Baze

UNIVERZITET U TRAVNIKU FAKULTET ZA TEHNI KE STUDIJE, KISELJAK

Seminarski rad: Hemija Tema: Baze,karakteristike,podjela,nastajanje i Lewisova teorija

Studenti: Ibrahimovi Nermin

Profesor: Prof. dr sc. Salim Ibrahimefendi Fakultet za Tehni ke Studije , kiseljak

1

Univerzitet u travniku

kiseljak .Baze Sadr ajj 2 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .

Kemikalije su tvari s kojima izvodimo pokuse ili eksperimente a dobivene su kemijsko tehnolo kim procesima. 3 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .Kemija je eksperimentalna znanost jer se temelji na pokusu ili eksperimentu.Baze UVOD Kemija je prirodna znanost koja prou ava gra u svojstva i promjene tvari.Dok izvodimo neke pokuse nesmijemo nanositi tetu ni sebi ni okolini.Pokus ili eksperiment je prakti na provjera neke pretpostavke ili predvi anja.Prirode znanosti prou avaju prirodu i zbivanja u svemiru te nastoje razumjeti za to je sve ba tako kako jest. kiseljak .Kemikalijama nikada ne ispitujemo okus niti ih nesmijemo udisati.

tj. Npr. Npr. jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje.tj. u uslovima date reakcije. u reakciji: jedinjenje HA je kiselina. Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH ve i od 7. koje u vodenom rastvoru. pove ava njihovu koncentraciju a smanjuje koncentraciju H+ jona (pove ava pH rastvora). Po protoliti koj teoriji. u reakciji: jedinjenje HA je kiselina. a jedinjenje B baza. koje je donor (davalac) elektronskog para u uslovima date hemijske reakcije. Arenijusove baze su rastvorljive u vodi i ovi rastvori uvek imaju pH ve i od 7. Hemijska jedinjenja (sa izuzetkom nekoliko veoma jakih kiselina i baza) mogu u zavisnosti od uslova da vr e ulogu kiseline ili baze ± ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja . protona.Najnoviju i najprihva eniju op tu definiciju baze dao je Luis Baza je jedinjenje. koje u vodenom rastvoru. u uslovima date reakcije. usled disocijacije izdvajanjem jona OHí. usled disocijacije izdvajanjem jona OHí. 4 Uni erzitet u travni u Faku tet za Tehni ke Stu i e . protona.Baze TA JE BAZA Baza ili lu ina je jedna od osnovnih kategorija hemijskih jedinjenja. baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H + ). baza je svako hemijsko jedinjenje koje je akceptor (primalac) katjona vodonika (H + ). Po klasi noj. Po klasi noj. kiseljak . pove ava njihovu koncentraciju a smanjuje koncentraciju H+ jona (pove ava pH rastvora). a jedinjenje B baza. jonskoj teoriji Arenijusa baza je hemijsko jedinjenje. Po protoliti koj teoriji.

deluju "sapunjavo" na dodir. rastvaraju kiseline iz ko e i pretvaraju i u supstance nalik sapunu ‡ Baze neutrali u kiseline ‡ Jake baze . u baze spada i kausti na soda aOH). koja se koristi za i enje u industriji ‡ Baze su jedinjenja koja u vodenom rastvoru kao jedine negativne jone daju idroksidne jone 5 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . koje je don or davalac) elektronskog para u uslovima date emijske reakcije.Baze Hemij jedi jenj i et m nekoliko eoma jaki ki elina i aza) mogu u zavi nosti od uslova da vr e ulogu kiseline ili aze ovakva jedinjenja se zovu amfoterna jedinjenja. OSOBIN B ZE: ‡ Pri dodiru su klizave ‡ Menjaju oju lakmusa iz crvene u plavu ‡ Imaju gorak ukus ‡ Reaguju sa kiselinama pri emu nastaju soli ‡ Vodeni rastvori provode elektri nu struju ‡ Soda-bikarbona. ajnoviju i naj ri va eniju op tu defini iju aze dao je uis Baza je jedinjenje.veoma razaraju e i nagrizaju ko u na dodir. sredstvo za pranje sudova. sapun i mnoge druge supstance ‡ Pomenute baze su slabe. kiseljak .

kiseljak . daje otopinu iji je pH ve i od 7. Osim nje. Baze su tako er oksidi i hidroksidi metala. pod pojmom baza se naj e e podrazumijeva vodena otopina koja mo e primiti protone vodika. Baze su grupa spojeva koji sadrze metal i hidroksidnu grupu (OH) Izuzetak medju bazama je amonijeva baza ( NH4OH ) koja umjesto metala sadrzi pozitivan amonijev jon NH4+ 6 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . Ovo je definicija baza po Brønsted-Lowry-evoj teoriji kiselina i baza. Baze reagiraju s kiselinama pri emu nastaju voda i soli (ili njihove otopine). koji otopljen u vodi. baze op enito podrazumijevaju bilo koji spoj. Primjeri baza su natrijev hidroksid i amonijak.0. Baze i kiseline su suprotne jer kiseline pove avaju koncentraciju oksonijevih (H3O+) iona. eakcija izme u kiselina i baza naziva se neutralizacija. dok baze smanjuju ovu koncentraciju. Baze su kemijska suprotnost kiselinama. definicija baze mogu biti donori elektronskih parova (Lewis) ili izvori hidroksidnih aniona (Arrhenius).Baze Slika 1: Hemijska reakcija u kojoj natrijum hidroksid razara tablu aluminijuma U kemiji. Osim toga.

kiseljak . Koncept baze je prvi put u kemiju uveo francuski kemi ar Guillame François Rouelle 5 . Sna ne baze. kao i sna ne kiseline. U ATOG OKUSA (okus sapuna.Baze Dobijanje baza: okisd metala+ voda----> baza MgO+H2O---> Mg(OH)2 Osobine: Mahom u cvrstom agregatnom stanju. SVOJSTVA BEZE: 7 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . pepela) djelimicno rastvorljivi u vodi i laknus papir boje u P AVO ! U vodenom rastvorima baze se disociraju na pozitivne ione metala i negativnu OH grupu (Luzine/Hidroksidi/Alkalije) DEFINICI : Sna na baza je ona koja se hidrolizira u potpunosti i podi e pH otopine prema . napadaju i o te uju tkivo i uzrokuju ozbiljne opekline. On je primjetio da kiseline stvaraju soli samo kad ih se pomije a s odre enim tvarima. Ove je tvari nazvao bazom soli. godine. i od atle i ime.

zbog saponifikacije lipida u ljudskoj ko i 2. prema jednad bi: 2H2O(l) H3O+(aq) + OHí(aq) pH vrednost je mera aktivnosti vodonikovih jona (H+) u rastvoru i na taj na in odre uje da li je dati rastvor kiselog ili baznog karaktera. Mera analogna ovoj za koncentraciju hidroksidnih jona u rastvoru je pOH Iako pH vrednost nema metri ne jedinice. Reagiraju s indikatorima: lakmus papir poplavi. Koncetrirane i sna ne baze su kausti nog (korozivnog) djelovanja na organske tvari i sna no reagiraju s kiselinama . a za bazne je ve a od (pH > . Formula za ra unanje vrednosti je: pH = í log10[H + ] 8 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . Za neutralan rastvor pH je . Za kisele rastvore pH vrednost je manja od (pH < . Skliske i pjenaste na dodir. ). pH vrednost se meri na osnovu aktivnosti vodonikovih jona u rastvoru. pH vrednost je broj bez jedinica. U istoj vodi. kiseljak . fenolftalein postane ru i ast Ph VIJEDNOST: pH vode je mjera njene kiselosti. i za pore enje koristi se pH skala koja obuhvata vrednosti od do . njena skala nije proizvoljna. Vodene otopine ili rastaljene baze disociraju na ione i provode struju . ). otprilike jedna na milijuna molekula vode disocira na H3O+ i OH-.Baze Neka op enita svojstva baza su: . To je negativan logaritam koncentracije oksonijevih iona.

klorovodi na kiselina u vodi stvara oksonijeve i kloridne ione: HCl + H2O H3O+ + Clí Kada se ove dvije otopine izmije aju. kiseljak .2 mol/L. NEUTRALIZACIJA: Neutralan u kemiji zna i tvar koja ne reagira ni kiselo ni alkalno.35 Za istu vodu pH vrednost od ozna ava da je rastvor neutralan.31 × 10 í9 mol/L. oksonijevi i hidroksidni ioni reagiraju pri emu nastaju molekule vode: H3O+ + OHí 2 H2O 9 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .2 e imati [H +] aktivnost 10í8. u vrlo slabo disocirane molekule vode. odnosno broj vodonikovih jona u jednom molu jedne litre datog rastvora. koncentracija je iona H 3O+ i OH. ekvivalent vodonikovih jona.u otopini jednaka otopina reagira neutralno (pH = 7).Baze [H+] ozna ava aktivnost H+ jona (ili preciznije napisano [H 3O+]. Neutralizacija u kemiji je reakcija izme u kiseline i baze. rastvor sa [H+] koncentracijom jona od .5 × 10 í4 ml/L e imati pH vrednost od ílog 10(4. Pritom se radi o spajanju vodikovih iona (OH -). koji su nastali disocijacijom u otopini. Kada se otopi u vodi. sa jednakim koncetracijama od 1×10 í7 mol/L. H 2O. Na primer. u kojoj se njihovo kiselinsko i bazi no djelovanje me usobno poni tavaju. sna na baza poput natrijevog hidroksida se rastavi na hidroksidne i natijeve ione: NaOH Na+ + OHí I sli no tome. tj. rastvor sa pH=8. tako da se pH vrednost defini e na logaritamskoj skali kiselosti. Dok. Log10 ozna ava logaritam sa bazom od 10. Nakon reakcije otopina jakih kiselina s jakim bazama (ili otopina slabih kiselina sa slabim bazama) u stehiometrijskom omjeru. odnosno 6. izmerenih u jedinici molarnosti. kiselina i baza stvaraju sol i vodu.5 × 10 í4) ili 3. jer se u vodi nalazi isti broj H+ jona i OH í jona.

NH3(aq) + H2O(l) NH4 +(aq) + OH-(aq 10 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije . NaOH(aq) Na+(aq) + OH-(aq) ‡ Slabe: NH3. poput natrijevog ili kalijevog hidroksida. poput sode (natrijevog karbonata) ili bjelanca jajeta bi se trebali koristiti za neutralizaciju prolivenih kiselina. KOH.. Neutralizacija prolivenih kiselina sa sna nim bazama. pri emu u otopini ostaje natrijev klorid.Baze Ako je jednaka koli ina natrijevog hidroksida i klorovodi ne kiseline reagira. kiseljak . dolazi do potpune neutralizacije. Al(OH)3. Ca(OH)2 ‡ Molekulske supstance: NH3 Podela baza prema ja ini ‡ Jake: NaOH. Ba(OH)2 . Slabe baze. Ca(OH)2... KOH. uzrokuje sna nu i opasnu reakciju. Zn(OH)2 . VRSTE BAZA: Podela baza Baze se mogu podeliti prema vi e kriterijuma: ‡ prema vrsti susptance ‡ prema ja ini ‡ prema broju hidroksidnih grupa Podela baza prema vrsti supstance ‡ Jonski hidroksidi: NaOH..

Baze SLABE BAZE « B  » « OH  » ½­ ½ Kb ! ­ « BOH » ­ ½ c0E 2 Kb ! 1E Kb ! c0 ™ E 2   « B » ! «OH » ­ ½ ­ ½   «OH  » ½ Kb ! ­ c0  « OH  » ­ ½ 2  « » ­OH ½  Kb Kb 2   K b c0 2 4 «OH  » ! K b c0 ­ ½ 11 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . kiseljak ¢  « » ­OH ½  Kb Kb 2   K b c0 2 4 «OH  » ! K b c0 ­ ½ ¡ « B » ! « OH » ­ ½ ­ ½   «OH  » ½ Kb ! ­ c  «OH  » ­ ½ 2 .

Baze Slika 2 : Neke slabe baze JAKE BAZE « B » «OH  » ½ Kb ! ­ ½ ­ « BOH » ­ ½ 12 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije . kiseljak .

Baze LEW S-OVA TEORIJA (TEORIJA ELEKTRONA. kiseljak . 1923) Slika 3: Gilbert Newton Lewis 13 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .

Kiseline prihvataju elektrone (elektronske parove) u kemijskoj reakciji (akceptori elektrona). 2. Baze daju elektrone (elektronske parove) u kemijskoj reakciji (donori elektrona). kiseljak .Baze Lewis-ova teorija je najop enitija teorija 1. Primjer: B 3 + :NH3 3B:NH3 14 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .

kiseljak .Baze 15 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Stu ije .

od vas e znati: y y y y y koje tvari u na em svakodnevnom ivotu su kisele ili. U tom kontekstu.Baze ZAKLJU AK: Kiseline i baze su dio na eg svakodnevnog ivota. kako napisati i objaviti kemijski. to je topivost tvari i kako to ovisi o temperaturi. razli itih pokazatelja koji mogu odrediti rje enja kiselosti oz. kako rezultat sol. baza i kako se oni razlikuju.bazi nost ili njihova pH vrijednost. kako izra unati te inu posto rastvorka koncentracije i postotak rje enja. kiseljak . 16 Univerzitet u travniku Fakultet za Tehni ke Studije .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful