SVEUCILISTE / UNIVERZITET .

VITEZ~ TRAVNIK
FAKULTET POSLOVNE EKONOMI1E







TURIZAM
SEMINARSKI RAD





PREDMET: ISTRAZIVAN1E MARKETINGA
PROFESOR: Doc. Dr. HASAN MAHMUTOVIC
ASISTENT: DARI1O 1ERKOVIC
STUDENT: AZRA KOLASINAC
SM1ER: MENADZMENT TURIZMA I UGOSTITEL1STVA


TRAVNIK. decembar 2010. godine
2

SADRZA1
uvCu ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 3
1Ŧ ÞC!AM l ÞCu!LLA 1u8lZMA ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 4
Þo[am ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 4
Þod[ela Lurlzma ( SLaLlsLlcka pod[ela ) ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 6
2Ŧ 8AZvC! l ZnACA! 1u8lS1lCklP MC1lvAŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 8
3Ŧ PlS1C8l!Skl 8AZvC! 1u8lS1lCklP k8L1An!A ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 9
3Ŧ1ŦkreLan[a u sLarom vl[eku ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 9
3Ŧ2ŦkreLan[a u sredn[em vl[eku ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 10
3Ŧ3Ŧ Þo[ava prvlh oraanlzlranlh LurlsLlcklh kreLan[aŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 10
3Ŧ4Ŧ Þo[ava l obllcl masovnoa Lurlzma ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 12
4Ŧ lS18AZlvAn!L 18ZlS1AŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ13
3Ŧ lS18AZlvAn!L 18ZlS1A ZA ÞC18L8L ÞLAnl8An!A l 8AZvC!A 1u8lZMAŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ14
6Ŧ 1u8lZAM kAC S18A1LSkC CÞ8Lu!LL!Ln!LŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ13
7Ŧ nA!ZnACA!nl!L uLS1lnACl!L 1u8lZMA ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 16
Þo[am LurlsLlcke desLlnacl[e ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 17
ZAkL!uCAk ŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ 21
Ll1L8A1u8AŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦŦ22



3

UVOD

Turizam ie naibrze rastuca i iedna od naiproIitabilniiih industriia u sviietu, s bezbroinim
mogucnostima za ekonomski razvoi regiia.
Danasnie vriieme brzih promiena trazi suzdrzanost kada se govori o kratkorocnim, a
pogotovo dugorocnim predvidaniima ier golem broi Iaktora utiece na turisticka zbivania, tako da
ie realan obiektivan pogled unapriied moguc samo za vrlo kratko vremensko razdoblie.
DeIiniciia turizma koiu su oblikovali cuveni teoreticari W.Hunziker i K.KrapI, prihvacena
uz male dopune 1954. godine od Medunarodnog udruzenia znanstvenih i turistickih strucniaka
AIEST, glasi:'Turizam ie skup odnosa i poiava koie proizlaze iz putovania i boravka posietitelia
nekog miesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivaliste i ako s takvim boravkom niie
povezana nikakva niihova gospodarska dielatnost.¨|1|
Da bi netko postao turistom, mora otputovati iz svog miesta stalnog boravka u neko drugo miesto
da bi tamo privremeno boravio. Miesto privremenog boravka ie turisticko odrediste, odnosno
turisticka destinaciia. To miesto posieduie resurse zbog koiih ie turist dosao, odnosno zbog koiih
ie posietiteli odabrao tu turisticku destinaciiu.
U ovom radu bit ce sadrzani osnovni poimovi u turizmu kao sto su:

- TURISTA
- TURISTICKI MOTIV
- HISTORIJA TURIZMA
- DESTINACIJE U TURIZMU
- I dr.






4

1. PO1AM I POD1ELA TURIZMA

Pojam

TURIST ie lice, koie putuie sa svakim ciliem, osim zbog zarade i promene stalnog mesta
boravka, pri traianiu boravka van svog mesta boravka ne manie od 24 casa (manie od 24 casa ie
izletnik), ali ne vise od 6 meseci. Turisti su lica, koia putuiu u ciliu sluzbenih putovania,
konIerenciia, kongresa, razlicitih susreta, odmora, lecenia, ucenia, zbog porodicnih, religioznih i
sportskih razloga. Ta deIiniciia data ie na konIerenciii OUN 1954. i potvrdena na Rimskoi
konIerenciii o turizmu i ekskurziiama 1963, sluzi kao osnova za sprovodenie medunarodne
turisticke statistike, turistickog prava, viznih Iormalnosti. Turistima se smatraiu takode posade
aviona ili brodova, ako ostaiu duze od 24 casa. Turistima se ne smatraiu radnici na privremenom
radu ili dnevni migranti, lica bez stalnog mesta boravka, izbeglice, voini kontingenti u voinim
bazama, privremeni i stalni imigranti, diplomate, predstavnici konzulata, tranzitni putnici.
TURIZAM obuhvata skup poslovnih organizaciia, rada i drzavnih agenciia koie vrse kretanie
roba i usluga i drze sredstva za transport, programe i resurse za putovania i odmore. Turisticki
sektor (privreda) moze da se deIinise kao skup onih privrednih i trgovinskih delatnosti koie
proizvode robe i usluge nameniene za strane i domace turiste. Prema tome, turisticka privreda
ukliucuie: prevoz putnika, putnicke agenciie, turoperatore, usluge za smestai i ishranu, odmor i
zabavu, proizvodace suvenira, umetnickih proizvoda, vladine organizaciie za regulisanie i nadzor
turisticke privrede.
Osnovu turizma ko privredne delatnosti saciniavaiu: saobracai, ugostitelistvo, trgovina na malo,
putnicke (turisticke) agenciie, zanatstvo i komunalne delatnosti. Turizam ne postoii kao
samostalna, nezavisna privredna delatnost vec ga cine gore navedene delatnosti.
Osnovne karakteristike turizma su: raznovrsnost (heterogenost), neproizvodan karakter rada,
sezonski karakter poslovania, visok stepen elasticnosti traznie i neelasticnosti ponude. Postoie Iz
raznolikosti pristupa proistekla ie i sarolikost grupa u okviru koiih se mogu sistematizovati
postoiece deIiniciie turizma, kao sto su: Postoie cetiri grupe deIiniciia:

O Nominalisticke
O Privredne
O Statisticke
O Univerzalne


3

Nominalisticke:
Turizam ie kretanie u prostoru izvan miesta stalnog boravka u ciliu upoznavania novih stvari,
liudi i niihovog zivota za vreme prolaznog boravka u drugom miestu.'
Turizam ie poiava kad neka osoba putuie i boravi izvan miesta svog stalnog boravka i tamo se
koristi turistickom radinoscu.'
Turizam, dakle, znaci putovanie u svrhu zabave, odmora, zdravlia, uzivania u prirodi, iz
radoznalosti da se vide novi kraievi i liudi, iz sporta itd..'
Privredne:
Turizam se moze deIinisati kao dio nacionalne ekonomiie koii snadbieva turiste koii posiecuiu
lokalitete izvan svog stalnog miesta boravka gdie zive i rade.'
Statisticke:
Poriieklo statistickih deIiniciia se zeli doci do takvog odredenia poima i sustine turizma koii
omogucava puni obuhvat i preciznu evidenciiu turistickog prometa (broi turista i niihova
nocenia) i raznovrsne turisticke potrosnie koia se realizuie u broinim privrednim i neprivrednim
sektorima.'
Univerzalne:
Turizam ie skup odnosa i poiava nastalih prilikom putovania i boravka stranaca u nekom miestu,
ukoliko tai boravak ne znaci stalno nastaniivanie i niie vezan za sticanie zarade.'
(Kurt KrapI i Valter Hunciker, 1942.)
Iz ove deIiniciie vidimo da turizam niie iednoznacna poiava, vec splet odnosa drustvenog i
ekonomskog karaktera.
Turizam ie deIiniran s iedne strane putovaniem, te s druge privremenim boravkom u nekom
turistickom miestu, a to miesto privremenog boravka ie TURISTICKO ODREDISTE ili
DESTINACIJA koie posieduie resurse (prirodne i antropogene) zbog koiih posietiteli odabire
upravo tu destinaciiu za miesto privremenog boravka. Posietiteli za vriieme svog boravka ne
smiie obavliati neku lukrativnu dielatnost, sto znaci da niegov boravak mora biti Iinanciiskim
sredstvima pribavlienim negdie drugdie.
Univerzalna deIiniciia ie priznata od Medunarodnog udruzenia eksperata za turizam1971.
godine, iako se odnosi samo za strane turiste.
Razlikuiu se dva perioda u razvoiu turizma kao drustveno-ekonomske poiave: epoha turizma
privilegovanih klasa i epoha savremenog turizma.
6

Podjela turizma ( Statisticka podjela )

Za statisticko evidentiranie turisticka kretania ie nuzno razvrstati s obzirom na kriteriie koie ie u
svim zemliama lako primieniti. Ovisno o poriieklu posietitelia ( zemlia iz koie dolazi ) i zemlii
koia se posiecuie razlikuiu se tri veste turizma , i to:
· DOMACI TURIZAM stanovnici zemlie A putuiu po zemlii A. Primier: Stanovnik Bosne
i Hercegovine provodi odmor na nekom turistickom miestu u Bosni i Hercegovini.
· ULAZNI TURIZAM stanovnici zemlie B putuiu po zemlii A. Primier : Stanovnik
Austriie putuie u Bosnu i Hercegovinu gdie provodi odmor.
· IZLAZNI TURIZAM stanovnici zemlie A putuiu po zemlii B. Primier: Stanovnik Bosne
i Hercegovine odlazi na putovanie u Austriiu ili neku drugu zemliu i tamo provodi odmor.
Za razliku od domaceg turizma koii ie iednostavniie poimiti, ulazni (cesto koristena eng. Riiec
inbound') ili izlazni (eng. outbound') turizam mogu dovesti do neiasnoca. Sa staialista neke
zemlie , na priiem Bosne i Hercegovine , ulazni turizam podrazumiieva prihvacanie gostiiu u
zemliu, dok izlazni turizam znaci odliev domacih turista preko nacionalnih granica. Svaki turist
koii putuie iz zemlie svoieg prebivalista u neku drugu zemliu, moze se istovremeno opisati kao
izlazni i kao ulazni turist, ovisno o tome sa staialista koie zemlie ga se posmatra . Jedan ie od
cilieva svake zemlie da poveca broi domacih i stranih gostiiu, a smanii broi odlazaka u
inostranstvo kako bi se povecali prihodi od turizma, a smaniili izdaci.
Turisticki tokovi pokazuiu da posietitelii putuiu unutar iedne zemlie ili iz iedne u drugu, pa se i
smier kretania kostisti kao kriterii za odredivanie poiedinih vrsta turizma. Turizam u granicama
neke zemlie ili niezin UNUTARNJI TURIZAM obuhvaca turisticku aktivnost stanovnistva, ti.
Domaci turizam i putovania stranaca ili ulazni turizam. Primierice, unutarnii turizam Bosne i
Hercegovine obuhvaca putovania bosanskog stanovnistva i stranaca , dakle obuhvaca sva
turisticka putovania niezina stanovnistva, i putovania unutar Bosne i Hercegovine i putovania u
druge zemlie. MEDUNARODNI se TURIZAM odviia izmedu poiedinih zemalia, sto znaci da
obuhvaca ulazni i izlazni turizam. Primier medunarodnog turistickog prometa su npr. Putovania
stanovnistva Bosne i Hercegovine u Austriiu i Austriianaca u Bosnu i Hercegovinu.
U medunarodnoi turistickoi statistici tesko ie primieniivo biliezenie upravo osoba, pa se koristi
broi dolazaka ili odlazaka. Iz toga proizilazi i poteskoca u evidentiraniu turistickog prometa na
nekom podruciu, ier se ista osoba u tiieku putovania nekoliko puta moze priiaviti u razlicitim
miestima ili smiestainim obiektima, pa se registrira vise dolazaka. Stoga se za potrebe planirania i
analize ugostiteliskih poduzeca (smiestainih obiekata) rabi ios iedan pokazateli ostvareno
NOCENJE.. Na tai nacin svi smiestaini kapaciteti mogu racunati stepen svoie iskoristenosti,
prosiecnu duliinu boravaka gostiiu poiedine nacionalnosti te izvoditi i druge nuzne pokazatelie
uspiesnosti poslovania.
7


UNWTO turizam diieli na sliedece vrste:

O domaci turizam (domestic tourism) ukliucuie turisticka putovania (i boravak)
domicilnog stanovnistva (rezidenata) u razlicite destinaciie unutar granica vlastite zemlie
(npr. putovania drzavliana Hrvatske u turisticka odredista unutar Hrvatske)
O receptivni turizam (inbound tourism) ukliucuie turiste ne-rezidente koii borave u
promatranoi zemlii (npr. turisti iz Austriie u Hrvatskoi)
O emitivni turizam (outbound tourism) ukliucuie turisticka putovania rezidenata u druge
zemlie (npr. turisticka putovania hrvatskih drzavliana u destinaciie u drugim zemliama)
O interni (unutrasnii) turizam (internal tourism) predstavlia kombinaciiu, ukupnost
domaceg i receptivnog turizma (prati se turisticki promet npr. svih hrvatskih i stranih
drzavliana na podruciu Hrvatske)
O nacionalni turizam (national tourism) ukliucuie sva turisticka putovania domicilnog
stanovnistva (rezidenata) u zemlii i inozemstvu (npr. putovania gradana Hrvatske u
turisticka odredista unutar vlastite zemlie i sva turisticka putovania u turisticke destinaciie
izvan zemlie)
O medunarodni turizam (international tourism) ukliucuie kombinaciiu, ukupnost
receptivnog i emitivnog turizma (na primieru Hrvatske to bi znacilo da se pod
medunarodnim turizmom podrazumiievaiu sva putovania inozemnih turista u Hrvatsku te
sva putovania hrvatskih gradana u inozemstvo)
O intraregionalni turizam podrazumiieva sva turisticka putovania stanovnika iedne zemlie
odredene regiie u drugu zemliu te iste regiie (npr. turisticka putovania Europliana unutar
Europe)
O interregionalni turizam podrazumiieva turisticka putovania stanovnika iedne zemlie
odredene regiie u drugu zemliu, ali izvan te regiie (npr. turisticka putovania Europliana
izvan Europe)

8

2. RAZVO1 I ZNACA1 TURISTICKIH MOTIVA

Do 20. Stolieca mali broi liudi putuie radi zadovolistva; vecina putovania potaknuta ie trgovinom,
odlaskom na hodosacca i drugim religiiskim motivima ili edukaciiom. Rekreaciiska putovania u
srednioviiekovnoi Europi ogranicena su na dnevne izlete i male udalienosti. TURISTICKA
MOTIVACIJA ie u danasnie vriieme slozeniia i naicesce obuhvaca vise razloga za putovania.
Na primier, ako se odlazi nekamo radi zdravstvenih razloga, koncerti koii se odrzavaiu u
izabranoi destinaciii pomazu u donoseniu konacne odluke o odlasku bas u to miesto.
Naiiednostavniia ie ona klasiIikaciia koia razlikuie dva osnovna razloga za putovanie- ODMOR I
POSAO. Zakva ie podiela, medutim, nedovolina za proucavanie turistickih kretania, pa ie i
statisticka podiela s koiom smo se vec upoznali nesto detaliniia. Istrazivania u turizmu pokazala
su da su naicesci razlozi za turisticko putovanie sliedeci:

· Odmor i rekreaciia
· Razgledavanie, kruzno putovanie
· Nazocnost seminaru, konIerenciii, izlozbi
· Poslovni razlozi
· Posiet priiateliima i rodiacima
· Religiia
· Zdravlie
· Posiet kulturnim priredbama i maniIestaciiama
· Sport i slicne aktivnosti
· Kupnia ili
· Neki drugi razlozi.
Motivi dolaska turista u poiedine zemlie razlikuie se ovisno o prevladavaniu obilieziima
turistickog proizvoda. Tako su, primierice, osnovni motivi dolaska u Bosnu i Hercegovinu ,
prema iednom istrazivaniu , odmor i relaksaciia te prirodne liepote, dok su svi ostali motivi manie
ili puno manie zastuplieni. Motivi se uviiek vezu za odlazak u neko miiesto. To znaci da proces
motivaciie ne obuhvaca samo spoznaiu o potrei i saznanie o turistickoi ponudi koia moze
zadovoliiti prepoznatu potrebu i mislienie o turistickom miestu u koiem se dogadaiu takve
9

aktivnosti, dakle ono miesto koie moze zadovoliiti potrebu. Kada se sve to podudara, dolazi do
motivaciie za posiet nekom odredenom turistickom miestu.
Drugim riiecima, motivaciia ie u isto vriieme opca i speciIicna. Uz opcenitu zeliu za biiegom od
svakidasnie okoline, obveza i posla, osiecamo i motivaciiu za posiet nekoi odredenoi zemlii ili
miestu kao i motivaciia za poduzimanie speciIicnih aktivnosti dok boravimo na odmoru, npr.
Igrania tenisa, razgledania kulturne bastine ili nekih drugih aktivnosti.

. HISTORI1SKI RAZVO1 TURISTICKIH KRETAN1A

.1.Kretanja u starom vijeku

Prva su putovania uvietovale razlicite nedace(glad, ratovi, prirodne nepogode), ier da bi ih
izbiegli poiedinci su ili citave skupine odlazili na put, cesto i bez povratka. S razvoiem robne
razmiene iaca povezanost medu zaiednicama , sto dovodi do vece pokretliivosti poiedinih
skupina liudi. Izumom novca u Babilonu te pronalaskom kotaca oko 4000. Godine priie Krista,
potaknuta su putovania i u udalieniie kraieve.
U starom viieku prostor Sredozemlia predstavlia srediste europske i svietske civilizaciie. Na tom
podruciu koncentrirana ie gospodarska , politicka i kulturna snaga ekumene, s mnoga podrucia
Zemlie ios su neotkrivena. Kroz citavo anticko razdoblie vaznu ulogu imaiu kopneni i pomorski
trgovacki putevi koiima se prevozi roba i medusobno povezuiu naiudalieniii kraievi.

Istaknuti putnici antike su Fenicani koii plove i trguiu uzduz ciielog Sredozemlia. U to vriieme i u
drugim kraievima sviieta, za Europliane ios neotkrivenim , kao sto su Kina, Indiia i Oceaniia,
trgovina ie bila glavni poticai putovaniu. Vec tada bilieze se i prva putovania potaknuta razlozima
koie danas smatramo izrazito turistickim. Prema zapisima nadenim u Luxoru , egipatski Iaraon
(zena), Hatshepsut putovala ie u zemliu Punt( vierovatno danasniu Somaliiu ), a na postoliu
iednog spomenika u Tebi nadena su zapisana imena grckih posietitelia vec u 5. Stolieci priie
Krista.
U ranom starom viieku putovalo se uglavnom na manie udalienosti , a vazan poticai osim
trgovina bila su sportska natiecania, religiiski i zdravstveni razlozi. Poviiest biliezi da ie nekoliko
miesta u staroi Grckoi bilo masovniie posieceno od drugih: DelIi i Delos kao religiiska odredista ,
Olimp kao religiisko i sportsko odrediste te Eubeia i Epiaurum kao miesta liekovitih svoistava.
Jedan od naivazniiih dogadaia u staroi Grckoi bile su atletske igre. Naipoznatiie su bile
Olimpiiske igre posvecene Zeusu koie su se odrzavale svake cetvrte godine. Historiia olimpiiade
10

biliezi da su se za vriieme odrzavania igara u helenskom sviietu bila obustavliena sva
nepriiatelistva te se Grckom moglo nesmetano putovati.
Historiia putovania u starom viieku pokazuie da se naivise putovalo u vriieme mira i procvata
grckih gradova, a kasniie i Rimskog Carstva., ti. onda kada su postoiali stabilni politicki i
sigurnosni uviieti. U to ie vriieme i nastao poiam svietskih cuda', koia su kroz citavo anticko
razdoblie svietske historiie bila miesta cuvena po svoioi iedinstvenosti i privlacnosti. Propascu
Rima 4. i 5. Stoliecu posliie Krista te nastaianiem broinih malih drzavica, putovania postaiu
opasna i zamiru.
.2.Kretanja u srednjem vijeku

Razdoblie srednieg viieka oznacava nazadovanie na mnogim podruciima politickog, drustvenog i
kulturnog zivota u Europi, sto se odrazilo i na smanienie intenziteta , posebno putovania zbog
razonode i zabave. Zbog opasnosti od razboinickih pliacki , putovania postaiu nesigurna i
poduzimaiu se samo ako su neophodna, uglavnom iz poslovnih razloga. Postupnim sredivaniem
politickih prilika , iacaniem sredisniih vlasti te rekonstrukciiom rimske cestovne mreze,
putovania u Europi postaiu ucestaliia.
U pocetku su to bili krizarski pohodi europskih vitezova u Palestinu, a kasniie hodocasca viernika
u mnogobroina svetista. Naiposieceniia miesta postaiu Rim i Palestina kao sredista krscana,
Meka kao srediste muslimana, te Lhasa kao budisticko viersko srediste.
Kraiem srednieg viieka zapocinie razdoblie velikih svietskih geograIskih otkrica tiiekom koieg su
osvoieni do tada nepoznati diielovi ekumene, obie Amerike ( Columbo i Vespuci ), Australiia i
Oceaniia ( Magelan, Tasman). Velikim otkricima prethodila su poiedinacna putovania istrazivaca
, misionara i trgovaca posredovaniem koiih su uspostavlieni prvi dodiri izmedu Europe i Dalekog
istoka. Medu prvim putnicima na Daleki istok naipoznatiie ime ie Marka Pola, Kurculanina koii
ie proputovao ciielu Aziiu i prvi opisao daleke kraieve i niihova bogatstva.
Broina otkrica potakla su u pocetku putovania poiedinaca- pomoraca, istrazivaca, trgovaca i
avanturista , a kasniie i velikog broia naselienika , a danas pak mnogi turisti posiecuiu i
naiudalieniie diielove sviieta zbog odmora, zabave i razonode.

.. Pojava prvih organiziranih turistickih kretanja

Nagli gospodarski napredak u Europi koiemu su temeli nova tehnicka dostignuca, posebno na
podruciu industriie i prometa , uzrokovalo ie i vece promiene u organizaciii provodeniu
putovania te se od sredine 19. Stolieca moze govoriti o POCECIMA ORGANIZIRANOG
TURIZMa. Tada se stvaraiu tehnicki i organizaciiski preduvieti za masovniia putovania, a u
11

Irancuski iezik ulazi u potrebu riiec TURIST. Tai se naziv, naravno u to vriieme, upotrebliava za
putnike koii obilaze strane zemlie iz radoznalosti i tazonode. Premda se riiec izvorno odnosila na
putovanie u inozemstvo , s vremenom ie dobila sire znacenie i primieniuie se na sve turiste bez
obzira borave li u inozemstvu ili posiecuiu miesta u svoioi domovini, a kasniie ie tai poiam, zbog
potrebe statistickog biliezenia poiave, vrlo iasno deIiniran.
Prvo organizovano putovanie vezano ie za ime Thomasa Cooka. On ie organizovao priievoz 570
turista, koii su 1841. godine trebali da ucestvuiu na kongresu. Tada ie prvi put dobiien popust u
ciieni grupnog putovania. Cook ie predlozio zeleznici svoiu uslugu u organizaciii i bolioi
iskoriscenosti ovog prevoznog sredstva uz pruzanie povoline ciiene prevoza. Tako ie Kuk
iznaimio ciielu kompoziciiu i organizovao prevoz putnika. Za ucesnike ie obezbiedio cai i
svecanu muziku, a ciiena ovog aranzmana po osobi ie iznosila iedan siling.
Postigavsi dobar poslovni uspieh T. Cook ie ubrzo osnovao putnicku agenciiu koia se , poradi
rasta interesa za ovakvom vrstom putovania, naglo razviiala. Godine 1851. Organizirao ie posiet
svietskoi izlozbi u Londonu, 1864. Prvo putovanie iz Engleske u Svicarsku; godine 1869. Sliiedi
prvo putovanie izvan Europe, u Egipat , a u 1871. Godini organizirao ie prvo putovanie oko
sviieta.
U to vriieme karakteristicna ie DOMINACIJA ZELJEZNICE kao priievoznog sredstva , koia
postaie i naivazniii tehnicki Iaktor pri povecaniu broia turista i preduviiet niihov prostorne
ekspanziie. Postoie sve vazniii i brodski priievoz. Pionir transatlanskih putovania ie , uz T. Cooka
koii ie prvi organizirao putovanie oko sviieta padobranom, Samuel Cunard koii ie sredinom 19.
Stolieca prvi uspostavio redovitu putnicku brodsku liniiu izmedu Europe i Amerike.
Sredinom 19. Stolieca raste interes za odmaraniem u PRIMORSKIM MJESTIMA koia svoiu
popularnost zasnivaiu na zdravstvenim svoistvima morske vode. Medutim, povod za odlazak na
more u to vriieme niie bilo kupanie u moru, vec kupke morske vode koie su se, hladne ili tople,
pripremale u iavnim kupalistima i hotelima. Na primier, Nica u Francuskoi postala ie turisticka
destinaciia poznata po luksuznim hotelima, raskosnim vilama i sirokim bulevarima medu koiima
ie naipoznatiia Promenade des Anglais koii ie dobio ime po Englezima, kao prvim turistima u
Nici.
Turizam postaie izvorom prihoda lokalnog stanovnistva i daie poticai za gospodarstveni razvoi pa
se u turistickim miestima utemeliuiu razlicita drustva za uredenie i proliepsavanie miesta, za
izgradniu kupalista, za promet stranaca i sl.
Poimovi turist i turizam prvi put su zvanicno korisceni 1937. godine od strane Lige naroda.
Turizam ie deIinisan kao putivanie liudi na 24 sata ili duze u neku zemliu u koioi nema stalan
boravak. Uz navedenu deIiniciiu su navedene cetiri grupe osoba, koie se smatraiu turistima. To su
oni koii putuiu u svrhu razonode, zatim osobe koie idu na skupove u vezi sa misiiama bilo koie
vrste, osobe na poslovnim putovaniima, kao i osobe na morskim krstareniima, makar niihov
boravak bio kraci od 24 casa. Ovu deIiniciiu ie usvoiila posle rata i Medunarodna organizaciia
12

sluzbenih turistickih organizaciia na sastancima u Dablinu 1950. i Londonu 1957. godine sa
iednom dopunom, da su studenti i omladina u pansionima i na skolovaniu u inostranstvu
ukliuceni u turiste.
.4. Pojava i oblici masovnog turizma

Naibrzi rast turizma , medutim nastupa sredinom 20. Stolieca , ti. Tek nakon drugog svietskog
rata kada su stvoreni prometni i svi drugi preduslovi za niegovo prostorno sirenie. Prekretnicu u
razvoiu turizma doniieli su prometni i organizaciiski Iaktor razvoi zracnog prometa, ti. Aviona
veceg kapaciteta koii su emitivnim europskim zemliama priblizili mediteranske destinaciie uz
posrednicku ulogu turoperatora koii su nudeci paket-putovania po povolinim ciienama, ucinili
dostupnim i pristupacnim mnoge udalieniie destinaciie.
U vecini industriiskih zemalia rad ie sveden na sedam sati dnevno, radni tiedan skracen na pet
dana, a povecao se i broi dana godisnieg odmora te blagdana, uz istovremeno skracivanie
zivotnog radnog viieka.
Poiam MASOVNOG TURIZMA uobicaino se veze za velik udio unapriied isplaniranih i
uniIiciranih paket-putovania u organizaciii turisticke agenciie. U Europi pretezno putuiu
stanovnici niezina sievernoga i zapadnoga diiela u destinaciie Sredozemlia koie privlace toplom
klimom, suncem i morem, kao osnovnim atrakciiama. Putuie se na glavni godisnii odmor i to lieti
, a s razvoiem alpskih destinaciia postaie sve vise popularan i skiiaski odmor zimi, kao protuteza
lietnom odmoru s kupaniem, suncaniem i razgledavaniem turistickog odredista. Za prihvat turista
grade se veliki hoteli ili ciiela turisticka naselia ( kombinaciia hotela, apartmana, kampova ) koiih
ie ponuda u mnogim zemliama prilicno iednolicna , pa ih se naziva turistickim getima.
Masovni turizam postakao ie gospodarski razvoi u mnogim razviienim sredinama koie osim
prirodnih liepota i nisu imale drugih razvoinih mogucnosti te ie umnogome podigao standard
nudeci domicilnom stanovnistvu koii put i iedinu mogucnost za zaposliavanie. Poradi oriientaciie
na manii broi destinaciia s velikim broiem posietitelia, masovni turizam uzrokuie osim povolinih
i nepovoline ucinke koii se prepoznaiu u narusavaniu izvorne liepote nekoga miesta, zagadivaniu
okolisa zbog prekomierne izgradnie te mnogim drugim ucincima.
Shodno oriientaciii na masovni turizam , a u strukturi turisticke ponude prevladava privatni
smiestai i kampovi, zatim hoteli srednie kategoriie i turisticki apartmani ( naselia ). Kako
intenzivan turisticki razvoi niie istovremeno pratila i izgradnia posebne turisticke inIrastrukture (
ceste, vodovod, teleIonska mreza ) i nadgradnie ( trgovine, sportski tereni, muzeii i sl. ) mnoge
destinaciie u vrsnoi turistickoi sezoni bivaiu preopterecene, a to uzrokuie kvalitetne turisticke
usluge.


13

4. ISTRAZIVAN1E TRZISTA
Istrazivanie trzista ie prikuplianie valianih i pouzdanih inIormaciia koie pomazu prilikom
odlucivania u trzisnom poslovaniu, planiraniu aktivnosti, riesavaniu konkretnih teskoca ili
kontroli uspesnosti poslovania.Istrazivanie koie ce se primeniivati, u direktnoi ie zavisnosti od
inIormaciia koie zelimo dobiti radi donosenia neke od strateskih odluka. Razlika izmedu
uspiesnih i neuspiesnih preduzetnika ie u tome sto neuspiesni preduzetnici misle da sve znaiu,
dok uspiesni preduzetnici sprovode istrazivania trzista. Velika ie razlika izmedu misliti da se zna
i stvarno znati:
- sta kupci kupuiu,
- kako cesto kupuiu,
- gde kupuiu,
- sta utice na niihovu kupovnu odluku?
Potrebno ie znati i postkupovnu reakciiu :
- dozivliai proizvoda nakon upotrebe,
- zadovolistvo garanciiskim uslovima
- mogucnost servisirania, itd.
Pitania na koia bi svaki menadzer morao da zna odgovore pri donoseniu kriticnih odluka u svom
poslovaniu:
a. Da li smo sproveli analizu ciiena konkurenciie i kako smo utvrdili sopstvene ciiene?
b. Sprovodimo li testiranie proizvoda, ambalaze, oglasa i slogana?
c. Da li smo sigurni da se nasim kliientima i kupcima svida isto ono sto i nama?
14

2.1. Metode istrazivania:
1. Primarno
2. Sekundarno
. ISTRAZIVAN1E TRZISTA ZA POTREBE PLANIRAN1A I RAZVO1A TURIZMA
Jedan od naikompleksniiih zadataka u marketingu ie razvoi i planiranie proizvoda za trziste.
Polazi se od cinienice da novi proizvod mora biti maksimalno prilagoden potrebama i
preIerenciiama potrosaca u iniciialnim Iazama razvoia proizvoda. Zadatak istrazivania trzista u
toi Iazi odnosi se na deIinisanie svih elemenata proizvoda. U sklopu vodenia aktivne politike
razvoia proizvoda, a u skladu sa trzisnim kretaniima, znacainu ulogu igraiu mere u vezi sa
usavrsavaniem (modiIikaciiom) postoiecih proizvoda i iznalazeniem novih mogucnosti primiene i
upotrebe postoieceg proizvoda. Osnovni motiv za pobolisanie proizvoda dolazi od zelie ili
nametnute potrebe da se trzistu ponudi proizvod koii bi naibolie i naipotpuniie zadovoliavao
potrebe, odnosno zahtieve potrosaca.Iznalazenie novih mogucnosti primiene upotrebe proizvoda,
odnosno nalazenie novog trzisnog segmenta takode ie dio aktivne politike proizvoda. Ova
strategiia se primieniuie kada ie proizvod ostvario zasicenie trzista u onom segmentu koii mu ie
prilikom predstavliania bio cilino trziste. Dakle, u ovom momentu potrebno ie utvrditi koii od do
sada nepokrivenih trzisnih segmenata pruza mogucnost uspieha i koie su potrebne pretpostavke
da se to ostvari. Svi ovi koncepciiski okviri za vodenie politike planirania i razvoia proizvoda
vriiede i u okviru turistickog marketinga. Medutim i ovde treba voditi racuna o speciIicnostima
proizvoda u turizmu, a posebno ocinienici da ie turisticki proizvod kompleksan proizvod, da ie u
osnovi izvedenog proizvoda usluga, a ne materiialni proizvod i da se turisticki proizvod oblikuie
na nivou turistickog miesta, odnosno regiie. Dakle, na turistickom trzistu mikroregiie treba
modiIikovati dosadasniu ponudu, koia ie bilo prilicno siromasna i uglavnom se sastoiala od
iednodnevnih izleta u iz nekih bliskih turistickih destinaciia. Sada ie potrebno skroz obrnuti
koncepciiu: smiestai u gradu ili okolnim selima, a iednodnevni izleti na okolne destinaciie.
Potrebno ie sto vise Iavorizirati eko-turizam, ier eko-turizam postaie sve popularniii u sviietu, a
za to su veoma povoline seoske lokaciie. Takode, treba sto vise Iavorizirati vierski i religiozni
turizam, za sta takode postoie veoma povolini uslovi.


13

. TURIZAM KAO STRATESKO OPRED1EL1EN1E
Turizam sam za sebe nema nekog vlastitog, zasebnog procesa rada koii bi se maniIestirao u
odredenim vlastitim proizvodima ili uslugama. Pa ipak danas u sviietu turizmu se priznaie status
posebne oblasti privrede, pri cemu ie, svakako, presudan uzrok niegov Iinansiiski eIekat. Danas
se, kada ie riiec o turizmu, cesto upotrebliava poiam «turisticka industriia», da bi se na tai nacin
iace istakao veliki ekonomski znacai turizma.
Kao kompleksna ekonomska dielatnost, razvoi turizma uvietovan ie odgovaraiucim razvoiem
onih privrednih grana koii saciniavaiu komponente niegove bitnosti (saobracai, ugostitelistvo,
zanatstvo, polioprivreda, posebno povrtlarstvo i vocarstvo, trgovina, pa na kraiu i industriia i
gradevinarstvo, izvodeniem investicionih radova u turistickim miestima u smislu izgradnie
turistickih obiekata i niihovog opremania. S druge strane, razvoi turizma direktno utice i
dinamizira tokove razvoia pomenutih privrednih grana, posebno ugostitelistva.
Vizionari i analiticari turizma u sviietu o turizmu govore kao veoma propulzivnoi privrednoi
grani koiu stavliaiu u istu ravan sa inIormatikom, naItnom i auto industriiom. Prema studiii
«Turizam 2020. godine» Svietske turisticke organizaciie WTO vec 2010. godine, od danasniih
443 miliiardi USA dolara sviiet ce od turizma zaradivati 1.550 miliiardi, a deset godina kasniie
preko 2.000 miliiardi USD. Broi turista bi se u tom razdobliu povecao od 612 na 1.602 miliona
lica.
Uvodeniem zaiednicke valute EUR-a, turizam u Evropi cini krupne korake u razvoiu. Novi
privredni i politicki gigant EURLEND sa cca 290 miliona stanovnika postao ie po snazi drugi
monetarni prostor u sviietu. Ocekuie se da ce turisticki promet do 2010. godine udvostruciti.
Posebno ce se snazniie razviiati alternativne variiante turizma, kao sto su: ekoloski, zimsko-
planinski, sportsko rekreaciiski, kulturni i vierski turizam. U danasniem stoliecu zimsko-planinski
turizam postaie sve vise turisticki hit.
Priie dvadeset godina (1984. godine) nekadasnii rektor Univerziteta Saraievo, proI. dr Fazliia
AlikalIic, zaliublienik u prirodne liepote i borac za niihovu aktivnu zastitu, pokrenuo ie
predstavkom predsiedniku Izvrsnog viieca tadasnie SRBiH obrazlozen priiedlog da se planine
Preni i Cvrsnica sa diielom riieke Neretve koia ih razdvaia proglase za nacionalni park.3 F.
AlikalIic misli da tai niegov priiedlog Vlada niie nikada sluzbeno razmatrala, ali niie ni odbila. U
tom prilogu F. AlikalIic ie dao skicu granicnih liniia nacionalnog parka. Posliie dvadeset godina
od prvog neuspielog pokusaia F. AlikalIic danas ponovno pokrece istu iniciiativu motivisan
boiazni od raznih oblika destrukciie koiom su izlozene ove, kako on kaze, «naiinteresantniie i
naiznacainiie gromade dinarida».
Alarmantno upozorenie o ozbilinoi ugrozenosti eko sistema pomenutih planina iznosi ing. Sead
Pintul u clanku «Ekoloski haos umiesto neophodne zastite», a u podnaslovu tvrdi da «ukoliko
drustvena zaiednica, putem nadleznih instituciia drzave, hitno ne pokrene aktivnosti na
16

Iormiraniu nacionalnog parka Preni Cvrsnica Cabulia, postoii realna opasnost da ovi prostori
izgube atribute zbog koiih su svrstani u naivriiedniia podrucia izvorne prirode u Evropi i sviietu.
Pominianie istoriiata nastoiania da se Preni i Cvrsnica proglase nacionalnim parkom i stave pod
poseban rezim drzavne zastite uklapa se u markantne dogadaie proteklih 30 godina u koiima ie
sazriievalo shvacanie da se okrenemo turizmu kao svoioi razvoinoi sansi.
. NA1ZNACA1NI1E DESTINACI1E TURIZMA

Top 20 destinacija

1. Times Square - New York (SAD) 35,2 miliiuna
2. National Mall s Washingtonovim spomenikom te Lincolnovim i JeIIersonovim memoriialnim
centrom - Washington (SAD), 25 miliiuna
3. Disney World's Magic Kingdom - Lake Buena Vista (SAD), 16,6 miliiuna
4. TraIalgar Square - London (Engleska), 15 miliiuna
5. Disneyland Park - Anaheim (SAD), 14,7 miliiuna
6. Niagara Falls - Ontario/New York, (Kanada i SAD), 14 miliiuna
7. Fisherman's WharI/Golden Gate rekreativni park - San Francisco (SAD), 13 miliiuna
8. Disneyland i Disney Sea - Tokio (Japan), 12,9 miliiuna
9. Katedrala Notre-Dame - Pariz (Francuska), 12 miliiuna
10. Disneyland Paris - Marne-La-Vallee (Francuska), 10,6 miliiuna
11. Kineski zid - Kina, 10 miliiuna
12. Nacionalni park The Great Smoky Mountain - Tennessee/Si. Karolina (SAD), 9,2 miliiuna
13. Universal Studios Japan - Osaka (Japan),8,5 miliiuna
14. Bazilika Srca Isusova na Montmartreu - Pariz (Francuska) 8 miliiuna
15. Muzei Louvre - Pariz (Francuska), 7,5 miliiuna
16. Zabranieni grad/Trg Nebeskog mira - Peking (Kina) 7 miliiuna
17

17. EiIIelov torani - Pariz (Francuska), 6,7 miliiuna
18. Universal Studios - Orlando (SAD), 6 miliiuna
19. SeaWorld Florida - Orlando (SAD), 5,7 miliiuna
20. Pleasure Beach - Blackpool (Engleska), 5,7 miliiuna

Pojam turisticke destinacije

Poiam destinaciia potiece od latinske riieci destination', sto u izvornom obliku znaci odrediste,
pa i cili (odrediste i odmor, cili boravka i odmarania u nekom prostoru).
Postoii dosta razlika u deIiniraniu turisticke destinaciie. Neke od deIiniciia koie naiblize
obiasniavaiu poiam turisticke destinaciie su:
Prema Medlikovom riiecniku turistickih poimova, turisticka destinaciia ie zemlia, regiia, grad i
drugo podrucie koie posiecuiu turisti. Vaznost odredene zemliopisne cieline, kao turisticke
destinaciie, deIinirana ie: atraktivnoscu/privlacnoscu odredenog prostora prirodnoscu/
pogodnoscu - ugodnom klimom dostupnoscu/ pristupacnoscu razviienom prometnom
inIrastrukturom.WTO-Svietska turisticka organizaciia deIinira destinaciiu kao miesto posieceno
tiiekom putovania i razvrstava ih u sliedece grupe:

- udaliene destinaciie
- glavne destinaciie (one na koiima turista provodi naivise vremena tiiekom putovania)
- motiviraiuce destinaciie (one koie su glavni razlog posiete odredenom prostoru).
Promatrano iz globalnog okvira, ciiela BiH izgleda kao iedna turisticka destinaciia raznolika,
posebna, privlacna, ios uviiek nedovolino otkrivena pa samim tim i taianstvena. Razvoi
tehnologiie i komunikaciie omogucio ie danasniim suvremenim turistima lako, brzo i udobno
putovanie i boravak u destinaciiama, gdie zemliopisne granice postaiu sve vise virtualne, a
virtualne destinaciie po web stranicama postaiu sve vise stvarne, ier su lako i brzo dostupne.
18


5||ka 1 Ŵ 5eta||ste 1|mes 5quare
Time Square - Svietski poznato iavno okuplialiste, Times Square u ulici Broadway koia se
proteze kroz niuiorski Manhattan, planira se zbog smaniivania prometnih guzvi u gradskom
kazalisnom okrugu, pretvoriti u piesacku zonu.
Diznilend (engl. Disneyland) ie zabavni park Volta Dizniia. Ovakav park postoii na pet mesta: u
Anahaimu (u blizini Los Andelesa, KaliIorniia, SAD), Orlandu (Florida, SAD), Tokiiu (Japan),
Parizu (Francuska) i Hong Kongu.

5||ka 2 Ŷ D|sney|and kesort Þar|s
19

Pariski Diznilend (Ir. Disneyland Resort Paris) se nalazi u predgradu Pariza, na 35 minuta
voznie od centra grada, i do niega se moze stici posebnom liniiom metroa. Sastoii se od dva
zasebna diela Diznilend parka (engl. Disneyland park) i Dizniievog studiia (engl. Walt Disney
studios). Na samom ulazu u Diznilend park nalazi se Diznilend hotel. U istoi ulici (Main Street
U.S.A.) su smiestene prodavnice, poslasticarnice, restorani i kaIei. Ostatak parka ie podelieno na
cetiri zone- Adventureland, Frontierland, Fantasyland i Discoveryland. U okviru parka nalaze se
vozici, zacarana Snezanina suma, zamak iz baike, kuca straha, brod za krstarenie, letielice i
svemirski brodovi, gusarske pecine, itd. Dizniiev studio ie manii i u niemu su sve voznie vezane
za igrane Iilmove. Takode, u niemu se nalazi i bioskop, kao i broini restorani i prodavnice. U oba
parka se igraiu ulicne predstave, a uvece glavnom ulicom prolazi i povorka sa Dizniievim
iunacima. Postoii i Dizni selo (Disney vilage) u koii ie ulaz besplatan.
Egipatske piramide - Na nekropoli kod Gize stoie, iedna do druge, tri naivece piramide vladara
IV dinastiie: Keopsova, KeIrenova i Mikerinova. Naiveca od niih, Keopsova, ie visoka 145
metara. To ie uiedno i naivisa piramida u ciielom Egiptu. Svaka strana niene osnove ie duga 233
metra, a kosa ivica koia spaia vrh piramide i vrh osnove ie duga 220 metara. U svome
prvobitnom staniu ona ie bila oblozena pravilno obradienim blokovima od biielog krecniaka.

5||ka 3 Ŵ Lg|patske p|ram|de u G|z|

Kasniie ie ta obloga poskidana i sada postoie samo stepenasto poredani blokovi osnovne
konstrukciie, visoki po iedan metar, a sam vrh danas predstavlia dosta prostranu platIormu.
KeIrenova piramida visoka ie 135 metara, a Mikerinova 66 metara. Sve tri, u danasniem staniu,
ostavliaiu svoiom iednostavnom Iormom veoma snazan utisak mirnoce i uzvisene velicine. Osim
niih, na liievoi obali Nila nalazi se ios 192 piramide, vecih ili maniih dimenziia, koie vremenski
dosezu i u Srednie carstvo. Posliie XII dinastiie piramide se riietko poiavliuiu.

20

Kineski zid ie naiveca gradevina na sviietu - iedina gradevina na Zemlii, za koiu se tvrdi da se
vidi sa Mieseca. Proteze se od stepa srednie Aziie do Zutog mora, duzinom od 2.450 kilometara,
visinom od 10 do 16 metara, sirinom od 8 metara, predstavlia ubiedliivo naiduzi zid na sviietu, i
naiveci odbrambeni obiekat.

5||ka 4 Ŵ k|nesk| z|d
Eiffelov toranj (Iranc. La Tour EiIIel) ie zeliezni|1| torani sagraden na Champ de Mars
(Marsova polia) pokrai riieke Seine u Parizu. To ie naivisa gradevina u Parizu i iedan od
naiprepoznatliiviiih svietskih simbola. Nazvan po svom dizaineru, inzinieru Alexandreu Gustavu
EiIIelu, vrhunska ie turisticka atrakciia

5||ka 5 Ŵ L|ffe|ov toran[
21

ZAKL1UCAK

Posliie detalinog opisa turizma i svih niegovih vrlina i mana, moze se zakliuciti da ie turizam
zaista iedna preliiepa grana privrede koia ne samo da pobolisava budzete privlacnim
destinaciiama na sviietu nego stvara iednu novu dimenziiu u drustvu, ier samim upoznavaniem
tudih kultura i prirodnih bogatstava coviek kao individua postaie cielovitiia, i bolia licnost.
Svakako da ie turizam iedna od naivazniiih privrednih grana, ier iedino turizam ie grana privrede
koia ima neiscrpan aspekt. Dakle, bez obzira na starost svietskih destinaciia one uz svoie ime
dobiiaiu preIiks popularnih i po nekim osobinama , bilo to drustvenim ili prirodnim , one ce
privlaciti velike mase liudi .
Turizam ie zaista iedna od nailiepsih atrakciia koie ie izmislio coviek, i volio bih iednog dana da
postanem dio ove zaiednice i obidem sto vise zemalia ier smatram da se coviek mnogobroinim
putovaniima po sviietu upotpuniuie i postaie bolia licnost.

22

LITERATURA
http://hr.wikipedia.org/wiki/Turizam
http://rez.ba/?cat÷15
- Publikaciia FONDEKO SVIJET, 12/2002, Saraievo, 2002l. godina, str. 24-25, prilog:
ProI. Fazliie AlikalIica «Hocemo nacionalni park Preni Cvrsnica»

&'#%% '% %#' &%%! $ '   

     

%&#
$#$# 
    !#%$%# '#% !# $ #4. 7 $&% '  $$%%# # '  $%&%#   $# %%&#& $%%$%'  

%#' /0.02-,7  4/30

@I  @I@D@@-    f°©f¾f¯©     f°©f¾ °© ¯©    9©ff½–f°f°¾q f°©f   9©ff n¯f¾°–¯f  @QI-@Q=@  @QI-@Q=@9@ 9--I@D.@@=9-  ---@-.$#  DI  9.9@D. 9©f¯ 9 © f¯f%f¾qf½ © f%  I-@D@.  @D.

@D. 9©f¯¾q  ¾°fn©  D @@D                        .

94.:  &4.4  0894 57..-30945489.702034 -47.09:  8 -0-7432 24: 34892..570/24: 8.427.03904709 ..57419.07402-741. ./0893.-. 30 .42089.3489 . %4208945480/:0708:780-4409:789/4 .7020 -7 574203.5480990.&'   %:7.489.3540/:3.3.4/:474 32570/.4230 54.8 %:7..34-09. 3042089.54.05:94. 4/ 3.470.89.947....4 948:  %&#$% %&#$%  %' $% #%&# $%&%&#& /7           .-47. 0 9:789 4 4/70/ 90  4/34834 9:789 . 070..34-47.2-47..51 57.0434287..03  9:789  897: 3.78.../7 .40574. 3.  8:/7 .47 4 7. 03.9:72.  .3.49:78942 247. 97.3.4854/.70203847.98.34.4 4/34834-44 054809904/. :.747.. 9.  0/3. : 2.0 /45:30   4/30 4/ 0 :3.89. : 8.-7 0 7..0..35424...3. 80 4.3./:-9 08./0...702034 -47..495:94.-7.../4-0  013..2 0 3.:304/7:420894 /..49:9:789 :/0893. .48092-47..4:8:4-4.4/.7 :307 7.... - 9./.. 90.83.24 57.208:54/348.4230.89: .93489 ( .34834.9:789 .389. $% .9474 32  ..-3 3/:897.24.. 54494.:90 03.32..:9:72:.74/34 :/7: 03.34570-.

7.: 9.30 .03. 574890. 2.20  708:780 . :4899089.3.7020342 7.90 570/89.934898. 8:5 5484. 4310703.. .0 . 3.. #284 4310703.. -45474/ 3 7043  854798 7.0.037.4 948:!48940 0977:50/013. 8: 7.0  40 5:9:0 8.  -0.43.989.2  %&#$% 0 .  5:93 0 .83. 3. 80 82.7. 97.4489.0 093  .3 47. 4/247.70/0  834. .70/3  974. -47.7.3489  %:7892.303.. /.34489 5789:5.3 1472./0.38. ! ! %&#  !4.  7. 5:94..  87.39 /542.2 .9890  9:789 4 57.93489 40 574..70/.-74/4.34. 0  .3. -0 89./:  /30.7. .3.70/.  /7 0 870/89.. :: :0 570..302. 9420  9:789 .89 3489543:/0 !48940 7.30  /42.327. .. 7.4..7 0 709.907890 9:72.3.2 30 54894 .3.907 7.3 27. .89 348997../0  5742030 89.4 974. 8574.. 820 9.4 8.. 4 9:72:  08:7.  %.30 /0.4 8:5 43 57..:7.74489 7:5.. 57..89 0 !7. %:7892.57. 5:9:: : .../3.70/30/0. 40 .34 2089.4  42:3.  . .9.  :8:.: 8: -03 5:94.2.0/030/0..4/./.8. 304703.. &    549.-47.7020389.4 0 548.304/ . 897.  80438.0  .30 74-.94.  %:789 8: . 30 . . -47.39  .0  ..4/0 74-0  :8:0 3...:8.203030 ..3 .848905030..2489.989 0 &3.3.. 57.. 97.4-7..07.0  9:74507.02  482 -4 .03.3. 98:8709. 08:. 43708.42089.432 -.:9:72.  4310703. 0 4/  2080.304/ .43 4393039 : .03.385479  5747. 0 03..7: 4 80 24: 88902.3 .4 5:93. 30.457.  4.3.3935:93.2.3.8.38 /0.4 030 20 :3.3:  4/247  .. : 03.: 574. 5797.70:8..43:.9.803082.  /7 . 2.70/30 $9..  24 0 /. : 4.783489 0907403489  30574.  %&# 4-:..93489. 30300.3.30 .  O O O O     423...97./47 9:789 057.9..09:72./.:/: 04/ .93489  834.  4/2470  %:789  80947 57.7 03. 0 9:7890  !702. 0 3.3:-47./0 .9075484.4  5:93 0 9:789 0  ..4/. 8.-...93489  %:7.34 2089.97. 80 /013 0 .9470  :8:0 . /013..4 4834.   8:  .74/30 9:789 0 89. :2093 574.4 .57.8./3047.9 548940 0/013.3.70/3..

 80 0 /4  /4 9..2  4/30 .8070. 89.74/34 :/7: 03.30043420483.32089. 94 20894 57.4 -47. 89.9:789045480 :: 4.397454030  -4 4 5480990 4/..3..303.82 870/89.30 : 8..907.07.57425:94.: 9:789 4 574209.9/  !7.7020349:72. 0 573.07.  5:94.5:9:0-47. 7.2. .9.-47.989 0 !4704 89. 30 820 4-...3.89.51'.:30422089:  :449.989  /013. : 7.302  90 8 /7:0 57.4804/3488.489... 5:3 4-:. 5074/..89 0 %:7. /7: 9./43..30 %:7..702034 -47.3.3.30.342089... 4 424: ./-0..2 0 709.208:54/348.  8: 930 9:72. 304.3 2089.34-47.04..7  :/34...57-...28024 0/0138.9.03230/0/7:/0  &3./03.  /..38.3...2480 47899:789 427.8.702034 -47.  &3. 9:7.-47.34..... 542..3: /0..484-.0  3.89.3.343.70/323057..: ./0 .4 /7: 9.. 34 03....7..3..24. 0 %&#$%   # %  $% 40 5480/:0 708:780 5774/30  .2 30 0/343.9  570.3.93489  94 3. 08507./24 /. 247.  !480990 .30 5:94../34 :   %:7. -9 13.9090.897.  /7.3../0  $9.4/43.2  /.0.42 : 3042 9:789 42 2089:  .4 . : 5774/   7.78309:789 054974 304... 9:7.9..3030..49.4: 9:72..: :543..54.-.:0:-743257.../034.-70 :57.80.7.034 0434280 54.907:3. /013. -47.309:7890  #.    .423.0 054. -74 9:789.-47..2054.:: 80 /.489/...4 4/70 03.  : .0  4/247. 89... 57.. 9:72.:/ 85479..07. 34.2 0 /0137.9.70/32 809472.0 .8.34 -47...3 8 0/30 897.07    4.3: 0... .9./30.:/7:422089:   %:7.. 3. 20894 57.3.  34..7..702032 -47.0  8509 4/348..0 /013.034  0434284. ..8.0.30 : 5748947: .897.9 30: :7. : .  .43.34-47.054./0  :797.7: .89..4 9: /0893...7020574.7020 8. 4/ 0 :3.  %:7..70/30 %:7.489.... 54.

3:  & 20 :3...3.: 4/ /42..789..3. .3.3. 489: 540/30 3.54970-05.9:789 45:9:0 0208.   ..80  8207709. 40/4. 020  5:9:: 54 02   !7207  $9.2 !7207 20 :3.8:357 !:94.90  489. 300 020  3.40 847 903489  57480 3: /:3: -47. 820 9.4 484-.  0/. 3.3 :89705:9:0:483:07.   897.805480 :07.0205:9::5402 !7207$9.34830 07. -48.3.3  W         & %&#  89.3 0 4/ . . : 90: 5:94. 80 4789 -74 /4.  94 3..9. 89..3.34830 07. : /7:0 020  l&#  80 %&# 4/...74/349:789 4574209.. 89.  5..3 9:789  4.574/4/9:72..3 -74 4/..3.989 ./0397.4/4/2473.202.384 89.    .!4/0.0 020 /..  %:789 944. 57..4/70 ..3 03  4:9-4:3/  9:7.2.04.3  . : 34897.30429:789 422089::48307.  02 4.3..989.3.39:7. $...834 49420 8.54. 5702 4830  07. 90 4 0 57203. 574./0397.984-7423.3 9. 92 20892.  7.54/0.  897.70/300200/30:/7:: 5.3 9:7.  :..2:7.4/4/247  W%&# 89. 8. 0 9:72.. 54. 94 W  %&# 89. 3042 54/7: :  07 80 89.39:7. 9.4572039  .:20.304/.3/.24574.5..5:94.34. $94.3:/0574.0 . 7.0 4-:.97.0 .. 4/0./42.3 . 9..34.789. .5:94..3489 90 . : 0.89.34. 5.3.82.3: 9:789 4 574209.2  5:94.04..79070400: 8.9.2.30 540/3 .3.900 :850 34895484.3. 3.  5:94.9:72.3 9:7. 5:94. 02..- 4  0/.. 82.3. 03  #0  3-4:3/   .0.30::897::897.34.  /.2 24: /4.30 5429  :. .04.3..3. 40 020 .. 0/4.989 40. 4-:..57043.  /..4/9  /7:0 3: 30 54.  9  42..30574. %:7. 4 0 0/3489.709.3.34...0 :489908 54/:0 .40570-.:. 9.47907...9:72.04.4 ..0  :3:9.30 4-:.3..48989.3489 89..34.0205:9::5402 !7207$9. 897.3 489:  .. 3 8..74830 07.3 9.  9:7.04.2  !7207.80.::8097. 89..3.34.:483:07.43.03: 347.4 :.089 /4 30.483007.04.3 4-0.. 300 020  303 &&%# %&# 4-:.4-8054.9.30 489: : 02: /4.3..2 4830  07. 20 : 540/3 02.30::897:30:/7::02:9.  $..2 54/7.83445470:5480990. 9:789. 9.4 -0 030 :57.43.309:789 . -74 /42.3 9. 303. 8. 484-.04.  4/... 9:789 .23.74/34 9:789 4 89.  94.834 .54809905:9:::3:9.4/4/247  .. 820 9.9 890503 8.7034    .3  . ..04.30  :..73 9:7.34.08909:72..820 9.3 9..:30:/7::02:  24 080 894..  5490 4 .389. . 3044 5:9.34..702034458.3.. . :3.909 24: 7..324-092..3.37. $9. 24 0 57.:3:9.30 5:94.9 : 7.. ..37.80708977.34. 80 5482.3 54.::/.04.89. 9:789 : .3 0894 47 903.4.

3.2 39073.9..5:94.:745.:20.7890  O /42.8.:  ::53489 70.2 /42089..  -47.3.97.:9:789 0/0893. :745..943...:340289.2 54/7.. 5:94..4  O 397.0:3:9.3402 357 9:789:8970:7. 3  9:7.980 94 - 3. 5:94.7.3...2..3.89.:20... &% 9:7.3.980  O 70.7. 70/03.:  ::53489 /42..4/70/ 9.3..34..5:94.9.3.34 89. 9:789 .2 3-4:3/ 94:782   :: :0 9:7890 30 70/0390 4 -47..3 9:7. 7.3.0 : 5742.3 /7 ....:3:9.3.. .9:789 .3 90 700 357  9:789 .43..984  O 029.3:7450      ..:8.. 0  70.. .2  39073.9.3.80/0 0.. 7. 94:782  :: :0 8.2 4:9-4:3/94:782  :: :09:789 .:20.3.980  O 3.3489. .3. 57207: 7..54/7: :7.39:7. 7.8990020 357 5:94.3.:7..:3:9.. 94:782   :: :0 9:789 ..7.:/0893.059..34.77....3.3020  O 20 :3.74/3 9:7.5:94..5:94..059.5:94..  /42.74/329:724254/7.98:90 8. 70/03.3.5:94...3.34. 57./7 ..70/03.7.7 :7450  O 39077043. 89.:3:9.:/7:0 020 357 9:789 . 90/0893.: 357  5:94.0:/7:202.3.4/70/ 9.77..3.98/7 . 5:94.0 .9:789 ..3 9:7.  9:7.3. . 9:789 ..3 9.3. 0/30 020 4/70 030 700 : /7:: 02:  .34 9:72.  : 02  340289.943.98  897. :7.34.0/30020 4/70 030700:/7::02:90890700 357 9:789 .34 9:72.....2  3.059.980 : 9:789 .987..3. 94:782  570/89.. 5:94.980:9:789 .2  54/7. 3.5:94. 94:782  :: :0 42-3.. /42.3.3.. 4 /..3 9:7.3.3 9.9 80 9:789  574209 357  8.....89900208.7043..340239:789.2/03.34  029. 42-3.39:7..  O 39073 :3:97. 80 54/ 20 :3.

844282480.2.24 7.../4.3..902. .4.0 30 4-:.342  4/..  3.34 :745 47. : 483:  07./ /7. /..2. 304/:044/.89..7.  5.4  49. 9:789.4.3.8423.03 7.3. ::/434 03:43.2.0974.89:503 49.4.:30420894 %43. 30 .4.4834.. : 540/30 020 7. 0 54/0. .3 249..30 9:789  709.. W$54798 30. W#. :9420894  . /4.34/0893.989 ..3 03. .3:  5702.  20 :92  30/4./.4/.3: 4-0 2.. 30.7020 84 03.4 W!480957.549.. 5:94..04.5:94..8:3.574..0 :.7.3: 4/24770.3.0/342897..0 :543..  %.7: 4310703.0..30 94/09.30 7: 345:94..3.-7..905774/3005490 /48:8..0/3489. .: 4 54970  8.. 8: 3. W/7.30 W.0 W!4809:9:7325770/-.:9:72:54.8.9: 54970-:  2 030 4 9:789 42 2089: : 402 80 /4... 574: ..30 5:342.8.2.0   .9:789 45:94.. 8.9.8..3..489.. . .249.24 8543.:0 80 4.3:9. 897. 0  89.0  4834. . 24 0 .0 :/.3.30 090  2.. 0 7. 8:/./7:27082249.-74:/5:9:07.30 4 9:789 4 543:/ 4.043.3080/0   W /2477070.5:94.  43.81.74/. .489.43.37.: 9.834 4 570./4..03489  %&#$%   %'  0 : /..0 3.4 34898023..4/.: 870/34..0/... W0/7:7..31089. 9:789 4 574.30   # ! $  . /30.. W#0.0/:...542.  . #'  %&#$%  %'  4 $940 .079 4 80 4/7 .2.3489 W:53..5:94.4 80 4/..04.2.3.08 249.8. 0 7. 4 - W!484.: : .8:-.54/0.:0/.4/4 .2.3..49 570543..80:.3.4.. /4.42 #070../. 0 0 4-:.30.4 8:  57207. 57207  . ..

942 54/7: : 43.4 80 :./4-0. 54809 304 4/70 034 02  2089: .98 1. 0 4854/.4 !4. 54894: 0/34 854203..4708... .3 549..0.2030 ..3.570/89./4 249. :745.7..90..3. 7  5480990.1 3.  974.032  . 54/:2.30 4  30497. 3. .  :9:73. 93030/7:.9. 74 9. : %0- 3.24 3.489.0307. : 89.3:9.342 89.:89. 0:2030  8 234.0/3...4  249.4 2089.0:5748947$70/402.:45303542478 974.4954970-: ..3: '0 9.09../.3454. 54.. :/ :242 34.42. .0:  !7. 203..742.5:94.   89.089-0 /. &45 039: 0:.3489 /.3549. 7.. 3.0..0 0300:8:408:804/7 .. 708/7.342 3.3489    $% #$#' %&#$% #%    709..0 .5:94.  5774/30 30544/0  07 /..3489 /4 -47. /4. .0 09.3./4.  549 .850..3.-0424/ 8.80570.-0 08057.::/..074.0.0::3.  $ 7. 03.  . 04. 5:9  0894  -0 54.44 4/30570 789.  .24 7./.30 850.7.3.. &94.7020: /7:2 7.4.0./0   .543. 249. -  -0 540/3.3.3908:03 .-. 90 30/. 3 /4..9 8..24  249.43 03. 40 /. 4/247:  357  7.42.:7:2.90980 70  .84.39 47.402 74-30 7.:89.2.74 7 4 -0 8: .0. 482 974...0 0 54709.4/70/ 9..702045 .0.4/ /4 ..30 :/.97.0: 5:94.0  :   $940  570 789.8 82.0.742.... 8: .3... 032 : :47:  05. 8: 5:94. :.94.037.3.03044 2089.03..870/ 900:745808. 5:90. .8:5:94.3../.9.097:::/: .0980..747 4-42.  549.3:95:93..3.037. 0 . 0204 8:30497.474-.:  ../  7...90 8: -0 258070548... 83.5480930424/70 03429:789 422089:  7:270 2. 2.0  &89.934 /.89.-43:905743.0-.20 :84-3454. 8.3489 20 : . 3.305480 0344//7:01048.549.04342089440 24 0.094..98058:9 5:94.  0/..78.: .58.9.742 ..0 8:530 4/.  480 .:.:9:730-. 8:  9.  . .9038.03977.3.582.4 94 8: 3. .3...7..  & 7.3.3 4/ 3.47084 85479844/70/ 9090:-0..08..03489  .7.84249. 30 4430  4-.0:894..3.425.:/.7904/30 8947. 0 : 02: !:39  .04$70/402.  25.. . 3: $42.0 7.489 540/3 8:53..  3/.2.94 9:789 2  !702.  94 /4.. 808.3:9..  548.9.0/.. 54/7: . 3::4:2.1 3 . 5.3.09454/:/..8:854798.

234254/7: 2..403/49..030/04.  .4 .007.4.  ..3..3.54870/4.789.27:    709. /. /4893: ./4-0 8.: 45. 903 .39:789 709..4/.04 -74.0893.84. : :745 402: 8: 9020 34.  . -4 7..7.974. . 80 3.39:789. 8.  897.48:30454/3.. : :745  94 80 4/7.. 80 89.09 ..3.3.  %.  ... 3.7..09  &94 0 .57094/... 3057.43. 2089.78544/0:7458.!4.78 3.  0. 2.3. 90 3..543.434/0     !4.904.830  .7.37./. 4854/.0784870/ 90  7... 54/7: : 3/:8970  574209.42 7280 .4 0  .: 308:73.  54247..03.09: -./4-0.  .:!. .-../4.3..034 :9:734 .18497 .-3 549   8:73483 :.49.25:93.30248::85489.  9  43/. 5:94.::7455489.. 4-:89.479 4 !  ##  %&#.4 54.. 3489  !745.4870/ 902:82.549 4 /7: 9.0 0 5742030 : 47.4 : .82.-44/247.. . :7 :.03489  57.8.3.  574..-43  5.3. 8: 54894...4-:/89 4....7020 27.:: 089..098 :/.302 -743 2.0894.30 270 0  5:94..345:94.  . !489:532870 .  743.90200.4  3. .89.    5:94..9/04.7020  3. 90 80 4/ 870/30   $940 .09 9. : 2344-743.  . 54 8.: #2  !.434/0  . 5489.0::57..3.. . 89.8 570/:./..3.8003../4. 7  7... .3.89.3.3. .0893: .  5480-34 5:94. .:0 /.02870/30.04 894../.034..: 903   47..  5:94.5480 03..0: 54..742 .  ... 5489.08.8:540/3.0. 8: 74 9.-.90807 42244308209.4 05745:94.0357.. 2843. 82.897...989.4 03: 5:94.07.. :.3. 24 0 4.458.  5480-34 3... .3030 3903909.3. 3.3.3. : #2. 0 :57. 2089.33. 497 .44 0/389.. 90.0980 89470 -./4-0870/30.3 '02497 2.  574. 234 9:789 5480 ::  3..3 %.-4..2 8. 540/3..47. .3. 7 ..9089. .-0  /.0  -4 45. 549.57. /7 . : 003842 8. 8: : 54 09: 5:94.7020 4/7 . 8: 80 .03.0.4 870/ 9.  :744.  &54 09:8:94-7 . 0 5:94. : 89..0.9  8947..0.54 307.7./4/720 ::7450.39 4 7.:870/302.      $940 : 5480 789.0:2030 4-02070 4:2-4 '085:.3425484.303.  4.83. :897.9042408: 48... .3. 5489. 8.  .3.08943. :   .570/.8304/4 ..37..:808..098047.302 549  57.08..302 870/ 3 .8 5.4....2.073.9. :.83489 4/ 7.830  #284 .0:  #..89 90 7043897:.24.. ..0.30543.. 5:94. .5:94.  54/:2.:/.3. ..  974.09..

3.4 !43797.. 0    .  4.  2.434 870/89. -47.989 4-0 03.45:94. 7.: /013.30 2089.342 $.4  484-0 3.8..3.3.2.303080: .:85489.430 .3 ./43.3.34.3. 5489.  . 80  547.3 2.447.2 0 /0138.057.4.4 0 : 3.:845489.. 5:94..470/4. 24782 789.0.  4/  .83009..: 7.0 .  %:7. : .  /: 0 : 30: 02: : 44 302. 4/30  7.09.54.0:340289.-47.543.. 742-:0. 3./7.340.9.47344/348. 8.3..4: 545:.44/424.:54970-:70 %&#$% %. 3. 47.037.34..2:0:3.09844 -:43/43:  !7.434 870/89. 5484.4 5:94.  0 :3.390708.0/030 0977:50484-..92484-040/:3... 8.43708: %. 4/2./.574209897. 5:93044-.:3.8. 92. 09:789 .: 4.:8:3.0328.7:7. /7: 9.3  !7..03..89. 574894730 085.30 0 3..3 .  %.  & 94 .. 3-74/8570.4 8.300207.. : 0830 0 4-0-0/4 .4/.3 -47.83.34:94..4899.. 9.0  3.0/03:/013..  .3 :850 %  44 0 :-74 4834.. 7. 5:9 8: .0 :% 44.  8.7020 :54970-../4-7. 03057203:0803. 5480 7.: 089.   ... 89..03.5:9/4-03545:89: .:9:7892.:  47...4 57.3.57207 .7..302 : !# #$ $% 4. %48: 4345:9:::8.0.0.  8..4..97.834/0137.4.37.28. 703..789.  -44 847 03489 4.  44 0 570/4 4 003.. ..09 34. /0893.7032..4.37.2.3 34 47 03   4/30 4/ 897.4742574/.702030-4:5.-440 .543. .  3047...9../309450  575702...2 57.7890  484-0 3.  .17..45:94...7.44.9:5:93 :-74/8:3:20 ::74502070  $70/342   $940 .73489.. 9:789.8 4 0 /4-4 20 54 302.3 9. 4057.0: 4254.09. 9:789  9:7.74/3.2.:80:.9.0:.. 48: 4/30970-. -4 7.3.0 . 408082.4.4  9:789..7020 ...54:8:324902..0 :5024780.30:247: ..  /4-.9.. ..3 :7450  : 5./3::5. 2470:94.4 5:93 : .0897. 80 : 9:789 2 20892. !74203.7.: 0 :8./ 7.  ..4/.4 0 57.  570/:..9  .32:5.30 54.385:94.. 7..30 .84 32.030 570.890 390708 .4.30.24 .3.4 5:93.434/0 !702/..  4902.789425:94.0549.30 !489408.2 -4 54970-089./0 /08 3.54484-0348.3.8.3 3  !489.3489..7/40870/342  $940 .30 44 8.20 :42.../.0/./.4 570.25489. 9.0 .42.4/0 0 :92 54.  .32. :9020:: 7.24780.47.09:7890-0 4-7.  %:7..47.38.7 34.08.54..89.7.03 7:534 5:94.4 5:9.72.74/.34..30448.8:54. 3 903  1.20%42.7 5484..4 570.4: :8:: : 47..90789 3.3: -74. 0 3.803.57.434/0 .5.:8.74.4570..30:340289..345:94.489.70203420/4-. : 57: .45...37.4054809 8.4/0408:80 .947 57 54.78:4/30 $0/ 57.9..32 5:94.34.4 570.4 5:94.. :   4/3 47.0: .3.:5480 ::2089.. &3.8  !424.2 9:7892. :70 030  57405 .4854/.30 :/ 3.8070 .::3..3:2:: .

...34/ 34/2479409 .792.89.32.80.../.57 340/34 3. 9 .0 3./30 974.  .4574894734 7030 !707093. 7.030/0893.0.0984 7.2 $ '  %&# :4- .4 3903. 57-  20/907.30 85479890703  2:0 8   2340 /0893.7.3.3  :31.34.9:789 2092. 42-3. 90 -. 0/342 /45:342  /..39:7../.93 820 9.70203457..43 /7:4 8.2 8.2.90930 9:789 0 :8:0      . ..032 870/3. 3.349:72.0 :/4 :3.702034 87.490. !:9:0803.  .2..3: 44 .5../080.254../34.3.32 0:74582 02.2../4308:574209347.5.430894.0/.3 87.402. 270 .2.2...8: -03 9:789  47.302 8:3 .  !4.90470  9:789  .09 5:94. 4 8: 029.0734.49347.4/ 9001438..570/ 85.4 0 4854/.  9  %0 3.3029:789 44/70/ 9.7: ..::3.0./34.9 /30.99:789.   3.37. 03 3.803.3027..430: 30480570543.. .0 : 54870/3 :  :4: 9:74507.3-74/0893...0 .57.0224702 .. 322340:/.3 9..5.4 89.84.3...  20 :92 3. ...:45:90/3:24: 3489. 0545:.. 80/.0 3 3/:8978 02.3.4:9:72./3..0490. .254. 2.03.3. 094542 242 8:3.-45704207307.92 490 870/30 ./7:570/:84.30 ..08..2.7.2. .5489.0$70/402.43.473005490304..87. 54.58/0893.303.. : 47.4 80  -74 /.0 /7: 7. 8: 89:/039  42.3.9.  38: 2.2.470357420938.3.-7  7.43 24: 3489 90 0 :234420 54/.47..0 0 . 34574209. 093424/247:8:5.:: 7.78 7.909. 8.4057.39:789 7.3/. 5.3..09 5:94.0 : .38.8.8:89./3.03.30 !47.44834.80.84.  .3. 509 /.80..2 5489.:/0893.02-74025480990. : 897:9:7 9:789 0 543:/0 570..: 570459070 030  .3:...0.0 0 .3 9:7.. 9:789 0 ..  : 3 /489:5325789:5.947.0  & ./.. 870/342   $940 . 4/ 30 4/247. . 4 0543:/.2089.3 5./47039.. 4 8: 3:/0  5.3.84.  ....  .-3:    43/43:   4/30 8.34.7./7.380 /0893.97.3 9:7.3: : 34897.34289. : 5.38432.  3.5.../0..:234202. : .  $4/34 47039.0  & :745 57090 34 5:9:: 89.9:789 . 44.0890 .2:74:048254..89 9:72.  .3.4 : 2342 7.2  .89:5..792..7 34 9:789 4 8043 -..5480-309:789 0317.4-...: :: 03:9:7890    !4. . .0/03 3.432 .4/4. 57.34 80 .947 7.3..34  7.43 3054.304.54 ....45749:90. 3./30902342/7:2: 3. 94 :74:0 . 4/2472 . 54 54./3 90/.897:9:70  .3  3..9. 7. 40 482 5774/3 0549.2.84./ 0 8.81.7/ 3:/0 /42. 2.389.  : 894.

4/.4824:9.30.:.803.354:/.. 9/  !9.3:43709390 4 .8248574..057:5.20 : :850 330:850 3570/:093..834894/ 31472.894434 943.20 :289/.43:54970-0  . 20392.:    /4 .:5::  .43:703. 24: 3489807. '0..3.3..3. #.::54.4/0897.:5..3040 08057203. .07.2-..4/4. .30574.7.8.:8. $%# '%#  % 897.3.4.97  9..3: 5.3:.4/.3004/897.9     9.3.3... 89..489.3:70.803.030 $574.. ..95489:54./ 07247./4.3489 70 .8248:73/.0.:5..2.8.9 :/709340.3: .:97  3425484.4/2490897..   .574.  -  . 0 4.40542.3.8574..42 5484.4 0894:5::  /0:5::  9.2.9. .03.3.-8.4.3097  9..7/84589.  .030.2.7343.0.34.:  /4:850 3570/:093.8.84.87.37.82:84.. :5742 4/: .:9 03.3:4/:: !4970-3403.4/.40 024/4-97.03.3..203.3..//434 03.331472.47057/434 03:79 34/:.0:9420 9430:850 3570/:093. ..90 4/:.. .3. 897. 43974:850 34895484...280/.

9:789 4297  9:274700970-. 03034.70/0:4.4.0/34/30. $.4 54970-0 4/34834.8097  9:543:/574.73:8.4.2 0704 9:7..5480-344 303.8 03097  9.4/4-:0 3.3093.0-457 348742.4/4-3...042.08.4 00/4. &845:. 3.:2070:.321. 4/34834700 . . 0 :924.9.2 .7/944//4 8.0/034574...9.0545:./0970-. . .4/.3574./.37..45.042. :8.574..97  90  !4.9..54..97  9... .: 941.0: 4834.24: 3489572030:54970-0574.25489.7.84.      .907.497  34802039. ./.3.904 9:7..:8. 9. :3.43.4/...4/./4..0574.7093. 897.2.90.4.574. .05.425083.9.477.:.4/348803.2..4/247. 030234.0787043 9:7.9.08. 24/14..4430/0893.342808.34/3./.302 24/1.24: 3489572030 :54970-0548940 0574./..       094/0897.:3. 3.3...7 .0397  380203.:8:.7093:07...3574.:30-89:789 /0893. !72. 57010703.-92.:9:72: . .4/..09: .57: .9.3249..4/ /.5495:30.7:9:789 42.4 0548940.4/.9/48.  4/348343.30574. .574.09:789 574. .43:84.4/97.4/..7.809:789 574.42242039:54970-340:9. 574..4:9:789 42089.54974 .82. 01. .05.4/.-403..34.3. 01.4 0354970-.7.7 $.32.74.3497  90 . 03034.37.4 0 970-.:820 9.894.4/42508.. .  .305490574.9.4/ 0/34/30. 3.408:54970-3057095489.8094489.574.948:.8057203:0.305490 7..0 /.90..30547.054970-348744-73:9 43.3::4:7./..4/ 00 3.3457../.0 %./4.:2.4850.0/.054974 ..4/.42 548940 574.24: 3489:850.4.302..3.477.54-4 .0 3..:4342802039:42:0 5742570/89..430804804.804/ 303.4/.734  $%# '%#  %! %#!##' %&# 0/.:7..9.2.574..  834.9.4/489.4/./.30574.54.. 94.3..0  !4970-340 94.4//.4 03054905.-4.734 $0:3/.4/.0 :4.4.2093:9054970-0/./:8.308.97  32709.897.4 03.4/.309.00203./0138. 3:543:/: 4.1 34892.3./:4432802.

0  3./.3 33.989.19342..:.9.48.35. !.9./08094/3.9  2...0% .443.48.33. 089.0789:7.-80:9427.4 03023.34:89.8: -0347.3.2:.:8:.3.3909:72.3/:897.70/.89:/ %:7.8.7   ..390708.7. ./0 33899:.07.4 5708:/.0:7.745 37:53047.43.345470 089:3.7/&$/4.304/4. & 942574: ..0.9.3930 3..0 ..4 5741 /7.445702.388010..30 7.0/3 0. 99: 54703:40 570/89.03.34893..5.30742.8:8.. 0.7.4 .:8. ..  .3../08094/3./4.3.338 9:7.7..574.338 85479847070..330 !703 ..:828:7.7.   .4897: 9  !480-34 08083...310897.570/4'./0/3..0 .4/2. .54203:95...: 27.39&#8./0897:.1 .7/&$ 749:789.4.70/37.70/3549 .2. !480/.9.:54/3.  &./70934:9 0 /3.31472.9:72.70/34 7. .735748947:8.:7.789.8 80 ..7.8 :9:73.3..09:9:72:80573.4 948:044  284 5.1 0/.070 49:72:  0894:54970-.3034/-.42570/80/3:.3.4 ./.89. 3028940 :284 5.7.97.28.0/3. :44 /7: 9.2. 09:789 574209/4  4/30:/..7 34.-803.34/7..2 &/.094..::89:7.3.345.70/37.7./. 990 .09:49:72:4..3: 44 .2  4/30 $.  4/30 30./7: 24309.:425430390304.93489 7. 3..07909.304.34.3.089.0..49:72..7.09 04/9:72. $/7:0897.85434.$.944.4-7.4  .4: 4/70 032.304.789.9 ..0-93489 8..  ..9073.3.3934:544703044-34:74 034890488902.80-0302.4.3..08.3.:249.430:850454: .9. 5480-34:4899089.84.303.1 28/.9.402 4357.4. 57.0 93430547030.  243.4425083. /.8994 ././30 9:789 4-0. 243.72./0427000709..79:72. 30$#4-7.830 5704 2.5489.4: 4.4 974./4-:54.34.405483. 370947&3.8.4 03570/4/../7 .04428:4 0304.3483 $0..54203:957.1 /..  '43.783.79.5745:.30.3457./. 307.9 .942 3..3. .9. 5480-3454. 3 .:9:789 220892.3:74304.3./08094/3.49:72. .043428.:90&# .38..3..80.470.9.43.8957.4 54457. 09:789 9  !70/.789. .4-802.3.2 9:789 .9:8 5480-304-.4.00434283..4 0302..0 .7. %&# $%#%   !# %:7././..70/0 57 02:0 8.2..7//.437.805.7/.7/ .0   4/30 4//.3 -4.8992574.7.3:./.09809:789 047..09:  0:080/.. 3 2.:3/:897.13.34-./ !39:: ./0. :4899089.27.042.3.:943/:89742 !702.. .3.:-03:5774/3005490-47. 4/57. .48:2089430454/30. 9:7.54. 5.04.. 5:9023.:9.089.08.3.44/3.. 7.25489..9..80-34574.8.3.34.:...

:42.7458.02 $  2:3.3.783.8  39.3.7.7 3.3:3.30.447.345. .220247.83489/.48..1.  .434 .0:03.43..48.'89./.3/!....789.  .43..5.7$6:.14727. 5489470.80:2.0 8.370 2/7 .5748947 :-0.!703  .9.32 ..054/ 5480-.70/3...8047030249:72:. $  2:3..783.325.  830.-:.803..38    $%%&#  %45 /0893.574.97-:90-448:8.4.3:3.  .09:  !423..943..3. .74. 2:3..  83047/ 8.  %7.2011078434.70 43/43 308...8.7.7.434.057490 4/3.30/.80!703 .. 990:.70.894.83943 $ 2:3.308947.45.   %208$6:.70 047 $  2:3.54/7: .839434.3/42 .285420342903.039742 ..74289.47305774/0:.3930/4.

/.  8072.71.3.$ 2:3.047  .3 8.

730 .7%070.3/830$0.90/7..:8.8.:8.3.  .4/03.43.  830.3..4 $ 2:3.3.7 $.9$244:39.3 %03308800.9.  2:3.7 7.37.3/!.3  2:3.4970 .35.907070.  308/ 3.  2:3. '.00 7.20 !. 2:3.  .  830.5.35.78 . %44 .

3.4392.3  2:3. 2:3.  .$7.5.. ./.3.743..:8.3.7 7.  2:3.70 !..  &3.7970: !.8:84.$ .3  8.:8. $  2:3.  :04:..3037.5.078.$9:/48.  .-7.7 7.

 !03 3. 2:3.%70-08427.   .

3/4 $ 2:3.3.4 9:789 0 /0893..9.97..030  .  &3.5490 04/.  2:3..42 70 3: 9:789  5424. 0 . 7./  /7:4 54/7: 0 40 5480 :: 9:789  '.3 !..2/0893.0  /0137.473424-:3. ... 3489 4/70 030 0245830 . 0 02.938070  /0893.. 40 3.-47.29:789 0/0893...0  00 4/ /013..544 308. 9:789 .$9:/48  7.3/4 $  2:3.4/2.947.3. 4/70/ 904/247 . 4/70/ 90  5.29:789 0/0893..3: 9:789 0 /0893.0  !4. 3..47/47/.  70. : /0137..:54..7 7.:8.078.08: !702.- 0 4-.34 :. 0/4.  2:3.8:700.  7..  $0. 1104.943  94:.  !0.:30425748947:  !4894 /489. /0893..  !4.  7.3...7.

 5774/34 :..57. 34 : 4/70 034 5748947.

 544/34 :  :4/342 242 /489:534 :.

389.  0/. 0.22 92  9.7. .434 497. 34 :  7.9:789.4-74/489:530    ... 47.37..34  4-..: 0/0893. ..0 424: 4 0 /.0 .702032 9:7892.030/0893.3.3...098.7..574..4 903440  42:3.0 ..42.789..  /0 0245830 7.: 8.  5480-3.0342 574209342 317.. .03.30/0893..30  -47..  4  :. /0137..0 4303.4 0/3. /0893..7..30  ..: . 0 . /0893..79:. : /0893.0 30/4.03.  7.97.34 4..  ...0540-897.  5. 32 8:.90425:94.:80/0 07:50  :/..  #.:8.34.0 5489..4  -74  :/4-34 5:94..4/3.3.2.0.0.3.. 9:789 .. 5789:5..45480904/70 03425748947:  !742. 5489.3..730 078:. 8.897:9:742 % $.30/0893.  57.0 430408:. 089.2.   249.3.70203. 3. 9:789 .79:.4 20894 5480 034 90425:94.

.3.. : 7..3  5./.70  $.7'49. 90  %208 $6:.70 : :. f = fÁ @¯ ¾f  %20 $6:.37. 5742093 : .3  !... 34247:: 5709..: 3./842 .3/ 0.5.5.098 543. $  7. :43:  303/ 03 830.7: 7.35. 80 57490 0 74 3:47  .7548943.  . 4.94 . $ %4: .5092089. 4343:   f ¾° f°  ¾9f¾   .:8.3. 74.3.  .3/: 47/..99.3.1473.2: : -348 3 008.-.3. 80 -4 82..479:50 .34 4:5.

3/ ..7   30.. 7. 4.  -.3574/.91472:  017034..702038 /480::$70/30..830 0 9.7 /.47.8..07.3: 5. $30 .3  5.  $.3:  489.  23:9.7.-085.3/ 743907..0.0 &4-..2/0  .0734..342147242.33. 2097.894 5470/.80303/490 &894:.7.097 :/.3.7.: : 30 570/89.::303/5.  .39.804857.84. 03  .420 57./...3 -44.30 43897:.0 :40:...3.8..2/080709454.::      .83.7.30304834.039:70.0  8. 548/.3...3.242:.78050 30 9/ 30..00/:.2.890 04584. :.   f –½f¾ ½f¯   .84 54 0/.8.0 0 /:. :2.7.30124.7.209.0  .4   ..   /4 30.3:43. 303/ 5.0397. 03  830.789.73. 40.. 4834.2/0 .2/.7. 48.44-./032-44.7. /0.0 %. 897.9.:..30  82 3 3.3.7.89057./.7  .3/ &4.2/0 ./4/7:0 973.4/-0470.89 .4..4-403.042. ... .344-7.3. ' /3.  54..04259: $. 30. /489.057.8030..57.7 4834.84.  8.7.4 30 4/ .30 .3/ 5. .  .0.98057.4420/3489. 097430 /.342 :.3:98.0278-74/4.57.3.. .  & 8.24 890503.2 . 80 24 0 89  5480-342 342 20974.3/8..897.10  89....054/00343.0.4 0 :302:803. 8.0. 80 7.78  80 3.-4845 .0  .0209.8 570/89. .894 80 4/ /..2. 8.2/. 4-4.4-934289.2 :3..7.42 574.2. %40:0/343.830289.57.3.5. 4/ 3  04584.!.. .89:/402.  017034. $. 574897. 85.3..3074544/08940 0/3.73.4 89:/.3$97009 & $  8:820 9030574/.3:302:8:8.3/ #08479 !..0.  3. 789.4-743708947.2/0.7030  090.7.080 .0-. : 570/7. !48943804 830.4 !480/3.7  303/ 17  830..  209.3..80-3.0.0:.3.:8.4 30. :8.  -74/ . 548940 8.   209. : !.0 548.0.0 708947..0 0 .2734..  0734.  0 .9.0  : .. 5.7 57.  ..9 830 89:/48 . .3 209./.2.3/203.7:5..

25 /0 . .83424/ /4209.3548. 54.  .308/03. .  .9.4:809./8.3 8. %4:7 110  0 003( 947.09882-4.307: 3 307:0..7. 570/89.7...7//..97.  73424/209. /: 3424/  4209. .3/70::89..570543.2-034-0../: /3..8.7.:-0/.3.0 .02 .7:38. 0...7:  %4 0 3.  f €€ f°©   .3.09:789 . 700 $030 : !.42/.8.78 .7:  0/. 0.080.09: 0/3.3 4/ 3. 0.3. 03 3. 947.7.09:  3.3..7.7.870/300/4 :94247.9   f ° ¾  1104.0 4/-7.784. !7490 0804/8905.80 .  547.3 17..3.43.3. 7.: 110: .8. : !...

4/. 357.0  -0 4-7. 304.09: 304 89.7..  2.: 9 /. 9:72.302/44.: /203: : /7: 9. 3.05 .0 4- 02 94..80 4..0 .32..:  07 8.. 0/3.3.3. 89..3.73. 3489  $. -:/ 090 57..20.40 20 /4-.989..3. 3.002.89. ..97.2.57.548.302 9: :9:7. 8.80:/  %:7.032  5774/32  430 0 57. 9.  -4 94 /7: 9.44-0/34/. 07 82. 308.09::5495:3:05489..0.5489.20/3. -4.70/0 4. 5489.0/3.2.4/3.0/3. 30 8.: 57018 545:...&   !480 /09. 3489      ./..0.70/37. 070/349:7...8509  .09:7.0 2344-7432 5:94.70/0 4..89.24 /.4/3. 430 : 8.75.2/.7489 8.400284 4.. 57. 57005..207.3. 0/3: 34.04. 002.34 458. 54-4 .0.9..5774/3-4.73  54 302 484-3.  8. 0 9:7.3 ...0-4.2 ./:.97.  24 0 80 . 32 /0893. 4. 2.43/.22 :543.098 /0893. 7.

%#%&# 995.

.

47.7 50/.

.

2 995.%:7.

.

70 -.

..9  !:-..    $'%  ..

35.0..4     4/3.   $.    .7. 4 0243.  897     574 !741 .783..0.7!703  .43.1 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful