УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН

ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ НЕКРЕТНИНА

Семинарси рад
Предмет:

Архитектура и просторно
планирање
Тема:

Карактеристике простора
(економске, еколошке, естетске)

Професор:
Доц. Др Александар Петровић

Београд, 2010

Студент:
Младен Дојчиновић 14/07

Архитектура и просторно планирање Младен Дојчиновић 14/07 2 .

................10 ВРЕДНОВАЊЕ УТИЦАЈА У ПРОСТОРУ...........1................... ПОЧЕТАК ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 3..........................9 ПРЕДВИЂАЊЕ БУДУЋИХ ДОГАЂАЈА.................................. РУРАЛНЕ И ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ 7 2........................................1 САДРЖАЈ..УЛАЗНО-ИЗЛАЗНА АНАЛИЗА ЛОКАЦИЈА И АКТИВНОСТИ 4 5 5 2.................................................... ПЛАНИРАЊЕ И АНАЛИЗА УТИЦАЈА НА СРЕДИНУ 9 2.......... ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЕКО-ПЕЈЗАЖНА ЕСТЕТИКА 3.................. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ПРОСТОРА...................3.................. ЛОКАЦИЈЕ 1.... ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА Младен Дојчиновић 14/07 13 14 14 15 3 ...............................................................2.............Архитектура и просторно планирање САДРЖАЈ УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН........................1.......................4 1..............6 2.......................3 1.......4.....................1....................................................... АНАЛИЗА УТИЦАЈНИХ ФАКТОРА У ПЛАНИРАЊУ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 9 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ТИПА УТИЦАЈА.........................................4....................................11 3...............................3.......... ЕКОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА ПРОСТОРА................12 3...................................................... ИЗГЛЕД И ДОЖИВЉАЈ ПРОСТОРА 3...................2. ПРОСТОР КАО ЕСТЕТСКА ВРЕДНОСТ................................................................. УЗРОЦИ ЕКОЛОШКЕ КРИЗЕ 7 НОВЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ УРБАНЕ........

• Улман и Харис (1941-45). • Промене у понашању. рушења. које из економских разлога битно утичу. локације имају велики значај у положајном.  на промену шеме просторних односа. • Локацијске промене. функционалном и вредносном смислу. односно територијалне организације датог подручја. истраживао је организацију пољопривредне производње и производних центара и развио је детерминистичку теорију коришћења земљишта засновану на равнотежи. • А. Активности човека у простору полседично изазивају: • физичке промене. и истражује мотивације које изазивају различите одлуке. истраживали су величину и простирање градова и развили теорију „вишеструких нуклеуса“. као што су изградње. Трошкови имају две димензије:  јер проистичу из саме природе активности. • Валтер Кристалер (1933). и  динамику система. • Аугуст Лош (1940). локације су: • темељ привредне активности и просторног планирања. Територијална организација или просторно планирање на датом подручју. и  проистичу из врсте активности и квалитета простора. Зато просторни планери стављају у први план економске и еколошке ефекте планираних активности у одређеном територију или простору. Зато план територијалне организације и планирања простора на одређеном подручју. и • то је основа економског просперитета. • Парк и Бургс (1925). увели су еколошку идеју у истраживању локација у градовима. уређења и сл..Архитектура и просторно планирање 1. истраживао је шта све утиче на локацију индустрије. развио је теорију хијерархије централних места.  због чега је и познат слоган „што је боља локација – бољи је профит“. 1. Младен Дојчиновић 14/07 4 . обим и облик сервисних подручја. које су већином у функцији разних облика рационализације у просторно-економском систему.1. или трасе које повезују локације. њен суштински и формални значај је у функцији профита. Зато уз економску свест становника. • Макс Вебер (1909). • размишља и понаша се економски у односу на простор или територију датог подручја. ЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ПРОСТОРА Људске активности у простору имају директан или индиректан утицај на простор (локације) и просторне односе. истраживао је стамбена подручја градова и указао на важност центра града и хијерархију централних места. Човек је рационално економско биће и зато он. мрежу. Локацију су истраживали разни истраживачи и теоретичари са више аспеката: • Фон Тун (1826). • Хомер Хојт (1933). истраживао је локације фирме и посматрао локационе одлуке кроз смањење транспортних трошкова. ЛОКАЦИЈЕ У развијеном економском свету. хијерархију центара. врши процену ових просторних димензија и вредности. представља најефикаснији начин контроле просторног система и промена које се дешавају у том систему. прилагођавајући простор својим заједничким потребама.

То води ка непрестаном усавршавању људских активности. јер њени критерији омогућавају анализу утицаја неког привредног гиганта у једном региону на остале регионе једне државе. јер њени критерији омогућавају анализу утицаја неког привредног погона на привредне активности на локалном и регионалном нивоу. То су: • развој информационог система. Заговорници регионалног планирања и планова територијалне организације и уређења простора. добила је на значају због увођења: • реалних физичких • и економских односа у просцес савременог планирања или територијалне организације и уређења простора. јер њени критерији омогућавају анализу утицаја неког привредног погона на привредне токове региона и осталих делова државе. сагледати системске везе и односе. јесу односи локације и активности на њој. сматрају да држава мора имати утицај на привреду слободног тржишта. Постоје три нивоа примене метода улазно-излазне анализе у области планирања територијалне организације и урeђења простора.Архитектура и просторно планирање После II светског рата. • између слободног тржишта • и уплитања државе уз помоћ регионалних планова.2. налази се у сукобу. 1. развој регионалног просторног планирања или територијалне организације простора. јер тржиште има много несавршености.УЛАЗНО-ИЗЛАЗНА АНАЛИЗА Метода улазно – излазне анализе. којим се резултати привредних активности и промена у простору. и  на ниво међурегионалних токова. представља: • критеријумски метод. све већој подели рада. због контроле укупног привредног развоја. затим. и • развој тржишта са ризиком одлучивања. Тако је могућа њена примена:  на ниво локалног утицаја. Такви простори морају бити међусобно повезани системом саобраћајних комуникација и системима других инфраструктурних мрежа. али и остварења ширих државних циљева. регионалном или националном нивоу територијалне организације или просторног планирања.  на ниво регионалног утицаја. затим међуутицаје локација активности и саобраћајних комуникација на економским основама. или граничног региона једне државе на гранични регион друге државе. у истраживање и теорију о локацијама. и на њихове последице на локалном. Ова метода у области територијалне организације и просторног планирања. У земљама развијене тржишне економије. регионалном или државном нивоу подразумева: • да је привреда основ друштвеног благостања. Овај реципрочан однос између локације активности и развоја саобраћајних комуникација. из ње произлази један од основних задатака у планирању или територијалној организацији простора. које се могу кориговати просторно-планском интервенцијом. ЛОКАЦИЈА И АКТИВНОСТИ Суштина економске димензије плана територијалне организације или просторног планирања. могу поуздано мерити. Зато је систем саобраћајних комуникација истовремено и узрок и последица просторне дистрибуције активности. уводе се два нова фактора. јер указује на узроке одређених тржишних одлука. сам по себи потенцира одређену просторну или територијалну организацију и поделу. Младен Дојчиновић 14/07 5 . А. Развијена је у земљама тржишне привреде. и стварању специјализованих простора и амбијената. Просторно-планска интервенција на локалном. позната је још као „input – output анализа“.

 коегзистенцију човека са природом. • да величина државних трошкова (војска и др.). и • да слободно тржиште не обухвата цену друштвених трошкова. али тада се планирање региона врши у функцији управљања просторно-планским активностима. Исто тако. и • да брине о очувању биосистема и биодиверзитета на датом подручју. заснива се на анализи привредног развоја планираног подручја. што се одражава на већу или мању флексибилност плана територијалне организације и уређења простора. ЕКОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА ПРОСТОРА Пpосторни или територијални систем са својим окружењем представља одређени еко-систем. јер држава има интерес и успоставља мања техничка и правна ограничења у коришћењу простора. Прве реакције на штетно деловање индустријске револуције у 19. али само у мери која неће угрозити јавни интерес. има значајан утицај на привредни систем. план територијалне организације или просторни план ће прописати више рестрикција. Региони који су предмет територијалне организације. Границе привредних токова. Флексибилност у плану територијалне организације је неопходна. жртвовање делова природе или окружења и постојећих система и подсистема на датом подручју. Локацијске активности зависе од локације и локационих фактора и зато планер има велику одговорност: • да брине о адекватном смештају одређених активности. • да држава може интервенисати ради корекције тржишних несавршености. Економска димензија планирања или територијалне организације простора. обавезујућих норми и услова. веку на загађења урбане средине и урушавање еко-урбане Младен Дојчиновић 14/07 6 . и  компатибилност природних и створених структура. обухватају: • тржиште радне снаге. Анализа животног еко-система има задатак: • да дефинише и организује одређене активности у простору са инфраструктуром која их повезује. и тако план територијалне организације и уређења простора постаје мање флексибилан. • Они су сложени у економском смислу. ако држава жели већу контролу одређеног простора.Архитектура и просторно планирање • да здрава привреда омогућава развој функција које финансира држава. итд. који се развијају у истом простору. као што су: школство. сеоски и природни. планови су флексибилнији. и зато • ови просторно-плански елементи и оквири темељно утичу на избор анализе и синтезе у регионалном планирању и територијалној организацији одређеног регионалног простора. неки региони могу бити и административно-управна подручја или територије. здравство. ако држава жели размах и слободу тржишта. Он претпоставља. планирања и уређења простора: • могу бити градски. које просторни планер мора имати у виду. • у којем административно-управне границе не кореспондирају са привредним токовима. • да хармонизује активности у простору. Или. Супротно понашање планера има за последицу. Методски проблем код регионалног просторног планирања или територијалне организације простора. • тржиште потрошње. 2. и • тржиште производних фактора са ресурсима за производњу. То значи. и • да сачува природу и биосистеме. зависи од државе.

озбиљније се уводи појам „животне средине“. планирању и уређењу простора одређеног региона. организације. Анализе узрока деградације насељеног и ненасељеног простора. остварују неповољан утицај на урбану / животну средину. угрожавање животне средине почетком 21. из (нe)мaрa или (нe)знaњa о раубовању животних вредности и богатстава матичне планете Земље. битно утиче на деградацију градова и простора уопште. Нeсумњивo. и Хауард у оквиру стварања планско-урбанистичке визије „вртни град“. То су: • секторски приступ у планирању и територијалној организацији простора – када решење једног проблема изазива други. које директно или индиректно утичу на квалитет животне средине. животна средина је једна од секторских компоненти. планирања и уређења простора. Такви односи неминовно су изазивали поремећаје у природном окружењу и његовом еко-систему. Сви ови проблеми захтевају интегрални приступ и аналитичку методологију. у Србији тек 70-тих година 20. У затвореном систему анализе и синтезе у урбанистичком планирању и територијалној организацији. Овакав секторски контекст у оквиру функционалног (дедуктивног) планирања и територијалне организације простора.1. • недовољна пажња и територијалној организацији простора на лош квалитет урбане средине. указују на више узрока који су условили деградацију просторних вредности. кроз нову еко-урбану димензију планирања градова. • темељна анализа стања животне средине са два циља. запуштене урбане енклаве и социјална гета. То су:  успостављање квалитета животне средине као предуслова развоја. Младен Дојчиновић 14/07 7 . кoja je умножавајући се од индустријске револуције до данас. Након тога. века.Архитектура и просторно планирање културе. достигло је критичне размере. 2. чија су упоришта.  јер ширење града има реперкусије на еко-систем простора. први планови територијалне организације – као просторни планови за одређено подручје. дa нaс je дo тoгa дoвeлa сoпствeнa (лoкaлнa) (нe)културa. НОВЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ УРБАНЕ. • као и проблеми комуникација. РУРАЛНЕ И ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ Нове методе анализе и синтезе у процесу интегралног просторног планирања или територијалне организације. који временом добија сложеније димензије еколошког планирања. који утиче на глобално загревање планете Земље. века. артикулишу тезу о функционалном и лепом граду на принципима „вртног града“ и француског академизма. • проблеми града који директно или индиректно утичу на промене глобалне средине. УЗРОЦИ ЕКОЛОШКЕ КРИЗЕ Због ефекта стаклене баште. уређења и заштите животне средине. • градске и регионалне политике. • затим. и  смањење голобалне загађености систематском елиминацијом узрока. која би објединила читав планерски поступак територијалне организације. уређења и заштите простора. у планове територијалне организације урбаних и просторних целина. везане су за сложени облик организације. планирања. периодично загађење ваздуха и сл. пoстaлa глoбaлни пpoблeм. истакли су Раскин у оквиру Покрета за враћање природи. У Србији између два светска рата. изливања канализације.

Надаље. урбаном пејзажу и сл. коришћење земљишта. Код спровођења ових методолошких усмерења. Затим. саобраћај итд. у функцији заштите животне средине може бити:  дефинисање одговорности за стање животне средине на свим нивоима. приметна је и недовољна интегрисаност између анализе. саму производњу и животну средину.  па у том приступу нема довољно њихове координације. синтезе и спровођења планова развојних политика.  неодговарајуће едукације и пропаганде. треба афирмисати трансграничну сарадњу по питањима заштите животне средине. • јер развој привреде третира независно од еколошких трошкова. тако код класичних или функционалистичких планова територијалне организације и планирања Младен Дојчиновић 14/07 8 . отворен је вештачки сукоб између економије и екологије. депоновања отпада итд. Затим. супротни секторски контекст планирања. истраживања и сл. да квалитетна животна средина. и  ограничених финансијских средстава.  и нестварни прикази. јер се нестварно артикулишу:  увећани трошкови за заштиту животне средине. да инвестирање капитала долази у обзир само у квалитетном. Исто тако. не секторски приступ заштити животне средине. ту спада: контролисано коришћење ресурса. појављује се више препрека.  мере оптимизације коришћења.  дефинисање мера рекултивације и рехабилитације. то је секторски приступ код утврђивања примерене дијагнозе стања на нивоу система. Овде се занемарује чињеница. потребно је код планова територијалне организације и планирања простора. У овом контексту. и  мерила за понашање корисника простора.Архитектура и просторно планирање Ипак.  дефинисати односе са регионима изван граница плана територијалне организације. организованом.  кроз инвестиције. енергетски комплекс. ваздуха.  дефинисати критерије за квалитет животне средине. Зато у функцији заштите животне средине. уочено је недовољно познавање проблема услед. Насупрот интегралном. и • без сагледавања последица на саобраћај. код реализације ових циљева.  могућности обнове ресурса.  што се своди на координацију и интеграцију међузависних просторних проблема у развоју заједнице.  недостатка ажурних и тачних информација.  што је важно због међуутицаја и заштите од загађења путем река. значи бољу економију.  суздржану експлоатацију. да они посредно увећавају цену производа по јединици. То су: синтеза – а. уређеном. оплемењеном и очуваном природном амбијенту. Секторски приступ доводи до секторске оријантације институција. разликовати два методолошка инструмента. који се појављује уместо савременог интегралног или системског приступатериторијалној организацији планирању простора.  а. Зато план територијалне организације или просторни план мора. просторни план или регионални план територијалне организације простора мора. говори о неквалитетном планирању и територијалној организацији простора. што подразумева. или контролисани раст без исцрпљивања ресурса. У том оквиру. треба успоставити основне методолошке принципе код територијалне организације или просторног планирања.  недостатка адекватног техничког знања.

• То су легислативне. • Вредновање и просторну диспозицију предвиђених утицаја. код савременог или интегралног облика планирања. • Предвиђање будућег одвијања идентификованих утицаја. 2. организационе. Законом о планирању из 1989. потврђена Законом о заштити животне средине из 1995. животна средина се контролише преко услова за заштиту просторних и природних вредности а. АНАЛИЗА УТИЦАЈНИХ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ФАКТОРА У ПЛАНИРАЊУ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ Анализа утицаја на животну средину. мере. техничке и др.4. и 2004. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ТИПА УТИЦАЈА Младен Дојчиновић 14/07 9 . директиве за процене ефеката одређених пројеката на околину.Архитектура и просторно планирање простора. г. У Србији. важећа дефиниција анализе и утицаја на средину истиче. Према наведеној шеми. а. Исте је године и Европска унија прописала. које планирана активност или изграђени објекти. да је студија утицаја на животну средину. Ову обавезу. г.3. процес идентификације. ПЛАНИРАЊЕ И АНАЛИЗА УТИЦАЈА НА СРЕДИНУ У вези са заштитом животне средине. просторни план инсистира на политикама које су интегрално дефинисане. а државе чланице су имале рок од три године да то унесу у националне законе. међу првима је прописала Холандија 1985. предвиђања тумачења и објављивања утицаја. у основи садржи три фазе. г. економских. ова обавеза је прописана. 2. финансијске. подразумева истовремено разматрање утицаја на животну средину – техничких. због чега такав план територијалне организације и планирања простора. може имати на околину. неопходна документација уз сваки захтев за доделу међународних кредита за веће инвестиционе подухвате. неминовно постаје средство за контролу и унапређење животне средине. Данас је ова студија или анализа. правовремено и интегрално планирање развојних активности у простору. г. просторних и других. То су: • Идентификација типа утицаја на животну средину која захтева процену. прецизно разрађеним мерама и инструментима за спровођење плана територијалне организације и планирања простора.

временском или структурном погледу. сматра се да је од кључног значаја. да их уопште нема. и слабости технике предвиђања на основу претпоставки о могућим догађањима у простору. позитивне и негативне утицаје на околину.Редослед утицаја За редослед утицаја. а најчешће стања које је томе претходило. и  секундарни утицаји. До њих долази због суптилних. и негативни. из тих разлога се садашњи трендови неће. јер морају да одговарају предмету територијалне организације или просторног планирања. јер у територијалној организацији и планирању постоје две тенденције. економског развоја. разликују се:  примарни. А. који изазива неки програм или пројекат.  Позитивно делује њен допринос енергетици и контроли од поплава. На пр. ПРЕДВИЂАЊЕ БУДУЋИХ ДОГАЂАЈА Техника предвиђања догађаја. Личфилд и његова школа. • Секундарни утицаји –  представљају индиректан ефекат. неизвесност догађања у простору због сталности промена. У оквиру тих. а познато је. . а. нарочито у случајевима када се гради аутопут. Догађаји и промене у простору су врло динамични. и најчешће обухватају промене становништва. код којег до изражаја долази загађеност земљишта услед дуготрајне употребе пестицида итд.Критеријуми за вредновање – Представљају принципе за ваљано процењивање и одлучивање. јер планови територијалне организације и планирања простора. најчешће у целости непредвидивих утицаја. Зато је важно да такви критерији буду јасно постављени или дефинисани. . или депонија. примењиви на естетику простора итд. захтева дефинисање. а последично и код самог планирања простора. често дугорочних промена. политички и економски системи вредности мењају. • Примарни утицаји – могу бити:  позитивни. односно пројектовања. мора се обухватити читаво подручје које ће трпети последице њихове изградње. географско подручје мора да буде довољно велико.Архитектура и просторно планирање Зависи од познавања стања неког простора. зависи и од информације за дефинисање алтернатива. • граница истраживања. код процене утицаја на животну средину. Ефикасна употреба ових и додатних информација. За технику предвиђања је карактеристична. и • редослед утицаја . И пошто се све одлуке у плану Младен Дојчиновић 14/07 10 ..Границе истраживања представљају географско подручје које је предмет плана територијалне организације или просторног плана. поготово када се граде стратешки објекти у простору. • критерија за вредновање. поготово што нумерички подаци за физичке ресурсе – нису на пр. За њих је значајно да се зна зашто се користи који од критерија. а друга указује. који последично. у потпуности непредвидиво и негативно утичу на непосредно животно окружење. а. једна указује на сувише неселективних просторно-планских критерија. и коришћења земљишта. све мери уз помоћ бројева. како би покрило све потенцијалне утицаје на окружење изван задатих граница. често резултирају неочекиваним ефектима. у локацијском. које се користе и за идентификацију утицаја на животну средину. шуме. а најчешће. садржан у плану територијалне организације или простроном плану датог подручја. да се кроз време. изградња водене акумулације има.  Негативно делује њен утицај на земљиште. То је од изузетне важности. Ипак. или насеља која се потапају итд. представља суштински принцип. и немогу се аутоматски продужити у будућности.

и избора финалног решења кроз нацрт плана територијалне организације и планирања простора. такав је међуоднос између. на стечено искуство. може имати социјалне и економске последице итд. јесте у процесу поређења просторнопланских алтернатива. јер су она прилагодљива променама у будућности. ВРЕДНОВАЊЕ УТИЦАЈА У ПРОСТОРУ Техника вредновања утицаја у простору. У овој фази просторни планер. здравље становника. доносе на основу текућих информација и оцена. чине реалну подлогу. све спекулације о будућности – представљају озбиљан ризик и дилему планера. Код вредновања утицаја на животну средину. експлоатације. Код формирања алтернатива у оквиру плана територијалне организације и планирања простора. матрице. на интуицију. Међу планерским техникама разликујемо:оне које су засноване на квантификацији неке статистичке релације. краткорочних користи. нулте тачке гледишта – где се ништа не мења. и дугорочних штетних ефеката – где на пр. да планер планом предлаже флексибилнија решења. поједине релевантне просторно-планске алтернативе узимају се у обзир. представвља последњу фазу код процене утицаја на животну средину. На пр. распон просторно-планских решења се креће. Младен Дојчиновић 14/07 11 . • Планер се у таквој ситуацији најчешће ослања. итд.Архитектура и просторно планирање територијалне организације или просторном плану. до опције којом се предлажу структурне промене у датом простору.. Ови наведени елементи. од тзв. и на планерске технике.

Али. значење и идентитет. већином се односе на природу. односно административно-управно степенованог подручја или територије. Тај систем вредновања заснован је на принципима и вредностима које утврђују људи. и ради адекватног учествовања свих корисника простора у будућности. и обезбеђење оквира за вредновање просторно-планских алтернатива. Зато анализа утицаја на животну средину мора бити: предмет јавног разматрања. јер могу ваљано да закључују за општу и сопствену добробит у оквиру одређеног просторно или територијално-планског система. ПРОСТОР КАО ЕСТЕТСКА ВРЕДНОСТ Лепота простора и пејзажа. добро је дошла локалној заједници и инвеститорима. регионалне или локалне заједнице. ради информасања и едукације. препознају и сачувају преостале просторне и естетске вредности пејзажа. након чега је могуће:  прихватити предложени пројекат или план територијалне организације и планирања простора. што може бити сигнал. Поред просторно-планских техника. где су просторно-планска решења унапред утврђена. и како га објективно препознати и мерити. односно маски за неку инвестицију на привремено скривеној локацији. Њени аспекти вредновања. за просторног планера могу бити од користи следеће технике вредновања утицаја на животну средину:  Директна диспозиција утицаја – код које се директно пореде утицаји сваке алтернативе у простору. заслужује посебну пажњу свих грађана или корисника простора. Она је присутна у сваком облику просторног планирања или територијалне организације и урeђења простора. естетика није појам који се односи само на визуелне особине простора. како би се дошло до реалне тежине или вредности сваког појединог фактора. чак и у оквиру једног региона итд. врши се и током јавне расправе о просторнопланском документу.  затим. Код индуктивног или флексибилног поступка просторног планирања. дефинисање подручја потенцијалних конфликата. Значи. у томе им помаже и естетика – наука о лепоти. ниједан од наведених аналитичких поступака. не води аутоматски до онога што је неопходно за просторно-планску одлуку. Вредновање утицаја на животну средину. анализа подобности и ограничења за изградњу – код које се врши графичко преклапање развојних и ограничавајућих фактора. физички оквир.  одбацити предложени пројекат или план територијалне организације и планирања простора. Зато се осећај лепог у простору значајно разликује.  даље је то отежавање – код кога се врши квантификација свих фактора уз примену тзв.Архитектура и просторно планирање У оквиру задовољења циљаних задатака. односно територијалне организације. и  затражити одређене измене и допуне предложеног пројекта или плана територијалне организације и планирања простора. Она отвара увек исто питање. шта је то лепо у простору. Младен Дојчиновић 14/07 12 . од региона до региона. Код процене утицаја на околину. Она разматра и начине деловања средине на наша чула и сензибилитет. и повремено се мења. овај облик вредновања или анализе утицаја на животну средину. окружења у датим просторним волуменима националне. да се ради о вештој скривалици за неку локацију. пејзажа или животне средине. мултипликатора. примена ове врсте анализе или вредновања је немогућа. планери данас. Ипак. културно и природно наслеђе. кроз процес просторног планирања или територијалне органиазције и уређења простора и артикулисању развоја у њему. имају посебну одговорност да открију. важно место имају: идентификација и спецификација утицаја на животну средину. 3. Код дедуктивног поступка. па и осећања људи о простору.

предели. депресиван амбијент – изазива социјалне и индивидуалне последице. и  културне припадности – што се може повезати са нивоом образовања – где за образованије и њихове изграђеније критерије вредновања – изглед уређеног и прецизно дотераног пејзажа или крајолика. Зато такав доживљај простора спада у ред сензација. вредности. разматра укупну визуелну идентификацију простора и основних видљивих репера и елемената у њему. Значи.као објективне категорије. биолошких. Зато су последице различитог изгледа простора. као што може бити насеље. кроз који људи размењују податке. духовних и културних способности и потреба.  План система – као техника. јер оставља позититвну психичку конотацију итд. звук (може бити пријатан и неиздржив). које испуњавају оквире људских. Зато поглед на околни простор – представља. Исто тако. разматра уклапање објекта у дати амбијент. рекреативни комплекс итд.Архитектура и просторно планирање Поред тога. уочавају се и још 4. постоје универзалне вредности. То су: • Матрица – којом се обележава расподела.  План комплекса – као техника. предели. далеководи итд. индустријска зона. • простори. осећања и понашање.  План простора – као техника. тако и уређен и осмишљен амбијент – изазива осећај доброг расположења. а то је случај када се квалитетан пејзаж деградира индустријом. и он утиче на све становнике подручја на особен начин. ИЗГЛЕД И ДОЖИВЉАЈ ПРОСТОРА Изглед и доживљај простора представља важно питање са емоционалног и естетског аспекта.  традиције и наслеђа. Такав доживљај простора је сасвим другачији од чулног доживљаја кроз мирис (може бити непријатан и пријатан). естетски доживљај простора зависи. хармоније и идентитета. кључни фактор за естетско искуство. разматра уклапање комплексног програма у дати простор. територије и волумени високе визуелне сложености и вредности. територије и волумени са погледом на природни и изграђени амбијент у великој даљини са препознатљивим силуетама и панорамама Због сложености естетске димензије простора. ритам и организације простора. као што су: • просторни волумени предеоног пејзажа или вредног крајолика. температура (може имати горњу и доњу границу комфора и издржљивости) итд. представља естетски врхунац. • простори.као субјективне категорије. разматра уклапање одређеног система у простор. у фази просторног планирања или територијалне организације. нивоа или технике у просторном планирању:  План објекта у простору – као техника. Поред тога. естетски доживљај простора представља феномен друштвеног комуницирања.1. Младен Дојчиновић 14/07 13 . А. према Форману и Гордону. које се мрежасто распростиру у простору. • Мрежа – којом се обележавају оне структуре. хидросистем. као што су саобраћајнице. • од простора . • Крпица – којом се обележавају појединачне значајне плохе у простору • Ток – којим се обележавају значајније линије у простору. као што су: далеководи итд. као што може бити речни ток итд. због сложености естетске димензије простора. Исто тако. 3. врсте техника вредновања простора. зависне од:  природе човека. • и од посматрача . разликујемо 4.  социјалне припадности.

У њеним оквирима.Концепција одрживог развоја је широкопојасна или вишедимензионална проблематика савременог и одрживог односа према заштити и уређењу животне средине која подразумева. везан је за почетак 20. . као што су: природна средина и њен еко-систем. Младен Дојчиновић 14/07 14 . • Простор као ослонац облика развоја – долази до изражаја код изграђених делова.  привредног раста. У вези с тим. друштвених и економских фактора. где је изграђени простор ослонац физичког. који се не може једнострано третирати као средство за остварење профита. века.  примењиво на шуму – то значи. постоје и критерији за оцену вредности естетских квалитета пејзажа. вредности и особине и за будуће генерације. нити као једнострани животни оквир корисника простора. економски и политички миље итд. завичаја или града.2. територијалне организације и уређења простора.  примењено на простор – то значи.  друштвене једнакости. • Перцепцијски идентитет места – омогућава посматрачу да у одређеном простору створи осећај идентификације и припадности. функционална активност. да би сачувао ресурсе. бука. што значи да идентитет простора за посматрача може бити препознатљив. што значи. којом се не угрожава његова одрживост“. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И ЕКО-ПЕЈЗАЖНА ЕСТЕТИКА Просторно-пејзажна и еко-предеона естетика је у каузалној вези са одрживим развојем животне средине. просторни волумени животне средине. Обновљиви ресурси – ту спадају: • Пољопривредни ресурси. истиче следеће: • Сензације у простору – треба да су у функцији комфора. и  стабилности природног окружења. омогућава се сагледавање њиховог односа према осталим аспектима живота. Они нису једноставни. јасно је да данас преовладава теорија комплементарности између. • Различитост сензација – оставља људима могућност избора по сопственом укусу. друштвена структура. „сеци онолико колико можеш да обновиш. уз одређени степен увећања ради будуће користи“. експлоатишући га до те мере. интелектуалног и емоционалног облика развоја. чине један интегрални систем. и у односу на њих – критични фактори су: клима. жив и памтљив. јер негативно утиче на људе. поред идентификације односа појединих елемената. • Простор памтљив по значењу и смислу – код оваквих делова простора. загађеност и ниво визуелног утицаја. Међу мерљивим критеријима Кевин Линч.3. да оне не могу реметити основне активности у простору.Архитектура и просторно планирање У вези са изгледом и доживљајем пејзажа. • Шумски ресурси. 3. да такви делови простора. и неки су мерљиви. Примењивали су га шумари – третирајући шуму као ресурс који може бити обновљив. требају бити уређени и разумљиви са препознатљивом и разумљивом сликом вољеног амбијента. а он се лако може препознати код осиромашеног или уништеног пејзажа. што укључује сазнајни развој човека и развој његовог рецептивног система. За област просторног планирања или територијалне организације. ПОЧЕТАК ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Појавни облик појмовне сложенице „одрживи развој“. критичну међузависност природних. а неки су немерљиви. ресурси могу бити:  обновљиви и необновљиви. • Препознатљиви делови простора – што значи и указује. 3. Ова теорија је позната још као теорија интегралног планирања. „користи простор онако и онолико колико је могуће.

Значи. и • структурисаност на подсистеме нижег ранга. и • сложене структуре. типична унутрашња структура – која је настала као последица узајамних веза и односа у геосистему предела. планер има одговорну обавезу и задатак. да предвиди рационално коришћење обновљивих ресурса. и • сагледавање екстерних ефеката. као што је регија. • Квалитет ваздуха и вода. ПЛАНИРАЊЕ И УРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА Иако знамо да се појмови предео и пејзаж међусобно разликују. земљиште. Зато пејзаж има карактер слике са реперкусијама на естетско-опажајну димензију човека. 3. Просторни план предела или његова територијална организација. Зависно од степена трансформације или деградације природне средине у створену. Необновљиви ресурси – ту спадају: • Извори минералних сировина и другог рудног блага. то је овде потребно додатно нагласти.Архитектура и просторно планирање • Земљиште – уз одређена додатна улагања. територијалној организацији и уређењу предела. то је специфичан материјални и енергетски биланс сваке предеоне јединице. могуће је дефинисати степен одрживости простора. • одређеност конкретним географским положајем. Значи. чије су карактеристике: • индивидуални спољашњи изглед или физиономија. као што су: еко-системи и локалитети. односно природни предео у коме је деловала људска активност. најмању моћ одрживости. најпогоднији је индуктивни метод просторног планирања. највећу моћ одрживости. • Физичке структуре – супра – инфра. животиње итд. као и положајем у односу на макро целине. Младен Дојчиновић 14/07 15 . јер и они имају границе издржљивости и одрживости. имају деградирани простори уништеног биодиверзитета. и поступку израде плана територијалне организације или просторног плана. ваздух.  а нарочито између природних и социоекономских садржаја и подсистема. У наведном контексту за обновљиве и необновљиве ресурсе. јер пејзаж исказује физиономију предела. • могућност прихватања додатних оптерећења. И да примерено артикулише строго контролисано планирање необновљивих ресурса. односно чист природни предео. и зато пејзаж као слика простора или природе. јер захтева: • пажљиво дефинисање и мерење капацитета простора који су предмет просторног планирања. предео као појам треба разликовати од пејзажа. Исто тако. ради њихове правилне примене у планирању. • Становништво. • могућност утврђивања граница предеоних јединица. Пејзаж је један од елемената предела. • Затим.4. који оптерећују простор и могу изазвати штетно деловање на околне окружавајуће факторе. обухвата просторне целине или територије. • Културни и духовни ресурси. У вези с тим. • Биолошки диверизитет. односно географске регије вишег ранга. • Привредни капацитети. • једноставне структуре. и биотичке – биљке. као што су: абиотичке – вода. имају интактни природни системи. • припадност просторној целини вишег ранга. • очување биодиверзитета или културног дивезитета простора. Предео је сложена структура. посебно се вреднује уз остале еколошке особине простора. • затим.

због државног и јавног интереса заштите и обнове. решења просторног плана. такође треба дефинисати оно што у пределу представља јавни интерес. па је кроз њих теже егзактно одредити здравствено стање предела. рехабилитација предеоних вредности. просторни планер мора да зна:  да ли концепција плана има позитиван. • За ова три критерија. ревитализација.) У случају Плана чистог предела. воде и земљишта ?  да ли решење плана поспешује различите типове еко-система кроз потенцирање међуутицаја. ваздух и земљишта. важно је сазнање. разликује се: • План чистог предела у којем је циљ заштита или обнова. неутралан или негативан утицај на квалитет ваздуха. нових просторно-пејзажних елемената итд. или ради коришћења ресурса (енергетика. • и мотивисани обликовни и културни континуитет и идентитет. и • заштићеног земљишта. следе још два критерија за одређивање здравственог стања предела. не постоје стандарди и мере. туристички комплекси). • доступности квалитетној води. ?  да ли решење из плана репрезентује све културне групе у простору и да ли артикулише културни континуитет ?  да ли решење из плана задовољава критеријуме обликовног и естетског доживљаја основних група корисника простора ? • Одговори на ова питања. односно рекултивација. а то су: • очуваност конфигурације биљног и животињског станишта. и • План у којем је циљ промена природне структуре ради изградње (на пр. уклапају у еколошку и просторно-пејзажну естетику предела као целине ? • У вези с тим. указују на степен квалитета остварења просторно-пејзажне и предеоно-еколошке концепције у плану територијалне организације и просторног уређења предела Младен Дојчиновић 14/07 16 . Затим. важно је дефинисање онога што у пределу представља јавни интерес. • За ова два критерија. • на који се начин. због групног или приватног интереса изградње или експлоатације. рудни комплекси итд. у методолошком смислу. У оквиру просторно-пејзажне и предеоно-еколошке анализе. постоје стандарди коришћења и мерења. којима се може одредити ниво евентуалне загађености воде.Архитектура и просторно планирање Из тих разлога. У случају Плана промене природне структуре ради изградње. Здравствено стање предела се одређује преко: • квалитета ваздуха.

план комлекса . Природна и створена средина са људима и активностима и мрежом комуникација су предмет анализе просторног планера.правилан приступ Естетска димензија простора осим што представља објективну категорију. Естетска димензије простора се мора посматрати у односу на реакције корисника који живе у датом окружењу. које су веома битне за животну средину.правилнаи нформисаност .план објекта .активност физичких промена (изградња и рушење) . и естетским – лепоти простора. Говорио сам о економским карактеристикама – однос активноти и локација. плана просторни планер има задатак да унапреди квалитет живота у датом екосистему.активност промене локације .Анализа екосистема : -организује активности и инфраструктуру у одређеном простору -тежи да сачува природну средину и њене ресуресе у простору. са аспекта еколошке анализе простор посматрамо као спој активности комуникација и окружења који чине јединствени екосистем а израдом просторног.план простора Младен Дојчиновић 14/07 17 . Да би се решили одређени проблеми у екосистему потребни су следећи елементи. еколошким – утицај активности и комуникација. . Значи. Ту разликујемо три врсте активности: . Код економских карактеристика простора говорио сам о активностима које се одвијају у циљу побољшања материјалног положаја корисника. са различитим условима живота и у различитим временским епохама. такође је у великој мери и субјективна вредност.тржиште потрошње Код еколошке димензије простора разликујемо две врсте приступа: секторски (парцијални приступ) и интегрални (систематски).адекватна стручност .активност промене понашања (прилагођавање на локацији) Границе привредних активности које су битне за израду просторног плана су: . говорио сам о карактеристикама простора.тржиште радне снаге .тржиште производних фактора . обзиром на то да је заснована на критеријумима који одређују људи са различитих меридијана . Естетски квалитет простора се одвија у 4 фазе и то: .план система .Архитектура и просторно планирање Закључак У свему до сад писаном.одговарајућа финансијска средства .

поште. О просторном планирању. споменици. Перишић Димитрије. 8.yu/urbanizam_gradjevina. Литература 1.gov. Вреск Милан. Загреб 1990. Увод у просторно и урбанистичко планирање. Београд 1985. Географски факултет. www. Мариновић-Узелац Анте. Пиха Бранислав. Ђорђевић Дејан. Стојков Борислав. болнице буду оличење једног града.Архитектура и просторно планирање Са моје тачке гледишта свака од ових карактеристика је на свој начин значајна за одређени простор.htm 7. спортски терени. цркве. Методе просторног планирања. 3. године. Београд 2006. парк. 5. намена и тако је битан и сам изглед одређеног објекта. Академска мисао. 2. Да сваки објекат. Београд 2000. Како је битна локација. Загреб 2001. Увод у теорију планирања. ИАУС. ПФВ. Младен Дојчиновић 14/07 18 . музеји. Град у регионалном и урбаном планирању. Просторно планирање. Школска књига. Београд 2004.mki. Географски факултет. Београд 1979. Тошковић Добривоје. да све буде на свом месту и доступно свима у сваком тренутку. Друго и допуњено издање. Основе просторног планирања. 6.sr. што значи да су сви фактори битни тј. Просторни план Републике Србије за период до 2010. Дом и свијет. 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful