1 Hardver (hardware), računari

Hardver je opipljivi, fizički deo računara. Računar (kompjuter) je uređaj koji prihvata informacije (podatke) i obrađuje ih odgovarajućim programima i procedurama u cilju dobijanja rezultata. Računare možemo da delimo na analogne i digitalne računare u zavisnosti da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veličinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni računar uglavnom potisnut iz upotrebe i danas kada kažemo računar mislimo na digitalni računar.

1.1 Vrste računara
Postoje različite podele računara, a ovde ćemo navesti podelu prema veličini računara. Treba da razlikujemo serverske, mrežne, personalne, prenosne računare, kao i lične digitalne pomoćnike (PDA- personal digital assistant) u smislu kapaciteta, brzine, cene i tipičnih korisnika. Zavisno od veličine i snage, računari se dele na: Super-računare, Meinfrejm računare, Personalne računare, Prenosne računare i Mrežne računare.

1.1.1 Super-računari (supercomputers)
Super-računari su najbrži i najskuplji računari na svetu. Njihova brzina se meri u teraflopsima (FLOPS – Flaoting point Operations Per Second). Najbrži super-računar je IBM BlueGene/L koji je u junu 2005. godine postigao brzinu od 280,6 teraflopsa. Ovaj super-računar ima 131072 procesora koji mogu zajednički da rade na rešavanju jednog zadatka (parallel processing). Cena ovih računara se kreće i preko 100 miliona dolara.

1.1.2 Meinfrejm računari
Meinfrejm (mainframe) računari su veliki, snažni računari koji se uglavnom koriste u velikim kompanijama za obavljanje složenih i zahtevnih proračuna. Oni su sporiji od super-računara, ali su i mnogo jeftiniji. Brzina ovih računara meri se u MIPS-ima (Millions of Instractions Per Second). Najbrži IBM-ov meinfrejm računar je z9-109 koji sa svoja 54 procesora ostvaruje brzinu od 18660 MIPS-a. Prosečna cena meinfrejm računara je preko 5 miliona dolara. Meinfrejm računari koriste se u bankama, osiguravajućim kućama, u avionskim kompanijama, u policiji, u energetskim sistemima, automobilskim kompanijama itd.

1.1.3 Personalni računar (Personal Computer – PC)
Namenjen je za potrebe kancelarijskog poslovanja kao što je obrada teksta, tabelarna izračunavanja, rad sa manjim bazama podataka. Takođe se koristi kao multimedijalni uređaj,

razni slotovi. Koristi se na isti način kao i PC računar. računar se sastoji od tri različite celine: (1) centralne jedinice za obradu podataka. Na ploči se nalaze još BIOS. .3V. Obično postoji centralni računar velike snage (server) koji je povezan sa računarima namenjenim korisnicima (terminali). Personalni računar. U kućištu računara nalazi se napajanje (power supply) koje obezbeđuje da svaki deo računara dobije količinu energije koja mu je potrebna. 1.sredstvo za prikupljanje informacija. predstavlja mozak računara i on upravlja radom celog računara. spisak obaveza. U novije vreme se pojavljuje pojam Notebook koji je zapravo mali laptop. Palmtop je uređaj koji se u početku koristio kao elektronski organajzer u kojem su se čuvale adrese. Na nju se priključuju sve ostale komponente računara.1. a osnovna razlika je u načinu unosa podataka.1. sastanaka itd. Kućište ima tri osnovne funkcije: organizuje najveći broj računarskih komponenti.6 Kućište Kućište je kutija koja je napravljena od metala i plastike i u njega se smeštaju glavne komponente računara. pojavio se 1981. 5V i 12V što odgovara potrebama različitih komponenti računara. (3) ulazno-izlaznih (I-O Input-Output) jedinica. 1. štiti ih i rashlađuje. Brzina se izražava u MHz i GHz. video i tekstualnu komunikaciju. 1. dok se kod PDA računara podaci unose preko ekrana osetljivog na dodir (touchscreen). Od procesora najviše zavisi brzina rada računara. Danas su ovi računari snage pentiuma I. CMOS baterija. Glavni elementi matične ploče su magistrale i čipset. ležište za procesor. Računari mogu biti povezani kablovima. audio. (2) memorije.4 Prenosni računari U ovu grupu računara spadaju laptop ili notebook i palmtop ili PDA (Personal Digital Assistant).1. Postoje horizontalna (desktop) i vertikalna (tower) kućišta u više veličina. brojevi telefona. ali povezivanje može biti i bežično.8 Centralna jedinica ili CPU (Central Processing Unit) CPU je jedna od najvažnijih komponenti računara. godine i proizvod je kompanije IBM. Napajanje pretvara 220V u 3. Može se reči da je matična ploča dom za ostale komponente. konektori i priključci. ili PC. 1. 1. PDA računari su slične veličine kao i palmtop računari.5 Mrežni računari Mreža računara je skup međusobno povezanih računara koji dele zajedničke resurse (podaci i uređaji). Kod palmtop računara postoji tastatura.1.7 Matična ploča (motherboard) Matična ploča je glavna komponenta koja se montira unutar kućišta. Karakteriše ga niska cena.1. Laptop je mali prenosni računar težine oko 3 kg koji ima vlastitu bateriju koja mu omogućava višečasovni rad i onda kada nije direktno uključen u električni izvor napajanja. Glavni delovi računara Funkcionalno gledano.

u fazi obrade. DDR2 memorija je najbrža i njena brzina se kreće od 400 do 1066 MHz. DDR (Double Data Rate) i DDR2 memorija. L2 keš sporije radi od L1 keša. onda se iz RAM memorije na hard disk prebacuju podaci koji se najređe koriste kako bi se oslobodio potreban prostor. Proizvođači računara isporučuju programe kojima se nadograđuje FLASH BIOS. Kada se uključi računar softver iz ROM-BIOS-a proverava da li su komponente računara ispravne. Veličina ove memorije se obično kreće do 128 kilobajta. obično se misli na RAM memoriju. statička (SRAM . Veličina RAM memorije se izražava u MB i GB. U današnjim personalnim računarima uglavnom se koriste SDR (Single Data Rate).1.9 Memorija RAM (Random Access Memory) je deo računara u koji se učitavaju programi i podaci po uključenju i u toku rada računara. a drugi za instrukcije. Današnji standardni PC računari imaju između 512 MB i 2GB memorije. Svi programi i podaci koji se koriste za vreme rada računara prvo se učitavaju u RAM memoriju. Ona sadrži softver i informacije koje su neophodne za funkcionisanje računara kao što su informacije o komponentama računara. hardveru. dinamička memorija mora se stalno osvežavati inače će se njen sadržaj izgubiti. jedan za podatke. tekstura i drugih elemenata koje treba prikazati na ekranu. . Zbog velikih zahteva. Za razliku od statičke. Video (grafička) memorija je memorija koja se nalazi na grafičkim karticama. Zbog velike razlike u brzini rada između procesora i radne memorije koriste se dve keš memorije koje se nazivaju L1 keš (Level 1) i (Level 2) L2 keš. diskete. Računar prebacuje podatke iz RAM memorije na HARD disk i vraća podatke sa diska u RAM po potrebi. Veličina ove memorije može da se kreće i do 2 megabajta. FLASH BIOS sadrži isti softver kao i ROM-BIOS. 1GB (gigabajt) = 1024MB. L1 keš se nalazi u samom jezgru procesora i radi na istoj brzini kao i sam procesor. CD itd. ali i mnogo skuplja pa se uglavnom koristi kao keš (cache) memorija. ova memorija je brža nego obična RAM memorija. Pod pojmom memorija. L1 keš se obično deli na dva dela. ROM (Read Only Memory) memorija je memorija iz koje se samo čitaju podaci i u koju podaci mogu da se upišu samo jednom.1. Postoje dve osnovne vrste memorije.Static RAM) i dinamička (DRAM .Dynamic RAM). ali znatno brže od RAM memorije i služi kao spona između ove dve memorije. Dok je računar isključen RAM memorija je bez sadržaja. 1KB (kilobajt) = 1024B. a nema više mesta. kada su u pitanju računari. U RAM memoriju se podaci mogu upisivati i brisati iz nje. Keš memorija (Cash). Ova memorija koristi se za smeštanje slika. Jedinice za merenje memorije Odnosi između memorijskih jedinica su sledeći: 1B (bajt) = 8b (bita). Statička memorija mnogo je brža od dinamičke. Ukoliko je neke podatke ili programe potrebno učitati u memoriju. Operativni sistem može da se učitava i sa mreže. ali za razliku od ROM-BIOS-a FLASH BIOS može da se nadogradi. Time se virtuelno povećava kapacitet RAM memorije. 1MB (megabajt) = 1024KB. Podaci se u RAM memoriji nalaze samo privremeno. On takođe učitava u RAM memoriju operativni sistem koji se nalazi na hard disku. Virtuelna memorija je memorija na hard disku koja se koristi u slučajevima kada je RAM memorija puna. ROM-BIOS (Read Only Memory – Basic Input Output System) je čip koji se nalazi na matičnoj ploči i sadrži softver za izvršavanje različitih zadataka.

Maksimalna brzina od 52x iznosi 7.10 Uređaji za čuvanje (skladištenje) podataka Koriste se za trajno čuvanje podataka i ovde spadaju: hard disk. Brzina od 1x iznosi 150 kilobita u sekundi. zip disk. Na optičke medije sa oznakom CD-R podaci mogu da se upišu samo jednom. dokumenti. SATA i SCSI konektora. Fizički CD i DVD se po izgledu ne razlikuju. tada može da dođe i do oštećenja diska. DVD/RW (Digital Versatile Disc Read/Write – digitalni višenamenski disk) je uređaj koji čita podatke sa CD i DVD medija i piše na DVD medij. Hard disk (HDD – Hard Disk Drive) je permanentna memorija što znači da podaci ostaju na disku i nakon gašenja računara. USB flash memorija. koje su dalje izdeljene na sektore. CD ima kapacitet od 700MB. Možemo ih razlikovati po kapacitetu i brzini pristupa podacima. Svi personalni računari su imali kao standardnu opremu disketnu jedinicu (Floppy Disk Drive . iznad same površine magnetnih ploča formira se vazdušni jastuk tako da glava praktično lebdi na vazdušnom jastuku i prilikom čitanja i pisanja ne dodiruje ploče. Sektor predstavlja jedan mali deo staze veličine 512 bita.1TB (terabajt) = 1024GB. trake.1. . Disk je izrađen od tvrdih materijala. Na disku se nalazi operativni sistem računara. koji je većeg kapaciteta (2GB). Uređaj koji samo čita podatke sa CD i DVD medija zove se DVD-ROM. CD-ROM može samo da čita podatke sa optičkih diskova. odnosno disketa. Optički uređaji su uređaji koji čitaju i upisuju podatke na optičke medije. najčešće u obliku aluminijumskih ploča koje su presvučene magnetnim materijalom. odnosno 8. programi. igrice itd. Danas se u personalnim računarima najčešće koriste ATA (Advanced Technology Attachment) ili SATA (Serial ATA) diskovi. Kod SATA II diskova ovaj prenos je 300 MB/s. Flopi disk (Floppy Disk). DVD. CD-ROM (Compact Disc Read-only memory) spada u optičke uređaje. a DVD od 4.5GB ukoliko se radi od dvoslojnom zapisivanju. CD/RW (Compact Disc Read/Write) može i da čita podatke sa optičkih medija i da ih upisuje na njih.400. ovaj uređaj ima prednost u brzini u odnosu na disketu. disketa.5 inča kapaciteta od 1. ATA diskovi su preimenovani u PATA diskove. Zip Disk je verzija diskete većeg kapaciteta (100. Ceo hard disk izdeljen je na staze. Zbog brzog okretanja diska. Ukoliko dođe do fizičkog dodira između glave i ploče diska. odnosno Firewire i USB konektora ako se radi o eksternim uređajima. Takođe. Uređaj sličan zip disku je Jaz disk. 1. Podaci se upisuju na magnetni disk koji je smešten u kućištu od tvrde plastike. Na računar se spajaju preko IDE. ali se značajno razlikuju po kapacitetu. a sa CD-RW oznakom više puta. U upotrebi su diskete od 3. Podaci se zapisuju u koncentričnim krugovima koji se zovu staze. Pojavom SATA diskova. 7.FDD) koja služi za čitanje i upis na disketu. Kapacitet današnjih diskova ide i do 500 gigabajta (GB). a ako se podaci upisuju sa obe strane kapacitet je 17 GB. Postoji interni i eksterni zip disk. CD. je magnetski disk koji je do pojave CD-a bio glavno sredstvo za prenos i distribuciju softvera i podataka. PATA diskovi su sa matičnom pločom povezani sa paralelnim kablom koji ima 80 žica.200 i 10. Danas se diskovi okreću brzinom od 5.7GB. Kod SATA diskova podaci se prenose brzinom od 150 MB/s. 250 i 700 MB).8 megabajta u sekundi. Brzina prenosa podataka kod ovih diskova je 133 MB/s. Pogodan je za čuvanje rezervnih kopija podataka.000 obrtaja u minuti.44 megabajta.

štampač. ali ih možemo videti i na PC računarima. Izgleda kao COM1 i COM2. Formatiranje diska Formatiranje diskova je postupak kojim se briše sadržaj (svi podaci se brišu) i na poseban način označava da bi disk mogao da se koristi. Pomeranje pokazivača se vrši pomeranjem prsta po ovom uređaju. zatvorene u metalno ili plastično kućište. U ove uređaje spadaju tastatura. Optički miševi koriste diode koje emituju svetlost i fotodiode za detektovanje kretanja miša u odnosu na podlogu.11 Periferni uređaji (Pheripherals) Periferni uređaji su svi uređaji koji se priključuju na računar. Serijski port (Serial port) je konektor koji se nalazi na zadnjoj strani računara i na njega se obično priključuju uređaji kao što su eksterni modem. USB flash memorija je uređaj koji se sastoji od male štampane ploče na kojoj se nalazi flash memorija. zvučnici itd. Za njihovo priključivanje koriste se različiti konektori . 1.12 Ulazni uređaji (Input devices) Ulazni uređaji omogućavaju unos informacija u računar. selektuju objekti i delovi teksta itd. miš. skener itd. izlazni i ulaznoizlazni. Najčešće se koriste QWERTY tastature.priključci.1. na laptopu se .Magnetne trake (magnetic tape. Znakovi koji ne postoje na tastaturi mogu se uneti kombinacijom tastera. dok laserski miševi koriste infracrveni laser.1. skener. Pomoću njega otvaraju se padajući meniji. U ove uređaje spadaju štampač. Flash memorija danas je najpraktičnija vrsta prenosivog memorijskog medija. miš i ostali serijski uređaji. Postoje dva ovakva porta i nazivaju se COM1 i COM2. Obično se označava kao LPT1 ili LPT2. Trackball se koristi za iste poslove kao miš. Touch pad je uređaj koji se uobičajeno nalazi na laptopu i koristi se kao zamena za miša. Laserski miševi su oko 20 puta precizniji od optičkih miševa. Sadrži 104 tastera. Koriste se uglavnom na mainframe računarima. miš. skener. skener. 1. streamer) na neki način odgovaraju kasetama na kasetofonima. Pored mehaničkih miševa sa kuglom. ali je malo duži. mikrofon… Tastatura (Keyboard) je ulazni uređaj preko kojeg se unose tekst i komande u računar. Miš (Mouse) je ulazni uređaj koji se koristi u grafički orijentisanim operativnim sistemima kao što je Microsoft Windows. Omogućava priključenje gotovo svih perifernih uređaja kao što su miš. USB (Universal Serial Bus) je noviji priključak u odnosu na COM i LPT. biraju i aktiviraju komande. kamera. vrsta EEPROM (Electrically-Erasable Programmable Read-Only Memory) memorije. dok se kod miša pomera ceo uređaj. Kapacitet se kreće od 32MB od 64GB. modem. Mogu biti ulazni. Razlika je što se pointer pomera okretanjem kuglice koja se nalazi na gornjoj strani uređaja. Uz ovaj uređaj. Paralelni port (Parallel port) je priključak koji se nalazi na zadnjoj strani računara i koristi se za povezivanje štampača. Kapacitet ovih traka je nekoliko desetina GB. Memorija se na računar priključuje preko USB porta preko kojeg dobija struju. postoje još optički i laserski miševi.

Liči na kraj olovke na kojoj se nalazi gumica i smešten je u centralnom delu tastature. Na računar se povezuje preko USB porta. Većina zvučnih kartica danas podržava 5.1. CRT (Cathode Ray Thube) ili katodni monitori se zasnivaju na katodnoj cevi koja velikom brzinom emituje elektrone. ali zapis se čuva u digitalnom obliku. Ekran ovih monitora sastoji se od miliona sićušnih crvenih. tj. Kod današnjih personalnih računara najčešće se koriste laserski i inkdžet. Štampač (Printer) je izlazna jedinica koja ispisuje podatke iz računara na papir kao tekst. Pojavljuje se u obliku dodatne kartice koja se montira u odgovarajući slot (ležište) na matičnoj ploči ili je integrisana sa matičnom pločom u obliku čipa. Izgledom podseća na TV prijemnik. vrši se digitalizacija fotografije. mogu da skeniraju sa obe strane istovremeno i imaju spremište za 100 stranica.1 standard sa odgovarajućim zvučnicima. U PC konfiguracijama danas se koriste CRT i LCD monitori. ploter. na primer. crtanje na ekranu na sličan način kao touch screen ali sa većom preciznošću. Skener (Scanner) je ulazna jedinica za unos slika. Grafička kartica pretvara digitalne signale u nizove slika koji se prikazuju na ekranu. štampač. troše mnogo struje i zrače X-zrake.13 Izlazni uređaji (Output devices) Rezultate rada računara možemo videti na izlaznim uređajima kao što su: monitor. čestice kristala se orijentišu u određenom smeru i počinju da ispoljavaju polarizirajući efekat. Džojstik (Joystick) je uređaj koji se koristi u igricama. propuštajući samo određeni deo svetlosnog spektra. Koristi se za prenos video konferencija i razgovora preko Interneta. Pomeranjem ovog uređaja pomeramo pokazivač. Negativne karakteristike ovih monitora su što su glomazni. Light pen je oblika olovke.obično nalazi i Pointing stick. sliku i sl. Omogućavaju snimanje fotografija i kraćih ili dužih snimaka u zavisnosti od memorije kamere. a retko iglični štampači. u računar. vrši prebacivanje slika u digitalni oblik. Sa računarom se povezuje preko paralelnog porta (LPT1) ili preko USB priključka. Tečni kristal je želatinozna masa koja se nalazi između providnih elektroda. Delovanjem napona na elektrode. Na ovaj način se. 17 i 19 inča. . LCD (Liquid Crystal Display) monitori rade na principu tečnih kristalnih molekula. Web kamera (Webcam) prenosi slike i video u realnom vremenu. odnosno mogućnost prepoznavanja teksta. Mikrofon se priključuje na zvučnu karticu i pomoću njega se zvučni signal pretvara iz mehaničkog u električni oblik. Svi skeneri imaju OCR (Optical Character Recognition). teksta i sl. zelenih i plavih fosfornih tačkica koje svetle kada ih udari elektron što potom stvara sliku na ekranu. 1. zvučnici. projektor. crteža. Zvučna kartica je ulazno-izlazni uređaj koji pretvara zvuk u digitalni signal i digitalni signal u zvuk. Monitor je izlazni uređaj koji računarske signale prikazuje kao sliku preko koje korisnik komunicira sa računarom. Standardne veličine monitora dijagonale danas su 15. Digitalne kamere su kamere koje odgovaraju standardnim kamerama. Može biti integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa ili se stavlja na matičnu ploču kao dodatna kartica. Omogućava korisniku označavanje objekata na ekranu. Brzina skeniranja kod boljih skenera kreće se i do 35 stranica u minuti.

Inkdžet (Ink-jet Printers) štampači štampaju tako što iz rezervoara (cartridge) izbacuju (pljuckaju) male kapljice na papir. Postoje i laserski štampači u boji. Zvučnici omogućavaju emitovanje audio signala i priključuju se na zvučnu karticu. 7. reklamni.). Linijski šampači (Line Printer) su brzi štampači koji mogu da štampaju i do 3000 redova u minuti. ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line). 5. 4.Laserski (Laser Printers) štampači su najbrži i imaju najveći kvalitet štampe. mobilni telefoni.2 Faktori koji utiču na rad računara Na performanse računara najviše utiču sledeći faktori: 1. Brzina procesora Veličina i brzina RAM memorije Veličina i brzina diska Veličina slobodnog prostora na disku Stepen fragmentacije Broj pokrenutih aplikacija Performanse grafičke kartice .14 Ulazno-izlazni uređaji (Input-Output devices) Modem je uređaj koji podatke iz digitalnog oblika pretvara u analogni. Koristi se za prezentacije. 1. organajzeri i sl. kao i troškovi štampe. Brzina štampe kreće se preko 20 stranica u minuti. ali pomoću njih se može i predati neka informacija. Nedostaci linijskih štampača su loš kvalitet štampe. 3. Ove uređaje možemo videti u bankama. kablovski i bežični modemi. ali su kertridži skupi i brzo se troše. Postoje Dial-up. 2. kao kod pisaće mašine) udaraju u papir. Modem se uglavnom koristi za priključenje na Internet. 6. ali je njihova cena još uvek visoka. poštama. Ovi štampači su jeftini. telefonska sekretarica ili za razgovor preko računara. prodajni. Ime dolazi od MODulate/DEModulate. odnosno u situacijama gde je potrebno da više ljudi posmatra određeni materijal (nastavni. a analogne signale pretvara u digitalne. Uređaj crta olovkama koje se kreću preko površine papira. a i uređajima kao što su PDA. Ulaz informacija se vrši dodirom površine ekrana na kojoj su softverski prikazane komande. Iglični štampači (Dot matrix) otisak na papiru ostavljaju pomoću iglica koje preko trake sa bojom (ribon traka.1. Touch screen monitori se koriste kao standardni izlazni uređaji. planovi i projekti. Uglavnom se koriste na meinfrejm računarima tamo gde su potrebne velike brzine štampe. analize i sl. Oni su dosta spori i bučni. Projektorima se slika prikazuje na površini (platnu) udaljenom od računara. Kvalitet zvučne kartice i kvalitet zvučnika određuju i kvalitet emitovanog zvuka. 1. vrlo su bučni i ne mogu da štampaju grafiku. Ploteri (Plotters) crtaju crteže kao što su nacrti. hotelima. ali i kao faks mašina. samoposlugama. predavanja.

sprovođenje sigurnosnih politika itd. odnosno računar zahvaljujući kojem korisnici mreže mogu da koriste određeni mrežni resurs. Svaka mreža sastoji se od hardvera i softvera. 2. fax mašinu. tabelarne kalkulacije. koaksijalni kabl. Standardizovanje aplikacija. deljenih podataka. Mogućnost deljenja informacija na efikasan način je upravo ono što računarskim mrežama daje snagu i atraktivnost. Prenosni medij povezuje računare u mreži. kroz centralizovanu administraciju. podešavanje svih računara na isti ili sličan način. modem. izradu rezervnih kopija. Čvor je deo mreže u kojem se obrađuju podaci. skeneri itd. Ostali čvorovi usmeravaju podatke (ruteri). dele resurse i informacije. ploter itd. i datoteka . lakše deljenje dokumenata itd.1 Svrha umrežavanja Svrha povezivanja računara jeste deljenje resursa. protokola koji predstavljaju pravila po kojima se komunicira u mreži i aplikacija. baza podataka. radio talasi itd. omogućava svim korisnicima mreže da koriste istu aplikaciju i istu verziju te aplikacije. Centralizovanom administracijom i podrškom. . omogućavaju lakše razmeštanje softvera.. kao što su programi za obradu teksta. Čvorovi u kojima se vrši stvarna obrada podataka nazivaju se hostovi (hosts). npr. Računarske mreže povećavaju efikasnost i smanjuju troškove na najmanje tri načina: Deljenjem informacija (podataka).2 Elementi računarskih mreža Računarske mreže se sastoje od servera. Hardverski deo mreže sastoji se od mrežnih čvorova (nods). medijuma kojima su povezani i deljenih resursa. Klijent je računar koji koristi mrežne resurse koje serveri stavljaju na raspolaganje. optički kabl. odnosno Internet. Mogućnost deljenja informacija brzo i „besplatno“ najvažnija je i najkorišćenija prednost računarskih mreža. klijenata. Računarske mreže smanjuju troškove za hardver. Softver se sastoji od mrežnih operativnih sistema. štampači.2 Računarske mreže Računarska mreža je grupa međusobno povezanih računara tako da mogu da komuniciraju jedan s drugim. Deljeni resursi su diskovi. prenosnog medija. Nije više potrebno da svaki PC ima svoj štampač.koji predstavljaju softverske deljene resurse. Server je računar koji omogućava deljenje resursa. 2. perifernih uređaja i ostalih resursa. skener. Računarske mreže. Deljenjem hardvera i softvera. baze podataka itd. U prilog tome je i činjenica da je slanje elektronske pošte daleko najkorišćenija usluga koju pružaju računarske mreže.

Lokalna računarska mreža (Local Area Network . skeneri i drugi periferni uređaji koji se klijentima stavljaju na raspolaganje preko servera. zgrade ili više zgrada čija udaljenost nije veća od nekoliko kilometara. Podaci u LAN mreži prenose se velikom brzinom. globalne. Ona može da sadrži od dva do više stotina povezanih računara i perifernih uređaja. modemi.LAN) prostire se unutar jedne prostorije. 2. Za povezivanje LAN mreža u WAN mrežu koristi se infrastruktura telekomunikacionih kompanija. računarske mreže se dele na lokalne. Gradska mreža (Metropolitan Area Network . Izvor podataka (Data Source) je mesto na kojem podaci nastaju i odakle se šalju. za razliku od LAN mreže. fax uređaji. Predajnik šalje podatke preko prenosnog medijuma (Transmission Medium) prijemniku. Odredište (Data Destination) je mesto gde podaci završavaju svoje putovanje. gradske. Najveća i najpoznatija WAN mreža je Internet. Obično se radi o mrežnom računaru.4 Podela računarskih mreža Računarske mreže mogu se podeliti po: prostoru na kojem se prostiru.Deljeni podaci su fajlovi na serveru kojima klijenti pristupaju. campus i personalne mreže. Izvor podataka šalje podatke predajniku (Transmitter). a to je obično mrežni računar. topologiji i načinu korišćenja usluge.WAN mreža (Wide Area Network) povezuje računare koji mogu da se nalaze bilo gde na svetu. ali ne izlazi izvan granica grada. Globalna računarska mreža .MAN) povezuje više LAN ili CAN mreža. Brzina prenosa podataka je značajno manja nego kod LAN mreža. nije geografski ograničena. Predajnik prevodi podatke u oblik koji je pogodan za prenos preko medijuma. 2.4. WAN mreže se sastoje od više povezanih LAN mreža. 2. Prijemnik (Receiver) prima podatke i prevodi ih u format koji odredišni uređaj razume. Deljeni hardver su štampači.3 Mreža kao komunikacioni sistem Računarska mreža predstavlja komunikacioni sistem koji se sastoji od pet delova. WAN mreža.1 Podela mreža po prostoru na kojem se prostiru Gledano po prostoru na kojem se prostiru. .

Domet ovih mreža je oko šest do deset metara. Potrebe korisnika mreže. Standardne mrežne usluge. ne postoje posebni serveri i ne postoji hijerarhija između računara. aplikativni serveri (Aplications Servers). Mreže računara istog prioriteta (Peer-to-peer networks) Kod mreža računara istog prioriteta. Kod ovih mreža. kao što su fajlovi ili štampači. računarske mreže dele se na mreže računara istog prioriteta i serverske mreže. Serverske mreže (Server-based networks) Serverske mreže imaju posebne računare koji služe samo kao serveri i koji pružaju jednu ili više mrežnih usluga korisnicima. administrator određuje i sprovodi sigurnosnu politiku i prava za svakog korisnika i svaki računar. industrijski kompleks ili vojna baza. Klijent-server je arhitektura u kojoj razlikujemo klijentski sistem i serverski sistem koji komuniciraju preko računarske mreže. skenera.4. odnosno klijentima. Ovaj koncept naziva se klijent-server (ClientServer) arhitektura. štampača. PDA. kao što su serveri za datoteke i štampanje (File and Print Servers). Potreban nivo bezbednosti. Klijent je u osnovi aplikacija (softver) koja inicira komunikaciju. Mreže računara istog prioriteta dobar su izbor u slučajevima kada postoji deset ili manje korisnika (računara). Razlikujemo nekoliko vrsta servera. Potreban nivo administrativne podrške. Veličina saobraćaja.Personal Area Network) je računarska mreža koja se koristi za povezivanje računarskih uređaja koji su vezani za jednu osobu. Personalna mreža (PAN . Koju od ovih mreža treba implementirati u konkretnom slučaju zavisi od više faktora. pristup web sajtu ili bazi podataka bazirane su na klijent-server modelu. kao što su slanje elektronske pošte.2 Podela mreža prema načinu korišćenja usluga Prema načinu korišćenja usluga. . web server. faks mašina. Sigurnost koju pružaju serverske mreže jedan je od važnijih razloga zbog čega se mnoge organizacije odlučuju za njih. 2. Ne postoji ni administrator koji bi odgovarao za mrežu. gde nije potreban specijalizovan server nego korisnici sami mogu da dele podatke i druge resurse.Campus Area Network (CAN) su računarske mreže koje povezuju dve ili više LAN mreža. telefona. Cena izgradnje i održavanja P2P mreža je niska. proksi server itd. Budžet. Svi računari mogu da funkcionišu i kao serveri i kao klijenti. Vrsta posla. npr. kao što su: Broj računara koji se umrežava. gde stepen sigurnosti nije toliko važan i gde se ne očekuje posebno veliki rast broja računara u skoroj budućnosti. faks server. mejl server. dok server (takođe aplikacija) osluškuje da li ima zahteva od strane klijenata. skraćeno P2P (od peer-to-peer). ali su ograničene na određeno područje kao što je školska zgrada.

stablo . postoji i distribuirana topologija magistrale (Distributed Bus). Kada dođe do kvara na jednom kablu. Ova topologija naziva se i topologija višestrukih puteva. Razlikujemo tri osnovne mrežne topologije: Magistrala (Bus) Zvezda (Star) Prsten (Ring) Pored ovih topologija. Meš topologija je složena i teška za podešavanje i zahteva veliku količinu kablova. doći će i do prekida rada mreže. Kod topologije prstena svi računari su kružno spojeni jednim kablom. grupi računara ili svim računarima). Koristi se u situacijama kada je potrebna maksimalna redudantnost i pouzdanost. Kvar jednog računara može da ima uticaj na čitavu mrežu. Svi podaci koji se prenose preko ovog kabla dostupni su svakom računaru u mreži. kičma backbone. . Saobraćaj se odvija tako da se podaci prvo šalju centralnom uređaju. Svič podatke šalje samo onim računarima kojima su podaci namenjeni (jednom računaru. Topologija magistrale Kod topologije magistrale računari su povezani na zajednički komunikacioni kanal (koaksijalni kabl) koji ima tačno dva kraja i koji predstavlja magistralu (još se naziva segment.. napomenućemo meš (Mesh) topologiju. a zatim se od njega šalju svim ostalim računarima u mreži. Međutim. Podaci se prenose u jednom smeru od računara do računara. Topologija zvezde Kod topologije zvezde svi računari su posebnim kablom povezani na centralni uređaj koji se zove hab (hub). topologiju drveta (Tree) i topologiju od tačke do tačke (Point-to-point). odnosno neće dovesti do prekida rada. Podaci se kroz kabl šalju u vidu električnih signala.2. Meš topologija U potpunoj meš topologiji (Full Mesh Topology) svaki računar povezan je posebnim kablom sa svakim drugim računarom. klasične topologije magistrale.4. Topologija prstena Topologija prstena razvijena je sedamdesetih godina od strane IBM-a i još uvek predstavlja primarnu LAN tehnologiju ove kompanije. koja se često naziva i linearna (Linear Bus). centralni uređaj može da bude računar (sa više mrežnih kartica) ili svič. Pored haba. Pored ove. Prednost topologije zvezde ogleda se u centralizaciji resursa i upravljanja i jednostavnom dodavanju i uklanjanju novih računara iz mreže. saobraćaj preuzima drugi kabl. Svaki računar regeneriše signal pre nego što ga pošalje sledećem računaru. tako i na način na koji su oni logički povezani. Kvar jednog računara ne utiče na rad mreže. ukoliko dođe do prekida kabla. Ne postoje krajevi kabla kao kod topologije magistrale.trunk).3 Mrežne topologije Mrežna topologija odnosi se kako na fizički raspored računara. Distribuirana bus topologija radi na isti način kao i linearna topologija. Kod nje se glavni kabl grana tako da postoji više od dva kraja. Nedostatak ove topologije je što zahteva veliku količinu kablova.

Dodavanje novih nodova je lako. 1969. U slučaju prekida veze ili uništenja bilo koje tačke odbrane preostali deo sistema funkcioniše i dalje bez problema.TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) i 1982. Predstavlja kombinaciju topologije magistrale i topologije zvezde. godine računari četiri univerziteta u SAD povezuju se u mrežu koja dobija ime po agenciji za vrhunske istraživačke projekte (ARPA) koja je sprovela ideju u delo. U vojnim krugovima došlo se do zaključka da se dovodi u pitanje bezbednost zbog velikog broja povezanih računara i mreža se 1983. koja će odigrati presudnu ulogu u nastanku Interneta. Sputnjik. Internet. postalo je neophodno uvođenje sistema zvanog DNS (Domain Name System) koji prevodi simbolička imena u numeričke IP adrese. godine u Poljskoj. Godine 1984. Danas svima vrlo poznat servis. ponudio je rešenje u vidu decentralizacije. ARPANET. Krajem sedamdesetih godina razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet . Veliki nedostatak se ogleda u tome što cela mreža zavisi od jednog noda i kvar na njemu dovodi do pada cele mreže. rutama. godine. godine postaje standardni protokol na kome počiva funkcionisanje Interneta. 3. Zbog uvođenja domena i simboličkih imena. dva rutera u WAN mreži. Trebalo je da prođe devet godina da bi se ove ideje i realizovale. Informacije se mogu slati različitim putanjama. Do tada se koristio numerički sistem označavanja adresa koji je bio neprikladan za pamćenje. intranet. Primeri PTP topologije su dva računara koji komuniciraju preko modema. nastao je 1972. elektronska pošta (E-mail). . Nod koji se nalazi u korenu stabla obično kontroliše mrežu. godine deli na dva segmenta. jednostavno se doda novi hab na koji se zatim priključuju računari. Kao odgovor. Te godine bilo je umreženo oko 40 računara. uvodi se sistem označavanja računara pomoću imena i domena (simboličkih imena). vojni MILNET i civilni ARPANET.Topologija stabla Topologija stabla (Tree Topology) se još zove hijerarhijska topologija ili zvezda od zvezda topologija. a ponekad i saobraćaj na mreži. koji olakšava pamćenje adresa. SAD osnivaju Agenciju za vrhunske istraživačke projekte (ARPA – Advanced Research Projects Agency).PTP) direktno povezuje dva noda. Naučnik Paul Baran (rođen 1926. radna stanica koja komunicira preko paralelnog kabla sa štampačem. extranet Sovjetski Savez 1957. Tvorac Ray Tomlinson imao je ideju da se olakša komunikacija i razmena informacija među razvojnim ARPA timovima. Da bi mreža imala topologiju stabla mora da ima najmanje tri nivoa. Topologija od tačke do tačke Topologija od tačke do tačke (Point-to-point . godine lansirao je prvi veštački satelit. Ovo se naziva distribuiranom komunikacijom. radio u SAD).

Finskoj. Slobodna on-line enciklopedija Wikipedia nastaje 2001. 2. koja je 1988. nastao stihijski i neplanski. koji je logički povezan preko globalno jedinstvenog adresnog prostora zasnovanom na Internet protokolu (IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama. Od tog trenutka. usluge visokog nivoa koje počivaju na komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj. Island. Kanada. Nemačkoj i Izraelu. ARPANET je ugašen 1990. Te godine počinje da se razvija i E-biznis. Ta godina može da se uzme kao početak funkcionisanja Interneta koji liči na Internet kakvog danas poznajemo. Prvi grafički brauzer “Mosaic” napravljen je 1993. Lari Pejdž i Sergej Brin 1998. Vladimir Levin koristio je računar u Londonu za pristup banci City Bank za krađu liste klijenata i lozinki. . Bilo je spojeno 8 zemalja. Opljačkao je 3.com). Pojavljuje se banka City Bank koja nudi svoje usluge. Finska. Internet je globalna svetska računarska mreža. godine. Prvi put jedna picerija nudi svoje proizvode putem Interneta. Izvršena je prva pljačka. Definicija Interneta od strane federalnog Saveta za mreže (Fedеral Networking Council. Internet je. Francuska. koristi ili čini pristupačnim. Danska. godine.std. koji je u stanju da podrži komunikaciju koristeći Transmisioni kontrolni protokol/Internet Protokol (TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije/nadogradnje. godine. Holandiji.Uporedo s MILNETom i ARPANETom razvijalo se još nekoliko mreža među kojima je svakako najznačajnija bila mreža Nacionalne fondacije za nauku NSFNET. Prvi pretraživači Yahoo i Altavista pojavljuju se 1994. i 3. povezivanjem različitih mreža i zato se kaže da je Internet mreža svih mreža.7 miliona dolara koje je preneo na račune u SAD. dakle. FNC) malo je složenija: „Internet“ se odnosi na globalni informacioni sistem 1. i/ili druge IP kompatibilne protokole. godine i njime je omogućeno lakše korišćenje Interneta. Oko 2000-te godine registrovano je preko 550 miliona korisnika Interneta. Norveška i Švedska. godine povezana s ARPANETOM u čvoru na univerzitetu Carnegie-Mellon. i to: Amerika. godine osnivaju Google. godine. Za naziv tog mrežnog konglomerata počinje da se koristi termin Internet. bilo javno ili privatno. Počeo s radom prvi javni komercijalni provajder s telefonskim pristupom Internetu (world. koji omogućava. a 10 milijardi poruka pošalje se dnevno. priključuju se i ostale mreže. nadalje. Uhapšen je 1995. Te godine na Internet je bilo priključeno 43 miliona računara.

Internet. Lako se i jednostavno povezuje s internet mrežom.5. računar i sam postaje deo mreže. mrežu velikog broja umreženih računara širom sveta. 2006. Servisi za pretraživanje informacija. Intranet je mreža koja koristi Internet tehnologije. nastaje 2003. 2004. Apple 2007. Internet. 2. godine. Konferencijski servis. Diskusioni servis. a neki se transformišu i spajaju. godine na mrežu je priključeno oko 625 miliona računara. telefonskih linija itd. resurse. Konektujući se na Internet. Pomoću Internet servisa pristupamo Internet resursima. koji su povezani pomoću optičkih kablova. godine na Internet priključeno je 395 miliona računara. Extranet predstavlja eksterni deo intraneta neke kompanije. Extranet Extranet je privatna mreža koja povezuje delove intraneta različitih organizacija i omogućava sigurnu komunikaciju između poslovnih partnera preko Interneta. U pitanju je mreža koja je realizovana u okviru jedne firme. neki servisi nestaju. godine nastaje Facebook. Jedna od podela Internet servisa je podela na: Bazični servis. radne organizacije. intranet i extranet koriste iste medije.Skype. 2. godine izbacuje na tržište prvi IPhone telefon zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji. a razvojem Interneta nastaju potpuno novi servisi. Komunikacija se ostvaruje preko VPN-a (Virtual private networks). Predstavlja koncept umrežavanja koji se temelji na internet standardima i uz visok stepen računarske bezbednosti. Koristi TCP/IP protokole. Intranet Po istim principima i pravilima po kojima funkcioniše Internet funkcioniše i intranet. program za telefoniranje preko Interneta. Postoje različite podele i različiti Internet servisi. Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Možemo reći da Internet predstavlja mrežu svih mreža. za razliku od intraneta i extraneta pripada svakome i nikome i po definiciji otvoren je za sve korisnike. 2009.5 Servisi Interneta Servisi Interneta predstavljaju njegovu upotrebnu vrednost.1 Bazični servis . Javni informacioni servis. Koristi se za povezivanje firmi. protokole. satelitskih veza. Intranet je privatna mreža koja ima funkcije interneta i poseban sigurnosni sistem. poslovnih partnera ili u naučnim ustanovama.

Tvorac elektronske pošte je Rej Tomlinson koji je 1971. fajlove. Smišljajući kako da imenuje primaoce poruka i njihovih računara odlučio je da njihova imena i imena računara razdvoji nekim znakom interpunkcije. programe i druge arhivirane podatke bilo gde sa Interneta. FTP (File Transfer Protocol) protokol za prenos datoteka između dva računara na mreži. radeći u CERN u Ženevi. Anonimni FTP Anonimni FTP (Anonymous FTP) je javno skladište podataka koje je na raspolaganju svim korisnicima Interneta. a one se izvršavaju na drugom. godine. Telnet (telecommunications network) i rlogin (remote login) su razvijeni 1970. poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“) koji se koristi i danas. Web (WWW – World Wide Web) je servis za multimedijalne informacije. Domen rs govori da je reč o sadržaju koji pripada Srbiji. Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu. mejl su nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. 2. Na tastaturi je imao samo 12 takvih znakova pa se odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u porukama. elektronska pošta za razmenu poruka elektronskim putem. Adresa koja se unosi u adresnu liniju je simbolička. Servis koji obično poistovećuju sa pojmom Internet. i smatra se da je u svetu koristi nekoliko milijardi ljudi. Rej Tomlinson je odgovoran za upotrebu znaka @ (et. jedinstvenu kojom su adresirane stranice na webu.2 Javni informacioni servis Ovde spadaju servisi koji služe za skladištenje različitih vrsta podataka. U okviru adrese nalazi se domen koji označava pripadnost. a poštansko sanduče zamenjuju serveri. godine i omogućavaju pristup i rad na udaljenom računaru. Zahvaljujući webu Internet se danas masovno koristi i ovaj servis polako preuzima uloge ostalih servisa. Servis koji koriste svi korisnici Interneta. Ovaj servis je ranije bio više u upotrebi ali razvojem Interneta i novih tehnologija sve manje je zastupljen. Predstavlja način za anonimno logovanje na udaljene hostove na Internetu i često preuzimanje freewarea . na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme. Mozzila Firefox.5. Elektronska pošta Elektronska pošta (e-mail). Ime je nastalo od tradicionalne pošte. godine napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara. On omogućava korisniku da pribavlja dokumente. negde 1991. Zaslužan za prodor interneta i masovno korišćenje. Najpoznatiji servis koji pripada ovoj grupi jeste E-mail. Universal Resource Locator (URL) predstavlja adresu lokacije na Internetu. WWW predstavlja kolekciju hipertext dokumenata koji su smešteni na serverima širom sveta. bez definisanja korisničkog imena i lozinke. Ovo znači da možete unositi komande na jednom računaru. imejl. zasnovan na hipertekstu i hipermediji. Za krstarenje Webom neophodno je da koristite internet brauzer (Internet Browser) od kojih su najpoznatiji Microsoft Internet Explorer.Bazični servis je grupa servisa sa kojima je počeo rad Interneta. Opera itd. a ona se automatski pretvara u numeričku. e-pošta. udaljenom računaru. Web su stvorili Englez Tim Barners Li i Belgijanac Robert Cailliau.

Internet telefonija je servis koji je nastao 1995. Newsgroup Diskusione grupe (Newsgroup) su servis pomoću kojeg zainteresovani korisnici mogu da ostavljaju svoje poruke. Mailing liste Mailing lista je servis koji se pojavio na početku razvoja Interneta a i danas se kkoristi kod svih kategorija korisnika Interneta.(besplatnog softvera) sa Interneta. a od 2000-te godine odomaćio se termin VOIP. Chat IRC (Internet Relay Chat). Ideja mailing lista jeste da članovi razmene iskustvo i znanje. Internet telefonija Klasična telefonija podrazumeva da pripada državi ili kompanijama i razgovor se prenosi velikom brzinom putem žica ili bežično. ili. da odgovori budu dostupni svima. Ovaj servis nije imao hypertekst mogućnosti tj. Definišu se tzv. Baza podataka pod nazivom Archie sadrži listu onoga što je dostupno na anonimnim FTP sajtovima. tako da svi učesnici sobe mogu da prate razgovor. gopher je bio najlakši način za pregled informacija na Internetu. Da bi se koristio ovaj servis bio je potreban klijent server program. Gopher Gopher je servis za hijerarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. ili privatni kada se razgovor odvija samo između dva korisnika. oglase koji su svima dostupne.5. Mailig liste su formirane grupe korisnika Interneta koji su žele da učestvuju u diskusiji o različitim temama. 2. (Voice over Internet Protocol) a predstavlja prenos glasa internetom. VOIP je opšti naziv za softverska i . godine. Razgovor može biti javni.5. Javno. Pre otkrića web-a. Gopher klijent ili Gopher server. Nastao na Univerzitetu u Minesoti 1991. predstavlja interaktivno komuniciranje više korisnika istovremeno razmenom tekstualnih informacija. Teme su raznovrsne i određuju ih sami učesnici. koje određuju temu o kojim se razgovara. Na te poruke mogu da odgovaraju pojedinci na dva načina.4 Konferencijski servis Konferencijski servisi podrazumevaju aktivno istovremeno ušečće više korisnika. 2.3 Diskusioni servis Diskusioni servis obuhvata servise koji se odnose na grupnu elektronsku poštu. sobe (chat room). omogućavao je samo pregled tekst dokumenata. Kašnjenja u prenosu signala gotovo da nema. privatno da odgovori budu dostupni samo određenoj osobi. Komunikacija se odvija u realnom vremenu između dva ili više korisnika. godine.

Najpoznatiji program za internet telefoniranje je Skype. Postoje specijalizovani pretraživači koje koristimo za pretraživanje određenih specifičnih oblasti kao što je pretraživanje knjiga. automobila itd. Servisi za pretraživanje omogućavaju pronalaženje različitih informacija na Internetu. posredstvom računara. godine na Stanfordu. Nastao je 1998. U komunikaciji se koriste kamere. poslova. pretraživanje određenih kategorija. slušalice ili zvučnici. a sama kompanija ima 2668 zaposlenih. Postoji nekoliko načina za povezivanje. Pretraživači se uglavnom koriste besplatno. Google je najupotrebljavaniji pretraživač. Nastao je u kasnim 1970-im godinama. a autori su Leri Pejdž i Sergej Brin. Spada u povremene veze jer se na Internet konektujete samo kada Vam je on i potreban. uz oslonac na internet infrastrukturu. Za kvalitetno funkcionisanje video konferencije neophodno je imati brz Internet. Poznati pretraživači su Google. Alltheweb. To je vrsta telefonskog mrežnog sistema za digitalni prenos glasa i podataka preko standardnih bakarnih parica koji omogućava bolji kvalitet i veće brzine od analognih sistema. Yahoo.6 Povezivanje na Internet Da bismo koristili servise Interneta računar mora biti povezan sa Internetom. Brzina prenosa podataka između računara klijenta i računara servera je 56 Kb/s. Yahoo. mada je u praksi ova brzina realno manja. Ovakav pristup Internetu podrazumeva zakupljenu direktnu telefonsku liniju. naplaćuju. Pretraživači poseduju ogromne baze podataka koje sadrže informacije o web sajtovima i njihovim sadržajima. Krstarica itd. ISDN ISDN (Integrated Services Digital Network) je oznaka za digitalnu telefonsku tehnologiju. Na ovaj način korisnici mogu da se vide i čuju bez obzira na njihovu međusobnu udaljenost.5 Servisi za pretraživanje informacija Internet sadrži veliki broj informacija. razmenjuju zvuk i video signal između dva ili više korisnika. Pojam Google je nastao od reci Googol koja predstavlja broj koji se sastoji od broja 1 koga prate 100 nula. Masovno se koristi od 2000. Pretraživačima obično pristupamo unošenjem web adrese pretraživača u brauzeru (Google. a pojedini pretraživači neke svoje usluge. Dial-up Najstariji i najsporiji način pristupa Internetu je Dial-up. Altavista.5. Prvi pretraživač koji je napravljen koristi se i danas. 2. a i kao vid učenja na daljinu (distance learning). Altavista. Pogodan je za poslovnu namenu. Video konferencije Video konferencija je komunikacija kod koje se. audio oprema. 2. Preveden je na 35 jezika. Za ovakav vid komunikacije najčešće se koristi Internet.hardverska rešenja koja omogućavaju telekomunikaciju na manje i veće daljine. godine. Veza sa . mikrofon.

Sadržaji Weba satelitski se šalju brzinom od 400 kb/s. što je izazvano veoma visokim stepenom šuma na javnim frekvencijama i lošim vremenskim uslovima. a zemaljska mreža za prenos od korisnika ka Internetu.4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. Troškovi se plaćaju mesečno. ADSL-Asymmetric Digital Subscriber Line). računarskom sistemu je potrebno dodati spoljašnje antene sa pojačalom i spostvenim napajanjem. Mobilni telefon može poslužiti kao modem kojim se računar povezuje na Internet pomoću kabla ili bluetooth veze. Nedostatak bežičnog Interneta je slaba pouzdanost i stabilnost veze. GPRS GPRS (General Pocket Radio Service) je usluga koja je na raspolaganju korisnicima mobilnih telefona i omogućava im pristup Internetu. Usluga omogućava teoretsku brzinu prenosa do oko 170 kbit/s. a drugim zemaljsku. nabaviti i satelitski modem. Najvažnija prednost GPRS veze je. Brzina pristupa internet servisima se kreće od 256 kb/s do 1 Mb/s. Satelit se koristi da bi ubrzao prenos podataka sa Interneta prema korisniku. nego što je to u aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži. Za korišćenje bežičnog Intemeta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i odgovarajuća kartica za računar. UMTS . Za korišćenje ove usluge potrebno je. asimetrična je u smislu brzine prenosa podataka.Internetom je stalna bez obzira da li Vam je Internet u tom trenutku i potreban. ADSL je kod nas sinonim za konekciju za stalni pristup Internetu. U toku korišćenja Interneta telefonska linija nije zauzeta. To znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku). što je Iinternet uvek dostupan tj. ima ga svuda gde dopire signal mobilne telefonije. Bežično povezivanje sa Internetom za prenos podataka koristi radio frekvenciju od 2. uz običan telefonski modem. Kablovski operater televizijskim kablom dovodi TV signal. kao i Internet signal do korisnika. satelitsku antenu i sav neophodan softver koji je potreban kao dodatak računaru sa telefonskim modemom. Satelitska veza Način povezivanja na Internet koji jednim delom koristi specijalizovanu satelitsku mrežu. Na većim udaljenostima. Za ovakav pristup Internetu koristi se postojeći telefonski priključak koji pripada digitalnoj telefonskoj centrali. Naplata troškova je mesečna kao kod Kablovski Internet Kablovski internet je pristup resursima interneta koji se ostvaruje preko postojeće infrastrukture operatera kablovske televizije. Brzina prenosa podataka veća je u odnosu na dial-up i iznosi 128 Kb/s. ADSL Asimetrična digitalna pretplatnička linija (engl. Bežični Internet Spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom. a ako je veza između operatera i krajnjeg korisnika digitalizovana moguća je i brzina do 2 Mbit/s. Plaćanje troškova slično je ADSL pristupu. a kod većih sistema koriste se ruteri sa različitim mrežnim priključcima.

univerzalni mobilni telekomunikacijski servisi) predstavlja evropsko rešenje za mobilne sisteme treće generacije (3G). Uz prenos govornih informacija. multimedijalne usluge u pokretu.UMTS (Universal Mobile Telecommunication Services . . 3G omogućuva brzi prenos podataka. nezavisno od vremena i lokacije korisnika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful