*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

0642793391

SEMINARSKI RAD
Tema : SICILIJANSKA MAFIJA Koza Nostra

Profesor: *ime mentora razred

Student: *Vase ime,

April, 2009.

............2 Pravo ime "Koza Nostra"....................................................1 Savremeni primeri mafije......SADRŽAJ 1 UVOD................8 3.......................................10 4 ZAKLJUČAK..................7 3............................................4 Raspad mafije .......................................................3 Širenje u SAD.......................12 2 ..6 3.....................................................................8 3.............................. 3 2 SICILIJANSKA MAFIJA (1860 – 1876) .......................11 5 LITERATURA..4 3 MAFIJA SICILIJE KAO DRUŠTVENA POJAVA...................................................................................................................................................................

malo je starije od mafije – ali ta udruženja će ovde biti pomenuta samo kada su relevantna za isto drugo italijansko ilegalno udruženje nije ni približno tako snažno. Ova knjiga je selektivna u tom smislu što je ovo istorija sicilijanske mafije. istorija mafije u SAD. Kriminologija. Ona se koristi za riminalce uopšte. SAD su protekla dva veka predstavljale izuzetno plodno tlo za organizo vane kriminalce. „špageti“ i „opera“ – koje je italijanski jezik podario mnogim drugim jezicima širom sveta. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. koju je ona izrodila. „Mafija“ je postala opšti epitet za čitav jedan svet oružanih bandi – kineskih. i van granica Sicilije i SAD gde je mafija u strogom smislu utemeljena. Postoje i druga kriminalna udruženja. Kamora. Jedino ako se posmatra sa obale malog trouglastog ostrva u Mediteranu. Neki od najpoznatijih američkih mafijaša. počinje da ima smisla. bar u njenim ranim stadiju mima. turskih i tako dalje – koje imaju vrlo malo veze ili uopšte nemaju nikakve veze sa Sicilijom. smeštena u drugim regi jama južne Italije. 4081 3 . Službeni glasnik. i sva ona se ponekada nazivaju „mafija“: Sakra korona unita u Apuliji (na peti italijanske čizme). japanskih. Sva ta druga udruženja imaju svoju vlastitu. Đorđe. takođe se nalaze na ovim stranicama.1 UVOD Reč „mafija“ pripada sada već dugačkom spisku reči – kao što su „pica“. albanskih.1 1 Ignjatović. Beograd 2005. čeških. ljudi poput Lakija Lučana i Ala Kaponea. dobro organizovano i uspešno kao mafija. Ndrangeta u Kalabriji (na špicu) i Kamora u Napulju i njegovoj okolini (na cevanici). Stoga je ovde prikazan onaj pravi aspekt američke mafije. Nije slučajno što je baš ta sicilijanska reč ušla u tako široku upotrebu. ali samo je deo organizovanog kriminala u SAD pripadao mafiji. ruskih. zapanjujuću istoriju – jedno od njih. zato što istorija sicilijanske mafije ne može biti ispričana a da se ne iznese i priča o američkoj mafiji.

pljački. ponevši samo svoj pončo.laguna. godine predstavljala samo početak nevolja. Čak su i savremenici smatrali da su Garibaldijeva dostignuća bila „epska“ i „legendarna“. u maju 1860. Odbio je da primi ikakvu nagradu i uputio se natrag na svoje rodno ostrvo Kapreru. septembra srdačno i uz uskli ke dočekala masa sveta i u samom Napulju. pao je burbonski režim. a ne kao nešto važno. Uglavnom su se bavili zemljoradnjom. kada su se. među ljudima poput njih samih: konzervativ nim zemljoposednicima sa smislom za dobro upravljanje i željom 2 3 Crime and Custom in Savage Society.yu/odlomak. Heroja je 6. ova neuređena ali revnosna sila dezorijentisala je i porazila daleko brojniju napuljsku vojsku. Garibaldi je u velikoj meri uspeo zato što je njegov pohod pokrenuo još jedan ustanak. Sada je postalo jasno da je pobuna iz 1860. Njihovo povlačenje je bilo vrhunac jednog od najpozna tijih vojnih uspeha tog veka. podviga patriotskog heroizma koji je zadivio ostatak Evrope. koja je obuhvatala veći deo južne Italije. Pripajanje 2. ubistava i poravnanja računa. www. prvobitni mafijaši su se uglavnom razvijali pod "fašističkom čizmom". Garibaldi je poveo svoje ljude – kojih je sada bilo sve više i više i koji su postajali prava vojska – na istok. 1985. godine. Pod Garibaldijevim vođstvom. uglavnom ljudi sa severa Italije. Planinsko ostrvo je imalo vekovnu reputaciju revolucio narnog bureta baruta. nadali su se da će partnere za vladanje ostrvom naći u višim slojevima sicilijan skog stanovništva. Referendumom je ubrzo i zvanično potvrđeno da su Garibaldijevim osvajanjem Sicilija i južna Italija postale sastavni deo italijanske države. Đuzepe Garibal di sa oko 1000 dobrovoljaca – čuvenih crvenokošuljaša – izvršio napad na ostrvo s ciljem da ga ujedini s novom italijanskom državom. a puške su koristili za odbranu svojih poseda. Sve do tog dana Sicilijom se vladalo iz Napulja. Oslobodivši Palermo. Naime.co. Međutim.3 Kraljevi ministri.2 Palermo je postao italijanski grad 7. Littlefield Adams.4 miliona Sicilijanaca novoj državi donelo je za sobom epidemiju zavera. Naravno mafija se razvijala na Siciliji. Onda je.php?id=743 4 . dve dugačke kolone poraže nih trupa izvukle kroz istočne rubove grada i vratile zaobilaznim putem ispred zidina da sačekaju brodove koji će ih prebaciti kući u Napulj. pošto je na snagu stupio prekid vatre. Najčešće su se koristile kratke dvocevke iliti krateži. kao delom Burbonske kraljevine. nešto osnovnih zaliha za život i seme za svoju baštu. ka italijanskom kopnu. ona su uskoro počela da deluju više kao san. godine.2 SICILIJANSKA MAFIJA (1860 – 1876) Reč mafija je prvi put upotrebljena na Siciliji za organizaciju "Cosa Nostra" u prevodu Naša Stvar. Palermo je osvojen posle tri dana žestokih uličnih borbi tokom kojih je burbonska ratna mornarica bombardovala grad. juna 1860. pošto se ispostavilo da će odnos Sicilije i Italijanskog kraljevstva biti ispunjen agonijom i nasiljem. a sledećeg meseca je osvojene teritorije predao italijanskom kralju.

Godine 1866. opsade čitavih gradova. Učinivši to. ali je prošlo još deset godina nemira i represija pre nego što se Sicilija smirila i postala sastavni deo društvenog života Italije.) Na krizu prouzrokovanu novom Garibaldijevom invazijom italijanska vlada je odgovorila tako što je na Siciliji uvela vanredno stanje. godine bio je utisak što su ga divote tog ostrva ostavljale na posetioce koji su dolazili posle ujedinjenja Italije. Pričalo se. Garibaldi je 1862. Narodni otpor prema uvođenju vojne obaveze. postavila je obrazac koji će se narednih godina često koristiti. Prelepi položaj Palerma i njegove okoline nije mogao a da ne zadivi pridošlice. I pride – izgleda da su mnogi mislili kako im je revolucija dala za pravo da više ne plaćaju nikakav porez. kitnjaste fasade sa balkonima. buknula je još jedna pobune u Palermu. i 1876. godi ne. Političari sa ostrva su 1876. zatvaranja bez suđenja. trgu sagra đenom u sedamnaestom veku. jedna italijanska armija ga je zaustavila na planinama Kalabrije. Pobuna je ugušena 1866. bio je ogroman i jarostan. mada nije potvrđeno. karnizima i nišama simbolizovale su četiri gradska kvarta. Sicilijance koji su uložili svoje političke ambicije u patriotsku revoluciju razbesnelo je ono što su videli kao vladino arogantno odbijanje da im dozvoli učešće u vlasti – vlasti koja im je bila potrebna da bi otpočeli rešavanje problema na ostrvu. Ono na šta su naišli – a često su se žalili na to – ličilo je na čistu anarhiju: republikanski revolucionari sa jakim vezama s polukriminalnim bandama. Međutim. Neprestana protivteža nevoljama na Siciliji između 1860. koji je i dalje bio pod papskom vlašću. Zidovi su mu bili okruženi pojasom maslinjaka i limunovih stabala.za uređenim ekonomskim napretkom. 5 . situacija se nije poboljšavala. Nemajući želje ili sposobnosti da pronađe podršku ne bi li politički umirila Siciliju. u mnogo čemu slična onoj koja je dovela do pada Burbona. aristokrate i sveštenici nostalgični za starim burbonskim režimom. (Rim će postati glavni grad Italije tek 1870. I sam grad je bio veoma jednostavno uređen: Palermo je imao dve prave ulice koje su se sekle na Kvatro kantiju („Četiri ugla“). godine. sa kojom Sicilijanci do tada nisu bili upoznati. vlada je više puta isprobavala vojno rešenje: pokretne trupe. Jedan garibaldino koji je Palermu prilazio s mora rekao je da on izgleda poput grada podignutog da se uklopi u dečju poetsku viziju. iza kojih se protezao amfiteatar od brda i planina. Odgovor na sve ovo bilo je novo vanredno stanje. Njegov cilj je bio da osvoji Rim. a bio je čak i ranjen u nogu. lokalni političari u borbi za vlast protiv svojih podjednako beskrupuloznih protivnika služe se ubistvima i otmicama. Na svakom uglu Kvatro kantija. godine osećao toliki očaj zbog stanja u novoj Italiji da se vratio na javnu scenu i iskoristio Siciliju kao bazu za pokretanje još jednog pohoda na kopno. da su pobunjenici ispoljavali kanibalizam i pili krv. revolucionarne bande su iznenada napale grad sa obližnjih brda. godine prvi put ušli u novu koalicionu vladu u Rimu. Kao i u Garibaldijevom napadu 1860. masovna hapšenja. puni žudnje za autonomijom Sicilije. Međutim.

Tako je mafija jedinastranka kojoj je apsolutno zagarantovana korist od svakog reke taškog posla. i organi zujući se na jedinstven način koji kombinuje osobine države u senci. Opšte pravilo glasi: što je tržište opasnije. bila ona legalna ili ilegalna: i prodavci i lopovi plaćaju ono što je poznato kao pizzo. Razlika je u tome što mafija pokušava da „oporezuje“ svu ekonomsku aktivnost.sr. istorija mafije se ne može baviti samo mafijom. Đorđe. Mafijaš će na kraju „štititi“ i vlasnika prodajnog salona automobila i bandu kradljivaca automobila koji ga pljačkaju. zato što je sastavni deo priče o mafiji i priča o njenoj borbi protiv Sicilijanaca i drugih ljudi koji su joj se suprotstavljali od samih početaka. policajce. U skladu sa mafijom kao celinom.wikipedia. Međutim. Glavnica mafije se može razviti na svim vrstama tržišta. nasilnije i profitabilnije – oči gledan primer je trgovina narkoticima i njihova raspodela – to više mafijaša koji stupaju na to tržište ima veće koristi ako iza sebe imaju svetski renomiranu i sasvim pouzdanu glavnicu zasnovanu na jezivom zastrašivanju. Glavni zahtevi koje Koza nostra postavlja svojim članovima jesu: diskrecija. Reketiranje je za mafijašku Porodicu ono što su porezi za legalnu vladu. Istorija ove organizacije fascinantna je sama po sebi. veliki broj ljudi je poginuo boreći se protiv mafije. sudije. Veći deo priho da od iznude investira se u održavanje kriminalnih aktivnosti: ona kupuje advokate. Pre Falkonea i Borselina.org/sr-el/Мафија 6 . ona retko prelazi preko granica svojih uobičajenih „upravnih“ aktivnosti. Kriminologija. kao što su masoni. 4081 5 www.3 MAFIJA SICILIJE KAO DRUŠTVENA POJAVA Mafija sa Sicilije obezbeđuje sebi moć i novac gajeći veštinu ubijanja ljudi.4 Koza nostra je poput države zato što se trudi da kontroliše teri toriju. postupcima ljudi od časti. Beograd 2005. kao što su malverzacije u građevinarstvu ili krijumčarenje duvana. Priča o mafiji takođe uključuje i ljude koji su iz 4 Ignjatović. Ipak. mafija sebi takođe pripisuje vlast nad životom i smrću svojih podanika. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. svaka mafijaška Porodica (italijanska reč koja se koristila tokom čitave istorije mafije glasi cosca) ponaša se kao vlada u senci koja upravlja ljudima u okviru svoje teritorije. mafija nije alternativna vlada. a da pri tom ne odgovara pred zakonom. političare i propratnu radnu snagu i potpomaže mafijaše koji nisu imali dovoljno sreće te su dospeli u zatvor. Kao i država. Koza nostra je biznis zato što ona teži profitu – bez obzira na to što to čini čak i zastrašivanjem.5 Koza nostra je isključivo tajno društvo zato što ona ima potre bu da bira svoje saradnike veoma pažljivo i nameće ograničenja u njihovom ponašanju da bi oni zauzvrat imali koristi od članstva u njoj. ona opstaje tako što se infiltrira u legalnu državu i na silu je prilagođava svojim vlastitim interesima. Neki od njih su likovi u drami koja je ovde ispripovedana. Službeni glasnik. Međutim. ilegalnog poslovanja i tajnog društva pod zakletvom. novinare. poslušnost i nemilosrdno nasilje. Koza nostra plaća ove troškove ne bi li izgra dila ono što neki „mafiolozi“ nazivaju glavnicom zastrašivanja.

7Postoji još jedan krupan mafijaški slučaj. Tomazo Bušeta. godine osnovao Forca Italiju.co. to razumevanje nije dobro iskorišćeno. sve do 1992. pošto konačne presude još nisu donete. u koji je upetljan direktor marketin ške agencije koji je 1993. razumevanje mafije prodrlo u vladine institucije. Ove optužbe se oštro poriču i ne treba žuriti u izvlačenju zaključaka u vezi sa tim pojedinačnim suđenjima. Mafija je bila tajna skrivena pred otvorenim očima. podiže se i niz pitanja o tome kako je Italija uspela da sebe uvali u takvu nepriliku. Iz tog razloga. ili bar misli da zna. Međutim. brzo je zaboravljano. bio je ključni svedok.8 6 7 www. bila u najmanju ruku krajnje rasejana što se tiče sicilijanske mafije. Jedan prebeglica iz redova mafije potvrdio je da je bilo sastanaka na visokom nivou gde je sklopljen pakt između Koza nostre i Forca Italije. čak bi i istorija mafije koja uključuje sve ove katego ije i dalje ostavila mnoga pitanja nerazjašnjena. u nekoliko prilika. Kriminologija. Italija e više puta propuštala prilike da shvati istine za čije dokazivanje su sudije Falkone i Borselino na kraju dali svoje živote. Prošlog veka.com 8 Ignjatović.php?id=743 www. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Mafija je opstajala i napredovala zato što je zastrašivala svedoke i zbunjivala ili podmićivala policiju i sudove. ova knjiga jeste istorija mafije. Beograd 2005. zbunjuje nas činjenica da je trebalo da prođe toliko vremena.) Andreoti je podneo žalbu Kasacionom sudu.6 3.wikipedia. pa sve do političkog cinizma i potpunog saučesništva – pokazivali naklonost prema delovanju te organizacije. (Glavni doušnik.širokog spektra motiva – koji se kreću od racionalnog straha. nekadašnji „bos dva sveta“.laguna. U vreme pisanja ove knjige sedmostruki predsednik italijanske vlade i doživotni senator Đulio Andreoti osuđen je zato što je angažo vao mafiju da ubije jednog novinara koji ga je ucenjivao. U prošlosti su vlasti (a takođe i istoričari posle njih) i te kako često ostavljane da prebrojavaju mrtve i pitaju se kakva čudna logika stoji iza sveg tog krvoprolića. Iz tog razloga takođe. stalni neuspeh Italije da shvati mafiju upućuje na daleko bogatiju priču nego što bi to bio slučaj da se sve svodilo na neku tajanstvenu zaveru nekoliko pojedinaca rešenih da istina ostane skrivena. Budući da svako van Italije zna šta je mafija. godine. Kada je. Čak i kada nije bilo tako.1 Savremeni primeri mafije Postoji mnoštvo savremenih primera koji ukazuju na to da je duboko ukorenjeni problem mafije u Italiji i dalje veoma živ.yu/odlomak. Đorđe. pa da se potpuna istina o sicilijanskoj mafiji potvrdi. Međutim. a i duže. Službeni glasnik. ali je i istorija neuspeha Italije da shvati ono što je sve vreme bilo očigledno i bori se protiv toga. medijskog tajkuna Silvija Berluskonija. političku stranku sadašnjeg predsednika vlade. pored začuđe nog podizanja obrva. Kako je jedna ilegalna organizacija toliko dugo mogla da ostane tako snažna i tako teška za razumevanje? Deo objašnjenja leži u nedostatku dokaza. 4081 7 .

sa značenjem 'naš svet. pravi naziv organizacije je "cosa nostra". takođe su potvrdili da izraz "mafija" nema izvorno značenje. La stessa cosa sa istim značenjem). Mnogi su tvrdili. Drugi mafijaški prebezi.Istoričari koji su prvi pokušali da odgovore na ta pitanja odmah posle Bušetinog svedočenja brzo su došli do izvanrednog nalaza.3 Širenje u SAD Slika 1. Čarls Laki Lučijano. da je reč "mafija" književni izraz.org/sr-el/Мафија 8 . pravo ime mafije je Koza Nostra (u prevou "naša stvar" tj. vrednosti'. Bušeta je. 3. Mafijaši su stare članove prilikom upoznavanja sa novim članovima nazivali pripadnicima Koza Nostre ili La stesa koza (na ital. kao što je to učinio prebeg Tomazo Bušeta. koji je samo produbio misteriju zašto Italija nije ranije uspela da razume mafiju. tradicija. ili još ispravnije Koza Nostra (ital. nije bio čak ni prvi kome su poverovali kada je to učinio. kao što su Antonio Kalderone i Salvatore Kontono. jedan od najpoznatijih američkih bosova 9 www. veka na Siciliji. veka veliki broj sicilijanaca emigrirao u SAD.naša stvar). Samo je spoljni svet imao potrebu da opiše ovu organizaciju zbog čega je naziv Koza nostra ušao u širu upotrebu.9 3. bio daleko od prvog čoveka od časti koji je prekršio čuveni mafijaški kodeks ćutanja poznat kao omertà.2 Pravo ime "Koza Nostra" Prema nekim mafijašima. Sicilijanska Mafija ili jednostavno mafija. je tajno italijansko kriminalno udruženje koje je nastalo sredinom 19. zajednički cilj).wikipedia. u stvari. Cosa Nostra .sr. Prema njima. Kasnije se proširila i na istočnu obalu SAD kada je krajem 19.

zabrane točenja ili uopšte korišćenja alkohola u čitavoj SAD. pa tako i mafijaši. Međutim ono što ih je tamo zateklo sigurno nije bilo ono što su očekivali. Mafijaške porodice bi presretale kamione drugih porodica otimajući im sve u njima i preprodavajući za obično nižu ceo od one koja je inače bila. Npr. Tada su se mafijaši okrenuli točenju alkohola i već tada su počele čarke imeđu mafijaša. ni u snu nemoj da govoriš policiji ili nadležnima jer onda na snagu stupa omerta i svako. Iako je većina njih potekla iz ugledne. među mafijašima je vladao čuveni zakon OMERTA ili "zakon ćutanja" što znači da ako bilo ko od druge porodice povredi tebe ili tvoju familiju. oni su se okrenuli ka organizovanom kriminalu. Kada te neko tako povredi onda na snagu stupa još čuvenija Vendeta ili krvna osveta. hiljade Italijana se ilegalno uselilo u Ameriku misleći da je Amerika zemlja mogućnosti.Nakon velike krize koja je zadesila SAD. a neretko je i poneki raspojasani pijanica. beda i siromaštvo. poštenog posla radili i drugi. poštene ali ne i bogate porodice.tj. bio i pretučen. 10 www. I nema ti spasa. koji je oštećivao restoran. čak i tvoja vlastita mafijaška porodica će krenuti na tebe. Dočekali su ih glad. bukvalno svako.wikipedia. Bez obzira na te ratove bilo da su krupnih ili sitnih razmera. U zgradi istog tog restorana postojala bi javna kuća.10 Sam uspon mafije je počeo u doba prohibcije .org/sr-el/Мафија 9 . postojao je restoran koji je legalno radio. poslova i para. ili bi se falsifikovao novac ili bi se tu dobavljalo oružje. Mafijaši su se uglavnom bavili "poslom iza vela". nezakonit posao. U takvim situacijama čovek retko kad biva pošten. što znači da su u sklopu jednog.sr.

svedočenjem Semija "Bika" Gravana. još pre droge. što je bilo dovoljno da se prava mafija razbije.wikipedia. Nekada.4 Raspad mafije Propast mafije je usledila sa dolaskom droge. Omerta je prvi put razbijena 1974. mafijaši su uspešno podmićivali policajce. ni po broju članova ni po obimu posla koje je obavljala.3. Današnja mafija se vrti samo oko para i droge. Kasnije grupe koje su svrstavane u red mafije nisu ni prbližno bile slične staroj organizaciji mafije.sr. Naime stari mafijaši ili "stara škola" su predočili mlađim generacijama da je droga potencijalno opasna kako za one koji je konzumiraju tako i za preprodavce koji će takođe ili preći na drogu ili će ih FBI otkriti.11 11 www. koji su posle dolaska droge uvideli koliko je to opasno.org/sr-el/Мафија 10 . dok je stara držala i do ugleda.

11 .4 ZAKLJUČAK Termin "mafija" se danas u opštem govoru koristi kako bi se njime označili različiti oblici kriminalnog udruživanja i organizovanog kriminala. Mafija je nastala približno u ono vreme kada su zabrinuti zvaničnici italijanske vlade prvi put i čuli da se priča o njoj. Poreklo mafije nije staro. U stvari. zato što je italijanska vlada koja je ime otkrila takođe imala ulogu u stvaranju udruženja koje je to ime nosilo. U novije vreme analitičari o mafiji kažu da je to jedna organizacija moći čije glavne garancije opstanka nisu toliko kriminalne aktivnosti koliko je to uska povezanost sa funkcionerima države u kojoj deluje. reč „mafija“ izbila je na površinu i ušla u široku upotrebu na vrlo čudan način. Mafija i nova italijanska država rođene su u isto vreme.

Službeni glasnik.yu/odlomak..E.wikipedia. Edvin Mellen Press 2004. 1985..com [5] www.org/sr-el/Мафија [6] www.Rich. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Beograd 2005.laguna. Criminal Anthropology (Criminology Studies). [3] Ignjatović. David M.co.Lombroso. [2] Crime and Custom in Savage Society. Littlefield Adams.5 LITERATURA [1] Horton. Kriminologija. Malinowski.php?id=743 12 .. Đorđe. 40-81 [4] www.sr. Bronislaw. C. Criminal Anthropological Writings of Cesare Lombroso Published in the English Language Periodical Literature During the Late 19th and Early 20th Centuries: .wikipedia. K.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful