You are on page 1of 5

BIODIZEL-ekološko gorivo 21 veka

Najznačajnije obeležje 20 veka svakako je apsolutna dominacija nafte, kao pogonskog
goriva za transport i mehanizaciju.
Nafta je pre svega, značajna zbog velike toplotne moći, prilične rasprostranjenosti
nalazišta i relativno jednostavne eksploatacije i manipulacije. Pogodna je za različite
vidive prerade pa se iz nje može dobiti široka lepeza proizvoda za vrlo različite
namene. Pored toga nafta je značajna sirovina u hemijskoj industriji. Sa razvojem
industrije, naročito hemijske potrošnja nafte je sve više rasla a njena cena na tržištu
uzrokovala je ekonomske poremećaje koji su doveli do poskupljenja osnovnih životnih
nanirnica što je neminovno dovelo do pada životnog standarda stanovništva, a svet
neminovno podelila u dve kategorije na one koji je imaju i one koji je nemaju. Dobija
se iz fosilnih ostataka, dakle neobnovljivih izvora tako da stručnjaci predviđaju skoro
iscrpljivanje njenih izvora, što je svrstalo naftu u red strateških sirovina. Najrazvijenije
zemlje koje su ujedno i najveći potrošači nafte odavno su počeli da razvijaju programe
za proizvodnju alternativnih goriva koje bi smanjilo upotrebu nafte i možda čak njenu
potpunu zamenu i to kroz upotrebu alternativnih izvora energije koji se dobija od
obnovljivih izvora.
Istraživanja su pokazala da su najperspektivnija alternativna goriva tzv. biogoriva,
odnosno goriva dobijena iz biomase. Jedno od alternativnih goriva koje se dobija iz
obnovljivih izvora, svakako je biodizel. Biodizel je komercijalni naziv za metil – estar
(ME) bez dodatog mineralnog goriva. Biodizel je stardardno tečno nemineralno gorivo.
Biodizel je potpuno biorazgradiv, nije toksičan, redukuje štetne gasove koji stvaraju
efekat staklene bašte.
Danas se masovno koriste dve vrste goriva alkohol i biodizel. I jedno i drugo gorivo
mogu se upotrebljavati samostalno ili uz dodatak konvekcionalnim gorivima.

Da bi neko gorivo bilo prihvaćeno kao konvecionalno potrebno je:
- da gorivo potiče od obnovljivih izvora;
- da izvor goriva odnosno sirovina lako dostupna
- da karakteristike goriva budu iste ili slične sa postojećim mineralnim gorivima
- da proizvodnja bude jednostavna i jeftina, a dobijeni proizvod jeftiniji
- da je manipulacija kao i njegovo skladištenje bude jednostavno, bezbedno i
jeftino
- da je postojan pri skladištenju
- da je kompatibilno sa motornim uljima i ostalim mazivima, a da se njegovom
primenom ne smanjuje vek trajanja motora, niti smanjuje pouzdanost
motorskih sistema i motora kao celine
- da mu je cena manja ili ista kao i cena konvencionalnog goriva

Biodizel ili meil-estar je hemijsko jedinjenje koje nastaje u procesima transesterifikacije
ulja ili masti biljnog i životinjskog porekla. Metil-estar je hemijsko jedinjenje koje se
dobija tzv. transesterifikacijom, odnosno hemijskom reakcijom viših nezasićenih
masnih kiselina i alkohola u prisustvu katalizatora. Biodizel se može proizvesti od:
- svih vrsta masti i ulja biljnog i životinjskog porekla kao što su (repičino ulje,
suncokretovo, kukuruzno, ulje uljane repice itd.)
- od otpadnog ulja iz restorana i domaćinstava
- od svih vrsta viših masnih kiselina

Kao sporedni proizvod ove hemijske reakcije (transesterifikacije) nastaje trohidroksilni
alkohol, glicerol koji takođe predstavlja značajnu sirovinu koja ima široku primenu u
industriji.
Ideja o korišćenju biljnih ulja kao goriva za motore je vrlo stara i seže do samih
početaka upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Na svetskoj izložbi u Parizu,
1900. godne, Nemac Rudolf Dizel, otac savremenih dizel motra, demonstrirao je rad
dizel motora sa pogonom na ulje kikirikija. Iako je demonstracija bila uspešna, projekat
nije zaživeo, jer je upravo u to doba svet otkrivao ogromne prednosti nafte kao

najviše zato što je njegovo ulje najrasprostranjenije među jestivim uljima. navike stanovništva u pogledu sakupljanja sekundarnih sirovina i sl). Danas je situacija takva. akronimom MESU. zastupljenost pojedinih poljoprivrednih kultura. bilo kao gorivo. Stepen . Uljana repica nije toliko poznata široj javnosti. pogača (presovana zrna očišćena od ljuske) koja se dalje koristi u proizvodnji stočne hrane. a ređe i konzumnog ulja.1% eruka masne kiseline. Za dobijanje ulja koristi se seme ove biljke. Uljana repica sa ovakvim sastavom semenskog ulja pripada tzv. posle čega je neophodno vršiti filtriranje ulja. Ulje iz semena sadrži različite masne kiseline. Dobijanje ulja iz uljane repice može se vršiti i u malim. dobija se i značajna količina slame. seme uljane repice sadrži 40-48% ulja. godine čak 20% svih energetskih potreba zemalja članica podmiruje korišćenjem različitih vrsta biogoriva. je transesterifikacija repičinog ulja. osim za vreme dva rata. Sve do prve naftne krize. a praktično je najznačajnija među sirovinama za dobijanje biodizela. Zato će u daljem tekstu biti iznete osnovne informacije o ovoj biljnoj kulturi i načinu njene prerade. oleifera) ranije je korišćena najviše za dobijanje stočne hrane. Ulje iz semena uljane repice dobija se postupkom presovanja u presma različitog kapaciteta ili kombinovanim procesima presovanja i ekstrakcije. pa je stoga vrlo pogodna za proizvodnju stočne hrane. ¨000¨ kulture sa još povoljnijim karakteristikama semenskog ulja. svet nije razmišljao o mogućoj nestašici nafte. Široj javnosti je uglavnom poznat i postupak gajenja i prerade suncokreta. Uljana repica (Brassica napus L. dok se u Americi najviše koristi ulje soje. ekonomski razvoj zemlje. kao nusproizvoda eterifikacije pri proizvodnji MER-a. Kao ostatak postupka presovanja nastaje tzv. One u sastavu svog semena imaju manje od 0. sačme i glicerola.5%). sačma uljane repice koja u sebi sadrži 35-40% belančevina povoljnog sastava aminokiselina. Pored ulja. Prerada semena uljane repice radi dobijanja biodizela ima dve faze. ssp. U proseku. individualnim postrojenjima. Predviđeno je da se 2020. U Evropi se za proizvodnju biodizela najviše koristi ulje uljane repice (82. Dobijanje biodizela Izbor osnovne sirovine za dobijanje biodizela zavisi od specifičnih uslova i prilika u konkretnim zemljama (klima. Posle ekstrakcije ulja iz semena dobija se tzv. odnosno biomase. godine. godine sva dizel goriva koja se proizvode i distribuiraju na prostorima EU moraju u sebi sadržati najmanje 5% biodizela. a metil- estar suncokretovog ulja. da je Evropska unija propisima obavezala zemlje članice da do kraja 2006.energenta. dok su neke manje pogodne (linoelinska 10% ) ili čak nepoželjne (eruka 2%).8%) i ulje suncokreta (12. od kojih su neke (zasićene) vrlo pogodne za proizvodnju biodizela (oleinska 60% i linolna 15 %). ¨00¨ kulture koje su delom zastupljene i kod nas. a druga. Slama uljane repice se može stoprocentno iskoristiti bilo kao sirovina u industriji i građevinarstvu. Suncokret je u našem narodu odavno poznat kao uljarica. kao osnovnog proizvoda. U azijskim zemljama intenzivno se koristi i palmino ulje (najčešće kokosove palme). Postupcima daljeg oplemenjivanja ove kulture dobijene su tzv. 1973. među kojima je i biodizel. Poslednjih godina u Evropi je otpočelo gajenje tzv. U takvim postrojenjima postupak transekstrakcije ulja je putem hladnog presovanja. Prva faza je proizvodnja ulja. To je jednogodišnja zeljasta biljka koju u periodu cvetanja krasi jarko žuti cvet. ¨0¨ kulturama koje su kod nas u proizvodnji već dvadesetak godina i danas su još uvek rasprostranjene. kao i izmenjen odnos učešća zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. tj. Ovo je još jedan značajan ekonomski aspekt korišćenja uljane repice. Metil-estar repičinog ulja najčešće se označava akronimima MERU ili MER. viših masnih kiselina heterogenog sastava i 18-25% belančevina.

posle čega se dobija uljna sirovina i tzv. Uljna sirovina se zatim filtrira i destiluje. Podaci dobijeni iz ovih ispitivanja predstavljaju najpotpuniji inventar uticaja biodizela na životnu sredinu i ljudsko zdravlje. a potom rafinira. i za sada jedino. mulj. Sirovo ulje se dalje filtrira ili se podvrgava postupku rafinacije. posle čega se formira pogača koja se koristi za stočnu hranu. Mulj se suši i melje. Ova ispitivanja su pokazala da dizel motori sa pogonom na biodizel imaju značajno manju emisiju dima i čestica. Smanjenje emisije u proseku iznosi oko 40%.izdvajanja ulja u ovakvom postupku je oko 70%. Ovaj program uključuje najoštrije procedure ispitivanja radi certifikacije goriva. Ovako dobijena ulja koriste se u postupku esterifikacije. Stepen izdvajanja ulja je u tom slučaju oko 85%. u kome se pogača ne podvrgava daljoj ekstrakciji. alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA . Biodizel je prvo. Niža emisija dima i čestica postiže se i pri primeni mešavine konvencionalnog dizel goriva i . pa se dobija rafinirano ulje.Environmental Protection Agency). Pogača se usitnjava i podvrgava tečnoj ekstrakciji. Stepen izdvajanja ulja u ovakvom postupku iznosi 98%. Posle predpresovanja nastaje sirovo ulje i pogača. Moguće je koristiti i sličan skraćeni postupak.

Toplotna moć biodizela je za oko 10 % niža od toplotne moći konvencionalnog dizel goriva. može se koristiti i kao biolož ulje. niža za oko 80%. koji doprinosi nastanku efekta staklene bašte. Zbog toga je manje opasno po okolinu. Naprotiv. kao i elemenata sistema. za ubrizgavanje. Ali. zahvaljujući većoj viskoznosti biodizela efikasnost sistema za ubrizgavanje je. čisti biodizel ne toči se najbolje na niskim temperaturama. Slični rezultati se dobijaju i u pogledu redukcije emisije ugljenmonoksida (smanjenje oko 40%) i ugljovodonika (smanjenje oko 65 %). Neka svojstva biodizela čine ga nepodesnim za primenu u visokim koncentracijama. Na taj način može se u potpunosti nadoknaditi manjak mazivosti nesumpornih goriva. čime se znatno pogoršavaju maziva svojstva goriva. Na primer. izrazito kancerogenih frakcija čestične emisije. značajno se poboljšavaju maziva svojstva goriva. veća. Poslednjih godina insistira se na smanjenju sadržaja sumpora i aromata u dizel gorivu. sagorevanje biodizela u motorima ne povećava emisiju ovog gasa u odnosu na emisiju koja bi nastala u prirodnom životnom ciklusu uljane repice. Značajno je istaći i da je emisija policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH - Polycyclic Aromatic Hydrocarbons). Veće korišćenje 5% biodizela. a pri tome se poboljšava i kvalitet izduvne emisije. znači smanjenje uvoza stoprocentnog dizela. a smanjuje zavisnost od uvoznih sirovina (nafte). Mešanjem konvencionalnih dizel goriva i MER-a. u područjima . Ipak. čak i u malom procentu. dobra maziva svojstva ovoga goriva doprinose manjem trošenju elemenata klipno-cilindarske grupe. što bi moglo da stvori probleme u njegovom skladištenju u rezervoarima na otvorenom.MER-a. Znači da je u pogledu doprinosa efektu nastanka staklene bašte biodizel neutralan. pri nepromenjenim parametrima ubrizgavanja. Što se tiče emisije ugljendioksida. količine bio-dizela trenutno su nedovoljne da bi se svi potrošači snabdeli njime u potrebnim količinama. Biodizel kao biolož ulje Biodizel. na primer. Emisija oksida azota pri pogonu dizel motora na biodizel veća je u proseku oko 10%. što ima za posledicu smanjenje snage motora. a pravi se od uljane repice. Korišćenje biodizela ne oštećuje motor. Prednost nove vrste grejnog ulja u odnosu na dizel je u tome što ima manje zagađenja prilikom sagorevanja.

da pokupi godinama nagomilani naftni mulj iz prljavih rezervoara. stručnjaci misle da je rešenje upravo u pronalaženju načina za što masovnijim korišćenjem bio-goriva koja mogu da se obnavljaju. Dugoročno. A moć rastapanja mu je takva da može da probuši čak i gumenu izolaciju. Time će se postići da potrošači i njihovi snabdevači budu manje zavisni od drugih u obezbeđenju potrebnih količina ulja za grejanje . prerađuju iz svog otpada i više puta koriste.sa hladnijom klimom. i njime zapuši filtere i protok goriva. usput.