Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Teorija i politika cena
- SEMINARSKI RAD -

Elastičnost ponude

KANDIDAT: Slobodan Martinović Br. Indeksa: 2006/260

........ 12 3..... Uvod………………………………………………………………………………str. 14 3.2.str......str........str..... 4 2.. 15 4.3 Cenovna elastičnost ponude u jednoj tački……………………………………str. 13 3.. 5 2.. 8 2................str.. 6 2..... 12 3.str.........Kragujevac...1....7 Uticaj promene ponude na ravnotežu…………………………………………str. 17 2 .4. Elastičnost ponude……………………………………………………………….... 11 3.. Ravnoteža ponude i tražnje…………………………………………………..str.6 Višak i manjak....3.... Pomeranje krive ponude……………………………………………………...str... SADRŽAJ : 1..4 Faktori elastičnosti ponude……………………………………………………str...1 Aritmetičko izračunavanje elastičnosti ponude………………………………..str.. Kretanje duž krive ponude…………………………………………………. 16 Literatura……………………………………………………………………………..str.... 9 2....str....2 Vrste elastičnosti ponude…………………………………………………….. 3 2.... 10 2... april 2009.str. Ponuda…………………………………………………………………………….. Zaključak………………………………………………………………………….... Grafikon ponude (kriva ponude)……………………………………………....

3 . njenom elastičnošću i njenom primenom.1. I ponuda i traznja su jako bitni faktori koji deluju na trzistu i bez njihove medjusobne interakcije i ravnoteze tesko da bi smo dosli do proizvoda koji su nam potrebni. a sa druge strane proizvodjaci kao grupa odredjuju ponudu tih proizvoda na trzistu.Kupci kao grupa odredjuju traznju za proizvodima na trzistu. ovde cemo se blize upoznati sa pojmom ponude . UVOD Ponuda i traznja se odnose na ponasanje ljudi kada na trzistu deluju jedni na druge.Kao sto i sam naziv ovog rada kaze.

Ukoliko je cena nekog dobra.. npr.5 2 2. Postoje mnoge determinante ponuđene količine ali cena opet igra posebnu ulogu u analizi.raste i ponudjena kolicina i sa opadanjem cene opada ponudjena kolicina robe na trzistu. cene drugih proizvoda koji se supstituti ili komplementari.str. Ponuda predstavlja odnos izmedju ponudjenih kolocina nekog dobra i njegovih trzisnih cena uz uslov da se ostali faktori koji uticu na cenu ne menjaju. 1 Mankju P.. 1.2. Ekonomski fakultet. Principi ekonomije. cokolade.. vidimo odnos izmedju cene nekog dobra I ponudjene kolicine tog dobra. organizacija trzista itd. 2006. tabela ponude Trzisna situacija A B C D E Cena (p) 1 2 3 4 5 Ponud jena kolicina (Q) 0. 71 4 . Posto sa porastom cene. Takav odnos predstavlja semu ili skalu ponude.god. kazemo da je ponudjena kolicina u pozitivnoj koleraciji sa cenom.5 Iz tabele 1. Nasuprot tome . Posto se ponuda determinise u odnosu na cenu logicno je da postoji i uzajamna zavisnost izmedju cene (p) I ponudjene kolicine (Q). PONUDA “Ponuđena količina nekog dobra ili usluge jeste količina koju su prodavci spremni i u stanju da prodaju.”1 Ponuda se uglavnom odredjuje u odnosu na cenu proizvoda. visoka. ponudjaci cokolade ce povecati njenu ponudu na trzistu. Gregori. Odnosno u pitanju je direktno kretanje ponudjene kolicine i cene. ukoliko cena cokolade opada ponuda cokolade na trzistu ce se smanjiti. Pr.5 1 1. Ostali uticaji mogu biti: troskovi proizvodnje. Ovakvo kretanje Q i p naziva se zakon ponude. Beograd. Tabela 1.

str. Posto veca cena znaci i vecu ponudjenu kolicinu kriva ponude nagnuta je navise. ukoliko su svi ostali faktori ceteris paribus.Sema ili skala ponude je numericki niz koji pokazuje koje bi kolicine neke robe preduzece na trzistu ponudilo.. Slika 1. 2. koja graficki predstavlja skalu ponude. GRAFIKON PONUDE ( KRIVA PONUDE ) Pod grafikonom ponude. Kriva ponude je rastuca. pokazuje kako se menja ponudjena kolicina dobara kada se menja njihova cena.1. 72. pri razlicitim nivoima cena. “Jedna bitna osobina ponude. Beograd.. pozitivnog nagiba i krece se iz donjeg levog ugla u gornji desni ugao koordinatnog sistema. kriva ponude P 5 4 3 2 1 0 1 2 3 S 4 5 Q Ova kriva ponude. “ 2 2 Mankju P. Gregori. 5 . podrazumeva se odnos izmedju trzisnih cena I kolicina proizvoda koje su proizvodjaci voljni da isporucuju. Ekonomski fakultet. 2006. Principi ekonomije. da se cena (p) i ponudjena kolicina (Q) krecu u istom pravcu naziva se Zakon rastuce ponude .. odnosno krivom ponude. Kriva ponude obelezava se slovom “s”.god.

Svaki dodati varijabilni input rezultirace u sve manjoj dodatoj kolicini proizvedenog dobra “A”. uz uslov da su ostali uticaji na ponudu nepromenjeni i obratno. da kada se cena smanjuje.Zakon rastuce ponude pokazuje da kada se cena neke robe povecava. Dakle. Uzmimo za promer neko dobro “A”.2.kao spremnost ponudjaca da uz razlicite nivoe trzisnih cena ponude razlicite kolicine odredjene robe. ceteris paribus. da bi se mogle proizvesti dodate jedinice tog dobra. Ukoliko potrosaci kupuju sve vise tog dobra “A” tada ce se sve vise varijabilnog inputa dodavati fiksnom inputu kako bi se dobila sve veca kolicina tog dobra. Jedno bitno pitanje koje se postavlja u analiziranju krive ponude je zasto je kriva ponude pozitivnog nagiba? Odgovor na to pitanje je : zbog Zakona opadajucih prinosa. 2. povecava se i ponudjena kolicina. Slika 2. KRETANJE DUŽ KRIVE PONUDE Posto se ponuda definise u odnosu na cenu. smanjuje se i ponudjena kolicina tog dobra na trzistu. Povecanjem trzisnih cena proizvodjaci ce biti stimulisani da proizvedu jos vise jedinica tog dobra “A”. p S P2 A’ P1 A 6 . proizilazi da ce se sa promenom cena menjati i ponudjena kolicina. Zbog toga ce cena tog dobra morati da raste. Doslo je do povecanja cene dobra “A”. Zbog toga je kriva ponude nagnuta na gore. Pr. 2. onda se na postojecoj krivoj ponude mogu utvrditi ponudjene kolicine. Kada se zanemare svi drugi faktori koji mogu uticati na ponudu I posmatra samo promena nivoa cena. krecemo se duz postojece krive ponude. Tada se nece pomerati kriva ponude vec ce se zbog promene cene menjati ponudjena kolicina.

3. Tacka A’ : Povecanje cene (p2). doslo je do povecanja ponudjene kolicine na trzistu (zakon rastuce ponude). povecanje ponudjene kolicine (Q2) Usled rasta cena. Pr.Q1 Q2 Q Tacka A : Pocetna cena (p1). pocetna ponudjena kolicina (Q1). pocetna ponudjena kolicina (Q1) Tacka A’ : smanjenje cene (p2). Ostajemo na istoj krivoj ponude I sa te krive ponude ocitavamo novu ponudjenu kolicinu. 7 . smanjenje ponudjene kolicine (Q2) Usled smanjenja cene doslo je i do smanjenja ponudjene kolicine. Doslo je do smanjenja cene dobra “B”. Ostajemo na istoj krivoj ponude i ocitavamo novu ponudjenu kolicinu. P S P1 P2 A’ A Q2 Q1 Q Tacka A : pocetna cena (p1). Slika 3.

4 . a stoga i smanjenje ponude. ukoliko se ponuda povecava.3. Doslo je do smanjenja troskova proizvodnje dobra “A”. odnosno doslo je do rasta ponude dobara “A” na trzistu. Kriva ponude se pomerila u levo. a cena je ostala ista. ili u desno. Odnosno cena je ostala ista. Slika 4. ukoliko se ponuda smanjuje. 8 . Usled povecanja troskova proizvodnje proizvodjaci nisu vise u stanju da isporucuju istu kolicinu proizvoda na trziste. Rast troskova proizvodnje uslovio je smanjenje proizvodnje . P S S’ A P1 A’ Q1 Q2 Q Kao sto se iz primera 4 i sa slike 4 moze videti. Pr. POMERANJE KRIVE PONUDE Cena jeste jedan od osnovnih faktora koji utice na ponudu.2. Usled smanjnja troskova proizvodnje proizvodjaci ce moci da ponude vecu kolicinu proizvoda na trzistu po istoj ceni. Dakle ukoliko pretpostavimo da se cene ne menjaju . a zbog dejstva drugih faktora ponuda se povecava i kriva ponude pomerila se u desno. medjutim postoje I drugi faktori zbog kojih se kriva ponude pomera u levo ili desno. doslo je do pomeranja ponude u desno. a da dolazi do promene drugih faktora koji uticu na ponudu doci ce do pomeranja krive ponude u levo.

str.2.. Ekonomija – uvodna analiza. P D S A Pe TAČKA RAVNOTEŽE Qe Q Pri ravnoteznoj kolicini. 1969. Paul. Slika 5. 72.. Ravnotezna cena je cena koja izjednacava trazenu i ponudjenu kolicinu. a kolicina u toj tacki je ravnotezna kolicina. Cena koja je odredjena u tom predeku naziva se ravnotesna cena.”3 Zato sto je neophodno istovremeno posmatrati i ponudu i traznju.kolicina dobara koja su kupci spremni i u stanju da kupe podudara se sa kolicinom dobara koju su prodavci spremni i u stanju da ponude na trzistu.god. Beograd. RAVNOTEŽA PONUDE I TRAŽNJE “Kada na jednom grafiku zajedno predstavimo krivu ponude i krivu traznje one se neminovno moraju preseci u jednoj tacki.4. 9 . 3 Samjuelson A. Postavlja se pitanje zasto bi i krivu ponude i krivu potraznje ucrtali u jednom koordinatnom sistemu. Takva analiza moze pokazati koja je to cena i kolicina po kojoj potrosaci zaista kupuju i koju kolicinu prodavci zaista nude na trzistu. odnosno i skalu ponude i skalu potraznje. a ravnotezna kolicina jeste ponudjena I trazena kolicina pri ravnoteznoj ceni. Ta tacka se naziva ravnotezna tacka.

viškovi I manjkovi su samo privremeni. jer se cene na kraju pomeraju ka svojim ravnotežnim nivoima. prodavci reaguju tako sto povecavaju cene. 77 10 . Ekonomski fakultet. U takvoj situaciji da bi se dobro prodalo potrebno je sniziti cenu. Cene padaju sve dok trziste ne dosegne tacku ravnoteze. Principi ekonomije. prodavci nisu u stanju da prodaju svu robu pri postojecoj ceni. Tada je trazena kolicina dobara veca od ponudjene kolicine dobara. Dakle postoji visak dobara na trzistu. Pad cena povecava trazenu kolicinu i smanjuje ponudjenu kolicinu. tada je ponudjena kolicina dobara veca od trazena kolicine. trazena kolicina se smanjuje. Kupci nisu u stanju da kupe sva dobra koja zele.. Slika 6. Visak dobara naziva se I prekomernom ponudom. VIŠAK I MANJAK Ukoliko pretpostavimo da je trzisna cena veca od ravnotezne cene. a da pri tom ne smanjuju prodaju. Gregori.. P VISAK P’ S Pe A TACKA RAVNOTEZE D MANJAK Qe Q 4 Mankju P.god. Manjak se naziva i situacijom prekomerne traznje. “Na većini slobodnih tržišta.2.str. odnosno postoji manjak dobara na trzistu.”4 Pretpostavimo sada da je trzisna cena niza od ravnotezne cene.. ponudjena kolicina se povecava. Kada je previse kupaca koji zele da kupe premalo robe.5. a trziste se opet pomera ka ravnotezi. Beograd. Kada cena raste. 2006.

zbog smanjene ponude na trzistu. Pretpostavimo da je doslo do pada cene secera. Ukoliko dodje do smanjenja cene secera . dolazi do smanjenja troskova proizvodnje. odnosno do porasta troskova proizvodnje kriva ponude jabuka se pomera u levo.2. koji je jedan od osnovnih inputa u proizvodnji sladoleda. te nastaje nova tacka ravnoteze. Uz smanjenje troskova proizvodnje prodavci bi na trzistu uz svaki raniji nivo cena mogli da ponude vecu kolicinu ovog proizvoda. Zbog toga raste cena ovog voca. medjutim.6. kako je ovde rec samo o ponudi u daljem tekstu analiziracemo kako ponuda utice na ravnotezu. Ukoliko je zbog suse ili nekih drugih nepovoljnih usluva doslo do smanjenog roda jabuk. P S’ S Pe’ Pe e’ e D Qe’ Qe Q Uzmimo sada za primer proizvodnju sladoleda. UTICAJ PROMENE PONUDE NA RAVNOTEŽU Na ravnotezu mogu uticati i promena ponude i promena traznje. Uspostavlja se nova tacka ravnoteze na nizem nivou u odnosu na pocetnu tacku ravnoteze “e”. Dakle. Uzmimo za primer ponudu jabuka na trzistu. Slika 7. dolazi do porasta ponude I pomeranja krive ponude u desno. a smanjuje se ponuda. 11 . Tako sada za svaki raniji nivo cena na trzistu je manja ponuda jabuka.

Px Qx -----------Px 5 Savković R.god.str.3. Ponuda je uglavnom elasticnija na duzi vremenski period nego na kratki vremenski period. tako da u digom roku ponudjena kolicina vise reaguje na promenu cene.= ---------------. Beograd. ELASTIČNOST PONUDE Cenovna elasticnost ponude jeste mera koja pokazuje koliko ponudjena kolicina nekog dobra reaguje na promenu cene tog dobra.* ---------del. Na kratki vremenski period ponudjena kolicina ne reaguje u velikoj meri na promenu cene.. 75. 2006. Qx Px Es = -----------------.Ponuda je neelasticna ako ponudjena kolicina neznatno reaguje ne promenu cene. “On izrazava odnos izmedju procentne promene ponudjene kolicine odredjenog dobra i procentne promene visine njegove trzisne cene. 3. Za ponudu nekog dobra kaze se da je elasticna ako ponudjena kolicina znatno reaguje na promenu cene. Na vecini trzista kljucna determinanta cenovne elasticnosti jeste vremenski period u kom se elasticnost posmatra. ARITMETIČKO IZRAČUNAVANJE ELASTIČNOSTI PONUDE Pokazatelj stepena reagovanja ponudjene kolicine jednog dobra na promenu njegove cene jeste koeficijent cenovne elasticnosti (Es).. Tokom duzeg vremenskog perioda proizovodjaci mogu da izgrade nove fabrike ili da zatvore postojece.1. Tokom kratkog vremenskog perioda proizvodjaci nisu u stanju da izvrse neke bitne izmnen u procesu proizvodnje. Qx -----------Qx del. Px del. Osnovi ekonomije.”5 % promene ponudjene kolicine Es = ------------------------------------% promene cene % promene Q = ------------------% promene P del. Naučna knjiga Nova. 12 .

Elasticna ponuda znaci da promena cene od 1% dovodi do promene ponudjene kolicine za vise od 1%. 13 . P Es = 0 Savrseno neelasticna ponuda se uglavnom vezuje za lako kvarljivu Es = ∞ 0 Q 3. Savrseno elasticna ponuda jeste samo teorijski primer jer se u praksi jako retko srece. medjutim. Odnosno Es = 0. 2. a koeficijent cenovne elasticnosti je jednak beskonacnosti. 1. Odnosno Es > 1. 3. 1. 4. Dakle koeficijent cenovne elasticnosti je uvek pozitivan broj i kriva ponude je pozitivnog nagib.2. Savrseno elasticna ponuda znaci da I najmanja promena cene dovodi do velike promene ponudjene kolicine. manja cena utice na smanjenje ponudjene kolicine. a kriva ponude je paralelna sa y-osom. 3. Svaka promena cene ne izaziva promenu ponudjene kolicine. kao I savrseno elasticna ponuda I savrseno neelastina ponuda retko se srece u praksi I predstavlja uglavnom samo teorijski primer. robu. VRSTE ELASTIČNOSTI PONUDE Ponuda moze biti : savrseno elasticna elasticna jedinicno elasticna neelasticna savrseno neelasticna.Veca cena utice i na vecu ponudjenu kolicinu . 2. Savrseno neelasticna ponuda govori o fiksnoj ponudjenoj kolicini. 5. Kriva ponude je u ovom slucaju paralelna sa x-osom. Slika 8.

dok je u stvarnosti cesci slucaj krivih ponude koje nisu oblika pravca.4. 2006. Neelasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% uzrokuje promenu ponudjene kolicine za manje od 1%.. U tacki C.. Tangentu povlacimo kraj izabrane tacke. 78. i u zavisnosti od toga da li tangenta polazi iz koordinatnog pocetka. 3. tangentu. Odnosno Es = 1. vidimo da je u tacki A ponuda savrseno elasticna jer je tangenta paralelna sa x-osom. Osnovi ekonomije. takodje za 1%. CENOVNA ELASTIČNOST PONUDE U JEDNOJ TAČKI U dosadasnjoj analizi merenja elasticnosti ponude u jednoj tacki koristili smo samo krive ponude oblika pravca.god. S P C B A Q Na slici 9. Beograd. sece apcisu ili ordinatu zakljucujemo koliki je koeficijent elasticnosti. “U tom slucaju za merenje elasticnosti u jednoj tacki koristimo pomocno geometrijsko sredstvo .3. Odnosno Es < 1. Naučna knjiga Nova. Jedinicno elasticna ponuda znaci sa promena cene od 1% dovodi do promene ponudjene kolicine. U tacki B elasticnost je jedinicna jer tangenta polazi iz koordinatnog pocetka. 14 .”6 Slika 9. tako da je dodiruje ali ne sece. 5 . gde je tangenta paralelna sa y-osom ponuda je savrseno neelasticna. 6 Savković R.str.

njena elasticniost ce zavisiti od toga koliko ce porast cene dovesti do ulaska novih preduzeca u posmatranu granu ili suprotno tome koliko ce pad cene dovesti do izlasa preduzeca iz grane.”7 Zbog cega je to tako ? Zato sto se proizvodni inputi lako mogu nabaviti na trzistu po tekucim cenama. Veca ili manja elasticnost ponude zavisi I od vremena koje stoji na raspolaganju proizvodjacima da prilagode obil proizvodnje promenama cena. Naučna knjiga Nova. tada ce i mali porast proizvodnje izazvati veliki porast granicnog troska.. Kada preduzece nije u potpunosti iskoristilo svoje proizvodne kapacitete tada moze povecavati obim proizvodnje. Osnovi ekonomije.3.4. Tada je ponuda veoma elasticne. jer proizvodjaci imaju vremena da koriguju proces proizvodnje. FAKTORI ELASTIČNOSTI PONUDE “U nekim proizvodnim granama cak i mali rast cena moze dovesti do znatnog rasta njihove proizvodnje. 7 Savković R. Ukoliko govorimo o elasticnosti neke proizvodne grane. U tom slucaju ponuda ce biti neelasticna. Posto je kriva ponude identicna sa rastucom krivom granicnog troska. 2006.. a da granicni trosak ostane isti ili da se neznatno promeni. 80 15 .god. Elasticnost ponude zavisi i od kretanja troskova proizvodnje. Kao sto je vec pomenuto na duzi rok ponuda je elasticnija. elasticnost ponude zavisi od toga koliko porast ili pad proizvodnje nekog preduzeca izaziva porast ili pad u njegovom proizvodnih kapaciteta. Kod nekih drugih oblasti proizvodnje nece doci do rasta jer su proizvodni inputi nedostupni. dok je na kraci rok ponuda manje elasticna ili neelasticna jer proizvodjaci ne mogu uvesti velike promene u procesu proizvodnje.str. ne mogu se lako povecati. Beograd.

Medjutim ponuda bez traznje ne moze nam dati pravu sliku o kretanjima na trzistu.4. vec analizu i jednog i drugog. Zato nikada ne treba primenjivati samo analizu ponude ili samo analizu traznje . Uz detaljnu analizu ponude i njene elasticnosti mozemo doci do veoma bitnih podataka u analizi trzista i njegovih sastavnih delova. ZAKLJUČAK U ovom radu pokausala sam da objasnim pojam i primenu ponude kao i njenu elasticnost. 16 .

Naučna knjiga Nova. Beograd 1969. Maksimović. „Principi ekonomije”. Beograd 2006. Samjuelson. „Teorija cena – mikroekonomske teme” – prof. Savkovic.LITERATURA : 1. Gregori Mankju. 3. R. Lj. god. 2.N. „Ekonomija – uvodna anlaliza” – Paul A. Ekonomski fakultet. Beograd 2006.prof. god. 4. god.dr. Kragujevac 2008.dr. god. „Osnovi Ekonomije”. 17 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful