Uvodni deo

U ovom uvodu, barem kako sam ga ja zamislio, nema šta mnogo da se kaže pa će stoga najverovatnije sve stati u par rečenica. Frka je početi zato idemo polako, redom, jedno po jedno. Svako muziciranje (pevanje, sviranje gitare, klavira, trube ili čukanje bubnjeva) je zapravo proizvođenje tonova. Svaki ton ima nekoliko karakteristika: visinu, dužinu (ili trajanje), boju i jačinu (ili glasnoću). Sve ove osobine zajedno utiču na to o kojem se tonu radi i čim se neka karakteristika promeni dobije se drugi ton. Po ovim celinama, uslovno rečeno, biće podeljena i ova škola gitare. Biće tu naravno i tekstova o gitarskim trikovima, podešavanju, čuvanju i (eventualnom) popravljanju gitare i gitarske opreme. Jednom rečju svega što bi jednog gitaristu moglo da interesuje. Trudiću se da svaki novi termin koji spomenem objasnim na vreme, pa će, u tom smislu, oni koji časove rade sistematski imati prednost. Muzičke teorije će biti dosta. Znam da se ovo zagriženim gitaristima neće baš svideti, ali ne bih da i drugi naprave ozbiljnu grešku kao što sam je napravio ja. Tek kad sam naučio note skapirao sam šta sam i koliko propustio dok ih nisam znao. Ono što su tonovi u prirodi, to su note na papiru, i svaku karakteristiku tona moguće je zapisati. Glavna prednost nota je u tome što nekome ko ih takođe zna možete verno preneti muzičku poruku bez zvučnog zapisa. O tome koliko će ova škola imati uspeha kod vas ne bih mogao ništa da tvrdim, uostalom i sami znate da to ne zavisi samo od mene. Ja vam u svakom slučaju želim sve naj-naj. Za ovaj uvod toliko.

Visina tona
Visina tona je, kao što rekoh, jedna od karakteristika svakog tona koji čujemo. U daljem tekstu pokušaću da vam dočaram šta to zapravo znači. Ljudi svemu vole da daju imena pa su tako i tonovi i (ili) note dobili svoja. Međutim nije to jedini razlog, imena data tonovima značajno olakšavaju komunikaciju među muzički pismenima. Zašto to baš ovde spominjem? Zato jer ime tona ukazuje baš na njegovu visinu, a ne na trajanje, boju ili jačinu. C (Do), D (Re), E (Mi), F (Fa), G (Sol), A (La) i H (Si), ne izgleda teško, a? Pa i nije. Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si i Do po solmizaciji, a C, D, E, F, G, A i H po abecedi. Ja ću se ovde služiti abecednim imenima tonova. Da bih uopšte mogao da vam pričam o visini tona trebalo bi prvo da vam objasnim koji je ton viši a koji niži. Cvrkutanje ptica je visoko a zvuk koji proizvodi motor velikog kamiona je nizak. Jednostavno, kad upoređujete dva tona, onaj koji zvuči piskutavije je viši. Kada su note u pitanju, tu je stvar još prostija, note se zapisuju u notni sistem (o njemu nešto kasnije) i princip određivanja visine tona je vizuelan. Nisko napisana nota - nizak ton, visoko napisana nota visok ton. E sad, obzirom da se note najčešće nižu od nižih ka višim, a malopre je napisano baš tako, sledi da je ton C u ovoj grupi najniži, da je E više od D a niže od F i da je H najviše. Obzirom da i vokal i instrumenti mogu da proizvedu mnogo više od sedam tonova stvar je zamišljena tako da se ovaj redosled stalno ponavlja: ...G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A... Skup svih tonova zove se tonski sistem. Da bi se znalo, recimo, na koje F se misli, tonovi su podeljenji u grupe - oktave tonskog sistema koje se nižu ovim redosledom. C D E F G A H
2 2 2 2 2 2

-

2

Subkontra oktava Kontra oktava Velika oktava Mala oktava Prva oktava Druga oktava Treća oktava Četvrta oktava Peta oktava

1

C D E F G A H
1 1 1 1 1 1

C D E F G A H c d e f g a h c d e f g a h
1 1 1 1 1 1 1

c d e f g a h
2 2 2 2 2 2

2

c d e f g a h
3 3 3 3 3 3

3

c d e f g a h
4 4 4 4 4 4

4

c d e f g a h
5 5 5 5 5 5

5

Dakle, spisak svih tonova koji pripadaju tonskom sistemu od nižeg ka višem glasio bi: C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, C, D, E, F, G, A, H, c, d, e, f, g, a, h, c , d , e , f , g , a , h , c , d , e , f , g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a, h, c, d, e, f, g, a i h. Sve ovo može se napisati i notama. Note se pišu znacima a ne slovima i to u sistemu koji je specijalno prilagođen njima a zove se linijski sistem. Šta će koji znak značiti zavisi i od ključa u kom se piše. Upravo linijski sistem i ključevi tema su sledećeg časa.
2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5

Linijski sistem i ključevi
Ono što su za matiš kockice a za srpski linije to je za note linijski sistem a ključ mu dođe kao neki predpokazatelj kako čitati napisano. Diplomatski rečeno linijski sistem i ključ tesno sarađuju. Note se "crtaju" po linijskom sistemu kojeg čini pet linija. Izgleda ovako: Pet linija i četiri praznine između su mesta gde se note zapisuju. I linije i praznije broje se odozdo na više. Linijski sistem se na svom početku spaja vertikalnom linijom koja se zove spojnica.

Kao primer evo nekoliko nota ispisanih po linijskom sistemu tačnije po linijama i prazninama. Da bi se znalo koja nota prestavlja koji ton na početku svakog linijskog sistema crta se znak koji se zove ključ. Ključ koji se najčešće koristi zove se violinski ili G ključ.

Violinski ključ se ne zove za džabe još i G ključ. Nota napisana na drugoj liniji, oko koje se crta violinski ključ, je upravo nota G.

Drugi po popularnosti ključ jeste bas ključ. Obratite pažnju, kod njega ton F igra glavnu ulogu.

Baritonski F ključ.

Basso profondo F ključ.

Sopranski C ključ.

Mecosopranski C ključ.

Altovski C ključ.

Tenorski C ključ.

Ako mene pitate, najbitnije je da naučite violinski ključ. Bas ključ ako neznate i nije toliko strašno naravno sem ako niste basista. Bas ključ često koriste i pijanisti pošto se u bas ključu piše ono što sviraju levom rukom. Za ove ostale ključeve dovoljno je da znate da postoje i da znate mesto gde se o njima možete podsetiti.

Visina tona - II deo
Ova strana se bavi zapisivanjem nota, odnosno prepoznavanjem njihove visine. Poznavanje imena tonova, notnog sistema i violinskog ključa preduslov je za shvatanje onoga što ovde piše. U verbalnom sporazumevanju za određivanje visine tona bitno je njegovo ime a visina tona se kod napisane note očitava mestom gde je napisana (za razliku od trajanja koje se određuje oblikom). Šta to praktično znači? Sećate se, je l' tako, da se ton G u violinskom ključ piše na drugoj liniji notnog sistema. To znači da se ton G piše na drugoj liniji (velike li mudrosti).

Ako se još sećate napomenuli smo da se viši tonovi, na notnom sistemu pišu više a niži niže. Po ovoj logici sledi da se ton A, koji ide odmah posle G i viši je od njega, piše odmah iznad G. Ovde je važno napomenuti da linije i praznine podjednako aktivno učestvuju u zapisivanju nota u notni sistem. Dakle, ton A se piše u prazninu između druge i treće linije, zapravo u drugu prazninu.

Viši tonovi više a niži niže. Ton F je niži od G i evo kako se on zapisuje.

Kako ne bih trošio bajtove uludo pokazujući tonove jedan po jedan evo svih nota koje staju na notni sistem. Takođe iskoristiću priliku da vam kažem kako su ono G, A i F iz predhodne priče ustvari g a i f.
1 1 1

Od e do f sve ide lako međutim šta sa notama koje su niže od e ili više od f . Za zapisivanje ovih nota u pomoć se zovu zamislite ko? Pomoćne linije. Kako bi se smanjila količina nacrtanih pomoćnih linija one se ne crtaju dokle god nema potrebe za njima. Nota d (niža od e ) piše se u prazninu između zamišljene prve pomoćne i prve linije i tu se pomoćna linija ne crta a c se piše na prvoj pomoćnoj liniji i tu se pomoćna linija crta.
1 2 1 2 1 1 1

G. 4 2 1 Stupanj i stepen C. kao što rekosmo. Note četvrte oktave pišu se kao i note treće ali se iznad njih dodaje oznaka 8va. D. F. Jednostavno svaki ton ima onaj stupanj koji odgovara rednom broju mesta u skali. 4 Za kraj ovog teksta dodao bih još da se u violinskom ključu zapisuju note u rasponu od c do h a u bas ključu od C do h . Kao osnovna često se uzima za primer ma šta trebalo da se objasni. H i C i svaki ton je jedan od stupnjeva lestvice. G. E treći. F četvrti. F. Prva oktava. H sedmi i C osmi stupanj. E. G peti. Ako bi lestvicu činili neki drugi tonovi prvi stupanj bi bio prvi ton te lestvice. D drugi. Druga oktava. D. Nota g se piše u prazninu između zamišljene prve pomoćne i pete linije a a na prvoj pomoćnoj liniji. U konkretnoj lestvici C je prvi stupanj lestvice. . Stupanj Osnovnu lestvicu. A šesti. Treća oktava. Prvo mala oktava.Isto pravilo važi i za pisanje nota koje su više od f . A. A i H zajedno sa prvim sledećim C čine osnovnu lestvicu (C dur skalu) o kojoj ćete se u ovoj Školi Gitare naslušati. drugi stupanj drugi ton itd. E. čine C. Sve note sem c . 2 2 2 Evo napisanih svih nota.

između A i H. Tačno tamo gde postoji ceo stepen između stupnjeva postoji i crna dirka između dve bele a tamo gde je raspon polustepen crne dirke nema. G. Između C i D. . drugog i trećeg stupnja ceo stepen. Povisilice i snizilice Povisilice i snizilice mogle bi podpasti pod lekciju o visini tona ali su kao često korišćeni znaci zaslužili da se o njima posebno priča zato evo nekoliko rečenica o njima. neka nota povisuje. Između D i E. kada se pišu note. F. Raspored celih i polustepena među stupnjevima je ono po čemu se skale razlikuju. četvrtog i petog stupnja ceo stepen. A i H nisu jedini koji čine tonski sistem. sedmog i osmog stupnja polustepen. trećeg i četvrtog stupnja polustepen. šestog i sedmog stupnja isto ceo stepen i na kraju između H i C. između F i G.Stepen Između stupnjeva (tonova) neke lestvice postoje razmaci koji se zovu stepeni. Evo kako sve izgleda ako za primer uzmemo C dur lestvicu. Tonovi: C. između E i F. između G i A. D. Pišu se neposredno ispred note i nota biva povišena za polustepen. tačnije prvog i drugog stupnja C dur skale stoji ceo stepen. Povisilice Povisilice su znaci (tačnije predznaci kako ih tretira muzička teorija) kojim se. Stepen može biti ceo ili polustepen. E. Sve se ovo možda najbolje vidi na klavijaturi. Ovi tonovi su takozvani celi tonovi i svaki od njih se može povisiti i sniziti jedanput ili čak dvaput. petog i šestog stupnja opet ceo stepen.

Potrudite se kako znate i umete da ovo shvatite baš ovako kako piše jer stvarno nije sve jedno. . Eses i A. Asas. Ovde strogo obratite pažnju. Setite se da između prvog i drugog stupnja C dur skale. C povišeno za ceo stepen jeste isto što i D ali je to ipak Cisis. odnosno tona C i D. G. A i B. D. Postojanje celog stepena zapravo znaši da između C i D postoji još jedan ton koji je na po pola stepena od oba. Snizilice Snizilice mu dođu isto što i povisilice samo što one snižavaju ton. sniženi tonovi izgovaraju se sa dodatim nastavkom -es. No pre nego krenemo redom sa pojedinačnim nabrajanjem povišenih nota prvo da se podsetimo nešto. Kako to sad. Kao što su Eis i F "isto" (hm. Znak za obeležavanje može biti ili dvostruka povisilica ili znak x koji je ekvivalentan. Ovde se može ponoviti priča od malopre. Dvaput po pola stepena jednako ceo stepen. Setite se još da između E i F stoji polustepen. Izuzetak su sniženo E i A koji se izgovaraju Es i As. E. odnosno kad se krene iz A: A. praktično. D. isto) tako su i Cis i Des "isto". C. I ovde bi se ceo pasos o povisilicama mogao prepisati da nije jedne začkoljice koju valja objasniti. Taj ton je povišeno C. ali nikako ne i teoretski (pri tom mislim na muzičku teoriju). F i G. Dvostruko sniženi tonovi nemaju znak koji zamenjuje dva snižena. Note pored toga što mogu biti povišene mogu biti i dvostruko povišene. Sinonim za sniženo H (Hes) je B. Povišenim notama se na ime dodaje nastavak -is. E. Oni su bukvalno po alfabetu da li imena tonovi pa se kod njih zovu: C. Dvostruko sniženi tonovi izgovaraju se sa nastavkom -eses izuzimajući E. kod nas je B.Svaku notu je moguće povisiti. O tome kako i zašto nešto kasnije. ispade da je povišeno E (Eis) zapravo F? Pa i jeste. A i povisilica diže ton baš za polustepen. postoji ceo stepen. Evo najzad i jedne razlike između povisilica i snizilica. Duplo povišene note više su za ceo stepen i na ime povišenog tona dodaje se -isis. B. Jelte. F. sniženo H a u američkoj literaturi B je H.

undecima. Da vidimo kako to izgleda zapisano notama. Uzlazni su oni kod kojih je prvi ton niži a drugi viši a silazni oni kod kojih je prvi ton viši a drugi niži. oktava. moguće ih je meriti između bilo koja dva tona. septima. Interval je razmak po visini između bilo koja dva tona u lestvici. duodecima. Prima (latinski primus = prvi) je razmak od jednog tona. tercdecima. Interval se "meri" između dva tona.Intervali U muzičkoj toriji se stvarno koriste izuzetno intuitivni nazivi za pojmove. terca. Prosto ne mogu da poverujem da na spominjanje reči: interval. terca od tri itd. intervali se dele i po smeru. sekunda. kvarta. Naravno. Ako se odsviraju jedan za drugim onda je to melodijski interval ali ako su oba odsvirana istovremeno onda je to harmonski interval. decima. Radi se zapravo o podeli po veličini razlike između dva tona. smeru (misli se na to da li su uzlazni ili silazni) i vrsti. kao što rekosmo. kvartdecima i kvintdecima. melodiji ili uopšte. dele se u par grupa: po veličini. . Postoje uzlazni i silazni. seksta. Ako ih delimo po visini evo kakvih sve intervala ima: prima. sekunda od dva. nona. samo. Sem po veličini. neko nebi mogao barem da nasluti. ako ne čak i da pogodi o čemu se radi. Intervala ima raznih. kvinta. ovu tabelu uzmite sa rezervom da nebi ispalo da se svi intervali mere od tona C.

/ 1 2 4 4+ / 1 2 5-2x( / ) 1 2 7 8 9 10 5. umanjene i prekomerne./ 1 3 2 2-2x( / ) 1 2 2 3 4 5 4 5 6 6 7 8 2 2+ / 1 2 3./ 1 1 2 1+ / 2./ 1 2 7 7+ / 1 2 .Ovo su do sada sve bili primeri intervala između takozvanih celih nota. naziv čista prima prekomerna prima mala sekunda velika sekunda prekomerna sekunda umanjena terca mala terca velika terca prekomerna terca umanjena kvatra čista kvarta prekomerna kvarta umanjena kvinta čista kvinta prekomerna kvinta umanjena seksta mala seksta velika seksta prekomerna seksta umanjena septima mala septima velika septima prekomerna septima umanjena oktava čista oktava prekomerna oktava razlika u razlika u stupnjevima pragovima +/ 1 1 2 0 1 1 2 2 1. Dele se na: čiste./ 1 2 3 3+ / 1 2 4. male. velike./ 1 2 6 6+ / 1 2 7. Šta se dešava ako jednoj od nota dodamo neki predznak: povisilicu ili snizilicu? Intervali počnu da se dele po vrsti./ 1 2 5 5+ / 1 2 6-2x( / ) 1 2 9 10 11 12 11 12 13 6.

električnih itd. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih. . Klasična gitara Najčešće je koriste izvođači klasične muzike pa je zbog toga i dobila ovakvo ime inače se u osnovi radi o akustičnoj gitari. melodijska uzlazna mala terca harmonska velika seksta melodijska umanjena septima Vrste gitara Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. poluakustičnih. Karakterišu je odlična akustičnost i plastične žice a neretko imaju duplo dno u telu. Naime.Evo. vrsta gitara ima raznih: klasičnih. za kraj. još nekoliko primera čisto da potpuno utvrdimo priču. akustičnih.

Prosto nezamenljiva u nekim situacijama.Akustična gitara U poslednje vreme sve više liče na akustične verzije eliktričnih gitara. Aluminijumsko telo daje mu lako prepoznatljiv ton nalik bendžu. Pored žica sve više delova im se pravi od metala. Dobro Instrument koji specifičnošću svog zvuka zaslužuje svrstavanje u posebnu grupu. Zbog mekanog zvuka najviše je vole džezeri. Akustična gitara sa dvanaest žica Popularna dvanestica identična je gitari sa šest žica po svemu. "Dupli" komplet pri sviranju akorada daje joj punoću i lepotu. I ton joj je sličan. . Često se svira sa slajdom. Poluakustična gitara Akustična gitara sa magnetima najjednostavnije je objašnjenje za ovu vrstu.

Deblje i duže žice nego na gitari daju mu dublji ton. Najvažniji deo joj je magnet. izgledom i načinom kako se svira ličila na akustičnu zapravo se radi o potpuno različitom instrumentu. Naime. bilo bi stvarno red da u Školi Gitare najzad spomenem i gitaru. bas ih ima četiri. Osnovna razlika između gitare i basa je u broju žica. Ovde su za primer uzete akustična i električna gitara pošto je takvih najviše kod nas a i sadrže sve delove koji se mogu pojaviti na bilo kojoj gitari. i svaka od njih karakteristična je sama po sebi i razlikuje se od drugih.Električna gitara Gitara punog tela koja ne daje zvuk svojom akustičnošću nego sklopom elektronskih delova. Delovi gitare OK. NE PRESKAČI LEKCIJU! Znam da sve znaš al' kad si preživeo svo ono davljenje sa teorijom preživi i ovo. električnih itd. Električni bas Tek je bas poseban instrument ali ovaj tekst nije mogao sa prođe bez njega. poluakustičnih. akustičnih. Ma koliko svojim imenom. Reći nekome da imate gitaru i nije bog zna kako određena informacija. Najčešće se razlikuju i po delovima koji ih čine. a pre nego nastavimo dalje valja nabrojati i njene osnovne delove. vrsta gitara ima raznih: klasičnih. Akustična gitara .

Otvor na rezonantnoj kutiji ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice. imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje. modela. Najčešće su od čelika ili mesinga. Gornja kobila je jedan od najmanjih delova na gitari. koliko je drvo debelo u preseku. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala. neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. E da. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. da preciznim štelovanjem naštimuju žicu. naprimer slonove kosti. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje. hvata zvuke sa žica . Prag odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Glava je prvo deo vrata a tek posle deo gitare.. mogla sve da podnese. proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme. na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo.Idemo redom. preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane. Kao prvo. Pored svima znane namene. umalo da zaboravim. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina. kao na slici. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem. Njome se vrat završava.. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Čivija je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Vrat kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne.

Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Električna gitara .i kroz otvor. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Žice sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima. ne znam šta bih rek'o. svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja. ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra. osobinu i ulogu. Rezonatna kutija na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. Ima ih ravnih i motanih. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Prave se od čelika ili plastike. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno. Kutija kroz isti taj otvor. Sve u svemu ima ih svakakvih. Donja kobila se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo. kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula. sada kada su došle na red. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Sve se to lepi.

poluakustičnoj. Vrat kod električnih gitara je nešto uži i tanji u odnosu na vratove kod akustičnih. Prag se baš ni malo ne razlikuje bio on na klasičnoj. obradi to i pošalje dalje. Skrenuo bih vam pažnju da ih ne mešati sa top lock-om. Takve gitare bije glas da imaju duži ton od onih gde se vrat i telo spajaju. Postoje gitare kod kojih je vrat i srednji deo tela izrađen od jednog komada drveta. Magnet je prvi u lancu elektronskih delova u električnoj gitari. Nemojte me shvatiti bukvalno. Prave se u dve vrste: single-coil ima čistiji zvuk a humbucking masniji i prljaviji ali je pre svega glasniji jer. neretko tri. pre svega onih drvenih. čak se veoma često skida da nebi smetala. Da li će vam se neki svideti ne zavisi samo od njega nego i od ostalih delova gitare. . Njegova funkcija je da "uhvati" sve što žica ispusti iz sebe. električnoj gitari ili na nekom drugom žičanom instrumentu. I njih ima mali milion tipova i modela. naravno da ih ima različitih po kvalitetu. Tremolo ručica kao deo sam za sebe ne znači ništa.Glava na električnim gitarama ima istu funkciju kao i na akustičnim. Top lock je mehanizam koji sprečava raštimavanje gitare i nalazi se ili iza kobilice ili gornje kobile ni nema pa njenu funkciju on preuzima. obliku ili nečem trećem ali čivija je čivija. Čim je nestala potreba za klasičnim čivijama nestala je potreba i za glavama pa tako postoje i gitare bez glave. Čine ga provodnički kalem i metalno jezgro. Odgovor koje vama lično najviše odgovaraju najverovatnije će dati vreme. Može ih biti jedan ili više na gitari. Ima ih bezbroj vrsta i razlikuju se po mnogo čemu. oni i nije ništa drugo nego dupli singlecoil. Simpatičan ali ne i obavezan deo gitare. Ručica je sastavni deo tremola i njenim pomeranjem pomera se i ceo sklop delova na tremolu pa se tako izvode neki gitarski trikovi. Žice se i projektuju i prave tako da budu namenjene nekoj vrsti gitara ili čak nekom načinu sviranja gitare. Spajaju se sa telom šrafljenjem ili lepljenjem. Gornja kobila na električnoj gitari praktično se ne razlikuje od one na akustičnoj. do tada možda bi bilo najbolje da koristite neke koje vam je neko kome verujete preporučio. Čivija je jedan od retkih delova gitare koji je standardan za sve vrste gitara i nema ih specijalnih. banalno gledano. U međuvremenu pojavili su se mehanizmi za štimovanje koji se nalaze na telu gitare. akustičnoj. Zanimljivo je da se po njihovom obliku mogu prepoznati neki proizvođači koji to drže kao svoju karakterističnost.

pustiti proizvod sveg onoga što ste uradili na gitari: vi odsvirali. Da bi se žica naterala da svira ton koji nama treba ona se odpušta i zateže čivijom. na gitari stoje tri magneta a preklopnik je petostepeni onda najverovatnije radi ovako: prvi položaj . pedala.3 mm iako ima i drugih rešenja.uključen drugi magnet. Utičnica se nalazi na telu gitare i preko nje se povezujete sa drugim uređajima (pojačalo. U telo su ukopani mnogi kanali i otvori za potrebe montiranja drugih delova. Ubode li se i tremolo ručica njenim pomeranjem ovo sve zajedno se okreće oko te osovine i postiže se otpuštanje ili zatezanje žica odnosno promena visine tona. Potenciometar spada u grupu elektronskih delova na gitari i njime se kontroliše nivo. mnogo preciznijeg od čivije. publika ume biti strašno nestrpljiva). znači volume. Štimovanje gitare Pre nego odsviramo nešto bilo bi cool da prvo naštimujemo gitaru. Ako gitara ima još neki pot on kontroliše boju tona. Tremolo je veoma komplikovan i složen mehanizam sa mnogo funkcija. italijanski štim za gitare sa šest žica. Od punog je drveta. Kao dobri se smatraju oni primerci koji mogu dugo da rade a ne pokvare štim. potenciometri podesili. Ona će u kabl. na primer. Jedan od zadataka mu je da čvrsto i sigurno drži početak žice. Osnovano se smatra da je kvalitet drveta od koga se napravi ovaj deo jednak kvalitetu tona koji gitara daje.. Kako se to radi. četvrti položaj . Ako. Ovde je obrađen standardni. on je takođe i jedna vrsta donje kobile.. Telo gitare je najmasivniji njen deo. Uz sve ovo mogu i ono zbog čega se zovu tremolo. Utičnica je skoro uvek ženska banana 6. U zavisnosti od toga koliko i kojih magneta ima različito se ponašaju. Neki tremolo mehanizmi imaju i mogućnost finog štimovanja. Zatezanjem se dobija viši a odpuštanjem niži ton. .Preklopnik odlučuje o tome koji će se magnet čuti a koji ne. koji se u nju uključi. magneti uhvatili. takozvani. Nivo čega? Gitara obavezno ima bar jedan potenciometar i on kontroliše nivo glasnoće.uključen prvi magnet. ima mogućnost podešavanja položaja mosta za svaku žicu posebno (uz pomoć ovog podešavanja se tonira gitara). Ima ih sa tri i pet položaja.uključeni drugi i treći magnet i peti položaj . Pored toga što je gitaru moguće naštimovati loše moguće je naštimovati raznim štimovima. drugi položaj . to se samo tako kaže. mix pult itd. Štimovanje je radnja koju ćete na gitari najčešće raditi zato bi bilo zgodno da to naučite da radite što bolje i što pre (i za što kraće vreme. Na gitari se zapravo ne štimuje gitara nego žice.).uključeni prvi i drugi magnet. Svi ovi segmenti stoje čvrsto spojeni oko jedne osovine. kako se koja žica zove i ostalo pročitaćete baš ovde. treći položaj . srećom prost je za upotrebu.uključen treći magnet.

Tabela nota na gitari Sada kad znate kako se tonovi zovu. Ovo vam ujedno može pomoći pri štimovanju. U ovoj ćete videti gde se nalaze i ostali. Žice imaju i svoja imena koja su dobila od tonova koje sviraju i svojih rednih brojeva. to viši ton. treća ton g . čak i programi za računar. klavijature su najbolji izbor jer one ni nemogu da se raštimuju. peta A5 i šesta E6. koji će vam i u tome pomoći. četvrta d . Uostalom. Ova pomagala su izvrsna i blagonaklono ih preporučujem svima. Iz svega . Međutim bilo šta da koristite moraćete na sluh da pogaćate da li žica daje baš taj ton. pre svega da bi se razlikovala od šeste koja takođe daje ton E. peta a i šesta ton e. e1 H2 G3 D4 A5 E6 Postoje male duvaljke sa samo šest pisaka koje daju ove karakteristične tonove. štimuje se kvalitetno pa se tako mogućnost greške smanjuje. ipak savetujem sam da obavezno izvežbate i vaše uvo. Prvom žicom se na gitari smatra najtanja žica. d1. 2 1 1 1 Kako bi ste znali kako tačno zvuče ovi tonovi najbolje da kao uzorak čujete iste ove tonove na nekom drugom instrumentu i naštimujete gitaru. U lekciji o štimovanju gitare videli ste gde se na gitari nalaze tonovi e2. h1. g1. Ovo je jedina žica kojoj se ime piše malim slovom. Druga žica se zove H2. Trznete zadatu žicu i gledate u kazaljku koja vam govori koji ton daje vaša žica i da li treba da je zatežete ili otpuštate. Evo slike koja će vam pomoći da lakše nađete ove tonove na klavijaturi. četvrta D4. a i e. Prva žica se zove e1. Kliknite na neki od zvučnika i čućete koji ton koja žica daje. treća G3. Klavir je kao instrument za uzorkovanje dobar izbor jer se teško raštimava a i kad se štimuje. Simbolično malim slovom jer je (naj)tanja. zovu se štimeri. Druga žica na prazno treba da daje ton h . Što veći broj praga.Visina tona prve žice odsvirane na prazno (nepritisnuta ni na jednom pragu) podešava se dokle god nepostigne visinu tona e . Razlika između dva susedna praga je polustepen. note pišu i kako se štimuje gitara vreme je da sve to povežete u jednu celinu. Postoje i uređaji. Pritiskom žice na neki prag menjate joj dužinu pa tako menjate i visinu tona koji daje.

Gis.. Primetićete da su u ovoj tabeli ispisana imena tonova bez dodatnih oznaka koje ukazuju na to o kojoj se oktavi radi. Jedino što vam još mogu reći je da ovo treba znati napamet. Ais. Dis. naravno reč je o pragovima. C. na primer: E. G.. D. F. niz vrat. Iznad njih ispisani su brojevi od 0 do 12.ovog sledi da se tonovi na žici. H. Ovde se zapravo odlično vidi da gitara od dvanestog praga prve pa do prazne šeste žice idealno pokriva notni sistem što uopšte nije slučajno. . Ovakav način je češće u praksi jer note svojim položajem već ukazuju na visinu tona. Uz pomoć ove tabele lakše ćete se snalaziti sa notama. Tabela nota na vratu gitare Tabela nota na vratu gitare sastoji se od šest notnih sistema koji svaki za sebe predstavlja po jednu žicu. Tabela nota na notnom sistemu Tabela nota na notnom sistemu pokazuje koja je žica zadužena za koje note. A. Setite se da je na akustičnim gitarama upravo XII prag poslednji koji se može dohvatiti. Fis. nižu po redu. Cis.

.Štimovanje gitare .II deo Da bi smo mogli da nastavimo priču o štimovanju morao sam da ubacim onu tabelu sa rasporedom tonova na gitari.

G3 i H2 nemaju razliku od pet već od četiri praga i to je jedini izuzetak. Svi živi znaju da Hendriksov Hej Džo ide iz E. Kako je u nekim drugim zemljama nemam pojma. imate naštimovanu treću žicu pritisnite je na četvrtom pragu i štimujte drugu dok na prazno nedobijete isti ton. čuveni peti i četvrti prag. tu-tuuu" je ton A. D4 na petom pragu jednako je praznoj G3 žici. Za kraj evo još nekoliko štimova koji se do duše ređe koriste. On važi samo za parove žica između kojih je razlika pet pragova. u tom slučaju poverujte gitari. Ako oko vas mena nijednog instrumeta. doštimujte je koliko joj je minimalno potrebno. Ako su žice raštimovane razlika u frekvencijama se jasno čuje dodatnim treperenjem koje se usporava što je štim korektniji. recimo. Ako vas ne mrzi i meni javite. Po predhodnoj logici idite redom od žice do žice i naštimovaćete ih sve. nemorate na nekom drugom instrumentu tražiti uzorak nekog tona već ga možete dobiti sa naštimovane žice. da bi ste naštimovali sledeću. Ako. a Sultani svinga od Strejtsa iz D mola itd. . ni telefona. Od koristi može biti i snimak neke pesme za koju znate u kom je tonalitetu. Ako živite napolju proverite sad odmah o kom se tonu radi (ustvari nemojte baš odmah. Jedan od dobrih fazona je iskoristiti telefon kao štimer. ni ovog sajta. Podignite slušalicu. Primetite da je ton koji daje žica E6 pritisnuta na petom pragu isti onaj ton koji daje žica A5 kada se odsvira prazna. Kada se odsviraju zajedno trebalo bi da daju isti ton. A5 na petom pragu isto je što i D4 prazna. Odsvirajte flažolet na sedmom pragu donje žice (na primer D4) i flažolet na petom pragu gornje (A5).Bez predhodne lekcije o tome gde se nalazi koji ton nisam imao alibi da pričam o onome što je kod štimovanja najspominjanije. Po njemu naštimujte petu pa redom i ostale žice. Kad ovo znate prostom logikom možete zaključiti da ako imate jednu naštimovanu žici. ni štimera. Signal koji čujete: "tutuuu. Štimovi za gitare sa šest žica. Sa ovim ipak treba biti malo obazriviji jer ovaj metod hoće malo da vas prevari ako nemate izvežbano uvo. H2 i e1 opet su sa razlikom od pet pragova. da vam ne pukne veza :) da sledeći put znate. Ovo znam da je slučaj sa jugoslovenskom ptt mrežom. ničega. Za napredne evo još jednog trika. onda mora da ste na pustom ostrvu?! Šalim se. Distorzija ili drajv dodatno pojačavaju čujnost razlike u frekvencijama. trebalo bi da niste daleko od pravog štima.

E H G D A E H E H G D A E A D A F C G D A Trajanje tona . 1 2 3 4 5 6 7 žica . 2.1. . 5. žica E H G D A E E H G# E H E E H G D A D Eb Hb Gb Db Ab Eb D A F# D A D F C G D A E Štimovi za gitare sa sedam žica. 4. . . 3. . . . 6.

Note na trećoj liniji pišu se po izboru. Nota po svom obliku ima raznih. radi se o istom trajanju. evo nekoliko primera: Malopre je bilo reči o okretanju vrata note.Trajanje je uz visinu. od ovoga se odstupa u slučaju kada je više nota spojeno rebrom. o kojoj smo do sada pričali. Obzirom da se note striktno spajaju rebrom samo sa jedne strane rebro se crta onako kako kaže prva nota. Slično kao i kad je u pitanju visina i trajanje za tonove ima imena a za note oblik kao znak raspoznavanja. Ova razlika se pravi samo kad se note pišu. međutim. kada se nađe više takvih nota zajedno umesto barjačića se crta rebro. . Rebrom je moguće spojiti i više nota različitog trajanja. jedna od važnijih karakteristika svakog tona. Barjačić se obavezno crta nadesno. Obzirom da je stvar prosta evo kako se koji ton i nota zovu i izgledaju. Sve jedno je da li vrat stoji s leve ili desne strane glave. Meni je ova priča o trajanju oduvek imala mnogo veze sa matematikom. Da note koje se pišu na trećoj praznini ili iznad ne bi štrčale mnogo ka gore njima se vrat piše na dole (s leve strane glave) a one koje se pišu na drugoj praznini ili ispod. vrat se piše na gore (sa desne strane glave). nadam se da to neće biti otežavajuća okolnost. Evo i međusobnih odnosa trajanja. Izuzimajući celu notu svaka pored notne glave ima i vrat a one kraće od četrvtine i barjačić.

Samo ako iz nekih razloga (veoma retko) cela i polovina pauze ne mogu da se napišu na četvrtoj i trećoj liniji pišu se na drugim linijama ali na isti način. postoje odstupanja ali znatno ređa nego kod nota. Znaci o kojima je odve reč služe da bi se zapisale i ostale vrednosti trajanja. Tri znaka s kojima se produžava vrednost nota i pauza zovu se: tačka. ako se znaju note. 1/4. a osmina i kraće pauze isto imaju barjačiće.Pauze Pauze su trenuci u kojima izvođač ne svira. luk i korona.. Sa pauzama stvari stoje mnogo prostije. 1/16. Tačkom se postižu samo karakteristična produženja a lukom nekarakteristična dok se koronom zapisuju neodređena produženja. tako i u muzici ne postoje samo trajanja od 1/1. . isto komada kao i note. Znaci za produžavanje trajanja Kao što u matematici ne postoje samo brojevi: 1.. 1/2. 32 itd. Samo uzgred da primetim da ih je. 2. 8. lako zapamtiti. Na sledećoj slici prikazani su ekvivalenti znakova za trajanje pauza u odnocu na note. Istini za volju nema ih mnogo ali morao se izmisliti način i za njihovo zapisivanje. ustvari. 4. pošto nemaju funkciju određivanja visine sve se uvek pišu na isti način. 16. 1/8. četvrtina ima (za moj ukus) najlepši znak među svim znakovima. Cela "visi" a polovina "leži" na liniji i to je sve. I ovde cela i polovina međusobno liče.

Tačka
Tačka je znak kojim se produžava trajanje note. Zapisuje se neposredno iza glave note ili pauze a takva nota se zove nota sa tačkom. Može ih biti jedna ili dve. Par primera:

Produženje koje se dobija tačkom unapred je poznato, novo trajanje je jedna ipo vrednost originalne note. Čemu tačka, zašto se trajanje od, recimo, tri četvrtine ne bi zapisalo kao tri note od jedne četvrtine ili jednom polovinom i jednom četvrtinom a ne polovinom s tačkom? Zapisivanjem tri pojedinačne note od četvrtine izazvalo bi kod onog ko čita note izvođenje tri tona. Zapisivanjem polovine s tačkom izvodi se samo jedan ton ali sa dužim trajanjem. U slučaju da se uz neku notu nalaze dve tačke nota za prvu tačku dobija produženje od polovine svoje vrednosti a za drugu, polovinu vrednosti prve tačke. Možda zvuči malo komplikovano ali čim malo uđete u štos ovo će vam biti prosto. U praksi će te često nailaziti na note sa tačkom a ređe na one s dve. Ja do sada nikad nisam naišao na notu s tri tačke, ako slučajno naiđete na takvu nedajte se zbuniti, izračunajte joj vrednost isto onako kao i drugoj.

Luk
Luk, ili ligatura kako se drugačije zove, nije znak koji sam po sebi produžava notu za neku vrednost, nego se lukom spajaju note iste vrednosti i sabiraju njihova trajanja.

Ligaturom je, spajajući trajanja po želji, moguće dobiti svaku vrednost ma kakva ona bila. Možda jeste malo komplikovanija od tačke ali daje više mogućnosti. Tačkom nije moguće dobiti vrednost od 5/4 a lukom jeste ali nije mu to jedina primena, koristi se i u mnogim drugim situacijama. Kako sve nebi bilo skroz prosto pobrinuo se legato. Legato je znak za način kako treba odsvirati neke note. Na žalost slično se zapisuju i zovu a na sreću lako prepoznaju jer ligatora spaja samo note iste visine i između svake se mora uneti znak a legato samo prvu i zadnju notu i note u toj grupi ne moraju biti iste visine.

Još nešto, lukovima se ne spajaju pauze, ako malo razmislite videćete da nema ni potrebe.

Korona
Korona je znak koliko sličan toliko i različit od tačke. Korona je potrebna i dovoljna sama sebi ali je njeno produženje neodređeno.

Korona je znak koji se crta iznad ili ispod note koja se produžava. Ona notu produžava na neodređeno. U praksi se nota iznad koje je uneta korona svira kao ton koji se ne prekida. Na gitari bi to odprilike izgledalo ovako: trznete žicu i pustite da ton traje dok se žica sama ne umiri. Kao što vam predpostavljam već i samo pada na pamet, korona se koristi uglavnom na kraju kompozicije. Možda izgleda malo nelogično ali i pauza moži imati koronu. Uzmite primer partiture za više instrumenata od kojih samo jedan izvodi zadnji (koroniran) ton. Zadnji ton za ostale instrumente, obzirom da ništa ne sviraju, biće pauza kojoj se takođe mora dodati korona.

Metrika
Cela priča o trajanju nota ima smisla samo ako se zajedno uz nju spomene i metrika. Metar, odnosno takt, je ono čime se bavi metrika. Ono što muziku čini posebno lepom jeste raznovrsnost u svakom pogledu. Pokret joj daju naglašeni i nenaglašeni delovi. Grupa metričkoh delova, od po dva, tri, četiri itd. zove se takt. Takt je ujedno i najmanja muzička jedinica. Pravilo je da je uvek prvi deo u taktu naglašen a da su ostali nenaglašeni. Ako je takt dvodelan prvi je naglašen a drugi nenaglašen. Ako je takt trodelan prvi je naglašen a drugi i treći ne ali ako je takt četvorodelan onda je prvi deo naglašen drugi ne, treći polunaglašen i četvrti opet nenaglašen. Naglašeni deo zove se teza i obeležava se pravom linijom a nenaglašen arza i crta se kao luk.

Znakovi za tezu i arzu retko se zapisuju u note jer je ono što bi one trebalo da kažu podrazumevana stvar. Ipak ponekad se vide, uglavnom kad su baš ovakve lekcije u pitanju. Za razliku od njih u note se obavezno unosi znak kojim se odvajaju taktovi. Tanka vertikalna crta preko svih pet linija notnog sistema obeležava kraj jednog i početak drugog takta. Ta linija zove se taktica. Dve tanke vertikalne linije znak su za kraj većih muzičkih celina u kompoziciji a jedna tanka i jedna debela znak su za kraj kompozicije.

Takt

Malopre kad smo spominjali takt rečeno je da ih ima dvodelnih, trodelnih, x-todelnih itd. Koliko on to delova može da ima i šta su zapravo ti njegovi delovi je ono što ću sad probati da vam objasnim. Teoretski gledano delovi koji čine takt jesu teze i arze ali praktično to su neke vrednosti trajanja nota. Evo primera, recimo da se radi o trodelnom taktu i da polovina note predstavlja jedan deo. Vrstu takta obeležavamo i čitamo kao razlomak ove dve vrednosti pa bi za takt iz primera rekli da je tro-polovinski. Naravno ovu muzičku karakteristiku više je nego neophodno zapisati u note. Opet kao razlomak ovo se zapisuje u notni sistem posle ključa a pre nota, zapravo, taktova za koje to važi.

Ovakav takt ima trajanje od tri polovine koje su njegovi delovi. Ma koliko i kojih delova bilo svaki traje jednako. Izvedite to tako što će te ravnomerno otkucavati rukom po stolu, nogom po podu, pustiti metronom ili nešto sedamnesto i svakom delu dati trajanje jednog otkucaja. Tri otkucaja, takt, još ako je prvi otkucaj naglašen eto i metrike.

Kao delovi takta najčešće se javljaju polovine, četvrtine i osmine, ređe cele note i šesnestine (ja ih nikad nisam vid'o). Za brevis-e i tridesetdvojke i teorija kaže da se ne pojavljuju kao delovi takta. Kada se na početku napiše tip nekog takta to važi sa sve taktove koji slede. Nemojte se zbuniti ako među notama ponovo naiđete na novi znak. To znači da na tom mestu prestaje važnost stare oznake i da sledeće taktove treba taktirati po novonapisanom. Obratite pažnju, ova pojava nije retka. Postoje čak tako zamišljene kompozicije u kojima se pravilno smenjuju dve ili više vrste taktova. Kako se nebi stalno pisale oznake raspored koji se ponavlja napiše se na početku.

Taktovi sa dva i tri dela spadaju u grupu prostih što je i logično jer se svaki takt sa više delova može razložiti na proste. Pre nego nastavimo priču o složenim taktovima prvo da nabrojim sve proste taktove.

Složeni taktovi

Oho ho, o ovome bi imalo mnogo da se priča, zato ću probati da ovo ispričam u skraćenoj verziji. Neko ko se dobro razume u izračunavanje kombinacija sa i bez ponavljanja lako bi došao do broja varijanti složenih taktova. Kako ih nebi sve spominjao (nisam pad'o na glavu kad sam bio mali) uzeću samo par njih kao primer. Evo recimo takt od pet četvrtina.

Pre nego u njega postavimo teze i arze prvo ga treba podeliti na proste. To je lako, jedan trodelni i jedan dvodelni. Međutim kako stoje? Ovaj problem se ponekad rešava načinom zapisivanja takta posle ključa.

Ako je raspored baš ovakav onda je sasvim lako otkriti naglašene i nenaglašene četvrtine ovog takta. Prva četvrtina je naglašena, druga i treća ne, onda je četvrta četvrtina polunaglašena i peta opet nenaglašena.

Posle ovoga mislim da vam neće biti teško da i sami izvedete varijantu pet-četvrtinskog takta sa rasporedom prostih 2+3. Ali dosta o ovom primeru. Sledeći primer pokazuje takt 7/8. Zašto baš on? Pa zato što verujem da ste bar nekad čuli pesmu "Jovano, Jovanke", ako ne narodnu verziju onda sigurno u izvođenju Leb i Sol-a. E, ova stvar je u taktu sedam osmina i to sa rasporedom 3+2+2. Ako ste slušali ovu pesmu u živo sigurno ste primetili kako Vlatko uvek pre početka muzike viče: jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva. To je tačno to, je l' da?

Obratite pažnju kako ovde takt, odmah posle ključa, nije zapisan na "komplikovaniji" način ali su zato osmine spajane rebrom tako da ukazuju na naglašene tonove. Ovo je pravilo kao i svako drugo i bilo bi pogrešno note zapisati drugačije. Najverovatnije ćete čuti kako muzičari taktove poput ovog ili devet osmina (Vranjanski Čoček) zovu Složeni ritmovi. Specifični su za Makedoniju i južne krajeve Srbije. "Supersloženi" taktovi (kako ih u šali zovem) 27 osmina i slični koriste se u bugarskom folkloru i kao što su ovi naši "neparni ritmovi" problem za one koji nisu navikli na njih tako i nama ovi bugarski taktovi prave frku. Njima je to urođeno jer od kako znaju za sebe slušaju takvu muziku. Da bi neko od nas svirao u tom taktu treba dobro da se skoncentriše i broji u glavi jer oni to dele na tri od po devet pa njih u različitim kombinacijama, 2+2+2+3 + 2+2+3+2 + 3+2+2+2.

Četiri četvrtine

u glavnom. drugi i četvrti su arze a treći deo je polunaglašena teza. Zbog svojih specifičnosti zaslužio je da ga obradim posebno. što znači: dve polovine. Tempo. Da bi ste znali koliko brzo da otkucavate u note se zapisuje znak koji to određuje. Da vidimo kako on to izgleda. po imenu čaca. četri četvrtine. Kako je za primer uzet takt 4/4 to znači da ovaj takt ima ukupno trajanje od četiri otkucaja. Ne znam da li je ovo tačno. U taktu 4/4 prvi deo je čista teza. Kada sam spominjao takt rekao sam da svakom delu takta dodelite trajanje između dva otkucaja. U nekoj literaturi sam pročitao da znak C ustvari menja sve taktove čija je ukupna vrednost jedno celo. već predpostavili o čemu se ovde radi. Tempa se dele u tri grupe: lagana. znak jednako i broj su dodatna oznaka koja kaže da u minuti treba otkucati 120 otkucaja i da svaka četvrtina ima trajanje jednog bita.Među složene taktove spada i takt četiri četvrtine. lagana tempa largo larghetto lento adagio grave sostenuto = široko = manje široko = sporo = lagano i ozbiljno = teško = zatežući . najčešće je u upotrebi što mu daje apsolutnu dominaciju. osam osmina. ponekad se piše i slovo C verovatno posledica česte upotrebe. brzina izvođenja. umerena i brza. Umesto klasičnog razlomka 4 kroz 4. Kao prvo. Tempo Mislim da ste i sami. Kao znaci koriste se italijanske reči i zapisuju se na samom početku notnog sistema. Nema tog takta koji će mu makar blizu prići. pa je tako i tempo u direktnoj vezi sa taktom. ako ste u dilemi jednostavno napišite 2/2 ili 8/8. Nešto se tri četvrtine koprca pošto se u njemu sviraju svi valcei al' slabo. Šta zapravo ovakva oznaka znači? Allegro je ime jednog tempa a četvrtina. dve polovine i osam osmina su toliko retko u upotrebi da možda oko ovoga ni netreba lupati glavu. U muzici su stvari stvarno veoma povezane. Evo tabele naziva podeljenih po grupama sa prevodima.

Ajde još jednom da pogledamo kako to izgleda takt 4/4. Ustvari takt 4/4 može da primi bilo koju kombunaciju različitih nota po njihovom trajanju čiji je ukupan zbir 4/4 odnosno jedno celo. Za svaki tempo se tačno zna broj bita. Za delove nekog takta uzimali smo po jedan deo i kopirali ga onoliko puta koliko je bilo potrebno. Lagana tempa imaju između 40 i 70 otkucaja u minuti. evo nekih.umerena tempa andante andantino moderato allegretto = mirno = malo brže od andante = umereno = okretno = veselo = živo = brzo brza tempa allegro vivo presto prestissimo = najbrže Uz brojnu vrednost po negde će te videti i skraćenicu bpm (beat per minute) što znači otkucaja u minuti. barem u zabavnoj muzici Ritmika Predhodni teks o taktu 4/4 odličan je šlagvort za ono o čemu će ovde biti reči. To su samo idealni primeri. . Za dosadašnja objašnjavanja ovakvo predstavljanje bilo je savršeno. umerena između 76 i 115 i brza od 120 do 208. moderato i allegro. Negde uopšte neće biti naziva tempa nego samo nota. Kao i svugde i ovde ima onih tipova koji se najčešće koriste. jednako i broj ali nedajte se zbuniti. Uzimajući njega kao primer biće objašnjena ritmika.

Sinkopa Kad smućkaš metriku i ritmiku pa prospeš dobiješ sinkopu. Ako se sećate lukom se spajaju isključivo note iste visine pa tako ispada da jedino kod takvih nota može doći do ovog metričkog iščašenja. U takvoj situaciji naglašenost se prebacuje na početak note. hteo sam ustvari da kažem kako je poznavanje obe oblasti potrebno da bi se shvatilo o čemu se radi. I ovde se muzička raznolikost postarala za bezbroj varijanti. . Nisam mogao da izdržim a da ne napravim šalu na njihov račun. Različite kombinacije trajanja nota u jednom taktu čine ritam. On se stvarno najčešće koristi pa po nekoj logici ovi primeri imaju najviše svrhe. Sinkopa nastaje onda kada se nenaglašenoj noti u taktu pridoda (ligaturom) naglašena nota pa ona postane teza.Ne zaboravite da i pauze mogu da budu deo nekog takta i da zajedno sa notama ravnopravno učestvuju. Zamolio bih vas da to što sam za primer uzeo takt 4/4 ne uzmete zdravo za gotovo. Sve ovo važi i za sve ostale taktove. nije uopšte neobično naići na sinkopu u kojoj su znakom za produženje trajanja spojene note različitih vrednosti. Prvi primer prikazuje najklasičniju moguću sinkopu. recimo osmina i četvrtina.

zanimljiv primer. Još jedna različitost. Kontrtan svoju naglašenost preuzima od note ispred sebe u situaciji kada nota ispred više nije nota nego pauza. po mom skromnom mišljenju. veoma lepa pojava u muzici no ni s njom kao ni s drugim stvarima ne treba preterivati.Postoje čak i sinkope u okviru samog takta gde se nasleđuje polunaglašenost. kontrtan je moguć samo u okviru jednog takta (jednostavno teze se nikad ne nalaze na kraju). note i pauze. Ispada kao da je pravilo da svaka pojava u muzici mora da ima svoj parnjak u pojavi koja je njegova suprotnost. sinkopa i kontrtan. Obzirom da se ova pojava često javlja u grupama desi se po nekad i ovakav slučaj. Pogledajte. Nepravilne tonske grupe . Sinkopa je. Kontrtan Povisilice i snizilice. Posebno lepa i izražena postaje onda kada samo jedan instrument svira sinkopu a ostali ritmički pravilnu pratnju. Sinkopa svoju naglašenost krade od note iza nje tako što se s njom spoji. U primeru koji sledi svaka nota je nasledila nivo naglašenosti od predhodne.

Počnete li parne vrednosti trajanja nota da delite na neparan broj delova ili neparne na paran dobićete nepravilne tonske grupe. ono što je napisano za triole važi za sve nepravilne grupe. Od sada pa na dalje u primerima ove vrste. kvintole. septole itd. četvrtine. nastaju kad se neko parno trajanje podeli na pet jednakih delova. OK. polovine. Kvintole Manje više. Kako nebi dalje širio priču evo odmah objašnjenja za svaku vrstu. samo se promeni broj delova i to je to.. koristiću se primerom takta 4/4 u kome je poslednja četvrtina podeljena.. Triole Triola nastaje kada neku parnu vrednost trajanja tona podelimo na tri jednaka dela. pre svega neparnih i parnih. . osmine. Kvintole. Evo kako to izgleda i zvuči kad su triole u pitanju. U neparne se ubrajajaju triole. evo primera i za kvintole. kvartole i opet td. Znak za obeležavanje kvintola je isti kao i za triole sa upisanim brojem pet. Note takvih vrednosti zapisuju se kao note parnih vrednosti samo što se iznad (ili ispod) ucrtava znak koji obuhvata sve tri takve note (zaokružuje nepravilnu grupu u celinu) a iznad znaka se upiše broj tri. za sve nepravilne grupe. U parne vrednosti trajanja spadaju sve vrednosti koje smo do sada spominjali: cele note. a u parne duole. Nepravilnih tonskih grupa ima raznih. znači.

Oznaka im je ista kao i triolama i kvintolama sa upisanom dvojkom. Isti znak. Duole se pišu istih trajanja kao i note od kojih nastaju.Septole Šta da vam kažem. ili ređe šestodelnim. a skoro nikad u četvorodelnim (da se prva ili druga tri dela takta podele na dva) ili osmodelnim. prvi takt je pravilan a drugi u duolama. Primer je napisan u trodelnom taktu. Praksa je pokazala da se ovakve situacije uglavnom sreću u trodelnim taktovima. Oznaka 4. tri četvrtine. Duola nastaje onda kada neku trodelnu notnu vrednost podelimo na dva. neparne grupe dele na četiri jednaka dela. Primer Duole Ovde se stvar malo menja. sigurno već i sami predpostavljate kako nastaje i kako se zapisuje nepravilna tonska grupa u kojoj se par deli na sedam. Kvartole Kvartole su sasvim slične duolama. . Kvartole na delu.

četiri četvrtine mogu biti podeljene na šest jednakih delova. Kako to? Recimo. Tablature . A može se desiti da se tri polovine dele na šest delova. ovo se još može protumačiti kao dvostruko deljenje po dve četvrtine na triole. Moguće je da neko i pet delova deli na sedam itd. Sekstola može biti deljenje parnih na nepar ili neparnih na par. Ovako na prepričavanje sve izgleda po malo zbunjujuće ali je u sušti prosto. odnosno svaka polovina na duole (odnosno četvrtine). ako se negde zbunite samo malo opreznije obratite pažnju. Zašto sam sve ovako zakomplikovao na kraju? Zato što je sve moguće.Sekstole Ovde stvar počinje malo da se komplikuje.

drugo. Tablature svojim znacima tačno ukazuje na to mesto. Evo još jednog primera. Znaci za takt i tempo apsolutna su privilegija notnog sistema i nema ih razloga ponavljati. je l' da? Čemu zapravo tablature? Videli ste na tabeli nota na gitari da se jedan ton pojavljuje na više mesta (žica). Kao što note imaju svoj linijski i notni sistem tako i tablature imaju svoj. Stvar koja se često ne unosi a na koju treba obratiti pažnju jeste štim gitare. apsolutno su prilagođene gitari kao instrumentu sa svojim specifičnostima. Predhodni primer kaže da treba odsvirati peti prag četvrte žice u trajanju cele note.Tablature mu dođu isto što i note samo specijalizovano za gitaru. U koliko je u pitanju neki drugi štim ispred svake linije se zapiše ton koji žica svira "na prazno". U tablaturni sistem unose se brojevi koju simbolizuju pragove na vratu gitare. Kao što rekosmo malopre tablature ne fermaju trajanje tona 3% ali zato visinu tona gitaristima čine veoma čitljivom. . Njega čini šest horizontalnih linija od kojih svaka predstavlja po jednu žicu. Ma stvar je prosta k'o pasulj. Umesto ključa nalazi se oznaka TAB. U koliko je štim standardan ne zapisuje se ništa jer se smatra da je podrazumevan. Čini mi se da je kod njih svesno zapostavljeno trajanje jer se često dešava da onaj ko čita tablature već poznaje muziku koja je zapisana pa čita samo "žice i pragove". Veliki im je nedostatak to što same ne ukazuju na trajanje tona pa se obavezno pišu zajedno sa notama a prednost to što su veoma intuitivne i što ih je moguće rastumačiti i bez predznanja.

Znati čitati sa tablatura izuzetno je korisno jer je između ostalog mnogo brže čitati njih nego note ali za ovu logiku imate alibi samo ako znate da čitate i note. Preporučujem vam da često čitate samo note. Žice . ako koristite samo tabove zaboravićete koji vam je ton gde.

Takve žice nije vredelo prokuvavati. D4. G3. Uvek sam u rezervi (koferu) imao dva nova i dva poslednja skinuta seta. Jedan od načina je da se žica dva puta provuče kroz otvor na čiviji. Lično sam pristalica skraćivanja žica iz dva razloga. . Ako taj osećaj nemate. Moj sistem je da žicu posle provlačenja kroz otvor na čiviji savijem na dole (taj deo je dugačak taman toliko da ne dodiruje drvo) i sve namotaje motam preko njega. Svaki sistem koji će da zaustavi odmotavanje je dobar. Evo otprilike pravilnog postupka. I po nedelju i više dana ćete morati da dotežete štim. Montiranje žica Montiranje žica je još jedna od stvari na koju treba obratiti pažnju. Ipak. Ako kupite tri ta ista para i redovno ih menjate. Stari kompleti su bili tu za slučaj da meni ili nekom drugom pukne žica na probi ili svirci. Postoji više načina vezivanja žice oko čivije i svakom je cilj da spreče popuštanje žice i razštimavanja gitare. e1 i E6. stavljajte ih tako da vam one koje ste namontirali ne smetaju dok stavljate sledeće. Mesec dana je neki prosek za muzičara koji vežba par sati dnevno. H2 i e1. a od njih strada i pakovanje u kom držite gitaru. a ako ih ne svirate uopšte ne mogu da traju večno. Ovo uzmite u obzir pre nego žicu skratite. kako bi odstupanje od pravca dela žice koji treperi bilo što veće. Drugi razlog je vezivanje žice oko čivije. Mogu da vam kažem moja iskustva. posle tri-četiri meseca zamenite ih. Nove žice sam isključivo stavljao sve zajedno. kako bi što bolje legla na čiviju. Šta se zapravo dešava ako je montirate labavu. Pakovanje žica koje ste naumili da upotrebite nemojte otvarati pre vremena da se žice ne bi isprljale. ili barem prokuvajte komplet (nepoželjno) svirali ili ne. nije loše da znate kako se šta radi. Takav par cipela trajaće vam dva meseca. Dešavalo mi se da kad uvežbavam nešto. Motane žice tri kruga. a kod rasporeda 6 u nizu (Fender i mnoge druge gitare) E6. H2. Rasparivanje nikad nisam tretirao kao rešenje. drugi je bukvalno vezivanje žice u čvor posle provlačenja kroz otvor. Periodičnosti zamene sam se uglavnom pridržavao. Prvi je banalan. žica bude napeta samo od donje kobilice do mesta gde dodiruje čiviju. D4. Ravne žice. najčešće prve tri žice ili prve dve kod akustičnih gitara. par cipela i nosite ih svaki dan ceo dan. Osećaj za to kad su žice na vašoj gitari dotrajale steći ćete najverovatnije posle nekoliko godina intenzivnog sviranja. Iako neke od stavki nemaju preteranu važnost za one sa hard lock-om. Ostaci koji vire nisu prijatni zbog svoje oštrine. Ovu priču o cipelama nisam za džabe pričao jer se i žice veoma slično ponašaju. namotavaju se četiri kruga oko čivije. To sam mogao jer sam imao drugu gitaru na kojoj sam vežbao u međuvremenu. A5. Gornja granica ipak postoji. recimo. Gitara sa tako stavljenim žicama lako se raštimava.Zamena žica Kupili ste. Izuzeci su bili nastupi sa unapred zakazanim datumom. Žicu dok namotavate držite nategnutu. A5. nije loše osloniti se na kalendarsku periodičnost. Ne postoji nikakav striktan rok trajanja žica. Redosled montiranja žica nije posebno važan. a namotaji na čiviji ostanu mekani. Tada bih komplet upropastio za nedelju dana. trajaće vam bar godinu dana. U tom slučaju treba joj dosta vremena da se cela zategne. Ako mnogo svirate na njima brzo će propasati. jer su zarđale od znoja. Kod gitara sa rasporedom čivija na glavi 3+3 (Gibson ili akustične gitare) redosled bi otprilike bio G3. radim i po šest i više sati na dan. Svaki put dva dana pre svirke stavio bih nov komplet i svirao gitaru taman toliko da prestane da razštimava. Namotaji oko čivije treba da idu jedan do drugog i to ka glavi gitare. U stanju su da ozbiljno poseku.

Zagrevajte sve to na ringli. i to samo u slučaju specijalnih potreba. Pre nego što voda provri.0.010 Za one koji prelaze sa 9-ki na 10-ke imam jednu preporuku.0.012 i sve tako do 0.0. Tu posebno mislim na šrafove sa inbus glavom kojih ima dosta na gitarama. što znači da je debljina njegove prve žice 0. Na delu koji se natiče postoji jedan usek koji služi za vađenje klinova koji na nekim akustičnim gitarama drže početak žice. u nju stavite žice i sipajte vode toliko da se žice potope. Budite oprezni po tom pitanju. Par minuta kuvanja i postupak je gotov.026 D4 .0.0.040 E6 . Tanji kompleti zvuče svetlije ali im je ton kraći i nema dovoljnu punoću.Na žalost.046 E6 .nisu svi kompleti sa oznakom 0. Njome ćete ubrzati odmotavanje i namotavanje. onda to sigurno nije bez osnova.008. ali lako ćete se navići. Za 0. jer sve strašno peni).009. Nepovoljna stvar kod tih gitara je što morate koristiti adekvatan alat.ja je zovem motalica. jer još u fabrici one prođu jedan tretman sličan ovom. a ne skidanje preostale sode bikarbone.050 e1 . Preporuke proizvođača ne treba zanemarivati.0. Postoji jedna alatka koja će vam u svemu ovome pomoći. Nikako ne pokušavajte alkoholom.022 D4 . Svaki komplet ima svoje prednosti i mane.0. to znači da njegov komplet ima prvu žicu čiji je prečnik 0. U mnoge gitare su ugrađeni delovi čije se veličine mere inčima.2286 mm.038 E6 .015 G3 . Promena iako izgleda tragična nije strašna. uspite sodu bikarbonu. Taj broj je opšti pokazatelj debljine žica u kompletu.016. Devetke. Debljina žica Primetili ste sigurno da kada se priča o kompletima uvek se spomene neki broj. Izgleda kao mala kurbla koja se natakne na čiviju.014 G3 .0.0. Ko hoće masan ton.0.010. Cilj brisanja je sušenje žica.0. 0. 0. Deblji kompleti koriste se uglavnom na akustičnim gitarama (bronze guitar strings).0. ali u njegovom tonu nešto uvek kao da fali.030 A5 .0. 0. Znam da će vam deblji komplet biti tvrđi. Žice izvadite iz vode i prebrišite krpom.009" (inča). a za uzvrat dobijate mnogo bolji ton.0.0. Za one sa posebnim prohtevima još jedna informacija .0. Razlikuju se po debljini ostalih žica. Nove žice nema potrebe prokuvavati. prelazni period je neminovan. Nisam siguran da ima neki zvaničan naziv .013 H2 .010 nemam šta da kažem. Kad su žice postavljene na pravi način. . 0. Ovo ima smisla raditi starim kompletima skinutim sa gitare. 0.011.0075. Ako vam neko kaže da svira na devetkama.017 G3 . Nju je nemoguće skinuti potpuno i barem par dana (što zavisi od toga koliko svirate) žice će vam biti brašnjave.009 nije loš komplet.026 D4 . treba im oko dandva. na primer: H2 . Inč je 25. 0.032 A5 .012).0. Ekstremno tanke žice uglavnom se koriste u studiju. I ovde važi pravilo o zlatnoj sredini. Da se vratim na žice.036 A5 .007. ili eventualno novim koji su dugo stajali. sem da je to dobar izbor.013 H2 . Svirati stalno na njima graniči se sa neozbiljnošću. Kuvanje žica Uzmite neku staru šerpu (preporučujem sa visokim obodom.0. preostaje mu 0.010 isti.010 e1 . Kompleta ima raznih. 0. Ako kažu da je komplet specijalno namenjen. Jedna kesica biće vam dovoljna čak i za bas komplet. Viđao sam: 0.010 e1 .4 mm. Ne zaboravite da je električna gitara američki proizvod i da kod njih vladaju anglosaksonske mere. desetke i jedanestice su najviše u upotrebi.011 (Gary Moore koristi 0.

Sigurno si primetio da kad stavljaš nove žice gitara nikako da se naštimuje. logično. Nemojte se zavaravati da će vam posle ovoga žice svirati kao nove. Na žici koja se tonira odsviraju se dva tona. prljavština i perut sa prstiju koji zaustavljaju treperenje žice. Pre svega od pravilnosti postupka. Nakon prepiske sa jednim gitaristom primetio sam da tekst koji sam napisao u svom integralnom obliku može da posluži kao jedna od lekcija u ovoj školi gitare. tačnije ako. Posle stavljanja novih žica mnogo puta treba doštimavati gitaru. To je zato što žice počinju da daju otpor federima koji drže tremolo pa se tremolo "diže". E sad. ništa od ove lekcije) a i ja sam se bio malo rasprič'o pa mislim da je sve što se tiče toniranja gitare obuhvaćeno. posebno ako je neki tremolo u pitanju (za tremolo se telo gitare kopa). Ako žica nikako da se iztonira.52 Dobar dan. Razmak od gornje kobile do dvanestog praga treba da bude jednak razmaku od dvanestog praga do donje kobile. U čemu je problem? Milan -- ============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (68468..Cilj kuvanja žica je njihovo osvežavanje. Na to sam mislio kad sam rekao geometrija. Tvoje pitanje predpostavljam da se odnosi na toniranje gitare.. ako je tvoja donja kobila tremolo onda obrati pažnju da dok ovo radiš gitara bude naštimovana. recimo. U ovom slučaju. ali ako zanemarimo to. Žice na kojima se dugo sviralo nemaju konkretan ton. Milan: Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave.52) Ned 05/09/1999 11:58. Oblik gitare u bukvalnom smislu nije bitan ali geometrija jeste. ============================== Poruka od Tema: SKOLA GITARE (60446. Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". Pa vidi ovako. moj sagovornik tačno je znao šta da me pita (da nebi dobrih pitanja. ali H žicu nikako ne uspevam. Što se tiče žica i od njih zavisi. zavisi od nekoliko stvari. 2970 chr (Ned 05/09/1999 11:59) --------------------------------------------------------------------- Milane zdravo. Ukoliko je ton dvanestog praga niži most treba pomeriti ka dvanestom pragu a ako je viši. Gitara se može i treba tonirati. prazna žica i XII prag i ta dva dobijena tona se upoređuju. Most pomeraj za po malo pa probaj ponovo sve dok se ta dva tona ne poklope. ako je cela donja kobila samo ušrafljena onda se ponešto i da uraditi ali.60446. Još jedna bitna stvar. Milan: Imam jedno pitanje u vezi "štimovanja oktava". obzirom da žice imaju različit odnos zatezanja i povišenja tona (probaj: za deblje žice manje okrećeš čiviju od tanjih žica za isto odstupanje) kad naštimuješ zadnju žicu prva se raštimovala. Za položaj mosta odgovoran je jedan šraf koji sa nalazi na donjoj kobili. ali H žicu nikako ne uspevam. nema leka. Do duše akustične gitare nemaju ovu mogućnost pa kod njih treba obratiti pažnju pri kupovini. Posle kuvanja žice postanu mekše (neznatno) i iz njihovih pora (mislim na motane žice) izađu masnoća. na žalost. od još nečega.52) Pet 03/09/1999 20:06. 886 chr --------------------------------------------------------------------- -------------------------------------------------------. Od čega sve zavisi "štim oktava"? Da li samo od oblika gitare ili možda i od žica npr? Stavio sam novi komplet i pokušavam pomoću štimalice na računaru da naštimam oktave. Toniranjem se postiže da svaki odsvirani prag daje tačan ton. u suprotnu stranu. most treba da pomeriš još malo ulevo a došao si do kraja onda je cela donja kobila postavljena loše. Još je lakše ako umesto prazne žice odsviraš prirodni harmonik (flažolet) na dvanestom pragu a najlakše ako koristiš štimer. Toniranje se vrši podešavanjem položaja mosta za svaku žicu. Ljudsko uho teško . Evo kompletnog sadržaja pisama.

pa čak i kad svira bolju gitaru od one na kojoj vežba. a marka je HYUNDAI :). gitara o kojoj sam govorio veoma liči. zar ne? Žice sam dobio.68468. koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Milan -------------------------------------------------------. 1 : 3 i tako dalje. 6046 chr (Uto 07/09/1999 12:41) --------------------------------------------------------------------- Milan: Mr Orba. Nažalost taj trenutak je još daleko.76333. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. . nije neko savršenstvo. Dobro. Kvalitet nije od presudne važnosti. tj. dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice. oblik je kopiran. Slično se ponašaju i nove žice koje su dovoljno dugo bile pretegnute. 12 praga treba da se odnose 1 : 1.52) Uto 07/09/1999 12:40. još uvek zvuče "metalno" tj. to i nije tako bitno. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. gitara o kojoj sam govorio veoma liči. ali viđao sam i mnogo lošije. verovatno i do gitare ili muz. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. pre svega. Milan: Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. Sajt ću smatrati da je gotov onda kada neko (još bolje niko) nebude imao razloga da mi piše jer će sve što ga interesuje već stajati tu. Mislim. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Zaista mi svaka sitnica mnogo znači. -------------------------------------------------------.52 -============================== Va{a poruka za Tema: SKOLA GITARE (80703. Znam za to da dužine od. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa.52 Orba -- ============================== Poruka od Tema: Re: SKOLA GITARE (76333. Svojevremeno sam imao običaj da kažem kako se gitaristi dele samo na dobre i loše. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram. drugo: ajmo na Ti. veliko hvala na detaljnom i dugačkom odgovoru! Prvo: nema na čemu. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. oblik je kopiran. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2. Milan: Inače. Dakle. nije neko savršenstvo. jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni.52) Pon 06/09/1999 18:14. Zvuči pomalo smešno ali kad čuješ obrazloženje biće ti jasnije. Milan: U čemu je problem? Nadam se da sam ti barem malo pomog'o. Dakle. jer sviram gitaru već duže vreme ali što se tiče nekih stvari nikada nisam našao nekog da mi ih objasni. Koristio sam dsTune. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. Dakle. ali ne znam koji to. Inače. ali viđao sam i mnogo lošije. nisu skroz razrađene. 2434 chr --------------------------------------------------------------------- Mr Orba. Dobar gitarista na svakoj gitari ume da svira a loš ne. na Stratocaster-a. Ako hoćeš da naučiš da sviraš takva "sitnica" te sigurno neće zaustaviti. a marka je HYUNDAI :). kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. na Stratocaster-a. tj. i do. pre svega.primeti te male razlike ali kada se sve pogleda na štimeru vidi se kako ton "leluja" odnosno kako se visina tona pomera za po koji herc gore dole.

Jednom iztonirati gitaru nije kraj priče. E da! Nije baš najzgodnije testove izvoditi sa tonovima H i E (kada je reč konkretno o drugoj žici) nego sa H na prazno i H na XII pragu a i veća je razlika pa se odstupanje lakše primeti. Ako ti se na testu pokazalo da H2 na prazno štimuje a da je E na petom pragu niže to znači da bi (ukoliko bi se moglo verovati žici) most trebalo pomeriti ka vratu gitare. onda ipak položaj mosta nije dobar. zaustavi se i kad ton počne da se utišava lagano počne da pada. ali sam sada primetio da je H već stigla da zarđa. ali ne znam koji to. 12 praga treba da se odnose 1 : 1. Ovu knjigu ti ne preporučujem bez veze jer je školarci smatraju za bukvar pa bi trebalo da je ima barem neko u tvojoj ulici a povrh toga sjajna je kao udžbenik za početnike koji bi da nauče note. kartice? Koliko Vama šeta skazaljka na tom metru koji ima dsTune? Mislim. uključi gitaru u štimer (racunar) i odsviraj prazno H. Ovaj skok unazad je razlika koju prave treća kao ravna i četvrta kao motana žica. Čega su posledice anomalije koje se kod tebe javljaju stvarno neznam. o toniranju: Tek kada sam stavio nove žice (koje i nisu nove kada malo bolje razmislim) primetio sam da na naštimovanoj H žici kada stisnem 5. Da li to da uradiš ili ne mogli bi da rešimo ovako. 1 : 3 i tako dalje. Da se vratim na ono od malopre. još uvek zvuče "metalno" tj. Sve što si napisao može da bude a nemora da znači. Milan: Koristio sam dsTune. to i nije tako bitno. Naravno njima žice propadaju brže. Da. nisu skroz razrađene. ako te taj naučni deo (fizika i matematima) tonova interesuje potraži knjigu koja se zove OSNOVNA TEORIJA MUZIKE od Marka Tajčevića u kojoj ima jedan deo i o tome. e1 H2 G3 D4 A5 E6 |----------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-----------------------------------------------------| |------------------------------------------------------| |-------------------------------------------------------| Deo koji vibrira. Verovatno je samo do žice problem jer i E i G oko nje mogu da istoniram. koliko je normalno kada se okine žica? Ili uopšte ne bi trebalo? Jednom prilikom kad me nije mrzelo da povezujem gitaru sa računarom (poleđina računara mi nije savršeno pristupačna) probao sam jedan od dva programa za štimovanje koja spominjem na strani SAVETI. Položaj mostova trebalo bi doterivati svaki put kada se stave nove žice. Radio je sasvim korektno. Ako su žice dobre a toniranje izvedeno kako treba moje iskustvo kaže da je velika verovatnoća da će mostovi na donjoj kobili stajati kao na ovoj slici. od nekog ko je na njima svirao samo oko 2 nedelje. skoči. to je zapravo sasvim logično jer. što je žica deblja. a ako kazaljka. prag dobijem ton koji je dosta ispod E. . dobro tonirana gitara ne bi trebala da se ponovo tonira kada se promene žice. Probaću da ti dodatno objasnim stvari pričajuci po svome. kad odsviraš ton. Gledaj ovako. Kako ih je i koliko eksploatisao onaj pre tebe i koliko je to uticalo na njih ostaje da se nagađa. Neki moji prijatelji koji sviraju HM imaju običaj da zbog reskije boje i višeg tona štimuju gitare na 450 umesto 440 Hz. verovatno i do gitare ili muz. ako kazaljka mnogo šeta levo-desno ili se ponaša haoticno onda je žica ta koja pravi probleme i netreba joj verovati. U krajnjem slučaju postupak nije niti koplikovan niti traži mnogo vremena pa ga nije teško izvesti a njime se mnogo dobija. Žice koje si stavio bile su idealne za kuvanje (kako se to radi potraži u lekciji Žice) i to što ih je neko svirao "samo" dve nedelje opet neznači ništa. i do. zar ne? Žice sam dobio. Na debljim kompletima gde je i treća žica motana ovaj skok bi bio između druge i treće žice. ako se zna da ton koji je za oktavu viši od nekog drugog tona ima tačno duplo više herca. biva duži. onda je za dvostruku frekvenciju potrebno prepoloviti dužinu žice. Dalje beše i neki pragovi treba da se odnose 1 : 2. ali mnogo mi šeta signal i ne verujem da je to samo do žica. Iz ovog svega sam zaključio da ovo i nema veze sa žicama. I ovi ostali odnosi postoje. Mislim. Dobro. a posebno onda kada novi komplet nije isti kao onaj koji je do tada bio na gitari.Milan: Znam za to da dužine od. Milan: Dakle.

Važna napomena za kraj: gitaru ubodi direktno u štimer bez ikakvih efekata. posebno neuključuj chorus. Orba Kako držati gitaru . bilo da štimujes ili toniras gitaru jer je zadatak chorus-a upravo da poremeti visinu tona.

dalje ne bih trošio reči. Klasična gitara Gitaristima koji sviraju klasičnu gitaru najviše odgovara ova poza. ali nemojte oslanjati nogu na prečagu od stolice. Naslanja se na desnu butinu. uvek to ali. komad drveta. Ima veze i to što se ova gitara svira. Ako vam ovi položaji ne odgovaraju držite gitaru onako kako vama odgovara jer je bitnije šta se odsvira neko kako. Pošto je najsprostranjenija kod nas bezbroj puta smo videli kako je neko svira. Ipak ne odustajte tek tako. Od žurki koje ne mogu da prođu bez nje pa do javnih nastupa.Kažu: jedna slika. . ovako žice dođu lepše pod desnu ruku. Zato sam mislio da o tome kako treba držati gitaru mnogo više mogu da kažu fotografije. Uz fotke kratak tekst. Ovo su poze za koje teorija i praksa kažu da se ispostavilo da su najbolje. tek da se nađe.. Zbog toga je prijatnije instrument držati malo više da ruka nebi bolela kad se dugo svira. Akustična gitara Kako se drži akustična gitara mislim da svi znaju. Najkaraktističnije za nju su blago raširene noge između kojih dođe telo gitare i odignuta leva noga za oslanjanje na levu butinu. vrat kod klasičnih gitara sa gornje strane nije zaobljen kao kod ostalih pa se šaka mora iskriviti malo više nego inače. pa čak i oni koji je ne sviraju. neće biti konforno no možda bolje na početku nego kasnije. znam da vam s početka. Ovde ime jedna caka. Gitara se drži uz telo a vrat ka naviše. dok se ne priviknete.. vrat joj manje-više stoji pravo. Ja vam ih lično preporučujem ali. Specijalan stalak. desna ruka se ne oslanja na trup (sem možda malo podlakticom) i stoji malo slobodnije za česte trzaje preko svih žica i to je to. previsoko je. hiljadu reči. ili nešto priručno mogu da prođu.

Desna ruka se uopšte ne naslanja na telo gitaru.Poluakustična gitara Poluakustična gitara drži se veoma slično kao i akustična. okrećemo i ko zna šta još. Desna ruka se ovde mnogo više oslanja o telo gitare jer nema toliko sviranja ritma a i kad se svira skoro svi udarci se izvode odozgore (od šeste ka prvoj žici). Ovde i nema nekih posebnih pravila. Poluakustara ima šire dupe i tanja je pa desna ruka hteli nehteli stoji drugačije. Električna gitara Do sada je bilo priče samo o pozama u sedećem položaju. U laktu bi trebala da bude savijena toliko da pravi ugao od 90º. Jazz gitaristi koji najčešće sviraju ovakve gitare. Položaj i visina gitare najbolje se odrede prema desnoj ruci. gitara zauzima razne pozicije. . retko ko svira gitaru stojeći mirno pa dok se krećemo. akorde hvataju po celom vratu. zapravo razlike su iznuđene. Nema druge nego je telom i rukama pratiti prirodnim pokretima i to je jedini savet koji mogu da vam dam. Ne lezi vraže. uglavnom se kaišem podesi da gitara stoji onako kako bi stajala i da sedimo. inače poznati po odličnom poznavanju harmonija. saginjemo. Kako bi im svi pragovi bili pristupačni gitaru drže tako da vrat kao da je malo isturen u napred. Ova poza iako se pripisuje električnoj gitari zapravo važi za sve gitare koje se sviraju stojeći okačene preko vrata na kaišu.

Nasuprot srednjeg prsta. Što se tiče prstiju leve ruke svaki ima svoje ime. Drži se skoro na sredini vrata. Ako se ovo "pravilo" ne nauči na vreme. drži tako kao da u ruci imate jabuku. svoj broj. tačnije. izuzetno važno šta će kojim prstom biti odsvirano. Po nekad je zbog akorda i pozicija. Pošto se on izuzetno retko koristi u sviranju dobio je simboličnu oznaku +. dok se svira gitara ili neki sličann instrument. . srednji prst je broj dva. ono što sad (na početku) naučite teško da ćete ikad odbaciti i prihvatiti nešto drugo. jedva nešto malo iznad. desi se da baš to posle bude jaka kočnice u daljem napredovanju. Leva ruka se. sem u izuzetnim situacijama kada se i on koristi za pritiskanje žica. Kažiprst nosi broj jedan. Ni palaca nije ostao bez oznake samo što njegova nije brojčana. tačnije onda kada se njime basira po šestoj žici. Naučiti i navići se na pravilan položaj i figuru leve ruke veoma je važno u sviranju gitare. kao što to nejčešće biva jer se na to malo obraća pažnja. Ostali prsti stoje sa strane vrata na kojoj su žice. domali broj tri a mali prst je broj četiri. koje sam ovde već spomenuo. Palac još služi kao odupirač ostalim prstima da bi se lakše pritisnule žice. sa druge strane vrata. treba da stoji palac. mislim da i ovde slika ume bolje da objasni ono što bi rečima bilo gotovo nemoguće ili veoma teško opisati. kao i u masi drugih situacija. Naravno. Leva ruka je manje-više ista za sve a kod desne je samo razlika u tome da li se svira trzalicom ili prstima. Prstima se skoro po pravili žice pritiskaju upravno i ovde su odstupanja od pravila veoma retka. Svaki od četri prsta nalazi se iznad jednog praga na gitari i zadužen je za njega (ovo je veoma povezano sa pozicijama ali o tome nešto kasnije). Palac stoji sa zadnje strane vrata i to tako da ne prelazi njegovu gornju ivicu.Leva ruka Pored toga kako se drži gitara evo da objasnim kako se i šta radi sa levom i desnom ruko. Pored slika reči dobijaju mnogo više smisla. otud i ideja da i oni budu obeleženi. Zato vam preporučujem da na ovo jako obratite pažnju.

To koliko ovo dobro i pravilno radite najbolji kriterijum će vam biti da li vas se sviđa kako vam ruka izgleda dok svirate. zamišljena kao instrument na kome će se svirati akordi. kada je napravljena. Četiri od pet prsta. Ako imate klasičnu gitaru sa plastičnim žicama rade prsti. harmoniju i bas.To bi bilo to. Desna ruka Da li svirati prstima ili trzalicom? Ovu dilemu rešava vrsta gitare i muzički žanr koji se svira. . ako imate električnu gitaru sa metalnim žicama onda se koristi trzalica a ako imate akustičnu gitaru sa metalnim žicama onda najčešće odlučuje vrsta muzike koja se svira. Sviranje prstima Gitara je svojevremeno. od toga kako ih zovu u Španiji. zato je dugo i bila deo ritam sekcije uz bubnjeve i bas. Kako tehnika sviranja prstima praktično predstavlja sviranje sa četiri trzalice u isto vreme postalo je sasvim moguće basirati i razlagati ostale tonove akorda ili svirati melodiju istovremeno ako ne čak i svirati sve tri stvari od jednom. Dodao bih još samo to da je važno da vam je dok svirate udobno. koji se koriste. da vas ništa ne boli i da vam ruka ne zauzima neki neprirodan i neprijatan položaj. Odstupanja od pravila koja su malopre pobrojana shvatite kao lični stil sem ako odstupanja stvarno nisu velika. dobili su svoja imena. Kažiprst ima skraćenicu I od španskog indice. Vremenom. tačnije skraćenice. Ako vam ruka ne izgleda "lepo" dok svirate znajte da nešto nije u redu. Palac se na španskom kaže pulgar pa je zato dobio ime P. na gitari je počela da se svira i melodija a sviranje prstima je nastalo onda kada su muzičari poželeli da u isto vreme izvedu barem dve od sledeće tri stvari: melodiju. U ovome vam još može pomoći gledanje u ruke drugim gitaristima (na TV-u) i njihovo imitiranje. Mali prst se ne koristi. srednji prst M od medio i domali A od anular.

Tvrde trzalice se najviše koriste za brzu svirku a debele i male cepaju džezeri. Ako zamenarimo da postoje identični modeli različitih proizvođača ipak postoji razlog zašto ih ima toliko. stavite ruku i prste u prirodan položaj i to je to. Sviranje prstima podrazumeva trzanje žica noktima. tvrdoće i debljine zavisi kakav ton će se dobiti. U svakom slučaju nema neke posebne filozofije. petoj i šestoj žici a da se sa prstima I. U zavisnosti od oblika. Sviranje trzalicom Da l' postoji jedno 100. U takvim situacijama često se pribegava odtrzavanju vrhovima prstiju ili specijalnim naprstcima koji se navuku na prst i koji su tako napravljeni da je sa njima veoma lako svirati a prst ne dolazi u kontakt za žicom.srpski P I M A palac kažiprst domali španski pulgar indice anular engleski trumb first finger (index) second finger (middle) third finger (ring) srednji prst medio Suština sviranja prstima jeste da se palcem sviraju basovi na četvrtoj. Toliko o vrstama. one će to sigurno bolje objasniti od mene.000 vrsta terzalica? Šta mislite. Mekane i malo veće trzalice najčešće koriste oni koji sviraju akordaciju na akustičnim gitarama. Žica se palcem trza odozgore a ostalim prstima odozdole. Razlika je naravno mala ali nije nebitna. Trzalica se drži između palca i kažiprsta svojim najoštrijim vrhom okrenuta prema žicama. tako se dobije najbolji ton. Najmanje razlike u tonu daje oblik trzalice koji je više prilagođavanje veličini ruke i želji muzičara a najviše razlike pravi materijal. kada se svira po metalnim nokti se lako oštete. :) Ma ludilo koliko ih ima. Trzanje noktima je podnošljivo sve dok su u pitanju plastične žice. kako ih držati najbolje je da vas opet uputim na slike ali evo u najkraćem. Kako prste i ruku treba držati najbolje da pogledate slike. M i A trzaju prve tri žice i tako izvodi melodija. materijala. .

Ono što karakteriše dursku skalu i što je čini različitom od neke druge jeste specifičan raspored stepeni između stupnjeva.polu stepen . da odredimo drugi. Sa ova dva podatka skala je potpuno definisana a ostatak stvari do kojih treba da dođemo je uzročnoposledičan. treći. C dur skala Krajnje je vreme došlo pa pre nego što se počne sa objašnjavanjem nekih komplikovanijih stvari i prvim praktičnim vežbama moram da vam objasnim šta je C dur skala. . Ovo je u redu? Je l' tako? Sad kad smo došli do rasporeda stepeni između stupnjeva ovoj skali treba da dodamo tonalitet.ceo stepen .polu stepen. Evo kako se najprostije i najbukvalnije to radi. baš tako. Ako kažemo da je tonalitet ove skale C onda to znači da je prvi stupanj u ovoj skali ton C. Da. čini mi se kao da sam sve rekao. To bi bilo to.ceo stepen .Žice se trzaju tako što se rukom "iz zgloba" radi gore-dole. "izgubi".ceo stepen .ceo stepen . Ma nije nego! Nije šija nego vrat. Iako ova definicija zvuči neozbiljno i smešno ja sam je namerno formulisao baš ovako. tako da kažem. do kojih to podataka još treba da dođemo? Do ostalih tonova koji čine C dur skalu. Poređate sve tonove od tona C (koji je tonalitet) pa na više i primenjujući raspored stepena tražite stupnjeve. četvrti i sve ostale njene stupnjeve. ili ako hoćete drugačije. Sasvim retko u potezu učestvuje deo ruke od zgloba do lakta i to više radi teatralnosti ili u trenucima kada se gitarista. da vidimo. Ako se sećate časa o stupnjevima i stepenima rekli smo da broj stupnja u nekoj skali odgovara rednom broju tog tona u skali a da su stepeni razmaci (intervali) izmedju dva stupnja. Nego. C dur skala je durska skala C tonaliteta. Da li okinuti odozgore ili odozdole takođe nije sve jedno ali ćemo o tome drugom prilikom. U durskoj skali raspored je sledeci: ceo stepen .

što znači da je skala do detalja definisana. dovoljno je pokriti samo jedan od ta dva praga. Red u kojem su sitni brojevi označava kojim prstom koji ton treba odsvirati a zaokruženi rimski brojevi obeležavaju pozicije (na primer: pozicija VII znači da kažiprst ide na sedmi prag). takozvani. domali na sedmom i mali na osmom pragu. H i C. G. F. Ali! Samo za kratko da se vratimo na tonove za koje se ispostavilo da pripadaju C dur skali. onda ste na petoj poziciji što se gleda po kažiprstu. oblasti delovanja njenih prstiju i pomeranje leve ruke po vratu u zavisnosti od tonova koje treba odsvirati. izuzimajući jednu žicu. Svi znamo da se. Tu pomaže samo obnavljanje većeg dela gradiva pravilnim sviranjem. E. Pozicije i upotreba prstiju su pravilo koje se najčešće krši. :) Malo smešno zvuči ali je stvarno tako. H i C. Svirati "slobodnim stilom" naizgled nije ništa strašno sve dok jednom ne naletite na neki čvor koji će da vam veže prste pa ćete prvo pomisliti da je tako nešto nemoguće odsvirati.. Sigurno primećujete da nema nijednog tona sa povisilicom ili snizilicom i da su to sve. Suština onoga na šta ukazuju pozicije jeste raspored upotrebe prstiju. Pozicije Pozicija objašnjava poziciju leve ruke. G. Po njima lepo možete da pratite promene pozicija. Ruku na srce.Posle ove razrade vidimo da C dur skalu čine tonovi: C. Ako ste baš ovako postavili prste. F. Šta ako svirate baš petu poziciju koju sam malopre spomenuo? Četvrti ili deveti prag ostaju nepokriveni. Šta znači dobro odrađen posao probaću da vam objasnim na C dur skali odsviranoj kroz dve i po oktave. E. pozicije su te koje su najčešće izložene prilagođavanjima i izuzecima. U svim knjigama koje sam konsultovao piše da je mali prst taj koji popunjava prazninu zaduženjem i za osmi i za deveti prag. Kad neko kaže pozicija misli na položaj leve ruke. onda srednji prst odrađuje posao na šestom. Obzirom na to da je deveti prag šeste žice isto što i četvrti pete. E baš zbog toga je C dur skala najspominjanija skala u muzičkoj teoriji i uopšte. recimo. navikavanjem na pozicije i korektne promene pozicija. a pritom je pitanje da l' ćete neke stvari koje ste već uvežbali ikad moći da prvo zaboravite pa nanovo uvežbate. celi tonovi. Rekli smo da su to: C. Zbog toga ako svirate u prvoj poziciji sa petim pragom za kojeg niko nije zadužen nećete imati problema. Cela ova priča o pozicijama je jako povezana sa pričom o tome kako držati levu ruku. D. Pravo da vam kažem. zato sam ovo i spomenuo na tom času. Svirao sam kako bi mi šta palo na koji prst. . D. Ogroman posao uzalud. ni sâm dosta dugo nisam znao da tu ima nekih pravila. Sad mislim da vam je jasnije zašto sam se na onaj način poigrao rečima na početku ovog teksta. za peti prag. A. jer uvek možete da se snađete tako što ćete odsvirati praznu žicu. A. Glavni je princip da jedan prst treba da odradi ceo posao na njegovom pragu. a prsti i pragovi su u ovakvom odnosu: ako je kažiprst zadužen. Ljudi tu najviše greše iz neznanja.. gitara štimuje sa razlikom od pet pragova. Na ovaj način možete da dobijete skup tonova koji čini bilo koju skalu u bilo kom tonalitetu. prstiju i.

to je u redu. idući dalje na gore. Kreće se sa VII pozicije u kojoj je kažiprst zadužen za sedmi prag. Lično sam pristalica ovog drugog principa. ne zna se koju. Kad gitarista svirajući rukom i prstima ide ka telu gitare neki kažu da ide na dole. a na dole malog prsta. menja se pozicija. Bilo bi pogrešno odsvirati ovaj deo ovako: Bilo bi nekorektno rešenje koje sledi. pa dvanesti prag odsviran malim. samo sam hteo da kad sledeći put kažem nešto slično znate na šta sam mislio. a oni što kažu na gore misle po notama. kad se dođe do sedmog praga četvrte žice. U datom primeru promena pozicije pravi se na petoj žici između sedmog i osmog praga.Probaću da po pitanju pozicija u narednom tekstu obradim svaki detalj datog primera. onda sledi deseti prag pete žice odsviran domalim prstom. Praviti promenu pozicije kažiprstom je OK. Možda ova digresija i nije toliko bitna. Ako se odsvira kao u primeru. Dakle. Sad valjda ako je i bilo više nema nesporazuma. srednji prst za osmi. Zabunu oko ove pozicije pravi to što kad bi ste nekome rekli da odsvira ovo baš po ovim pragovima mnogi će umesto domalim prstom deseti prag pete žice odsvirati srednjim. . pošto sada kažiprst stoji na njemu. i to je u redu (iako mu se daje nezahvalan posao) jer u VIII poziciji mali prst odrađuje i XI i XII prag. Ovo namerno ponavljam kako ipak ne bi došlo do zabune. Oni što kažu da ide na dole posmatraju stvar fizički. zna se. ali u koju poziciju? Konkretno ovde bi se prešlo u neku poziciju. iako i meni po nekad izleti. to bi trebalo da bude VIII pozicija. iako je ispravnije od prethodnog. ali prstom broj dva. tek treba preći u IX poziciju. Osmi prag šeste žice jeste prvi ton koji se svira. Ovde još nije kraj. U ovakve kompromise se upoštajte samo ako nema bolje rešenje. Pravilo kaže da kada se ide na gore promena pozicije se izvodi duplom aktivnošću kažiprsta. domali za deveti i mali za deseti prag. Zapravo. Početak ove skale je jasan k'o dan. a neki da ide na gore.

Ja ne znam kako vi ali ja sam se bezbroj puta zapitao kako to da dešnjaci sviraju gitaru tako da leva ruka odrađuje veći deo posla. Gotovo da je neiscrpan u kombinacijama kako ga je moguće odsvirati (probajte šta bi se desilo ako bi u promenu pozicije išli odmah posle prvog tona). Downstroke i upstroke Baš sam dugo razmišljao o tome kako bi se ovo moglo prevesti na srpski i nijedan. Inače. sem nekih banalnih prevoda mi nije pao na pamet. Zašto ovo spominjem baš ovde? Pa downstroke i upstroke jesu činioci pikinga (jedna od sledećih lekcija) i kao takvi veoma važni ali. Ne treba se zbog toga preterano uzbuđivati. ovo o čemu sam ovde pričao je preteško da bi ste to sad radili. sem trenutka kada opet kažiprst kreće u akciju. u pitanju je smer pokreta desnom rukom pri okidanju žice. Razlika između ruke kojom se koristite češće i ruke koju ređe koristije nije u snazi. Stvarno sam se to dugo pitao ali kada sam saznao za neke stvari sve mi je bilo mnogo jasnije. Retko kad je neku celinu moguće odsvirati stoprocentno pravilno.Nadalje sve se dešava kako treba. pošto note tako traže. Ovaj primer je pokazni i njegov cilj je samo da vam pokaže šta je pravilno. čak bi se na neki način moglo reći da je više teoretska nego praktična jer se radi o nazivima za pokrete koji se izvode desnom rukom dok se svira. postoje situacije kada je od prizvuka koji želi da se postigne bolje/potrebno odstupiti od pravila i odsvirati baš jedan a ne onaj drugi. Za kraj. a i da biste videli da se uzlazno i silazno ne mora kretati po istoj putanji. . I još nešto. samo da dodam još nešto. iako je po tom pitanju piking veoma striktan. iako se ide silazno (sledeći primer). Nije ovo teška oblast. Ako znate ova pravila. sigurno ćete izabrati neko rešenje koje neće značajnije ugroziti vaš pravilno izgrađen prstored koji ste imali do tad. Upravo zbog toga gitara je "okrenuta" tako da je levoj ruci dato da odradi fizički deo posla (koji ona može da odradi) a da filing i artikulacija budu prepušteni desnoj. brzini pokreta ili veštini nego u mnogo boljoj kontroli osećaja. Ovaj primer sam izabrao iz još dva razloga.

Kao što rekoh. što on u najbukvalnijem smislu to i jeste.Downstroke Pre svega. On se isto izvodi trzalicom ali tako da se potez rukom pravi na gore. Ovaj primer kaže da je ton G sa petog praga četvrte žice izveden trzalicom potezom ruke na gore. Cela stvar je toliko prosta da ne može biti prostija i cela caka je u tome da se napravi razlika s koje strane je žica okinuta. Izvodi se desnom rukom uz pomoć trzalice i to na taj način što se žica odtraz pokretom ruke na dole.. Downstroke u slobodnom prevodu znači: trzaj na dole. kao i upstroke. efektnosti itd. ova dva znaka se retko zapisuju ali onda kada to treba uraditi iznad note se crta znak koji je nalik latiničnom slovu V. virtuoznosti. Evo ga primer za downstroke. Saznali smo šta je i kako se izvodi a sad da vidimo kako se zapisuje. Ima situacija kada se trzaji nižu ds . Znati razliku između downstroke-a i upstroke-a preduslov je za shvatanje pikinga koji se upravo time bavi. Za kraj ovog teksta imam još nešto da kažem. Kako ne biste posle na silu svoju svirku prilagođavali ispravnom načinu sviranja preporučujem vam da o ovome od početka vodite računa i tako sebi uštedite mnogo muke.. Ovaj znak i znak za upstroke videćete ovde. Downstroke se u notama obeležava oznakom koja je nalik fudbalskom golu čija je prečka deblja od stativa. To je možda. Upstroke Za upstroke važi ista priča.ds .us .us. Pozicija i piking veoma su važni i bilo bi dobro da vam je to uvek na umu jer bez njih nema dobre tehnike pa samim tim ni brzine. . Konkretno ovde je zapisano da je odsviran ton G na petom pragu četvrte žice na taj način da je trzalica sa gornje strane prešla preko žice i na taj način je naterala da zatreperi. Onda kada postoji dilema potezi se zapisuju u note. zatim u još nekim časovima i u vežbama. potez koji se izvodi dok se svira trzalicom. downstroke je. međutim.us . Ono zbog čega se oni ne unose stalno jeste činjenica da se raspored ovih poteza može predpostavit skoro sa stoprocentnom sigurnošću pa ih nema svrhe zapisivati. Downstoke-om se možda bolje kontroliše snaga okidanja.ds . Njegove mane jesu da je malo slabiji od DS-a i da se s njim ne može savršeno kontrolisati intenzitet okidanja ali on ima i svoje vrline. ponekad je potrebno izvesti baš US jer on ima specifičnu boju tona. rasporedom i redosledom ova dva udarca. a sigurno je da je snažniji od US-a.

Polako ali sigurno zapisi će ostajati bez nekih oznaka sve dok na kraju ne budu ostale samo note. Ako ste prethodne tekstove pročitali iako ste barem nešto zapamtili sa izvođenjem ove vežbe ne biste smeli da imate problema. nešto kao rukovanje. Možda one i nemaju neku preteranu svrhu ali su ipak bitne. Drugi ton je h (prazna druga žica). Zato molim/zahtevam da se preterano ne oslanjate na tablature. ovako detaljna objašnjenja privilegija su prve vežbe. Znači. Vežba 1 Kao što sam rekao. naglašen. kažiprst (I). Pre svega.Vežbe na praznim žicama Sada kada su objašnjeni svi osnovni pojmovi i kada je obrađeno sve što je potrebno za praktične vežbe počinjemo i sa njima. na žalost. kao prvi u taktu. Izvodi se ili domalim prstom (A) ili potezom trzalice na gore. On je. Prvi ton je ton E (prazna prva žica. nepritisnuta ni na jednom pragu) i to e . ako sviramo prstima svaki prst "pokriva" po jednu žicu a ako sviramo trzalicom povezujemo dva tona u jedan pokret i naravno vodimo računa o naglašavanju. ipak objasniću i rečima kako se ona izvodi. oznake za sviranje prstima (za one koji sviraju prstima). Treći ton je g (prazna treća). One najviše služe kao neka vrsta upoznavanja sa instrumentom. Ove vežbe na praznim žicama i jesu i nisu važne. sledeće vežbe neće biti ni približno objašnjene kao ova. Prvi takt je podeljen na četiri tona od kojih svaki ima trajanje po jednu četvrtinu. Kada je sviranje trzalicom u pitanju ovde obratite pažnju! Kako posle ovog tona nema više trzanja bilo je logično da se zadnja dva tona iz trećeg takta i ovaj ton nadovežu i izvedu jednim pokretom desne ruke na dole ali sa tri trzaja. Kad kažem da nisu važne mislim da ih ne treba shvatiti preterano ozbiljno i uvežbavati ih do savršenstva jer to nije njihov cilj. Ja sam. svoje bavljenje gitarom počeo "divljim" stilom koji mi je posle zadavao dosta glavobolje. Probajte radeći ove vežbe da se naviknete na gitaru. Kao što je važno od početka imati pravi pristup kada je rad prstiju u pitanju tako u domen pravog pristupa spada i shvatanje da su note ono što je apsolutan standard i da bez njih nema ozbiljnog rada. Ako kojim slučajem nešto još uvek nije jasno tu je i snimak koji možete da preslušate. Za početak to će biti vežbe na praznim žicama. polunaglašen. u ovim vežbana zapisane su sve oznake koje su vam potrebne. trzalicom na dole. Ali! Nemojte se opuštati ili likovati. Šta treba da odsvirate moraćete da počnete da čitate iz nota (i tablatura). I četvrti ton je opet nenaglašeno h koje se isto izvodi M prstom ali ako se svira trzalicom onda je potez na dole. On je nenaglašen a izvodi se srednjim prstom (M) ili potezom trzalice na gore. 2 1 1 2 1 . Posle tri potpuno identična takta dolazi četvrti takt u kom se svira ton e u trajanju cele note (četri otkucaja) i to A prstom (domalim) ili potezom trzalice na dole. Pored nota tu su i tablature. Ono što ove vežbe treba da postignu kod vas jeste da ukapirate da je pravilan pristup od starta veoma važna stvar i da ako sada ne krenete sa greškama otvarate sebi mogućnost da jednog dana postanete dobar gitarista. i za one koji sviraju prstima i za one koji sviraju trzalicom. oznake za upstrike i downstrike (za one koji sviraju trzalicom) a i teze i arze su zapisane. takt je četiri četvrtine. Setite se narodne izreke: "Lakše je naučiti nego muku odučiti!" U ovoj i u još nekoliko narednih časova vežbe će biti zapisane i u notama i u tablatura sa svim mogućim oznakama.

Naglašena je prva osmina svakog takta. ako se svira trzalicom. naglašeni. M i A ili se vezuju po tri tona u pokret u jednom pravcu. druga i prva žica. U igri su prazna šesta. potezi na gore i dole. Čini mi se da je teže izvesti je prstima nego trzalicom. Svega ima pa zbog toga a i zbog neobičnih preskakanja žica ova vežba je od ove tri najteža. Učestviju sve (prazne) žice. svi prsti. I. polunaglašena je svaka četvrta a nenaglašene su sve ostale. Vežba 3 Još jedan četvoročetvrtinski takt. Svaki takt ima šest osminskih otkucaja i na svaki otkucaj svira se po jedan ton. Koriste se sva četri prsta P. treća. polunaglašeni i nenaglašeni tonovi.Vežba 2 Takt je šest osmina. .

verujte mi na reč. nije dovoljno znati ni sve akorde iste prirode a drugih tonaliteta. treća na prazno ton G. druga žica na prvom pragu daje ton C i prva žica prazno daje E.Ove praktične vežbe zamišljene su tako da ih prvo shvatite. Obradićemo ih po u jednoj poziciji a kako se grade ćemo. Odsvirati ova tri tona na bilo koji način i u bilo kojoj kombinaciji znači odsvirati ovaj akord. Sad da vidimo koja žica daje koji ton (ovo možete da pogledate i na stranici "Tabela nota na gitari"). u ovom trenutku to je prednost. Takvi akordi ne samo što su lakši za učenje i uvežbavanje nego lepše i zvonkije zvuče. Ako ćemo iskreno. tako da kažem. Nemojte da brinete o tempu. drugi prst (srednji) se stavi na drugi prag četvrte žice a treći prst (domali) na treći prag pete. C dur Akord: C dur čine tri tona: C. Sviranje takozvanih "praznih" akorada ima i prednost i manu ali. čujete.x32010 . nisu one baš toliko važne. Dok ne postignete kakvu-takvu brzinu tempo usporite onoliko koliko vam odgovara pa ga ubrzavajte opet po vašoj volji. Kada gitara već ima šest žica zašto to ne iskoristiti? Je l' da? Pored toga što ćemo pribeći "triku" sa ponavljanjem tonova iskoristićemo još jedan fazon i što je više moguće tonova odsvirati na praznim žicama. Slične vežbe možete sami izmisliti i vežbati ih zajedno sa ovim. zapamtite i odsvirate. C dur koji ćemo ovom prilikom da probamo svira se tako što se prst broj jedan (kažiprst) leve ruke stavi na prvi prag druge žice. da ostavimo po strani. C . Ako "prošišate" brzinu još bolje. nemojte preterivati. Sad da vidimo na koje sve načine ovo šematski može da se primaže i zapiše. Peta žica na trećem pragu daje ton C. A mol i G dur. čak mislim da vam to neće uspeti iz prve. U ovom akordu učestvuju još i prazna i treća žice. Osnovni akordi I akordi su došli na red ali to što ćemo ovaj put raditi i obraditi tri najpoznatija akorda ne treba da znači i ne znači da je potrebno i dovoljno znati samo njih. za sada. Ako vam ne ide da vežbe odsvirate onako brzo kao na snimku nije ništa strašno. Da pređemo na stvar. Prva vežba bi trebalo da je najlakša a sledeće po malo teže. Boga mi. Dijapazon akorada koji treba da znate da bi ste sebe nazvali gitaristom je mnogo veći. Danas su na tapetu tri akorda: C dur. četvrta na drugom ton E. međutim nadam se da vam ni jedna neće biti preteška. E i G. dozvoljene kombinacije spada i ponavljanje nekog od ova tri tona. on je ovde najmanje bitan. Svirajte ih stalno u krug. U. Da vidimo kako ti izgleda predstavljeno crtežom na vratu gitare.

ne koristi. srednji . Šesta žica se u ovom. takozvani. Peta žica daje ton A. treća ton A. Pored ovih žica sviraju se još prazna peta i prva. Da vidimo sad koji ton daje koja žica. druga C i prva žica daje ton E. Malo je frka "zgužvati" dva prsta u želji da se na istom pragu pritisnu dve susedne žice. S vremenom ćete se već navići da pravilno izvedete ovaj hvat kako treba a do tada možete da se poslužite jednim trikom. A mol A mol čine tonovi A. Obzirom da je sve jedno gde ćete u okviru polja pritisnuti žicu. C i E. Da bi se ovaj hvat izveo potrebno je prvi prst staviti na prvi prag druge žice. otvoreni akord jer se u njemu koriste i prazne žice. A mol koji je ovde predstavljen takođe je. kao i u prošlom akordu. četvrta daje ton E. drugi na drugi prag četvrte žice i treći prst na drugi prag treće. Ovaj akord ima jednu nezgodaciju koja se javlja u mnogim akordima i za koju verujem da će vam praviti izvesne probleme. Ovde možete i da ga čujete.C Evo i fotografije koja prikazuje kako bi odprilike leva ruka trebala da stoji dok se izvodi ovaj akord.

da ponovim. jeste da hvat držite pravilno i da vam ni jedan ton ne šušti. Crvene tačke u ovoj šemi prikazuju tonalitet a crne tačke ostale tonove. Međutim. Postoje četiri plus jedan prst. Dok ovo radite trebalo bi da imate jednu pojedinost na umu. nekoliko pragova i to je to. Sumnjam da ste posle onih detaljnih objašnjenja za C dur i A mol pogrešili. Ako neka žica ipak šušti postoje dva razloga zbog kojih se to dešava: prstom niste dovoljno jako pritisnuli žicu pa ona ne vibrira kako treba ili prstom dodirujete neku od susednih žica pa je prigušujete. Gledajući u sliku na kojoj je prikazan G dur ispričajte sami sebi ono što bi ste inače na ovom mestu pročitali da nema ovog malog testa. Konkretno: ako vam se ne čuje dobro četvrta žica dok svirate G dur i to zato što je dodirujete drugim prstom.prst pomerite ka prvom polju (ali i dalje u okviru drugog polja) a domali prst ka trećem. šest žica. Ja sam svoj deo posla završio. C dur. Klikom na bilo koju od ove dve slike možete da čujete kako zvuči akord. Ako i dokačite šestu žicu ništa strašno jer . Ono što je stvarno bitno. G dur Da probamo ovako. nije ključ uspeha u mojim objašnjenjima nego u tome što je stvar izuzetno prosta. Prikaz akorda koji sledi i koji će od sada pa na dalje biti primenjivan u ovoj školi gitare sastoji se od zapisa akorda notama i tablaturom. Ako postoji bilo kakav prikaz uvek je napravljen tako da bude dovoljno jasan i da ne pravi dileme. Tako ima više mesta pa je prstima komotnije. Svojim značajem su se toliko nametnuli da bi bilo greška ne objasniti prvo njih. na vama je još da ove hvatove uvežbate do te mere da možete da ih uhvatite tako da vam se sve žice čuju. Onaj deo od praga na kom je pritisnuta pa do gornje kobilice "ne svira" pa s njim možete da radite šta vam je volja a bilo bi najbolje da ga iskoristite za pravljenje mesta prstu koji je veći od razmaka između dve žice. A mol i G dur koji su ovde prikazani su stvarno osnovni akordi bilo koji instrument da je u pitanju. Brzina menjanja akorada u ovom trenutku nije važna. prst pomerite ka šestoj žici. i šeme vrata gitare. to će i onako doći s' vremenom. Stvar bi trebalo da je jednostavna. žica vibrira od praga koji je pritisnut pa do donje kobilice.

Hm! Da li reći osnovni akordi? Ajde da ih nazovemo tako ali samo pod uslovom da se to shvati. A dur A dur. F# i A. __ i __. Čine ga prvi. Ovo koristite kad god imate problem. Možda jesu osnovni i najčešće se koriste ali to nikako ne znači da treba naučiti samo njih. Ionako piše na slici koja prikazuje akord. sa velikom rezervom.II Evo još jedne stranice sa osnovnim akordima. III i V stupanj D dur skale. što znači D.taj deo žice ne treperi a ne treperi jer je pritisnuta trećim prstom na trećem pragu. Ovaj akord će vam uvek zvučati visoko jer mu je osnovni ton najdalje od najnižeg tona na gitari. Tu si još tri tona: drugi prag treće žice. Malo će da vam bude tesno dok se ne naviknete. sve na drugom pragu. najverovatnije vam je nešto promaklo i tu leži razlog neshvatanja. Nema veze. Posle svih dosadašnjih objašnjenja mislim da više nije potrebo da "davim" kako se hvata koji akord i prepuštam vam da se sami snalazite sa što manje mog teksta. D dur D dur je akord kojeg čine I. kao što sam to na već nekoliko mesta napomenuo. Prvo D nalazi se tek na petom pragu pete žice ili na praznoj četvrtoj. Raspored prstiju je prikazan na slici. Ako vam ipak ovo sve nije jasno i teško se snalazite preporučujem vam da se na kratko zaustavite sa napredovanjem i obnovite gradivo koje ste već prošli. treći i peti stupanj A dur skale a to su __. Svira se prvih pet žica a sa prva tri prsta se pritisnu žice H2. . Hvat koji ovde objašnjavam koristi kao bas (osnovni ton) praznu četvrtu žicu. G3 i D4. Osnovni akordi . treći prag druge i drugi prve žice.

U ovom akordu videćete da prvi prst uopšte nije upotrebljen. znači: E.E dur E dur. Znam da te mrzi ali stvarno mislim da bi bilo korisno da naglas izgovoriš raspored prstiju po žicama i pragovima koji si pročitao sa ove šeme. Ovo kaže iskustvo i to ćete i sami primetiti kad počnete da aktivno koristite ovaj akord. Prvo: i pored toga što se retko sviraju akordi E dur i E mol odmah jedan posle drugog i to se dešava a posle E dura lakše je samo skloniti prvi prst nego premeštati sve prste. E mol Ovde moram na kratko da se ubacim i pojasnim jednu caku (ako je to prava reč) ali to radim ne da bih objašnjavao ono što mislim da više ne treba i što sam rekao da više neću objašnjavati nego da bih ukazao na to kako pri sviranju gitare treba razmišljati. Primetili ste sigurno da su u svim akordima koji su do sad objašnjeni korišćeni prsti po svojim brojevima. Uvek se prvo koristio prvi prst (kažiprst). . III i V E dur skale. G# i H. I. pa drugi (srednji prst) i tako redom. Zašto kada je moguće isto ovo izvesti i sa prstima 1 i 2 a ne prstima 2 i 3? Iz više razloga. Drugo: na ovaj način je ruka u boljem položaju za hvatanje sledećeg akorda ma koji on bio.

ton E. Pogledajte taj E dur pa ovaj F dur. F dur Akord F dur čine I. Akord je sazvučje tonova i može se odsvirati na bilo kom instrumentu a hvat je karakterističan položaj ruke i prstiju na gitari. Razlikuju se u toliko što je E duru osnovni prag 0 (tako da kažem) i ton koji daje E6 žica na prazno . III i V stupanj F dur skale a to su tonovi F. znači tonalitet. trebao da se zove "Osnovni akordi . tamburice itd.II". tačnije na gornjoj kobili.. Ono što je meni u vezi sa ovim akordom veoma interesantno jeste njegova sličnost sa načinom na koji se hvata akord E dur objašnjen u času "Osnovni akordi . ono što je najvažnije. Najzad. karakteristični i. Kakvi su to "Bare" hvatovi i koja je fora u njima? Pre nego objasnim ovo samo bih hteo da razjasni razliku između akorda i hvata. Zašto ovoliko insistiram na tome da se shvati sličnost? Zato što uz pomoć malo logike i poznavanja teorije sebi znatno možete olakšati pamćenje hvatova. Samo naizgled ove dve stvari su iste. ustvari. često se koriste. bla.Bare hvatovi Ovaj čas bi. Ako to nije slučaj obnovite časove o tome kako se grade akordi. Evo primera: ako je i za E dur i za F dur bio bitan ton koji daje E6 žica dok se svira taj hvat onda to znači da će taj ton biti bitan i za akord koji se dobija postavljanje hvata na bilo koji prag. pa je imalo smisla imenovati ga po vrsti hvata: "Bare hvatovi". žica a ostali prsti se koriste za dobijanje potrebnog akorda.III" ali su hvatovi koji su u njemu opisani veoma specifični. sigurno ćete uvideti sličnost. A i C. bla. Za F dur i prvi prag to je ton F. Ove teoretske stvari više neću ponavljati i objašnjavati jer bi to trebali da znate na pamet. Identičnost rasporeda pritisnutih žica lakše ćete prepoznati ako zamislite da se vrat gitare zavrsana između drugog i prvog praga a ne između prvog praga i glave gitare. Bla. U bare hvatovima se odgovarajuće zasvučje tonova postiže tako što se prvim prstom (kažiprstom) pritisnu sve. ili ako bi ste na prvi prag stavili kapodaster (pomagalo pri sviranju koje pritiska sve žice na odabranom pragu).. Gitare sa drugačijim štimom imaju svoje hvatove baš kao što svoje imaju neki drugi instrumenti poput: mandoline. U slučju E dura i nultog praga taj ton je bio ton E. ako su u pitanju hvatovi za gitaru. Iz ovoga se veoma lako zaključuje da ako istim ovim rasporedom prstiju uhvatite hvat na petom pragu dobijate dur čiji je tonalitet ton koji . ili većina. a F duru je osnovni prag I a E6 žica na prvom pragu daje ton F.

U ovom slučju za primer je uzet onaj hvat koji ličI na A dur. . koriste bare hvatove. pa čak i oni sa najmanje iskustva. Opet je u pitanju tonalitet. Ako vaš odgovor bude glasio: "Pogledaću posle. Hm! Ovde moguće da će biti malo problema. S nekim stvarima nema zezanja. Oba razmišljanja su ispravna. Ovog momenta. Da vidimo kako se to hvata H dur. Stvarno nije lako savladati tehniku pritiskanja svih žica jednim prstom tako da se tonovi na svim žicama čuju pravilno. Ako ponovo pogledate A dur videćete da u njemu ne učestvuje šesta žica. Prva je da H dur može da se uhvati tako što će se držati hvat kao za F dur ali ne na I nego na VII pragu. Ipak." mislim da vaša sistematika rada nije dobra i preporučujem vam da o njoj još jednom dobro razmislite. samo dok vam hvat ne "uđe u prste". To je dokaz da problem nije prevelik i da će vam za ovo trebati jedva malo više vremena nego obično a ako i posle dužeg vremena baš svaki ton nije savršen ne očajavajte jer će stvar s vremenom "leći na svoje". Nekome ko je dobro savladao F dur mogle bi pasti dve stvari na pamet. a druga je da ovaj H dur liči na A dur na isti način na koji F dur liči na E dur.daje E6 žica na tom pragu. Za peti prag je to ton A što znači da je to A dur. To je zato što onaj značaj koji je za E i F dur imala E6 žica preuzima A5 žica. A dur na prazno daje ton A a H dur na drugom pragu ton H. Možda malo komplikovano za objašnjavanje ali je stvar veoma prosta. H dur Nije bitno da li ćete odgovor na pitanje: "Koji stupnjevi koje skale čine akord H dur i koji su to tonovi?" dati tako što to već znate na pamet ili ćete to od negde pročitati ali ga dajte sada. Zato ne očekujte da će vam ovo poći za rukom "iz prve". problem nije neprebrodiv jer svi gitaristi.

nekompletan. G i Hb. III. ako se ovako može nazvati. mora se znati još dosta toga. Ovo je jedina nelogičnost. Ovaj način nije nepravilan ali ja bi vam preporučio da kažiprstom hvatate samo prvih pet žica jer tako jagodicom pritiskate onaj ton koji je ustvari tonalitet tog akorda. u nazivima akorada. E. Ovaj akord postaje ispravan ako ga nazovemo C7 (no 5). drugi na drugi prag žice D4 a treći i četvrti na treće pragove žica G3 i A5. Do duše. U pitanju je jedini izuzetak pa ga nije teško zapamtiti.7 Do sada smo u časovima o osnovnim akordima pričali o duru i molu ali daleko od toga da je tu kraj priče. III. Ustvari. ili ne odsvirati Hes bez kojeg bi smo dobili čist dur. Prelaz iz C dur u F dur. ovakav kakav je. Na ovaj način se "vidi" šta svirate. Osnovni akordi . Jeste malo čudno ali šta je tu je. Po šemi koja je prikazana videćete da u ovom akordu nema tona G. ulepšava se ubacivanjem akorda C7 udarac pred F. Bio bi mnogo ozbiljniji nedostatak neodsvirati ton E jer se bez njega ne zna da li je akord dur ili mol. Čine ih. U čemu je štos? Ton G je peti stupanj C dur skale i koji god akord C tonaliteta da odsviramo ton G se u njemu nalazi (sem alterovanih akorada koji su priča za sebe pa ne bih o ovome ovde). zvuče tako jer su na takav način i odsvirane. da bi se kompletiralo znanje. C7 Ovo je jedan od najčešćih hvatova za ovaj akord i zato sam se odlučio da predstavim baš njega iako je ovaj akord. sniženi sedmi stupnjevi. Sedmice su akordi koji se grade iz durskih skala i čine ih I. V i sniženi sedmi stupanj. Razlog nastanka ovog i ovakvog hvata i akorda nije ničija želja za mangupiranjem nego praktičnost. H dur možete hvatati tako što ćete sve žice pritisnuti kažiprstom na drugom pragu. C7 akord čine: I. sa ostala tri prsta pritisnuti četvrti prag a otrzati samo prvih pet žica. Prvi prst ide na prvi prag H2 žice. Iako se ovo ne može smatrati pravilnim nije tragično odsvirati ga ovako jer se po tome kako ovo sazvučje tonova zvuči u podsvesti slušaoca ton G nepogrešivo predpostavlja. Obzirom da se zovu sedmice logično bi bilo za očekivati da ih čine sedmi stupnjevi ali to nije tako. To je glavni razlog zašto sve pesme u njihovom izvođenju zvuče siromašno i pojednostavljeno. Kako je iz ovog položaja ruke mnogo lakše iz C7 (x-3-2-3-1-x) preći u F dur koji se na skraćen način svira u rasporedu x-3-3-2-1-x niko se ne trudi da C7 odsvira kao x-3-2-3-x-1 i doda taj ton G.U ovom bare-u ima jedna "zvrčka" na koju bih vam skrenuo pažnju. Ovo namerno ističem jer je ovo česta pojava. V i bVII stupanj C dur skale što znači da ga čine tonovi: C. . Znati ovih nekoliko glavnih hvatova za ove akorde jeste veoma važno ali pored njih. kao što rekoh. Od "čistih" sedmica grade se majevi. koji je u modernim kompozicijama izuzetno čest. Ustvari! Da prekratimo priču o pravilnosti. mnogi početnici pored dura i mola nauče i po neku sedmicu alii se tu zaustave.

Kažiprst ide na prvi prag druge žice a srednji i domali na druge pragove prve i treće žice. Čisto da ne bude zabune. Iako prvi prst drži četri žice ne radi se o bare hvatu. Od svih primera na ovoj strani ova sedmica je najpravilnija. Ton G je u sazvučju ovih tonova najviši kako i treba da bude.A. Fis. Sedmi stupanj D dur skale je ton Cis a obzirom da sedmicu čini sniženi sedmi stupanj ton Cis je razrešen u C. E i G. Međutim. I ovde bi na jednu stvar da ukažem. G3. H2 i e1 se na drugom pragu pritiskaju prvim prstom a bez obzira što je e1 već pritisnuta srednjim prstom se drži na trećem pragu. Obratite pažnju na ovaj ton C. Najbolje da ovo probate sami jer je moguće da će na vas ovo ostaviti neki drugi utisak. Cis. A5 žica se svira prazna. Na ovaj način se postiže da ta sedmica bude izražena jer se smatra da najviši ton u akordu ima posebnu čujnost kod slušaoca. D4. U sviranju akorda učestvuju prve četiri žice. A7 A7 . A i C. na jednu stvar bih samo na kratko da se osvrnem. Međutim to po nekad nije ono što se želi postići pa se drugim hvatovima istog akorda neki drugi ton stavlja kao najviši čime se postiže da sedmica zvuči "mekše".D7 Klasičan D7 akord sa pripadajućim tonovima D. .

Treći prst može.E7 E sedam. ovaj ovde.. .. iz te pozicije lako se hvataju drugi akordi. lako se hvata. Ajde probajte sami da kažete koji tonovi ga čine ali da ne čitate sa donje skice. Da ne bih opet ko papagaj ponavljao: ".. Nije skraćen. H7 H sedam u ovoj poziciji je. a i ne mora da se sklanja ali sam ja prikazao hvat u kojem je domali prst sklonjen jer u bare varijantama ovog hvata prvim prstom se drže sve žice.ovaj prst ovde.. drugi prst preuzima zadatak prvog a treći drugog. najlepši akord koji se svira na gitari. iako se samo jedna žica svira na prazno zvuči "otvoreno". Nije teško." probaću opisno da vam objasnim kako se hvata ovaj akord.. po mom ukusu i mišljenju. Hvata se isto kao i E dur s tim što se koristi i mali prst da bi se odsvirao ton D na drugoj žici. sniženi sedmi stupanj nije najviši ton u sazvučju..

U pitanju je obrtaj ovog akorda. Es. . drugim i trećim prstom se pritiskaju prvi pragovi žica A5.m7 Dominantni septakordi (7) mnogo su popularniji akordi od malih molskih septakorda ili kako ih drugačije zovemo . treća. da ton C nije u basu. V i bVII stupanj C dur skale. Gm 7 Gm7 iz ovog primera je karakteristični bare hvat za ovaj akord. Grade se iz durskih skala a čine ih I. samo je treći stupanj snižen da bi akord bio molski.molskih sedmica (m7).Osnovni akordi . Isto kao i durska sedmica. četvrta i peta žica a prvim. To su tonovi: C. D4 i H2. bIII. U ovom hvatu trzaju se druga. Ono što ćete primetiti u ovom hvatu jeste da osnovni ton nije najniži ton u sazvučju. Tačnije. To ćete primetiti i po broju primera ovih akorada. G i Hes. Najniži ton je ton Hes pa bi se ovaj akord mogao (ili trebao) zapisati kao Cm7/bH. V i bVII stupanj. Cm 7 Cm7 čine I. Pomeranjem ovog hvata uz i niz vrat gitare mogu se dobiti molske sedmice drugih tonaliteta a kao osnovni ton se uzima onaj ton koji svira prag pritisnut kažiprstom na E6 žici. bIII.

Osnovni akordi . kao da je prilagođenija durskim nego molskim akordima. nalaze se I. C maj U Cmaj akordu. usudio bih se reći. To je moj utisak. Ovo mi možda ni nebi palo na pamet da napišem da se nisam setio stvarno velikog broja osnovnih hvatova za maj akorde. Međutim. V i VII stupanj C dur skale a to su tonovi C. Hvatova za durske i molske trozvuka možda ima podjednako ali u svim ostalim akordima kao po pravilu ima više hvatova za dureve nego za molove što se moglo primeti i na primeru molskih sedmica kojih imam znatno manje nego durskih. Teža varijanta ovog hvata je da prvim prstom pritisnete prvih pet žica i u sazvučje uključite i ton G koji će se pojaviti na trećem pragu prve žive. Ona kaže da se majevi grade iz dursakih skala i da su oni sazvučje I. III. III.maj Kada bi me neko zamolio da opisno objasnim majeve. a ne uz pomoć muzičke teorije. . samo malo oplemenjeni. kao što sam malopre rekao. V i VII stupnja. Gitara. ako vam bare hvatovi predstavljaju problem i ovaj hvat koji sam prikazao "pije vodu". a da vidimo ipak šta kaže teorija. E. G i H. Ovaj hvat mislim da vam neće biti veliki problem da posle samo nekoliko pokušaja uhvatite kako treba. rekao bih da ih ja doživljavam kao akorde koji su isti ko dur.

Ako je ovo izvan naših mogućnosti možete treću i četvrtu žicu pritisnuti drugim i trećim prstom a petu žicu pritisnuti četvrtim prstom ali vam ja preporučujem da se oko ovog hvata ipak malo potrudite i uvežbate na ga prikazan način jer smatram da je to dobat zalog za budućnost. D i Fis. ako budete hvatali takve hvatove. H.G maj G maj .G. biće bolje da prve tri žice držite trećim prstom. D maj Slična priča kao maločas. Ovaj hvat bi bilo lakše uhvatiti prvim prstom ali ako ovaj akord budete "šetali" kroz vrat prvi prst će vam trebati za pritiskanje četvrte žice. U ovom hvatu bare neće biti jedini problem. Biće malo frke oko lomljenja drugog prsta na krajnjem zglobu. Čak. .

A. Ova "pravilnost" je. C i E. koliko sam ja primetio. U primeru F maj-a to su tonovi: F. Ako ovaj akord odsvirate trzanjem desne ruke odozgore (od četvrte žice ka prvoj) tonovi se ređaju baš tim redosledom. možete napraviti hvat koji ćete pomerati niz vrat gitare. F maj I od ovog hvata. Do duše u tim hvatovima osnovni ton neće biti najniži ton u sazvučju (to će biti obrtaji) ali to nije toliko tragično. veoma retka kod gitarskih hvatova. .A maj I od ovog hvata možete graditi ostale akorde pomeranjem hvata niz vrat ali u tom slučaju teško da ćete upseti da pritisnete petu žicu. Ono što ovaj hvat posebno karakteriše jeste činjenica da su tonovi poređani baš onako kako se akord gradi. Podsetite se: maj čine I. V i VII stupnja durske skale. U tim slučjevima odustanite od držanja pete žice jer se u prve četiri nalaze svi potrebni tonovi koju čine maj. kao i od mnogih. III.

VI i VIII podjednako udaljeni. Isto tako i bG (F#) i bbH (A) dim čine isti tonovi. Ges. bG i bbH. sniženi V i dvostriko sniženi VII stupanj durske skale. III. V i VII stupanj dim skale. bE. bV i bbVII durske skale. Odatle proizilazi da C dim. ili C0 čine C. primetićete da četiri tonaliteta imaju iste tonove koji ih čine a ti tonaliteti su baš oni tonovi koji čine jedan dim. po stupanj ipo. Skala ovog akorda ima stalan raspores stepena . Ne dajte se zbuniti. sniženi III.stepen. I bE dim čine isti tonovi. polustepena pa ispada da dim skala ima devet stupnjeva i da su svi neparni: I. imaju rumunsko poreklo i koji sem oznakom "dim" mogu da se obeleže znakom "0". Es i Heses.dim Dimovi su akordi koji. III. G dim .Osnovni akordi . Heses praktično jeste isto što i A ali teoretski nije i morate ga prihvatiti kao takvog. IV. V i VII i svi parni: II. Dimovi su jedini akordi koji nemaju dursku i molsku varijantu ali to nije jedino što ih karakteriše. bIII. C dim Teorija kaže da dim akorde čine I. Na primer: C dim čine tonovi: C. tačnije I. Kako u dim akord ulaze I. kako sam čuo. Meni lično su nepoznanica i nikako baš skroz da ih skapiram ali znam da umeju žešće da "čučnu".

. As. Naime. U prikazanoj kombinaciji D žica se svira na prazno. još neki akordi koji se. Prvi deo će se baviti hvatovima do 5. F dim F dim čine: F. a drugi do 12 praga. Hes. Pored ova tri prsta koja ovako držana čine klasičan D dur malim prstom se pritiska prva . kao što i naziv kaže. prvim prstom se drži drugi prag G žice. takođe. Ces i Eses. drugim prstom se drži prva žica na drugom pragu a trećim prstom druga žica na trećem pragu. Zvuči simpatično i nemam ništa protiv ali mislim da je dobro znati i njegov pravi naziv. često koriste ali su ipak manje poznati od dureva.I U ovom tekstu biće prikazani. D sus4 (no3) Ovaj akord oni koji ne znaju kako se grade akordi zovu: "onaj akord isti kao D samo još dodaš mali prst". sedmica itd. ovaj akord se zove Dsus4. molova.G dim čine tonovi: G. Još neki akordi . Lekcija će imati nastavke I i II. Des i Fes.

D m7 / G Malo iskusniji svirači sigurno će prepoznati veoma čest harmonsi raspored: Dm .E. . U ovom hvatu. Jeste istina da bi peta žica nepritisnuta dala ton A kojeg već ima u akordu i da nebi bilo nepravilno odsvirati ga ali akord bez njega zvuči mnogo lepće. To je razlog zašto se u oznaku akorda dodaje i . Sećate se da od trećeg stupnja zavisi da li je akord dur ili mol. I stvarno! Tog tona u ovom hvatu nema. Dakle. D mol sedam kroz G je običan D mol sedam ali sa G u basu. to znači da u zasvučju tonova tog hvata nema trećeg stupnja. Malopre kada sam nabrajao tonove koje "svira" ovaj hvat nigde nisam spomenuo ton Fis. Čim se prepozna pesmu nije teško odsvirati. Bez obzira što u ovaj akord ide ton A nepreporučujem vam da svirajući ovaj hvat okidate sve žice. Baš zbog tog G u basu sam s početka i mislio da je u pitanju G dur. na žici G3 ton A. Međutim. ili slična.Cmaj . da sad ne nabrajam pojedinačno. Ova. na H2 žici ponovo D i na e1 žici ton G. A. trećeg i petog stupnja D dur skale a njima je dodat i četvrti stupanj. Fis. A i G kao četvrti stupanj. na originalnim snimcima pesama mi je ovaj deo uvek zvučao mnogo lepše nego kada bih ga ja odsvirao sve dok jednog dana nisam seo da dobro preslušam o čemu se radi i ukapirao da muzičari umesto G dura sviraju Dm7/G. fraza se obično javlja u pesmama zabavne muzike. Kako ovde nema trećeg stupnja ispada da "priroda" ovog akorda nije određena ali se u praksi on uvek tretira kao durski.žica na trećem pragu. znači da se svira taj akord ali sa naznačenim tonom u basu. Gledano po D dur skali ti tonovi su D. Zašto? Naravno da nije neophodno držati žicu na dva praga jer pritiskanje praga bliže donjoj kobilici nema nikakvog uticaja ali se ovaj akord najčešće svira kao jedna vrsta ulepošivača D dura i kao takvog ga je najlakše odsvirati na ovaj način.F Hm7-5 . Naziv akorda koji u sebi ima oznaku "kroz" pa neki ton. Odmah se primeti da je prva e1 žica pritisnuta na dva praga. učestvuju tonovi: D.G7 . C i G u basu. F.(no3). Kada se odsvira ovaj hvat na žici D4 se dobije ton D. Akord Dsus4 se sastoji od prvog.

sedmi i C . H. Dakle.povišeni jedanesti stupanj. drugi na drugom pete i treći na drugom pragu četvrte žice. Da prvo vidimo šta se dešava sa E durom. E. H i E.dur. pomera se treći prst sa drugog praga četvrte na drugi prag treće žice. H. Akord sus4 se gradi od I. gledano od E6 ka e1 dobijaju tonovi: E. promenu visine tona na dve žice pa se na četvrtoj žucu umesto tona E "čuje" ton D a na trećoj umesto tona Gis "čuti" ton A. Prvi prst je na drugom pragu treće žice. Svirajte ga naizmenično sa E pa ćete to primetiti i sami. E . A i C . D. Hvata se isto kao i E dur na prvoj poziciji s tim što se kompletan raspored prstiju pomeri za jedan prag dalje od gornje kobilice. III i V stupanj E dur skale a to su tonovi: E. A. To je u redu jer E dur čine I. III i V stupnja durske skale sa dodatim IV stupnjem. Kada se iz E dura prelazi na hvat koji objašnjavam. Takvo pomeranje izaziva. Često se koristi u španskoj mužici. isto kao malopre u primeru D i Dsus4. Ova promena izazivas da dobijanjem tona A akord postaje sus4. I ovde je u pitanju sus4. . dakle radi se obrtaju. kao što rekoh. drugi na trećem pragu pete i treći na trećem pragu četvrte žice. C. tonovi E. Okidaju se sve žice pa se. A. Gis. F maj add+11 Ovo je opet jedan od akorada koji se često svira u kombinaciji sa E durom. Ovaj hvat daje tonove: E. Prvi prst je na prvom pragu treće žice. H i E daju akord E7sus4. III i V) dodaju još sedmi stupanj (što ga čini maj-em) i povišeni XI stupanj. Gis. Redom: F. F. H i A. Po tome se zaključuje da u Esus4 idu tonovi: E. Ovaj akord možete da "skratite" za prvu i drugu žicu jer se na njima dobijaju tonovi kojih već ima što zavisi od vaćih želja i potreba. H i E. gubljenjem tona Gis u sazvučju izgubi određenost po svojoj prirodi (da li je dur ili mol) i dobija ton D što ga čini sedmicom.E 7 sus4 (no3) Ovo je takođe jedan od akorada kojim se ulepšava neki drugi akord. Fmaj+11 je akord koji se gradi na taj način što se duru (I. Primetite da je ovaj akord po tonalitetu F a da je najniži ton E. Gis i H. Razlika je u tome što se kod akorda E7sus4 jedan od prsta sklanja sa žice na kojoj se nalazi i prelazi na drugu pa tako dolazi do promene visine tona na dve žice.

Cmaj . D. Sve cele note. sniženi V . dobrodošao je u pesmama čiji je tonalitet C dur ili A mol. Međutim! Nemojte pomisliti da je kod ovog akorda stvar samo u teoriji. Ono namerno naglašavam jer primećujem da ga dosta čak i iskusnih gitarista ne zna i ne koristi. Šteta.H m7 -5 Akord Hm7-5 čine I.Hm7-5 .celih nota. H.Fmaj . sniženi III . F. on sem toga što je primer svoje vrste izuzetno lepo zvuči i ako kojim slučajem probate da ga zamenite nekim drugim akordom sigurno ćete izgubiti na lepoti pesme koju izvodite. Pogledajte pesmu "I Will Survive". C. jer tek sa njim harmonija postiže. E.E. Dm = D. Pogledajte: Am = A. Cmaj = C.II . Ova pesma i ovaj harmonski raspored su fantastičan primer za priču o paralelnim akordima i harmoniju uopšte. Za kraj.ovde ne ide čisti peti stupanj jer akord ima oznaku -5 i sniženi VII stupanj . svoj puni raskoš. E. Hm7-5 = H. da ne kažem . F i A. E. Ako neko zna priču o paralelnim akordima ili je pročitao taj tekst na ovom sajtu sigurno će lako skapirao zašto je ovaj akord ovoliko značajan. Još neki akordi . Potrudite se da ga zapamtite. Svaki akord izkombinovan iz belih dirki. Harmonija ide: Am . D. A.Dm G . G = G.mol. A.Esus4 . E. F. G. C. Fmaj = F. kao što malopre napomenuh. H. U H tonalitetetu to su tonovi: H. A itd.sedmica.

A i H. Kažiprst pritiska sve žice na sedmom a domali i mali prst drže petu i šestu žicu na devetom i desetom pragu. međutim. 7. Često se koristi i svuči rokerski.. Dadd9 uhvaćen na ovaj način zvuči lepše nego kada se za njega koristi neki drugi hvat . raspored prstiju imate nacrtan na šemi. mol. III i V stupnja durske skale plus VI stupanj. V. Fis. D add6 Šestice su durski kvintakordi sa dodatom sekstom što znači da se grade od I. Gis.Kao što u prvom nastavku ovog časa rekoh . Upravo ti tonovi se "čuju" kada se uhvati ovaj hvat. To su tonovi: E. tonalitet akorda.ovde će biti objašnjeni svi oni akordi i hvatovi koji nisu dur. Zato trećeg nastavka neće biti pa će svi ostali akordi za koje budem mislio da su važni biti ubačeni ovde. a drugi je da se po njemu vidi šta je bas. hvatanjem ovog akorda na ovaj način izvode se samo četiri tona pa ton H kao peti stupanj E dur skale nedostaje. sniženi VII stupanj E dur skale a dodaje se i IX stupanj..to je prvi razlog. sem ako u pitanju ne budu bile balade. Lako se hvata i nije neki problem naviknuti se na njega. III. D i Fis. H. Ovaj akord i način njegovog hvatanja možda nisu često u uoptrebi i ne spadaju među one koje treba prve naučiti ali sam ga ovde svrtstao iz ličnih razloga. E 7 add9 (no5) Ovo je takođe jedan od mojih omiljenih hvatova ali to nije jedini razlog zašto je ovde objašnjen. a smatraju se osnovnim i treba ih među prvima naučiti. . Hvat je u suštini bare. tačnije. Ako volite tu vrstu muzike sigurno će se pojaviti među prvih sto pesama koje ćete naučiti da svirate. U E7add9 idu I. Otuda i oznaka (no5) na kraju imena akorda. U slučaju tonaliteta D to su tonovi: D.

Sam potez treba uraditi dovoljno brzo da ne priguši ton koji traje (zato ovo zovu čekićanje). U ovom hvatu se "sviraju" samo četiri tona i to E.mol.E 7 add+9 (no5) Akord E7add+9(no5) ima svoj nadimak koji je zasigurno nebrojeno puta popularniji od njegovog zvaničnog imena. znači #Fis što je jednako Fisis. Prvi ton (peti prag treće žice) osvirate tako što stavite prst broj jedan (kažiprst) i trznete. Samo pre toga da dodam da ga u tablaturama obeležavaju sa ho. Zašto ovo napominjem? Zato što sazvučje tonova koje daje ovaj hvat ima i drusku i molsku karakteristiku pa baš zbog tona zvuči izauzetno interesantno. sniženi VII i povišeni IX stupanj. H. Hammer on je tehnika sviranja gitare koja se izvodi zakucavanje prstima leve ruke. . Evo primera tona sa dvostrukom povislicom. To su tonovi: E. sniženi III stupanj u akordu . isto što i sniženi III stupanj. kao što rekoh. D i Fisis. U pitanju je durska sedmica sa dodatim povišenim devetim stupnjem. zakucavanje je u pitanju. i pored toga on je durski. Da vidimo kako se to koristi taj čekić. H. Ovaj povišeni deveti stupanj nije ton G nego Fisis jer je deveti stupanj E durske skale ton Fis pa povišeni IX stupanj nije G nego povišeno Fis. Najbolje da prokomentarišem sledeći primer. Drugi ton (sedmi prag treće žice) izvodite tako što bez ponovnog otrzavanja trećim prstom pritisnete žicu na sedmom pragu. Ono što ovaj akord čini stvarno zanimljim jeste taj ton Fisis koji teoretski gledano jeste povišeni IX stupanj E durske skale ali se praktično može posmatrati i kao sniženi X stupanj a sniženi deseti je. D i Fisis. Ako se ovo izvede kako treba udarac po žici kao da izazove pojačanje vibracija pa se sve to zajedno čuje kao novi ton. Čine je: I. Jedan od najčešćih fazona koji se koristi. Nema tona H pa akord ima oznaku (no5). V. Taj gitarski virtuoz i genije koristio ga je tako skladno i toliko često da ga svi sad zovu po njemu. Još jednom: E. Gis. Setite se: III stupanj u akordu . zato se ova tehnika i zove "čekićanje" ili ti hammer on. Gis. Ipak. III. Iako je novi ton sasvim jasan veoma lako ga je razaznati među otrzinam tonovima jer ima karakterističan prizvuk. Nadimak mu je: "Hendrixov akord". D i Fisis.dur. Gis. U ovom primeru ho-om povezana su dva tona. Dakle. ako se zanemari oktava.

Čak joj ni trajanje (uvek se crta kao osmina) ne ulazi u ukupan zbir nota u jednom taktu. Udarac treba opaliti malo jače tako da žica i bez predhodnog treperenja zavibrira (počne da proizvodi ton) dovoljno jako da se razlika u jačini nota ne primeti. Ovde se drugim prstom (kažiprstom) kuca po trećoj žici i to po sedmom pragu.Ovde je stvar ista sem što se stvar ponavlja dvaput. Prvi ton se izvodi trzanjem a drugi i treći bez. Kad budete pročitali o čemu se radi skapiraćete da je stvar zapravo veoma prosta. . Fazom možda jedva da je malo teži za izvođenje ali ništa strašno. Ovde je ustvari odviran klasičan hammer on samo je prva nota toliko kratka da je to prosto zanemarljivo. Ipak i taj ton se čuje. naiđete na ovakvu oznaku nemojte se zbuniti. i kada. Ako. Ovaj sam primer stavio čisto da ne bi došlo do zabune i da bi sve opcije bile obrađene.

Možda je jedina razlika u tome što se. čini mi se. Ovde se treći prst kojim je odsviran prvi ton naglo skloni sa žice pa nastavi da su čuje ton sa petog praga.Pull off Pull of je ništa manje korišćena tehnika od tehnike hammer on čak veoma često idu zajedno. Ovde se drugi ton ne izvodi pritiskanje nego odpuštanjem. Pull of je totalno suprotan od hammer-ovanja. Ovde se opet. "kratki" pull off čuje nešto slabije ali nešto lepše. kao u sličnom primeru sa hammer on-om. Obratite pažnju. radi o klasičnom pull off-u gde je prvi ton izveden skroz kratko. . Oznaka mu je po Prvi ton (sedmi prag treće žice) se isto otrzava ali se drugi (peti prag treće žice) postiže sklanjanjem prsta s žice. kada se izvodi pull off žica se pritiska na dva mesta na dva različita praga jer posle sklanjanje prsta koji svira prvi ton prst koji svira drugi ton već mora da stoji tamo gde mu je mesto. Zato ćete na ove po-ove tu i tamo u po nekom solu naleteti a na ho-ove ovog tipa sasvim retko. Dobro! Ovde već i sami predpostavljate o čemu se radi. Pull off je samo izveden dvaput i to je to.

E ovo je situacija na koju ćete veoma često da nailazite. tačnije odmah posle hammer-ovanja žica se pull-uje. . Ovaj primer možda i nema takvu važnost da bi zaslužio specijalno objašnjenje ali mislim da bi bilo zgodno još jednom podsetiti na začkoljicu da iako se izvode tri tona žica okida samo jednom. Ovde su hammer on i pull off zalepljeni .

Po pravilu počinju i završavaju se istim tonom. H i C. E. Celu priču o skalama objašnjavaću na primeru C dur skale.D . e H G D A E * * * * |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--H--|--C--|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--G--|-----|--A--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--D--|-----|--E--|--F--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|--D--| 2 4 1 2 4 1 3 4 1 3 4 2 4 1 2 e|-----------------------------------------------7--8--H|----------------------------------------8--10--------G|------------------------------7--9--10---------------D|--------------------7--9--10-------------------------A|----------7--8--10-----------------------------------E|---8--10---------------------------------------------- Preko (skoro) celog vrata.G .A . F.E . e H G D A E * * |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|-----|-----|-----|-----| |-----|--A--|-----|--H--|--C--| |-----|--E--|--F--|-----|--G--| |-----|-----|--C--|-----|--D--| |-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 3 4 e|---------------------------H|---------------------------G|------------------2--4--5--D|---------2--3--5-----------A|---3--5--------------------E|---------------------------- Kroz dve oktave. D. . durska ili neka treća. Evo osnovnog položaja C dur skale na gitari kroz jednu oktavu. Odnos tonova koji čine skalu je ono po čemu se prepoznaje da li je skala molska.F . Ovo je moguće još proširivati. pa dalja proširenja ne bih dodatno obrađivao. Skalu karakterišu tonalitet i njena priroda.C - * * * * * * E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| H|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--| G|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--| D|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--| A|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--|--F--|-----|--G--|-----|--A--| E|--F--|-----|--G--|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|--D--|-----|--E--| Na ovoj slici predstavio sam vrat gitare (samo do XII praga jer se odavde ponavlja) i sva mesta na kojima se nalaze tonovi koji pripadaju C dur skali. G. Oni koji znaju pozicije ukapiraće zašto je prstomet baš ovakav. ali je i ovo samo po sebi individualna stvar.H . koji skali daje tonalitet. e H G D A E C 1/1 1/1 1/2 1/1 1/1 1/1 1/2 . A. Međusoban odnos između tonova napisan je odmah ispod. C dur skalu čine C.Skale Skale su nizovi tonova sa određenim odnosom izneđu njih.

A prirodni mol (koji je paralelan) i jednu skalu koja je po malo izmišljena G 7 (durska skala sa sniženim sedmim . Ovde je prstomet.itd. lako će te ga izvesti i za dve oktave. Ne samo kad je C dur ili neka druga skala u pitanju nego je štos ne naučiti pogrešno. Dobra pozicija značajno će vam olakšati posao. Skale možete vežbati svirajući ih uzlazno pa silazno u krug bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona. Za vežbanje bih mogao da vam preporučim par ideja.* * * * * * * e |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|-F--|-----|--G--| H |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|-C--|-----|--D--| G |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----| D |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--A--|-----|--H--|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----| A |-----|-----|-----|-----|-----|-----|--E--|--F--|-----|-G--|-----|-----|-----|-----|-----| E |-----|-----|-----|-----|-----|-----|-----|--C--|-----|-D--|-----|-----|-----|-----|-----| 2 4 1 2 4 1 1 2 4 1 1 3 1 1 2 4 1 2 4 e|-------------------------------------------------------------12--13--15--H|---------------------------------------------10--12--13--15--------------G|----------------------------------9--10--12------------------------------D|--------------------7--9--10--12-----------------------------------------A|----------7--8--10-------------------------------------------------------E|---8--10-----------------------------------------------------------------4 2 1 4 4 3 1 3 1 1 4 2 1 4 4 2 1 4 2 e|---15--13--12-------------------------------------------------------------H|---------------15--13--12--10---------------------------------------------G|-------------------------------12--10--9----------------------------------D|------------------------------------------12--10--9-----------------------A|-----------------------------------------------------12--10--8--7---------E|-------------------------------------------------------------------10--8--- Na ovaj način možete da razradite sve skale koje su vam poznate. bez ponavljanja najvišeg i najnižeg tona po istom principu kao u predhodna dva slučaja). Primer koji sledi je izveden samo u slučaju sa jednom oktavom. odnosno postavljanje i pomeranje pozicija vrlo važno i treba ga se pridržavati. Osnovna razlika između pijanista i gitarista je u tome što pijanista kada nauči C dur skalu automatski je naučio da svira i C Jonski modus (koji je identičan). 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 1 4 2 4 1 2 4 1 3 4 3 1 4 2 e|--------------------------------------------------------------------------------H|--------------------------------------------------------------------------------- G|------------------2--4--5--4--2-----------------------------2--4--5--4-2--------D|---------2--3--5-----------------5--3--2-----------2--3--5-----------------5-3--A|---3--5-----------------------------------5--3-5--------------------------------E|--------------------------------------------------------------------------------. Ovu treću kombinaciju najbolje da prosviravate tako što će te ova dva navedena dela jednostavno slepiti (hoću reći. Ko je jednom nešto uvežbao kako ne valja zna koliko je teško izbiti to iz prstiju.

a duvači su ostali skoro do kraja. Gitarista koji je naučio C dur skalu ne može pošteno ni A prirodni mol da odsvira. stvar sam krenuo iz Fis. on je nikad ni ne nauči. Epilog. Što se mene tiče. odmah mi je prišao i pitao me jesam li normalan i znam li odakle sam krenuo onaj rock. takođe paralelna). recimo. dovoljno je samo da pomeri ruku. Zbog tog nepoznavanja stvari evo šta mi se jednom desilo. .stepenom. Poznavanje teorije je kod njih preduslov. Pijanista koji bi hteo da solira uz E dur pratnju mora napamet da zna tonove koji čine odgovarajuću skalu i da ima veštinu u prstima. Gitarista kad nauči C dur skalu naučio je da svira durske skale svih tonaliteta. Posle dve ili tri stvari ispao sam iz tima jer je bilo još gitarista na redu. Dis dur skalu. Kad je saksofonista sišao sa bine. jer rad prstiju na gitari ne prepoznaje tonalitet. Učestvovao sam na nekom sešnu i pošto smo svi na bini bili različitih žanrovskih opredeljenja bilo nam je teško da nađemo stvari koje svi znamo. Ja sam počeo stvar. a i drugi mogu da naslute). sve je bilo u redu. ali zato nema potrebu da napamet uči. i da malo prosviramo solaže. onako bez vokala. ni dan danas ne znam zašto (obično ga sviram iz A). pa je neko predložio da za početak odrmamo jedan rock 'n' roll. Zamislite samo koliko se jadnik namučio da svira kroz skalu u kojoj ima šest povisilica ili crnih dirki (ko zna kako se sviraju duvački instrumenti zna u čemu je problem. Čovek zna znanje. Posle jedno pola godine video sam tog tipa na TV-u kako svira sa nekim jazz orkestrom. Čim u startu nema potrebe. pa mi je tek onda bilo jasno zašto kad smo svirali zajedno nisam u njegovoj svirci ništa neobično primetio.

. pomerati ga za po jedan stepen i ponavljati ga redom uzlazno pa silazno. naviknete se na pozicije i dobijete na brzini i rutini. kako ga zove jedan moj poznanik. odabrati neki korak. (1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6).... Za primer uzeta je durska skala u C tonalitetu a vama preporučujem da i kroz druge skale uradite korake.Sviranje u koracima Sviranje u koracima. kao što mu i ime kaže. Princip sviranja u koracima je. Ovo će vam sigurno biti jasnije kada vidite i čujete primere. Neka skala provučena kroz korake može poslužiti i kao deo nekog sola bez ikakve dorade jer ovaj trik zvuči efektno kad se brzo odsvira... Koraci: (1-3) (2-4) (3-5)... (1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)... (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5). (1-3) (2-4) (3-5). je odličan način da steknete rad prstiju. [ Meni ] . i tako u krug.

[ Meni ] .(1-2-3) (2-3-4) (3-4-5)...

...(1-2-3-4) (2-3-4-5) (3-4-5-6). [ Meni ] (1-2-3-4-3) (2-3-4-5-4) (3-4-5-6-5). ..

[ Meni ] .

ali često mi se dešavalo da kad neke rifove pretvaram u ozbiljnije harmonske forme baš ova kombinacija preraste u mol. ovi rifovi su u C tonalitetu. sedmica. ali ne osećaju prirodu akorda (dur. Oni se sastoje samo iz dva tona. Pogledajte ovu kombinaciju sa desetog praga. zar vam ne liči na molski bare hvat skraćen za hvatanje kažiprstom preko svih žica? Ovo bi trebalo da ide u prilog mojoj teoriji da ovaj rif ima blagi molski prizvuk. [ C5 ] Klasičan rif Zbog svog neodređenog karaktera tezgaroši ga najčešće koriste kada moraju da se snalaze u trenutku. akord uvek čine najmanje tri tona.. mol sedmica. maj. [ C5 ] Obrtaj rifa Ako rifu koga čine osnovni ton i kvinta.). Naravnu ovu teoriju nije teško oboriti. kvintu spustimo za oktavu dobijemo takođe rif.. . Iako je ovde konkretno najniži ton G. mol. što je nedovoljno...Rifovi Rifovi ili power chord kako ih često zovu u stranoj literaturi zapravo uopšte nisu akordi. Da napomenem još jednom da je ovo isključivo lična opservacija. tačnije njegov obrtaj (ako i za rifove možemo da kažemo da imaju obrtaje). Za rokere se već zna zašto ga koriste. prepoznaju tonalitet.

[ Cm ] Skraćeni mol Mol bez petog stupnja. [ C3 ] Skraćeni dur Dur bez petog stupnja. .

[ C-5 ] Skraćeni umanjeni dur Prvi + sniženi peti stupanj.[ C4 ] Skraćena četvorka Prvi + četvrti stupanj. [ C+5 ] Skraćeni prekomerni dur Prvi + povišeni peti stupanj. [ C6 ] Skraćena šestica Kad C6 akordu uklonimo sve tonove sem osnovnog i VI stupnja koji ga karakteriše dobijemo ovaj rif. .

C6. Probajte: C5. C7. C6. C7. C6. C5. C6. Interesantno je još i to da ovi skraćeni oblici akorada čine dobro poznat rock 'n' roll krug. .[ C7 ] Skraćena sedmica Kao i skraćenu šesticu. po istom principu možemo da dobijemo i skraćenu sedmicu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful