HERMAN HESE SIDARTA PRVI DEO

1. SIN BRAMANA

U senci kuće, na sunčanoj rečnoj obali kraj čunova, u senci smokvinih stabala stasao je Sidarta, prelepi sin bramana,1 mladi soko, zajedno sa Govindom, svojim prijateljem. Sunce je opalilo njegova svetla pleća na obali reke, kada se kupao, obavljao sveta pranja, prinosio svete žrtve. Senke su se slivale u njegove crne oči u mangoovom lugu za vreme dečačkih igara, kada je slušao majčinu pesmu, kada je prinosio svete žrtve, slušao učenje svoga oca, učenjaka, u razgovoru sa mudracima. Odavno je Sidarta učestvovao u razgovorima mudraca, učio se sa Govindom govorništvu, učio se sa Govindom veštini razmišljanja, podvrgavao meditacijama. Umeo je da nečujno izgovori om,2 reč nad rečima, da je izgovara u sebi sa udahom, da je izgovara iz sebe sa izdahom, sabrane duše, čela ovenčana sjajem bistroumna duha. U biti svoga bića već je znao za atman,3 nerazrušiv, sjedinjen sa svemirom.

1

Braman - na najstarijem sanskritskom jeziku označava moć koju su sveštenici pripisivali sebi: da pesmama i izrekama jačaju silu bogova, da ih privole da blagonaklono usliše njihove želje. Sveštenik koji poznaje »čarobnu izreku« - braman, nazvan je takoñe braman, a u kasnije vreme bramana. (Prim. prev.) 2 Om - po bramanskoj liturgiji naročito sveta reč, koja se (slična hrišćanskom »amin«) izgovara na početku i na kraju recitovanja svetih spisa. Bramani su joj u najranija vremena pridavali mistično značenje. (Prim. prev.) 3 Atman - na izvornom sanskritskom znači »dah, sopstvo, suštastvenost«, a kasnije postaje sinonim indijske metafizike: sila koja deluje u biću jedinke i čini jedinstvo sa prauzrokom svakog postojanja, sa »velikim jednim« koji objedinjuje sva bića i svetove. (Prim. prev.)

Radost bi zaigrala u srcu njegovog oca zbog sina, sklonog učenju, žednog znanja, kad bi video da on izrasta u velikog mudraca i sveštenika, u velikana među bramanima. Milina bi zaigrala u nedrima njegove majke kad bi ugledala kako seda i kako ustaje snažni lepi vitkonogi Sidarta, kako je pozdravlja savršeno uglađeno. Ljubav bi se rađala u srcima mladih bramanskih kćeri kada bi Sidarta prolazio ulicama grada, svetla čela, kraljevska pogleda, uzanih bedara. Ali, više od svih njih voleo ga je Govinda, njegov prijatelj, sin bramana. Voleo je Sidartin pogled i njegov umiljat glas, voleo je njegov hod i savršeni sklad njegovih pokreta, voleo je sve što je Sidarta činio i rekao, a najviše je voleo njegov duh, njegove uzvišene, vatrene misli, žarku volju, njegovu obdarenost. Govinda je znao da Sidarta neće biti običan braman, lenj obredni činovnik, gramzivi prodavac vradžbina, sujetan, jalov besednik, da neće biti zao, podmukao sveštenik, niti pitoma, glupava ovca među brojnim stadom. Ne, on to neće biti, a ni sam Govinda nije želeo da postane takav, da bude braman kakvih ima na desetine hiljada. Želeo je da bude sledbenik Sidarte, voljenog, uzvišenog. I ako bi Sidarta jednom postao bog, ako bi jednom ušao među ozarene, Govinda će ga slediti, kao njegov prijatelj, pratilac, kao njegov sluga, kopljonoša, njegova senka. Svi su voleli Sidartu, svima je on bio radost, svima uživanje. Ali, Sidarta sam sebi nije bio radost, nije uživao u sebi. Promičući ružičastim stazama smokvika, sedeći u plavičastoj senci u lugu razmišljanja, perući svoje telo pri svakodnevnom pokajničkom kupanju, prinoseći žrtvu u dubokoj senci mangoove šume, savršeno skladnih pokreta, voljen od svih, svima radost, on ipak nije u svom srcu nosio radost. Snovi i nemirne misli dolazili su mu iz rečnih voda, iz svetlucanja noćnih zvezda, iz rastopljenih sunčevih zraka, nadirali su snovi i nespokojstvo duše iz žrtvenog dima, iz daha stihova Rig-vede,4 iz odlomaka učenja starih bramana.
4

Rig-veda - jedna od četiri Vede, najstarijih spomenika literature na sanskritskom. Rig-veda je najstarija i sastoji se od deset knjiga stihova i hvalospeva. (Prim. prev.)

Sidarta je u sebi počeo da pothranjuje nezadovoljstvo. Da oseća da ga ljubav oca, ljubav majke, pa i ljubav njegovog prijatelja, Govinde, neće uvek i za sva vremena usrećiti, utoliti, zasititi i zadovoljiti. Počeo je da naslućuje da su mu prečasni otac i ostali njegovi učitelji, mudri bramani, već saopštili veći i najbolji deo svoje mudrosti, da su svoje obilje već ulili u posudu njegovog uma punog iščekivanja, a ta posuda nije bila puna, duh nije bio zadovoljan, duša nije bila spokojna, srce se nije stišalo. Sveta pranja su bila dobra, ali ona su bila samo voda, nisu mogla da speru greh, nisu lečila žeđ duha, nisu mogla da razreše pritisak u srcu. Osobite su bile žrtve i prizivanje bogova - ali zar je to bilo sve? Da li su žrtveni obredi pružali sreću? I kako su stvari stajale sa bogovima? Da li je zbilja Prajapati5 stvorio svet? Nije li to bio Atman, on, jedini, svemogući? Nisu li likovi bogova stvoreni kao ti i ja, podređeni vremenu, prolaznosti? Da li je samim tim dobar, da li je pravilan, da li je celishodan čin prinošenja žrtve bogovima? Kome drugom je trebalo prinositi žrtve, kome drugom odavati počast, da li Njemu, Jedinom, Atmanu? I gde je boravio, gde je kucalo njegovo večno srče, gde drugde doli u sopstvenom ja, u onome najdubljem, u nerazrušivom, koje svakako nosi u sebi. Ali, gde je bilo to ja, to najunutarnjije, poslednje? Nije bilo meso i kost, ni misao, niti svest, tako je glasilo učenje najmudrijih. Gde se onda nalazilo? Da bi se prodrlo do tog ja, do sebe, do atmana da li je postojao neki drugi put za kojim je vredelo tragati? Oh, niko mu nije ukazivao na taj put, niko ga nije znao, ni otac ni učitelj ni mudraci, niti svete obredne pesme! Bramani i njegove svete knjige znali su sve, o svemu su vodili brigu i više od toga, o stvaranju sveta, o postanku govora, hrane, o udahu i izdahu, o poretku čula, o delima bogova -znali su beskrajno mnogo - ali, da li je bilo vredno znati sve to, a ne znati ono jedno jedino, najosnovnije i jedino bitno? Svakako, mnogi stihovi u svetim knjigama, prvenstveno u Upanišadama6 Samaveda,7 govorili su u divnim pesmama u tom najunutarnjijem i poslednjem. »Tvoja duša je vasceli svet«, pisalo je tu, a bilo je napisano i to da čovek u snu, u najdubljem snu, ulazi u svoje najsuštastvenije i boravi u Atmanu. Čudesnu mudrost
Prajapati - po bramanskoj religiji tvorac sveta i vasione. (Prim. prev.) Upanišade - teološko-filozofski traktati na sanskritskom, koji sadrže najstarije filozofske teorije Indijaca. (Prim. prev.) 7 Sama-veda - sadrži melodije koje se pevaju prilikom prinošenja žrtava. (Prim. prev.)
6 5

ponašanje mu je bilo uzdržano i plemenito. svakodnevno morao da sa sebe spira greh. To su bile Sidartine misli. pođi sa mnom do banijanovog drveta. ime bramana je Satiam . nadasve poštovanja dostojnog. mili. . I od svih mudrih i najmudrijih koje je poznavao i koji su ga proučavali. koji bi sasvim utolio večitu žeđ. onaj kome je to poznato svakog dana ulazi u nebeski svet.Go-vindo. nikada nije utolio poslednju žeđ. u život. ali nikada nije sasvim dopro do njega. Često je izgovarao reči iz jednog Čandogija-upanišada: »Zacelo. u svaki korak.su sadržali ovi stihovi. a ne mogu da utole žeđ? Zar on nije morao uvek navodno žedan piti sa svetih izvora. . zaobilazni put. da li je on. . sva saznanja najmudrijih bila su sabrana u magične reči. gde sveštenici. da obavlja čin pranja. da tonemo u meditacije. Njegov otac je izazivao divljenje.Govindo. gde mudraci ili pokajnici kojima je uspelo ne samo da dokuče to najdublje znanje. čitanjem knjiga. lutanje. Ali. koji je toliko znao. svakoga dana i uvek ponovo? Zar Atman nije bio u njemu. Zacelo. iskonski čistog. prisvojiti ga! Sve drugo je bilo samo traženje. zar iz njegova srca nije izvirao praiskonski izvor? Taj praiskonski izvor je trebalo naći u sebi.zacelo. učenog. . čiste kao med koji skupljaju pčele. koja su sakupila i očuvala bezbrojna pokolenja mudrih bramana. nisu se smela nipodaštavati.ali. da li je imao svoj mir.« Često mu se činilo da je nebeski svet sasvim blizu. nije bilo nijednog koji bi sasvim dopro do nebeskog sveta. gde su bili bramani. već i da u njemu žive? Gde je posvećeni koji će postojanje u Atmanu volšebno preneti iz sna u budno stanje. u reči i dela? Sidarta je poznavao mnoge prečasne bramane. to je bila njegova patnja. pre svih svog oca. to je bila njegova žeđ. iza njegovog čela rojile su se tanane i uzvišene misli .reče Sidarta svom prijatelju. neizmerna saznanja. živeo u blaženstvu. zar nije i on bio jedan od onih koji traže. njegova reč bila je mudra. tako besprekoran. napajati se prinošenjem žrtava. njegov život u znaku čistote. raspravama među bramanima? Zašto je on.

spreman da izgovara om. isposnici-hodočasnici. Postaće samana. Sidarta je mrmljao u sebi stih: »Om je luk.Sutra u rano jutro. to je početak. izgledalo je da i ne diše. a duša je strela. (Prim. Pošto se smestio. nakon časa meditacije. Sidarta odlazi samanama. Sidarta reče Govindi: . ovde Sidarta. gotovo nagi. Sedeo je utonuo u duboko razmišljanje. prev. Njihovim tragom provejavao je vreli dah prigušivane strasti. Uveče. Govinda preblede čuvši ove reči i pročitavši sa skamenjenog lica svoga prijatelja da je njegova odluka neizmenjiva kao putanja strele odapete sa luka. a dvadeset koraka dalje Govinda. Govinda se diže. duboko zaronivši u meditiranje.Pošli su do banijanovog drveta i seli. 8 Samana . puni zazora i odbojnosti prema svetu. tuđinci i olinjali šakali u ljudskom carstvu. Spustilo se veče i došlo je vreme da se obavi pranje u suton. sprženi od sunca. prijatelju moj. prašnjavih i krvavih pleća. Pozvao je Sidartu po imenu. ugasnula čoveka. tri usahla. Cilj strele je braman Kome treba nepokolebljivo težiti. Jednom su samane8 prolazili kroz Sidartin grad. Sidarta se nije odazvao. svoj ukočeni pogled upravio je u neki veoma daleki cilj i. Sedeo je tako. dok mu je vrh jezika virio između zuba. misleći om. razorne službe nemilosrdnog uništavanja svoga bića. okruženi osamom. odašiljući dušu kao strelu ka bramanu. Sidarta sad ide svojim putem. U magnovenju i na prvi pogled Govinda je znao: evo. ni stari ni mladi.) .« Kada je prošlo uobičajeno vreme za vežbe u meditiranju.grčki naziv za budističke isposnike (prema sanskritskom šramana).

Jesi li to ti. pročitao u njoj strepnju. Neka se moj otac tome ne protivi. Nem i nepokretan stajao je u odaji sin.O Sidarto. skrštenih ruku. Ne bih želeo da i po drugi put čujem ovu želju iz tvojih usta.Ne dolikuje bramanu da izgovara reči žestine i jarosti. Braman lagano ustade. oče moj. a sa njegovom i moja.nikla je klica njegove sudbine. Braman reče: .upita otac. negodovanje mi je uskomešalo srce. I njegovo lice postade bledo kao suva kora banane. Moja je želja da postanem samana. Sidarta reče: . Ne govorimo više o tome. Sidarto? Kazuj to što si došao da mi kažeš. Tad progovori otac: .ne gubimo reči. . priđe mu s leđa i zastade. a ćutao je tako dugo da su se za to vreme iza malog prozora kretale zvezde i promenile svoj položaj pre no što se prekinuo tajac u odaji. sve dok otac ne oseti da neko stoji iza njega.Šta čekaš? . Sutra u osvit zore počinjem život samane. Braman je ćutao. . Došao sam da ti kažem da želim sutra da napustim tvoju kuću i da odem među isposnike. Munjevito je prozreo Govindinu dušu. a zvezde su se kretale nebom.S tvojim dopuštenjem. otkrio u njoj mirenje sa sudbinom.povika .O Govindo.hoće li ti to otac dozvoliti? Sidarta ga pogleda kao da se prenuo iza sna.reče tihim glasom . . nem i nepokretan sedeo je na hasuri otac. . . . Sidarta ude u odaju u kojoj je njegov otac sedeo na hasuri od rogozine. Sidarta je stajao nem. Ali.

nepomičan. srce mu se punilo strepnjom. . kako mu san nije dolazio na oči. braman se diže. Nezadovoljan.Umorićeš se. I ponovo naiđe posle jednog sata. Mutno se belasalo njegovo svetio gornje ruho. Nespokojna srca otac se vratio.šta čekaš? . i bacivši pogled u odaju ugledao bi Sidartu kako stoji nepomično. Bacio je pogled kroz prozor u odaju.Ti znaš. . . pri sjaju zvezda. nezadovoljan potraži svoj ležaj i ispruži se na njemu. .Sidarta reče: . opet je navratio i ugledao mladića kako stoji. .Ti znaš. da dođe veče? . da dođe podne. Sidarto. ćutke. Sat kasnije. punilo tugom.Stajaću i čekaću. Bacivši pogled kroz mali prozor odaje vide Sidartu kako stoji. I u poslednji noćni čas. srce mu se punilo nespokojstvom.Sidarto. iziđe pred kuću i vide da je mesec izišao. a na njegovim nagim cevanicama ogledao se mesečev sjaj.progovori . vide Sidartu kako stoji na mesečini. u tami. Posle jednog sata. u njoj je stajao Sidarta.Hoćeš li tako stajati i čekati da dođe dan. braman se ponovo diže. pre no što će dan. san mu nije dolazio. pa mu se učinio velik i nekako tuđ. otac napusti odaju. skrštenih ruku. nepomičan. skrštenih ruku. I navraćao bi tako svakog sata. a srce mu se punilo gnevom.Umoriću se. Zabrinuta srca otac se vratio. i. pogledavši kroz prozor. koraknu tamo-amo i iziđe iz kuće. opet koraknu amotamo. .

Sidarta je uvek slušao svog oca. Na Sidartinom licu nije bilo drhtaja. vrati se i daj da opet zajednički prinosimo žrtve bogovima. Naiđeš li na razočarenje. napustio još usnuli grad. .Sidarta će učiniti kako mu otac kaže. Sidarto. Otac je tada znao da Sidarta više nije kod njega. polako krećući utrnule noge. da ga je u stvari već napustio.Umrećeš. Ovladavši svojim udovima poklonio se ocu i pošao majci.. . .Zar ćeš radije da umreš nego da poslušaš svog oca? . i priključi pokloniku Govinda. da učini kako mu je otac rekao. Otac spusti ruku Sidarti na rame. . Skinuvši ruku sa sinovljeva ramena.i bićeš samana.Zaspaćeš. iziđe. Nađeš li blaženstvo u šumi. reci joj kuda ideš. Meni je. dođi i pouči me. .Umreću. Sidarto. Kada je u prvi osvit. kod poslednjih koliba diže se neka senka. . .Poći ćeš u šumu. . Braman vide da Sidarti podrhtavaju kolena. koja se tu bila šćućurila.reče . međutim. Sidarta se zateturao kada je pokušao da korača.Znači li to da se odričeš svoje namere? .Neću zaspati. vreme da pođem na reku i da obavim prvo pranje. u zavičaju. Prva svetlost dana prodre u odaju. Sad idi i poljubi svoju majku. pogled njegovih očiju bio je uperen u daljinu.

Kada budem sve savladao i umro.Došao sam. bez želja. Snaga mu se istopila na butinama i obrazima. velmože kako odlaze u lov.to je bio njegov cilj. sve je bilo lažno. da u mislima. Postio je petnaest dana. Da odumre i da više ne bude ja. bez snova. Pogled mu je bio leden pri susretu sa ženama. bludnice kako se nude. Bili su prihvaćeni. Postio je dvadeset i osam dana. varka sreće i lepote. zaljubljene kako vode ljubav. KOD SAMANA Uveče istoga dana stigoše isposnike. 2.i sve to nije bilo dostojno njegovog pogleda. Vreli snovi sukljali su iz njegovih uvećanih očiju.reče Govinda. usahle samane. Gorak je bio ukus sveta. vonjalo na laž. sve samo prikrivena trulež. da opustela srca nađe mir. Viđao je trgovce kako trguju. lekare kako se zauzimaju oko bolesnika. na sasušenim prstima izrasli su nokti kao kandže. krivio je usne pun prezira kada bi prolazio kroz grad u kome su ljudi bili lepo odeveni. Nosio je još samo pregaču oko bedara i nešiveni ogrtač zemljane boje. bez radosti i tuge. i ponudiše im svoju pratnju i pokornost. Sidarta pokloni svoju odeću nekom siromašnom bramanu na ulici. bude otvoren čudima . sve je zaudaralo. . Jeo je samo jedanput dnevno i nikad kuvanu hranu. . majke kako doje decu . ožalošćene kako oplakuju svoje mrtve..reče Sidarta i nasmeši se. sve je bila samo obmana uma. sveštenike kako određuju dan za setvu. Život je bio patnja. kad se svaka požuda i svaki nagon u . .Došao si. u nebiću. a na podbratku tršava brada. bez žeđi. Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: da u njemu sve bude prazno.

zaudarala. onamo gde je kraj svih uzroka i gde počinje bezbolna večnost. preko kose mu se slivala voda niz pleća koja su se mrzla. bio je strvina. Ćutke se šćućurio među trnje. Čaplja je proletela nad bambusovom šumom . osetio bi žeđ i. pretvorila se u kostur. bila je razvejana. bio je voda i. obamirali. ono što više nije ja već velika tajna. usijan od bola. najdublja bit. ništio svoje uspomene. raspadala se. bila se raspala. govoreći kreštanjem čaplje. iz rana na koži koje su ga pekle kapala je krv. polete preko šume i planine. usijan od žeđi. ništa nije peklo. da gotovo ne diše. pretvorila se u prašinu i bila razvejana po polju. Umrtvljavao svoja čula. bila se pretvorila u prah. iščekivala u novoj žeđi. stajao je pokajnik tako sve dok mu se pleća i noge više nisu mrzli. . bio je drvo. Sidarta je vežbao uništenje svoga sopstva. hijene su je raskomadale. probudivši se. iz čireva gnoj. bio je kamen. razbudiće se ono poslednje. savladavši je. Sidarta je sedeo uspravno i učio da štedi dah. svaki put je opet nalazio sebe. umirući smrću čaplje. učio je da prekida dah. dok nisu utihnuli i gotovo sasvim prestali. Ćutke je Sidarta stajao pod vrelim sunčevim zracima. Ćutke je stajao u vreme kiša. prodor kroz koji bi mogla da utekne iz tog kruga. okusila je sumorni zanos kružnog toka života. I Sidartina duša se vratila. postade čaplja. bio je životinja. izmigoljivši se iz svoga ja prelazio bi u hiljade tuđih obličja. gladujući glađu čaplje. jedući ribe. ponovo našao neutoljenu. ležeći tako na pesku nadula se. dok više nije ništa bolelo. a Sidarta je ostao ukočen. orlušine oderale. Počeo je sa disanjem da bi naučio da smiri otkucaje srca.i Sidarta primi čaplju u svoju dušu. okrećući se u kružnom toku života.mome srcu stišaju. kao lovac. nisu trnuli. niz bedra koja su se mrzla i niz noge. vežbao se u meditaciji prema novim samanskim pravilima. bila je umrla. Poučavan od najstarijeg samane. na svetlosti sunca ili meseca ponovo bi postao ja. Na peskovitoj obali je ležao uginuli šakal i Sidartina duša se uvukla u lešinu. postala mrtvi šakal. nepokretan sve dok krv nije prestala da curi.

hiljadu puta napuštajući svoje ja.Učili smo i dalje učimo. Neka je Sidarta i po hiljadama puta utekao svome ja i boravio u ništavilu. Govindo. Brzo si savladao svaku vežbu. Jednom ćeš postati svetac. Ali. umora. Pokraj njega je živeo Govinda. na suncu ili na mesečini. idući istim putevima. njegova senka. Naučio je da ide ovim i drugim putevima. mogao sam. . .Sidarta je naučio mnogo kod samana.šta misliš. Retko su njih dvojica razgovarali o nečem što je bilo van potrebe službe i vežbe. na kraju puta se ono ipak vraćalo. potčinivši se istim težnjama. i neizbežan čas u kome je ponovo nalazio sebe. Išao je putem gubljenja sebe pomoću meditacija. Sidarto. Išao je putem gubitka sopstvenosti kroz patnju. u senci ili na kiši. To što sam do današnjeg dana naučio kod samana. ponovo mučen patnjama nametnutog kružnog toka života. kako god su ga putevi odvajali od njegovog ja. Sidarta reče: . prijatelju moj. jesmo li napredovali? Jesmo li dostigli svoje ciljeve? Govinda odgovori: .Meni se tako ne čini. prijatelju moj.reče jednom Sidarta dok su išli u prošnju. mnogo puta zadivio stare samane. Katkad bi udvoje prolazili selima i prosili hranu za sebe i svoje učitelje. o Govindo. Ti ćeš biti veliki samana. gladi. naučio je da ide mnogim putevima koji su ga odvajali od njegovog ja. da naučim brže i jednostavnije. žeđi. Govinda reče: . među kiridžijama i kockarima. . o Sidarto. u kamenu. kada je opet bio Sidarta. ipak je povratak bio neminovan. pomoću pražnjenja svog uma od svih misli i predstava. kroz dobrovoljno podnošenje i savladavanje bola. boravio je satima i danima u nebitku. U svakoj krčmi po četvrtima bludnica. boravio u životinji.Šta misliš.

kad nakon dugih vežbi umaknu svom telu. kao da govori sam sebi: . kada je Sidarta sa Govindom napustio šumu da bi u selu isprosio nešto hrane za svoju braću i učitelje. kratkotrajno izbavljenje od patnji sopstvenog bića.Tako kažeš. To je bekstvo i isti kratkotrajni zaborav koji nalazi i gonič volova. ne oseća bol života već nalazi kratkotrajni zanos. to je ono što znam. kad borave u nebiću. Zacelo. Nekom drugom prilikom. onaj koji pije nalazi zanos zaborava. niti se uzdigao za nekoliko stupnjeva. nije sakupio saznanja. Ali. I Sidarta mu reče smešeći se: . iako znaš da Sidarta nije gonič volova. o Govindo.O Sidarto. znam da ja.Šta je meditacija? Šta je napuštanje svoga tela? Šta je post? Šta je zadržavanje daha? To je bekstvo od svoga ja. ali se vraća iz sveta pričine i opet je sve po starom. u svojim vežbama i meditacijama nalazim samo kratkotrajni zanos. da sam isto tako daleko od mudrosti. kada u svratištu popije nekoliko šolja pirinčanog vina ili prevrelog kokosovog mleka. mi koji smo želeli da se oslobodimo kružnog toka bitisanja. o Govindo. o Govindo. Tako je to. zadržavanju daha. nije postao mudriji. od izbavljenja. nikad nisam bio pijanac. nalazi kratkotrajno izbavljenje i predah. prolazni zanos da se zaborave boli i besmislenost života.Ne znam. da je samana i nije pijanac. kao kada sam bio dete u majčinoj utrobi.. Utonuvši u san nad šoljom pirinčanog vina on nalazi ono isto što nalaze Sidarta i Govinda. Tada on više nije svestan svoga bića. kako bi naučio da budeš neosetljiv prema gladi i bolu? A Sidarta reče tiho. ti bi da se šališ sa mnom. jesmo li na pravom putu? Približavamo li se saznanju? Približavamo li se izbavljenju? Ili se možda vrtimo u krugu ti i ja.Kako li je to. Govinda reče: . . Sidarta. Sidarta progovori: . Kako bi od tih bednika mogao da se učiš meditaciji. o prijatelju.

možda nijedan. Govindo. koliko ima godina naš najstariji samana. među tolikim bramanima. vežbaćemo se. Ali.taj put ne nalazimo. Raspitivao sam se kod bramana iz godine u godinu.Zar da među tolikim učenim ljudima. reče glasom u kome je bilo koliko tuge toliko i podsmeha. Sidarto! .Navršio je šezdeset godina i nije dostigao nirvanu. o Govindo. ni mi. malo tužnim. Ali.Uskoro će tvoj prijatelj. koje prožima revnost. Oduvek sam bio žedan saznanja. Žeđ me mori. O Govindo. a ostalo je još mnogo da se nauči. napustiti stazu samana kojom je tako dugo išao zajedno s tobom. učimo se veštinama sa kojima se zavaravamo. ni on.Našem najstarijem samani je kanda šezdeset godina. ti i ja takođe ćemo dostići tu starost. zar da među tolikim svetim ljudima nijedan ne nađe put svih puteva? Sidarta. Nalazimo utehe. među mnoštvom onih koji tragaju.Govinda reče: . a ispitivao sam . ono suštastveno. Sidarto. ni jedan jedini neće dostići nirvanu. put svih puteva .reče Govinda. međutim. Na to će Sidarta: . naš uvaženi učitelj? Govinda reče: . prigušenim. krug ima oblik spirale i mi smo se popeli već mnogim stepenima. a malo podrugljivim glasom: . . među tolikim strogim i uvaženim samanama. Sidarta odgovori: . postićemo i razmišljaćemo. nirvanu nećemo dostići. čini mi se da od svih samana. a na tom dugom samanskom putu nimalo je nisam ublažio. . nalazimo zanos.Ne govori tako zastrašujuće reči. Navršiće sedamdeset i osamdeset godina. Ne vrtimo se mi u krugu već se penjemo naviše. koliko ih ima. oduvek sam postavljao mnoga pitanja.Šta misliš.Mnogo smo naučili.

mudro i spasonosno da sam se raspitivao kod ptice zvane nosorog ili kod šimpanza.Onaj ko razmišljajući. Sidarta je ćutao. ovo: da se ništa ne može naučiti. o Govindo. Te tako počinjem da verujem: znanje nema goreg neprijatelja od hteti-znati. o Govindo. oborene glave. Trebalo mi je dugo vremena i još nisam konačno naučio. od učenja. dragoceno i poštovanja dostojno?! I Govinda poče da mrmlja u sebi stih iz jedne od Upanišada: . a ono je svuda. Ali. dopre do njih raznim putevima i stranputicama . tvoje reči u mom srcu bude strah. Ispuniće srce neiskazanim blaženstvom.i svete vede. kad ne bi postojalo učenje?! Šta bi bilo. šta sa visokim poštovanjem prema staležu bramana. to je u tebi. iz godine u godinu. Postoji. to je Atman. Da. to je u meni. sa svim onim što je na zemlji sveto. šta sa svetošću samana kad bi bilo kao što ti kažeš. Razmišljao o rečima koje mu je Govinda uputio i mislio o njima sve do njihovog krajnjeg značenja.Ne zbunjuj svoga prijatelja takvim govorom. Možda bi. Jednog dana. Govinda u taj mah zastade nasred puta. utone u atman. pomislio je stojeći. samo jedno znanje. Sidarto! Zacelo. bilo isto tako korisno. prijatelju moj. Čini mi se da zaista ne postoji to što mi nazivamo »učenjem«. šta bi preostalo od svega što nam se činilo svetim? Šta ostaje? Šta se potvrđuje? I zatrese glavom. diže ruke uvis i reče: . i u svakom biću. o Sidarto. kada su dva mladića već skoro tri godine živeli kod samana i učestvovali u njihovim vežbama. Pomisli samo: šta bi bilo sa svetošću molitava. prosvećena uma.

da je dostigao nirvanu i da se nikada više neće vratiti u kružni tok. činio je čuda.9 koji je u svom biću savladao patnju sveta i zaustavio točak ponovnih rađanja. mudrac. Sidate Gotame iz plemena Sakija. ali vedra čela. mudracu iz plemena Sakija. bez ikakvog poseda. mladići su počeli da osluškuju. te bi ime Gotame. u vidu hvalospeva i u vidu pogrda. Svuda gde se pročulo o Budi. Kao kada u nekoj zemlji zavlada kuga i pukne glas da se tamo i tamo nalazi čovek. a u psihološkom smislu i »znanje o samom sebi«. Milozvučno je bilo predanje o Budi. u svim krajevima Indije. mnogi sa sumnjom. zvani Uzvišeni. blažen. da provodi dane u raskošnom životu. ni za mučenje svog tela. osetivši nadu. o Budi. Jer. pa se taj glas širi po celoj zemlji i svi o njemu govore. miomirisna priča o Gotami. osetivši čežnju. zamirisavši tu i tamo kao cvet. Njegove pristalice govorahu da je ovladao najvišim saznanjima. svet je bolestan. iz njega je provejavao čarobni miris. blagosti i plemenitih obećanja.vest. a bramani i kneževi mu se klanjaju i postaju njegovi učenici. po gradovima su je prepričavali bramani. a život se teško podnosi . mudrost«. Bude. savladao đavola. uvek nanovo dopiralo do ušiju mladića. (Prim. a sinovi bramana po gradovima i selima dočekivali bi 9 Buda . čija reč ili dah imaju moć da izleče svakog koga je boleština napala.) . Buda. on obilazi zemlju.naziv osnivača budističke nauke. spasioca. bez zavičaja. prema sanskritskoj reči budi (buddhi) koja znači »um. razgovarao s bogovima. mnogi sa verom. ova glasina i priča širila se. da odjekuje glas vesnika. da nije učen i da ne zna ni za vežbe. po šumama samane. ali ipak ubrzo mnogi kreću na put da potraže mudraca. pun utehe. tako isto se širilo zemljom predanje. okružen sledbenicima. Ali. glas. pominjano i u dobru i u zlu. nikada više neće zaroniti u mutne struje stvaranja. odeven u žuti ogrtač askete. da se seća svojih ranijih života.i gle. prev. Mnogo veličanstvenog i neverovatnog se pričalo o njemu. njegovi protivnici i nevernici govorahu da je taj Gotama puka varalica. šiknuo izvor. predanje: da se pojavio čovek po imenu Gotama. činilo se da je tu pokušao. bez žena. Šireći svoja učenja. Ovo predanje. da prezire prinošenje žrtvi.

verovao sam da je njegov cilj doživeti starost od šezdeset i sedamdeset godina. doprlo predanje. želja da čuješ taj nauk? I zar mi nisi jednom rekao da više nećeš dugo ići putem samana? Tad se Sidarta nasmeja. hoćemo li i mi poći onamo da čujemo učenje iz Budinih usta? Sidarta reče: . Sidarto. da je nama dvoma.O Govindo. malo sam znao o njegovom srcu. ali se zatim opredelio za raskošan život i svetovna uživanja. a svaka kap bila je bremenita nadom. Eto. o Sakijamuniju. Ali. u njoj se nalazio sin bramana iz Magade. . Čuo je da je tobožnji Buda ranije bio isposnik i živeo u šumi. te reče: 10 Potomak plemićkog roda iz grada Sakija. gle. I tada i dah ispuni bolom moje grudi i ja pomislih: da mi je. najdraži. svaka kap bremenita sumnjom. Govinda reče: . pa nije imao dobro mišljenje o tom Gotami.) . tako da je u njegovom glasu zatreperila i senka tuge i senka podsmeha. .dobrodošlicom svakog hodočasnika i namernika koji bi im donosio vesti o njemu. sada bi ti. Malo se govorilo a tome. usavršavajući se u veštinama i vežbama koje krase samane. postepeno. prijatelju moj. koji je svojim očima video Budu i slušao njegovo učenje. nisam dovoljno poznavao Govindu.obrati se jednom Govinda svom prijatelju. prev. Neka. podsmevaj se! Ali. o Uzvišenom. uvek sam zamišljao da će Govinda ostati kod samana. zar se nije i u tebi razbudila žudnja. kap po kap.10 Tako je i do samana u šumi.Tebi je do podsmeha.Danas sam bio u selu i neki braman me pozva u svoju kuću. (Prim. doživeti čas u kome bismo slušali nauk iz usta onog koji je dovršio svoj put! Reci. . krenuo jednim putem i pošao onamo gde Buda obznanjuje svoje učenje. jer najstariji samana nije bio naklonjen toj glasini. Sidarti i meni.O Sidarto. do Sidarte i do Govinde.

spreman sam da čujem ono učenje . bio je opčinjen.Sad ću pokazati starome da sam nešto naučio kod njega. mili. o Govindo! A plod. kao što dolikuje mlađem i učeniku.Odista. volja mu se oduzela. moglo da nam pruži svoje najbolje plodove? Sidarta reče: .Uživajmo u tim plodovima i sačekajmo ono dalje. lišivši ga sopstvene volje. Govinda reče: . a potčinivši je svojoj. Starac je zanemeo. Obratio se starešini učtivo i skromno. te zagospodario njime učinivši da starac zanemi. pa mu naredi da bez ijednog glasa učini ono što od njega bude tražio. Istog dana Sidarta je najstarijem samani saopštio svoju odluku da ode. pogled mu je bio ukočen. još pre no što smo ga čuli. Ali. a to je da sam postao podozriv i umoran prema nauku i učenju. dobro si govorio i sećanje te nije prevarilo. Ali samana pade u jarost čuvši da dvojica mladića hoće da ga napuste. dela. Stao je tik ispred samane i.iako u srcu verujem da smo već okusili najbolje plodove tog nauka. sačekajmo smirena srca. Sidartine misli zavladale su samanom. digao je glas i upotrebio grube i pogrdne reči. promucavši pobožnu . I tako se stari nekoliko puta poklonio i pokretima ruku blagosiljao obojicu.. da malo verujem u reči koje nam dolaze od učitelja. i on im se morao povinovati. reci. sabrane duše. ruke su opušteno visile niz telo. Ali.Tvoja spremnost ispunjava moje srce radošću. ali Sidarta šapnu Govindi na uvo: . Želeo bih da se sećaš i onog drugog što si od mene čuo. uhvatio pogled starca. Govinda se uplašio i zbunio. prijatelju moj. kako je to mogućno? Kako je učenje Gotame. Govindo. na kome već sad treba da blagodarimo Gotami je to što nas poziva da odemo od samana! Da li će moći da nam pruži i nešto drugo i bolje.

pozdraviše i odoše. uzvratiše dobru želju. Savršenog. 3. koji je bogati trgovac Anatapindika. prema pričama i uputstvima dobijenim u toku njihovog traganja za Gotamom. nadasve prečasni.želju za srećna puta. .Nije mi želja da hodam po vodi . gde boravi Buda. i oni je primile. naučio si kod samana više nego što mi je bilo poznato.odvrati Sidarta. poklonio njemu i njegovim učenicima. a svaka kuća je bila spremna da sledbenicima Gotame. ti bi uskoro naučio da hodaš po vodi. a došli smo da vidimo njega. Zacelo. da si ostao. milosrdna. ćutljivim misliocima. ispred čijih su se vrata moleći zaustavili. u gaju Jetavana. i da čujemo učenje iz njegovih usta. Teško je. . mi smo dvojica samana iz šume. GOTAMA U gradu Savati svakom detetu je bilo poznato ime Uzvišenog Bude. . Uz put Govinda reče: . I čim su stigli u Savati. veoma teško opčiniti starog samanu.Neka se stare samane zadovolje takvim veštinama. a Sidarta upita ženu koja im je pružila hranu: . napuni čanak za milostinju. Ovo je bio predeo u koji se uputiše dvojica mladih isposnika. ponuđena im je hrana već u prvoj kući.Bili bismo radi znati. odani poštovalac Uzvišenog. Mladići mu se zauzvrat pokloniše.O Sidarto. U blizini grada se nalazilo najdraže prebivalište Gotame.

utonuvši u razmišljanja. majko hodočasnika. Ushićeno je Govinda slušao ove reči želeći da pita i da čuje još mnogo toga. I kako su oni stigli usred noći. jesi li ga videla svojim očima? Žena reče: .Blago nama. a upravo i nisu morali da pitaju za put. Govinda se tada obradova i radosno povika: . I sam Buda. pa je senoviti vrt ličio na grad u kome su ljudi vrveli kao pčele u košnici. Pri izlasku sunca bili su iznenađeni videći koliki je broj vernika i radoznalaca tu proveo noć. Većina monaha krenu sa čankom za milostinju u grad da prikupe hranu za podnevni obrok. jer su se mnogi hodočasnici i monasi iz Gotamine zajednice takođe uputili u Jetavanu. hodočasnici. kako zatim odlazi dalje sa punim čankom u rukama. ima dovoljno mesta za sve one bezbrojne koji dolaze sa svih strana da čuju učenje iz njegovih usta. kako pred vratima bez ijedne reči pruža svoj čanak za milostinju. Po svim stazama čarobnog gaja šetali su monasi u žutom ruhu. Zakonačite tamo. Oni se zahvališe i pođoše. U mnoge dane su ga videle moje oči kako promiče ulicama. ovde se vas dvojica samana iz šume nalazite na pravom mestu. naviknutih na život u šumi. jer smo došli do cilja i ovo je kraj našeg puta! Ali. ćutke. neki su sedeli ispod stabala. Posvećeni. tako su neprestano pristizali i drugi. Dvojica samana. Znajte. Uzvišeni boravi u Jetavani.Žena reče: .Odista. reci nam. običavao je da jutrom odlazi u prošnju. u vrtu Anatapindike.Mnogo puta sam videla Uzvišenog. poznaješ li Budu. . našli su sebi brzo i bez buke sklonište u kome su se odmarali do jutra. jedini u toku celog dana. na sve strane su odzvanjali dozivanja i govor onih koji su tražili i dobili konak. Sidarta ga opomenu da treba poći dalje. u žutom ogrtaču. Ali.

tih i spokojan. bio je sav u znaku istine. njegovo smireno lice nije bilo ni vedro ni tužno. odišući blagom i nerazrušivom pomirljivošću.Pogledaj! . Ovaj čovek je bio svetac. na ruci koju je mirno opustio niz telo. Nije bio radoznao da čuje to učenje.Sidarta ga je poznao čim ga je ugledao. jer je. Ovaj čovek. na izgled. kao da mu ga je neki bog pokazao. odmicao je Buda lagano. išao svojim putem. neprikosnovenim mirom.Danas ćemo čuti učenje iz njegovih usta . ruke mirno spuštene niz telo i svaki prst na tim smirenim rukama zračili su spokojstvom.Onaj tamo je Buda. koji se. skromna držanja i zadubljen u misli.reče Govinda. niti je verovao da će mu ono dati nešto novo. sa čankom za milostinju u ruci. nepresušivom svetlošću.reče Sidarta tiho Govindi. njegovo ruho i način na koji je spuštao stopala bili su kao kod svih njegovih monaha po tačno utvrđenom pravilu. Ali. na njegovim plećima. Sidarta nije odgovorio. odražavali savršenstvo lišeno želje za traganjem. Pomno se Govinda zagledao u monaha u žutoj rizi. činilo se kao da se tiho smeši u sebi. Buda je. . da diše i blista sjajem istine. Video je skromnog čoveka u žutoj monaškoj rizi. stopalima. a dvojica samana poznali su ga jedino po savršeno sabranom liku na kome nije bilo traganja. njegov smerno oboreni pogled. njegov pogled pun pažnje počivao je na liku Gotame. njegov lik i njegov korak. Sa skrivenim osmehom. ni htenja. Ali. ni podražavanja. ovaj Buda. . kao i Govinda. pomalo sličan zdravom detetu. Tako se Gotama lagano približavao gradu gde će skupljati milostinju. sve do pokreta svog poslednjeg prsta. niti bilo kakve težnje. već je samo zračilo svetlošću i savršenim mirom. Oni krenuše za njim i posmatrahu ga. iako uvek samo iz kazivanja drugih. Sidarta . da govori. lišeno podražavanja. . pa mu se učinilo da svaki zglob na svakom prstu te ruke širi njegovo učenje. često slušao u čemu je sadržina Budinog nauka. I ubrzo bi jasno i Govindi: to je on. ni po čemu nije razlikovao od stotine drugih monaha.

odisao savršenim spokojstvom.Zaista. svet je pun patnji. ljudi su se okupili. javiše se mnogi hodočasnici s molbom da budu primljeni u zajednicu. Gotama ih je učio o patnji.i zamoli da bude primljen među učenike. Odmah nakon toga. pa su i njih dvojica čuli Budino učenje. rekavši: . o putu ka nestanku patnje. kao neka svetlost.I ja tražim utočište kod Uzvišenog i u njegovom učenju.videli zatim da se povukao u senku mangoovog drveća. tumačio osmostruku stazu. strpljivo je išao putem poučavanja. Kada je Buda završio svoj govor — a već je bila pala noć. i živite u svetosti kako bi se okončale sve patnje. savršenim mirom. govorio o poreklu patnje. čuli ste učenje. dakle. iznosio primere. . uto istupi i Govinda. ali. Obojica su ćutke sledili Budu sve do grada i vratili se otud. jasno i spokojno je lebdeo njegov glas nad slušaocima. da nađu utočište u tom učenju. Patnja je život. I gle. Govinda se obrati Sidarti i reče mu usrdno: .nikada nikog drugog nije tako duboko poštovao. Blago i jasno su tekle reči iz njegovih usta. Priđite. otkriveno je oslobođenje: izbaviće se onaj koji ide putem Bude. videli ga za obedom u krugu svojih sledbenika . jer su nameravali da se toga dana uzdrže od svake hrane. koji je takođe bio savršen. zaista. I bi primljen. objašnjavao je četiri glavna načela. I Gotama ih primi. ponavljao. kao zvezdano nebo. Videli su Gotamu kada se vratio. Uzvišeni je govorio odmerenim glasom. nikada nikog nije tako voleo kao tog čoveka pred sobom. Slušali su njegov glas. ono je objavljeno. pošto se Buda povukao na noćni počinak. pa reče: . Uveče.to što je pojeo ni pticu ne bi zasitilo . snebivljivi. kada je žega popustila i logor oživeo.

učinio si taj korak i u ovaj čas izabrao si put. Oduvek si. prijatelju moj. Tako to traži učenje. Govindo. o Govindo. Govinda je čuo nauk i našao u njemu utočište. odrekao si se porekla i imetka. bez mene. Neka ti se ostvari da ideš njime do kraja.. Tako si i ti sam hteo.Ne zaboravi. zar još čekaš? Sidarta se prenu kao iza sna čuvši Govindine reči. Sidarta mu se obrati ljubazno: . Dugo je netremice gledao u Govindu. ponovi pitanje sa prizvukom nestrpljenja: . po nagonu sopstvene duše? I gle. mili moj! Reci. molim te. .uzviknu bolno.Sidarto . tako hoće Uzvišeni. obojica smo slušali njegovo učenje. u kome nije bilo ni traga podsmeha: . odrekao se sopstvenog htenja. Često sam pomišljao: neće li i Govinda jednom učiniti neki korak sam. da pođeš stazom izbavljenja? Zar još oklevaš. ne priliči mi da te prekorevam. o prijatelju moj! Neka ti donese izbavljenje! Govinda. moj učeni prijatelju. potražiti utočište kod uzvišenog Bude! Sidarta položi ruku na Govindino rame: . da ćeš i ti. o Govindo.Govindo. o Govindo. kao što drugačije ne može ni biti.Sidarto. oduvek si išao korak iza mene. uvaženi. bio moj prijatelj. odrekao prijateljstva. da ti sad pripadaš samanama Bude! Odrekao si se zavičaja i roditelja. koji ga još nije u potpunosti shvatio. postao si čovek i sam biraš svoj put. Sutra te napuštam.Prečuo si moju želju kojom te ujedno blagosiljam. . Ali. zar ne želiš i ti. Ponoviću je: želim da ideš njime do kraja! Neka ti donese izbavljenje! U taj tren Govinda shvati da ga prijatelj napušta i brižnu u plač. Zatim progovori tihim glasom.Govori. Obojica smo čuli Uzvišenog.

mladić se ohrabrio i zamolio duboko poštovanog za dozvolu da mu se obrati. rekavši: . zahtevajući da mu kaže zašto ne želi da potraži utočište u Gotaminom učenju. da ih odene u žuto ruho i da ih upozna sa prvim poukama i dužnostima svoga staleža.Pomiri se s tim. Ja. još jednom zagrli prijatelja iz mladih dana. Sidarta reče: . Govindo! Učenje Uzvišenog je veoma dobro. Ali. Uzvišeni. . šta po njemu nedostaje tom nauku.Moj govor je odviše smeo. . A sada će moj prijatelj ostati kod tvojih.Prijatelji su još dugo hodali po šumarku.reče Uzvišeni uljudno.Kako ti je drago. i priključi se povorci iskušenika. kako bih mogao da mu nađem mane! U cik zore prođe kroz gaj jedan od sledbenika Bude. i kada ga je pozdravio sa dubokim poštovanjem. dugo ležali jedan kraj drugoga a da im san nije dolazio na oči. jedan od njegovih najstarijih monaha. Sidarta je zamišljeno hodao lugom. Da li bi Uzvišeni izvoleo da me sluša još koji trenutak? Uzvišeni nemo odobri.ali ne bih želeo da napustim Uzvišenog. Uzvišeni je ćutke klimnuo glavom u znak pristanka. I Govinda bi uvek nanovo saletao prijatelja. Zajedno sa jednim prijateljem došao sam iz daleka kraja da čujem nauk. . a pogled Bude bio tako pun dobrote i spokojstva. Uto sretne Gotamu Uzvišenog.Juče mi je pala u udeo milost da slušam tvoje čudesno učenje. odlazim i nastavljam svoj put. Tada Govinda skoči.nastavi Sidarta. u tebi je našao utočište. . . pozivajući sve novajlije koji su našli utočište u učenju. Sidarta reče: . Sidarta bi svaki put odbijao odgovor. međutim. a da mu ne saopštim svoje misli u punoj iskrenosti.

o Uzvišeni. a taj cilj je izbavljenje od patnji. sastavljen od uzroka i posledica. Ni za trenutak nisam posumnjao da si ti odista Buda. kao večiti lanac. Ti si našao izbavljenje od . Mišljenja nemaju značaja. nikada i nigde prekinuti lanac. o sine bramana. to jasno zrači iz tvog učenja. baš po tvom učenju ipak su prekinuti jedinstvo i doslednost svih stvari na jednoj tački. zacelo. i blago tebi što si o njemu tako duboko razmislio.ali jedinstvo sveta. obuhvatanje svega velikog i malog istim tokom. . nikada niko nije to izložio tako nepobitno. Pronašao si u tom učenju nedostatak.Osobito me je zadivilo jedno u tvom učenju. Ali. upozorio na opasnost bespuća u mišljenju i raspri oko reči. nešto čega pre nije bilo i što se ne može ni prikazati ni dokazati: a to je tvoje učenje o savlađivanju sveta. ona mogu da budu lepa ili ružna. Nikada niko nije to sagledao tako jasno. povezanost sveg zbivanja. Ti si odista u pravu. taj proboj. istim zakonom uzročnosti nastajanja i umiranja. Ali. svet prikazuješ kao savršeni. o izbavljenju. vodio raspre oko reči. Da li je dobar ili opak. mudra ili budalasta. neovisan od bogova. bez ijedne šupljine. uljudnim i jasnim glasom Savršeni progovori: . dopusti mi da kažem još i ovo: ni za trenutak nisam posumnjao u tebe.Čuo si učenje. . kristalno jasan. opet razbija i ruši vasceli večiti i jedinstveni zakon sveta. mišljenja nemaju veliki značaj. da li je život u njemu patnja ili uživanje. svakom će bramanu jače zakucati srce u nedrima kada kroz tvoje učenje ugleda svet kao savršenu povezanost. nešto novo.Nisam ti se obratio da bih se prepirao s tobom. Razmišljaj i dalje o tome. sve je dokazano. o. neovisan od slučajnosti. Oprosti mi što moje reči sadrže zamerku. . o Savršeni. a kroz tu pukotinu u ovaj svet jedinstva prodire nešto tuđe. za kojim idu mnoge hiljade bramana i sinovi bramana. Ali. učenje koje si čuo iz mojih usta nije moje mišljenje i nije mu cilj da tumači svet onima koji žude za znanjem. ništa drugo. ta mala pukotina.reče mladić. Ali. možda to i nije bitno . to ostavimo na stranu. A onda blagim. svako može da ih prihvati ili da ih odbaci.. Ono ima drugi cilj. žudnog znanja. To je ono što Gotama uči. Gotama ga je saslušao ćutke i mirno.Ne ljuti se na me. duboko poštovani! Sve je u tvom nauku savršeno jasno. Ali bih te. i to najviši. da si dostigao cilj.

na vlastitom putu. nepokolebljivo vedro i ljubazno gledao strancu u oči i otpustio ga gotovo neprimetnim pokretom ruke. . veruješ li da bi svima njima bilo bolje da napuste učenje i da se vrate svetovnom životu i uživanjima? . Da sam jedan od tvojih učenika. ti.Daleka bila takva pomisao od mene! . kroz prosvećivanje. imajući ljubav prema tebi i zajednici monaha pretvorio bih sve to u svoje ja. Gotama je sa poluosmehom. To je ono zbog čega nastavljam svoj put .Neka tvoje misli ne budu zabluda! . ali bi ono u stvari živelo dalje i raslo. ili da umrem. o Uzvišeni . jer. ja ću se često sećati današnjeg dana.i časa u kome su moje oči videle sveca. imajući učenje. o Uzvišeni. varljivo. moju brojnu braću koja su našla utočište u učenju? Veruješ li ti. . Ali. da odaberem. . on jedini među stotinama hiljada. Mi samane tražimo izbavljenje od svoga ja.Neka ti bude dato da dospeš do svoga cilja! Ali. reci mi: jesi li video mnoštvo mojih samana. već da bih napustio sva učenja i sve učitelje i sam stigao do svog cilja. Ono nije poniklo iz učenja! I zato. strani samano. Ali. kroz misli. osveštalo učenje: ne sadrži tajnu šta je sam Uzvišeni doživeo.uzviknu Sidarta. . jedno ipak ne sadrži ovo jasno.ne da bih tragao za drugim. da odbijam. boljim učenjem. jer znam da takvog nema. plašim se da bi mi se dogodilo da moje ja samo prividno. kroz meditaciju. da se klone zla.nikom nije dosuđeno izbavljenje kroz učenje! Jer. nikom nećeš moći rečima i učenjem saopštiti i reći šta se u tebi zbilo u času otkrovenja! Mnogo toga sadrži učenje posvećenog Bude. o duboko poštovani. ono mnoge ući da žive u poštenju.smrti. nek stignu do svog cilja! Ne priliči mi da dajem sud o životu drugih! Jedino sam za sebe moram da presudim. o Uzvišeni.a takva je moja misao. Buda je mirno oborio pogled zemlji i savršenom nepokolebljivošću je zračio njegov nedokučivi lik.progovori duboko poštovani.Neka svi ostanu verni učenju. . dođe do spokojstva i izbavljenja. imajući sledbenika. o Uzvišeni. kroz spoznaju. To je ono što sam mislio i spoznao kada sam slušao tvoje učenje. Ono je poniklo iz tvog vlastitog traganja. .

Više me nikakvo učenje neće privući. pred kojim sam morao da oborim pogled. Čuvaj se prevelike mudrosti! Buda ode lagano. niti bilo koga koji tako sedi i korača. . pomisli Sidarta. kada me učenje tog čoveka nije primamilo. a sada je senka Gotame. sve donde gde počivaju uzroci. da umem tako da sedim i da koračam. Više ni pred jednim čovekom neću obarati pogled.. lišavajući me još više mi je dao. .suština razmišljanja i jedino se tim putem osećanja pretvaraju u . u kome je ostavio za sobom Govindu. Sidarta oseti da je u tom lugu za sobom ostavio i svoj dosadašnji život. tako dostojanstveno. ali. pomisli. jednog jedinog. odista bih želeo da imam takav pogled i osmeh. pomisli Sidarta. koje ga je celog ispunilo. zaranjajući kao kroz vodu do dna ovog osećanja. da se zauvek rastao s njim. a njegov pogled i poluosmeh zauvek ostaše urezani u Sidartino sećanje. Ali.Buda me je ponečeg lišio. u kome je ostavio za sobom Budu. o samano. Idući lagana koraka razmišljao je o tom osećanju. Duboko je utonuo u misli. . Lišio me je prijatelja.Uman si. Zacelo. BUĐENJE Napustivši lug. koji je bio moja senka. jer je sagledavanje uzroka kako mu se činilo . a sada veruje u njega.Nikad nisam video čoveka takva pogleda i osmeha. tako detinje i tajanstveno. prijatelju moj. tako prikriveno a ipak otvoreno. Savršenog. tako gleda i korača samo čovek koji je prodro do svog najdubljeg bića.reče duboko poštovani. ni pred kim. . . koji je verovao u mene. 4.Umeš da govoriš mudro. mene samog. podario mi je Sidartu.Video sam čoveka. Odista ću i ja pokušati da prodrem do najskrivenijeg.

ne mogavši da prihvati njegovo učenje.To što ništa ne znam o sebi. najsvetijeg . ali.Bilo je to moje ja. ne iščeznu već postaju stvarna i počinju da zrače iz sebe ono što je u njima. što predstavljam jedinku odvojenu i rastavljenu od svih drugih. ništa na svetu nije toliko zaokupljalo moje misli kao to moje ja. ubrzo se iz nje rodi druga. pohitavši kao čovek koji zna šta ima da radi. Sidarta diže pogled i osvrnu se oko sebe.Šta je to što si hteo da naučiš iz učenja i od učitelja. kao što zmija ostavlja košulju. Ali.odsada više neću dozvoliti da mi Sidarta utekne! Svoja razmišljanja i život više neću započinjati atmanom i patnjom sveta. na licu mu zasja osmeh i sve do nožnih prstiju prože ga duboko osećanje buđenja iz dugog sna. Ustanovio je da više nije mladić. I odmah zatim ubrza korak. Više neću . da bežim i da se skrivam od njega. to mi nije pošlo za rukom. a čemu te oni. Koračajući lagano Sidarta je razmišljao. ipak nisu mogli naučiti? . koji su te mnogome učili.Budu . napustio je najvišeg i najmudrijeg.I otkri: . ta zagonetka što živim. da ga savladam. da je postao čovek. tragao za bramanom. neprekidno sam bežao od sebe! Tragao sam za atmanom. čiji sam smisao i suštinu hteo da dokučim. život. o Sidarti! Zastao je obuzet ovom misli. ono božansko i poslednje.pomisli udahnuvši duboko . Usporavajući korak mislilac je produžio put. Zacelo. atman. nova misao. Ustanovio je da je nešto ostavio za sobom. više u njemu nema ničeg što ga je pratilo i što je bilo njegovo kroz čitavu mladost: želja da ima učitelja i da sluša učenje. uspeo sam samo da ga obmanem. što sam Sidarta! I ni o čemu na svetu ne znam manje nego što znam o sebi. koja je glasila: . što je za me Sidarta ostao tuđ i nepoznat.saznanje.morao se rastati s njim. . Evo.Oh . pitajući sebe: . bio sam voljan da raskomadam i da ogolim svoje ja. Hteo sam da se otrgnem od svoga ja. proizlazi iz jednog jedinog uzroka: plašio sam se sam sebe. da bih u njegovom nepoznatom i najsuštastvenijem našao jezgro svih ljuštura. Ali sam se ja sam pri tom izgubio. napustio je i poslednjeg učitelja koji se pojavio na njegovom putu.

nazivajući pojavni svet varkom.nazvana i Brama-veda. prev. Više se neću povoditi za učenjem Joga-vede. a i molitve za zdravlje i dug život. jer prezire raznolikost i traga za jedinstvom. ako je i u plavom.11 niti Atarva-vede. već će ih čitati. slučajnost i bezvredna ljuska. ja sam se probudio. A ja.12 ni za bilo kakvim drugim učenjem.Kada neko čita spis čiji smisao želi da dokuči. sve je to bilo lepo. reka je bila reka i. onamo zeleno. Sve ovo. sve to žuto i plavo. Za čoveka je maja izvor nevolje i bede. sve je bilo tajanstveno i začarano. ukipile su se šume i planine. koji sam hteo da čitam knjigu sveta i knjigu sopstvenog bića. ovde nebo. .pomisli Sidarta idući brzim koracima. rekavši da su varka. zaista je svet neobičan i tajanstven! Ovde se vidi plavo. naprečac.) 14 Maja . tamo šuma. kao da prvi put vidi svet. proticali su nebo i reka. da sam sebi budem učenik. znači da je bila namisao božanskog da ovde bude žuto.sila Svevišnjeg da stvori promenjivu prirodu. kletvi. istinski probudio i tek danas rodio.) . jer pothranjuje delimičnu svest koja gubi smisao za jedinstvo. . Osvrnuo se oko sebe. a svoje oči i svoj jezik slučajnim i bezvrednim pojavama. eto. tamo žuto.) 13 Mara . šarolik. (Prim.Kako sam bio gluv i tup! . tajnu zvanu Sidarta. (Prim. odnosno odvajanje duše od materijalnog sveta postiže odvraćanjem duha od svih spoljnih pojava putem savršene koncentracije. Smisao i suština se nisu nalazili negde iza tih pojava. i u reci. to je prošlo. u svemu. a usred svega toga je Sidarta koji se.14 više nije predstavljalo besmisleno i slučajno svu raznolikost pojavnog sveta koji dubokomisleni braman potcenjuje. sadrži najstarije oblike raznih formula prizivanja.da ubijam i rastačem sebe. to više nije bila čarolija maraa. Plavo je bilo plavo. tamo plavo. reka i šuma prodirali su prvi put u Sidartine oči. Ali. želim da upoznam sebe. Lep je svet.) 12 Atarva-veda . Sledivši tu misao Sidarta je ponovo zastao. tada neće sa prezirom gledati na znake i slova. (Prim. proučavati i voleti slovo po slovo.po najstarijoj mitologiji oličenje spoljnog sveta. prezreo sam za ljubav unapred naslućivanog smisla znake i slova. oni su bili u njima.13 nije bila koprena maja. prev. Želim da poučavam sam sebe. vradžbina i mañija protiv uroka i demona. (Prim. i u Sidarti živelo skriveno ono jedno i božanstevno. kao da se pred njim na putu nalazi zmija. prev. prev. 11 Joga-veda po kojoj se izbavljenje. koji je u suštini samo varka. a ovde Sidarta. da bih iza osulina otkrio tajnu. razbudio na putu ka samom sebi.

već razbuđen i već na putu ka sebi. koji kao da se odista tek probudio i rodio. i ništa više. sada.Jer. Međutim. Šta da radim u svom domu? Da studiram? Da prinosim žrtve? Da se vežbam u meditaciji? Sve je to prošlo. ne u pravcu svoga doma. nijedan zanatlija koji nije pripadao zanatlijama . probuđeni. Kada je istog jutra napustio lug Jetavana. pa ni najzabitiji pustinjak u šumi. . u kome je svet oko njega iščilio. lug Uzvišenog. bila mu je namera i učinilo mu se prirodnim i po sebi razumljivim da se posle godina isposništva vrati u zavičaj i svom ocu. jer je i on pripadao nekom staležu koji mu je bio zavičaj. u magnovenju. Nijedan plemić koji nije pripadao plemstvu. više nisam isposnik. iz tog trena zebnje i obeshrabrenja Sidarta je izronio i njegovo ja se još više zgusnulo. Sidarta je stajao bez ijednog pokreta i za trenutak. poslednji grč rađanja. Nijedan braman koji nije spadao među bramane. A on. Sad je bio samo još Sidarta. ptica ili zec. razbudilo se u njemu i ovo saznanje: . išao brzo i nestrpljivo. ne svom ocu. pa i onda kada bi uronio u najdublje meditacije. ali tek u trenutku kad je zastao kao da se pred njim na putu nalazi zmija. Niko nije bio tako sam kao on. kome je pripadao? Čiji će život da deli? Čijim će jezikom da govori? Iz tog trenutka. govorio njihovim jezikom. sav se naježio. uvek bio sin svog oca. pri pomisli koliko je usamljen. Sidarta. sve se to više ne nalazi na mom putu. braman visokog staleža i sveštenik. a živeo s njima. više nisam sveštenik. nije bio toliko jedinka i sam. ne onamo odakle je krenuo. I ubrzo je opet pustio korak.a našao kod njih utočište. nosili isto ruho. nijedan isposnik koji nije našao sebi utočište u redu samana. osetio da mu se srce ledi. namah mu je postalo jasno i ovo: on. Bio je svestan da mu je to poslednja jeza buđenja. govorili istim jezikom.ja više nisam onaj koji sam bio. Sada ga je to mučilo. delio njihov život. više nisam braman. da zebe u njegovim nedrima kao životinjica. Duboko je udahnuo vazduh i za trenutak mu je bilo hladno. verovali istim verovanjem. Godinama je bio bez zavičaja a da toga nije bio svestan. Govinda je postao monah i hiljade monaha bili su mu braća. morao je da započne svoj život iznova i sasvim od početka. u kome se zatekao sam kao zvezda na nebu. Do tog časa je ipak.

pohlepno kreštanje. jer se ono nalazi s one strane svega vidljivog. kada se posmatra bez želja za traganjem. Dani su bili kratki i kratke su bile noći. zujale su pčele. pevale su ptice. zvezde. Video je rađanje sunca iznad šumovite planine i njegov zalazak iza dalekog žala na kome su se uzdizale palme. bez ikakvog podozrenja. budući da one nisu bile suštastvo.DRUGI DEO KAMALA Na svakom koraku svoga puta Sidarta je učio nešto novo. šumile reke i zujale pčele. one su bile predodređene da u njih prodre svojim mislima i da ih uništi. šuma i stena. a ispod jedara je plovio brod pun blaga i radosti. dugu na nebu. Video je drveće. više nije tragao za suštastvom. poželevši da u njem nađe sebi dom. Divno je i prijatno hodati po svetu. Lepi su Mesec i zvezde. drugačiji je bio ukus potoka i cisterne. pirkao je vetar iznad srebrnastih pirinčanih polja. drugačije ga je rashlađivala senovita šuma. Sve je to. stene. a njegovo srce je bilo opčinjeno. od vajkada su sijali Sunce i Mesec. video je blistavu jutarnju rosu po žbunju. hiljadustruko i šaroliko. Njegov oslobođeni pogled je sad boravio s ove strane pojavnog sveta. postojalo oduvek. životinje. jednostavno i kao dete. sve te pojave posmatrao je sa podozrenjem. cvet i leptir. Svet je lep. lepi su i obala. nije težio za vanzemaljskim ciljem. daleke planinske vrhove modre i blede. Noću je na nebeskom svodu video niske zvezda i srp polumeseca. probuđen i otvoren za sve što je blisko. Među krošnjama šumskih stabala Sidarta je u prolazu video čopor majmuna i čuo njihovo pomamno. travke. časovi su promicali hitro kao jedra na moru. oblake. bundeva i banana. cveće. . koji je kao čun plovio tamnom modrinom. potok i reku. svet se preobrazio. Sunce mu je drugačije grejalo potiljak. ali ranijih dana je sve ovo za Sidartu bila samo prolazna varljiva koprena pred očima. uočio je i spoznao prljavi svet. koza i zlatna buba.

U ševaru je video štuku kako u predvečerje lovi da utoli glad. Sve je ovo oduvek postojalo. u lepršavim i blistavim rojevima. u času nad časovima. za prinošenje žrtvi. Trebalo je da doživi sam sebe. nije bio učesnik u svemu tome. tragom neobuzdanog lovca. sazdano od iste večne biti kao braman. zvezde i mesec prodirali su u njegovo srce. dok se i dalje gaji slučajno ja u carstvu misli i učenosti. upravo to što je rekao Gotami . gde ga je prostrelilo otkrovenje? On je čuo glas. a zadržavati se samo pri onom što mu glas bude savetovao. a mlade ribe su uplašeno. odisali strastvenom snagom. trebalo je oslušnuti i čuti tajne glasove onoga najunutarnjijeg koji provejavaju iz misli u čula. ni razum. Sad je i on bio deo tog sveta. Zacelo. iza njih se krio poslednji smisao. a on se nije opredelio za mučenje svoga tela. razgovor sa Uzvišenim. koji mu je naložio da se odmori pod tim stablom. znao je on odavno da je njegovo ropstvo atman. Ubuduće on će težiti samo za onim što mu glas bude naložio.Video je ovna koji je gonio i zaskočio ovcu. Ali. ali ranije on to nije video. ni jedno ni drugo nije bilo za potcenjivanje kao ni za precenjivanje. za spavanje i za snove. učenje koje je tamo slušao. rastanak sa Govindom. Putem je Sidarta oživljavao u sebi sve što je doživeo u vrtu Jetavana. dok su plahoviti vodeni vrtlozi. Mada telo uopšte nije bilo sopstvo. jer je hteo da ga uhvati u mrežu misli. on to sopstvo uistinu nikada nije našao. zaprepastivši se što je rekao i ponešto što tada zapravo nije znao.da Budino blago i tajne ne leže u njegovom učenju.to ga je i nagnalo da krene na put i da doživi ono što je sad počeo da doživljava. niti naučena mudrost i naučena veština da se izvlače zaključci i da se iz već promišljenog raspredaju nove misli. Svetlost i senke prodirale su u njegove oči. iskakale pred njom iz vode. Sećao se svake reči koju je uputio Uzvišenom. to nisu bili ni misao. bilo je lepo. seo ispod boovog stabla. . Jedno kao i drugo. za kupanje ili molitvu. Zašto je Gorama jednom. kao ni igra čula. božanskog Budu. Jer. trebalo ih je slušati i poigravati se njima. misli kao i čula. Ovaj misaoni svet se još nalazio s ove strane pojava i nikakav cilj nije postizao uništenjem slučajnog ja koje se krije u čulima. jedan glas u sopstvenom srcu. već u onome neizrecivom i neshvatljivom što je jednom doživeo u času otkrovenja . niti za jelo i piće.

Kada se razdanilo. Splavar ga svojim splavom od bambusove trske prebaci preko reke. Sidarta je usnuo san: Govinda je stajao pred njim.odvrati splavar. . sve drugo je bilo nepotrebno. .to više nije bio Govinda već jedna žena. a kad ga je privio na svoje grudi i poljubio . Ja sam beskućnik. a iz šume je duboko i skladno odzvanjao turobni krik sove. Imala je ukus žene i muškarca. Često sam je slušao. niti nagraditi. Sidarta zamoli svog domaćina. splavara.već je poslušao glas. životinje i cveta.Nikakvim te gostinskim poklonom ne mogu darivati.Lepa je ova reka.Odmah sam to uočio. mili moj. . sunca i šume. koju je prespavao u slamom pokrivenoj kolibi splavara na reci. . . Ono ga je opilo i lišilo svesti. a iz haljine te žene virila je nabubrela dojka na kojoj je ležao Sidarta i napajao se.Veruješ li u to? . . u žutom ruhu isposnika. . dobro je bilo i neophodno biti za to spreman.odgovori splavar. iza vrata kolibe svetlucala se bleda reka. . U noći. obujmi ga obema rukama. -Kada se Sidarta probudio.Hvala ti. ni gostinski dar. da ga preveze preko reke. ukus svakog ploda i svake slasti. Trebalo je poslušati samo glas.reče svom pratiocu. . sin bramana i samana. .ovo je veoma lepa reka i ja je volim iznad svega. . a mleko iz te dojke je imalo sladak i jak ukus.upita Sidarta razdragano. a nikakvo naređenje spolja.reče Sidarta. široka vodena površina prelivala se ružičastim sjajem na jutarnjem rumenilu. Darivaćeš me drugom prilikom. često joj gledao u oči i uvek sam od nje nešto naučio. . Govinda je izgledao tužan i tužno je upitao: Zašto si me napustio? On tada zagrli Govindu. popevši se na suprotnu obalu.Da. .i nisam očekivao od tebe ni nagradu. dobrotvoru. Od reke se mnogo može naučiti.

I tog trenutka je. igrajući se semenkama od bundeva i školjkama. Ispred kolibe od blata tumbala su se deca na ulici. smešeći se puna žudnje. . upita je koliki mu put još predstoji do velikog grada. čežnjivo suženih očnih kapaka. Izmenivši s njim nekoliko šaljivih reči. . ali su uplašeno pobegla ugledavši stranog samanu. On je ljubazno pomilova po obrazu. a taj glas je rekao . kako još nikada nije dotakao ženu ustezao se za trenutak. samano. Svi su blagodarni. iako njima samim treba blagodariti. .ne. naježivši se. pa se malko saže ka ženi i usnama dodirnu mrku bradavicu njene dojke. ali. Kada je Sidarta pozdravi ona diže glavu i pogleda ga smešeći se. da slušaju a da malo misle. a on vide sjaj beonjače u njenom oku.. Ona se diže i priđe mu. Pri tom je svoje levo stopalo stavila na njegovo desno i napravila pokret kakav čine žene kada muškarca pozivaju na onu vrstu ljubavnog uživanja koje se u udžbenicima naziva »penjanje uz drvo«. vlažna usta su primamljivo blistala na njenom mladom licu. I to sam naučio od reke: sve se ponovo vraća! I ti ćeš se. S osmehom se Sidarta poradovao prijateljstvu i ljubaznosti splavara.pomisli smešeći se. Sidartu takođe obuze čežnja i oseti pokret polnog izvora. galamila su i koškala se. Sidarta oseti da mu se krv zagreva i u taj mah se opet seti svoga sna.svi oni koje susrećem na svom putu su kao Govinda. Ljudi su deca. . dok su mu ruke već bile spremne da posegne za njom. kao što je uobičajeno među putnicima.On je kao Govinda. Ona diže pogled i zagleda mu se u lice. Doviknuvši joj dobre želje. Tada je sva čar iščezla sa nasmešenog lica mlade žene. a na rubu potoka klečala je mlada žena i prala rublje.Svakako. vratiti. čuo glas svog unutarnjeg bića. Seti me se kada budeš prinosio žrtve bogovima! S osmehom su se rastali. Na kraju sela put ga je vodio preko jednog potoka. A sad zbogom ostaj! Neka mi tvoje prijateljstvo bude nagrada. Oko podne je prošao kroz neko selo. okrenu se od nje i praćen njenim razočaranim pogledom laka koraka nestade u bambusovoj šikari. Svi su pokorni. svi žele da budu prijatelji. ona ga upita da li je već jeo i da li je istina da samane noću samo spavaju u šumi i ne smeju da imaju ženu kraj sebe. video je samo još zamućeni pogled uspaljene ženke.

ulazim u ovaj grad pod tako ljupkim znakom. svetloputi dugi vrat. video je sluge i sluškinje. uspravivši se.Toga dana je u predvečerje stigao u veliki grad. a da ona osim tog gaja poseduje i kuću u gradu. za trenutak je pogledom zaronio u bistre oči pod širokim lukom obrva i udahnuo dašak mirisa koji mu je bio nepoznat. Prvog čoveka na koga je naišao upitao je za gaj i za ženu. veoma nežno. Sidarta se zaustavio na ulazu u gaj i posmatrao povorku. natovarenih korpama. Nakon toga je ušao u grad. još uvek sam isposnik i prosjak. zagledao se u to svetio. . u blizini lepo ograđenog gaja. svetlocrvena usta nalik na tek raspuklu smokvu. putnik susrete buljuk slugu i sluškinja. ne smem takav da kročim u gaj. jer je bio željan ljudi. Evo. ali se predomislio. veoma mudro lice. bila mu je posle tolikog vremena prvi krov nad glavom. Smešeći se. U bogato ukrašenoj nosiljci. saznavši da je to gaj Kamale. pomisli Sidarta. ljupko lice. u kojoj je proveo proteklu noć. jer je tek u taj mah postao svestan sa koliko prezira i podozrenja. Neću smeti da ostanem takav. ispod šarenog zaklona od sunca sedela je na crvenim jastucima žena. u magnovenju. gomilu korpi. Na domaku grada. duge i uzane ruke sa širokim zlatnim grivnama oko članaka. koju su nosila četvorica slugu. Sidarta je uočio koliko je lepa i srce mu se razgalilo. čuvene kurtizane. gospodarica. Duboko se poklonio kada je nosiljka stigla blizu i. I nasmeja se. pomisli. Mamilo ga je da iz istih stopa zakorači u gaj. Dugo je živeo po šumama i slamom pokrivena koliba splavara. Sad je imao određeni cilj. koliko odbojno su ga gledale sluge i sluškinje na ulazu. a onda nestade u gaju a za njom sluge. tamne oči visprena i budna pogleda. video je nosiljku i u nosiljci gospu. Ja sam još uvek samana. koji je virio iz zelene i zlatne gornje haljine. Ispod visoko podignute crne kose video je veoma svetio. lepa žena klimnu glavom. negovane obrve iscrtane u širokom luku.

Više nikad neću da obaram pogled kad sretnem lepu ženu. Dao je zatim znak sluzi koji je išao na kraju povorke i zamolio ga da javi svojoj gospodarici da jedan braman želi s njom da govori. . i prašinu u kosi? . . na ulazu je stajao Sidarta. (Prim. (Prim.16 Noć je prespavao kraj čamca na reci i u rano jutro.15 a kome je zatim pričao priču o Višnuu i Lakšmi. Došao sam da bih ti to rekao.) Lakšmi . pozva ga da pođe za njim.po indijskoj mitologiji boginja sreće i lepote. koga je video na radu u senci nekog svoda i zatim ponovo našao pri molitvi u hramu Višnua.Odista sam te juče video i pozdravio. Kamala se smešila i igrala svojom lepezom od paunovog perja. Kada se u kasne popodnevne časove lepa Kamala u svojoj nosiljci približavala svom lugu. poklonio se i zauzvrat primio pozdrav kurtizane.Dobro si uočila.Idući za svojim ciljem pustio je da ga grad proguta. pre no što će prve mušterije doći u radnju. sve si videla. Posle nekog vremena sluga se vrati. a prva koju sam sreo pre no bih kročio u grad bila si ti. odmarao na stepenicama kraj reke. sina bramana.Zar je Sidarta došao k meni samo da mi to kaže? 15 16 Višnu . . o Kamala! Ti si prva žena sa kojom Sidarta govori ne obarajući pogled. pa ga bez reči odvede do paviljona u kome je ugledao Kamalu u ležaju za odmaranje. Ona ga upita: .jedan od tri glavna božanstva u religiji bramana. Videla si Sidartu.Nisi li juče imao bradu. Ali.upita Kamala. prev. koji je tri godine bio samana.Nisi li i juče stajao tu napolju i pozdravio me? . Zatim je pošao na reku da se okupa. i dugu kosu. prev. Predveče se sprijateljio sa berberskim pomoćnikom. sada sam napustio taj put i došao u ovaj grad. pomoćnik berberina mu obrija bradu i podšiša ga.) . nošen uličnom vrevom zaustavljao se po trgovima. očešlja mu kosu i namaza je finim uljem.

samano iz šume? Jesi li zapamtio? . Mora imati lepu odeću i obuću. Sidarta je umeo da postavi sebi i teže zadatke nego što su takve sitnice i uvek ih je ostvarivao. Nikada mi se nije dogodilo da mi dođe samana sa dugom kosom i sa starom.Da ti to kažem i da ti se zahvalim što si tako lepa. bez novaca? Smejući se Kamala reče: . cenjeni. ako to ne izaziva tvoje negodovanje. lepa Kamalo. I. svetla gospo: a to su fina odeća.Ne. videćeš. Kako onda ne bih ostvario i zadatak koji sam sebi juče postavio: da budem tvoj prijatelj i da naučim od tebe slasti ljubavi! Videćeš da lako shvatam. Mnogi mladići dolaze k meni. I juče sam nešto naučio. Evo. Sidarta reče: . mnogo novaca u kesi i poklone za Kamalu. da neki samana iz šume dođe k meni sa željom da ga poučavam. ali bez odeće. Kamalo. iscepanom pregačom oko bedara. . ali oni dolaze u lepoj odeći. Neznatno je to što mi još nedostaje. a kesa puna novca. učio sam i teže nauke od onih kojima ćeš me ti učiti.Zacelo sam zapamtio. dakle. Moja usta su takođe rumena i sveža. očešljao kosu i namazao je uljem. . Kamala. samano. molio bih te da mi budeš prijateljica i učiteljica. sa uljem u kosi. prijatelju. Eto kakvi su. mladići koji k meni dolaze. zar se nimalo ne plašiš samane koji je došao iz šume da uči ljubav? . dolaze sa finom obućom. Znaj. šta je: Sidarta te ne zadovoljava takav kakav je. . on još ne zadovoljava. bez obuće. među njima ima i sinova bramana.povika Sidarta. fina obuća i novac u kesi. skinuo sam bradu. Ali. jer ja ništa ne znam o veštini u kojoj si ti majstor.Kako ne bih zapamtio sve što potiče iz ovakvih usta! Tvoja usta su kao tek raspukla smokva. Evo.Nikada mi se nije dogodilo. reci.. kosa im je miomirisna. pristaće uz tvoja. Kamala prsnu u smeh. Je li ti sad jasno.Već počinjem da učim od tebe.

. i obuća. kao što ne želim da ti umanjim slast od mojih usta! Zato neka bude ovako: Sidarta će se vratiti kada bude imao ono što mu još nedostaje: odeću. Ali. Doista bi bila šteta kada bi tako lep mladić kao što si ti imao tako pogrešan pristup. zato nauči i ovo: ljubav se može isprositi. Mogao bi te prisiliti. koji dolazi od šakala iz šume. nećeš dobiti ni kapi naslade! Ti si prijemčiv. Neću da izgubim ni kapi slasti koju tvoja usta pružaju. Lepa su i rumena Kamalina usta. posavetuj me: kuda da idem da bih najbrže našao one tri stvari? . možeš li mi dati još jedan mali savet? . glupog samane iz šume. . koliko si u pravu! Bila bi velika šteta. jer to su njegovi posedi od kojih on daje samo onoliko koliko sam hoće i kome hoće. samano. koji dolazi od šakala i još ne zna šta je žena? .Bila bi šteta. da bi mu oteo njegovu učenost. Šta ti umeš da radiš? . Smislio si pogrešan put. Sidarto. Drugačije siromah ne može da dođe do novca. Moraš da radiš ono što si naučio i tražiti da ti se za to da novac. Mogao bi da ti zada bol. reci. kupiti. obuću i novac. dražesna Kamalo.Zašto bih se plašila samane.Oh. ali pokušaj da ih poljubiš protiv Kamaline volje i od tih usta. dobiti na poklon. i odeća.Ne. oh. . neukom samani.Mila Kamalo.Prijatelju. Kamalo. to bi mnogi hteli znati.Savet? Zašto ne bih? Ko ne bi rado dao savet siromašnom. jak je taj samana i ničega se ne plaši. ali se ne može silom oteti.Umem da mislim. koja znaju da pruže tolike slasti. Umem da čekam. Mogao bi te oteti. Sidarta joj se pokloni smešeći se. lepa devojko. njegovu pobožnost ili dubokoumnost? Ne. . Zar se ikada neki samana ili braman plašio da bi neko mogao da dođe i da ga zgrabi.. naći na ulici. Umem da postim. toga se ne plašim. Isto ti je i sa Kamalom i sa slastima ljubavi.

oseti koliko je mudra i kako gospodari njime. slađe je prinositi žrtve lepoj Kamali. Ona ga privuče pogledom i on prinese svoje lice njenom. Kakav joj je naslov? Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Sidarta izgovori sledeće stihove: U svoj senoviti gaj kročila je lepa Kamala. Dugo ga je ljubila Kamala i Sidarta. koje mu upravo puče pred očima. Mladić pomisli! Od prinošenja žrtvi bogovima. oseti kako ga ona uči.. Zastao je dišući duboko i tog trenutka se kao dete začudio obilju znanja i učenja vrednog. umem da spevam pesmu.Hoću. i odista ništa neću izgubiti ako ti zauzvrat dam poljubac. duboko zapanjen. znalački niz poljubaca od kojih se svaki razlikuje od drugog. smišljeno raspoređeni. mrki samano. Hoćeš li mi dati poljubac za jednu pesmu? . .Ništa. a smešeći se otpozdravi mu Kamala. kako ga mami i kako ga iza prvog očekuje još novi. ako mi se tvoja pesma svidi. Ipak. .Lepi su tvoji stihovi.Ništa drugo? . položivši svoja usta na njena koja su bila kao raspukla smokva. Na ulazu u gaj je stajao mrki samana. kako ga odbija. Ugledavši lotosov cvet on se pokloni Duboko. Kamala pljesnu rukama i zvecnu zlatnim grivnama.

! . Sidarto.Znam i obredne pesme. zatim ga povede u žbunje i usrdno opomenu da se brzo i neopaženo udalji iz gaja. . ali više neću da ih izgovaram. Ni ja nisam tome vična. grivnama i ostalim lepim stvarima: Ali. veoma dobro.promuca Sidarta. zaobilaznim putevima odvede ga u baštensku kuću i tu mu dade gornje ruho. .. obući.. . Biće ti potrebno mnogo novaca. Zadovoljan se vratio u grad.Kako umeš da ljubiš.Zacelo. zapamti to! Sutra ću te ponovo videti. Pre no što se osvestio.uzviknu Kamala. ponevši pod miškom savijenu odeću.reče Sidarta. . .Dolazi mi poseta . zato ne oskudevam u haljinama. da postiš i da sročiš stihove? . Naviknut na šumu. Stigavši do svratišta u koje su putnici obično navraćali stao je kraj vrata.Pohitaj i nestani.. ako želiš da budeš Kamalin prijatelj. Bajalice će ti takođe dobro doći. Znam i bajalice. . pa isto tako ćutke primi pruženi . moleći ćutke da mu udele hranu.Tvoji stihovi su veoma lepi. . nečujno se izvukao iz gaja i prešao preko živice. ... Kamalo.povika Kamala. U taj mah dotrča jedna sluškinja i nešto šapnu svojoj gospodarici na uvo.Stani .Zar ti umeš da čitaš? A i da pišeš? .. sluškinja povuče Sidartu za sobom. ..da sam bogata dala bih ti za njih zlatnike. Ali biće ti teško da sa stihovima zaradiš toliko novaca koliko ti je potrebno.Većina ne zna. Čitao sam svete spise. Mnogi to znaju. Naredila je sluškinji da pobožnom bramanu da belo gornje ruho.Da.prekide ga Kamala. ovde te niko ne srne videti. to umem. . . Dobro je što znaš čitati i pisati. Sav zadovoljan on postupi kako mu je rečeno.ali više neću da ih pevam. šta će biti s tobom? Zar ne znaš ništa osim da moliš.

Budi mudar. Ali. Budi ljubazan prema njemu.Imao si sreću. Kamala. imaću novaca i sve one stvari koje smatraš dragocenim. . on je veoma moćan.Jednostavan je život koji se vodi ovde u svetu. i ništa više. Namah se u njemu razbukta ponos. Više nije bio samana. uzeće te u službu. naredi da mu se donese hleb i voće i ugosti ga. da čekam i da postim.pred tobom se otvaraju vrata jedna za drugim. Kamasvami stari i sve više ugađa sebi. Sada je sve lako. tegobno i naposletku beznadežno kada sam još bio samana. .pomisli Sidarta. nikoga neću moliti za hranu. . u suprotnom neću biti zadovoljna tobom. ne budi suviše skroman! Ne želim da mu budeš sluga. Potrebni su mi odeća i novac.dočeka ga ona. .komad pirinčanog kolača. nije mu dolikovalo da prosi. Dopadneš li mu se. .Dobro je krenulo. Videćeš da glupe samane u šumi nauče i znaju mnogo lepoga što vi ostali ne znate. ali ti si smatrala da to ničemu ne služi. najbogatiji trgovac u ovom gradu. mrki samano. hoću da budeš njemu ravan. kao što je lako učiti kako se ljubi. Dopadneš li mu se. pomisli u sebi. Druge sam navela da mu pričaju o tebi.reče mu ona na rastanku. . . mnogo čemu to služi. videćeš i sama. on će ti poveriti mnoge poslove. a uskoro ću biti trgovac.Juče sam ti pričao da umem da mislim. .Ne krije u sebi nikakve teškoće. Možda već sutra. . Sve je bilo teško. a to su bliski i sitni ciljevi koji ne ometaju san. juče sam već ljubio Kamalu. Međutim. Kako je to mogućno? Raspolažeš li nekim činima? Sidarta reče: . Sidarta joj se zahvali i nasmeja. u čemu me Kamala poučava.Očekuje te Kamasvami. . a pošto je saznala da juče i danas ništa nije jeo. Još koliko prekjuče bio sam čupavi prosjak. Pirinčani kolač dade nekom psu i osta bez hrane. Obavestio se gde se nalazi Kamalina kuća u gradu i posetio je sutradan.

složi se ona. on razmišlja. neka mi od tebe uvek dođe sreća u susret! . Kamala ga je slušala. misleći da to izvode demoni. Ali. on čeka. neku nameru. . .Ali. on ne dopušta da mu u dušu prodre bilo šta što bi bilo suprotno cilju. znao sam to već kod tvog prvog pogleda na ulazu u gaj. .A da nisam htela? .Htela si. Svako može da baca čini.reče Sidarta i uspravi se. .. . ako ume da misli. učiteljice moja. Sidarta ne preduzima ništa. ali istovremeno prolazi kroz svet kao kamen kroz vodu.To je tačno. . Volela je njegov glas.Možda je tako kako ti kažeš.kada sam došao u tvoj gaj napravio sam prvi korak. šta bi bilo s tobom da nije mene? Šta bi bio da ti Kamala ne pomaže? . on biva privučen. prijatelju. a da ništa ne radi.Neka bude tako. demoni ne postoje. on najbržim putem tone da stigne do dna. da se njegovo pogled sviđa ženama i da mu zato sreća dolazi u susret. ako ume da posti. U trenutku u kome sam doneo ovu odluku znao sam i to da ću je ostvariti. možda je tako. Neka ti se moj pogled uvek svidi. . ako ume da čeka.Mila Kamalo. To je ono što neznalice nazivaju činima. Znao sam da ćeš mi pomoći. on posti. Kamalo: kada baciš u vodu kamen. Tako je to i kad Sidarta ima neki cilj. Sidarta se oprostio jednim poljupcem. demoni ništa ne izvode. Njegov cilj ga privlači. volela pogled njegovih očiju. To je ono što je Sidarta naučio kod samana. . Čuj. .reče tihim glasom. on se opušta i pada. da je Sidarta zgodan muškarac. Moja namera je bila da kod najlepše žene učim ljubav. svako može da postigne cilj. a da se ne pomakne.Ali.

Rekoše mi. to je dobrovoljno. gospodaru. Više od tri godine sam bio bez svojine. .Od čega misliš da živiš kad nemaš ništa svoje? . a nikada nisam razmišljao o tome od čega ću da živim. Uputiše ga u bogatu kuću. . . . Ali on to tuđe ne uzima besplatno. kod kojih sam dugo živeo.Kanda je tako. Nemam ništa svoje.Ali. . . prema tome. . Uđe Kamasvami. on za to daje svoju robu. . dozvoli.Ja jesam bez svojine. . takav je život. . Domaćin i gost se ljubazno pozdraviše.KOD LJUDI DETINJEG UMA Sidarta pođe trgovcu Kamasvamiju.nisam zapao u nevolju. . Pa i trgovac živi od tuđeg imetka. . mudra i oprezna pogleda. niti sam ikada bio u nuždi. Ali.odvrati Sidarta.Verovatno je tako.Znači da si živeo od svojine drugih. progrušane kose. Svako uzima i svako daje. ako nemaš imetka. kad tražiš službu? . bramano.Dobro rečeno. . Znaj da dolazim od samana. sluge ga povedoše preko dragocenih tepiha u odaju u kojoj je trebalo da sačeka domaćina. nisam u nuždi.ako na to misliš. .započe trgovac.reče Sidarta. požudnih usta.O tome nikad nisam razmišljao.da si braman. šta ćeš onda dati? .Kako ne bi bio u nuždi kada dolaziš od samana? Zar samane nisu bez ikakve svojine? . Zar si zapao u nevolju. ali da tražiš službu kod trgovca. čovek hitrih i gipkih pokreta. učenjak.Ne.

Svako daje ono što ima. Kada neko nema šta da jede. Umem da čekam. Kamasvami pročita: »Pisati je dobro.A sad hoćeš li mi nešto napisati na ovome listu? On mu pruži list i pisaljku. zato je dobro postiti. a ribar daje ribu. Mudrost je dobra.Je li to sve? . Kamasvami iziđe i vrati se sa svitkom koji pruži gostu. on ne zna za nestrpljenje. gospodaru. seljak pirinač. međutim. samano.Vrlo dobro.. Pričekaj za trenutak. to što postiš .Kakva je korist od toga? Na primer. a Sidarta uze da piše i vrati list.zašto je to dobro? . trgovac robu. on bi još koliko danas morao da se prihvati neke službe.Umem da razmišljam. Umem da postim. . .Mislim da je to sve! . .Odlično. A šta ti imaš da daš? Šta si učio? Šta umeš? . on ne zna za nuždu. . Na primer. učitelj učenje. jer bi ga glad naterala. Sidarta može mirno da čeka. Ovako.Veoma je dobro. gospodaru. strpljenje je bolje. najpametnije što može da uradi jeste da posti. . kod tebe ili bilo gde.reče Kamasvami. Ratnik daje snagu.U pravu si.Umeš li ovo da čitaš? Sidarta baci pogled u svitak u kome je bio ispisan kupoprodajni ugovor i poče da ga čita naglas. glad ga može dugo opsedati a da se on tome samo smeje. razmišljati je bolje. .« . upitavši ga: . Eto. da Sidarta nije naučio da posti.

Ona ga je učila da ljubavnici. Sidarta se zahvali i prihvati poziv. Čudesne časove je provodio kod lepe i mudre umetnice. Budući da je u ljubavi još bio dečak. svako milovanje. štaviše. svaki dodir. nikad se nije podredio trgovcu. svakoga dana. kao i da svaki pokret. zalažući se da u tančine nauči njena pravila. u času koji bi mu ona naznačila. kao sa višim od sebe. svako i najmanje mesto na telu ima svoju tajnu čije otkrivanje donosi blaženstvo. posle ljubavne svetkovine. u lepom ruhu.Odlično umeš da pišeš. a jedan od sluga mu je svaki dan pripremao kupku. Njena rumena. Kod Kamale se nalazila sva vrednost i smisao njegovog sadašnjeg života. a da oboje nisu podjednako i pobeđeni i pobednici. a ubrzo joj je donosio i poklone. Ali. mudra usta naučila su ga mnogo čemu. svaki pogled. Kamasvami je brižljivo i često gotovo strasno vodio svoje poslove. ne smeju da se razilaze a da se jedno drugom ne dive. postao je njen učenik. Kamasvami mu je pričao o svojoj trgovini. do nelagodnog osećanja praznine i opakog osećanja da je jedno od njih dvoje zloupotrebljavalo ono drugo ili bivalo zloupotrebljavano. ona ga je od samog početka podučavala i naučila da nema slasti bez pružanja slasti. Ubrzo je uvideo da Sidarta zna . njen ljubavnik i prijatelj.pohvali ga trgovac. a ušlo mu je u naviku da se o svim važnim pitanjima posavetuje s njim. a ne u trgovačkim poslovima Kamasvamija. nije jeo mesa i nije pio vina. Sidarta je upoznao mnogo novog. Sećajući se Kamalinih reči. kako ni kod jednog od njih ne bi došlo do zasićenosti. pokazivao mu robu i skladišta. te je odsad živeo u kući trgovca. ali Sidarta je jeo samo jedanput u toku dana. slušao je pažljivo a govorio malo. ali sadržaj te igre se nije dotakao njegovog srca. Trgovac je preneo na njega pisanje važnih pisama i ugovora. Doneli su mu odeću i obuću. Nije dugo proveo u domu Kamasvamija a već je počeo da učestvuje u trgovačkim poslovima svog domaćina.. sklon da slepo i nezasito srlja u naslade kao u kakav ponor. Dva puta dnevno se u kući služio obilan obrok. -Imaćemo još o mnogo čemu da razgovaramo. Za danas te molim da budeš moj gost i da konačiš u mom domu. finoj obući. dok je Sidarta sve to smatrao igrom. primoravši ga da postupa s njim kao sa sebi ravnim. Mnogo čemu ga je naučila i njena nežna. pokazivao svoje proračune. gipka ruka. . posećivao je lepu Kamalu.

naposletku. Sidarta se nekoliko dana zadržao u selu.Gle. bar ja tako smatram! Ili si putovao za svoje zadovoljstvo? .zacelo sam putovao za svoje zadovoljstvo.U poslovima koje obavlja za tebe daj mu trećinu dobitka. to je. . ali da je srećne ruke. Sidarte se to nije ticalo. Ali. da prevazilazi trgovca u pogledu mirnoće i staloženog ponašanja. ti si trgovac u stvari. nikada on nije prožet njima.Ovaj braman.ali.To je sve vrlo lepo. našao sam . dakle. ali ga istovremeno obaveži da sa istim udelom snosi i gubitak ako bi do toga došlo. niti mogu da steknu prevlast nad njim. Zašto drugo? Upoznao sam ljude i predele.nasmeja se Sidarta. u veštini da sluša reči sagovornika i u moći da prodre u duh drugih ljudi. ili nešto što je naučio kod samana. nikad ne brine zbog gubitka. vratio se s puta veoma zadovoljan ovim putovanjem. . deca su mi jahala na kolenu. Ali. . kada je stigao. uživao u ljubaznosti i poverenju. učestvovao na jednoj svadbi i. jedan braman mi je postao prijatelj. Ali. darivao decu bakrenim novčićima. Njegova duša nikad ne učestvuje sa žarom u poslovima. . . Kamasvami je poslušao savet. ali se nikad ne boji neuspeha.Zacelo. bilo da su to čini.reče jednom nekom svom prijatelju.nije pravi trgovac i nikad to neće ni biti. drugi trgovac je već bio otkupio sav pirinač. pošlo naopako! Zacelo je po svemu sudeći bio ravnodušan prema poslovima. on poseduje tajnu ljudi kojima uspeh dolazi sam od sebe. Upoznao sam razne ljude. . seljaci su mi pokazivali svoja polja i niko me nije smatrao za trgovca.povika Kamasvami negodujući. Reklo bi se da se samo igra poslovima. o plovidbi i trgovini. . Ravnodušno je primao učešće u dobiti. . Uprkos tome. Jednom je otputovao u neko selo da otkupi bogatu žetvu pirinča. a kad bi ga zadesio gubitak. nasmejao bi se i rekao: . Na taj način radiće revnosnije. bilo da je to zato što je rođen pod srećnom zvezdom.veoma malo o pirinču i vuni. čašćavao je seljake. Prijatelj tad posavetova trgovca: .

prijateljstvo. Vidi, mili, da sam ja Kamasvami ja bih se, videvši da mi je kupovina osujećena, pun ljutnje brzo vratio s puta, izgubivši tako odista i vreme i novac. Ovako sam, međutim, proveo prijatne dane, naučio ponešto, uživao u veselju, ne nanoseći štetu ljutnjom i brzopletošću ni sebi ni drugome. Ako ikad odem još jednom tamo, možda radi otkupa neke kasnije žetve, ili sa bilo kojim ciljem, srdačni ljudi će me dočekati ljubazno i vedro, a ja ću sebe pohvaliti što tada nisam ispoljio žurbu i zlovolju. Prema tome, prijatelju, mani se svega i ne šteti sebi grdnjom. Ukoliko dođe dan kada bi smatrao da ti Sidarta nanosi štetu, reci samo jednu reč i Sidarta će poći svojim putem. Ali dotle, daj da jedan s drugim budemo uzajamno zadovoljni. Uzaludni su bili pokušaji trgovca da Sidartu ube-di da jede njegov, Kamasvamijev, hleb. Sidarta je izjavljivao da jede svoj hleb, ili bolje rečeno da obojica jedu hleb drugih, hleb svih. Sidarta nikada nije imao uvo za Kamasvamijeve brige, a Kamasvami je često brinuo. Ako bi u toku nekog trgovačkog posla pretio neuspeh, ako bi postojala opasnost da se neka pošiljka robe izgubi, ili da neko od dužnika neće moći da plati, Kamasvami nikako nije uspevao da ubedi svog sagovornika da je korisno gubiti čemerne ili gnevne reči, naborati čelo, loše spavati. Kada mu je Kamasvami jednom predočio da je sve pojmove koje je stekao naučio od njega, ovaj mu odgovori: - Ne podsmevaj mi se sa takvim šalama! Od tebe sam naučio koliko staje korpa puna ribe i kolika se kamata može tražiti na pozajmljeni novac. To su tvoje navike. Ali, mislim, to nisam naučio od tebe, vrsni Kamasvami, biće bolje da se potrudiš da to naučiš od mene. Njegova duša odista nije bila sklona trgovini. Poslovi su mu dobrodošli da donese novac za Kamalu, a donosili su mu mnogo više nego što mu je trebalo. U svemu ostalom Sidartino interesovanje i radoznalost bili su usmereni samo na ljude, jer su njihovi poslovi, zanati, brige, radosti i ludosti ranije bili tuđi i daleki koliko i mesec. Kako god mu je bilo lako da sa svima njima razgovara, kraj svih da živi i od svih da uči, ipak je bio svestan da postoji nešto što ga odvaja od njih, a odvajalo ga je to što je bio samana. Video je da ljudi životare na neki detinji ili životinjski način, koji je

voleo a istovremeno i prezirao. Video je da se trude, da pate i da se kidaju zbog stvari koje po njegovom mišljenju nisu bile vredne tolike cene, na primer, zbog novca, zbog malih radosti i malih počasti ljudi su se međusobno grdili i vređali, kukali zbog bolova koji bi samani izmamili samo osmeh, teško su podnosili lišavanja zbog kojih samana ne pati. Bio je otvoren prema svemu što mu je dolazilo od tih ljudi. Dobrodošlicom je dočekivao trgovca koji mu je nudio platno na prodaju, dobrodošlicom je pozdravljao dužnika koji mu je tražio zajam, a tako isto i prosjaka koji bi mu ceo sat pričao o svom siromaštvu, a da ni upola nije bio tako siromašan kao bilo koji samana. Prema bogatom inostranom trgovcu se nije ophodio nimalo drugačije nego prema sluzi koji ga je brijao, ili prema uličnom prodavcu kome je pri kupovini dozvoljavao da ga prevari za neki novčić. Kada bi Kamasvami navratio do njega da mu se požali i iznese svoje brige, ili da mu prigovara zbog nekog posla, on bi ga slušao radoznalo i vedro, mnogo šta bi ga začudilo, ali je pokušavao da ga razume, dajući mu u nečem i za pravo, tek toliko koliko mu se učinilo neophodnim, da bi se odmah zatim okrenuo sledećem koji je došao da ga potraži. Mnogi su mu dolazili, mnogi među njima da trguju s njim, mnogi sa namerom da ga prevare, da nešto dokuče, mnogi su opet došli da izazovu njegovo sažaljenje, da čuju njegov savet. On ih je savetovao, sažaljevao, darivao, dopuštao da ga pomalo, varaju, a ova igra i strasti kojom su je ljudi vodili zaokupljale su njegove misli ništa manje nego što su ga nekad zaokupljale misli o bogovima i o bramanu. Povremeno bi duboko u nedrima čuo samrtnički, jedva čujni glas, koji ga je tiho opominjao, tiho se jadao. U takvom času dolazilo bi mu do svesti da vodi čudan život, da je sve što čini samo igra, da je, doduše, vedar i katkad radostan, ali da pravi život ipak protiče mimo njega ne dotakavši ga se. Kao što se igrač igra sa svojim loptama, tako se i on igrao sa poslovima i ljudima iz svoje okoline, posmatrao ih je i u tome nalazio razonodu; ali srcem i izvorom svoga bića nije učestvovao u tome. Izvor je proticao negde daleko od njega, tekao je neprekidno i nevidljivo i više nije bio ni u kakvoj vezi sa njegovim životom. Događalo se da se preplašeno trgne zbog takvih misli, poželevši da i njemu bude dato da sa žarom i

svim srcem učestvuje u detinjoj svakodnevici, da istinski živi, da istinski radi, da istinski uživa i provodi život umesto da kao posmatrač stoji po strani. Ali, uvek je nanovo odlazio lepoj Kamali, učio se ljubavnim veštinama, vršio kult naslade u kome, više nego u bilo čemu drugom, davati i primati postaje jedno. Ćaskao je sa njom, učio od nje, davao joj savete i primao ih. Ona ga je razumevala bolje no što ga je ikad Govinda razumeo, ona mu je bila sličnija. Jednom, on joj reče: - Ti si kao ja, a drugačija od većine ljudi. Ti si Kamala i ništa drugo, u tebi se kriju spokojstvo i utočište u koje se možeš povući svakog časa i osećati se kao u svom domu, a to je i meni dato. Malo je ljudi koji to poseduju, mada bi svi to mogli imati. - Nisu svi ljudi mudri, - reče Kamala. - Nisu, - reče Sidarta - i upravo se o tome i radi. Kamasvami je mudar koliko i ja, pa ipak nema utočišta u sebi. Drugi ga pak imaju, iako im je razum kao u malog deteta. Većina ljudi, Kamalo, slični su listu koji opada, leluja se i vrti u vazduhu i u kovitlacu pada na zemlju. Drugi, ali malobrojni, su kao zvezde, kreću se utvrđenom putanjom, do njih ne dopiru nikakvi vetrovi, oni u sebi nose svoj zakon i svoj put. Među svim mudracima i samanama, od kojih sam mnoge poznavao, bio je samo jedan takav, jedan savršeni, koga nikad neću zaboraviti. To je Gotama, Uzvišeni, onaj koji objavljuje svoje učenje. Hiljade učenika ga slušaju svakodnevno, slede njegova pravila, ali svi su oni lišće koje opada i ne nose u sebi samima učenje i zakon. Kamala ga je posmatrala smešeći se. - Opet govoriš o njemu, - reče - opet imaš misli samane. Sidarta je ćutao, a onda su igrali igru ljubavi, jednu od tridesetak ili četrdesetak različitih igara koje je Kamala znala. Njeno telo je bilo savitljivo kao u jaguara, ili kao luk lovca; svako ko je od nje naučio ljubav znao je za mnoge slasti, za mnoge tajne. Ona se dugo igrala sa Sidartom, mamila ga i odbijala, privlačila ga i obavijala se

počinuo kraj nje. kao što je i on njima bio tuđ. da čeka i da posti. nepostojanosti pojava i zakon uslovljenosti u tom smislu predstavlja suprotnost nirvane.reče ona zamišljeno.na sanskritskom samsara. hetera je dugo posmatrala njegovo lice i umorne oči. . kada budem starija. ovozemaljski ljudi .Izgleda da je tako. . Dobro si naučio moje veštine. Sidarto. htela bih da imam dete od tebe. Zar nije tako? . Jednom. To mogu ljudi detinjeg uma. prev. savitljiviji. . obuhvata i ideju o preporañanju bića. životom naslade. večni kružni tok svetskog zbivanja na kome počiva pravilnost pojavnih dogañaja.detinji ljudi . uljuljkan blagostanjem. pobeđen i umoran.oko njega radujući se njegovom majstorstvu. a da ipak nije istinski učestvovao u njemu.) 17 . sve dok ne bi. ti me ipak ne voliš i ne voliš nijedno ljudsko biće. Ni ti ne umeš da voliš . okusio je izobilje. .Ja sam kao ti. predaniji. SANSARA17 Sidarta je već dugo živeo životom sveta. Još uvek je njegovim životom upravljala sklonost i veština da razmišlja.još uvek su mu bili tuđi. okusio je sladostrasna uživanja i moć. Ponovo su se u njemu probudila čula ugušivana onih žarkih godina provedenih kod samana. Sidarta gotovo i nije osetio kako odmiču. dragi. ali uprkos svemu u srcu je dugo i dalje ostao samana i mudra Kamala je to jasno prozrela. .progovori Sidarta posustalo. Obogatio se i već odavno je imao svoju kuću.Jači si od drugih. Godine su prolazile. Nadneta nad njim. (Prim. a. Ali.jer kako bi inače mogla da upražnjavaš ljubav kao veštinu? Ljudi našeg soja kanda ne mogu da vole.Od svih koje znam ti si najbolji u ljubavi. uprkos svemu. ti si ipak ostao samana. vlastite sluge i svoj gaj na Sansara . u tome je njihova tajna.

da ga nose u nosiljci. ali. o većnom ja. da se kupa u mirišljavoj vodi. Naučio je i igru kockama i igru na šahovskoj tabli. gledao je na njih sa primesom podsmeha. još dugo okreće i tek lagano usporava hod da bi se najzad zaustavilo.kraju grada. štaviše. zapinjući i sve bliže zastoju. prekrila ih je prašina.vremenom se pretvorilo u sećanje. od Gotame. sa podrugljivim prezirom koji svaki samana oseća prema ljudima iz sveta. sve se pokazalo prolaznim. da spava na mekoj postelji. saznanja su potonula. Postepeno i neprimetno. polako ga puni i izaziva truljenje. nakon rastanka sa Govindom. Zacelo. da pije vino koje otupljuje i donosi zaborav. bez potrebe za učenjem i učiteljem. zauzvrat su oživela njegova čula. Sidarta je naučio da trguje. jeo je i ribu. da tone u meditacije. prodirali su u Sidartinu dušu svet i otupelost. pored reke. ali. kada se jednom stavi u pokret. umora i učmalosti. Kao što se grnčarsko kolo. da hrani u sebi skrivena saznanja o svom biću. Sidarta je i na Kamasvamija gledao podrugljivo kad god bi bolovao. još uvek je smatrao sebe drugačijim od ostalih. ona živahna spremnost da čuje božanski glas u sopstvenom srcu . ono napeto iščekivanje. veoma daleko i jedva čujno je žuborio sveti izvor. uporedo sa smenom doba žetve i doba . koje nije ni telo ni svest. Ono uzvišeno stanje posvećene budnosti. ispunivši je osećanjem tegobe. jedno po jedno. točak razmišljanja i razaznavanja. koje je doživeo jednom u cvetu mladosti i drugi put u danima posle Gotamine propovedi. on je još dugo nosio u sebi mnogo od onoga što je naučio od samana. tako se i u Sidartinoj duši još dugo okretao točak askeze. Ali. naučio je da posmatra ples igračica. osim Kamale niko mu nije bio blizak. da uživa sa ženom. meso i pticu. još se sve to kovitlalo u njemu. od svog oca i bramana: da živi umereno. ili kad bi ga mučile trgovačke brige. Naučio je da jede probrana i brižljivo pripremljena jela. da vlada ljudima. da razmišlja. ali sporije. kao što vlaga prodire u panj koji odumire. Ljudi su ga voleli i dolazili k njemu kad god im je bio potreban novac ili savet. Ali. koji je nekad bio tako blizu i žuborio u njemu samom. stekla mnoga iskustva. koja su mnogo šta naučila. ponosna osama. Mnogo je od toga nosio u sebi. naučio je da se lepo odeva. da naređuje slugama. Lagano. navikao je na razne začine i slatkiše. osećao se uvređenim. ljutio se.

Sidarta. i sam počeo da poprima ponešto od ljudi detinjeg uma. duša mu je obolela od bolesti koja mori bogate ljude. tu i tamo bi iz potke provirili i vrebali razočarenje i gađenje. otupelosti i.smatrajući ga najbudalastijim od svih . beskrajno izležavao. njegov podsmeh je posustajao. kao retka magla koja je iz dana u dan postajala sve gušća. otupelosti i odsustva ljubavi. u počasti ili u novac. naposletku. Sve češće se događalo da se jutrom. Malo-pomalo. u svoju decu. na plašljivoj. tako je počeo da se haba i Sidartin život posle rastanka sa Govindom. baš to nije naučio od njih. još i poroku koji je . iz meseca u mesec sve tmurnija. međutim. crte koje su odraz nezadovoljstva. iskrza na porubima. Događalo se da se isuviše bučno smeje kada bi gubio na kocki. Malopomalo. gubi lepu boju. ali se na njemu retko pojavljivao osmeh i postepeno je poprimalo crte koje se često vide na licu bogataša.oduvek najviše prezirao i ismevao: gramzivosti. primao njihove detinjaste težnje i strepnje. koji se nekada davno javio u njemu i uvek ga pratio u najboljim danima. posle večeri provedenih u društvu. na žaru koji su unosili u svoja uživanja i strepnje. osećajući se prazan i izmožden. Postao je rob stremljenja za posedom i bogatstvom. Sidarta je. u svoje planove i nade. Primećivao je jedino da je umukao jasni i odlučni glas. Pa ipak im je zavideo. Događalo se da se ljutio i negodovao što mu Kamasvami dosađuje svojim brigama.kiše. sa godinama koje su prolazile gubio je boju i sjaj. pojavile su se brazde i malje. i to više . prikrivajući se. odao se nasladi. Zamor je obavijao Sidartu kao koprena. Kao što novo ruho vremenom postaje staro. pohoti. a iz godine u godinu sve teža. sreći koju im je pružala njihova večita zaljubljenost. Sidartinom oku je to promaklo. slabog zdravlja. isprlja se i izgužva. naučio je od njih ono što je bilo neprijatno. Jer. okružen sve većim bogatstvom. Počeo je da robuje svetu. mrzovolje. svu tu detinju radost. Zavideo im je na svemu onome što je njemu nedostajalo. tkanina se izliže i iz nje vire konci potke. ljudi su bili neprekidno zaljubljeni: u sebe same. a nadmoć jenjavala. i što je više postajao sličan njima utoliko je više rasla njegova zavist. u svoje žene. U poređenju sa drugima njegovo lice je još uvek delovalo mudro i produhovljeno. ali slatkoj. što je i sam prezirao. a njima bilo svojstveno: na značenju koje su pridavali sopstvenom životu.

U to vreme usnio je san koji je protumačio kao opomenu. ostario i oboleo. ne mogavši ni na koji način jasnije da iskaže koliko prezire novac . toliko su njegovi ulozi bili visoki i smeli. nagoveštaj uzvišenog života nasuprot sopstvenom zasićenom. I posle svakog većeg gubitka smišljao je kako da stekne nova bogatstva. da bi zatim ponovo podlegao nagonu da nagomilava i stiče novac. mlakom i bljutavom postojanju. U toj besmislenoj trci ukrug umorio se. jer je još jednom u tom osećanju nalazio nešto nalik na sreću. Bio je igrač od kojeg su ostali zazirali . uživajući u njoj želeo je da je obnovi. sad joj se odavao sve žešće i strasnije. postao je u trgovini strog i sitničav. rasipao i na taj način iskazao sav svoj prezir prema bogatstvu. već okov i teret. da pojača golicavi izazov. Sidarta se kockao gonjen teškim jadom u srcu. Toga dana proveo je večernje časove kod Kamale. niti je bio raspoložen da raznim moliocima poklanja i pozajmljuje novac. pričinjavalo mu je jetko zadovoljstvo da prokocka i proćerda bedne pare. koji bi jednim bacanjem kocke smejući se proigrao i deset hiljada. tražio bi izlaz u kockanju. terajući dužnike neumoljivom strogošću da namire svoj dug. smatrajući je kao naviku ljudi detinjeg uma. bacao se još žustrije na trgovinu. neku vrstu zanosa.idol trgovaca. Sidarta je počeo da se kocka u novac i dragocenosti i. mrzeći sebe i rugajući se sebi zgrtao je i bacao hiljade. prokockao adiđare i jedan svoj letnjikovac.mali je bio broj onih koji bi smogli hrabrost da se kockaju s njim. prokockao je novac. Sidarta više nije primao gubitak ravnodušno. u njenom divnom gaju.nisu za njega bile igre i tričarije. kad god bi ga obuzelo osećanje stida i gađenja. On. više nije bio dobrodušan prema prosjacima. da bi zatim dobio i ponovo sve izgubio na kocki. Zato se kockao u velike svote bespoštedno. Sedeli su pod drvećem i ćaskali. U tu poslednju i nedostojnu zavisnost Sidarta je dospeo neobičnim i podmuklim putem kroz kocku. . Od vremena u kome je u srcu prestao biti samana. a sve to samo da bi se ponovo kockao. a Kamala je zamišljeno izgovarala reči iza kojih su se krili seta i umor. opijao se bludom i vinom. a noću je katkad sanjao novac! I kad god bi se povratio iz te opake opčinjenosti. Uživao je u strepnji. kad bi u ogledalu svoje spavaće sobe otkrio da mu je lice ostarilo i poružnelo. dok je ranije u toj igri učestvovao smešeći se i uzgred. silnoj strepnji od koje mu se srce ledilo dok se kockao u visoke uloge.

Jednom. Srce mu se ispunilo jadom. umor i početak precvata. znamenja od tamnih linija i rasplinutih brazdi koja su podsećala na jesen i starost. prolazne strasti još jednom htela da iscedi i poslednju slatku kap. nakon toga počela je da ga draži i da ga u ljubavnoj igri privija uza se bolnom žestinom. najviše od svega se gadio sam sebe. Ispružio se zatim kraj nje i zagledao iz neposredne blizine u Kamalino lice. tako je i on lišen sna. pod plahovitom navalom gađenja poželeo da se oslobodi uživanja. Morao je da joj priča dugo o uzvišenom Budi. Poklonicu mu svoj gaj i naći utočište u njegovom učenju. stečenih navika. koji mu se učinio nepodnošljiv. i skriveni. a Kamala je uzdisala i rekla: . S uzdahom se oprostio od nje.Zamolila ga je da joj priča o Gotami i nije mogla sita da se nasluša koliko čistote izbija iz njegovog pogleda. a osmeh zrači dobrotom. tu i tamo već otkrivao sede vlasi u svojoj crnoj kosi. izigravajući pred zvanicama nadmoć koju više nije osećao. strah od smrti. umor od dugog hodanja putem koji nije vodio radosnom cilju. a možda već uskoro. celog svog besmislenog života i samog sebe. pa ipak uzburkan. Zadremao je tek u osvit zore. vonja vina iz svojih usta. da ga ujeda oblivena suzama. tek što nije zaplakao od očajanja a san mu dugo nije dolazio na oči. mada tek u četrdesetim godinama. duše pune nezadovoljstva i skrivene zebnje. Umor je bio ispisan na Kamalinom licu. od ogavno sladunjave i jednolične muzike. . kao da je iz te puste. Kad neko pretera sa jelom i pićem i s mukom povraća. umorne i prezasićene puti. naposletku ipak oseća zadovoljstvo što mu je laknulo. Umoran. popio je mnogo vina i ponoć je odavno prošla kada je otišao na počinak. svoje mirišljave kose. još neiskazani i možda nesvesni strah od starosti. . strah od jeseni. Sidartu nikad pre toga nije tako duboko prostrelilo saznanje koliko su sladostrast i smrt srodne. Ali. i ja ću postati sledbenica Bude. Noć je Sidarta zatim proveo u svojoj kući sa plesačicama i uz vino.oko njenih očiju i uglova usana video je jasno ispisane znake strepnje. kako mu je smiren hod. kako su mu usta spokojna i lepa. kao što je Sidarta i sam. svoje mlitave. gađenjem koje ga je prožimalo kao i mučnina od mlakog i odvratnog ukusa vina. od bljutavo nežnih osmeha plesačica i preslatkog mirisa koji se širio iz njihovih grudi i kose. Ali.

Kada li je doživeo sreću.Pred tobom se nalazi put za koji si pozvan. Učinilo mu se da je vodio bezvredan život. bogovi te očekuju. a zatim odatle krenuo u neizvesno. U mračnom raspoloženju Sidarta je pošao u svoj gaj i zatvorivši vratnice za sobom seo ispod mangoovog drveta. Sanjao je da je umukla ona koja je inače u jutarnjim časovima uvek pevala. ostavivši svoje vršnjake daleko iza sebe u raspravama sa naučnicima. U dečačkim godinama. Tog trenutka je usnio san: Kamala je u zlatnom kavezu držala malu. a svako stečeno saznanje u njemu raspirilo novu žeđ. što bi na neki način bilo dragoceno ili vredno da se sačuva. u rukama mu nije ostalo ništa što je živo. Ostao je sam i bez ičega. jer mu se učinilo da je sa tom mrtvom pticom odbacio od sebe sve što je dragoceno i dobro. pust i besmislen. Izvukavši je. srce ga je zabolelo tako silno. kako dugo nije čuo taj glas. osećajući smrt u srcu i grozu u nedrima. sedeo je tako. svestan da mu duša umire. eto. da mu je došao kraj. kada se u mukama borio da dokuči misao bramana. kada bi stekao pohvale bramana.kada je svet idući za svojim poslovima promicao ulicom ispred njegove kuće u gradu. mrtvu i ukočenu. Sanjao je o njoj. kao brodolomnik na žalu. za trenutak je odmeravao njenu težinu na dlanu i odmah zatim izbacio na ulicu. utonuvši ošamućen u neku vrstu na-goveštaja sna. osetio je da ga obuzima duboka tuga. Malo-pomalo se pribirao i u mislima još jednom prevalio ceo svoj životni put. da vene. kada ga je cilj svih razmišljanja vodio do sve većih visina. kako je . Trgnuvši se iz ovog sna. veoma retku pticu pevačicu.Dalje! Dalje! Ti si pozvan! . tada je u toj žeđi i u tim mukama osetio isto: . kako dugo već nije dospeo ni do kakve visine. . kada bi se istakao u recitovanju svetih stihova. osetio istinsko ushićenje? Oh da. ili pomažući pri prinošenju žrtvi. i kako mu je to palo u oči prišao je kavezu i bacivši pogled ugledao ptičicu. Oh. izdvojio i poneo iz jata onih koji su gajili ista stremljenja. a i kada je od samana otišao i pošao Savršenom. Tada je svim svojim srcem osećao: .I kasnije opet kao mladić. ali se u taj mah toliko uplašio. više puta je to doživljavao. od prvoga dana svojih uspomena.To je bio glas koji je čuo kada je napustio zavičaj i odabrao život samana.

bez uzvišenog cilja. komedija.Evo me gde sedim ispod svog mangoovog drveta. u svom gaju. pa se usred tuge zbog gubitka radovala što ga je poslednji put tako usrdno privila na svoje srce. i ne znajući. pomislio je: . što je još jednom osetila da mu pripada sva. što ima svoj vrt? I tome je došao kraj. a sav taj svet ljudi sličnih Kamasvamiju za njega je bila samo igra. Kamala nije tragala za njim. bez uzdizanja. sećajući se Gotame. kao ni njihove brige. nije se začudila. da je sva prožimana njime. nipošto! Ta igra se zvala sansara. deset puta . jer njihovi ciljevi nisu bili i njegovi. da li je bilo ispravno i zar nije bila samo luckasta igra to što poseduje mangoovo drvo. večiti putnik? A najviše je to osetila prilikom njihovog poslednjeg sastanka. napustio grad i nikada se više nije vratio. beskućnik. Nije li to oduvek očekivala? Zar on nije bio samana. bila je to igra za decu. Jedino mu je Kamala bila draga i dragocena . trpeze pune jela. nastojao i žudio da bude čovek kao toliki drugi. Nasmešio se umorno i stresavši se oprostio sa svim tim stvarima. Ustao je i oprostio se od mangoovog drveta. da više ne može da učestvuje u njoj.Malko se nasmešio . možda je bilo prijatno igrati je jedanput. osetio je da je u njemu samom nešto umrlo. a zadovoljavao se malim nasladama. Kako celoga dana ništa nije jeo spopala ga je žestoka glad i on se seti svoje kuće u gradu. ples koji posmatramo. U taj isti noćni čas Sidarta je napustio svoj vrt. i to je umrlo u njemu. ili on njoj? Nisu li oboje igrali igru koja nema kraja? Da li je trebalo živeti za to? Ne. dvaput.ali stalno i neprekidno iznova? Sidarta je tada znao da je igra završena.jednoličan i jalov bio njegov put dugi niz godina. svoje odaje i postelje. a pri tom je njegov život bio mnogo bedniji i siromašniji od njihovog. Celog tog dana sedeo je ispod mangoovog drveta. pa ipak nikad zadovoljan! Za sve ove godine on je. Dugo je Kamasvami tragao za njim. sličan toj deci.da li je bilo nužno. Kada je saznala da je Sidarta nestao. misleći da je pao u razbojničke ruke. Podigavši pogled i ugledavši zvezde. . bez žeđi. Zar ih je morao napustiti da bi postao sličan Kamasvamiju? Sedeo je tako i kada se noć već spustila. sećajući se svog oca. sećajući se Govinde. . da li još uvek? Da li mu je ona još bila potrebna. oprostio od vrta.ali. Podiđoše ga žmarci.

Duboko se zapleo u sansaru. ničeg . Od toga dana ona više nije primala posete i zatvorila je vrata svoje kuće. NA RECI Sidarta je prolazio šumom već daleko od grada. Malaksao je od umora i gladi. pun smrti. Bio je prezasićen. da stekne mir. da je život koji je godinama vodio otišao u nepovrat. Otvorila je vrata kaveza. uvek nanovo udisati i izdisati vazduh.Kada je stigla prva vest o Sidartinom nestanku. izvadila pticu i pustila da poleti. Mrtva je bila i ptica u njegovom srcu. da ga je do odvratnosti iskusio i iscrpeo. obradovalo. što bi moglo da mu pruži utehu. kakvom cilju? Ne. da bude mrtav. Ali. više ničega nije bilo u svetu što bi ga privuklo. one iste reke preko koje ga je jednom prevezao splavar. Mrtva je bila ptica pevačica o kojoj je sanjao. Dugo je pogledom pratila let ptice. Žarko je želeo da više ne zna za sebe. ponovo spavati. ponovo ležati kraj žene? Zar to trčanje ukrug još nije bilo iscrpljeno i okončano? Sidarta je stigao do velike reke u šumi. neki otrov kojim bi se opio i došao do zaborava i sna da se više ne probudi! Da li je postojala prljavština kojom se nije opteretio? Zar se moglo živeti i dalje? Zar se moglo i dalje disati. a znao je samo jedno: da mu nema povratka. uostalom -čemu bi služilo da ide dalje. u vreme kada je još bio mladić i dolazio iz grada Gotame. upio je u sebe sa svih strana gađenje i smrt. ciljeva više nije bilo. osećati glad i ponovo jesti. Kada bi grom hteo da ga spali! Kada bi naišao tigar i rastrgao ga! Kada bi bar postojalo vino. kao što sunđer upija vodu dok se ne napuni. Na toj reci se zaustavio i oklevajući stajao na obali. pun jada. prišla je prozoru na kome je u zlatnom kavezu držala retku pticu pevačicu. posle nekog vremena znala je da je prilikom poslednjeg sastanka sa Sidartom ostala bremenita.

bio je tako izgubljen. da povrati bljutavo vino. Smrtno umoran odvojio je ruke od stabla i okrenuo se sa namerom da se baci u talase. da razbije promašenu tvorevinu svog života. Bila je to jedna reč. . ili »potpunost«. Za njega više ništa nije postojalo osim da sam sebe uništi. neka ga demoni raskomadaju. to iskvarenoj trulo telo. Evo. staru početnu i završnu reč svih bramanskih molitvi. Sidarta se ramenima oslonio na nj' i obujmivši ga rukama zagledao se u zelenu vodu koja je neprekidno proticala pred njim. kao odgovor na strašnu prazninu u sopstvenoj duši. tog bezumnika. zabludeo i lišen svih saznanja da je hteo da potraži smrt. I u trenutku u kome do Sidartinog uva dopre glas koji izgovori »om«. U taj mah u zabačenim predelima njegove duše. tu posustalu i zloupotrebljavanu dušu! Neka ga požderu ribe i krokodili. da okonča ovaj bedni i sramni život. U njoj je video odraz užasne pustoši. da nađe mir uništivši svoje telo! Sva patnja ovih dana. Nad obalom reke nadvilo se kokosovo stablo. da je baci pred noge bogovima koji mu se grohotom smeju. bolne čežnje. jedan slog koji je bez ijedne misli promucao u sebi. da se otarasi tog pustog sna. To je bio cilj silovitog povraćanja za kojim je žudeo: smrt i razbijanje kalupa koji je mrzeo! Neka ribe požderu to pseto. Sidarta se prenerazi. njegov usnuli duh se namah razbudi i on shvati da je njegova namera bezumna. Izobličena lica zurio je u vodu i pljunuo ugledavši odraz svoga lika. da je u njemu mogla sazreti ova želja. toliko detinjasta želja. iz prošlosti njegovog premorenog života odjeknu glas. netremice je gledao u talase i otkrio da je sav obuzet željom da se opusti i da utone u tu struju. otrežnjenje i očajanje nisu mogle da urode plodom koji mu je doneo trenutak u kome je »om« dopro do njegove svesti i on u magnovenju spoznao svoju bedu i zabludu. sveti »om«. Padao je zatvorenih očiju u susret smrti. da najzad potone. Sidartu.više nije bilo osim duboke. stigao je do kraja. koji znači »savršenost«. šta se zbilo s njim. Zacelo.

Znao je samo da je napustio svoj raniji život (u prvi mah. radostan i radoznao. misao prožeta omom. u žutoj monaškoj rizi. čudnovato budan. otvorivši oči začudio se drveću i nebu nad glavom. svoju ruku i svoje noge. beskrajno daleka. poznavao je on sebe. i ne potraja dugo i on u tom kaluđeru pozna Govindu. prijatelja iz mladih dana. Čuo je tihi žubor vode. učinilo mu se da je prošlo deset godina. tog Sidartu. samovoljnog. neobičnog. potonuo i sada se ponovo rodio u nekom novom liku? Ali ne. uranjanje i potpuno poniranje u om. položio glavu na koren stabla i utonuo u dubok san. u savršeno. Posmatrao je čoveka koji nije imao ni kose ni bradu. da je posle toga zaspao i da sada razbuđen i kao preporođen posmatra svet oko sebe. zadubljeno izgovaranje oma. Kada se nakon mnogih časova probudio.I bi svestan bramana. obrijane glave. ali nije znao gde se nalazi i kako je dospeo ovamo. došao k sebi sa svetom reči »om« na usnama. preporodilo i podmladilo! Možda je uistini umro. u stavu razmišljanja. Sidarta se uspravi i vide da naspram njega sedi čo-vek. kao ranije rođenje njegovog sadašnjeg ja) . Ali.izgovorio je tiho. u bezimeno. pa mu se učinilo da njegov dugi san nije bio ništa drugo već samo dugotrajno. beskrajno strana i ravnodušna. Kako je bio čudesan njegov san! Nikada ga spavanje nije tako okrepilo. poznavao ja u svojim nedrima. Ali.Om! . to je bio samo tren. Govindu koji je našao utočište kod uzvišenog Bude. kraj neke reke. raniji život mu se učinio kao davno minulo nekadašnje ovaploćenje.Om! . . pa ipak se taj Sidarta preobrazio. blesak munje. Tiho je izgovorio reč »om« sa kojom je zaspao. kako je tek nakon dužeg vremena došao do saznanja. ali je zatim. odavno već nije znao za takav san. ispružen ispod kokosovog drveta. njemu nepoznat. kada se osvestio. bio je čudnovato ispavan.da je hteo da ga odbaci pun gađenja i jada. . prošlost mu se učinila kao prekrivena nekom koprenom. poznavao je mesto na kome je ležao. Spavao je duboko i bez snova. i bi svestan da je život neuništiv i svestan svega božanskog bačenog u zaborav.. setivši se najzad gde se nalazi i kako je ovamo došao. preporodio. Sidarta se sručio u podnožje kokosovog drveta.

Monah zastade. pusti me da odem. . Sakijamunija.Zbogom ostao.Nije dobro spavati na mestima na kojima se često nailazi na zmije.Dozvoli. ali su mu crte lica ostale iste. . . gospodine. Sidarta vide da ga Govinda nije poznao.Kako si dospeo ovamo? . Bude.Odlazim gospodine. pošto si budan.Hvala ti. odanost. Govindo. .Zbogom ostaj. Namera mi je bila da te probudim. iako ga nije poznao. Bilo ti prosto da odeš! . i da sustignem svoju braću. samano. Govinda napravi znak pozdrava i reče: . Kada je Govinda. samano. Ali sad.koji sam hteo da čuvam tvoj san. sledbenik uzvišenog Gotame. gospodine! .Govinda je ostario. zaspah i ja. no videvši da je tvoj san dubok. . težnja za traganjem i strepnja. zaostao sam iza mojih i ostao da sedim kraj tebe.odvrati Sidarta. odakle ti je moje ime poznato? . očigledno je dugo sedeo na tom mestu i čekao da se probudi. Neka vam je vazda dobro. .reče Sidarta.Hvala ti. o gospodine.reče Sidarta. osetivši njegov pogled. digao glavu i zagledao se u njega. gospodine. pa sam sa nekolicinom naše braće prolazio ovim putem i ugledao te gde ležiš i spavaš na mestu na kome je opasno spavati. . . čini mi se. Ja sam ti. gde prolaze šumske životinje. iz njih su zračile revnost.Spavao sam . hvala tebi što si čuvao moj san. . Govinda se obradovao što ga vidi budnog.Ti si spavao .odgovori Govinda. . Loše sam obavio svoju dužnost.Prijazni ste vi svi. A onda. savladao me umor. sledbenici Uzvišenog.

povika Govinda. Rekao sam. još nikad nisam sreo nijednog tebi sličnog. A ti. Ali. Ali se. poznajem te iz vremena kada smo prinosili žrtve. koja miriše na mirišljave vodice. Mi monasi uvek smo na putu.reče Govinda. . nije kosa hodočasnika. Sidarto. nosiš obuću otmenih. Kuda si pošao. ne ličiš na hodočasnika.Sad sam te poznao i ne shvatam kako te nisam odmah poznao. mili.Sa mnom je isto što i s tobom.Ti si hodočasnik . .Poznajem te. velika je moja radost što te ponovo vidim.Ali. tvoje oštro oko vidi sve. koji sam tolike godine hodočasnik. kuda si ti krenuo? Sidarta reče: . Nikud ne idem.Nikud. Na hodočašću.I meni je drago što te opet vidim. Govinda reče: . . . prijatelju. .Ti si Sidarta! . da sam na hodočašću. ja ti se još jednom zahvaljujem na tome. dobro si zapazio. malo je onih koji na hodočašće odlaze u takvom ruhu. a tvoja kosa. sve dok ne naiđu kiše mi idemo iz mesta u mesto. primamo milostinju i odlazimo dalje. .Zacelo. . Ja. Ti si bio čuvar mog sna. ja ti nisam rekao da sam samana. nalazim na putu. . prijatelju moj? . eto. Na tebi je ruho bogataša. niti je kosa samane. oprosti. Ali. sa takvom obućom i kosom. o Govindo. još kad si bio u kolibi svog oca i odlazio u školu bramana. I tako i jeste: ja sam hodočasnik na hodočašću. kada smo otišli među samane i onog časa kada si u lugu Jetavana potražio utočište kod Uzvišenog. mada mi čuvar nije bio potreban. Sidarto. o Sidarto. Oduvek je to tako. Dobro došao.Sidarta se tad osmehnu.Kažeš da si i ti na hodočašću i ja ti verujem.

prožet omom. I upravo je u tome bila njegova teška boljka .A sada. njegov čvrsti oslonac. što je bio pun ljubavi prema svemu što je video oko sebe. San ga je okrepio. u tom veličanstvenom času svog čudesnog sna. kao što ne znaš ni ti.što ništa i nikog nije umeo da voli. i mogao da nekog ili nešto ne voli! U tome i jeste bila suština mađije koju su mu doneli san i om . jer već dva dana ništa nije jeo.tako mu se sad činilo . To je bio njegov posed. u ovakvoj obući i ovakvom ruhu. veoma su kratkog veka naša odeća i način na koji se češljamo. ali ga je silno mučila glad.Jesi li izgubio svoje bogatstvo? . ne znam šta ću sutra biti. U revnosnim i mukotrpnim godinama svoje mladosti naučio je ove tri veštine i ništa drugo. Govindo moj. One su ga sada napustile. smešeći se. Sidarta ga je. više nijednu od njih nije . sreo takvog hodočasnika. Sećao se da se tada Kamali hvalio sa svoje tri plemenite i nesavladive veštine: da posti . . uostalom. ti to znaš. šta si sad? . ti si to dobro uočio. Sidarta. Govindo. jer sam i sam bio jedan od njih. Nasmešena lica je Sidarta pratio pogledom monaha koji se udaljavao. Zatim ga pozdravi kao što se pozdravljaju velika gospoda i ode svojim putem. pa i sama naša kosa i telo. dragi: kratkog veka je svet obličja.da misli. danas si. eto. a davno je prošlo vreme kada je bio otporan prema gladi. Seti se. Nosim je jer sam bio bogataš. Točak mena se okreće veoma brzo.još uvek je voleo tog odanog i bojažljivog čoveka. pratio pogledom . Na meni je odeća bogataša.Ne znam. u tom trenutku.da čeka .Izgubio sam ga. Gde je sad braman Sidarta? Gde Sidarta samana? Gde je bogati Sidarta? Brzo se menja sve što je prolazno. Kako bi. Tužno. Govinda se dugo zagledao u prijatelja iz mladosti. pomišljao je na to vreme. ali i smejući se. ili je ono mene izgubilo. a to više nisam.. sa sumnjom u pogledu. . a kosu češljam kao svetski ljudi i sladostrasnici.Verujem ti. Ali. njegova moć i snaga.što je sad voleo sve. Govindo. Nalazim se na putu! Bio sam bogataš. Nestalo je.

naučio sam da volim svoj stomak. u potrazi za bramanom. i od Kamale naučio ljubavne slasti. razmišljao je. Kao dečak sam se bavio samo askezom. Sidarta je razmišljao o svom položaju. Da.reče sam sebi i nasmeja se. ništa nisam naučio. Mnoge . osetio sam kako u meni kruži saznanje o jedinstvu sveta kao sopstvena krv. I sada. kao što sam stajao nekada kao malo dete. za bogatstvo! Doista je čudno to što se s njim zbilo. To mu se dopalo i on se prijateljski osmehnu reci. Zatim sam kroz učenje velikog Bude čudesno došao do spoznaje. obožavajući ono večno u atmanu.posedovao. ništa ne znam. da se smeje tom čudnom. zbilja je postao čovek detinjeg uma. Ali to ga nije činilo tužnim. Pošao sam. Sada. nag i glup. Kako je to čudno! Sad. živeo sam u šumi. kad više nisam mlad. pomislio je. pre sto godina. da se smeje sam sebi. patio od žege i hladnoće. i kako je to izgovorio pogled mu pade na reku i vide da i ona teče naniže. morao sam da odem i od Bude i od velikog saznanja. ili je to samo sanjao? Moj život je odista bio čudesan. nije umeo ni da posti. ništa ne mogu. čudna je bila njegova sudbina! Krenuo je nizbrdo i sad je opet stajao u svetu prazan. budalastom svetu. a da pri tom veselo pevuši. gomilao sam novac i rasipao ga. u stvari nije bio raspoložen za to. da ugađam svojim čulima. kretao se čudnim zaobilaznim putevima. Kao mladić sam otišao u pokajnike. štaviše. naučio sam da gladujem i da nateram svoje telo da odumire. najprolaznije. kad mi je kosa gotovo seda a snaga popušta. niti da misli. ali se prisiljavao. za čulna uživanja. tako mu se činilo. ništa nije moje. razmišljanjem i meditacijom. Ali mu je padalo teško da misli. ni da čeka. Kao dete sam imao posla samo sa bogovima i žrtvama. došlo mu je da se smeje. da se valja nizvodno. kada su sve te prolazne stvari otpale. sada opet stojim na suncu.Krenuo si nizbrdo! . sad opet počinjem iz početka i od detinjeg doba! Nehotice se ponovo nasmešio. za ugodan život. Ali. od Kamasvamija sam naučio da trgujem. Dao ih je za ono najbednije. Zar to nije bila reka u kojoj je hteo da se udavi nekada davno. .

razočaranja i jad. moram da slavim što je sada došao kraj mržnji koju sam osećao prema sebi. radujući se sam sebi. kako je divno što sam utekao. kako je prijatno udisati ga! Tamo odakle sam pobegao sve je vonjalo na mirišljava ulja. da se odučim da mislim. Ali. koji mi je toliko prijao? Ili iz reči om koju sam izgovorio? Ili potiče otud što sam umakao. da potonem do najbudalastije među svim mislima. na izobilje. tako je trebalo da bude. kao što sam to nekad rado činio. a za to vreme je radoznalo osluškivao kako mu stomak krči. na začine. da bih ponovo našao atman u sebi. kroz tolike zablude. ovo sam uradio dobro. na otupelost. što si nešto uradio. tolike poroke. da bih opet čuo om. Izvire li ona iz tog dugog. a možda vodi ukrug. Morao sam da doživim očajanje. slobodan i kao dete stojim pod nebeskim svodom? Oh. ja ću ići njime. ptica u mojim nedrima ipak nije uginula. ovo mi se sviđa. Kakav je da je. na vino. Kuda će me još odvesti moj put? Luckast je taj put. prema onom ludom i pustom životu! Hvalim te.Odakle ti ta razdraganost? . Ali. što se posle tolikih godina ludosti u tebi opet rodila jedna zamisao. da bih doživeo milost. samo da bih ponovo postao dete i mogao početi iznova. Trebalo je da postanem budala. postavši kroz to star i zao! Nikad više neću uobraziti. što je moje bekstvo izvršeno. da bih mogao istinski da spavam i da se istinski probudim. Zar sve to nije kao da sam se polako i veoma zaobilaznim putevima od muškarca preobrazio u dete. Kako sam mrzeo onaj svet bogataša. mučio. od mislioca pretvorio u detinjeg čoveka? Pa ipak je taj put bio veoma dobar. gađenja. Radost mu je čudesno preplavila grudi. najzad. do pomisli na samoubistvo.upitao je svoje srce. moje oči se smeše. trovao. moje srce se s tim slaže. kakav je to bio put? Morao sam proći kroz tolike gluposti. sav je u krivinama. Sidarto.godine sam morao da provedem da bih izgubio svoj duh. što sam slobodan! Kako je vazduh ovde čist i lep. kockara! Kako sam mrzeo sam sebe što sam tako dugo ostao u tom užasnom svetu! Kako sam sebe mrzeo. sladokusaca. što si u svojim nedrima čuo pesmu ptice i što si se odazvao njenom zovu! Tako je hvalio sebe. da je Sidarta mudar! Ali. . Učinilo mu se da je deo patnji i jada u poslednje vreme i ovih . što sam. da zaboravim na jedinstvo. dobrog sna.

ispunjavala ga je radošću. svojim stomakom.Da uživanja sveta i bogatstvo ne služe dobru. najrevnosniji. da se predaje uživanju i moći. na ovoj ljupkoj reci? Nije li tragom ove smrti sada bio kao dete. Njegovo ja se uvlačilo u to svetaštvo. . ono se uvrežilo i raslo. kao pokajnik uzalud borio sa tim svojim ja. oslušnuo kako ptica peva od radosti.Dobro je da čovek sam iskusi sve što treba da zna. isuviše mnogo svetih stihova. mučenja svoga tela. naučio sam još u detinjstvu. Sada je uvideo. Sada znam. Zar ta ptica nije bila umrla u njemu. . da ga nikada nijedan učitelj ne bi mogao izbaviti. još dugo je mogao da obitava u tom finom. Znao sam to odavno. da se tovi a da mu duša umire od žeđi. zabranivši mu radost. i to ne samo po sećanju već svojim očima. dok je on verovao da će ga umrtviti postom i pokorom.pomislio je. i što su ptice. uvek korak ispred ostalih. zbog toga se smejao. onaj krajnji trenutak kada se nadnosio nad zahuktalom vodom spreman da sam sebe uništi. a da nije podlegao. nešto drugo je umrlo u njemu. u tu oholost i mudrost. On je još dugo mogao ostati kod Kamasvamija. koje ga je uvek nanovo pobeđivalo. sa kojim se borio toliko godina. Zbog toga je morao da ide u svet. uvek posvećen i uman. da stiče novac i da ga rasipa. oslobođen straha.dana do kraja okusio i povratio iz sebe. radosni izvor i glas u njemu još bili živi. koje se ponovo javljalo posle umrtvljavanja. čarima žene i novcu. isuviše mnogo žrtvenih obreda. Sama činjenica što je osetio očajanje i duboko gađenje. Blago meni što to znam! Dugo je razmišljao o svom preobražaju. To je bilo dobro. njegovo malo. svojim srcem. ututkanom paklu da ovo nije došlo: trenutak potpune beznadežnosti i očaja. zbog toga mu se ozarilo lice ispod osedele kose. nešto što je već odavno čeznulo za smrću. našlo smrt ovde u šumi. Zar to nije bilo ono što je u svojim žarkim pokajničkim godinama hteo da umrtvi? Zar to nije u stvari bilo njegovo ja. uvek sveštenik ili mudrac. ali sam tek sada doživeo. prozreo da je skriveni glas u njemu bio u pravu. zato je morao da . usplahireno i ponosno ja. pun poverenja. zar nije osetila njegovu smrt? Ne. pun radosti? Sidarta je sada slutio zašto se kao braman. do očaja i smrti. . ispunjavajući ga strahom? Zar to nije bilo ono što je danas. Ometali su ga preterano znanje. uvek je bio najmudriji. najzad. neobuzdanost u delima i stremljenjima! Bio je prožet ohološću.

Novi Sidarta je osećao duboku ljubav prema toj vodenoj struji. pijanac i gramzivac. nebesnoplavih. sve dok sveštenik i samana u njemu nisu zamrli. I on će ostariti. kratkog veka je svako bitisanje. što ga tek čeka. a iza sna se probudio novi Sidarta. u njoj se danas udavio stari. nikada nije tako snažno i lepo čuo glas i parabolu vodenog toka. Učinilo mu se da reka ima da mu kaže nešto naročito. U toj reci je Sidarta hteo da se udavi. On je umro.neka i moj sadašnji put. SPLAVAR Hoću da ostanem na toj reci. da trpi gađenja.postane trgovac. umorni. zelenih. prazninu i besmislicu jednog opustelog i izgubljenog života. pomisli Sidarta. iz njegove kolibe me je u svoje vreme put odveo u novi život. Reka mu je uzvraćala pogled iz hiljade očiju. bio je kao dete. do najcrnjeg očajanja. u providno zelene i kristalne linije njenih tajanstvenih obrisa. to je ona ista preko koje sam nekad prešao na putu ka ljudima detinjeg uma. poći ću njemu. Zbog toga je morao da podnosi ove ružne godine. najzad. i gramzivac Sidarta. do kraja. očajni Sidarta. našli smrt i razvratnik Sidarta. novi i radošću ispunjen Sidarta. danas je bio mlad. koji . kristalnih. Video je kako iz dubine izranjaju svetli biseri. tada me je povezao ljubazni splavar. kako joj je bio zahvalan! U svom srcu je čuo glas. Takav je bio tok njegovih misli. belih. i on će jednom morati da umre. koji je ostario i umro . kako vazdušni mehuri plivaju na površini. kockar. te odluči da je skoro ne napušta. nešto što on još ne zna. Ali. moj sadašnji novi život pođu odavde! Nežno se zagledao u vodenu struju. nikada mu se nijedna voda nije dopala kao ova. sve dok nisu. Vedro je gledao u reku koja je proticala. on se osluškujući smešio krčanju svojih creva i pun zahvalnosti slušao zujanje pčela. kako ga je očaravala. Sidarta je bio prolazan. Kako je voleo ovu vodu. odražavajući nebesko plavetnilo.

upita ga. nisu li svaki život i svaki rad lepi? . pa ipak svakog trenutka drugačija! Oh. osluškivao kako mu glad krči u utrobi. U zanosu je krenuo dalje.Lepo je.se nanovo probudio. gospodine. Veslač se. Video je da voda promiče. mnoge tajne . Sidarta se diže. hteo je da uči od nje. Ali zavidim ti na tome. Sidarta se nasmeja. . penjući se obalskom stazom osluškivao je šum vodenog toka. . njihao: . hteo je da je sluša. da pojmi! On nije shvatio i poimao. koji je nekad mladog samanu prevezao preko reke.sve tajne. ti bi ubrzo izgubio volju na takav život i rad. Učinilo mu se da bi onaj ko bi razumeo ovu vodu i njene tajne razumeo i mnoge druge stvari. on je ta-kođe veoma ostario.Hoćeš li da me povezeš? . Ali. Stigavši do splava. zabrujala daleka sećanja. a to ga je dirnulo do dna duše.Odabrao si lep život. među tajnama reke on je toga dana dokučio samo jedno. a koji mu je govorio: Voli ovu vodu! Ostani kraj nje! Oh. neprekidno otiče. vide da je čamac spreman i u njemu istog splavara. Nije to za ljude u finoj odeći. Ali. a da je još uvek bila tu. Splavar se iznenadio što tako otmen čovek ide sam i pešice.Oh.Kanda je tako. . da. božanski glasovi. . -Mora da je lepo provoditi dane kraj ove vode i ploviti po njoj. da uvek i za sva vremena ostaje ista. ali ga primi u čamac i otisnu se od obale.progovori namernik. baš kao što kažeš. u njemu se pokrenula slutnja. ko bi to mogao da shvati. . osmehnut. glad se nepodnošljivo uskomešala u njegovoj utrobi. Sidarta ga je poznao.

. . a onda ga splavar zamoli da uđe u . moj gost i spavaćeš u mojoj kolibi. bolje reći kao učenika. . Radio je mirno snažnim rukama. Ja se zovem Vasudeva. setio se kako se nekad. Da li bi. Splavar je dugo i ispitivački zagledao stranca. . jer prvo moram naučiti da baratam oko čamca. a primi za to moju odeću. kanda je prošlo više od dvadeset godina. hvatajući se ukoštac sa vodenom strujom. najradije ne bih ni nastavio put. . tada sam te prevezao preko reke i rastali smo se kao dobri prijatelji. ti splavaru. primio od mene ovu odeću koja mi je mrska? Treba da znaš da nemam novaca da ti platim prevoz.reče naposletku. bilo je to davno. kako se nadam. Sidarta je sedeo i posmatrao ga. .Jednom si spavao u mojoj kolibi. . da si me već jednom prevezao svojim čamcem preko ove vode. a bio sam samana kada si me poslednji put video. ispričaćeš mi odakle dolaziš i zašto ti je ova lepa odeća tako mrska? Stigli su na sredinu reke i Vasudeva je zaveslao snažnije. Najviše bih voleo. za božju nagradu. Učini to i danas.Gospodin se šali. u njegovom srcu probudila ljubav prema tom čoveku. Nisi li ti bio samana? Ne mogu više da ti se setim imena. da mi daš neku staru pregaču i da me zadržiš kraj sebe kao pomoćnika.Moje ime je Sidarta. Sidarto. pogleda uperena u pramac. . prijatelju. Sa zahvalnošću je prihvatio Vasudevin poziv.Dobro mi došao. Kada su pristali uz obalu pomogao je da se čamac priveže za kočeve.Sad te poznadoh.Oh.Zar će gospodin bez odeće da nastavi put? .nasmeja se splavar. Znaj..Neko me je danas sa podozrenjem posmatrao upravo zbog moje odeće.Ne šalim se. poslednjeg dana onog doba koje je proveo kao samana. . splavaru. Bićeš i danas.

sve radosti i nevolje. odavno živim sam. sa zadovoljstvom pojede i plodove mangoa kojima ga je Vasudeva poslužio. mesta i hrane ima za nas obojicu.Sve je baš kao što sam i mislio. prijatelju moj. predano. Sve je poimao slušajući ga. . i to si već . Zatim se spustiše na neko deblo na obali. Reka je progovorila. Vasudeva ga je slušao sa velikom pažnjom. i tebi se obraća. sunce je bilo na zalasku. sagovornik bi osetio da Vasudeva upija njegove reči mirno. otvoreno trudeći se da ne gubi nijednu. Ostani kod mene. kada je govorio o stablu kraj reke. Među svim vrlinama splavara bila je jedna od najvećih: što je kao malo ko umeo da sluša svog sagovornika. njegovo poreklo i detinjstvo. Sidarta je bio svestan kakva je sreća poveravati se takvom slušaocu. i o svom dubokom padu. . što si me tako pomno slušao! Retki su ljudi koji umeju da slušaju reči drugoga. sopstvena traganja i patnje u njegovo srce.ali ne od mene. nikad nikoga nisam sreo koji bi to umeo kao ti. . . Vasudevo. Njegova priča potraja do duboko u noć. te Sidarta sa zadovoljstvom prionu da jede. od nje se svemu možeš naučiti.kolibu i ponudi ga hlebom i vodom. Iako ne bi progovorio ni slovca. I tome ću se učiti od tebe. i Sidarta ispriča splavaru svoje poreklo i život. već samo sluša. Sidarto. njen ležaj je bio pokraj mog. ali ona je umrla davno. A kada je Sidarta zaćutao i nastupio dug tajac. splavar ga je slušao s dvostrukom pažnjom. zatvorenih očiju. A hvala ti i na tome. Eto. veoma dobro. polagati sopstveni život. da nije nestrpljiv i da to kazivanje ne želi ni da hvali niti da kudi.reče Vasudeva.sa zahvalnošću primam tvoj poziv. Vasudeva najzad reče: . To je dobro. Reka zna sve. Živi sad ti sa mnom. onako kako ga je danas video pred očima. . Pred kraj Sidartine priče. u onom času očaja. Reka me je naučila da slušam. silno učenje. sva traganja. Nekad sam imao ženu. pa će i tebe.Hvala ti. .reče Sidarta. Ona ti je takođe prijatelj.Ti ćeš to naučiti. o svetom omu i kako je nakon sna osećao toliku ljubav prema reci.

Ono »drugo« ti ne mogu reći. Sidarta je ostao kod splavara i naučio da opslužuje čamac. Naučićeš i ono drugo od nje. kao i meni. Naučićeš to. Kada bih umeo da iskažem i da poučavam. Od nje je neprestano učio. nekim malobrojnim među hiljadama. Putovali su tragom novca i poslova. . malobrojne i dugo promišljene reči. ništa drugo nisam učio. Pre svega je naučio od nje veštinu slušanja. brao plodove sa stabala banana. Sidarti je retko polazilo za rukom da ga natera da govori. hiljade. . da plete korpe. Vasudeva nije bio pobornik mnogih reči. prijatelju. . da osluškuje smirena srca. poučavala ga je reka. možda bih bio mudrac. Mnoge sam prevezao. oni su čuli njen glas.Šta je to drugo. reka više nije bila prepreka. otvorene duše. radujući se svemu što bi naučio.naučio od vode da je dobro stremiti naniže. više no što je to Vasudeva mogao. niti da mislim. a možda već i znaš. bez strasti. strpljive. skupljao suvarke. Umem samo da slušam i da budem pobožan. izmenivši s njim tu i tamo po koju reč.hajd'mo na spavanje. i svima njima ova reka nije značila ništa drugo doli prepreku na njihovom putu. a ovako sam samo splavar i moj zadatak je da ljude prevozim preko ove reke. tonuti. Vasudevo? Vasudeva se diže. Ali. . Hajdemo sad na počinak. a dani i meseci prolazili su mu u letu. Sidarto. Prijatno je živeo kraj Vasudeve. oni su ga slušali i reka im je postala sveta. a reka im je bila smetnja i splavar je bio samo tu da ih što brže prebaci preko zapreke. Bogati i otmeni Sidarta će postati veslar. tražiti dubinu. a kad nije imao posla sa splavom obrađivao je sa Vasudevom pirinčano polje. Vidiš. Naučio je da delje vesla. učeni braman Sidarta će biti splavar: i to ti je rečeno od reke. bez želje. . da popravlja čamac. četvorici ili petorici. Sidarta progovori posle dugog ćutanja. na svadbe i na hadžiluke. nisam vičan da govorim. ja nisam učen.Kasno je. Ali.reče. bez suda i mišljenja.

Misliš li time ovo: da se reka nalazi svuda u isti mah.upita ga jednom . a ništa stvarno. ova svetla misao prožimala ga je dubokom radošću.svi glasovi bića se nalaze u njenom glasu. sve jeste.I kada sam to naučio. Vasudeva ga je gledao smešeći se i klimao glavom. u planini. . na izvoru i na ušću.Znaš li. Ništa nije bilo.klimnu Vasudeva glavom. u moru.. niti su njegova smrt i povratak brami budućnost. Sidartina ranija rođenja nisu bila prošlost. . i onoga koji uzdiše i još hiljade drugih glasova. .Da li si .reče Sidarta. . prijatelju? . Sidarta je govorio sa zanosom. i primaknuvši se Sidarti. kada je reka u doba kiša nabujala i silno hujala. . i dečaka Sidartu su od muškarca Sidarte razdvajale samo senke. on mu šapnu na uvo sveti om. bez senke budućnosti? . vratio se svom poslu. na vodopadu i na skeli u brzaku. Sidarto. zar ne. ništa neće biti. . .koju reč izgovara ako ti pođe za rukom da istovremeno čuješ njenih deset hiljada glasova? Vasudevino lice je ozario blaženi osmeh. i porodilje. . sve ima svoje bitisanje i sadašnjost.Tako je. i noćne ptice. .Jesam. . Sidarta reče: . ćutke je odobravao i. veoma mnogo glasova. bacio sam pogled na svoj život i on je takođe bio reka. i bika.od reke naučio i tajnu: da vreme ne postoji? Vasudevino lice ozari vedri osmeh. i ratnika. prijatelju? Zar u nje nije glas kralja.To je ono što sam mislio. čim se iz misli moglo izbrisati vreme? Govorio je s ushićenjem.produži Sidarta. Jednom. O. zar nisu sve patnje bile vreme.Reka ima mnogo glasova. Zar ne.reče. I upravo je to čuo i Sidarta. prešavši rukom preko Sidartinih pleća. svuda i istovremeno. zar nije sve tegobno i neprijateljsko u svetu nastalo i bilo savladano čim je savladano vreme. i da za nju postoji samo sadašnjica. .

privučeni kao nekom čarolijom. da traži utehu i savet. da prizna zlodela. pa za njom još jedna. i kaluđeri. koji su ih zamolili da ih prebace preko reke. Događalo se da neko od putnika. pomislivši isto. ćutali i osluškivali šum vode koja za njih nije bila voda. ili čarobnjaka. Često su večerom zajedno sedeli na deblu kraj obale. pomislili da su braća. slušajući reku. ugledavši dvojicu splavara. gotovo je istovetno zračio. kao i ostali putnici i namernici. ili sveca. zračilo nešto što je plenilo mnoge putnike. treperio u spletu hiljade bora.Njegov osmeh je svakom prilikom bivao sve sličniji osmehu starog splavara. jer se pronela vest da je Uzvišeni na smrt bolestan i da će uskoro umreti svojom poslednjom ljudskom smrću i ući u večno izbavljenje. Događalo se da neko od njih zatraži dozvolu da provede veče kod njih i da osluškuje šum reke. Jednom su naišli monasi. na smrt. tako su. bili mutavi i pomalo čudni. Iz splava i dvojice splavara izbijalo je. niti na mudrace. na svoje detinjstvo. I katkad se događalo da su. već glas života. postajao isto tako detinjast. Mnogi putnici su. na prekjučerašnji razgovor. i splavari su od njih saznali da žure da se vrate svom velikom učitelju. zatekli su samo dva stara prijatna čovečuljka koji su. počne da priča svoj život. ali nisu dobijali odgovore. Bude. Radoznalci su se smejali i silno ih je zabavljalo koliko je benast i lakoveran narod kad širi prazne glasine. a i tupavi. ne pričahu ni o čemu drugom doli o Gotami i njegovoj skoroj smrti. Događalo se i to da dođu radoznalci. pohrlili tamo gde je veliki Buda očekivao . Radoznalci su postavljali mnoga pitanja. obojica srećni zbog istog odgovora na isto pitanje. glas postojanja. na nekog od svojih putnika čiji su ih lik ili sudbina zanimali. a nisu naišli ni na čarobnjake. koji su čuli da na tom splavu žive dva mudraca. obojica mislili na istu stvar. Ne potraja dugo i naiđe nova četa monaha. sledbenici Gotame. blistao od sreće. Godine su prolazile a da ih nijedan od njih nije brojao. da u isti mah izmenjaju poglede kada bi im reka saopštila nešto prijatno. zagledavši se u lice jednog od splavara. isto tako starački. po svemu sudeći. glas večnog nastajanja. da priča o svojim jadima. I kao što se u ratničkom pohodu ili za vreme krunisanja nekog kralja ljudi sjate sa svih strana i okupljaju u rojevima kao mravi.

krenula je i Kamala. prisećajući ih se pun vedrine. kad je mali Sidarta ponovo naterao majku da se malo odmore. onaj ko ga je našao. nekad najlepša među kurtizanama. ko istinski želi da nade put. on je navikao da isteruje svoju volju. nepoznatom čoveku. velikog učitelja. Jednoga od tih dana. pripadala je krugu prijateljica i dobročiniteljki poklonika. Kamala se i sama umorila i. dečak je pogleda uplašeno i vide da je pobledela od užasa. Odavno se ona povukla iz svog ranijeg života. tražio je da se vrati kući. zažmurila za koji tren i otpočinula. Savršeni jednog razdoblja sveta. što se to dečaka ticalo? Poklonici su bili nedaleko od Vasudevinog splava. svaki cilj. najednom bolno vrisnu. U pratnji dečaka Sidarte. Kamala je češće morala da otpočine zbog njega. čiji je glas i sam jednom slušao. tamo gde će se zbiti čudesni čin kada u večni sjaj uđe Svetli. Odavno je bio svestan da ga ništa ne razdvaja od Gotame. u duhu božanskog. Tražio je da se odmore. čiji je sveti lik jednom i sam posmatrao sa najdubljim poštovanjem. Učinilo mu se. čuvši vest o bliskoj smrti Gotame. tražio da jede. Išla je sa svojim sinom duž obale reke. koji je bio svetac i ležao na samrti. crna zmija. čije učenje ipak nije mogao da primi. Ali. kada su toliki poklonici odlazili Budi. . Onaj ko istinski traži. Sidarta se u to vreme često sećao mudraca samrtnika.smrt. našla je utočište u učenju. koja je ujela Kamalu. ali dečak se brzo umorio. odevena u jednostavnu haljinu. Sećao ga se sa prijateljskim osećanjima. bio je jogunast i plačljiv. koji je svojim glasom opominjao narode i razbudio stotine hiljada. kao mlad čovek. a ispod njenog skuta šmugnu mala. ona je morala da ga hrani. da su to bile ponosne i zrele reči. toga više ništa ne odvaja od hiljade drugih koji su živeli u duhu večnog. uputio Uzvišenom. pred očima mu iskrsnu njegov put ka savršenstvu i s osmehom ožive u sebi reči koje je nekad. svoga sina. Ali. taj je mogao da odobrava svako učenje. krenula je na put pešice. Neka umre. ona se šćućurila na zemlji. u nepoznato mesto. da ga kori. da ga teši. On nije shvatio zbog čega je njegova majka morala da krene na ovaj tegobni i tužni hadžiluk. i poklonivši svoj vrt monasima Gotame. dok je dečak grickao bananu. ne može primati nikakvo učenje.

Jesi li i njega poznao? On je tvoj sin. .Odmah sam te poznao.zar si me ipak poznao? Sidarta se nasmeši: . Njen pogled se zamuti i ona sklopi oči.Ostario si. a ona mu se pridruži dozivajući u pomoć sve dok njihovi krici nisu doprli do ušiju Vasudeve. budi bez brige. došao u moj vrt.Oboje potrčaše putem da što pre stignu do ljudi i dođoše blizu splava. Dečak zakuka iz glasa. pa joj uliše u usta lekoviti napitak. Ispraše ranu Kamali. dečak je trčao za njim i ubrzo sve troje stigoše do kolibe. kada je i sam bio mali dečak. Progovorila je jezikom otežalim od otrova. i ja sam ostarila. i bilo mu je jasno da je to njegov sopstveni sin. . pade mu na pamet bramanska molitva koju je naučio nekada davno. Sidarto. Mnogo si mu sličniji nego onda kada si napustio Kamasvamija i mene. Svest joj se povratila. pevajućim glasom. koji je stajao kraj čamca. Zatim je ugledao Kamalu. uplašeno poče da doziva dečaka. Kamala ga pogleda u oči. u kojoj je Sidarta stajao kraj ognjišta i ložio vatru. pusti ga da se isplače. podigao ženu i na rukama je odneo do čamca. Dečak je plakao i Sidarta ga posadi na svoje koleno. Oh. ležala je u kolibi na Sidartinom ležaju. počeo je da izgovara reči molitve. Ali. pa mu srce zaigra u grudima.On je kraj tebe. koja je već bila pocrnela i telo joj se nadulo. bez odeće i prašnjavih nogu. setivši se ujeda zmije. ne mogavši da ide dalje. . a Sidarta .reče Sidarta. ugledao je prvo dečaka i njegov lik ga je na neki čudan način podsećao i oživljavao u njemu nešto davno zaboravljeno.osedeo. mila moja. Njoj se učini da sanja.reče . Kamalo. smešeći se zagledala se u lice svoga prijatelja i tek posle nekog vremena postade svesna svog položaja i. Lagano. one su . dragi. Po očima si mu sličan. tu se Kamala sruši na zemlju. koju je ubrzo poznao. još uvek si nalik na mladog samanu koji je jednom. Kamala pokaza na dečaka i reče: . čiji je lik u njemu razbudio uspomene. mada je onesvešćena ležala na rukama splavara. milujući ga po kosi i. Brzo je prišao. stara sam . zagledavši se u detinji lik. . Dižući pogled.koji ju je nekad toliko voleo .nadneo se nad njom. ljubeći i grleći majku.

Jesi li našao spokojstvo? On se nasmeši i položi svoju ruku na njenu. Vasudeva je stajao kraj ognjišta i kuvao pirinač.Jesi li postigao? . njegovi prsti joj zaklopiše oči. Sidarta mu dobaci pogled koji je ovaj. Zagledavši se u njega. najzad zaspao. a da je umesto njega sad našla Sidartu. ona reče: . Gledala je u njega bez reči i on vide da se život gasi u njenim očima. smešeći se. Sidarta nije progovorio.upita ona. Od bola joj se iskrivilo lice. pažljivo i očekujući. Po čemu ipak poznajem da si ti Sidarta? Ti si to.prošapta Sidarta.Ona će umreti. da vidi lik Savršenog. Kamala se još jednom osvestila. . Vasudeva klimnu glavom. i on je.vidim. Sidartin pogled pročita patnju ucrtanu na njenim usnama. Jednolično pevušenje smirilo je dečaka. da udahne njegovo spokojstvo.Sad vidim da se i tvoj pogled izmenio. . već je pogledom ćutke uronio u njene oči. na bledim obrazima. Ćutke. uzvratio. zajecavši još koji put. udubio se u njenu patnju. ali se jezik više nije pokoravao njenoj volji. . Kamala to oseti i pogledom potraži njegov lik. Kamala se netremice zagledala u njegove oči.Ja ću takođe naći mir.reče Sidarta tihim glasom. da je to bilo dobro. kada je poslednji trzaj preleteo preko njenih udova. Htela je da mu to kaže. .Našla si ga. Kada joj se pogled ispunio poslednjim bolom i oko ugasilo. . . . . odraz plamena sa ognjišta prelete njegovim ljubaznim licem.Vidim da jesi. . . Pomislila je kako je htela da se pokloni Gotami.potekle iz prošlosti i detinjstva. a opet i nisi. isto tako dobro kao i da je videla Uzvišenog. Postao je sasvim drugačiji.reče ona . Sidarta ga položi na Vasudevin ležaj.

Dugo je sedeo tako. sećajući se da je nekad. kako bih mogao da budem tužan? Ja. Sidarto. isto tako belo. koji sam bio bogat i srećan. zapljuskivan prošlošću.Neka je tvoj sin i meni dobro došao. te Vasudeva leže da spava. . U tom času je osetio duboko. čitao iz crta njenog bledog lica. sad sam još bogatiji i srećniji. osećanje večnosti prožimalo ga je do srži. Ali. u isti mah dodirivan i okružen svim razdobljima svog života. . Povremeno se dizao. mislima o jedinstvu.Snašla te je žalost. Dugo je posmatrao njena usta.Spavao si? . video je i svoje lice u istom položaju. dragi.Dugo je sedeo kraj nje i gledao u njeno zauvek usnulo lice. ali vidim da tuga nije prodrla u tvoje srce. Vasudeva iziđe iz štale i priđe svom prijatelju. iz umornih bora. Sidarta iziđe i presede noć ispred kolibe.reče mu. rumenih usana. Kamala je umrla na onom istom ležaju na kome je nekad izdahnula moja žena. a istovremeno je video svoje i njeno lice u mladim danima.Nisam. Sidarta nije jeo. treba mnogo raditi. Oba starca pripremila su sebi ležaj na slami u štali. Vasudeva ga posluži pirinčem. prilazio vratima kolibe i osluškivao da li dečak spava. Ali sad. i osećanje sadašnjosti i istodobnosti. prionimo na posao. Napravićemo lomaču na onom istom brežuljku na kome sam nekad podigao lomaču svojoj ženi. . pre no što se sunce pojavilo na nebu. nerazru-šivost svakog života. ispunivši dušu tim pogledom. večnost svakog trenutka. gde se nalazila njihova koza. osluškujući šum reke. Podaren mi je sin. duboko me je ispunila blagotvornim mislima. Vasudevo. stara i umorna usta usahlih usana. . u proleće svog života. . Pošto se digao. U rano jutro. ova usta upoređivao sa sveže raspuklom smokvom. . Sedeo sam ovde i slušao šum reke. ugaslo. dublje no ikad.Nije. Sidarto. zažarenih pogleda. Ona mi je rekla mnogo.

Danima je bledih obraza sedeo na pokojničinom brežuljku. naviknut da zapoveda slugama. SIN Dečak je. ne želeći da se prihvati bilo kakvog rada. poštujući njegovu tugu. odrastao u bogatstvu. pljačkajući Vasudevine voćke . Sidarta je shvatio da ga sin ne poznaje. Ali. već je mnoge poslove obavljao umesto sina. Nije ga prisiljavao da radi. Sidarta ga je štedeo sa puno obzira i puštao mu na volju. pokazavši da je u srcu ohol i jogunast.Sidarta je sve više bio svestan da mu sin nije doneo sreću i mir.Dok je dečak još spavao. da ne može da ga voli kao oca: Postupno je uvideo i shvatio da je jedanaestogodišnji dečak razmaženi mamin sin. već nevolje i brige. birao za njega uvek najbolje zalogaje. zatvarao svoje srce. Sidarta je shvatio da se ožalošćeni i razmaženi dečak ne može odjednom i dobrovoljno zadovoljiti životom u tuđini i siromaštvu. kako je vreme prolazilo. krio pogled. prisustvovao posmrtnom obredu svoje majke. ljubaznim strpljenjem pridobiti. a dečak se i dalje mrgodno tuđio. braneći se od svoje sudbine i odupirući joj se. naviknut na fina jela i mekšu postelju. njih dvojica su podigli lomaču. Ali. ne ukazujući starima dužno poštovanje. natmureno i unezvereno je slušao Sidartu koji ga je pozdravio kao sina i poželeo mu dobrodošlicu u Vasudevinoj kolibi. . Nazvao je sebe bogatim i srećnim kada je dečak dospeo kod njega. voleo ga je i miliji su mu bili nevolje i brige koje donosi ta ljubav od sreće i mira bez dečaka. Nadao se da će ga postepeno. zazirući i plačući. odbijao jelo.

za kakva dela. trese se od smeha što smo tako budalasti. stari su podelili između sebe sve poslove. Vasudeva pozva uveče svog prijatelja na stranu. . takvi moraju da propate mnogo. dragi moj.Izvini. postiđeno. Duge mesece je čekao Vasudeva. predstoje im mnoge zablude. Jednoga dana. pun gađenja i prezasićen. Dugo vreme.Otkako je mladi Sidarta došao u kolibu. . Voda teži vodi. ona me ismeva. o prijatelju.upita prigušeno. Vasudevin osmeh je procvetao još većom toplinom. tvoj sin se ne nalazi na mestu na kome može da stasa. Zabrinjava te sin. duge mesece je Sidarta čekao da ga sin razume.reče mu . To je poletarac navikao na drugi život. On nije kao ti bežao od bogatstva i iz grada. . i on je pozvan. mladost teži mladosti. on je protiv svoje volje morao da napusti sve to. i on ima večni život. za kakav put. da ga plenim ljubavlju i ljubaznim strpljenjem. Vasudeva je opet sam obavljao dužnosti splavara. Ali. ti i ja. u čijim borama je carevala postojana vedrina. jer mu je srce gordo i nemilostivo. Reci mi. Upitaj reku.Zar se mogu rastati od njega? . zašto je pozvan. da prihvati njegovu ljubav i da je jednom možda i uzvrati.Ostavi mi vremena. posmatrajući očekivao je i ćutao. Upitao sam reku. Hteo bih da reka jednom govori i njemu. a i meni zadaje brige. ja se borim za njega. pitao sam je mnogo puta. Ali. .govorim ti iz prijateljska srca. borim se da pridobijem njegovo srce. činiće mnoge nepravde. kada je dečak Sidarta opet namučio svog oca prkosom i hirovima.Oh da. dragi moj! Vidi. na drugačije gnezdo. znamo li. opteretiće se mnogim grehovima. . i mene i tebe. poslušaj je i ti! Sidarta se snuždeno zagledao u prijateljsko lice. za kakve patnje? Njegova patnja neće biti mala. razbivši mu obe činije za pirinač. dragi moj: Zar ti svog sina ne vaspitavaš? Ti ga ne prisiljavaš? Ne tučeš ga? Ne kažnjavaš ga? . on je takođe pozvan. reka se smeje. da bi bio uz sina. a Sidarta je preuzeo radove u kući i u polju. Vidim da mučiš sebe i vidim da si ojađen.

Ali. ne zbog nauka. -Pomišljao sam na to često. biće tamo još slugu. šta treba da uradim? Vasudeva reče: . kome ionako nedostaje blagost srca? Neće li postati obestan i zabrazditi u sladostrašće i obest. Ali. za koje je i pirinač poslastica. . Ukoliko ih nema. pa ga predaj njima. molitvama. odvedi ga u kuću njegove majke. da se potpuno izgubi u sansari? Osmeh ozari splavarevo lice. .Upitaj o tome reku. on nežno dodirnu Sidartinu mišicu i reče: . Ti ga ne prisiljavaš. koji . čuj. da te pohvalim.progovori Sidarta tužno. što ga ne kažnjavaš? Ne sputavaš li ga okovima svoje ljubavi? Zar ga ne postiđuješ svakodnevno. koju si mi jednom ispričao na ovom istom mestu? Ko je sačuvao samanu Sidartu od sansare.Povedi ga u grad. zaprepašćem oborio pogled zemlji.Ti vidiš moje srce. opominjući ga? Mili moj. od greha. Vrlo dobro. Zar na to nikad nisi pomislio? . ne tučeš ga. da je voda jača od stene. zar mu ne otežavaš još više svojom blagošću i strpljenjem? Ne primoravaš li oholog i razmaženog dečaka da živi u kolibi sa dvojicom staraca koji se hrane bananama. ne naređuješ mu. gramzivosti. u svetu koji je njegov.. Vasudevo. ili sopstvena saznanja. odvedi ga nekom učitelju. prijatelju! Slušaj kako se smeje! Misliš li doista da si svoje ludosti počinio da bi sina poštedeo od istih? Možeš li da sačuvaš svog sina od sansare? Kako? Učenjem. nego da bude uz druge dečake i devojčice. opomene koje su proizišle iz očevog učenja. jer znaš da je blagost jača od strogosti. Tihim glasom je upitao: Šta misliš.Znao sam. zar si zaboravio poučnu priču o sinu bramana Sidarti.Ne. kako da predam tom svetu dečaka. nije li zabluda što smatraš da ne treba da ga prisiljavaš. ja sve to ne činim. nije li to kazna? Sidarta je. sopstvena traganja mogla da ga sačuvaju? Koji otac. čije misli ne mogu da budu njegove. neće li da ponovi sve zablude svog oca. ludosti? Jesu li pobožnost njegovog srca. ljubav jača od sile. čije je srce staro i stišano i ima drugačiji hod od njegovog? Nije li sve to za njega prisila.

Odista. pa ipak je u njenim rečima osetio i prekor. nečim obogaćen. on to nikada nije umeo. Sada je i on. Sidarta se namah seti reči koje mu je Kamala nekada davno.učitelj bi mogao da ga sačuva od toga da sam živi svoj život. Jednom. Sidarta mu je ljubazno zahvalio. koji voli drugoga. uporedivši sebe sa zvezdom. uputila: . izgubljen u toj ljubavi. kada ga je dečakov lik živo podsetio na Kamalu. vodio svakodnevnu borbu ljubaznosti.kako mu se tada činilo ta velika razlika koja ga je odvajala od ljudi detinjeg uma. da sam nađe svoj put? Veruješ li.Ti ne umeš da voliš. tako bezuspešno. preobražen zbog te ljubavi u budalu. da bi neko mogao da bude pošteđen toga puta? Možda tvoj sinčić.rekla mu je tada i on se s tim saglasio. zato što ga voliš. jača od saznanja je bila njegova ljubav prema dečaku. prijateljski. jači su bili njegova nežnost i strah da ga izgubi. zato što bi hteo da ga poštediš patnje i bola i razočaranja? Ali. trpeljivo. on se nikad nije do kraja gubio u ljubavi. da ga nipodaštava. Ali. pa se potišteno vratio u kolibu i dugo nije mogao da zaspi. u danima mladosti. patio zbog nje. kasno. nečujnu borbu strpljenja. nikad se nije mogao potpuno predati drugom biću. nije mogao da se liši sina. Sidarta se sav pretvorio u čoveka detinjeg uma. Da li je ikad postojalo nešto što bi toliko plenilo njegovo srce. Vasudeva je takođe ćutao i čekao. Ćutao je i čekao. bolno. Obojica su majstorski ovladali strpljenjem. niti činiti ludosti zbog ljubavi prema drugom. to saznanje nije mogao da pretvori u delo. ojađen. tako slepo. a ipak prožet blaženstvom. . Ali. . da sam ispije gorki napitak. Vasudeva još nikad nije izgovorio toliko reči. i kad bi i deset puta dao svoj život za njega. Vasudeva mu nije rekao ništa što već i sam nije pomislio i znao. dragi. sad. vispreno. a zaboraviti sebe. a ljude detinjeg uma sa lišćem koje opada. Dozvoljavao je da mu dečak naređuje. otkako mu je sin došao. da sam sebe uprlja životom. opet ne bi mogao da ga oslobodiš ni najmanjeg delića njegove sudbine. a u tome je i bila . a ipak tako srećno? Sidarta nije mogao da posluša savet svoga prijatelja. jednom u životu osetio tu najjaču i najneobičniju strast. koji pati zbog drugog bića. preporođen.

koji ga je zarobio u svojoj bednoj kolibi. znam da hoćeš neprekidno da me kažnjavaš i ponižavaš svojom pobožnošću i popustljivošću. ne usuđuješ se. U tom ocu nije bilo ničega što bi ga očaralo. čuj me. da izvire iz njegovog sopstvenog bića. Hoćeš da i ja budem kao ti. nešto veoma ljudsko. možda svetac .ali sve to nisu bile osobine kojima bi dečaka mogao pridobiti za sebe. ničega što bi mu ulilo strahopoštovanje. Dečak zatim istrča iz kolibe i vrati se tek kasno uveče. Dečak. Dosadan mu je bio taj otac. da je to sansara. Znam da me nećeš tući. mutni izvor. možda i veoma pobožan. pustio ga da se svakodnevno ponižava i povinuje njegovim hirovima. smatrao je najmrskijim lukavstvom tog matorog potuljenka. nisi moj otac pa neka si i deset puta bio milosnik moje majke! U njemu prekipeše srdžba i jad. Zajedno s njim nestala je i mala korpa. Ovaj otac je bio dobričina. počiniti i te ludosti.Jasno je osetio da je ova slepa ljubav prema sinu strast. isto tako pobožan.nisam ti ja sluga.Donesi sam te svoje suvarke. da je nužna. Dečaku bi bilo milije da mu je pretio. prosto dosadan. stajao je prkosno i besno. Sutradan ga više nije bilo. Ovaj mu je dao nalog. Trebalo je okajati i tu slast. a to što je svaku nepristojnost uzvratio osmehom. Dođe dan u koji je izbila ćud mladog Sidarte i on se otvoreno okrenuo protiv oca. ispletena od like u dve boje. potamnela voda. međutim. iskusiti i te patnje. blag i mudar! Ali. zatražio da skuplja suvarke.vikao je zapenušivši . uskovitlaše se stotine pustih i opakih reči koje je sad uputio ocu. Ali. da bih ti učinio nažao. nije izišao iz kolibe. lupao nogama o tle. Sin je za to vreme pustio da se otac zavarava. u kojoj su splavari držali bakrenjake i srebrnjake dobijene od putnika za . čovek prostodušan i blag. da pokušava da ga pridobije. svaku porugu ljubaznošću i svaku pakost dobrotom. istovremeno je osetio da ona nije bezvredna. . stiskao pesnice i u silnom izlivu jarosti tresnuo ocu u lice svu svoju mržnju i prezir. radije ću postati drumski razbojnik i ubica i otići u pakao nego da postanem neko kao što si ti! Mrzim te. da ga je zlostavljao. .

On je uradio ono što si ti sam propustio.Moram poći za njim . Vasudeva reče: . oprostio od njega pre no što je pošao da traži sina.upita Sidarta.prevoz. Sidarta je video da leži na suprotnoj obali. Moramo da sagradimo splav. da se osveti i da ih spreči da ga gone. kome češ se i sam uskoro smejati. umeće da se snađe.Zašto si poneo sekiru? . ako je još na putu. Vasudeva mu pomože da povezuje stabla konopcima od upletene trave.Zar ne vidiš šta sin hoće da ti kaže? Zar ne vidiš da on ne želi da ideš u potragu za njim? -Ali. Prionuo je da izdelje novo veslo. . pomislio je. Sekira mu se već našla u rukama i on poče da gradi splav od bambusa. međutim. nije on više dete. i najzad izvukoše splav na suprotnu obalu. ne zaboravi to.da bismo dovezli čamac koji je dečak uzeo. Vasudeva ga nije zadržavao. Sidarta je već dugo išao šumom kada mu sinu misao da je njegovo traganje uzaludno. njega bi trebalo pustiti. da bismo prešli preko vode. Sidarta nije odgovorio. struja ih je ponela daleko niz vodu. Razmišljajući dalje otkri da u stvari nije u brizi za sinom. Sidarto. sakriti ispred njega. Dečak je pobegao. ali tebe mori bol kome bi se trebalo smejati.Dete ne može samo da prođe kroz šumu.reče Vasudeva . ili će se. . On traži put koji će ga odvesti u grad. Zatim se prevezoše preko reke. koji je drhtao od muke posle jučerašnjih pogrdnih reči dečaka. Oh.Možda je izgubljeno veslo našeg čamca. . Pomislio je da je dečak možda bacio ili razbio veslo. kao da je hteo da kaže: . Ali. prijatelju. Nastradaće. i u pravu je. Sidarta se. Ili je dečak već daleko odmakao i možda već stigao u grad. Sidarta je znao na šta misli njegov prijatelj.Sagradićemo splav. Vasudevo. . to nije iskazao rečima. vidim da patiš. . da je u dubini duše ubeđen da dečak nije nastradao i da mu u . Vasudeva pokaza rukom dno čamca i pogleda u svog prijatelja s osmehom. Brine o sebi i ide svojim putem. I odista u čamcu nije bilo vesla.reče Sidarta. Nestao je i čamac.

osećao da u njegovom srcu nešto umire. video sluge. kako se gordo i pun prezira osvrnuo na svoj život bramana i pun žudnje započeo svetovni život. video je sebe kako stoji na tom mestu . još nije zračila. nagi samana. I zato je sedeo i osluškivao. Stajao je tako i pogledom pratio monahe. zaustavio se na ulazu prekrasnog luga koji je ranije pripadao Kamali.šumi ne preti nikakva opasnost. ponovo je osetio gađenje. Jasno je video sebe kada ga je Kamala ugostila. mladu Kamalu u šetnji ispod visokih stabala. Dugo je Sidarta stajao tu i gledao kroz otvorenu kapiju u vrt. da bude strpljiv i da osluškuje. ne više da ga spase već gonjen željom da ga možda još jednom vidi. ali je istovremeno osetio da mu ta rana nije zadata da po njoj rije. video pred sobom slike i osluškivao istoriju svog života. Naučio je na reci jedno: da čeka. da je prazan. Pošto je dugo postojao na kapiji vrta. Tako je žurio sve dok nije stigao nadomak grada. obreo se u pustoši. preživljavajući sve to još jednom. Sedeo je utonuvši u misli i čekao. To nekadašnje vreme vaskrsnu u njegovoj duši. Seo je tužan. osluškivao kako mu srce radi umorno i . ponovo je uživao u svetom omu. koje su ga dovele ovamo tragom odbeglog sina. gdje ju je nekad prvi put ugledao u nosiljci. ponovo osetio želju da sam sebe ugasi. već da ona treba da se pretvori u cvet i da zrači blistavim sjajem. kose pune prašine. kada je od nje primio prvi poljubac. u prašini na drumu. Umesto da se nađe na cilju svojih želja. Duboko u srcu je osetio ljubav prema beguncu. Uprkos tome išao je brzo i bez odmora. da svome sinu ne može pomoći. Stigavši do širokog puta blizu grada. udišući sansaru postao je ponovo star i umoran. kao živu ranu. gozbe. Sidarta uvide da je želja koja ga je nagnala da dođe na ovo mesto bila nerazumna.mladi. Dugo je stajao tu. da se ne može vezati za njega. Video je Kamasvamija. bradati. Video je monahe u žutim rizama kako promiču ispod lepih stabala. da pred sobom više nema nikakve radosti. video je Kamalinu pticu pevačicu u kavezu. Žalostilo ga je što u ovaj čas rana još nije procvala. nikakav cilj. zamišljen. kockare i muzikante. video umesto njih mladog Sidartu.

Monasi u vrtu su ga videli i.zašto sam ja toga lišen? I opaki ljudi. a da mu ne zavidi. U tom ugleda banane kraj sebe. Nijedan od njih ne pomenu šta se tog dana dogodilo. nečujno je izgovarao om. očekujući glas. eto. njegovo bekstvo. i sam se nasmešio. Sada je drugačije posmatrao ljude. kako je mnoge časove ostao šćućuren i kako se na njegovoj sedoj kosi taložila prašina. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji su vodili sa sobom sina ili kćer. manje mudro. prišao mu je jedan od njih i stavio dve banane ispred njega. Kada bi prevezao uobičajenu . samo ja to nemam. Iz ove obamrlosti ga trže ruka koja mu dodirnu rame. tolike hiljade imaju tu najdražu sreću . tako prosto.tužno. osluškujući. . Zatim se ćutke vratio sa Vasudevom u šumu. osetio sebe u omu. uze ih i pruži jednu splavaru. tonuo je u prazno. i nijednog od njih nije mogao da gleda. vole ih i njihova deca vole njih. na splav. Digao se i pozdravio Vasudevu koji je pošao za njim. OM Rana je bridela dugo. radoznalije. vedre oči. krenuo kući. nijedan ne progovori o zadatoj rani. više nije video slike. U kolibi se Sidarta ispruži na svoj ležaj i kada mu nakon izvesnog vremena Vasudeva priđe da ga ponudi šoljom kokosovog mleka. Mnoge časove je ostao tu šćućuren. toliko je postao sličan detinjim ljudima. a drugu pojede sam. potpuno se opustio. ali zato sa više topline.Razmišljao je. Ubrzo je poznao ovaj nežni. vide da je zaspao. nijedan ne pomenu dečaka. sa manje gordosti. a pred sobom nije video nikakav put. pa i lopovi i razbojnici imaju decu. a da ne pomisli: . na sitne i osmehom ispunjene bore. tako nerazumno. Starac ga nije primetio. I kada bi rana zabridela. unoseći se više u njihov život. stidljivi dodir i povratio se.Eto. I bacivši pogled na Vasudevino srdačno lice.

već jedino nagoni. Slepa ljubav majke prema svom detetu. odražavalo na Vasudevinom licu matorog deteta: sklad. želje.vrstu putnika. neizmerno pate. trgovce. treba li to saznanje. proste ljude. neizmerno trpe. Mada je došao gotovo do savršenstva. šturo neobuzdano stremljenje za adiđarima i zadivljenim pogledima muškaraca kod neke mlade. i poštovanja. budalasti. sujetne žene. ali neobično snažni. postale su shvatljive. Ljudi su bili dostojni ljubavi i divljenja u svojoj slepoj odanosti. uobraženog oca na sina jedinca.više mu oni nisu bili tuđi kao nekad: imao je razumevanja za njih. u svom upornom. Ništa im nije nedostajalo. ipak mu se činilo da su mu ovi ljudi braća. imali su samo jedno jedino sićušno preimućstvo: svest. video je da ljudi radi njih žive. pa je zbog toga mogao samo da ih voli. snazi i žilavosti. vode ratove. u svim njihovim delima. sposobnost i skrivena veština. U izvesnim časovima Sidarta bi. u izvesnim trenucima na izgled imaju nadmoć nad ljudima.nije bilo ništa drugo doli spremnost duše. . tu misao ceniti tako visoko. osećao se kao jedan od njih. Misliti usred života svakog trenutka misao o jedinstvu. ratnike. svi ovi nagoni. svesnu misao o jedinstvu svega živog. požude i smešne osobine prestale su da mu budu smešne. svest o tome šta je zapravo mudrost. video je život. slepi ponos oca. šta je cilj njegovog dugog traganja. shvatao ih je i učestvovao u njihovom životu kojim nisu rukovodile misli i saznanja. kao što i životinje. dostojne ljubavi. ono nerazrušivo u svim njihovim strastima. nepokolebljivom izvršavanju onoga što je potrebno. osmeh i jedinstvo. hvatajući se ukoštac sa poslednjom ranom. ženskadiju . toliko životni i silno prodorni porivi i požude za Sidartu više nisu bili detinjarija. posumnjao. Lagano se to rascvalo u njemu. svi ovi priprosti. U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje. štaviše. glupi. a njihove sujete. štaviše. putuju. posvećeni i mislioci su bili samo malko ispred njih. osećati jedinstvo i udisati ga . saznanje o večnom savršenstvu sveta. U svemu drugom su ljudi iz sveta bili ravni mudracu. nije li samo možda i to detinjarija misaonih ljudi. često i daleko nadmoćniji. radi njih stvaraju neizmerna čuda. životvornost. sve ove detinjarije. misaono detinjih ljudi.

Ali. u razdoru sam sa sobom. oči su mu oslabile. ismevan od reke. sve se uvek vraćalo. kada ga je rana ljuto pekla. a ne manje sklon da se i sam grohotom smeje sebi i celom svetu. da mu je prikaže. Reka je tekla lagano i tiho. i ne samo oči već i mišice i ruke. Bilo je slično liku njegovog oca. kao mladić. i kada se pribrao. rana je u njemu ipak bridela. nečeg zaboravljenog. On više nije vozio čamac. na površini vode koja je mirno proticala video je odraz svoga lica. Sidarta se preveze preko reke. Ovaj plamen se nije gasio sam od sebe. Sećao se kako je nekada davno. sećajući se svog oca. osetio je neodoljivu želju da Vasudevi otvori dušu. Vasudeva je sedeo u kolibi. a osećao i strahopoštovanje prema njemu. pustivši da ga bol nagriza i činivši sve ludosti ljubavi. da njemu . Reka je zvonko i nedvosmisleno ismevala starog splavara. sve što se nije do kraja propatilo i razrešilo.iskaže sve. kako se oprostio od njega. negujući u svom srcu ljubav i nežnost. iz njegove patnje još nisu zračili vedrina i pobeda. sećajući se svog sina. bramana.majstoru u slušanju . Ali u njemu se budila nada i. nailazile su uvek iste patnje. Sidarta se tada ponovo ukrca u čamac i odveze do kolibe. to je bilo tako. Sidarta je zastao i nadneo se nad vodu da bolje čuje. ne videvši više svoga sina? Nije li i on sam morao da očekuje istu sudbinu? Nije li bila lakrdija ovo ponavljanje. vrativši se u kolibu. I jednoga dana. zatim otišao i nikada se više nije vratio. sklon da očajava. bilo je sušno godišnje doba. Nepromenjeni i rascvetani bili su samo blagost i vedra dobroćudnost na njegovom licu. pletući korpu. Nije li i njegovog oca radi njega morila ista patnja koja sad njega muči za sinom? Nije li otac odavno umro. ali njen glas je imao neobičan zvuk: ona se smejala! Razgovetno se čuo smeh. njegovo srce se još odupiralo sudbini. Da. O. sam. a u tom odrazu bilo je nečeg što ga je podsećalo. nije li bilo nečeg čudnog i glupog u tom trčanju unutar kobnog kruga? Reka se smejala. otkrio je da je to lice slično jednom drugom liku. primorao svog oca da ga pusti da ode među pokajnike. i gonjen čežnjom iskrca se u nameri da pođe u grad i potraži sina. rana još nije procvala. sa čežnjom i gorčinom je Sidarta mislio na svoga sina. koji je nekada poznavao i voleo. .

da se on sam skoro i ne razlikuje od njega. obuze ga saznanje o izmenjenom biću Vasudeve. o svojoj uzaludnoj borbi protiv njih. a govorio je dugo. Još dok je govorio. Pri tom je još uvek govorio.sa namerom da ode u grad. Otkrio je svoju ranu. gotovo oduvek. I tada Sidarta presta da misli na sebe i na svoju ranu. već da ovaj pažljivi slušalac upija u sebe njegovu ispovest kao drvo kišu. da je njegov nepokretni sagovornik oličenje reke. njegove strepnje i skrivene nade ulivaju u sagovornika i odatle opet dolaze njemu u susret. Otkriti svoju ranu ovom slušaocu bilo je isto kao kupati se u reci sve dok se rana ne rashladi i sjedini sa rekom. dok ga je Vasudeva slušao smirena lica. govorio i o svom današnjem bekstvu. o svom odlasku u grad. otvarao dušu i ispovedao se. bio je u stanju da kaže sve. sama večnost. osećao kako se njegovi jadi. o rani koja je bridela. kako se prevezao preko vode . bez reči. o svemu pričati. . a iz njega su ćutke zračili ljubav i vedrina.reče. nisi čuo sve. štaviše. sve pokazati.Sidarta sede kraj starca i sa njegovih usana lagano potekoše reči. pa i najmučnije. utoliko je sve postajalo manje neobično. O svemu je govorio. Pričao je sad o svemu o čemu nikada nije govorio. Vasudeva uperi topli pogled malko oslabelih očiju u njega. utoliko mu je bivalo jasnije da je sve u redu i sasvim prirodno.Ali. Sidarta je sve više osećao da ga u stvari ne sluša Vasudeva. Daj da oslušnemo. on ga povede do njihovog sedišta na obali. Kada je došao do kraja. sede zajedno s njim i osmehnu se reci. sam bog. . sve se moglo reći. Sidarta je to slušanje Vasudevino osećao jače no ikad. da to samo on nije do kraja sagledao. o tome da je svestan koliko su takve želje nerazumne. u srcu je počeo da se oprašta sa Vasudevom. pa ćeš čuti više. bio takav.kao detinjasti begunac . a što je više osećao i ulazio u to. . razumevanje i spoznaja. jedno ljudsko biće. o svojoj zavisti pri pogledu na srećne očeve. Osećao je da on sada starog Vasudevu vidi kao što narod vidi bogove i da to ne može biti trajno. Uhvativši Sidartu za ruku. i kako se reka smejala. da je Vasudeva već odavno.Čuo si je kako se smeje. . Dok je govorio.

u susret cilju.Čuješ li? . usamljen i on. hiljade glasova.upita ga Vasudeva pogledom. Reka je pevala glasom patnje. sva zadovoljstva. Sidarta se trudio da čuje bolje. Sidarta uperi pogled u vodu. tužbalica čežnje i smeh posvećenih. ka cilju. Sve to . I sve zajedno. Sidarta vide kako hita reka. osetivši da je do kraja naučio da osluškuje.prošapta Vasudeva. pevala puna čežnje i puna čežnje je protkala ka svom cilju. brzaku i moru. usamljen.sve to skupa bio je svet. njen glas je ličio na tužbalicu. vodopadu. pojavi se i on sam. hiljadostruko isprepletano. dobri i zli glasovi. sve je to bilo jedno. krik gneva i ropac samrtnika. pojavi se njegov sin. a glas reke je takođe bio bremenit čežnjom. i voda je postala para i uzdizala se ka nebu. uz patnju. postala je izvor. Govindina slika i druge slivale su se i pretvarale u reku. pun gorućeg bola i neutoljive želje. sve su težile reci. svaki od njih mučen patnjom. njegova sopstvena slika i slika sina slivale su se ujedno. Blago se razleže višeglasna pesma reke. dečak. sve dobro i zlo . Sad više nije mogao da razlikuje te silne glasove. Sav se predao i udubio u slušanje. zvuci radosti i žalosti. svi talasi i vode lutali su. da odvoji smeh od plača. potok. reka i opet je stremila dalje. sve čežnje i patnje. ali su mu se pridružili drugi glasovi. Očeva slika. svi su sad odjekivali zajedno. smeha i tugovanja. pune čežnje. Sidarta je osluškivao. pojavila se i Kamalina slika i rasplinula. stotine glasova. opsednut svojim ciljem. Često je on već sve to čuo. Sidarta potvrdi glavom. usamljen. i on vezan okovima čežnje za dalekog sina. ali danas su oni bili sasvim novi. brojne glasove u reci. jezeru. koja se sastojala od njega i od njemu bliskih i od svih ljudi koje je ikada video. u njenom toku ukazaše mu se slike: pojavi se njegov otac. svi ciljevi. a iza svakog je sledio drugi. u tuzi za sinom. postala je kiša i padala s neba. međusobno protkano i povezano. Reka je težila svom cilju. Još uvek je odzvanjao pun patnje i traženja. . . Ali. opet je proricala.Oslušnuše. prazan i bez ijednog drugog osećanja upijao je zvuke u sebe. detinje glasove od muških. svi glasovi. stremeći pun požude plamenom putanjom svojih mladalačkih želja. bez reči. čežnjivi glas se izmenio. mnogim ciljevima. žudnje i patnje.Slušaj pažljivije! . svaki od njih usmeren svome cilju. svi ciljevi su se dostizali.

nad svim borama njegovog staračkog lica lebdeo je sjaj. Dugo sam očekivao ovaj čas. kada je video da u njima zrači vedrina spoznaje. . puna samilosti.reče tihim glasom. Sada je dosta. dragi. a Sidarta ga je ispratio pogledom.ponovo ga upita Vasudeva pogledom. njegova patnja je zračila. njegovu glavu ovenčanu sjajem. kolibo. odlazim u jedinstvo. Vasudevin osmeh je blistao. dugo sam bio splavar Vasudeva. njegovu pojavu obasjanu svetlošću. pa reče: . sa strujom života. na njemu svojstveni. Zbogom ostaj. prestao da pati. U tom času Sidarta je prestao da se hvata ukoštac sa sudbinom. obazrivi i tanani način. . ovlaš mu rukom dodirnu rame. njenu pesmu sa hiljadu glasova. . Gledao je za njim sa dubokom radošću i dubokom ozbiljnošću. kad ne bi slušao tugovanku i smeh.zajedno bio je tok zbivanja. Sad kad je došao. video njegove korake pune spokojstva. saradosti. kao što je nad svim glasovima reke lebdeo om. njegovo ja se ulilo u jedinstvo. pusti me da idem. muzika života! I kad bi Sidarta pažljivo slušao reku. zbogom ostaj. reko. koja prepoznaje savršenstvo i saglašava se s tokom zbivanja.Čuješ li? . .onda se velika pesma sa hiljadama glasova sastojala od jedne jedine reči. odlazim u šumu.Da.Poći ćeš u šumu. -progovori Vasudeva ozareno. Zablista njegov osmeh gledajući u prijatelja. Kada se Vasudeva digao sa sedišta na obali i pogledao Sidarti u oči. a ta ja glasila om: savršenstvo. Ozareno je otišao.Očekivao sam ovaj čas. . Sidarto! Sidarta se duboko pokloni onom koji se opraštao. Njegova rana je procvala. zbogom mi ostaj. čuo jedinstvo . zar ne? . a na Sidartinom licu zablista isti osmeh. kad svoju dušu ne bi vezivao za neki od glasova i ulazio u nju sa svojim ja. već čuo sve. Na njegovom licu se rascvetala vedrina spoznaje kojoj se više ne suprotstavlja nikakvo htenje. celinu.Znao sam. predana tokovima u pripadnosti jedinstvu.

a već si duboko zašao u godine i nosiš ruho monaha Gotame? . da preteruješ u svom traženju? Da od silnog traženja ne stigneš da nađeš? . Rekao bih. Nikada neću prestati da tražim. u njegovom srcu se ipak nisu ugasili nemir i traženje. a kada su se na suprotnoj obali iskrcali iz čamca. željan da vidi tog splavara. poštovani? Sidarta reče: . o prečasni.ali nisam prestao da tražim. Čuo je da se govori o nekom starom splavaru.Nazivaš li sebe čovekom koji traži. . da si i ti tražio. jedan od onih koji tragaju za pravim putem? Sidarta odgovori s osmehom u staračkim očima: .GOVINDA Jednom je Govinda s ostalim monasima proveo vreme odmora u lugu koji je kurtizana Kamala poklonila sledbenicima Gotame. prebacio si preko reke mnoge od nas. obratio se starcu ovim rečima: . Hoćeš li mi reći koju reč. Stigao je do reke i zamolio starca da ga preveze.Jesam star. izgleda da mi je to suđeno. splavaru.Činiš mnogo dobra monasima i hodočasnicima. veoma poštovan i od mlađih monaha zbog svojih godina i skromnosti. Mada je ceo svoj život proživeo prema pravilima. koji je dan hoda živeo na reci i koga su mnogi smatrali mudracem.Šta bih imao da ti kažem.reče Govinda . prečasni? Možda to. odabrao je put preko splava. Kada je Govinda opet krenuo na putešestvije. Nisi li i ti.

prečasni. seo si kraj njega i čuvao njegov san. . bio si već na ovoj reci. monah se zagledao u oči splavara. ni ovog puta te nisam poznao! Od srca te pozdravljam.lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono što traži. prečasni. a ja sam jedan od njih. mnogo toga ne vidiš što ti je neposredno pred očima.Da splavar sam. Tražiti .upita bojažljivo. težeći za svojim ciljem. imajući svoj cilj. Govinda je prenoćio u kolibi. ne bez ustezanja.Ne shvatam te još sasvim. provedi noć u mojoj kolibi. Govinda izgovori. opsednut je tim ciljem. moraju da nose razne vrste odeće.Kada neko traži. . .. ove reči: . možda odista jedan od onih koji traže. dragi. .Eto. .Jesi li ti Sidarto? . nisi prepoznao usnulog. Govindo.kako to misliš? Sidarta reče: . -Postao si. Govindo. Dobro mi došao.upita Govinda. pa si na obali zatekao usnulog čoveka. da primi u sebe. splavar? Sidarta se srdačno nasmeja. jer misli samo na ono za čim traga. Postavljao je mnogo pitanja prijatelju iz mladosti. da nije u stanju bilo šta da nađe. Ali. jer. . dakle. pre mnogo godina. Sidarto. Kada je sutradan ujutro došlo vreme da krene na put.znači imati cilj. Ti si.Kako to? .Jednom davno. Govindo. Mnogi ljudi se moraju često menjati. svim srcem se radujem što te ponovo vidim! Mnogo si se izmenio.zamoli ga Govinda. pa je Sidarta morao da mu ispriča mnogo iz svog života. . . prijatelju. Zapanjen i kao opčinjen. o Govindo. spavao je na ležaju koji je nekad bio Vasudevin.reče Sidarta .

sedeo je kraj mene kada sam zaspao u šumi.Šališ se? . zar nisi ipak i sam naišao. kako mi se čini. jedan bogati trgovac bio je moj učitelj i nekoliko kockara. koje ti pomaže da živiš i da postupaš onako kako je pravo. Govindo. bio je svetac. kao što se u srcu oseti život. počeo da sumnjam u učenje i učitelje i da im okrećem leđa.Ti znaš. Jednom mi je i neki putujući sledbenik Bude bio učitelj. baš kao i Gotama. dragi. taj Vasudeva. ako ne na učenje. dozvoli mi još jedno pitanje. najviše sam naučio ovde od ove reke i od mog prethodnika. da sam još kao mladić. pričinio bi radost mom srcu. Bilo je sijaset misli. Katkad sam. Ali.Da. zvuči uvek kao ludost. I ostao sam pri tome. Čuj. Govinda reče: . Mudrost. ali znao je šta je neophodno.Pre no što bih nastavio ovo putovanje. kada smo živeli u šumi kod isposnika.Sidarto. Imaš li neko svoje učenje? Imaš li neku veru ili neko saznanje koje slediš. . dolazile su mi misli i saznanja odvajkada. Ali. Duže vreme je moja učiteljica bila jedna lepa kurtizana. nije bio mislilac. on je bio savršen.. određena saznanja koja su tebi svojstvena i pomažu ti da živiš? Kada bi mi rekao nešto o tome. Verujem ti i znam da nisi sledio jednog učitelja. ti još uvek pomalo voliš da se podsmevaš. ovo je jedna od mojih misli koju sam otkrio: mudrost se ne može saopštiti. Bio je prost čovek. splavara Vasudeve. ali bilo bi mi teško da ti ih saopštim. . Sidarta reče: . Sidarta reče: . Pa ipak sam otad imao mnoge učitelje. koju mudrac pokušava da saopšti.upita Govinda. u toku jednog časa ili dana osetio u sebi znanje. a ono na izvesne misli. na pokloničkom putovanju. Sidarto. Od njega sam takođe učio i njemu sam zahvalan. veoma zahvalan.

U grešniku se. prijatelju Govindo. Govinda. on je morao da ga deli na sansaru i nirvanu. samo je alegorija! Grešnik se nalazi na putu da bude Buda. koju ćeš ti opet smatrati šalom ili ludošću. ne.u svakom biću koje nastaje treba da poštuješ mogućeg. u razbojniku i kockaru živi Buda. U dubokim meditacijama postoji mogućnost da se poništi vreme. njegova budućnost je sva tu.. Ona glasi: suprotnost svake istine je takođe istina! Naime. zaokruženosti i jedinstva. . dragi. Ali.Ne šalim se. A jednostrano je sve što se može mislima misliti i iskazati rečima. u njemu. . mada mi u svom misaonom svetu stvari ne umemo drugačije da zamislimo. između zla i dobra. jeste grešnik. Ona se može naći. Nikad jedan čovek. jer smo podložni varci da je vreme nešto stvarno. Svet nije nesavršen. polovično. svi gresi već nose u sebi oproštaj. sam svet.Saslušaj me. Tako nam se čini. ja sam to iskusio veoma često. . da se . ali će jednom opet biti brama. takođe samo varka. Govindo. onda je i raspon koji na izgled postoji između sveta i večnosti. sva odojčad smrt. I ako vreme odista nije stvarno. Ne može nijedan čovek da vidi koliko je onaj drugi prevalio od svog puta. ali je to moja najbolja misao. on je u svakom trenutku savršen. postaće Buda . već sad i danas. nalazi budući Buda.upita Govinda usplahireno.Kako to? . skrivenog Budu. istina se može iskazati i zaodenuti u reči samo ako je jednostrana. kakav sam ja i kakav si ti. on nije u toku svog razvoja. postojanje oko nas i u nama samim nikad nije jednostrano. ali se ne može iskazati i naučiti. u tebi. sa njom se mogu stvarati čuda. dostići će jednom nirvanu. ili jedno delo nisu potpuno sansara ili potpuno nirvana. sve je to jednostrano. Saznanje se može saopštiti. između patnje i blaženstva. u njoj se može živeti i biti ponesen njome. što me je nagnalo da napustim učitelje. Kažem ti šta sam otkrio. Otkrio sam jednu misao. slušaj pažljivo! Grešnik. Ne može se drugačije i nema drugog puta za onog koji hoće da uči druge. na varku i istinu. Kada je uzvišeni Gotama u svom učenju govorio o svetu. u bramanu živi razbojnik.. niti se nalazi na sporom putu ka savršenstvu. sva mala deca već nose u sebi starce. To je ono što sam ponekad naslućivao kao mladić. na patnju i izbavljenje.ali vidi: to »jednom« je varka. ali ne i mudrost. nikad jedan čovek nije sasvim svetac ili sasvim grešnik. lišeno celine. svi samrtnici večni život.

ili čovek. sve postaje odmah malo drugačije kada se izgovori. malo krivotvoreno. Na svom telu i u svojoj duši sam iskusio da mi je greh bio preko potreban. u sivom. Sidarta se saže i podiže kamen sa zemlje. o Govindo. on je i Buda. . drugom uvek zvuči kao ludost. od ulja ili sapuna. kanda.« Tako bih. i baš mi se to dopada.a kroz izvesno vreme pretvoriće se možda u zemlju. greh kao svetaštvo. da ga volim i da mu rado pripadam. rasuđivao ranije. da naučim da volim svet i da ga ne upoređujem sa nekakvim uobraženim svetom svojih želja.a i to je dobro i veoma mi se dopada. ili pak pesak.To su. težnja za zemaljskim dobrima. smrt mi se čini kao život. pripada svetu iluzija. mudrost kao ludost. . . ali istovremeno i kamen. u suvoći ili vlazi njegove površine. Reči samo štete skriveni smisao. on je i bog. neke od misli koje su mi pale na um. iz zemlje će nastati biljka. ja ga ne poštujem i volim zato što bi jednom mogao postati ovo ili ono. sve savršeno. za mene je tako dobro i nikada mi ne može biti na štetu. malo luckasto . Zato mi se ono što jeste čini dobrim. u žutom. postojeći i budući život. . a svaki je od njih nešto posebno i na svoj način obožava om.Ne traži da ti kažem nešto više o tome.Ovo je kamen. moja dragovoljnost. drugi opet na lišće. bila mi je nužna i sujeta. sve je braman. a trebalo je da zapadnem u sramno očajanje da bih naučio da se ne protivim. bili su mi neophodni pohota. njemu takođe pridajem važnost. . u zvuku koji daje od sebe kad ga kucnem. on je i životinja. .istovremeno sagleda sav bivši. sve mora da bude tako. potrebni su samo moj pristanak. ili duh. naprotiv. ili životinja. Ranije bih bio rekao: »Ovaj kamen je samo kamen. Ima kamena koji pri dodiru podsećaju na ulje. potpuno se slažem da ono što za jednog čoveka predstavlja blago i mudrost. mislim: ovaj kamen je kamen. odmeravajući ga zatim u ruci. ja ga volim i vidim vrednost i smisao u svakoj njegovoj žilici i šupljini. u tvrdoći. međutim. svaki je braman. moja saglasnost. Danas.reče poigravajući se njime. već zato što je sve odvajkada bilo i jeste . već da ga pustim onakvog kakav jeste. jer će u krugu preobražaja postati čovek. izgleda mi čudno i dostojno obožavanja. i tu je sve dobro. ili na sapun. bezvredan je. što mi se danas pojavljuje kao kamen. sa savršenstvom kakvo sam ja zamislio.i upravo zato što je ovo kamen.

Govinda ga je slušao bez reči. - Zbog čega si mi govorio ono o kamenu? - upita nakon stanke oklevajući. - U tome nije bilo nikakve namere. Ili možda sam time hteo da kažem da, eto, volim kamen, i reku, i sve stvari koje posmatramo i od kojih možemo da učimo. Mogu da volim kamen, a takođe i drvo, ili komad njegove kore. To su stvari, a stvari se mogu voleti. Reči se, međutim, ne mogu voleti. Zato razna učenja nisu za mene, ona nemaju čvrstinu, ni mekoću, nemaju boje, ni rubove, niti miris ili ukus, ona sadrže samo reči. Možda je mnoštvo reči to što te sprečava da nađeš mir. Jer su i izbavljenje i vrlina, a i sansara i nirvana samo puke reči, Govindo. Ne postoji stvar koja je nirvana, postoji samo reč nirvana. Govinda reče: - Nije nirvana samo reč, prijatelju. To je misao. Sidarta produži: - Neka to bude misao. Moram priznati, dragi, da ne umem da pravim razliku između misli i reči. Iskreno rečeno, ne držim mnogo ni do misli. Više držim do stvari. Ovde, na primer, na ovom čamcu za prevoz bio je čovek, moj prethodnik i učitelj, pravi svetac, koji je dugi niz godina jednostavno verovao u reku, ni u šta drugo. On je čuo glas kojim mu se reka obraćala, od nje je učio, ona ga je vaspitavala i prosvećivala, za njega je reka bila bog, tokom dugih godina on nije došao do saznanja da su svaki vetar, svaki oblak, svaka ptica i svaka buba isto tako božanski, da znaju koliko i uvažena reka i da se od njih isto toliko može naučiti. Ali, kada je taj svetac otišao u šumu, on je znao sve, znao je više no ti i ja, bez učitelja, bez knjiga, samo zato što je verovao u reku. Govinda reče:

- Ali, da li je to što ti nazivaš »stvarima« nešto stvarno, nešto suštastveno? Nije li to samo varka sveta iluzije, slika i pričina? Tvoj kamen, tvoje drvo, tvoja reka - jesu li oni stvarnost?

- Ne brinem se za to, - reče Sidarta. Neka su te stvari i pričine, ali onda sam i ja pričina i na taj način su one uvek jednake meni. To je ono zbog čega su mi drage i dostojne uvažavanja: one su sa mnom istovetne. Zbog toga mogu da ih volim. I, evo, sad jedne pouke, kojoj ćeš se smejati: čini mi se, o Govindo, da je ljubav od svega najvažnija. Prozreti svet, protumačiti ga i prezreti, to je stvar velikih mislilaca. Ali, meni je jedino stalo do toga da volim svet, da ga ne prezirem, da ne mrzim ni svet ni sebe, da na nj, na sebe i na sva bića mogu da gledam sa ljubavlju, i sa divljenjem, i sa strahopoštovanjem. - To shvatam, - odgovori Govinda. - Ali, to je upravo ono što je Uzvišeni spoznao kao varku. On nalaže blagonaklonost, obzir, samilost i trpeljivost, a ne ljubav, on nam je zabranio da svoja srca vezujemo ljubavlju za nešto zemaljsko. - Znam, - reče Sidarta; njegov osmeh je blistao kao suvo zlato. - Znam, Govindo. I eto nas usred čestara misli, u raspri oko reči. Jer, zbilja, ne mogu poreći da su moje reči o ljubavi u suprotnosti, na izgled u suprotnosti sa rečima Gotame. Upravo zbog toga sam veoma podozriv prema rečima, znajući da je ta suprotnost varka. Znam da se slažem sa Gotamom. Kako i On ne bi znao za ljubav! On, koji je čovečje bitisanje spoznao u svoj svojoj prolaznosti, a koji je ipak toliko voleo ljude da je jedan dugi, tegobni život utrošio samo na to da im pomogne, da ih uči! Kod njega, kod tvog velikog učitelja, stvar mi je milija od reči, njegovo delanje i život su mi važniji od njegovih govora, pokret njegove ruke značajniji od njegovih misli. Njegovu veličinu ne gledam u njegovom govoru i mislima, već u njegovom delanju i životu. Dva starca su dugo ćutala. Zatim progovori Govinda, poklonivši se pri oproštaju:

- Zahvaljujem ti, Sidarto, što si mi ponešto rekao o svojim mislima. Delimično su to neobične misli, nisu mi sve u prvi mah postale razumljive. Kako bilo da bilo, ja ti zahvaljujem i želim ti spokojne dane. (Krišom je međutim pomislio u sebi: Sidarta je čudan čovek, izgovara čudne misli, njegovo učenje zvuči luckasto. Drugačije zvuči učenje Preuzvišenog, jasnije, suštinskije, razumljivije, ono ne sadrži ništa neobično, luckasto ili smešno. Ali, Sidartine ruke i noge, njegove oči, čelo, mišice, njegov osmeh, njegov pozdrav i hod bitno odudaraju od njegovih misli. Otkako je naš uzvišeni Gotama ušao u nirvanu nisam nikada više nailazio na čoveka kod koga bih osetio: ovo je svetac! Jedino sam kod njega, Sidarte, to osetio. Neka je njegovo učenje i neobično, neka njegove reči zvuče luckasto, ali njegov pogled i njegova ruka, njegova koža i kosa, sve na njemu zrači čistotom, zrači spokojstvom, vedrinom, blagošću i svetošću, kakve od poslednje smrti našeg uzvišenog učitelja nisam video ni kod jednog drugog ljudskog bića.) Razmišljajući tako, s oprečnim osećanjima u srcu, Govinda još jednom priđe Sidarti, privučen ljubavlju. On se duboko pokloni prijatelju koji je sedeo spokojno. - Sidarto, - reče - postali smo starci. Teško da ćemo jedan drugoga ponovo videti u ovom liku. Vidim, voljeni, da si našao mir. Priznajem da ga ja nisam našao. Reci mi, uvaženi, samo jednu reč, daj mi da ponesem sobom nešto opipljivo, nešto što mogu da shvatim! Daj mi nešto za moj put. Često je tegoban taj moj put, Sidarto, često je mračan. Sidarta je ćutao i gledao ga uvek istim, tihim osmehom. Govinda mu se uneo u lice ukočena pogleda, pun zebnje, pun čežnje. U njegovom pogledu odražavala se patnja i večno traženje, večno nenalaženje. Sidarta je to video i smešio se. - Prigni se meni! - šapnu Govindi na uvo. - Pri-gni se! Tako, još bliže! Sasvim blizu! Poljubi me u čelo, Govindo!

i svi su bili prevučeni nečim veoma tananim. (Prim. u plaču iskrivljeno . rađajući jedno drugo.) . šarana sa beskrajno bolno razjapljenim ustima umiruće ribe. ptica .u isti tren je video ubicu vezanih ruku. začuđeno.18 Agni19 . kao tankim staklom. čitavu reku likova. drugi niz. tanani. a nijedno od njih nije umiralo.i sve ove pojave i likovi mirovali su. crveno i naborano. bikova. kako mu krvnik udarcem mača odseca glavu . koji su svi dolazili i nestajali. plutali i prelivali se jedno u drugo. mudri. prev. (Prim. potpuno istovetni tihi. providnom kožom. možda dobrohotni. umesto toga video je druge likove. dodirnuo usnama njegovo čelo. Govinda.video je lice ubice. zbilo se nešto čudesno. a ipak se činilo da su svi istovremeno prisutni. video kako zabada nož u telo nekog čoveka . osmeh istodobnosti iznad hiljade rođenja i smrti. oni su pomagali jedni drugima u ljubavi.video je naga tela muškaraca i žena u pozama i borbama ljubavne pomame .sve ove pojave i likove video je povezane hiljadama međusobnih veza. video je Krišnu. uz strasno i bolno priznavanje prolaznosti. krokodila. besuštastvenim pa ipak postojećim. u mržnji. nemi. Dok su mu misli još bile zaokupljene Sidartinim neobičnim rečima. a da između jednog i drugog lika nije ležalo vreme . ugaslih očiju .Dok je Govinda. a taj osmeh Sidartin bio je isti. prignuvši mu se. 18 19 Krišnu . a ta maska se smešila.video je leševe gde leže opruženi. nedokučivi. proricali. poslušao njegove reči i.prema indijskoj mitologiji osma reinkarnacija boga Višnu. prazni . a ipak su svi oni bili Sidarta. evo šta se dogodilo: Nije više video lik svoga prijatelja Sidarte. ili ledom. osmeh jedinstva iznad uskovitlanih obličja. oplođavali se.po najstarijoj vedaističkoj bramanskoj religiji bog vatre. stotine i hiljade. svako od njih je težilo smrti. I tako je Govinda video taj osmeh maske.video je bogove.video je lice novorođenog deteta. u neprekidnoj meni i preporodu. dok su se u njemu borili prezir prema rečima prijatelja sa ogromnom ljubavlju i strahopoštovanjem. da nirvanu i sansaru predočava u sebi kao jedno. prev. slonova. ali ipak privučen velikom ljubavlju i slutnjom. tog istog trenutka. ta maska je bila Sidartino lice koje je on.video je životinjske glave. već su se stalno preobražavali ponovo rođeni. Video je lik ribe. glave divljih veprova. na kolenima. a možda pod-smešljivi. dobijajući uvek novi lik. dodirivao usnama. hladni.) Agni . uništavajući se. kao posuda ili forma ili maska od vode. dok je uzaludno i opirući se težio da zamisli nepostojanje vremena.

Poklonio se duboko. To lice je bilo nepromenjeno. Govinda je još neko vreme ostao nagnut nad Sidartinim spokojnim licem koje je upravo poljubio. da li je ovo viđenje trajalo trenutak ili sto godina. sve što nastaje. možda veoma dobrohotno. Sidarta se smešio spokojno. Ne znajući više da li postoji vreme. Govinda se duboko poklonio. što mu je u životu ikada bilo dragoceno i sveto. sve do zemlje. ovako se smeše samo savršeni. opčinjene i razrešene duše. Govinda je znao. smešio se smireno i blago. najskrušenijeg poštovanja.hiljadostruki osmeh Gotame . isto kao što se smešio Uzvišeni. pred onim koji je sedeo nepomično. preko njegovog staračkog lica tekle su suze za koje on nije ni znao. čiji ga je osmeh podsećao na sve što je u životu ikada voleo.Bude . nakon što se ispod njegove površine ponovo zatvorio bezdan hiljadostrukosti. sve što bivstvuje. postoje li ja i ti. dok mu je u srcu kao oganj gorelo osećanje duboke ljubavi. pogođen božanskom strelom koja mu je u najunutarnjijoj biti zadala slatku ranu. jedan Gotama. ne znajući više postoji li jedan Sidarta.kakav je i sam stotine puta video pun strahopoštovanja. a možda veoma podsmešljivo. na kome su se pojavila sva obličja. .