Eutanazija Šta je eutanazija i zbog čega je u nekim zemljama dozvoljena a u nekima ne?

Poslednjih godina veoma je aktuelna tema eutanazije i to što je u nekim zemljama nedavno ipak prihvaćena. 2002.godine Holandija je bila prva zemlja koja je legalizovala eutanaziju, a do danas legalizovana je još i u Belgiji, Luksemburgu i Švajcarskoj. Reč eutanazija potiče iz grčkog jezika i označava “prijatnu smrt” a danas se koristi kao termin za okončanje života neke osobe u njenu korist, uglavnom da ne bi dalje ptaila, “smrt iz milosrđa”. Nedavno je u Nemačkoj nastao slučaj starije žene koja je imala rak, nije mogla biti izlečena a pored toga trpela je svakodnevne jake bolove i znalo se da neće više moći da napusti bolnicu i živi ponovo bez medicinske nege. Želela je da umre, razgovarala sa svojim mužem i zaključili su da je to najbolje rešenje. Žena je zamolila doktore da prestanu da joj daju lekove i puste je da umre. Doktori se na to nisu usudili jer to po zakonu nije dozvoljeno- oni bi bili krivično proganjani da su je pustili da umre. I iako žena nije više želela da prima lekove koji je održavaju u životu, bila je primorana na to i patila je želeći da umre a znajući da joj se to ne dozvoljava. Ona se tokom svoje bolesti borila da se zakon koji bi dozvolio eutanaziju usvoji da bi i njoj slični mogli da umru dostojanstveno, ali još uvek nije uspela. A njen slučaj jedan je od mnoguh, ni prvi ni poslednji. Mnogima poznato ime je Vinsent Humber iz Francuske. Pošto mu nije preostalo ništa drugo, pisao je tadašnjem francuskom predsedniku Žaku Širaku, moleći ga da mu dozvoli da umre. Pismo je pisano 2002.godine. U svom pismu objasnioje da ima 21 godinu i da je dve godine ranije doživeo saobraćajnu nesreću posle koje je devet meseci bio u komi a od kada se probudio jedino što mu je ostalo je sluh; svi vitalni organi osim mozga bili su oštećeni. Pismo je pisano tako što je on svojim palcem svako slovo dodirivao a medicinska sestra pored njega zapisivala, pošto je palac desne ruke bilo jedino što je još mogao da pokreće. Želeo je da umre zbog sebe, ali i zbog svoje majke koja je svoj život napustila da bi bila sa njim u bolnici a on zna da tako ne može da bude zadugo. A svoj ćivot u bolnici bez nje ne bi mogao da zamisli Napisao je da svi punoletni pacijenti koji su zdrave pameti odgovorni su za svoje postupke i imaju pravo da odluče da li hoće ili neće da nastave da žive. (celo pismo možete naći na news.bbc.co.uk ) “Vi imate pravo da pomilujete, ali ja tražim pravo da umrem” Ipak njegov slučaj zaključen je time što mu je njegova majka dala preveliku dozu lekova i pomogla da umre, a zatim je optužena za ubistvo. U Francuskoj je pokrenuta velika diskusija o eutnazaiji.

sociološkog. a to svakako nije cilj. Uostalom. Stavovi crkve veoma se protive eutanaziji jer je hrišćansko uverenje da je život božanski dar i da čovek nema pravo da ga oduzima jer ga nije ni stvorio. a time jedan od glavnih razloga što eutanazija nije prihvaćena u mnogim državama. je crkva. U većini evropskih zemalja nijedan od slučajeva nije dozvoljen. mogu ga dati pod pritiskom dugih osoba ili doktora. pasivna označava prekid nekog tretmana koji održava pacijenta u životu. Osobe koje žele smrt mogu biti u trenutku kada daju pristanak ne sasvim sigurne. Aktivna je namerno preduzimanje mera koje bi okončalo život pacijenta. Kao i samoubistvo. između ostalog i Italiji. Takođe u vezi sa samim zakonskim definisanjem mogu se javiti problemi. Primeri najjasnije pokazuju opravdanost eutanazije. na isti način na koji je napisao i pismo. njihova odluka da umru može biti samo trenutna faza ili jednostavno mogu biti ne pri čistoj savesti. . psihološkog kao i političkog. pasivna i pomoć pri samoubistvu (“assisted suicide”). ali sud to nije odobrio. Postoje više vrsta eutanazije: aktivna. svaka depresivna osoba mogla bi se tako smatrati pogodnom za eutanaziju. tačnije: u kojim slučajevima se pristanak osobe na smrt može prihvatiti a u kojim ne. eutanazija se smatra grehom. Pitanje eutanazije veoma je kompleksno sa obzirom na argumente iz različitih uglova: religijskog. Zajedno sa svojom porodicom borila se za to da joj daju smrtonosnu dozu lekova. a poslednje označava pomoć u tom smislu što se pacijentu omoguće uslovi i sve što mu je potrebno da bi mogao sam sebi da okonča život. Posle nekoliko dana pronađena je kod kuće mrtva. imala je strašno deformisano lice. Autopsija je pokazala da nije umrla prirodnom smrću. ali jaki argumenti postoje i protiv eutanazije.Pre nego što je umro. Vinsent je i napisao knjigu ukojoj opravdava eutanaziju. Ni posle njene smrti 2008. Jedan od glavnih argumenata protiv. mada je siksuija ponovo pokrenuta. Šantal Sebir (Chantal Sebire) iz Francuske.godine eutnazija u Francsukoj nije odobrena.

Prema jednoj britanskoj studiji preko 80% ispitanika bi eutanaziju odobrilo ako se radi o pacijentu u komi i ako se zna da se više neće probuditi. Pacijent ne može sam da odluči. A takođe smatraju da bi bila opravdana u slučaju bolesnika koji pate od neizlečive bolesti a trpe velike bolove. Ali teško je odrediti meru bola. ali ako se njegova rodbina složi. samo po 5% ispitanika odlučilo se katogorički za ili protiv eutanazije. ali jednostavno želi da umre. Već manje od 50% odobrilo bi eutanaziju u slučaju da se pacijent ubije ako jeste u komi ali ne na aparatima ili kod bolesnika koja šate od neizlečive ali ne preterano bolne bolesti. smrt treba dpzvoliti “ako-“. Genrelano. odlučiti koji je “izdržljiv” bol a koji bi bio dovoljan razlog za eutanaziju pa čak i jačinu želje za umiranjem. U ostalim slučajevima. ovakvu smrt bi opravdali.bez osvrta na primere. Psiholozi vide razlog prestanka želje za životom pre u depresiji nego u samim fiziološkim nedostacima: da li onda odobravanjem eutanazije treba svakoj depresivnoj osobi dozvoliti da umre! . Manje od 15% bi odobrilo eutanaziju ako pacijent nije bolestan fizički. principejelno.