СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА

У СРЕБРЕНИЦИ

2009

ПОДРУЧЈЕ РАДА: ГИМНАЗИЈА – ОПШТИ СМЕР

МАТУРСКИ РАД
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

TEMA:ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У РОМАНУ ЗЛОЧИН И КАЗНА

УЧЕНИК:

МЕНТОР:

АНДРЕА ЗЕЉКО

МИРЈАНА СТАНАРЧЕВИЋ,ПРОФ

1

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА
У СРЕБРЕНИЦИ

2009

САДРЖАЈ:
1.Слика....................................................................3
2.Биографија...........................................................4
3.Увод у дело..........................................................6
4.Соња Мармеладова.............................................8
5.Катарина Ивановна...........................................11
6.Аљона Ивановна- зеленашица.........................13
7.Авдотја Романовна- Дуња................................14
8.Лизавета Ивановна............................................16
9.Пулхерија Александровна................................17
10.Закључак.............................................................19
11.Литература..........................................................20

2

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 3 .

својих мотивација подсвешћу што почињу замењивати социјалне мотивације. новчаних зајмова. Кротка ) .1837 године Достојевски се .Монолошка форма омогућује Достојевском да неограничено истражује мисаони и емоционални свет својих „антијунака“ те да искаже одређене филозофске.Он је још увек наклоњен романтичарској књижевности којој ће уосталом увек бити наклоњен. 1848 објављује приповетке „Слабо срце“ и „Ползунков“ . захтева слободу стваралаштва и уметности . свет у којем ће живети јунаци његових романа ( Злочин и казна .писци. Достојевски припада епохи класичног реализма у руској 4 . син војног лекара и кћерке морског трговца. Први роман Достојевског био је „ Биједни људи“ (1846). а уметнички циљ ирационалан .етику његових дела. сматра да уметност мора бити незаинтересована . у једном одф најбољих московских пансиона.Достојевски заступа начела идеалистичке естетике .Максим Горки је признао да се његов таленат може упоредити само са Шекспиром. свет где влада новац.Тридесетих година Достојевски. према жељи оца. он се не може и не жели одрећи свог романтизма и фантастике .Упознаје свет залагаоница . Њега норме и задаци ограничавају .филозофи и научници трудили су се да осветле мисао.Он се осећа као песник.Низ стручних предмета и строга дисциплина инжењерске школе одузимају Достојевском много времена. етичке и естетске судове који су увек у дијалошком суодносу с туђим идејама и мишљењима.Многи књижевни историчари и критичари. и мјеница. Музика начела композиције развит ће Достојевски у свом роману „Злочин и казна“. живи и школује се заједно са својим братом Михаилом . не инжењер. али га ипак не спречавају да се као и до тада бави књижевношћу.Његов однос према књижевности готово је религиозан и управо је књижевност за Достојевског то што једино може изменити свет. исте године он објављује своје приповетке : „Двојник“ и „Господин Прохарчин“ .1881) Готово цео један век стваралаштво Достојевског је предмет изучавања у свету.За Достојевског истодобно почињу финансијску проблеми који ће га пратити целог живота.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 БИОГРАФИЈА Фјодор Михајлович Достојевски (1821. уписује на војну инжењерску академију у Петроограду.За Томаса Мана Достојевски је највећи психолог светсе књижевности. пословних људи и петроградских зеленаша.Достојевски документарној грађи придаје ново значење – филозофско.Достојевски је завршио академију у чину официра .Аустријски књижевник Стефан Цвајг сматрао је трагедију Карамазових исто тако значајном за светску књижевност.За Ничеа он је једини мислилац од ког је нешто научио. но већ следеће године заражио је отпуштање из војне службе.Овде се млади Достојевски упознаје и са француском књижевношћу.

Сви квалитети психолошког романа Достојевског најпотпуније су остварени у роману „Злочин и казна“ .Десетогодишња робија у Сибиру прекинула је стварање Достојевског .Добро познавање људске природе омогућило је Достојевском да заснује модеран психолошки роман и да у том жанру да најбоља остварења у светској книжевности.После повратка са робије Достојевски интезивно ствара објављујући књигу за књигом.Његова је заслуга што је у роман увео директни унутрашњи монолог као доминантно уметничко средство за самоиспољавање јунака и откривање сложености њиховог душевног света. али је својим оргиналним стилом и снагом своје стваралачке личности не само обележио епоху него и унео нове стваралачке поступке који су снажно утицали на токове европске књижевности. „Записи из подземља“ . „Понижени и увређени“ . 5 .Његова најзачајнија дела спадају: „Записи из мртвог дома“ . али му је зато обезбедила огромну грађу. „Зли дуси“ итд.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 књижевности. „Идиот“ . „Злочин и казна“.

убија старицу лихварку и њену сестру . млади сиромашни студент. занимљиву и динамичну причу која пружа богату слику друштвене атмосфере . већ јој намеће и обилну мисаоно – филозофску проблематику ангажујући тако читаочев интелект и активирајући његове етичке принципе и схватање. у коме испод доминира материјална беда – ово је социјални роман. психолошким успонима и падовима. ово је проблемскофилозофски роман . различитих људских судбина . У једном тренутку. али је не задржава само на догађајним токовима . велеградског и сеоског живота. Мноштво проблема које роман поставља . моралним дилемама.И најзад .Зато овај роман садржи карактеристике различитих типова романа . Томе доприноси и дијалог који овај роман обилује и који служи за супростављање ставова и мишљења . самоиспитивањима. на кога је усредсређено казивање наративног субјекта и који је носилац главног тока унутрашњег монолога. кога писац прати из поглавља у поглавље . На плану садржине с обзиром на мноштво покренутих питања људске егзистенције . остварење мисаоне динамике . Раскољников се предаје властима. мноштво могућности избора и опредељења.Сложености романескног света доприноси и широка панорама 6 . приповедање није равно и монотоно: оно је у сталном вибрирању. психолошких ломова. Из куће је узео новчаник и драгоцености и сакри их испод камена у неком дворишту . правда га помишља да се пријави. раслојеног на богате и сиромашне . У њему настаје унутрашња борба – осуђује свој чин . Романескна прича је заснована на фабули која непрекидно држи будном читаочеву пажњу . главном јунаку Раскољникову . моралних дилема . По начину развијања фабуле и вођења приче . с обзиром да је тежиште на једној личности . Иако је тежиште на унутрашњим преживљавањима главног јунака и на психолошкој подвојености личности .Осуђен је на робију. али одустаје од тога. Из оваквог једноставног сижеа Достојевски је развио врло сложену .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 УВОД У ДЕЛО Роман „Злочин и казна“ има једноставан сиже: Раскољников . По примењеној техници директног унутрашњег монолога . показује да је роман сложена наративна структура богате садржине. контрастирање карактера . за полемику . више стицајем околности него свесним хтењем . али . Унутрашња борба га раскида до те мере да се разболи и пропада физички и душевно. ово је један од најбољих примера психолошког романа. са аспекта актера приче . обузет немаштином и притиснут безизлазом . Овакво жанровско богатство романа „Злочин и казна“ иде у прилог устаљеном мишљењу о романсијерском мајсторству Достојевског . ово је роман лика . На плану друштвеног миљеа и широке слике друштва . који је Достојевски увео у модерни роман . упечатљивих карактера . на другој страни . роман показује особине типичне за криминални роман .

дела и мисли на свој начин. филозофски или психолошки проблем. Свако је личност за себе. свако је окупиран својим мислима и надањима. свако од њих има своје невоље и патње . свако живи . Иако они који су из истих друштвених слојева. етички .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 ликова и карактера који репрезентују одређени друштвени миље. 7 .Највећи број актера потиче из оног низа „увређених и понижених“ . У овом роману мало је ликова из добростојећих слојева друштва. не личе једни на друге. идеолошки .

Осим тога . било је сувише тешко . што с гдекад чак и смешно очитавало у неким њеним кретањима. која се одаје проституцији . некако ушиљено . али су јој зато плаве очи биле тако бистре . Соња је знала да је њу лакше упропастити него ма кога другог. Соња је уз Раскољникова веома важан лик . Полази за њим у Сибир и захваљујући упорности и љубави успева Раскољникоава да врати у живот .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 СОЊА МАРМЕЛАДОВА Соња Мармеладова је кћерка бившег чиновника Мармеладова пијаница. прилично неправилно .а већ да је увреди могао је свако некажњено . чини то да је озлоједи . Иако је живот натерао на проституцију . лице би јој постало тако добро и тако простодушно да је и нехотице привлачила човека . Али истовремено схвата да она мора веровати у чудо . мирна . Соњину „ тајну“ ако је чудом васкрснуо 8 .Измучена . иначе би морала полудети. Соња је и поред свог таквог живота била добра особа . Читање параболе о Лазаревом васкрсењу открива Раскољников . Захваљујући новцу који јој је поклонио Свидригајлов . смиреношћу . Али ипак до самог тог тренутка њој се чинило да се невоља може некако избећи обазривошћу . изгледала је још готово као девојчица . подноси жртву без приговора. Она је стидљива . шиљаста носића и браде . наду . па и на целој њеној појави . Њена маћеха убрзо умире. девојка од својих осамнаест година . мршава . Мирна је и пати у себи . доимала се много млађе него што је уистину и била . она му одговара : „ А како бих ја без Бога!“ Она води Раскољникова даље кроз живот . када је многе увреде на свој рачун претрпела . По природи бојажљива .То следи из њеног вапаја : „Како бих ја без Бога!“ У ствари . чита Библију . Чак се не би могло рећи да је лепушкаста. Соња Мармеладова је типични вид вере од очајања. изванредно лепих плавих очију .Пре читања „Јеванђеља“ . спас . разумна пуна саосећања иако се и она налази у веома тешким приликама.Она је била ниска раста . покорношћу пред свима и сваким. Она му пружа моралну подршку . а Соња остаје сама са децом. Њено разочарење на сахрани њеног оца . Њено мршаво и бледо лице . и тако врши злочин на себи само да би прехранила породицу . на њеном лицу . а кад би живнуле .Тада Раскољников побија ту њену наду . она је успела да сачува чистоту душе. њој је Бог неопходан да би могло бити чуда. Када је Раскољников пита моли ли се Богу . тако рећи право дете. Раскољников готово цинично набраја сва зла која су је задесила и која ће доћи . Њеног оца на улици прегазе кочије док се пијан враћао кући . Она је проститутка чистог срца. хришћански пожртвована . да се и она побуни против света неправде и усвоји његово гледиште. Раскољников своју тајну прво открива Соњи. она смешта децу у дом. хришћанка која верује у бога . била је још једна карактеристична црта : иако је имала осамнаест година . али прилично згодна плавуша . Соња се брани надом да „Бог такву страхоту неће допустити“ .

Једино захваљујући Соњином лику ратличити мотивацијски токови се привремено поклапају .Симболични крст који му Соња неколико пута пружа. Међутим . највећа и најтежа одступања су таква и толика да би . а он одбија да га прими. а ко да не живи .За време Соњине болести . Соња полази за њим. тако и материјално обезбеђење малолетних кћерки Катарине Ивановне. он . Она је опчињена његовом добротом и пажњом . као веран пас. посебно његових моралних дилема .Сагледавши снагу њене љубави и величину жртве . Раскољников такође сматра и Соњу убицом јер је „убила себе“ . можда . Раскољникова и Соњу везује иста нарав : спремност на жртву . онда се чудом може вратити чистота упрљаној проститутки.Па ипак . одбацила ју је неприхватајући улогу судије да одлучује ко да живи . Раскољников осећа велику празнину у себи и тек тада открива колико је воли. али својом судбином и карактером делује упечатљиво и памти се као књижевни јунак. томе требало је однекуд наћи већу суму новца која би јунакињи Достојевског омогућила како пут у Сибир. нервозан и нестабилан . 9 . она није одобрила његову теорију о подели људи на „вашке“ и „Наполеоне“ . Достојевски ипак Соњу Мармеладову назива блудницом. она без размишљања каже : „ На робију ћу заједно са тобом поћи“1. Пре свега пада у очи .Уклапа се у средину . он је и даље растројен . али је она упорно и пожртвовано уз њега . помаже њему.Соња у структури приче заузима посебно место. издавачка радна организација „Рад“ Београд 1983.402. разумевање за туђе патње .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 покојник . Њено присуство у романескној причи омогућава потпуније осветлење лика главног јунака. битна несагласност између Соњиног друштвеног положаја и њеног психолошког портрета. њеном жртвом и страдањем за друге . пре требало говорити о скоро потпуном недостатку сваке самосталности у оној мрежи мотивације помоћу које се обликује Соњин психолошки и филозофски профил. широко срце . па нешто од уметничког бљеска једног пада на онај други. већ у осећању да га Соња воли али истовремено осуђује и захтева да призна злочин и патњом искупи кривицу.Према . уверен да ће „ Бескрајном љубављу искупити сада све њене патње“ .често се према њој понаша грубо и одбојно.И када је Раскољников осуђен . али и другима.Снага њеног утицаја на Раскољникова није у противаргументима .С друге стране и то Соњино одавање проституцији било је образложено бедом многољуде породице Мармеладов. У њеној илузији нема логике .Он је тврдио да је лик Соње „блед“ и да се уметничка недомашеност тог лика објашњава тиме што је он оваплоћење извесних „идеала“. најзад ће прихватити. он је сагледао и своју љубав према њој. По својим психолошким карактеристикама јунакиња Достојевског је духовно и 1/ Злочин и казна стр. напротив . Када јој се Раскољников побери .Међутим . али има истине до каквих парадокса несрећа може довести човека.

пука пројекција једне религијске поруке. Соња подстиће Раскољникова да се пријави властима.Соња је.И Соња је проститутка каква у животу не постоји. или „као нека мала птица“ . имају ликови Раскољникова и Свидригајлова.једну значајну етичко – религиозну мисију. као што је познато. Проституција у овом случају није исто што и разврат. Том карактеристиком треба само још јаче да се истакне духовна чистота јунакиње Соње. разговора у којима јунакиња Достојевског излаже свој јеванђелски поглед на свет.Соњин лик састоји се из једне једине праволинијске црте. анђеоски чиста и узвишена Соња Мармеладова.Према томе . па доминантну улогу током читавог романа игра она једнодимензионална . само одбрамбени механизам од беде њеног социјалнг и моралног положаја . психичку немоћ. ова „анализа“ остаје у другом плану књижевног казивања . па стога њен однос према овој поруци није могао бити замишљен по моделу престабилизоване хармоније. нимало случајно што признање Раскољникова долази тек после његових разговора са Соњом. наводећи при томе одређене етичке и религијске аргументе. 10 . Чак и када се љути „као нека канаринка“ . Соњин поглед само игра улогу непсредног повода. у потпуности замишљена. На први поглед градећи лик Соње Мармеладове . максимално је повећао распон „психичког клатна“.Рекло би се да као што Раскољников спаја у себи истанчаност . Није. рецимо . тако Соња спаја проституцију и духовну чистоту.Соњин задатак је да Раскољникову објасни моралну и религиозну потребу признања.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 морално чиста и кротка .Међутим .Соњин хришћански морал пресудно је утицао на одлуку Раскољникова . Такав закључак сугерише нам писац кроз „анализу“ којој Раскољников подвргава Соњину веру у Бога. Соњин лик нема готово ни трага од оне самосвојности и самосталности какву. Достојевски је покушао да „осенчи“ психолошки профил своје јунакиње једним наговештајем из кога произилази да би вера у Бога могла бити само „психички штит“ . Док даје Раскољникову своју адресу Соња црвени као каква институтка . али не правог узрока признања главног јунака.Соња Мармеладова је пуку инструмент . Захваљујући томе . Додуше.И у тој структури њеног лика налазимо исто онај несклад између психолошки карактеристика и социјалног положаја. Соњин лик уствари нема никакав распон психичког клатна . духовну сложеност . рецимо. без икаквих осцилација . изгледа.Међутим. Лик Соње Мармеладове који има.

јер паре за другу одећу нису имали.3 Лик Катарине Ивановне замишљен је тако да изазива ораво дивљење својом психолошком и социјалном уверљивошћу . причајући сама са собоми кашљући . ипак је напрасита и љута.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 КАТАРИНА ИВАНОВНА Катарина Ивановна је била Мармеладова жена и маћеха Соњина .Поготово ако њена деца немају шта да једу и кад чује њихов плач почне да их туче. али кад умире од туберколозе коначно проналази свој мир . а туберколоза ју је начела.Чак се чинила врло хладном кад је Мармеладов умро . 1. Она је тврдила како ју је Мармеладов упропастио.Јер је стално осуђивала да једе њен хлеб муком зарађен .радила је ноћу . и ником не дозвољава да је омаловажава. измучена и исцрпљена. али уредна и побожна.. доста висока. 11 . Стиснувши руке на грудима. запечених усана она је ходала у својој малој собици и дисала неуједначено и испрекидано. Умирући . која не трпи нечистоћу . па је због тога бесна и гневна. издавачка радна организација „Рад“ Београд 1983. Катарина Ивановна одбија да се исповеди . које је треперило на њеном лицу. Иако је препуна великодушних осећања. Тврди да . „Бог ионако мора опростити“ .414. Врло нервозна .. прала и сушила веш да би ујутру имали шта да носе.Она је Соњу на неки начин повела на пут проституције .2 „А ако не опрости .Очи су јој блештале . дама ватрена . још дивне светло смеђе косе . Иако је великодушна дама . а само у кући лежи и ништа не ради .Има срце узвишено и пуна је васпитања оплемењених осећања . Катарина Ивановна је особа образована и кћи вишег официра. па плане. стварало је болан утисак.Катарина Ивановна чим би уграбила неки слободан тренутак одмах би почињала да хода горе – доле по својој собици руку чврсто скрштених на грудима . онда ми и не треба“. Раскољников је имао утисак да јој нема више од тридесет година и да она стварно није била за Мармеладова. Тврди како нема грехова .2. неправична је .То сушичаво и узбуђено лице стварало је болан утисак при последњем светлу дотрајале свеће .. горда.Катарина Ивановна је особа ..Катарина је упроопаштена садашњим приликама и статусом и са тиме се никако не може помирити . и пркосна.3/ Злочи и казна стр. воли јако своју децу . буна је потиснула веру. слабашна . а на њеном лицу виделе су се црвене пеге. Катарина је била страшно мршава жена. Катарина нема више вере ни у чуда.1 „И сам зна колико сам се намучила“.. стасита.. Дакле лик супруге чновника Мармеладова својом психолошком и социјалном веродостојношћу превазилази чак и главног јунака.Свештеник је теши поред мртвог мужа . а њен поглед је био оштар и укочен.

да кида и баца све што би јој пало шака и да лупа главом о зид . а из очију су јој текле сузе гледајући га онако у крви. па се после тек одједном .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 Када је Раскољников донео леш њеног мужа она је стајала бледа и укочена. разочара . њу је било могућно коначно дотући околностима.Гризла је усну и молила се Богу . после најсветлијих нада и снова . потпуно искрено и од срца и сама поверује у њихову истинитост. Она је по природи била смешљивог . и да се нипошто не усуде живети дргчије – да би је најближи несклад у животу . прекине . прво измисли у његову похвалу разне ствари које уопште не постоје. наиме . свака увреда на Соњин рачун болела је много више него саму Соњу . веселог и мирољубивог карактера . Она је лаковерна и добра особа. 12 . Катарина Ивановна је много волела Соњу . То је за Катарину била смртна увреда. најмања неприлика одмах доводила скоро до помаме. тако га претерано нахвали да се човек чак застиди. нагрди и истера човека коме се још пре неколико часова просто клањала. И она би одмах . али је услед непрекидних несрећа и неуспеха толико лудо почела желети и захтевати да сви живе у миру и радости . презре. али утући је морално . Гледала га је тужним. и из доброте верује свему што јој људи кажу. Дисала је болно и тешко држећи се рукама за груди .Катарина и поред свега што је задесило . није била од оних утучених . заплашити је и потчинити себи њену вољу – то је било немогуће. почињала да проклиње судбину . али строгим погледом . Карактерна особина Катарине Ивановне била је да сваког без разлике одмах прикаже у најлепшим и најсјајнијим бојама.

неправедног . која сама не зна зашто живи ионако ће данас. Он сматра да Аљона Ивановна не вреди ништа више од живота „вашке“ или „бубашвабе“ . сухоњава бакица од својих шездесет година .. напротив. а чело и цело лице намрштени и унакажени грчем. бесловесна . малог шиљастог носа . може ти одједном испалтити пет хиљада . Она је била старица коју је Раскољников убио . као нејако дете. Аљона Ивановна од почетка је у јунаковом плану убиства и тако постала неотуђиви елемент његове свести . Напротив . Њена бледоплава и проседа коса била је издашно намазана уљем. и . сутра умрети. пакосна и хировита . понешто прогрушана коса . гологлава . онако мала и одурна сваког часа туче . Беличаста. ништавна . Богата је као Чифутин . Лик старе зеленашице . Старица је сваки час кашљала и хракала. а не либи се ни залога од једног рубља.. зла ока . Раскољников је сматрао зеленашицу кривом што је „крв пила сиротињи“ и била му је одвратна од првог сусрета. како је довољно да се један дан закасни и да пропадне залог . чак ни толико зато што је штетна. Затим се функција мења : симбол зла постаје жртва. а око рамена јој се . С једне стране глупа . Аљона Ивановна је зло света. и ње се сећа зато што има аргументе да се брани . неповерљива . користољубива . рецимо није окружен никаквим етичким ореолом . па и по седам посто камата на месец. очи су јој биле избубљене само што не искоче.Раскољников на њену смрт гледа као . једна смрт – за сто других живота. био је омотан некаквом фланелском крпом. иако је била врућина . Она има сестру Лизавету . Бијаше то ситна . коју она. ни по чему није предодређена да задобије читаоца . зла баба која ником није потребана . Аљона Ивановна је за Раскољникова оличење свега ружног. Аљона је у зајам узимала све што би јој неки студент понудио и давала му новац тј. преживелог .Ова лихварка са њена два оштра . Даје и по четири пута мање него што ствар вреди. а узима по пет . и држи у правом ропству . свима је од штете .Мржња и одвратност су изазвани да би могао да је убије. шкрта зеленашица. Танак и дугачак врат налик на кокошју ногу. а сањар о хиљаду добрих дела постаје убица. Само што је страшна гадура. а Раскољников сан о преображају света. Код ње увек можеш добити пара .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 АЉОНА ИВАНОВНА – ЗЕЛЕНАШИЦА Аљона Ивановна је зла . злог. висио похабан и пожутео крзном обрубљен хаљетак. када би неко дошао у позицију да нешто мора продати да не остане гладан одлазио би Аљони Ивановној и давао јој неки свој предмет у зајам . 13 . Кад је већ лежала на поду мртва . сва устремљена на пљачкање других људи и чак спремна да искористи своју рођену сестру . живахних и пакосних очију . тај лик је тако замишљен да нас својим моралним карактеристикама готово апсолутно одбија . За њено убиство он има разлоге .

о чему за сад нема пуно разлога да сумњамо. Наравно. младеначки . да би помогла брату жели удати за Лужина – човека ког не воли . међутим придавала неку осебујност и . сјане . из сиромашне породице. заједно с брадом – једина неправилност на том красном лицу. ни с његове стране нема неке претеране љубави . али како је само том лицу пристајао осмех. великодушна девојка .. али јој бледоћа није била нездрава. У лицу је личила на брата . да се прода како би спасила оне које воли. Али Дуња није само паметна девојка него је у исти мах и племенито створење .Била је бледа . самоуверена . Искреност и доследност омогућавају јој да свакоме каже оно што мисли. Дуња је била изванредно лепа – висока . на тренутке необично добре. али ватрена срца . То је чврста . Она није типичан лик патријархалне девојке која ћути и трпи и која ће мирно примати туђе насртаје и увреде. необуздан из свег срца. правила и најдубљих уверења преко које ју никакве околности нис могле натерати да пређе . Имала је прилично мала уста .ипак га се не боји ) да чује његову причу она се супроставља наваљивањима и насртајима Свидригајлова .ДУЊА Дуња је Раскољникова сестра која се . снажна . Иако сиромашна недозвољава да неко господари њеном личношћу или њеном вољом и животом. лице јој је блистало од свежине и здравља. свежа и румена. Она је лик провинцијске девојке . што се очитавало из сваког њеног геста . очи готово црне. Она прихвата мирно своју жртву. разборита . поред осталог становиту узноситост. да искаже свој став и изрази своју вољу . нити је материјално обезбеђена .. стрпљива. пркост и храброст побеђују Свидригајлова и он . чак ионо што се могло противити њеним уверењима .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 АВДОТЈА РОМАНОВНА. Њена снага духа и снага воље испољава се у сусрету расправи и сукобу са Свидригајловим.Њена отвореност. а у први мах гдекад . ту ни с њене . поносите. мало светлија него у брата . дивног стаса. који ће се са своје стране бринути за њену срећу. брани се разложним речима . ведар. али је увек постојала одређена граница поштења . била јој је мало истурена . која нема чврст ослонац у животу . па чак и пиштољем. али што се иначе није одузимало много је шта могла пристати. али се могло рећи да је права лепотица. Дуња на једном другом нивоу хоће да учини у суштини исто што је Соња . Она полази за њим ( иако зна да је човек без части . чак је у стању да своју одлуку о удаји брани разложним речима и са чврстим уверењима да је тај њен поступак сасвим у реду. а доња усна . супроставља му се онда када сматра да није у праву . Коса јој је била светло смеђа. неправилност која му је . прави анђео. Израз на лицу био јој је увек пре озбиљан него ведар. отреситост и снага духа исказује се у њеним разговорима са братом: иако га безмерно воли и поштује . Њен отпор . и сматрат ће својом дужношћу да усрећи мужа. можда први пут у животу осећа да је поражен . 14 .

али је на крају опростила све жени Свидригајлова. резонује паметно и разложно . Дуња је слепо веровала у намере свога мужа . 15 . Дуња девојка која је много паметна . Због љубави према свом брату да би њему обезбедила студије имала је много проблема док је зарађивала у кући Свидригајлова . али поштује и друге. јер је цео град поново уверила у Дуњину невиност . И после свега тога она је остала јака. Њихова свадба је била тужна и тиха . Али ипак касније истина је изашла на видело . јер је Свидригајлов признао жени да се он набацивао њој . обоје су рачунали да за једно пет година могу да се преселе у Сибир.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 Дуња и поред ситуације у којој се налази успева да сачува свој морални интегритет . чак и у најтежим приликама. На крају када је Раскољников послат у Сибир . и чврстог карактера . На неки начин Дуња је била подељена на две стране . да нађе у себи толико великодушности да не изгуби одлучност. Његова жена ју је отерала због осуде да се набацује њеном мужу и потрудила се да цео град обавести о отоме. поштује своју личност . на страни мајке од које је крила суђење Раскољникова због њене болести. Дуња је образована девојке која уме да процени људе и ситуације. на страни Раскољникова са којим је била у току суђења. о свему томе у почетку ни мајци није писала . и на другу страну тј. Дуња се удаје за Разумихина . а не она њему . која је кадра да много тога поднесе .

јер за њену смрт Раскољников није имао никакав разлог . слабоумница. Била је права ропкиња своје сестре и трпела је чак и батине. као последица дубљег осећања кривице . „Несрећна Лиза“ . на све пристаје. није. И ето та тако трагична судбина двоструке . многима се свиђа. али увек врло чиста. кротка. својом кроткошћу овај лик побуђује читаочеве симпатије. прво жртва своје сестре . Достојевски је замислио држање Лизаветино тако да изазива максимум саучествовања. и студенти су је врло често коментарисали да изгледа као прерушен војник. Она је била плашљива . упозорава нас Достојевски . какоје назива писац била је до те мере убијена и заплашена да чак није подигла ни руку да заштити лице од убичиног ударца. Убога сестра старе лихварке толико је кротка да нема снаге чак ни да викне када јој се Раскољников приближава. обара је на њу . Заборав Лизавете може бити објашњен . јесте да мало више подигне своју леву руку и да је полако испружи напред као да хоће да одстрани убицу. Највећи део података о ликовима бабе и њене сестре добијамо из перспективе самог Раскољникова . кротке жртве главног јунака . Она се бавила препродавањем робе. А смешак јој је врло леп. дакле . Лизаветин лик у роману нема у себи ничег што би могло у читаоцу да изазове било какву моралну одвратност. Опис Лизаветиног понашања.Била је висока. незграпна и понизна. тако рећи . Заступала је своје муштерије и имал аје велику праксу зато што је била врло поштена и увек је казивала последњу цену и коју цену одреди остаје при њој.Али ипак Лизавета није из чинобничког сталежа.Њу Раскољников непланирано убија . од својих тридесет пет година.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 ЛИЗАВЕТА ИВАНОВНА Лизавета је сестра Аљонина. него обична пучинка . безазлена. па зато није имао ни оправдање.Црна је у лицу . јер је непланирано дошла код сестре баш у трену кад је он био тамо. Напротив . па затим жртва Раскољникова . покорна. Све што је та дуга.У роману Лизавета је у ствари двострука жртва . 16 . начинила онај најнужнији и најпотребнији гест самоодбране који једна таква ситуација захтева. вазда у изгаженим ципелама од јареће коже . спада међу најбоље и најпотресеније сцене у читавом роману.вредна . роебе која се не продаје на тржници . Лизаветин лик који тако брзо нестаје из наше свести делује бескрајно хуманије и топлије. за нас је дубоко мањи извор саучествовања и забринутости од судбине двоструког убице Раскољникова. од Аљоне. кротка жртва главног јунака способна да учини. Не треба заборавити такође да је писац и иначе насликао Лизаветину судбину у саучесним и трагичним бојама. у тренутку када се Раскољников са секиром у рукама приближава њој. Стиче се утисак да су ови ликови ту само зато да послуже трагичнијем и упечатљивијем оцртавању невоља главног јунака.Врло је мирна . поштена и побожна . Има неко добро лице и очи.

Она је осећајна и волела је своју децу . али ипак њено лице је било прекрасно. Чим би ухватила неког слушаоца. ако не потпуно онда делимично.Коса јој је већ почела да седи и опада. изјутра. брижна и поштена . њено лице је још увек задржало остатке пређашње лепоте. често је поболевала и у ватри бунцала. Њена болест била је некако чудновата . чак што више и желела да се Дуња уда за Лужина . а уз то је изгледала далеко млађе него што јесте. Понекад је изненада почињала да плаче . То је била копија Дуњиног лица . После тих немирних дана проведених у фантазирању . што готово увек бива код жена које до старости сачувају јасност духа . У буниу су се Пулхерији Александровној отимале речи 17 . на много шта је могла пристати . нервна и праћена симптомима налик на лудило . Почетком суђења Пулхерија Александровна се разболела дуњи је некако успело да је одведе из града.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 ПУЛХЕРИЈА АЛЕКСАНДРОВНА Пулхерија Александровна је права мајка . била је снебљива и попустљива . скретала је разговор на свог сина. али је исто тако знала да би удајом своје кћерке решила материјално питање своје породице. и ухвати је грозница. Иако јој нико није причао о ситуацији у којој се налазио њен син . Пулхерија Александровна је била осећајна али не прекомерно . али само до извесне границе : у много чему је могла попустити . Пристала је . у току ноћи се разболи . правила и крајњих уверења преко које је никакве околности нису могле приморати да је прекорачи. чак и оно што је протуречило њеном уверењу . само двадесет година касније и без оног израза доње усне. образ упали и увенули од бриге и туге. Али после те свадбе постала је још брижнија и тужнија. али код ње је увек постојала одређена црта поштења . Једном. док је . чак се није жалила ни на то што од њега не добија писма. међутим . Пулхерија Александровна је са радошћу благослоовила брак Дуње и Разумихина . После Раскољниковљевог одласка у Сибир . за време суђења. Ни о чему се није распитивала . која код ње није била истурена напред . она је сама исплела причу о томе . поштен и чист жар срца. свежину утисака . не може се суочити са судбином сина па су јој лудило и коначно смрт једини излаз . раније кад је живела у свом граду . Она је слушала Дуњино бунцање у сну пре сцене коју је имала са Свидригајловом и све је то узнемирило . жели својој деци све најбоље . Након две седмице је умрла. већ одавно су се појавиле ситне боре око очију . живела једино од наде и од очекивања да од Рође добије писмо. Њена узнемиреност дошла је до крајњих граница. Очување свега тога представља једино средство да се лепота чак ни у старости не изгуби . алије такође била прорачуната . иако је знала да га Дуња не воли .Мада је Пулхерија Алекандровна имала већ четрдесет и три године. изјавила је да Рођа долази кући и натерала Дуњу да јој помогне у распремању.

18 .СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 по којима се могло закључити да се о ужасној судбини свог сина досећала много више него што су претпостављали.

Заслуга је Достојевског што је. Јунаци су остављени у тренутку када су открили истоветност осећања и сјединили се у заједничком чекању да прође преосталих седам година робије па да наставе живот „великим будућим подвигом“ . 19 . увео најбоље средство за карактеризацију јунака и предочавање њиховог унутрашњег живота – директни унутрашњи монолог.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 ЗАКЉУЧАК Завршетак романескне приче ставља до знања читаоцу да повест о судбини јунака није завршена . Прича је остала отворена . захваљујући своме дубоком познавању људске психе. а наративни субјект наговештава њено настављање у другим романима .

„Злочин и казна“ .Поповић Достојевски о Европи и Словенству .Д-р Јустин Сп. 20 . Завод за уџбенике и наставна средтва БЕОГРАД 1998. Достојевски. 2.СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР СРЕБРЕНИЦА У СРЕБРЕНИЦИ 2009 ЛИТЕРАТУРА: 1. ТИТОГРАД 1986. Достојевски. Издавачка радна организација „Рад“ БЕОГРАД 1983. 3. Универзитета Руски реалисти XIX века Нио „Универзитетска ријеч“ . проф.Никола Милошевић . Идеологија. 5. БЕОГРАД 1981.Др. психологија и стваралаштво. Новинско издавачко предузеће „Дуга“ БЕОГРАД 1972. Милосав Бабовић.Маркс – Кјергеков – Дали – Јанеско – Милошевић Вук Караџић . Фјодор М.Фјодор М. БЕОГРАД 1965. 6. „Злочин и казна“ . 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful