Diplomski rad

1

Sadržaj
Sadržaj .........................................................................................................................................1 Uvod.............................................................................................................................................2 I Uloga i značaj EBRD................................................................................................................3 1.1. Pojam i istorijat Evropske unije......................................................................3 1.2. Srbija na putu Evropskih integracija...............................................................7 1.3. Prepreke na putu ka Evropskoj uniji.............................................................19 1.4. Evropska banka za obnovu i razvoj..............................................................23 1.5. Mesto EBRD u sistemu institucija EU.........................................................24 II EBRD u Srbiji........................................................................................................................27 2.1.Aktivnosti EBRD u sektoru privrede.............................................................27 2.2 .Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru...................................................29 2.3. Opšta ocena i problemi u finansiranju MSP u Srbiji....................................33 2.4. Napredak u tranziciji i budući izazovi..........................................................36 2.5. Pristup kapitalu i zahtevi u pogledu ulaganja...............................................38 2.6. Prioriteti Banke za period obuhvaćen Strategijom.......................................39 2.7. Krediti za MSP u cilju prevazilaženja krize.................................................40 2.8. Kreditiranje izvoza malih i srednjih preduzeća............................................41 2.9. Ulaganja EBRD-a u Srbiju...........................................................................42 2.10. Strategija poslovanja EBRD-a u agrarnoj politici Srbije............................44 2.11. Programi tehničke saradnje EBRD-a.........................................................45 2.12. Ocena saradnje MSP sektora Srbije i EBRD-a...........................................47 Zaključak....................................................................................................................................49 Literatura....................................................................................................................................51 UNIVERZITET U KRAGUJEVCU................................................................................52

Diplomski rad

2

Uvod
U proteklih skoro 20 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi u nekadašnjim totalitarnim državama sa komandnom ekonomijom, traje proces tranzicije. Među prvim državama koje su otpočele ozbiljne političke, socijalne i ekonomske reforme bila je i Jugoslavija. Period 1988-92. bio je obeležen kompleksnim nastojanjima da se izvrše demokratske promene društva i stvore pretpostavke za stvaranje slobodne tržišne ekonomije. Usvojeni su novi zakoni kojima je omogućeno stvaranje makroekonomskih pretpostavki za sprovođenje strukturnih reformi privrede. Donošeni su novi zakoni o privatizaciji, bankama i drugim finansijskim institucijama, Zakon o stranim ulaganjima i novi Zakon o preduzećima kojim je prvi put posle gotovo 50 godina omogućeno stvaranje društava kapitala i lica što je do tada bilo onemogućeno. Prvi put su fizička domaća i strana lica mogla da formiraju različite oblike privatnih preduzeća. U zemljama Centralne i Istočne Evrope je u toku proces nesmetanog razvoja uspešnih privatnih MSP. Danas, Mađarska ima preko 1.000.000 MSP a i u drugim zemljama ovog regiona može se primetiti isti trend. Uviđajući važnost MSP za transformaciju ekonomije i potencijala za zapošljavanje, tehnološki transfer, konkurenciju i povećanje kvaliteta robe i usluga, sve ove zemlje su stvorile pogodno okruženje za razvoj MSP, putem svog zakonodavstva i mera ekonomske politike. Rad se sastoji iz dva dela. Prvi deo rada se odnosi na samu organizaciju EBRD kao institucije Evropske unije i obavezama koje se nameću zemljama na putu ka Evropskoj uniji. Drugi deo rada se odnosi na ulogu i značaj EBRD-a za nacionalnu ekonomiju. Dakle, taj deo rada će obuhvatati ulaganja EBRD u sektor malih i srednjih preduzeća u Srbiji putem različitih vrsta kredita i olakšanom pristupu kapitalu koji ova organizacija omogućava. U tom smislu posebno je važno istaći subregionalne inicijative koje su se pojavile u Republici Srbiji.

Diplomski rad

3

I Uloga i značaj EBRD
1.1. Pojam i istorijat Evropske unije Pokušaji da se ujedine nacije Evrope prethode nacionalnoj državi. Oni su se dešavali konstantno kroz istoriju kontinenta još od propasti Rimskog Carstva. Franačko carstvo Karla Velikog, Sveto Rimsko Carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije, tokom 19. veka carinske unije pod Napoleonom i osvajanja nacističke Nemačke '40.-ih godina dvadesetog veka su imala samo trenutno postojanje. S obzirom na izvorne jezičke i kulturne različitosti u Evropi, ovi pokušaji obično su podrazumevali vojno potčinjavanje nevoljnih i neposlušnih nacija, što bi potom dovelo do nestabilnosti i konačnog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i jednakost članstva dao je začetnik pacifizma Viktor Igo (1851.). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i Drugog svetskog rata, pokretačka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz čega će se ona potom razviti) značajno je porasla, vođena željom da se Evropa obnovi i spreči mogućnost da se takvi užasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i čelik (oformljena 1951, a koju su činile: Zapadna Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje Evrope. Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja je sada „prvi stub“ Evropske unije. EU se razvila od trgovačkog sistema do ekonomskog i političkog partnerstva.1 Evropska unija (skraćeno: EU) je međuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih država. Unija svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim ugovorom 1957. od strane šest evropskih država. Od tada se Evropska zajednica proširila pridruživanjem novih država-članica i stekla veću moć.

1

Đurić M. D.: Međunarodna Ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 2002., str.75.

Diplomski rad

4

Ova zajednica je oformljena pod sadašnjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (više poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine. Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviđena je izmena sadašnjih sporazuma kako bi se korigovale političke i pravne strukture Evropske unije. Proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma je bila predviđena do kraja 2008, ali je ratifikacija ugrožena negativnim ishodom na referendumu u Irskoj juna 2008.2 Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 država članica. Političke aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoša na graničnim prelazima država-članica je ukinuta Šengenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u različitim oblastima. EU je definisana kao:3 1. federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine; 2. konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao 3. međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaćem proizvodu (15,8 biliona američkih dolara) u 2007.

2 3

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija Lopandić D.: Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.,str. 31.

Diplomski rad

5

Unija predstavlja svoje članice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatrač je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 članica Evropske unije je i članica NATO pakta. Važne institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Građani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. Evropska unija je najmoćnija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao što se iz prethodnog može videti, u nekim oblastima gde su države članice svoj suverinitet prepustile Evropskoj uniji, može se reći da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti dodatna ovlašćenja drugih članica na sebe bez dopuštenja određene članice. Isto tako, određeni broj članica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao što su inostrani poslovi, odbrana, valuta. Zahvaljujući ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne može definisati ni kao internacionalna organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se reći da je sui generis celina. Trenutni i budući status Evropske unije je predmet velike političke pažnje unutar nekih članica EU. Pravna osnova Evropske unije su ugovori između njenih članica. Oni su donošeni tokom godina. Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i čelik između šest evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donošenja docnijih ugovora. Sa druge strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najviše amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa 10 novih članica 1. maja 2004. Članice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji će, ako se ratifikuje od strane članica, postati prvi zvanični ustav EU zamenjujući sve dotadašnje ugovore. Ako Ustav ne prođe prilikom ratifikacije svih članica, onda bi možda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u vezi njegovog donošenja. Većina političara i državnih zvaničnika se slažu oko toga da je sadašnji pred-ustav neodgovarajuć za trenutnih 25 država članica (kao i za buduće). Stariji političari

4 Ilić G.: Evropska ekonomska zajednica. kao i domaćin sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Beograd. Holandije i Velike Britanije. 120. Strazbur je sedište Evropskog parlamenta i domaćin je većine plenarnih zasedanja. revizija pravila Pakta za stabilnost i ratifikacija Ustava Evropske unije od strane država članica. Evropska centralna banka je smeštena u Frankfurtu. Glavna pitanja sa kojima se Evropska unija u ovom trenutku bavi je njeno proširenje na jug i istok.. Evropski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama. . Prosveta. Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. Naučni rad. Brisel je sedište Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara). 2002. kulturnim vezama ili geografskom položaju. Tu se pre svega misli na prekomorske teritorije Francuske.4 Neke teritorije imaju zvanične odnose sa članicama EU zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti. a sedišta njenih institucija se nalaze u nekoliko različitih gradova. Španije. str. Evropska unija nema zvanični glavni grad.Diplomski rad 6 (naročito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne ratifikuje nekoliko članica treba „nastaviti bez njih“.

Trgovina SFRJ i EU u 1991. Trgovina Jugoslavije sa zemljama članicama EU bila je oko 44 % njenog ukupnog spoljnopolitičkog dohotka. “zlatnim trouglom” (Hamburg.5 Diplomatski odnosi SFRJ sa EU bili su uspostavljeni još 1968. 167-185 .g. Beograd. Interesi EU u oblasti Zapadnog balkana (Balkana uopšte) oduvek su bili u drugom planu u odnosu na one koji su se ticali centralnoevropskih zemalja. g.Diplomski rad 7 1. str. Ratom unazađene i privredno hendikepirane one uspostavljaju svoj prioritetni cilj oko koga se konsoliduju a to je: ulazak u Evropsku uniju. London. Odnosi sa BiH. 5 Lopandić D. Mađarska. 2001. Evropska unija imala je prilično razvijene ekonomske i političke odnose sa ovim zemljama. Stoga odnos EU i zemalja Zapadnog Balkana moramo posmatrati u konstelaciji ovih istorijskih činjenica koje su utrle put daljim odnosima i događajima.2. a uvoz 3 milijarde $. Srbija na putu Evropskih integracija Politika EU ka zemljama Zapadnog Balkana pratila je interese ka ovim državama koji su se u poslednjih nekoliko decenija menjali jasno u skladu sa okolnostima. Česka. Između 1980. Jugoslavijaje bila među 15 najznačajnijih ekonomskih partnera unije. sa smjenom starih režima novim. godini iznosila je oko 13 milijardi ECU. Države koje se neposredno graniče sa tzv. Prvi trgovinski sporazum zaključen je 1970. Slovačka. Slovenija imale su dobre pretpostavke da u skladu sa prioritetnim interesima EU postanu njen strateški partner. Slovenijom i Makedonijom ostali su konstantni ma u kom obliku oni bili i u kom se pravcu kretali. Institut za međunarodnu politiku i privredu. On je podrazumjevao izvoz SFRJ u EEZ pod povlašćenim uslovima i bez reciprociteta. a Sporazum o saradnji 1980. Evropski pokret u Srbiji. bila su zaključena tri finansijska protokola od kojih treći koji je predviđao kredite u iznosu od 807 miliona ECU predviđenih za izgradnju saobraćajne infrastrukture nikada nije stupio na snagu. Milano) a to su Poljska. Potom slijede “negativne mjere” EU prema Srbiji i Crnoj Gori kojima su zamrznute sve njene aktivnosti ka ovim zemljama.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi.6 milijardi $. Ovi odnosi su ponovo uspostavljeni 2001. Zemlje Zapadnog balkana sa ovog stanovišta bile su znatno osakaćene. Pre raspada SFRJ. i 1991. Izvoz Srbije u EU stajao je 2.

i ako jeste onda u kojoj mjeri. problema razvoja. gotovo sigurno i Bugarska i Rumunija graničeći se sa zemljama Zap... demokratije i transformacije u Jugoistočnoj Evropi i nakon prestanka ratova. ono što i EU vidi kao svoj prioritet? Pre ulaska 10 novih članica centralne Evrope. Bugarska i Turska) je jako važna saobraćajna veza između Zapadne Evrope i Bliskog Istoka kao i Istočne i Južne Evrope.stvara se pojačana konkurencija koja proizvodi dvostruki efekat 1) efekat za firme (nužnost usavršavanja) 2) efekat za pojedince (veči kvalitet proizvoda i manja cena) . Zašto? Političke posledice: .veća EU → veći broj stanovnika → jača pregovaračka moć EU na međunarodnoj sceni. Mađarska i Grčka. Razvoj političkih. zona neizvesnosti.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi. Balkan + Grčka.firme dobijaju jeftinije resurse iz novih zemalja članica . i Malte i Kipra sa druge strane u EU ovo pitanje je sigurno bilo od sekundamog značaja za evropsku petnaestoricu. stabilnosti. 2001. a od 2007. str. . Iz ugla političkih i geostrateških interesa.propadanje privreda i sporost reformi doprineli su marginalizaciji 6 Lopandić D. Zapadni Balkan se po svom značaju probija u prvi plan. ekonomskih i svih drugih odnosa u ovim zemljama će bez sumnje imati posledice i po susedne zemlje. Institut za međunarodnu politiku i privredu. Beograd. pa prema tome i po čitavu Evropu. manjinskih problema i drugo.šireći se na nova tržišta stvara se mogućnost veće prodaje i konsekventno tome veće zarade (argument ekonomije obima). Ekonomske posledice: . Evropski pokret u Srbiji. Balkana čine od njih neposrednog suseda EU. iako ostaje puno posla oko konsolidacije Evrope-25.Slovenija. Danas međutim.6 “Jugoistočna Evropa ostaje. pograničnih pitanja. region je i dalje opterećen nizom osetljivih problema: potencijalnih etničkih sukoba. postoji jasan interes čitave Evrope za učvršćivanjem mira.Balkan (Zap. Upornost etničkih konflikata . . 167-185 . Baltika.Diplomski rad 8 Postavlja se pitanje: Da li je to.

Diplomski rad 9 ovih teritorija u vreme kada one. . Institut za međunarodnu politiku i privredu.”7 U skladu sa svim navedenim.8 Strategija političkog uslovljavanja i danas igra vrlo značajnu ulogu u konstituisanju odnosa EU sa ovim zemljama. Vladi SRJ su Deklaracijom o priznavanju iz 1996. Na sastancima Savjeta ministara još prije potpisivanja dejtonskog sporazuma 1995. 167-185. prava manjina. političke i ekonomske reforme. I medu njima su stvorene dve grupe: Makedonija i Albanija koje nisu bile direktno uvučene u sukobe početkom devedesetih i sa kojima je EU već imala razrađen institucionalni odnos (Makedonija je prvi sporazum o saradnji potpisala 1996. Evropski pokret u Srbiji. Beograd. dakle pogledati kako je EU uredila svoje odnose sa ovim državama. Dakle. saradnja sa Međunarodnim sudom u Hagu i konstruktivan pristup sa ostalim republikama bivše SFRJ po pitanju sukcesije. razvoj demokratskih institucija. a Albanija 1992. 2000. To je predstavljeno kroz čitav niz političkih zahteva a to su redom: poštovanje ljudskih prava. Značajno je. Političke promjene u SRJ i Hrvatskoj 2000. imaju potrebu za evropskim perspektivama. Stubovi kulture. politika EU prema ovim zemljama ustanovljena je na osnovi tzv.. druga grupa su bile SRJ. Savet i Komisija su u nekoliko svojih dokumenata precizirali da je suština uvođenja ovog pristupa unapređivanje odnosa i međusobne saradnje ovih zemalja kao preduslov regulisanja bilateralnih odnosa sa svakom od njih.: Evropska republika. poštovanje mirovnog sporazuma a što se tiče tadašnje SRJ i davanje značajnog stepena autonomije za Kosovo. 2001.. Regionalnog pristupa koji dijele iste od drugih država Balkana.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi. povoljno su uticale na razvoj regionalne saradnje koja po mišljenju zemalja EU predstavlja osnovni garant dugotrajnije stabilnosti i bezbednosti. Tu nailazimo na periferiju Evropske unije. 170 str. sa EU zaključila Sporazum o trgovini i saradnji. više nego drugi. Lopandić D. ovaj regionalni pristup koji za EU nimalo nije čudan podrazumevao je zemlje bivše SFRJ mimo Slovenija plus Albanija. Beograd. Prosveta. utemeljena je taktika političkog uslovljavanja kao sredstvo kojim će se usmeriti proces političke saradnje sa EU. BiH i Hrvatska koje su morale pre svega ispuniti niz političkih preduslova direktno povezanih sa onima predočenim u Dejtonu.. str. pridodati i sledeći uslovi: međusobno priznavanje svih država nastalih na prostoru bivše SFRJ. prava na povratak izbeglica i raseljenih lica. spremnost za uspostavljanje regionalne saradnje. I upravo u tom periodu EU je već uveliko zagazila u oblast nove politike ka zemljama Zapadnog Balkana poznata pod 7 8 Fuše M.

9 Institucionalni oblik organizovanja EU u okviru PSP BiH. da pokrene pregovore o sporazumu i pregovara o svim elementima sporazuma. EU je donela i "izuzetne mere" u procesu trgovinske saradnje kojima je znatno olakšan izvoz zemalja koje su u procesu Stabilizacije i pridruživanja. Godine 2000. fondacije i nevladine organizacije”. Nakon zaključenja ovih sporazuma država ima pravo da postane korisnik donešenih programa od strane EU usmerenih ka ovim zemljama (zajedno sa drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope koje u određenoj mjeri nastavljaju sa korišćenjem ovih programa) a kojih je u Solunu proklamovano 25. Politička uslovljenost (poštovanje Dejtonskog i Erdutskog sporazuma kao i rezolucije 1244 Saveta bezbjednosti UN). Makedonija i Albanija su ranije već bile obuhvaćene programima finansijske pomoći (PHARE) 11 Uredba br. pre početka nove budžetske godine. federalni. Na sastanku Evropskog savjeta u Portugalu zajedničkog samita EU i pet zemalja Zapadnog Balkana u Zagrebu 2000. javne ili poludržavne agencije. da sprovede zaključke Konsultativne radne grupe9. ljudskih i manjinskih prava"11. da dobije pozitivan odgovor Komisije u obliku "Studije o izvodljivosti". Bitno je naglasiti da je Samitom EU -Zapadni Balkan u Zagrebu 2000. tzv. Da bi država zaključila ovaj sporazum prethodno je potrebno da ispuni političke i ekonomske preduslove. Za to je.godine produbljavanje regionalne saradnje koje ide ruku pod ruku sa približavanjem Evropskoj uniji ojačano i finansijskom pomoći regionu u ukupnom iznosu od 4. tzv. Zemlja partner može nakon podnošenja kandidature da postane zvanični kandidat za članstvo u EU. izražen je stav da su ovih pet balkanskih zemalja potencijalni kandidati za članstvo. 2007/2000 10 .10 Prema donetoj Uredbi Saveta EU korisnici programa mogu biti “država. naravno.PSP.Diplomski rad 10 imenom: Proces stabilizacije i pridruživanja (asocijacije) . kriterijumi iz Kopenhagena) spadaju i oni definisani isključivo za zemlje Zapadnog Balkana. Uslov za koriščenje pomoći je "poštovanje demokratije. kooperative. Hrvatska. udruženja. regionalni i lokalni organi vlasti.65 miliardi eura programom CARDS u periodu do 2006. potrebno ispunjavanje niza uslova u koje pored opštih (predočene za zemlje Centralne i Istočne Evrope. pravne države. Ovaj pristup usledio je kao zamjena dotadašnjem regionalnom pristupu a kao posljedica erupcije kosovskog problema 1999.

Ponovna saradnja otpočela je nakon režimskih promena 2000. Bosna i Hercegovina je bila uključena u program PHARE od 1996 (200 miliona ECU).. Albanija je uspostavila zvanične odnose sa EU 1991. Ostaje pitanje: Ko će u ovu “svetlu” budućnost koračati brže? Pretpostavka je da smo svi krenuli sa istog starta. EU joj je odobrila i posebnu bespovratnu finansijsku . primila 332 miliona ECU. Na osnovu odluke iz Edinburga 1992. pozitivni i negativni preduslovi evropske integracije prepliću se pred zemljama koje beže od svoje prošlosti i sadašnjosti u nadi da koračaju u lepšu budućnost. Bosna i Hercegovina uspešno su završile rad na Studiji o izvodljivosti. Kako? Makedonija je dugo imala teškoće u razvijanju odnosa sa EU zbog bilateralnih problema sa Grčkom. Formirana je Konsultativna radna grupa za BiH u okviru koje se vrši saradnja vlade BiH i Evropske unije. i učestvuju u pregovorima za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Godine 1996. Nakon četiri sastanka ove grupe. Hrvatska je početkom 1995. EU je uložila velika sredstva za rekonstrukciju BiH (oko 400 miliona ECU). EU i Makedonija su završile pregovore o zaključenju sporazuma o saradnji. osnivanjem Zajedničke konsultativne radne grupe između Komisije EU i vlade Hrvatske.006 miliona eura. Činjenice govore da se ipak nalazimo na različitim udaljenostima od njega. godine. Sporazum o trgovini i saradnji zaključen je 1992. a po nekim proračunima uključivanje Hrvatske u EU moglo bi se očekivati 2007. da bi od 1995. Ukupna sredstva koja je EU angažovala u periodu 1991-1999 iznose 2. Danas.). koji je parafiran maja 2001. finansijskog protokola i sporazuma u oblasti saobraćaja.4. kada je Albanija uključena u program PHARE iz koga je do 1995.Diplomski rad 11 Međutim. ona je koristila ad hoc pomoć u iznosu od 100 miliona ECU. a imajući u vidu nizak nivo razvoja Albanije. Nakon zaključenja Dejtonskog sporazuma. bila uključena u program PHARE. Hrvatska ima status zvaničnog kandidata za pridruživanje EU. bila uključena u program PHARE. Makedonija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je zaključila sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (9. ali je avgusta iste godine njeno učešče u ovom programu suspendovano zbog napada na Krajnu.2001. Komisija EU je podnela predlog za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Hrvatska. uprkos svemu.

Praksa usvajanja zakona po hitnom postupku i bez odgovarajuće javne rasprave se nastavlja. Na odnose između Evropske unije i Srbije uticala je Deklaracija o nezavisnosti Kosova. Beograd. 190 . Tome u prilog govore i primeri ranijih ciklusa proširenja EU prije svega ovog poslednjeg (Slovačka). Skupštini i njenim odborima i dalje nedostaje dovoljan broj stručnog pomoćnog kadra. 2001. i sa uspešno završenom Studijom o izvodljivosti. Prevazići sopstvene protivrečnosti i uspostaviti jedinstvo zemlje kojoj tek sledi borba za život. godine. Pozicije na trkačkoj stazi se međutim mogu mijenjati. trkati se samo sa drugima. Ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad 12 Lopandić D. godinu iznosi preko 6 miliona evra.12 Albanija je takođe u svom radu po pitanju pridruživanja EU znatno napredovala.: Regionalne inicijative u jugoistočnoj Evropi. demonstracije protiv deklaracije o nezavisnosti završile su se nasiljem kada je nekoliko demonstranata napalo strana diplomatska predstavništva u Beogradu. osim humanitarne pomoći nisu bile obuhvaćene nijednim programom finansijske pomoći. str. Srbija se usprotivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Srbija i Crna Gora do režimskih promjena 2000. uključujući i ambasade Evropske unije. Položiti taj ispit uz konstantan razvoj odnosa sa svojim susedima može biti jedini recept da zemlje Zapadnog Balkana zajedno (onako kako je to EU i zamislila) okrenu leđa prošlosti i zakorače u budućnost.Diplomski rad 12 pomoć umesto kredita. Institut za međunarodnu politiku i privredu. Ovde se prava pobjeda dobija u trci sa samim sobom. uključujući i raspoređivanju misije EULEKS-a. u slučaju da ne dobije ovlašćenje Saveta bezbednosti UN-a. Skupština nije uspela da ispuni unapred određene zakonske rokove. Suština nije međutim. U februaru 2008. Uvredljiv i podstrekački rečnik protiv političkih protivnika i branilaca ljudskih prava iznova se ponavlja u Skupštini. Evropski pokret u Srbiji. Srbija je potencijalni kandidat za članstvo u EU. sa većinom nacrta zakona o kojima se direktno raspravlja na plenumu. Srbija učestvuje u Procesu stabilizacije i pridruživanja (PSP). Većinom je slučaj da odbori ostaju reaktivni. Podrška civilnom društvu u okviru programa za 2008. radi na pregovaranju o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Srbija prima pretpristupnu finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA). Evropska unija daje smernice srpskim vlastima po pitanju prioritetnih reformi u okviru Evropskog partnerstva.

godine šest nezavisnih državnih institucija (Zaštitnik građana. Odbor za sprečavanje sukoba interesa. godine Zaštitnik građana je primio preko 2. Vlada je takođe pripremila ambiciozan zakonodavni plan rada.600 zahteva. Sedmog jula 2008. Srbija još uvek nije usvojila zakone o platama na položajima koje popunjava Vlada. do sada nije došlo da saziva tog veća. Tokom perioda izveštavanja bilo je malo zakonodavnih rezultata. Državna revizorska institucija. ekonomija. socijalna odgovornost. Ovakvom sistemu nedostaje transparentnost i na taj način stranke dobijaju punu kontrolu nad kandidatima. U maju 2008. koje se mogu aktivirati u bilo kojem trenutku od strane rukovodstva stranke. koji obuhvata ključne političke prioritete vezane za evropske integracije. Nedavno oformljena Kancelarija Zaštitnika građana bila je prilično aktivna. obaveza „preuzimanja svih zakonskih i diplomatskih mera kako bi Kosovo i Metohija ostali sastavni deo Srbije“. Osim toga. Povernik za informacije od javnog značaja. Privremene prostorije su neadekvatne i samo 33 od 64 radnih mesta je popunjeno. većina skupštinskih stranaka ima individualne dogovore o blanko ostavkama svojih članova Skupštine. Od januara pa sve do jula 2008. i to: evropske integracije. Ovo je stručno savetodavno telo kojim predsedava premijer.Diplomski rad 13 mandatima članova Skupština i dalje su prepreka za reformu Skupštine. a posebno u vezi sa uslovima za rad . Ipak. a izborno zakonodavstvo još nije revidirano. srpske vlasti nisu stvorile tehničke uslove neophodne za pravilno funkcionisanje Kancelarije Zaštitnika građana. Komisija za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača) izrazili su zabrinutost zbog poteškoća s kojima se suočavaju obavljajući svoj posao. U novembru 2007. godine novi premijer Cvetković postavio je ključne prioritete nove Vlade. Skupštinska reforma je odložena. borba protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava. Kapacitet skupštinskih odbora ostaje ograničen. Međutim. a tema koja se tiče činjenice da političke stranke imaju kontrolu nad mandatima članova Skupštine nije pominjana. godine imenovani su članovi Saveta za evropske integracije.

Praktični rezultati u borbi protiv korupcije ostali su ograničeni. prema odredbama novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata. a slobodna mesta nisu popunjena. Došlo je usporavanja u reformi državne uprave tokom perioda izveštavanja. Međutim. Obezbeđeni su preduslovi za nove apelacione i upravne sudove. Istovremeno nekih 200 sudija koji su ispunili kriterijume za odlazak u penziju još uvek rade. ponovo je preuzeo svoje dužnosti u decembru 2007. U odsustvu novih zakona. kao i na nedovoljne reakcije na njihove preporuke. iako je imenovano samo 10 od 15 sudija. ovi sudovi još uvek nisu u funkciji. Ustavni sud se suočava sa ogromnim zaostatkom u rešavanju sporova. kao što su Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama deluju samo po posebnom zahtevu.Diplomski rad 14 koji negativno utiču na njihovu nezavisnost. godini. Što se tiče krivičnopravne zaštite maloletnih lica. Trenutna uloga Saveta za borbu protiv korupcije ograničena je na savetovanje Vlade. još uvek nisu usklađeni nacionalna baza podataka i mehanizam monitoringa. Postupci sprovođenja prethodnog Zakona o finansiranju političkih stranaka bili su slabi što je dovelo do toga da većina političkih stranaka nije otkrivala kompletne informacije o svojim finansijama. Skupštinski odbor za bezbednost i odbranu nije bio aktivan tokom perioda izveštavanja. odnosno da smanji prosečnu dužinu trajanja sudskog postupka. godine. Agencija za borbu protiv korupcije još nije osnovana. godine nije radio. koji od oktobra 2006. Srpsko pravosuđe nije bilo u mogućnosti da smanji broj nerešenih slučajeva. Državna revizorska institucija nije u potpunosti operativna sa samo dva popunjena mesta za revizore. Ostala kontrolna tela. nije došlo do imenovanja nijednog novog sudije niti tužioca. Ovo uključuje i zakone o sudijama i tužiocima. Ustavni sud. . Još nije usvojeno ključno zakonodavstvo neophodno za sprovođenje Ustava i strategiju pravosudne reforme. Više od trećine državnih zvaničnika nije se izjasnilo povodom svoje imovine u 2008.

a doneto 14 presuda. nasilje među zatvorenicima i zloupotreba droge i dalje ostaju ozbiljni problemi u zatvorima u Srbiji.500 u maju 2008.131 nova tužba. Nije bilo napretka u istraživanju navodnih ozbiljnih povreda ljudskih prava koje se odnose na zatvorske nerede iz 2006. Pravo na obaveznu odbranu u mnogim ozbiljnim krivičnim slučajevima je regulisano novim Zakonom o krivičnom postupku.Diplomski rad 15 Sudovi su vezani za veoma kompleksne proceduralne propise uvodeći stroge uslove vršenja usluga tužilaštva.900 u decembru 2007. Poslednji monitoring Komisije za prevenciju mučenja Saveta Evrope bio je u novembru 2007. Najveći broj presuda odnosi se na povrede prava na fer suđenje. Danas 4800 zatvorenika služi zatvorsku kaznu u trajanju do godinu dana.800 tužbi protiv Srbije nije dobilo epilog. Još oko 1. ali još uvek nema posebnih zakonskih odredbi koje se tiču obavezne odbrane u slučajevima boravka u pritvoru pre pokretanja sudskog procesa. Uslovi za slobodu izražavanja u Srbiji su bili ugroženi tokom perioda odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. godine) opteretio je kapacitete zatvorskih infrastruktura. Tokom perioda izveštavanja podneta je 1. govor mržnje i nasilje protiv organizacija i pojedinaca. do 9. To dovodi do niskog broja presuda u slučajevima korupcije. srpske vlasti nisu objavile preporuke koje su nastale kao rezultat tog monitoringa. Poslednji statistički podaci o krivičnim prekršajima pokazuju da je došlo do porasta ozbiljnog kriminala. Veliki porast broja zatvorenika (od 8. godine. uglavnom novinara i branilaca ljudskih prava. Prenatrpanost. godine. Ovo ostaje najveći izazov zatvorske uprave. Postoje mnogobrojni izveštaji o incidentima koji uključuju uvredljiv rečnik. Često se iznose tvrdnje o zlostavljanju osumnjičenih tokom policijske istrage. Srbija još nije postavila sveobuhvatni zakonski sistem pružanja besplatne pravne pomoći. U određenom broju slučajeva nije do kraja ispitano navodno korišćenja sile od strane policije tokom ispitivanja. Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) doneo je 13 presuda u periodu izveštavanja u kojima se kaže da je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR). kao i ponovljenih prekršaja i porasta broja maloletnih prestupnika.500 prestupnika se još uvek nalazi u pritvoru i čeka krajnju presudu i prebacivanje u zatvor gde će služiti kaznu. Međutim. . Nekih 6.

Pripreme Srbije na polju mentalnog zdravlja se nalaze u početnoj fazi. Zakon o medijskoj koncentraciji i nov zakon o oglašavanju još nisu usvojeni. Nasilje u kući i dalje predstavlja ozbiljan problem. naročito protiv nacionalnih manjina. Roma. Krivične kazne su nedovoljne. Postoji ozbiljan stepen nasilja nad decom. na 1. godini. Otprilike jedna trećina dece bez roditeljskog staranja je smeštena u domove.Diplomski rad 16 Nije bilo napretka u istrazi povodom ubistava novinara koja su se desila devedesetih i povodom pokušaja ubistva novinara u aprilu 2007. mnoga deca u Srbiji i dalje imaju loše uslove života. dok su druge dve trećine smeštene u hraniteljske porodice. Kršenje prava žena se događa i često prođe nezabeleženo. Novi zakoni o udruženjima i političkim organizacijama još nisu usvojeni. Deca iz socijalno ugroženih grupa. . Još nije usvojen posebni zakon koji bi se odnosio na ravnopravnost polova kao i nacionalna strategija unapređivanja položaja žena i poboljšanja ravnopravnosti polova. biseksualaca i transseksualaca (LGBT).700 u 2007. naročito iz manjinskih grupa kao što su Romi i deca sa invaliditetom i dalje trpe široko raprostranjenu diskriminaciju i ne mogu adekvatno koristiti usluge zdravstenih. Postoje i nedovoljno pouzdani podaci o trgovini decom. Ipak. eksploatisanju dečijeg rada i seksualnom iskorišćavanju adolescenata. Ustavom su zabranjene direktna i indirektna diskriminacija po bilo kojem osnovu. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još nije usvojen. Žene i dalje nisu toliko zastupljene na rukovodećim pozicijama. godine. godine. žena kao i protiv lezbejske i gej populacije. Diskriminacija naročito pogađa žene Romkinje. U praksi je i dalje naširoko rasprostranjena diskriminacija. U slučaju socijalno ugroženih i osoba sa invaliditetom Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol u decembru 2007. ali samo ograničen broj slučajeva bude prijavljen i kazneno ispraćen. zatim pripadnice nacionalnih manjina kao i žene sa invaliditetom. Broj dece bez roditeljskog staranja u domovima je smanjen sa oko 2. Opšti zakon protiv diskriminacije još nije usvojen. obrazovnih i socijalnih službi.200 u 2005. Ova konvencija se još mora ratifikovati.

naročito žene. I dalje postoji ozbiljan problem jer mali broj romske dece pohađa škole. Međutim. Ovo nosi sa sobom negativne posledice za veliki broj romske populacije kada je reč o pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim pravima. ovaj savet se sastao samo jednom.000 izbeglica i 206. još nije usvojena Nacionalna strategija za povratnike i reintegraciju. Značajan deo romske populacije još uvek živi u ekstremno siromašnim i ilegalnim naseljima. su predmet veoma rasprostranjene diskriminacije kada je u pitanju pristup tržištu rada. Međutim. Ključni prioriteti predsedavanja Srbije su poboljšavanje uslova stanovanja i antidiskriminacije u sferi obrazovanja.100 izbeglica i 5. Međutim. U međuvremenu. U januaru 2008. U martu 2008.000 interno raseljenih lica. oko 2. Romski zdravstveni medijatori su zaposleni u 15 osnovnih zdravstenih centara. nastavljena je privatizacija nekih vlasništva koja su sporna. Prema podacima UNHCR-a u Srbiji se nalazi oko 97. Godišnji izveštaj pokrajinskog zaštitnika prava građana iz 2007. . U ovim centrima uslovi su veoma loši. Romska populacija. naročito kada su u pitanju devojčice. zabeležio je da je od 605 žalbi. Klima netolerancije prema Romima nastavlja da preovlađuje u Srbiji. godine Srbija je preuzela godišnje predsedavanje „Dekadom uključivanja Roma 2005-2015”.Diplomski rad 17 Što se tiče prava svojine Zakon o restituciji još nije donet. U junu 2008. isključivanjem i diskriminacijom. godine stupio je na snagu Sporazum o readmisiji između Srbije i EU. Ovo sprečava adekvatan početak procesa restitucije.500 interno raseljenih lica i dalje su smešteni u 60 prihvatilišta i 99 specijalizovanih ustanova. Jedan od većih i stalnih problema sa kojima se suočava romska zajednica je pristup ličnim dokumentima. godine oformljen je Savet za implementaciju Dekade Roma kojim predsedava potpredsednik vlade. a uključeni su i predstavnici civilnog društva. 25 odnosilo na prava manjina. Beleži se nesrazmerno veliki broj romske dece koje pohađaju specijalne škole za decu sa teškoćama u učenju. Agencija za ljudska i manjinska prava objavila je priručnik za povratnike. U praksi romska populacija i dalje se suočava sa ekstremno teškim uslovima za život. Smanjen je broj izbegličkih centara. Zakon o savetima nacionalnih manjina još nije donet.

Srbija mora da nastavi sa ovim uspesima i da uradi sve što je u njenoj moći da uhapsi i prebaci u Hag dva preostala haška begunca. kao i stepen ugroženosti ekonomije na makro-nivou. Srbija se protivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Do oktobra 2008. Strana dugovanja privatnog i javnog sektora iznosila su 43%.Diplomski rad 18 Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom je međunarodna obaveza i jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva.9 milijardi evra na kraju 2007. proširenje deficita tekućeg računa i sve veći nivo spoljnog duga stvaraju znatne potrebe za spoljnim finansiranjem uz značajan priliv kapitala.6 milijardi evra ili 8. uključujući razmeštanje EULEKS-a. Na učešće Srbije u regionalnoj saradnji uticao je njen stav prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama. Sporazum o granici sa Bosnom i Hercegovinom još nije potpisan. U tom smislu spoljni disbalansi ugrožavaju privredu Srbije u smislu mogućih prekida u tokovima kapitala. naročito kupovina na veliko i malo. saobraćaj i telekomunikacije. zajedno sa finansijskim posredovanjem. Ukupno uzev. Regionalna saradnja i dobri susedski odnosi čine suštinski deo procesa kretanja Srbije ka Evropskoj uniji. Rizici iznenadnog obustavljanja ili obrnuti tok kapitala nedavno su porasli i veće premije rizika i troškovi refinansiranja mogli bi da vrše dodatni pritisak na spoljno finansiranje. Kao rezultat sve većeg finansiranja dugova spoljnog deficita. strano zaduženje je poraslo. sve dok to ne bude ovlašćeno od strane Saveta bezbednosti UN. U januaru 2008. odnosno 22% BDP. . Na osnovu već postignutih rezultata. godine Skupština Srbije i Skupština Republike Srpske potpisale su Protokol o saradnji. spoljni disbalans je proširen. Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Vlasti u Srbiji nedavno su povećale iznos garantovanih depozita. podigle su zahteve za rezerve banaka kod inostranih pozajmica i ukinule porez na prihod od štednje. Servisiranje duga je povećano na 8. Ekonomski rast i dalje podstiče uslužni sektor. godine. a projektuje se i znatan porast u narednim godinama.5% BDP-a. Na kraju 2007. Troškovi rada i transfera i dalje iznose više od 60% ukupnih javnih rashoda. što odgovara 65% BDP. Ipak. kvalitet finansiranja je pogoršan. godine akcijski kapital deviznih rezveri Narodne banke Srbije (NBS) iznosio je 9. Posebno preti pad prekograničnih zajmova koji su postali važan izvor finansiranja domaćih preduzeća. godine međunarodna finansijska kriza imala je ograničen direktan uticaj na privredu Srbije i njen finansijski sektor.3 meseci vrednosti uvoza dobara i usluga. u odnosu na 63% u prethodnoj godini. strana dugovanja porasla su na oko 18.

Njihovo restrukturisanje i reorganizacija još nisu otpočeli.Diplomski rad 19 Sve u svemu mešavina ekonomske politike bila je neuravnotežena. Tender za prodaju nacionalne aviokompanije JAT-a bio je neuspešan usled nedostatka interesovanja. Jedan od ključnih prioriteta evropskog partnerstva predstavlja dovršavanje procesa privatizacije ili tamo gde je adekvatno. godine. godine. ali manji u proizvodnji. Srbija je sa Fiatom potpisala sporazum o preduzeću sa zajedničkim kapitalom sa ciljem restrukturisanja lokalnog proizvođača Zastave u modernu proizvodnu jedinicu Fiat grupe. Privatizacija društvenih preduzeća nastavljena je krajem 2007. a ceo proces će biti dovršen do 2010. a plan njihove privatizacije ostao je nedefinisan. godine do kraja februara 2008. godine. Ukupno uzev. godine i početkom 2008. likvidacije društvenih i državnih preduzeća. Telekom. Otpočela je procedura izbora savetnika za privatizaciju. godine porastao je na 2. Ukupan broj preduzeća koja su privatizovana od početka procesa 2002. Nakon toga usledilo je oko 40 privatizacija u prva dva meseca 2008. Pitanje privatizacije oko 500 javnih institucija na nivou lokalne samouprave takođe je ostalo otvoreno.3. Sve veći makroekonomski disbalansi i eksterna i finansijska ugroženost zahteva restriktivniju politiku. to nije slučaj sa državnim . Za prva dva preduzeća očekuje se da će biti prodata 2008. godine. Četiri velika državna preduzeća (Elektroprivredno preduzeće EPS. u formi tendera i aukcija. Privatna preduzeća ostaće relativno slaba i imaće najveći udeo u trgovini. To sprečava razvoj konkurentnih domaćih proizvoda i opterećuje javne finansije. Broj preduzeća koja još treba da budu prodata smanjen je shodno tome na oko 700. do kraja 2008. Prepreke na putu ka Evropskoj uniji Pretežno usled velikog stepena „evrizacije“ Srbiji nedostaju efikasni mehanizmi monetarne transmisije. godine (16 tendera.200. dok je bilo određenog napretka u okviru privatizacije društvenih preduzeća. 1. godine. Rok za dovršetak ovog procesa produžen je za godinu dana. Oko 400 društvenih preduzeća prodato je u toku 2007. sa nedovoljnim fiskalnim ograničenjima. 283 aukcije i preko 100 preduzeća prodatih prodajom državnih akcija na tržištu kapitala). ali se proces usporio u martu. Beogradski aerodrom i farmaceutsko preduzeće Galenika) treba da budu data na prodaju u formi inicijalnih javnih ponuda. Naftni konglomerat NIS prodat je kao deo okvirnog sporazuma za snabdevanje gasom i naftom sa Rusijom.

godine. . Posle snažnog rasta oba indeksa Berze hartija od vrednosti u Beogradu tokom prvih nekoliko meseci 2007.Diplomski rad 20 preduzećima.7% BDP. Funkcionisanje tržišnih mehanizama neophodnih za efikasnu alokaciju resursa ometano je velikim uplivom države u privatnu proizvodnju robe. što je znatno ispod nivoa EU. dok je 20 banaka sada u većinskom vlasništvu inostranih akcionara. kapitalna tržišta su počela da se povlače i izgubila su sve svoje dobiti sa početka 2007. Broj banaka sa većinskim državnim vlasništvom je i dalje osam (od ukupno 34). Šest banaka je u većinskom vlasništvu domaćih fizičkih ili pravnih lica. privatizacija banaka u državnom vlasništvu nije napredovala. Opadanje makroekonomske stabilnosti. privreda sve više trpi usled nedostatka kvalifikovanih radnika. a nastavni planovi i programi su im najčešće zastareli. kao i nedostatkom konkurencije. Kada je u pitanju pravni sistem. Državni univerziteti su i dalje su preopterećeni birokratijom. U celini gledano. praćeno povećanjem političke nestabilnosti. U maju 2008. Uopšteno gledano. 28. ne može se izvestiti o bilo kakvom značajnom napretku. Mali je napredak postignut u reformi obrazovnog sistema. godine do avgusta 2008. godine. Javni rashodi za obrazovanje iznose relativno malo. ponuda tek postepeno raste.5 % celokupnog bankarskog sektora. doprinelo je stvaranju klime nepogodne za sigurnost i predvidljivost u donošenju odluka od strane učesnika u privredi. Široko rasprostranjena korupcija kao i kriminalne aktivnosti negativno utiču na poslovnu klimu i kvalitet rada javnih službi.3 % ukupne aktive bankarskog sektora je klasifikovano kao rizično. godine (rast od 88%). Povećan je broj privatnih univerziteta. Pet najvećih banaka u smislu aktive čine 46. a kao odgovor tome. NBS je izdala novu licencu banci izvan EU za grinfild investiciju. iako je konkurencija između banaka dobro uspostavljena. 3. godine. Kao rezultat toga još uvek nije ustanovljen konkurentan i dinamičan privatan sektor. U martu 2008.

: Zaposlenost u Srbiji. Neznatan napredak je učinjen u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija. Direktne strane investicije su znatno opale na 1.8%. Nikakav napredak nije zabeležen u pogledu institucionalnog okvira. Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta vazduha. U oblasti životne sredine učinjen je mali napredak. Napredak u području železničkog saobraćaja je mali. EU je i dalje glavni trgovinski partner Srbije. Ekonomist magazin. koliko su iznosile u prethodnoj godini. Beograd. 13 Popović A.4 milijarde evra ili 13. Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta voda. godini.1% BDP sa 3. investiciona aktivnost iz domaćih izvora je na zadovoljavajućem nivou. napredak je mali. Ne može se konstatovati napredak u oblasti upravljanja otpadom. godinu. Što se tiče evropskih obrazovnih standarda. Napredak u prodaji državnih preduzeća ometan je izbornim ciklusom i razvojem političkih događaja. u prvom redu usled sve veće političke nestabilnosti.7% u 2006. ali nijedno od postrojenja nema odobrenje za izvoz u zemlje EU. 10/08 . U celini gledano. dok neodlučnost stranih investitora raste. Restruktuiranje i privatizacija odvijaju se usporeno. Ukupan budžet za rashode u okviru NIP-a iznosi 600 miliona evra za 2008.Diplomski rad 21 U 2007. Slab napredak je zabeležen u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije. Nije bilo napretka u oblasti zaštite prirode.13 Načinjeno je premalo napretka u oblasti politike zapošljavanja. Oko 50% svih zaposlenih i dalje radi u državnim ili društvenim preduzećima. Nije postignut napredak u vezi sa modernizacijom prehrambenih proizvodnih postrojenja. Srbija je na listi „odobrenih trećih zemalja“ u sektoru mlečne industrije i to za prerađene mlečne proizvode. Nije načinjen napredak u oblasti zdravstvene zaštite i zaštite na radu. godini udeo investicija u BDP-u pao je na 18% sa 19.6 milijardi evra odnosno 5.

novi biometrijski pasoš je počeo da se izdaje od avgusta 2008. godine. što izaziva probleme zbog uništenih ili nestalih registarskih knjiga. Došlo je do daljeg kašnjenja u pogledu zamene starih i nesigurnih putnih isprava. Napredak u borbi protiv organizovanog kriminala je mali. dok je sada to pomereno za kraj 2009. Tehnički kapaciteti agencija koje su uključene u proces izdavanja viza. uključujući opremu i obuku za otkrivanje falsifikovanih dokumenata. godine. Na području unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru (PIFC) ne postoji još uvek sveobuhvatna politika. Jedan od najvažnijih kriterijuma je prijava u Republici Srbiji. Neki granični prelazni punktovi su i dalje bolje opremljeni nego konzularna predstavništva. Potpuna zamena svih starih pasoša prvo je bila planirana za kraj decembra 2008. Izmene i dopune Zakona o državljanstvu uvele su širok koncept dvojnog državljanstva za podnosioce zahteva koji su Srbi. Aktivnosti organizovanog kriminala u oblasti trgovine drogom i finansijskog kriminala. . ali njihov kapacitet za izdavanje viza je ograničen. Još uvek nije obezbeđen pristup centralnoj bazi podataka o vizama u Ministarstvu unutrašnjih poslova. godine. Izdavanje novih ličnih karti započeto je u aprilu 2008. godine. Trenutni vizni režim još uvek nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. i dalje su veliki problem.Diplomski rad 22 Slab napredak je učinjen u oblasti finansijske kontrole. uključivši korupciju i pranje noca. nisu značajno poboljšani.

jačanja finansijskih institucija i pravnih sistema. samostalno ili sa drugim partnerima. Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je maja 1990. lokalnim vlastima i privatnim firmama. 1. uključujući i dve institucije –Evropsku uniju i Evropsku investicionu banku. 4. Tokom celog perioda je prisutan snažan potencijal tranzicionog uticaja portfelja. a i dalje je visokog kvaliteta. direktno ili posredstvom domaćih finansijskih organizacija (poslovnih banaka). godine. razvoja infrastrukture neophodne za razvoj privatnog sektora kao i 5. poštovanju ljudskih prava i politici očuvanja čovekove okoline". Budući projekti koji su trenutno u planu su vredni 350 miliona evra i Banka će nastaviti da igra važnu ulogu na investicionom tržištu Srbije. djeluje u dvadesetsedam država na području: Strukturnih i sektorskih reformi.4. uz "posebnu brigu o jačanju demokratskih institucija. Sedište joj je u Londonu. za podršku procesu privatizacije i za zajednička ulaganja. . Cilj njenog osnivanja je da se u zemljama centralne i istočne Evrope podstakne prelazak na otvorenu tržišnu privredu i pomogne njihovo uključivanje u međunarodnu ekonomiju. ali je uslov da budu članice Međunarodnog monetarnog fonda.Diplomski rad 23 1. usvajanja prakse snažnog upravljanja u preduzećima. godine. Krediti se daju uglavnom srednjim i malim preduzećima. tržišne konkurencije. Banka. daje garancije i pruža savete pri ulaganju kapitala. a počela je sa radom aprila 1991. kao i Evropske investicione banke i Evropske zajednice. 3. 2. U poslovanju sarađuje i sa Međunarodnom finansijskom korporacijom. U periodu obuhvaćenom prethodnom strategijom portfelj Banke se brzo razvijao. Banka je u vlasništvu šezdeset država. Banka je najveći institucionalni investitor u Srbiji i ona je u proteklih pet godina angažovala preko jedne milijarde evra. privatizacije i preduzetništva. uključujući i svijest o zaštiti životne sredine. takođe. Banka kroz investiranje u ( većinom ) privatna preduzeća. Članice Banke su i neke vanevropske zemlje (kao SAD i Japan). osigurava strane investicije. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava kredite vladama pojedinih zemalja. Banka ima 59 članica.

Na kraju procedure. Parlament ima tri osnovne funkcije: 1. Deli sa Savetom moć ozakonjenja. D. Oličenje je Zemalja Članica.Diplomski rad 24 1. Ovaj "Institucialni trougao" je ograđen ovim dvema institucijama: Sud Pravde i Sud Slušalaca. 2002. Praktikuje demokratski nadzor nad Komisijom. Komisija tradicionalno podupire interese Zajednice kao celine. usvaja Evropske zakone (direktive.5. Zajedno sa Savetom rukovodi budžetom i tako utiče na troškove EU. telekomunikacije itd. 14 Đurić M. a Evropski Parlament direktno biraju građani. finansije.: Međunarodna Ekonomija. Takođe praktikuje i politički nadzor nad svim institucijama. tj. Savet je glavno telo za donošenje odluka u EU. Ostalih pet tela čine sistem potpunim. Demokratija i vladavina zakona su zbog toga temelj te strukture.14 Biran svakih pet godina direktnim glasanjem. dok je svaka nacionalna vlada predstavljena u Savetu. Savremena administracija. Sedište Evropskog Parlamenta je u Strasburu. obrazovanje. Savet se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi. Potvrđuje nominaciju za članove Komisije i ima pravo cenzure Komisije. Njegovo učešće u donošenju zakona pomaže garantovanju demokratskog legitimiteta usvojenih tekstova. 82 . čije predstavnike okuplja regularno na ministarskom nivou. Zemlje članice imaju nezavisnost za određena pitanja u nezavisnim institucijama koje predstavljaju interese Zajednice kao celine. 2. regulacije. Beograd. godine. same zemlje članice i njihove građane. Zajedno sa pan-Evropskim političkim grupacijama. Evropski Parlament je odraz demokratske volje unijinih 374 miliona građana. str. 3. predstavljene su najvažnije političke partije zemalja članica. usvaja budžet u celini. odluke). Na osnovu dnevnog reda. Mesto EBRD u sistemu institucija EU Evropska ekonomska zajednica je napravljena na institucionalnom sistemu koji je jedinstven u svetu.

str.  Zaključuje. za širok domen pitanja.  Zajedno sa Parlamentom. godine. praktikuje tu zakonodavnu moć zajedno sa Evropskim Parlamentom.Diplomski rad 25 Savet ima izvestan broj obaveza:  On je zakonodavno telo unije. međunarodne dogovore sa jednom ili više država ili međunarodnih organizacija.. odluke). odgovorno je za implementiranje Evropskog zakonodavstva (direktive. Upravitelj i Članovi Komisije se biraju od strane Zemalja Članica pošto su prethodno odobreni od strane Evropskog Parlamenta. Vidas Bubanja M.: Međunarodna Ekonomija. institucija EU. uverava se da se zakon Zajednice pravilno primenjuje. regulacije. na osnovu opštih regulacija koje je doneo Savet Evrope. 15 Đurić D. Komisija je upraviteljska snaga unijinog institucionalnog sistema:  Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu.  Kao unijino izvršno telo.  Predstavlja uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora. Sud Prvog Stepena je pridružen od 1989. budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta.  Koordinira aktivnostima Zemalja Članica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji u pitanjima kriminala. poslova i pojedinaca. u ime EU.  Donosi odluke potrebne za utvrđivanje i implementiranje zajedničke međunarodne i bezbednosne politike.. Ima sudsku nadležnost u sporovima između Zemalja Članica. Prekajac Z. Sud Pravde vodi računa da su zakoni Zajednice saglasno interpretirani i efektivno primenjeni. Beograd.98 . zajedno sa Sudom Pravde. uglavnom na polju razmene i saradnje.  Ponaša se kao čuvar Postupaka i.15 Evopska komisija drži i podupire opšte interese unije.  Koordinira ekonomskim smerovima Zemalja Članica. Sud Slušalaca proverava da li su porezi unije prikupljeni i svi njeni troškovi utrošeni po zakonu i da je finansijski menadžment EU u redu. Centar za izdavačku delatnost.. 2000. rukovodi budžetom.

Evropska Investiciona Banka (EIB) je finansijska institucija Evropske unije. 1988. 64. Savetu i Evropskom Parlamentu. Finansira investicione projekte koji doprinose balansiranom razvoju unije. upravlja operacijama međunarodne razmene i omogućuje gladak rad platnih sistema. Jugoslaviapublik. Beograd. Beograd. okoliša i obrazovanja.: Međunarodne finansijske institucije. takođe može davati mišljenja na samostalnu inicijativu o drugim pitanjima koja smatra važnim. Stakić B. str 24. Komitet Regiona vodi računa da se poštuju regionalni i lokalni identiteti. .: Međunarodne finansijske organizacije. godine. 16 17 Kovačević R. Institut za spoljnu trgovinu. godine. str.Diplomski rad 26 Evropska Centralna Banka uokviruje i implementira Evropsku monetarnu politiku. Komitet mora biti konsultovan po pitanjima ekonomske i socijalne politike. 1999.17 Svi pojedinci ili entiteti koji žive u uniji mogu se žaliti Evropskom Ombudsmanu ukoliko smatraju da su povređeni aktom "maladministracije" od strane institucije EU ili nekog njenog tela. Mora se konsultovati po pitanjima regionalne politike.16 Evropski Ekonomski i Socijalni Komitet zastupa stavove i interese civilnog društva u Komisiji. Sastavljen je od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti.

od čega je 68 posto nedržavni (46 posto privatni i 22 posto sub-državni) sektor. Trenutni aktivni program projekata iznosi više od $400 miliona. međunarodnim finansijskim institucijama i lokalnom poslovnom zajednicom.Diplomski rad 27 II EBRD u Srbiji Banka je bila ključni partner vlastima u Srbiji i Crnoj Gori od početka tranzicije i ona će nastaviti da podržava napore vlade na svim nivoima (Zajednica i republike) da bi se promovisao program reformi i poboljšala investiciona klima zemlje. Pored toga. Banka će nastaviti da traži uspešne kompanije da bi finansirala njihovo dalje širenje i ulaganja u novu tehnologiju.1. Banka će nastaviti da 18 Kovačević S. Međunarodni ekonomski odnosi. god. a to će činiti kroz obezbeđivanje dugoročnih kredita ili kroz selektivna ulaganja u kapital kompanija. str. pod uslovom da ispunjavaju Bančine standarde u pogledu transparentnosti.56 . Bančini operativni prioriteti će obuhvatati opšti razvoj privatnog sektora. dalje prestrukturiranje i konsolidaciju u finansijskom sektoru i obnavljanje infrastrukture i sektora energetike u zemlji sa snažnim akcentom na projektima (i javnim i privatnim) koji pospešuju regionalnu integraciju. 2000. Dva sektora koja pokazuju poseban potencijal za rast i ulaganja jesu agrobiznis i imovina/turizam: Agrobiznis: U sektoru agrobiznisa. dok će se veće kompanije. Banka će se nadograditi na svoje tesne veze sa tri vlade i na konstruktivan dijalog za inostranim investitorima. 2. čiji broj raste. Mala i srednja preduzeća će biti podržana kroz kreditne linije koje će se odobravati lokalnim bankama. podržavati direktno. integriteta i upravljanja. prerada hrane je jedan od segmenata privatnog sektora preduzeća koji najbrže i najuspešnije raste. Jedan broj kompanija izvozi i uspešno konkuriše na regionalnom tržištu. Ekonomski fakultet Kragujevac.Aktivnosti EBRD u sektoru privrede Tokom naredne dve godine sledeće aktivnosti i sektori će biti glavni prioriteti:18 Lokalna privatna preduzeća: Banka će podržavati lokalne kompanije u privatnom vlasništvu time što će obezbeđivati zajmove ili što će ulagati u kapital u onim slučajevima u kojima su kompanije značajne po veličini i dokazuju da imaju dobro upravljanje..

Banka će nastaviti da obezbeđuje dugoročno finansiranje za strateške (lokalne i inostrane) investitore na tržištu maloprodaje koje se brzo razvija. će se takođe nastaviti. Banka će kroz okvirni sporazum sa FAO dalje nastaviti dijalog o politici koja se odnosi na razvoj sektora šećera. čija je stopa otplate izvanredna. i ona je najveći zajmodavac sektoru primarne poljoprivrede. godine.) Pored toga. Direktno finansiranje većih kompanija u okviru lokalnog agrobiznisa. Na primer. a Banka će obezbeđivati dugoročne strateške investitore i finansiranje sa njihove strane. . suncokretom. (U ovom trenutku. Ovo je identifikovano kao jedan od sektora koji jača ekonomski rast i unapredjuje efikasnost u primarnoj poljoprivredi. Banka uzima osnovna sredstva kao kolateral. Nekretnine i turizam: Razvoj turizma je jedan od prioriteta crnogorske vlade kada se radi o privlačenju stranih direktnih ulaganja. od avgusta 2004.Diplomski rad 28 obezbeđuje obrtni kapital kojim se finansiraju trgovina šećerom. Pored sektora trgovine i proizvodnje. žitaricama i ostalim robama. kao i korisnici. kao i linije obrtnog kapitala za kupovinu poljoprivrednih proizvoda uvek se ugovaraju u saradnji sa nekom lokalnom bankom. Program skladišnica).700 pojedinačnih kredita) za mala privatna gazdinstva. ProCredit banka ima 17 posto u svom portfelju neotplaćenih kredita (16 miliona eura za 5. maloprodajni sektor je zabeležio pozitivna kretanja zadnjih godina otvaranjem novih supermarketa i konsolidacijom postojećih lanaca maloprodaje. U ovom smislu su Banka i Ministarstvo za poljoprivredu Srbije radili na izradi zakonske regulative o skladišnicama. od koje se očekuje da stvori jednu zdraviju platformu za dalje obezbeđenje obrtnog kapitala za sektor agrobiznisa i koji će omogućiti Banci da privuče i poveća finansiranje iz komercijalnih banaka koje rade u Srbiji. kao što su (već potpisani) projekat o sanaciji aerodroma. Banka će takođe pomoći da se obezbedi potrebna infrastruktura za turizam kroz rad na projektima saobraćaja i infrastrukture. Bančin Program skladišnica (WHR). sistem prerade otpadne vode i projekat za nove puteve. Banka će takođe nastaviti da tesno sarađuje sa lokalnim bankama da bi unapredila kreditiranje za mala i srednja preduzeća u okviru agrobiznisa. Bančina buduća podrška većim regionalnim kompanijama iz ovog sektora treba da doprinese povećanju broja inostranih posetilaca. a koje postižu dobre rezultate. uz korišćenje raznih instrumenata za finansiranje prilagođenih ovom sektoru kao što je finansiranje na bazi određenog proizvoda (npr.

Banka može da podrži odabrane šanse za integracije i preuzimanja između lokalnih privatnih banaka. Ove programe podržava Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). pre svega. i oni su srodni sa drugim inicijativama koje finansira EU.2 . Bankarski sektori Srbije i Crne Gore su još uvek rascepkani i postoji prostor za dalju konsolidaciju banaka. Za projekte u Srbiji i Crnoj Gori su i drugi bilateralni donatori najavili spremnost da finansiraju projekte. i to direktno. TAM je takođe nedavno dobio podršku i iz Kanade i Italije. Međunarodni ekonomski odnosi. Pored finansiranja koje dolazi iz EAR. Banka će iznalaziti šanse za selektivnu podršku razvoju stambenih naselja i drugih projekata koji unapređuju bolju logistiku i pojedinačnu infrastrukturu. Pored toga.34 . Ova podrška će biti ponuđena Vladi za prestrukturiranje ovih banaka nakon nedavnog rešenja pronađenog za dug u okviru Londonskog kluba. 2002. U ovom kontekstu. uključujući i institucionalnu izgradnju u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju. Beograd.Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru Aktivnosti EBRD na finansijskom sektoru će se uglavnom skoncentrisati na sledeće operativne prioritete: Pred-privatizacija i konsolidacija: Banka će podržavati organe u Srbiji u vezi sa predprivatizacijom državnih banaka. kao i (kada se radi o razvoju stambenih naselja) indirektno kroz olakšice finansiranja na bazi hipoteke koje odobravaju podobne lokalne banke.19 U Srbiji je Program od 25 TAM projekata u završnim fazama realizacije i on će trajati do početka 2006..Diplomski rad 29 U Srbiji. u Beogradu. godine. Uvođenje novih proizvoda i nastavak finansiranja postojećih mikro i malih i srednjih preduzeća: U okvirnom programu EU/EBRD za Zapadni Balkan 19 Đurić J. Banka će nastaviti da omogućava razvoj kvalitetne hotelske i infrastrukture poslovnog prostora u većim gradovima. 2. str. Savremena administracija. U ovom trenutku se vode razgovori o mogućem produženju. Nefinansijska podrška preduzećima: Programi TAM i BAS su specifično koncipirani u kontekstu Srbije da bi se pomoglo postojećim državnim ili društvenim preduzećima time što bi se poboljšao njihov komercijalni fokus i konkurentnost. s obzirom da postoji još nekoliko sistemski važnih banaka koje čekaju na privatizaciju.

kao i na jačanje sposobnosti upravljanja projektima da bi obezbedila uspešnu realizaciju projekata. teorija i praksa.. Ekonomski fakultet. gde će Banka obezbediti kreditne linije. ili su. god. str. Moguće je da. Bančin program omogućavanja trgovine će biti proširen na nove banke partnere. u svetlu ograničene mogućnosti zemlje da se zadužuje kao vlada. Bankarstvo. Banka će podržati odabrane lokalne banke kada se radi o finansiranju malih i srednjih preduzeća. a koji uspostavljaju minimalne fizičke i 20 Bjelica V. pred kraj perioda obuhvaćenog strategijom. Banka će biti veoma selektivna kada se radi o budućim projektima na ovom sektoru i akcenat će stavljati na projekte koji imaju jasan potencijal za proizvođenje tranzicionog uticaja i za učešće privatnog sektora gde je to moguće. Prioritet će biti usmeren na infrastrukturne projekte koji imaju snažnu regionalnu dimenziju i koji pružaju podršku procesu stabilizacije i pridruživanja EU koji stavlja snažan akcenat na regionalnu saradnju.Diplomski rad 30 koja se odnosi na mala i srednja preduzeća. dok će EAR podržavati programe time što će obezbeđivati tehničku pomoć za institucionalni razvoj. restruktuiranje sektora osiguranja započne ili da Banka bude u stanju da identifikuje lizing kompanije koje imaju bolje rezultate u radu i tako budu kandidati za moguću podršku. veoma male (lizing kompanije) i na taj način nisu u stanju da se zadužuju zbog niskog stepena kapitalizacije i pomanjkanja iskustva. a institucije su ili u državnom vlasništvu (osiguravajuća društva) ili im je potrebno restruktuiranje. Značajne aktivnosti su već u toku kada se radi o razvoju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope (ECSEE) za struju i gas. Ova operacija će biti strukturisana slično onoj ponuđenoj zemljama kandidatima za članstvo (nove zemlje članice EU). Banka će se i dalje oslanjati na raspoloživost TC sredstava za pripremu projekata. EU i sa Svetskom Bankom na razvoju saobraćajne. Novi Sad. TC će i dalje biti od esencijalnog značaja za institucionalno jačanje da bi se pomoglo postizanju ciljeva tranzicije. 2001.20 Kao što je ranije primećeno. a u zajednici sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR). Banka će nastaviti da obezbeđuje olakšice za mala i srednja preduzeća u Srbiji po osnovu postojećeg asortimana proizvoda.80 . Banka će nastaviti svoj program finansiranja hipoteka sa najjačim bankama u Srbiji koje rade sa stanovništvom i nastaviće da pomaže mikro-preduzeća kroz postojeće projekte. energetske i opštinske infrastrukture u zemlji. Vanbankarske finansijske institucije: Ovaj sektor je u ozbiljnoj meri nedovoljno razvijen. uz podržavanje postojećih banaka partnera i uz uvođenje novih banaka. Regionalni projekti: Banka će nastaviti da sarađuje sa EIB. pak. ali uzimanjem u obzir potreba za hitnom sanacijom i prestrukturiranjem.

Kredit. godine. U periodu između aprila 2001. i tranzicione elemente koji se odnose na finansiranje puteva i dalju komercijalizaciju Direkcije za puteve. učešće privatnog sektora u portfelju je poraslo sa 37% na 47% od ukupnog obima poslovanja. Poboljšanje regionalnih interkonekcija i integrisanja u Evropsku saobraćajnu mrežu su značajni za jačanje privrednih veza između susednih zemalja. kojom predsedava EU. odnosno Agenciju za usluge aviosaobraćaja sa ograničenom odgovornošću (SMATSA) za poboljšanje sistema navigacionog upravljanja i u Beogradu i u Podgorici je u poodmakloj fazi. godine. godine. Najveći deo portfelja predstavljaju krediti.108 miliona evra. međutim. kao i sa proširenom Evropskom unijom.Diplomski rad 31 regulatorne kriterije za promovisanje regionalne trgovine. a to je proces koji je započeo u okviru prvog projekta za železnice koji je potpisan 2001. i kraja 2006. godine portfelj Banke je porastao za 97% sa novim angažovanim sredstvima od 545 miliona evra. Banka će (u kasnijoj fazi perioda obuhvaćenog strategijom) razmotriti odobravanje državnog kredita železničkom preduzeću Srbije (ŽTP) kao podrške daljem prestrukturiranju ovog preduzeća. Državni kredit za osavremenjivanje puta između Beograda i Novog Sada (deo Koridora X). . pod uslovom da železničko preduzeće i vlada budu spremni da nastave sa procesom prestrukturiranja kroz realizaciju kredibilnog programa institucionalne reforme. godine Banka je dostigla ukupan obim poslovanja od 1. Trenutno se portfelj sastoji od 69 projekata u svim sektorima. a najveći broj je koncentrisan u sektoru infrastrukture i finansija. učešća u kapitalu predstavljaju samo 16% od ukupnog portfelja i koncentrisana su u finansijskom sektoru. uključujući i Panevropski Koridor X. Banka takođe radi sa EIB na projektu sa gradom Beogradom za izgradnju mosta preko reke Save. kada je Banka potpisala svoj prvi posao u Srbiji. i 31. Koncept za regionalnu saobraćajnu infrastrukturu je u fazi izrade pod okriljem Koordinacione grupe za infrastrukturu za Jugoistočnu Evropu (ISG). U periodu između sredine 2004. decembra 2006. Na sektoru železnice. a čiji je Banka član. Realizacija ovog projekta će biti ključni izazov u periodu obuhvaćenom ovom strategijom. kako bi se dobio put sa četiri trake. Na sektoru puteva u fokusu će biti mreža regionalnih puteva. Od poslednje revizije strategije 2004. Ovaj projekat kofinansira Evropska investiciona Banka (EIB).

godine je došlo do ubrzanja isplata i one su do kraja decembra 2006. finansijski sektor i energetika. 2006. koji predstavljaju 42. Međutim.21 Tabela. Dinamika isplate sredstava iz portfelja Banke je u zadnje vreme ubrzana..god. direktor za zemlju iz EBRD i bankari su uspostavili dobar radni odnos sa svim državnim institucijama i drugim ključnim nosiocima 21 Kovačević S. 2000.1. Stalna kancelarija Banke u Beogradu je nastavila da igra ključnu ulogu u nastajanju projekata. Pored toga.Uslovi za kreditiranje Izvor: Kreditiranje EBRD-a u 2004. u strukturiranju i realizaciji projekata. Tokom perioda obuhvaćenog strategijom. Projekte često iniciraju odnosno vode bankari iz Stalne kancelarije Banke u zemlji. 25 . Prvih godina Banka je imala poteškoće sa isplatom sredstava po projektima u javnom sektoru. Sektor agrobiznisa zauzima 4% portfelja i ima snažan potencijal za dalji razvoj kako lokalne kompanije budu koristile značajne konkurentske prednosti na regionalnim tržištima i tržištu EU. 25 odnosno 16%. koji aktivno sarađuju sa bankarima iz sedišta Banke na svim projektima u zemlji. Međunarodni ekonomski odnosi. praćenju i prodaji sredstava. str. dok se neto portfelj povećao za 325 miliona evra. što predstavlja najviši nivo od kada je Banka počela da radi u Srbiji. god.Diplomski rad 32 U smislu obima. godine dostigle iznos od 221 miliona evra. uglavnom zbog toga što tenderi za javne radove obično traju dosta dugo. portfeljom dominiraju infrastruktura (saobraćajna i lokalna). dijalogu sa Vladom o politici kada se radi o projektima u javnom sektoru i poslovima koji su prethodili privatizaciji. Ekonomski fakultet Kragujevac. U radu sa Savetom za strana ulaganja dijalog o politici je bio fokusiran na uklanjanje administrativnih prepreka i prepreka u vidu politike koje su se odnosile na različite grane privrede. a lokalne procedure za izdavanje garancija su doprinosile dodatnim kašnjenjima u ispunjavanju uslova za stupanje zajma na snagu.

5%.3. postignuta makroekonomska stabilnost.4%) i ostvareno učešće dugoročnih kredita u ukupnim plasmanima privredi od 49. klijenti. odnosno ukupni plasmani privredi beleže povećanje za 26. Čačanska i Novosadska banka). Jubanka.3% (dugoročni dinarski krediti beleže rast od 63. Kulska banka).7 milijardi dugoročnih i 21.4% u odnosu na decembar 2002. 2002. Cepter. 2. • Deo sredstava za kreditiranje MSP obezbeđen je iz kreditnih linija inostranih komercijalnih banaka za uvoz opreme iz zemalja EU (Komercijalna. Vojvođanska. • Poboljšana je ročna struktura plasmana bankarskog sektora kroz rast dugoročnih kredita od 21.5% u odnosu na prethodnu godinu. rastom depozitnog potencijala banaka za 37. Beograd..9 milijardi dinara kredita. Stalna kancelarija očekuje da će nastaviti da igra ovakvu ulogu u narednom periodu i u pogledu iniciranja novih projekata.2 milijarde kratkoročnih kredita. Rast kreditne aktivnosti bankarskog sektora nastavljen je i u 2004. Eksim. Evropska ekonomska zajednica. 22 Ilić Gordana. godini i u prvom kvartalu je odobreno 12 milijardi dinara novih kredita. kao što su javna preduzeća.1%. str. Naučni rad.Diplomski rad 33 interesa. doprineli su postepenoj stabilizaciji i vraćanju poverenja u bankarski sektor što je rezultiralo rastom dinarske i devizne štednje građana u 2003.4% i povećanjem ukupnih plasmana banaka nemonetarnim sektorima za 31. Opšta ocena i problemi u finansiranju MSP u Srbiji Reforma bankarskog sektora. godine odobreno preko 40 miliona € (sredstva plasiraju Komercijalna. godini za 49. od čega 14.22 • Tokom 2003. • Nedostatak dugoročnih bankarskih izvora delimično je nadoknađen korišćenjem donatorskih srednjoročnih i dugoročnih inostranih kreditnih linija iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija (EAR. dolazak stranih banaka i jačanje konkurencije.69. godine. KfW i EIB) iz kojih je za razvoj MSP do kraja 2003. druge međunarodne finansijske institucije i organizacije donatori. godine privredi je plasirano 35. preuzimanja vodeće uloge u praćenju ovog velikog i sve većeg portfelja i da će i dalje služiti kao veza između Banke i drugih institucija tamo gde je lokalno učešće od presudnog značaja jer obezbeđuje da Banka izvrši svoj tranzicioni mandat u zemlji. . Prosveta.

uz definisanje uslova za kreditiranje MSP i preduzetništva (Komercijalna banka. Međutim i pored povećanja kreditne aktivnosti bankarskog sektora i širenja finansijske infrastrukture (Garancijski fond. Vojvođanska banka i dr. godine. Osnovna ograničenja MSP i preduzetništva u korišćenju bankarskih sredstava su: • nedovoljno poverenje i nepostojanje tradicije u međusobnom poslovanju. • visoka cena kapitala • nemogućnost obezbeđenja adekvatnih instrumenata obezbeđenja • komplikovana i skupa procedura ocene biznis planova i kreditne sposobnosti MSP kao klijenta.Diplomski rad 34 • Jačanje konkurencije uticalo je na povećanje osetljivosti na potrebe klijenata i širenje ponude bankarskih usluga. koji je počeo sa radom krajem 2003. godine na 18. lizing kompanije) sektor MSP i preduzetništva i dalje nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima.). koje su praktično od samog starta specijalizovane i orijentisane na sektor MSP i preduzetništva (Prokredit banka. godine došlo je do blagog povećanja kamatnih stopa (bruto iznos oko 20% godišnje).66% u januaru 2004. neophodan za intenzivniji razvoj i otvaranje novih radnih mesta. • U cilju podrške razvoju MSP i preduzetništva i obezbeđenja povoljnijih uslova kreditiranja i podele rizika plasmana 17 banaka je zaključilo ugovor sa Garancijskim fondom. Međutim. Nacionalna štedionica . krajem marta 2004. uglavnom banaka sa stranim kapitalom. porez na kamatu i drugi finansijski troškovi) opao je sa 22.95% godišnje u decembru 2002. ali su još uvek visoke i kreću se zavisno od namene i ročnosti od 10-20% na godišnjem nivou. dugoročno posmatrano. godine (pad od 18. odnosno sredstava za finansiranje preduzetništva i samostalnih radnji kao i za početak poslovanja (start up). imaju tendenciju pada. Bruto iznos prosečno ponderisane kamate na ukupne kredite (provizija. Eksim banka. Kamatne stope na kredite. Pored banaka. . Fond za razvoj RS. Rajfajzen banka) i banke sa domaćim kapitalom u strategiju poslovanja ugrađuje rad sa MSP tako da su organizovane posebne službe za rad.7%). Naročito je nedovoljan i neadekvatan obim mikro kredita.

godine zbog rasta loše aktive od 19. godini) ili vrše indeksaciju kredita sa stopom inflacije. Osnovni uzroci nedovoljnog obima kreditiranja MSP na strani bankarskog sektora i nepovoljnih uslova kreditiranja su: • visok kreditni rizik plasmana zbog kreditne nesposobnosti preduzeća.Diplomski rad 35 Pored visokih kamatnih stopa banke primenjuju valutnu klauzulu (depresijacija dinara u odnosu na € 11% u 2003. sa mogućnošću daljeg smanjenja u zavisnosti od monetarnih kretanja.5%). • nepostojanja pouzdanih finansijskih izveštaja i tržišnih informacija i nemogućnosti kvantifikovanja poslovanja u nelegalnoj zoni. izdvojeno je godine 44. obavezu izdvajanja 50% deviznih štednih uloga na račune NBS u cilju osiguranja isplate nove devizne štednje i posebnu rezervu za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka (sa stanjem 30. u cilju uklanjanja dela ograničenja bankarskih plasmana najavila smanjenje obaveze izdvajanja banaka po osnovu nove devizne štednje sa 50% na 47% od 10.9 milijardi dinara. .3 milijarde kreditnog potencijala.5% više u odnosu na decembar 2002. Ovom merom oslobodilo bi se 2.3% ukupnih depozita • strogi propisi NBS i visok nivo imoblizacije bankarskih sredstava kroz izdvajanje u obaveznu rezervu. nesređenih zemljišnih knjiga i neuknjižene imovine • nedovoljna pravna sigurnost u zaštiiti plasmana i neefikasnost u naplati potraživanja • nepovoljna ročna struktura bankarskih izvora pri čemu kratkoročni depoziti čine 97. što otežava utvrđivanje stepene rizika. Napominjemo da su Odlukom o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu rizičnosti («Službeni glasnik RS» broj 37/april 2004.) iz osnovice za obračun posebne rezerve banaka izuzete garancije Fondova koje je osnovala Repubika Srbija. • nemogućnosti obezbeđenja adekvatnih instrumenata obezbeđenja kredita.6 milijardi dinara ili 71. juna.09.2003. NBS je. zbog teškoće u utvrđivanju vlasništva. posebne rezerve za osiguranje od potencijalnih gubitaka što je za 40.

Privatizacija manjih preduzeća treba da se okonča u 2007. godini. Dalje reforme su zabeležene u sektorima puteva i železnice tokom protekle dve godine. Napredak u tranziciji i budući izazovi Transformacija Srbije u tržišnu privredu počela je mnogo kasnije nego u drugim zemljama u regionu. Poslovno okruženje se znatno poboljšalo u odnosu na pre nekoliko godina. Agencija za telekomunikacije. Telekom Srbija. godini. Primena novih zakona o stečaju i o privrednim društvima je sporo napredovala u 2005. do formiranja odgovarajuće Agencije a najdalje do kraja 2004. Primenu koči spor napredak u obuci novih licenciranih stečajnih upravnika i nespremnost organa da ubrzaju ovaj težak proces. Infrastrukturne reforme sporo napreduju. od oko 25 . godini i u prvoj polovini 2006. koji je u većinskom državnom vlasništvu. malo je toga postignuto u smislu delotvorne liberalizacije tržišta kada se radi o sektoru fiksne telefonije. Ozbiljne reforme su počele posle formiranja vlade široke koalicije januara 2001. godine. godini. Međutim. Najveća privatizacija otkako su reforme započete odigrala se avgusta 2006. godine. ali je do sada samo mali broj obrađen. godine. Nekoliko velikih industrijskih preduzeća se pripremaju za privatizaciju. Međutim.Diplomski rad 36 Takođe je predviđeno da u cilju implementacije Zakona o lizingu i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima u nedržavini NBS od 1. godini i više od 200 preduzeća je privatizovano kroz aukcije u 2005. godine. godine u sektoru telekomunikacija sa prodajom Mobi63 (pogledati gornji tekst).4. jula preuzme vođenje Registra lizing ugovora i Registra založnog prava u nedržavini. Od tada je dinamika reformi pod narednim vladama generalno bila brza. pre svega preduzeće za naftu i gas. Kada se radi o putevima. 2. nalazi istraživanja kao što je BEEPS koji su sprovele EBRD i Svetska banka ukazuju na to da korupcija i dalje predstavlja veliki problem. Postupak za registraciju firmi je u velikoj meri pojednostavljen. Mada je novo regulatorno telo. Program privatizacije je poslednjih godina zabeležio značajan napredak. Više od hiljadu stečaja evidentirano je u 2005. s tim da se slična dinamika održala i u 2006. osnovano decembra 2005. posle izgubljene decenije devedesetih godina prošlog veka. pod vođstvom premijera Đinđića. ali je na tom putu dolazilo do kašnjenja i još uvek predstoje veliki tranzicioni izazovi. i dalje zadržava kontrolu nad tržištem i praktično nema indikacija da bi mogla da bude uvedena bilo kakva prava konkurencija.

Interna reorganizacija.741 u 2001.Diplomski rad 37 preduzeća za održavanje puteva. već je realizovana. maja 2006. godine. ali je dinamika reformi donekle bila neujednačena. Određeni broj važnih privatizacija se odigrao u sektoru bankarstva tokom protekle godine. Panonsku banku i Kulsku banku. ovo preduzeće je realizovalo prodaju 16 zavisnih društava koja su se bavila sporednim delatnostima. ponovno priključenje na UCTE mrežu. nekih 20 je privatizovano u toku 2005. Železnice Srbije su sprovele značajan program smanjenja broja zaposlenih. godine.617 sa 33. godini. još mnogo toga treba da se uradi da bi se nivo tranzicije približio novim članicama EU. formiranje nezavisne regulatorne agencije i učešće na regionalnom tržištu energije. tržišnu liberalizaciju i privatizaciju. Pored toga. godine. Pored toga. . uvođenje naknada za pristup i otvoren pristup za druge prevoznike. uključujući Vojvođansku banku. uključujući najmanje 80% druge po veličini osiguravajuće kompanije. Imajući u vidu nizak početni nivo zemlje. Srbija se još uvek suočava sa velikim tranzicionim izazovima na srednji rok. Zakon o železnici predviđa razdvajanje infrastrukture od obavljanja prevoza. kao što je napred rečeno. Kada se radi o železnici. pretprivatizacioni ugovor potpisan marta 2006. nekadašnja Direkcija za puteve je transformisana u Javno preduzeće Putevi Srbije u skladu sa novim Zakonom o putevima koji je donesen krajem 2005. Kao rezultat toga. Pored toga. Vlada je konačno usvojila novi Zakon o železnici početkom 2006. učešće države u kapitalu banaka je opalo na 21% do sredine 2006. godine. kao i uvođenje obaveze javnog prevoza. Pokazatelj veličine izazova koji su pred zemljom je očigledan ako se pogledaju “pokazatelji tranzicije” EBRD-a koji se svake godine objavljuju u Izveštaju o tranziciji EBRD-a. u ovom trenutku nedostaje dovoljno političke spremnosti za podizanje ovih reformi na sledeći nivo koji podrazumeva potpunu podelu ovog sektora. Nišku banku. Kao što je ranije spomenuto. koja je odvojila infrastrukturu od obavljanja prevoza. godine. Vlade koje su se sukcesivno smenjivale su sa pravom hvaljene zbog njihove opredeljenosti za reforme u teškim okolnostima. U sektoru osiguranja. Međutim. DDOR Osiguranje. NBS je oduzela dozvole od jednog broja kompanija koje nisu ispunjavale tražene standarde i stavila je na prodaju jedan broj kompanija. godine između Vlade i EBRD-a koji se odnosi na Komercijalnu banku će pomoći da se ova banka pripremi za privatizaciju kroz tri godine. postavljena je osnova za dalju reformu ovog sektora kroz izdvajanje elektrodistribucije iz integrisanog komunalnog preduzeća. Ukupne putarine premašuju nivo povraćaja troškova. Broj zaposlenih je smanjen na 22. U sektoru elektroenergetike.

. Sektorom osiguranja i dalje dominira država. prema Istraživanju poslovnog okruženja i rezultata preduzeća (BEEPS) koje su provele EBRD i Svetska banka. mada su planovi za privatizaciju nekoliko velikih osiguravajućih društava poodmakli. Dijagram prikazuje koliki još put Srbija treba da pređe da bi ne samo pristigla članice EU iz regiona CEB.Diplomski rad 38 Dijagram 1 predstavlja prosečan tranzicioni rezultat za 2006. preduzeća u Srbiji su i dalje identifikovala nedostatak pristupa finansiranju kao veliku prepreku za poslovanje. Pristup kapitalu i zahtevi u pogledu ulaganja Preduzeća u Srbiji generalno imaju ograničen pristup spoljnim izvorima finansiranja. dok je reforma penzija u ranoj fazi. koje su obe postale članice EU 1. 2. jugoistočna Evropa (SEE) i Zajednica nezavisnih država (CIS) plus Mongolija. januara 2007.5. . Godine 2005. Aktivnost na Beogradskoj berzi se povećala tokom protekle dve godine. domaći krediti beleže brz rast u skladu sa brzim razvojem bankarskog sektora (kao što je napred rečeno). a zemlje su grupisane u tri široka regiona: centralna i istočna Evropa i baltičke zemlje (CEB). ali sa veoma niske baze. godine. godinu u celom regionu. Ostali nebankarski izvori finansiranja i dalje su ograničeni u Srbiji. Međutim. već i druge zemlje jugoistočne Evrope kao što su Bugarska i Rumunija. mada se situacija brzo poboljšava.

Tokom naredne dve godine Banka očekuje da će infrastrukturne reforme. Beograd. 2. njenu ulogu kao jedne od ključnih tranzitnih zemalja u istočnoj Evropi i njen potencijal za privlačenje novih stranih direktnih investicija.. poreska stopa na dobit preduzeća je jedna od najnižih u Evropi. takođe. gas i rudarstvo) i osiguranje. takođe. Prioriteti Banke za period obuhvaćen Strategijom Banka je spremna da zajednički investira sa snažnim inostranim korporacijama koje su voljne da se prošire na tržište Srbije. uključujući uvođenje Partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP).6. često putem velikog zaduživanja. Razvoj ovih mreža će dalje ojačati veze Srbije sa susedima. Fakultet za trgovinu i bankarstvo. . 2000. uključujući prirodne resurse (nafta.Diplomski rad 39 Tokom proteklih nekoliko godina strane direktne investicije beleže rast i čini se da će pristup inostranom kapitalu biti sve veći izvor finansiranja za velika ulaganja na srednji rok.148. a poreska oslobođenja za korporacije i drugi programi podsticaja koje je Vlada uvela takođe mogu odigrati svoju ulogu. pod uslovom da ona ispunjavaju standarde koje postavlja EBRD kada se radi o korporativnom upravljanju i o transparentnosti. a uz pomoć strateškog partnera kao što je Banka. aktivno širiti svoje finansiranje na lokalna preduzeća. Troškovi zaposlenih su relativno niski. Očekuje se da će mnoge zapadne korporacije postepeno seliti svoje proizvodne objekte dalje na istok u potrazi za nižim troškovima poslovanja. posebno imajući u vidu poboljšanu reputaciju zemlje i rejtinge koje su dodelile inostrane rejting agencije kao što su Standard and Poor’s i Fitch. posebno duž Panevropskog koridora VII (Dunav) i Koridora X (završetak modernog autoputa od mađarske granice do BJR Makedonije i Bugarske). tražiti prilike za finansiranje strateških investitora u drugim sektorima u kojima se očekuju velike privatizacije. Banka će. i one se približavaju tački gde mogu lako da se pojave kao regionalni lideri posle konsolidacije u njihovim oblastima. Srbija će biti u dobroj poziciji za privlačenje ovakvih investitora s obzirom na svoju blizinu tržištu EU kao i s obzirom na njenu kvalifikovanu radnu snagu.23 Tokom sledeće dve godine Banka planira da nastavi blisku saradnju sa Vladom na čitavom nizu infrastrukturnih projekata koje su i Vlada i EU identifikovale kao najvažnije prioritete.: Međunarodne finansije. Nekoliko značajnih velikih korporacija je zabeležilo brz rast u proteklih pet godina. napredovati u 23 Pušara K. Banka će. Oni se prevashodno odnose na dalji razvoj saobraćajne mreže Srbije. str.

Banka će pokušati da ponovi ovaj vid finansiranja i tražiće druge poslovne banke koje bi učestvovale u zajedničkom finansiranju većih i složenijih projekata. Ako svi preduslovi budu zadovoljeni i ako investitori odgovore na inicijativu Vlade. to bi bio način da se finansira preko potreban razvoj infrastrukture bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. od čega je prva. Od 2003. Kako bi mala i srednja preduzeća u što manjoj meri osetila udar finansijske krize. „U 2007.7. s grejs periodom od tri do pet godina. 20 miliona evra. Ovim ne samo da će se obezbediti kapital komitentima.Diplomski rad 40 Srbiji i da će Banka moći da odigra značajnu ulogu u ovom procesu. državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije. ostalo je 24 miliona evra. potrošena.89 odsto. Banka će zajedno sa lokalnim partnerima. a koji se mogu podići kod Komercijalne.000. Na osnovu postojeće pozicije lidera u zemlji. . na 12 godina. sa prvim sindiciranjem infrastrukturnog projekta (beogradski most preko Save). Privredne banke Beograd i Čačanske banke. Krediti za MSP u cilju prevazilaženja krize Mala i srednja preduzeća dobiće oko 50 miliona evra kredita kao bi prebrodila posledice finansijske krize. Banka prati tekuće makroekonomske uslove u nameri da počne sa prikupljanjem sredstava za finansiranje u lokalnoj valuti čim to bude bilo moguće. vredne 45 miliona. a od druge. naveli su danas predstavnici Ministarstva ekonomije i Agencije za razvoj MSP na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. UniCredit. to bi predstavljalo odličan iskorak u pravcu korišćenja privatnog novca za infrastrukturne projekte. 2. Zbog ograničene sposobnosti zaduživanja zemlje. broj zaposlenih u sektoru MSP povećan je za 30. na raspolaganju imaju povoljne kredite u vrednosti od skoro još 50 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Fonda revolving kredita Srbije. a procene su da sledeće godine neće biti otpuštanja kao posledica krize jer su mali sistemi fleksibilniji u odnosu ne veće“. EBRD je Srbiji dao kredite u dve tranše. rekao je Dejan Jovanović. raditi na pripremi pravnog i tehničkog okruženja za ovu inicijativu. uključujući i centralnu banku i poslovne banke. To su krediti s kamatom od 8. U pripremi je jedan takav potencijalni projekat partnerstva javnog i privatnog sektora u sektoru puteva uz aktivno učešće Banke. već to može takođe da ohrabri bankarski sektor da ponudi nove i složenije proizvode lokalnom tržištu.

akreditive i garancije. jer su one za garancije i akreditive niže od 50 do 70 odsto. Minimalna tranša kredita je 50. od 20. . U poslednjih godinu dana sektoru MSP dodeljeno je 127. Erste. Predstavnik "Rajfajzen" banke Tanja Glišin je rekla da se izvozni krediti daju na rivolving osnovi. koja je Srbiji dodelila po pet miliona evra bespovratne pomoći u pet tranši. Na konferenciji o jačanju izvoza MSP kroz programe EBRD-a . italijanska kreditna linija od 30 miliona evra. Garancije i akreditivi zamenjuju angažovanje finansijskih sredstava. nego kod kredita. OTP i Čačanske banke.89 odsto. direktor Agencije za razvoj MSP. Plan za sledeću godinu je više novca za taj sektor iz državne kase.8.8 milijardi dinara. Kredite iz tog izvora. "Hipo Alpe Adria" banka je za MSP koja se bave izvozom pripremila rivolving kredite. rekla je Glišinova i najavila uskoro i novi proizvod za izvoznike -međunarodni faktoring. Kreditiranje izvoza malih i srednjih preduzeća Više banaka je za mala i srednja preduzeća (MSP) pripremilo povoljne kredite namenjene finansiranju njihovog izvoza.TAM i BAS. a posebnu pogodnost predstavlja što klijent plaća kamatu u skladu sa iznosom korišćenih sredstava i brojem dana njihovog korišćenja. rečeno je danas na konferenciji o jačanju izvoza MSP kroz programe Evropske banke za razvoj (EBRD). a preko Evropske agencije za rekonstrukciju. podsetio je Goran Džafić. moguće je podići kod Komercijalne. ali i opštinama. koja će uskoro biti dostupna malim i srednjim preduzećima.000 do 200. Unikredit. što smanjuje troškove kamata. a najavljena je i nova. s tim što maksimalan iznos zavisi od kreditne sposobnosti i obezebeđenja. s kamatnom stopom od takođe 8. a postoji mogućnost povlačenja i vraćanja neiskorišćenih sredstava u periodu trajanja kreditne linije. sa rokom otplate do tri godine. sa rokom otplate od 24 meseca.000 evra. 2. je zaključeno da se rivolving krediti odobravaju i u devizama i u dinarima.000 evra.Diplomski rad 41 Druga linija kredita dolazi iz EU.8 miliona dinara bespovratnih sredstava i start-up kredita ukupne sume 2.

navodi da će banka u narednom periodu ulagati svoja sredstva i direktno u kompanije. On kaže i da se razmatra mogućnost povećanja udela u beogradskoj Komercijalnoj banci i dodaje da je bančin prioritet da osigura veći kapital u bankarskim organizacijama u kojima već ima učešće. . Predstavnici "Volksbanke" su rekli da ta banka daje MSP i preduzetnicima kredite bez žiranata i hipoteke sa rokom otplate do 10 godina. dogodine biti uložen pre svega u Koridor 10 i druge infrastrukturne objekte. 2. uključujući Železnice Srbije. godine da uloži u Srbiju. Berglof je upozorio da naša zemlja ima priliku.9. biće 20 odsto veći. u vidu kredita. a namerava da otvori softver . Glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof je objasnio da svota ulaganja EBRD u srpsku privredu tokom 2009. Ulaganja EBRD-a u Srbiju Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) namerava ove 2009. a krediti mogu biti indeksirani u evrima. kad je reč o Srbiji.Diplomski rad 42 "Rajfajzen" banka je krajem prošle godine među svojim klijentima imala 23. finansijski sektor i poljoprivredu. "U 2009. Kao dobar primer takvog ulaganja naveo je kredit u vrednosti 15 miliona dolara za kompaniju "Via one" koja se bavi razvojem jeftine tehnologije za međunarodne pozive. da poradi na daljem smanjenju troškova finansijskog sistema i poboljša upravljanje rizičnim kapitalnim sredstvima. godini obim ulaganja u regionu EBRD-a. što uključuje 30 zemalja. uprkos globalnoj finansijskoj krizi.centar u Novom Sadu. Odajući priznanje Srbiji za učinjene reformske korake. dinarima i švajcarskim francima. precizirao je Berglof i naveo da će bančin kapital.956 izvozno orijentisanih MSP. Berglof. što je najviše dosad". najmanje 300 miliona evra. Kamatna stopa iznosi od 14 do 16 odsto godišnje i menja se kvartalno. naročito u finansijskom sistemu. koji je i specijalni savetnik predsednika EBRD -a Tomasa Miroua. može biti i veća od navedene i da sve zavisi od kvaliteta projekata koje će banka razmatrati prilikom odobravanja novih zajmova. kojima je odobrila 212 miliona evra kredita.

uočavamo da je najlošije ocenjen napredak Srbije u domenu politike konkurencije. a zatim reforma finansijskih tržišta i infrastrukturne reforme. Razultati Svetskog ekonomskog foruma takođe potvrđuju EBRD indikatori Liberalizacija cena Sistem kursa i trgovi Privatizacija malih p . u čijem bankarskom sistemu većinski udeo imaju evropske banke. odnosno napredak u strukturnim i investicionim reformama uobičajeno se izražava pomoću devet tranzicionih indikatora definisanih od strane Evropske banke za obnovu i razvoj. Ipak. godini i indikator konkurentnosti EBRD-a napredovao u odnosu na prethodni period (sa 1. finansijske institucije i infrastruktura. U narednom periodu ekonomska politika treba da obezbedi privredni rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva. jer im to daje osećaj sigurnosti i manjeg rizika. Tranzicioni EBRD indikatori potvrđuju da je Srbija uspešno završila prvu fazu tranzicije. Stanje procesa tranzicije. Berglof je na pitanje šta za spoljne investitore znači prisustvo EBRD u našoj zemlji odgovorio da jedna od funkcija banke da "obezbedi stabilnost i javnost rada u finansijskom sektoru (Srbije)". Takva uloga EBRD -a je važna za spoljne ulagače. što je preduslov i za dolazak novih investitora. Tabela 2.Diplomski rad 43 "To što će se dogoditi da privredni rast (u Srbiji) dogodine bude upola manji nije toliko bitno koliko je bitno da finansijski sistem ostane jak". Vrednosti godišnjih EBRD indikatora za Srbiju. ocenio je Berglof. uz opasku da "iako Srbija nije deo Evropske unije ono što se dešava tamo odlučujuće će uticati na Srbiju". uočavamo da je u 2006. pogotovu onih koji ne poznaju prilike u regionu. Ovi indikatori mere sintetizovanu procenu napretka postignutu u četiri glavna elementa tržišne ekonomije: preduzeća.0 na 1. tržište i trgovina. u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i stvorena osnova za drugu fazu reformi. 2002-2006 Izvor: Godišnji izveštaj učešća EBRD-a u Srbiji Pregledom pojedinačnih EBRD indikatora.7).

godini. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj pruža finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima u ruralnim područjima. Poreska politika takođe izjednačava proizvodnju hrane sa drugim delatnostima u obavezama. ove su investicije prisutne u mnogim zemljama u tranziciji. Nasuprot tome. na 87. Strategija poslovanja EBRD-a u agrarnoj politici Srbije Još uvek je nedovoljno stimulativna agrarna politika u Srbiji. To podrazumeva razvoj institucija koje obezbeđuju finansijske usluge prilagođene posebno novoosnovanim malim i srednjim preduzećima. Cilj programa davanja kredita malim i srednjim preduzećima je promovisanje razvoja konkurentnosti. što usporava razvoj malih i srednjih preduzeća. došlo je do značajnih pozitivnih promena. Stalne promene u monetarnoj politici – od restriktivnosti do ekspanzivnosti – imale su uticaja i na poslovanje poljoprivrednih preduzeća.10. Nedovoljno je sredstava iz Fonda za razvoj Republike Srbije uloženo u poljoprivredu zbog nemogućnosti pribavljanja adekvatnih garancija za vraćanje kredita. bez obzira na specifičnosti poljoprivrede. Srednja preduzeća iz sektora poljoprivrede obično ne mogu poslovati bez pozajmljenih sredstava. 24 Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije 2006-2012. pre svega zbog nedovoljno razvijenog sektora osiguranja i domaćeg tržišta kapitala. Takođe. Oseća se i nedostatak investicija stranih prehrambenih kompanija.Diplomski rad 44 poboljšanje konkurentnosti srpske privrede u poslednjih nekoliko godina. energetike. komercijalno osposobljavanje i održivost mikro finansijskog sektora. u infrastrukturnim sektorima usvojeni su zakoni u oblasti telekomunikacija. 2. . U poslednje dve godine sa donošenjem sistemskih zakona koji se odnose na ovu oblast. koja predstavlja pokazatelj svih faktora koji određuju nacionalni prosperitet privrede. železnice i poštanskih usluga i započet je proces restrukturiranja javnih preduzeća.24 Stanje finansijskih tržišta u Srbiji je procenjeno kao relativno nepovoljno. sa 96. srpska privreda je poboljšala svoju poziciju. ali je ona i dalje na prilično niskom nivou. mesto u 2006. mesta u svetu u 2004. a obim sredstava banaka namenjen poljoprivredi je ograničen. Sa aspekta globalne konkurentnosti.

str. godine Banka aktivno sarađuje sa multilateralnim i bilateralnim donatorima u okviru kako projekata tehničke saradnje (za koje su ukupna angažovana sredstva za period 2001. Agricultural and rural transition. 2002. 26 2. Filijale u ovim područjima pružaju znatno manje kredite od filijala u urbanim područjima. sektor prerađivačke industrije. HELP. Francuska i Holandija) čine više od 85% od ukupno angažovanih sredstava. SAD. . Kanada. preko Programa TAM/BAS 25 Transition report 2002.Diplomski rad 45 Strategija poslovanja EBRD zasniva se na sledećim principima:25 1. Italija. do 2006. European Bank for Reconstruction and Development. 2000. Nacionalna služba za zapošljavanje. str. Fakultet za trgovinu i bankarstvo. EBRD sarađuje sa 36 banaka i mikro finansijskih institucija u četrnaest zemalja.. 3.11.: Međunarodne finansije. Orijentacija finansijskog sektora je da ova banka ne obezbeđuje finansijske usluge direktno MSP. a u ukupnom iznosu odobrenih zajmova učestvuju sa samo 8%. Usluge finansijskih institucija treba da budu prilagođene potrebama klijenata.58. moraju takođe da budu profesionalno pružene i kontrolisane. već stvara finansijske institucije ili traži podršku institucija koje su sposobne da pruže adekvatne usluge ciljnoj grupi. 101. Fond za tehničku saradnju: Šest donatora (EAR. Beograd. Tri sektora su posebno imala koristi od Fonda EBRD-a za tehničku saradnju – sektor finansija (12. Programi tehničke saradnje EBRD-a Ukupna angažovana sredstva za tehničku saradnju i zvanični potpisani projekti o sufinansiranju. Nemačka organizacija za tehnološku saradnju. dostigla nivo od 32.9 miliona EUR).6 miliona EUR. Banke prosečno imaju po deset filijala a oko 28% njihovog ukupnog broja je u ruralnim područjima. London. 26 Pušara K. Agencija za strana ulaganja i pomoć izvoza. 2. Samo obezbeđenje ponude kredita nije dovoljno za adekvatnu podršku razvoju MSP. Fokus je na izgradnji institucija.6 miliona EURF1 F) tako i Zvaničnih inicijativa za sufinansiranje (ukupan iznos doprinosa za 26 poslova je 670 miliona EUR). Razvoj MSP (na primer mini farmi) u Srbiji pomažu Regionalne agencije i centri za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Zbog toga ruralni zajmovi čine oko petine ukupnog broja zajmova. Fondacija za naučno i industrijsko istraživanje pri norveškom Tehnološkom institutu – SINTEF itd. a EAR je daleko najveći donator sa više od 10. Od 2001.

U 2005. godine Fond će postati operativan uz očekivano budžetsko izdvajanje od 10 miliona EUR.8 miliona EUR). finansije i biznis (24. SECO. energetika (128. godine.1 milion EUR). Iznos bespovratnog sufinansiranja je bio 67. Poslednjih meseci EBRD razmatra sa donatorima predlog za stvaranje novog “Multidonatorskog fonda za zemlje zapadnog Balkana“ uključujući i Srbiju.4 miliona EUR) je obezbeđen kao učešće u kapitalu odnosno udeo. Zvanično sufinansiranje: do sada su EIB (425 miliona EUR) i institucije RS (125 miliona EUR) bile najveći zvanični sufinansijeri i.5 miliona EUR) i Kanada (1. Veliki deo zvaničnog sufinansiranja (476.9 miliona EUR za realizaciju zadataka u Srbiji. Dodatna podrška je bila obezbeđena za Program upravljanja preokretom (TAM) i Program pružanja savetodavnih usluga preduzećima (BAS).2 miliona EUR). Sufinansiranje je korišćeno za realizaciju projekata u pet sektora: saobraćaj (477. Do kraja septembra 2006. Ostali sektori koji su imali koristi od podrške putem tehničke saradnje bili su energetika.2 miliona EUR) i prerađivačka industrija (14. Fond za tehničku saradnju će imati ukupno angažovano 5. JICA i IFC.Diplomski rad 46 (7.7 miliona EUR. Ostatak (126. Preliminarni razgovori su se održali na sastanku koji je EBRD organizovala sa donatorima novembra 2005. kao i EAR/EK. godine Fond je bio zvanično najavljen. godine nije potpisano ni jedno zvanično sufinansiranje u Srbiji za tu godinu.1 miliona EUR).4 miliona EUR) i sektor saobraćaja (4. Ostali relevantni sufinansijeri su KfW i DEG. godini ukupno zvanično sufinansiranje je iznosilo 239. kojima je ukazano na prioritetne potrebe u regionu. godine Banka je predstavila dokument sa osnovnim informacijama i detaljne prezentacije po sektorima. kao i raspoloživost pomoći iz postojećih bilateralnih izvora.1 miliona EUR. pokrivaju više od 80% ukupnog iznosa. lokalna i ekološka infrastrukture (26.1 miliona EUR) obezbeđen je u obliku zajmova međunarodnih finansijskih institucija odnosno paralelnih zajmova. Do 2006. EAR (3. Januara 2006. socijalne usluge i lokalna i ekološka infrastruktura.5 miliona EUR) su bili ključni donatori. . godine. Poljski investicioni fond. Pristup kreditima za mala i srednja preduzeća poboljšan je preko Fonda EBRD-a za finansiranje malih i srednjih preduzeća u zemljama zapadnog Balkana. na kome je nekoliko donatora zatražilo od Banke da nastavi sa planovima za formiranje novog fonda.6 miliona EUR). Na Godišnjoj skupštini EBRD-a održanoj u Londonu maja 2006. a u novembru 2006. sa ukupnim doprinosom od 550 miliona EUR.

imovina. energetika i komunalna infrastruktura. a samo prošle godine investirala je 326 million evra. opšta industrija.yu . Ocena saradnje MSP sektora Srbije i EBRD-a Posebnu pažnju EBRD poklanja zemljama koje nisu savladale sve izazove prelaska na tržišnu privredu. Nadamo se da ćemo u 2009.co. uključujući akcijski kapital.promoney. U skladu sa globalnim kretanjima i naporima vlade da započne kampanju za efkasnije korišćenje energije. Banka će pružati aktivnu podršku i stimulisaće projekte na ovom polju. kao i da podrži strane direktne grinfild investicije i da obezbedi finansiranje razvoja malih i srednjih preduzeća. EBRD je spremna da finansira projekte u više strateških sektora. komunalne infrastrukture i u poljoprivredno-industrijskom kompleksu. Od ukupnog iznosa od 1. finansija i energetike. 27 www.godine EBRD je uložila 1.godini uložiti između 220 i 260 million evra i ostati jedan od najaktivnijih i najvećih investitora u zemlji. Prioriteti EBRD-a u Srbiji u narednom periodu obuhvataju više značajnih sektora. EBRD-u je takođe stalo da aktivno podržava grinfild investicije u Srbiji. 344 miliona u poslovni sektor. kredite od 10 million evra Nektaru. prirodni resursi.3 milijarde.3 milijarde evra u 77 projekata u Srbiji. Kancelarija EBRD-a u Srbiji će raditi na projektima koji nude razne finansijske instrumente. mezanin finansiranje i subordinirane kredite. EBRD namerava da ostane pouzdan partner Srbije u jačanju privrede zemlje i u pomaganju da se čini dalji napredak na putu tranzicije. 30 million u finansijski sektor i 172 million evra u energetski sektor.12. poljoprivrednoindustrijski kombinati. 551 milion evra je uloženo u infrastrukturu. kao što su saobraćaj.Diplomski rad 47 2. uključujući projekte u sektorima infrastrukture. EBRD je nedavno potpisala više uspešnih projekata koji uključuju i kredit od 10 miliona evra za završetak obilaznice oko Beograda i dva susedna puta. EBRD ima posebnu kreditnu liniju za ovu vrstu projekata i ona će je aktivno promovisati u Srbiji.27 Od 2001. od 45 miliona Viktorija Grupi i od 10 miliona Privrednoj banci.

zbog više godina konfikta i izolacije tokom devedesetih. Srbija je i potpisnica novog Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Takođe. Svi projekti koje je EBRD potpisala u Srbiji imaju potencijal da ostvare “tranzicijski učinak” i u mnogim slučajevima značajan tranzicijski učinak je već postignut. obično u vreme izbora. i kao takva ona može da ima dugoročnu korist od činjenice da se stavlja nov akcenat na prekograničnu trgovinu i investiranje u regionu. Ipak. nova vlada ponovo pokazati posvećenom ubrzanju procesa reformi i da će premostiti jaz koji još uvek postoji između Srbije i centralno evropskih i baltičkih zemalja koje su poodmakle u reformama. U finansijskom sektoru Banka je imala više investicija u lokalne banke i ona pomaže da se poboljša dostupnost kredita za mala i srednja preduzeća. razvoj infrastrukture i jačanje finansijskog sektora. Od tada je tempo reformi ponekad bio brz i impresivan.godine. Postoji više zanimljivih mogućnosti u Srbiji koje bi mogle da privuku strane investitore. kada se izbori okončaju. U privatnom poslovnom sektoru. Banka predstavlja značajan katalizator za strane direktne investicije i ona pomaže da se u glavne industrije u Srbiji uvedu nova umeća i procesi. Međutim. pod uzastopnim vladama. nastavak ekonomskog rasta. nivo razvijenosti je sličan susednim zemljama koje nisu članice EU. U tom smislu. Strateški geografski položaj Srbije daje zemlji prirodnu prednost nad nekim susednim zemljama. modernu evropsku privredu. čitavu deceniju ili više nakon početka tranzicije u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Srbija je kasno započela proces tranzicije – ozbiljne reforme su počele tek 2001. da bi i dalje privlačila investitore Srbija mora da nastavi proces privatizacije. U slučaju infrastrukture kao što su putevi i železnica. ukupan nivo razvijenosti i dalje zaostaje za tipičnom zemljom Evropske unije. Prema tome.Diplomski rad 48 Mandat EBRD-a se sastoji u tome da promoviše prelaz ka tržišnoj ekonomiji i da podstiče preduzetništvo i aktivnosti privatnog sektora. Međutim takođe je bilo usporavanja i kašnjenja. Srbija je zemlja za velikim potencijalom da nastavi brz rast i da se razvije u prosperitetnu. Nadamo se da će. činjenica da ona ima najveće domaće tržište predstavlja stratešku prednost za domaće tražište i strana tržišta. . Međutim. politička stabilnost i sprovođenje reformi poslovnog okruženja biće od ključnog značaja. koga su prošle godine potpisale sve zemlje regiona. Banka igra ključnu ulogu u unapređenju usluga i u uvođenju komercijalnijeg pristupa.

Cilj Banke je da ostvari minimalni odnos u portfoliju od 60% za privatni sektor. kriza se na neka tržišta jasnije odražava nego na druga ovo je naročito slučaj u Kazahstanu. kredit za privredu odobren Nektaru. Možda čak i važnije za EBRD privrede od uticaja hipotekarne krize u SAD je efekat rastućih cena hrane u svetu. Međutim. a postaju i direktni investitori u inostranstvu. Projekti su uključivali treći i četvrti kredit za GTC International za poslovnu i stambenu gradnju. Kredit za obrtna sredstva je odobren firmi Mladost Šid (suncokret i soja). U sektoru mikro. U ovom kontekstu. vremenom se on sve više pomera ka fnansiranju privatnog sektora. i Banka je uočila glad za finansijskim proizvodima koji zadovoljavaju potrebe ovog sektora privrede. kao i krediti za finansiranje obrtnih sredstava i za energetsku efikasnost kompanijama Sojaprotein i Victoria Oil. a ove godine je on dostigao 36%. EBRD igra značajnu ulogu u negovanju dijaloga sa zemljama koje su tradicionalno poznate kao žitnice (na primer Ukrajina). na primer u Rusiji. Ovo komplikuje proces kreiranje ekonomske politike. kredit i plasman vlasničkog kapitala za SBB – vodećeg operatera kablovske televizije u Srbiji.Diplomski rad 49 Srbija ima jak preduzetnički duh o čemu svedoči veliki broj domaćih investicija u zemlji. gde je inflacija znatno iznad prethodnih očekivanja. iako su do sada privrede dobro odolevale njenom uticaju. Finansijske turbulencije usled subprimarne krize u SAD neće ostaviti EBRD region neozleđen. Mandat Banke je da se skoncentriše na privatni sektor. na primer u Rusiji. kao i sve veći broj prekograničnih investicija u regionu. Ukupni iznos investicija EBRD-a u poslovni sektor je 664 million evra (434 milion evra duga i 230 miliona evra u vlasnički kapital). ali su uslovi kreditiranja takođe pooštreni. malih i srednjih preduzeća postoji jedan ohrabrujući osećaj za dinamizam. Zaključak . sa ciljem da se poveća ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i da se odblokira neiskorišćen potencijal. I dok je u svim zemljama u kojima Banka deluje akcenat u početku na finansiranje javne infrastrukture. Srpski preduzetnici počinju da prodiru na tržišta susednih država sa svojim proizvodima.

Dopunskim emisijama kapital banke je dupliran. Srbija je načinila suštinski napredak u reformama tokom proteklih sedam godina. ali mi smo uvereni da će ona vremenom sustići druge. Čak i zemlje koje su se pridružile Evropskoj uniji i dalje su suočene sa izazovima tranzicije Ako pogledamo sadašnji nivo reformi. 2002. Banka je osnovana sa ciljem da se pomogne brža tranzicija privreda pojedinih zemalja ka tržišno orijentisanim privredama. Beograd. Naučni rad.28 Takođe. Da bi Srbija nastavila da ide pravim reformskim putem ona mora da nastavi da ulaže napore na donošenju zakona koji funkcionišu i da završi neobavljene privatizacije. jasno je da Srbija još uvek zaostaje za regionom. u projekte javnog sektora. i ovo je doprinelo da se strani investitori ubede da je zemlja na pravom putu. Banka svoja sredstva u vidu zajmova znatnim delom usmerava za razvoj privredne infrastrukture. Banka izražava interes da finansijski podrži preduzetničke inicijative u procesima restruktuiranja u zemljama tranzicije (zemlje Centralne i Istočne Evrope). ali i na tržištima susednih zemalja. na proširenje podrške malim i srednjim preduzećima i na olakšavanje preko-graničnih investicija EBRD pridaje 28 Ilić G. Ekonomski fakultet. Aktivnosti Banke (EBRD) obuhvataju i podržanje poslovne aktivnosti privatnog sektora dokapitalizaciju i restruktuiranje finansijskih institucija. Prosveta. potrebno je imati na umu činjenicu da je tranzicija dug proces i da ne može da se okonča u kratkom periodu. kvazi akcijski kapital i kredite i da podeli rizik. str. Banka je spremna da investira zajedno sa domaćim i stranim investitorima u akcijski kapital. U Srbiji Banka nastavlja da se koncentriše na unapređenje trgovinskih tokova. EBRD vidi veliki potencijal za rast i razvoj tržišta u Srbiji. od strane zemalja grupe sedam (G-7). telekomunikacijama. Svojim statusom međunarodne finansijske institucije EBRD u plasmanima i pribavljanju sredstava ima visok (bonitet sa AAA rejtingom) kreditni rejting. uređenje zakonske regulative koja podržava tržišnu orijentaciju privrede i dr. saobraćaju. 114 . Banka takođe plasira svoja sredstva i putem kofinansiranja sa drugim investitorima (međunarodnim i drugim finansijskim institucijama). energetici. Međutim.Diplomski rad 50 Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development-EBRD) je osnovana 1990 god. EBRD ima 60 članica (koje su upisale 10 milijardi ECU-a) od čega je 30% uplaćeno a 70% čini akcije po pozivu kao garancijski potencijal.: Evropska ekonomska zajednica. Sedište Banke je u Londonu.

i može da pruži podršku privatnim investitorima kada je to najpotrebnije. što je važno za privlačenja velikih privatnih investitora. uglavnom u projektima javnog sektora.2 miliona evra. Jedna od posledica krize je da bi komercijalni sektor mogao da postane nevoljan da se izlaže riziku. EBRD će nastaviti da podržava projekte sa novcem za tehničku saradnju uglavnom u sektoru infrastrukture za nabavke i za nadzor realizacije. U takvoj situaciji uloga EBRD-a upravo je još značajnija: da nastavi investiranje u održive projekte gde to može da predstavlja dodatak. proveru podataka (“due diligence“) realizaciju kod malih i srednjih projekata.Diplomski rad 51 poseban značaj unapređenju regionalne saradnje i integracija. EBRD koristi sredstva za tehničku saradnju za pripremu projekata. Literatura . U privatnom sektoru. pošto je regionalna saradnja od ključnog značaja za unapređenja trgovine u ovim zemljama i za stvaranje šireg privrednog prostora. za projekte koji se finansiraju preko Programa za Zapadni Balkan. EBRD je do sada pružila tehničku pomoć u vrednosti od 20. što može da umanji ulaganja u EBRD regionu.

Međunarodne finansije.Diplomski rad 52 1. 9.. Ekonomski fakultet Kragujevac. Bankarstvo.: Međunarodna ekonomja. 2002. Beograd. Beograd. Međunarodni ekonomski odnosi. Kurtović S. Đurić D.. 5.: Međunarodna Ekonomija. 7. Beograd. Pušara K. 2002. 12.co. god. Beograd.b92. Međunarodni ekonomski odnosi. Prekajac Z. 1999. Novi Sad. 2003. 6. Naučni rad. 11. Vidas Bubanja M.promoney. Bjelica V. Ilić G. Ekonomist – časopis za poslovne ljude. Ekonomski fakultet. Međunarodne finansijske organizacije. Stakić B. Centar za izdavačku delatnost. Pušara K. Beograd. Kovačević R. 4. 10. Savremena administracija. god. Savremena administracija. 2002. Beograd.yu UNIVERZITET U KRAGUJEVCU Ekonomski fakultet . Hadžović M. Međunarodna Ekonomija. 8. Međunarodni ekonomski odnosi. 2000. 2001. Đurić D. 2000.net/biz/vesti/srbija http://www. Međunarodne finansijske institucije. Beograd. 10/03 http://www. Ekonomski fakultet. Institut za spoljnu trgovinu. Beograd.. Fakultet za spoljnu trgovinu i bankarstvo. 3. Lopandić D. teorija i praksa. 2000. Fakultet za trgovinu i bankarstvo. Prosveta. Evropska ekonomska zajednica. Jugoslaviapublik. Đurić J. Beograd. 2002. Beograd. Kovačević S. 1988. 2.

doc.Gordana Milovanovic Student: Zoranic Elma Br.Diplomski rad 53 DIPLOMSKI RAD Tema: Uloga evropske banke za obnovu i razvoj u finansiranju malih i srednjih preduzeca Mentor: Prof.godine .ind.______ Kragujevac. 2009.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful