TEORIJA ARHITEKTURE - FILOZOFSKI, ESTETICKI I ISTORIJSKI ASPEKTI Prof P.Milo evi Ovo je zadnje poglavlje knjige prof.dr.

Predraga Milo evi a. Profesor radi na National University of Science and Technology, Bulawayo, Zimbabwe. Profesor P.Milo evi je nedavno postao lan a4a.info portala i ovo je prilog kojeg nam je ustupio. Okoliko nekog od lanova zanima vi e detalja o ovoj knjizi moze sa profesorom stupiti u kontakt preko slijedece email adrese pmilosevic@nust.ac.zw Mo emo samo po eljeti vi e ovakvih priloga kako od profesora Milo evi a tako i od ostalih na ih lanova i simpatizera. Jo jednom hvala profesoru na dostavljenom prilogu Redakcija a4a.info portala webmaster@a4a.info

2. 33. Svet u drugoj polovini dvadesetog stole a Razre enje od svih dogmatskih stega i pravila vodilo je u devetnaestom stole u ka misaonosti koja nosi oznaku umetnosti-radi-umetnosti (franc.: L¶art±pour±l¶art). Umetnosne teorije dvadesetog stole a udaljile su se od uop tenih shvatanja o lepom u umetnosti, mada javno mnenje jo uvek to shvata na isti na in. U klasi noj modernoj umetnosti umetnici veruju u apstrakciju me usobno suprotstavljenih o ekivanja, u minimalizovanje ulnih i telesnih polazi ta, u uzdizanje sopstvenih istih koncepata do ravni umetni kih dela koja bi bila svojevrstan okamenjeni sa etak su tine svega sveta i ivljenja u njemu. Rigidne geometrijske rasterske fasade, izrazito strogo ograni ene arhitektonske kocke nama savremene arhitekture imaju tako sa slikarstvom tvrdih, reskih linija i minimalisti kom umetno u isto toliko zajedni kog koliko i enterijer jednog velikog, prostranog biroa sa konceptualnom umetno u. I, mada je jo Andrea Paladio u svoje etiri knjige o arhitekturi (Quatro libri dell¶ architettura) vrednost arhitekture ozna io kao zbir udobnosti, trajnosti i lepote, pojam lepog danas u teoriji arhitekture ostaje nejasan. Umetni ko delo danas treba, naime, da predstavlja vest, glas o sebi i svetu. Bez toga njegova umetnost nema deskriptivnu, nego samo sugestivnu vrednost. U prethodnim poglavljima o prvoj polovini dvadesetog stole a nije bilo re i o izvesnim zemljama koje ovde treba u najmanju ruku kratko pomenuti. U paniji je Ildefonso Serda (Ildefonso Cerda) sredinom devetnaestog stole a dao zna ajan doprinos teoriji urbanog planiranja, svojim planom za Barselonu iz 1859. i svojim teoretskim delom u dva sveska iz 1867. Antonio Gaudi (Antonio Gaudi), sa druge strane, nije ostavio uobli eno saop tenje o svom jako originalnom stilu.Od kasnog devetnaestog stole a do Frankovog (Franco) vremena, u paniji je prvorazredan predmet rasprave bilo stvaranje ose anja o nacionalnoj tradiciji, a poku aj skupine arhitekata tokom Druge Republike (1931-1939.) da se pridru e internacionalnoj modernoj ostao je usamljena epizoda, sa kojom je samo nekolicina bila u stanju da se pove e.Hoze Luis Sert (Jose Luis Sert), Le Korbizjeov u enik, najve i deo svog ivota proveo je u Americi, pa njegove teorije te ko da ocrtavaju stanje u paniji. Izostavljanje Velike Britanije iz poslednjih poglavlja, nakon to je pomenuta Arhitektura humanizma (The Architecture of Humanism) (1914.) Xefrija Skota, kao i pra enje britanske dominantne me unarodne uloge u arhitektonskoj teoriji u osamnaestom i devetnaestom stole u, moglo bi izgledati ak podlo nije pitanjima. Mada to izostavljanje mo da nije toliko upitno koliko se na prvi pogled ini, jer u dvadesetom stole u arhitektonska teorija u Britaniji bila je ustvari zamenjena arhitektonskom istorijom. I stremljenja kakvo je neoklasicizam, stremljenja koja predstalja pre svih ser Edvin Lutjens (Ednjin Lutyens), kao i kasnije o ivljavanje slikovitosti, stoje u senci istorijskih istra ivanja. Posle Drugog svetskog rata, arhitekti kao to su Alison (Alison) i Peter Smitson (Peter Smithson) izlo ili su teorije koje stoje u pozadini njihovog dela, ali britanski doprinos arhitektonskoj teoriji generalno je izostao. Prisutnost Skandinavije nije se po ela ose ati sve do dvadesetog stole a. Vode a li nost tu je Alvar Alto (Alvar Aalto) (1898-1976.), finski arhitekta koji se povodio za krajolikom i prirodnim materijalima, ali koji je ostavio svega nekoliko teoretskih izjava. Podjednako je oskudan i teoretski osnov vedskog neoklasicizma, iji je glavni predstavnik bio Gunar Asplund (Gunnar Asplund) (1885-1940.).

Suparni ka tuma enja poput onog koje je Bruno Cevi dao u delu Ka organskoj arhitekturi (Tonjards an Organic Architecture) (1950. te da je tu manjkavost trebalo ispraviti improvizovanim izjavama i reakcijama. na primer. NJegove strukture velikog razmera vrlo su sli ne Gradu Mesa (Mesa City). NJihova gledi ta dobila su podr ku u istorijskom delu Zigfrida Gidiona (Sigfried Giedion) Prostor. Kurokava je ak tvrdio da njegova visoko tehnologizovana meta-arhitektura. verovalo se da novo polazi te mo e da se na e u izra avanju nove politi ke savesti zemlje. Kunio Maekava (ro en 1905. skupa sa teoretskim radovima na tu temu. Odmah posle 1945. Dahinden po asno mesto daje problemu forme. bile su prili no odgovaraju e. zanimanje za teoriju po elo je opet da raste. u poku ajima da se evropska misao kombinuje sa doma om istorijskom tradicijom. Prva pojava originalnih zamisli u Japanu desila se posle Drugog svetskog rata. on kombinuje motive iz estetike i psihologije opa anja. ma ina i prostor kombinovani tako da uobli uju organsko telo. Time and Architecture). me utim.) i drugi. doktrina koja je obznanjena 1960. a naro ito Nove arhitekture.) u Tokiju. vreme i arhitektura (Space. u arhitekturu uvodi ekolo ki sistem. va ne li nosti u posleratnim de avanjima. Spisi Egona Ajermana (Egon Eiermann) (1904-1970. u manifestu koji su objavili Ki o Kurokava (ro en 1934. nego predstavlja pregled teoretskog istorijskog materijala od Vitruvija do Velflina. Najpoznatije ostvarenje te ideje je Kurokavin kapsulasti toranj Nakagin (1972. me utim. svojim poimanjem organskih ivotnih ciklusa. prefabrikovanoj jedinici sa teoretskim statusom sli nim statusu prvobitne nastambe u osamnaestom stole u (slika 1). Ovde. teorije funkcionalizma. nema ka arhitektura prvog posleratnog desetle a. principe evropske moderne preneo je svom kolegi Kencu Tangeu (ro en 1913. On budisti ku tradiciju stapa sa tradicijom evropskog individualizma i zahteva arhitekturu u kojoj su ovek. japanskom arhitekturom koja je mnogo od svoje su tine crpela iz evropskih izvora. To ose anje nesigurnosti u teoretskim stvarima. koji je Paolo Soleri gotovo u isto vreme razradio u Sjedinjenim Dr avama. koji je nastojao da te principe kombinuje sa japanskom tradicijom drvenih gra evina i koji je bio prvi koji je ostvario uticaj na Zapad. za koju navodi kriterijume kakvi su odnos izme u nosa a i tereta. pokrovitelji neoklasicizma nacisti kog razdoblja. recimo. koji je radio sa Le Korbizjeom. zajedno sa odsustvom prakti nog smisla za usmerenje. Poku aj utvr ivanja stajali ta savremene arhitekture (Versuch einer Standortsbestimmung der Gegennjartsarchitektur) (1956. izgleda provincijalna. tako da je ose anje o istorijskom kontinuitetu bilo potisnuto. kada je u Evropi pa nja bila usmerena na obnovu ratom uni tenih gradova. pokretnoj. sa ideolo kim prizvucima koji su iz toga esto proizlazili. gde je prevashodna potreba bilo osloba anje od ideolo kog bremena koje je po ev od 1920-tih optere ivalo ovu temu. a vrhunac mu je u spekulacijama o istorijskim ciklusima. Metabolizam je.) ostvarila su mnogo manji uticaj. gde su se. Zahvaljuju i svom predvodni kom polazi tu. Nedostatak konceptualne jasno e u Dahindenovom delu tipi an je za ve inu teoretskih spisa u Nema koj posle Drugog svetskog rata. kao i istota prvobitnih kristalastih formi. jednostavnost. To va i ne samo za Skandinaviju. ali su ostavili malo teoretskog materijala koji bi bio ne to vi e nego obja njenje njihovog sopstvenog dela. koje je. jasno se i itava iz niza intervjua sa . ali te ko da predstavljaju teoretski sistem. U Nema koj. nego i za Latinsku Ameriku. Za nema ki program obnove. po teni su i prizemljeni u svojoj prakti noj nameni. A po to je izgubljen dodir sa vrednostima i kategorijama pro losti. Takvo gledi te izrazio je Adolf Arndt (Adolf Arndt) u svom izlaganju Demokratija kao gospodar gra enja (Demokratie als Bauherr) 1961. ali nisu ponudili sve u teoriju. Tek sa opadanjem gra evinske delatnosti.). 1970-tih. a sa njim i shvatanje da je savremena arhitektonska teorija bila u stvari manjkava.). Oskar Nimajer (Oscar Niemeyer) u Brazilu i Karlos Raul Vilanueva (Carlos Raul Villanueva) u Venecueli pridru ili najvi em rangu me unarodnih arhitekata. u izvesnom smislu. te izjave te ko da su mogle prikriti svoju neprikladnost. primenom biolo kih simbola na evoluciju ljudskog dru tva. u Sjedinjenim Dr avama su glavni predstavnici Nove arhitekture u velikoj meri odredili prirodu gra evina podignutih 1950-tih i 1960-tih. posebno stoga to se ose alo da su ti arhitekti bili ozna eni kao. U pore enju sa de avanjima u ostatku sveta. Najva niji doprinos Japana savremenoj arhitektonskoj teoriji.Za delove sveta sa malo tradicije u arhitektonskoj teoriji nije neobi no to da su arhitektonskoj istoriji doprineli pre nego su na inili odgovaraju u teoretski korpus. prikop ane na dva fiksna jezgra. ne bavi se usagla avanjem sa pro lim ideologijama. od trenutka svog objavljivanja 1941. bez sumnje je ono to je poznato kao metabolizam.). U toj zemlji rasprava na teoretske teme presahla je tokom nacisti kih godina. zami ljene kao izraz li nosti svojih korisnika. Pitanje odnosa izme u prefabrikacije i individualnosti nije isticano. nije mesto za funkcionalni i tehnolo ki aspekt arhitekture. to je sud koji ne gubi na valjanosti ni uprkos delu nekoliko izvanrednih li nosti poput Hansa aruna (Hans Scharoun). jednoj ili vi e generacija odredilo ono to konstitui e modernu arhitekturu. koje me utim ostavlja utisak da je pa nja nekako skrenuta sa stvarnog stanja u arhitekturi.) vajcarskog arhitekta Justusa Dahindena (Justus Dahinden). u kome su 144 jedinice. oti ao dalje nego evropski funkcionalizam. Da bi proizveo shemu u ijem sredi tu je kategorija stvarala kog htenja. malo je toga objavljeno na na in arhitektonske teorije. Centralna ideja je ona o individualnoj kapsuli.

Rade i sa strukturalnim kategorijama kubizma. naro ito onih iz duginog spektra. nego i svoju zajedni ku i pojedina nu vrednost. Naro ito je va no delo Fraja Ota (Frei Otto) (ro en 1925. ija je firma nastavila da funkcionalnosti i tehnologiji pridaje prvorazrednu va nost. prevo enjem zakona prirode neposredno u konstrukciju. nastoje i da prilagodi istorijski odre ena shvatanja o konstruktivnoj iskrenosti. A nu nost da se izraze u tampi. u pore enju sa gra evinama koje su se u stvarnosti podizale. tipi ne za pojedince. ne radi se o tome da arhitektonski projekat tra i tehni ko re enje. stigli su iz Sjedinjenih Dr ava. me utim. priroda i energija. procenjivanju pra enom postepenim udaljavanjem od njih. Poseban doprinos temi stanovanja stigao je iz posleratne Holandije. oprezno prilago avaju i estetski izgled svojih gra evina stremljenjima trenutka. projektovanog od strane firme Gintera Beni a (Guenter Behnisch) i partnera. dok se u svojim knjigama on bavi tehni kim problemima. on se zalagao za upotrebu smelih boja. teoretska su tina bila je generalno od podre enog zna aja.). sa Skidmorom (Skidmore).mogu e je samo pomo i im da stalnim traganjem postignu svoj kona an oblik. Ovingsom (Onjings) i Merilom (Merill). koja je obezbedila predmetnu materiju za ameri ku posleratnu raspravu. ekonomi no funkcionalnim strukturama iste vrste odra avaju ne samo tipi nu formu. Za laku konstrukciju skovao je izraz bik (Bic). dovela je do malo vi e od polukriti kih opisa savremene scene. U svojoj bioni koj teoriji on odlazi dalje od ranijih biolo kih spekulacija. koje su gradile kombinuju i tehnologiju i formu u Gropijusovom i Mis van der Rojeovom maniru. ovo je Ota navelo na istra ivanje celine pitanja o ekolo koj izgradnji. Prili no logi no. u trenutku kada razotkriju svoje idealno. i kada svojim potpuno savr enim. Mnoga de avanja u Americi.) i Herman Hercberger (Herman Hertzberger) (ro en 1932. na primer. najuspe nije ameri ke arhitektonske firme. Bakema (Jaap B. nego. definisan kao odnos mase objekta prema proizvodu sile koju prenosi i rastojanja na koje je ona prenesena. Otova izjava o njegovoj poziciji je izuzetak u nema kom posleratnom kontekstu. dolazi do svoje sopstvene definicije o estetici lakih struktura: One postaju estetske. savr eno.). a da ne postanu ni ta vi e nefunkcionalne. idu i stopama svog oca Elijela. Bakema) (1914-1981. oblikom do sada nepoznatim. ne pridr ava gledi ta konstruktivnih funkcionalista da su objekti koji su funkcionalni ili laki automatski estetski. a privukle su me unarodnu pa nju. koji je u komentaru kojim je propratio svoje pneumatske i atoraste konstrukcije i u svojim eksperimentima sa lakim strukturama stremio novoj koncepciji o arhitekturi. kao primenjenoj na lake konstrukcije. Klju ne re i u njegovom re niku su prirodno i biolo ko. Van den Broek) (1898-1978. J. ali ne gube i iz vida svoju op tu koncepciju. zadovoljavaju i potrebu da se opravda njihovo sopstveno delo. teoriji su poklanjale oskudnu pa nju. dvojica arhitekata koji su raskrstili sa funkcionalisti kom tradicijom. ali nije razvio nikakvu novu teoriju. To je dovelo do strukturalizma (povezanog. Ero Sarinen (Eero Saarinen) (1910-1961. I zaista. Otov zahtev za prevashodno u njegovog nau nog procesa iznala enja forme izra en je velikom snagom u lanku o krovu Olimpijskog stadiona u Minhenu (za koji je prora une izradio on sam). uklju uju i varijacije. Tako je u svojoj kritici (1958. Van den Brek (J.) Majnharda fon Gerkana (Meinhard von Gerkan) jedno je od takvih dela. poput Nojtrinih. Van Ajk je radio u smeru novog odnosa izme u enterijera i eksterijera u arhitekturi i oblikovnog izobilja u unutra njem strukturisanju. koje on optu uje za umetni ku manipulaciju. na inio je izra ajna oblikovna re enja koriste i beton. H. po to on obezbe uje vezu prema esteti koj dimenziji. NJegov esej Ota pokazuje kao kriti kog posmatra a arhitektonskih stremljenja.). objavio pod naslovom Arhitektura u Saveznoj Republici (Architektur in der Bundesrepublik). Prema Otovoj teoriji o biolo koj arhitekturi. Princip lake konstrukcije va niji je od pitanja funkcionalnosti. Najva niji uticaji posle 1945. koju su ose ali arhitekti koji su postali uspe ni crta i. Jedini poetski sadr aj koji se mo e na i je onaj u projektima i povremenim esejima Gordona Ban afta (Gordon Bunshaft). koji ih prihvata bez predrasuda. u kome su vode e uloge igrali Aldo van Ajk (Aldo van Eyck) (ro en 1918. Povode i se za Geritom Ritveldom. nego o tome da procesima iznala enja forme upravljaju zakoni lake konstrukcije. navode i Albertijev obrazac o ku i kao gradu i gradu kao ku i. istinito lice prema posmatra u. gde je arhitektonska teorija uop te razmatrana u mnogo prakti nijem i slobodnijem duhu od onog koji je tokom prve polovine stole a prevladavao u Evropi. ali ne i svodivog na strukturalizam u knji evnom/antropolo kom smislu) i pokreta Nove gradnje (Nieunjes Bonjen). sastojala su se u oblikovnom procenjivanju pozicija koje su usvojile velike li nosti koje su se iselile iz Evrope 1920-tih i 1930-tih. slede i linije rasprave u predratnoj Evropi. preporu ivali su arhitekturu koja svoje polazi te nalazi u krajoliku i u osnovnim kategorijama kakve su prostor. tipu i individualnosti.) i Jap B. zaklju uju i: @elja za izuzetnim projektom protivre i potrazi za oblikom koji iza njega stoji. a priznaju i prevashodnu va nost estetske forme. .) o Kongresnoj hali Hjua Stabinsa (Hugh Stubbins) u Berlinu pisao: Takve gra evine nije mogu e projektovati . Ali. Takav je slu aj. Oto se.). odnosno nesavr enosti. Odgovornost arhitekata (Die Verantnjortung des Architekten) (1982. NJegove zamisli provedene su u praksi i u novim stambenim naseljima i u istorijskim etvrtima u Holandiji. ali podre enim zakonima prirode. H.nema kim arhitektima koje je Hajnrih Kloc (Heinrich Klotz) uredio i 1977.

njegovim projektima desetospratnih prozra nih apartmanskih ku a koje bi se mogle spustiti na odre eno mesto avionom. ne obra aju i pa nju na politi ki i socijalni kontekst i na to ko bi mogao biti njen naru ilac. Jedan od najpou nijih je slu aj Filipa Xonsona (Philip Johnson) (ro en 1906. poput estougaone osnove. Re dimaksion (Dymaxion). napisao monografiju. Nasuprot Xonsonovom izrazitom odricanju od funkcionalizma i formalizma. koju nikada nije sistematizovao.). kao eklekti an hir. Mo da ni principi koji iza njih stoje ne treba da se smatraju relevantnim za arhitekturu. mada ne. On je bio jedan od organizatora izlo be Moderna arhitektura (Modern Architecture) u NJujorku 1932.Objavljene zbirke intervjua sa arhitektima nude obilje materijala o slo enom spektru arhitektonskih rasprava u Sjedinjenim Dr avama posle 1945. dalje razradio u prototip Ku e Vi ita (NJichita House). U svojoj teoriji. o emu je on sam duhovito i pronicljivo komentarisao. Luis J. kao i za masovnu proizvodnju porodi ne ku e koju je nazvao Ku a Dimaksion (Dymaxion House) (slika 15). Kan je. racionalnosti i drugog. Xonson je samog sebe smatrao pripadnikom protivni kog tabora Frenku Lojdu Rajtu. princip forme podvrgava pitanjima moralnosti. a bavi se jedino estetskim ishodom. vetrenju i mehanizmima za u tedu rada. kada je Fulerov paviljon za Olimpijske igre u Montrealu tokom zavarivanja nestao u plamenu. Pa nju treba usmeriti na rad dvojice ljudi. koji je upotrebu opeke i betona opisao kao proslavu trenutka kada se susre u dva materijala. kao u Xonsonovom slu aju. ostavila su svoj trag na njegovom gra evinama u Indiji i Banglade u. koje se generalno sastoje od kombinacije lopte i tetraedra. kao ustrojavanje univerzalnih zakona izra enih u smislu energije. koga je bezuslovno odbacivao. a njihovo ostvarenje u arhitekturi ima vrednost istine. zajedljivo poigravanje Skotovim zabludama (fallacies). te da je mo da i ubrzalo njegov zaokret ka neoklasicizmu. kao prosto oblicima. U svom predavanju Sedam taka moderne arhitekture (The Seven Crutches of Modern Architecture) (1954. Brusa Gofa (Bruce Goff) (1904-1982. NJegove prozra ne konstrukcije. poslu ila je za ozna avanje maksimuma dobrobiti za minimum ulo ene energije. Kan (Louis J. od uprezanja svetskih energetskih izvora do potpune kontrole klimatskih uslova. Arhitektura je za njega zna ila u prvom redu iskustvo prostora. Glavna njegova meta je kategorija korisnosti: on u potpunosti pori e da postoji ma kakva veza izme u funkcionalnosti i estetske vrednosti u arhitekturi i. spoj dinamike (dynamic) i maksimuma (maximum). Xonsonovo lelujanje od jednog do drugog ekstrema. Fuler je arhitekturu sagledavao kao primenjenu tehnologiju. svoj pristup zasnovao na druga ijem sklopu postavki. na lo je svoj put u njegovom sopstvenom stilu: njegova zapa anja o Hadrijanovoj vili (Villa Hadriana) u Tivoliju (Tivoli). Protivljenje funkcionalisti kom i tehnolo kom gledanju na arhitekturu u Sjedinjenim Dr avama poprimilo je razli ite oblike. dovelo ga je do prora unatog eklekti kog romanti nog klasicizma i u inilo jednim od duhovnih otaca takozvane postmoderne. koji je. to je vrhunac imalo u strukturama koje bi zatvorile cele gradove ili delove gradova u geodetske (geodesic) poluloptaste kupole sa samokontrolisanim klimatskim uslovima. zadobile su ak ve e dimenzije. Tu je Xonson postavio temelj za svoje kasnije vi enje arhitekture koja se istorijskim oblicima poigrava slobodno. On sam tvrdio je da je itanje Arhitekture humanizma (The Architecture of Humanism) Xefrija Skota 1940-tih ostavilo na njega dubok utisak. ali ih mo da ne treba smatrati arhitekturom. funkcije. koji je do arhitekture prispeo putem istorije umetnosti. Kanovo iskustvo o pro losti (poput njegovih intenzivnih prou avanja arhitekture klasi nog Rima).) usvojio je srednju poziciju izme u funkcionalizma. kada se radi o materijalu. koju je 1945-1946. i jedan od urednika knjige Internacionalni stil (The International Style).) i Paola Solerija . sledile su utvr eni konstruktivni obrazac. Xonson na vrlo izazovan na in dovodi u pitanje principe projektovanja usvojene na ameri kim kolama arhitekture. a kao snage usmerene ka zadovoljavanju potreba. Kahn) (1901-1974.). Odlu uju i trenutak u Fulerovoj karijeri desio se 1927. poziciju blisku Rajtovoj. tavi e. Potom je bio za aran Misom van der Rojeom.). Sa Ri ardom Bakminsterom Fulerom (Richard Buckminster Fuller) (1895-1983. koga je zajedljivo nazvao najve im arhitektom devetnaestog stole a. Fuler je zami ljao da bi se takve ku e mogle graditi irom sveta. me utim. sva uobi ajena shvatanja o arhitekturi raspr ena su u vetar. NJegovo zanimanje sada je u celosti posve eno postizanju forme. i novog izra ajnog jezika. usvojio je. o kome je 1947. izuzev to upu uje na Raskina. nego oblikom ivota (form of life) nekog doba. Kan. Ku a Dimaksion. idu i dalje od funkcionalizma. matematike. konstrukcije i svih ostalih kriterijuma devetnaestog i dvadesetog stole a koje je ve Skot odbacio kao irelevantne u odnosu na temu vrednosti. Fulerove prozra ne konstrukcije poslu ile su funkciji velikih privremenih gra evina za izlo be i sli ne svrhe. na drugoj strani. Te elje odre ene su ne individualno u. objavljene iste godine. a njene forme. recimo. Fulerov najzanosniji projekat te vrste je onaj za poluloptastu kupolu od dve milje koja bi pokrila celi centar grada NJujorka (slika 16). a to je naslov koji je. Uzori su mu izrasli iz sopstvenog iskustva u brodogradnji i izgradnji vazduhoplova. Fulerova vizija odnosila se na sveobuhvatan projekat na injen da obuhvati sve. ispoljila je svu mehani ku prefinjenost u osvetljenju. materijala. opasnosti koje su le ale u takvim konstrukcijama pokazale su se 1976. nastojao da koncepcije o prirodi kombinuje sa vi enjem arhitekture kao izraza ovekovih elja. a ijeg se uticaja postepeno oslobodio 1950-tih. pozivaju i se na Ni ea kao svedoka. to je stav koji podse a na Le Korbizjea.

koji je u Ameriku do ao iz Italije. betonskom kockom. vi e nego to je bila ma koja stilska kopija u lo em. To je koncepcija slo ena toliko koliko i ona Bakminstera Fulera. on zaklju uje: To stvorenje sa eli nim name tajem. divovska. Duboku kritiku funkcionalisti ke pozicije izneo je nema ki filozof Ernst Bloh (Ernst Bloch) (1885-1977. Venturijev odgovor. koji bi pobolj ao uslove ovekove socijalne egzistencije i ak uobli io njegovu genetsku strukturu. sledila je sli nu liniju. tragao je za iz temelja novim konceptom arhitekture. i pored toga to je ovo delo svojim povratkom vrednostima pro losti i su tastvenoj simboli koj prirodi arhitekture imalo izvanredan uticaj. iako nisu bili njegovi u enici. recimo. Soleri.(Paolo Soleri) (ro en 1919. Bloh pi e sa stajali ta nezavisnog. jeste obezbedio neobi no dalekovidu panoramu za pozornicu dvadesetog stole a. a pod naslovomArhitektura bez arhitekata (Architecture njithout Architects).). blizu Kordes Junk na (Cordes Junction) u Arizoni. Solerijevo neobi no re enje bio je trodimenzionalni Grad na Visoravni (Mesa City). a ija delatnost stoji van glavnih razvojnih struja.). Zanimanje u Americi za anonimnu arhitekturu. prikazao je jedinstvo njegovih utopijskih vizija sa shvatanjem o zanatstvu Frenka Lojda Rajta. stajalo je tamo generacijama. Venturi nastoji da iznese svoje iskustvo o ta dva stila. Nagla avaju i kako funkcionalizam nagove tava smrt simbolizma. koji je on tuma io kao proizvod kapitalizma. ustvari planiranom arhitekturom svake vrste. manje je dosadno (Less is a bore). Meta Venturijevog napada je Mis van der Rojeova formula manje je vi e (less is more). do mega-strukture kao drugog ekstrema i on cilja da izrazi. Nezadovoljstvo funkcionalisti kim stavovima. ilustrovan istorijskim primerima. NJegova knjiga sadr i razoran napad na funkcionalisti ku arhitekturu. u posebno napadnoj formulaciji. a potpunost njihovih zahteva oti la je daleko van svake uobi ajene koncepcije o arhitekturi. kao i novo vi enje arhitekture kao poku aja da se proizvodi u stvarno ove nom okru enju. ekolo kim konceptom kome je tehnologija podre ena. tokom njegovog izbegli tva u Sjedinjenim Dr avama. njegovo iskustvo o savremenoj popularnoj umetnosti (Pop Art) skre e Venturiju misli na svakodnevni svet potro a kog dru tva. poslednje po modernosti. ravnim krovom. odnosno arhitektura + ekologija. na koje je odlu uju e uticao Frenk Lojd Rajt. To da su kod Solerija prevladavala esteti ka pitanja odrazilo se u njegovoj izmeni Salivenovog aksioma forma sledi funkciju (form follonjs function) u aksiom funkcija sledi formu (function follonjs form). koja je po ev od 1982. starom devetnaestom veku. sa druge strane. sa prostorom za organski ornament.) Vinsent Skali (Vincent Scully) je opisao kao verovatno najva niji spis o pravljenju arhitekture posle Le Korbizjeove knjige Ka pravoj arhitekturi (Vers une Architecture) iz 1923.). razvijenom ne iz istorijskih uzora. a njegov solarni grad budu nosti Arkosanti (Arcosanti). Putuju a izlo ba posve ena zemljanim ku ama. Solerijevo vi enje arhitekture raste e se od zemljane ku e kao jednog. li eno istorije. Arhitekturu on vidi u svetlu doprino enja novoj prirodi (neonature) i kao zavisnu od celine prirode. Soleri je projektovao novi transtehnolo ki (transtechnological) Bo ji Grad (Civitas Dei). jeste vi e nije manje (More is not less) ili. i ljudski odnosi tako ispunjeniji zna enjem. a na slu bu novom shvatanju arhitekture. ali takva dela su jedva na rubovima na e teme. Centralni u njegovoj poziciji bili su potreba da se nadja a funkcionalizam.) u svom delu Princip nade (Das Prinzip Hoffnung). vertikalna mega-metropola visoka celih 800 metara (slika 68). Ovo ne zna i da Bloha treba smatrati za etnikom antifunkcionalisti ke rasprave u Sjedinjenim Dr avama. na ijem je ostvarivanju radio po ev od 1970. od kojih su neki na injeni u saradnji sa Deniz Skot Braun (Denise Scott Bronjn) (ro ena 1931. ove nost koju poku avamo da izgradimo u svemiru. U isto vreme. Bloh je zahtevao povratak organskom ornamentu. ali u stvarnosti bezna ajno. dosadno. napisanom izme u 1938. Ovo je primenjivo. na spise Roberta Venturija (Robert Venturi) (ro en 1925. kao protivte e zvani nim stremljenjima. odstranjen kolski saobra aj. tvrde i da je puno mr nje prema kli ejima u svakom ornamentu i pored toga to je u klopci stereotipa. On. Americi i raznim zemljama tre eg sveta. kojoj kasnija arhitektonska teorija izgleda malo vi e nego varijacija ili dodatak. i uklju uje udna re enja kao iz snova. dovelo je do retkih ostvarenja alternativne arhitekture. disidentskog marksiste. prikazana u Evropi. o uvana priroda. i 1947. U tradiciji urbanih utopija. koja izgledaju kao da su se pojavila iz carstva podsvesnog. za esteti kim. koju on naziva proizvodom ledeno hladnog sveta automata potro a kog dru tva (die eiskalte Automatennjelt der NJarengesellschaft). iji jednostavan komercijalni i simboli ki jezik on nastoji . me utim. kako to isti e. zasnovanim na onom to je nazvao arkologija (arcology). Venturijevu knjigu Slo enost i protivre nost u arhitekturi (Complexity and Contradiction in Architecture) (1966. Gofovo delo vrlo je individualno i subjektivno. produhovljenim. Povratkom slo enosti. esto zasnovanu na prirodnim oblicima i materijalima. fraza skovana da bi obele ila jedan oblik estetizovanog funkcionalizma. o itovalo se u zanimanju koje je pobudila izlo ba koju je Muzej moderne umetnosti u NJujorku postavio 1964. To je znatno preterana ocena. Obojica su govorila u smislu ekolo kih i tema okoline. o igledno smelo. u kojoj su skra ene komunikacione linije. nego iz uslova koji vladaju novim dru tvom. a koji su pobudili vanredno odobravanje. u formi i su tini manirizma i baroka.

kao i u Murovim sopstvenim radovima.: oblik. mo da na nacionalne oce Nove Engleske (Nenj England) u NJu Xersiju (Nenj Jersey). on se jako pribli ava renesansnoj teoriji. u revidovanoj verziji sa upu uju im podnaslovom Zaboravljena simbolika arhitektonskog oblika (The Forgotten Symbolism of Architectural Form). Mur razvija dosledno antropolo ku koncepciju o arhitekturi. pisanom u saradnji sa vajarom Kentom S. sakralno i profano . nem. da bi potkrepio svoju poziciju. Glavna ulica je gotovo sasvim prikladna. kao i uklju ivanje svakodnevice u okru enje. Venturijevo traganje za novom arhitektonskom simbolikom poprimilo je oblik potvr ivanja i prevrednovanja svakodnevnog sveta oko nas. Arhitektura postaje dekorisani zaklon (decorated shed).to je ono to nedostaje u modernoj arhitekturi sada njice. a sopstveni pristup zasniva na empatiji i principima ge talt. zabavna arhitektura koja ih podse a na ne to drugo. ali za samog Mura paralele su vrlo ograni ene. sa njihovim automobilima.da upotrebi u arhitekturi i urbanom planiranju. Me utim. U jednu ruku. Ovo je daleko od Venturija. kako je primetno u gra evinama poput onih na Akropolju u Atini. koji potvrdu sopstvenog identiteta nalaze u simbolima i individualnog i istorijskog pam enja. i zaklju uje: Strip pokazuje vrednost simbolike i aluzije u arhitekturi ogromnog prostora i brzine i dokazuje da je ljudima. lokacija. pa tako no ne svetlosti Stripa u Las Vegasu ozbiljno poredi sa mozai nim enterijerom normanske crkve La Martorana (La Martorana) u Palermu i palate Amalienburg (Amalienburg) u Minhenu. daju znakove koji su po zna aju uporedivi sa onima koje primamo od arhitekture pro losti. pam enju i arhitekturi (Body. mo e se jedino pretpostaviti da on nije ustvari eleo da se njegova teorija primeni tako kruto. a sa znatnim ponovnim uvodom o stilskim redovima). oblikovnog ili istorijskog. to zna i da nam poslovne etvrti modernih gradova. sa njegovim subjektivnim. to vra a na ornament. nau nu koncepciju o arhitekturi osamnaestog stole a Mur predstavlja kao onu koja se udaljila od temelja.). Obojica dele verovanje da arhitektura deluje u prvom redu simboli ki. to jeste zna enje koje on nudi. To Venturija navodi da se usredsredi na komercijalnu usku traku (commercial strip). izgled) psihologije. da bi se osetio uticaj i lepota gra evine. NJegova kritika funkcionalizma dovodi do opravdavanja svake vrste eklekticizma. bombasti nim stilom i preteranom upotrebom istorijskog materijala. Mur svoju poziciju saop tava u Telu.(Gestalt. Arhitektura je razmotrena na na in kako je isku ava ovekovo telo u prostoru. Memory and Architecture) (1977. Za njega. valjanu kako za grad.). Zapo inju i od osnovnih elemenata kao objekata ljudskog zapa anja (prostor. Mur arhitekturu sagledava kao projekciju ljudskog iskustva. Banalne simbole on izjedna uje sa simbolikom pro lih vremena. iznutra.) esto su pore ene sa Venturijevim. Zahtevamo odmeravanje poseda i okru enja. one sadr e upadljiva zapa anja kakvo je slede e: Najnovija moderna arhitektura stigla je do formalizma odbacuju i formu. Ali. pa Venturi. tako i za ku u (slika 51). Livadskoj crkvi (NJieskirche) u Bavarskoj. Bloomer) i zasnovanom na nizu uvodnih univerzitetskih predavanja o osnovnim problemima u arhitekturi. kako on ilustruje porede i veliku ku u na imanju Kroford (Cranjford Manor) u NJu Hejvnu (Nenj Haven) Pola Rudolfa (Paul Rudolph) sa svojom i Rauhovom (Rauch) Cehovskom ku om (Guild House) u Filadelfiji. A njegova knjiga ima status svojevrsnog manifesta koji najavljuje eru takozvane postmoderne. Blumerom (Kent C. zidovi. dok Venturi po inje od spoljne simboli ke forme. Aluzija i komentar. unapredila izra ajnost zanemaruju i ornament i prostor uzdigla do bo anskog odbacuju i simbole. Pouke Las Vegasa sadr e mnoge bljeskove pronicljivosti i sjajna zapa anja. . Venturijeve teorije tu su znatno jasnije izra ene nego u njegovoj ranijoj knjizi. o pro losti ili sada njosti ili na im velikim zajedni kim mestima ili starim kli ejima. Ku i Vinslou (NJinslonj House) Frenka Lojda Rajta. U istorijskoj digresiji o funkcionalisti koj teoriji mehanizovanosti arhitekture (The Mechanization of Architecture). daje analizu sajamske eklekti nosti Cezarove palate (Caesar¶s Palace) u Las Vegasu ( slika 50). Murovo uklapanje svakodnevnog sveta i modela iz pro losti proizlazi. krov i drugo. ali istovremeno esteti ki ubedljiv. To je jedini na in na koji je mogu e razumeti kako to da Venturi lice poslu avnika za kafu mo e ukrasiti Mikelan elovim obrascem kamenog poplo anja Kampidolja (Campidoglio) u Rimu. iako osnov za njenu simboli ku vrednost svaki vidi u potpunosti druga ije. Kada se radi o visokoj vrednosti Venturijevih sopstvenih gra evina. Zamisli arlsa Mura (Charles Moore) (ro en 1925. Osnovni zadatak arhitekture je reprodukovanje unutra njeg krajolika ljudskih bi a. a ornament je ru an i obi an (ugly and ordinary). ak i arhitektima. Zabavnost (fun) je ovde vi e ili manje ozbiljan arhitektonski kriterijum. arhitektura je fizi ko i psiholo ko zaposedanje prostora od strane stanara gra evine. takore i. njihovim prodavnicama i njihovim mestima za zabavu. ali Venturijevi zaklju ci su jako upitni. koju analizira u Poukama Las Vegasa (Learning from Las Vegas) (1972. mo da na hareme ili Divlji Zapad u Las Vegasu. Iza maske duhovitosti i podrugljivosti on daje teoretsko opravdanje za sasvim slobodnu upotrebu istorijskih oblika kakvi su prvobitni maternji (primitive vernacular). Ose aj za gra evine i na smisao za prebivanje u njima temeljniji su za na e arhitektonsko iskustvo nego obave tenje koje nam daju.

Odeljak koji se odnosi na Hadrijanovu vilu zvu i kao unapred dati opis Murovog Italijanskog trga (Piazza d¶Italia) u NJu Orleansu (Nenj Orleans) iz 1977-1978. Prostor. Forma sledi fijasko.) Brenta S. eklekti nih gestova. bez razlike. tu postaje njen naj e i kriti ar. tehnologija. u novom. koliko god da suprotstavljanje njemu mo e biti opravdano. umesto replikovanja pojedinih istorijskih stilova. Ustanovljena je kao stilski koncept u Jeziku postmoderne arhitekture (The Language of Post-Modern Architecture) arlsa A. . u kome su osnovni elementi arhitekture tuma eni u maniru sli nom onom u Telu. Polo aj ku a (The Place of Houses) (1974. Za ostvarenje svog Italijanskog trga. koji je stvorio na svom Italijanskom trgu. delu koje se pojavilo u istoj godini (1977. Bele ke o sintezi forme (Notes on the Synthesis of Form) (1964. sa njenom upotrebom ironi nih. istota. arhitektura pro losti mo e poslu iti potrebama sada njosti. Svaki na svoj sopstveni na in. Brolina (Brent C. u svojoj prvoj knjizi. zdu no zalo io za u celosti nov stav prema arhitekturi i planiranju. nekada sledbenik moderne arhitekture.). Mur i Venturi. Uporedo sa te njom za povratkom istorijskim uzorima. U kona noj analizi. koji upotrebom modernih materijala i dodavanjem neonskih trakastih svetala stubovima stvara efekat otu enosti. izmenjenom kontekstu. On podrazumeva otkri e novog stila. mada izvorno obele ava samo reakciju protiv modernizma ( to je zna enje koje vi e ne odgovara sada njoj upotrebi). Murov na ove nosti zasnovan program izra en je u formulaciji: Prostorije za ivljenje u njima.. u polju stanovanja i studentskih domova. koja postavlja zahtev za trajno u. postepeno zameniti va e e ideje i praksu. podjednako kao i na druge. ne mo e se preneti na taj na in.). a za kojim je usledio niz dela u kojima su Xenksove zamisli postajale sve vi e povr ne. NJegov Italijanski trg je delo trodimenzionalne pop art-maskarade kao arhitekture. Takva arhitektura sajamskih ku ica ne mo e biti prava alternativa funkcionalizmu. alternativu koja e. Tako se Kristofer Aleksander (Christopher Alexander) (ro en 1936. i druga ije) prisutna je u delu ina e me usobno razli itih arhitekata. U stvari. Mur i Venturi nastoje da arhitekturu pro losti koriste kao sklop vizuelnih znakova vi enih o ima dvadesetog stole a. Brolin) i. mada bez kori enja tog izraza. poput NJujor ke petorice (Nenj York Five).. recimo. on upotrebljava tehnike pop arta: uvodi pet klasi nih stilskih redova i ma tovit ameri ki red. obuhvataju i najraznorodnija stremljenja. Space.) nudi pregled onoga to smatra za smrt postmoderne. naro ito. u Sjedinjenim Dr avama pojavili su se briga za temeljnu prirodu arhitekture i poku aj da se svaki projektantski postupak tuma i kao izraz celog sklopa ovekove egzistencije. Sredinom 1970-tih pojavljivao se sve ve i broj dela posve enih analizi razloga neuspeha modernog funkcionalizma. A primenjen je. Ideja postmoderne arhitekture (razli ito nazivana postfunkcionalisti kom. Murovo kori enje istorijskih uzora proizvoljno je koliko i Venturijevo. umesto su tine i simbola. Mur se na njih poziva sa podsmehom i protivre no. Xenksa (Charles A. Izraz postmoderno od tada je postao klju na re za ma ta i sva ta istinski ili navodno antifunkcionalisti ko.) Pitera Blejka (Peter Blake). Blejk.) u kojoj i Blejkovo Forma sledi fijasko. Za to moderna arhitektura nije bila delotvorna (Form Follonjs Fiasco. Slabost ova dva dela je to da ona ne nude predloge kako bi se mogle prona i alternative. sa Sicilijom u njegovom sredi tu. na neoracionaliste kakav je Aldo Rosi (Aldo Rossi). To dovodi u pitanje Murova znatna dostignu a. simboli kom. Hirovitiji stav prema istorijskim uzorima primetan je u delu Dimenzije. NJhy Modern Architecture hasn¶t NJorked) (1977. Prema istoriji i uzorima iz pro losti tu se ophodi nemarno i povr no. Jencks). kakvi su Filip Xonson. me utim. pam enju i arhitekturi.). dovode i pri tom u pitanje takve njene osnovne principe kakvi su funkcija. u njegovim knjigama. zbirka je uzoraka u tradiciji devetnaestog stole a i iznosi njegove projekte za ku e u istorijskom kontekstu.Murov stav prema pro losti menjao se tokom vremena. obezbediti mesto sa kojim e se italo-sicilijanska zajednica u NJu Orleansu mo i poistovetiti. me u njima Neuspeh moderne arhitekture (The Failure of Modern Architecture) (1976. nadamo se. Po to uobli ava deo ovekovog pam enja i ovekovog identiteta. Rezultat je fasadna arhitektura postavljena oko funkcionalne koljke. Ali. to je jedna od temeljnih primedaba takozvanoj postmodernoj arhitekturi. otvorena osnova. On ipak smatra za izvesno da e asocijativna mo sveta slikovitih razglednica. oblik i razmer u arhitekturi (Dimensions. ali koja zra i nestalno u. Unutra nje zna enje te arhitekture. Ciljevi usredsre eni na oveka. ma ine koje slu e ivotu i iskazivanje stanarevih snova. njegov pristup nije mnogo daleko od doslednog shvatanja funkcionalizma karakteristi nog za tradiciju Luisa Salivena. koji je u Kaliforniju stigao iz Be a. Shape and Scale in Architecture) (1976. visokogradnje i tako dalje. sa Xeraldom Alenom). knjiga napisana sa Xeraldom Alenom (Gerald Allen) i Donlinom Lindonom (Donlyn Lyndon). antropolo kom. ne mogu se posti i ve banjima u istorijskoj ironi nosti. koji u svom Kraju samouverenosti (Das Ende der Zuversicht) (1983. potkrepljuju i svoj zahtev brojnim dijagramima i matemati kim formulama. Aleksander pretpostavlja proces projektovanja koji treba da vodi ra una o masi nezavisnih inilaca. nije bio u stanju da do e do ma kakvog vrstog zaklju ka. a sada je dosegao zna enje: Sve je dozvoljeno. On priziva zablude (fallacies) u Arhitekturi humanizma Xefrija Skota i postavlja uz njih ono to naziva fantazijama (fantasies) moderne arhitekture. Na sli an na in ni Volfgang Pent (NJolfgang Pehnt).

sa malim prekidom. mada na druga iji na in. Obrnuto. Nasuprot visokoparnoj prirodi njegovih teorija. iako su Xonsonove. Zbunjuju e izla u i konceptualne i jezi ke ve tine. Ri ard Gvetmej (Richard Gnjathmey). ije gra evine poseduju veliku slikovitost. posebno u Milanu. zapo inje sklopom maksima u maniru koji podse a na Le Korbizjeovo delo Ka pravoj arhitekturi (Vers une architecture). Verovatno najzna ajniji arhitekta u toj vezi bio je Karlo Skarpa (Carlo Scarpa) (1906-1978.). Leonardo Benevolo (Leonardo Benevolo). dr i se jednog oblika estetizovanog funkcionalizma za koji smatra da pripada istorijskoj tradiciji i odbacuje upotrebu ornamenta. on nije ostavio saop tenje o teoretskom osnovu svog dela. i arhitekti su bili delatni u istoriografiji svoje struke. U Evropi se naj ivlja rasprava o arhitekturi posle zavr etka Drugog svetskog rata de avala u Italiji. samo je u naznakama. mada bez sumnje li eni dra i. me u njima i Bruno Cevi. ali koje se te ko mogu povezati sa prakti nim stvarima. koja namerno podse a na ameri ku dekorativnu umetnost (Art Deco).Mejer (ro en 1934. kao ona Helmuta Jana (Helmut Jahn) ili Xona S. Rasprava o arhitektonskoj teoriji u Sjedinjenim Dr avama nastavila je da sledi slobodniji i pragmati niji tok nego u Evropi. gde su gotovo sva teoretska tvr enja okarakterisana jakom sve u o istoriji. koje je predstavilo pogled na priloge sa stvarnog takmi enja iz 1922. Aleksander razvija asocijativnu teoriju o korespondentnostima izme u jezika kao obrazaca (pattern languages) u arhitekturi (koju on smatra delom prirode) i obrazaca doga aja (patterns of events). Me utim. U Americi se ne mo e izdvojiti jasna razvojna linija.Aleksanderov Vanvremeni na in gra enja (The Timeless NJay of Building) (1979. Stepen do kog je ta istoricisti ka romanti na te nja ostavila svoj trag na op tu javnost mo e se sagledati iz takmi enja za Centar Jugozapada (Southnjest Center) u Hjustonu (Houston) (1983. Suprotno Nema koj. to sve skupa stvara religioznu atmosferu. prili no je zamislivo da e se Aleksanderove zamisli ispostaviti kao ivotan podsticaj pojavi nove koncepcije arhitekture. poput njegovog drvenog Kafea Linc (Linz Cafe) (1981. Grejvs (ro en 1934.). Majkl Grejvs (Michael Graves). u skladu sa izvesnim ukusom. Aleksanderovi projekti. naro ito jasno pokazuje kretanje ka eklekticizmu citata. Paolo Portogezi (Paolo Portoghesi). Teoretski osnov pomodne visoko tehnologizovane arhitekture. Venturijeve i Murove zamisli imale tako rasprostranjeno dejstvo da te ko da je danas podignuta ijedna gra evina koja izbegava eklekticizam ili istorijske asocijacije jedne ili druge vrste. koji su svi zapo eli od Le Korbizjeovog formalizma. bila ona udna.). Portman). Prilo eni projekti (pobednik je bio Jan) razlog svog postojanja (raison d¶etre) duguju o ivljavanju gotike ili art dekou. u Oregonu. Nervi je do ao do zaklju ka da su nau ni prora uni neprikladni za .To je bio udan poku aj da se od istorije pobegne izmi ljanjem alternativne istorije. ironi ne ili prosto glupave. gde su studiji kakav je BBPR mogli pre iveti politi ku promenu. Tajgermenov cilj da poni ti gledi ta Zigfrida Gidiona i Nikolausa Pevznera (Nikolaus Pevsner) o razvoju arhitekture dvadesetog stole a pokazao se u njegovom imaginarnom drugom takmi enju (1980. bave i se esteti kim pitanjima povezanim sa svojim konstrukcijama. Tomas Gordon Smit (Thomas Gordon Smith) i Stenli Tajgermen (Stanley Tigerman) istakli su potpuno slobodnu upotrebu istorijskih arhitektonskih oblika zasnovanih na kola u tradicionalnih zamisli koje se mogu opisati. na osnovu argumenata gotovo istovetnih onima kakvi su se uli 1920-tih. sa druge strane. Zami ljen prosto kao privremena struktura. i za Pjera Lui ija Nervija (Pier Luigi Nervi) (1891-1979. kojoj se mo e ili podrediti ili od nje skepti no okrenuti. on daje izjave o arhitekturi koje. koji vode ka vrednosti bez imena (the ljuality njithout a name) u kojoj njegov vanvremeni na in gra enja (timeless njay of building) posti e ispunjenje. in enjera koji je radio uglavnom u Rimu. mada su je evropska de avanja blisko sledila. kao u njegovoj Zgradi javnih slu bi (Public Service Building) za Portlend (Portland).) za toranj ika kog tribuna (Chicago Tribune Tonjer). mada su daleko od tipi nog.). retorski po stilu. kao hirovite. Mnogo govore razli iti putevi koje su odabrali lanovi NJujor ke petorke (Nenj York Five): Piter Ajzenman (Peter Eisenman). antropomorfnim teorijama arhitekture. recimo. Manfredo Tafuri (Manfredo Tafuri). taj alternativni projekat. delatnost ove vrste u Italiji obnovljena je posle 1945. Me utim. On sam razjasnio je i svoj dug istorijskim. skromni su. koji je bio objavljen u maniru manifesta. a nastavlja se ponavljanjima po istom obrascu i takvim tehnikama kakva je upotreba raznih tipskih izraza za izra avanje ve itih istina. potpuno druga iji od onog op teprihva enog. zahvaljuju i njihovoj velikoj uop tenosti.). Xon Hejduk (John Hejduk) i Ri ard Mejer (Richard Meier). u ve ini evropskih zemalja prevladavala su ideolo ka i socijalna pitanja. uticali su na tok rasprave. Dok su se u Americi prema arhitekturi ophodili prevashodno kao prema stvari tehnologije i forme.). Portmana (John C. Mnogi istori ari umetnosti i arhitekture. po argumentaciji kakva se danas mo e uti u Sjedinjenim Dr avama. pokazuje krupan raskorak izme u ideje i stvarnosti. ali u svim slu ajevima posebna pa nja je posve ena potrebama i navikama korisnika.). imaju izvesnu vrednost. \ulio Karlo Argan (Giulio Carlo Argan). bombasti na ili prosta. To va i. koriste i beton da bi postigao re enja koja se pribli avaju poetskom. koji je svoja saznanja o Veneciji kombinovao sa uticajem Frenka Lojda Rajta i sa prou avanjima istorijskog okvira.

) \uzepa Samone (Giuseppe Samona) i Poreklo i razvoj modernog grada (Origine e sviluppo della citta moderna) (1964. i podsti e opho enje prema arhitektonskoj teoriji u opreznom. \or o Grasi (Giorgio Grassi). De avanja u Italiji posle Drugog svetskog rata imala su mnogo razli itih usmerenja. I pored toga. na primer). on izrazio sopstvene reakcije na delo starih i novih teoreti ara: revolucionarnih arhitekata. i semiotici sociologa kakvi su Gilo Dorfles (Gillo Dorfles) i Umberto Eko (Umberto Eco). predstavlja sredi te arhitektonskih eksperimenata o tome kako graditi u istorijskom okviru ve postoje ih urbanih struktura. a ishod berlinske izlo be na kojoj je. Takvo stremljenje jasno je sagledivo u delatnostima Nema kog arhitektonskog muzeja (Deutsches Architekturmuseum) u Frankfurtu i Me unarodne graditeljske izlo be (Internationale Bauausstellung-IBA) u Berlinu 1987. sadr ano je u Modernoj teoriji arhitekture (A Modern Theory of Architecture) (1977. kako otkrivaju izlo be i njima odgovaraju i katalozi. pokazuje ostvarivost tih zamisli. te od Aleksandera Mi erliha (Alexander Mitscherlich) u njegovom delu Odbojnost na ih gradova (Die Unnjirtlichkeit unserer Staedte) (1965. kako je bilo i kod Bulea. koji je Rosi izdao prilikom 15-tog Milanskog trijenala 1973. pod rukovodstvom Hardt-Valthera Hemera (Hardt-NJaltherr Haemer) i Jozefa Paula Klajhuesa. Nove zamisli u urbanom planiranju stigle su od Xejn Xekobs (Jane Jacobs). udahnuo je du u pokretu kome su se brzo pridru ili arhitekti iz cele Evrope. koja dolazi od in enjera.) Karla Ajmonina (Carlo Aymonino). Losa. Zato je jedino logi no bilo da maglovito shvatanje o postmodernom treba da podrazumeva i neoracionalisti ki pokret.). zasnovan na povratku pro losti. nedoktrinarnom duhu. sa jedne strane. recimo. NJegova rana iskustva o staljinisti koj arhitekturi u Moskvi i Isto nom Berlinu ostavila su svoje tragove. gde je teoretska situacija prili no druga ija. bilo je da se poku a da se napravi alijansa izme u postmoderne i racionalizma kao injenica. Milicije. polaze i sa stanovi ta opa ajne psihologije. Xejms Stirling (James Stirling). pra eno blago ironi nim rasu ivanjima o dogmama iz pro losti. Najva niji doprinos teoriji urbanog planiranja je Arhitektura grada (L¶architettura della citta) (1966. Povratak simboli koj vrednosti arhitekture desio se zahvaljuju i istorijskim prou avanjima arhitektonske ikonografije.) Kristijan Norberg. Arhitektonsko crtanje postalo je kompenzacija za stvarnost koja se smatra neodgovaraju om. Zapravo. Leon (Leon) i Rob Krir (Rob Krier). Sve ve a nepreciznost pojma racionalizam postaje jasna u poku ajima da se na ini veza evropskog pokreta sa Amerikom (sa Venturijem.prikazivanje funkcionalnih vrednosti gra evine i da funkcije i sile treba da su u projektu prepoznatljive. ak iako se to racionalisti ko generalno protivi takvoj tendenciji.) Alda Rosija (Aldo Rossi) (ro en 1931. S tim u vezi treba pomenuti i esto temeljan uticaj psihologije i sociologije na arhitektonsku teoriju. nego u dovr enim gra evinama. u svom Jeziku arhitekture (Language of Architecture) (1968. bez obzira na to ta se ustvari gradi. Manifest Racionalisti ka arhitektura (Architettura Razionale). Osvald Matijas Ungers (Osnjald Matthias Ungers) i Jozef Paul Klajhues (Josef Paul Kleihues) (slika 74). takvi crte i esto su sami sebi svrha. podjednako kao i u svojim projektima.ulc (Christian NorbergSchulz) uklopio je nalaze svojih istra ivanja u tim podru jima u novu sintezu kriterijuma za arhitektonsko rasu ivanje.). koriste i upitnu metodologiju. dok je Rudolf Arnhajm (Rudolf Arnheim). koji s vremena na vreme objavljuju arhitektonske programe koji sadr e malo od onoga to bi predstavljalo uobli enu teoriju. a dozvoljene su slobode koje ne bi imale zna enja ako bi plan bio ostvaren. Stalna briga za istorijske gradove dovela je do posebnog naglaska na planiranju gradova i lokalnoj istoriji. proveden obazriv program urbane obnove. Ta spoznaja. italijanskih racionalista. iji je traktat o arhitekturi Rosi preveo na italijanski. izveo logi no pobijanje funkcionalizma. Le Korbizjea i drugih.). Uticaj te arhitekture primetan je vi e u crte ima i projektima. Brusa Alsopa (Bruce Allsopp) koja (svojim opaskama o prirodi arhitektonske dekoracije. Jedina zajedni ka osnova bio je koncept novog simbolizma u arhitekturi.). zajedno sa Amerikom i Italijom. Rosi je klju na figura u modernoj italijanskoj arhitekturi. Nema ka. . U svojoj knjizi Namere u arhitekturi (Intentions in Architecture) (1963. koji se sna no suprotstavio primeni isto funkcionalisti kih kriterijuma i zalo io za povratak na esteti ke i monumentalne kategorije pod zastavom socijalizma. dok je u svojim brojnim spisima. me u njima Vitorio Gregoti (Vittorio Gregotti). Arhitekti poput Masima Skolarija (Massimo Scolari) i Roba Krira prevashodno su crta i. i u teoriji i u praksi. Karlo Ajmonino. Privla no zalaganje za mnogostrano sagledavanje. Nils Luning Prak (Niels Luning Prak). u njenom delu Smrt i ivot velikih ameri kih gradova(Death and Life of Great American Cities) (1961. Dva uticajna dela bila su Urbanizam i budu nost grada (L¶urbanistica e l¶avvenire della citta) (1959. NJihove projekte karakteri u ili sugestivna slikovitost ili preciznost predstavljanja koja poti e od Dirana. dvema temama koje obavezno idu ruku pod ruku. nadrealista.) arhitektonsku estetiku ini zavisnom od dru tvene istorije. sa druge. nazna ila je zavr etak prosto konstruktivnog funkcionalizma. i ideolo ki i oblikovno. moderna te nja. Nije nedostajalo poku aja da se ta i ostala podru ja misli uvedu u arhitektonsku teoriju. recimo) daje pozitivno mi ljenje o negativnim zaklju cima u gore pomenutim Brolinovim i Blejkovim knjigama.

Postmoderna je preuzele iz neprevazi enih klasi nih stilova njihovu elementarnu ikonografiju. sli nu sovjetskim domovima kulture u Var avi i Sofiji. koji su uneli darmar i u sve pore duhovnog sveta. barokne piramide. na alost. balustrade i zalu ene otvore. da bi sva talasanja mondijalno objedinio postmodernizam. a kakva vam je danas lepota umetnosti najuverljivije se videlo na poslednjem Venecijanskom bijenalu. Zamorena od rektangulara i golozidosti. Mislim da je tu grobnica postmoderne. pa i u umetnost. ta je sve u dana njem svetu uzdrmano iz temelja i ta je sa nama savremenom arhitekturom i njenom misaono u zanimljivo je predstavljeno slede im re ima srpskog i jugoslovenskog arhitekte Mihajla Mitrovi a: Moderna je nesumnjivo revolucionaran pokret u svim oblastima umetnosti. Kri ka lubenice je simbol ovog stila. koje se ne mogu lako obnoviti. Alternativa funkcionalizmu nije na ena u povratku doma im stilovima ili formalisti kom neoklasicizmu. U savremenoj umetnosti. od raketa. Karakteristi an noviji primer tog povr nog. neoromantizam i dekonstruktivizam sa iskrenim prefiksom de. proboj zvu nog zida. ili agresivnim konglomeratom astati nih struktura. pa su se u celom svetu. romani. Abraksas i drugo). Agresivni konglomerat. na primer u Bocvani. Neoistoricizmu. laserska smrt ili tajna klju a atomskog arsenala. u stvari je u na inu mi ljenja kasnog dvadesetog stole a pokidao ivotne veze sa tradicijom. A i ta bi drugo kada su vekovne i tradicionalne norme kodeksa me uljudskog pona anja spustili u ambis. Prou avanje arhitektonske istorije i teorije mo e samo razotkriti koji se prakti ni koraci mogu preduzeti u vremenu iji su i estetika i poverenje u tehnologiju i ekologija uzdrmani iz temelja. filmu. Za mene je bilo tragi no kada sam video ostarelog velikana ameri ke arhitekture Filipa Xonsona kako se nemo no po tapa postmodernom na monumentalnom bloku Fort Hil Skver u Bostonu. skulpturi. a da bi pokazao svoje majstorstvo po pitanju baroknih oblika velikih razmera i eklekti kih stilskih citata. ne primitivci ve . kapitelske akantuse i volute. a zatim editovala katalog simbola. ostavili vakuum u arhitekturi. vu jim pravom i paklenim vizuelizacijama. plebiscitarno rekli: bolje da ga ovakvog vi e nema! ta u tom okru enju mo e arhitektura? Da puzi uz pse haosa. Valden.provla i se lajtmotiv raznih komponenata nasilja. od hemijskih koktela. mora postojati temeljita procena stanja. koja se rasplinjava po vodama bezna a. Raskid sa pro lo u. kriminalom.U teku im teoretskim spisima arhitekata izgleda da ne postoji izlaz iz nedoumice o isto negativnoj reakciji na funkcionalisti ku modernu.. bilo da se on iskazuje kri kom lubenice. a ni u ma kom drugom obliku istorijskog eklekticizma. u gotovo svim njenim oblicima . da vam izmi e . nazdravljana delom arlsa Mura. u prostornom stvarala tvu je savr eno kompatibilan refleks socijalne i politi ke slike sveta. nedostaje vrst intelektualni temelj i on. a njeni simboli sigurna ostav tina za prepoznavanje i njenu budu u arheologiju.. Tako je u jednom trenutku ponovo uspostavljena vladavina jednog stila. koji upotrebljava pesni ke aluzije (na Kafkin Zamak. samo to je arhitektura prakti no od ve itih materijala i ima daleko najvi e korisnika i posmatra a. Kad se najbolje prodaju filmovi. pa je beli arhitekta u Americi na svoju arhitekturu na isti na in lepio obavezne timpane. i to bez predrasuda. tiho odlaze i na samom kraju veka. pa i u arhitekturi. . umetnost je negovala lepotu i plemenitost. za koji su i sami italijanski verni poklonici lepog. jednom od najistaknutijih me u tim poku ajima. Ali. Ako arhitektura i njen teoretski odraz treba savesno da odgovore istorijskom kontinuitetu. ne dosegav i nikada sjaj velikih stilskih epoha. knji evnosti. Nisam slu ajno pomenuo Ameriku.). za koji se tvrdilo da se desio u prvoj polovini dvadesetog stole a. od vercovanog oru ja. Prvi je reakcija na izraubovanost moderne. priterana uz zid tehnolo kih inovacija. Od Altamire jo . Vrtoglave dru tvene promene uvele su epohu u paklene pojave mondijalizma. Eksportna roba za kulturnu hegemoniju je na primeru Gerija u Bilbau i Pragu dobila zabrinjavaju u dimenziju. kao to je voluta bila simbol jonskog stila. kao i svako obi no istoricisti ko stremljenje. njegovu teoriju stvarnost pobija. Postmoderna ozna ava ni ta vi e nego niz raznorodnih poku aja da se pokidaju funkcionalisti ke stege. nego na svetski okean nekreativnosti i mehani kog komponovanja arhitekture u kome su se utopile mnoge graditeljske anse. kao to je to inio njegov crni kolega u najcrnjoj Africi. U ovom vakuumu trenutno je aktuelan teror oblika i formi. od automobila-bombi. spotovi ije su teme: krv. neoimperijalizma i sofisticiranog kolonijalizma. naj e e jonske stubove. xentlmeni najprosve enijih nacija. dorske. moderna je po ela da puca po avu slepog funkcionalizma pa se regionalno i pegavo pojavio brutalizam. u manjoj ili ve oj meri. Postmoderna je otuda po ela i. nepromi ljenog poigravanja kolektivnim istorijskim pam enjem mogla bi biti monumentalna stambena naselja koja je projektovao Rikardo Bofil (Ricardo Bofill) (ro en 1939. obele ene duhovnim i fizi kim nasiljem. imala je nesumnjivo vredne kreativne domete. Tako su moderna i njen prividni oponent. po ele pojavljivati stilski oblikovane iste ku e. ta bi drugo kad svakodnevno ginu silni ljudi od kom ije. Bilo je to mogu e iz dva va na razloga. mo e jedino da vodi nazad ka novom obliku funkcionalizma. a drugi dekreativno i lako uspostavljanje likovnosti upotrebom ablona i bazara.slikarstvu. od mine. iji je protagonista Frenk Geri. Na njih nisam mislio. Stoga je njen pe at najvidljiviji. muzici .

Kud svet. tud i arhitektura. I njena teorija. tud i arhitektura.tlo ispod nogu tako to e zakositi sve zidove pa ne ete mo i da se vertikalno orijenti ete u prostoru. I njena teorija. Za to? Da se bude nov. . moderan! Da novim ku ama simuliramo i anticipiramo ispreturani bombardovani grad.[107] Kud svet.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful