You are on page 1of 27

Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji

SEMINARSKI RAD
Zdravstveno vaspitanje

-zdravstveno vaspitni rad kod dece (oralno zdravlje)-

Profesor: Studenti:
Stamenović Mirjana Branković Katarina 27086/VI
Radojković Milena 27169/VI
Ćuprija, 8. decembar 2010.
2. Sadržaj:

1. Naslovna strana..............................................................................................................1
2. Sardžaj............................................................................................................................2
3. Uvod...............................................................................................................................3
4. Briga za zdravlje zuba počinje začećem........................................................................4
4.1. Ispravite pogrešna verovanja..................................................................................5
5. Neeeeeću kod zubara!....................................................................................................6
5.1. Poverenjem protiv straha........................................................................................7
5.2. Kako motivisati dete...............................................................................................8
6. Od prvih zubića do škole...............................................................................................9
6.1. Zubići su krenuli...................................................................................................10
6.2. Pranje kao ’’Dečija igra’’.....................................................................................11
6.3. Prvi put kod čika zube..........................................................................................12
6.4. Mogu li u školu.....................................................................................................13
7. Prva poseta stomatologu..............................................................................................14
7.1. Nekoliko uputstava da prva poseta prođe onako kako želite................................15
7.2. Za vreme posete stomatolog će.............................................................................16
8. Povedite svoje trogodišnje dete na kontrolni pregled, kada i Vi dolazite na
pregled..........................................................................................................................17
8.1. Doba smene zuba..................................................................................................18
8.2. PAŽNJA MAME, VREME JE ZA ZALIVANJE FISURA, ŠTA JE TO?..........19
8.3. Treba li vaditi mlečne zube i kada?......................................................................20
9. Redovne posete već od 1. godine.................................................................................21
9.1. Kada početi sa pranjem zuba................................................................................22
9.2. Da li je važno prati zube pre spavanja?................................................................23
9.3. Kako prati i kako proveriti da li su zubi oprani....................................................24
10. Zaključak......................................................................................................................25
11. Literatura......................................................................................................................26

2
3. Uvod

Deca se svrstavaju u vulnarabilnu grupu. Zdravstveni radnici – zdravstveni vaspitači


trebada su visoko stručno osposobljeni za rad sa roditeljima i starateljima dece, jer rade
na prevenciji potencijalnih i rešavanju aktuelnih problema kod dece. Zdravstveni vaspitač
otvara proces učenja i obučavanja roditelja – staratelja da na najadekvatniji način
pomognu svojoj deci u periodu boesti i ugroženosti. Zdravstveno vaspitni rad se može
odvijati u zdravstvenim ustanovama (Dom zdravlja, savetovališta, dispanzeri, bolnice),
ali i u porodicama. Ovo podrazumeva da zdravstveni vaspitač treba da bude na mestima
gde su majke i njihova deca.1

Pozitivne navike i pozitivno ponašanje u očuvanju oralnog zdravlja treba da bude


kontinuirani proces koji zahteva zdravstvenog vaspitača, sredstva, vreme i motivaciju.

 Zdravstveno vaspitni rad treba započeti u ranom detinjstvu i uticati na formiranje


pozitivnih navika za očuvanje oralnog zdravlja
 Zdravstveno vaspitnim radom kod dece treba da se bave roditelji, učitelji,
zdravstveni vaspitači i drugi, s’ obzirom da se higijena usta i zuba sprovodi u kući
i van nje
 Pozitivne navike za očuvanje oralnog zdravlja treba promovisati (model zdravih
zuba)

Za očuvanje oralnog zdravlja zdravstveno vaspitni rad treba da bude kontiuiran proces.2

3
4. Briga za zdravlje zuba počinje začećem!

Jedan od temeljnih zadataka savremene zdravstvene zaštite je da preventivnim merama,


dijagnostičkim i terapijskim postupcima osigura porođaj zdravog deteta i sačuva Vaše
zdravlje. Među prioritetne zdravstvene probleme ubraja se i karijes dece, koji danas
poprima endemski karakter i među najučestalijim je bolestima na svetu, od koje pre ili
kasnije obole gotovo svi ljudi. Savremeni prstup toj danas najraširenijoj bolesti nije
primarno lečenje, iako je to važno, nego prevencija. Briga za zdravlje zuba počinje,
naime, već u trudnoći, a nastavlja se, još intenzivnije, nakon rođenja. Uključuje ishranu,
redovnu higijenu kao i redovne stomatološke preglede.Na prvi stomatološki pregled
majka bi trebalo otići čim sazna da je trudna. Trudnoća u telu žene uzrokuje brojne
promene, anatomske, histološke, biohemijske i hormonske. Sve su one prirodne, a
zadatak im je pripremiti organizam žene, buduće majke za trudnoću i porođaj. Mnoge
žene, poznato je, povraćaju u trudnoći zbog povećane nadražljivosti centra za povraćanje
u mozgu i poremećaja hormonske ravnoteže. Povraćanje uzrokuje promene u kiselosti
usne duplje, zbog čega pljuvačka postaje kiselija i štetno deluje na gleđ zuba. Zbog
povećanog delovanja hormona zubno meso (gingiva) u trudnoći je osetljivije i često
burno reaguje, tako da dolazi do upale zubnog mesa uz stvaranje džepova i bujanja papila
(deo zubnog mesa između zuba). Smanjena je želudačna kiselina, zubno je meso osetljivo
i krvari, zbog čega je održavanje pravilne oralne higijene otežano, a ponekad i
onemogućeno. Kod nekih se žena javlja sve navedeno, što dovodi do akutnih, burnih
promena, kod drugih samo neki činioci, pa su i promene puno blaže. Dakle, povećanje
karijesa u trudnoći se može objasniti promenom kiselosti pljuvačke, bujanjem zubnog
mesa i stvaranjem džepova, kao i povećanjem i sakupljanjem plaka. Svemu tome
možemo pridodati promenjeni način ishrane, najpre učestalije konzumiranje slatkiša, kao
i retke posete stomatološkoj ordinaciji. Na žalost, retki su odlasci trudnice stomatologu
koji su delom posledica pogrešnog verovanja da su za trudnoću stomatološke intervencije
veoma štetne. Uz to, buduća majka u tom periodu svu svoju pažnju najčešće usmerava na
plod koji nosi, pa sebe i svoje zube često zapostavlja.

4
4.1. Ispravite pogrešna verovanja

Dakle, ako je vašim zubima potrebna neka intervencija, uputite se odmah bez straha
stomatologu jer se zubi mogu, smeju i trebaju sanirati i za vreme vaše trudnoće.
Stomatolog će u dogovoru sa ginekologom izabrati najbolji način terapije koji neće štetiti
ni vama ni vašem plodu. Rendgensko snimanje nije preporučljivo prvih 12 nedelja
trudnoće, tj. u vreme najintenzivnijeg razvoja ploda. Posle se snimanje treba svesti samo
na najnužnije slučajeve u ordinacijama sa rendgenskim aparatima koji imaju najmanju
dozu zračenja. Ako do sada niste posetili stomatologa, učinite to odmah. Prvi
stomatološki pregled treba obaviti čim saznate da ste trudni. Stomatolog će vam pokazati
kako sprovesti pravilnu higijenu usne duplje, odstraniti loše ispune (plombe), kamenac i
zubni plak kako ne bi došlo do nadraživanja ionako osetljivog zubnog mesa te će odmah
početi sa terapijom povećane i upaljene sluznice usta. Savetovaće vas i o ishrani kao i o
dodatnoj medikaciji uzimanjem tableta fluora, što će vam svakako pomoći da zubi vašeg
deteta budu što zdraviji. Zubi vašeg deteta počinju se, naime, razvijati sredinom šestog
meseca trudnoće, a za njihovu je izgradnju potrebna odgovarajuća ishrana koja, uz
uobičajene sastojke, ugljene hidrate, masti i belančevine, sadrži dovoljnu količinu
vitamina i minerala. Tako će trudnica zadovoljiti ne samo svoje nego i potrebe svoga
ploda te će mu omogućiti pravilan rast i razvoj. Među sastojcima bitnima za pravilan
razvoj zuba važno mesto zauzima fluor. Deluje tako da se u zubnoj gleđi (spoljni prvi sloj
zuba) stvori sloj znatno otporniji na kiseline i njene proizvode, čineći zub otpornim na
karijes. Stvaranje zuba najpogodnije je razdoblje za ugradnju fluora i od njegove
ugradnje u tom intenzivnom razdoblju zavisi i kasnija otpornost zuba na karijes. Stoga je
preporučljivo da sve trudnice, počevši od trećeg meseca pa do kraja trudnoće, uzimaju
tablete fluora od 1 mg. Tableta se uzima na prazan želudac, ne guta se nego se otopi u
ustima i jedan sat nakon uzimanja tablete treba izbegavati obroke koji sadrže veće
količine kalcijuma kako bi se tablete fluora mogle potpuno razgraditi u sistemu za
varenje.
Dokazano je da su zubi dece čije su majke uzimale tablete fluora kvalitetniji i otporniji na
karijes. Mlečni zubi su izrazito beli, a stalni zubi imaju boju slonove kosti. Fisure
kutnjaka su niže, pa je smanjena mogućnost odlaganja hrane i stvaranja plaka.
Preporučljivo je posetiti stomatologa barem svaka dva meseca. Zato, želite li da vaše dete
ima zdrave zube i da mu ne budu izvor bola i problema, počnite se odmah brinuti za njih.
Ne zaboravite da dete pri rođenju nije staro jedan dan nego devet meseci.
Dakle, u čistim i zdravim ustima u razdoblju od devet meseci vrlo teško može nastati
novi karijes. Prema tome, nijedna trudnica koja se brine o zdravlju svojih zuba, sprovodi
pravilnu i redovnu higijenu usne duplje, na vreme kontroliše i sanira zube, leči
eventualne upalne promene u ustima te se i na najmanje krvarenje javlja svom
stomatologu zagarantovano neće imati posebnih problema sa zubima, niti više karioznih
zuba zbog toga što je trudna. Dok obilazite prodavnice i tražite kolica, odeću i druge
stvari za svoju bebicu, pronađite toliko vremena da posetite stomatologa jer vaši zubi i
zubi vašeg deteta to zaslužuju. I ne zaboravite: zdravlje zuba vašeg deteta u vašim je
rukama!

5
5. Neeeeeću kod zubara!

Uprkos tehnološkom razvoju i modernim pristupima u profilaksi (dečja stomatologija) i


uopšte u stomatologiji, jedan od osnovnih razloga zanemarivanja brige o oralnom
zdravlju u današnje vreme je strah od stomatologa. Strah od dentalnih zahvata izvor je
ozbiljnijih zdravstvenih problema, s obzirom na to da izaziva gubitak motivacije za
lečenje i oralno zdravlje. Zato nam je cilj da se malo više pozabavimo problematikom
straha od stomatologa i stomatološke ordinacije i pokušamo da ga barem malo ublažimo,
a one malo plašljivije motivišemo na odlazak stomatologu bez straha.

5.1. Poverenjem protiv straha

6
Kao jedan od najčešćih razloga nelagodnosti u stomatološkoj ordinaciji pacijenti navode
strah od injekcije i zvuka bušilice, a nekima smeta i sam miris ordinacije. Najteže je
pacijentima koji su već doživeli neko neprijatno iskustvo u stomatološkoj ordinaciji, i
nikako ga ne mogu zaboraviti. Ta prethodna loša iskustva sprečavaju ih da posete
stomatologa, i to do te mere da potpuno zapuste zdravlje svojih zuba. Zato stomatolog
ima veliku ulogu u sprečavanju straha od stomatološke intervencije, jer svakog pacijenta
treba posmatrati individualno, mora imati strpljenja, znanja i kreativnosti, a često biti i
psihoterapeut. No, kako pacijent razvija poverenje u svog stomatologa, s vremenom i
strah pomalo nestaje.

5.2. Kako motivisati dete

7
Strah od nepoznatog, kao i strah zbog prethodnog ličnog lošeg iskustva ljudi iz našeg
okruženja, prirodna je ljudska osobina. Šta više, strah od stomatologa donekle je i
razumljiv, posebno kod sramežljive i nepoverljive dece. Zdravo dete, bez velikih
problema prihvata saradnju sa stomatologom, ako je ona ponuđena na odgovarajući
način. Dete može biti uplašeno iako nikad pre nije dolazilo u kontakt sa stomatološkom
ordinacijom, niti mu je okolina prenosila loše informacije. Takav strah je posledica
prethodnih neugodnih i bolnih iskustava kod pedijatra, prilikom lečenja ili ležanja u
bolnici. Atmosfera klasične ordinacije, bela boja i mirisi, svakako mogu podsetiti na ta
loša iskustva. Međutim, stomatolozi u tom slučaju moraju biti malo kreativniji i potruditi
se da prostor ordinacije bude što ugodniji, kako za malog pacijenta tako i za starije.
Najbolji način da se spreči razvijanje straha kod dece je da se na vreme, tj. odmah nakon
nicanja zuba, počne s preventivnim programom. Preporuka je da se dete prvi put dovede
u stomatološku ordinaciju već s navršene dve godine života, nezavisno od postojanja
karijesa. Na taj način stomatolog će kroz igru i druženje s malim pacijentom da ga
upozna sa instrumentima, npr. "žabicom" (sisaljkom), i ambijentom ordinacije, provozace
će ga na stolici koja je "sličan astronautskom", premazaće mu zubiće "finom kremicom"
koju deca jako vole... Budući da sve te intervencije nisu bolne, nego su, štoviše, prijatne i
zanimljive, poseta stomatološkoj ordinaciji detetu će ostati u lepom sećanju. Stomatolog
će mu postati prijatelj i uvek će se s veseljem vraćati u ordinaciju. Ako je strah već
prisutan, prilikom prve posete od presudne je važnosti saradnja roditelja. Osim autoriteta,
dete u stomatologu mora steći i prijatelja. Na topao i blagonaklon stav stomatologa dete
će uzvratiti poverenjem i saradnjom. Međutim, mali pacijent mora znati zbog čega dolazi
u ordinaciju. Roditelji moraju da razgovaraju s detetom i odgovarajućim rečnikom mu
objasne zbog čega treba popravljati zubiće i šta će se dogoditi ako se to ne učini. Uz to,
vrlo je važno da se roditelj ne meša u komunikaciju između deteta i stomatologa. Naime,
ako dete odmah ne prihvati saradnju, ima roditelja koji u ordinaciji počinju histerisati,
pretiti, pa čak i udarati dete. Takve roditelje potrebno je udaljiti iz ordinacije. Nije
poželjna ni suprotna krajnost, u smislu da se pred detetom paniči ili predlaže odlaganje
intervencije. Ako jedan od roditelja nije u stanju da kontrolise emocije, najbolje je da
napusti ordinaciju i dete ostavi s drugim roditeljem ili nekim od rodbine koji će biti
smireniji, jer će se na taj način uspostaviti i bolja komunikacija i saradnja. Ako se
prilikom prve posete ne napravi ništa konkretno, nego prođe u igri i upoznavanju, ne
treba paničiti, jer je taj prvi kontakt između stomatologa i malog pacijenta nužan za
primenjivanje bilo kakve stomatološke intervencije. Naravno, situacija je mnogo gora ako
se dolazi u ordinaciju kad je intervencija nužna. Zato još jednom apelujemo na roditelje
da shvate važnost redovnih poseta stomatologu, kako dece tako odraslih. Poslovica kaže:
"Bolje sprečiti nego lečiti". Doći na vreme u stomatološku ordinaciju znači puno manje
neprijatnosti i bolnih iskustava, više terapijskih mogućnosti, a i manje finansijskih
izdataka, što takođe nije zanemarljiva komponenta.

6. Od prvih zubića do škole

8
Govorili smo o tome kako majka već od trenutka začeća može uticati da zubi njenog
deteta budu zdravi i otporniji na karijes. Otići ćemo korak dalje sa savetima novopečenim
roditeljima i reći nešto o tome kako se brinuti o mlečnim zubićima (nicanje, održavanje
zdravlja, pranje, prva poseta stomatologu), odnosno prvim stalnim zubima (čuvanje i
nega). Dok zdravlje nas odraslih zavisi od nas samih, zdravlje detetovih zuba, posebno u
najosetljivijim, prvim godinama života zavisi od brige roditelja. Prema tome, želite li da
vaše dete izbegne neugodnosti sa zubima, morate se odmah početi brinuti o njima jer od
vaše brige zavisiti hoće li dete kasnije imati zdrave zube ili će mu biti izvor bola i
problema. Važno je istaći da je karijes bolest koja se ne nasleđuje. Nasleđuju se samo
sklonosti i eventualne loše navike ishrane i higijene koje mogu uzrokovati karijes. Ne
zaboravite da je karijes bolest nedovoljno čistih zuba, da bez šećera nema karijesa te da je
samo čist zub zdrav zub i kao takav se najčešće ne razboli.

6.1. Zubići su krenuli

9
Nicanje zuba normalan je prirodni proces pa zubi niču bez povrede i krvarenja. U periodu
od šest do osam meseci počinju nicati prvi zubi. S obzirom na to da na svom putu
pritiskaju krajeve živca, dete oseća svrabež i zato gura u usta rukice i druge predmete.
Preporučljivo je dati mu neku gumenu igračku kako bi se sprečilo ozleđivanje sluznice
usta nekim tvrdim predmetom.
Potpunu mlečnu denticiju čini 20 zuba, po pet u svakom kvadrantu. Nicanje počinje
uglavnom od šestog meseca života: najpre niknu donji srednji sekutići, u periodu od osam
do 10 meseci gornji srednji sekutići, od 10. do 14. meseci donji pa gornji bočni sekutići,
posle 12. meseca gornji i donji prvi kutnjaci, između 16. i 18. meseca očnjaci i na kraju,
između 24. i 36. meseca života drugi kutnjaci. Dakle, do kraja druge godine dete bi
trebalo imati sve mlečne zube. Nicanje zuba je individualno, a patološkim se smatra
nicanje koje kasni više od šest meseci od uobičajnog vremena početka nicanja zuba. Ako
vašem detetu zubi ne počnu nicati do kraja prve godine ili svi ne niknu do kraja druge
godine, odmah se obratite stomatologu kako bi se ustanovilo postoje li u vilici osnove za
zube i koji je razlog zašto nisu izniknuli. Zubi mogu niknuti i pre, a ponekad se dete
može i roditi sa zubom. U tom slučaju je ječ o tzv. predmlečnom zubu koji treba odmah
izvaditi jer nema korena nego je posredi tvorevina koja samo smeta i stvara probleme
prilikom dojenja. Dete se može roditi i s prvim mlečnim zubom, koji takođe smeta
dojenju pa ga je potrebno malo zaobliti kako bi se olakšalo dojenje. Postoji verovanje da
zbog nicanja zuba deca jače sline, što je pogrešno. U tom dobu, naime, deca iz ležećeg
položaja prelaze u sedeći. Žlezde slinavnice počinju lučiti sline, ali kako je dno usne
duplje još vrlo plitko, a deca nisu još potpuno savladala čin gutanja, sline cure iz usta.
Kako slinjenje nije povezano sa zubima, potvrđuje i činjenica da u tom dobu sline i deca
kod koje kasni nicanje zuba. Kad niknu svi zubi, dete je sposobno čvrsto žvakati i zato
mu dajte čvrstu hranu. Žvakanje će pomoći i razvoju vilice.

6.2. Pranje kao "dečija igra"

10
Postavlja se pitanje kada dete treba početi s pranjem zuba? Odgovor glasi: "Što pre, to
bolje!". Već nakon pojave prvih zubića roditelj može pažljivo obrisati zube štapićem i
vatom umočenom u mlaku vodu. Međutim, kada dete napuni dve godine, tj. kada mu
nikne svih 20 zuba, trebalo bi početi upotrebljavati četkicu za zube. U početku će to više
izgledati kao igra, pa je poželjno iskoristiti detetovu želju da oponaša starije. Upravo ste
vi tu da ga vodite sopstvenim primerom, pa kad posle obroka perete zube, neka to uradi i
dete. Nakon što je dete, gledajući vas i igrajući se, "opralo" zube, vi mu ih morate
pažljivo i stvarno oprati. Zube treba prati nakon svakog jela. Najvažnije je večernje
pranje jer se navečer zubi peru za zdravlje, a ujutru za lepotu.

6.3. Prvi put kod čika zube

11
Uz pravilnu i redovnu higijenu, za zdravlje i lepotu zuba važni su i redovni odlasci
stomatologu. Prvi kontakti sa stomatologom preporučuju se između druge i treće godine.
Pripremite dete za tu posetu. Opišite mu kako izgleda stomatološka ordinacija, recite mu
kako stomatolog ima veliku stolicu (kao astronautovu) u kojoj će sediti u svetlu
reflektora. Posebno mu spomenite malo ogledalo pomoću koga će mu stomatolog
pregledati zubiće. Opišite mu aparat kao specijalnu motornu četkicu za čišćenje zuba.
Pokušajte dete zainteresovati i učinite da se raduje poseti. Svakako izbegavajte često
upotrebljavanu izreku "neće te ništa boleti". Roditeljima preporučujemo da dete prvi put
dovedu u stomatološku ordinaciju dok su zubi još zdravi. Stomatolog će u tom slučaju
zubiće samo pregledati, prebrojiti i eventualno premazati fluorom (fluorizacija). Takvim
pristupom detetu će pregled ostati u lepom sećanju, pa će i sledeći put vrlo rado doći. U
slučaju da dete prvi put dolazi u ordinaciju kad već ima potrebe za lečenjem, znači postoji
karijes (oštećenje), ne počinjati odmah s lečenjem nego nastojati da prvi pregled protekne
u što ugodnijem raspoloženju. Razgovaramo o tome kako "gric i grec" jedu zubić sve dok
ga mi četkicom i tušićem ne uklonimo. Za sledeću posetu, ako procenimo da je dete
spremno i da možemo računati na njegovu saradnju, počinjemo popravljati manji karijes
(oštećenja). Međutim, dolazi li dete u ordinaciju s bolnim zubom, potrebno je, na žalost,
odmah intervenisati. Jednom za svagda treba razrešiti zabludu da mlečne zube ne treba
lečiti, tj. popravljati jer će ionako ispasti. To je apsolutno pogrešno razmišljanje jer
mlečni zubi, iako su kratkotrajni, imaju višestruko važnu funkciju. Oni čuvaju mesto za
svoje naslednike (trajne zube), omogućuju normalan rast i razvoj vilice takođe i dobro
žvakanje. A znamo da je dobro sažvakana hrana preduslov za dobro varenje. Uz to,
mlečni zubi učestvuju u stvaranju mnogih glasova, omogućujući jasan i razumljiv govor,
a uz sve to, od njih zavisi i estetski izgled lica, što svakako pridonosi pravilnom
psihičkom razvoju deteta. Zato još jednom pozivamo roditelje da što ranije odvedu dete
stomatologu.

6.4. Mogu li u školu?

12
U šestoj godini života niče prvi stalni kutnjak. Pazite! Taj zub nema prethodnika u
mlečnom nizu pa ga roditelji često zamenjuju s mlečnim zubom i začude se kad čuju da
je to stalni zub. Upamtite, to je najvredniji zub jer utiče na postavku svih stalnih zuba koji
kasnije niču. Zato "šestogodišnji kutnjak" treba pažljivo čuvati i negovati. Pre upisa u
školu dete treba obaviti stomatološki pregled, s posebnim osvrtom upravo na prvi stalni
kutnjak koji treba popraviti ako je pokvaren jer u protivnom dete neće dobiti potvrdu za
upis u prvi razred. Ako je zub potpuno zdrav, preporučujemo zalivanje fisura (zaštita
zuba bez brušenja).

7. Prva poseta stomatologu

13
Prva poseta stomatologu u ranom periodu je od velikog značaja. Dete u tom periodu
uglavnom ima potpuno zdrave mlečne zube i ova poseta se uglavnom zakazuje da bi se
roditelji edukovali kako da sačuvaju zdravlje zuba svoje dece.Vrlo je važno da prva
poseta protekne u pozitivnoj atmosferi. Vi, kao roditelj, igrate veliku ulogu u tome.
Najbolji pokazatelj ponašanja deteta u stomatološkoj ordinaciji je nervoza kod roditelja.
U većini slučajeva, ako je roditelj nervozan, dete će imati poteškoća kod odlaska u
ordinaciju.

Prva poseta treba da bude kratka. Cilj je dati Vašem detetu mogućnost da se upozna sa
ordinacijom i stomatologom na prijateljski, a ne zastrašujući način.

7.1. Nekoliko uputstava da prva poseta prođe onako kako želite

14
Recite detetu o poseti stomatologu, ali ne idite u detalje. Odgovorite na pitanja kratko,
što jednostavnije. Pustite da stomatolog odgovara na pitanja o instrumentima u ordinaciji,
postupku ili bilo čemu u šta niste sigurni. Većina stomatologa zna kako deci objasniti na
ohrabrujući način ono što će se raditi u ordinaciji.
Ne govorite detetu da bi ga moglo nešto boleti
Ne govorite detetu o svojim lošim i bolnim iskustvima kod stomatologa
Naglasite svom detetu koliko je važno održavati zdrave zube i desni i da je posao
stomatologa da vama i njemu pomogne u tome
Ne obećavajte detetu nešto što stomatolog neće moći održati

7.2. Za vreme posete stomatolog će

15
dobro pregledati zube
pregledati zubno meso i usnu šupljinu zbog eventualnih bolesti ili drugih problema
ispitati zagrižaj deteta
identifikovati bilo kakav potencijalni problem
pokazati Vam kako da pravilno perete detetove zube i desni
razgovarati o eventualnim potrebama za primenom fluora kod Vašeg deteta
odgovoriti na Vaša pitanja

Tokom prve posete mogu se očistiti detetovi zubi i aplicirati fluorid. Dete se može
pregledati dok sedi Vama u krilu ili samostalno sedi na stomatološkoj stolici, a Vi sedite
do njega. Ponekad stomatolog može zatražiti da pričekate van ordinacije, radi boljeg
kontakta s detetom.
Sve ovo bitno drugačije izgleda ako dete prvi put dođe kod stomatologa kada ima
problem (kada zub boli). Tada mu se odmah mora ukazati pomoć, odnosno ne može se
priuštiti vreme za privikavanje deteta na stomatoga i ordinaciju. Takva iskustva su za
decu često neprijatna i ostaju u ružnom sećanju koje ih prati i kada odrastu pa izbegavaju
stomatologa i kasnije. Zato, dragi roditelji, povedite dete stomatologu na prvi pregled na
vreme dok ima zdrave zube a zatim ga vodite na redovne kontrole!

8. Povedite svoje trogodišnje dete na kontrolni pregled, kada i


Vi dolazite na pregled

16
Najavite detetu pregled i izostavite napomene poput: ne treba se ništa bojati, sve će biti u
redu, budi dobar, itd.
- Naučite svoje dete od malena da je poseta stomatologu svakih šest meseci sasvim
prirodna.
- Ne govorite u prisustvu deteta o bolovima i neugodnim stvarima.
- Ne trebate detetu pokazivati svoju hrabrost, time što ćete da sednete na zubarsku stolicu.
- Vašu indiferentnost detetu pokazujte delom, a ne rečima.
- Stomatolog treba Vašem detetu da postane prijatelj i dete treba da ima poverenja u
njega.

8.1. Doba smene zuba

17
Zubi šestogodišnjeg deteta: Prvi trajni kutnjak, šestica niče iza zadnjeg mlečnog kutnjaka.
To je najvažniji zub u vilici. Ima ih četiri.
Između šeste i devete godine, osim nicanja prvog trajnog kutnjaka nastaje i smena
sekutića. Događa se, da trajni sekutići niknu iza mlečnih, dok mlečni nisu ispali.
Između 9 i 12 godina niču očnjak i pretkutnjak. Rastom trajnog zuba koren mlečnog zuba
se troši (resorbuje) i nestaje. Ponekad mlečni zub može i da ostane u vilici.

8.2. PAŽNJA MAME, VREME JE ZA ZALIVANJE FISURA, ŠTA JE


TO?

18
Istraživanja su pokazala, da se uprkos fluorisanju zbog posebne građe žvaćnih površina
kutnjaka, u njima razvija karijes. Stoga se u skladu s procenom stomatologa, obavlja tzv.
zalivanje fisura tj. zalivanje žlebova na žvaćnim površinama kutnjaka, posebnim za to
primerenim materijalom. Zahvaljujući velikim naporima stomatologa i prevenciji danas
deca imaju upola manje oštećenih zube nego njihovi roditelji.
Postupak je bezbolan; nakon što se očisti zub, u fisure trajnih šestica, nalije se poseban
materijal i sve to traje nekoliko minuta.
Mislite li da smo time rešili problem? NE. Zub nema samo jednu površinu, ima ih pet. Mi
smo zaštitili samo jednu površinu, ali zub treba i dalje dobro i redovno čistiti.

8.3. Treba li vaditi mlečne zube i kada?

19
Mlečni zubi se vade samo ako nema mesta za nicanje trajnih zuba. U većini slučajeva,
mlečni zubi će ispasti sami od sebe. Često stalni zubi, niču iza mlečnih. U toku nicanja i
smene zuba, mogu nastati razni poremećaji u položaju zuba, stoga valja budno paziti na
tok i smenu zuba, kako bi se na vreme moglo intervenisati terapijom.

9. Redovne posete već od 1. godine

20
- Preporuka je da prvi put na stomatološki pregled roditelj dovede dete najkasnije
kada ono napuni 12 meseci.

- važno je i to da se taj prvi pregled obavi najkasnije 6 meseci po nicanju prvog


mlečnog zuba.

- - zakazati ga što pre, ukoliko roditelj ima neke nedoumice.

- Prva poseta stomatolgu u tom ranom periodu je od velikog značaja. Dete u tom
periodu još uvek ima potpuno zdrave mlečne zube i ova poseta se uglavnom
zakazuje da bi se roditelji edukovali kako da sačuvaju zdravlje zuba svoje dece.

9.1. Kada početi sa pranjem zuba?

21
Roditelji često postavljaju ovo pitanje. Iako beba još nema ni jedan zubić, treba započeti
sa održavanjem oralne higijene. Sa čistom gazom, namočenom u vodu, očiste se bebine
desni i unutrašnje strane obraza. Pojavom prvog zubića u ustima, počinje se i sa njihovim
pranjem, i to malom i mekanom četkicom, u početku bez paste za zube. Vrsta četkice se
prilagođava uzrastu deteta. Pranje zuba u ovom uzrastu je prilično neprijatno iskustvo,
kako za malo dete, tako i za roditelja. Evo nekoliko saveta! Položite dete u ležeći položaj,
sa malo odignutom glavom, u svoje krilo ili, ukoliko dete stoji, naslonite njegova leđa na
vas, sa glavom blago zabačenom unazad i tako mu perite zube. Detetu treba dati
ogledalo, kako bi ono moglo da prati postupak. U ovom uzrastu dete oponaša roditelje, te
oni svojim postupcima i ponašanjem uče dete pranju zuba.

9.2. Da li je važno prati zube pre spavanja?

22
Savet stomatologa je da se detetu operu zubi posle svakog obroka, ali je svakako
najvažnije PRANJE ZUBA PRE SPAVANJA. Svako drugo propuštanje pranja zuba se
prašta, ali ovo ne. Ukoliko se zubi ne operu pre spavanja, meke naslage, ostaci hrane i
velike količine bakterija, zaostale na zubima i desnima, imaju pred sobom celu noć da
oštete zubna tkiva i prouzrokuju karijes, koji se javlja :
1. u fisurama i jamicama bočnih zuba – FISURNI KARIJES
2. na aproksimalnim, tj. bočnim dodirnim površinama mlečnih zuba – APROKSIMALNI
KARIJES
3. na vratnom delu krunice mlečnih zuba – CIRKULARNI KARIJES, koji je ujedno i
najteže kariozno oboljenje mlečnih zuba.
U toku dama, kada je dete budno, lučenje pljuvačke je obilnije, što donekle pomaže
čišćenju zuba. U toku spavanja pljuvačka se luči u mnogo manjim količinama, tako da
tada izostaje tzv. fiziološko čišćenje zuba. Sve ovo ukazuje na to, da DETE NE SME
OTIĆI U POSTELJU BEZ TEMELJNOG PRANJA ZUBA.

9.3. Kako prati i kako proveriti da li su zubi oprani?

23
Zubna četkica je mala, mekša i zaobljena. Njen oblik, veličina i tvrdoća se uskladjuju sa
uzrastom deteta. Malo dete ne zna pravilno da opere svoje zube. Roditelj se u
stomatološkoj ordinaciji edukuje za to i ta svoja saznanja postepeno prenosi detetu. Za
večernje pranje zuba zadužena je majka ili otac, sve do 8-10 godine starosti deteta. Svaka
2-3 meseca potrebno je staru zubnu četkicu zameniti novom. Roditelj takodje treba da
nauči dete da koristi i zubni konac za čišćenje dodirnih bočnih površina zuba, kada do
istih zubna četkica ne može da dopre.
Da li su zubi dobro oprani ili ne, roditelj može da proveri jednostavno, prolazeći oko
vratova zuba najobičnijom čačkalicom za zube. Ukoliko se pri toj kontroli na vrhu
čačkalice zapaze beličasto – žućkaste naslage, neophodno je ponoviti proces. Efikasnost
pranja zuba može se proveriti i neškodljivim bojama (u vidu rastvora ili tableta), koje
naslage – plak na zubima čine vidljivim.

10. Zaključak:

24
Za oralno zdravlje najvažnija je higijena zuba i usta. U ustima deluju mnogobrojni lokalni
faktori koji imaju značajnu ulogu u pojavi zubnog kvara i paradontopatije.

Da bi se uticaj tih faktora što više smanjio, potrebno je ograničiti unošenje škodljivih
materija i obezbediti njihovo uklanjanje iz usta. Posebno je značajno uklanjanje raznih
naslaga na zubima ili gingivi.

Održavanjem oralne higijene redovnim pranjem zuba postiže se važna preventivna mera
u cilju sprečavanja oboljenja usta i zuba. Smatra se da u apsolutno čistim ustima bez
plaka i drugh naslaga ne bi bilo ni oboljenja desni. Da bi se ovaj cilj postigao, treba da se
izgradi kod vaspitanika (dece) pozitivan model ponašanja, pozitivne navike za očuvanje
oralnog zdravlja.

Sadržaj pozitivnih navika koje pojedinac (dete) treba da svakodnevno sprovodi su:

- posedovanje ličnog pribora za higijenu usta i zuba


- pranje zuba posle svakog obroka
- redovno posećivanje stomatološke službe
- naučiti kako se zubi pravilno peru (četkaju)

Bolesti usta i zuba ugrožavaju ceo organizam. Da bi se postiglo pozitivno ponašanje,


naročito dece, odgovorni su zdravstveni radnici/vaspitači koji poznaju ovu oblast.
Zdravstveni radnik/vaspitač kroz zdravstveno vaspitni proces čuva i unapređuje oralno
zdravlje dece, omladine pa i starijih.

Faze zdravstveno vaspitnog procesa bile bi:

- uvećanje znanja o značaju oralnog zdravlja kod dece i kod drugih uzrasnih grupa
- formiranje ispravnog stava o očuvanju oralnog zdravlja
- donošenje ispravne odluke za očuvanje oralnog zdravlja
- promena ponašanja ili potvrđivanje ispravnog ponašanja
- ponavljanje ispravnog ponašanja i formiranje pozitivnih navika kod dece ili druge
populacije

U radu sa decom i drugima zdravstveni vaspitač koristi živu reč, modele, plakate, pribor
za higijenu usta i zuba i dr. Sa decom je dobro sprovoditi zdravstveno vaspitni rad kroz
igru, jer će tako lakše prihvatati predložene mere i menjati ponašanje. Deca treba da se
oprobaju u svemu što je za njih novo.3

12. Literatura:

25
1. Stamenović M., (2004), Zdravstveno vaspitanje, Clipart, Ćuprija (272-278)
2. http://www.stomatolozi.org/Default.aspx
3. http://www.stomatologija.info/predvidite-karijes-kod-deteta.html
4. http://mojstomatolog.net/djeca.htm
5. http://www.zubari.rs/index.php?
option=com_content&task=blogcategory&id=27&Itemid=72
6. http://www.mojzubar.com/decija-stomatologija-k73

26
1
Stamenović M., (2004), Zdravstveno vaspitanje, Clipart, Ćuprija, (272)
2
Stamenović M., (2004), Zdravstveno vaspitanje, Clipart, Ćuprija, (278)
3
Stamenović M., (2004), Zdravstveno vaspitanje, Clipart, Ćuprija, (277-278)