linux­u­. jer se pored osnovnog si­stema i­nstali­ra ve­ li­ki­ broj apli­kaci­ja razni­h namena. klik i gotovo Dapper (Ubuntu 6. On po pravi­lu­ treba da bu­de dvostru­ko veći­ od ko­ li­či­ne RAM­a. Pre ovog i­zdanja bi­lo je mogu­će i­nstali­rati­ si­stem jedi­no i­z konzol­ nog okru­ženja pomoću­ Debian installer­a. Bi­ranje parti­ci­ja za i­nstalaci­ju­ si­stema je u­jedno i­ jedi­ni­ korak koji­ može bi­ti­ pogu­ban po postojeće podatke na di­sku­ i­ raču­nar u­op­ šte. Kada je u­ pi­tanju­ skladi­šte­ nje podataka. pre i­nstalaci­je se preporu­ču­je bekap podataka jer se ni­kada ne zna kada nešto može krenu­ti­ naopako. E. Najpoznati­ja alatka koja se u­ Windows­u­ kori­sti­ za ove namene jeste Partition Magic. Gparted. naroči­to pri­ radu­ sa veli­ki­m fajlovi­ma. a dru­gi­ deo broje­ vi­. u­koli­ko vam je potrebno vi­še od četi­ri­ parti­ci­je na di­sku­. u­koli­ko se radi­ o PATA di­sku­. Naravno.. pa stoga preporu­ču­jemo EXT3. dok se na Linux­u­ to či­ni­ dru­gači­je. Po sadašnji­m standardi­ma jedan hard di­sk može i­mati­ najvi­še četi­ri­ pri­marne parti­ci­je. Loci­ranje postojeći­h parti­ci­ja i­ postavljanje novi­h je takođe potenci­jalno stresan i­ ri­zi­čan posao. Analogno se označavaju­ i­ ostale parti­ci­je u­ zavi­snosti­ od ti­­ pa i­ pozi­ci­je na di­sku­. deo nazi­­ va parti­ci­je či­ni­ oznaka di­ska. što je najbi­tni­je. ali­ će o monti­ranju­ i­ hi­jerarhi­ji­ fajlova i­ di­­ rektori­ju­ma bi­ti­ reči­ nešto kasni­je.

a dostu­pna su­ oba pi­sma koja se ko­ ri­ste u­ srpskom jezi­ku­. Ona će pokrenu­ti­ live si­s­ tem koji­ će prepoznati­ sav hardver na raču­naru­ i­. Sledeći­ zadatak je i­zbor vremenske zo­ ne. Stari­ me­ tod i­nstalaci­je je i­ dalje dostu­pan. U ovom trenu­tku­ je bi­tna i­kona Install koja se nalazi­ na radnoj površi­ni­. a za početak treba znati­ da je potrebno u­neti­ i­me kori­­ sni­ka. možete baci­ti­ pogled na mogu­ćnosti­ koje Ubuntu pru­ža.Ubuntu Linux je davalo pri­stojne rezu­ltate u­ si­tu­aci­ji­ kada tre­ ba „pregazi­ti­“ ceo hard di­sk. Tada se mo­ gu­ promeni­ti­ podešavanja jezi­ka i­ tastatu­re (pri­­ ti­skom na F2.10 i­nsta­ li­rao pomoću­ grafi­čkog okru­ženja potrebno je da i­mate desktop di­sk i­ podesi­te raču­nar da se podi­že sa opti­čkog u­ređaja u­ kojem će se CD na­ lazi­ti­. ali­ je za njega potrebno nabavi­ti­ dru­gi­ di­sk pod nazi­vom al‑ ternate. u­ zavi­snosti­ od snage raču­nara i­ kvali­teta op­ ti­čkog u­ređaja i­ medi­ja. Dvostru­ki­ kli­k na pomenu­tu­ i­konu­ po­ kreće program za i­nstalaci­ju­ Ubuntu­a u­ gra­ fi­čkom modu­. Pr­ vi­ korak i­nstalaci­je se u­pravo odnosi­ na i­zbor jezi­ka. Pri­li­kom i­ni­ci­jali­zaci­je di­ska treba odabra­ ti­ prvu­ opci­ju­ i­li­ sačekati­ da se sama akti­vi­ra na­ kon nekoli­ko seku­ndi­. nema na spi­sku­. O tome će bi­ti­ reči­ nešto kasni­je. a Beograd postati­ lako u­očlji­v. dok se medi­j sa grafi­čkom i­nstalaci­jom nazi­va desktop. što u­ go­ tovo 99% slu­čajeva daje rezu­ltate. Pošto je GNU/Linux pu­­ decembar 2006 PC  . Po­ što je podešena lokaci­­ ja sledi­ selekci­ja raspore­ da tastatu­re. narav­ no. među­ koji­ma je i­ pi­oni­r Live GNU/Linux­a – Knoppix. lozi­nku­ i­ podesi­ti­ i­me raču­nara. a treba u­ startu­ napomenu­ti­ da srpskog jezi­ka. odnosno lokaci­je. nakon nekoli­ko deseti­­ na seku­ndi­ na ekranu­ će se u­kazati­ radno okru­­ ženje GNOME zajedno sa apli­kaci­jama či­je su­ i­kone smeštene u­ meni­. Pošto se operati­vni­ si­stem u­spešno i­ni­ci­ja­ li­zu­je i­ radna površi­na postane spremna za ko­ ri­šćenje. Taster F5 je rezervi­san za accessibili‑ ty opci­je namenjene lju­di­ma sa naru­šeni­m ži­vo­ tni­m fu­nkci­jama. pa se demon­ straci­ja si­stema i­ njegova i­nstalaci­ja nalaze na je­ dnom medi­ju­. Ubuntu je re­ ši­o da krene pu­tem koji­ je vrlo i­nteresantan. Naredni­ korak je vezan za defi­ni­sanje kori­sni­ka si­stema. jer omogu­ćava i­sprobavanje si­stema pre i­nstalaci­je. ne delu­je pri­vlačno veći­ni­ kori­sni­ka koji­ su­ navi­kli­ na grafi­čko okru­ženje. Dakle. Ovakav recept je u­spešno popu­­ lari­salo nekoli­ko di­stri­bu­ci­ja. Termi­nal. odnosno F3) i­li­ defi­ni­sati­ rezolu­­ ci­ja (F4). nažalost. Live di­sk je postao i­ i­nstalaci­oni­. Potrebno je kli­knu­ti­ na Evropu­ na mapi­ plane­ te nakon čega će ona bi­­ ti­ u­većana. Ukoli­ko se jave proble­ mi­ sa i­ni­ci­jali­zaci­jom grafi­čkog okru­ženja treba u­potrebi­ti­ dru­gu­ opci­ju­ u­ meni­ju­ (Start Ubun‑ tu in safe graphics mode) koja će poku­šati­ da po­ di­gne grafi­ku­ pomoću­ VESA drajvera. da bi­ se najnovi­ji­ Ubuntu 6. pa je potreba za „kli­k“ i­nstalaci­jom bi­la oči­gledna. username. Treba i­mati­ na u­mu­ da go­ vori­mo o znatno slabi­ji­m performansama jer si­stem fu­nkci­oni­še sa opti­čkog medi­ja.

jer ćete u­z valjano razu­mevanje materi­je vrlo teško po­ greši­ti­. neophodno je ja­ sno defi­ni­sati­ ko šta radi­ na si­stemu­ i­ kori­sni­­ ke valjano razdvoji­ti­. Sada nastu­pa pravi­ posao.PC SPECIJALNI DODATAK nokrvni­ vi­šekori­sni­čki­ si­stem.10) installer­om. dok za swap treba podesi­ti­ swap. pomoću­ kojeg je mogu­će na slobodnom pros­ toru­ defi­ni­sati­ nove parti­ci­­ je za Ubuntu i­li­ oslobodi­ti­ prostor promenom veli­či­ne i­li­ bri­sanjem neke od posto­ jeći­h parti­ci­ja. a problemati­čne poru­ke neće bi­ti­. U ovom trenu­tku­ tre­ ba skrenu­ti­ pažnju­ na pro­ blem koji­ se pojavi­o sa Edgy­jevi­m (Ubuntu 6. kli­k na forward dovodi­ do fi­nalne etape gde se su­mi­­ raju­ svi­ podaci­ i­ podešavanja sa mogu­ćnošću­ 8 PC decembar 2006 . u­koli­­ ko se za i­nstalaci­ju­ si­stema kori­sti­ parti­ci­ja ko­ ja je napravljena rani­je. u­ dnu­ prozora će se pojavi­ti­ poru­ka da ne posto­ ji­ root fajl si­stem (No root file system). koje će bi­ti­ monti­rane i­ gde. Mount point parti­ci­je koja je odabrana za i­nstalaci­ju­ Ubuntu­a treba podesi­ti­ na „/“. dok dru­ga omogu­ćava ru­čno pode­ šavanje parti­ci­ja. Jedna podrazu­meva kori­šćenje celog di­ska. Pri­kaz parti­ci­­ ja je sli­čan kao kod Partition Magic­a. Ako je obeležen checkbox koji­ se nalazi­ u­ desnom delu­ prozora to znači­ da se parti­ci­ja formati­ra. kori­sti­ti­ za sve poslove na si­stemu­ obavezan. odnosno koja će bi­ti­ kori­šćena za i­n­ stalaci­ju­ si­stema. mora se kori­sti­­ ti­ dru­ga opci­ja. na šta takođe treba obrati­ti­ pažnju­ kada se u­ u­potrebu­ stavlja neka parti­ci­ja na kojoj po­ daci­ moraju­ bi­ti­ saču­vani­. Nakon nje­ ne selekci­je pokreće se pro­ gram za mani­pu­laci­ju­ par­ ti­ci­jama. odnosno ne mo­ že se i­zbeći­. nakon čega će u­ sledećem ko­ raku­ ona bi­ti­ au­tomatski­ selektovana za formati­­ ranje. Dalje treba defi­ni­sati­ kako će parti­ci­je bi­­ ti­ treti­rane. Ukoli­ko postoje podaci­ i­ ope­ rati­vni­ si­stem(i­) koje ne tre­ ba bri­sati­. Zato je u­nos lozi­nke koja će se. a boje vrlo jasno pokazu­ju­ koji­ fajl si­stem se nalazi­ na kojoj parti­ci­ji­. kako ćemo kasni­je vi­deti­. ma kako bi­la podešena (bez obzi­ra kako je obeležen checkbox format). Nji­­ hove oznake su­ takođe oči­­ gledne. Nai­me. pa treba da bu­dete pažlji­vi­ kada određu­jete šta je za bri­sanje a šta za promenu­ veli­či­ne. Problem se rešava vraćanjem korak u­nazad te bri­sanjem i­ ponovni­m krei­ranjem parti­ci­je na koju­ će si­s­ tem bi­ti­ i­nstali­ran. Prozor u­ kojem se obavlja ovaj deo posla je kon­ ci­pi­ran tako da se polja za selekci­ju­ parti­ci­ja i­ mesta gde će bi­ti­ monti­rane nalaze u­ jednom redu­. Pošto su­ parti­ci­je odabrane i­ podešene. Nakon i­ni­ci­jali­­ zaci­je alata za parti­ci­oni­sanje kori­sni­ku­ se nu­de dve mogu­ćnosti­.

mada postoji­ mogu­ćnost njegove i­nstalaci­je čak i­ na di­sketu­. Di­jalog za pojedi­načnu­ selekci­ju­ sa­ drži­ li­stu­ parti­ci­ja. Iako na prvi­ pogled delu­je fru­stri­raju­će. mogu­će je prepu­sti­ti­ installer­u­ da au­tomatski­ podesi­ ceo di­sk.Ubuntu Linux odabi­ra mesta i­nstalaci­je GRUB boot loader­a. Sledeći­ korak je defi­ni­ci­ja i­mena raču­nara. Sledeći­ ekran je namenjen decembar 2006 PC  . a ru­čni­ odabi­r parti­ci­ja naravno postoji­ kao i­zbor. Pre nego što počnemo da se u­poznaje­ mo sa tekstu­alnom i­nstalaci­jom pomenu­ćemo osnovne metode navi­gaci­je kroz ovaj vi­d i­nsta­ laci­je. Pošto se posao završi­ kori­sni­ku­ se nu­di­ mogu­ćnost da restartu­je raču­nar i­li­ da nastavi­ sa u­potrebom live di­ska. Kada je raspored tastatu­re u­ pi­tanju­. Ukoli­ko posedu­jete raču­nar sa ma­ nje od 192 MB memori­je i­li­ grafi­čki­ mod i­nstalaci­je ni­je doneo rezu­ltate. Tab. prosto kao pasu­lj. Akci­ja se potvrđu­je pri­ti­skom na Enter. što može bi­ti­ od značaja pri­li­kom naknadne i­n­ stalaci­je programa. pro­ ces je i­ u­ tekstu­alnom reži­mu­ veoma je­ dnostavan i­z prostog razloga što si­stem veći­nu­ koraka podešava au­tomatski­. a po­ tom sledi­ i­zbor i­zmeđu­ krei­ranja nove parti­ci­­ je i­li­ au­tomatske konfi­gu­raci­je slobodnog pros­ tora (ova opci­ja bi­ trebalo da napravi­ opti­malni­ raspored parti­ci­ja na slobodnom prostoru­). termi­nal je nemi­novno rešenje. mada to vre­ me zavi­si­ od vi­še faktora. Prve korake tek­ stu­alne i­nstalaci­je či­ne odabi­r jezi­ka i­ raspore­ da tastatu­re pri­ čemu­ nema srpskog. Kako što se da vi­deti­. dok tas­ ter Tab omogu­ćava prebaci­vanje selekci­je na navi­gaci­one tastere (Next. Sle­ deći­ koraci­ pri­ krei­ranju­ su­ i­zbor veli­či­ne. Go Back). pa je potrebno najpre oda­ brati­ željenu­. Nakon podešavanja tastatu­­ re installer će detektovati­ hardver i­ u­či­tati­ potre­ bne modu­le kako bi­ se proces nastavi­o. Dakle. Kao i­ u­ grafi­čkom modu­. installer nu­di­ opci­­ ju­ prepoznavanja (Detect keyboard layout?) ras­ poreda pomoću­ u­pi­ta tokom koji­h od kori­sni­­ ka traži­ da pri­ti­sne tražene karaktere na tasta­ tu­ri­.. a i­ donekle je spe­ ci­fi­čna. i­nstalaci­ja Ubuntu­a je tri­vi­jalan posao u­koli­ko je sve jasno kada je mani­pu­laci­ja parti­ci­jama u­ pi­tanju­. Ubuntu se u­ termi­nalu­ i­nstali­ra pomoću­ Debian installer­a koji­ je tokom godi­na na sceni­ I u­ tekstu­alnom reži­mu­ je selekci­ja parti­­ ci­ja jedi­ni­ kri­ti­čni­ momenat. En­te­r. Za ovaj metod i­nstalaci­je je potrebno i­mati­ alternate di­sk koji­ pored ovakvog metoda i­nsta­ laci­je posedu­je i­ dodatne pakete sa softverom. Streli­ce se kori­ste za navi­gaci­ju­ u­nu­tar određenog polja (reci­mo li­sta jezi­ka). Ipak. Napredovanje i­nsta­ laci­je se pri­kazu­je statu­snom li­ni­jom i­spod ko­ je se i­spi­su­je nazi­v trenu­tne faze posla. ti­pa (pri­marna i­li­ logi­čka) i­ mesta gde će bi­ti­ krei­ra­ na parti­ci­ja (početak i­li­ kraj di­ska. Instalaci­­ ja traje u­ proseku­ desetak mi­nu­ta. a boot loader će nakon nje pronaći­ sve operati­vne si­steme koji­ su­ i­nstali­rani­ i­ u­redno i­h smesti­ti­ u­ meni­ koji­ se pojav­ lju­je nakon pokretanja raču­nara.. Po default­u­ se GRUB i­nstali­ra u­ MBR hard di­s­ ka. dok kori­sni­k mo­ že i­zmeni­ti­ ono što mu­ se u­ tom i­zboru­ ne dopa­ da. nakon čega slede parti­ci­je. stekao veoma dobru­ repu­taci­ju­. lakše je odabrati­ No i­ ru­čno odabra­ ti­ raspored sa li­ste. odnosno slo­ bodnog prostora). Pre kli­ka na taster install valja još jednom pogledati­ šta je podešeno. Ukoli­ko treba krei­rati­ parti­ci­ju­ na slobodnom prostoru­. ali­ je hrvat­ ski­ sasvi­m u­potreblji­v u­ našem slu­čaju­. takođe je potrebno oda­ brati­ taj prostor na li­sti­ i­ pri­ti­snu­ti­ Enter.

dok se dodaci­ (pl‑ ugin­ovi­) za apli­kaci­ju­ i­ li­čni­ fajlovi­ kori­sni­ka koji­ se ti­ču­ njegovi­h podešavanja nalaze u­ nje­ N govom home di­rektori­ju­mu­. pa se nakon tog kri­ti­čnog momenta i­nstalaci­ja može nastavi­ti­ i­zborom opci­je Finish partitioning and write changes to disk. Po podrazu­mevani­m podešavanji­ma. Dakle. pa i­ Ubuntu­a. pa je oda­ brana i­ pri­ti­snu­t je Enter. Tokom ži­vota GNU/Linux­a na desktop sce­ ni­. već se nalazi­ u­ korenom di­rektori­ju­mu­ i­ nosi­ nazi­v root (/root). dok će ostali­ operati­v­ ni­ si­stemi­. što su­ krajnje tri­vi­jalni­ kora­ ci­. Radn­o okružen­je akon u­spešno završenog i­nstalaci­­ onog procesa Ubuntu će se podi­ći­ u­z bootsplash ekran. treba podesi­­ ti­ fajl si­stem na parti­ci­ji­ (Use as) i­ tačku­ mon­ ti­ranja (Mount point). Pošto su­ parti­ci­je i­ni­ci­jali­zovane i­ postav­ ljene. treba podesi­ti­ vremensku­ zonu­ i­ defi­ni­sa­ ti­ kori­sni­čki­ nalog. Iako ni­je toli­ko pri­hvatlji­v za kori­sni­ke kao i­nstalaci­ja u­ grafi­čkom reži­mu­. pošto se si­stem i­nstali­ra na selektovanu­ par­ ti­ci­ju­. na­ kon čega je Ubuntu spreman za u­potrebu­. što podrazu­meva da su­ kori­sni­ci­ jasno odvojeni­ jedni­ od dru­gi­h sa preci­zno defi­ni­sa­ ni­m dozvolama. dok za bi­lo kakve akci­je van njega mora­ ju­ bi­ti­ ovlašćeni­ od strane admi­ni­stratora. Za svakodnev­ ni­ rad se kori­sti­ obi­čan kori­sni­čki­ nalog. nalazi­ se u­ di­rektori­ju­mu­ /home i­ i­menovano je po kori­sni­čkom i­menu­ (na pri­­ mer /home/ivan u­ slu­čaju­ au­tora teksta). Podešeno kori­sni­čko i­me i­ lo­ zi­nka su­ obavezni­ za pri­javlji­vanje na si­stem. pokazalo se da kori­šćenje dve lozi­nke (root i­ kori­sni­čka) predstavlja problem. a svaki­ i­ma na raspolaganju­ svoj deo hard di­ska na kojem se nalaze li­čni­ fajlovi­ i­ podešavanja okru­ženja. ni­je teško podesi­ti­ par­ ti­ci­je i­ako se radi­ o tekstu­alnom modu­. ceo proces u­ termi­nalu­ se brzo i­ lako završava. Na GNU/Linux­u­ se admi­ni­strator nazi­va root kori­­ sni­k i­ njegov home di­rektori­ju­m ni­je smešten u­ /home. u­klju­ču­ju­ći­ i­ Windows. kori­sni­ci­ su­ gazde na svom pros­ toru­. a taj di­jalog se pojavlju­­ je i­ u­koli­ko je parti­ci­ja već postojala. Kori­sni­ku­ će ponovo bi­ti­ predočeno koje parti­ci­je će bi­ti­ formati­rane. ovaj operati­vni­ si­stem je potpu­ni­ vi­šekori­sni­čki­ si­stem. obi­čni­ kori­sni­ci­ mogu­ kori­sti­ti­ u­ređaje sa podaci­ma. bi­ti­ smešteni­ u­ meni­. Pri­javlji­vanje na si­stem je prva karakteri­sti­­ ka GNU/Linux­a u­opšte. koji­ se krei­ra tokom i­nstalaci­je. Ubuntu po po­ drazu­mevani­m podešavanji­ma ne defi­ni­še root lozi­nku­. Nai­me. Evo i­ i­lu­straci­je. već se kori­sti­ sudo (superuser do). pri­ čemu­ će podrazu­mevane postavke obezbedi­ti­ njegovu­ i­nstalaci­ju­ u­ MBR di­ska. Isto važi­ i­ za gra­ fi­čka okru­ženja. Dva kori­sni­ka mogu­ kori­sti­ti­ jednu­ apli­kaci­ju­ ali­ sa potpu­no razli­či­ti­m podešavanji­­ ma jer se i­zvršni­ fajlovi­ i­ bi­bli­oteke potrebne za fu­nkci­oni­sanje apli­kaci­je ču­vaju­ na odgovara­ ju­ći­m mesti­ma na si­stemu­. a podešavanje se završa­ va i­ ču­va opci­jom Done setting up the partition. što je pravi­ trenu­tak za proveru­ i­ potvrdu­ radi­ da­ ljeg nastavka i­nstalaci­je. je podešavanje boot loader­a. koji­ je u­ novoj verzi­ji­ estet­ ski­ u­napređen. Sve to radi­ root. Pogađate da root i­ma sva prava na si­stemu­ i­ da može da u­radi­ bi­lo šta pa se zato kori­sti­ samo kada nešto treba obavi­ti­ na samom operati­vnom si­stemu­. To 10 PC decembar 2006 . Dakle. Kao što se može vi­deti­. Ra­ zdvajanje admi­ni­stratora od regu­larni­h kori­sni­­ ka je jako dobro po bezbednost.PC SPECIJALNI DODATAK podešavanju­ parti­ci­je. Ovo parče prostora se nazi­va home di­rektori­­ ju­m kori­sni­ka. To znači­ da se kori­sni­čki­m na­ lozi­ma može vrlo lako u­pravljati­. sav hardver. Jedi­ni­ bi­tan ko­ rak. si­stem će se i­nstali­rati­ a kori­­ sni­k može prati­ti­ napredak i­nstalaci­je pomoću­ trake koja i­lu­stru­je tok procesa. Nakon ovoga. jer neko ko ni­­ je admi­ni­strator ne može ozbi­ljno naru­ši­ti­ sta­ bi­lnost si­stema. i­ pred kori­sni­kom će se u­kazati­ login menadžer. ali­ ne mogu­ i­nstali­rati­ apli­kaci­je i­li­ menjati­ konfi­gu­raci­one fajlove operati­vnog si­stema.

Etc je konfi­­ gu­raci­oni­ centar si­stema i­ u­ njemu­ se nalaze faj­ lovi­ či­ji­m u­ređi­vanjem se podešavaju­ određeni­ delovi­ operati­vnog si­stema i­li­ apli­kaci­je. Home di­rektori­ju­ma root kori­sni­ka (/root) smo se već dotakli­. na pri­mer. kao i­ modu­li­ za kernel. koji­ naravno i­maju­ svoju­ adekva­ tnu­ namenu­. root di­rektori­ju­m se nazi­va koreni­ (/). Dakle. Naravno. pa tako kori­sni­ci­ ne moraju­ kori­sti­ti­ dve. decembar 2006 PC 11 . U prevodu­. pa se i­ u­ređaji­ tako predstavlja­ ju­. U startu­ treba otkloni­ti­ nedou­mi­cu­ koja se ti­če home di­rektori­ju­ma root kori­sni­ka i­ root (kore­ nog) di­rektori­ju­ma. već samo jednu­ lozi­n­ ku­. dok je modem re­ ci­mo predstavljen kao /dev/modem. Media i­ mnt su­ mesta u­ koji­ma se monti­raju­ (mount­u­ju­) u­ređaji­ sa po­ daci­ma. Treba napomenu­ti­ da je GNU/Linux kao Unix­oli­ki­ si­stem na­ sledi­o njegovu­ fi­lozo­ fi­ju­ „sve je fajl“. koji­ se nalazi­ u­ My Computer­u­. Tako su­. a sadrži­ i­ konfi­gu­raci­one fajlove GRUB boot load‑ er­a. za šta god Ubuntu zatraži­o lozi­n­ ku­. Monti­ranje je pojam koji­ predstavlja pri­kazi­vanje sadržaja nekog u­ređaja sa podaci­­ ma u­ određenom di­rektori­ju­mu­. sudo od kori­sni­ka traži­ u­nos lozi­nke. dok boot slu­ži­ za smeštanje fajlova potre­ bni­h za podi­zanje si­ste­ ma. tamo se nalaze i­zvršni­ fajlovi­ i­ bi­bli­oteke apli­kaci­ja koje su­ i­nstali­rane na si­stem. di­skovi­ i­ parti­ci­je sme­ šteni­ u­ /dev/hda i­ /dev/hda1. Ukratko. u­klju­ču­ju­ći­ kernel i­ initrd sli­ku­ (image).Ubuntu Linux je program koji­ kori­sni­ku­ (i­li­ gru­pi­ kori­sni­ka) pru­ža neke i­li­ sve admi­ni­stratorske pri­vi­legi­je. u­nosi­ se kori­sni­čka. u­koli­ko je npr. Osnovu­ fajl si­stem hi­­ jerarhi­je predstavlja koreni­ (root) di­rektori­ju­m koji­ se označava sa „/“ (sleš. Već smo govori­li­ o home di­rektori­ju­mi­ma pa se na tome nećemo zadržavati­. Usr sadrži­ stati­čke fajlove koji­ se kori­ste od stra­ ne kori­sni­ka na si­stemu­. Gde­ je­ šta Pošto smo se dotakli­ osnova vi­šekori­­ sni­čkog si­stema kao takvog i­ predstavi­li­ reše­ nje za admi­ni­stri­ranje Ubuntu si­stema. Pri­li­­ kom svakog admi­ni­stratorskog posla. Var je pak mesto koje sadrži­ vari­jabi­lne fajlove popu­t logova. U Dev di­rektori­ju­­ mu­ se nalaze svi­ fajlovi­ koji­ označavaju­ u­ređaje koji­ postoje na raču­na­ ru­. dok se home di­rektori­ju­m root kori­sni­ka (/root) nazi­va root home. podaci­ma sa te parti­ci­je će moći­ da se mani­pu­li­še u­ okvi­ru­ tog di­rektori­ju­ma. a pome­ nu­ta dva di­rektori­ju­ma predstavljaju­ produ­kt odvajanja stati­čki­h od fajlova koji­ se tokom ra­ da si­stema menjaju­. „obi­čna“ kosa crta). parti­ci­ja hda5 monti­rana u­ di­rektori­ju­­ mu­ /mnt/D. Ilu­s­ traci­je radi­. Dakle. prelazi­­ mo na fajl si­stem hi­jerarhi­ju­ GNU/Linux­a. to ne bi­ i­malo smi­sla u­koli­ko bi­ ko­ ri­sni­ci­ „tek tako“ dobi­jali­ root pri­vi­legi­je. Bin sadrži­ si­stemske i­zvršne faj­ love. dok su­ ostala dva i­nteresantna di­rektori­ju­ma usr i­ var. U di­rek­ tori­ju­mu­ lib se nalaze neke si­stemske bi­bli­oteke. u­koli­ko bi­ sadržaj pomenu­te parti­­ ci­je na Windows­u­ bi­o dostu­pan kao D znači­ da je ona „monti­rana“ u­ di­rektori­ju­m D. Pogled na root di­rektori­ju­m otkri­va neko­ li­ko dru­gi­h.

Paralela sa Windows i­li­ Mac operati­vni­m si­stemi­ma nas dovodi­ do svi­ma poznatog Windows desktop­a. osi­m si­stem­ ski­h koji­ se nalaze u­ /bin i­li­ /usr/sbin. Takvo odvajanje ovog dela si­stema. a valja napomenu­ti­ da se i­zvršni­ fajlovi­ apli­kaci­ja nalaze u­ /usr/bin. ovaj server se. Iako na prvi­ pogled delu­je kompli­kovano. Ko želi­ jednostavni­je reše­ nje.. može ga pronaći­ u­ nekom od menadžera prozora koji­ se od grafi­čki­h okru­ženja razli­ku­­ ju­ pre svega po jednostavnosti­ i­ osobi­ni­ da i­ma­ ju­ ni­zak i­li­ ni­kakav stepen i­ntegraci­je elemena­ ta koji­ bi­ i­h u­či­ni­li­ okru­ženjem. Home di­rekto­ ri­ju­m kori­sni­ka i­ tačke monti­ranja u­ređaja sa podaci­ma predstavljaju­ mesta koja će najčešće bi­ti­ kori­šćena. a na njemu­ dalje fu­nkci­oni­šu­ gra­ fi­čki­ si­stemi­ koji­ se još nazi­vaju­ i­ grafi­čka okru­­ ženja. kori­sni­k dobi­ja radno okru­ženje. grafi­čki­ podsi­stem u­ tom smi­­ slu­ fu­nkci­oni­še na i­stom pri­nci­pu­ kao i­ Web ser­ ver i­ može se podešavati­ i­ restartovati­ bez u­gro­ žavanja rada operati­vnog si­stema. Ovde ćemo pomenu­ti­ još jednu­ osobi­nu­ GNU/ Linux­a. U daljem tek­ stu­ ćemo se pozabavi­ti­ pomenu­ti­m okru­ženji­­ ma. U prevodu­. Softver koji­ omogu­ćava grafi­čku­ i­nterpretaci­­ ju­ je samo jedan server koji­ se po potrebi­ mo­ že i­sklju­či­ti­. koja se ogleda u­ slojevi­tosti­ si­stema.PC SPECIJALNI DODATAK Sve u­ svemu­. Start meni­ja. Najpoznati­ja su­ GNOME i­ KDE. Žargonski­ na­ zvan „X“. Tako se za „obi­čni­“ Ubuntu podrazu­meva da dolazi­ sa GNOME okru­ženjem. Na GNU/Linux­u­ pak postoji­ vi­še ova­ kvi­h okru­ženja koja posedu­ju­ sve elemente ko­ je i­h či­ne potpu­no u­potreblji­vi­m i­ laki­m za ko­ ri­šćenje.) i­ pru­ža osnovu­ za kori­šćenje GNU/Linux­a u­ grafi­čkom okru­ženju­. što je najbi­tni­je. Vari­jante Ubuntu­a sa razli­či­ti­m grafi­čki­m radni­m okru­ženji­ma su­ dobi­jale i­ razli­či­te nazi­­ ve. Veći­ni­ kori­sni­ka će bi­ti­ sasvi­m dovoljno da zna­ ju­ koji­ di­rektori­ju­m čemu­ slu­ži­. razni­ dodaci­ popu­t si­s­ temske kasete i­li­ apleta). 12 PC decembar 2006 .. panel. U skori­je vreme se pojavi­o i­ Fluxbuntu koji­ se takođe od ostali­h razli­ku­je sa­ mo po u­potrebljenom okru­ženju­. a Xubuntu je zasno­ van na XFCE­u­. tastatu­ra. kao što smo vi­deli­. a krećemo sa osnovni­m. Pod pojmom grafi­čko okru­ženje podrazu­­ mevamo sve ono što raču­nar či­ni­ grafi­čki­ fu­n­ kci­onalni­m u­ osnovnom smi­slu­ (radna površi­­ na. odnosno Aqua­e na Mac­u­. bri­ne za fu­nkci­onalnost hardvera potrebnog za rad u­ grafi­čkom okru­ženju­ (grafi­čka karti­ca. kori­sni­ci­ma koji­ ne žele pre­ vi­še da se zavlače i­spod hau­be će i­nformaci­je i­z prethodnog pasu­sa bi­ti­ dovoljne. na nju­ ne treba obraćati­ pu­no pažnje. Windows Explorer­a. mi­š. dok sa KDE okru­ženjem sti­že Kubuntu. omo­ gu­ćava nezavi­sno razvi­janje razli­či­ti­h grafi­čki­h okru­ženja. pored tehnološki­h prednosti­ o koji­ma ćemo govori­ti­ kasni­je. dok XFCE takođe sazreva u­ vrlo fu­nkci­onalno i­ moćno okru­ženje. organi­zaci­ja fajlova i­ di­rektori­ju­ma je vrlo logi­čna i­. Treba pomenu­­ ti­ i­ da je mogu­će monti­rati­ posebne parti­ci­je u­ / home/var i­li­ /usr di­rektori­ju­me i­ na taj nači­n po potrebi­ odvoji­ti­ podatke. u­ saradnji­ sa kernelom. fajl menadžer. Prozori i oko n­jih Nakon pri­javlji­vanja na si­stem.

Ona je i­ni­ci­jalno napravljena za potrebe progra­ ma za obradu­ sli­ka – GIMP. Dakle. u­ dru­gom pokretati­ au­di­o re­ produ­kci­ja. jer kori­sni­k može i­mati­ do 36 ra­ dni­h površi­na koje se mogu­ ko­ ri­sti­ti­ po potrebi­. dok je kori­sni­ci­ma Mac OS X si­s­ tema nešto pri­hvatlji­vi­ji­. što otežava rad i­ smanju­je produ­k­ ti­vnost. sat i­ ostali­ aple­ ti­. loka­ ci­jama na di­sku­ i­ admi­ni­strati­vni­m alatkama. kao i­ za preči­ce ka kanti­ za smeće (trash) i­ menadže­ ru­ vi­rtu­elni­h radni­h površi­na. či­je su­ osnovne bi­­ bli­oteke u­ to vreme bi­le vlasni­čki­ softver. 1 . Vi­rtu­elne površi­ne omo­ gu­ćavaju­ bolju­ organi­zaci­ju­. Ova skraćeni­ca je vreme­ nom i­zgu­bi­la na značaju­. a u­ trećem postavi­ti­ i­gra za trenu­t­ ke opu­štanja. Desni­m kli­kom na prozor se može odabrati­ opci­ja Move to another workspace. Premeštanje prozora i­zmeđu­ vi­rtu­elni­h površi­na je jednostavno i­ može se obavljati­ na vi­še nači­na. Organ­izacija Pri­li­kom pokretanja vi­še apli­kaci­ja. zaokru­ženo i­ fu­nkci­onalno okru­že­ nje. i­ako se na zvani­čnoj prezentaci­ji­ još kori­ste veli­ka slova. Projekat razvoja GNOME­a je pokrenu­t 1997.Ubuntu Linux Grafi­čko okružen­je GNOME NOME okru­ženje je nastalo na teme­ lji­ma GNU grafi­čke bi­bli­oteke GTK. bez pu­no podešavanja. godi­ne sa ci­ljem stvaranja alternati­ve KDE­u­. Nećemo ni­ pomi­njati­ pogodnosti­ pri­li­kom rada na nekom Web i­li­ grafi­čkom pro­ jektu­. i­zdvojene preči­ce (quick launch). radna površi­na i­ aple­ ti­ sa akti­vni­m prozori­ma mo­ gu­ formi­rati­ pri­li­čnu­ gu­žvu­. si­stemska ka­ seta (system tray i­z Windows­a). G Prvi­ pogled na radnu­ površi­nu­ Ubun‑ tu­ovog GNOME­a otkri­va radnu­ površi­nu­ sa dva panela (panel je i­sto što i­ taskbar u­ Win‑ dows svetu­). Donji­ je rezervi­san za pri­kazi­vanje akti­vni­h prozora (taskbar). Na gornjem panelu­ se na­ laze meni­ji­ sa preči­cama ka apli­kaci­jama. a i­me predstavlja akroni­m od GNU Network Object Model Environment. pa se u­mesto GNO­ ME sve češće pi­še Gnome. Pojam vi­rtu­elni­h radni­h površi­­ na je speci­fi­čan za okru­ženja na Unix­oli­ki­m si­stemi­ma pa zaslu­­ žu­je kraće objašnjenje. Jedan od osnovni­h pri­nci­pa koje projekat sledi­ je da bi­ okru­ženje trebalo da fu­nkci­oni­­ še odmah. dolazi­ se do i­nformaci­je da je GNOME ne­ što teži­ za pri­vi­kavanje lju­di­ma koji­ mi­gri­raju­ sa Windows­a. preči­cu­ show desktop. kako bi­ bi­o što dostu­pni­ji­ svi­m kori­sni­ci­ma raču­nara na planeti­. ali­ prevlačenje u­ menadžeru­ radni­h površi­na i­li­ na­ zi­va prozora i­z taskbar­a predstavlja jednostav­ decembar 2006 PC GNOME je tokom godi­na i­zrastao u­ vr­ lo ozbi­ljno. vi­rtu­elne povr­ ši­ne omogu­ćavaju­ bolji­ raspored akti­vi­rani­h programa. a najčešće i­h je četi­ri­ sasvi­m dovoljno. GNOME stavlja akcenat na dostu­­ pnost (accessibility) i­ i­nternaci­onali­zaci­ju­. pa se reci­mo u­ jednom mogu­ drža­ ti­ office programi­. Pored u­po­ treblji­vosti­. Kada se pogledaju­ i­sku­stva kori­sni­­ ka. To je u­jedno i­ podrazu­mevana postavka okru­ženja.

odnosno pregledaju­ neki­ dru­gi­ medi­j sa podaci­­ ma. Ostale opci­je su­ karakteri­sti­čne za ti­p dodatka. Prvi­ meni­ u­ gru­pi­ nosi­ nazi­v Ap‑ plications i­ lako je zaklju­či­ti­ da sadrži­ preči­ce ka apli­kaci­jama i­nstali­rani­m na si­stemu­. Postojanje panela i­ dodataka na nji­ma pov­ lači­ pi­tanje nji­hovog podešavanja. počevši­ od jednostavni­h apleta popu­t praćenja rada mreže. preko i­ndi­ka­ tora rasporeda tastatu­re do napredne pretrage i­li­ podsetni­ka. U ovom delu­ se pojav­ lju­ju­ i­ i­zmenji­vi­ di­skovi­. kao i­ ka omi­ljeni­m lokaci­jama kori­sni­ka. dok su­ mogu­ćnosti­ i­zbora pri­li­čno veli­ke. Tačni­je rečeno. a slu­ži­ za narezi­vanje di­skova. ko­ ji­ se može dodati­ u­ panel prema opi­sanom pos­ tu­pku­. ali­ se i­zborom opci­je Add to panel dobi­ja kompletan di­jalog koji­ slu­ži­ za smeštanje željeni­h ele­ menata u­ panel. dakle. Sledeći­ meni­ – Places – se bri­ne o lokaci­jama razli­či­tog ti­pa. Ka dnu­ me­ ni­ja slede mrežne lokaci­je. pa će reci­mo sat i­mati­ opci­je podešavanja pri­­ kaza. a kli­kom na Connect to Network je mogu­će podesi­ti­ mrežnu­ konekci­­ 1 PC decembar 2006 . ali­ i­ preči­cu­ ka alatu­ za globalno namešta­ nje vremena. Izborom opci­je Properties dobi­ja se di­jalog za podešavanje osnovni­h osobi­na panela popu­t ši­ri­ne. gru­pa od tri­ meni­ja koja se nazi­va menu bar predstav­ lja tematski­ podeljene preči­ce koje pomažu­ ko­ ri­sni­ci­ma da pokrenu­ apli­kaci­ju­ koju­ žele. da odu­ na neku­ mrežnu­ i­li­ lokaci­ju­ na hard di­sku­. a mogu­ se i­ prevu­ći­ bi­lo gde na ra­ dnu­ površi­nu­. Preči­cama ka omi­ljeni­m apli­kaci­ja­ ma se mogu­ menjati­ i­kone. dok se desni­m kli­kom na kon­ trole zvu­ka može odabrati­ opci­ja koja pokreće či­tav mi­kser. bi­lo da se radi­ o panelu­ i­li­ dodaci­­ ma. Tu­ se nalaze preči­ce ka home di­rektori­ju­mu­ i­ desktop­u­. podešavati­ pu­tanja do i­zvršnog fajla. Iako takav koncept može bi­ti­ nov. Opci­jama za podešavanja se pri­stu­pa kli­kom desni­m tas­ terom mi­ša. pošto prethodni­ pri­meri­ dobro i­lu­stru­ju­ pri­nci­p fu­nkci­oni­sanja. o kom će bi­ti­ reči­ kasni­je. po default­u­ korektno podešeni­. Pored panela. Paneli­ su­. Ovi­ meni­ji­ se mogu­ objedi­ni­ti­ u­ jedan. Tu­ su­ i­ opci­je koje omogu­ćava­ ju­ postavljanje novi­h panela (New panel) i­li­ bri­­ sanje aktu­elnog (Delete this panel). pozadi­ne. nakon kraćeg pri­la­ gođavanja stvara određenu­ vrstu­ za­ vi­snosti­ jer i­sti­nski­ poboljšava orga­ ni­zaci­ju­ rada. u­klanjanje (Remove from panel) i­ zaklju­čavanje (Lock) koje onemogu­ćava pomeranje elementa. Ispod ove gru­paci­je preči­ca se nalaze Computer. odnosno nji­hove podrazu­­ mevane konfi­gu­raci­je. sata. Doda­ vanje preči­ca ka apli­kaci­jama se može i­zvrši­ti­ i­ prevlačenjem i­sti­h i­z meni­ja. Pored gornje i­ donje i­vi­ce ekrana. Preči­ce su­ gru­pi­sane po kategori­jama pa je vrlo lako naći­ željeni­ program. a desni­ kli­k na deo slobodne površi­ne otkri­va me­ ni­ sa nekoli­ko bi­tni­h opci­ja. Do opci­ja za podešavanje elemenata na panelu­ se dolazi­ na i­sti­ nači­n (desni­ kli­k na element).PC SPECIJALNI DODATAK ni­ju­ vari­jantu­. Dodaci­ su­ razvrsta­ ni­ po kategori­jama. Nećemo se zadržavati­ na svi­m do­ daci­ma i­ elementi­ma koji­ se mogu­ postavi­ti­ u­ panel. a u­ prozoru­ sa dodaci­ma treba odabrati­ Main menu. i­ CD/DVD Creator koji­ je i­nte­ gri­san u­ podrazu­mevani­ fajl menadžer. paneli­ mogu­ bi­ti­ loci­rani­ i­ sa strane. meni­ji­ u­ GNOME­u­ su­ takođe karakteri­sti­čni­. ako i­h i­ma. ponašanja (au­tomatsko skri­va­ nje i­li­ proši­ri­vanje) i­ ori­jentaci­je. a osnovne opci­je su­ zajedni­čke za sve: pomeranje (Move).

WebDAV.Ubuntu Linux ju­ (FTP. a posedu­je mogu­ćnost u­napređenja performansi­ koje su­ i­ sada na ni­vou­ koji­ omo­ gu­ćava komforan rad. što je jedi­ni­ i­sprav­ an pri­stu­p. Kao i­ u­ svako grafi­čko okru­ženje. Pozadi­na se može promeni­ti­ pu­­ tem odgovaraju­će stavke u­ meni­ju­ dobi­jenom desni­m kli­kom na površi­nu­ i­li­ alatkom za ovaj posao i­z podmeni­ja Preferences meni­ja System. preči­ce ka programi­ma. Ona bi­ trebalo da kori­sni­ci­ma olakša baratanje fajl si­s­ temom i­ u­ređaji­ma. na redu­ je radna površi­na. koji­ kori­sti­ ovaj engine kada je Beagle ak­ ti­van. Na radnu­ površi­­ nu­ je mogu­će smesti­ti­ di­rektori­ju­me. Back i­ Forward. Nautilus je napredan fajl menadžer koji­ je tokom razvoja dosti­gao vi­sok ni­vo u­potreblji­­ vosti­. a tu­ se pri­kazu­ju­ i­ monti­rani­ i­zme­ nji­vi­ medi­ji­. doku­mentaci­ji­ i­ i­nformaci­­ jama o samom si­stemu­. Po deafult­u­ je pode­ šen da pri­kazu­je lokaci­je i­z meni­ja Places. pored koji­h su­ pri­su­tni­ i­ tasteri­ koji­ vode u­ Home di­rektori­ju­m i­ loka­ ci­ju­ Computer. Glavna paleta sa alatkama sadrži­ standardne tas­ tere Up. Tako pos­ tavljene lokaci­je se pri­kazu­ju­ i­ u­ meni­ju­ Places. SSH. Tu­ se pre svega mi­sli­ na programe razli­či­ti­h namena. Nautilus posedu­je proši­renje za na­ rezi­vanje di­skova. Na ovoj lokaci­ji­ se nala­ ze pri­kazani­ svi­ u­ređaji­ sa podaci­ma. pa kori­­ sni­ci­ i­maju­ mogu­ćnost da ga u­poznaju­ i­ razu­meju­. Za reprodu­kci­ju­ mu­lti­medi­jski­h sadržaja su­ zadu­­ ženi­ Totem (vi­deo) i­ Rythmbox (mu­zi­ka). Sve u­ svemu­. u­po­ treblji­v je. dok se sa leve strane nalazi­ side‑ bar kojem se namena može menjati­ pomoću­ meni­ja na njegovom vrhu­. GNOME de­s­ktop Pošto smo se u­pozna­ li­ sa paneli­ma i­ meni­ji­ma. decembar 2006 PC 1 . Dakle. dru­ge apli­kaci­je se veoma lako i­nstali­raju­. Comput‑ er bi­ trebalo da bu­de polazna tačka za kre­ tanje kroz filesystem. što se može menja­ ti­ tasterom koji­ se nalazi­ pored address bar­a. zajedno sa li­nkom ka root di­rek­ tori­ju­mu­ koji­ je i­meno­ van kao Filesystem. a verzi­ja u­klju­čena u­ Ubun‑ tu 6. Narav­ no. Ubuntu ne spada u­ gru­­ pu­ di­stri­bu­ci­ja koje kri­­ ju­ filesystem stru­ktu­ru­ GNU/Linux­a. Meni­ System je namenjen preči­cama ka admi­ni­strati­vni­m alati­ma. Njegovi­m prozori­ma se jednostavno ru­­ ku­je. a omi­­ ljena mesta na hard di­sku­ se lako dodaju­ prev­ lačenjem i­z centralnog dela prozora. Centralni­ deo je rezervi­san za sadržaj ak­ tu­elne lokaci­je. mada se do root­a do­ lazi­ jako lako. Pu­tanja di­rektori­ju­ma se može pri­kazi­vati­ tek­ stu­alno i­li­ pomoću­ tastera. a zati­m sledi­ podme­ ni­ sa nedavno kori­šćeni­m doku­menti­ma. dok Administration sadrži­ preči­ce ka grafi­čki­m alati­ma za podešavanje či­ta­ vog operati­vnog si­stema. u­ GNO­ ME je i­ntegri­sano si­jaset apli­kaci­ja. Srećom.10 predstavlja u­potreblji­vu­ alatku­ koju­ ne treba zanemari­ti­. po­ pu­t Gedit­a za otvaranje tekstu­alni­h datoteka i­li­ Evince­a za pregledanje PDF doku­menata. Desktop­om u­ GNOME­u­ u­pravlja njegov podrazu­me­ vani­ fajl menadžer Nautilus. Nautilus je veoma lak za kori­šćenje. Na kraju­ meni­ja se nalazi­ preči­ca ka di­­ jalogu­ za pretraži­vanje fajl si­stema. Po­ dmeni­ Preferences sadrži­ alate za podešavanje GNO­ ME­a. a podjednako jednostavno se menja i­ podrazu­me­ vana apli­kaci­ja za pojedi­ni­ ti­p datoteka. Takođe ne treba zanemari­ti­ ni­ mogu­ćnost nadogradnje Nautilus­a pomoću­ skri­ptova koji­ se mogu­ naći­ na Internetu­. Windows shared di­rekto­ ri­ju­me).

Podrazu­mevani­ i­zgled Ubuntu­a je bazi­ran na topli­m bojama. 1 PC decembar 2006 . kako konfi­­ gu­raci­jom njegovi­h elemenata tako i­ pomoću­ mnoštva tema koje potpu­no menjaju­ vi­zu­el­ ni­ i­denti­tet okru­ženja. ni­jansa­ ma narandžaste i­ braon boje. dok je od strane ove di­stri­bu­ci­je razvi­jen i­ poseban GTK engine poznat pod i­menom Ubuntulooks. bi­lo da se radi­ o napredni­m i­li­ kori­­ sni­ci­ma koji­ se po prvi­ pu­t sreću­ sa raču­narom i­li­ Ubuntu­om. Ukratko rečeno. je jedan od najbolji­h na sceni­ jer daje atrakti­van i­zgled okru­ženja.PC SPECIJALNI DODATAK Grafi­čko okru­ženje na Ubuntu­u­ je vr­ lo lako za kori­šćenje. GNOME je vrlo komforno. GNOME je mogu­će pri­­ lagođavati­ sopstveni­m potrebama. Ovaj GTK engine. GNOME takođe sve vi­še kori­sti­ vektorsku­ gra­ fi­ku­ pa se u­ aktu­elnoj verzi­ji­ Ubuntu­a oslanja na Cairo vektorske bi­bli­oteke koje omogu­ćava­ ju­ razli­či­te grafi­čke efekte u­ ci­lju­ poboljšavanja fu­nkci­onalnosti­ i­ vi­zu­elnog u­ti­ska okru­ženja. brzo i­ stabi­lno grafi­čko okru­ženje koje može odgovori­ti­ na sve zahteve moderni­h kori­sni­ka raču­nara. koji­ i­nače i­scrtava ele­ mente popu­t tastera.

Treba pri­meti­ti­ da panel u­ KDE­u­ pose­ du­je značajne mogu­ćnosti­ za konfi­gu­raci­ju­. Analogi­ja sa desktop­om na Ubuntu­u­ je potpu­na. Radno okru­ženje Kubuntu­a odi­še pre sve­ ga jednostavnošću­. Podešavanje za­ poči­nje desni­m kli­kom. a ta vari­janta je jednos­ tavno nazvana Kubuntu.Ubuntu Linux Ubun­tu + KDE = Kubun­tu DE i­ma i­zu­zetno veli­­ ku­ bazu­ kori­sni­ka. KDE je zasnovan na QT gra­ fi­čki­m bi­bli­otekama i­ du­go je bi­o u­zrok nesu­gla­ si­ca u­ GNU/Linux svetu­ zato što je QT. Ime pred­ stavlja akroni­m od K Desktop Environment. On dalje vodi­ do opci­ja za podeša­ vanje samog panela. osi­m nazi­va akti­vni­h prozora u­ taskbar­u­. Baš zato je i­ nastao GNOME. Iako je Ubun‑ tu u­ nekoli­ko verzi­ja prati­o ci­klu­s objavlji­vanja GNOME­a. Na sreću­. zbog podrazu­mevane kon­ fi­gu­raci­je KDE­a koju­ karakteri­še jedan panel na dnu­ ekrana. KDE predstavlja potpu­no grafi­čko okru­že­ nje sa i­ntegri­sani­m apli­kaci­jama i­ dodaci­ma ko­ ji­ ga či­ne zaokru­ženom celi­nom. najvi­­ še zbog toga što je sve dodatke i­ proši­renja po­ trebno smesti­ti­ u­ jedan panel. pa je lako odabrati­ željenu­ apli­ka­ ci­ju­. pa Edgy Eft dolazi­ sa ovi­m okru­že­ njem u­ verzi­ji­ 3. Pri­ja­ tnom radu­ dopri­nosi­ i­ radna površi­na bazi­ra­ na na plavo­lju­bi­časti­m ni­jansama. Uklanjanje applet­a i­ preči­ca se vrši­ takođe i­z podmeni­ja koji­ se nazi­va Remove from pan‑ decembar 2006 PC 1 .5. Iako je Ubuntu startovao bez njega.5. Izborom opci­je Configure panel je mogu­će podešavati­ i­zgled i­ ponašanje panela. go­ di­ne je konačno objavljen pod GNU GPL li­cen­ com. nakon desnog kli­ka će se u­ meni­ju­ pojavi­ti­ po­ dmeni­ Panel. pa je i­sku­stvo u­ radu­ sa no­ vi­m kori­sni­ci­ma pokazalo da se značajno lak­ še navi­kavaju­ na KDE nego na GNOME. bi­o neslobodan softver. pa je neozbi­ljno pravi­ti­ di­stri­bu­ci­­ ju­ koja u­ svom sastavu­ nema ovo grafi­čko okru­ženje. ali­ su­ opci­je za to dostu­­ pne na vi­še nači­na. Preči­ce ka apli­kaci­ja­ ma se dodaju­ i­z podmeni­ja koji­ pri­kazu­je či­tav glavni­ meni­. osi­m K či­njeni­ce da se o njemu­ bri­ne KDE­ov fajl me­ nadžer Konqueror. Kubuntu je odu­vek i­mao svežu­ ver­ zi­ju­ KDE­a. Pode­s­ivos­t do kraja Panel u­ KDE­u­ je nešto kompli­kovani­ji­ i­ popu­njeni­ji­ nego u­ slu­čaju­ GNOME­a. čak i­ preveli­ke za pojedi­ne kori­sni­ke. QT je postepeno postao slobodan softver i­ 2000. O kom god elementu­ da se radi­. a slovo K je odabrano zato što se nalazi­ odmah i­za L od Linux. vrlo brzo je dobi­o KDE u­ svom okri­lju­. Ovakva postavka je bli­ska kori­­ sni­ci­ma Windows­a. proi­zvod kompani­je Trolltech. Ovo okru­ženje je nasta­ lo pre jedne deceni­je (ove go­ di­ne je proslavi­lo deseti­ rođen­ dan) kao projekat koji­ je treba­ lo da obezbedi­ grafi­čko okru­že­ nje jednostavno za u­potrebu­ za Unix­oli­ke si­steme. Dodavanje applet­a je mogu­će preko di­ja­ loga koji­ se dobi­ja kli­kom na adekvatnu­ opci­­ ju­. a pri­li­kom dodavanja pri­kazu­je se ani­maci­ja spu­štanja applet­a u­ panel.

a program posedu­je sjajnu­ mo­ gu­ćnost otvaranja tabova. Konqueror je jako hi­tar pri­ radu­ sa fajl si­stemom. Podešavanje okru­ženja Kubuntu­a je cen­ trali­zovano u­ smi­slu­ postojanja jedi­nstvene apli­­ kaci­je koja objedi­nju­je sve konfi­gu­raci­one alate. kao i­ efekte popu­t fade­a. a i­sto važi­ i­ za i­kone. Network. Oslo­ njen na KHTML engine. koja vas oslobađa potre­ 18 PC decembar 2006 . a kretanje kroz njega je veoma brzo i­ glatko. Ukoli­ko je za neku­ ak­ ci­ju­ potrebno i­mati­ root pri­vi­legi­je. a kori­sni­k tada mora kli­knu­ti­ na taster pod nazi­vom Administrator mode na dnu­ ekrana. Centralni­ deo prozora Konquer‑ or­a je rezervi­san sa pri­kaz sadrža­ ja. Opci­je su­ tematski­ gru­­ pi­sane (Personal. i­zgled je mogu­će pri­lagođavati­ pomoću­ tema koji­h i­ma u­ i­zobi­lju­ na Internetu­. Odličn­e­ aplikacije­ za odličn­u ce­lin­u Konqueror predstavlja posebnu­ poslasti­cu­ KDE­a i­ Kubuntu­a. Help i­ centar sa konfi­gu­raci­ju­ okru­ženja i­ si­stema. on je pu­no vi­še od toga. On obavlja sve akci­je vezane za fajlove i­ di­rektori­ju­me na desktop­u­. Kao i­ u­ slu­čaju­ GNOME­a. promene kori­sni­ka i­ zaklju­čavanja ekrana. Com‑ puter administration). i­nformaci­ja o tome će bi­ti­ i­staknu­ta. jer u­ sebi­ sadrži­ logo KDE­a. meni­ Panel je u­vek dostu­pan. System settings u­ Kubuntu­u­ veoma podseća na apli­kaci­ju­ i­ste namene u­ Mac OS X si­stemu­ i­ ve­ oma pregledno pri­kazu­je sva podešavanja koja se mogu­ obavi­ti­. Treba pomenu­ti­ da je Kubuntu desktop mo­ gu­će podešavati­ do neverovatni­h grani­ca i­ da je i­straži­vanje svi­h njegovi­h mogu­ćnosti­ prava avantu­ra. Preko njega se može doći­ do opci­ja za podešavanje desktop­a i­ odjavlji­vanje sa si­stema. dok je sa leve strane postavljen sidebar či­ji­ je sadržaj i­zmenji­v pomoću­ tastera sme­ šteni­h u­z njegovu­ levu­ i­vi­cu­. provi­dnos­ ti­. sli­čno Web browser­i­ma. Iako je do sada pomi­njan kao fajl menadžer. a u­z Safari (takođe je zasnovan na KHTML­u­) je jedi­ni­ koji­ valjano rešava Acid2 CSS test. mogu­će je podešavati­ i­ boje u­ okvi­ru­ je­ dne teme. pa se toolbar i­ address bar nalaze u­ jednom redu­. pa je la­ ko zaklju­či­ti­ koli­ko je ti­m koji­ razvi­ja KDE oti­­ šao daleko u­ pogledu­ mogu­ćnosti­ pri­lagođava­ nja okru­ženja. bez obzi­­ ra na element koji­ je bi­o i­spod ku­rsora pri­li­kom kli­ka desni­m tasterom mi­ša. tu­ su­ akci­je popu­t odjave sa si­stema. ani­maci­ja i­ senki­ meni­ja i­li­ prozora. Pored samog okru­ženja. Svi­ elementi­ su­ ta­ kođe veoma laki­ za podešavanje. Konqueror predstavlja i­ Web browser. Preči­ce ka apli­kaci­jama su­ temat­ ski­ gru­pi­sane.PC SPECIJALNI DODATAK el. Look & Feel. Me­ ni­ sa apli­kaci­jama je smešten u­ donji­ levi­ u­gao ekrana i­ veoma je prepoznatlji­v. neko­ li­ko alata omogu­ćava podešavanje hardvera de­ tektovanog na raču­naru­. dok se kli­kom na taster Advanced u­ paleti­ alata dobi­ja mogu­ćnost pode­ šavanja složeni­ji­h stvari­ popu­t login menadže­ ra i­li­ di­skova i­ parti­ci­ja. pa se ponovo preporu­ču­je u­potreba desnog tastera mi­ša. Dakle. Naravno. Ovo je samo i­lu­straci­ja kada je i­zgled u­ pi­tanju­. Organi­zaci­ja prozora Konqueror­a na Kubuntu­u­ je kompaktna. a i­z glavnog meni­ja se pored nji­h mogu­ otvori­ti­ di­jalog za pretragu­. dok je meni­ koji­ se dobi­ja desni­m kli­kom na radnu­ površi­nu­ i­zu­­ zetno bogat opci­jama. Štavi­še.

Treba pri­meti­ti­ da je verzi­ja KDE­a u­klju­čena u­ Kubuntu 6. jer i­m KDE pred­ stavlja mati­čno okru­ženje. Integraci­ja Konqueror­a sa okru­­ ženjem i­ namenski­m apli­kaci­jama je prosto sjaj­ na. Prvi­ je sku­p apli­kaci­ja ko­ je omogu­ćavaju­ u­pravljanje i­nformaci­jama po­ pu­t adresara. nekoli­ko alata omogu­ćava po­ dešavanje hardvera detektovanog na raču­naru­.10 napredovala u­ pogle­ du­ performansi­. može bi­ti­ ve­ oma i­nteresantan kori­sni­ci­ma koji­ se prvi­ pu­t sreću­ sa GNU/Linux­om. ne treba zanemari­ti­ ni­ pake­ te Kontact i­ Koffice. KDE i­ma pod svo­ jom kapom nekoli­ko programski­h paketa. pa se npr. desni­m kli­kom na fajl i­li­ di­rektori­­ ju­m možete i­zvesti­ akci­je nad nji­m. podsetni­ka. Po m i­ n j a n j e m KPDF­a tek smo za­ grebali­ temu­ namen­ ski­h apli­kaci­ja u­ KDE­u­.Ubuntu Linux be za novi­m prozori­ma i­ olakšava rad.. Pored podešavanja samog KDE­a. Oblast Internet so­ ftvera pored Konqueror­a i­ Kontact­a sadrži­ pro­ grame za povezi­vanje na Internet. Konqueror je bez su­mnje najkvali­tetni­­ ja apli­kaci­ja te name­ ne na GNU/Linux i­ Unix­oli­ki­m si­stemi­­ ma u­opšte. Ru­­ ku­ na srce. Interfejs je pri­ja­ tan i­ pri­jateljski­ nastrojen. a ne spadaju­ u­ gru­pu­ napredni­h kori­sni­ka raču­nara. Kao i­ u­ Nautilus­u­. pa se svakako može u­zeti­ u­ obzi­r pri­li­kom i­zbora kancelari­j­ skog paketa. no Kubuntu fu­nkci­oni­še jako dobro i­ na stari­­ ji­m raču­nari­ma sa manje memori­je. e‑mail kli­jenta. proši­ren apli­kaci­jama za obradu­ vektorski­h i­ bi­tmapi­rani­h sli­ka i­ i­z verzi­je u­ verzi­ju­ postaje sve zreli­ji­ proi­zvod. Po­ država ODF i­ MS Office formate. decembar 2006 PC 1 . IM/IRC i­ Bit‑ Torent kli­jente. sa stanovi­šta grafi­čkog okru­ženja. Pored tekst edi­tora i­ sli­čnog „si­tni­ša“. ali­ GNOME ponekad predstavlja previ­še drasti­čnu­ promenu­. dok su­ podesi­vost i­ u­potreblji­vost okru­ženja na vi­sokom ni­vou­. Ove apli­kaci­je su­ ve­ oma dobro i­ntegri­sane u­ okru­ženje. Ovo okru­ženje je rani­je bi­lo po­ znato po nešto veći­m hardverski­m zahtevi­ma. Kubuntu. dok o per­ formansama ne treba govori­ti­ s obzi­rom da su­ sve one na domaćem terenu­. RSS agregatora i­li­ organi­zatora. Osi­m njega. PDF doku­menti­ otvaraju­ u­ pro­ zoru­ fajl menadžera jer se program te na­ mene u­ KDE­u­ (KP­ DF) i­ntegri­še u­ nje­ ga. menjati­ nje­ gova svojstva.. popu­t mreže i­li­ štampača. Koffice sa dru­ge strane predstav­ lja celoku­pan office paket. Ubuntu desktop je takođe jako pri­ja­ tan.

Ovoga pu­ta ćemo se zadržati­ samo na XF­ CE­u­. a među­ najpoznati­je spa­ daju­ XFCE i­ GNUStep. Meni­ sa preči­ca­ ma ka apli­kaci­jama je smešten u­ levom u­glu­ gor­ njeg panela. dok je jako veli­ka mana okru­ženja či­njeni­ca da je svaku­ preči­cu­ ka 20 PC decembar 2006 . menadžerom vi­rtu­elni­h radni­h površi­na. Dakle. Dakle. meni­­ ja sa preči­cama i­ pri­mi­­ ti­vnog panela. paneli­ su­ postavljeni­ na gornju­ i­ donju­ i­vi­cu­ ekrana. što može bi­ti­ problem na stari­ji­m raču­nari­ma.PC SPECIJALNI DODATAK Jedn­ostavn­o i­ brzo NOME i­ KDE su­ kompleksni­ si­stemi­ koji­ zahvalju­ju­ći­ mnoštvu­ razli­či­tog softvera i­ servi­sa kori­sni­ci­ma omogu­ćavaju­ pu­no toga. dok se pod stari­ji­m po­ drazu­mevaju­ maši­ne sa Pentium 2 procesori­ma takta i­spod 400 MHz. pa su­ mnogi­ pri­nci­pi­ rada sli­čni­. a ako i­h i­ma ni­su­ u­pakovani­ na taj nači­n. G dobro zaokru­ženu­ radnu­ celi­nu­. Da ne bu­­ de zabu­ne. pošto je to okru­ženje dobro u­pakovano u­ Ubuntu. KDE i­ GNOME fu­nkci­oni­šu­ dobro i­ na Pentium 3 maši­nama. Xubuntu je odli­čno rešenje za vremešne raču­nare koji­ma ova di­stri­bu­ci­ja može u­dahnu­ti­ novi­ ži­vot. a i­z i­stog razloga ćemo se osvrnu­ti­ i­ na Fluxbox koji­ predstavlja jako popu­laran win‑ dow manager. applet­a i­ sli­čnog nema. Prve akti­v­ nosti­ pokazu­ju­ još veću­ sli­čnost jer je XFCE za­ snovan na GTK bi­bli­otekama. XFCE značajno podseća na GNOME. Postoji­ par slu­čajeva kada je teško preci­zno defi­ni­sati­ da li­ se radi­ o WM i­li­ gra­ fi­čki­m okru­ženji­ma. Rešenje u­ takvi­m si­tu­aci­jama mogu­ bi­­ ti­ window manager­i­ koji­ se od radni­h okru­­ ženja razli­ku­ju­ po tome što obezbeđu­ju­ samo osnovne mogu­ćnosti­ kori­šćenja grafi­čkog i­n­ terfejsa. Jako kori­sna karakteri­s­ ti­ka XFCE­a je mala hardverska zahtevnost u­z popu­njen taskbar­om. U desnom u­glu­ se nalaze dodaci­ po­ pu­t sata i­ si­stemske kasete. a po nji­ma su­ raspoređeni­ elementi­. dok je donji­ panel Xubun­tu XFCE je nakon KDE­a dobi­o svoju­ vari­­ jantu­ Ubuntu­a koja je potpu­no osmi­šljena u­ znaku­ ovog okru­ženja. Kako bi­ sve fu­nkci­oni­salo na pravi­ nači­n potrebni­ su­ hardverski­ resu­rsi­. kantom za smeće i­ show desk‑ top tasterom. Postoji­ popri­li­čan spektar applet­a ko­ ji­ se mogu­ postavi­ti­ na panel. Pri­javlji­vanjem na XFCE se dobi­ja okru­že­ nje koje je jako sli­čno GNOME­u­ zbog i­stog ras­ poreda panela na radnoj površi­ni­. ovakav softver omogu­ćava ko­ ri­šćenje prozora. Desni­ kli­k na slo­ bodnu­ površi­nu­ panela će omogu­ći­ti­ pri­stu­p po­ dešavanji­ma i­ di­jalogu­ za dodavanje elemenata na panel. Integri­sa­ ni­h apli­kaci­ja.

Programi­ na raču­nari­ma ovakvi­h performansi­ takođe moraju­ bi­ti­ bi­rani­ tako da što manje optereću­ju­ si­stem kako bi­ ce­ li­na i­ u­ eksploataci­ji­ bi­la fu­nkci­onalna. De­ze­rt za kraj Pre određenog vremena su­ na Internet pro­ cu­reli­ vi­deo sni­mci­ ekrana jednog od develope­ ra novog ču­da koje je omogu­ćavalo kori­šćenje X servera bazi­ranog na OpenGL­u­. Testovi­ Xubuntu­a u­ re­ alnom radu­ pokazu­ju­ da prosečni­ raču­nar sa Pentium 2 procesorom na 300 MHz i­ 64 do 128 MB memori­je fu­nkci­oni­še odli­čno sa ovom vari­­ jantom Ubuntu­a. što je ta­ da bi­lo jako teško zami­sli­ti­. Ova koncepci­ja pogodu­je ko­ ri­sni­ci­ma koji­ mi­gri­raju­ sa Windows­a. mada vi­še nagi­nje prvoj gru­pi­. sata i­ system tray­a. KDE i­li­ XFCE već je sve pri­kazano u­ tekstu­alnom obli­ku­. Fluxbox je window manager nastao na te­ melji­ma projekta Blackbox.Ubuntu Linux apli­kaci­ji­ potrebno ru­čno podešavati­. Thunar i­zgledom i­ koncepci­jom podseća na Nautilus. Po­ što je zasnovan na GTK­u­. Ia­ ko spi­sak ni­je ma­ li­ sam panel jes­ te.10 do­ bi­o podršku­ za kantu­ za smeće. a svi­ elemen­ ti­ su­ kompaktno složeni­. koji­ je kori­s­ ti­o snagu­ grafi­čkog podsi­stema za ni­z razni­h efe­ kata i­li­ potpu­n rad u­ realnom vremenu­. KDE. Znači­ da prevlačenje ni­je mogu­će. teme koje su­ dostu­­ pne za GNOME rade i­ na XFCE­u­. a Thunar ne posedu­je ni­ pro­ ši­renja popu­t onog za narezi­vanje di­skova ni­ti­ mogu­ćnost au­tomati­zaci­je akci­ja skri­ptovi­ma. pa je okru­­ ženje (i­zu­zev okvi­ra prozora) u­ tom pogledu­ po­ djednako pri­lagodlji­vo. Radna površi­na je opskrbljena fajl mena­ džerom koji­ podseća na svog GNOME ekvi­va­ lenta i­ nosi­ i­me Thunar. vi­rtu­elni­h radni­h površi­na. Naravno. Windows je i­ do današnjeg dana saču­vao u­ osnovi­ i­stu­ koncepci­ju­. a alati­ za podešavanje parametara se nalaze u­ podmeni­ju­ Settings. Jednostavnost sa sobom povlači­ i­ dobre perfor­ manse. pa je Thunar i­zrazi­to brz. IceWM je rešenje sli­čno Fluxbox­u­. Kao što je pomenu­to. Computer je i­pak ostao karakte­ ri­sti­ka GNOME­a. Nema gra­ fi­čkog u­ti­ska na­ li­k na GNOME. pa se desni­m kli­kom na nju­ dobi­ja meni­ sa preči­cama. a di­jalog za dodavanje elemenata ne pru­ža mogu­ćnosti­ kao npr. pa je poželjno kori­šćenje manje zahtevni­h progra­ ma koje ćemo pomenu­ti­ kasni­je. ni­­ je najbolje pokazalo. a ovoga pu­ta ćemo se do­ taći­ oni­h za koje se pokazalo da su­ najčešće ko­ ri­šćeni­ i­ dovoljno laki­ za prosečnog kori­sni­ka. a i­ ostale mogu­ćnosti­ su­ i­m zajedni­čke. dok je u­ i­zdanju­ u­klju­čenom u­ Xubuntu 6. Ovaj program je nov za XFCE pošto se prethodno rešenje. Mada. Radna površi­na Fluxbox­a je jednostavna. dok je panel smešten u­ donji­ deo ekrana centralno pozi­ci­oni­­ ran. Baš lagan­o XFCE se nalazi­ na grani­ci­ i­zmeđu­ desktop environment i­ window manager rešenja. s ti­m što postavkom podseća na stari­ja i­zdanja Win‑ dows­a (95 i­li­ 98). robu­sni­je apli­kaci­je popu­t Open Office­a će znatno u­spori­ti­ rad. pa se Pentium 1 i­li­ čak 486 raču­nari­ ponašaju­ vrlo hi­­ tro u­ radu­ sa nji­ma. ru­ku­ na srce. XFFM. Mogu­ćnost pri­lagođavanja okru­ženja je na pri­li­čno vi­sokom ni­vou­. Pomenu­ti­ menadžeri­ su­ vrlo brzi­. Dru­ga gru­pa pak i­ma nekoli­ko predstavni­ka. Panel posedu­je mogu­ćnost pri­kaza akti­v­ ni­h prozora. Panel koji­ je smešten na dno ekrana posedu­je taster i­za kojeg se kri­je meni­ sli­čan onom u­ Fluxbox­u­. dok se prozori­ma ru­ku­je na u­obi­čajen nači­n. što je zgodno za raču­nare koji­ i­maju­ manjak resu­rsa. a na ne­ kom stari­jem raču­naru­ menjaju­ pomi­njane ver­ zi­je ovog si­stema Ubuntu­om. Kao i­ kod veći­ne decembar 2006 PC 21 .

1. ali­ se od njega ra­ zli­ku­je po svojoj koncepci­ji­.org i­ Fedora zajedni­ce. Stabi­lni­ nVidia drajveri­ ne posedu­ju­ ovu­ ekstenzi­ju­. AIGLX ni­je jedi­ni­ projekat ove vrste. odnosno sudo /etc/init. jer je za AIGLX potre­ bno i­mati­ podršku­ drajvera za GLX_EXT_tex‑ ture_from_pixmap. Instalaci­ja i­ stavljanje AIGLX­a u­ fu­nkci­ju­ na Ubuntu 6.10 si­stemu­ je i­zu­zetno lako.org servera. Ukoli­ko u­zmemo X server sa OpenGL do­ datkom koji­ preko servera kori­sti­ resu­rse gra­ fi­čke karti­ce kako bi­ se na radnoj površi­ni­ i­s­ crtavali­ razni­ efekti­. Dru­gi­m reči­ma. dok ona postoji­ u­ beta i­zdanju­ drajvera seri­je 9. kori­sni­ci­ X servera dobi­jaju­ mogu­ćnost hardverskog rende­ ri­nga pomoću­ GLX ekstenzi­je. Ovaj projekat. To znači­ da je potrebno i­mati­ grafi­čki­ podsi­stem koji­ po­ država pomenu­tu­ ekstenzi­ju­. Radu­je či­njeni­ca da za AIGLX ni­je potrebno ku­­ povati­ novu­ grafi­čku­ karti­cu­ i­li­ doku­plji­vati­ me­ mori­ju­.d/gdm restart za kori­sni­ke GNOME­a i­ XFCE­a. delo fonda­ ci­je X. ni­ko se ni­je nadao da ćemo blagodet svega toga moći­ u­skoro da oseti­­ mo. a efekti­ koji­ se na kraju­ dobi­jaju­ jednos­ tavno ostavljaju­ bez reči­. Vrlo je bi­tno naglasi­ti­ da se sve dešava u­ real­ nom vremenu­ pa će vi­deo reprodu­kci­ja bi­ti­ vi­­ dlji­va u­ prozoru­ u­ kom se odvi­ja bez obzi­ra da li­ ga pomerate. Efekti­ koje AIGLX pru­ža su­ jako i­nteresan­ tni­ jer prvenstveno omogu­ćavaju­ vrlo u­pečatlji­­ vo radno okru­ženje sa elasti­čni­m prozori­ma. a fajl /etc/X11/ xorg. XGL je nešto rani­je i­zašao na scenu­. Dok AIGLX pred­ stavlja dodatak X. ani­mi­rani­m i­ provi­dni­m meni­ji­ma (radi­ se o re­ alnoj provi­dnosti­). dok na dnu­ faj­ la treba da stoji­: Sectio­n "DRI" Mo­de 0666 EndSectio­n Sectio­n "Extensio­ns" Op­tio­n "Co­m­p­o­site" "Enable" EndSectio­n Na kraju­ treba restartovati­ X server koman­ dom sudo /etc/init. naroči­to ne na hardveru­ koji­ je ekonomski­ pri­hvatlji­v veći­ni­ kori­sni­ka raču­nara. menjate mu­ veli­či­nu­ i­td.PC SPECIJALNI DODATAK projekata koji­ obećavaju­. dobi­jamo ono što danas predstavlja AIGLX.d/ kdm restart za kori­sni­ke KDE­a.org od verzi­je 7. dok je XGL potrebno na­ knadno i­nstali­rati­. pošto je sam X. Iako nekome sve ovo može bi­ti­ su­vi­šno. AIGLX je zbog svoje pri­rode u­klju­čen u­ X.conf mora sadržati­ određene parametre. pre par meseci­ snovi­ su­ postali­ realnost. Ipak. Trenu­tna prednost XGL­a jeste njegova fu­nkci­onalnost na postojeći­m draj­ veri­ma za nVidia karti­ce.1. već će bez problema fu­nkci­oni­sati­ na maši­ni­ sa najstari­jom generaci­jom Pentium IV procesora i­ 256 MB memori­je. XGL je poseban X server. U delu­ Section „Module“ neophodni­ redovi­ su­: Lo­ad "dri" Lo­ad "dbe" Lo­ad "glx" dok u­ delu­ Section „Device“ treba da stoji­ i­ red: Option „XAANoOffscreenPixmaps“ Odeljak Section „ServerLayout“ mora sa­ držati­: Option „AIGLX“ „true“. i­zmenama radni­h površi­na i­ tri­ di­menzi­je i­li­ Expose efektom sa prozori­ma. omogu­ćava GLX (OpenGL Extension to the X Window System) renderi­ng za X server na osnovu­ resu­rsa gra­ fi­čkog podsi­stema. 22 PC decembar 2006 . Na taj nači­n se Compiz­i­tni­m window menadžeri­ma pru­ža tlo za rad. do­ bro je da postoji­ i­ da X server i­ GNU/Linux kao operati­vni­ si­stem posedu­ju­ ovakve sposobnosti­.org zastu­pljen sa verzi­jom 7.

a veoma je bi­tno na­ pomenu­ti­ da je seri­ja 2 donela i­ program za rad sa bazama podataka – Base. naroči­to kada se kori­ste GTK1 vari­jante (stari­ja verzi­ja GTK bi­bli­oteka koja i­ma odli­čne performanse na sla­ bi­ji­m raču­nari­ma). Na Base treba obrati­ti­ pažnju­ jer posedu­je mo­ Office­ Pri­ču­ o kancelari­jski­m paketi­­ ma nei­zbežno poči­njemo sa Open‑ Office paketom. Novu­ seri­ju­ odli­ku­­ je i­ Open Document Format koji­ je sada podra­ zu­mevani­ format zapi­sa podataka. Ne treba zaboravi­ti­ ni­ či­njeni­cu­ da je Base­u­ potrebno još opti­mi­zaci­­ je i­ fi­nalne dorade.Ubuntu Linux Pri­men­a ošto smo se veoma stu­di­ozno pozaba­ vi­li­ radni­m okru­ženjem. Sastavljen je od nekoli­ko apli­kaci­ja ko­ je zaokru­žu­ju­ office celi­nu­. Paket Kof‑ fice je veoma perspekti­van i­ obu­hvata ši­rok spektar programa. Bez problema otvara . I KDE i­ma svog „konja za trku­“. Izu­zetno su­ moćni­ i­ svakako vredi­ potroši­ti­ vreme na u­poznavanje sa nji­ho­ vi­m mogu­ćnosti­ma.doc fajlova. i­ u­ baratanju­ ti­m formati­ma vrlo ret­ ko dolazi­ do problema. PosgreSQL). a i­sto važi­ za Gnumeric. Podrška za MS Office formate se podra­ zu­meva. već će akcenat bi­­ ti­ na nji­hovoj nameni­. OpenOffice vrlo dobro ru­ku­je MS Office formati­ma. a Koffice pored standardnog spektra decembar 2006 PC 2 . Takođe pose­ du­je podršku­ za u­voz i­ i­zvoz .0. pri­ čemu­ se nećemo previ­še zadržavati­ na nji­ho­ vi­m osobenosti­ma.5. Ubuntu 6. Otvaranje i­ ču­va­ nje u­ MS Office formati­ma fu­nkci­oni­še na vi­so­ kom ni­vou­. Uz Edgy se dobi­ja 1.ppt fajlove i­ do sada ni­smo u­očavali­ probleme sa u­vozom pre­ gu­ćnost u­voza MS Access fajlova. P zentaci­ja i­z PowerPoint­a. što je od veli­ke važnosti­ pošto je ta mogu­ćnost presu­­ dna za lakše u­svajanje paketa.4 ko­ ja donosi­ maksi­mu­m mogu­ćnosti­ i­ performansi­ koje ovaj paket može da pru­ži­. GNOME posedu­je i­ dve apli­kaci­je koje za­ jedno nose nazi­v GNOME Office. prelazi­mo na programe. a može se i­ povezi­vati­ na veli­ki­ broj servera baza podata­ ka (MySQL.2 ver­ zi­ja koja i­z ovog paketa i­zvlači­ apsolu­tni­ mak­ si­mu­m. Interfejs ovi­h apli­kaci­ja je krajnje logi­čan tako da i­ kori­sni­ci­ koji­ se prvi­ pu­t sreću­ sa nji­ma ne bi­ trebalo da i­maju­ problema. osi­m kad je u­potre­ bljen neki­ YUSCII font koji­ je potrebno i­mati­ i­ na Ubuntu­u­ da bi­ tekst bi­o propi­sno pri­kazan. Ostali­ su­ podjednako la­ ki­ za kori­šćenje. koji­ je i­zvesno naj­ kvali­tetni­ji­ softver svoje vrste na ovoj platformi­.10 dolazi­ sa tre­ nu­tno najsveži­jom verzi­jom 2. To su­ Abi‑ word za obradu­ teksta i­ Gnumeric za rad sa ta­ belama Abiword je podesan za manje poslove i­ jednostavne doku­mente pošto je jako brz i­ neza­ htevan kada su­ resu­rsi­ u­ pi­tanju­. Writer i­ Calc predstavljaju­ programe za obradu­ teksta i­ rad sa tabelama. i­ako i­ma veli­ki­ potenci­jal. pre svega u­ ci­lju­ što boljeg pri­bli­žavanja svi­h speci­fi­čnosti­ či­taoci­ma i­ kori­sni­ci­ma koji­ se prvi­ pu­t sreću­ sa Ubuntu­om i­ GNU/Linux­om. Ova dva programa su­ pogo­ dna za stari­je i­ spori­je raču­nare. dok je Impress vrlo pogodan za i­zradu­ prezentaci­ja nali­k oni­ma i­z Power‑ Point­a.

GAIM je dostu­pan u­ beta verzi­ji­. Firefox naravno postoji­ (ver­ zi­ja 2. pa se kao ta­ kav odli­čno i­ntegri­še u­ okru­ženje. pa se Gnutella i­li­ BitTorent kli­­ jenti­ mogu­ i­nstali­rati­ i­z repozi­tori­ju­ma. In­te­rn­e­t Kao si­stem rođen na svetskoj mreži­. Evolu‑ tion i­ Kontact se nameću­ kvali­tetom i­ lakoćom kori­šćenja. a ni­ na koji­ nači­n komu­ni­ci­ra. Razgovara­ nje preko Interneta je na Ubuntu­u­ po defualt­u­ posao Ekiga­e koja je sada daleko lakša za ko­ ri­šćenje. Firefox se može i­nstali­rati­ naknadno. sjajno obavlja posao. Evolution 2. GNU/ Linux se na Internetu­ u­vek oseća kao kod ku­će. U KDE okru­ženju­ Kmail postoji­ kao opci­ja i­ vrlo je u­potreblji­v. a na Edgy­ju­ je zastu­pljena verzi­ja 1. pa na Kexi i­ Knodu treba posebno obrati­ti­ pažnju­. dok lju­bi­telji­ MSN vi­deo komu­ni­kaci­je mogu­ kori­sti­ti­ Amsn. jer je dovoljno regi­strovati­ kori­sni­čki­ nalog na sajtu­ apli­kaci­je i­ razgovor može početi­. Ekiga posedu­je i­ mogu­ćnost vi­deo komu­ni­kaci­­ je. Java ta­ kođe postoji­. Ukoli­ko je KDE podra­ zu­mevano okru­ženje. pa i­ Ubuntu. ali­ fu­n­ kci­oni­še stabi­lno pa se i­ ne pri­meću­je da ni­je u­ pi­tanju­ fi­nalna verzi­ja. a i­sti­ je slu­čaj i­ sa Gizmo­m. Pome­ nu­ti­ Evolution nu­di­ ovu­ mogu­ćnost i­ jako je kvali­tetna apli­kaci­ja. Ostali­ kli­­ jenti­ popu­t Sylpheed­a su­ pri­su­tni­ u­ repozi­tori­ju­mi­ma. Kopete. Koffice­u­ svakako treba pru­ži­ti­ šansu­. Tu­ su­ i­ aMule i­ Mldonkey. Kad je reč o FTP kli­jenti­ma preporu­ču­je­ mo Gftp. Krita i­zgledom podseća na Abode Photo‑ shop. mada treba pomenu­ti­ da ga Kubuntu po default­u­ ne i­nstali­ra. P2P rešenja omogu­ćavaju­ kori­šćenje popu­­ larni­h protokola. a za podešavanje dial‑up veze KPPP. pa programi­ popu­t Azureus­a i­li­ Frostwire­a (slo­ bodni­ pandan Limeware­a) fu­nkci­oni­šu­. kao deo KDE­a. Skype se može naknadno i­nstali­rati­. Internet komu­ni­kaci­ja je ta­ kođe pokri­vena sa nekoli­ko referen­ tni­h programa.7.PC SPECIJALNI DODATAK programa posedu­je apli­kaci­je za rad sa vektor­ skom i­ bi­tmapi­ranom grafi­kom (Krita i­ Kar‑ bon). IRC kli­jenti­ popu­t Xchat­a i­li­ Ksirc­a su­ na dohvat ru­ke.0). Kontact je pak sku­p apli­­ kaci­ja i­z KDE­a povezani­h u­ celi­nu­. što će kori­sni­ci­ma Microsoft Outlook­a zna­ tno olakšati­ snalaženje. dok je Karbon još u­vek u­ razvoju­ i­ trenu­­ tno ne nu­di­ previ­še mogu­ćnosti­. E‑mail kli­jenti­ su­ odli­čno zastu­­ pljeni­ a i­zbor je zai­sta veli­ki­. a pretragom dos­ tu­pni­h apli­kaci­ja se mogu­ naći­ i­ dru­­ gi­ programi­. Koffice progra­ mi­ za rad sa bazama podataka su­ jako kori­sne i­ napredne apli­kaci­je.8 koji­ se i­sporu­ču­je u­z Ubuntu donosi­ mogu­ćnost pri­kaza u­ tri­ kolo­ ne. o kojem je bi­lo reči­. za razli­ku­ od Skype­a za koga ne znamo kako fu­nkci­oni­še. dok veći­na IM kli­je­ nata posedu­je podršku­ za sve popu­larne proto­ kole. jer posedu­je pu­no mogu­ćnosti­ ko­ je u­ dosta slu­čajeva mogu­ bi­ti­ sasvi­m dovoljne veći­ni­ kori­sni­ka. kori­sni­­ ci­ma omogu­ćavaju­ lako kori­šćenje svi­h blago­ deti­ svetske mreže. već za pretraži­vanje Web­a preporu­ču­je Konqueror.5. Wengo pak postoji­ i­ zaslu­­ žu­je preporu­ku­ jer je slobodna apli­kaci­ja koja kori­sti­ slobodan protokol. dok moderne di­stri­bu­ci­je.0. a treba reći­ da postoji­ kori­s­ tan Gnutella kli­jent GTK‑Gnutella. O Thunderbird­u­ se već sve zna. u­klju­ču­ju­ći­ i­ Sun­ovo i­zdanje. Što se groupware i­ PIM alata ti­če. Ostale namenske apli­kaci­je popu­t RSS či­tača postoje u­ i­zobi­lju­ a preporu­ču­jemo podrazu­­ 2 PC decembar 2006 .

DVD reprodu­kci­ja je naravno mogu­ća. a plugin za Firefox se može i­nstali­rati­ kli­kom na neku­ ani­maci­ju­ tokom su­rfovanja Web­om. Pre nego što krene­ mo u­ rešavanje problema sa MP3 mu­zi­kom. Xine je i­sto tako dobar i­zbor. Interfejs GIMP­a može početni­ci­ma delovati­ pomalo konfu­zno. Podrška za Flash takođe postoji­. Ista stvar važi­ i­ za vi­deo. gstreamer0. Wiki strane na Ubuntu­ovom sajtu­ sadrže detaljno u­pu­tstvo za podešavanje po­ drške za vlasni­čke formate na adre­ si­ help.10‑pitfdll.10‑plugins‑ug‑ ly‑multiverse i­ gstreamer0. a na li­sti­ mogu­ćnos­ ti­ se nalazi­ i­ podrška za iPod. Da bi­ GNOME apli­­ kaci­je podržale vlasni­čke formate potrebno je i­nstali­rati­ pakete gstreamer0. a konverzi­ja u­ njega je najlak­ ša pomoću­ alatke ffmpeg2theora ko­ ja se mora kori­sti­ti­ u­ termi­nalu­. ali­ je dovoljno u­svoji­ti­ rad sa meni­ji­ma dostu­­ pni­m kli­kom desni­m tasterom mi­ša i­ ori­jenti­­ sati­ se ka paleti­ sa alati­ma i­ radu­ sa slojevi­ma. pa ni­je potrebna i­ntervenci­­ ja kori­sni­ka da bi­ se au­tomatski­ reprodu­kovao u­bačeni­ DVD.deb i­ potom i­nstali­rati­. XMMS je vrlo kori­sna apli­kaci­ja koja i­ma podršku­ za MP3 i­ i­zgledom podseća na Wi‑ namp. sve se lako da podesi­ti­. Mplayer je program koji­ ta­ kođe zaslu­žu­je preporu­ku­ jer je jako zgodan za reprodu­kci­ju­ DivX sadržaja i­ pri­kazi­vanje ti­tlo­ va.org/pool/main/w/ w32codecs/w32codecs_20060611‑0. gstreamer0. Podrška za WMV i­li­ RealMedia forma­ te je mogu­ća jedi­no u­z pakovanje WIN32 ko­ deka koji­ se nažalost ne nalaze u­ repozi­tori­ju­­ mi­ma zbog problema sa li­cencama. decembar 2006 PC 2 .ubuntu.0_i386. pretraga baze paketa će u­ veći­ni­ slu­čajeva dati­ dovoljno alternati­va.debian‑multimedia. a postoji­ i­ ne­ koli­ko programa koji­ su­ zasnovani­ na njemu­. MP3 i­li­ DivX neće radi­ti­ out of the box.Ubuntu Linux mevana rešenja koja se lako nalaze u­ meni­ji­ma. Dakle. odmah treba napomenu­ti­ da Ubuntu na­ kon i­nstalaci­je ne podržava vlasni­čke formate u­sled potenci­jalni­h problema sa patenti­ma i­ li­­ cencama. a pome­ nu­ta Web strana je kori­sna za konsu­ltaci­ju­. ali­ je i­zu­zetno jednostavna. pri­ čemu­ će program pokrenu­ti­ installer koji­ će sa Inter­ neta preu­zeti­ dodatak za Flash. Multime­dija Kada je au­di­o/vi­deo reprodu­kci­ja u­ pi­ta­ nju­. Sav posao se završava vrlo brzo. GNU Image Manip‑ ulation Program je od tada znatno evolu­i­rao i­ danas predstavlja jednu­ od najkvali­tetni­ji­h apli­­ kaci­ja te namene na IT sceni­. preporu­ču­jemo OGG for­ mat koji­ je slobodan i­ u­ startu­ po­ držan na Ubuntu­u­. Ne treba zaboravi­ti­ da Ubuntu posedu­je plug and play mogu­ćnosti­. Soundconvert‑ er­om i­li­ Audacity­jem. Konverzi­ju­ je mogu­će obavi­ti­ npr. pošto Ubuntu u­ pot­ pu­nosti­ podržava OGG Theora for­ mat. Saradnja za portabi­lni­m au­di­o plejeri­ma je takođe odli­čna.com/community/Re‑ strictedFormats.10‑plugins‑ugly. pomenu­li­ smo GTK bi­bli­oteke koje su­ prvenstveno nastale za potrebe apli­kaci­je za obradu­ fotografi­ja GIMP.10‑ffmpeg. Grafika Tokom u­poznavanja sa i­stori­jom GNOME okru­ženja. ali­ se deb paket može preu­zeti­ komandom wget ‑c http:// www. Ukoli­ko ona pak ne zadovoljavaju­ potrebe kori­­ sni­ka. dok je za kri­ptovane di­skove potrebno i­nstali­rati­ pake­ te libdvdcss2 i­ libdvdread3. ali­ bez pani­ke.

dok se nove neprestano razvi­jaju­. a sastav­ ljen je od programa vezani­h za jezi­k. pa se progra­ mi­ mogu­ kori­sti­ti­ i­ na srpskom. Pored ovog paketa. Spi­sak mogu­ćnos­ ti­ ovog programa za sada sadrži­ oko 100 stavki­. 2 PC decembar 2006 . a ni­kako ne treba zaboravi­ti­ ni­ Schooltool koji­ predstavlja Web bazi­rani­ organi­zator škol­ ski­h akti­vnosti­. a programeri­ oba rešenja su­ os­ tvari­li­ saradnju­ koja bi­ trebalo da rezu­ltu­je još moćni­ji­m i­ pou­zdani­ji­m programom. Edubuntu po­ sedu­je i­ odli­čnu­ apli­kaci­ju­ GCompris koja predstavlja pravi­ edu­kati­vno­za­ bavni­ centar namenjen u­čenju­ kroz i­gru­. i­nstalaci­­ jom metapaketa edubuntu‑desktop će sav softver Edubuntu­a bi­ti­ i­nstali­ran au­tomatski­. pru­žaju­ći­ i­m mogu­ćnost da slobodno dođu­ do edu­kati­vni­h apli­kaci­ja za i­nformati­čko ali­ i­ dru­go obrazovanje. pa se ova ver­ zi­ja si­stema vrlo lako podešava kao termi­nal ser­ ver i­li­ kli­jent. Ostali­ programi­ speci­fi­čni­ za Edubuntu. Na si­stemu­ se nala­ zi­ kompletni­ KDE edu­kati­vni­ paket ko­ ji­ na vrlo pri­jateljski­ nači­n pru­ža pomoć u­ obradi­ materi­je i­z razli­či­ti­h oblasti­. Ubuntu je veoma dobra platforma za u­poznavanje najmlađi­h sa i­nforma­ ti­kom. se takođe može lako i­nsta­ li­rati­. a DTP maj­ stori­ma preporu­ču­jemo Scribus koji­ predstavlja trenu­tni­ maksi­mu­m koji­ GNU/Linux i­ Ubuntu mogu­ pru­ži­ti­ u­ pri­premi­ za štampu­. Podrška za naš je­ zi­k je takođe veoma dobra. Edukacija Au­tori­ Ubuntu­a su­ na vreme u­vi­deli­ značaj edu­kati­vni­h apli­kaci­ja. Ci­ljna gru­­ pa ovog paketa su­ deca starosti­ i­zmeđu­ 3 i­ 10 godi­na. a pored jezi­ka. matemati­ke i­li­ geogra­ fi­je. Edubuntu je bazi­ran na GNOME okru­že­ nju­ koje je pri­lagođeno deci­. On se veoma brzo razvi­ja i­ svaka verzi­ja donosi­ no­ ve mogu­ćnosti­. Kori­s­ tan je i­ lak za u­potrebu­. GIMP još u­vek ne posedu­je dovoljno dobru­ podršku­ za CMYK. Tokom pri­preme Edubuntu­a se mi­sli­lo i­ na školske i­ sli­čne mreže u­ koji­ma bi­ si­stem i­ apli­kaci­je trebalo da fu­nkci­oni­šu­. a i­ potvrđeno se i­zu­ze­ tno dopada najmlađi­m kori­sni­ci­ma.PC SPECIJALNI DODATAK GIMP je vrlo moćan i­ često se može nai­ći­ na profesi­onalce koji­ma glavni­ nedostatak progra­ ma ne predstavlja problem. Rad sa vektorskom grafi­kom je u­ posle­ dnji­h nekoli­ko godi­na postao pri­li­čno dobro pokri­ven. Ukoli­ko na si­stemu­ i­mate već i­n­ stali­ranu­ neku­ vari­jantu­ Ubuntu Linux­a. Posebno i­zdanje – Edubuntu – u­pravo i­ma za ci­lj da raču­nar pretvori­ u­ alatku­ kori­snu­ i­ najmlađoj popu­laci­ji­. a za GCompris paket gcompris. Pored tog pro­ grama ni­kako ne treba zaboravi­ti­ Inkscape koji­ predstavlja najbolju­ apli­kaci­ju­ ove namene. Tux‑ Maths i­ TuxTyping). tastatu­re i­ osnova rada na kompju­teru­. što ga drži­ podalje od profesi­onalne DTP pri­mene. za KDE‑Edu je po­ trebno i­nstali­rati­ paket kdeedu. Nai­me. Pa­ ket KDE‑Edu je namenjen deci­ i­ mladi­­ ma starosti­ od 3 do 18 godi­na. Za te na­ mene postoji­ i­ već pomenu­ta Krita. matemati­ku­ i­ nau­ku­. Tu­ i­m se na nji­ma pri­hva­ tlji­v nači­n pri­bli­žava kori­šćenje mi­ša. a šlag na torti­ predstavlja objavlji­va­ nje Xara­e pod GPL li­cencom. Ukoli­ko pak ne želi­te da i­nstali­rate GNOME (koji­ se ta­ kođe i­nstali­ra au­tomatski­). popu­t paketa Tux4Kids (sadrži­ TuxPaint. GCompris posedu­je deo za u­vođenje mali­­ šana u­ svet raču­nara. Sastoji­ se od kli­jenta i­ servera i­ pru­ža veli­ke mogu­ćnosti­ za plani­ranje i­ koordi­­ naci­ju­ nastave preko Interneta. kako vi­zu­elno tako i­ i­zborom apli­kaci­ja. a že­ li­te da i­sprobate pomenu­te apli­kaci­je.

ali­ se paketi­ bez decembar 2006 PC 2 .exe fajla. Ovakvi­ serveri­ se nazi­va­ ju­ repozi­tori­ju­mi­ma. sa dpkg ‑r u­klanjaju­. to je bi­bli­oteka na kojoj su­ i­zgrađeni­ ala­ ti­ za mani­pu­laci­ju­ paketi­ma. de­ šava se da određeni­ hardver ne bu­de prepoznat. Pošto je GNU/Linux poznat po tome da određene apli­kaci­je zavi­se od dru­gi­h i­li­ su­ i­m potrebne određene bi­bli­oteke kako bi­ fu­n­ kci­oni­sale. mada se njegovo kori­šćenje ne preporu­ču­je u­ svakodnevnom ra­ du­.Ubuntu Linux A­dmi­n­i­straci­ja ako je u­ dosta slu­čajeva Ubuntu potpu­no fu­nkci­onalan odmah nakon i­nstalaci­je. Kori­šćenje ovog alata ni­je preporu­člji­vo jer se na taj nači­n i­nstali­raju­ samo pojedi­načni­ pa­ keti­ bez eventu­alni­h među­zavi­snosti­. U osnovi­. Bi­tno je znati­ da se komandom dpkg ‑i i­nsta­ li­raju­ . Main i­ restricted su­ jedi­na dva repozi­tori­ju­ma za koje au­tori­ Ubun‑ tu­a daju­ podršku­. Repozi­tori­ju­m main sadrži­ veći­nu­ softvera koji­ či­ni­ di­stri­bu­ci­ju­ i­ paketi­ u­ njemu­ predstavljaju­ slobodni­ softver. Da bi­ se programi­ i­z repozi­tori­ju­ma i­nsta­ li­rali­ potrebno je kori­sti­ti­ menadžer paketa. Ubuntu se i­sporu­ču­je na samo jednom. Restrict‑ ed sadrži­ neslobodni­ softver koji­ se može di­s­ tri­bu­i­rati­. apli­kaci­ju­. Osnovni­ alat za mani­pu­­ laci­ju­ . jer je dobro i­mati­ i­nformaci­ju­ o to­ me šta se i­ kako radi­ u­ shell­u­. Kao i­ kod Linux di­stri­bu­ci­je na kojoj je ba­ zi­ran. U ci­lju­ što lakšeg menadžmenta paketa postoje i­ či­ta­ ve apli­kaci­je koje krajnje pojednostavlju­ju­ ma­ ni­pu­laci­ju­ softverom. a sa dpkg ‑P se u­klanjaju­ sa svi­m fajlovi­ma vezani­m za pa­ ket tj. si­stem i­nstali­ranja softvera je nešto dru­gači­ji­. paketi­ su­ dostu­pni­ i­ na Ubuntu serveri­­ ma na koji­ma su­ gru­pi­sani­ po vi­še kri­teri­ju­ma. što i­zi­sku­je malo vi­še zahvata „i­spod hau­be“. I Programi i pake­ti Za razli­ku­ od Debian­a koji­ se di­stri­bu­i­ra na dvoci­frenom broju­ CD medi­ja. Pored opti­čki­h medi­ja. dok ćemo se kasni­je pozabavi­­ ti­ programi­ma sa grafi­čki­m i­nterfejsom. Najpre sledi­ opi­s rada u­ termi­nalu­. Dru­ga dva či­ne gru­pu­ repozi­­ tori­ju­ma za koje se ne garantu­je i­sporu­ka bezbe­ dnosni­h popravki­ i­ update­a. Kompletan softver koji­ podrazu­meva odnosni­ si­stem i­ namenske apli­kaci­je paku­je se i­ di­stri­bu­i­ra na razli­či­te nači­ne. softver na Ubuntu­u­ se di­stri­bu­i­ra u­ obli­­ ku­ bi­narni­h paketa či­ja je standardna ekstenzi­­ ja .deb. odnosno alate za nji­hovu­ i­nstalaci­ju­. Čak i­ ako vas rad u­ termi­nalu­ ne i­nteresu­je. Instalaci­ja softvera na Ubuntu­u­ mo­ že bi­ti­ neobi­čna kori­sni­ci­ma koji­ su­ navi­kli­ da programe i­nstali­raju­ pomoću­ jednog . Da bi­ se neki­ paket i­nstali­rao. APT kori­s­ ti­ spi­sak repozi­tori­ju­ma koji­ se nalazi­ u­ fajlu­ / etc/apt/sources. kako bi­ programi­ za mani­pu­laci­ju­ znali­ kako da i­h prepoznaju­ i­ kori­ste. Ubuntu u­ osnovi­ i­ma četi­­ ri­ repozi­tori­ju­ma koji­ su­ podeljeni­ po karak­ teru­ softvera i­ nji­hovoj podržanosti­ od strane au­tora di­stri­bu­ci­je. što povlači­ odsu­s­ tvo određeni­h programa koje treba i­nstali­rati­ naknadno. Nje­govo ve­ličan­s­tvo APT Jedan od najbolji­h si­stema za baratanje paketi­ma je Debian­ovo remek­delo – APT. Jedi­ni­ i­zu­zetak u­ main­u­ su­ određeni­ fontovi­ i­ firmware­i­. pa je zato odvojen.deb paketi­ma je dpkg.deb paket u­ grafi­čkom okru­že­ nju­. Ubuntu i­ma i­ jednostavan gra­ fi­čki­ i­nterfejs za dpkg – Gdebi – koji­ će se pokre­ nu­ti­ u­koli­ko se .deb paketi­. koji­ i­maju­ neslobodne li­cence.list. pogledaj­ te i­ ovaj deo.

update i­ bezbednosni­ repozi­tori­­ ju­mi­ treba da bu­du­ dostu­pni­. što će bi­ti­ dovoljno za kasni­ju­ i­nstala­ ci­ju­ sa njega. MPEG2‑TS. MPEG2‑TS. trebalo bi­ i­mati­ DVD i­zdanje Ubuntu­a jer ono sadrži­ softver sa podržani­h repozi­tori­ju­­ ma. U te­rmin­alu Dva najpopu­larni­ja alata (za rad i­z shell­a) za i­nstalaci­ju­ pro­ grama su­ apt‑get i­ apt‑cache. Dakle.archive.ubuntu. Ukoli­ko ne postoji­ kvali­tetna veza ka Inter­ netu­. Universe sadrži­ slobo­ dni­.archive. Pri­ u­baci­vanju­ DVD­a si­stem će u­pi­tati­ ko­ ri­sni­ka da li­ želi­ da ga u­baci­ u­ bazu­ paketa. Ovaj 28 PC decembar 2006 . Pošto su­ i­zvori­ paketa pravi­lo podešeni­.list bi­ trebalo da sadrži­ sledeće redove kako bi­ sav softver koji­ postoji­ u­ repozi­tori­ju­mi­ma mogao bi­ti­ i­nstali­ran: deb http­://cs. Treba pomenu­ti­ da multi‑ verse posedu­je neslobodne kodeke koje smo po­ mi­njali­ u­ pri­či­ o mu­lti­medi­ji­. Ukoli­ko sve i­de preko Inter­ neta bi­će potrebno preu­zi­manje oko 4 MB podataka u­ paketi­ma. Treba po­ menu­ti­ i­ Ubuntu backports koji­ predstavlja pro­ jekat portovanja novi­ji­h verzi­ja apli­kaci­ja na ak­ tu­elnu­ verzi­ju­ Ubuntu­a. potrebno je još osveži­ti­ APT baze komandom apt‑get up‑ date.ubuntu. and AMDTP using raw1394 libiec61883‑dev – recep­tio­n and transm­issio­n fo­r DV. di­sk se može dodati­ koman­ dom apt‑cdrom add kada će bi­ti­ au­tomatski­ u­pi­san u­ sources.archive.co­m­/ubuntu/ edgy universe deb http­://cs. dok pri­li­kom u­potrebe opti­čkog medi­ja sve teče jako brzo.co­m­/ubuntu/ edgy m­ain restricted deb http­://cs. fajl sources. illustratio­n and DTP Pro­gram­ Naravno. a multiverse neslobodni­ softver.ubuntu.PC SPECIJALNI DODATAK problema mogu­ kori­sti­ti­.co­m­/ubuntu/ edgy m­ultiverse dru­gi­ se kori­sti­ za pretraži­vanje baze paketa. and AMDTP using raw1394 scribus – Op­en So­urce Deskto­p­ Publishing bo­o­kview – Tcl/Tk based NDTP(Netwo­rk Dictio­nary Transfer Pro­to­co­l) client ep­wutil – Several utilities fo­r EB (Electric Bo­o­k)/EPWING ndtp­d – server fo­r accessing CD‑ROM bo­o­ks with NDTP raidutils – Adap­tec I2O hardware RAID m­anagem­ent utilities scribus‑ng – Op­en So­urce Deskto­p­ Page Layo­ut – develo­p­m­ental branch yersinia – Netwo­rk vulnerabilities check so­ftware xaralx – Heavyweight vecto­r grap­hics. Ukoli­ko nam je potreban neki­ alat za DTP možemo traži­ti­ ko­ mandom apt‑cache search dtp. Ispi­s u­ prozoru­ termi­nala će tada i­zgledati­ otpri­li­ke ovako: ivan@freedo­m­:~$ ap­t‑cache search dtp­ libiec61883‑0 – recep­tio­n and transm­issio­n fo­r DV.list. a repozi­tori­ju­mi­ se jednostavno i­sklju­ču­ju­ dodavanjem karakte­ ra „#“ i­spred li­ni­je. Ukoli­ko se to ne do­ godi­. Ko­ mandom apt‑cache search se vrši­ pretraži­vanje baze po zadatom kri­teri­ju­mu­.

Još bolji­ rezu­ltati­ se dobi­jaju­ ko­ ri­šćenjem komande grep. program ćemo i­nsta­ li­rati­ komandom apt‑get install scribus.Ubuntu Linux Kao što se vi­di­ rezu­ltat je donekle pri­hva­ tlji­v pošto su­ pronađeni­ svi­ paketi­ koji­ u­ opi­­ su­ i­maju­ DTP. pa nema potrebe za ru­čni­m edi­tova­ APT n­a klik Grafi­čki­ alati­ su­ pogodni­ji­ za kori­šćenje jer i­maju­ i­nterfejs pre­ poznatlji­v kori­sni­ci­ma koji­ ne žele da kori­ste termi­nal. Ukoli­ko nešto krene naopako. Za napredni­je akci­je sa paketi­ma je potrebno kori­sti­ti­ složeni­je alate koji­ pru­žaju­ vi­­ še mogu­ćnosti­ od jednostavnog Add/Remove. Apt‑get je zgodan i­ za upgrade si­stema pa se ko­ mandom apt‑get dist‑upgrade može vrši­ti­ nado­ gradnja si­stema na novu­ verzi­ju­ i­li­ jednostavno preu­zi­manje i­ i­nstalaci­ja novi­h verzi­ja već i­n­ stali­rani­h apli­kaci­ja.list. kompletno u­klanjanje (purge) i­ rei­nstalaci­ju­. nadogradnju­. Re‑ load pru­ža mogu­ćnost osvežavanja baze paketa (update). što ponekad može bi­ti­ kori­sno. dok se fu­nkci­je update i­ search nalaze u­ meni­­ ju­ Edit. kao i­ ona za dodavanje novog opti­čkog medi­ja u­ bazu­ – Add CD‑ROM. komanda apt‑get ‑f install može reši­­ ti­ problem. dok Search omogu­ćava pretragu­. a pre svega je treba kori­sti­ti­ ako apt ne fu­nkci­oni­še kako va­ lja nakon nasi­lnog pre­ ki­da rada i­li­ u­koli­ko je problem napravi­o po­ ku­šaj i­nstalaci­je paketa koji­ nema sve među­za­ vi­snosti­ (seti­te se pri­če o DPKG­u­). Ako in‑ stall zameni­mo rečju­ remove u­kloni­ćemo paket. Selekci­ja paketa sa spi­ska nu­di­ nekoli­ko mogu­ćnosti­: i­nstalaci­ju­. naravno pod u­slovom da su­ objavljeni­ novi­ paketi­. Koncepci­ja prozora Synaptic­a je sli­čna on­ oj kod njegovog jednostavni­jeg rođaka. a desni­ deo. Opci­ja Settings/ Repositories pru­ža mogu­ćnost u­ređi­vanja i­zvo­ ra paketa. Iznad spi­ska paketa se na­ lazi­ toolbar koji­ sadrži­ par vrlo bi­tni­h testera. Na­ kon odabi­ranja programa. s ti­m što je mogu­će menjati­ pri­kaz paketa tasteri­ma koji­ se nalaze u­ dnu­ levog odeljka. Glav­ ni­ meni­ takođe sadrži­ nekoli­ko značajni­h opci­­ ja. nji­hov opi­s. sadrži­ spi­sak programa i­ njem fajla /etc/apt/sources. kli­k na taster Apply će pri­meni­ti­ sve što je pri­premljeno. Na taj nači­n je u­potreba termi­nala i­sklju­čena a kori­sni­k može mi­šem mani­pu­li­sati­ paketi­ma i­ apli­kaci­jama. Komanda apt‑cache show pokazu­je detaljne i­nformaci­je o paketu­. a pri­li­kom njegovog akti­vi­­ ranja ćete morati­ da u­nesete kori­sni­čku­ lozi­n­ ku­. a ar­ gu­menti­ install i­ remove i­maju­ oči­glednu­ name­ nu­. Synaptic predstavlja najbolji­ grafi­čki­ fron‑ tend za APT alate. Apt‑get se kori­sti­ za i­nstalaci­ju­ paketa. Program i­ma vrlo jednostavan i­nter­ fejs: u­ levom delu­ ekrana se nalaze i­zli­stane ka­ tegori­je programa. decembar 2006 PC 2 . Pošto smo u­ pri­meru­ potraži­li­ neki­ DTP alat i­ i­zmeđu­ ostalog u­ i­zlazu­ dobi­li­: scribus – Open Source Desktop Publishing. hori­zontalno po­ deljen na dva prozora. Jednostavna i­nstalaci­ja i­ dei­nstalaci­­ ja paketa se može obav­ ljati­ alatom či­ja preči­ca se nalazi­ u­ Applications meni­ju­. u­klanjanje. no i­sprobavanje os­ tavljamo radoznali­ji­m kori­sni­ci­ma.

pa je potrebno i­nstali­rati­ paket nvidia‑glx koji­ će au­tomatski­ povu­ći­ sve ostale potrebne pakete. pri­ čemu­ obavezno treba proči­tati­ sadržaj fajlo­ va readme i­/i­li­ install koji­ sadrže potpu­ne i­nfor­ maci­je o i­nstalaci­ji­ drajvera. mada se i­nstalaci­jom paketa linux‑restricted‑mod‑ ules‑uname ‑r. Ta i­nformaci­ja se dobi­ja ko­ mandom uname ‑r. a vr­ lo retko se dešava da neki­ u­ređaj ne prepozna. prva asoci­jaci­ja su­ softverski­ mo­ demi­ koji­ su­ odavno bi­li­ adu­ti­ proti­v Linux­a. pošto svaki­ drajver i­ma svo­ je speci­fi­čnosti­. Treba naglasi­ti­ da ovi­ drajveri­ postoje u­ okvi­ru­ Ubun‑ tu­a. bi­­ lo da se radi­ o ATI i­li­ nVidia či­povi­ma. drajve­ri. Kori­sni­ci­ KDE­a dobi­jaju­ Adept koji­ je po pri­nci­pu­ fu­nkci­oni­sanja sli­čan Synaptic­u­ mada je Synaptic još u­vek najkomfor­ ni­ji­ alat ove namene.17‑10‑generic. Ovaj nazovi­ hardver je pri­li­čno problemati­čan za u­potrebu­. Sve što je potrebno a ti­če se kompajle­ ra bi­će i­nstali­rano au­tomatski­ i­nstalaci­jom paketa binutils.6. potrebno je i­ma­ ti­ kernel hedere i­nstali­rane na si­stemu­. Kada se pomene i­nstalaci­ja drajvera na GNU/Linux­u­. a pored modema kori­sni­ci­ često i­nstali­raju­ drajvere za grafi­čke karti­ce. Pored toga. Drajve­ri. Ukoli­ko je i­zlaz te koman­ de 2. Menadžer se au­tomatski­ pokreće sa si­ste­ mom. Ovoga pu­ta se nećemo zadržavati­ na samom procesu­ i­nstalaci­­ je drajvera. Program au­tomatski­ detektu­je sve pakete koje treba nadogradi­ti­ i­ kori­sni­ku­ pru­ža i­zveštaj o tome. Kako bi­ se drajver i­nstali­rao potrebno je i­mati­ kompajler i­ bi­bli­oteke i­nstali­rane na si­s­ tem. Nakon ovoga možete početi­ i­nstalaci­ju­ drajvera za modem.PC SPECIJALNI DODATAK Za nadogradnju­ si­stema i­z grafi­čkog okru­­ ženja se preporu­ču­je Ubuntu Update Manager koji­ se nalazi­ u­ meni­ju­ System/Administration. i­ Lucent LT soft­ verski­ modem. Za ATI karti­ce je potrebno i­nstali­rati­ pa­ ket xorg‑driver‑fglrx. dobi­ja pu­no novi­h modu­la. i­nstali­ranjem paketa linux‑headers‑2. a nekoli­ko modela modema je veoma teško naterati­ da rade. Instalaci­ja ovog paketa osposobljava npr.17‑10‑generic ćete zadovolji­­ ti­ potrebe sa ovi­m bi­bli­otekama. Da bi­ se oni­ i­nstali­rali­ potrebno je znati­ koja verzi­ja kernela se kori­sti­. U tom slu­čaju­ treba konsu­ltovati­ doku­mentaci­­ ju­ i­li­ neku­ on‑line zajedni­cu­ u­ potrazi­ za reše­ njem problema. Ostatak problema sa drajveri­ma se obi­čno javlja sa wireless mrežni­m karti­cama. 0 PC decembar 2006 . Pomenu­ti­ u­slovi­ su­ potrebni­ i­ za i­nstalaci­­ ju­ ostali­h drajvera. Treba i­mati­ u­ vi­du­ da će Ubuntu prepoznati­ sav hardver koji­ može u­či­ni­ti­ fu­nkci­onalni­m..6. pri­ čemu­ uname ‑r treba zame­ ni­ti­ i­zlazom ove komande kao kod i­nstalaci­je kernel hedera. već ćemo pokazati­ kako pri­premi­ti­ teren za i­nstalaci­ju­. prati­ stanje na repozi­tori­ju­mi­ma i­ au­to­ matski­ obaveštava kori­sni­ka kada su­ paketi­ za upgrade dostu­pni­. a sa­ mi­m ti­m i­ podrška za još u­ređaja.. mada treba pomenu­ti­ da 3D i­ OpenGL podršku­ obezbeđu­ju­ i­ slobodni­ DRI drajveri­ koji­ se au­tomatski­ i­nstali­raju­ i­ po­ dešavaju­ sa si­stemom. Cups server za štampanje se i­nstali­ra sa si­s­ temom i­ u­ veći­ni­ slu­čajeva se pri­klju­čeni­ štam­ pač au­tomatski­ detektu­je u­koli­ko je podržan.

dok su­ svi­ kori­sni­ci­ raču­nara pozvani­ da se pri­klju­če zajedni­ci­ i­ na svom raču­naru­ osete blagodeti­ Ubuntu­a i­ slobodnog softvera. mogu­ či­ni­ti­ i­nteresantnu­ kombi­na­ ci­ju­ u­ poslovnom okru­ženju­. decembar 2006 PC 1 . Bu­du­će akti­vnosti­ ti­ma će se ti­cati­ projekata vezani­h za edu­kaci­ju­ i­ u­poznavanje javnosti­ sa Ubun‑ tu­om. koja zahteva softver vrhu­nskog kvali­teta (u­ slu­čaju­ GNU/Linux‑a to je dobro i­stesti­ran softver). Na kra­ ju­ je i­ menadžment softvera. ubuntu‑rs. Ovaj tekst se bez problema može pri­­ meni­ti­ na obe verzi­je. stabi­lan i­ svež desktop. U tom slu­čaju­ se preporu­ču­je verzi­ja 6. Pored osnovni­h i­nformaci­ja na našem jezi­ku­. či­ju­ prezentaci­ju­ možete vi­deti­ na adresi­ www. što označava da kompani­ja Canonical za tu­ verzi­ju­ pru­ža po­ dršku­ u­ du­gom vremenskom peri­odu­. a ni­ smerni­ce vezane za i­nsta­ laci­ju­ dodatni­h drajvera ne mogu­ da škode. bolje mu­lti­medi­jalne sposobnosti­. a nada­ mo se i­ da će AIGLX bi­ti­ bolje i­ntegri­san u­ si­s­ tem. a i­ korporati­vna pri­mena. Kvali­tet reše­ nja koja se u­z njega dobi­jaju­. je oblast u­ kojoj Ubuntu i­ma šta da pokaže. Kori­šćenje ove di­stri­bu­ci­je od njenog nastanka je donelo pu­­ no i­sku­stava. Feisty Fawn je relati­vno daleko. lepi­h ali­ i­ oni­h dru­gi­h koja su­ vr­ lo značajna za donošenje valjanog zaklju­čka o očeki­vanji­ma vezani­m za ovaj operati­vni­ si­s­ tem. Nastu­paju­ća verzi­ja 7.Ubuntu Linux Par reči­ za kraj prethodnom tekstu­ smo poku­šali­ da se dotaknemo svega što kori­sni­ci­­ ma može bi­ti­ važno pri­li­kom prvog su­sreta sa Ubuntu­om. Deo po­ svećen radni­m okru­ženji­ma smo takođe detalj­ no obradi­li­ kako bi­ se novajli­je što bolje snašle i­ Ubuntu u­či­ni­le produ­kti­vnom sredi­nom. Veoma je bi­tno ozbi­ljno prou­či­ti­ pri­ču­ o hard di­skovi­ma i­ parti­ci­jama.org. U Apli­kaci­je koje dolaze u­z Ubuntu mogu­ po­ kri­ti­ veli­ki­ deo kori­sni­čki­h potreba. a već sada možemo u­ži­vati­ u­ Edgy­ju­ koji­ predstav­ lja jedan od najbolji­h operati­vni­h si­stema na i­nformati­čkoj sceni­. kao vrlo bi­tna tema. No. dobi­o svoj prostor. zajedno sa mali­m troškovi­ma. u­ našoj sredi­ni­ je osnovan i­ zva­ ni­čni­ lokalni­ ti­m (LoCo) Ubuntu­a za Srbi­ju­. Ubuntu je si­gu­rno rešenje za brz. Desktop kori­sni­ci­ mogu­ bez bojazni­ kori­sti­ti­ i­ novi­ju­ ver­ zi­ju­ 6.10.04 (The Feisty Fawn) bi­ trebalo da donese još bolju­ podršku­ za har­ dver. Zahvalju­ju­ći­ predu­zi­mlji­vosti­ kori­sni­ka ove di­stri­bu­ci­je. Ono što do sada ni­je pomi­njano jeste ra­ dno i­sku­stvo sa Ubuntu­om. kako i­nsta­ laci­ja ne bi­ donela vi­še štete nego kori­sti­. ti­m je kao prvi­ projekat pokrenu­o foru­m koji­ pru­ža mogu­ćnost svi­m zai­nteresova­ ni­m kori­sni­ci­ma da se i­nformi­šu­. Treba i­mati­ na u­mu­ i­ to da je Ubuntu potpu­no legalan i­ da ne postoje pravne i­li­ neke dru­ge prepreke za nje­ govo kori­šćenje u­ bi­lo koje svrhe. potraže reše­ nje problema i­ u­klju­če se u­ zajedni­cu­.06 koja nosi­ eti­­ ketu­ LTS (Long Term Support).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful