BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.MATURSKI-RAD.COM
NA NA IM SAJTOVIMA MO ETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRU AMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADR AJ I PRVE TRI STRANE TAKO DA MO ETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U POTPUNOSTI ODGOVARA. U NA OJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI KOJE MO ETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MO ETE DOBITI NA NA EM FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA OFFICE@SEMINARSKIRAD.COM

Sadr aj

1. UVOD........................................................................................................................................................... 3 2. OBNOVLJIVI IZVORI ELEKTRICNE ENERGIJE............................................................................................. 4 2.1. Op ta razmatranja................................................................................................................................. 4 2.2. Energija vetra, vetroelektrane ............................................................................................................... 5 2.2.1. Istorijat vetroenergetike ................................................................................................................. 5 2.2.2. Vetar, ekolo ki izvor energije .......................................................................................................... 5 2.2.3. Snaga vetra .................................................................................................................................... 7 2.2.4. Merenjebrzine vetra,ruza vetrova,Weibull distrubucija................................................................... 9 2.2.9. Ekonomika vetroelektrana............................................................................................................ 21 2.2.10. Razvoj vetroenergetike ............................................................................................................... 22 2.2.11. Nedostaci vetroelektrana ........................................................................................................... 23 2.3. Solarni, fotonaponski sistemi napajanja .............................................................................................. 23 2.3.1. Uvodna razmatranja ..................................................................................................................... 23 2.3.2. Istorijskirazvoj fotonaponskih (PV) celija ....................................................................................... 24 2.3.4. Modul i niz ................................................................................................................................... 34 2.3.8. Visokotemperaturni solarni kolektori............................................................................................ 43 2.3.9. Potencijal solarne energije ........................................................................................................... 46 3. ZAKLJUCAK ................................................................................................................................................ 49 LITERATURA................................................................................................................................................... 49

2

1. UVOD
Globalni razvoj dru tva u budu nosti e u ogromnoj mjeri zavisiti od stanja u oblasti energetike problemi sa kojima se su cavaju u manjoj ili ve oj mjeri sve zemlje svijeta su povezani sa obezbje ivanjem energije i o uvanjem ivotne sredine eksplozija ljudske populacije na zemlji uzrokuje stalno pove anje potreba za energijom, naro ito elektri nom energijom. Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi oko 2,8 % godi nje. Sa druge strane, trenutna struktura primarnih izvora elektri ne energije ne mo e na globalnom nivou obezbijediti takav trend pove anja proizvodnje elektri ne energije. Razlog za to su aktuelni ekolo ki problemi direktno uzrokovani sagorijevanjem fosilnih i nuklearnih goriva, na kojima se bazira sada nja proizvodnja elektri ne energije u svijetu osim toga, postoje a dinamika kojom se eksploati u fosilna goriva e u bliskoj budu nosti dovesti i do iscrpljenja njihovih rezervi. Direktna poslijedica ovih opre nih uslova proizvodnje i potro nje je stalni porast cijene elektri ne energije, ime se, ve na sada njem nivou, stvara ekolo ki i ekonomski opravdana potreba uklju ivanja alternativnih izvora u globalnu strategiju razvoja energetike i takvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ula u ogroman kapital i anga uju veliki broj stru njaka u razvoj sistema za kori tenje obnovljivih izvora elektricne energije (vjetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biomasu i biogas, geotermalne elektrane, itd.). Kao rezultat takvog ulaganja osvojena je tehnologija i razvijena industrija za tehni ki pouzdanu konverziju nekih primarnih obnovljivih izvora osim toga, me unarodni protokoli i obaveze o smanjenju emisije CO2 (Kyoto protokol) i lokalni ekolo ki problemi primorali su vlade mnogih zemalja da razli itim subvencijama podsti u izgradnju ekolo ki istih elektrana koje koriste obnovljive izvore. Ovakvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ula u ogroman kapital i anga uju veliki broj stru njaka u razvoj sistema za kori tenje obnovljivih izvora elektri ne energije, posebno energije vetra i solarn energije, kao trenutno najperspektivnije obnovljive izvore.

3

2. OBNOVLJIVI IZVORI ELEKTRICNE ENERGIJE
2.1. Op ta razmatranja
Energija obnovljivih izvora mo e se koristiti za proizvodnju toplotne i elektri ne energije. Trenutno hidroenergija ima zna ajan udio u proizvodnji elektri ne energije ali se posljednjih godina energija vjetra zna ajno pribli ila komercijalizaciji. Na slici 2.1.,dat je grafikon udjela obnovljivih izvora u proizvodnji elektricne energije u Evropskim zemljama.

Slika 2.1. Udeo o5novljivih i3vor0 u proi3vodnji elek6ri0ne energije, u Evropi eored prethodnonavedenih izvoraenergijepostoje sledeci obnovljivi izvori energije: nolarna asuncevasenergija; 4

‡ ‡ ‡

Biomase; Geotermalna energija; Energija mora (energija plime i oseke, morskih talasa i prirodnih struja).

2.2. Energija vetra, vetroelektrane

2.2.1. Istorijat vetroenergetike
Ljudska vrsta koristi energiju vetra jo od davnina. Primena energije vetra seze u vreme prvih civilizacija, kada se energija vetra koristila za pogon camaca na reci Nil (5000 godina pre Hrista), a oko 700. godine pre Hrista, u dana njem Avganistanu, pojavile su seprve vetrenjace koje su sluzile za mlevenje zitaricap Tokom XIX veka u Severnoj Americi je bilo instalirano na hiljade vetrenjaca, koje su uglavnom bile koriscene za pumpanje vode na karmama i plantazamap eocetkom XX veka u SAD-u masovno su koriscene prve malevetrenjace za proizvodnju elektricne energije, ali su mnoge od njih prestale sa radom tokom tridesetih godina, zbog intenzivnog pro irenja elektrodistributivnog sistema i do najudaljenijihnaseljenihpodrucjap eroizvodnja elektricne energije iz vetra dozivela je nagli porast tokom naftne krize pocetkom novk-ih, ali je tek 1980-ih godina proslog veka dozivela izuzetan rast primenom novih tehnoloskihdostign ucap id noskp godine vetroenergetika je snazno napredovala, kako u instaliranoj snazi tako i u obimu proizvodnjep vak pre nekoliko godina vetroturbina od 500 kW bila je svojevrsnasenzacij apDanasvetroturbi neod npk do epW Mi,sprecnikom rotoraod Wkdo ok metara,vec predstavljaju standardna re enja. Na slici 2.2. prikazan je razvoj tehnologije vetroturbina.

Slika 2.2. Razvoj tehnologije vetroturbina

2.2.2. Vetar, ekolo ki izvor energije
oetar predstavlja neiscrpan ekoloski izvor energije ciji globalni potencijal visestruko prevazilazi svetske potrebe za elektricnom energijomp roriscenje energije vetra u proizvodnji elektricne energije je pocelo da se razvija tridesetih godina dvadesetog veka i tada je pocela izgradnja prvih vetroelektrana ± postrojenja za elektromehanicku konverziju energije vetrap Danas vetroenergetika predstavlja granu 5

3 Godi nji porast instalisanih snaga vetroelektrana u svetu 6 . Slika 2.energetike koja se najbrze razvija.3). kako u pogledu tehnologije. tako i u pogledu porasta instalisanih vetroelektrana u svetu (slika 2.

3. buduci da se povecanjem povrsina rotora povecava naprezanje celog sistema. sto je vazduh tezi.3ajveci udeo vetroelektrana u proizvodnji elektricne energije ima Danska. tako da kineticka energija vetra zavisi od gustine vazduha. koja iz o nnv Mi instalisanih vetroelektranapodmiruje preko ekk svojih potrebazaelektricnom energijomp 2.225mkg / .) podmiruje oko 3% ukupnih potreba zaelektricnom energijomp 3emacka je vodeca zemlja po broju instalisanih vetroelektrana sa ukupno 16 629MW vetrogeneratora. Snaga vetra vlise rotora vetroturbine okrecu se zbog strujanja vazdusne masep rolicina energije koju vetar prenosi na rotor direktno zavisi od gustine vazduha. Gustina vazduha jednaka je kolicini molekula po jedinici zapremine vazduhap eri normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi vazduha od 15 ºC. to je duplo vi e nego snaga svih elektrana u Srbiji.Vetroelektrane koriste kineticku energiju vetra. povr ine rotora i brzine vetra.2.a vazduh jemanjegustp oetroturbina dobija svoju ulaznu snagu pretvaranjem kineticke energije u snagu okretanja elisa rotorap 3amece se logicki zakljucak da povrsina rotora odre uje kolicinu energije koju vetroturbina moze dobiti iz vetrap eosto se povrsina rotora povecava sa kvadratom precnika rotora. EU iz instaliranih 34 466 MW (decembar 2004. koju pomocu turbina navetar pretvaraju u mehanicku idalje. Tacnije receno.preko elektricnih generatora. zato ce vetroturbina pri istoj brzini vetra proizvesti vise elektricne energijetokomzimenego tokomletap btmoskerskipritisakopada sa povecanjem nadmorske visine.u elektricnuenergijup n prilog vecemkoriscenju vetrogeneratora idu zajedno ekonomija i ekologijap Oko 75% svih svetskih vetroelektrana je instalirano u zemljama Evropske Unije (EU). rineticka energija tela u pokretu proporcionalna je njegovoj masi. dobije se vise energije na vetroturbini. tezina vazduha je 3 1.zatoje navecim nadmorskimvisinamaaplanines pritisaknizi. ali sa povecanjem vlaznosti vazduha opada i njegova gustinap Hladniji vazduh gusci je od toplijeg. nezavisno od brzine vetrap rako bisekompenzovalo naprezanjepotrebno je ojacaticeli mehanickisistemp 7 . dvostruko veca turbina dobija cetiri puta vecu kolicinu energijep eovecanje povrsine rotora nije toliko jednostavno kao postavljenje duzih elisa.

tako da je brzinavetra manjaisprednego iza rotora.prikazanesu cetiri karakteristicnebrzine vetrak Obnovljivi izvori elektricne energije 6.5. prema kojem se samo deo raspolozive energije vetra aWo ks moze iskoristiti zato to vetar mora da nastavi da duva u svom smeru kako bi ostavio slobodan prostor za nadolazeci vazduhp dato se celokupna kineticka energija vetra ne moze isporuciti na vetroturbinu.odnosno dolazidoporasta izlaznesnage vetroturbine. Iz ovog razmatranja proizilazi jedna veomavazna tehnicka karakteristika vetroturbine koja se naziva kriva snage aslika 2.4.).sto znaci da vetroturbina ne moze iskoristiticelokupnu energiju vetrapeovecanjembrzinevetra rastekolicinavazdusnemase kojaprolazi kroz rotor. 8 . rotor usporavabrzinu vetra. a maksimalnu anominalnus snagu postize pri brzini vetra od ne do nW mnsp da brzine vetra iznad eW mns vetroturbina se iz mehanickih razloga zaustavljap eokazalo se da ekonomski nije isplativo projektovati vetroturbine za aktivan rad pri brzinama vetra vecim od 25 m/s jer se takvi vetrovi relativno retko javljaju.225 kg/ m ) 3 Maksimalna snaga koja se moze dobiti pomocu vetroturbine racuna se pomocu Betzovog zakona. cakprenego sto vetar budeobuhvacen lopaticamarotorap Dakle.Drugi kaktorkojiuticenaizlaznu snagu vetroturbine je cinjenicadavetroturbina utice naskretanjevetra. Na ovoj karakteristici. Iz gornjeg obrasca (2-ns moze se zakljuciti da je razvijena snaga turbine proporcionalna trecem stepenu brzine vetra sto dalje dovodi do zakljucka da je dostupnost izvora vetra kljucni kaktor uodre ivanju lokacijenakojojce se graditivetroelektranep Dijapazon brzina vetra u kojem vetrogenerator generise elektricnu energijuje tipicno od o do 25 m/s. Teoretska izlazna snaga vetroturbine data je izrazom: 1 3 P= 2 gde je: 2 (2-1) P±specikicnasnaga vetra P [kW/ m ] u ± brzina vetra na ulazu u turbinu -gustina vazduha (1. to je prikazano na slici 2.

Merenjebrzine vetra. Uz anemometar se obicno postavlja mehanizam za utvr ivanje smera vetra (slika 2.ruza vetrova. utvr uju kazni pomeraj zvuka ili koherentnu svetlost reflektovanu molekulima vazduha. Slika 2.V -nominalna brzina (rated wind speed).5.6. Takav tip anemometra sastoji se od vertikalne osovine na kojoj se na vrhu nalaze tri poluloptaste casice koje se okrecu u smeru vetrap Broj obrtaja u minuti registruje se elektroniskim putem. V -minimalna brzina (cut-in wind speed).6. Kriva snage vetroagregata snage 2MW ronstrukcija savremenog vetroagregata je projektovana da izdrzi udare vetra i do esk km/h. Anemome60r (levo) i meh0ni30m30u6vr iv0nje smer0ve6r0 (desno) Na osnovu prikupljenih podataka o brzinama i pravcima vetrova. V -maksimalna nom min max brzina (cut-out wind speed)i.2. cime precizno odre uju brzinu vetra na raznim visinama.Weibull distrubucija Brzina vetrase obicno merisa anemometrom sa poluloptastimcasicama aslika 2.4. V -prosecnabrzina aaverage wind speed) av Slika 2.). sto je dovoljno da podmiri potrebe okoWkk prosecnihcetvoroclanih domacinstavap 2. Vetroagregati se grade na vetrovitim lokacijama na kojima je srednja godi nja brzinavetra vecaod g mnsanavisiniWkmiznadzemljesp aedan vetroagregatsnage nMi moze na ovakvoj lokaciji proizvesti oko ekkk Mih elektricne energije godisnje. ukljucujuci ultrazvucni ili laserski anemometar.6. mogu se izraditi dijagrami ruza vetrova za neku lokacijup Dijagram ruza vetrova prikazuje se u obliku kruga 9 .). Drugi tipovi.

kada vazdu ne mase prelaze preko planinskih perevoja. smerove i frekvencije vetrova Karakteristike vetrova na nekoj lokaciji mogu se razlikovati iz godine u godinu.7. to dovodi do uzlaznog toka vetra uz povecanje njegove brzine. od 3 do 4. prepreke na kopnu i slicno. napr. "tunel efekat" i "brdski efekat".8 Primer Weibull distributivne krive 10 . tzv. podeljen na 12 jednakih delova. morska povr ina ima nisku klasu hrapavosti. n primenjenoj vetroenergetici vazno je tacno odrediti promenjivost brzine vetra na potencijalnoj lokacijikako biprojektantismanjiliproizvodne troskove elektricne energijep Na karakteristike vetropotencijala neke lokacije utice konfiguracija terena. svaki od 30 stepeni horizonta. umska prostranstva.).koji je. kao kompas. Teren sa vi e stabala ili visokih objekata ima visoku klasu hrapavosti. to se uzima kao standard za evropski atlas vetrova (slika 2.). odnosno hrapavost terena. a nastaje zbog znacajnih redukcija strujnih vazdu nih povr ina. Slika 2. "Weibull" distributivnu krivu.7. Primer ru 0 ve6rov030 5rzine. Slika 2. livade obrasle niskim rastinjem i drvecem smanjuju brzine vetra.8. eromenljivost brzine vetra na nekoj lokaciji moze se izraziti grakickim putem koristeci tzv. Kao rezultat uticaja konfiguracije terena mogu nastati lokalne promene brzine vetra. pa je preporucljivo osigurati visegodisnja merenja karakteristika vetrova na nekoj lokaciji. najce ce 0. takoda se energetski potencijal vetra moze razlikovati od godine do godine i do nkk. "Brdski efekt" se obja njava cinjenicom da se vazduh komprimira kad vetar struji prema brdu. "Tunel efekat" je pojava povecanja brzina vetra. dok vodene povr ine gotovo da i ne uticu na smanjenje brzine vetra. koja graficki pokazuje verovatnocu pojave odre ene brzine vetra (slika 2. Zato se tereni klasifkuju prema hrapavosti. Suprotno tome.

11 .

9. daje atlas ili karta vetrova. od kojih su neke date na sledecim slikama: 12 .Detaljan prikaz vetropotencijala za neku lokaciju. izrazen je za podrulje Zapadne Evrope.9. smera i slicno. Izrada atlasa vetrova skup je i komplikovan postupak koji obuhvata unos svih mogucih komponenti koje uticu na pona anje vetra.2. Detaljan atlas vetrova prikazan je na slici 2. Konstrukcija vetroelektrane eretvaranje kineticke energije vetra u mehanicku energiju obrtnog kretanja vrsi se pomocu vetroturbinekoja moze imati razlicite konstrukcije.5. Evropska karta vetrova 2. Topografija terena se ucrtava pomocu satelita i kompjuterskih programa. ili ire. Slika 2. gde postoji vi egodi nja tradicija merenja brzina vetrova.

ÄPAC³ vetroturbina ÄMAG³ vetroturbina 13 .

Vetroturbina sa horizontalnom osovinom Slika 2. Vetroturbina sa vertikalnom osom (Darrius-ova turbina) 14 . Osim prethodno navedenih. centrifugalnim silama.Teorijski stepen iskoriscenjavetroturbine je Wok.10. Slika 2.)koja ima sistem za zakretanje osovine u horizontalnoj ravni za pracenje promene smera vetra. automatski dovodi u stanje proklizavanja cim njegova brzina obrtanja pre e granicnu vrednost ili se zakoci kada je brzina obrtanja ispod donje granicne vrednostip 3edostatak vetroturbine s horizontalnom osom je u tome sto su izlozene vecim mehanickim naprezanjima asavijanju. vibracijama. Od turbina sa vertikalnom osom koristi se Darrieusova turbina.10. a ovo stvara dopunske mehanicke i konstrukcione probleme zbog cega je snaga ovih turbina ogranicenap eri velikim brzinama vetra rotor se mora zastititi odopasnih mehanickih naprezanja tako sto se.11.11. dok hidraulicke turbine. imaju najveci stepen iskoriscenja odskk do oWkp Moderne vetroagregati imaju vetroturbinu sa horizontalnom osovinom (slika 2.). naglim pritiscima vetra itd. a prakticnorade sa iskoriscenjem od oW do eWkp interesantno je da slican stepen iskoriscenja imaju i parne turbine u termoelektranama i nuklearnim elektranama atipicno ok do ekks.) u odnosu na turbine sa vertikalnom osom. u hidroelektranama.vlektrane sa horizontalnom osom vecih snaga moraju imati veliki raspon krakova rotora stozahteva visi noseci stub. posredstvom pogodnog mehanizma. postoje jo i vetroagregati sa vertikalnom osovinom (slika 2.

Regulacija brzine vetroturbina Pri brzinama vetra vecim od nominalne brzine ane mns-15 m/s) javlja se potreba za regulacijom snage vetroturbina kako ne bi do lo do ostecenja generatorap isnovna regulacija se vrsi natri nacinak 15 . Vetroturbina se postavlja na vertikalni stub koji.2. Slika 2. ali se za vece snage najcesce koriste turbine sa tri lopatice. erecnik vetroturbine zavisi od snage i krece se od n m za snagu od k.oetroturbine mogu imati razlicit broj lopatica.W kW do 120 m za snagu od 5 MW.6. uzavisnosti od njenog precnika.12 Konstrukcija vetroagregata 2. moze biti visok i preko nek mp Turbina pokrece vetrogeneratorkoji moze biti razlicite konstrukcijep Vetroturbina i vetrogenerator zajedno sa stubom na koji su postavljenicinevetroagregatp3a sledecoj slici data je konstrukcija jednog vetroagregata.

se menjaju u zavisnosti od generisane snage. sto rezultira naizmenicni izlazni napon promenljive ucestanosti. Kako je ovaj koncept vetrogeneratora primenjen na vetroturbinama za konstantne brzine (fixed-speeds. VESTAS. Od generatora kod elektrana na vetar koriste se: indukcioni kavezni generator. odnosno klizanje. najcesce se koristi generator koji radi na dve. BONUS« 1. ili vise. pa umesto da sesmanji napadni ugaona lopatice. jedan manje snage za manje brzine vetra. a drugi snaznijiza vece brzinevetrap Slika 2.1.).13. Vetroturbina sa induk. Pri jakim vetrovima cilj je da se smanji napadni ugao na lopaticu. poput kirmi ENERCON. da bi se sila uzgona smanjila sapovecanjem brzine rotiranja lopatica. 2.13. 3. koji je naravno nepogodan za vezivanje na standardnu distributivnu mrezup n zavisnosti od toga da li vetrogenerator radi na principu konstantne (fixed-speed) ili promenljive brzine (variablespeeds. snage preko 1MW. vi epolni sinhroni generator. Vetroturbina sa indukcionim generatorom sa kaveznim rotorom za konstantne brzine (slika 2. 1. 3. Cilj je da se elimini u negativni efekti stall regulacijep To se postize kada brzina vetra pre e nominalnu vrednost. generatorom sa kaveznim rotorom za konstantne brzine 16 . po to nema pokretnih delova. ‡ ‡ ‡ ‡ Najveci problem integrisanja ovih generatora u sistem vetrogeneratora predstavlja brzina vetra koja varira u vremenu. indukcioni generator sa namotanim rotorom. se najcesce srece u aplikacijama gde se vetrogenerator direktno prikljucuje na mrezu abez invertorasp Brzina obrtanja rotora. konstrukcijom lopatica. Hidraulicki sistem polako rotira lopatice oko svojih osa za nekoliko stepeni sa ciljem da smanji ili poveca njihovu ekikasnost u iskoriscenju snage vetra. brzina promenom broja pari polova statorskog namotaja. zakretanjem lopatica. Ova vrsta regulacije snage na la je primenu kod indukcionog generatora sa namotanim rotorom. DE WIND. a time i brzina rotora turbine. Regulacija snage zakretanjem lopatica (pitch regulacija) koristi se za vetrogenerator vece snage sa promenljivom brzinom obrtanjap opatice vetroturbine zakrecu se pomocu hidraulicnog servomotorap Komandni signal za zakretanje lopatica daje sistem za nadgledanje i pracenje rada vetroturbine kada snaga ima tendenciju da premasi nominalnu vrednost. Regulacija konstrukcijom lopatica (stall regulacija) predstavlja pasivan sistem regulacije snage. 2. Regulacija snage vetroturbine zakretanjem i konstrukcijom lopatica (aktivna stall regulacijas predstavlja kombinaciju prethodna dva nacina regulacijep ivaj nacin regulacije koriste veoma veliki vetrogeneratori. dvostrano napajani indukcioni generator. konstrukcijom i zakretanjem lopatica. Lopatice se konstrui u tako da automatski smanjuju svoju ekikasnost pri jakim vetrovimap berodinamicki dizajn lopatica je takav da to se vi e ide ka vrhu one su vi e uvrnute na jednu stranu. Ova vrsta regulacije snage na la je primenu kod indukcionog kaveznog generatora. onse povecadabise izazvao stall efekat. u daljem tekstu ce biti izlozen koncept najcesce koriscenih vetrogeneratora renomiranih svetskih proizvo aca. Ali ipak su promene brzine male i krecu se u granicama n do2%. ili cak dva generatora.

a pomenuti nacinregulacijeje poznatiji kao sistem sapolu-promenljivom brzinom (semi-variable speed system). to bi se odrazilo i na kvalitet generisane energije. energetska elektronika omogucava promenu otoprnosti kola rotora sto se odrazava na promenu karakteristike momenatnbrzinap ivim je moguce menjati brzinu rotora i do nkk. Vetroturbina sa indukcionim generatorom sa kaveznim rotorom Prednost ovako upotrebljenog indukcionog generatora jednostavnije konstrukcije jeupravo u ceni i zato sto nema ogranicenja brzine pri kojoj se generi e elektricna energija. ovakav model ima dosta nedostataka jer se primecuje da sada koristimo dva invertora za punu snagu u seriji i imamo gubitke od oko 3% generisane snage. Naime. Vetroturbina sa indukcionim generatorom sa kaveznim rotorom za pun opseg brzina se re e srecep Ovakav koncept vetroturbine radi pri promenljivim brzinama vetra (variable-speed). a prikljucenje na mrezu je omoguceno punoupravljaivim invertorom aslika 2. Slika 2. sto je u mnogim slucajevima nepozeljno. turbulencija prouzrokovala varijaciju snage. ali sa promenljivim otoprom na strani rotora.s je u poslednje vreme cesto koriscena opcija sa konvertor- 17 .Me utim mana je sto generator sa kaveznim rotorom uvek treba reaktivnu snagu za svoj rad.).14. Tako e je dosta vazno da mozemo energetskom elektronikom kontrolisati reaktivnu snagu. Postoji jo jedna metoda rada indukcionog generatora sa kaveznim rotorom. nije moguce iskoristiti vetroturbinu pri turbulentnim brzinama vetra.15. narocito kod velikih i snaznih turbina islabe elektricne mreze na koju su prikljucenip Moguce je ovu energiju kompenzovati umetanjem odre enih kapacitivnostip erednost ovakvog koncepta je u njegovoj jednostavnostip eosto je brzina obrtanja rotora generatora vezana za krekvenciju mreze i skoro da ne moze da se kontrolise. ipet. Vetroturbina sa dvostruko napajanim indukcionim generatorom. odnosno sa namotanim rotorom (slika 2.14. I dalje su nam potrebni veliki kondenzatori za odrzavanjenaponame ukolap 3. jer bi za ovakav sistem. 2.

Vetroturbina sa dvostruko napajanim indukcionim generatorom ntatorski namotaji mogu biti prikljuceni na mrezu samo kada je brzina rotora bliska sinhronoj brzini. nezavisno od mehanicke brzinerotorap Slika 2. a treba napomenuti danajcesce konvertor na rotorskoj strani radi na malim ucestanostima te se javljaju zahtevi za dvostrukim dimenzionisanjem poluprovodnickih komponentip nolucija sa veoma slicnim kolom ali bez kliznih prstenova je stator sa dva trokazna namotaja gde je jedan namotaj vezan na mrezu. energije su u tome to dva konvertora u vezi rade samo sa 20-okk snage anajcesces pri prenosu energije na relaciji rotor-mreza i obrnutop Zbog toga su i gubici znatno manji (nekih 0. a drugi na vezu konvertor-invertor za dodavanje energije rotoru. pa se zato vrlo cesto srece u ponudi mnogih kompanija a glavni je adut nemackog v3vpCi3-a. energetska elektronika je u sluzbi tzv. ne poseduje reduktor. Ovako su mehanicka i elektricna krekvencija rotora razdvojene i frekvencije statora i rotora mogu biti postignute. 4. back-to-back naponskog invertora koji napaja trofazni rotorski namotaj. pa se zbog toga koristi jedan coper koji je stavljen izme uispravljaca i kapacitivnostip eri nizim brzinama ovaj coper povecava ispravljeni napon na strani generatora na onu vrednost na koju invertor racuna za svoj neometani radp erednost ovako koriscenog modela je sto nema ogranicenja brzine pri generisanju elp energije. pretvaracaza punu snagu a gubici su nam nekih 2-okod generisane snagepTako esu 18 . Opet gledano Indukcioni generator sa namotanim rotorom nije standardan. pristupa se dopunjavanju rotora energijom iz mreze. da manje brzine rotora.9% generisane snage) a induktansa samo 3-epWk asto i dalje cini 12-15% snage rotora). Energija prene ena od rotora ka dodatom statorskom namotaju jepostignuta indukcijom kao u prostom trakskormatorup vnergija rotora moze biti uzeta ilidodata pomocu razlicite krekvencije invertorap rod ovakvog koncepta nemamo kliznekontakte amanje kvarovas i oba invertora rade sa istim ucestanostima. dok je kolo rotora uvek povezano na mrezu preko konvertor-invertor veze. a tako e je i uproscena kontrola prilicno jednostavnim coperom ikovertorompn drugestrane ipak koristimo dva.15.) radi u punom opsegu brzina vetra.invertor kombinacijom sa nadokna ivanjem energije rotoru. Sinhroni generator sa promenljivim brojem polova ima dobro razvijeno upravljanje. dok se javlja potreba za dodatim namotajem na statoru. Vetroturbina sa sinhronim generatorom sa promenljivim brojem pari polova (slika 2.6-0. te se javljaju sada problemi sa kvarovimap Tako e sada ne radimo u celom opsegu brzina vec imamo minimalnai maksimalna ogranicenja brzina vetroturbine koja odgovaraju razmeni rotor-mrezap erakticniproblemi se javljaju i pri startovanju ovakvog modela i njegovoj za titi. Izlazni napon sinhronog generatora je nizi pri nizim brzinama vetra.16.odnosno tri. dok se za vece brzine rotora deo energije vraca u mrezup erednosti ovakvog nacina generisanja el. a koristi se za vece snage apreko nMisp Da bi omogucila rad pri promenljivim brzinama.

prisutnivelikikondenzatoriu me ukolu i prilicna induktansakojaje oko nk-15% generisane snage. 19 .

iptimalna rastojanja izme u vetroagregata prikazana su na slici 2.2. Vetroagregati na kopnu (onshore wind farm) 20 .18. respektivno. ali i u priobalnom pojasu plitkih mora (offshore wind farm) gde duvaju jaki i stabilni vetrovi. Vetroturbina sa sinhronim generatorom sa promenljivim brojem pari polova 2.19. vezan je za optimalno razmestanje vetroagregata kako bi njihov ucinak bio maksimalan. oetroelektrana moze imati i nekoliko stotina vetroagregata i snagu preko okk MW.17.16.gde je D precnik vetroturbinep Slika 2.. farme vetrogeneratora 3a pogodnim lokacijama se grupise obicno vise vetroagregata koji cine vetroelektranu. jednostavnija interkonekcija sa vvnom i centralizovan pristup upravljanju i odrzavanjup eroblem koji nastaje u vezi sa grupisnjem vetroagregata. Prednosti povezivanja vetrogeneratora u celinu su niza cena razvoja lokacije..7. Grade se na kopnu (onshore wind farm).18.Slika 2. Primeri onshore i offshore vetroelektrana prikazani su na slikama 2. 2. Vetroelektrane.

pa na ekonomiju elektrana na vetar dosta uticu i troskovi njihove integracije u elektroenergetski sistem. 3a sledecoj slici prikazan je odnos izme ucene proizvodnje el.2. ocigledno je da je njihova lokacija. 2. s obzirom na intenzitet vetra i verovatnocu pojave vetrovitih dana. energije u vetroelektrani i snage vetroelektrane. osnovni kaktor ekonomicnog koriscenjap vesto su vetrovite oblasti dosta udaljene od naselja i adekvatno razvijenih distributivnih mreza. probalnom farm) Vetroagregati u pojasu(offshore wind 2. vetroelektrana  Godisnji ovih elektrana  iko eWk elektrana ne brzina vetra Karakteristike kaktor iskoriscenja reda 10 ± 15%. vremena u godini moze da radi jer je manja od minimalne. aokoWkvremena jerjevecaod maksimalno dozvoljenep U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterecenjap dbog male snage.Slika 2. najcesce ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potro nje. 21 .2.19.9.8. Ekonomika vetroelektrana rako jeprag startne brzinekorisnog rada vetrogeneratorarelativno visok.

CO je uz vodenu paru najveci uzrocnik globalnog zagrevanja aekekta staklene 2 2 ba te).) konkurentna ceni elektrana na fosilna goriva. Prema sporazumu iz Kjota svaki kilogram CO koji se emituje u atmosferu ima svoju cenu i ti takozvani eksterni troskovi mogu povecati troskove proizvodnje nkih elektricne energije u termoelektranama i do 200%. ne to manje (oko 1000 ± 1500 USD/kW). ncestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo oko nkk anema troskova goriva. Osim toga. Ipak. Razvoj vetroenergetike 22 . osiguranja. vec sada je u nekim zemljama njihova proizvodna cena (reda 6 c/kWh za eksploatacioni vek 15 ± 20 god. cija je srednjagodisnja brzina veca od vmns.2. za svega nekoliko mesecip 3emacka je. odnosno oko tri puta manje nego u prosecnoj termoelektrani i oko o. dok su specikicne investicije. Zavisno od broja vetrovitih dana i brzina vetra iznad praga korisnog rada vetrogeneratora aizme u e i W mns. Cena jenog vetroagregata snage 1MW je oko jedan milion eura. vec postoje samo troskovi odrzavanja.Pogonski tro kovi vetrogeneratora su neznatni. dok u akumulacionim hidroelektranama upravljanje proizvodnjom se vrsi na osnovu zahteva trzistap 3a jako vetrovitim lokacijama.W puta manje nego ista instalisana snaga u nuklearnoj elektrani. osim za gasnoturbinske termoelektrane. vetroelektrane mogu biti i ekonomicnije od komercijalnih izvora ali su takve povoljne lokacije relativno retke.10. personala. cena proizvedeneelektricne energije iz prosecnog vetroagregataje jos uvek skuplja od cene kih izkonvencionalnih eleketranap erosecan vetroagregat od nMi instalisane snage proizvede elektricne energije na godisnjem nivou duplo manje nego 1MW instalisane snage uhidroelektrani. Vek trajanja vetroelektrane je oko 25 god.e i ns kmnhs. u poslednje cetiri godine izgradila preko skkk Mi vetrogeneratora. koliko ko ta iinstalacija nMi u prosecnoj termoelektrani na ugaljp Za razliku od termo i hidroelektrana vetroelektrane se grade veoma brzo. sto odgovara snazi svih hidro i termo elektrana u Srbiji. nmatra se da ce vetroelektrane po ceni proizvedenog kih biti u potpunosti konkurentne konvencionalnim izvorima kada se u cenu proizvodnje elektricne energijeukljuci i uticaj na zivotnu sredinup da proizvodnju nkih u prosecnoj termoelektrani na lignit se potrosi oko n. 2 2.W do e kg uglja pri cemu se u atmoskeru oslobodi oko nkg ugljen-dioksida ( CO ) i oslobodi oko 2kWh toplotne energije koja se rasipa u okolinu i lokalno zagreva reku i atmosferu. ili izme u ne. poreza i drugih administrativnih izdataka). na primer. taksa. proizvodnju vetroelektrane diktira vetar.

znaci.3.2. ovaj efekat se mogao dobiti samo u laboratorijama. konvertuju svetlost u struju.1. U pogodnom trenutku taj se vazduh Problemi koji se jo javljaju u vezi sa radom vetroelektrana jesu buka pri prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh. PV tehnologija polako pronalazi svoje 23 . planira se razvoj vetroagregata snage 8 ± nk Mip eosebna paznja se posvecuje daljem razvoju vetroagregata za rad u planinskim lokacijama sa otezanim klimatskim uslovima i turbulentnim vetrovimap 3eki proizvo aci vec su uspesno instalirali komercijalne turbine za ekstremne planinske uslove. fotonaponski sistemi napajanja 2. koju je kinansirala i sprovela vvropska nnija. Razvoj tehnologije vetroelektrana je intenzivan u svim elementima. Zlatibor. 2. i od tada cine jako vazan izvor energije za satelite. U Srbiji nije sprovedeno sistematsko istrazivanje vetroenergetskog potencijala. Kopaonik i Vlasina. ometanjeelektromagnetnih talasa. ali na osnovu postojecih meteoroloskih podataka i nekih pojedinacnih namenskih merenja se moze zakljuciti da postoje perspektivne lokacije sa znacajnim vetroenergetskimpotencijalomp To su pre svega juzni Banatgdeduva jak jugoistocnivetarakosava). Pre svega je usmeren na dalje povecavanje snage koju daju pojedinacni vetroagregatip 3a postojecem nivou komercijalno su dostupni vetroagregati snage do 5 MW. tjp pojavljivanje iiscezavanje senki sto moze biti veoma uznemiravajuce za ljude koji zive u blizini vetroturbina.ndeo ovih elektrana moguce je povecati ako se osigura akumulisanje energijep 3eka od mogucih resenja jesu kombinovanja vetroelektrana sa pumpno-akumulacionim postrojenjima ili solarnim elektranamap oisak elektricne energije dobijene iz vetrogeneratora moguce je iskoristiti za kompresiju vazduha koji se zatim uskladi ti u nadzemnim ili podzemnim rezervoarima. Nakon svemirskih programa. Solarni. ove celije su nasle svoju primenu u svemirksim programima Sjedinjenih Drzava. ucesce vetroelektrana u globalnoj svetskoj proizvodnji elektricne energije u ekekp godini se procenjuje na 12%.11. godine. mehanicke vibracije. zbog svoje nepredvidive astohastickes prirode imati ogranicen udeo u ukupnoj proizvodnji elektricne energije. vetar ce. a njegov potencijal vi estruko prevazilazi globalne potrebe za elektricnom energijomp ipak. a do 2010.3. zauzimanja povrsine zemljistap Iako velike vetroturbine rotiraju veoma sporo javljaju se klikeri sunceve svetlosti.Prema studiji izvodljivosti iind Force ne. PV efekat je otkriven 1839.erognoze razvoja vetroenergetike su vrlo optimisticke i u svim varijantama predstavljaju vetroelektrane kao vrlo bitan izvor elektricne energije u buducnostip Takve prognoze su realne jer je vetar neiscrpan energent. godine od strane krancuskog kizicara Bekerelap Sve do 1954. Nedostaci vetroelektrana Jedan od najnepovoljnijih aspekata vetroelektrane jeste taj to imaju varijabilnu istohasticku proizvodnju aproizvodnju koja se ne moze predvidetisp Zbog ovog razloga ne bi trebalo da udeo vetroelektrana prede 10% u snazi svih elektrana elektroenergetskog sistema. 2. Nova tehnolo ka re enja na polju vetroenrgetike iz dana u dan znatno smanjuju probleme vezane za eksploataciju vetroelektrana. kada su Bel aboratorije proizvele prvu silikonsku solarnu celijup orlo brzo. Uvodna razmatranja Fotonaponski ekekat je ustvari elektricni potencijal koji se javlja izme u dva razlicita materijala kada se njihov spoj osvetli snopom kotonapFotonaponske celije.

Istorijskirazvoj fotonaponskih (PV) celija Razvoj fotonaponskih celija pocinje nsoop godine istrazivanjima krancuskog kizicara Edmonda Becquerela. Upravo za naucni dokaz kotonaponskogefekta 1921. odnosno napajanja satelita. ubrzavaju se pod uticajem elektricnog polja i kruze kao struja kroz spoljno kolop eroizvod kvadrata struje i otpora kola je snaga koja se konvertovala u elektricitet. ili parovi elektron-supljina koji se nalaze u cvrstom poluprovodnom materijalu. godina smatra se pocetkom kotonaponske tehnologijep 3aime. godine poljski naucnik Jan Czochralski otkrio je nacin proizvodnje cistog silicijuma (Si).2. Fuller i Chapins razvili prvu eo celiju koja je mogla generisati upotrebljivu kolicinuenergije aekikasnostioko eksp ‡ noWsppocinjeupotrebaeotehnologije u svemirskom programu SAD-a. pocetkom gk-ih godina proslog veka pocinje razvoj kotonaponske tehnologije prvenstveno za potrebe svemirskog programa. to je na kraju dovelo dokomercijalneprimeneeo celija kakvu danaspoznajemop Fizika PV celija jejako slicna kizickomprocesu koji se odvija kod klasicnediode sa p-n spojem (slika 2. Naelektrisani nosioci mogu biti parovi elektronajona koji se nalaze u tecnom elektrolitu.21. Kada se svetlost apsorbuje od strane spoja. Preostala snaga kotona povecava temperaturu celijep 24 . anajvazniji doga ajisuk ‡ 1883. energija apsorbovanih fotona se prenosi ka sistemu elektrona u materijalu. 1916. godine Robert Millikian pruzio je eksperimentalni dokaz kotonaponskog ekektap 1918. te je od tada pa do dana njeg dana na osnovu silicijumske tehnologije proizvedeno daleko najvi e elektronskih komponenti. to rezultira stvaranjem naelektrisanih nosilaca koji su u samom spoju razdvojeni. On je primetio fotonaponski efekt dok je eksperimentisao sa elektrodama u rastvorima elektrolita prilikom cega se stvorio napon kada su elektrode bile izlozene svetlup 3edugo nakon Becquerel-ovog otkrica. te godine su triamericka naucnika aPeasron. vistog proizvedenog silicijuma bilo je oko 99. a koji je uspeo proizvesti tek nakon 1950. Naelektrisani nosioci u spoju kreiraju gradijent potencijala.). tacnije nsvkp godine Hertz je proucavajuci selen (Se) uspeo ostvariti pretvaranje svetla u elektricitet efikasnosti oko 1 %.3.mesto i urazlicitim zemaljskimaplikacijamap 2. Dakle. ‡ 1954.3akon navedenih otkrica pocinje razvoj solarnih celija. ‡ nokWp godine proslavljeni kizicar Albert Einstein objavio je naucni dokaz fotonaponskog efekta. godine americki istrazivac Charles Fritts opisao je prvu PV celiju nacinjenu od selena kao provodnika sa vrlo tankim slojem zlata. godine osvojio je Nobelovu nagradu (jedinu).99 %. ali i teoriju relativnosti.

pri cemu upljine. koji je Slika 2. aju´ Posebno iskonstruisan i spoja. koji omogucuje prostornoslobodne nosioce naelektrisanja elektrone i to vecu njegovu povr inu. Pojava koja ima za posledicu "osloba anje" ulaskom u materijal p±n slobodnih nosioca naelektrisanja pod svoje energije ³osloba delovanjem svetlosti i stvaranje elektricnog toka naziva se fotonaponski efekat. efekta fo6on0u dizajniran oblik p±n padanje svetla na svetlost (fotoni) spoja prenosom fotonaponskog 25 .22.22.21 i 2. Prikaz prikazan na slikama 2.koji senazivaju Fermijevim nivoima elektrona u dva izolovana materijalap rada se spoje. spoj dostize stanje nove termodinamicke ravnotezep ivakva ravnoteza se moze postici samo kada su Fermijevi nivoi u dva materijala jednakip ivo se postize protokom elektrona iz jednog u drugi materijal sve dok se izme u dva materijala ne uspostavi naponska razlika ciji su potencijali jednaki pocetnojrazliciFermijevih nivoap nsledovog potencijalakotostr ujaproticep Slika 2.21.Poreklo fotonaponskog potencijalalezi u razlici hemijskih potencijala. naziva se fotonaponska celija. o6on0ponsku n0pondu p-n spoja.

vi ak elektrona od strane ntipa krece se ka p-tip strani. spajanjem p-tipa i ntipa poluprovodnika nastaje takozvani p-n spoj koji za posledicu imastvaranje elektricnog poljap n trenutku kada se n-tip Si poluprovodnika i p-tip Si poluprovodnika spoje. Kada poluprovodnik apsorbuje dovoljno svetla elektroni se istiskuju iz atoma materijala. Rezultat navedenih doga aja jenagomilavanje pozitivnog naelektrisanjana n-tip strani celije. proci direktno kroz nju ili biti apsorbovani. Iako su oba poluprovodnika materijala elektricno neutralna.Prvi korak na slici 2.22 prikazuje stanje kotonaponske celije pre nego to se p-tip i n-tip poluprovodnika spoje. odnosno nagomilavanje negativnog naelektrisanja na p-tip strani celije akorak esp rada kotoni pogode kotonaponsku celiju oni se mogu reklektovati. Samo apsorbovani fotoni daju energiju za proizvodnju struje. sele se ka prednjem (negativnom) kontaktu celije dok se u isto vreme supljine krecu u suprotnom smeru ka donjem apozitivnomskontaktu celije gde ocekuju elektrone akorak osp 3apon na spoljasnjim kontaktima p-n spoja moze se povezati sa potrosacima pri cemu ce se stvarati naelektrisanje i teci ce DC struja sve 26 .

anti-reflek6ujuo0 o5log0i 30b6i60 uvidu s60kl0).23. 27 . Osnovna konstrukcija PV oelijes0oso5in0m0 po5oljb0nj0perform0nse (mre 0 s0 sakupljanje struje.dok postoji upadni snop svetlosti (korak 4). Slika 2.

Kontakt od provodne folije (kalaja) se nalazi preko donje (tamnijes povrsine i na jednoj od ivica gornje aosvetljenes povrsinep Tanka provodna mreza na preostalom delu gornje povrsine sakuplja struju i propusta svetlop pazmak izme u provodnih vlakana mreze je stvar kompromisa izme u maksimiziranja elektricne konduktanse i minimizacije blokiranja svetla. Slika 2.3apon takvih celija je od kpWW do kpvk op Teorijska ekikasnost im je oko 22 %. atomi rastopljenog silicijuma zgu njuju se u strukturu dodatog zrnca. koji mogu biti slozeni u razlicite strukture sa ciljem postizanja to bolje efikasnosti pretvaranjap da izradu kotonaponskih celija koriste se sledeci poluprovodni materijali i tehnologije: ‡ Silicijum (Si) ± ukljucujuci monokristalni silicijum ac-Si). dok je stvarna ekikasnost oko nW kp aedina mana celija izra enih od monokristalnog silicijuma je visoka proizvodna cena.24). naobe strane spoja su postavljeni metalni kontakti kako bi oni sakupljali fotostruju koja nastaje nakon udara fotona o povr inu. ‡ Polikristalni tankoslojni materijali (polikristalni tanki film) ± ukljucujuci Cin spoj poluprovodnih materijala (Bakar-Indij-Diselenid). iznosi od 5 do 10 cm. CdTe (Kadmij-Telurid) i tankoslojni silicijum (veinom amorfni silicijum). Zatim se na povr inski deo rastopljenog silicijuma koji se nalazi u cilindricnom kalupu dodaje zrnce monokristalnog silicijumap Dok se zrno polagano uzdize iz kalupa. prikazana je osnovna konstrukcija celijep da prikupljanje kotostruje. Nacin izrade itipovi fotonaponskih celija Fotonaponske celije mogu biti izra ene od razlicitih tipova poluprovodnih materijala. sto znaci da se sastoje od istogmaterijala koji je modikikovan tako da je na jednoj strani celije p-sloj. ‡ Multijunction strukture materijala ± kombinacije raznih poluprovodnih materijala. 1.23.Na slici 2. debljina im je od 200 do 300 m. odnosno monokristalnu strukturu. Czochralski metoda 28 . Czochralski metodom.3. p-n spoj lociran je tako da se maksimum suncevog zracenjaapsorbuje blizu spojap eovrsina takvih celija zavisi od preseka monokristala od kog seproizvode. homojunction strukturu. eo celije izra ene od monokristalnog silicijuma imaju tzv. Najpouzdanije metode proizvodnje monokristalnog silicijuma su Czochralski (Cz) i Float-zone (FZ) procesi.24. a na drugoj n-sloj Si poluprovodnikap nnutar celije.3. ‡ Monokristalni tankoslojni materijali (monokristalni tanki film) ± vecinom izvedeni od Galijijum-Arsenida (Ga-As). Dodatak osnovnim elemntima su i odre ena poboljsanja kojasu tako e ukljucena u konstrukcijup 3a primer. zbog komplikovanog procesa proizvodnje. dok se u zadnje vreme sve vi e koristi tzv. polikristalni silicijum (p-Si) i amorfni silicijum (a-Si). PV celije izra ene od monokristalnog (c-Si) silicijuma. Ribbon growth tehnologija. prednja strana celije ima anti-reklektujucu oblogu kako bi absorbovala sto vecu kolicinu svetla uz minimizaciju rekleksijep Mehanicka zastita je obezbe ena pomocuzastitnog stakla sa transparentnimadhezivomp 2. silicijum visoke cistoce se zagreva na velikoj temperaturi dokse ne rastopi (slika 2.

najra irenija metoda sastoji se od izlivanja tekuceg silicijuma u kalup. Ostale prednosti amorfnog silicijuma tako e su ekonomskog karaktera.). rucni satovi i sl. Postupak dobijanja polikristalne Si PV celije identican je postupku kod c-Si celija. amorknimaterijali sadrzeveliki broj strukturnih defekata i lo u povezanost atoma. tako da sloj debljine n m mozeupiti oko ok k energijesuncevog zracenja. Zbog navedenog razloga elektroni ce se rekombinovati sa upljinama umjesto da "u u" u strujni krug. PV celije izra ene od polikristalnog silicijuma (p-Si). naravno kada je osvetljen. Upravo to svojstvo amorfnog silicijuma bi moglo sniziti cenu PV tehnologije. PV celije izra ene od polikristalnog silicijuma imaju tzv. Czochralski i Float-zone procesi proizvode monokristalni silicijum u obliku kalupa ili podloge. koje su cetvrtaste azbog kalupas stoga se mogu bolje sloziti u eo modulep eroces proizvodnje celija od polikristalnog silicijuma je znatno jeftiniji od procesa proizvodnje monokristalnih celija. Kao alternativa navedenim tehnologijama pojavila se Ribbon growth tehnologija. Tako e. Isto tako. koje je potrebno razrezati u tanke plocice pri cemu se ek k skupog materijala gubi (piljevina). iz njega se vadi gotova tanka plocicap ivakva tehnologija nema velikih gubitaka materijala. ovakve vrste materijala su inace neprihvatljive u elektronskim ure ajima. zbog cega dolazi do pojave granica. Krajnja kolicina kristala i necistoca unutar cetvrtastog oblika zavisi od brzine hla enja. PV celije izra ene od amorfnog silicijuma (a-Si). Ribbon growth proces zapoicnje sa dva monokristalna ni zrnca koji rastu i zauzimaju povrsinu tankog okvira dok se polagano izvlace iz posude sa tekucim silicijumomp rada jeokvir izvucen iz posude.Float-zone poces proizvodi cistiju kristalnu strukturu u odnosu na Czochralski proces buduci da ne sadrzi posudu za topljenjep n float-zone procesu poluga sacinjena od silicijuma visoke cistoce postavlja se iznad monokristalnog zrna i propu ta se kroz elektromagnetnikalemp Magnetno polje kalema indukuje elektricno polje unutar poluge. Defekti se mogu delimicno ukloniti ako se u amorfni silicijum ugradi mala kolicina vodonikap eosledica takvog tretiranja amorfnog silicijuma je kombinovanje atoma vodonika sa atomima amorfnog silicijuma koji nemaju suseda (nisu vezani) tako da elektroni mogu nesmetano putovati kroz materijal. ali p-Si fotonaponske celije imaju manju efikasnost od c-Si 3. homojunction strukturu. ali zato kvaliteta monokristalnog silicijuma nije na visini Cz ili FZ procesa. 29 . Amorfni silicijum upija suncevo zracenje 40 puta efikasnije naspram monokristalnog silicijuma. presek p-Si PV celije identican je preseku c-Si celije. odnosno ne formiraju kristalnu strukturu. koji se ostavlja da se zgusne u cetvrtasti oblik poput cigle. Polikristalni silicijum moguce je proizvesti na vi e nacina. Buducida defekti limitiraju tok elektricne struje. aos novep godine istrazivaci su otkrili da je amorfni (a-Si) silicijum upotrebljiv u PV tehnologiji ukoliko se kontroli u uslovi polaganja materijala i pazljivo modifikuje njegov sastav. polikristalni silicijum sacinjen je od vi e malih kristala. Atomi unutar amorfnih materijala nisu slozeni u nikakvu posebnu strukturu. to znaci da atomi nemaju suseda sa kojim bi se mogli povezati. Identicno c-Si celijama. Jedina razlika je u obliku p-Si celija. Danas se amorfni silicijum koristi u ure ajima koje koriste suncevu energiju kao izvor napajanja i imaju male energetske zahteve (kalkulatori. na primer amorfni silicijum je moguce proizvesti na niskim temperaturama i moze biti polozen na Obnovljivi izvori elektricne energije 23. 2. Suprotno monokristalnom silicijumu. usled cega se povr inski spoj izme u poluge i zrna zagreva i topip eosto se zavojnica polagano uzdize.unutar spoja poluge i zrna formira se monokristalni silicijum koji "raste prema gore". Granice sprecavaju tok elektronima te ih poticu na rekombinovanje sa upljinama to rezultira smanjenjem izlazne snage takvih celija. Rasecanjem cetvrtastog oblika (cigle) dobiju se tanke plocice.

Polikristalne tankoslojne celije proizvode se od malih kristalnih zrna poluprovodnih materijala.). cime se skracuje proces proizvodnje. odnosno kao krov objekta koji proizvodi elektricnu energiju. uzastopnim slojevima atoma. dok su klascine Si celije debljine od 100 do 300 m.1 m) gornji sloj ntipa koji se naziva "window" sloj (u doslovnom prevodu sloj koji djeluje kao prozor). Materijali koji se koriste za izradu polikristaklnih tankoslojnih celija imaju drugacija svojstva nego silicijumski pluprovodni materijali.) to ga cini idealnim za integrisanje PV tehnologije kao sastavni deo objekata. Polikristalne tankoslojne PV celije. po to se tankoslojne PV celije polazu u izrazito tankim. a ne na debljinu filma (sloja).jeftine podloge (plastika. ‡ tankoslojne celije proizvode se automatizovanim. Struktura amorfne a-Sioelijei pr0k6i0n0 primen0 uo5jek6im0 4.25. celijama izra enim tehnologijom tankog kilma nije potrebna metalna mreza za gornji kontakt (kao kod c-Si celija).25 prikazani su nacini integrisanja a-Si fotonaponske tehnologije u objekte. PV celije izra ene tehnologijom tankog filma imaju puno prednosti naspram celija izra enih klasicnim metodama. molekula ili jona. a takva struktura celija naziva se heterojunction struktura. tacnije "tanki film" odnosi se na tehnologiju polaganja filma. celija standardnih dimenzija (125mm x 125mm) pa je modul saicnjen kao jedna velika celija (75cm x 150cm) mogu se proizvesti istom aparaturom. Stoga se za stvaranje elektricnog polja unutar celije koriste dva razlicita poluprovodna materijala. zbog fleksibilnosti proizvodne tehnologije polaganja slojeva tankog filma. staklo. vec koriste tanki sloj transparentnog vodonik oksida. Termin "tankoslojni". Uloga gornjeg 30 . plastika i sl. metal i sl. na primer: ‡ pri izradi tankoslojnih celija koristi se puno manje materijala po to debljina takvih celija varira od 1 do 10 m. Slika 2. Tipicna polikristalna celija izra ena tehnologijom tankog filma ima jako tanak (manji od 0. besprekidnim procesima i mogu se polagati na jeftine podloge (staklo. ‡ slojevi tankog kilma polazu se na odabranu podlogu ukljucujuci antireklektujucisloj i transparentni sloj vodonik oksida. Na slici 2. ner ajuci celik.

Stoga mora biti jako tanak i imati dovoljno irok energetski procep (2. 31 .26. Ipak.8 eV ili vi e) kako bi kroz propustio to vecu kolicinu energije suncevog zracenja donjem aapsobujucems slojup Donji aapsorbujuci) sloj vecinom je dopirani p-tip poluprovodnika. debljine od 1 do 2 m. Struktura opisane polikristalne tankoslojne PV celije i izgled krajnjeg proizvoda (low-cost) prikazani su na slici 2. Poluprovodni materijal p-sloja mora biti visoko apsorbujuceg karaktera i mora imati prikladan energetski procep (band gap) kako bi se dobile vece vrijednosti napona celije.(window) sloja je fokusiranje suncevog zracenja i to samo visokoenergetskog dela spektra. a obicno se nalazi ispod "window" sloja. donji psloj je jako tanak.

Monokristalne tankoslojne PV celije i multijunction strukture celija. polikristalni tankoslojni materijal ima gotovo idealan energetski procep od 1. multijunction struktru koja se cesto naziva i kaskadnom strukturom. Osim to se koristi u PV tehnologiji. polikristalni tankosloji materijal ima 2 ekstremno velika svojstva apsorpcije. Iako se najce ce koristi u PV mogu se polagati na jeftine podloge (plastika. ali i transparentni vodonicni sloj koristi se tanki sloj oksida.44 eV i veliko svojstvo apsorpcije.26. stvarna efikasnost je puno manja. Fotoni koji nisu apsorbovani u prvoj celiji se prenose na drugu celiju koja upija visoko-energetski deo preostalog suncevog zracenja za koje vreme ostaje transparentna za nisko-energetske fotone. Zbog unutra njeg otpora p-tipa CdTe materijala. GaAs se koristi kod LED dioda. 32 . celije sa razlcitim energetskim procepima su naslagane jedna iznad druge na takav nacin da sunceva svetlost prvo pada materijal sa najvecim energetskim procepom. Teorijska efikasnost ovakvih celija je oko 15 %. Za antireflektujuci sloj. Monokristalne tankoslojne PV celije vecinom su izra ene od Galijum-Arsenida. staklo i sl. gornji ili "window"sloj najce ceje sacinjen od Kadmijim-Sulfida dok se donjem (apsorbujujucem) sloju cesto dodaju male kolicine Galijuma kako bi se pobolj ala efikasnost ure aja (CIGS struktura). Multijunction strukturom PV celije postize se visoka ekikasnost pretvaranja buducida se obuhvata veci deo solarnog spektra. CdTe celije imaju homojunction strukturu. lasera i ostalih elektronskih ure aja koji koriste svetlostp elije sacinjene od Galijum-Arsenida uglavnom imaju tzv. Struktura polikristalne tankoslojne PV oelije i izgled krajnjeg proizvoda Bakar-Indijum-Diselenid (CuInSe ili CIS). U tipicnoj multijunction strukturi.Slika 2. Ovakav selektivni proces apsorpcije se nastavlja do zadnje celije koja ima najmanji energetski procep.). CdTe materijal se postavlja kao osnovni sloj dok se kao p-tip materijala koristi Cink-Telurid (ZnTe). Teorijska efikasnost ovakvih celija je oko 15 %. sa Kadmijum-Sulfidom kao gornjim "window" n-slojem. stvarna efikasnost je puno manja. to znaci da je 99 % sunceve svetlosti obasjane na PV celiju sacinjenu od CIS tankog filma biti upijeno. 5. Galijum-Arsenid (Ga-As) je poluprovodnik sastavljen od dva elementa: galijuma i arsena. CIS ceclije obicno imaju heterojunction strukturu. Kadmijum-Teluirid (CdTe).

0nekolikomodul 0 0inini3. 33 .27.Slika 2. Nekoliko PV oelij0 0ini modul.

27.2. Modul i niz nolarne celije koje smo vec opisali predstvaljju osnovu za stvaranje blokova PVsistemap ibicno je velicina jedne celije nekoliko kvadratnih centimetara i daje snagu od oko jednog vatap rako bi se dobila veca snaga.4. veci broj celija se povezuje serijski i paralelno na panelu (modulu) koji iznosi nekoliko kvadratnih decimetara (slika 2. Solarni niz ili paneldekinise se kao grupa od nekoliko modula koji su elektricno povezani u serijsko-paralelnoj kombinaciji.3.). Na 34 . a koja generi e potrebnu struju i napon.

Konstrukcija PV modul0: 1) okvir.s)o5r0 eno s60klo s0 visokom 6r0nsmisijom. v) spolj0bnji elek6ri0ni 0vor. 2) vodoo6porno kuoib6e spoj0. Slika 2.slici 2. d) slo5od0npros6oruokviru. o) PV oelij0. 8) 30b6i60 od vremen0 30 period od 30 godin0. 35 . 3) n06pisn0 plo0ic0. prikazan je izgled modula u okviru koji se moze montirati na nekoj od stuktura.28.28.

nkoliko je rec o montazi na krovu. Donji desni deo i-v krive naziva se naponom otvorenog kola. Na slici 2.3. PV ploce se izra uju u obliku plocica koje mogu da zamene tradicionalne krovne ploce. Ekviv0len6no kolo sol0rneoelije ntruja diode data jeklasicnim izrazom za struju diodek QU ok U kT ok II Ie 1 =í íí (2-2) s0 R p gde je: I =strujazasicenjadiode Q = naelektrisanje elektrona K = Bolcmanova konstanta = 1.Moduli se mogu montirati u razlicitim konkiguracijama kao sto se moze videti sa slike 2.30. 36 .5. koja je novijeg datuma. gornji levi deo i-v krive pri nultom naponu naziva se strujom kratkog spoja.29. pod suncevom svetloscu i u mrakup n prvom kvadrantu. i-v i p-v krive vlektricne karakteristike PV celije opisuju se krivom struje u zavisnosti odnapona ai-v kriva). struja je sve do napona proboja koji je isti kao i za situaciju kada je celija osvetljenap Slika 2. Ovo je aglo dobija velike vrednosti. moduli su u obliku koji se direktno moze poloziti na krovp eomocu tehnologije amorknog silikona.29.37 / ° s 10 JKT í23 temperatura apsolutneskaleizrazenau °K U =+UI R naponotvorenog kola celije ok s 2. U mraku.30. i-v karakteristika PV modula u mraku i na svetlosti. prikazana je i-v karakteristika PV modula kada se onna eu dve razlicitesituacije. cime se smanjuju troskovivezani zamaterijal i ulozeniradp Slika 2. Ovo je struja koja bi se mogla izmeriti ukoliko bi izlazni terminali bili kratkospojeni (pri nultom naponu.

3. Kao to je prikazano na slici 2. a maksimalnu napon odgovara tacki Ovo je razlog zbog kog se proizvode tako da im se u blizini tacke na kolenu iPV modulise 2. struja kratkog spoja se znacajnosmanjuje.Izlazna napona i struje. intenzitetsunceve 2. rada je dan oblacan. 3. data je kriva od napona. temperatura.. nskla ivanje opterecenja. erimetite da nikakvu snagu kada su jednaki nuli. aacina kotostruje maksimalna je kada je i sunceva svetlost maksimalna anpk sunsp rada je delimicno suncan dan.32. sa druge strane.31. zanemarljivo.6. 37 . konstruisuslicnokonstantnimstrujnimizvorimap Slika 2. Intenzitet sunceve svetlosti. Ugao sunceve maksimalnesnage i 4. svetlosti. snage u zavisnosti celija ne daje napon ili struja snagu daje kada kolena i-v krive. Smanjenje napona otvorenog kola je. kostruja se menja u skladu sa intenzitetom sunceve svetlostip i-v karakteristika se smanjuje sa smanjenjem intenziteta sunca. PV kola radna tacka nalazi v karakteristike. 1.31. p-v karakteristika PV modula na svetlosti snaga panela je proizvod Na slici 2. Dizajn elektricni 1. Radna nizova 3ajvaznijikaktori koji uticuna dizajnsolarnihnizova suk svetlosti.

. PV modula izlazna struja celije data je kao 2. prikazana je na slici 2.aodgovara juce vrednosti datesuu tabeli np nalazi izme udatog niza i sunceve svetlostip nkoliko je celija poptuno zaklonjena.33.a kosinusni zakon je odlican kada su u pitanju uglovi je ugao suncevog zracenja u odnosu na normalup ivaj izme u 0i 50° .34. Efekat senke (uskla 38 . iako matematicki. Kelly-eve kosinusne vrednosti fotostruje u silikonskim oelij0m0 3. gde je II I 0 struja pri normalnomsuncevom zracenju arekerencas. ali ce i dalje prenositi struju niza zato sto je serijski povezana sa ostalim radnim celijamap Bez Tabela 1. prikazana su na slici 2. gao sunceve svetlosti.Slika 2. = 0 cos . sa zanemarljivim smanjenjem napona.5 procenata. izgubice kotonapon.Za ivanje maksimalne snage iuglove vece od opterecenja). i-v karakteristika se pomera nani ek0d0se in6en3i6e6sun0eve svetlosti smanjuje. kosinusni zakon predvi a generisanje snage od 7. oeci niz se moze naci u delimicnoj senci usledStvarna kriva strukture koja se PV celije naziva se Kelly kosinusna kriva. 3iz se moze sastojati od velikog broja paralelnih serijski vezanih celijap Dva 50° . izlaz takva dela znacajno odstupa od kosinusnog zakona tako da za uglove vece od 85° celija ne generise snagu.32.

).2 opterecenje. tako da je krajnja posledica gibitak snage. usled cega se na njoj javljaju IR gubici i toplotap istale celije rade na povecanom naponu kako bi nadoknadile gubitke koji se javljaju na celiji koja se nalazi u sencip oeci napon u kzdravima celijama znaci nizu strujup ivo je prikazano u donjem delu slike 2. ulsed cega struja pada na nulu. Diode 30premoboenje minimi3ir0ju ni30 koji se nalaze u senci. 3ajuobicajeniji metod za eliminisanje gubitaka koji se javljaju usled senke je podelakola na nekoliko segmenata pomocu dioda za premoscenje aslika 2.35. ntrujni gubici nisu proporcionalni zasecnenom delu slikep nkoliko je broj celija u senci veci od neke kriticne granice.35. i-v kriva pada ispod radnog napona niza. bez gubitkasnagecitavog nizap sencinepre e30d06ugr0ni0nu vrednos6.34. gu5i6ke sn0gekod delov0 39 . Degradacija snage je mala sve dok broj delova u Slika 2. Slika 2.34. Efekat senke na delu PV niza. Diode koje se nalaze na segmentu koji se nalazi u senci premoscuje samo taj nizp nsled ovog javljaju se proporcionalni gubicinapona istrujesegmenta.

0045 p ] (2-5) 00 Slik0 2. je 550 [ je 5[mjedinica po snaga jek P =P [1 +(500 k í5mu) T]=P [1 í0.36. Ovaj izraz nam indicira da za svaki C porasta radne temperature iznad rekerentne temperature. struja kratkog spoja celije se povecava. silikonsku celiju sa kristalom. repsektivno.4. a C perema tome. ukupan efekat je smanjenje snage na visokim radnim temperaturama.). dve P tacke nisu iste za isti naponp rako bi dobili max 40 . i T . Temperaturni efekat.36.3s. Efekat temperature na snagu celije je kvantitativno procenjen ispitivanjem ekekata struje i napona odvojenop 3eka su I i V struja kratkog spoja i napon otvorenog kola. silikonska celija ima smanjeni izlaz i to za kpeW procenatap eosto je povecanjestruje mnogo manje u odnosu na smanjenje napona. nize temperature su bolje za eo celiju posto se u tom slucaju proizvodi vise snagep ipak. Slika nam pokazuje da je maksimalna snaga dostupna pri nizim temperaturama veca od snage koja jedostupna pri nizim temperaturamap dnaci. Efekat varijacije temperature na izlaznu snagu prikazan je na slici 2. dok se napon otvorenog kola smanjuje (slika 2.Efek066emper06uren0 pv oelije. na povecanjem temperature. nova snaga je: P =V I =I (1+ T) (2-4) T) V (1í 00 da tipicnu samo jednim µjedinica po C . 0 0 a su njihovi temperaturni koekicijentip nkoliko se radna temperatura poveca za nova struja i napon dati su kao: I =I (1+ T)iV =V (1í T) (2-3) sc0 oc0 eosto se radna struja i napon menjaju priblizno isto kao i struja kratkog spoja i napon otvorenog kola. na referentnoj temperaturi T.

PV sistem mora biti dizajniran tako da seizlazni napon modula moze povecati na V kako bi se dobila snaga P na nizim 2max2 temperaturama i da u svakom trenutku moze da se smanji na V za snagu P pri vi im 1max1 temperaturama. 41 .maksimalnu temperaturu pri bilo kojoj temperaturi.

radna 2 tacka sistema je B2. po to bilo koji 122 poremecaj nakon te tacke stvara snagu koja ce pokusati da rad vrati u tacku B p dnaci. njegova radna tacka ce biti tacka A . 42 .37.2. 2 ivakvo uskla ivanje opterecenja sa uzvorom energije je uvek potrebno ukoliko zelimo da iskoristimo maksimalnu snagu eo modulap pad sa konstantnim opterecenjem prikazan je na slici epovpacs i adsp rriva konsantnog opterecenja ima dve tacke preseka sa krivom izvora. skla ivanje elektricnogopterecenja padna tacka bilo kog sistema predtsvlja presek prave krive izvora napajanja i krive opterecenjap nkoliko eo izvor ima i-v i p-v karakteristike koje su prikazane na slici 2.7. napaja otporno opterecenje R .37. Maksimalna 2323 snaga iz modula se dobija kada jeotpornostopterecenja jednaka R (slika 2.3. Repsektivno. Ukoliko se otpornost 1 1 poveca od R na R radna tacka se pomera sa tacke A na A .). koje su oznacene kao B i B p aedino je tacka B stabilna.

snaga varirapriblizno linearno sa naponom.3v. potrebno je menjati polozaj kolektora samo radi promena polozaja sunca na horizontu. izvo enje sa sredi njim solarnim tornjem 4. Frenelova ogledala 1.38. omogucava proizvodnja elektricne energije i nocup nolarne elektrane mogu biti pouzdan izvor elektricne energije na lokacijama s dobrim suncevim zracenjemp eouzdanost se nadalje moze povecati ugradnjom pomocnih sistema na kosilna goriva koja mogu koristiti veci deo podsistema solarne elektrane. R0dn0 s605ilnos6i uskl0 iv0nje elek6ri0nogop6ereoenj0 s0 o6pornim i konstantnim op6ereoenjem. kao sto su indukcioni motori. pri cemu im je za vise struje potreban nizi naponprod vecinevelikih sistema samesovitimopterecenjem. rastvor soli ili kompresovana parap rolektor se obicnonalazi u vakuumskoj komori kako bi se smanjila konvekcija toplote na vazduh.) sastavljene su od mnostva paralelno postavljenih ogledala koji reklektuju direktno suncevo zracenje na kolektore koji se nalaze iznad njih. Ta cinjenica omogucava ugradnju jednoosovinskog sistema pracenjap n ovom sistemu najcesciradni medijumi su sinteticko ulje. solarne termalne elektrane se najcesce izvode sa toplotnim tankovima. izvo enje s¶ koncentrisanim tanjirom 3. Time se.8. 2. dok se iznad tetemperature koriste plinske turbinep orlo visoke temperature uslovljavaju koriscenje razlicitih materijala i tehnikap 3a primer. 43 . sto posebno dolazido izrazaja upustinjamagde seizgradnjatakvih elektrana i ocekujep rako je skladistenje toplotne energije jektinije od spremanja elektricne energije. kako bi se dobile znacajnije kolicineenergijep eostoje cetiri osnovna nacina konstruisanja sistema visokotemperaturnih solarnih kolektora: 1. igledala su parabolicna u jednom i ravna u drugom smerup rako promena polozaja sunca paralelna s¶ kolektorom ne skrece kokus s¶ kolektora. Visokotemperaturni solarni kolektori n solarnim termalnim elektranama suncevo zracenje se socivima i ogledalima koncentrse radi postizanja vece temperaturep Takva tehnika naziva se sunceva asolarnas koncentrsana energija. pri cemu njihova snaga zavisi od kvadrata naponap na druge strane. neka opterecenja. godine u Kaliforniji prvi put pu ten u pogon. Parne turbine koriste se do 600°C temperature medijuma. ponasaju se kao konstantna opterecenja.6) dV opter izvor dV 3eka opterecenja. lokacijama na kojima se takve elektrane grade i besplatnom izvoru energije jedina prepreka implementaciji takvih elektrana je cena sociva. kao sto su grejaci. za temperature iznad nnkk C predlaze se koriscenje tecne kluoridne soli kao radnog medijuma i visestepeni turbinski sistem. Elektrane s parabolicnim kanalnim reflektorima (slika 2.3. Kako su drugi sistemi tek nedavno razvijeni ili pusteni u pogon moze se reci da je ovo jedini dokazani sistem sunceve koncentrisane energije. odnosno ogledala kojima je potrebno prekriti velike povrsine. cime je moguce postizanjestepena korisnog dejstva i do gkkp oisoka radna temperatura omogucava znatne u tede vode. eotrebni uslovi zaelektricnuradnu stabilnost solarnog niza jek dP dP (2. Ovaj sistem je 1985. Uprkos visokoj pouzdanosti. imaju konstantnu otpornost.Slik02. Zavisno od temperature medijuma u solarnim se elektrana koriste odgovarajucepogonske ma ine. osim danju. izvo enje s¶ parabolicnim kanalnimreklektorima 2.

40. to zahteva robustan dvoosovinski sistem za pracenje suncap Slika 2. sto otezava Slika 2. Elektrana sa koncetrisanim tanjirom sredi njim solarnim tornjem mno tvo ravnih. Elektrana sa 3. sistema je cinjenica da svako sopstveni dvoosovinski sistem njegovo odrzavanjep sredi njim solarnim tornjem 44 . Izvo enje s' koncentrisanim tanjirom.39. Naime. toplotna temperaturama moze elektricnu energiju ili Nedostatak ovakvog ogledalo mora imati pomeranja.Slik0 2. Elektrane sa (slika 2. gde se na kolektoru Stirling motorom ili parnim pogonom pretvara u mehanicku energiju pa potom generatorom u elektricnup Prednost sistema s¶ koncentrisanim tanjirom je mogucnost postizanja vrlo visokih temperaturap 3edostatak je svakako cinjenica da je veliki deo sistema pokretan.39.Elek6r0n0s0p0r05oli0nimk0n0lnimreflek6orim0 2. Ovaj sistem (slika 2.) koriste ogledala za kokusiranje tornjap erednost ovakvog kolektoru.40.3d. za razliku od sistema.) koristi veliko parabolicno reklektujuce ogledalo u obliku tanjurap ino kokusira suncevo zracenje u tacki iznad reflektora. pokretnih suncevih zraka na kolektor sistema je vi a temperatura pri parabolicnog kanalnog energija se na visim ekikasnije pretvoriti u iskoristiti za kasniju upotrebu.

) sadrzi seriju dugih. Elektrana s¶ Frenelovim ogledalima (slike 2.42. Elektrana s¶ Frenelovim ogledalima 45 .41. uskih.4.41. prednost ovog sistema je svakako fiksirani kolektor koji ne opterecuje ogledala. uz jednoosovinski sistem pracenja smanjuje cenu izgradnje i pojednostavnjuje odrzavanjep Osim navedenih. i 2. Ovakv sistem prema kome skup ogledala deli isti kolektor. a time i sistem za pracenjep Slika 2. ravnih ili blago zakrivljenih ogledala koji kokusiraju suncevo zracenje na jedan ili vise linearnih kolektora iznad njihp 3a vrhu kolektora obicno se nalazi malo parabolicno ogledalo za to bolje fokusiranje svetlosti.

). Malta.2. Zato su solarni kolektori postali donekle popularni u domacinstvima za grejanje tople vodep intenzivnije sveukupno koriscenje solarne energijezavisiodsprovo enja nacionalnog programa obnovljivih izvora energije. gde je vrlo isplativa. Potencijal solarne energije Solarna energija pokriva tek delic od 1% globalne potraznje elektricne energijep3emacka je svetski lider u ovom sektoru i proizvodi dovoljno struje da podmiri potrebe domacinstava jednog grada od Wokpkkk stanovnika. pokazuju podaci nemackog ndruzenja zasolarnu energijup icekuje da ce ovaj procenat do ekekp porasti na vise od pet procenatap 3a sledecoj slici prikazana je karta Evrope na kojoj je dat solarni potencijal po regionima (slika 2. 46 . jug Turske itd. solarna energija je pogodna samo za stvaranje toplotne energije. veci od ekkk casovap To je veca vrednost nego u vecini evropskih zemalja. na slike se moze uociti da ukoliko je solarni sistemi postavljeni na pogodnim lokacijama kao to su panija.9. ali je kod nas solarni potencijal sasvim neiskoriscenp Trenutno u na im uslovima.3. prema podacima Ministarstva energetike. nkandinavskezemlje. pusija itdpsp Broj suncanih dana u nrbiji je. mogu proizvesti dvostruko vi e elektricneenergije nego severnijezemlje ajkotska.43.

Mapa solarnog potencijala u Evropskim zemljama 47 .43.Slika 2.

48 .

. http://www.. 3.... nuklearni otpad)... http://en.. Patel..... 49 ..... 5.. 2 SO . 3ajznacajniji kaktori koji su uticali na pridavanje znacaja obnovljivim izvorima energije su: Brzi porast potro nje svih vidova energije u poslednjih 100 godina............. eovecano zaga enje okoline nekontrolisanom emisijom stetnih gasova aCi.org/wiki/Solar_energy ...... Ovakvi energetski tokovi su primorali visokorazvijene zemlje da ulazu ogroman kapital i angazuju veliki broj strucnjaka u razvoj sistema za koriscenje obnovljivih izvora elektricne energije (vetroelektrane..... Mukund R............ pepeo. Balkan Energy Solution Team..... CRC Press 1999..... Smatra se dabuduci tehnoloski razvoj energetike moraici udva smerak ‡ striktno ogranicenje i kontrola zaga enja okoline radom energetskihsistema......... ...... 6. Turner... .. www....... ´Energy Management Handbook´..... http://en. ´Wind Energy Handbook´. 7.hr Wayne C..... ‡ igranicenost klasicnih izvora injihovo dogledno iscrpljivanje...etfos... ZAKLJUCAK Globalni razvoj drustva u buducnosti ce u ogromnoj meri zavisiti od stanja oblasti energetikep eroblemi sa kojima se suocavaju u manjoj ili vecoj meri sve zemlje sveta su povezani sa obezbe ivanjem energije i ocuvanjem zivotne sredine... NOx i drugih). David Sharpe..wikipedia....... Wikipedia. elektrane na biomasu i biogas.... 4............ ‡ vece koriscenje novih i obnovljivih izvora energije...)......wikipedia.......... ´Wind and Solar Power Systems´... .. Nick Jenkins.... CRC Press 2006... Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi oko 2.3........ solarne elektrane...... CO ...balkanenergy.org/wiki/Renewable_energy ElektrotehnickiFakultetisjek... sa cistom tehnologijom.... .. itd.... geotermalne elektrane....8 %....... Wiley 2001...... 2 igranicenikapacitetlokacija za odlaganje otpada ( ljaka....... 2.com Tony Burton...... uz znacajnopovecanjeenergetske ekikasnostiproizvodnje ikinalne potrosnjeenergijep nmatra se da ce vetroelektrane po ceni proizvedenog kih biti u potpunosti konkurentne konvencionalnim izvorima kada se u cenu proizvodnje elektricne energijeukljuci iuticajnazivotnu sredinup erognoze razvoja tehnologija vezanih za proizvodnju elektricne energije iz obnovljivih izvora su vrlo optimisticke i u svim varijantama predstavljaju obnovljive izvore kaovrlo bitanizvor elektricne energijeubuducnostip LITERATURA 1...... Wikipedia.....

..................................................................................... ........ ........... ........................................................... .............. ............................................................................................................ ........................................................... ............................ 50 .. ............................. ......... ................................................................ ................ ........................................... ................................................................................................. . ..

...................................................................................................................... ................................... ..... ......................................... ............ . 51 .................................................... ..... ............................................................ .......................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful