Phlogiston број 29

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy
науке и технологије of Science and Technology
UDC 001 (091)

29/ 2021 issn 0354-6640
ISSN 2620-1720 (Online)
M us e um o f S ci e nc e a nd T e c h no l o g y – B e l g r a d e
Музеј науке и технике – Београд
м узеј науке и технике – београ д
M u s e u m o f S c i e n c e a n d T e c hnolog y – B e lg r a d e
PHLOGISTON
29
ЧАСОПИС ЗА ИСТОРИЈУ И ФИЛОЗОФИЈУ
НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Journal for History and Philosophy of Science

and Technology
Београд – Belgrade
2021
ФЛОГИСТОН
Број 29 – 2021 / Issue Nо. 29 – 2021
UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

ISSN 2620-1720 (Online)
Издавач / Publisher
Музеј науке и технике – Београд
Скендер-бегова 51
тел: 30 37 962; факс: 32 81 479
е-пошта: Phlogiston@MuzejNT.rs
Museum of Science and Technology – Belgrade
51 Skender-begova Street
Tel: +381 11 30 37 962; Fax: +381 11 32 81 479
Email: Phlogiston@MuzejNT.rs
За издавача / For the Publisher

Зоран Левић / Zoran Lević
Лектура / Proofreading
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Превод / Translation
Катарина Спасић (KAUKAI) / Katarina Spasić (KAUKAI)
Прелом / Layout
Кранислав Вранић / Kranislav Vranić
Дизајн корица / Cover Design

Марко Јовановић / Marko Jovanović
Штампа / Printing
BiroGraf, Земун
Тираж / Print Run

300
Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Министарства културе и информисања Републике Србије
This publication has been issued with the financial support of the
Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia
Главни уредник / Editor-in-Chief
Марина Ђурђевић / Marina Đurđević
Уређивачки одбор / Editorial Board

Видојко Јовић, Дрaгaн Вojвoдић, Весна Тодорчевић, Aлeсaндрo Кaмиз,
Хaни Aл- Сaлaми, Илија Марић, Мирјана Ротер Благојевић, Светлана Голо-
чорбин Кон, Предраг Милосављевић, Бранимир Јовановић, Бојана Крсма-
новић, Владан Челебоновић, Снежана Бојовић, Љубодраг Ристић, Дрeнкa
Дoбрoсaвљeвић, Јелена Јовановић Симић, Снежана Тошева, Саша Шепец,
Слободанка Шибалић, Марина Ђурђевић
Vidojko Jović, Dragan Vojvodić, Vesna Todorčević, Alessandro Camiz,
Hani Al- Salami, Ilija Marić, Mirjana Roter Blagojević, Svetlana Goločor-
bin Kon,Predrag Milosavlјević,Branimir Jovanović, Bojana Krsmanović,
Vladan Čelebonović, Snežana Bojović, Ljubodrag Ristić, Drenka Dobrosa-
vlјević, Jelena Jovanović Simić, Snežana Toševa, Saša Šepec, Slobodanka
Šibalić, Marina Đurđević
Издавачки савет / Editorial Council

Љубомир Максимовић, Драгош Цветковић, Миљенко Перић, Славко Мен-
тус, Милан Лојаница, Живорад Чековић, Љубиша Ракић, Михаило Војво-
дић, Љубодраг Димић, Владан Ђорђевић, Зоран Петровић, Радоје Чоло-
вић, Миодраг Марковић
Ljubomir Maksimović, Dragoš Cvetković, Miljenko Perić, Slavko Mentus,
Milan Lojanica, Živorad Čeković, Ljubiša Rakić, Mihailo Vojvodić, Ljubodrag
Dimić, Vladan Đorđević, Zoran Petrović, Radoje Čolović, Miodrag Marković
Рецензентски тим / Reviewer Team

Слободан Петровић, Mиoдрaг Нeстoрoвић, Aлeксaндaр Пeтрoвић, Ми-
лош Ковић, Весна Тодорчевић, Ђoрђe Бaрaлић, Бел Балинт, Зоран Ива-
новић, Дejaн Рaкoвић, Лукa Пoпoвић, Драгомир Бонџић, Драгољуб Мар-
тиновић, Радмилa Радић, Стeвo Шeгaн, Mилaн Димитриjeвић, Владимир
Кривошејев, Јелена Јовановић Симић, Милена Кордић, Марија Милин-
ковић, Бојана Шкорц, Ирина Деретић, Рaдoвaн Рaдoвaнoвић, Смиљa
Teoдoрoвић, Жaркo Mиjaјлoвић
Slobodan Petrović, Miodrag Nestorović, Aleksandar Petrović, Miloš Ković,
Vesna Todorčević, Đorđe Baralić, Bel Balint, Zoran Ivanović, Dejan Raković,
Luka Popović, Dragomir Bondžić, Dragolјub Martinović, Radmila Radić, Stevo
Šegan, Milan Dimitrijević, Vladimir Krivošejev, Jelena Jovanović Simić, Milena
Kordić, Marija Milinković, Bojana Škorc, Irina Deretić, Radovan Radovanović,
Smilјa Teodorović, Žarko Mijajlović
Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Мирјана Бабић / Mirjana Babić
Сви научни радови се рецензирају.

All scientific articles are being reviewed.
САДРЖАЈ
Научни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES
9 Demian Nahuel Goos

The Treachery of Mathematics
Demian Nahuel Goos
Обмана ма�ема�ике
43 Дejaн Урoшeвић
Су�eр нoвe крoз ис�oриjу: �o�лe� сa Бaлкaнa нa нajjaчe
eкс�лoзиje у Унивeрзуму
Dejan Urošević
Supernovae Throughout History: A View From The Balkans of the
Balkans of the Strongest Explosions in the Universe
63 Предраг Д. Милосављевић
Склa� и сa�лaсje у ср�скoj кул�ури и нaуци: �oвo�oм oсaм
вeкoвa o� Зaкoнo�рaвилa Свe�o�a Сaвe (II �eo)
Predrag D. Milosavljević
Harmony and Consonance in Serbian Culture and Science: Marking
Eight Centuries of the Nomocanon of Saint Sava (2st Part)
103 Саша Панчевачки, Никола Конески и Драгољуб Цуцић
Прило� �роучавању �орекла Михајла Пу�ина
Saša Pančevački, Nikola Koneski i Dragolјub Cucić
Contribution to the Study of the Origin of Michael Pupin
129 Снежана Д. Шарбох
Никола Бизумић између ле�ен�е и с�варнос�и. Проналасци и
�а�ен�и Николе Бизумића
Snežana D. Šarboh
Nikola Bizumić Between Legend and Reality – Inventions and
patents of Nikola Bizumić
153 Марија Шеган-Радоњић
Да ли је Ма�ема�ички инс�и�у� �рви инс�и�у� Ср�ске
ака�емије наука? Пово�ом обележавања 75 �о�ина о� оснивања
Ма�ема�ичко� инс�и�у�а
Marija Šegan-Radonjić
Is Mathematical Institute the First Institute of the Serbian Academy
of Sciences? On the occasion of the 75th anniversary of the
Mathematical Institute
173 Dragoljub A. Cucić
Clasiffications of Paradoxes in Physics
Драгољуб А. Цуцић
Класификација �ара�окса у физици
199 Drenka Dobrosavljević
Searching for the Reality. Contacts, Dialogues and Cognitive,
Cultural and Sociocultural Mobility. Case Study: Pythagoras
Дренка Добросављевић
У �о�рази за с�варношћу. Сусрe�и, �иjaлoзи и сaзнajнa,
кул�урнa и сoциo-кул�урнa �oкрe�љивoс�. С�у�ија случаја:
Пи�a�oрa
225 Jeлицa М. Илић
Ш�анска �розница у ис�очној Србији 1918-1919: резул�а�и
ис�раживања броја умрлих у бољевачком срезу
Jelica М. Ilić
Spanish Flu in Eastern Serbia 1918–1919: Results of the
Reseasrch of the Number of Fatalities in Boljevački District
245 Брaнкицa Пoпoвић, Ивaнa Крстић-Mистриџeлoвић и Срђaн
Вaсилијевић
О� o�искa �рс�a у умe�нoс�и �o �рa�a �a�илaрних линиja у
фoрeнзичким ис�рa�aмa: �у� o� мис�икe �o фoрeнзикe
Brankica Popović, Ivana Krstić-Mistridželović i Srđan Vasilijević
From Fingerprint in Art to a Trace of Pappilary Lines
in Forensic Investigations: Road from Misticism to Forensics
293 Рaдoсaв M. Лaзић
Рeвизиja мe�o�a и „случaj” Ђoр�aнo Брунo
Radosav M. Lazić
Revision of Method and the “Case” of Giordano Bruno
329 Јелена Митровић
Е�енски вр� и ње�ови �војници
Jelena Mitrović
Garden of Eden and its Metamorphoses
361 Пaвлe Mилeнкoвић
Прилo� ис�oриjи eкс�eримeн�aлнe хeмa�oлo�иje у Србиjи.
Ma�ичнe ћeлиje хeмa�o�oeзe
Pavle Milenković
Contribution to the History of Experimental Hematology in Serbia.
Hematopoietic Stem Cells
СТРУЧНИ РАДОВИ/STRUČNI RADOVI
385 Саша Срећковић

Нема�еријално кул�урно наслеђе у Србији – изазови
инс�и�уционалне �раксе
Saša Srećković
immaterial Cultural Heritage in Serbia – Challenges of Institutional
Practice
401 Нeнaд Лукић
Фaбрикa квaсцa Вeлкoвићa и Лукићa у Oс�ружници 1936–1948.
Nenad Lukić
Yeast Factory of Veljković and Lukić in Ostružnica 1936–1948
417 Милан Д. Вуковић
Oбнoвa Ср�скe �a�риjaршиje и избoр �a�риjaрхa1920. �o�инe у
црквeнoj ш�aм�и
Milan D. Vuković
Restoration of the Serbian Patriarchate and Election of the
Patriarch in 1920 in the Ecclesiastical Press
ПРИКАЗИ/PRIKAZI
445 Мирјана З. Ротер Благојевић

Горица Б. Љубенов, Тра�иционално архи�ек�онско наслеђе у
ре�иону Сраре �ланине, архи�ек�ура која нес�аје
451 Ивана Бјеловук
Ивана Крс�ић-Мис�риџеловић и Срђан Василијевић, Форензика
више о� века
454 Миомир Мијић
Миомир Мијић, Ау�ио-ин�ус�рија у Србији
463 Гордана Д. Медић-Симић
Карол Бефа и Се�рик Вилани, Иза кулиса с�варалаш�ва
469 Jeлeнa Јовановић Симић
Влa�имир Кривoшejeв, E�и�eмиja ш�aнскe �рoзницe у Србиjи
1918–1919, сa �oсeбним oсвр�oм нa вaљeвски крaj
474 Aлeксaндaр Бaндoвић
Aлeксaн�aр Пaлaвeс�рa, Усaмљeни aрхeoлo�, Teрeнски мe�o�
Mилoja M. Вaсићa
477 Саша Шепец
Рифа� Куленовић, Ин�ус�ријско наслеђе Бео�ра�а, �ру�о из�ање
483 У�у�с�во ау�орима

495 Instructions for Authors
Научни радови
original scientific paper
udc 51
Demian Nahuel Goos1
Universidad Austral,
Facultad de Ciencias Empresariales,
Departamento de Matemática, Rosario, Argentina
Universidad Nacional de Rosario,
Facultad de Ciencias Exactas,
Ingeniería y Agrimensura, Pellegrini,
Departamento de Matemática,
Rosario, Argentina
THE TREACHERY OF MATHEMATICS2
Abstract
In this manuscript, the author presents a series of his works inspired

by René Magritte’s La Trahison des images, in which different para-
doxes of mathematics, counterintuitive results and stories of math-
ematicians are depicted in similar ways. In this way, the paper makes
a brief tour of the history leading up to the setting of the foundations
of mathematics and raises prominent philosophical questions about
mathematics based on an artistic approach.
Keywords: foundations of mathematics, history of mathematics, para-
dox, antinomy, René Magritte, The Treachery of Images, Henri
Matisse, drawing with scissors
1. Introduction
The history of mathematics abounds with noteworthy figures who

had such devotion and love for their work that they were capable of
1 demian@fceia.unr.edu.ar; Dgoos@austral.edu.ar
2 This work is dedicated to the memory of Bernd Werner, who did not only
teach, but rather shared his passions in his lectures. The influence he had in the
way I approach my career is invaluable. The author would like to thank Véra-Ilhem
Mohr for her support with the French translations and Nicolás Alberto Bossi for
the numerous conversations and discussions, without which this manuscript
would not have been possible.
9
Phlogiston 29/2021 http://www.muzejnt.rs
understanding its true nature and behaviour. After all, mathematics is

not a discipline that shows its ways straightforwardly, but rather exhibits
its true self only to those worthy of its truth. It is the history of the right
questions and great definitions. By exploring critical moments in the his-
tory in which mathematicians were confronted with inescapable situa-
tions, like paradoxes and counterintuitive theorems that did not make
any sense even to their discoverers, we get a glimpse of what mathemat-
ics actually is, for the answers found during precisely those moments re-
veal our attitude towards these issues. These answers are the manifesto
of our mathematical philosophy.
This work is an attempt to create a novel and creative approach to
different philosophical and mathematical issues and to show how to give
an introductory understanding of them using artistic means. In the first
two sections, the artists who inspired this work–René Magritte and Henri
Matisse–are briefly presented. In the main section, the mathematical
background of the twelve images is detailed.
2. René Magritte
The Belgian artist René Magritte3 is one of the most famous representa-
tives of surrealism, a school of thought from the first half of the 20th cen-
tury that addresses unconsciousness and dreams by creating paintings
that depict these worlds with remarkable precision.
As it happens, many of Magritte’s works can be given a mathematical
interpretation. For instance, Le fils de l’homme, which depicts a man with
a bowler hat whose face is covered by an apple, visualizes the human
desire to see beyond what can be seen, and La Clairvoyance shows a man
who is observing an egg but drawing a flying bird. Both works perfectly
interpret what mathematicians are driven by and how a mathematical
mind works.
One of Magritte’s best-known works is a series of paintings in which
he shows everyday objects with different labels or text describing them.
The text is the heart of these works, since they confuse, puzzle and even
irritate the observer. This is because the text seems to be contradictory
at first glance, challenging our intuition and our experience. The most
famous one, La Trahison des Images, shows a realistically drawn pipe and
the text Ceci n’est pas une pipe–This is not a pipe–written below.
3 Todd Alden, The Essential René Magritte (New York: Harry N. Abrams Inc.,
1999).
10
Demian Nahuel Goos, The Treachery of Mathematics
The general interpretation of this work is that Magritte intended to

show that no matter how realistic the depiction of an object is, the depic-
tion will never be the object itself. The work discusses the differences
between an object, its denomination and its visual representation. The
question that underlies this work concerns what reality actually is and
how we can pretend to visualize reality even if we do not know what it
is in the first place. As mathematics is a way to describe our reality and
keeping in mind the many limitations mathematics possesses to faithfully
describe our world, the connection between this work and the mathe-
matical world becomes evident. Given his love for absurdity, mathemati-
cal paradoxes, not only true antinomies but also particularly those true
counterintuitive statements that challenge our minds are precisely what
Magritte would have loved about mathematics.
3. Henri Matisse
Technique used in this work was inspired by the late work of Henri
Matisse4 who, with fragile health resulting from an intestinal operation,
developed the method of drawing with scissors, as he called it. He had
an assistant who painted a paper board in different colours and later
cut them into the shapes he needed. The reason why this technique is
referred to in this work is connected to the fact that Matisse refused
to give up once he was no longer able to create paintings. Rather, he
made up a new way to express himself, which is why the scissors repre-
sent perseverance, creativity and reinvention. This dead-end situation
and Matisse’s reaction to it can be compared to the background that
this work refers to and to the attitude that the mathematicians dis-
cussed in this work have shown when facing these problems. Obtaining
a counterintuitive result is unsettling and baffling and the discovery of
an antinomy within a formal system carries with it a certain fatality, a
doom. Such a discovery causes the teetering of the system and with
it, our convictions and everything we believe to be true. However, it is
precisely the capability to adapt to those unexpected results and rede-
fine the foundations of mathematics to prevent it from collapsing like a
house of cards that has distinguished those mathematicians who made
these discoveries.
4 John Jacobus, Henri Matisse (New York: Harry N. Abrams Inc., 1983).
11
4. The Treachery of Mathematics
To entirely understand the meaning of these works, three elements have

to be considered: the title, the object and the sentence written below.
The title directs attention to a specific mathematical branch. It will imme-
diately become evident that these branches are not independent from
each other, since more than one mathematical discipline could have been
used as the title for many of these works. The problems the titles refer
to are well-known and frequently used to share mathematical ideas with
a broader audience.
The style used for the artworks was inspired by Henri Matisse, as they
were all created by cutting paper board in different colours and glued on
35 x 35 cm PVC foam board. As already mentioned, this style represents
the capability of the mathematicians to adapt to these unnatural conclu-
sions. In addition to this, the childish nature of the artworks, which again
resembles Matisse’s own work, serves to represent the foolish and over-
bold attitude of those mathematicians who worked beyond their own
intuition and experience.
Hereinafter, the idea behind each of these twelve works will be
presented.
5. The Treachery of Numbers
The first contributions to mathematics that we usually hear about come

from Babylon, Egypt and Greece, and Pythagoras plays a prominent role
in many of them. Little is known about Pythagoras, or, more precisely,
a lot is known but with little certainty. As far as we know, he, together
with his followers and those who carried on his legacy, gave numbers a
special meaning–a spiritual weight and a key role in their philosophy and
in their understanding of the universe. In this sense, we could argue that
since Pythagoras and his followers were the first ones to ask philosophi-
cal questions concerning mathematics, they were actually the first true
mathematicians of humankind. This is also supported by the fact that,
according to Eudemus, they were even the first ones who did maths for
the sole purpose of doing maths without real life needs and thus cre-
ated pure mathematics. “All things are numbers” is a quote attributed
to Pythagoras, meaning that everything in nature can be expressed in
terms of numbers and the ratio between them. By numbers, these math-
ematicians implied what today we call the natural numbers, which means
that they understood rational numbers as the way to describe everything
there is to be described in our world.
12
Figure 1. The Treachery of

Numbers, 35 x 35 cm, paper
board on PVC foam board,
“This is not a number”
It must have been quite a shock to discover that this is not entirely
true, at least not in the way that these mathematicians thought.5 Given
the direct connection to Pythagoras’ theorem, it is often believed that
the discovery of the irrationality–non-rationality, to be more precise–
of the square root of two was the idea that showed them this fact.
Nevertheless, although the sources are not certain on this point, it is
more probable that these mathematicians encountered the irrationality
of the golden ratio first,6 mainly because the regular pentagon, in which
the golden ratio plays a fundamental role, was the symbol of their order.
The golden ratio is defined by
a number that can be discovered in many mathematical ways–geometri-

cally, analytically and numerically, among others. The importance of this
number lies not merely in its key role in some mathematical areas and the
many properties it possesses, but rather in its strong connection to many
other areas, not all of them exclusively mathematical, such as architec-
ture, aesthetics and nature.
The shape of a nautilus shell is often said to resemble the golden spiral,
which is a mathematical curve of the growth factor . And although this is
not strictly true since the actual growth factor of this shape is not really ,
today, the nautilus shell represents the existence of irrational numbers, and
for the ancient Greeks, what was not rational was not a number at all. Thus,
5 Kurt Von Fritz, “The Discovery of Incommensurability by Hippasus of Meta-
pontum”, Annals of Mathematics, Second Series, 46, 2 (1945): 242–264.
6 Jost-Hinrich Eschenburg, Sternstunden der Mathematik (Wiesbaden: Springer,
2017).
13
this is not a number. However, once again according to the Pythagoreans,

this should not be possible and it should not exist. Their world view was de-
stroyed by the discovery of these geometric entities that could not be ex-
plained nor represented by rational numbers. The mathematicians found
holes in a system they had been convinced was complete.
The philosophical question that has remained unanswered since then
is what natural numbers actually are. Are they a human creation or are
they part of the universe that we live in? Do they possess a metaphysical
energy? Are they a divine construction or a reflection of nature or should
we strip the numbers of all conceivable meaning and understand them as
simple symbols? In conclusion, the ancient Greeks were not only the first
true mathematicians, but they were also the first ones to suffer through
the treachery of mathematics, and they were certainly not the last ones
to do so.
6. The Treachery of Analysis
With the discovery of the irrational numbers, we are virtually just a few
steps away from the definition of the entirety of the real numbers–a few
steps that took us more than twenty centuries to make–and with the
real numbers more problems arise. For in the realm of real numbers, we
encounter many unexpected and not-so-intuitive results, a fact that be-
comes evident when we focus on real functions.
Analysis is a field that many remarkable figures throughout the his-
tory have worked on, but some, such as Augustin-Louis Cauchy, Bernard
Bolzano and Karl Weierstrass, undoubtedly stand out. These men imple-
mented extreme rigour during the processing of the most fundamental
concepts of calculus, which turned out to be pivotal in the development
of this area, and introduced the arithmetisation of analysis, puzzling it out
from the contentious infinitesimals and introducing the now classical
definitions.7 In this way, the foundations of analysis found themselves
on terra firma, which does not mean that counterintuitive results can no
longer be found. There are continuous functions defined on a compact do-
main with infinite length, everywhere-continuous but nowhere-differenti-
able functions or functions that verify the intermediate value property but
are not continuous. It seems that one can construct a function with what-
ever property one desires it to verify. In summary, analysis is a pathway to
many properties that one may consider unnatural.
7 Jeanne Peiffer and Amy Dahan-Dalmedico, Wege und Irrwege-Eine Geschichte
der Mathematik (Basel: Basel Birkhäuser, 1994).
14

Analysis, paper board on PVC
foam board. “This is not the
day of the Last Judgment”
A prominent example of this strange behaviour is Gabriel’s Horn8, a

three-dimensional geometric figure described by Evangelista Torricelli
that got its name due to its resemblance to the instrument the Archangel
Gabriel is depicted as using to announce the Judgment Day. Far less path-
ological compared to the functions mentioned above, Gabriel’s Horn
possesses a counterintuitive but remarkably visual property related to its
surface area and the volume delimited by it: this volume is finite, whereas
the surface area is infinite. To better understand this, let us define this
geometric body and compute the mentioned values.
To construct Gabriel’s Horn, the function in the domain
has revolved around the axis. The formula of the volume of
the region delimited by Gabriel’s Horn is given by
which is clearly finite. Now, for the area of the surface of the Gabriel’s
Horn, we have
which means that the surface of Gabriel’s Horn is not finite.

One way to describe this contradictory result is to pretend that we
want to fill Gabriel’s Horn with paint. Since the corresponding volume is
finite, this would present no problem at all, but at the same time, no finite
amount of paint would ever be enough to paint the walls of this object.
8 Vincent E. Coll and Michael Harrison, “Gabriel’s Horn: A Revolutionary Tale”,
Mathematics Magazine, 87, 4 (2014): 263–275.
15
Bearing in mind that this idea is nonsense in the first place, since an infi-
nitely long object cannot be real, to explain the mistake in this reasoning,
it is sufficient to remark that paint particles are not infinitely small, which
is why this idea fails.
This example reveals our problems in intuitively working with the real
line. The fundamental role of the real numbers in mathematics and their
mathematical beauty are beyond doubt, but on the other hand, they lack
the intuitiveness of the rational numbers. When first confronted with
them, we are usually taught how to use real numbers without utterly un-
derstanding their true nature, which is due to the fact that there is a not-
so-evident abstraction hidden behind this set of numbers. This abstrac-
tion is strongly connected to the complex concept of the completeness
of the real numbers, a notion we implicitly owe to Richard Dedekind, who
was the first one to consistently describe the continuum with his novel
idea of what we now call Dedekind cuts.9 It requires a certain mathemati-
cal maturity to fully understand the axiomatic framework that underlies
this issue. This leads to the important question of how to teach abstract
concepts and ideas in a pedagogical and practical way without forget-
ting to transmit their true meaning. On a personal note, this manuscript
is the result of the answer I found to this particularly difficult question:
by telling stories around the abstract mathematics that is being taught
and thereby humanizing mathematics. In addition to this, we dare to ask
what led René Descartes to call these numbers real.
7. The Treachery of Algebra
Important open problems and conjectures in mathematics mirror the

current state of affairs in research. They unfold the limitations of contem-
porary mathematics and exhibit which paths are yet to be treaded. The
longer these problems remain unsolved, the more attention they attract,
and the more distinguished scientists approach them. The importance of
these problems underlies the fact that if it is not possible to solve them
with today’s tools and methods, it means that a resolution would bring
along new and original techniques that may provide deeper insight in the
problems’ nature.
Hic sunt dracones, an expression that can be found in some medie-
val and Renaissance maps to describe unexplored territories, would be
a fitting title for a list of open problems: We do not know what is hidden
9 Richard Dedekind, Stetigkeit und Irrationale Zahlen (Braunschweig: Friedrich
Vieweg und Sohn, 1872).
16

Algebra, paper board
on PVC foam board.
“This is not a wheel”
behind them, they seem unattainable and out of reach, and the mere
idea of looking in these directions seems to be a perilous and foolishly
hopeless endeavour. Today, we have the Millennium Prize Problems, an
example of a famous list of such problems, of which only Poincarè’s con-
jecture has been solved (by Grigori Perelman). Moreover, David Hilbert’s
list of 23 problems presented in 1900 during the Second International
Congress of Mathematicians in Paris is probably the most storied and in-
fluential list of open problems, for it shaped mathematical thinking for
decades to come.
However, antiquity had its own problems. Three geometric problems
remained unsolved for more than twenty centuries,10 the most complex
among them probably being the quadrature of the circle. The goal was to
construct a square of area equal to the one of a given circle using only a
compass and a straightedge and nothing more. The impossibility of this
undertaking is a consequence of the proof that the number π is transcen-
dental, which was obtained in the 19th century.11
The other two problems, the construction of a cube that doubles the
volume of a given one and devising a general method to partition an angle
into three equal parts, can be settled using the results of Évariste Galois.
Once again, it is not possible to do what the problem asks us to do, which
means that all three of the classical problems of antiquity, which have
been waiting two thousand years for a solution, can still not be solved.
10
Edward V. Graef, “On the Solutions of Three Ancient Problems”, Mathematics
Magazine, 42, 1 (1969): 28–32.
11 Ferdinand Lindenmann, “Über die Zahl π“, Mathematische Annalen, 20 (1882):
213–225.
17
Less disappointing, however, are the possibilities that arise from the
mathematics created by Galois in this context. The starting point of this
was the quintic equation, the question whether the roots of a polyno-
mial of degree 5 can be expressed in terms of radicals, which in itself has
been one of the most important open problems since the Renaissance.12
Galois answered that question negatively–apparently this was a bad
habit of his–by creating one of the most significant branches of algebra:
group theory. By stating that group theory is the study of symmetries,
we can understand why it is so influential and why there are that many
applications of Galois’s work in real-world phenomena, for our world and
the physics we use to describe it obey the laws of symmetry. To recapitu-
late, by answering a rather theoretical question about a polynomial equa-
tion, centuries-old questions were settled and two essential theories of
modern algebra, which have deep connections to our real world and the
way we describe it, have been developed.
When talking about open problems, one question always remains:
Which dragons will be tamed next? What problem will be solved in the
near future and what tools will be created to do so? Will a new branch of
mathematics emerge in the process? The thrilling thing is that we cannot
do anything other than speculate.
8. The Treachery of Infinity
Infinity is a strange concept. As soon as we convince ourselves that we

have a general notion of this idea, we come across a result that undoubt-
edly proves us wrong. When John von Neumann said that “we do not
understand mathematics, but rather get used to it,’’ he probably also had
the concept of infinity in his mind. We do not encounter infinity in every-
day life, nor do we experience infinity in our sensory experience, which
leads us to these difficulties. For decades, it was even discussed whether
infinity should be considered a mathematical concept at all, until a num-
ber of mathematicians, Georg Cantor being the most prominent and cru-
cial one among them, succeeded in creating a theoretical framework for
infinity.13 Cantor not only proved that there were different kinds of math-
ematical infinities, but also that there is an infinite number of infinities!
12 Dmitry Fuchs and Serge Tabachinov, Ein Schaubild der Mathematik (Berlin; Hei-
delberg: Springer, 2011).
13
Georg Cantor, “Beiträge zur Begründung der Transfiniten Mengenlehre“,
Mathematische Annalen, 46 (1895): 481–512.
18
Figure 4. The Treachery

of Infinity, 35 x 35 cm, paper
board on PVC foam board.
“This is not a poet”
“No one shall expel us from the paradise that Cantor created for us”,
David Hilbert exclaimed, and although this statement mainly mirrors his
viewpoint regarding many philosophical issues of his time, it also expounds
a particular idea: the idea that Cantor’s work on set theory is one of the
starting points of modern mathematics, a paradise worth fighting for.
Cantor created what we now call naive set theory, since it contains de-
ficiencies that had to be corrected afterwards. However, Cantor’s work
was a bold and audacious move, for it was the first time that infinity was
formally integrated into a mathematical theory. Not only that, but infin-
ity was also a key element of Cantor’s work. Until then, infinity had been
more of a philosophical notion than an entirely mathematical concept.
Whilst it was both implicitly and explicitly present in many mathematical
contexts–for instance, in the concept of infinite series or the principle of
induction–mathematicians tried to avoid working with it for obvious rea-
sons. As a consequence, Cantor’s theory sparked a widespread contro-
versy out of which new philosophical currents, such as intuitionism and
constructivism, which were opposed to Cantor’s work, emerged. Other
mathematicians refused to reason about infinity the way Cantor did, but
time proved Cantor right. It was madness, yet there was a method in it.
Cantor’s revolutionary ideas are now widely accepted and they are a part
of the mathematics we now teach and work with every day. Depending
on which area one works in, one will encounter different paradoxes re-
lated to infinity.
One famous paradox that comes from probability is frequently called
the infinite monkey theorem. Imagine that there is a monkey that ran-
domly types letters on a typewriter. Naturally, the result of the monkey’s
work will be a string of random and meaningless nonsense. But now
19
consider the following hypothetical scenario: imagine the monkey doing

this task for an infinite amount of time. For simplicity’s sake, we assume
that the monkey won’t die, nor will the typewriter break, and that we
have an infinite supply of paper and ink. What will happen? Could the
monkey sooner or later (accidentally) type something meaningful? The
answer is yes. In fact, one truly strong statement can be proven: The
monkey will inevitably write down the whole written legacy of William
Shakespeare, the First Folio (1623), with all his comedies, histories and
tragedies. This will happen almost surely, which means that this event
has probability 1. If we make no restrictions in time and give the monkey
the time it needs, it will unintendedly become a poet.
Andrey Kolmogorov cannot be overlooked when talking about prob-
ability. He formulated the axiomatization of probability theory based on
the measure theory and can therefore be considered the father of mod-
ern probability. He developed many theorems that lead to the theorem
that is now visualized in terms of typewriting monkeys.14 Since then, the
infinite monkey theorem gained pop-cultural status with numerous ap-
pearances in literature, music, television and more, Jorge Luis Borges’
The Total Library or The Simpsons’ Last exit to Springfield being just two
examples of this.
When we come across an unexpected result in mathematics, infin-
ity is frequently just around the corner. Our reasoning hits a wall, our
imagination fails categorically and our experience, regrettably, has noth-
ing to say at all. No matter how well trained we are, we can expect the
unreasonable and irrational to happen. An open question on that front
is whether we can develop an intuitive notion for infinity. How can we
train our reasoning in order to naturalise the idea of infinity and, thus,
facilitate the process of understanding infinity?
9. The Treachery of Geometry
As we have seen, infinity expresses itself in two main ways: the infinitely
large and the infinitely small, and both of them are equally unsettling. In
the case of the infinitely small, two Polish mathematicians, Stefan Banach
and Alfred Tarski, provided a shocking and disturbing, but also beautiful,
result that seems to put a limit to the real-world applications of mathemat-
ics the way we use it.15
14 Émile Borel, “Mécanique Statistique et Irréversibilité”, Journal of Physics, 5, 3
(1913): 189–196.
15 Stefan Banach and Alfred Tarski, “Sur la décomposition des ensembles de
points en parties respectivement congruentes”, Fundamenta Mathematicae, 6

(1924): 244–277.
20

of Geometry, 35 x 35 cm,
paper board on PVC
foam board.
“This is not an apple. It’s two”
Consider a three-dimensional solid ball,

Banach and Tarski proved that it is possible to cut this single ball a finite
number of times and rearrange these parts in such a way that in the end,
we obtain two such balls of exactly the same dimensions. In other words,
this implies that it would be possible to take an apple, cut it with a knife
and obtain two apples by rearranging these slices.
Naturally, but sadly, this is not true. The reason why this is mathemat-
ically possible in the first place is based on the fact that the parts that the
sphere is divided into are not slices but rather unnatural, pathological
sets or clouds of points for which the notion of volume is in no sense
well-defined, and thus, this concept is not applicable in reality. The the-
oretical existence of these strange sets is not obvious in mathematical
terms either. Their existence is a direct consequence of what may be one
of the most discussed and controversial axioms of modern mathematics,
only comparable to Euclid’s parallel postulate: the axiom of choice.16
We owe this idea mainly to Ernst Zermelo and his work on the axioma-
tization of set theory, which was later extended by Abraham Fraenkel to
the current predominant approach, the Zermelo-Fraenkel set theory. It is
interesting to note that Zermelo did not formulate this axiom in order to
settle an axiomatic foundation for set theory but rather in order to prove
the well-ordering theorem,17 which had previously been conjectured by
Georg Cantor and turned out to be a formulation equivalent to the axiom
of choice.
16
Thomas J. Jech, The Axiom of Choice (Amsterdam: North-Holland Publishing
Company, 1973).
17
Ernst Zermelo, “Beweis, dass jede Menge wohlgeordnet werden kann“, Math-
ematische Annalen, 59, 4 (1904): 514-516.
21
The axiom of choice states that if there is a collection of non-empty

sets, it is possible to choose one element from each set. This property
is intuitive and straightforward if the collection of sets is finite, in which
case an additional axiom is not even required. However, the axiom is nec-
essary and relevant in the infinite case, and infinity is treacherous. One
could argue whether it is suitable to work with an axiom that implies
the existence of such ill-behaved sets and, therefore, of counterintuitive
results such as the Banach-Tarski theorem. The truth is, the enormous
amount of crucial, essential results the axiom of choice implies is worth
the undesired side effects:18 Zorn’s lemma in order theory, the well-or-
dering theorem in set theory, the Hahn-Banach theorem in functional
analysis, and Tychonoff’s theorem in topology or the theorem that every
vector space has a basis in linear algebra. The axiom of choice is like an
inverted version of Pandora’s box: by using it, we unveil a sheer unlimited
and uncontrollable number of valuable theorems, and yet, at the far end,
we also find chaotic results.
This particular topic gives way to numerous questions, one being
on the applicability of mathematics to the real world, and the Banach-
Tarski paradox strongly compromises this applicability. The fact that a
formal collection of theoretical postulates and their logical implications
are capable of representing, interpreting and predicting real phenom-
ena is astonishing in the first place. However, the inescapable question
that arises is the extent to which mathematics is actually a description
of our reality.
10. The Treachery of Probability
The realm of probability is home to many unexpected results, with the

peculiarity that the results do not need intricate and sophisticated theo-
ries. There is no need for the concept of infinity, and mysterious axioms
are superfluous: Just one simple and basic problem is enough to baffle
us, which is notable, since we are used to estimating probabilities in ev-
eryday life with absolute naturality. This is why it is not true that we sim-
ply lack an inherent intuition of probability in itself; rather, we fail in our
line of reasoning.
18 Thomas Bedürftig and Roman Murawski, Philosophie der Mathematik (Berlin:

De Gruyter, 2012).
22

of Probability, 35 x 35 cm,
paper board on PVC foam board.
“This is not a prize”
One of the most famous of these kinds of problems is the Monty-

Hall problem.19 Imagine that you find yourself in a game show and you
have to choose between three doors: one hides a prize, the other two
hide goats. After you make your choice and before it is unveiled what is
behind your door, the host opens one of those doors that you did not
choose, revealing a goat. You are now given the opportunity to change
your door. Should you switch your choice?
The stunning answer is yes, you should! This is rather confusing, es-
pecially if you consider the principle of indifference. One way of thinking
of this is understanding that the probability of your door hiding the prize
does not change by the opening of one of the remaining doors. The prob-
ability was 1/3 before the other door was opened, and it will keep this
value afterwards. So, the probability of the prize being behind one of the
other two doors is 2/3, a fact that again does not change by the opening
of one of the doors. However, by opening one of the doors and reveal-
ing a goat behind it, theb 2/3 probability concentrates on the last door.
Finally, this implies that by changing your choice of door, you double your
probability of choosing the prize.
The sceptical mind can also check this result by simply carrying out
the experiment, and after a large number of attempts, the experimental
results should match the computed ones. Surprisingly, one such sceptical
mind was none other than Paul Erdös. Paul Erdös was a mathematician
famous for his incredible mathematical intuition and his ability to inces-
santly pull conjectures out of a hat. When confronted with the result of
the Monty-Hall problem, Erdös answered: No, this is impossible. There
19 Jason Rosenhouse, The Monty Hall Problem (Oxford: Oxford University Press,
2009).
23
should be no difference (between both doors)! An exchange of ideas with

some colleagues was necessary to fully understand the nature of the
problem. It is at least a relief that such great minds also struggle with the
mysteriousness of these kind of results.
As we can see, our mind is not prepared for the knotty world of math-
ematics. We all share this kind of moments when logic is no longer our
friend and we expect something different to happen. However, what dis-
tinguishes us from one other is the way we react to them. This is why
Erdös’s reaction to the Monty-Hall problem is particularly interesting.
He did not try to pass it off as though he had expected the result but
was honest in his perplexed reaction. Humility is frequently found as a
common denominator among the greatest mathematicians, and this is
something we also find in Erdös’s response. This leads us to the ques-
tion: What makes a good mathematician? How must a good mathemati-
cian act? Here, one possible answer was given, but the question yields as
many answers as there are mathematicians.
11. The Treachery of Combinatorics
The pigeonhole principle is one of the most intuitive ideas in mathemat-

ics. Few ideas are further away from unexpectedness than this result of
combinatorics. This principle states that if there are more pigeons than
pigeonholes, then there will be at least two pigeons sharing a hole. If you
have four apples for three children, there will be one apple left. Naturally,
this can be expressed in formally correct mathematical terms, but the
idea remains the same.
So where can we find unpredictability in this principle? What is mys-
terious about it? It is safe to say that the pigeonhole principle possesses
a power of unexpected consequences. The principle can be explained
without hesitation to the non-mathematical community, for it seems to
be rather a question of common sense and not a mathematical result.
Nevertheless, the properties that can be proven by using the princi-
ple are numerous and manifold. Results in number theory, graph theory
and geometry are consequences of the principle. For instance, Brouwer’s
fixed point theorem, which states that any continuous function from
the dimensional sphere in itself has a
point such that can be proven by using, among
other results, the pigeonhole principle. Another unexpected result that
elegantly uses the pigeonhole principle is the theorem that states that if
24

Combinatorics, 35 x 35 cm,
paper board on PVC
foam board.
“This is not a pigeonhole”
you choose different integers out of the first , then there will be
two among them such that one divides the other one. As a side note, it
is worth mentioning that Paul Erdös liked this last problem so much that
he used it as an initiation problem, meaning that he confronted young
disciples with it to observe their answers.20
There is no doubt that the pigeonhole principle, which is attributed to
Peter Dirichlet, is a beautiful result. Many of the requirements we have for
a result to earn the epithet beautiful are fulfilled: it may be extremely sim-
ple, but it possesses applications in different fields of mathematics that
are also surprising. Mathematicians talk about the beauty in mathemat-
ics in different contexts. A proof can be called beautiful, usually implying
that it uses novel proving techniques or tools that are usually used in oth-
er areas and can unexpectedly be applied in this new context. However,
sometimes the result, rather than the proof, is the beautiful part. When a
large amount of information can be summarized with a brief and simple
formula, when two apparently disconnected branches can be connected
by one single result in a deep and elegant way, or when a theorem’s im-
plications give rise to a whole new branch of mathematics; then we usu-
ally talk about a beautiful theorem. For instance, Andrew Wiles proved
the connection between elliptic curves and modular forms elegantly
connecting two rather opposing theories and, as a consequence, prov-
ing one of the most discussed open problems of mathematics Fermat’s
last theorem. In recent years, a work by Michael Atiyah confirmed that
by showing different mathematical results to mathematicians, neuronal
processes were activated in their brains similar to ones activated in the
20 Martin Aigner and Günter M. Ziegler, Das BUCH der Beweise (Berlin: Springer,
Heidelberg, 2015).
25
brains of non-mathematicians when observing visual arts masterpieces.

The conclusion is that there actually is such a thing as mathematical beau-
ty. Perhaps mathematical beauty is invisible to the naked eye, but it is
undoubtedly present.
Bertrand Russell provides one of the most cited quotes on mathe-
matical beauty, stating that “mathematics possesses not only truth, but
supreme beauty’’,21 implying that beauty is not a property of some math-
ematical results but of mathematics itself. Later, the difference between
truth and provability was highlighted by Kurt Gödel–but is mathematics
really the beautiful part of the provable? What, then, is mathematical
beauty? Given the key role that mathematical beauty is frequently given,
the question of how to achieve mathematical beauty remains open.
12. The Treachery of Topology
Mathematicians tend to generalize their results. If a theorem is valid in

one dimension, mathematicians will try to prove the same result in higher
dimensions. If a result is valid for a class of functions, mathematicians will
look for a more general class that contains the original one in which the
result is still valid. Now, if there is a branch of mathematics that has mas-
tered the art of generalization, it is topology. Every definition, property
or theorem is redefined in topology to consider more general kinds of
circumstances. These generalizations are usually intuitive. However, the
consequences are, once more, rather strange, which is why mathemati-
cians need to carefully check what is and what is not valid in topology.22
Topology is frequently described, with efficient simplicity, as geom-
etry without shape. A topology creates connections between different
elements and subsets of a given set. There are different ways to define
a topology over a set, and consequently, we obtain different properties
in each case. Two different topological spaces are considered the same,
independently of their shape, if they behave the same way in topological
terms. The idea behind this is that we frequently do not know the shape of
an object we are working with, as happens, for instance, with spacetime
in physics, but we certainly know the way the object behaves under many
circumstances. Therefore, it is of great interest to find those topologi-
cal spaces that behave in that similar way; we call them homoeomorphic
21 Bertrand Russell, Mysticism and Logic: And Other Essays (Watford: Taylor Gar-
nett Evans & Co. Ltd., 1918).
22 Lynn Arthur Steen and Arthur Jr Seebach, Counterexamples in Topology (Hei-
delberg: Springer, 1970).
26

Topology, 35 x 35 cm, paper
board on PVC foam board.
“This is not for eating”
because, in these cases, one space will inherit all the properties the other
one possesses, and vice versa. A popular example of this are a mug and
a donut. It can be shown that the mug and donut both behave in exactly
the same way–at least in topological terms. This has been used for the
joke that a topologist cannot distinguish between what he wants to drink
for breakfast and what he wants to eat for breakfast. The key here is that
a donut and a mug both possess exactly one hole, and therefore, we can
imaginarily transform a donut into a mug.
Felix Hausdorff was one of the pioneers in topology, and probably
the one of the fathers of topology who is most strongly connected to
the establishment of the foundations of topology. A fundamental prop-
erty in topology that describes one way of distinguishing between differ-
ent points in a topological space is named after him23.There are numer-
ous ways of distinguishing between points in a topological space, and
although Hausdorff’s version is not used as an axiom of a topological
space the way he meant it to be used, it is widely accepted as the weak-
est definition that is also still useful. In other words, a Hausdorff space
distinguishes between different points in the most efficient way.
But what is the purpose of this if we cannot distinguish a mug from
a donut any longer? Why do mathematicians shamelessly create such
problems? The fact is that topology became one of the most omnipresent
branches of modern mathematics. All mathematical fields can be interpret-
ed in topological terms, and by these means, strong connections between
them can be created. Moreover, it is not surprising that it is possible to
discover real-world applications in the abstractness of topology. A rather
23 Felix Hausdorff, Grundzüge der Mengenlehre (Leipzig: Veit & Co., 1949).
27
recent example of this is Michael Atiyah’s quite theoretical early research

work in topology, which was later found to be relevant to string theory.
This applicability is not restricted only to topology. Mathematicians
do not always work with a practical and real-life goal in mind. They study
mathematics solely for the purpose of doing so and acquiring knowl-
edge. But sometimes, after many levels of abstraction and generaliza-
tion, a quite theoretical concept may gain an incredibly real-life applica-
tion. Sometimes in mathematics, form does not follow function, function
follows form, and mathematics itself follows its own path. How to deter-
mine which abstract theories are potentially useful in other areas is a key
question–one that needs an interdisciplinary answer.
13. The Treachery of Set Theory
A dreadful and fateful correspondence exposing an imperfection within

one of your theories must be an ominous letter indeed to receive just
before publishing your lifework. The letter concerns not a manageable
imperfection that can easily be fixed but a substantial inconsistency, a
foundational problem with undesired consequences and without any so-
lution in sight. This is what happened to Gottlob Frege, one of the first
mathematicians to develop mathematics rigorously in logical terms. His
was the doctrine of logicism, and given that his work can be considered
the starting point of mathematical logic, it is safe to say that Frege was
the first true advocate of logicism. In his work, he developed a formal
language and formal proofs based on logic, laying out one of the most
pivotal foundations of mathematics.
However, as we have already mentioned, Frege’s theory had a prob-
lem–a huge one. Strictly speaking, this was not a problem in his work but
rather in the way mathematics was done in those days, and the problem
only became evident because of Frege. An antinomy was found in his
Grundgesetze der Arithmetik; it was a contradiction within the system called
Russell’s paradox, named after the author of the letter Frege received.24
A simplified version of this antinomy for the non-mathematical com-
munity is called the barber’s paradox, and describes a village in which a
barber claims to shave all those men who do not shave themselves. An
apparently normal statement for a barber gives places to a problematic
question whether the barber does shave himself or not. Both alternatives
24 Alejandro R. Garciadiego, Bertrand Russell and the Origins of the Set-theoretic

“Paradoxes” (Boston: Birkhäuser, 1992).
28
Figure 9. The Treachery of Set

Theory, 35 x 35 cm,
paper board on
PVC foam board.
“This is not a barber”
lead to contradictions. In set theoretical terms, we may consider the set

to be and conclude that which
is evidently a problem. This paradox is strongly related to the principle of
ex contradictione sequitur quodlibet in classical logic, which states that if
your starting point is a contradiction, then you can deduce any statement
from it, regardless of whether that statement is true or false, making the
concept of truth and falsity obsolete. This would mean that Russell’s
paradox implies the uselessness of set theory together with most of the
existing mathematics, which is a catastrophic and disastrous conclusion.
Striving for a resolution of this antinomy, we now usually work with
Zermelo’s answer.25 There have been different conclusions concerning
the root of the problem, one of which is that the issue can be found in
the comprehension principle, the idea that, given a well-defined mathe-
matical property, there exists a set of all those elements that satisfy this
property. For a property φ, there exists a set In this sense,
Zermelo followed the ideas of Karl Popper: we work with a theory not
because we consider it to be the correct answer but because it most ef-
ficiently solves the problems that we previously had. He weakened the
comprehension principle until the contradiction was lost, replacing it
by the axiom schema of specification. It states that for a set to be con-
structed from a given property φ, the elements must be taken from an
original set. In other words, for a property φ and a set there exists a
set It can easily be seen that this simple reformulation
forecloses Russell’s paradox and similar antinomies. Another alternative
is to work with the axiomatization of set theory owing to von Neumann,
25 Dirk W. Hoffmann, Die Gödel‘schen Unvollständigkeitssätze (Heidelberg:

Springer, 2017).
29
Bernay and Gödel, which identifies the trouble in allowing to be

asked in the first place, thus restricting the circumstances under which
such questions can be stated.26
Nevertheless, the first consistent solution for avoiding these un-
desired antinomies is credited to Bertrand Russell himself. He was not
a mathematical philosopher but was probably the most philosophical
mathematician in human history, as well as a poet beyond comparison.
Together with his friend Alfred Whitehead, he published the Principia
Mathematica, a colossal opus magnus that aimed to consistently de-
termine the foundations of mathematics. To that end, Whitehead and
Russell elaborated their Theory of Types, which stipulates a hierarchical
order of sets and thereby avoids pathological sets such as . The pur-
pose of this project was to reconstruct the entirety of mathematics in a
consistent way following the principles of logicism, and although it be-
came evident that this way of doing mathematics was neither practical
nor effective, the Principia Mathematica soon became the basis of logical
thinking in mathematics. Not only that, but the Principia Mathematica
was also a first fundamental step towards the consistent systematization
of mathematics and a reference for old and new philosophical questions.
Russell’s life was as turbulent and contradictory as any life. However,
he was never indifferent to the reality of the world he lived in, nor was he
apathetic towards suffering. His work influenced modern thinking beyond
the reach of mathematics and his poetic eloquence earned him a Nobel
Prize in literature. The mathematician with the pipe discovered the first
true antinomy in mathematics and at the same time presented a way of
averting that catastrophe. The way we do mathematics today is a conse-
quence of his work; modern mathematics is the hare he has set running.
After this dire hour, the scientific community tried to show that there
could be no other antinomies in mathematics from that point on. The com-
munity tried to prove the consistency of mathematics, and the majority of
the foundational questions from then on were devoted toward achieving
this great goal. Unfortunately, these great minds did not succeed, which is
why we still wonder if we may come across another antinomy in the future.
Vladimir Voevodsky, for instance, seriously questioned the consistency of
first-order Peano arithmetic, a system that reflects basic mathematical
thinking. So, what is left in terms of the more debatable affairs? How much
do we need to develop mathematics until we find new inconsistencies?
How deep do we have to burrow? And what will the consequences of this
burrowing be–another foundational crisis in mathematics?
26 See footnote 18.
30
14. The Treachery of the Foundations of Mathematics
“The spirits that I’ve cited... my commands ignore!”, the sorcerer’s

apprentice moaned in Johann Wolfgang von Goethe’s ballad, Der
Zauberlehrling. What had the apprentice done to warrant such a lament?
He was given a simple task by his master: to clean the cellar. However,
the apprentice was eager to find a simpler way out of this work, one
which demanded no physical effort at all. Notwithstanding the fact that
the apprentice had not yet entirely mastered the ways of magic, he sum-
moned magical spirits to take charge of this business. He breathed life
into a broom that started washing down the cellar with buckets of water,
but before the apprentice knew what was happening, he lost control of
the situation. The chamber began to flood, and, unfortunately, the ap-
prentice had forgotten the spell to stop the charm.

of the Foundations of
Mathematics,
35 x 35 cm, paper board on
PVC foam board.
“We must know–we will
know!”
This short story, which ends with the sorcerer restoring the order, is
frequently referred to when a scientific discovery gets out of the hands
of its originator, the discovery of nuclear physics and the resultant hor-
rific weapons being a sorrowful example of such. However, the story fits
the history of mathematics and its foundations with supreme elegance,
since once mathematics was brought to life, it stubbornly and fiercely
obeyed its own laws, and the only position left for the creators was the
role of the apprentice. There was nothing left to do but suffer the slings
and arrows of outrageous fortune.
This irremediable dilemma has led to what we know today as the
foundational crisis of mathematics,27 a debate that tried to settle the
27 Ibid.
31
foundations of mathematics and to solve any kind of dead-end predica-

ments. How should mathematics be done? How should mathematicians
work? How should we think about mathematics?
In simplified terms, we can describe two opposite factions in this
debate. The first one is intuitionism, led mainly by Luitzen Brower and
with the strong support of many distinguished mathematicians such as
Hermann Weyl. This revolutionary and spirited programme not only crit-
ically approaches controversial issues such as axiomatic set theory and
infinity, but also casts doubt on quite accepted laws of logical thinking
like tertium non datur, the law of the excluded middle that states that,
for a given proposition , either or is true. On the other side there
is formalism, embodied by David Hilbert, in which, contrary to the first
group, the concept of infinity the way Cantor described it is considered
indispensable and the old mathematical structures, which are the right
foundation for mathematics, merely need to be revised. Even in this set-
ting Goethe’s sorcerer’s apprentice is a good comparison, for his inten-
tion with the ballade was to slash the creative movement to which he
had belonged until that point: the Sturm und Drang, in which emotions
get the nod over reason and the old is queried and put to rest. This move-
ment had to step aside for what we call the Wiener Klassik, in which the
old authority and order are respected and harmony is striven for. An evo-
lutionary development, and not the throwing of everything into disarray,
shall guide us to the destination, according to this movement. This com-
parison certainly anticipates the outcome of this dispute as well. After all,
most mathematicians of our time are formalists. Hilbert himself provided
the modern axiomatization of Euclidean geometry, and Hausdorff devel-
oped the concepts that led to the axioms of topology. We understand
the real numbers as the ordered field whose order is Dedekind-complete,
and we use the Zermelo-Fraenkel axioms for set theory, Kolmogorov’s
approach for probability and the axiomatization for arithmetic devel-
oped by Giuseppe Peano, another key figure in this process. However,
there were many hurdles to overcome along the way.
As mentioned above, this understanding was mainly the achieve-
ment of David Hilbert, probably the last universal mathematician and,
given his key role in establishing the foundations of mathematics, the
one who suffered the most terrible fate caused entirely by mathematics
itself. Hilbert’s program, which can be understood as formalism’s dogma,
clamours for a proof of the consistency and completeness of mathemat-
ics, particularly of set theory, using finitistic means. The feasibility of this
endeavour was the conviction upon which his whole mathematical phi-
losophy was based. This firm and deep-rooted belief can also be found in
32
one of his most well-known quotes: “We must know–we will know!” But
Hilbert was deceived, for none of this turned out to be feasible.
Another of Hilbert’s fundamental legacies is the way that we under-
stand axioms today,28 including the meaning we give them and the char-
acter they possess. Originally, axioms were meant to be unquestion-
able, plausible notions. Their validity was to be unquestioned and self-
evident, like Euclid’s “all right angles are equal to one another”, and, like
many concepts of a mathematical nature, the significance of the axioms
remained unchallenged for 25 centuries. However, during the crisis, the
whole mathematical world was–necessarily–turned upside down. For
the axioms, this meant that they lost this intuitive meaning, their self-
evidence, and started possessing significance depending on the logical
implications that are associated with them, the axiom of choice being
just one of the many axioms that fall into this category. This remodelling
of our way of understanding axioms had major implications for the way
we work in mathematics, since we now do not care what lines, points or
planes are, but only what properties they satisfy and what we can de-
rive from them. Hence, many philosophical questions that had no clear
answer and stood in the way in the daily routine of mathematicians,
such as what lines, points and planes are, were banished from everyday
concern.
We now have a notion of what axioms are and how we treat them.
In different branches, we work with different groups of axioms, and al-
though the axioms are widely accepted, they are not undisputed. Will we
change this concept in the future? Will we change the axioms we believe
in? In order to answer these questions, it is paramount to understand
the philosophical and mathematical meanings of axioms, and to do so,
many spirited discussions with well-founded, opposing standpoints are
called for.
15. The Treachery of Logic
Self-referential affirmations are dangerous and treacherous in math-

ematics, for they open the way for antinomious results. A well-known
self-referential affirmation is the famous Russell’s paradox, but there are
numerous such statements–for instance, Curry’s paradox. Define by
28 Penelope Maddy, “Believing the Axioms”, The Journal of Symbolic Logic, 53, 2
(1988): 481–511.
33

Logic, 35 x 35 cm, paper board
on PVC foam board.
“If this statement is true, then
these are not glasses”
where can be any statement, such as Y: These are no glasses. The prob-
lem with the whole statement is that it can be used to “prove” any affir-
mation at all. This can easily be shown step-by-step by using the law
of identity with our statement and applying other elemen-
tal logical laws. Thus, we obtain the conclusion that by allowing state-
ments such as , and are both derivable, which, of course, is not
acceptable.
However, self-referential statements can also be used constructive-
ly, as Kurt Gödel showed with his colossal incompleteness theorems,29
which are probably the most significant theorems in mathematical log-
ic. In the first theorem, Gödel proves that in mathematics, more pre-
cisely, within any recursive consistent axiomatic system strong enough
to describe the natural numbers, there will necessarily be true state-
ments that cannot be deduced using the chosen axioms. This exhibits
the limits of mathematical growth. The second theorem states that no
such system will be capable of proving its consistency from within the
system. In other words, both of these theorems reveal the impossibil-
ity of Hilbert’s program. Gödel showed this by explicitly constructing
a true statement that cannot be proven or disproven within such an
axiomatic system.
Gödel later said that the origin of the ideas that led to his incom-
pleteness theorems resided in the epiphanic realization that provability
is not equal to truth. This might be considered natural today, since the
definition of a provable statement is well-defined today, yet despite our
29 Dirk W. Hoffmann, Die Gödel‘schen Unvollständigkeitssätze (Heidelberg:

Springer, 2017).
34
efforts, mathematics has no definite answer to what a true statement

would be. However, this was not clear when Gödel presented his results.
Truth was considered synonymous to provability, a fundamental assump-
tion of logic. There is no “ignorabimus”. So, we can imagine why Gödel’s
results had such a deep impact on mathematics and its foundations. We
can compare the moment of realization with Joseph Haydn’s Symphony
No. 94, the Surprise Symphony: a harmonic and piano opening theme is
suddenly interrupted by a fortissimo kettledrum stroke. BOOM! A wake-
up call to the mathematical community, which had been relaxing its mind
and nerves after finding ways to consistently formalize mathematics.
After two centuries in which more fundamental questions of mathemat-
ics were answered than ever before, antinomies were banned from the
system, and the rocks the mathematical church would be built on were
determined.
Nowadays, thanks to Gödel’s results, we know that for all open con-
jectures, there are three alternatives: the conjecture is provable, the
opposite of the conjecture is provable and there is a middle point. The
conjecture is logically independent of ZFC (the Zermelo-Fraenkel axioms
with the axiom of choice). So, while tertium non datur is still valid within
the system, we are now aware of the fact that some conjectures escape
our system and that they are out of reach.
This was not a foundational crisis but rather a philosophical one.
After all, Gödel’s results do not show a contradictory property in axi-
omatic systems, but present a statement about its nature and its scope.
That enraging feeling of solving a jigsaw puzzle and discovering at the
end that there are some pieces missing is what many scientists have
felt. It was believed that it would be possible to work with a finite num-
ber of axioms to create all mathematics. It was a philosophical start-
ing point, and Gödel proved the impossibility of this undertaking. Once
more, the human mind tried to understand mathematics in the same
way our world works: in finite terms. However, while previously, this re-
sult was something difficult to assimilate since it revealed philosophical
misconceptions mathematicians had been taking as valid, today we can
see the positive consequences of this result. This change was a gift, for
it showed that mathematics is endless. There will be no last theorem,
no last conjecture, no last mathematician–and that is an encouraging
thought.
In his proof, Gödel provided an unprovable affirmation of the theoreti-
cal nature that had no real meaning. Nevertheless, we now know many
such statements, which are independent of ZFC–Cantor’s continuum
35
hypothesis probably being the most famous. The imminent question that
the incompleteness theorems imply is: What can we prove? Which open
problems can we prove with our axioms, and which are out of reach? These
are particularly important questions to ask when facing conjectures, espe-
cially those that stubbornly withstand any proving attempts over the years.
16. The Treachery of Computer Science
Strongly related to the incompleteness theorems is the halting problem

in computability theory, since it is one of the first problems proven to be
undecidable, which means that there is no general algorithm that can
solve it. The question is essentially whether we can decide if an arbitrary
program with a given input has a finite running time. In this context,
there are even those who find a limit to artificial intelligence in these
results since they ensure the existence of questions that cannot be an-
swered in mathematical language. Now, if we talk about computability,
the halting problem or artificial intelligence, there is one name we cannot
omit: Alan Turing.30
Turing is known to a broader audience due to his work in cryptogra-
phy in the Second World War, during which he managed to build a ma-
chine capable of decoding the Enigma of the National Socialists, which
was considered to be de facto unbreakable. This momentous achieve-
ment, particularly crucial because of the circumstances under which it
was managed, was, beyond comparison, a fundamental turning point in
the war effort. In fact, Turing can be considered one of the few people
who had a great influence on the outcome of the war without having a
military or political background.
However, his achievements in mathematical logic and in the devel-
opment of the foundations of computer science are in no way inferior
to his cryptographic accomplishments. It is safe to say that his influ-
ence in the development of computer science is of monumental pro-
portions. He developed the Turing machine as mathematical model of
a computer, on which many branches of theoretical computer science
are based–for instance, complexity theory. Moreover, the Turing test
is a visionary idea he had for tracking down artificial intelligence in a
time when computers were only capable of doing simple computations
and intelligent computers belonged to the realm of science fiction. The
30 Dermot Turing, Alan Turing Decoded–A Biography by Dermot Turing (Stroud:

The History Press, 2015).
36

Computer Science, 35 x 35 cm,
paper board on PVC foam
board. “This is no computer”
idea of this test consists of an interrogator having two parallel conver-

sations, one with another person and one with a computer, without
knowing which one is which. If the questioner is not able to distinguish
between the artificial computer and the human being, then the com-
puter is said to have passed the Turing test. Artificial intelligence is at-
tributed to it. While this was a mind game during Turing’s lifetime, his
ideas are now more valid than ever.
The end of Turing’s life was quite wrongful and tragic. He was found
dead in his house, having eaten a poisoned apple, and although the cir-
cumstances of his death are not entirely clear, it is probable that he com-
mitted suicide. He suffered from depression, which was a consequence
of the hormone therapy he was forced to expose himself to in order to
“treat”’ his homosexuality. In the past few decades, there has been a
huge social and institutional effort to figuratively ask for forgiveness for
the cruel treatment he was subjected to. The way he was treated was
inhuman, and many have wished that they were able to put an end to
this atrocity, proclaiming that the way he was treated was wrong–that
he was human. Or, in terms of the Turing test, that he was no computer.
Godfrey Hardy holds that a mathematician should be doing math-
ematics, creating theories and proving theorems.31 He or she should
not write about mathematics or about other mathematicians, since that
would expose the fact that the creative capabilities of the mathematician
have ceased to exist. However, we can find truly interesting stories about
mathematics and learn a great deal about the origins of mathematics by
31 Godfrey Harold Hardy, A Mathematician’s Apology (Cambridge: Cambridge

University Press, 1940).
37
pondering about its creators, including their lives, motivations and ideas.
Turing’s story is well-known, but it is not the only story. Hausdorff, for
instance, never stopped doing research–not even during the National
Socialistic regime under which he suffered persecution and discrimina-
tion. The compromises that he had to make in his devotion to his work
are truly admirable. When Hausdorff and his wife eventually received a
deportation letter, they made a desperate and tragic decision to take
their own lives. Tarski, on the other hand, was more fortunate during this
same despotic era. Wishing to attend a forthcoming conference in the
United States, he took the last ship leaving Poland prior to the German
and Soviet invasions and thereby escaped almost certain death. He was
later reunited with his wife and children. In times of war and turmoil,
Bertrand Russell declared himself a pacifist and paid for his convictions
with his liberty. He used his time in prison to write a memorable book,
Introduction to Mathematical Philosophy. On a lighter note, it is said that
during his citizenship hearing, Gödel claimed to have found an inconsis-
tency within the U.S. Constitution that allowed the U.S. to be turned into
an autocracy. Support from his friends Oskar Morgenstern and Albert
Einstein, who both attended the hearing, was necessary to prevent
Gödel’s chances of obtaining citizenship from running aground.
One can find similar stories about almost every mathematician, and
they will all have a different effect on us. However, without any doubt,
these stories give mathematics a special meaning, a reason for its
existence.
17. Conclusions
In this work we saw how the mathematical results, methods and ideas
of numerous pivotal mathematicians in human history are intrinsically
connected and how the paradoxes they dealt with and the artistic inter-
pretation in the series The Treachery of Mathematics exhibits these con-
nections. The art created by René Magritte and Henri Matisse serves as
tool to do so. The philosophy found in Magritte’s work provides an artis-
tic way of representing the mathematical concepts, the paradoxes and
counterintuitive results, and the style used by Matisse helps to highlight
the key role that many distinguished mathematicians played in the his-
tory of mathematics and the settlement of its foundations. In this way, a
novel and creative approach to different philosophical and mathematical
issues has been created.
38
References
1. Aigner, Martin and Günter M. Ziegler. Das BUCH der Beweise. Berlin:
Springer, Heidelberg, 2015.
2. Alden, Tood. The Essential René Magritte. New York: Harry N. Abrams
Inc.,1999.
3. Borel, Émile. “Mécanique Statistique et Irréversibilité”. Journal of Physics,
5, 3 (1913): 189–196.
4. Banach, Stefan and Alfred Tarski. “Sur la décomposition des ensem-
bles de points en parties respectivement congruentes”. Fundamenta
Mathematicae, 6 (1924): 244–277.
5. Bedürftig, Thomas and Roman Murawski. Philosophie der Mathematik.
Berlin: De Gruyter, 2012.
6. Cantor, Georg. “Beiträge zur Begründung der Transfiniten Mengenlehre“.
Mathematische Annalen, 46 (1895): 481–512.
7. Coll, Vincent E. and Michael Harrison. “Gabriel’s Horn: A Revolutionary
Tale”. Mathematics Magazine, 87, 4 (2014): 263–275.
8. Dedekind, Richard. Stetigkeit und Irrationale Zahlen. Braunschweig:
Friedrich Vieweg und Sohn, 1872.
9. Eschenburg, Jost-Hinrich. Sternstunden der Mathematik. Wiesbaden:
Springer, 2017.
10. Fuchs, Dmitry and Serge Tabachinov. Ein Schaubild der Mathematik.
Berlin: Heidelberg: Springer, 2011.
11. Garciadiego, Alejandro R. Bertrand Russell and the Origins of the Set-
theoretic “Paradoxes”. Boston: Birkhäuser, 1992.
12. Graef, Edward V. “On the Solutions of Three Ancient Problems”.
Mathematics Magazine, 42, 1 (1969): 28–32.
13. Hausdorff, Felix. Grundzüge der Mengenlehre. Leipzig: Veit & Co., 1949.
14. Hardy, Godfrey Harold. A Mathematician’s Apology. Cambridge:
Cambridge University Press, 1940.
15. Hoffmann, Dirk W. Grenzen der Mathematik: Eine Reise durch die
Kerngebiete der mathematischen Logik. Heidelberg: Springer, 2012.
16. Hoffmann, Dirk W. Die Gödel‘schen Unvollständigkeitssätze. Heidelberg:
Springer, 2017.
17. Jacobus, John. Henri Matisse. New York: Harry N. Abrams Inc., 1983.
18. Jech, Thomas J. The Axiom of Choice. Amsterdam: North-Holland
Publishing Company, 1973.
19. Lindenmann, Ferdinand. “Über die Zahl π“. Mathematische Annalen, 20
(1882): 213–225.
39
20. Maddy, Penelope. “Believing the Axioms”. The Journal of Symbolic Logic,
53, 2 (1988): 481–511.
21. Peiffer, Jeanne and Amy Dahan-Dalmedico, Amy. Wege und Irrwege-Eine
Geschichte der Mathematik. Basel: Basel Birkhäuser, 1994.
22. Rosenhouse, Jason. The Monty Hall Problem. Oxford: Oxford University
Press, 2009.
23. Russell, Bertrand. Mysticism and Logic: And Other Essays. Watford: Taylor
Garnett Evans & Co. Ltd., 1918.
24. Steen, Lynn Arthur and Arthur Jr. Seebach. Counterexamples in Topology.
Heidelberg: Springer, 1970.
25. Turing, Dermot. Alan Turing Decoded–A Biography by Dermot Turing.
Stroud: The History Press, 2015.
26. Von Fritz, Kurt. “The Discovery of Incommensurability by Hippasus of
Metapontum”. Annals of Mathematics, Second Series, 46, 2 (1945): 242–
264.
27. Zermelo, Ernst. “Beweis, dass jede Menge wohlgeordnet werden kann“.
Mathematische Annalen, 59, 4 (1904) 514–16.
40
Демијан Науел Гос

Универзитет Аустрал, Факултет пословних наука, Одељење за
математику, Росарио, Аргентина.
Национални универзитет Росарио, Факултет егзактних наука,
инжењеринга и геодезије, Пелегрини, Одељење за математику, Росарио,
Аргентина.
ОБМАНА МАТЕМАТИКЕ
У овом раду, аутор представља серију својих радова инспирисаних

делом Рене Магрита, Обмана слика (La Trahison des images), у којима
су на сличан начин предствљени различити математички парадокси,
контраинтуитивни резултати и приче о математичарима. На овај начин,
рад даје кратак преглед историје све до постављања темеља математике
и поставља значајна филозофска питања у вези математике на основу
уметничког приступа.
Кључне речи: темељи математике, историја математике, парадокс,
антиномија, Рене Магрит, Обмана слика, Анри Матис, цртање
маказама
Accepted for publication on September 27, 2021.
41
оригиналан научни рад
udc 524.352
Дејан Урошевић1
Универзитет у Београду, Математички факултет,
Катедра за астрономију,
Београд
СУПЕРНОВЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ: ПОГЛЕД СА БАЛКАНА

НА НАЈЈАЧЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ У УНИВЕРЗУМУ
Апстракт
У овом раду је дат преглед појава експлозија супернових звезда
које су забележене током историје. Додатно се анализира могућ-
ност да су наши преци, који су живели на овим просторима (Бал-
канско полуострво), могли да уоче те несвакидашње небеске поја-
ве. Уз астрономске податке везане за експлозије, биће приказане
и основне историјске чињенице везане за епоху у којој се експло-
зија могла видети, у смислу у којој држави су у том тренутку жи-
вели наши тадашњи преци, ко је био владар и која су била најваж-
нија обележја тог периода. Током последњих две хиљаде година,
укупно је забележено десетак ових спектакуларних догађаја који
су сви анализирани у овом раду.
Кључне речи: историја астрономије, супернове
1. Увод
Масивне звезде завршавају свој животни пут тако што експлодирају,

а ми као посматрачи са Земље ту појаву можемо да опазимо као нову
звезду која се појави на небу. Кроз историју су називане новим звезда-
ма, да бисмо их тек у 20. веку назвали суперновим звездама, или краће
суперновама (SN). Тада је схваћено да су звезде које се одједном
1 dejanu@matf.bg.ac.rs
43
појаве на небу и могу се видети голим оком у ствари супернове. Оне

које се појаве али нису толико доминантно сјајне се и даље називају
новим звездама, али овде ћемо се ипак бавити само суперновама.
Експлозија супернове је један кратак догађај у коме се ослобађају
енормно велике количине енергије. Једна звезда краткотрајно засија
толико да њен сјај надјача сјај читаве галаксије у којој је експлодирала,
а галаксије могу да имају више стотина милијарди звезда. Као што је
у наслову овог рада истакнуто, то су најјаче експлозије у универзуму.
Када експлодира звезда у нашој галаксији2, ми с наше планете види-
мо да се на небу појавила нова звезда. Њен сјај је често толико велики
да се види и дању, а буде сјајна као планета Венера или сјајнија, то јест
буде најсјајнији објект на небу после Сунца и Месеца. То је онда дефи-
нитивно супернова. Њен сјај почиње да опада после неколико дана, да
би се после неколико недеља звезда потпуно изгубила.
У овом раду ће бити поменуте супернове које су забележене у
историјским изворима, као звезде које су се изненада појавиле и по-
сле неколико недеља нестале са неба. Углавном су забележене у ки-
неским изворима, али и у европским изворима постоје помени неких
нових звезда примећених на небеском своду. Уз то ћемо паралелно
са појавом неке супернове приказати и историјски моменат балкан-
ских прилика у којима су наши преци живели када је на небу засијала
нова звезда.
2. Супернове кроз историју

2.1. SN 185 (RCW 86)
Прва супернова која је виђена на небу и чију су појаву забележили ки-

нески царски астрономи десила се 185. године нове ере.3 Могуће је
да је супернова примећена и из области које су припадале Римском
царству и да је тај догађај описан у древним списима.4 Супернова је
примећена у сазвежђу Кентаур, које се види са јужне хемисфере наше
планете. Остатак супернове (слика 1) који је и данас видљив, а који
потиче од ове експлозије, удаљен је од нас 7.500 светлосних година.
2 Наша матична галаксија се назива и Млечни пут.

3 Детаље видети у: Fu-Yuan Zhao, Robert G. Strom and Shi-Yang Jiang, „The
Guest Star of AD185 Must Have Been a Supernova”, Chinese Journal of Astronomy
and Astrophysics 6, 5 (2006): 635–640.
4 Richard Stothers, „Is the Supernova of A.D. 185 Recorded in Ancient Roman
Literature?”, Isis, 68, 3 (1977): 443–447.
44
Д. Урошевић, супернове кроз историју
Слика 1. Остатак супернове RCW 86
Слика 2. Територије које је захватало Римско царство у 2. веку нове ере
45
Постоје индиције да су кинески астрономи оног времена посматрали

комету, мада новија истраживања потврђују хипотезу да је то ипак
била супернова.5
У то време је Римским царством (слика 2) владао император
Комод (од 177. до 192. године нове ере), наследник чувеног цара и
филозофа стоика Марка Аурелија (владао је од 161. до 180. године).
У то време, Балканско полуострво се налазило у склопу Римског цар-
ства. Наши преци нису могли да виде ову нову звезду са ових про-
стора јер се сазвежђе Кентаура може видети само из јужних делова
Римског и Кинеског царства. Како је деклинација овог објекта при-
ближно -62.5˚, а крајњи јужни делови данашње Кине су на 18˚ северне
географске ширине, овај објекат је могао да се посматра близу хори-
зонта из крајњих јужних делова Кине, као и из јужних делова Египта,
који је у то време припадао Римском царству.
2.2. SN 386 и SN 393
Две супернове су виђене у јако кратком временском интервалу од

само седам година (386. и 393. године). Прва се појавила у сазвежђу
Стрелац, а друга у Шкорпији. Обе су приметили кинески астрономи.6
Остаци ове две супернове снимљени модерним телескопима су при-
казани на слици 3. Супернова из 386. године потиче од експлозије
звезде која је била удаљена од нас 14.300 светлосних година, а оста-
так SN 393 је удаљен 4.200 светлосних година.
Ове две супернове су се појавиле на небу у доба када је Римским
царством (слика 4) управљао император Теодосије I (владао је од
379. до 395. године), познат по томе што је на самртној постељи зва-
нично поделио царство на источни и западни део. Царство се после
овог његовог акта више никада није ујединило. Наши преци су живели
у близини те границе између источног и западног дела царства и мог-
ли су да посматрају обе супернове.
5 Jacco Vink et al., „The X-Ray Synchrotron Emission of RCW 86 and the
Implications for Its Age”, The Astrophyscal Journal Letters, 648 (2006): L33–L37.
6 Zhentao Xu, David William Pankenier and Yaotiao Jiang, East Asian Archaeo-
astronomy: Historical Records of Astronomical Observations of China, Japan, and
Korea (Amsterdam: Gordon and Breach Science Publishers, 2000); David H. Clark,
and Richard F. Stephenson, „The remnants of the supernovae of AD 185 and AD
393”, The Observatory, 95 (1975): 190–195.
46
Слика 3. Остаци супернових звезда SN 386 (лево) и SN 393 (десно)
Слика 4. Територије које је захватало Римско царство

крајем 4. века нове ере
47
Слика 5. Остатак супернове SN 1006.
2.3. SN 1006
Супернове су појаве које се ретко када могу посматрати голим оком.

Могу да прођу генерације и генерације, а да не буду привилеговане да
присуствују овом спектакуларном астрономском догађају. У претход-
ном одељку је речено да су се две супернове десиле једна за другом
у размаку од само седам година, али је зато следећу требало чекати више
од шест векова. Претходне три су забележене у познијој епохи старог века,
док се следећа догодила у другој половини средњег века. Дакле, суперно-
ва се појавила 1006. године. Кинески, јапански, египатски и астрономи
Абасидског калифата са средиштем у Багдаду, као и монаси из кон-
тиненталне Европе, забележили су овај догађај. Више детаља веза-
них за историјске записе може се наћи у раду Бернарда Голдштајна
(Bernard Goldstein) под називом Докази о супернови из 1006. године
(Evidence for a Supernova of A.D. 1006), као и у његовим референцама.7
7 Bernard R. Goldstein, „Evidence for a Supernova of A.D. 1006”, The Astro-

nomical Journal, 70, 1 (1965): 105–114.
48
Слика 6. Самуилово царство
Ова супернова је најсветлији звездолики објекат који се појавио на

небу, а чија појава је забележена. При максималном сјају, овај обје-
кат је био 16 пута сјајнији од Венере. Супернова је засијала у сазвежђу
Вук. Остатак супернове је приказан на слици 5 и удаљен је од нас 7.200
светлосних година.
Почетком 11. века предели у којима су живели наши преци већин-
ски су припадали Македонском царству којим је владао цар Самуило
(од 997. до 1014. године). Србима је у то време владао Јован Владимир,
који је страдао 1016. године. На трону Ромејског царства (Источно
римско царство или Византија) је био цар Василије II Бугароубица
(владао је од 976. до 1025. године), док је Угарским краљевством вла-
дао краљ Стефан (St. Ištvan, од 997. до 1038. године). Балкански наро-
ди који су у то време живели у наведеним државама (слика 6) могли су
несметано да се диве овој несвакидашњој појави на небу.
49
2.4. SN 1054 (Краб маглина)
Ни пола века након експлозије супернове из 1006. године појавила се

још једна нова звезда која се видела и током обданице. Занимљивост
везана за супернову из 1054. године је да се донедавно мислило да
нема историјских забелешки које потичу из Европе о појави те нове
звезде на небу. Као и до сада, кинески астрономи су били ти који су
приметили и записали да се нова звезда појавила почетком јула 1054.
године, а постоје и арабљански извори, тачније из Каира, да је при-
мећена појава нове звезде на небу. У најновијој расправи о томе да
ипак постоји могућност да постоје европски извори, приказаној у раду
Мирослава Филиповића и сарадника8, показује се да је еминентни на-
учник тог времена Ибн Бутлан (Ibn Butlan) у време појаве супернове
живео и радио у Константинопољу, престоници Ромејског царства, и
да је тек неколико година касније, када се из Константинопоља пресе-
лио у Каиро, записао и оставио будућим генерацијама своја запажања
из периода док је боравио у Цариграду. Тај запис арапског научника
је већ дуже време познат и потиче из Северне Африке, али су посма-
трања објекта била извршена док је боравио у Европи.
Остатак супернове који сада видимо, а који потиче од експлозије
SN 1054, је астрономима, а и широј јавности, познат као Краб маглина
(слика 7). Ова маглина је удаљена од нас 6.500 светлосних година и
налази се у сазвежђу Бик.
Нaши преци који су у то време живели на балканским просторима,
већином су били поданици Ромејског царства. Након што су Ромеји
под вођством Василија II уништили Самуилово царство, Византија је
учврстила своју власт на већем делу Балканског полуострва. Српски
владар након смрти Јована Владимира је био Стефан Војислав (вла-
дао је од око 1035. до око 1050. године). Он је био оснивач нове вла-
дарске династије Србије (такозвани Војислављевићи), која ће влада-
ти српским земљама до 1166. године када на власт долази Стефан
Немања. Када се 1054. године појавила нова звезда на небу, српски
владар је био Михајло, син Стефана Војислава (владао је од око 1050.
до 1081. године). Михајло је први српски краљ који је крунисан пре
јануара 1078. године.9 Ромејским царством је 1054. године владао
Константин IX Мономах (од 1042. до 1055. године). Он је у периоду
8 Miroslav D. Filipović et al., „European historical evidence of the supernova of

AD 1054: sky above Europe on 4th July 1054”, European Journal of Science and
Theology, 17, 3 (2021): 147–160.
9 Mарко Aлeксић, Српскe зeмљe прe Нeмaњићa: од 7. до 10. века (Београд:
Лагуна, 2020).
50
Слика 7. Краб маглина, остатак супернове

која се појавила на небу 1054. године
Слика 8. Политичка подела Европе

у доба раскола хришћанске цркве
51
1046–1047. године поново основао универзитет у Константинопољу

– Пандидактерион, који је изворно основао император Теодосије II,
425. године. То је био најстарији и најпрестижнији универзитет тог
времена у Европи, а посебан акценат је био стављен на изучавање
филозофије и права.10 Треба навести да је Угарским краљевством у
то време владао краљ Андреј I Арпадовић (од 1042. до 1055. године)
јер је значајан део наших предака у то време живео унутар граница
Угарског краљевства. Такође, 1054. године се десио велики раскол
хришћанске цркве на источни, православни део, и западни, ка�олич-
ки (слика 8), па је можда и то разлог зашто нема европских списа у
којима се помиње појава нове звезде.11 На крају, може се закључити
да су становници Балкана током лета 1054. године, за ведрих ноћи, а
и дању, неколико недеља могли да посматрају ову супернову.
2.5. SN 1181 (3C 58)
Ову супернову, као и све претходне, посматрали су и њену појаву

забележили кинески и јапански астрономи. Појавила се у сазвежђу
Касиопеја. Како изгледа остатак који највероватније потиче од SN
1181 и који је од нас удаљен 6.500 светлосних година, приказано је на
слици 9. Како је сазвежђе Касиопеја циркумполарно, наши преци су
могли да посматрају и ову нову звезду.
Те 1181. године је српским земљама владао велики жупан Стефан
Немања (владао је од 1166. до 1196. године), родоначелник најваж-
није средњевековне српске династије која је владала већим или
мањим деловима балканских простора дуже од два века. После
појављивања супернове из 1181. године прошло је четири столећа
до појаве следеће, 1572. године. Осим у саставу Србије (слика 10),
становници Балканског полуострва су у то доба у мањем броју били
и поданици Угарске, којом је владао Бела III (од 1173. до 1196. годи-
не) и наравно, у већем обиму Ромејског царства, којим је управљао
Алексије II Комнин (владао је од 1180. до 1183. године). Пред крај
владавине Стефана Немање, Византија почиње да слаби, па у време
владавине Немањиних синова, краља Вукана (ту титулу је наследио
као обласни владар Дукље и осталих приморских српских земаља,
од династије Војислављевића) и великог жупана Стефана Немањића,
а од 1217. краља (потом прозваног Стефан Првовенчани), који су
10
Детаље видети у: Filipović et al., „European historical evidence of the super-
nova of AD 1054: sky above Europe on 4th July 1054”, 147–160.
11 Ibid.
52
Слика 9. Остатак супернове из 1181. године
Слика 10. Балкан у доба владавине Стефана Немање
53
међусобно ратовали за српски трон, Угарска се уплиће у унутрашње

сукобе у Србији (Рашка) и подржава Вукана као Немањиног наследни-
ка. Упркос томе, Стефан Немањић побеђује у том грађанском рату и
стаје на крај тежњама Угарске ка сизеренству над Рашком и осталим
приморским српским земљама.
2.6. SN 1572 (Тихова супернова) и SN 1604 (Кеплерова супернова)
Четири века након супернове из 1181. године, у кратком временском

периоду појавиле су се две нове звезде на небу – прва 1572. године,
а друга 32 године касније, односно 1604. године. Астрономија је за
та четири века значајно напредовала, средњи век је прошао и почела
је епоха која се у историјској науци назива новим веком. Последње
две супернове посматрала су и забележила двојица астронома који
се сматрају једнима од највећих из те епохе, а њихова имена су нам
добро позната. Прву је забележио највећи посматрач новог века из
предтелескопског доба Тихо Брахе (Tycho Brahe), а другу његов аси-
стент и наследник, један од највећих астронома икада, Јохан Кеплер
(Johannes Kepler). Занимљиво је навести да су се обе звезде појавиле
пре него што је Галилеј (Galileo Galilei) први пут у историји искористио
телескоп за посматрање неба 1609. године, што се сматра почетном
годином примене телескопа у астрономији. Дакле, обе звезде су по-
сматране голим оком. Након супернове из 1604. године није уочена
ни једна супернова која се са Земље могла видети голим оком као
доминантан сјајан нови објекат.
Тихо Брахе (1546–1601) је приметио нову звезду у сазвежђу
Касиопеја (слика 11, лево). Објекат је био сјајнији од свих звезда у
том сазвежђу. Остатак супернове (слика 11, десно) који је снимљен
модерним телескопима, удаљен је од нас 7.800 светлосних година.
Појава ове нове звезде на небу је представљала веома значајан
догађај који је одјекнуо у целом свету. Вилијам Шекспир (William
Shakespeare) је поменуо појаву ове супернове у првој сцени првог
чина Хамлета, када стражар Барнардо каже: „Прошле ноћи, када је та
звезда која се налазила западно од Северњаче путовала преко ноћног
неба до тачке где сија сада, Марселијус и ја [...]”.12 Можда најважнији
ефекат овог открића је то што је шира јавност дошла до информације
да небеске појаве нису шаблонизоване и увек у истом поретку, те са-
мим тим да црквене догме којима је одговарала потпуна непроменљи-
12 William Shakespeare, Hamlet: “Last night, when that star to the west of the
North Star had traveled across the night sky to that point where it’s shining now,
at one o’clock, Marcellus and I…”.
54
Слика 11. Лево: Оригинална скица Тиха Брахеа у којој објекат означен
као “I” представља нову звезду у сазвежђу Касиопеја.
Десно: Остатак Тихове супернове
Слика 12. Лево: Оригинална илустрација Јохана Кеплера у којој објекат

означен као “N” представља нову звезду у сазвежђу Змијоноша.
Десно: Остатак Кеплерове супернове
вост у природи, нарочито у савршеним небеским појавама, не могу да

разреше тако изненадне догађаје као што је појава нове звезде.
Јохан Кеплер (1571–1630) је 1604. године забележио појаву нове
звезде у сазвежђу Змијоноша (слика 12, лево). Звезда која је експло-
дирала била је удаљена од нас 9.800 светлосних година, а остатак ове
супернове снимљен у данашњој епохи је приказан на слици 12 (десно).
Наши преци на просторима Балкана су могли да посматрају обе
супернове. Крајем 16. и почетком 17. века цело Балканско полуостр-
во је било у склопу Османлијског царства, које је у то време било на
55
врхунцу своје снаге и моћи. Као најснажнија и најмоћнија држава те

епохе, Османлијско царство је захватало огромна пространства југо-
западне Азије, северне Африке и југоисточне Европе (слика 13).
У време појаве Тихове супернове, 1572. године, царством је вла-
дао султан Селим II (звани Сари, то јест Жути; владао је од 1566. до
1574. године). Када се појавила Кеплерова супернова владао је султан
Ахмед I (звани Вакхти, то јест Побожни; владао је од 1603. до 1617.
године). Занимљиво је истаћи да је суштински владар Османлијског
царства од 1565. до 1579. године (самим тим и у време појаве Тихове
супернове) био Мехмед-паша Соколовић, као велики везир Царства.
Рођен је у селу Соколовићи на граници између данашње Босне и
Србије, близу места Рудо (познато из новије историје као место где
је основана Прва пролетерска бригада у току Другог светског рата).
Његово крштено име је било Бајо (Бајица) Ненадић. Након што су га
јањичари као тинејџера одвели из родног села, пео се царском хијерар-
хијом све до највишег могућег положаја – великог везира. Тај положај
одговарао би данашњем положају председника владе. Прва важнија
државна функција му је била заповедник царске гарде (1543–1546), а
потом су следили положаји: адмирал морнаричке флоте (1546–1551),
гувернер-генерал Румелије (1551–1555), трећи везир (1555–1561) и
други везир (1561–1565), а као велики везир (1565–1579) служио је за
време три султана: Сулејмана Величанственог (Законодавца) – веро-
ватно најзначајнијег султана у историји Османлијског царства (владао
је од 1520. до 1566. године), Селима II и Мурата III (владао је од 1574.
до 1595. године).
2. „Скривене” супернове
Све супернове које су поменуте у претходном одељку (назовимо

их скраћено историјским суперновама) су се изненада појавиле на
небу и биле су уочене голим оком. Као што је већ истакнуто, од поја-
ве Кеплерове супернове није се појавила ни једна нова звезда а да
је могла да се посматра голим оком као доминантно сјајан објекат
на небу. Такође, важно је напоменути да су све историјске суперно-
ве експлодирале унутар наше галаксије. Постоје још две „скривене”
супернове, које су експлодирале у нашој галаксији, а нису примеће-
не као нове звезде на небу. За њих је утврђено да су експлодирале
прва крајем 17. века, а друга крајем 19. века. Знамо за њих јер модер-
ним телескопима детектујемо остатке супернова који се виде углав-
ном радио и рендгенским телескопима. Те супернове нису се могле
56
Слика 13.
Османлијско царство
на врхунцу своје
моћи
Слика 14. Остаци супернових звезда: Cas A (лево) и G1.9+0.3 (десно)
видети због тога што су звезде које су експлодирале биле у галактич-

кој равни, у којој има међузвездане прашине која апсорбује оптичко
зрачење. Због овог ефекта до нас није стигло довољно светлости да
бисмо могли да их уочимо голим оком.
Прва супернова чију експлозију нисмо уочили је створила остатак
супернове Касиопеја А (Cas A – слика 14, лево). То је најсветлији ра-
дио-извор у сазвежђу Касиопеја, а уједно је и привидно најсветлији
радио-извор на читавом небу. Удаљен је 10.800 светлосних година, а
када се из динамичких карактеристика овог објекта израчуна оквир-
но време експлозије, добије се да је звезда експлодирала крајем
17. века. У чувеном звезданом каталогу Џона Флемстида (John
Flamsteed), првог енглеског краљевског астронома (од 1675. до
1719. године), забележено је постојање једне звезде, која није била
57
видљива голим оком, а у каснијим каталозима на истим координата-

ма се та звезда није уочавала. Положај те звезде се налази приближ-
но у центру остатка супернове Cas А. Дакле, Флемстид је највероват-
није посматрао ову супернову, али му је она личила на било коју дру-
гу од више хиљада звезда које је посматрао (његов каталог садржи
2935 звезда), па није имао разлог да јој посвети посебну пажњу.
Друга и најмлађа галактичка супернова је експлодирала крајем 19.
века. Остатак ове супернове има каталошку ознаку G1.9+0.3 (слика
14, десно). Остатак је на великом растојању од нас (27.700 светлосних
година). Пошто је толико удаљена и налази се и у галактичкој равни,
потпуно је очекивано да се експлозија није могла видети. Процена је
да је ова супернова експлодирала пре око 120 година.
Што се историјских прилика с краја 17. века тиче, територије на
којима су живели наши преци биле су подељене између Османлијског
царства и Хабзбуршке монархије. Супернова је експлодирала и није се
могла видети голим оком, а у то време је на овим просторима буктео
Велики турски (бечки) рат или Рат Свете лиге (од 1683. до 1699. годи-
не), који је завршен Карловачким мировним уговором. Османлијско
царство је морало да се повуче из Панонске низије и средње Европе, а
Београд поново постаје погранични град, и даље у склопу Османлијске
империје. Четири султана су у том периоду владала Османлијским
царством: Мехмед IV (1648–1687), Сулејман II (1687–1691), Ахмет II
(1691–1695) и Мустафа II (1695–1703). За то време, Хабзбуршком мо-
нархијом је владао Леополд VI (1657–1705).
Када је последња галактичка супернова за коју знамо експлодира-
ла, Србија и Црна Гора су биле независне државе, а Београд је и даље
био погранични град. Наши преци који нису живели у Србији, Црној
Гори и Бугарској су и даље живели подељени између Аустроугарске
империје и Турске. Србија и Црна Гора нису имале заједничку гра-
ницу већ се између њих и даље налазила територија под управом
Османлијског царства.
3. Закључак
У модерној епохи супернове се виђају свакодневно, захваљујући

употреби моћних телескопа. Оне се посматрају у другим галаксија-
ма. Већ је напоменуто да сјај једне супернове надјача сјај читаве га-
лаксије у којој је звезда експлодирала у релативно кратком времен-
ском интервалу (за отприлике неколико недеља). Тако је у суседној
58
великој спиралној галаксији М31 (Андромедина маглина) 1885. годи-

не примећена супернова. У галаксији која је нама најближа, Великом
Магелановом облаку, супернова је експлодирала 1987. године. То су
били значајни догађаји за астрономску заједницу. У 19. веку су астро-
номи поседовали моћне, али нажалост само оптичке телескопе. Пре
приближно три и по деценије, 1987. године, посматран је спектаку-
ларан догађај за астрономе. Прва супернова је била на граници ви-
дљивости голим оком, па самим тим није могла да привуче пажњу
ширег круга људи, док се друга појавила као просечно сјајна звезда
на небу, па је то био не толико спектакуларан догађај за човечанство у
целини, али за астрономе је био права „посластица”, када већ никако
да се деси видљива експлозија из наше галаксије. Наравно, и у нама
блиским галаксијама се експлозије звезда ретко догађају. Али што су
галаксије даље, има их све више јер запремина из које се галаксије
узоркују расте, па иако врло ретки догађаји у једној галаксији, из узор-
ка сачињеног од стотина хиљада галаксија, очекује се да свакодневно
у некој од њих експлодира нека звезда. А галаксија које можемо да
посматрамо има више стотина хиљада.
На крају, уместо финалног резимеа, биће приказане две листе. У
првој је дато свих осам историјских супернових звезда, са назнаком
да ли су наши преци могли да их виде са географских ширина Балкана:
• SN 185 – не; деклинација δ = –62˚30’
• SN 386 – да; δ = –19˚25’
• SN 393 – да; δ = –39˚48’
• SN 1006 – да; δ = –41˚57’
• SN 1054 – да; δ = +22˚01’
• SN 1181 – да; δ = +64˚50’
• SN 1572 – да; δ = +64˚09’
• SN 1604 – да; δ = –21˚29’
У другој листи су дате процене за тренутак у прошлости када су
звезде заиста експлодирале јер је за ту процену удаљеност од објекта
важнија него тренутак у коме се нова звезда појавила на небу – те
звезде су биле јако удаљене па је светлости која се ствара експло-
зијом било потребно много времена да стигне до нас. А оба ова тре-
нутка треба узети у обзир. У заградама су дате процене за број година
који је протекао од експлозије до данас:
• G1.9+0.3 (27.000 година) – крај 19. века
• SN 386 (16.000 година)
• Cas A (11.300 година) – крај 17. века
• SN 1604 (10.200 година) – Кеплер
• SN 185 (9.300 година) – RCW 86
59
• SN 1572 (8.250 година) – Тихо

• SN 1006 (8.200 година)
• SN 1054 (7.450 година) – Краб
• SN 1181 (7.350 година) – 3С 58
• SN 393 (5.800 година)
Занимљиво је нагласити да се за објекат (G1.9+0.3) одговарајућа
експлозија десила пре 27.000 година, а процењено је да је нова звез-
да требало да се појави на небу пре 120 година (због јаке апсорпције
узроковане међузвезданом прашином у галактичкој равни немогуће
је било детектовати светлост са тако удаљеног објекта). За супернову
(SN 393), која се појавила на небу пре нешто више од 1.600 година,
звезда је експлодирала пре непуних 5.800 година, односно светлости
је било потребно „само” 4.200 година да стигне до нас.
60
Извор преузетих илустрација
Све слике у овом раду су преузете са Википедије.
Литература
1. Aлeксић, Mарко. Српскe зeмљe прe Нeмaњићa: од 7. до 10. века. Бео

град: Лагуна, 2020.
2. Clark, David H. and Richard F. Stephenson. „The remnants of the
supernovae of AD 185 and AD 393”. The Observatory, 95 (1975): 190–195.
3. Filipović, Miroslav D., Jeffrey L. Payne, Thomas Jarrett, Nick F. H.
Tothill, Dejan Urošević, Patrick J. Kavanagh, Giuseppe Longo, Evan J.
Crawford, Jordan D. Collier and Miro Ilić. „European historical evidence
of the supernova of AD 1054: sky above Europe on 4th July 1054”.
European Journal of Science and Theology, 17, 3 (2021): 147–160.
4. Goldstein, Bernard R. „Evidence for a Supernova of A.D. 1006”. The
Astronomical Journal, 70, 1(1965): 105–114.
5. Stothers, Richard. „Is the Supernova of A.D. 185 Recorded in Ancient
Roman Literature?”. Isis, 68, 3(1977): 443–447.
6. Vink, Jacco, Johan Bleeker, Kurt van der Heyden, Andrei Bykov, Aya
Bamba and Ryo Yamazaki. „The X-Ray Synchrotron Emission of RCW 86
and the Implications for Its Age”. The Astrophysical Journal Letters, 648
(2006): L33–L37.
7. Xu, Zhentao, David William Pankenier and Yaotiao Jiang. East Asian
Archeoastronomy: Historical Records of Astronomical Observations
of China, Japan, and Korea. Amsterdam: Gordon and Breach Science
Publishers, 2000.
8. Zhao, Fu-Yuan, Robert G. Strom and Shi-Yang Jiang. „The Guest Star of
AD185 Must Have Been a Supernova”. Chinese Journal of Astronomy and
Astrophysics 6, 5 (2006): 635–640.
61
Dejan Urošević
University of Belgrade, Faculty of Mathematics, Department of Astronomy,
Belgrade
SUPERNOVAE THROUGHOUT HISTORY: A VIEW OF THE STRONGEST

EXPLOSIONS IN THE UNIVERSE FROM THE BALKANS
A brief overview of all supernova explosions recorded throughout the

history is presented in this paper. Additionally, the possibility of observations
of these rare celestial events by our ancestors who lived in Balkans is
analyzed. Moreover, basic astronomical data related to explosions, as well
as the fundamental historical facts from the epochs when supernovae were
observed, are also presented. The states, rulers and the most important
features of the given periods in which our ancestors lived, are also presented.
In the last two thousand years, there were ten of these spectacular events
and they are all analyzed in this paper.
Keywords: history of astronomy, supernovae
Прихваћено за објављивање на се�ници

Уређивачко� о�бора 27. се��ембра 2021.
62
оригиналан научни рад
udc 141.7(=163.41)(091)
7.013(=163.41)(091)
271.222(497.11)-722.51-74 Сава, свети
Предраг Д. Милосављевић1
Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд;
Универзитет у Београду, студије при Универзитету,
Историја и филозофија природних наука и технологије, Београд
СКЛАД И САГЛАСЈЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И НАУЦИ:

поводом осам векова од Законоправила
Светога Саве2
(II �ео)
Апстракт
Овај рад је настао као резултат дела истраживања светосавског
наслеђа посматраног кроз призму примене ареопагитског сраз-
мерског обрасца и успостављања друштвеног поретка заснованог
на принципима скла�а („согласја“ или хармоније). Полазна основа
истраживања иницирана је тежњом за ширим обухватом еписте-
молошке анализе Законо�равила Све�о� Саве (1219) и српског на-
родног усторојства које је из њега проистекло, као и узрока кон-
тинуалне посвећености српских ставралаца идеји хармоније. Циљ
овог рада је да прошири слику о основама и искуствима уграђе-
ним у наше средњовековно наслеђе и учење о начелу склада и
сагласја које се у српском народу кроз светосавље пренело све
до савременог доба. Сврха рада је да се кроз шире мултидисци-
плинарно сагледавање прошири увид о основама и историјском
обухвату развоја идеје хармоније у стваралаштву српског народа,
односно вековне тежње да се успостави складна мера и сагласје у
духовном развоју појединца и саборном односу народног, цркве-
ног и државног живота и деловања. Рад је посвећен обележавању
осам векова светосавља.
Кључне речи: Свети Сава, Законоправило, сразмера, склад, хармонија
1 pmilosavljevic@gmail.com
2 Рад је проистекао из истраживања спроведених у оквиру научног пројекта
Теорија и �ракса науке у �руш�ву: мул�и�исци�линарне, образовне и међу�е-
нерацијске �ерс�ек�иве (ОИ 179048, Министарство науке, просвете и техно-
лошког развоја, Република Србија).
63
1. Кратак преглед примене и разумевања начела хармоније у делима

српских стваралаца друге половине 20. века
У послератном раздобљу теорија хармоније је све више почела да

захвата техничко-технолошку област и подручје теорије архитектуре.
Тако се одређених хармонијских принципа дотакао и истакнути
српски архитекта и теоретичар архитектуре, Милан Злоковић (1898–
1965). Међу првим радовима из области проучавања пропорцијских
основа у архитектури истиче се Злоковићева студија под насловом
У�ицаји �ро�орциско� сис�ема Блон�елове Kа�ије св. Дени-а у Паризу
на не�овољно расве�љени �роблем �ро�орција у архи�ек�ури,
објављена 1946. године.3
Посебан допринос у послератном развоју теорије пропорција и
златног пресека је остварио и српски архитекта Милутин Борисављевић
(1889–1970), који је у оквиру књиге О��ичко-физиолошка �ерс�ек�ива
(1948)4 указао на одређене исправке које је потребно начинити у по-
гледу разумевања ен�азиса, тврдећи притом да су поред емпиријских
спознаја, Грци познавали многе феномене чула вида. Борисављевић је
притом истакао и то да се у оквиру формуле по којој се изводио ентазис
није водило рачуна „ни о висини човека ни о удаљености ока од стуба”,
а приликом образлагања своје претпостваке послужио се одређеним
запажањима Огиста Шуазија (Auguste Choisy).5 Наиме, Борисављевић
је у оквиру својих радова указивао на то да пропорцијске основе зла�-
но� �ресека заузимају посебно место у вези са одређеним оптичким
корекцијама – посебно у погледу скраћења и дефинисања усклађеног
распореда вертикалних архитектонских елемената.6 У књизи Научно
ес�е�ски �рак�а� о архи�ек�ури (Traité d’esthétique scientifique de
l’architecture: avec 512 figures), објављеној 1954. године, Борисављевић
је представио целовитији приказ теорије о естетским основама про-
порција у оквиру архитектонског стваралаштва.7
3 Milan Zloković, „Uticaj proporcijskog sistema Blondelove Kapije sv. Deni-a
u Parizu na nedovoljno rasvetljeni problem proporcija u arhitekturi”, Godišnjak
tehničkog fakulteta (1946/1947).
4 Milutin Borisavljević, Optičko-fiziološka perspektiva (Beograd: Ministarstvo
građevine FNRJ, 1948).
5 Đorđe Petrović, Teoretičari proporcija (Beograd: Vuk Karadžić, 1967), 71–73.
6 Милутин Борисављевић, Зла�ни �ресек и �ру�и есеји (Београд: Српска књи-
жевна задруга, 1998).
7 Видети: Milutin Borissavliévitch, Traité d’esthétique scientifique de l’archite
cture: avec 512 figures (Paris: M. Borissavlievitch, 1954). Више о Борисавље-
вићевом схватању закона лепог, симетрије и златног пресека у архитек-
тури видети у: Marina Đurđević, „Položaj lepog u estetici arhitekture Milutina
64
П. Д. Милосављевић, Склад и сагласје у српској култури и науци
О улози „непрекидне поделе” (златног пресека), као посебном

виду хармоничног разлагања целине, са становишта анализе архи-
тектонских композиција је говорио и Милан Злоковић. Он је у члан-
ку Уло�а не�реки�не �о�еле или ‘зла�но� �ресека’ у архи�ек�онској
ком�озицији, објављеном 1955. године, прихватио становиште да се
златни пресек јасно манифестује у склопу људског тела:
„Цео поступак – пропорционисање човечије фигуре – састоји
се у ствари у што тачнијој конструкцији златног пресека, у не-
прекидном одмеравању минора на мајору и у примени овако
добијених мера на одговарајуће делове и димензије тела”.8
Током 1955. године, Злоковић је објавио још једну студију у оквиру
које је разматрао историјске основе и могућности примене принципа
златног пресека. У оквиру чланка Божанска �ро�орција ≠ зла�ни �ре-
сек (Divina proportione ≠ sectio aurea),9 Злоковић је указао на то да је
ренесансни математичар Лука Пачоли (Fra Luca Bartolomeo de Pacioli),
за чија је дела илустрације радио Леонардо да Винчи (Leonardo da
Vinci), свео пропорције људске главе на систем �ријан�ла�уре у окви-
ру које је основна вредност мерног броја била сведена на однос 2:
. Злоковић је притом указао и на важност система базираног на пра-
воуглу описаном око шестоугла. У том погледу, Злоковић је закљу-
чио да Пачоли, иако је био упознат са Еуклидовим поступком поделе
дужи по златном пресеку, изнетим у другој књизи математичке збирке
Елемен�и (теорема 11), „божанску пропорцију” није сагледавао кроз
аспекте овог вида сразмерности, већ кроз вредности базиране на син-
тези два претходно наведена система. С друге стране, у оквиру чланка
Геоме�ријска анализа �ро�орцијско� скло�а архи�ек�онских ре�ова
�о Вињоли, објављеног 1956. године, Злоковић је слично Фореовим
(Gabriel Urban Fauré) закључцима, изложио резултате проучавања
архитектонских структура од стране Ђакома Барозија да Вињоле
(Jacopo Barozzi da Vignola), у оквиру којих је законитост размеравања
по зла�ном �ресеку установио на основу система осно� размака с�убо-
ва (посматраног кроз односе следећих елемената: висина ре�а, висина
с�уба, ин�ерколумниум и �речник с�уба).10 Злоковић је 1957. године
Borisavljevića”, u Položaj ле�о� u estetici: Zbornik radova (Beograd: Estetičko

društvo Srbije; Pančevo: Mali nemo, 2005), 169–178.
8 Мilan Zloković, „Uloga neprekidne podele ili ’zlаtnog preseka’ u arhitektonskoj
kompoziciji”, Pregled arhitekture, 1–2 (1954), 3 (1955).
9 Milan Zloković, „Divina proportione ≠ sectio aurea”, Pregled arhitekture, 4–5
(1955/1956).
10 Milan Zloković, „Geometrijska analiza proporcijskog sklopa arhitektonskih
redova po Viwoli”, u Zbornik radova arhitektosnkog fakulteta, II (1956). Такође,
видети: Petrović, Teoretičari proporcija,180–181.
65
објавио исцрпну студију о улози коју је примена пропорцијских шеста-

ра имала у оквиру метода компоновања, али и приликом анализе ан-
тичке ликовне заоставштине – од којих су одређени шестари служили
за размеравање и транспоновање сразмерских вредности по златном
пресеку.11
И српски архитекта, уметник и теоретичар Богдан Богдановић
(1922–2010) констатује важност пропорцијског сагледавања умет-
ничког (архитектонског) простора. У књизи Мали урбанизам (1958),12
Богдановић је указао да су геометријски принципи развијени током
староегипатске културе били преношени кроз стваралаштво млађих
култура, у вези са чим је нагласио:
„Oд Египћана вештина [постављања споменика] се пренела
даље. Уопште говорећи, медитеранске цивилизације, од Грка
до Византије и Арабљана, користиле су се њеним ‘тајнама’, че-
сто и до изванредне префињености, али рационално, прорачу-
нато, понекад и опсенарски, иако геометријом, правилима увек
чврсто дефинисано”.13
У истом делу Богдановић указује на важност осећања за простор и
пропорције између човека и окружења у коме се поставља одређени
споменик:
„Развијено осећање за простор је почетни услов да се споменик
добро, сугестивно постави. Захтева се добро осећање мера.
Тражи се осећање неке врсте пропорције између човека и про-
стора, између нас какви јесмо и онога што је око нас”.14
Као архитекта, Богдановић је био свестан важности правилне при-
мене размера због чега је у делу текста о Микеланђелу Буонаротију
(Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni) указао на следеће:
„Али оно што је допуштено Микеланђелу, није допуштено у сва-
кодневној примени. О размерама се мора итекако водити рачу-
на. Питање размере нарочито је осетљиво код фигуралних ре-
шења. Код споменика од којих очекујемо реалистичко дејство.
Наиме, по моме мишљењу, фигура захтева да остане у извес-
ним разумним размерама према човеку и околним стварима,
да би реалистично дејство уопште било могуће”.15
11 Милан Злоковић, „За улогата и значењето на пропорционите шестари во

композициските методи на античката ликовна уметност”, у Зборник Технич-
ко� факул�е�а у Ско�љу 1957/1958 (1960): 43–94.
12 Bogdan Bogdanović, Mali urbanizam (Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1958).
13 Ibid., 33.
14 Ibid., 37.
15 Ibid., 47.
66
Током прве половине педесетих година 20. века, појам и принцип

хармоније у уметности је на посебан начин неговао Миодраг Мића
Поповић (1923–1996), истакнути српски сликар, ликовни критичар,
академик Српске академије наука и уметности (САНУ), писац и филм-
ски режисер. Поповић је у својој првој књизи Су�ари и хармоније
(1954), у говору о апстрактној уметности, скренуо пажњу на следеће:
„Апстрактна уметност, она права, која не полази ни од чега, која
се не испомаже асоцијацијама на виђене предмете, једина има
право да презире прецртавања у име ритма и пресликавање у
име хармоније”.16
Такође, своја разматрања и увиде о античкој римској уметности
Мића Поповић је неизоставно исказао кроз свеприсутност склада:
„Посуђе, алат, накит [из „старих Помпеја“] [...] Свугде исти
склад. Знак добре воље и довољно времена за лепо – у
просперитету”.17
Када је реч о тежњи и препознавању хармоније у стваралаштву
старих народа, слично уочавамо и када је реч о Поповићевој конста-
тацији и описима античког грчког наслеђа, у вези са којима је наш
уметник и ликовни критичар истакао:
„Ја бих се усудио да тврдим у овом часу, чак пре него што очи-
ма издалека први пут додирнем њену обалу, да ћу у Грчкој си-
гурно наћи оживљену ону праву, најинтимнију, најдубљу чежњу
за савршеном формом, за потпуном хармонијом; чежњу са
којом сам се родио и ја.”18
Поменути став Поповић је обогатио и следећом тврдњом:
„У тој земљи [Грчкој] су некад сазнали до краја о складу; то што
су сазнали сигурно је да још увек живи у пропорцијама сачува-
них храмова, у висинама ка којима је Самотрачка Ника хрлила,
хрлила.”19
Своју опчињеност складом и његовом математизацијом (препо-
знатим у античкој грчкој заоставштини), Поповић је у истом поглављу
допунио следећим речима:
„У музеју у Атини дворане са скулптурама из 7. и 6. века [старе
ере], мада непретоварене, делују крајње богато по избору. Те
16 Mića Popović, Sudari i harmonije (Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo, 1954), 9.

17 Ibid., 51.
18 Ibid., 56.
19 Ibid., 56.
67
сличне, једноставне музике у камену доведене су у заједнички,

ретко звучни склад”,20
односно,
„Већ врло рано ујутру зажари се Акропол. До бола бљеште
беле масе храмова и камено тло од розикасте светле стене.
Брдо и данас чува моћ над градом. Највиша математика, сав-
ршен склад пропорција граничи се са божанским. Пагани су у
част надљудског досезали надљудско.”21
Али, можда најлепше одређење принципа хармоније, сагледаног
кроз историју стварaлаштва, Мића Поповић је дао у оквиру класифи-
кације стваралачких идеала, наглашавајући притом да је и�еал хармо-
није представљао основу (сврху) античког грчког стваралаштва:
„У разним временима различити су били идеали. Између
Ренесансе и импресионизма највећа похвала за дело била је у
речи: грациозно; у нашем веку тај придев је био замењен јед-
ним другим: снажно; стари Грци су били изузетно амбициозни
живећи за идеал: хармонично”.22
Половином педесетих година 20. века, смислу хармоније остаје
доследан и Борислав Пекић (1930–1992), српски књижевник, драмски
писац и сценариста, дописни члан САНУ, који је на више места у свом
�невнику истакао важност разумевања хармоније и складног присту-
па човека животу и стваралаштву.23 Тако, међу записима који усме-
равају ка разумевању сврхе хармоније, у Дневнику Борислава Пекића
налазимо и страницу од 8. јула 1955. године, на којој наш истакнути
писац указује:
„Љубав је са�ласнос� с�варима. Она је састављена из дивљења
и предавања. Одузмимо јој предавање – остаје јалова, лиши-
мо је дивљења – постаће дужност. Ето хришћанске заблуде.
Хармонија је, међутим, стапање.
Она не трпи делове који би хтели да се истакну. Она нивелише.
Љубав такође нивелише, јер је хармонија [...] Уколико има више
спајања, има и више љубави. Љубав је највећа онда кад оно пре-
стане. Јер она онда испуњава свој циљ који је у хармонији.”
Када је реч о теорији пропорција, посебно када говоримо о злат-
ном пресеку, током шездесетих година 20. века значајно место је
имао Милутин Борисављевић, који је 1963. године у Паризу објавио
20 Ibid., 65.
21 Ibid., 66–67.
22 Ibid., 66.
23 Више видети у: Борислав Пекић, Живо� на ле�у I (Београд: Службени глас-
ник, 2013).
68
књигу Зла�ни број (Lе Nombre D’Or), у оквиру које је дао опширнији
увид у резултате истраживања који се односе на примену златног пре-
сека и оптичких корекција у архитектури (заснованих на новим ме-
рењима античких објеката).24
На хармонијске основе златног пресека пажњу је скренуо и ју-
гословенски архитекта, сликар и теоретичар уметности Леонид
Шејка (1932–1970). Своје гледиште у вези са зла�ним �ресеком, чију
је суштину довео у везу са једном од апсолутизованих метода у умет-
ности, Шејка је исказао у књизи Трак�а� о сликарс�ву (1964).25 Том
приликом, Шејка је подсетио на састанак који су 1912. године одржа-
ли кубисти, коме (како је још констатовао) нису присуствовали осни-
вачи кубизма Жорж Брак (Georges Braque) и Пабло Пикасо (Pablo Ruiz
Picasso), о чему се изразио на следећи начин:
„Брак и Пикасо су, такође, сваки за себе, пример дубоко про-
тивречних, трагичних уметника мучених контрадикцијама, кон-
традикцијама које су наметнуте положајем уметника у ‘оскуд-
ном времену’. Брак и Пикасо као први творци кубизма нису се
појавили на великом састанку кубиста 1912. године, састанку
‘златног пресека’, где је требало тековине кубизма апсолутизо-
вати као метод”.26
Важност којa је златном пресеку (као геометријском принципу и
методи) била додељена у југословенској уметности друге половине
20. века, управо се огледа у поменутој Шејкиној констатацији, која је
имала посебног одјека, када се у обзир узме чињеница да је Шејка
био један од оснивача и најзначајнијих теоретичара у оквиру уметнич-
ке групе Бал�азар (1957), која је током 1958. године прерасла у ути-
цајну уметничку групу Ме�иала.
Током друге половине шездесетих година 20. века, златним пресе-
ком је наставио да се бави Милан Злоковић, који је у раду Мо�уларна
коор�инација, објављеном 1965. године, на више места указао на раз-
личита правила и дијаграме који се односе на синтезу зла�но� �ресека
и осталих ирационалних вредности изведених из геометрије правил-
них полигона.27 С друге стране, о практичном принципу примене злат-
24 Milutin Borissavliévitch, Lе Nombre D’Or (Paris: Librairie Scientifique et tech-

nique A. Blanchard, 1963).
25 Леонид Шејка, Трак�а� о сликарс�ву (Београд: Нолит, 1964).
26 Видети ново издање: Leonid Šejka, Traktat o slikarstvu (Čačak: Gradac K,
2013), 44.
27 Milan Zloković, „La coordinazione modulare”, u Industrializzazione dell’edilizia
(Bari: Istituto di Architettura della Facoltà di Ingegneria, Università degli Studi
di Bari, Dedalo libri, 1965). Такође, видети: Minja Marjanović, „Milan Zlokovic
69
ног пресека, посматраном преко својстава осног размака стубова

у оквиру грчких храмова, говорио је и српски архитекта Бранислав
Миленковић (1926–2020). Резултате својих истраживања Миленковић
је објавио у чланку О ком�озицији �рчких храмова, из 1966. године.28
Миленковић је установио да се вредност осног размака стубова нала-
1
зи на интервалу између Ф (0,618...) и Ф
2
(0,809...), док се као средњи ре-
зултат у оквиру два храма (од шеснаест храмова из раздобља између
580. и 420. године старе ере, колико их је анализирао Миленковић),
налази вредност √53 = 0,745...). На основу резултата истраживања,
Миленковић је указао да је приликом изградње храмова био при-
мењен систем (композицијска схема) заснован управо на збиру по-
менутих вредности (Ф1 и Ф ), али, такође, и на примени Питагориног
2
система бројева 3, 4 и 5 (такозвани Пи�а�орин �роу�ао).29
Посебно значајну студију из области историје теорије пропорција,
са освртом на примену принципа хармоније, начинио је српски ар-
хитекта и теоретичар Ђорђе Петровић, који је у књизи Теоре�ичари
�ро�орција, објављеној 1967. године, кроз историјски класификоване
целине, између осталог, указао на читав низ чињеница у вези са разли-
читим системима и моделима примене златног пресека у архитекту-
ри и уметности од античког раздобља до савременог доба.30
Током шездесетих година 20. века, принцип хармоније постаје
мерило сагледавања квалитета средњовековног стваралаштва. У
области историје уметности, посебно када је реч о класификацији
квалитета средњовековног икона, свој допринос је дао и Војислав Ј.
Ђурић (1925–1996), истакнути српски историчар уметности и акаде-
мик (САНУ). У каталогу Иконе из Ју�ославије, објављеном 1961. године,
Ђурић је своје констатације на посебан начин довео у везу са прин-
ципом хармоније. Тако је закључак у вези са естетским квалитетом
иконе Бо�оро�ице О�и�и�рије Ђурић исказао кроз перспективу успеш-
ности хармонијског израза унутар њене композиције:
and the Problem of Proportions in Architecture”, SAJ, 2 (2010): 69–96. На тему

златног пресека и система „модулора”, Злоковић пише и 1965. године – ви-
дети у: Milan Zloković, „Integrisanje ‘MODULORA’-a u internacionalni modularni
sistem”, Arhitektura i urbanizam, 6 (1960): 28–31. О хармоничном реду у архи-
тектури Милана Злоковића видети у: Марина Ђурђевић, „Живот и дело архи-
текте Милана Злоковића (1898–1965)”, у Го�ишњак �ра�а Бео�ра�а (Београд:
Музеј града Београда, 1991): 162.
28 Branislav Мilenković, „O kompoziciji grčkih hramova” (I–II deo)”, Arhitektura
i urbanizam, 39–40 (1966).
29 Уп. Petrović, Teoretičari proporcija, 54–56.
30 Petrović, Teoretičari proporcija.
70
„Хармонија композиције заснована је на геометријском

осећању распореда маса, а уметников таленат видљив је, по-
себно, у финим и усклађеном колориту у коме домонирају ру-
жичасте, зеленкасте, окер и плаве боје”.31
Наиме, Ђурић се приликом описа икона из раздобља од 9. до 14.
века, на више места неизоставно изразио кроз призму принципа хар-
моније (склада):
„Ова уметност [икона и фресака] је изванредно драматична и
експресивна. Своју дубоку унутрашњу садржину остварује пре-
ко масовне и пуне сцене, узнемирених покрета ликова, узбур-
каних и згужваних драперија, штуре боје у понешто сировим
хармонијама”.32
Слично уочавамо и у случају када Ђурић разматра појединости у
вези са начином рада средњовековних мајстора икона – Празника и
Бо�оро�ице са Хрис�ом Перивле��ос, и том приликом искусни српски
историчар уметности констатује хармоничан принцип моделовања
фигуралних форми:
„То је љупка и слаткоречива, живописна и жива, рафинована и
мека уметност, у којој су фигуре дате са пуно хармоничних, где-
где и женствених покрета с изразитом пластиком, фино мофде-
лованом и сочно обојеном”.33
Такође, истоветан приступ уочавамо и у оквиру описа који Ђурић
износи када је реч о охридским иконама – Бо�оро�ици Психосос�рији
с Бла�овес�има и Хрис�осу Психосо�еру с рас�ећем:
„[...] и ставови фигура који су одабрани с нарочитом студиоз-
ношћу, и покрети који су узајамно усклађени, и масе које су с
највећом пажњом уравнотежене, и цртеж који је лак и нена-
метљив, и боје које су у изванредно успелим хармонијама пур-
пура, злата, цинобера и зеленог, ружичастог и сивог”.34
Принцип хармоније представља основу Ђурићевог сагледавања
квалитета колорита охридских икона. Тако, када описује икону
Климен�а и Наума (14. век), Ђурић констатује следеће:
„Црно, златно и пурпурна боја употпуњавају хармоније, а тана-
ност моделације је у складу са најновијим стварањем у позном
сликарству Палеолога”.35
31 Војислав Ј. Ђурић, Иконе из Ју�ославије (Београд: Научно дело, 1961), 18.

32 Ibid., 20.
33 Ibid., 21.
34 Ibid., 23.
35 Ibid., 31.
71
Међутим, најлепши вид примене принципа хармоније налазимо у

Ђурићевој анализи разлике између византијских и српских средњове-
ковних икона, о чему се виртуозно изразио на следећи начин:
„Док су византијске иконе, скоро редовно, милозвучне у боји,
сочне, али прозрачне и дискретних хармонија, налик на пригу-
шено камерно музицирање чисте лепоте, производ истанчаног
укуса, дотле су дечанске, а делом и неке друге српске иконе,
интезивне у боји, гушћих наноса, гласније, чак многогласне, где-
кад пискавих или бучних звукова, с честом употребом компле-
ментарних сазвучја – у сваком случају мање аристократске од
византијских, али не и мање успеле у исто време. С једне стра-
не је госпоствена грчка фраза увијена и пуна дискретних алу-
зија, с друге је директан говор пун једноставних и јаких речи.
Византијски иконописци класичних епоха умели су да држе
равнотежу између рационалног и емотивног, између конструк-
ције и експресије; код српских је превагнула сензибилност.
Народски језик, шарен и темпераментан, више се разумевао
у српској средини 14. века. Дечанске иконе су, због тога, дра-
гоцен документ о ликовној култури Срба у високим дворским
круговима средином 14. века”.36
Сличан поглед у области историје уметности уочавамо у анали-
тичком сагледавању живописа из раздобља средњовековне Србије,
које је исказао Светозар Радојчић (1909–1978) – знаменити српски
историчар уметности и академик (САНУ). Разматрајући улогу и квали-
тет достигнућа мајстора живописаца који су радили на двору краља
Милутина (13–14. век), Радојчић је у изложбеном каталогу Фреске
сре�њовековне Србије (1969) наизоставно нагласио препознатљиву
хармоничну цр�у њиховог ликовнoг израза, посебно искаказаног у
оквиру живописаних фигуралних форми:
„То је тачно ‘све је исто’, исти став фигура [стојећих фигура Св.
Петра и Павла у Охриду и сопоћанских фигура], исти набори
одеће, сочни колорит старог мајстора сведен је на шаренило,
блага моделација старог узора претрпана је на новој фресци до
крајње оштрине контраста, ведри, мирни, и хармонични ликови
апостола-филозофа преображени су у тмурне, тешке физионо-
мије фанатика”.37
Ни Александар Дероко (1894–1988), српски архитекта и историчар
архитектуре, уметник и писац, члан САНУ, није остао дужан када је
реч о опису српског народног стваралаштва посматраног кроз призму
36 Ibid., 35.
37
Светозар Радојчић, ур., Фреске сре�њовековне Србије (Београд: Галерија
САНУ, 1969), 7.
72
скла�но� (хармонично�) израза и продужења духа средњовековља (у

раздобљу од 17. до 19. века). У оквиру закључка своје књиге Са с�а-
рим неимарима (1967), Дероко управо упућује на изразе „складно”,
„лепо” и „изразито” када говори о заоставштини (јединственом кор-
пусу наслеђа) и тежњама српског народа да се стваралачки изрази у
временима тешког ропства (спахијско-тимарског и читлучког систе-
ма, а затим и у раздобљу турског безвлашћа):
„Ипак, неодољив унутрашњи нагон и потреба да се стваралачки
дух народа стално испољава и изражава кроз скла�но, ле�о и
изрази�о, у многим видовима делатности, чини да се народска,
фолклорна уметност развија и манифестује и кроз велики на-
родни епос, народне песме и приповетке, кроз песму и музику,
кроз недокучив ритам кола и игара, кроз савршено стилизова-
ну народну ношњу [...] Ту је стара средњовековна уметност про-
дужила свој велики дух све до у 19. век”.38
Када је реч о средњовековном изражавању драматике хришћан-
ског погледа на свет и успостављању божанског поретка, истакну-
ти српски историчар књижевности и акaдемик САНУ, Димитрије
Богдановић (1930–1986), наглашава положај и однос који је „апсо-
лутна хармонија“ имала у стварању света. С тим у вези, а позивајући
се на „светло мистике Псеудо-Дионисија Ареопагита” (5–6. век),
Богдановић наглашава:
„Бог је љубав. Љубав је мотив стварања, јер свет настаје да би
учествовањем у животу божанског бића достигао блаженство
апсолутне хармоније. Човек је створен из истих разлога. Али
љубав уводи Бога у свет, колико и свет у постојање”.39
Трагање за хармонијом и њеним одјецима у прошлости уочава-
мо и у делу Милана Будимира (1891–1975), једног од најзначајнијих
српских класичних филолога, редовног професора Београдског уни-
верзитета и редовног члана САНУ. У свом делу из 1969. године, Са бал-
канских ис�очника (Хомерова �есма о смр�и и љубави, X), Будимир
указује да су заправо и старе балканске религије тежиле ка томе да
дочарају улогу узвишених сила (богова) – усмерену у правцу очувања
равно�еже и хармоније. Притом, Будимир наглашава да је исти уз-
вишени идеал представљао мерило живо�а и смр�и, односно да је
чинио духовну водиљу на путу ка општем душевном смирењу и свет-
ском миру:
38 Александар Дероко, Са са�рим неимарима: сре�њовековни манас�ири у

Србији, Црној Гори и Маке�онији (Београд: Туристичка штампа, 1967), 36.
39
Димитрије Богдановић, Јован Лес�вичник у визан�ијској и с�арој ср�ској
књижевнос�и (Београд: Византолошки институт САНУ, 1968), 40.
73
„Ово смирење [на крају живота] уздиже из долине плача и

мржње до висине Олимпа, где влада ‘неугасив смех’ животне
радости и где господари Зевс, отац свих људи и свих богова,
бранилац равно�еже и хармоније. На тим висинама ишчезавају
људске и свељудске прелазне мржње и љубави, остаје само она
љубав која веже прошла и садашња поколења, која измирује
наша и туђа племена. То су љубави живототворне, које могу
обезбедити вечност и пружити оне дарове што их уживају само
олимпски богови, радост и вечност”.40
Описујући доктрину и зоставштину која потиче из класичног раз-
добља античке уметности, и српски археолог и историчар уметности,
професор Београдског универзитета, Бранко Гавела (1914–1994),
у својој књизи Ис�орија уме�нос�и ан�ичке Грчке (1969), на више
места је указао на важност коју је систем хармоније имао како у за-
снивању уметничке доктрине, тако и у самој идеологији старогрчког
(балканског) поимања света. Међу њима се, између осталих, налазе и
следећа гледишта:
„Али, и поред опрезности са којом су прилазили оцени уметно-
сти и услова који одређују њена битна обележја, нарочито на-
чине на који настају уметничка дела, и Платон [428–347. године
старе ере] и Аристотел [384–322. године старе ере] уочили су
да су бо�а�с�во маш�е, ле�о�а израза и �о�реба за ри�мом,
хармонијом и �ро�орцијом естетске одлике које обележавају
праву и трајну вредност уметничког стварања и уметничких
дела”;41
односно,
„За овај фриз [са храма Партенон у Атини] се може поновити
да је то ‘једна врста огледала, у коме је атински народ видео
себе и свој лик, идеалан и стваран у исти мах, скроман и нена-
метљив, али пун унутрашње снаге свести и воље, озарен пле-
менитошћу мира и једног општег, свим људима блиског хума-
низма’. У томе је културно-историјски значај овог великог дела.
Његова уметничка и естетска вредност испољава се у саврше-
но оствареној хармонији између оплемењене лепоте облика
и његовог идеалног значаја, између материје која је обрадом
доведена до транспарентности и живог вибрирања и духа који
ствара атмосферу снажних, али уздржаних емоција [...] Фидија
[5. век старе ере] се ослободио конвенционалне симболике,
40
Милан Будимир, Са балканских ис�очника (Београд: Српска књижевна за-
друга, 1969), 90.
41 Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke (Beograd: Naučna knjiga,
1969), 316.
74
уздижући своје уметничко дело на висину живота. Он је својој

скулптури дао обележје идеализованог реализма, који је сав
био прожет идејом слободе, снаге и јединства грчког народа.
Транспонована на живот Периклове епохе Фидијина скулптура
има свој идејни и идеолошки програм за који би се смело прет-
поставити да је инспирисан идеологијом атинске грађанске
демократије”.42
Такође, исте године Драгослав Срејовић (1931–1996), истакнути
српски археолог, културни антрополог, професор Београдског уни-
верзитета и редовни члан САНУ, објавио је резултате истраживања
Лепенског Вира – новооткривене мезолитске културе у Ђердапу – у
оквиру којих је изнео детаљан опис увида у заоставштину једног врло
уређеног мезолитског друштва. Наиме, у књизи Ле�енски Вир: нова
�раис�оријска кул�ура у По�унављу (1969), Срејовић констатује ис-
куство мезолитског човека и његову строгост (дисциплину) у приме-
ни геометрије и јасних, складно дефинисаних мера и пропорцијa на
којима су се заснивале естетика и динамика урбаног простора ове
мезолитске заједнице у Подунављу (оличенe у итерацији станишта
утемељених на геометрији трапезоидне основе). И управо та јасноћа
и дуготрајност геометријског израза унутар културе Лепенског Вира
навела је нашег искусног археолога да констатује да је тек са појавом
јачих, опозитних друштвених сила, дошло до нарушавања реда у овој
мезолитској заједници, а тиме и њеног коначног нестанка. Поменуто
Срејовићево дело, које у погледу наговештаја спознаје закона гео-
метрије и хармоније открива доктрину ранохолоценског човека на
Балкану, представља незаобилазни научни извор у сагледавању тока
људске борбе за успостављање културног континуитета заснованог
на ре�у и мери, односно на усклађивању унутрашњег (духовног) света
човека и окружења у коме се он развијао. У том погледу, Срејовић
се показао као један од стожера идеје хармоније у српској култури
друге половине 20. века. Тако, у поменутој монографији проналазимо
и став нашег истакнутог археолога који непосредно сведочи о чиње-
ници угрожавања хармоније коју је у раздобљу између 13. и 7. миле-
нијума старе ере успоставио мезолитски човек:
„Све психичке енергије које се крећу у правцима супротним
циљевима културе, тј. које угрожавају хармонију сугерисану
динамичним трапезом, обезвређене су и негиране. Те снаге,
међутим, нису ни безначајне ни мале; оне су могле бити потис-
нуте једино успостављањем снажног ауторитета, било помоћу
42 Ibid., 186.
75
посебног устројства друштва, било наметањем бројних обичај-

них конвенција или магијских табуа”.43
Током друге половине седамдесетих и почетком осамдесетих
година 20. века, снажан импулс теорији склада (хармоније) дао је
Алексеј Бркић (1922–1999), истакнути српски архитекта и теоретичар
архитектуре и урбанизма, који је у низу научних чланака који се одно-
се на концепт форме и урбаних структура осветлио потребу за разу-
мевањем сврхе хармоније и реда (поретка) у стваралаштву. У тежњи
да склад доведе у везу са „мирноћом”, Бркић истиче:
„Читаоцу старих књига неће измаћи из вида и таква очигледна
појединост да се архитектонска верзија држи најближом пој-
му надсвести и као некаква људска реплика његовог вечног и
надвишеног склада, па кад тако стоје ствари тада ће се и та не-
помућена и одвећ сигурна мирноћа причинити сасвим приклад-
ним начином излагања”.44
Бркић сведочи о својеврсном расцепу у разумевању појма и прин-
ципа хармоније у оквиру модерних (функционалистичких) схватања
ослоњених на савремена достигнућа науке и технологије. Међутим,
Бркић нас подсећа да су функционалисти ипак остали доследни ставу
да „унутрашњи склад природних постројења” треба да послужи као
„прототип архитектуре”, о чему се изразио на следећи начин:
„Поверовао je [функционализам] да лабораторија, мензуре и
реторте, телескопи, и микроскопи, таблице и геометрија потпу-
но поуздано поткрепљују тезу; поверовао је лаковерно у безус-
ловну хармонију. Да би се одмах затим доста безглаво окомио
на историју, хотимице предвидевши кривудаве историјске раз-
логе, и да би, занесен својим помало разметљивим и апологет-
ским осећањем тумача снова које ће, истини за вољу, све више
наликовати на рушилачки инстикт, значајно утврдио како уну-
трашњи склад природних постројења мора бити једини узрок
ваљаног облика и прототип архитектуре”.45
Попут Борисављевића, Злоковића, Миленковића, Шејке и Петро
вића, и Бркић у свом теоријском раду (који се односио на приме-
ну принципа хармоније у архитектури) прави посебан теоријски и
43 Драгослав Срејовић, „V, Осмишљавање света”, у Ле�енски Вир: нова

�раис�оријска кул�ура у По�унављу (Београд: Српска књижевна задруга,
1969), 93.
44 Aleksеj Brkić, „Inverzije dijalektike oblika (I): Momenat oblika”, Izgradnja, 6
(1978): 1.
45 Aleksеj Brkić, „Inverzije dijalektike oblika (IV): Mitologija oblika”, Izgradnja, 9
(1978): 1.
76
историјски осврт на улогу која је током времена била додељена

златном пресеку (као особеном виду складне поделе целине), о
чему више ставова износи у чланку Инверзије �ијалек�ике облика:
Геоме�ријска анало�ија облика (1978).46 Констатујући (са историјског
гледишта) однос човека према концепту простор-време, Бркић се
неминовно позива на Платонову геометријску структуру „хармоније
света” (Пла�онова �ела), указујући притом на покушај ренесансног
човека да се одупре схоластичким тумачењима, али уз напомену о
сталном провејавању тежње да се очува смисао „хармоничног” уну-
тар паралелизма структуре универзума и стваралаштва:
Покушавајући да се што пре отргне теолошких тумачења и ота-
раси сколастике филозофија Ренесансе се живо предала новом
открићу универзалних понашања, разуме се, не допуштајући
себи ни једнога тренутка да свет узме за хетероморфни скуп
догађаја већ једино као хармонични, изотропски универзум”.47
Бркић је јасан када каже да је доживљај савременог човека сведен
на мисао о свету произашлом из принципа неуређености – подржа-
ном Хегеловом (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) „стваралачком снагом
рађања”, или Дарвиновом (Charles Darwin) „борбом за опстанак”, за
коју каже да је заправо заснована на сушинској игри случајног сти-
цања, у којој, према Болцмановој (Ludwig Boltzmann) тврдњи, „при-
рода из мало вероватних стања тежи ка вероватнијим”. У складу са
таквим виђењем света, Бркић наглашава да „вечности савршених
постројења прети мутан, магловит и збркан крај у максимуму ентро-
пије, у ентропијској смрти”. Притом, Бркић констатује чињеницу да је
савремено научно схватање одступило од принципа хармоније (као
стожера одржања света), напомињући да је сва пажња остала усме-
рена ка томе да „неред” (хаос) постане осовина из које се извлаче
закључци, или у односу на коју се посматра постојаност света и до-
гађаја у њему. О томе, уважени архитекта износи следеће мишљење:
„[...] дакле, тамо нема суперструктура, нема апсолутних нор-
ми ни вечне хармоније, ни спокојне равнотеже већ само немир
неодређених догађаја и туробни неред. Она неизмерна слика
неизмерно распрострањеног склада и међусобног разумевања
коју су отпочели да сликају египатски архитекти, чију је ком-
позицију дао Платон а још једном је освежио Ђордано Бруно,
сада се сасвим изопачила да су весници пропасти са радикалног
46 Aleksеj Brkić, „Inverzije dijalektike oblika (V): Geometrijska analogija oblika”,

Izgradnja, 11 (1978): 1.
47 Aleksеj Brkić, „Inverzije dijalektike oblika (VI): Dijalektika sveta”, Izgradnja, 1
(1979): 3.
77
крила индетерминизма могли хладно да закључе и тако да на

расправу ставе тачку – свет је уствари безобличан, свет је у
ствари хаос”.48
У тежњи да укаже на историјске покушаје у вези са одгонетањем
замршених околности космографског тумачења света, Бркић се не-
миновно позива на сукобе унутар античког мишљења – Анаксагоре,
Хераклита и Платона, указујући да су њихова учења утемељена на
вечитој борби и тежњи да се разумеју замршени, а често и опозитни
односи у поимању „реда” (поретка) и привидног хаоса у свету:
„Беше очевидно да никоме није одговарало да порекло реда
тражи у нереду или да јеретички признаје првенство хаоса, јер
утанчаност и тај склад, то измирење ствари и прилика што их
поредак исказује њима нису могли ући у главу као производи
збрке нити као исход грдних и злокобних неприлика које су
спопадале људски опстанак сќраја накрај, дан за даном и годи-
ну на годину, дуж читавог живота”.49
Бркић је свестан да је прелазак у механичко, „машинско доба”, оз-
начио време још већег неразумевања појма и принципа склада (хар-
моније) у свакодневном животу, а тиме и концепта града као сложене
појаве друштвеног живота чија је једна од друштвених улога очување
природног поретка. У вези са тим Бркић констатује следеће:
„Најзад, уместо склада на којег рачуна мит престонице само
груби неред остатака склада, и ништа није мање аутентично од
града на прелому времена пред машинско доба. А онима који
све то гледају са тугом, њима тај призор тешко пада”.50
Дубина Бркићевог промишљања о историјском контексту мита о
граду, посматраног кроз призму „геометријског склада”,51 али и про-
блема успостављања складног геометријског поретка и лакоће њего-
вог урушавања, имала је за циљ очување и развој урбане структуре
утемељне на имплементацији основа природних структурација.52
48 Ibid., 7–8.
49 Aleksеj Brkić, „Inverzije dijalektike oblika (VII): Dijalektika sistema ili dijalektika
antihaosa”, Izgradnja, 2 (1979): 5.
50 Aleksеj Brkić, Predgovor za jednu teoriju grada (Vrnjačka Banja: Zamak kulture,
1981), 121–122.
51 Ibid., 140.
52 Ibid., 158–159. Бркићев став о „хармонијским финесама” у погледу кон-
ципирања нових архитектонских форми проналазимо и у његовом делу Зна-
кови у камену. Видети: Алексеј Бркић, Знакови у камену: ср�ска мо�ерна ар-
хи�ек�ура: 1930–1980 (Београд: Савез архитеката Србије, 1992), 196; такође,
видети: Даница Стојиљковић, С�рук�урализам у архи�ек�ури Ју�ославије у
78
Током деведестих година 20. века, становиште теорије хармо-

није постаје једна од жижних тачака у раду нашег истакнутог геоло-
га (палеонтолога), професора Београдског универзитета и редовног
члана САНУ, Николе Пантића (1927–2002), који је у књизи Трак�а� о
је�инс�ву, хармонији и укрш�ају �риро�но� и �уховно� (1996), на више
места говорио о доминацији хармоније у природи и потреби да се си-
стем друштвеног деловања усклади са овом закономерношћу. Међу
такве сегменте књиге спадају и следеће Пантићеве речи:
„Коначно, поимање геолошког времена помогло ми је да на
потпунији начин сагледам целовиту слику света и већину про-
теклих укрштања, као и �оминацију хармоније у �ој је�инс�ве-
ној целини”.53
У истој књизи, у одељку Како човек мењајући себе може �а уна�ре�и
и �ромени све� у бу�ућнос�и?, Пантић у светосавском духу исказује
тежњу за уздизањем ка идеалу „потпуног – савршеног човека” и успо-
стављањем скла�а између природног и духовног:
„Будући развој на Земљи треба усмерити и ка перманентном
усавршавању садашњег човека-адолесцента. Највиши циљ тре-
ба да буде потпун – савршен човек који ће знати да ус�ос�ави
скла� између природног и духовног, скла� које� свесно ника�а
није било”.54
Такође, Пантић нас подсећа и уједно упозорава да је човечанству
потребно да развије свест о хармонији како би своје стваралаштво
прилагодило деловању које ће омогућити опстанак врсте:
„Очигледно је да човечанство, које се налази на опасној рас-
крсници, мора да изабере поглед на свет чија ће суштина бити
усклађивање с�варалаш�ва, сада већ високо развијеног људ-
ског духа (наука, морал, право и др.) са законитостима и вред-
ностима савремених природних система. По�ребна је свес� о
нужнос�и �е хармоније у циљу о�ржања љу�ске врс�е”.55
Крајем деведесетих година 20. века, o потреби да доктрину
хармоније боље разумемо и вратимо у науку, уметност и техноло-
гију, било је речи и на првом научном скупу о хармонији одржаном
11. и 12. децембра 1999. године у Галерији науке и �ехнике (САНУ) у
�ерио�у о� 1954. �о 1980. �о�ине (докторска дисертација, Универзитет у Бео-

граду, Архитектонски факултет, 2017), 128.
53 Никола К. Пантић, Трак�а� о је�инс�ву, хармонији и укрш�ају �риро�но�
и �уховно� (Сремски Карловци: Независни истраживачки центар Плави змај,

1996), 77.
54 Ibid., 68.
55 Ibid., 50.
79
Београду.56 Материјали (излагања) са поменутог скупа су објављени

у научном часопису Фло�ис�он (Музеј науке и технике, Београд), чији
су уредници били професор Милош Чанак и Александар Петровић, а
чије је издање било посвећено Лази Костићу.57 У поменутом часопи-
су, чији је број носио наслов Хармонија у �риро�и, науци и уме�нос�и
кроз ис�орију, у преко двадесет радова из различитих научних обла-
сти, истраживачи су указали на више аспеката у вези са сагледавањем
и применом принципа хармоније у стваралаштву. Поменуто издање
је представљало својеврсни омаж принципу и идеји хармоније, као
и великанима који су током времена дали допринос у проучавању и
примени њених својстава – посебно када је реч о достигнућима у ма-
тематици, архитектури, теорији музике, биологији, астрономији, фи-
зиологији, хемији, етнологији и естетици.
Међу последње значајне мултидисциплинарне синтезе из области
математичке теорије хармоније, настале с почетка 21. века у Србији,
спада и дело Милошa Чанкa, који је у књизи Ма�ема�ика и музика:
ис�ина и ле�о�а – је�на зла�на хармонијска ни� (2009), изнео при-
каз различитих видова примене Фибоначијевог (Leonardo Fibonacci)
низа и златног пресека у области математике, музике, биологије, ана-
томије, кристалографије, теорије графова и игара и другог, указујући
притом на важност коју је хармонијa као принцип имала током људ-
ског стваралаштва.58
2. Хармонија и светосавље
О томе да су све до 20. века Срби били свесни заслуга Светог Саве
у успостављању културе засноване на начелу хармоније (сагласја)
постоје и писана сведочанства. На то нас, пре свега, упућује објављени
говор који је 1924. године, на Савиндан, одржао истакнути српски
математичар Богдан Гавриловић (1864–1947), ректор Београдског
56 Након поменутог скупа у Београду, под руководством истог научног од-
бора, одржана су још два научна скупа посвећена хармонији. Други по реду
научни скуп, под називом Хармонија и хаос, одржан је 20. маја 1999. године
на Пољопривредном факултету у Београду – у време агресије НАТО снага на
Републику Југославију, док је трећи скуп одржан 29. септембра 2005. године у
Струги (Северна Македонија).
57 Александар Петровић, одг. ур., Фло�ис�он – часо�ис за ис�орију науке:
Хармонија у �риро�и, науци и уме�нос�и, 7 (Београд: Музеј науке и технике,
1998).
58
Милош Чанак, Ма�ема�ика и музика: ис�ина и ле�о�а – је�на зла�на хар-
монијска ни� (Београд: Службени гласник, 2009).
80
универзитета. На самом почетку свог свечаног обраћања под називом

Кул�ура и хармонија, Гавриловић је указао на следеће:
„Још пре великог рата осећала се тежња у целом културном
човечанству да се појаве колективног живота не само социо-
лошки објасне, већ да се и у самом том животу постави ре� �о
законима социоло�ије. После рата та се тежња још јаче осећа,
и ако се и социологија налази у систему науке о природи, мис-
лим да баш у �анашње �оба �о�алне социалне �езор�анизације
и �исхармоније треба показати, како се кул�уром, а специјал-
но, науком, дошло до сазнања о хармонији, која постоји у дана-
шњем нашем схватању природе и данашњем нашем погледу на
свет”.59
На самом крају свог светосавског говора, Гавриловић конкре-
тизује синтезу учења о хармонији са ликом и делом (улогом и славом)
Светог Саве, подсећајући све присутне на основну идеју светосавља
– да се кроз осећај и спознају хармоније одрекнемо „владе мрака”
и гордости, то јест да све напоре нашег духа усмеримо ка „божан-
ској мисли” и уздизању до „потпуног”, целовитог човека, како је то,
спознајом хармоније објек�ивно� и хармоније субјек�ивно� све�а, у
то време пре седам векова (а данас, пре осам векова) учинио и наш
узвишени учитељ и светитељ:
„Јер не треба губити из вида ову велику истину – истину која нам
каже да ‘вла�у мрака’, умно� и �ушевно�, не може победити онај
који се само својим знањем �ор�и – не, ни из далека; њу исто тако
и у истој мери, можда чак и више, побеђује и онај најмањи, нај-
беднији, најнезнатнији и најнепосвећенији по чијем срцу струји
божанска мисао; а најбоље је побеђује онај који се својим духом
толико уздигао да је по хармонији која влада у објективном све-
ту могао осетити и хармонију субјек�ивно� све�а – побеђује је
�о��ун и цео човек, какав је био наш све�и�ељ и �росве�и�ељ
чију успомену данас с топлим пиететом сви прослављамо”.60
Не заборавимо да је и наш истакнути духовник, отац Јустин
Поповић (1894–1979), у својој књизи Све�осавље као философија жи-
во�а (1953), у одељку Све�осавска философија кул�уре, позивајући
се на речи немачког философа Карла Џоела (Karl Joël) – у вези са
кризом европског духа – подсетио да осим тога што „имамо најбо-
гатији живот”, он као такав „нема мира и заокружености”, односно
нема „уну�рашње хармоније, јер му не�ос�аје смисао за целину, за
59 Богдан Гавриловић, Кул�ура и хармонија: све�осавски �овор рек�ора Бе-
о�ра�ско� универси�е�а Бо��ана Гавриловића (�ржан 27. јануара 1924) (Бео-
град: Штампарија Драг. Грегорића, 1926), 3.
60 Ibid., 15.
81
измирење човека и света”, напомињући притом да на тај начин „криза

философије постаје криза времена”.61 Оцу Јустину је било јасно да је
светосавље значило пут ка успостављању целине – остваривању сав-
ршене равнотеже и хармоније између Бога и човека, што је у истом
спису на непосредан начин и појаснио:
„А каква је култура светосавског Богочовека? На чему она по-
чива? – Oна сва почива на личности Богочовека Христа. Бог је
постао човек, да би човека уздигао до Бога. То је почетак и зав-
ршетак, између којих се креће православна, светосавска кул-
тура. Њена је девиза: Богочовек да буде у свему први, да буде
све у свему. Не само Бог, нити само човек, већ Богочовек. Ту
је оличено и остварено најприсније јединство Бога са човеком:
ту нити се Бог потцењује на рачун човека, нити човек на рачун
Бога. Ту се �ос�иже и�еална равно�ежа и ос�варује савршена
хармонија између Бо�а и човека. Пуноћу и савршенство своје
личности човек постиже кроз сједињење са Богочовеком [...]
Почиње се од Богочовека, а завршава идеалним, интегралним,
обогочовеченим човеком”.62
Не без разлога, отац Јустин је у истом спису, у одељку Све�осавска
философија све�а, указао на то да се светосавска филозофија у осно-
ви заснива на разумевању и целомудреном спровођењу смисла бо-
жанског ло�оса, указујући притом на важност обједињујуће улоге коју
ло�ос носи са собом:
„Свети Сава је први од Срба обрадио и разрадио у себи свето,
јеванђелско осећање света. У том осећању света, у тој филосо-
фији света: Бог Логос је не само центар свих бића и твари него
је и стваралачка и животворна и кохезивна и синтетичка и про-
мислитељска сила и свима бићима и свима стварима. Све зрачи
Логосом, јер је све логосно и логично. Све има свој божански
смисао, божански циљ, божанску вредност, све – сем греха,
сем зла”.63
Свестан да светосавска мисао представља синтетичку спону која
кроз јединствени сазнајни захват устројствено обједињује како поре-
дак света бестелесних сила (или умних снага – „анђела”), тако и оних
које потпадају под структуру чулног, то јест света природних сила –
делатног постојања телесних појава (од Сунца до атома), отац Јустин
подсећа на то да је све у свету прожето божанским ло�осом:
61
Јустин Поповић, Све�осавље као философија живо�а (Ваљево: Манастир
Ћелије, 1993), 62.
62 Ibid., 64.
63 Ibid., 24.
82
„[...] све у свету, од анђела до црва, од сунца до атома, има свој

логос и своју логику, и то – божански логос и божанску логику;
па још са овим неминовним додатком: све у свету постоји ради
те божанске логосности и ради те божанске логичности. Без
тога, свет је алогосно и алогично чудовиште”.64
Поменути став је у аналогији са учењем владике Николаја
Велимировића (1881–1956), који је у складу са светосавском тради-
цијом и погледом на свет додатно образложио свепрожимајућу логи-
ку божанске ло�ике, указујући да је она утемељена на хармонији која
читав природни склоп складно подешава (доводи у ред) – од њених
најмањих до највећих појавних својства:
„Све је од најмањег до највећег тако чудесно формирано само
за себе и тако изванредно хармонично �о�ешено у вези са дру-
гим, да човек у усхићењу посматра природу као једно чаробно,
шарено ткиво, као неки ћилим, како би Јакшић [Ђуро] рекао,
који нису људске руке ткале, но који су виле разас�рале”.65
Владика Николај није без разлога хармонично подешавање
(ткање) довео у везу са ср�ском вилом. Наиме, у српској култури је
управо појам виле био схваћен као одредница за музу (му�рос�) која
човека води ка спознаји хармоније, која јунака снажи да јој се посве-
ти и да је својим духовним и телесним подвижништвом свим силама
брани. Најлепши пример потврде ове чињенице открива нам поетика
Вида Вукасовић-Вулетића (1853–1933), Дубровчанина, Србина римо-
католика, књижевника, историчара, етнографа, педагога и писца, учи-
теља и професора педагогије, дописника Академије друштвених нау-
ка, који је у песми Хармонија: Пјесма Силвију (написаној на Корчули, 1.
јануара 1893) указао да место у коме обитава вила означава и место
божанске �озбе – хармоније, односно да се тамо где се налази хармо-
нија уједно налазе и „вилини двори”. Наиме, Вуксановић-Вулетић је ја-
сан када говори да је прибежиште виле, заправо прибежиште божан-
ске и�еје која људској души помаже да разуме себе и свет у коме се за
живота разлива (раздељује), а у смрти поново сје�ињује. Вукасовић-
Вулетићеве речи одзвањају узвишеном аналогијом која ср�ску вилу
поистовећује са божанском хармонијом:
„Сунце гране, а вјетрић лахори, / Па се смркне и олуја стреса, /
Ал’ Бог опет иза тога бјеса / Златна њедра нарави отвори... / То је
�озба, �о је хармонија, / Остало је љуцка игранија[...] /
64 Ibid.
65 Николај Велимировић, Рели�ија Ње�ошева (Београд: Издање С. Б. Цвијано-
вића, 1921), 11.
83
Мој Силвије, тако душа сн’јева, / Душа сн’јева, и за народ пуца. /

Једно срце у њедрима куца, / Пјесник с’ јада, а пјесма се ори, / То
је �озба, �у нам’ вилин-�вори”.66
И управо из тог разлога, а у складу са светосавском спознајом,
владика Николај нас уједно подсећа и подстиче на потребу да очува-
мо свест и знање о хармонији као основи опстанка и здравља, што
је у оквиру записа под називом У хармонији са бескрајним и исказао
следећим речима:
„Човек човека заражује, и кад се сви заразе, сви се сматрају
здравим. Душа је у низини раздељена, као раздељен дом. Како
ће опстати раздељен дом? За о�с�анак је �о�ребна хармонија;
за з�равље је �о�ребна хармонија; за величину је �о�ребна
хармонија.
– Г�е је хармонија?
– У Бо�а.
– Где си ти?
– Далеко од Бога,
– Ш�а си �и?
– Дисхармонија”.67
Владика Николај је сасвим јасан када нам у том погледу у делу Рели�ија
Ње�ошева поручује:
„Бога радује хармонија све�лос�и, добродетељ, а �неви �ис-
хармонија, мрак и грех; с тога он утврђује оно прво, а гони и
кажњава ово друго”.68
Надовезујући се на учење о хармонији, истакнути српски писац,
песник и дипломата Јован Дучић (1874–1943) исказао је у песми по-
свећеној Богу (Песме Бо�у, III) своју недоумицу о томе да ли се Бог на-
лази у катастрофи звезда или хармонији светлости:
„Јеси ли у страшној катастрофи звезда, / Или хармонији светло-
сти? О Боже, / Зар си сав у добру, у миру свих гнезда, / Док негде
злочинац оштри своје ноже?”.69
Доследан сагледавању хармоније као извора правде и суштине
милости, Дучић нас у Песми смр�и, III, упућује на промисао о томе да
66 Јово Вулетић-Вукасовић, „Хармонија: Пјесма Силвију”, Босанска вила, 10, 2

(1895): 21.
67 Више видети у: Николај Велимировић, Вла�ика Николај: Изабрана �ела у
�есе� књи�а, 3, ур. Љубомир Ранковић (Ваљево: Глас цркве, 1996), 331–340.
68 Николај Велимировић, „V, Теологија Његошева”, у Рели�ија Ње�ошева (Бео-
град: Издање С. Б. Цвијановића, 1921), 117–118.
69 Јован Дучић, Песме (Нови Сад: Матица српска, 1984), 194.
84
се хармонија заправо налази у љубави као одлици сје�ињења (или,

обратно посматрано, у љубави као одлици успостављене хармоније):
„Ти си одрицање Бога који има / Свој извор у правди; и божан-
ства чија / Суштина је милост; својим законима / Поричеш да
има циљ и хармонија.
Јер правда и милост, сав су појам Бога: / Где је циљ ван добра?
Где је хармонија, / Осим у љубави? И знак вечнога, / Ако не у
срећи свемира?”.70
Такође, у Песми Бо�у, III, Дучић се изражава поетски када хармо-
нију описује као скривено ткање из кога проистичу ритам стварања
и расула:
„Тад све канда знадем појмити и рећи, / И �о�ађам �ајну скри-
вену о� свију: / Да претворим у стих бол од свега већи, / И јад у
моли�ву и у хармонију... / И док се у миру тка вечито ткиво, /
Хуји глас стварања и ритам расула, / И док у те сате још страсно
и живо / Све сазнају моја опијена чула”.71
У есеју Равно�ушнос� (Плаве легенде), приликом говора о
Мефисту, наш песник се пита да ли се херувимски глас (један од најви-
ших анђелских чинова) враћа божанском миру (поретку) – хармонији,
или се уместо сједињења (љубави) он окреће разарању (мржњи).
Поистовећивање хармоније са уређеношћу света и њеном изванчул-
ном природом овде је и више него јасно, а потврду таквог доживљаја
уочавамо управо у Дучићевом гледишту исказаном у Песми о Бо�у, III:
„Је ли се у њему [Мефис�у] пренео глас некадашњег доброг
херувима, глас љубави? И он, који је стајао изван свега и против
свега, је ли осетио сад да се најзад враћа у вечи�и, �иху и �о�лу
Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстраш-
нију оргију, своју највеличанственију поему Разарања?”.72
Са колико љубави и пажње су наши научни и културни радници
промишљали о светосавском стваралаштву предака – посматраном
кроз призму примене принципа хармоније, на посебан начин сведо-
че речи Светозара Радојчића, који је у студији О чулима и чулнос�и у
ср�ској књижевнос�и с краја 12. и из 13. века, указао на следеће:
„Према Доментијановој жељи [13. век] преписан је Шестоднев
Јована Егзарха у коме се, нарочито у IV глави, често говори о
манихејима и полемише са њиховим заблудама. Нарочито је –
за схватање уметности – занимљиво место у коме се доказује
како не постоје ни Тама ни Зло. Јеретици, пише Јован, изврћу
70 Ibid., 197.
71 Ibid., 133–134.
72 Ibid., 307.
85
речи Светога писма према њиховом схватању. Они изјављују:

тама није оно што јесте, ваздух без светлости или покривено
место... они кажу да је тама зла сила која има свој почетак и да
је непријатељска и противна божјој доброти [...]
Дискусија између ортодоксних [правоверних] и побуњених
сводила се често на сукоб противника неједнаке друштвене
припадности и неједнаког образовања. Ортодоксни су претпо-
стављали дисциплину, служећи непокретној хармонији. Јерес
је као вечити извор кретања, остајала неспособна да се дефи-
нише. Јеретици на исти начин потцењују свет и уметност. Како
је та супротност показивана, може се најбоље распознати на
сликарству сукобљених, на пример на контрасту између уређе-
ности и мира студеничког Распећа и хаоса и покрета на украсу
српског лењинградског Шестоднева, који сâм, као рукопис, по-
казује унутрашњи сукоб између текста и орнамента.
Вечито присутни иконоклазам у религији неоманихејаца запада
у дисхармонију расцепљеног света и трагично раздвојеног чо-
века. У нашем раном 13. веку стара идеја о хармоничном свету
и хармоничном човеку ствара адекватну уметност. Побуњени
човек јереси мучи се са својом немоћи пред природом и раз-
умом. Искусна ортодоксија мири се са природом, признаје не-
моћ и несавршеност разума и ослања се на надмоћ чула.
Свети Сава, у Живо�у С�ефана Немање, и његов брат Стефан
Првовенчани, у Хилан�арској �овељи, истим похвалним речима
пишу о премудрим чулима”.73
Не заборавимо да је и истакнути српски књижевник Милош
Црњански (1893–1977), у студији под насловом Сава Немањић у�е-
мељи�ељ с�аре ср�ске кул�уре, без посредних и сувишних речи, ис-
такао да је заоставштину нашег светог учитеља и законодавца, првог
архиепископа српске цркве, потребно посматрати као хармонично
�ело:
„Аскетски нагон у Саве – то није празна реч његових биографа –
толико је искрен и дубок, за време целог његовог живота, да је
самим тим Сава постао светла појава за своје доба. Истина, по
данашњем схватању, само у црквеној култури, његова је делат-
ност огромна, али његов рад је необично логичан и жарки на-
ставак глагољашких, ћирилометодских, вардарских теолошких
73 Саветозар Радојчић, О�абрани чланци и с�у�ије 1933-1978 (Београд: Ју-

гославија; Нови Сад: Матица српска, 1982), 212.
86
традиција и, како се с правом истиче, хармонично дело и вели-

ко дело у нашој прошлости”.74
Црњански, добар познавалац српске књижевности, очигледно је
(попут његових претходника и савременика) био свестан да је управо
закон хармоније представљао ону основу (сазнајну спону) која је дело
Светога Саве и начинила хармоничним и великим – богопосвећеним
делом.
Али, вратимо се накратко осам векова у прошлост, како бисмо по-
кушали да проникнемо у то велико дело – које чини језгро српске све-
тосавске духовности – односно како бисмо се, колико је то у нашој
моћи, приближили одговору на питања: где, када и зашто је дошло до
успостављања једне такве идеје и погледа на свет? И делимично ос-
ветљавање овога проблема ће нам помоћи да стекнемо увид у основе
због којих су светосавље и идеја „согласја” (хармоније) били толико
укорењени у европском народу који је живео на тромеђи цивилиза-
ција, односно, због којих су исти тај народ и његова култура током
векова (пре)трпели многобројне разорне притиске.
Када говоримо о притисцима, овом приликом не мислимо на оне
који се односе на угрожавање биолошке основе српског народа, јер
то и није био основни циљ и задатак оних који су у том правцу дејство-
вали (о чему сведочи и чињеница да делови српског народа који су се
одрекли светосавске идеје и преверили, у политичком, духовном и
сазнајном смислу нису трпели даље прогоне), већ говоримо о притис-
цима који су вршени на културу духовног, народног и државотворног
бића, носиоца идеје о очувању хармоничног (логосног) устројства и
погледа на свет – што је представљало идеју која је из одређеног раз-
лога требало да буде темељно унижена или системски искорењена.
Тежња средњовековних Срба била је усмерена на остваривање по-
литичке и духовне слободе, али не било које, већ оне која је у себи но-
сила одговорност и обавезу према бо�осразмерној саборнос�и. Идеал
који је током друге половине 12. века поставио Стефан Немања, за
Светог Саву и остале његове наследнике очигледно није представљао
само добијену заповест већ и својеврсни завет обзнањен у корист
богосразмерског (јерархијског) руковођења народном душом и те-
лом – земаљским, хришћанским узношењем Срба ка Богочовеку,
ка хармонији, ка Царству небеском и духовном зборишту предака
(саборишту праведних душа). И заиста, српска држава је тежила ка
74 Милош Црњански, „Сава Немањић утемељитељ старе српске културе”

(1934), у С�ара књижевнос�, прир. Ђорђе Трифуновић (Београд: Нолит,
1972), 292.
87
уређењу по ареопагитском обрасцу небеске јерархије, тежила је да

у што већој мери, доследно и достојно, буде слика и прилика божан-
ске хармоније на земљи. Због тога и не чуди што подстакнут очевим
завештањем, а позивајући се на речи Василија Великог, Свети Сава
наглашава да успостављање хармоније није лако, односно да је души
лакше да отпадне од хармонично� сас�ава него да га спроведе у дело,
о чему сведоче следеће речи из Хилан�арско� �и�икa (Слово 4):
„[...] као што рече и Василије Велики: ‘Лако је души која се из-
лива у смех отпасти од свог хармонично�а сас�ава, и оставити
бригу за добро и још лакше упасти у прљав говор’”.75
Тај и такав хармонични састав Срби су тражили у сваком виду
свога деловања, о чему непосредно говори и уводна реченица из
Сказанија о �исменех, делa Константина (Костенечког) Филозофа (14–
15. век), насталог на захтев деспота Стефана Лазаревића (1377–1427).
Већ у уводу наведеног дела, спознаја �риро�но� скла�а је поставље-
на као основа или темељна претпоставка успешног учења и писања,
због чега Константин Филозоф у првој (уводној) реченици наглашава
следеће:
„Ово пази ти, који желиш писати или учити: ако пре овога све-
га �риро�ни скла� не схва�иш, узалуд ће ти бити свеколики
труд”.76
И заиста, поменути савет наших средњовековних учитеља као
да је одјекивао кроз векове и милогласно подстицао српске мисли-
оце да своју мисао уздигну до хармоније – складног уређења душе и
целомудреног разумевања поретка у свету, животу и стваралаштву.
Уједно, овом приликом можемо поставити питање да ли се, и у којој
мери, у оквиру осталих народа и култура (током средњег века) може
пронаћи такав приступ и претпоставка у вези са процесом учења и
целомудреним стицањем знања (које је у себи као основно мерило
поставило спознају „природног склада”).
Реч о осам векова светосавља је реч о сећању на тежње за очу-
вањем народног бића усмереног ка спровођењу и заштити јединстве-
ног „богосразмерског” обрасца сагласја цркве, наро�а и �ржаве, до
75 Свети Сава, Сабрани с�иси, прир. Димитрије Богдановић (Београд: Просве-

та, Српска књижевна задруга, 1986), 46. Уп. са изразом „подобнаго их саста-
ва”, у Свети Сава, С�у�енички �и�ик, Царс�веник манас�ира С�у�еница,
прир. Томислав Јовановић (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства;
НБС, 1994), 41.
76 „Из Константиновог увода” (1а-1б), видети у: Константин Филозоф, Повес�
ио словима (Сказаније о �исменех) – изво�и / Жи�ије �ес�о�а С�ефана Лазаре-
вића (Београд: Просвета; Српска књижевна задруга, 1989), 43.
88
којег су Немањићи дошли након тешког искуства кроз које је српски

народ прошао пре и након Велико� црквено� раскола (1054. године).77
Тежње да се народна душа склони с пута гордости и зла, али, такође,
и да се одрекне приступа који су са собом носили �а�оцезарис�ички
и цезаро�а�ис�ички (и/или ис�очно�а�ис�ички) поредак и доживљај
света, чиниле су темељ светосавског Законо�равила.
3. Три темеља хармоничног састава Законоправила Светога Саве
Српско Законо�равило је у сазнајном смислу вишеслојно дело. Оно

није само посебан вид обједињавања и уредништва светоотачких и
осталих верских и канонских списа, односно различитих римских/ро-
мејских „градских” правних аката, како се на то уобичајено указује и
на шта се у већини своди говор о улози Светога Саве приликом конци-
пирања српског средњовековног закона и општег народног устројтва
(хришћанске конституције српског народа).78 Законо�равило Светог
77
Милош Благојевић, Ср�ска �ржавнос� у сре�њем веку (Београд: Српска
књижевна задруга, 2011), 71–120.
78 Тако се међу списима који су у целини или делом укључени у српско За-
коно�равило, односно на основу којих је обављена српска законодавна ре-
дакција, између осталог налазе и следећи: Одлука васељенских и помесних
сабора, Правила светих апостола или Правила светих отаца, Мојсијево зако-
нодавство – 3. и 5. књига Мојсијева, Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон
у 14 наслова или Фотијев Номоканон, извод из Јустинијанових новела или
збирке закона из Јустинијановог законодавства, Зборник Јованa Схоластикa
у 87 глава, Прохирон цара Василија Македонца и други (са Аристиновим ту-
мачењима, 6. век, и Зонариним коментарима, 12. век).
Више видети у: Миодраг Петровић, Крмчија све�о�а Саве: о заш�и�и
обес�рављених и социјално у�ожених (Београд: Драгомир Антонић, 1990),
1; Лазар Урошевић, Правосуђе и �исано �раво у сре�њовековној Србији: у
све�лос�и �анашње� �исано� �рава (Београд: Штампарија „Давидовић”,
1939), 26. Такође, видети: Нићифор Дучић, „Крмчија Морачка”, Гласник
ср�ско� учено� �руш�ва, 2, 8 (1877); Милаш Никодим, Крмчија Савинска (За-
дар: Печатња Ив. Водицке, 1884); Теодор Тарановски, Ис�орија ср�ско� �рава
у Немањићкој �ржави (Београд: Лирика, 2002), оригинал – Део 1, 1931; Алек-
сандар В. Соловјев, Све�осавски номоканон и ње�ови нови преписи (сепарат)
(Београд: Народна штампарија, 1932); Сергије В. Троицки, „Ко је превео Кр-
мчију са тумачењима”, Глас Ср�ске ака�емије наука, CXCIII, 96 (1949): 119–142;
Сергије В. Троицки, Како �реба из�а�и све�осавску Крмчију (Номоканон са
�умачењима) (Београд: САН, 1952); Mošin Vladimir, „Sergije Troicki, Kako treba
izdati Svetosavsku krmčiju”, Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu,
2 (1953): 57–67; Sergije Troicki, „Da li je slovenski Nomokanon sa tumačenjima
postojao pre svetog Save?”, Slovo: časopis Staroslovenskoga intituta u Zagrebu,
4–5 (1955): 111–122; Сергије В. Троицки, „Главе светосавског номоканона у
89
Саве је више од тога. У њему се (према аналогији са ареопагитским

обрасцем) уочава уношење геометријског поретка у тројединствено
сагласје и богосразмерност расподеле хришћанског учења (знања)
кроз све друштвене чиниоце, а све у циљу успостављања једностав-
ног обрасца које ће одрживим начинити саборни однос духовне, др-
жавне и народне управе, односно удаљавања српског народа од зла и
очувања духовне и телесне зрелости и здравља.79 У складу са таквим
тежњама, а позивајући се на једну од посланица Коринћанима, Свети
Сава је још у Хилан�арском �и�ику подсетио:
„‘Не бивајте деца умом, него у односу на зло будите деца, а
умом будите савршени’ [1 Кор. 14, 20]”.80
Проблем са којим се Стефан Немања засигурно сусрео приликом
успостављања новог устројства, својим радом је разрешио Свети
Сава, који je у епистемолошком смислу Законо�равило засновао на си-
стему хришћанске усклађености три темељне основе: начела са�ласја
(симфоније), начела �рајања знања и начела сро�с�ва (ненарушавања
сродничких веза).
Наиме, како би обезбедио да закон буде изнад свих осталих чи-
нилаца у друштву, Свети Сава се одлучио за посебан вид уредништва
(синтезе) православно-црквеног, римско/ромејског „градског” и
хиландарским зборницима”, Ис�ориски часо�ис, 16–17 (1966-1967): 1–14 (се-

парат, 1970); Димитрије Богдановић, „Крмчија светога Саве”, у Међунаро�ни
научни ску� – Сава Немањић - све�и Сава: ис�орија и �ре�ање (Београд: САНУ,
1979), 91–99; Мошин Владимир, „Правни списи светога Саве”, у Међунаро�-
ни научни ску� – Сава Немањић - све�и Сава: ис�орија и �ре�ање (Београд:
САНУ, 1979), 101–128; Миодраг М. Петровић, О Законо�равилу или Номока-
нони Све�о�а Саве: Рас�раве (Београд: Култура, 1990); Миодраг M. Петровић,
„Свети Сава као састављач и преводилац Законоправила – Српског номока-
нона”, Ис�оријски часо�ис, XLIX (2002): 27–45; Миодраг М. Петровић, Зако-
но�равило све�о�а Саве, 1 �ео (Београд: Историјски институт САНУ, 2005);
Станка Стјепановић и Јеромонах Серафим (Глигић), прир., Сарајевски �ре�ис
Законо�равила Све�о� Саве из XIV вијека: �рево� (Добрун: Дабар, 2015); Петар
Зорић, Законо�равило Све�о�а Саве и �равни �ранс�лан�и (Београд: Правни
Факултет, Универзитет у Београду); Фондација Алан Вотсон, преузето 15. 12.
2012, www.alan-watson.org.
79 Упоредити са делом текста (Живо� Све�о�а Саве, XII) у коме Доментијан за
нашег свеца каже да је „[...] показујући сам собом узоре врлине, избирајући
боље богоразумљиве и све предлажући деци свога отачаства, и водећи ка бо-
гољубљу, а одгонећи превару болести која уништава душу, хотећи по Божјој
вољи све уместити у царство небесно”; Доментијан, Живо� Све�о�а Саве и
Живо� Све�о�а Симеона, ур. Радмила Маринковић (Београд: Просвета / СКЗ,
1988), 123.
80 Свети Сава, Сабрани с�иси (Београд: Просвета/СКЗ, 1986), 46.
90
народног обичајног права, успостављајући потпуну симфонију у одно-

су цркве и државе, а за добробит народа. Свети Сава је био свестан
да осим добро устројене логике и структуре законодавних основа,
његова целина неизоставно мора да оплемењује смислом, онак-
вим какав остали закони у себи нису садржали. И заиста, не само
Законо�равило, већ и остала учења Светога Саве су у себи носила сми-
сао велико� сје�ињења (синтезе) заснованог на континуитету очувања
старих знања и хришћанских вредности, које су својим сразмерским
обухватом и складом у себи носиле једноставан хармонични образац
саборног уздизања свих чланова друштва ка богочовечанском. На
основу распореда и циљева законских одредница, чији је одабир и
редакцију у времену између 1199. и 1219. године начинио Свети Сава,
може се закључити да се српско средњовековно Законо�равило у
својој основи (осим заштите правоверних хришћанских вредности)
своди на очување и имплементацију три значајна друштвена начела:
начела са�ласја (теорија симфоније), начела �рајања (синтезе прет-
ходно утемељених знања) и начела сро�с�ва (очувања здравих срод-
ничких веза и породичног поретка).
Први темељ, начело са�ласја (симфоније), у основи је усмерено ка
разумевању и уса�лашавању о�носа цркве, наро�а и �ржаве. На тај
начин, Свети Сава је приступио једноставној богосразмерној органи-
зацији друштва у оквиру кога су црква, народ и држава могли да се
независно (слободно), али у неопходном и неизоставном сагласју,
развијају и међусобно сарађују.
Други темељ, Начело �рајања, засновано је на тежњи за усаглаша-
вањем хришћанске мисли са осталим, старијим учењима – античком
учености и народним искуством проистеклим из свакодневног одно-
са и зависности појединца и заједнице од природних датости (сила) и
животних проблема и потреба. Начело трајања или начело очувања
корисних знања, у чијој се основи као један од значајних аспеката
налазило и прожимање ускоспецијализованих знања, пропраћених
развојем свести о заједништву и складној расподели добара (духов-
них и материјалних) на нивоу личног и заједничког, чинило је посеб-
но важан сегмент правичног и складног уређења заједнице. У успо-
стављању устројства сазнајних вредности налази се потреба за ис-
трајношћу у разумевању, очувању и обожењу раније стечених знања
и искустава, али и одређивању њиховог сазнајног места у оквиру
хришћанског живота и спасоносног пута душе ка Творцу. Поменуто
начело је усмерено ка развоју љубави према знању и стицању воље
за стваралаштво. Основу начела трајања чини изградња хармоничног
91
односа према основама и вредностима различитих знања (спознаја),

корисних у животу и утемељењу вере.
Трећи темељ, Начело сро�с�ва, у основи је заснован на тежњи
за ненарушавањем сродничких веза (усходних, нисходних и побоч-
них). Поменуто начело је усмерено ка развоју љубави према здрављу
и развоју воље за очување складног односа унутар родног поретка.
Успостављање хармоничног система у погледу неокаљаности срод-
ничких веза и односа између чланова рода и племена, пре свега се
односи на остваривање здравог потомства, умно и телесно способ-
ног да разуме и учествује у очувању богосразмерног поретка и у из-
градњи воље за праведно расуђивање о себи, друштву и средини у
којој живи (у складу са својим способностима, као и могућностима
које му нуде знање и искуство које је стекао). Као и у случају претход-
на два начела, и у оквиру начела сродства се уочава трочлано устрој-
ство засновано на сразмерском уређењу међусобних односа унутар
природне релације (биолошког низа) – �ре�ак, савремник, �о�омак;
а према принципу кон�инулане сразмернос�и:
�ре�ак савременик .
=
савременик �о�омак
Нарушавање једног од поменута три начела је значило дејство

против природног или друштвеног склада, односно представљало је
чин безбожништва или заблуделости (застрањивања) у погледу поли-
тичког (управног), духовног или сазнајног учешћа појединца и зајед-
нице у саборности усмереној према истини и правди, према богочо-
вечанском. На основу структуре Законо�равила, то јест положаја ос-
новних извора који усмеравају и штите систем поменута три начела,
може се закључити да је њихов међусобни однос такође био изведен
из ареопагитског „богосразмерног” обрасца заснованог на принципу
сразмерског континуитета:
начело са�ласја начело �рајања .
=
начелу �рајања начело сро�с�ва
Поменути образац указује на гледиште које се своди на следећу
сразмерску једнакост – какав је однос цркве, наро�а и �ржаве према
знању (и његовом богосразмерном ширењу), такав је и однос знања
(садржаја онога што се учи) према з�рављу �уше и �ела чланова
заједнице:
црква+наро�+�ржава знање .
=
знање з�равље �уше и �ела
92
Разумевање једноставности и склада унутар међусобних одно-

са друштвених делова и целине, представљало је основу за успо-
стављање синтезе (јединства) божанског и природног, телесног и
духовног – једном речју, целому�рено� приступа јерархији живота и
смрти.
4. Закључак
Осам векова тежње да се слобода појединца и народа гради с мером,

у складу са принципима хармоније, само по себи говори о дубокој
посвећености и препознавању смисла који је усклађено деловање
српске цркве, народа и државе имало током векова. Посвећеност
Светог Саве задатку да „хармонични састав” законодавно угради
у основе деловања српског друштва, то јест да њиме обухвати све
његове чиниоце и на тај начин досегне слободу, представљало је
кључни тренутак културног уздизања српског народа ка „бого
сразмерном” поретку и начелима целовите теорије симфоније,
очувања континуитета знања и ненарушавања сродничких веза.
Колико је снажан одјек имало такво посматрање света и упра
вљања душом управо сведоче приступи наших учених људи. Без
обзира што су своје образовање стицали у оквиру најзначајнијих ев-
ропских универзитета, они су се по повратку у Србију беспоговорно
враћали светосавском идеалу који су здушно, без бојазни, уграђивали
у све аспекте свога стваралаштва – којим су надограђивали и опле-
мењивали савремена научна и уметничка достигнућа и стремљења.
Храброст коју су том приликом исказивали није била безначајна, јер
је често њихов хармонијски поглед на свет и стваралаштво био опози-
тан доктрини коју су наука, уметност и технолошки развој имали у тим
тренуцима. Размишљати у складу са принципима аналогије, а не увек
(и само) са становишта узрочне �осле�ичнос�и, било је у академском
смислу ризично. Међутим, жеља да остану доследни очувању светло-
сти „хармоничног састава”, како их је на то заветовало светосавско
предање, била је јача од пролазних сенки које су нудиле тада важеће
претпоставке о свету и животу. Између осталог, најбоље сведочан-
ство о томе јесте инжењерски продор који је Никола Тесла начинио
када је реч о технологизацији принципа хармоније, али такође, и до-
стигнућа из физиологије до којих је применом принципа хармоније
дошао Иван Ђаја. Не заборавимо да без спознаје хармоније, о којој
је писао у својим есејима из историје науке, ни Милутин Миланковић
93
не би успео да изнедри решења која је унео у свој канон осунчавања и

концепт најпрецизнијег календара на свету.
Овај рад је написан поводом осам векова светосавља и тежњe да
као народ очувамо континуитет хармонијске промисли, односно из
жеље да и будућа поколења остану смерена када је реч о хармониза-
цији друштва и стваралаштва и о очувању смисла живота и света као
хармоничне (складне) целине. Посвећеност истакнутих српских мис-
лилаца идеји хармоније у сазнајном и делатном смислу нас обавезује
и усмерава да се укључимо у даље очување и изградњу импозантне
интелектуалне грађевине утемељене на смерности и подвижништву
једног народа чија је очигледна тежња била да се путем „праве мере”
уздигне ка целини, ка „потпуном (целовитом) човеку” – за шта је по-
требно да свако од нас у исту ту грађевину угради по једну складну,
хармонично засновану идеју.
94
Литература
1. Андрић, Иво. Уме�ник и ње�ово �ело (есеји, о�ле�и и чланци). Београд:

Просвета, 1985.
2. Андрић, Иво. Знакови �оре� пу�а. Београд: Просвета, 1981.
3. Atanasijević, Ksenija. Etika feminizma. Priredila Ljiljana Vuletić. Beograd:
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008.
4. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber,
1974.
5. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижевна
задруга, 1969.
6. Благојевић, Милош. Ср�ска �ржавнос� у сре�њем веку. Београд: Српска
књижевна задруга, 2011.
7. Bogdanović, Bogdan. Mali urbanizam. Sarajevo: Narodna prosvjeta, 1958.
8. Богдановић, Димитрије. Јован Лес�вичник у визан�ијској и с�арој
ср�ској књижевнос�и. Београд: Византолошки институт САНУ, 1968.
9. Богдановић, Димитрије. „Крмчија светога Саве”. У Међунаро�ни на-
учни ску� – Сава Немањић – све�и Сава: ис�орија и �ре�ање, 91–99.
Београд: САНУ, 1979.
10. Борисављевић, Милутин. Зла�ни �ресек и �ру�и есеји. Београд: Српска
књижевна задруга, 1998.
11. Borisavljević, Milutin. Optičko-fiziološka perspektiva. Beograd:
Ministarstvo građevine FNRJ, 1948.
12. Borissavliévitch, Milutin. Traité d’esthétique scientifique de l’architecture:
avec 512 figures. Paris: M. Borissavlievitch, 1954.
13. Borissavliévitch, Milutin. Lе Nombre D’Or. Paris: Librairie Scientifique et
technique A. Blanchard, 1963.
14. Bošković, Ruđer. Teorija prirodne filozоfije. Zagreb: Sveučilišna naklada
Liber, 1974.
15. Boscovich, Rogerio Josepho. Theoria Philosophiæ naturalis redacta ad
unicam legem virium in natura existentium. Venetiis: Ex Typographia
Remondiniana, 1758.
16. Будимир, Милан. Са балканских ис�очника. Београд: Српска књижев-
на задруга, 1969.
17. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (I): Momenat oblika”. Izgradnja,
6 (1978): 1.
18. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (IV): Mitologija oblika”.
Izgradnja, 9 (1978): 1.
95
19. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (V): Geometrijska analogija

oblika”. Izgradnja, 11 (1978): 1.
20. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VI): Dijalektika sveta”.
Izgradnja, 1 (1979): 3.
21. Brkić, Aleksеj. „Inverzije dijalektike oblika (VII): Dijalektika sistema ili
dijalektika antihaosa”. Izgradnja, 2 (1979): 5.
22. Brkić, Aleksеj. Predgovor za jednu teoriju grada. Vrnjačka Banja: Zamak
kulture, 1981.
23. Велимировић, Николај. Рели�ија Ње�ошева. Београд: Издање С. Б.
Цвијановића, 1921.
24. Вулетић-Вукасовић, Јово. „Хармонија: Пјесма Силвију”. Босанска вила,
10, 2 (1895): 21.
25. Велимировић, Николај. Вла�ика Николај: Изабрана �ела у �есе� књи�а,
3. Уредник Љубомир Ранковић. Ваљево: Глас цркве, 1996.
26. Велимировић, Николај. Рели�ија Ње�ошева

Language

Phlogiston број 29

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Phlogiston број 29

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Часопис за историју и филозофију Journal for History and Philosophy

науке и технологије of Science and Technology

UDC 001 (091)

Journal for History and Philosophy of Science

UDC 001 (091) issn 0354-6640 (Штампано издање)

За издавача / For the Publisher

Дизајн корица / Cover Design

Тираж / Print Run

Ова публикација је објављена уз финансијску подршку

Уређивачки одбор / Editorial Board

Издавачки савет / Editorial Council

Рецензентски тим / Reviewer Team

Секретар уредништва / Secretary of the Editorial Board

Сви научни радови се рецензирају.

На­учни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

9 Demian Nahuel Goos

СТРУЧНИ РАДОВИ/STRUČNI RADOVI

385 Саша Срећковић

445 Мирјана З. Ротер Благојевић

483 У�у�с�во ау�орима

THE TREACHERY OF MATHEMATICS2

In this manuscript, the author presents a series of his works inspired

The history of mathematics abounds with noteworthy figures who

understanding its true nature and behaviour. After all, mathematics is

The general interpretation of this work is that Magritte intended to

4. The Treachery of Mathematics

To entirely understand the meaning of these works, three elements have

5. The Treachery of Numbers

The first contributions to mathematics that we usually hear about come

Figure 1. The Treachery of

a number that can be discovered in many mathematical ways–geometri-

this is not a number. However, once again according to the Pythagoreans,

6. The Treachery of Analysis

Figure 2. The Treachery of

A prominent example of this strange behaviour is Gabriel’s Horn8, a

which means that the surface of Gabriel’s Horn is not finite.

7. The Treachery of Algebra

Important open problems and conjectures in mathematics mirror the

Figure 3. The Treachery of

8. The Treachery of Infinity

Infinity is a strange concept. As soon as we convince ourselves that we

Figure 4. The Treachery

consider the following hypothetical scenario: imagine the monkey doing

9. The Treachery of Geometry

points en parties respectivement congruentes”, Fundamenta Mathematicae, 6

Figure 5. The Treachery

Consider a three-di­men­sional solid ball,

The axiom of choice states that if there is a collection of non-empty

10. The Treachery of Probability

The realm of probability is home to many unexpected results, with the

18 Thomas Bedürftig and Roman Murawski, Philosophie der Mathematik (Berlin:

Figure 6. The Treachery

One of the most famous of these kinds of problems is the Monty-

should be no difference (between both doors)! An exchange of ideas with

11. The Treachery of Combinatorics

The pigeonhole principle is one of the most intuitive ideas in mathemat-

Figure 7. The Treachery of

brains of non-mathematicians when observing visual arts masterpieces.

12. The Treachery of Topology

Mathematicians tend to generalize their results. If a theorem is valid in

Figure 8. The Treachery of

recent example of this is Michael Atiyah’s quite theoretical early research

13. The Treachery of Set Theory

Научни радови/ SCIENTIFIC ARTICLES

Consider a three-dimensional solid ball,

1. Aлeксић, Mарко. Српскe зeмљe прe Нeмaњићa: од 7. до 10. века. Бео