Beograd, 30.7.1997.

Seminarski rad za metodiku nastave matematike 2

TRIGONOMETRIJA

Profesor:Zoran Lucic Student:Boskovic Aleksandar

...................................7 Resavanje trougla.....................doc Br.. 3 Trigonometrijske funkcije.........................6 Osobine trigonometrijskih funkcija.......11 2 ................................indeksa: 167/88 Sadrzaj: Uvod.................................................... 3 Trigonometrijski krug.............4 Inverzne trigonometrijske funkcije......8 Sferna trigonometrija.................................................10 Istorija trigonometrije.................................58392726...................

stalno se koristi radijan. poluprecnika opisanog i upisanog kruga.i. tezisnih linija. orijentisana u smeru OB i dobijena rotacijom prethodne za ugao π /2 oko O u direktnom smislu (sl. pa se trigonometrija primenjuje na osnovu izucavanja trigonometrijskih funkcija.1 3 . visina. Danas je ovaj cilj prevazidjen.doc Uvod: Rec trigonometrija nastala je od grckih reci trigonos (trougao) i metron (mera).simetrala) pomocu datih podataka.1). van svakog posmatranja trougla. na kojoj lezi poluprecnik OA.58392726.uglova. M B Vektori O =. orijentisan u smeru OA i osa Oy na kojoj je poluprecnik OB.Trigonometrija je najpre imala za cilj izracunavanje vrednosti svih elemenata jednog trougla (povrsine. Kao jedinica za merenje ugla ili luka. izuzev u prakticnim izracunavanjima. B j A’ O A i X sl. Na ovom krugu odredi se pocetna tacka A i posmatraju se dve uzajamno normalne ose koje prolaze kroz centar kruga O.Za radijan vazi: 2π radijana=1 pun ugao Trigonometrijski krug Definicija: Trigonometrijski krug je krug ciji je poluprecnik jednak jedinicnoj duzi i koji je orijentisan u direktnom smislu (suprotno smeru kretanja kazaljke na satu). Uocavamo osu Ox. O = j obrazuju u ravni Y kruga ortonormirani sistem.

Svakom broju α∈ R odgovara na krugu jedna odredjena tacka L. prenet luk velicine α∈ R. Ti lukovi dati su opstom formulom a=α +2kπ k∈Z 4 .doc Lukovi B Neka je na trigonometrijskom krugu. ali jednoj tacki L na trigonometrijskom krugu odgovara beskonacno mnogo vrednosti lukova AL. pocev od tacke A. Ako je L njegova krajnja tacka tada je α krivolinijska apscisa tacke L na krugu.58392726.

Algebarske vrednosti P Q vektora O . Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom B je π -α +2kπ (α odgovora tacki A). luk π /4+n. Centralni uglovi i odgovarajuci lukovi Luku AK moze se dodeliti ugao izmedju polupravih OA i OK. d) Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na simetralu prvog kvadranta (tacki A odgovara tacka C). Trigonometrijske funkcije Neka je na trigonometrijskom krugu luk α sa pocetnom tackom A i krajnjom tackom M.doc Kaze se da su lukovi a i α jednaki po modulu 2π a=α (mod 2π ). O . Tacka P je projekcija tacke M na osu Ox a tacka Q na osu Oy (sl. AK=AL+LK. odredjen do 2kπ . Definicija: Dva luka ciji je zbir jednak π /2 zovu se komplementni lukovi. naziva se polarnim uglom poluprave OK. Lukovi α +2kπ obrazuju aritmeticku progresiju neograniceno u oba smera sa razlikom jednakom 2π . Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu. Definicija: Ugao a. 5 (OM = .). tada tacki iznad x-ose odgovaraju lukovi α +2kπ . a tacka B u drugom npr. k∈Z. Ako je α =π /4-n tada je jedan od lukova polarni luk sa krajnjom tackom C. S obzirom na polozaj krajnjih tacaka na trigonometrijskom krugu neki lukovi su vezani jedan s drugim. O )=α . Neka je tacka P presek trigonometrijskog kruga i simetrale prvog kvadranta. Definicija: Kotangens ugla je reciprocna vrednost tangensa ugla. α P Q 2) vektorske komponente.Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom C je: β =π /4+n+2kπ . pa je α +β =π /2+2kπ .2). Nadovezivanjem lukova AL=α i LK=β dobija se luk α +β sa krajnjom tackom K. O na Y svakoj od osa nazivaju se kosinus i sinus ugla α .2 Definicija: Tangens ugla je kolicnik sinusa i kosinusa ugla.58392726. Definicija: Dva luka ciji je zbir π zovu se suplementni lukovi. a tacki ispod lukovi -α +2kπ . jB M sin α=O Q Ox – kosinusna osa Oy – sinusna osa Vektor OM ima 1) polarni ugao. O 3) skalarne komponente. a takodje i polarnim uglom tacke K. Ako se dva luka razlikuju za neparan broj poluobrtaja njihove krajnje tacke su dijametralno suprotne. Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na y-osu (tacka A u prvom kvadrantu.i cos α + j sin α ) i X . A M Velicina ovog ugla je: ( O . cosα i sinα cos α = O P Q O α P Sl.

tan  − x  = = cot x 2  2  2  tan x 6 . sin  x +  = sin  − x  = cos x  2 2   2 2  cos  − x  = sin x. Osnovna relacija za sinus i kosinus ugla. cos x = cos ( x + 2π ) = cos ( x + 2kπ ) . Definicija: Kosekans ugla je reciprocna vrednost sinusa. Ovako je za svaku vrednost promenljivog luka x definisan izvestan broj velicina odredjenih vrednoscu samog luka.3 i P A X Periodicnost: Ako se luk x povecava za 2π . sin  − x  = cos x. tan ( x +π ) = tan x Komplementni uglovi: Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na simetralu prvog kvadranta i dobijaju se jedna iz druge permutacijom koordinata pa vazi: 1 π  π  π  Uglovi x i x+π /2: Uporedjuju se sa uglom π /2-x. sin ( x +π ) = −sin x.58392726. Kaze se da su te funkcije periodicne i da je njihov period 2π . sin ( − x ) = −sin ( x ).2) tada primenom Pitagorine teoreme dobijamo relaciju OP + PM (cos α) + (sin α) =1 2 2 2 2 = OM 2 t Geometrijsko tumacenje tangensa ugla Iz slicnosti trouglova OPM i OAT dobija se (sl.3) AT OA = PM OP Y B M T j O AT 1 = AT = tan x sin x cos x Prava t ⊥ Ox zove se tangensna osa (orijentisana je kao i Oy). tan ( − x ) = − tan ( x ) cos (π − x ) = − cos x. tan ( − x ) = − tan x Suplementni uglovi: Dva suplementna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na yosu pa vazi: Uglovi x i x+π : Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na koordinatni pocetak pa vazi: cos ( x +π ) = − cos x. komplementom prvog a suplementom π π  π   π  drugoga pa je: cos  x +  = − cos  − x  = − sin x . sin x = sin ( x + 2π ) = sin ( x + 2kπ ) Tangens ima period jednak π pa je tan x = tan( x +π ) = tan( x + kπ ) Suprotni uglovi: Dva suprotna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu pa vazi: cos ( − x ) = cos ( x ). sin (π − x ) = sin x. Ako uocimo pravougli trougao OPM (sl.Ove velicine nazivaju se trigonometrijske funkcije luka x (ili ugla x).doc Definicija: Sekans ugla je reciprocna vrednost kosinusa. njegova krajnja tacka na trigonometrijskom krugu ne menja se i trigonometrijske funkcije ugla ostaju nepromenjene. Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija sl.

komplementom prvog i suprotnim uglom drugoga pa je: π π  π   π  sin  x −  = sin  − x  = cos x 2  2  π 1  tan  x −  = − = − cot x 2 tan x  cos  x −  = cos  − x  = sin x 2  2  Osobine trigonometrijskih funkcija Kosinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x. U okolini tacke x=-π /2. tan x * cot x = 1 cos x Sve ostale identicnosti. Tangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x. izuzev za nule funkcije sin x. pozitivan. a tacke na osi Ox sa apscisama π /2+kπ su centri simetrije. Osnovne identicnosti: Postoje tri osnovne identicnosti izmedju sinusa. tan x je beskonacan i negativan.tangensa i kotangensa jednog ugla. koje vezuju ove trigonometrijske funkcije. U okolini vrednosti x=π /2. x zameni sa –x. Dvema suprotnim vrednostima argumenta x odgovaraju dve jednake vrednosti funkcije y=cos x. tada y dobija vrednost –y. Funkcija y=tan x je neparna i koordinatni pocetak je centar simetrije. izuzev za vrednosti oblika π /2+kπ . tan x je beskonacan i za x<π /2. Kriva y=sin x ima beskonacno mnogo centara simetrije. Tacke koje odgovaraju suprotnim vrednostima simetricne su u odnosu na koordinatni pocetak. Centri simetrije krive y=tan x su sve tacke ose Ox cije su apscise jednake kπ . s 2 = ( sin x + cos x ) = sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 1 + 2 sin x cos x = 1 + 2 p 2 PRIMER2: sin x cos x = sin x cos x 1 1 1 = = = 2 2 2 2 cos x + sin x cos x + sin x cos x + sin x tan x + cot x sin x cos x sin x cos x PRIMER3: 7 . Ovo znaci da je funkcija y=cos x parna. Kotangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x. Odavde se vidi da je funkcija y=sin x neparna. posledice su ove tri identicnosti. (zbog cot x=1/tan x ) za x=kπ . Kriva y=cos x ima beskonacno mnogo osa simetrije i to su prave paralelne osi Oy koje prolaze kroz tacke sa apscisama x=kπ . Grafik funkcije y=tan x ima beskonacno mnogo paralelnih asimptota i to su prave x= π /2+kπ . kosinusa. PRIMER1: Ako je sin x + cos x =s i sin x cos x =p pokazati da vazi p=1/2(s2-1).doc π 1  tan  x +  = − = − cot x 2 tan x  Uglovi x i x-π /2: Uporedjuju se sa uglom π /2-x. Sinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x.To su: sin 2 x + cos x 2 = 1. a za x>-π /2. to su sve tacke na Ox sa apscisom kπ .58392726. Osa Oy je osa simetrije krive (grafika funkcije cos x). tan x = sin x . Ako se u funkciji y=tan x. Koordinatni pocetak je centar simetrije krive. Prave x=kπ su asimptote. Za dve suprotne vrednosti argumenta x i funkcija y=sin x dobija dve suprotne vrednosti.

S druge strane oni su medjusobno normalni i njihov skalarni proizvod jednak je nuli.doc cos 2 x − sin 2 x 1 − tan 2 x cos x − sin x = = cos 2 x + sin 2 x 1 + tan 2 x 2 2 Inverzne trigonometrijske funkcije Inverzna funkcija sinusne funkcije. a zatim luk AM=b razlika a-b predstavljena je lukom MP. Oznacava se sa arctan x. Formule transformacije Adicione formule. Inverzna funkcija tangensne funkcije. Zadatak nalazenja inverzne funkcije sinusne funkcije sastoji se u odredjivanju svih lukova ili uglova ciji je sinus jednak datom broju x.i.4 X Na isti nacin dobija se: O M =. Neka je tacka O centar trigonometrijskog kruga sl.58392726. izracunati trigonometrijske funkcije uglova a+b i a-b. O  O = cos a cos b +sin a sin b = cos( a −b) M P PR 4 : cos( a + b) = cos( a − (−b)) = cos a cos( −b) + sin a sin( −b) = cos a cos b − sin a sin b Resavanje trougla 8 .i cos a cos b +. njihov skalarni proizvod jednak je cos(a-b).i j (sin a cos b +sin b cos a ) + j sin a sin b Posto vektori i.4 . Treba naci sve lukove y ciji je tangens jednak x. j − je in n d ic i −v k ri e to Ako prenesemo na krug prvo luk AP=a. Zadatak se sastoji u sledecem: Date su trigonometrijske funkcije dva ugla a i b. tada je y=π /2+kπ .i cos a + j sin a P j O i A sl. Ako je x beskonacno. Izracunavanje vrednosti cos(a-b). Funkcija je definisana samo za -1≤ x ≤ +1. Funkcija je definisana za sve vrednosti x. Dobija se vektorska jednakost: O =. Ali vektor OP ima skalarne komponente jednake cos a i sin a. a ovo znaci “y je luk (ugao) ciji je sinus jednak x”.j imaju module jednake 1. Odavde je: Sve ostale formule se mogu izvesti iz ove koristeci odgovarajuce zamene.i cos b + j sin b 2 2 Iz ovih dveju jednakosti dobijamo jos jedan nacin izracunavanja skalarnog proizvoda: OM  OP = . Svi ovi lukovi ili uglovi oznacavaju se sa y=arcsin x.Vazi i: O M = P O = 1 Y P(a) B M(b) Ugao izmedju tih vektora je a-b. njihov skalarni kvadrat jednak je jedan.

neka su γ 1.(Obratna od teoreme3) Ako tri duzi a.c (pozitivne velicine) i tri ugla 0< α . γ= 2 b bc b 2 tan γ .c. TEOREMA3.b. a = • Data je jedna kateta b i ostar ugao β . Vidi se da je moguce konstruisati trougao pomocu elemenata α .β .c i tri pozitivna ugla zadovoljavaju jednakosti prethodne teoreme tada postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina.b1.b. Ako tri duzi a.c1. c = b tan γ . tada postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina.β 1. P = = a 2 2 2 b π b bc . Isto tako.c1. γ = − β. Vidimo da se moze konstruisati trougao ciji su elementi α . Resavanje pravouglog trougla • Data je hipotenuza a i jedan ostar ugao β (ugao kod temena B). Odavde je cos β 1=cos β . Elementi trougla su vezani relacijama a 2 = b 2 +c 2 −2bc cos α b 2 = c 2 + a 2 −2ca cos β c 2 = a 2 +b 2 −2ab cos γ Vazi i obrnuta teorema TEOREMA2. neka su drugi elementi a1. c = a cos β . dakle jednaki su.doc Ovde se radi o tome da se na osnovu datih elemenata.β . a = . π γ = − β . Tada 9 .a. Pored ovoga cesto se izracunava i povrsina P trougla.uporedjivanjem nalazimo a12=a2 i prema tome a1=a.P = c 2 sin β 2 Date su dve katete b i c. c = a cos β 2 bc a 2 sin β cos β a 2 P= = = sin 2 β 2 2 4 π − β. Elementi trougla vezani su relacijama: α +β +γ =π i b 2 = c 2 + a 2 − 2ca cos β1 a b c = = = 2 R ↔ ( R − poluprecni k − opisanog − kruga ) sin α sin β sin γ 2 TEOREMA4. P = = sin β 2 2 • • Data je hipotenuza a i kateta b (b<a).58392726. sin β = b π bc b 2 tan γ . Oba ugla β i β 1 su izmedju 0 i π i imaju isti kosinus. Treca relacija daje isto tako c=c1. Na osnovu teoreme1 imamo relaciju: a1 = b 2 + c 2 − 2bc cosα S obzirom na pretpostavku.γ <π zadovoljavaju relacije iz teoreme1.b. γ = − β . dovoljnih za odredjivanje trougla izracunaju ostali elementi. b = a sin β . tan β = Relacije izmedju elemenata proizvoljnog trougla TEOREMA1.tri druga elementa.

Iz Heronovog obrazca P = s ( s − a )( s − b)( s − c) ⇒ ha = 2 a s ( s − a )( s − b)( s − c) • Poluprecnik R opisanog kruga. ⇒ sin α = sin α 2R abc abc ⇒R = 4R 4 s ( s − a )( s − b)( s − c ) A iz formule za povrsinu • P= Poluprecnik r upisanog kruga. A = A cos( A . Znamo da vazi a a = 2 R.Iz formule za izracunavanje povrsine P= 1 1 1 aha = bhb = chc 2 2 2 Vrednosti visina su: ha=b sinγ =c sinβ .hb. 10 .⇒ γ1 = γ a b = 1 .hc visine.. ⇒ c1 = c sin α sin γ TEOREMA5.B = a.5) Projektujemo te vektore na osnovicu BC orijentisanu od tacke B ka C: p .rc spolja upisanih krugova. Odavde se dobija P=1/2(bhb)=1/2(bc)sinα . B ) =c cos β. p . Neka su ha.rb.B = B cos( B . P=sr je formula iz geometrije pa je r= ( s − a )( s − b)( s − c) s • Poluprecnici ra. Elementi trougla su vezani relacijama a = b cos γ +c cos β b = c cos α + a cos γ c = a cos β +b cos α Dokaz prve relacije: sa slike (sl.doc α + β +γ1 = π . pr .5) uocavamo vektorsku jednakost A BC = BA + AC B C (sl. ⇒ b1 = b sin α sin β a c = 1 . • Visine. B ) =b cos γ r C r A A A C C C C C pa se odavde trazena relacija dobija sabiranjem.. Formula iz geometrije je P=(s-a)ra pa je ra = s ( s − b)( s − c ) s −a Druge dve formule dobijaju se ciklicnom permutacijom stranica.58392726.

i . O =. je ugao koji obrazuju tangente dveju stranica koje polaze iz A tackeA. Primenimo formulu 1) na suplementni triedar triedra OABC. O = k D E O = O cos( B A ) +O sin( B A ).i . Neka je AD duzina simetrale unutrasnjeg ugla.B’.OC obrazuju triedar cije strane (ivicni uglovi) imaju i B istu meru kao i stranice sfernog trougla i F ciji diedri imaju ravne uglove jednake j odgovarajucim uglovima sfernog O O trougla. β a = = α 2 2 2 2 2 b+c (b + c) sin 2 Sferna trigonometrija Uocimo na sferi figuru ABC ogranicenu sa tri luka triju velikih krugova (sl.OB.B. Tada imamo 11 . α 2bc cos 1 1 α 1 α bc sin α 2 bc sin α = cβ a sin + bβ a sin . Na sfernom trouglu ABC imamo ∠O B C = a. Ova figura naziva se sferni trougao.i cos b + k sin b B C Obrazujmo sada skalarni proizvod vektora O . OB  OC = cos b cos c + sin b sin c cos A . lukovi BC.58392726.O = j .Odavde je dobijeno da vazi jednakost 1) cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A 2) cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B 3) cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C Relacija 1) daje kosinus jednog ugla sfernog trougla u funkciji stranica tog trougla.c’. Na osnovu ovoga proucavanje k sfernog trougla ABC svodi se na G proucavanje triedra OABC.CA. a ugao A.doc • Duzine simetrala β a. cije strane oznacavamo sa a’.Tacke A. cos a = O  O B C Ako presecemo tu figuru jednom ravni normalnom na OA u tacki O i oznacimo sa D i E presecne tacke te ravni i velikih krugova AB i AC.C’. O imajuci u vidu da je 2 2 j ⋅ k = cos A .i cos c + j sin c B A O D O B ) onda dobijamo vektorske jednakosti: i na isti nacin OC = . a diedre sa A’. Sada imamo ∠O D E = ∠ . Tada je PABC==PABD+PACD tj. cos A = cos a − cos b cos c sin b sin c Izracunavanje strane u funkciji diedra. na primer. da su . Poluprecnici OA.b’.AB su njegove stranice. P Relacije izmedju stranica i uglova. j jednaki jedinici i da su skalarni proizvodi normalnih vektora jednaki nuli.6). C Posmatracemo sferu ciji je poluprecnik jednak jedinici.C su njegova temena. O  O = cos A A D E A Ako uvedemo oznake ( O =.β b.β c unutrasnjih uglova trougla.

sin a sin b sin c − cos A = cos B cos C − sin B sin C cos a. sin b sin c 12 .Pretpostavicemo da su ivicni uglovimanji od π /2.pa je Proporcionalnost sinusa stranica i sinusa uglova Vazi: sin A sin B sin C = = . Uglovi ∠ MPH i ∠ MQH su ravni uglovi diedara Sy i Sz.58392726. M X Q S P H Z sl.zatim H u tacke P i Q na ivicama Sy i Sz.b. MH se moze odrediti na dva nacina: • MH=MP sin B=SM sin c sin B • MH=MQ sin C=SM sinb sin C Odavde je: sin c sin B = sin b sin C ili sin B sin C = .doc pri tome je poznato da su ivicni uglovi jednog triedra suplementni diedrima drugog.B. ili cos A = −cos B cos C + sin B sin C cos a cos a ' = cos b' cos c '+sin b' sin c ' cos A' .C). diedri A. Trouglovi SPM i SQM su pravougli (teorema o tri normale).Neka je M tacka na Sx (sl.6).6 Y Projektujemo M u tacku H ravni ySz.c. i (Dokaz geometrijskim metodama) Neka je dat triedar Sxyz (strane a.

17.) delo Almagest bilo je opste priznati udzbenik astronomije do Kopernikovog vremena. sinus i kosinus tupih uglova. savremeni oblik trigonometrija dobija u radovima veceg broja matematicara. u prvom redu svajcarskog matematicara Euler-a (1707-1785). Kada je primetio da je za odredjeni centralni ugao taj odnos isti kod svih krugova. on je ustanovio mogucnost pravljenja tablice tetiva. 13 . Oni su dosli do nje baveci se posmatranjem neba i merenjima zbog navigacije. pri cemu mu je poznata Ptolomejeva teorema o tetivnom cetvorouglu mnogo pomogla. su Vavilonci i Egipcani.uvode i cetiri preostale trigonometrijske funkcije i uspevaju da trigonometriju osamostale odvajajuci je od astronomije. Starogrcki matematicar Menelaj je u svojoj knjizi Sferika prvi put prikazao trigonometriju kao jednu nauku. poznaju tablice sinusa. kao sto se danas radi. a od Indijaca sinus i kosinus. Od Vavilonaca dolazi i deljenje vremena i uglova na bazi broja 60 a znali su i za Pitagorinu teoremu. U toj knjizi se nalazi poznata Menelajeva teorema koja se koristi za izracunavanja u sfernoj i u ravnoj trigonometriji Ptolomejevo (oko 87-168n. Burgi.U Indiji uvode polovinu korde dakle sinus (u astronomiji Surya-Siddkanta) kao i kosinus. U njemu on razvija Hiparhove ideje i pravi nove tablice tetiva. Muller pod naslovom De triangulis omnimodis.58392726. Preko Arapa je trigonometrija dosla u Evropu.vek) dolazi i sinusna teorema u obliku a=2r sin α .Prvo sistematsko delo o trigonometriji u Evropi napisao je J. a od Brahmagupte (7.e.Za razvoj trigonometrije kao i uopste matematike u Evropi bile su vazne dve cinjenice: uvodjenje opstih brojeva (Viete 16. Hiparh je nastojao da odredi duzinu tetive jednog kruga pomocu centralnog ugla koji odgovara toj tetivi. U srednjem veku trigonometrijom se bave Indijci i Arapi.Za izracunavanje tablica sluzio se necim slicnim danasnjim adicionim teoremama. Posle njih trigonometriju su usavrsavali Grci medju kojima se narocito isticao Aristarh (poznat i kao ‘otac astronomije’) sa svolim ucenikom Hiparhom (oko 190-120 pre nase ere).vek) i logaritama (Neper. Pri tome nije koristio odnos polovine tetive i poluprecnika. jer je sferna trigonometrija nastala pre ravne trigonometrije.Zbog ceste primene sastavio je i prve tablice te vrste u istoriji matematike. osnovnu formulu cos2α +sin2α =1.vek). Arapi preuzimaju od Grka heksadecimalni sistem.doc Istorija trigonometrije Zacetnici trigonometrije i to sferne. Egipcani su primenjivali svoja znanja iz trigonometrije kod gradjenja piramida i merenja polja (imali su poseban naziv ‘seqt’ za koji se ne zna da li je kosinus ili kotangens. vec odnos cele tetive i poluprecnika kruga.

K. Zivorad Ivanovic. 1984. Beograd.] [2. Naucna knjiga. by H. Beograd.K. Moskva. copyright 1953. GEOMETRIJA Kurepa-Skreblin-Brecevic.Eves GEOMETRIJA Dragomir Lopandic.Andronov i A.] [3. ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ TRIGONOMETRIJE SA ZADACIMA SA TAKMICENJA I PRIJEMNE ISPITE NA FAKULTETIMA Lazar Milin. KURS TRIGONOMETRII I.Okunev.] 14 . 1979. [5.doc Literatura [1.58392726. 1967. Zagreb. 1961.] AN INTRODUCTION TO THE HISTORY OF MATHEMATICS Howard Eves.] [4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful