PROGRAM POSLOVANJE

VISOKOŠKOLSKI UDŽBENIK

M E Đ U N AR O D N O R A D N O I SINDIKALNO PRAVO

SADRŢAJ 1. UVOD................................................................................................................................ 5 1.1 Nastanak i razvoj meĎunarodnog radnog prava .......................................................... 5 1.2 Pojam i predmet meĎunarodnog radnog prava ............................................................ 6 1.3 Uporedno pravo ........................................................................................................... 7 1.4 Rezime ......................................................................................................................... 8 1.5 Pitanja: ......................................................................................................................... 8 1.6 Literatura ..................................................................................................................... 8 2. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA ................................................................ 9 2.1 Unifikacija radnog prava i socijalne zaštite ................................................................. 9 2.2 Značaj, osnivanje i aktivnost MOR ............................................................................. 9 2.3 Pravna priroda konvencija MOR i postupak njihovog usvajanja .............................. 11 2. 4 Konvencije i preporuke MOR .................................................................................. 12 2.5 Akti Organizacije ujedinjenih nacija ......................................................................... 15 2.6 MeĎunarodni ugovori i drţavno pravo ...................................................................... 17 2.7 Rezime ....................................................................................................................... 19 2.8 Pitanja: ....................................................................................................................... 19 2.9 Literatura i pravni izvori:........................................................................................... 20 3. EVROPSKE INSTITUCIJE, SOCIJALNO PRAVO I SOCIJALNA POLITIKA EVROPSKIH SAVEZA ...................................................................................................... 21 3.1 Savet Evrope (Council of Europe)............................................................................. 21 3.2 Evropska konvencija o ljudskim pravima ................................................................. 22 3.3 Evropska socijalna povelja ........................................................................................ 22 3.4 Evropski kodeks socijalne sigurnosti ........................................................................ 23 3.5 Evropska unija ........................................................................................................... 23 3.5.1 Evropska zajednica za ugalj i čelik (u daljem tekstu: EZUČ) ............................ 23 3.5.2 Evropska ekonomska zajednica (u daljem tekstu: EEZ) .................................... 23 3.5.3 Evropska zajednica za atomsku energiju (u daljem tekstu: EURATOM) .......... 23 3.5.4 Ugovor o udruţivanju ......................................................................................... 24 3.5.5 Jedinstveni evropski akt ..................................................................................... 24 3.5.6 Ugovor o Evropski uniji (UEU, Ugovor iz Mastrihta) ....................................... 24 3.5.7 Ugovor iz Amsterdama ....................................................................................... 25 3.5.8 Šengenski sporazum ........................................................................................... 25 3.5.9 Ugovor iz Nice ................................................................................................... 26 3.5.10 Nacrt ugovora o ustavu za Evropu, Ustav za Evropu ....................................... 26 Osnivači Evropske zajednice ........................................................................................... 27 Evropsku zajednicu osnovale su: Belgija, Italija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija. Danas EU ima 25 članica. .............................................................................. 27 3.7 Institucije EU ............................................................................................................. 27 3.7.1 Evropski parlament ............................................................................................. 28 3.7.2 Savet EU (savet ministara) ................................................................................. 28 3.7.3 Komisija Evropskih zajednica ............................................................................ 29 3.7.4 Sud Evropske zajednice ...................................................................................... 29 3.7.5 Evropski revizioni sud ........................................................................................ 30 3.7.6 Evropski savet .................................................................................................... 30 3.8 Sloboda kretanja radnika ........................................................................................... 31 3.9 Socijalna politika ....................................................................................................... 33 3.10 Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi ...................................................... 34 1

............ 53 5....................................................................................4...............3 Period slobodnog delovanja sindikata .................................................................. 38 3.......1... 59 5.........................................9 Pitanje: ............10 Učešće sindikata u odlučivanju o individualnim pravima radnika ......14 Literatura i pravni izvori:.................................................7 Zaštita interesa radnika u radu ....... 48 4............................... 46 4............................................................................................................4 Strane u kolektivnom ugovoru ........................ 38 4..............................................................16 Pitanja: ....................................6 Ograničenje autonomije ugovornih strana ............ 71 6.................4 Definicija sindikata ....................................................................................................................................................................11 Evropski pravni poredak ........................... 50 5......................................................... UNUTRAŠNJI PRAVNI POREDAK REPUBLIKE SLOVENIJE I MEĐUNARODNI AKTI............................. 41 4........2 Period pravne tolerancije sindikata.................................................................3 Sindikalna sloboda.......................................................... KOLEKTIVNI UGOVORI ......5 Poštovanje prava radnika na slobodu rada ................... 41 4...........2 Istorijski razvoj kolektivnih ugovora i meĎunarodni akti koji ureĎuju kolektivna pregovaranja .............................. 47 4.....................................................................................................12 Rezime ..................1.....15 Rezime ..........6 Reprezentativnost sindikata ............. 56 5.....................................8 Rezime .......................2 Razvoj sindikalnog pokreta u Sloveniji .................................................................................................. 64 5............ 74 2 ..........3 Kolektivno pregovaranje u Sloveniji ..............................7.................................................... 49 5............9 Učešće sindikata u donošenju opštih odluka poslodavca ................................5 Sadrţina kolektivnog ugovora .........1 Istorijski pregled nastanka i razvoja sindikata ........ 44 4....................... 72 6.1 Predstavnici poslodavaca .....13 MeĎunarodno povezivanje sindikata . 40 4........................................................................................3................................................................................................................. 73 6...................... 39 4............ 55 5......7 Hierarhija kolektivnih ugovora ........................................................................................................................................... 63 5................................................................................................................ 39 4........................... 49 5...2 Uključivanje radnika u proces rada ................ 62 5.1 Socijalni dijalog ....................................................................... 49 5...................................................... 72 6........................ 37 3.. 34 3..... 53 5...........................................................................................................................................................4 Sprečavanje nezaposlenosti ............................................................13 Pitanja: ....................................................1 Period zabrane sindikalnog pokreta .............1..3 ObezbeĎivanje kontinuiranog toka procesa rada .........................................................................12 Obaveze poslodavca prema sindikatu........................................ 61 5..................................... 67 6....................... 48 4................... 60 5.................... 69 6.....................................10 Literatura i pravni izvori:............... 62 5........... 73 6....2 Ondos izmeĎu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju ............14 UsklaĎenost unutrašnjeg pravnog poretka sa meĎunarodnim aktima u vezi sa organizovanjem i delovanjem sindikata . 64 6.5 Sindikalni unitarizam i pluralizam ......................................................... 49 5.......................................................................................................................17 Literatura i pravni izvori:............................ 48 5...................................................................................................1 UsklaĎenost opštih akata sa zakonom i kolektivnim ugovorom ............ 53 5.....................................................................................................................6 Poštovanje prava radnika na dostojanstvo u radu..1 UsklaĎenost ZRO sa meĎunarodnim aktima radnog prava ............................................ 8 Sindikat kod poslodavca i sindikalni poverenik po odredbama ZRO ................................................................. 50 5........................ 74 6..7 Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin) .................................................................. 54 5.......... 68 6..............................................7........................................................................ 67 6.....................11 Sindikalni poverenik .............................................

....................5 Pitanja: .................................................................................................... 92 8............................................................... 102 8.................................. 88 7............. 84 7..........................3 Pravno ureĎenje učešća radnika u upravljanju u Republici Sloveniji .....................................................................................................................................4 Pravo na štrajk u Republici Sloveniji ............................................ 79 6............ 80 6...............9 Vaţenje kolektivnog ugovora ............................................................................................................................... 81 6.......................................... 89 7............................................................................................................9 Literatura i pravni izvori:................................6 Literatura i pravni izvori:................................ 89 8...... 103 8.........................3............................... 82 7......................................................6................................... 80 kolektivnim pregovaranjem .....3 MeĎunarodna pravno ureĎenje prava na štrajk..........................................................................20 Literatura i pravni izvori:............. 76 6................................................................ 84 7................................................2 MeĎunarodni akti koji ureĎuju participaciju radnika u odlučivanju ......................................................... 108 3 ...............................................................10 Rešavanje kolektivnih radnih sporova........................................... 90 8........................................................................8 Pitanja: ........................................................................................................................ 75 6.................................................................5 Zakon o štrajku ...............................................2 Istorijski razvoj štrajkova i meĎunarodni akti koji ureĎuju pravo na štrajk .................... 75 6................................ 77 6.................................. 91 8.......................... 103 8..........................................1 Pravni i drugi izvori (neobavezni): .............19 Pitanja: ................................................................................... 85 7... 81 6....................................................................................................................................1 Pravo na štrajk – sindikalno pravo ....................................................1 Zakon o učešću radnika u upravljanju .......................... 86 7..............1 Shvatanje participacije radnika u odlučivanju ................................6 »Zaključavanje vrata« (lock-out)........................................3....................................17 UsklaĎenost unutrašnjeg pravnog poretka sa meĎunarodnim aktima u vezi sa ....................................15 Uporedni pregled kolektivnog pregovaranja .................... 77 6.....18 Rezime ........................11 Evidencija i objavljivanje kolektivnih ugovora i nadzor ....2.......................2 Učešće predstavnika radnika u organima društva sa sistemom upravljanja po načelu jednog koloseka....16 Regulisanje kolektivnog pregovaranja u EU ............... 102 8.................... 93 Savet radnika ................... 85 7...............................................13 Preduzetnički kolektivni ugovor ...............14 Kolektivni ugovori i manji poslodavac .... 89 7................ 79 6....................................... 104 9...... 77 6.12 Pravna priroda kolektivnog ugovora ...............8 Postupak sklapanja i forma kolektivnog ugovora .......................... 80 6............................... 94 Radnički direktor ..............................7 Rezime ..........4 Rezime .............................

4 .

period posle Drugog svetskog rata. godine. kada su radnici počeli da se suprotstavljaju iskorišćavanju. Ţelimo. Zato su prve meĎunarodne norme radnog prava nastajale čak i pre zakonodavstva o radnom pravu pojedinih drţava. kao i sa štrajkom kao krajnjim sredstvom za ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava radnika. UVOD Predmet MeĎunarodno radno pravo daje studentima znanja o nastanku i razvoju meĎunarodnog radnog prava. i zbog meĎunarodne konkurencije. što bi uticalo na njenu konkurentnost. ona ne bi bila u jednakom poloţaju sa drugim drţavama. MeĎunarodno radno pravo je nastalo i počelo da se razvija pre svega iz dva razloga: zbog sve lošijeg poloţaja radničke klase u brzom razvoju industrije. da upoznate i shvatite pojedine pojmove. period do osnivanja MeĎunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR). Ako bi neka drţava davala radnicima veća prava. Za prvi period do osnivanja MOR karakteristično je delovanje pojedinaca (Robert Oven. naime. Na regionalnom nivou ćemo obraĎivati normativnu delatnost i organizacionu strukturu institucija koje deluju u Evropi.1. veka do danas i da usvojite pojmove meĎunarodno radno pravo i uporedno pravo. 2. 5 . pre svega u pogledu trajanja radnog vremena i zaštite dece. koji meĎunarodni akti vaţe neposredno i kakva je njihova hijerarhija. pre svega Savet Evrope i Evropske zajednice odnosno Evropsku uniju. o organima odnosno institucijama koje donose pravne akte iz te oblasti na univerzalnom (svetskom) nivou. 1939.) koji su se zalagali za poboljšanje uslova rada. koje je danas u poslovnom svetu neophodno za suvereno vladanje razgovorima i pregovorima. 1919. jer bi njeni proizvodi i usluge bili opterećeni većim troškovima rada. period do Drugog svetskog rata. jer su oni vaţni i za opšte obrazovanje. Posebno ćemo razgovarati o implementaciji meĎunarodnih normi iz oblasti radnog prava u našem pravnom poretku. Drugi deo gradiva je posvećen kolektivnom radnom pravu i tu ćete se detaljnije upoznati sa delovanjem radničkih predstavništava (sindikata i izbornih radnih predstavništava) i kolektivnim ugovorima. veka. Danijel Le Grand i dr. godine. Nastanak meĊunarodnog radnog prava seţe u sredinu 19. od kojih kao najznačajnije spominjemo MeĎunarodnu organizaciju rada i Organizaciju Ujedinjenih nacija. Razvoj meĎunarodnog radnog prava moţemo da podelimo u tri perioda: 1.1 Nastanak i razvoj meĊunarodnog radnog prava Ciljevi ovog poglavlja su da upoznate kratku istoriju razvoja meĎunarodnog radnog prava od njegovog nastanka sredinom 19. 1. 3. kao i na regionalnom nivou.

(1993). 2 Končar. Versajski mirovni sporazum1 je obuhvatio i odredbe o uslovima rada (radničke klauzule) i glavna organizaciona načela MOR. 1919. Mednarodno delavno pravo. veka pojedine drţave (Švajcarska. MeĎunarodne norme iz oblasti radnog prava i socijalne zaštite donose različite organizacije na univerzalnom i regionalnom nivou. 6. Naročito je američka federacija naglašavala da je trajni mir moguć samo uz poboljšanje poloţaja radničke klase. 1. osnovane su Organizacija ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) i specijalizovane organizacije koje se bave upravo socijalnoekonomskim pravima čoveka. Ljubljana: Uradni list Republike Slovenije. U Berlinu je 1890. Radnici su sve češće zahtevali poboljšanje uslova rada. Druga značajna univerzalna meĊunarodna organizacija koja se bavi pitanjima rada i socijalne zaštite jeste OUN. MeĎunarodni biro rada je imao sedište u Bazelu i počeo je sa radom u maju 1901. pravom na socijalnu zaštitu i meĎunarodnim privatnim pravom. Posebno je bila aktivna Švajcarska. Radnici su 1879. Francuske i Rusije). Osim toga. pre svega da bi se poboljšao poloţaja radnika migranata. P.U drugi polovini 19. na kojoj se raspravljalo o problemima u vezi sa radom i to radom ţena. godine odrţana prva meĊunarodna konferencija. Treći period se odnosi na period posle Drugog svetskog rata. dece i omladine odnosno radom u rudnicima. godine) donela 67 konvencija i preporuka iz oblasti rada i socijalne zaštite. kada MOR nastavlja svoju normativnu aktivnost u oblasti uslova rada i socijalne zaštite. U regionalne organizacije koje utiču na uslove rada i socijalnu zaštitu spadaju Savet Evrope i Evropska zajednica. 6 .2 Pojam i predmet meĊunarodnog radnog prava MeĎunarodno radno pravo je onaj deo prava koji čine meĎunarodne norme koje na univerzalnom ili regionalnom nivou ureĎuju poloţaj radnika u radu i njihovu socijalnu zaštitu i kao takvo je takoĎe deo meĎunarodnog javnog prava2. Drugi period od osnivanja MOR. godine do Drugog svetskog rata (1939. godine) predstavlja vaţan period u razvoju meĎunarodnog radnog prava pre svega zbog normativne aktivnosti MOR. Na osnovu radničkih klauzula osnovana je MeĎunarodna organizacija rada. 1 Mirovni sporazum je bio potpisan u Versaju. Najvaţnijom organizacijom smatra se MOR. a vaţi za prethodnika MeĎunarodnog biroa rada MOR. od 1919. godine. godine. Radi se o samostalnoj grani prava koja je usko povezana sa radnim pravom. Prvi svetski rat je prekinuo aktivnosti na internacionalnom ureĎenju uslova rada. 28. MeĎunarodno radno pravo obuhvata norme koje ureĎuju uslove rada i norme socijalne zaštite. Nemačka) zalagale su se da se uslovi rada urede na meĎunarodnom nivou. Tek 1900. Njene konvencije i preporuke vaţe za univerzalne meĎunarodne akte iz oblasti rada i socijalne zaštite. godine osnovani su MeĎunarodni biro rada i MeĎunarodno udruţenje za pravnu zaštitu radnika. Ta meĎunarodna organizacija je do Drugog svetskog rata (do 1939. godine u Cirihu organizovali radnički kongres i zahtevali da se na meĎunarodnom nivou uredi zaštita radnika i da se osnuje meĎunarodni biro za zaštitu radnika. Francuska. izmeĎu Nemačke i Antante (saveza Velike Britanije. Bilo je sklopljeno i više multilateralnih i bilateralnih sporazuma.

pitanja rada i socijalne zaštite koja se mogu ujednačiti na univerzalnom (MOR. 1. Ako pravo pojedine drţave poredimo s pravom druge drţave ili drugih drţava. Radi se o pravu pojedine drţave. OUN) ili regionalnom nivou (Savet Evrope) ili pitanja koja se mogu ujednačiti harmonizacijom drţavnih propisa (Evropska zajednica).Predmet meĎunarodnog radnog prava obuhvata različite i obimne oblasti migracija. jer mogu da daju doprinos poboljšanju regulative ili rešavanju pojedinih pitanja. kao i drţavnog prava. svoje pravo. PoreĎenje i utvrĎivanje ureĎenja pojedinih drţava vaţni su za razvoj meĎunarodnog radnog prava. trţišta rada i kapitala. koje predstavlja metod za proučavanje ureĎenja pravnih normi u odreĎenoj oblasti u pojedinim drţavama.3 Uporedno pravo Svaka pojedina drţava razvija svoje pravne norme. 7 . govorimo o uporednom pravu. Zato govorimo o nacionalnom odnosno drţavnom pravu.

4 Rezime MeĎunarodno radno pravo je počelo da se formira sredinom 19. bili manje konkurentni. pre svega u normativnoj oblasti. 8 . Končar. Navedite razliku izmeĎu meĎunarodnog radnog prava i uporednog prava! 1. (1993). Ljubljana: Sluţbeni list RS. Pojavio se strah da bi oni poslodavci. Na regionalnom.6 Literatura 1. Njihovu organizaciju i delovanje. Opišite ukratko razvoj meĎunarodnog radnog prava! 2. godine.1. evropskom nivou na razvoj meĎunarodnog radnog prava utiču Savet Evrope i Evropska unija. koji bi radnici priznavali više prava i ponudili bolje uslove rada. P. Na razvoj meĎunarodnog radnog prava je značajno uticalo osnivanje MOR 1919. To je najvaţnija univerzalna meĎunarodna organizacija koja stalno brine o razvoju radnog prava i socijalne zaštite. Zato je bilo neophodno da se odreĎeni uslovi rada za radnike uniformišu na meĎunarodnom nivou. Mednarodno delovno pravo. upoznaćemo u nastavku teksta. Šta ureĎuje meĎunarodno radno pravo? 3.5 Pitanja: 1. veka iz straha od meĎunarodne konkurencije i zbog sve većeg nezadovoljstva radničke klase. 1.

Ujednačavanje navedenih grana prava je vaţno zbog što većeg izjednačavanja poloţaja radnika i njegove porodice u pogledu uslova rada i socijalne zaštite s jedne strane. produktivnost. osnivanje i aktivnost MOR MeĎunarodna organizacija rada3 je osnovana 11. Vaţnu ulogo u unifikaciji na univerzalnom nivou imaju MOR i OUN. Vremenom se shvatilo da je zaštita radničkog zakonodavstva i socijalnog zakonodavstva samo jedan od faktora koji utiču na cenu proizvoda i usluga. 2.1 Unifikacija radnog prava i socijalne zaštite Radno pravo ureĎuje odnose meĎu ljudima tokom rada. obradićemo i tri temeljna akta Organizacije ujedinjenih nacija. organizacija rada. invalidsko i zdravstveno osiguranje te osiguranje u slučaju nezaposlenosti) obuhvata i socijalnu pomoć i porodične dodatke. koja osim socijalnog osiguranja (penzijsko.2. 3 MOR ili ILO – International Labour Organization. kao i sa što većom ravnopravnošću u meĎunarodnoj konkurenciji. a s druge strane. poreska i carinska politika i dr. cena sirovina. najvaţniju meĎunarodnu organizaciju za razvoj radnog i socijalnog prava. Osim MeĎunarodne organizacije rada i njenih akata. mnogo više nego na konkurentnost naglasak se stavljao na socijalnu pravdu. Socijalno pravo. sve se više naglašavala uzajamna zavisnost ekonomskog i socijalnog razvoja. a na regionalnom nivou Savet Evrope i Evropska zajednica. 2. koja bi se pojavila ako bi uslovi rada bili ureĎeni drţavnim propisima. godine. Naročito posle Prvog svetskog rata. što je potvrdila i Filadelfijska deklaracija 1944. a time i smanjenje konkurentnosti na meĊunarodnom trţištu. Osnivanjem MOR počinje sistematsko oblikovanje radnog prava na meĊunarodnom nivou. godine na osnovu radničkih klauzula u Versajskom sporazumu. ureĎuje oblast socijalne zaštite. koja moţe da obezbedi trajni mir. koji su vaţni za razvoj radnog i socijalnog prava. Na ovaj način je trebalo da se spreči nelojalna konkurencija izmeĎu pojedinih drţava. Pod unifikacijom radnog prava i prava socijalne zaštite podrazumevamo njihovo ujednaĉavanje. koja deluje u čitavom svetu. jer bi drţavno zakonodavstvo. Pošto je socijalni razvoj zavisan od ekonomskog razvoja. Taj čin predstavlja prelomnu tačku u razvoju meĎunarodnog radnog prava.2 Znaĉaj. npr. zbog izjednačavanja obaveza poslodavaca i drţava za obezbeĎenje uslova rada i ţivota. s druge strane. pre svega njene konvencije i preporuke. Na konkurentnost na meĎunarodnom trţištu utiču i drugi faktori. MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA U ovom poglavlju studenti će upoznati MeĎunarodnu organizaciju rada. Ti odnosi mogu biti odnosi izmeĎu radnika i poslodavca (individualno radno pravo) ili pak odnosi izmeĎu grupe radnika i poslodavaca (kolektivno radno pravo). 9 . aprila 1919. koje je i Republika Slovenija uzela u obzir prilikom oblikovanja individualnog i kolektivnog radnog prava. Upoznaćete njenu unutrašnju organizaciju i aktivnosti koje sprovodi. poboljšanjem plaćanja rada i radnih uslova imelo za posledicu povećanje cene proizvoda i usluga.

Na konferenciji je učestvovalo 40 drţava članica. bez obzira na društveno-ekonomsko ureĎenje. Generalna skupština kvalifikovanom većinom glasa o učlanjenju. koji je izabrao prvog direktora MeĎunarodnog biroa rada. drţave koje nisu članice OUN. On ima više komisija i odbora (Administrativna komisija. predstavnika poslodavaca i dva predstavnika vlade. Prva konferencija MOR odrţana je 29. Sluţbeni list RS. a ne u korist interesa pojedine drţave. Regionalne konferencije se sazivaju na pojedinim kontinentima i bave se pitanjima koja su značajna za pojedine kontinente i regione. godine u Vašingtonu. Osim naĉela tripartitnosti. Čine ga predstavnici deset industrijsko najrazvijenijih zemalja. U skladu sa ustavom MOR. Nju čine delegacije drţava članica po tripartitnom naĉelu. Po sistemu pravnog nasledstva. maja 1992. Jugoslavija je bila članica MOR sve vreme. godine bila je i Kraljevina Srbija. godine postala punopravna članica MOR. bira članove komisija. koje se zalaţu za poboljšanje uslova rada i socijalnu zaštitu radnika. Administrativni savet je izvršni organ koji se takoĎe sastavlja tripartitno. dok je kao nova drţava Republika Slovenija ratifikovala još 8 konvencija. Aktom o notifikaciji konvencije. Problem je rešen tako da u radu učestvuje predstavnik onog reprezentativnog sindikata koji odrede sami reprezentativni sindikati u drţavi članici. konvencije i preporuke. podnose molbu za ĉlanstvo. a ne samo socijalnim pitanjima i pitanjima rada. Naĉelo univerzalnosti znači da članice MOR mogu biti sve drţave sveta.). MOR povremeno saziva i regionalne konferencije. drţave članice OUN postaju članice MOR tako što potpisuju izjavu. Komisija za primenu konvencija i preporuka i dr. Članstvo u MOR nije uslovljeno članstvom u OUN.Zato je MOR počela da se bavi i ekonomskim. kada je na dve godine istupila iz članstva. MOR je specijalizovana organizacija OUN i ima sedište u Ţenevi. nove članove i budţet te prati sprovoĎenje usvojenih normi. Prva američka regionalna konferencija bila je sazvana 1936. br. oni moraju da predstavljaju MOR i ne mogu da nastupaju kao predstavnici svoje drţave. opšta konferencija). 6 Jugoslavija je ratifikovala 65 konvencija i sve te konvencije Republika Slovenija je prenela u svoj pravni sistem. godine. Na njoj je glasanjem izabran izvršni organ – Administrativni savet. Tomasa Alberta. godine. Generalna skupština prihvata: rezolucije. Kraljevina SHS je automatski postala pravna naslednica.5 ona je prihvatila sve konvencije MOR koje je usvojila bivša Jugoslavija. Naĉelo neutralnosti znači da politike pojedinih drţava ne smeju da utiče na organe MOR. 10 . Jedan od osnivača MOR 1919. a zatim je. koji donose odluke i preporuke. Funkcioneri MOR moraju da obavljaju svoje zadatke isključivo u korist MOR. 4 MOR se bavila i pitanjem kako treba priznavati prisustvo pojedinih sindikalnih predstavnika u slučaju sindikalnog pluralizma. oktobra 1919. Glavni organ MOR je Generalna skupština (meĎunarodni parlament. Slovenija je najpre postala članica OUN. MOR nastoji da primi u članstvo što više drţava sveta i da tako obezbedi ekonomsku i socijalnu sigurnost. postala i članica MOR6. U nju je učlanjena većina drţava sveta (preko 150). osim u periodu 1947–1949. Svaka drţava članica ima u generalnoj skupštini predstavnika radnika – sindikata4. uz potpisivanje izjave. Nadleţnosti Administrativnog saveta su da utvrĎuje dnevni red Skupštine. 54/92. 5 Akt o notifikaciji konvencija MOR. saziva konferencije. u MOR vaţe i načela univerzalnosti i neutralnosti. Slovenija je podnela molbu za članstvo i 29. Osim generalne skupštine. Tako se sva pitanja kojima se bavi i koja usvaja skupština razmatraju u okviru socijalnog dijaloga. da se bavi odreĎenim pitanjima iz područja rada MOR i da predlaţe budţet Skupštini na usvajanje.

S obzirom na tripartitni sastav skupštine. ali kada se usvoje preporuke. Sluţbeni list. univerzalnosti i neutralnosti spada i načelo stalnosti. 2. jednogodišnji postupak odvija se bez faze slanja ankete članicama. 4. dvogodišnji postupak odvija se u sledećim fazama: 1. MeĎunarodni biro rada obavlja tehničku pripremu sednica skupštine. MeĎunarodni biro rada šalje članicama svoje eksperte koji utvrĎuju kako članice sprovode konvencije. Njih usvaja Generalna skupština dvotrećinskom većinom glasova. u uspostavljanju mreţe inspekcije rada i dr. 5. Postupak usvajanja konvencije deli se na dva tipa: 1. konferencija odlučuje o usvajanje dvotrećinskom većinom prisutnih delegata. jednogodišnji postupak. Posebnost predstavlja i sistem nadzora nad sprovoĎenjem normi. članice mogu da podnesu amandmane. 2. Konvencija stupa na snagu kada je ratifikuje dovoljan broj drţava članica. konferencija odreĎuje tripartitnu komisiju koja predlaţe da se ono što je u pitanju usvoji u obliku konvencije ili preporuke. ubrzani.3 Pravna priroda konvencija MOR i postupak njihovog usvajanja Najvaţnije norme koje usvaja MOR jesu konvencije. Statički letopis i dr. Za rad organa MOR vaţna su organizaciona naĉela. Glavne publikacije MOR su: MeĎunarodna revija rada. vanredni. 3. preporuke koje su tehničke prirode. Statistički izveštaji o radu. Poslednje načelo. U pogledu pravne prirode konvencija preovladava gledište da se radi o kvazizakonskim normama.MeĊunarodni biro rada je sluţba MOR. obrazovanja. preporuke koje dopunjavaju konvenciju. a ne i preporuke. usvojene konvencije predstavljaju i saglasnost socijalnih partnera. On radi kao sekretarijat MOR i njime rukovodi direktor. Postoje tri vrste preporuka MOR: 1. dvogodišnji postupak i 2. načelo stalnosti. Administrativni savet usvaja predlog teksta za konferenciju. brine o tehničkim aspektima saradnje i istraţivačkoj delatnosti. i one su obavezne. Uobiĉajeni. Vanredni. 11 . pa su zato i nešto više od meĎudrţavnih sporazuma. obično dve. uobičajeni. pomaţu članicama u sprovoĎenju drţavne politike zapošljavanja. preporuke koje ureĎuju pitanja koja još nisu ureĎena konvencijom. 2. inicijativu da bi neko pitanje trebalo urediti konvencijom ili preporukom po pravilu daje Administrativni savet. u koja osim načela tripartitnosti. MeĎunarodni biro rada šalje članicama (vladama) anketu na koju moraju da odgovore i da daju mišljenje da li ono što je u pitanju treba urediti konvencijom ili preporukom. Ratifikuju se samo konvencije. objavljuje publikacije. 3. znači da se MOR stalno stara o poboljšanju uslova rada. Članica šalje Akt o ratifikaciji konvencije generalnom direktoru MeĎunarodnog biroa rada. 6.

Ţalbe mogu da uloţe organizacije poslodavaca ili radnika protiv drţave članice (i lično) ako smatraju da se konvencija ne poštuje. neke članice kritikuju rad Komisije eksperata. ako se s tim saglase zainteresovane drţave. Drţava prekršilac mora da odgovori. pre svega slobodom. Drţava članica mora da podnosi izveštaj najpre svake godine) o tome kako sprovodi ratifikovanu konvenciju. jer konferencija nije mogla da pregleda sve izveštaje drţava članica. Ona bira oko deset posto drţava prekršilaca (obično one koje ponavljaju prekršaje ili se odnose na ljudska prava i dr. Komisiju eksperata je 1927. Izveštajima se bavi Komisija eksperata za primenu konvencija i preporuka. dostojanstvom. koja je organ konferencije. Odbor za zaštitu sindikalnih sloboda. Neposredni kontakti. 2. One tvrde da se radi o organu koji nije definisan u ustavu MOR i koji predstavlja kvazinadnacionalni sudski organ koji se meša u suverenost drţave. spor moţe da rešava MeĎunarodni sud u Hagu. 2. Oni proučavaju stanje u drţavi članici u pogledu usvajanja ili sprovoĎenja konvencije i preporuke i u vezi s tim daju savete. Ţalba ima moralni značaj. Redovni nadzor. MeĎunarodna zajednica je aktima MOR ušla u podruĉje radnih i socijalnih prava. koji mogu da raspravljaju o tuţbama koje se odnose na sindikalne slobode. 1948. koja na osnovu anketiranja ili prikupljanja mišljenja vlada priprema izveštaj i o njemu obaveštava drţavu prekršioca i predlaţe kako ona mora da otkloni prekršaj. postupak tuţbi i ţalbi. Ako se ona s time ne slaţe. Tuţbu moţe da podnese samo drţava članica protiv druge drţave članice ako je konvenciju zbog koje podnosi tuţbu i sama ratifikovala. Postupak tuţbi i ţalbi. MOR šalje svoje savetnike (punomoćnici generalnog direktora) u pojedine drţave članice. Uprkos tome što ovaj organ čine nezavisni eksperti za meĎunarodno pravo. 2.) i koje već predlaţe Komisija eksperata. 3. ekonomskom sigurnošću. čije je ureĎivanje bilo u isključivoj nadleţnosti pojedine drţave. U tu svrhu su bila osnovana dva organa: 1. za konvencije koje nije ratifikovala. Administrativni savet moţe da imenuje anketnu komisiju. Posebni postupci nadzora. ravnopravnošću. Izveštajima Komisije eksperata bavi se Komisija za primenu konvencija i preporuka. godine usvojila 12 . 4 Konvencije i preporuke MOR Normativna aktivnost je najvaţnija aktivnost MOR. što znači moralnu sankciju. MeĎunarodna organizacija rada je prva počela da se bavi socijalnoekonomskim pravima kao delom ljudskih prava. Oba postupka definiše ustav MOR. redovni nadzor. drţava podnosi izveštaj o tome kako je predmetno pitanje uredila u svom zakonodavstvu.Činom ratifikacije konvencija postaje obavezna norma i podloţna je nadzoru. Njene norme zalaze i u oblast ljudskih prava. godine osnovao Administrativni savet. posebni postupci nadzora. Razlikuje se nekoliko vrsta nadzora: 1. organizuju seminare ili pripremaju različite priručnike. pod njenim uticajem. Komisija za primenu konvencija i preporuka stavlja drţavu prekršioca na posebnu listu (crna lista). Komisija za pretres i mirenje. Generalna skupština je.

14. Konvencija MOR br. izuzimanjem primene konvencije za odreĎenu granu ili kategoriju radnika i sl. Konvencija MOR br. Konvencije MOR koje su vaţile u zakonskom ureĎenju drţavnog individualnog i kolektivnog radnog prava i koje je Republika Slovenija preuzela kao pravna naslednica bivše SFRJ ili ih je ratifikovala Republika Slovenija kao samostalna i nezavisna drţava navode se samo po godinama usvajanja. razvoja. 1949. 1921. 1948. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. 7. 4. klimatskih prilika i druge razlika. 91 o plaćenom godišnjem odmoru mornara. 132 o plaćenom godišnjem odmoru. 3. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 1951. 14 o sedmičnom odmoru u industrijskim preduzećima. 2. Elastičnost se obezbeĎuje dozvoljavanjem izuzetaka. 15. 97 o radnicima migrantima. i to vaţnije od 67 konvencija MOR koje je ratifikovala odnosno čije je nasleĎivanje vaţenja notifikovala Republika Slovenija: 1. MOR je počela da donosi »elastične« norme. Konvencija MOR br. 90 o noćnom radu dece u industriji.univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. 45 o zapošljavanju ţena na podzemnim radovima u rudnicima svih kategorija. Zbog razlika izmeĎu pojedinih drţava u pogledu društenoekonomskog ureĎenja. Konvencija MOR o ugovoru o zapošljavanju mornara. 1957. Konvencija MOR br. 17. 8. 5. 1948. Konvencija MOR br. 1949. 1948. 100 o jednakom nagraĎivanju ţena i muškaraca za isti rad. 10. 1926. 12. 6. 11. 9. tj. 111 o diskriminaciji prilikom zapošljavanja i u odnosu na zanimanje. Konvencija MOR br. 13 . 132 o plaćenom godišnjem odmoru (revidirana). 98 o primeni načela o pravima na organizovanje i kolektivno pregovaranje. 1930. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. koja definiše graĎanska. 13. Konvencija MOR br. norme koje se mogu prilagoĎavati specifičnostima pojedinih drţava članica. 1962. Konvencija MOR br. 89 o noćnom radu ţena u industriji. 1958. 106 o sedmičnom odmoru u trgovini i administraciji. 16. 1957. 1935. 105 o ukidanju prisilnog rada. 103 o zaštiti materinstva. Konvencija MOR br. 1970. politička i socijalnoekonomska prava. 1949. 1970. 29 o prisilnom ili obaveznom radu.

1994. 29. 20. 4. 1975. Konvencija MOR br. 1975. 138 o minimalnoj starosti za zaključenje radnog odnosa.18. 147 o minimalnim standardima za trgovačke flote. Preporuka MOR br. Konvencija MOR br. 1982. Konvencija MOR br. 179 o radnom vremenu pomoraca i brojnom stanju posade na brodovima. 140 o plaćenom odmoru za obrazovanje. 6. 1992. U pripremi teksta drţavnog zakonodavstva o individualnom i kolektivnom radnom pravu razmatrane su i na odgovarajući način uzete u obzir i neke konvencije koje naša drţava nije ratifikovala: 1. 5. 1981. Preporuka MOR br. 28. 24. 14 . 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. 1983. 1973. 155 o zaštiti na radu. 1952. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca. 1976. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 1999. 175 o kraćem radnom vremenu od punog. Konvencija MOR br. 8. Konvencija MOR br. 142 o profesionalnom usmeravanju i stručnom usavršavanju za razvoj čovekovih sposobnosti. 1980. 1981. Preporuka MOR br. 1990. Konvencija MOR br. zdravstvenoj zaštiti i radnom okruţenju. Preporuka MOR br. 177 o radu kod kuće. 154 o podsticanju kolektivnog pregovaranja. 7. 171 o noćnom radu. 1980. 19. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 27. 22. 1971. 25. 3. 1981. Konvencija MOR br. 162 o starijim radnicima. 21. 1983. Konvencija MOR br. 2. 156 o jednakim mogućnostima za radnike i radnice i njihovom jednakom tretmanu (radnici sa porodičnim obavezama). 173 o zaštiti radničkih potraţivanja u slučaju nelikvidnosti njihovog poslodavca. Konvencija MOR br. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida. 26. 1996. 182 o zabrani najteţih oblika rada dece i neposrednom donošenju mera za njihovo ukidanje. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 95 o zaštiti materinstva. 23. Konvencija MOR br. 163 za podsticanje kolektivnog pregovaranja. 166 u vezi sa prestankom radnog odnosa na inicijativu poslodavca. 1996.

1996. socijalnu zaštitu. 15 . 182 o radu sa kraćim radnim vremenom. 6. 1994. Preporuka MOR br. što znači da je ne treba ureĎivati još i nacionalnim zakonodavstvom. poloţaj radnika migranata. zapošljavanje i nezaposlenost. jačanje prijateljskih odnosa izmeĎu drţava. norme ratifikovane konvencije treba uneti i u drţavno pravo.5 Akti Organizacije ujedinjenih nacija Organizacija ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) je univerzalna meĎunarodna organizacija. Preporuka MOR br. Što se tiče unutrašnjeg pravnog poretka u Republici Sloveniji. 4. osnovna ljudska prava.9. 6. 186 o platama i radnom vremenu pomoraca i brojnom stanju posade na brodovima. zaštitu dece i omladine. socijalnom. 2. konvencija ne vaţi neposredno. socijalnu politiku. Preporuka MOR br. 1996. obezbeĎivanje mira i bezbednosti u svetu. Prema tome. industrijske odnose. 9. vaţi sistem monizma. 8. 183 o radu kod kuće. rad ţena i posebnih kategorija radnika. 2. 2. nego je potrebno da se ona ratifikuje ili potvrdi u Drţavnom zboru. 1945. To proizlazi iz člana 8 Ustava RS koji utvrĎuje da se ratifikovani i objavljeni meĎunarodni ugovori primenjuju neposredno. Osnivačka povelja je usvojena 26. Ciljevi delovanja ove organizacije su: 1. 5. 180 o zaštiti radničkih potraţivanja u slučaju nelikvidnosti njihovog poslodavca. godine u San Francisku. podsticanje meĎunarodne saradnje na ekonomskom. 3. Po dualističkoj teoriji. 7 MOR je zbirku konvencija i preporuka izdala u MeĎunarodnom kodeksu rada. 10. ona vaţi neposredno. 12. 11. Preporuka MOR br. za razliku od sistema dualizma. kulturnom i humanitarnom polju. 1992. uslove rada. Kada se konvencija ratifikuje. MOR je konvencijama i preporukama uredila7: 1. 7. 3.

socijalnim i kulturnim pravima. pravu na štrajk. na pravične i zadovoljavajuće uslove rada. vaţi od 1976. br. Generalna skupština UN. ali ima snaţan moralni uticaj. Generalna skupština UN. 9 MeĎunarodni pakt o ekonomskim. 4. pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja. godine. pravu na socijalnu zaštitu. MeĊunarodni pakt o ekonomskim. godine. 2. njeni akti. 7/71. XXI. o jednakim mogućnostima napredovanja za sve. prava majke i dece do posebnu pomoć i podršku (član 25). pravo na odmor i slobodno vreme. prava na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku i njegovoj porodici obezbeĎuje egzistenciju dostojnu čoveka. 3. plaćenom godišnjem odmoru i naknadi za praznike. vaţni su za meĎunarodno radno pravo i za delovanje njene specijalizovane organizacije – MOR. 16 . odmoru i odsustvu. bolesti. o pravednoj nadoknadi i jednakoj nadoknadi za jednak rad. pravica na obrazovanje i na jednaku dostupnost obrazovanja (član 26). prisilnog rada. Deklaracija nije obavezujuća. o zaštiti na radu i o higijeni rada. 5. brigu i pomoć porodici. o pravu na rad i pravu na pravične i zadovoljavajuće uslove rada. 16. prava na jednaku platu za jednak rad. udovištva ili starosti. socijalnim i kulturnim pravima9 sadrţi odredbe o zabrani diskriminacije. pravo na osiguranje u slučaju nezaposlenosti. pravo na socijalnu zaštitu (član 22). radne nesposobnosti. MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima i 2. pravo na osnivanje i učlanjivanje u sindikat (član 23). vaţi od 1976. godine. Jugoslavija je ratifikovala ovaj pakt 1971. ograničenom radnom vremenu. godine usvojila dva pakta: 1. godine. 1966. dec. pravo na udruţivanje i osnivanje sindikata. 7/71. na razumno ograničenje radnog vremena i na povremeni plaćeni odmor (član 24). dec. na zaštitu od nezaposlenosti. 16. Sluţbeni list SFRJ. Rezolucija 2200 A. 1966. pravu na zadovoljavajući ţivotni standard i pravu na najbolje moguće zdravstveno stanje. Univerzalna deklaracija o pravima ĉoveka (1948) osim klasičnih prava čoveka definiše i neka ekonomsko-socijalna prava koja su vaţna za radno pravo: 1. Jugoslavija je ratifikovala ovaj pakt 1971. MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima8 sadrţi odredbe o zabrani diskriminacije. br. socijalnim i kulturnim pravima. Generalna skupština OUN je 1966. Rezolucija 2200. Sluţbeni list SFRJ. o pravu na osnivanje sindikata.Iako se OUN ne bavi oblašću rada. MeĎunarodni pakt o ekonomskim. 8 MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima. pre svega oni koji se odnose na prava čoveka.

2. 3. opštevaţeća načela meĎunarodnog prava i meĎunarodni ugovori koje je ratifikovao Drţavni zbor imaju primat nad zakonima i drugim propisima koji su usvojeni u Republici Sloveniji. protokoli. Sudovi mogu da se neposredno pozivaju na ratifikovane meĎunarodne ugovore. ugovori. Ratifikovani i objavljeni meĎunarodni ugovori primenjuju se neposredno. 2. 17 . 4. Deklaraciju o pravima deteta. (2002). Strana 141. Po drugom stavu člana 153 Ustava RS zakoni moraju biti u skladu sa opštevaţećim načelima meĎunarodnog prava i sa vaţećim meĎunarodnim ugovorima koje je ratifikovao Drţavni zbor. br. i drugi. MeĊunarodni ugovori su konvencije. Pojam »opštevaţeća naĉela meĊunarodnog prava« je širok i obuhvata pre svega pravila meĎunarodnog običajnog prava i opšta pravna načela koja priznaju civilizovani narodi. Konvenciju o pravima deteta. Dakle. F. tačka a – Bečka konvencija o ugovornom pravu11). 141 i 142. Sluţbeni list RS. str. Komentar Ustave Republike Slovenije. 1/91 i 45/94). ali ne u odnosu na Ustav RS. Kodifikovana su u nekim meĎunarodnim ugovorima (npr. kao i sa drugim ratifikovanim meĎunarodnim ugovorima.. ali obavezuju drţavu i njene organe. koji utiču na oblikovanje normi meĎunarodnog radnog prava. zapisnici ili drugačije nazvani akti koje sklapaju drţave izmeĎu sebe ili sa meĎunarodnim vladinim organizacijama. 10 Arhar. nego da vaţe od ratifikacije i imaju prednost u odnosu na zakone i druge propise. U skladu sa članom 8 Ustava Republike Slovenije zakoni i drugi propisi moraju biti u skladu sa opštevaţećim načelima meĎunarodnog prava i sa meĎunarodnim ugovorima koji obavezuju Sloveniju.U vaţne akte UN. To znači da njih ne treba prenositi u nacionalno zakonodavstvo. Konvenciji o ukidanju svih vrsta rasne diskriminacije).10 Ona po pravilu nisu u pisanoj formi i po pravilu ne proizvode neposredna prava i obaveze pojedinaca. ubrajamo i: 1. Ljubljana: Fakulteta za podiplomske drţavne i evropske študije. u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka). a koje u skladu sa Bečkom konvencijom o ugovornom pravu smatramo meĎunarodnim ugovorima (stav 1 člana 2. Deklaraciju o ukidanju diskriminacije ţena. Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ţena. kao i u deklaracijama i rezolucijama (npr. 11 Ibid. sporazumi.6 MeĊunarodni ugovori i drţavno pravo Sloveniju obavezuju meĊunarodni ugovori koje je sklopila sama ili ih je preuzela od SFRJ na osnovu člana 3 Ustavnog zakona za primenu osnovne ustavne povelje o samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije. podzakonskim propisi i drugim opštim aktima.

od 1. demokratiji i načelima pravne drţave. Po konvenciji se sporazum o odricanju od prava na odmor smatra nevaţećim.Primer: Radnik i poslodavac su se dogovorili da radnik neće koristiti godišnji odmor. primarno pravo EU (uredbe i odluke) primenjuje se neposredno. U skladu sa članom 3. Takav dogovor je u suprotnosti sa Konvencijom MOR br. koji je ratifikovao Drţavni zbor dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika. Sa ugovorom o pristupanju i punopravnim članstvom Republike Slovenije u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). br. maja 2004. 18 . 34/04). Zakon ureĎuje odnose Drţavnog zbora i Vlade u postupcima usvajanja pravnih akata i odluka u EU. da prenese izvršenje dela svojih suverenih prava na meĊunarodne organizacije. 12 Na osnovu člana 3. Drţavni zbor je usvojio Zakon o saradnji Drţavnog zbora i Vlade u stvarima koje se tiču Evropske unije (Sluţbeni list RS. a sekundarno pravo (direktive) mora se preneti u pravni poredak Republike Slovenije. 132 o plaćenom godišnjem odmoru. godine. Pošto je Drţavni zbor ratifikovao navedenu konvenciju MOR. ona ima primat u odnosu na Zakon o radnim odnosima (u daljem tekstu: ZRO) i sudovi je moraju primenjivati u donošenju presude o predmetnoj stvari. nego da će primiti naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor. koja počivaju na poštovanju prava čoveka i temeljnih sloboda.a Ustava RS12 Slovenija moţe meĊunarodnim ugovorom.a Ustava RS.

Šta označava pojam meĎunarodnog ugovora? 7. Osim toga. Koji organ ratifikuje meĎunarodne ugovore i kakva je njihova vaţnost u odnosu na drţavno pravo? 6. 2.7 Rezime Osnivanje MOR je označilo početak ujednačavanja radnog prava i prava socijalne zaštite u svetu.2. Opišite postupak usvajanja konvencija MOR! 4.8 Pitanja: 1. njeni akti. Koje organizacije smatramo meĎunarodnim faktorima radnog prava? 2.a Ustava Republike Slovenije? 19 . preko usvajanja konvencija i preporuka. Iako se OUN ne bavi pitanjima rada. jer je sa punopravnim članstvom ona prenela deo svoje suverene vlasti na EU. tripartitni sastav organa razvija socijalni dijalog u svetu. Ovu osnovnu misiju MOR u potpunosti obezbeĎuje pre svega svojim normativnim delovanjem. veoma su vaţni za meĎunarodno radno pravo u svetu. Republika Slovenija ţeli da u drţavi stvori pravni poredak u kome bi se poštovali svi obavezujući i moralno obavezujući akti meĎunarodnih zajednica. kao i neposredno obavezujući akti EU. koje smatramo vaţnim izvorima meĎunarodnog radnog prava! 5. Navedite vrste i nadleţnosti organa MOR! 3. Šta znači ratifikacija konvencije MOR? 9. Kakva je razlika izmeĎu konvencije MOR i preporuke? 10. Republika Slovenija je preuzela sve konvencije MOR koje je ratifikovala Jugoslavija. Ako uzmete u obzir hijerarhiju meĎunarodnih i nacionalnih akata iz oblasti radnog prava. pre svega oni koji se odnose na prava čoveka. Navedite bar tri vaţna akta OUN. gde bi ste svrstali ratifikovanu konvenciju MOR? 8. Šta utvrĎuje član 3. S druge strane. a kao članica MOR aktivno saraĎuje na donošenju novih konvencija i preporuka MOR.

Univerzalna deklaracija o pravima čoveka. 42/97. Sluţbeni list SFRJ. Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Sluţbeni list RS. 3. Ljubljana: Sluţbeni list RS. Vodovnik. 217/A (III). 66/00. 20 . 4. Generalna skupština Ujedinjenih nacija. socijalnim i kulturnim pravima. 5. Rezolucija br. 7/71. Ljubljana: Univerza v Ljubljani. (1993). dec. decembar 1966. Sluţbeni list SFRJ.2. 16. br. br. 19. 1948. 10. br. Generalna skupština UN. decembar 1966. 7. Mednarodno delovno pravo. Z. Rezolucija 2200 (XXI). Končar. MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima. 6. P. (2003) Poglavja iz delovnega in socijalnega prava. Fakulteta za upravo. 2. 24/03.9 Literatura i pravni izvori: 1. 69/04 i 68/06 (odreĎeni članovi). 7/71. 33/91. Rezolucija 2200 A (XXI). MeĎunarodni pakt o ekonomskim. Pojedine konvencije MOR koje ćemo predstaviti na predavanjima. Ustav Republike Slovenije.

21 . za ţivot i rad je neophodno da poznajemo ustrojstvo EU. Portugalija. Italija. Grčka. 1949. pre svega nadleţnosti institucija i osnovne vaţeće pravne norme. a glavni organi su Komitet ministara i Parlamentarna skupština. Holandija. Španija. socijalnom. Švajcarska. Danska. Turska.3. ali ne i na vojnom. znaćete sve o ustrojstvu Evropske zajednice odnosno Evropske unije. Lihtenštajn. Evropska zajednica. 5. Pošto su sa punopravnim članstvom i slovenački drţavljani dobili drţavljanstvo EU. maja 1949. godine. izjave. Slovenija je postala članica Saveta Evrope 14. Švedska. kulturnom i naučnom planu. Luksemburg. Švedska i Velika Britanija. Savet Evrope je doneo više akata o poštovanju ljudskih prava i sloboda. Luksemburg. Očekuje se da će Ustav za Evropu biti prihvaćen. Sud za ljudska prava i dr. Irska. EVROPSKE INSTITUCIJE. Holandija. Nemačka. Francuska. Evropske zajednice. pre svega u oblasti socijalne politike i slobodnog kretanja radnika u EU. Irska.1 Savet Evrope (Council of Europe) Savet Evrope je meĎunarodna organizacija koja je osnovana 5. godine usvojilo deset drţava: Belgija. godine. Francuska. Danas u Evropskom savetu ima preko 30 drţava članica (Austrija. Evropski sud. upoznaćete i nadleţnosti i odgovornosti. Kipar. pre svega iz perspektive meĎunarodnog radnog prava.13 To je prva organizacija evropskog pokreta za političko udruţivanje evropskih drţava u cilju saradnje na ekonomskom. 13 Statut Saveta Evrope je 5. uključujući i oblast radnih odnosa. SOCIJALNO PRAVO I SOCIJALNA POLITIKA EVROPSKIH SAVEZA Kada obradite ovo poglavlje. preporuke. koje adresira na vlade drţava članica. Norveška. Savet Evrope donosi odluke. Danska. Island. Malta. 3. kao i značenje pojmova kao što su Evropska unija. Savet Evrope. Najvaţniji su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja. maja 1994. Osim organizacione strukture. Sedište Saveta Evrope je u Strazburu. Evropski savet. sada jedinstvenom prostoru. pa ćemo zato detaljnije pogledati njegov sadrţaj kako bismo upoznali uslove ţivota i rada na našem. Belgija. konvencije. Velika Britanija itd). Norveška.

koja je stupila na snagu 1953.17 Evropska socijalna povelja ureĊuje socijalnoekonomska prava i predstavlja dopunu Evropske konvencije o ljudskim pravima. 7. 12. Odluke suda ne mogu se osporavati. 22 . Konvencija ureĊuje graĊanska i politiĉka prava. pri čemu obavezno treba ratifikovati članove 1. 5. 10 i 11. socijalne zaštite. Ako drţave članice ratifikuju konvenciju. socijalne i zdravstvene pomoći te socijalnih sluţbi. Izmenjena je 3. godine u Rimu usvojio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima14. Protokol br. 4 o zabrani oduzimanja slobode zbog neispunjavanja ugovornih obaveza. 14 Evropska konvencija o ljudskim pravima (ili Konvencija ili Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda) i Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjeni su protokolima br. 16 Sve drţave Srednje i Istočne Evrope koje su ţelele da se uključe u Savet Evrope izrazile su spremnost da ratifikuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. 1. zaštite na radu i higijene rada. 7/99 – MeĎunarodni ugovori. Sluţbeni list RS. godine. od 19 članova treba ratifikovati 10 člana. godine. godine. Republika Slovenija je izmenjenu Evropsku socijalnu povelju ratifikovala 1999. Konvenciju dopunjavaju Protokoli15. Konvenciju se smatra najdelotvornijim ugovorom na svetu. Ona ureĎuje pitanja zapošljavanja. 5 i 8 i dopunjeni protokolom br. i 19. Radi se o širokom dijapazonu graĎanskih i političkih prava. Odluka suda u kojoj utvrĎuje da li je u dotičnom slučaju prekršena Konvencija je obavezujuća i sprovodi se pod Komiteta ministara. Sud oštećenom moţe da dosudi i odštetu. kada je dostignut dovoljan broj ratifikacija. godine u Strazburu. 3. 3. Svaka drţava članica moţe da uloţi ţalbu ako druga drţava članica ne ispunjava obaveze iz Konvencije. sindikalnog prava i profesionalnih odnosa. plata. koja ureĎuje politička i graĎanska prava. br. a stupila je snagu 26. 16. 17 Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). Na osnovu konvencije potpisnice priznaju svakome ko spada u njihovu jurisdikciju prava i slobode utvrĎene u konvenciji. 15 Na primer. radnih odnosa.3.3 Evropska socijalna povelja Evropska socijalna povelja je usvojena u Torinu 1961.2 Evropska konvencija o ljudskim pravima Evropski savet je 1950. februara 1965. 13. uključujući i pravo na individualne ţalbe (član 25) i obavezno poštovanje odluka Suda (član 46). 33/94. 4. godine. Uslov za ulaganje ţalbe jeste obavezna primena svih domaćih pravnih sredstava. 9. i svaki pojedinac moţe da uloţi ţalbu protiv postupanja drţave članice koja je priznala pravo na individualnu ţalbu i nadleţnost Komisije u vezi sa zaštitom ljudskih prava. 6 o zabrani smrtne kazne i dr. Postoji mogućnost ratifikacije uz ograničenja.16 pa se drţave zato moraju pobrinuti da njihovo zakonodavstvo bude u skladu sa konvencijom. U okviru Saveta Evrope deluju Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava. zdravlja. 6. maja 1996. 2 te njegovim protokolima br. 6. Protokol br. Isto tako. Sluţbeni list RS. br. Sud ima sedište u Strazburu. Iz perspektive meĎunarodnog radnog prava značajne su odredbe o zabrani prisilnog rada (član 4) i o sindikalnim slobodama (član 11). ona je za njih obavezujuća.

godine. godine ukinula carine izmeĎu članica i uvela jedinstvene unutrašnje carinske tarife. Njime se definišu minimalni standardi socijalne zaštite u drţavama članicama. Italija.5 Evropska unija Evropska unija je regionalna meĊunarodna organizacija. godine. 4. 3.5. podsticanje investicija. Sva tri sporazuma su ĉinila Evropske zajednice. godine. 3. a stupio je na snagu 1968. godine. godine. 3. 3.2 Evropska ekonomska zajednica (u daljem tekstu: EEZ) EEZ je osnovana 25. 102. godine u Rimu sa ciljem da se formira zajedničko trţište za nuklearno gorivo i razvoj jedinstvenih bezbednosnih standarda za zaposlene i stanovništvo. a prestao je da vaţi u julu 2002. 1958. Francuska.5. EEZ je 1968. pri čemu bi obezbeĎenje socijalne zaštite trebalo da bude na višem nivou nego što je definisano Konvencijom MOR br. zemlje osnivači odlučile da uspostave zajedničko trţište i pri tome su utvrdile 12-godišnji prelazni period. 1951. Osnivanje zajedničkog trţišta je predlagao ministar inostranih poslova Francuske Robert Šuman – pre svega zbog straha od ponovnog naoruţavanja Nemačke i premoći Rusije. Sve tri Evropske zajednice bile su pravna lica. ljudi i kapitala te usluga.3 Evropska zajednica za atomsku energiju (u daljem tekstu: EURATOM) EURATOM je osnovan 25. omogućavanje prekvalifikacije zaposlenima u industriji uglja i čelika i poboljšanje uslova rada i ţivota.3. a počela je sa radom 1952. Ugovor je stupio na snagu 1. zajednička politika u poljoprivredi i zajednička politika u saobraćaju.1 Evropska zajednica za ugalj i ĉelik (u daljem tekstu: EZUĈ) EZUĈ je osnovana ugovorom sklopljenim u Parizu 18. Evropske zajednice za atomsku energiju. On se zasniva na Konvenciji MOR br. 102 o minimalnim standardima socijalne zaštite. Mogu da ga prihvate i drţave koje nisu članice Saveta Evrope. Kao prvi korak. 23 . 1957. 3. Evropske zajednice za ugalj i čelik. 3. godine u Rimu za neograničeni vremenski period (Rimski ugovor). Svrha osnivanja ove Zajednice bilo je usklaĎivanje proizvodnje u industriji uglja i čelika. 2. Ugovor je sklopljen u atmosferi pedesetih godina prošlog veka. Svrha osnivanja (osnivači su bili isti kao i u slučaju EZUČ) bilo je zajedničko trţište sa slobodnim protokom robe. Nemačka.4 Evropski kodeks socijalne sigurnosti Evropski kodeks socijalne sigurnosti je usvojen 1964.5. Evropske ekonomske zajednice. Zajednicu su osnovale Belgija. Ona je pravna naslednica Evropskih zajednica: 1. 1957. 1. 3. Luksemburg i Holandija. godine.

treba pravilno upotrebljavati pojmove koji označavaju sledeće: EU označava Evropsku uniju. ali se počelo naglašavati da razvoj trţišta mora pratiti formiranje evropskog socijalnog prostora.O. koja je nastala u cilju proširivanja saradnje. Njime su prvi put bila revidirana sva tri osnivačka ugovora Zajednice. Ugovor iz Mastrihta je stupio na snagu 1993. 2. naziva policijskom i pravosudnom saradnjom u domenu krivičnih pitanja. razvijanje socijalnog dijaloga i jačanje meĎusobnih ekonomskih i socijalnih veza.6 Ugovor o Evropski uniji (UEU. Kod druga dva stuba radi se o političkoj saradnji. 24 . 1987. koju po Ugovoru iz Mastrihta čine tri stuba: Evropske zajednice (u mnoţini) označavaju sve tri zajednice (Evropska zajednica za ugalj i čelik – EZUČ. Naglasak još uvek nije bio na zajedničkoj socijalnoj politici. ljudi. izraz Evropska zajednica posle Ugovora iz Mastrihta označava samo EEZ. sve tri zajednice su sklopile Ugovor o udruţivanju (Merger Treaty). posle promena.5. jer su ĉlanice na njega prenele deo svoje suverene vlasti. Zato je on najvaţniji. koje su osnovane Rimskim ugovorima 1957. nego se radi o novoj integraciji. Ugovor iz Mastrihta) Evropska unija je nastala potpisivanjem ugovora u Mastrihtu 7. Evropsku ekonomsku zajednicu – EEZ i Evropsku zajednicu za atomsku energiju – EURATOM. drugi stub uključuje oblasti saradnje u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. godine.5 Jedinstveni evropski akt U razvoju integracije unutar Evropske zajednice značajan je i Jedinstveni evropski akt (u daljem tekstu: JEA)18. treći uključuje saradnju u oblasti pravosuĎa i unutrašnjih poslova. 29. 18 19 Jedinstveni evropski akt. 3. godine u Luksemburgu. prvi stub obuhvata većinu zajedničkih politika Evropskih zajednica.L 169. osnovana Pariskim ugovorom 1951.4 Ugovor o udruţivanju Godine 1965. Što se tiče promena u integracijama i imenima. 3. EEZ je samo promenila ime u Evropska zajednica. J. 6. a pre svega o definisanju puta kojim se mogu postići ciljevi. koji je stupio na snagu 1967. EU čine tri stuba:19 1.5. godine i kojim su udruţeni organi sve tri Zajednice. U suštini. radi se o novoj definiciji pojma »zajedničkog trţišta«.3. 2. godine. godine (u daljem tekstu: UEU). 1992. On je stupio na snagu 1987. usluga i kapitala. godine i njime su po drugi put bili izmenjeni i dopunjeni osnivački ugovori ekonomskih Zajednica.5. godine. što se danas. JEA je definisao uspostavljanje jedinstvenog unutrašnjeg trţišta u kome bi bio obezbeĎen slobodan protok robe. 3. Karakteristika prvog stuba je njegova nadnacionalnost. koji je potpisan 1986. Njegove karakteristike bi trebalo da budu harmonizacija uslova rada i radnog okruţenja. EU nije zamenila Evropske zajednice.

što znači da ne moţe da usvaja akte u svoje ime. ljudi.20 EU nije pravno lice. Prihvatanjem Ugovora iz Mastrihta.7 Ugovor iz Amsterdama Godine 1999. Ovaj ugovor znaĉi stabilizaciju. 1997. 25 . drţavni dug mora biti manji od 60 procenata BDP. Ugovor iz Amsterdama.Kao osnovne ciljeve povezivanja ugovor utvrĎuje unapreĎenje uravnoteţenog i trajnog ekonomskog i socijalnog napretka bez unutrašnjih granica.5. Potpisnice sporazuma su uključene i u jedinstveni šengenski informacioni sistem za razmenu podataka o traţenim licima i ukradenoj imovini. uvoĎenje ekonomskog i monetarnog saveza. inflacija ne sme da prelazi prosečnu inflaciju u tri drţave članice EU sa najniţom inflacijom za više od 1. usluga i kapitala. a ne proširenje saradnje drţava ĉlanica. Njegova svrha je pre svega bila da se EU pripremi za buduće širenje na istok. da tuţi ili da bude tuţena. Prilikom uspostavljanja unutrašnjeg trţišta trebalo bi da budu otklonjene sve prepreke izmeĎu drţava članica za slobodan protok robe. sklopljen je Ugovor iz Amsterdama. borbu protiv nezaposlenosti i organizovanog kriminala te slobodu kretanja ljudi. 20 21 Republika Slovenija će uvesti evro 1. 1. 3. Pre uvoĎenja evra članica mora bar dve godine da ima stabilan kurs domaće valute i da bude uključena u zajednički reţim deviznog kursa. OJ C 340. koje bi trebalo da obezbedi visok nivo zdravstvene zaštite. Profesionalno osposobljavanje bi trebalo da pomogne u uključivanju na trţište rada. koje nisu članice EU.5 procentnih poena. uz jačanje ekonomske i socijalne kohezije. 3.8 Šengenski sporazum Ratifikacijom ugovora iz Amsterdama i Šengenski sporazum je postao deo prava EU. saradnju izmeĎu obrazovnih institucija. UEU je ustanovio drţavljanstvo EU.5. 4. 2007. Sporazum su potpisale sve članice EU osim Irske i Velike Britanije. svi drţavljani drţava članica dobili su drţavljanstvo EU. dalje unapreĎenje saradnje sa trećim drţavama i meĎunarodnim institucijama u oblasti školstva. budţetski deficit mora biti manji od tri procenta. 11. Dalje. 2.21 koji naglašava poštovanje ljudskih prava. 10. Ugovor iz Mastrihta je ustanovio i konvergentna merila za prihvatanje evra. Poseban naglasak je stavljen na obrazovanje. 3. razmenu studenata i profesora. Radi se o sporazumu o ukidanju graničnih kontrola na zajedničkim granicama članica sporazuma i obavljanju kontrole na spoljnim granicama. IzmeĎu potpisnica Šengenskog sporazuma nema više graničnih kontrola ljudi. uključujući i uvoĎenje jedinstvene valute. potpisali su ga i Norveška i Island. a to su: 1. dugoročne kamatne stope moraju da budu manje od dva procentna poena iznad proseka kamatnih stopa u tri drţave članice EU sa najniţom stopom inflacije. ugovor posebno razmatra javno zdravstvo.

25 Drţavni zbor Republike Slovenije je ratifikovao evropski ustav 1. demokratije. godine. 3. Unija će usvajanjem Ustava postati pravno lice. Uprkos sprovedenom referendumu. novembra 2006. koji će biti odgovoran za zajedničku spoljnu politiku. sklopljen je Ugovor iz Nice. Radi se o najnovijem aktu EU. EU vodiće predsednik Evropske komisije. Nemačka. Litvanija. On utvrĎuje institucionalne promene koje su bile neophodne zbog najvećeg proširenja EU 2004. dana 17. Malta. čime će steći pravo da sklapa meĎunarodne ugovore i procesnu sposobnost (moţe biti tuţena i moţe da tuţi druge). jednakosti. Učešće su uzele i drţave kandidati. uključujući i pravica pripadnika manjina. koja se naziva i Deklaracija iz Lakena.22 Godine 2001. Ustav26 i pravo EU imaju prioritet u odnosu na pravo drţava članica. Njega mora da ratifikuje. Ustavom drţave članice prenose na EU nadleţnosti za ostvarivanje svojih zajedničkih ciljeva. godine – MeĎunarodni ugovori. god. Ustavom će biti osnovana jedinstvena EU. 22 Slovenija po Ugovoru iz Nice ima jednog komesara u Evropskoj komisiji. Biće uvedena nova funkcija ministra za spoljne poslove EU. MaĎarska. 24 Ugovor o ustavu predstavlja nešto više od meĎunarodnog ugovora.9 Ugovor iz Nice Godine 2001. br. Luksemburg. godine usvojen je Nacrt ugovora o ustavu za Evropu. Ugovor je objavljen u Sluţbenom listu RS. 26 .5. godine. koji bi trebalo da zameni sve već sklopljene ugovore. godine. svih 25 drţava članica da bi mogao da stupi na snagu ili usvajanjem u parlamentu i/ili na referendumu. nego će stupiti na snagu prvog dana drugog meseca posle deponovanja poslednje povelje o ratifikaciji. Grčka. Kipar. 23 Deklaracija je usvojena u belgijskom gradiću Laken. To je usporilo procese prihvatanja u pojedinim drţavama članicama i zato Ustav za Evropu neće stupiti na snagu do 1. oktobra 2004. Španija i Slovenija.23 U okviru deklaracije je Konvencija o budućnosti Evrope (Evropska konvencija) odreĎena kao telo za raspravu o budućem ureĎenju (institucionalno i sadrţajno) Evrope. koji je stupio na snagu 2003. februara 2005. u skladu sa svojim pravnim poretkom. koji predstavlja interese članica. Vrednosti Unije su poštovanje čovekovog dostojanstva. 26 Ustav ima 448 članova i podeljen je u četiri celine: osnovne odredbe. pravne drţave i poštovanja ljudskih prava. Politike i delovanje EU te Opšte i završne odredbe. usvojena je Deklaracija o budućnosti EU. sedam poslanika u Evropskom parlamentu od 732. Ustav24 su potpisali predsednici drţava i vlada u Rimu 29. 25 Do avgusta 2006. Na osnovu Ustava. pa se zato ukidaju tri stuba koji vaţe po ugovoru iz Mastrihta. Letonija. 1/05. slobode. jer utvrĎuje vrednosti i ciljeve EU i prava drţavljana.3. i predsednik Evropskog saveta.5. Evropski ustav nisu prihvatile Francuska i Holandija. Ustav za Evropu Kao rezultat rada Evropske konvencije 2003. četiri glasa u Savetu EU od ukupno 321. Italija. Povelja o osnovnim pravima. sudije u Sudu Evropske zajednice i člana Revizionog suda. godine Evropski ustav su prihvatile: Austrija. godine. pa zato upotrebljavamo izraz Ustav odnosno Evropski ustav.10 Nacrt ugovora o ustavu za Evropu. februara 2005. Slovačka. koji predstavlja interese EU.

godine Zajednici su pristupile Austrija. Malta. Nemaĉka. 2. Time će ljudska prava (čovekovo dostojanstvo. pravu na obrazovanje. 3. kada se priključila Grčka. zaštiti u slučaju neosnovanog otpuštanja. odluka. a kršenjem povelje baviće se sud EZ. slobodi izbora profesije i pravu na rad. Luksemburg i Holandija. poštenim i pravednim uslovima rada. preporuka i mišljenje. vaţne su odredbe o čovekovom dostojanstvu. ravnopravnost. U Ustav je uključena Povelja o osnovnim pravima. koja će prihvatanjem Ustava postati pravno obavezujuća. jednakosti izmeĎu ţena i muškaraca prilikom zapošljavanja. Unija će unutar svojih granica obezbeĎivati slobodan protok ljudi. pravu pristupa sluţbama za posredovanje pri zapošljavanju. robe. pravu na kolektivne pregovore i postupke. zaštiti zdravlja. Francuska. Danska i Irska. Litvanija. 27 . Dalje. Evropski parlament (European Parlament). okvirni zakon. 3. radu i naknadi za rad. solidarnost. Letonija. slobode. Estonija. Komisija (Commission). Poljska. Zabranjena je svaka diskriminacija na osnovu drţavljanstva. nego ga dopunjuje. Drţavljanstvo EU imamo uz nacionalno drţavljanstvo. Savet (Council). Pravnih akata koje će izdavali organi EU biće samo šest (od sadašnjih 36).Svi drţavljani drţava članica su drţavljani Unije. slobodnom kretanju radnika i dr. Drţavljanstvo EU ne zamenjuje nacionalno drţavljanstvo. Osnivaĉi Evropske zajednice Evropsku zajednicu osnovale su: Belgija. 1986. godine članice su postale Portugalija i Španija. uredba. godine kada su članice postale Velika Britanija. slobodi okupljanja i udruţivanja. socijalnoj zaštiti i socijalnoj pomoći. godine priključilo se još deset evropskih drţava: Kipar. Ugovor iz Nice utvrĎuje najvaţnije institucije EU: 1. Slovačka i Slovenija. Italija. 2004. Finska i Švedska. Češka Republika. i to: zakon. MaĎarska. usluga i kapitala te slobodu osnivanja.7 Institucije EU Za poznavanje čitavog sistema delovanja EU značajne su njene institucije. zabrani diskriminacije. 27 Prvo proširenje je bilo 1973. sledeće proširenje odigralo se 1981. godine. pravu radnika na obaveštenost i savetovanje u preduzeću.27 Danas EU ima 25 ĉlanica. prava drţavljana i pravičnost) postati deo prava EU. 1995. Nacionalni parlamenti dobiće pravo da razmatraju zakonodavne predloge Komisije. Iz perspektive meĎunarodnog radnog prava vaţne su pre svega odredbe Ustava o osnovnim slobodama i nediskriminaciji. zabrani rada dece i zaštiti mladih na radu.

predstavlja primarni zakonodavni organ Zajednice. parlament ima 626 poslanika). ocenjuje godišnji izveštaj koji priprema Komisija. Belgiji i Luksemburgu. Savet drţave članice.7. 5. Sud (Court of Justice) i prvostepeni sud (Court of First Instance). 4. Institucije ne deluju po klasičnoj podeli vlasti (zakonodavna. u radu sednica učestvuju ministri spoljnih poslova. koja priprema predlog akta. Plenarna zasedanja se odrţavaju u Strazburu. a Komisija interese Zajednice. 28 .7. godine. 3. 3. ali predlog mora da pošalje Evropskoj komisiji.1 Evropski parlament Evropski parlament (u daljem tekstu: EP) čine poslanici. Savet čini po jedan predstavnik na ministarskom nivou iz svake drţave članice. učestvuje u donošenju evropskog zakonodavstva u postupku saodlučivanja sa Savetom. a generalni sekretarijat ima sedište u Luksemburgu. a inače ministri za oblasti koje su predmet rasprave. 1. budţet EU usvaja zajedno sa Savetom. moţe da nastupi kao tuţitelj pred Evropskim sudom. Evropski parlament deluje u tri drţave: u Francuskoj. vrši nadzorne i savetodavne zadatke. 6. 3. 5. učestvuje u donošenju evropskog budţeta. Evropski revizioni sud (European Court of Audit). sklapa meĎunarodne ugovore sa trećim drţavama i meĎunarodnim organizacijama. zasedanja odbora u Briselu. kada osporava zakonitost akata Zajednice. 2. koji se često naziva i Savet ministara ili Ministarski savet. koja jedina ima nadleţnost da predlaţe akte Zajednice na usvajanje.2 Savet EU (savet ministara) Savet EU. Njihov broj je po Ugovoru iz Nice ograničen na 732 (danas. Njegove nadleţnosti su: – usvaja akte Zajednice zajedno sa Parlamentom. nego po naĉelu zastupanja razliĉitih interesa i to: Evropski parlament zastupa drţavljane EU. Ako se radi o opštim pitanjima. poslanici mogu da daju zakonodavne predloge Komisiji. moţe da imenuje ombudsmana za razmatranje ţalbi drţavljana na delovanje institucija EU. 7. Moţe i sam da predlaţe usvajanje odreĎenog akta. u avgustu 2006. izvršna i sudska). Nadleţnosti parlamenta su: 1.4.

iz svake drţave članice po jednog. Oni odluku donose na plenarnoj sednici kada to zahteva drţava članica ili institucija Zajednice. Mora uzimati u obzir načelo supsidijarnosti i proporcionalnosti. 4. 2. 28 Komisija nije zvanično promenila ime u Komisija Evropske unije. da pravila budu usvajana na zakonski način i u skladu sa Ugovorom o Evropskoj zajednici (u daljem tekstu: UEZ) i da drţavni organi i sudovi drţava članica pravilno primenjuju pravila Zajednice.2. Isključiva nadleţnost u zakonodavnim predlozima (uredbe.3 Komisija Evropskih zajednica Komisiju Evropskih zajednica28 čine komesari. direktive i dr. Sudije rade u većima koja čine tri. na period od pet godina. Nastupa kao pregovarač u meĎunarodnim odnosima i prilikom sklapanja meĎunarodnih ugovora sa drţavama koje nisu članice. Sudijama u radu pomaţu opšti savetnici. usvaja odluke koje se odnose na spoljnu politiku i bezbednost. 3.). Sedište Komisije je u Briselu. osim za oblasti drugog i trećeg stuba Zajednice. koji se imenuju po kriterijumu stručnosti na predlog vlade drţave članice i uz saglasnost sa predsednikom. 3. 4. što znači da moţe da predlaţe zakonodavstvo samo ako ciljeve lakše dostiţe Zajednica nego pojedina članica.7. Nadleţnosti Komisije: 1. Sedište suda je u Luksemburgu. moţe da podnosi tuţbe i izdaje odluke. brine o pravilnom formiranju prava Zajednice. brine o pravilnom tumačenju i primeni UEZ. 3. pa je zato njeno zvanično ime Komisija Evropske zajednice. usvaja odluke koje se odnose na policijsku i pravosudnu saradnju u oblasti krivičnih pitanja. Predloge priprema na osnovu prikupljenih mišljenja predstavnika vlada drţava članica. koje imenuju vlade drţava članica za period od šest godina. Nadleţnosti Suda Evropske zajednice su da: 1. Komisija zastupa interese Zajednice kao celine. Upravlja budţetom. usvaja budţet EU zajedno sa Parlamentom. 3. 29 . ako nastupa kao strana u postupku. poslodavaca i drugih grupa itd.7. Ako doĎe do kršenja prava Zajednice.4 Sud Evropske zajednice Sud Evropske zajednice ima 25 sudija. Vrši nadzor nad članicama i institucijama EU. sindikata. strukturnim i kohezionim fondovima s ciljem da se ujednače razlike izmeĎu bogatih i siromašnijih članica. pet ili sedam sudija.

Po ugovoru iz Nice. godine kao pomoć Sudu Evropske zajednice. 3.6 Evropski savet U okviru EU deluje i Evropski savet. Ovaj drugi sud je nadreĎen prvostepenom sudu i rešava takoĎe ţalbe na presude Prvostepenog suda. donosi odluke u sporovima izmeĎu drţava članica. Savet moţe da osnuje posebna veća koja rešavaju posebne vrste sporova (npr. Evropski savet nema stalno sedište. Revizioni sud vrši revizije ispravnosti i racionalnosti poslovanja. Radi se o susretima na najvišem nivou (u njima učestvuju predsednici drţava ili vlada. radni sporovi). posredni postupak. koje se tiču prihoda i rashoda Evropske zajednice. Protiv presuda tih veća moguće su ţalbe Prvostepenom sudu.2. koji institucijama EU daju smernice za delovanje u pogledu unutrašnje i spoljne politike EU. koji nemaju opšte savetnike. daje mišljenja u pogledu usklaĎenosti meĎunarodnih ugovora koje Evropska zajednica sklapa sa trećim drţavama ili meĎunarodnim organizacijama. a njih imenuje Savet posle konsultacija sa Evropskim parlamentom.5 Evropski revizioni sud Evropski revizioni sud je revizioni organ Evropske zajednice. sa mandatom od šest godina. Čini ga 25 sudija. konsenzusom. Postupke Suda delimo u dve grupe: 1. iz svake drţave po jedan član. TakoĎe. pojedinaca i preduzeća. koji se odnosi na prethodno donesene odluke. rešava prethodna pitanja. o kome brine Komisija. neposredne tuţbe (tuţba zbog neispunjavanja obaveza. on vrši revizije poslovanja institucija Evropske zajednice. tuţba zbog nepostupanja organa. Njegov značajan zadatak je da svake godine predloţi Evropskom parlamentu i Savetu Izjavu o verodostojnosti poslovnih knjiga te zakonitosti i ispravnosti poslovnih dogaĎaja i time podnosi izveštaj o budţetskom poslovanju. Susreti se odrţavaju dvaput godišnje i predstavljaju najviši oblik političke saradnje članica. odštetni zahtevi. Sedište Revizionog suda je u Luksemburgu.7. Presude su izvršne po pravilima izvršnog prava pojedine članice. 2. 30 .7. Čini ga 25 članova. 3. 4. koji proverava način korišćenja sredstava evropskog budţeta. izricanje presuda na osnovu arbitraţne klauzule u ugovorima i ţalbe). ministri spoljnih poslova i predsednik Komisije). ništavna tuţba. čime obezbeĎuje jedinstvenu primenu prava Evropske zajednice na čitavoj njenoj teritoriji. Dogovoreno se usvaja u obliku zaključaka. institucija EU. 3. Protiv presude Suda Evropske zajednice nema pravnih lekova. Prvostepeni sud je osnovan 1989.

4. 476. 31 Direktiva Saveta EZ 68/360 o ukidanju ograničenja u pogledu kretanja i naseljavanja unutar Zajednice za radnike drţava članica i njihovih porodica. nazvana Eures (European Employment Service) koji na Internetu32 objavljuje preko 120. Do 1968. 1612/6830 i Direktiva 68/360/EEC. Dozvola vaţi za čitavu teritoriju Evropske zajednice za period od pet godina i moţe automatski da se produţi. 30 Uredba Saveta EZ 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice. 2. 3. dopunjena sa odredbom Saveta 312/76 i odredbom Saveta 2434/92. radnik iz drţave članice Zajednice morao je da ima samo dozvolu boravka. 33 Uredba Saveta EZ 1408/71 o primeni propisa o socijalnoj zaštiti za radnike i članove njihovih porodica. OJ ESE 1968. usvojena je Uredba (EEC) br. Godine 1968. Time je bio ukinut reţim kontrolisanog zapošljavanja. 29 Radnik je svako lice koje obavlja ili namerava da obavlja bilo kakav rad na osnovu ugovora o zaposlenju (član 48 rimskog ugovora). Ona je uvela novu dozvolu. lica bez drţavljanstva. pravo da se zaposli u drugoj drţavi članici. Sloboda kretanja radnika u Evropskoj zajednici po ĉlanu 39. OJ ESE 1968. U tu svrhu je osnovana Evropska sluţba za zapošljavanje.31 Uredba detaljnije ureĎuje slobodno kretanje radnika i prava članova porodice. ukidanje diskriminacije prilikom zapošljavanja svih drţavljana drţava članica Evropske zajednice bez obzira na drţavljanstvo. 32 www. koji se kreću unutar Zajednice. Prilikom zapošljavanja u drţavama članicama EU značajna je i Uredba 1408/71/EEC33 o primeni propisa o socijalnoj zaštiti za radnike i članove njihovih porodica. Direktiva 68/360/EEC utvrĎuje izlazak radnika iz jedne drţave članice i ulazak i boravak u drţavi članici. pravo da se boravi u nekoj od drţava članica radi zaposlenja. godine se odrţavao princip da domaća radna snaga ima prednost pri zapošljavanju u odnosu na radnike iz drţava članica Zajednice. U prvom članu se utvrĎuje da svi drţavljani drţava članica imaju ista prava pri angaţmanu za plaćene aktivnosti na teritoriji druge drţave po pravilima koja vaţe u drţavi domaćinu za njene drţavljane. 416. I radnici iz drţava članica morali su. Ona utvrĎuje načelo da je pored obavljanja rada vaţeće pravo na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite.int/jobs/eures. Uredba utvrĎuje krug ljudi za koje vaţi (radnike. izbeglice i članove njihovih porodica). 5.8 Sloboda kretanja radnika Sloboda kretanja radnika29 se u Evropskoj zajednici razvijala postepeno. koju drţavljanin članice Zajednice moţe dobiti na osnovu lične karte ili pasoša i deklaracije o zaposlenju ili potvrde o radu koju izdaje poslodavac. avgust 2006. 31 . Uredba je zamenila (osim nekih izuzetaka) bilateralne i multilateralne ugovore o socijalnoj zaštiti izmeĎu drţava članica. OJ ESE 1971 (II). Po Uredbi. 485. ukidanje diskriminacije po pitanju vremena trajanja zaposlenja.eu.3. samozaposlene. UEZ znači: 1. da imaju radnu dozvolu i dozvolu boravka. pravo da se putuje na teritoriji drţava članica radi zaposlenja.europa. Po Uredbi 1612/68 trebalo bi da se obezbedi jedinstveno trţište rada na teritoriji Evropske zajednice. da bi se zaposlili. 10.000 slobodnih radnih mesta u drţavama Evropske zajednice.

Po isteku dvogodišnjeg perioda (do 1. a trebalo bi da traje do 2011. 5. 1968. do 2011. 34 Radi se o odstupanju od poštovanja odredbi Uredbe 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice. U vezi sa slobodom kretanja radnika Evropska zajednica je usvojila niz uredbi i direktiva koje ureĎuju zapošljavanje drţavljana jedne drţave članice na teritoriji drugih drţava članica odnosno na teritoriji Zajednice. 2004 . Odredbe člana 39. 5. 2006) drţave članice morale su da obaveste Komisiju EU da li će nastaviti sa primenom prelaznog perioda. godine članice EU neće smeti da donose ograničenja za zapošljavanje. Drugim rečima. godine neće biti potrebna radna dozvola i da ne bi smela da bude diskriminacije prilikom zapošljavanja. pravo da se ostane na teritoriji jedne od drţava članica po prestanku zaposlenja. Prelazni period je bio uveden i prilikom proširenja EU u 2004. str. godine. do 2009. okt. to znači da drţavljani novih članica moraju da dobiju radnu dozvolu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom članice u kojoj nameravaju da se zaposle. 5. Strah od migracije radnika bio je uzrok za uvoĎenje prelaznih periodu prilikom pridruţivanja novih članica. prelazni period se skratio na šest godina. Prelazni period nisu uvele Irska i Velika Britanija. U periodu od 2009. Pošto iz tih drţava ni bilo migracija. U periodu od 2006. Prvi period je vaţio od 1. OJ L 257. 32 . Ugovor o pristupanju omogućava izuzetke u vezi sa slobodnim kretanjem radnika. pri čemu nisu morale da navode razloge ako su odlučile za produţe ograničenja. 2. godine drţave članice koje budu htele da produţe sa ograničavanjem moraće da navedu stvarne smetnje ili pretnje na trţištu rada i da o tome podnesu izveštaj Komisiji EU. UEZ ne vaţe za zaposlenje u javnom sektoru. godine. 2006.6. koji je podeljen na tri potperioda. poloţaj svih radnika EU pri zapošljavanju biće izjednačen. godine drţave članice mogu u svakom trenutku da ukinu ograničenja pri zapošljavanju. godine. što znači da radnicima iz drţava koje su postale članice 2004. Tako je prilikom priključivanja Grčkee. Posle 2011. Članice EU mogu nacionalnim merama da ograniče pristup drţavljana novih članica na njihova trţišta rada. na dan 19.34 Svaka drţava je mogla samostalno da donese odluku da li će uvesti prelazni period. Španije i Portugalije Evropska zajednica uvela sedmogodišnji prelazni period. do 1. Ako nastavljaju sa primenom prelaznog perioda.

sindikalnih sloboda i kolektivnog pregovaranja. čuvanja prava radnika u slučajevima transfera preduzeća. kolektivnog otpuštanja radnika. kao i radnika u preduzećima. U ovom periodu su usvojene direktive o postepenom sprovoĎenju načela jednakom tretmana muškaraca i ţena u oblasti socijalne zaštite.3. o zaštiti radnika od opasnosti usled izlaganja hemijskim. 33 . poboljšanje poloţaja ţena u radu. ali su drţave članice zadrţale suverenost u oblasti socijalnog sistema. U Parizu je 1972. sticanja profesionalnih kvalifikacija i usavršavanja. veća participacija socijalnih partnera u ekonomskim i socijalnim odlukama Zajednice. godine objavila Socijalni memorandum. Komisija je u oblasti socijalne politike utvrdila ove ciljeve: puna zaposlenost i humanizacija rada. a ne socijalne politike. socijalne zaštite. koji je stavio naglasak na zapošljavanje. koji je do 1976. osnivanje evropskog socijalnog budţeta i aktivna saradnja socijalnih partnera u sprovoĎenju socijalne politike Zajednice. poboljšanje i harmonizacija uslova ţivota i rada. Rimski ugovor je utvrdio da treba poboljšati uslove ţivota i rada. uslova rada. Godine 1974. veću socijalnu pravdu i bolji kvalitet ţivota. usvojen je program socijalne akcije Zajednice. borba protiv diskriminacije. zaštite na radu. godine objavila Belu knjigu koja je predstavljala program za realizaciju unutrašnjeg trţišta do 1992. poboljšanje zaštite na radu i higijene rada. fizičkim i biološkim materijama tokom rada. Komisija je 1971. na kojoj se raspravljalo o socijalnom napretku u okviru Ekonomskog i monetarnog saveza. pogona i delova pogona i bezbednosnih mera na radnim mestima. o opasnostima od povreda na radu u odreĎenim industrijskim delatnostima. o izlaganju azbestu na radu i dr. U programu su bili utvrĎeni sledeći zadaci: realizacija zajedničkog trţišta zapošljavanja. Pred svega rastuća nezaposlenost. godine odredio ciljeve: puna i bolja zaposlenost unutar Zajednice. To su ureĎivale pojedine drţave članice svojim drţavnim propisima. poboljšanje socijalne zaštite i zdravlja i veća participacija socijalnih partnera. godine zaključila da socijalnu politiku treba usklaĎivati na nivou Evrope. godine sa slobodnim protokom robe. godine odrţana konferencija na vrhu. U oblasti socijalne politike usvojene su prve direktive o pribliţavanju zakona drţava članica u pogledu istih plata za muškarce i ţene i njihovog jednakog tretmana pri zapošljavanju. Razvoj zajedničkog trţišta trebalo bi da utiče i na harmonizaciju socijalnih sistema. profesionalnih bolesti. u vreme ekonomske i naftne krize. Članice bi pre svega trebalo da saraĎuju u oblasti zapošljavanja. U periodu od 1977. stručnom usavršavanju i napredovanju. Komisija je 1985. godine. usluga.9 Socijalna politika Glavni cilj rimskog ugovora bio je uspostavljanje zajedničkog trţišta. ekonomska i socijalna kriza uticali su na to da je konferencija na vrhu u Hagu 1969. do 1980. ljudi i kapitala. kao i u pogledu radnih odnosa. ukidanje parcijalne i strukturne nezaposlenosti.

Aktivnosti Zajednice u razvoju socijalne politike trebalo bi da se odnose na sledeće oblasti: trţište rada. savetovanje i participacija radnika. Konferencije o bezbednosti i saradnji). godine.11 Evropski pravni poredak Evropski pravni poredak čine akti (ugovori.10 Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi Konferencija predstavlja pored Saveta Evrope i EU najširi. Završna povelja konferencije je Helsinška povelja. Konferencija je počela sa radom 1973. usvojena je Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika. Kao jedan od ciljeva delovanja EU po Ugovoru iz Mastrihta bio je utvrĎen uravnoteţen i trajan ekonomski i socijalni napredak. na šta se pozivala preambula JEA. Saveta Evrope. informisanje. sloboda udruţivanja i kolektivnog dogovaranja. Godine 1989. sa popuštanjem napetosti izmeĎu istočnog i zapadnog dela Evrope. primarno i neposredno. Radi se o osnovnim načelima na kojima će se graditi socijalna politika Zajednice. Ţelja je bila da utvrde osnovna socijalna prava u Zajednici. obezbeĎivanje obrazovanja za decu stranih radnika. povelje. obezbeĎivanje jednakih prava za domaće i strane radnike prilikom zapošljavanja. socijalna zaštita.Usvajanje Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1986. Pravni akti koje je usvojila Evropska zajednica primenjuju se autonomno. zdravlje i zaštita na radu. sloboda kretanja radnika. EU. bezbednost dece i omladine. 3. Povelja nije pravno obavezujuća. Konferencije na vrhu o bezbednosti i saradnji u Evropi predstavljaju stalni oblik rada drţava učesnica. jednak tretman muškaraca i ţena. 34 . bolji uslovi ţivota i rada. ali su se Ujedinjeno Kraljevstvo i Severna Irska suprotstavili harmonizaciji socijalne politike. socijalna zaštita i uslovi ţivota. Povelja utvrĎuje ciljeve saradnje u oblasti obezbeĎivanja miru. stručno osposobljavanje stranih radnika. traţenje zaposlenja. godine predstavlja sledeći period u razvoju socijalne politike Zajednice. usvojena 1975. uredbe) i smernice (neobavezujući akti) evropskih organizacija (Evropskih zajednica. Na osnovu ovih akata trebalo bi obezbediti sprovoĎenje odredbi Povelje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima. mogućnost učenja maternjeg jezika i dr. ekonomske saradnje i obezbeĎivanja ljudskih prava i to: mogućnosti većeg zapošljavanja drţavljana u matičnoj drţavi. sveevropski oblik političke i ekonomske saradnje drţava Evrope. regulisanje migracija. 3. zapošljavanje i plate. stručno osposobljavanje. starijih lica i invalida. godine. Zato su ostale članice potpisale Protokol o socijalnoj politici i Sporazum o socijalnoj politici te Protokol o ekonomskoj i socijalnoj koheziji. Helsinška povelja drţave učesnice moralno obavezuje da kroz sklapanje bilateralnih i multilateralnih sporazuma ostvaruju usvojene ciljeve. sporazumi.

2. 4. Letonija. Litvanija. Poljska. Mastrihtski sporazum (1992). Španija i Portugalija (1986). da pojedine odredbe imaju direktne efekte ne samo u odnosu izmeĎu drţava nego i u odnosu drţava–pojedinac.a Ustava RS. Grčka (1981). 1986). Estonija. Ugovor o osnivanju ESAE (1957). U odnosu izmeĎu prava Evropske zajednice i prava Republike Slovenije vaţi da je pravni poredak Evropske zajednice autonoman. 3. 3. nezavisan od drţava članica. Ugovor o osnivanju EEZ (1957). Slovačka i Slovenija (2004). Pravo Evropske zajednice je jedinstveno u čitavoj Evropskoj zajednici. Primarni pravni izvori Evropske zajednice su osnivački ugovori i ugovori o pristupanju. Ugovor iz Amsterdama (1998).Pravni poredak Evropske zajednice je nezavisan od unutrašnjeg pravnog poretka Republike Slovenije. MaĎarska. U skladu sa članom 3. 5. unutrašnje pravo drţava članica ne utiče na vaţenje pravnog poretka Evropske zajednice i zato akti koje usvaja Evropska zajednica vaţe za članice i drţavljane. Sa izmenama i dopunama: 1. Osnivaĉki ugovori: 1. 3. 1967). Republika Slovenija je prenela vršenje dela suverenih prava na Evropsku zajednicu. 4. 35 . Danska. Radi se o samostalnom pravnom poretku. Ugovor o osnivanju EZUČ (1951). Ugovori o pristupanju novih članica: 1. Vaţi naĉelo direktne primenljivosti prava Zajednice i naĉelo direktnog dejstva. Kipar. 2. Malta. Velika Britanija (1973). Irska. Ugovor o udruţivanju (Merger Treaty. Austrija. Češka Republika. Jedinstveni evropski akt (JEA. Finska i Švedska (1995). 2.

3. druga pravila meĎunarodnog prava. ali forme i metode postizanja ciljeva ureĎuju članice EU svojim propisima. Njihovu sadrţinu treba preneti u drţavno zakonodavstvo. 2. uredba stupa na snagu u svim drţavama članicama istovremeno. običaji. 4. sudska praksa. 5. Direktive (directives) su opšti propisi i obavezujuće su u pogledu cilja. Uredbe predstavljaju sredstvo za unifikaciju prava. Mišljenja (opinions) nemaju obavezujući značaj. Uredbe (regulation) su opštevaţeće i u celosti obavezujuće i primenjuju se direktno. Kada protekne vocatio legis. 4.Sekundarni pravni izvori su: 1. Direktive su sredstvo za harmonizaciju prava. doktrina. 36 . opšta pravna načela. 3. Ostali izvori su: 1. 2. Oduke (decision) su individualni pravni akti koji obavezuju fizička ili pravna lica na koje se odnose.

Ustav za Evropu definiše politička. jačanju zaštite prava. u Mastrihtu je 1993. zaštitu ljudskih prava. Posle usvajanja Evropske konvencije. socijalnom. godine. Pred svega za utvrĎivanje ciljeva EU i njene veće efikasnosti. Iz perspektive meĎunarodnog radnog prava pre svega je vaţno da je u Ustav za Evropu uključena Povelja o osnovnim pravima. socijalna i civilna prava drţavljana i drţavljanki EU.12 Rezime Na regionalnom. U tu svrhu je Savet Evrope doneo dva vaţna akta: Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i Evropsku socijalnu povelju. godine još uvek nije mogla biti usvojena kao obavezujući pravni akt zbog suprotstavljanja pojedinih članica EU. Osim svih članica EU. najviši istorijski domet u razvoju Evrope. kao i zakonodavstvo EU. Programa osnivanja zajedničkog trţišta i usvajanja Jedinstvenog evropskog akta te pridruţivanja novih članica. saradnju na ekonomskom. Savet Evrope je prva politička evropska organizacija posle Drugog svetskog rata. navedenom konvencijom. koji svaka ranija članica Evropske unije moţe da prekine i da pri zapošljavanju drţavljane drugih članica EU tretira na isti način kao i svoje drţavljane. godine. godine 1999. ali sa dodatnim zajedničkim interesima. On je utvrdio više nadleţnosti u pogledu socijalnog razvoja. članice Saveta Evrope su i drţave koje nisu članice EU (Norveška. 1957. Treba znati da Savet Evrope nije institucija EU. a osim toga oni će vam biti i zanimljiviji. evropskom nivou. godine 37 . Zatim su došla udruţivanja sa istim članicama. Turska i dr. za razvoj meĎunarodnog radnog prava najznačajnije organizacije su Savet Evrope i Evropske zajednice odnosno Evropska unija. Posle sklapanja Ugovora o udruţivanju 1965.3. potpisivanjem Ugovora o Evropskoj ekonomskoj zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju ili Ugovora iz Rima. kulturnom i naučnom planu. godine potpisan jedan od najvaţnijih ugovora u razvoju Evropskih zajednica – Ugovor o Evropski uniji. koja se zalaţe za udruţivanje Evrope. Za zaštitu ljudskih prava su. sklopljeni su Ugovor iz Amsterdama i Ugovor iz Nice za reorganizovanje institucija EU. godine.). 2004. godine usvojen je Ustav za Evropu. koja 1986. Ako su prve integracije u Zajednice bile vaţne pre svega zbog zajedničkog trţišta. radi se o forumu koji razmatra sva pitanja koja su zajednička za Evropu (osim vojnih) i deluje odvojeno od EU. koje će se unekoliko promeniti po stupanju na snagu Ustava za Evropu. U pogledu slobodnog kretanja radnika vaţi prelazni period. U prilogu su prikazane i sadašnje institucije i njihove nadleţnosti. Kao studenti Visoke komercijalne škole treba da razumete delovanje sadašnje Evrope i da se upoznate sa predviĎenim promenama koje će uslediti posle usvajanja Ustava za Evropu. ekonomska. postizanja visoke stope zaposlenosti. jer ćete tako ubuduće lakše pratiti dogaĎaje. U suštini. Središnja oblast delovanja ove organizacije je zaštita ljudskih prava. Jednake uslove prilikom zapošljavanja članice će morati da priznaju posle 2011. 1951. ustanovljeni i Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za ljudska prava. Moţe se reći da je udruţivanje Evrope započelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik ili Ugovorom iz Pariza.

Maribor: Univerza v Mariboru. 10. Kojim aktom je nastala EU? 4. Ugovor o ustavu za Evropu. Šta će biti značajnije novine posle stupanja na snagu Ustava za Evropu? 3. 24. Da li slovenački drţavljani za zaposlenje kod slovenačkog poslodavca u Nemačkoj moraju da imaju radnu dozvolu? 11. (2001). 8. Šta definiše Šengenski sporazum? 6. ugovor o osnivanju evropskih zajednica i neke s njima povezane akte (Treaty establishing the European Community. Treaty of Nice. TOZD Gospodarski vestnik. Ljubljana: Cankarjeva zaloţba. Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori. Grilc. br. Kada će drţavljani Slovenije moći da rade u svim sadašnjim članicama EU bez ograničenja? 9. Pravna ureditev Evropske gospodarske skupnosti. Pogodba o ustavi za Evropo z uvodnimi pojasnili. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). 6. 38 . (2004). – MeĎunarodni ugovori (odreĎeni članovi). M. poslednji put izmenjen Ugovorom iz Nice. OJ C 80. 7/99 (odreĎena poglavlja). Knez.2002. Coronna. Pravo Evropske unije.3. br. 4. 3.13 Pitanja: 1. (2004). 2. M. Maribor: Codex iuris.14 Literatura i pravni izvori: 1. 5. Sluţbeni list RS. Sluţbeni list RS. R. Navedite osnivačke ugovore Evropske zajednice! 2. OJ C 325.T. (1983). 7..2. izmenjen protokolima. Ilešič. februara 2005. Ljubljana: ČGP Delo. Navedite nadleţnosti Komisije Evropske zajednice! 7. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedite karakteristike prelaznog perioda za slobodno kretanje radnika! 8. 1/05 od 17. Ilešič. Prosto gibanje oseb v EU.2001 (odreĎena poglavlja). Navedite značaj Ustava za Evropu! 12. Navedite oblike ekonomske i političke saradnje drţava Evrope! 3.03. MP 7/94 (odreĎena poglavlja). Šta ureĎuje Evropska socijalna povelja? 5. Pravna fakulteta. koji menja Ugovor o Evropskoj uniji. P. Da li slovenački drţavljani prilikom zapošljavanja u Republici Austriji imaju jednaka prava kao Austrijanci? 10.

nije pratila reforma radnog prava. 35 Od akata OUN za oblast radnog prava najvaţniji su: Opšta deklaracija o pravima čoveka. jesu meĎunarodni akti (akti Organizacije ujedinjenih nacija35 i MeĎunarodne organizacije rada36). Deklaracija o zabrani diskriminacije ţena. 4. 5. 2. MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima. Radi se o istovremenom povezivanju oba predmeta (Pravo i kadrovi te MeĎunarodno radno pravo). socijalnim i kulturnim pravima. regionalni akti (akti Saveta Evrope37 i akti Evropske unije38) i unutrašnji akti. Konvencija o pravima deteta. poštovanje prava radnika na slobodu rada. 42/97. kao i Saveta Evrope i Evropske zajednice. 38 Uredbe i direktive. 69/04 i 68/06 (odreĎeni članovi).39 koji ureĎuje individualne radne odnose. Ustav Republike Slovenije. 6. 12.9. 4. koja bi utvrdila nova pravila izmeĎu rada i kapitala u individualnom i kolektivnom radnom pravu. UNUTRAŠNJI PRAVNI MEĐUNARODNI AKTI POREDAK REPUBLIKE SLOVENIJE I U ovom poglavlju ćete se upoznati sa Zakonom o radnim odnosima. Drţavni zbor je odugovlačio usvajanje ZRO i drugih propisa iz oblasti radnog prava. 24/03. To vaţi i za oblast radnog prava. godine. 39 . 66/00. koja je započela u drugoj polovini devedesetih godina. utvrdio je u drugom stavu člana 1 sledeće ciljeve: 1. 39 Zakon o radnim odnosima. zaštita interesa radnika tokom rada. iako je Ustavni zakon za sprovoĎenje ustava Republike Slovenije za usklaĎivanje propisa odredio kao rok 31. 3. 1993. Zanimaće nas ciljevi koje taj zakon postavlja i da li je pri utvrĎivanju ciljeva uzeta u obzir meĎunarodna regulativa. Sami procenite da li u zadovoljavajućoj meri uvaţavamo meĎunarodne norme. koji vaţe za oblast radnog prava. br. sprečavanje nezaposlenosti. Evropska konvencija o ljudskim pravima. uključivanje radnika u proces rada. br. s tim što ćete ga sada razmatrati iz perspektive poštovanja normi meĎunarodnog radnog prava. Sluţbeni list RS. poštovanje prava radnika na dostojanstvo tokom rada. Značajni pravni akti. Poglavlje se nadovezuje na predmet Pravo i kadrovi.1 UsklaĊenost ZRO sa meĊunarodnim aktima radnog prava Republika Slovenija mora kao demokratska drţava i članica EU pri oblikovanju svog unutrašnjeg prava da uzima u obzir norme meĎunarodnog prava. 36 37 Konvencije i preporuke. Svrha ovog poglavlja je da odgovori na pitanje da li Republika Slovenija u svom unutrašnjem pravnom poretku prilikom ureĎivanja individualnog prava uzima u obzir meĎunarodne akte MOR i OUN. Sluţbeni list RS. Vlasničku transformaciju. 42/02. 4. Evropska socijalna povelja. Zakon o radnim odnosima (u daljem tekstu: ZRO). Deklaracija o pravima deteta. obezbeĎivanje kontinuiranog toka procesa rada. 33/91. MeĎunarodni pakt o ekonomskim. Konvencija o zabrani svih oblika diskriminacije ţena.

Ugovorne strane dobrovoljno i slobodno sklapaju UZ.40 Promenom vlasničkih odnosa ponovno se priznaje ugovorna teorija radnih odnosa i u skladu sa odredbama ZRO trebalo bi da se ugovorni koncept sklapanja. godine o obavezi poslodavca da obavesti radnike o uslovima koji se odnose na UZ. ratifikovanih i objavljenih meĎunarodnih ugovora. drugih propisa.2 Ukljuĉivanje radnika u proces rada Radnik se uključuje u proces rada na osnovu ugovora o zaposlenju (u daljem tekstu: UZ). trajanje i prestanak radnog odnosa i utvrĎena je da bi se osigurao radnik.4. 40 ZRO definiše radni odnos u članu 4 kao odnos izmeĎu radnika i poslodavca u kome se radnik dobrovoljno uključuje u organizovani proces rada poslodavca i u njemu za naknadu. ugovorom o zaposlenju sklapa se radni odnos. Po članu 9 ZRO. iako predstavljaju samo deo regulative koja moţe da zalazi u te odnose. Ograničena ugovorna sloboda strana se odnosi na sklapanje. Komponente UZ obuhvataju bitne obavezne minimalne elemente radnog odnosa. postojanja i prestanka radnog odnosa definitivno utvrdio. koja počiva na četiri stuba: povećanje mogućnosti zapošljavanja stanovništva. ali je njegova autonomija ograničena. oktobra 1991. ţena i grupa sa posebnim potrebama. radi se o ugovornom odnosu. u članu 29. koji nastaje ili prestaje po volji ugovornih strana. Pri definisanju komponenti UZ po članu 29 ZRO uzeta je u obzir Direktiva 91/533/EEC od 14. njegove odredbe ne sprečavaju prirodni strateški razvoj. pri čemu je radi zaštite slabije strane ZRO utvrdio i minimalni sadrţaj UZ. jer su vezane odredbama ZRO i drugih zakona. Ciljevi ZRO odn. Ugovorom o zaposlenju strane moraju u pisanoj formi da se dogovore o uzajamnim pravima i obavezama. Dakle. 40 . kolektivnih ugovora i opštih akata poslodavca (prvi stav člana 7 ZRO). lično i bez prekida obavlja rad po uputstvima i pod nadzorom poslodavca. Strategija zapošljavanja u Sloveniji uvaţava smernice politike zapošljavanja u EU. promovisanje i podsticanje prilagodljivosti pojedinaca i preduzeća i izjednačavanje u pogledu mogućnosti zapošljavanja muškaraca. promovisanje preduzetništva i preduzetničkog načina razmišljanja. radnika i poslodavca. pa se zato sa UZ ustanovljava nova filozofija radnog odnosa kao ugovornog odnosa izmeĎu poslodavaca i radnika.

718 stanovnika. uzima u obzir zabranu konkurencije. koja utvrĎuje duţnost poslodavaca i radnika da informišu sluţbu medicine rada43 o svim faktorima koji negativno utiču na zdravlje radnika. mere drţave. viša sila i dr. br. zdravstvenoj zaštiti i radnom okruţenju.). Zaštita slabije strane je regulisana tako da poslodavac ima mogućnost da organizuje efikasan i uspešan proces rada. 155 o zaštiti na radu. Direktivu EU o uvoĎenju mera za podsticanje. pre svega treba skrenuti paţnju na obavezu poslodavca da obezbedi uslove za bezbedan i zdrav rad.3%.44 ZRO obavezuje poslodavca da učini sve kako bi omogućio 41 42 Zakon o zaštiti i zdravlju na radu. ne kao najmanje vaţno. 7/87. 14/89. obavezu obavljanja drugog posla i uključivanje sindikata i inspektora rada u ureĎivanje individualnih radnih odnosa i. Da bi mogli da se postignu ciljevi uspešnog poslovanja. Pri tom. a da pri tom ne krši odreĎena prava radnika odn. od kojih kao najvaţnije moţemo smatrati: radno vreme. Konvenciju MOR br. Konvencija MOR br. 155 o zaštiti na radu. poboljšanje zaštite i zdravlja radnika na radu br. Svi ovi faktori značajno utiču na efikasnost poslovanja poslodavca s jedne strane i zaštitu radnika s druge. da ga iskorišćava kao osobu. a pre svega definiše glavne zadatke sluţbe medicine rada koje ona ima u vezi sa obezbeĎivanjem zdravog i bezbednog rada. 161 o sluţbama medicine rada. da čuva poslovne tajne. 44 Republika Slovenija 2002.4 Spreĉavanje nezaposlenosti Jedan od vaţnih ciljeva Republike Slovenije i meĎunarodnih organizacija jeste spreĉavanje nezaposlenosti. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. Sluţbeni list RS. 56/99. Radnik je duţan: da savesno obavljati rad. koje su definisane u skladu sa ZRO i meĎunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Slovenija ili preuzela u svoj pravni poredak. da vodi računa o obavezi informisanja i zabrani štetnog postupanja. zdravstvenoj zaštiti i radnom okruţenju. pri čemu i radnik mora da poštuje propise iz te oblasti i da vodi računa o svojoj bezbednosti i zdravlju. Osim pomenutih obaveza ugovornih strana. Slovenija je u toj oblasti usvojila MOReran Zakon o zaštiti i zdravlju na radu41.4. da poštuje obavezu isplate plata i zaštite ličnosti radnika. što obezbeĎuje stabilno i uspešno poslovanje sa postizanjem poslovnih ciljeva i rezultata. da poštuje propise o zaštiti i zdravlju tokom rada. br. koji uvaţava meĎunarodne akte iz te oblasti. vaţan uticaj na obezbeĎenje njegovog kontinuiranog toka ima i ureĎivanje i ispunjavanje prava. 43 Konvencija MOR br. sudsku odn. Poslodavac je duţan: obezbedi posao i bezbedne uslove rada.1% u odnosu na ukupno stanovništvo ili 41 . 89/391/EEC. obe strane moraju da ispunjavaju svoje obaveze u ugovornom odnosu.635 ili 5. Najvaţnijim smatramo Konvenciju MOR br. obaveza i odgovornosti radnika i poslodavca u ugovornom odnosu. 64/01. od toga 783. koja definiše minimalne standarde za bezbedan i zdrav rad i obavezu poslodavca da mora da proceni rizike po bezbednost i zdravlje tokom rada za sve zaposlene. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. Osnovne obaveze obe ugovorne strane definisane su ZRO. arbitraţnu zaštitu.42 koja obavezuje potpisnice da obezbeĎuju politiku zaštite i zdravlja na radu. 161 o sluţbama medicine rada.3 ObezbeĊivanje kontinuiranog toka procesa rada Osim drugih okolnosti koje utiču na tok procesa rada (trţište. da uzima u obzir uputstva poslodavca. br. godine imala 1. 4. prosečna nezaposlenost te godine bila je 102. za kontinuiran tok procesa rada značajni su i drugi instituti.499 radno aktivnih stanovnika ili 39.995.

po kojoj predstavnici radnika u preduzeću moraju biti zaštićeni od svih štetnih postupaka. uključujući i otpuštanje. 14/82. Sigurnost zaposlenja proizlazi i iz Evropske socijalne povelje.46 ZRO utvrĎuje i radnike koji su posebno zaštićeni od raskida UZ. 166. 47 Konvencija MOR br. 1999. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori br. Finska. on moţe redovno da raskine UZ. Najvaţnijim smatramo Konvenciju MOR br. Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori. Francuska. strana 105). godine i koja je stupila na snagu 1. a takvim postupcima se smatra i otpuštanje zbog njihovog statusa ili aktivnosti kao predstavnika radnika ili članstva u sindikatu ili zbog učešća u sindikalnim aktivnostima. Stopa nezaposlenosti u Sloveniji je manja od prosečne stope nezaposlenosti u EU. član nadzornog odbora koji predstavlja radnike. U zaštiti predstavnika radnika je uzeta u obzir konvencija MOR br. koja je bila doneta u okviru Saveta Evrope u Strazburu 3. Španija. Efikasnu zaštitu radničkih predstavnika. 1996. Statistički zavod Republike Slovenije.1% u odnosu na aktivno stanovništvo (Godišnji izveštaj Zavoda Republike Slovenije za zapošljavanje za 2002. godinu. ureĎuje i revidirana Evropska socijalna povelja.2%. pri čemu su takoĎe uzete u obzir norme meĎunarodnih akata. Oba akta utvrĎuju da radniku moţe da prestane UZ samo ako postoji ozbiljan razlog. a višu stopu nezaposlenosti te godine su imale Nemačka. str. 45 Konvencija MOR br. Godine 2000. 5. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. Slovenija je ratifikovala Evropsku socijalnu povelju (izmenjenu). Tek kada ispita sve mogućnosti da radnik sačuva posao i utvrdi ozbiljne i utemeljene razloge koji onemogućavaju produţetak radnog odnosa. Način i postupak raskidanja je detaljno ureĎen u ZRO i regulisan je tako da se maksimalno isključe mogućnosti zlouptrebe ili neregularnog postupanja poslodavca. Poslodavac sa pomenutim predstavnicima radnika ne sme da raskine UZ ako oni postupaju u skladu sa zakonom. kolektivnim ugovorima ili drugim zajednički dogovorenim sporazumima. 46 Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca. 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca45 i istoimenu Preporuku MOR br. br. 7/99. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću47. 13. U odredbama raskida UZ uzeti su u obzir meĎunarodni akti. Slovenija je imala stopu nezaposlenosti od 7. po kojoj radnicima ne moţe prestati radni odnos bez vaţećih razloga. godine. 7. kolektivnim ugovorom i UZ i ako sa tim nisu saglasni organ čiji je radnik član ili sindikat. MeĎunarodni pregled. radnički poverenik. Italija i još neke drţave (Statistički godišnjak Republike Slovenije. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori br. predstavnik radnika u savetu zavoda i sindikalni poverenik. Od raskida UZ zaštićeni su: Predstavnici radnika: član saveta radnika. 621).radniku dalji rad. tačka A člana 24. ako postupaju u skladu sa vaţećim zakonima. Njihova zaštita ne vaţi samo u slučaju raskida u postupku ukidanja poslodavca i u slučaju odbijanja odgovarajućeg zaposlenja u slučaju raskida iz poslovnog razloga (član 113 ZRO). 4/84. 42 .

osim ako se on sam ne saglasi sa raskidom odn. godine do iste minimalne starosti. 103 o zaštiti materinstva. br. Konvencija MOR br. ali pod nadzorom i samo u opravdanim slučajevima. koja u članu 15 utvrĎuje pravo invalidnih lica na samostalnost. Zaštita ne vaţi u slučaju kada se navode razlozi za vanredni raskid UZ (ali poslodavac mora dobiti saglasnost inspektora rada) i u slučaju ukidanja poslodavca (član 115 ZRO). s tim da za ţene vaţi prelazni period do 2014. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida52 i istoimene Preporuke br. ako radnik u vreme primanja novčane nadoknade iz fonda za slučaj nezaposlenosti ne ispuni minimalne uslove za sticanje prava na starosnu penziju. 9/55. 97/01. Konvencija MOR br. Roditeljsko odsustvo celovito ureĎuje Zakon o roditeljskom odsustvu i porodičnim primanjima. 48 49 50 51 52 Starijim radnikom se. 3/87. po ZRO. uključivanje u društvo i učestvovanje u ţivotnoj zajednici. Poslodavcima je dozvoljeno da otpuštaju invalide. koje obavezuju poslodavca na osposobljavanje i zapošljavanje invalida i Evropske socijalne povelje (izmenjene). ali najkasnije kada protekne šest meseci po isteku otkaznog roka (član 116 ZRO). Radni odnos njima prestaje sa danom utvrĎivanja zdravstvene sposobnosti za rad. 168. utvrĎena u Konvenciji br. do te godine ţene uţivaju posebnu zaštitu već od 51 godine koju su napunile 2003. pri čemu se starost za svaku godinu uvećava za četiri meseca. Sluţbeni list RS. član 23. Invalidi i odsutni sa rada zbog bolesti uţivaju posebnu zaštitu od raskida. 7/99. od raskida UZ iz poslovnog razloga ili razloga nesposobnosti zaštićeni su i radnici koji su odsutni sa posla zbog bolesti ili povrede. koja utvrĎuje prava starijih ljudi prilikom penzionisanja i Evropske socijalne povelje (izmenjene)49. Po ZRO. Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori. prestanak poslovanja poslodavca ili prestanak zaposlenja na odreĎeno vreme. u okviru MOR.51 koja definiše da se radnici na porodiljskom bolovanju ne moţe raskinuti UZ. br.Starijem radniku48 poslodavac ne sme da raskine UZ iz poslovnog razloga. koja ureĎuje pravo starijih lica na socijalnu zaštitu. 43 . osim kada je razlog raskida kršenje radnih obaveza. Stariji radnik takoĎe nije zaštićen u slučaju ukidanja poslodavca (član 114 ZRO). Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. 103 o zaštiti materinstva. Roditeljima. br. godine. Pomenuta odredba ZRO uzima u obzir odredbe Preporuke MOR br. Zaštita invalida Proizlazi i iz Konvencije MOR br. radnici u toku trudnoće i u periodu kada doji dete. trudnicama i majkama koje doje decu ZRO je odredio pravnu zaštitu od raskida tako što poslodavac ne sme da raskine UZ sa roditeljima kada oni koriste roditeljsko odsustvo u formi punog odsustvovanja sa posla. br. osim ako ne postoje opravdani razlozi koji nisu povezani sa trudnoćom i poroĎajem. 11/03. Zakon o zaštiti roditelja i porodičnim primanjima.50 Zaštita trudnica i majki od raskida je. 162 o starijim radnicima. smatra radnik stariji od 55 godina. Ista zabrana vaţi i po članu 8 Evropske socijalne povelje (izmenjene). dok radnik ne ispuni minimalne uslove za sticanje prava na starosnu penziju odn.

političkog i drugog uverenja. koja je utvrĎena u članu 6 ZRO. usavršavanje i osposobljavanje. Radi se o jednom od osnovnih ljudskih prava i sloboda. starosti. 14/82). uz odgovarajuće naknade. Ona podstiče obrazovanje u cilju zadrţavanja zaposlenja i povećanja sposobnosti radnika za sticanje zaposlenja. porodičnog statusa.4. Pravo poslodavca je da uputi radnika na obrazovanje. nego i zato što takoĎe treba uvaţavati sposobnosti i interesovanja radnika. da radniku obezbedi obrazovanje. 142 utvrĎuje značaj obrazovanja ne samo iz društvenih potreba. proširivanja sposobnosti za rad na radnom mestu i čuvanja zaposlenja. Dostupnost radnog mesta pod jednakim uslovima znači sprovoĎenje načela jednakosti. U vezi sa obrazovanjem Republika Slovenija je preuzela i dve konvencije MOR koje je ratifikovala Jugoslavija.5 Poštovanje prava radnika na slobodu rada Pravo na slobodu rada je garantovano članom 49 Ustava RS i sadrţi pravo na slobodan izbor zaposlenja. odrţavanja odn. zdravstvenog stanja odn. imovinskog stanja. 53 Konvencija br. invalidnosti. usavršavanje i osposobljavanje za potrebe procesa rada ili da bi se time izbegao raskid UZ. 142 o profesionalnom usmeravanju i stručnom osposobljavanju za razvoj čovekovih sposobnosti (Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. usavršava i osposobljava za potrebe procesa rada. Konvencija br. 14/82) i Konvencija br. rase. 140 o plaćenom godišnjem odmoru za obrazovanje (Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. tj.53 Prva konvencija definiše pravo na plaćeno odsustvo za obrazovanje koje se odvija u toku radnog vremena. Pravo na slobodan izbor zaposlenja je povezano sa ustavnim pravom na slobodu obrazovanja (član 57 Ustava RS). koje je utvrĎeno u članu 14 Ustava RS. 140 o plaćenom godišnjem odmoru za obrazovanje i Konvencija br. br. Konvencija obavezuje drţave potpisnice da razvijaju programe profesionalnog usmeravanja i stručnog osposobljavanja. boje koţe. pravo na jednaku dostupnost svakog radnog mesta pod jednakim uslvoima i zabranu prisilnog rada. Njegovu duţnost predstavljaju prava radnika. verskog. po kome svako ima pravo do dobije odgovarajuće obrazovanje odn. članstva u sindikatu. polne orijentacije ili drugih ličnih okolnosti. ZRO je u vezi sa obrazovanjem radnika u članu 172 definisao da je pravo i duţnost radnika da se stalno obrazuje. nacionalnog i socijalnog porekla. to su Konvencija br. br. On je definisao i prava i duţnosti poslodavca u vezi sa obrazovanjem. to se u ZRO odraţava kroz zabranu diskriminacije prilikom zapošljavanja. kvalifikacije i mogućnost permanentnog obrazovanja i usavršavanja. 142 o profesionalnom usmeravanju i stručnom osposobljavanju za razvoj čovekovih sposobnosti. Poslodavac ne sme da stavi u neravnopravan poloţaj kandidata koji traţi zaposlenje po osnovu pola. 44 .

Naša drţava je preuzela najznačajniju konvenciju MOR koja ureĎuje tu o – Konvencija MOR br. 111 o diskriminaciji pri zapošljavanju i u radu.54 Konvencija kao zabranjenu diskriminaciju definiše svako razlikovanje, isključivanje ili davanje prednosti koje se zasniva na rasi, boji, polu, veri, političkom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, a koje poništava ili ugroţava jednake mogućnosti ili postupak pri zapošljavanju i u radu, kao i svako drugo razlikovanje, isključivanje ili davanje prednosti sa ciljem da se ponište ili ugroze jednake mogućnosti ili postupak pri zapošljavanju i u radu. Kao diskriminacija se ne smatra razlikovanje, isključivanje ili davanje prednosti pri zapošljavanju po osnovu opravdano traţene kvalifikacije ili po osnovu posebnih mera zaštite i pomoći u korist posebnih potreba lica. U ZRO je posebno utvrĎena zabrana polne diskriminacije, koja ima zajedničko pravno utemeljenje u Zakonu o jednakim mogućnostima za ţene i muškarce.55 Muškarac i ţena moraju da imaju jednake mogućnosti i moraju da budu jednako tretirani prilikom zapošljavanja. Dalje, ZRO u članu 25 posebno utvrĎuje da poslodavac ne sme da oglasi slobodno radno mesto samo za muškarce ili samo za ţene ako odreĎeni pol nije neophodan uslov za obavljanje odreĎenog posla. Ovo vaţi i za davanje prednosti odreĎenom polu prilikom zapošljavanja. Dalje, ZRO utvrĎuje da odbijanje postupaka seksualne prirode ne sme da bude razlog za diskriminaciju pri zapošljavanju i radu (drugi stav člana 45). Pomenute odredbe ZRO uzimaju u obzir Direktivu 76/207/EEZ o sprovoĎenju načela jednakog tretmana muškaraca i ţena u pristupu zaposlenju, profesionalnom obrazovanju i napredovanju i uslovima rada, izmenjenu Direktivom 2002/73/EZ na dan 23. 9. 2002. godine i Direktivom 2000/78/EZ o uspostavljanju opšteg okvira za jednak tretman pri zapošljavanju i u radu, kao i Direktivom 75/111 EEC o primanju iste naknade za muškarce i ţene. Zabrana prisilnog rada56 je utvrĎena u članu 49 Ustava RS i o njoj se vodi računa u dobrovoljnoj odluci radnika (član 4 ZRO) za koje će se radno mesto prijaviti i/ili sklopiti UZ. Radniku je garantovano i pravo da u svakom trenutku moţe, bez obrazloţenja, da raskine ugovor o zaposlenju (član 81 ZRO).

54 55 56

Konvencija MOR br. 111 o diskriminaciji pri zapošljavanju i u radu, 1959, Sluţbeni list FNRJ, br. 3/65. Zakon o jednakim mogućnostima ţena i muškaraca, Sluţbeni list RS, br. 59/02. Po Konvenciji MOR br. 29, prisilan i obavezni rad je »svaki rad ili usluga koji od pojedinca zahteva da obavlja posao za koji se nije dobrovoljno odlučio, pod pretnjom bilo kakve kazne«.

45

Zabranu prisilnog rada iz ekonomskih razloga je definisala Konvencija MOR br. 29 o prisilnom i obaveznom radu 1930. godine. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka57 utvrĎuje da svako ima pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja, na pravedne i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti. Oba akta OUN, MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima58 i MeĎunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima59 zabranjuju prisilni ili obavezni rad, podrţavaju slobodno izabran i prihvaćen rad. Zabrana prisilnog rada je i jedna od vaţnih odredbi Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.60 4.6 Poštovanje prava radnika na dostojanstvo u radu Dostojanstvo u radu je naglašeno već u Filadelfijskoj deklaraciji iz 1944. godine i odnosi se na dostojne uslove rada i ţivota. Uţi aspekt dostojanstva u radu utvrĎuje i izmenjena Evropska socijalna povelja. Ona utvrĎuje podizanje svesti, informisanje i zaštitu od seksualnog zlostavljanja na radnom mestu ili u vezi sa radom ili zaštitu od nedopustivih i očigledno negativnih i uvredljivih postupaka, usmerenim protiv pojedinih radnika na radnom mestu ili u vezi sa radom.61 Uţi aspekt zaštite radnika od narušavanja njegovog dostojanstva na radnom mestu utvrĎen je u članu 45 ZRO. On se odnosi na obavezu poslodavca da obezbedi takvo radno okruţenje u kome radnik neće biti izloţen neţeljenom postupanju polne prirode, što obuhvata fizičko, verbalno ili neverbalno postupanje, ili drugom na polu zasnovanom ponašanju koje pravi zastrašujuće, neprijateljske ili poniţavajuće radne odnose i okruţenje i vreĎa dostojanstvo muškaraca i ţena tokom rada, bilo od strane poslodavca, pretpostavljenih ili saradnika. Radnik odn. radnica moţe da odbije rad u takvom radnom okruţenju i u slučaju spora poslodavac mora da dokaţe da je obezbedio radniku zaštitu od seksualnog uznemiravanja. Pravo na dostojanstva u radu obuhvata i zaštitu privatnosti radnika i zaštitu njegove liĉnosti (član 44 ZRO). Ova prava su utvrĎena i u Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka i MeĎunarodnom paktu o graĎanskim i političkim pravima.

57

58

59

60

61

Univerzalna deklaracija o pravima čoveka. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Rezolucija br. 217 A (III), 10. decembar 1948, član 12. MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Rezolucija 2200 (XXI), 19. decembar 1966, Sluţbeni list SFRJ, br. 7/71, član 8. MeĎunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, Rezolucija 2200 A (XXI), 16. decembar 1966, Sluţbeni list SFRJ, br. 7/71, član 6. Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene protokolima br. 3, 5 i 8 i dopunjene protokolom br. 2 i njenim protokolima br. 1, 4, 6, 7, 9, 10 i 11, Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori, br. 7/94, član 4. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene), Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori, br. 7/99, član 26.

46

4.7 Zaštita interesa radnika u radu ZRO štiti interese radnika u radnom odnosu od konflikta koji proizlazi iz neusaglašenosti interesa rada i kapitala. Zavisnost radnika od poslodavca se pre svega ogleda u plaćanju za rad. Plaćanje za rad ZRO je posebno utvrdio u članovima 126 do 140. Ovo pravo je za radnika jedno od osnovnih prava, koje ne obuhvata samo isplate za rad radnika, nego i razna plaćanja koja proističu iz statusa radnika (naknade, regres za godišnji odmor, otpremnine i druga plaćanja); radnik ima pravo i na povraćaj troškova nastaju na radu ili u vezi sa radom (topli obrok, putni troškovi, troškovi na sluţbenim putovanjima). Jednim od najvaţnijih instituta plaćanja smatra se plata, koja radniku uvek mora biti isplaćena u obliku novca. Odredba o iznosu osnovne plate mora biti utvrĎena u tolarima po članu 29 ZRO i predstavlja obavezni deo UZ. Plata uključuje socijalni aspekt zaštite radnika i njegove porodice i mora biti tolika da obezbeĎuje radniku i njegovoj porodici dostojan ţivot. Evropska socijalna povelja (izmenjena) utvrĎuje pravo na pravičnu naknadu (tačka 4 I dela revidirane povelje). Pravična naknada obuhvata: 1. dostojan ţivot radnika i njegove porodice; 2. veću naknadu prekovremeni rad; 3. jednaku naknadu za jednak rad (bez obzira na pol); 4. ograničavanje odbitaka od plate; 5. pravo na razuman otkazni rok. Naša drţava na utvrĎivanje minimalne plate utiče zakonom62. Minimalna ili najniţa plata jeste plata radnika za puno ili sa njime izjednačeni radno vreme, utvrĎeno zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktom, bez obzira na rezultate koje radnik postiţe. Veća naknada za prekovremeni rad je obezbeĎena u obliku dodatka koji proizlazi iz rasporeda radnog vremena po članu 128 ZRO. Visina tog dodatka je utvrĎena u kolektivnom ugovoru delatnosti. Jednaku naknadu za jednak rad (bez obzira na pol) odreĎuje član 133 ZRO, koji uključuje i jednaku naknadu za ţene i muškarce za rad jednake vrednosti. Ograniĉavanje odbitaka od plata je utvrĎeno u članu 136 ZRO. Poslodavac moţe da zadrţi platu radnika samo u zakonski definisanim slučajevima. Ako se radnik ne saglasi u pisanoj formi, poslodavac ne sme da namiruje svoja potraţivanja od radnika preko njegove plate, a radnik ne moţe da dâ takvu saglasnost pre nego što potraţivanje poslodavca nastane. Pravo na razuman otkazni rok je obezbeĎeno tako što je ZRO u članu 92 odredio minimalne otkazne rokove. Oni se razlikuju u pogledu razloga za otkaz i radnog staţa kod poslodavca, pri čemu se računa i radni staţ kod pravnih prethodnika poslodavca.
62

Zakon o minimalnoj plati, načinu usklaĎivanja plata i regresu za godišnji odmor u periodu 1999–2001, Sluţbeni list RS, br. 39/99, 124/00 i 48/01. Iznos minimalne plate, uz usklaĎivanje svake godine, utvrĎuje ministar nadleţan za rad i objavljuje ga u Sluţbenom listu RS. Po zvaničnoj objavi u Sluţbenom listu RS, br. 109/02, minimalna plata za mesec decembar 2002. godine i dalje mesece iznosi 103.643 tolara.

47

N. OUN) i regionalnim (Savet Evrope.8 Rezime Na osnovu pregleda ciljeva odredbi ZRO moţemo zaključiti da Republika Slovenija razvija svoj unutrašnji pravni poredak u skladu sa univerzalnim (MOR. 48 . 4.10 Literatura i pravni izvori: 1. Belopavlovič. Ljubljana: GV Zaloţba.4. EU) meĎunarodnim pravnim aktima.Horvat. Maribor: Doba. 3. Visoka poslovna šola Maribor. Zakon o radnim odnosima.9 Pitanje: Navedite nekoliko primera koji se vam čine vaţnim za poštovanje meĎunarodnih akata u ZRO! 4. 42/02. br. (2006). Korpič . Sluţbeni list. i drugi (2003). E. Zakon o delovnih razmerjih s komentarjem. 2. Študijsko gradivo za predmet Pravo i kadri.

Bavarska 1872. Najpre su bila dozvoljena samo kulturna udruţenja. period pravne tolerancije sindikata. godine. veka. Italija je donela zakon o priznanju sindikalnog udruţivanja 1922. godine. Italija 1891. Svako udruţivanje. period zabrane sindikalnog pokreta. Najpre je to učinila Engleska. Virtemberg i Baden 1871. 5. pa se one zato posebno predstavljaju. godine zakonom Valdek Ruso.3 Period slobodnog delovanja sindikata U ovom periodu drţave dopuštaju sindikalno delovanje pa ga čak i zakonski ureĎuju. Oni su bili zabranjeni do 1910. U Francuskoj su sva profesionalna udruţenja bila zabranjena zakonom Šapelije iz 1791. Donošenjem tog zakona prestao je da vaţi zakon Šapelije iz 1791. 3. Fašistički reţim je sindikalni pokret stavio pod kontrolu i i on se obnovio 1947. bratstva). godine. Kod nas su po normama ZRO sindikati dobili značajnu ulogu.1. Period tolerancije započinje profesionalnim udruţivanjem poslodavaca. U Francuskoj je sindikalna sloboda priznata 1884. bilo je zabranjeno. 5. druţine. ali ne i osnivanje saveza. Tada je vaţilo načelo apsolutne slobode pojedinca i moći drţave. kase uzajamne pomoći. Radnici su ţiveli u teških uslovima i zato su počeli da se udruţuju.1 Period zabrane sindikalnog pokreta Period zabrane sindikalnog pokreta odnosi se na početak 19.1 Istorijski pregled nastanka i razvoja sindikata U razvoju sindikata uočavaju se tri perioda: 1. SINDIKALNO PRAVO U ovom poglavlju studenti će se upoznati sa razvojem i delovanjem sindikata kao organizacije koja predstavlja radnike pri ostvarivanju njihovih ekonomskih i socijalnih prava.2 Period pravne tolerancije sindikata Drţavna zabrana različitih oblika interesnog udruţivanja nije mogla da bude trajna.1. učlanjivanja i delovanja sindikalnih organizacija. Tajna i nezakonita udruţivanja su bila zabranjena i utvrĎena u kaznenim zakonima kao kaţnjive aktivnosti. najpre radi meĎusobne pomoći (kase uzajamne pomoći.1. gde je usled razvoja industrije radnička klasa bila vrlo jaka. Ona je dopustila sindikalne pokrete već 1824. Alzas i Lorena 1888. period slobodnog delovanja sindikata 5. Ova udruţivanja smatraju se prvim klicama sindikata. Pre svega. bilo radnika bilo poslodavaca. Hesen 1870. upoznaće meĎunarodne akte i unutrašnje akte koji ureĎuju slobodu udruţivanja. 5. na vreme liberalnog kapitalizma. godine. godine. uključujući i aktivnosti i zaštitu sindikalnih poverenika. Nemačka po pokrajinama: Pruska 1669. godine izričito priznao načelo sindikalne slobode. zadruge i dr. 2. Drţave su počele da napuštaju kaznene norme za udruţivanje.5. To je imalo za posledicu da je drţava morala da počne da toleriše i udruţivanje radnika. Bilo je dozvoljeno osnivanje sindikata za zaštitu profesionalnih interesa. 49 . godine. U Nemačkoj je Vajmarski ustav 1919. Francuska 1848.

2 Razvoj sindikalnog pokreta u Sloveniji U razvoju sindikalnog pokreta kod nas razlikujemo više perioda: 1. kolektivno pregovaranje. do 1941. MOR i Saveta Evrope i Evropske zajednice. godine: sindikati dobijaju klasičnu funkciju zaštite.3 Sindikalna sloboda Sindikalna sloboda je osnovno pravo čoveka koje se ostvaruje kroz pravo na udruţivanje. 5. organizovanje štrajkova i drugih oblika pritiska. Ona obuhvata pravo osnivanja sindikata. U članu 22 utvrĎuje se da svako ima pravo na slobodno udruţivanje sa drugima. godine. period posle 1992. MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima sadrţi odredbe o pravu na udruţivanje i osnivanje sindikata. meĎu ciljevima delovanja te organizacije. Na sindikalno udruţivanje imaju pravo samo posloprimaoci (radnici i javni sluţbenici). navedena i sloboda udruţivanja. uključujući pravo na osnivanje sindikata i pridruţivanje sindikatima u cilju zaštite svojih interesa. godine: sindikati nisu imali klasične funkcije borbe za socijalna i ekonomska prava radnika. godine: sindikalno delovanje je zamrlo zbog fašističkog reţima. 2. tj. pravo na ĉlanstvu u sindikatu i delovanje u sindikatu. period od 1918.  U preambuli Ustava MOR je. U tim okvirima sindikati imaju pravo da slobodno deluju. 4. Zakonom o koalicionoj slobodi. godine: to je vreme kada je vaţio Zakon o koalicionoj slobodi iz 1870. do 1945. sindikalna sloboda bila je priznata drţavnim zakonom Austrougarske monarhije 1870. do 1950. U tačkama a. pakt priznaje sindikatima pravo da osnivaju udruţenja i drţavne saveze te meĎunarodne sindikalne organizacije ili da se u njih učlanjuju. period do 1918. godine. period od 1950. period od 1941. 5. 50 .Na području Slovenije. godine: sindikati postaju izvršioci drţavnog plana. do 1990. socijalnim i kulturnim pravima sadrţi odredbe o pravu na osnivanje sindikata. b i c prvog stava člana 8 utvrĎuje se svačije pravo da osniva sindikate i da se u njih učlanjuje po svom izboru. 3. Ovo pravo se moţe ograničiti samo zakonom u cilju zaštite drţavne bezbednosti ili javnog reda ili u cilju zaštite prava i sloboda drugih. period od 1945.   Univerzalna deklaracija o pravima ĉoveka (1948) utvrĎuje i pravo na osnivanje sindikata i učlanjivanje u sindikat (četvrta tačka člana 23). MeĊunarodni pakt o ekonomskim. Sindikalna sloboda uključuje i akcionu delatnost sindikata. 5. Dalje. što zavisi od slobodne odluke pojedinca. godine: u periodu izmeĎu dva svetska rata imali smo razvijen sindikalni pokret. Načelo sindikalne slobode je utvrĎeno u univerzalnim aktima OUN. 6.

Najvaţnije konvencije koje je usvojila MOR iz oblasti delovanja sindikata jesu: 1. Konvencija utvrĎuje i pravo na štrajk kao akcionu slobodu sindikata. Konvencija MOR br. Radnici i poslodavci imaju. Konvencija dopušta sindikalni pluralizam. 87 o sindikalnih slobodama i zaštiti sindikalnih prava Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. 98 o primeni naĉela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja zabranjuje uzajamno mešanje organizacija radnika i poslodavaca i finansijsku pomoć organizacija poslodavaca organizacijama radnika. Poslodavac ne sme da diskriminiše radnika pri zapošljavanju zbog ostvarivanja sindikalne slobode i od njega ne moţe da zahteva da se ne učlani u sindikat ili da istupi iz sindikata. 3. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. To su sindikalni predstavnici i izabrani predstavnici radnika. Predstavnici radnika uţivaju posebnu zaštitu u preduzeću ako postupaju u skladu sa zakonima. Organizacije se osnivaju slobodno. 64 Konvencija MOR br. izabrani pripadnici radnika nezavisni su od sindikalne pripadnosti i samostalno obavljaju svoju funkciju. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću i istoimena Preporuka br. br. pol i sl. niti moţe da ga otpusti zbog članstva u sindikatu. 2. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava utvrĎuje pravo na osnivanje sindikalnih organizacija i prava sindikalnih organizacija. 11/58. br. 14/82. 65 Konvencija MOR br. 51 . Radi se o predstavnicima radnika koji zastupaju njihove interese. Konvencija MOR br. u skladu sa njihovim statutom. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. mogućnost osnivanja različitih sindikata. bez ikakve razlike. sopstveni način upravljanja i delovanja. Drţavne vlasti ne smeju da se mešaju u zakonsko delovanje organizacija. Organizacije radnika i poslodavaca mogu da se osnivaju u privatnom i javnom sektoru. 8/58. Sindikalni predstavnici su izabrani od strane članova sindikata i to su sindikalni poverenici. Konvencija utvrĎuje sledeća prava organizacija: pravo na usvajanje svog statuta i drugih akata. bez prethodnog odobrenja drţavnog organa. političko uverenje. Oni ne mogu da budu otpušteni zbog svoje aktivnosti. Svaki pojedinac organizaciji pristupa dobrovoljno. pravo da bez prethodnog odobrenja osnivaju organizacije po svom izboru i da se. bez obzira na rasu. Konvencija zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju u vezi sa osnivanjem sindikata i organizacija poslodavaca. imaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada za 63 Konvencija MOR br. br. 194863. 197165. veru. uključujući povezivanja u federacije i konfederacije na meĎunarodnom nivou. Konvencija definiše ko su predstavnici radnika. akcione programe. 194964. slobodno biranje svojih predstavnika. Sindikati mogu da učestvuju u njihovom izboru. u njih uključuju (član 2). Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. kolektivnim ugovorima ili drugim aktima. ali to ne utiče na delovanje. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. u slučaju pojave viška radne snage imaju prednost u zadrţavanju zaposlenja. 143 utvrĎuju zaštitu i olakšice za predstavnike radnika u preduzeću.

Komisija po završetku postupka izraĎuje izveštaj. koje utvrĎuju konsultovanje predstavnika radnika. koja je stupila na snagu 1953. Osim redovnog nadzora. bez obzira na to da li je članica ratifikovala konvencije iz oblasti sindikalne slobode. i Evropskoj socijalnoj povelji. Evropska zajednica U vezi sa kolektivnim pregovaranjem i članstvom u sindikatu vaţna je Uredba 1612/68 (EEZ) o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice. godine. Odbor obavlja prethodno razmatranje tuţbi koje ulaţu vlade ili organizacije radnika i poslodavaca zbog nepoštovanja osnovnih načela slobode udruţivanja. Izmenjena Evropska socijalna povelja Saveta Evrope iz 1999. 52 . za zaštitu zdravlja ili morala ili za zaštitu prava i sloboda drugih lica (član 11). Norme MOR imaju velik uticaj na drţavne norme i zato se njihov uticaj odraţava i na oblast sindikalne slobode. predstavnici radnika i poslodavaca učestvuju u usvajanju akata MOR. uključujući i pravo na štrajk (član 6) i pravo predstavnika radnika za zaštitu u preduzeću i pogodnosti koje im pripadaju (član 28). Postupak razmatranja ţalbi je sličan anketnom postupku. Administrativni savet je 1950. MOR je utvrdila još i poseban postupak za zaštitu slobode udruţivanja. Komisija se bavi tuţbama koje se odnose na kršenje sindikalne slobode. Evropska konvencija o ljudskim pravima utvrĎuje slobodu udruţivanja. pogona ili delova pogona. Odbor podnosi izveštaj Administrativnom savetu o tome da li slučaju treba dalje razmatrati na Komisiji. Ona ureĎuje jednak tretman radnika u pogledu članstva u sindikatu i ostvarivanja sindikalnih prava iako obavlja rad kao drţavljanin jedne članice u drugoj drţavi članici. godine. Značajne su i Direktiva Saveta 98/59/EZ o pribliţavanju zakonodavstva drţava ĉlanica u vezi sa kolektivnim otpuštanjem i Direktiva 77/187/EEZ o pribliţavanju zakona drţava ĉlanica u pogledu zaštite prava radnika u sluĉaju prenosa preduzeća. Evropska socijalna povelja utvrĎuje i pravo na kolektivno pregovaranje. za sprečavanje nereda ili zločina. ali ne i za drţavne sluţbenike. povelja dopušta ograničenja sindikalne slobode samo za vojsku i policiju. Olakšice. postupaka tuţbi i ţalbi. 87. sa izmenama iz 1996. godine osnovao Odbor za slobodno udruţivanje i Komisijo za ispitivanje i koncilijaciju u oblasti sindikalne slobode. u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. na obrazovanje i dr. Savet Evrope je u oba svoja osnovna akta.obavljanje svoje funkcije. Za razliku od Evropske konvencije o ljudskim pravima i Konvencije MOR br. godine. zajedno sa pravom da osnivaju sindikati i da se u njih učlanjuje. koja je stupila na snagu 1965. drţavne i meĎunarodne organizacije za zaštitu svojih ekonomskih i socijalnih prava i da se uključuju u te organizacije (član 5). posvetio neke odredbe i sindikalnom udruţivanju. meĎutim. Zahvaljujući tripartitnom sastavu organa MOR. Ovo pravo moţe da se ograniči samo iz razloga drţavne ili javne bezbednosti. ne smeju da umanje efikasnost poslovanja preduzeća (treći stav člana 2). godine utvrĎuje slobodu radnika i poslodavaca da osnivaju lokalne.

53 . godine znači ponovni zahtev za poštovanjem ljudskih prava. ona utvrĎuje pravo na kolektivno pregovaranje i kolektivne akcije. Sluţbeni list RS br. Oni predstavljaju kolektivnu snagu za vršenje pritiska na poslodavce. Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin) iz 1993. U Republici Sloveniji je sindikalna sloboda utvrĎena ĉlanom 76 Ustava RS. on je pravo na sindikalne slobode utvrdio i kao samostalno pravo čoveka. Italija. na nivou drţave) s ciljem da brinu o ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava radnika. Osim što je ustav u posebnom članu uredio sindikalnu slobodu (iako u drugom stavu člana 42.4 Definicija sindikata Definicija sindikata nije utvrĎena pravnom normom. Dalje. ustav utvrĎuje pravo svakoga da se slobodno udruţuje sa drugima).5 Sindikalni unitarizam i pluralizam MOR dopušta i sindikalni unitarizam (Nemačka. godine. 13/93. kao i uključivanje u njih slobodno. Austrija. godine kao osnovna socijalna prava radnika utvrĎuje slobodu udruţivanja i kolektivnog pregovaranja i informisanja. uključujući i štrajk. Grčka. kada u drţavi deluje krovni savez sindikata. u okviru ljudskih prava i osnovnih sloboda. učlanjivanja i delovanja je priznata u svim evropskim drţavama. Sindikate obično definišemo kao dobrovoljna interesna udruţenja radnika koja deluju na različitim nivoima (kod poslodavca. prednost sindikata kada je u drţavi organizovano više vrsta sindikata odnosno saveza sindikata leţi u konkurentnosti njihovih programa. naročito u pogledu političkih.Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. Iako Povelja nije pravno obavezna. 5. 5. Sindikati su nezavisni od poslodavca i drţave. 5. konsultovanja i participacije radnika. koji kaţe da je osnivanje i delovanje sindikata. Povelja u članu 12 utvrĎuje da svako ima pravo na mirno okupljanje i pravo na udruţivanje na svim nivoima. Povelja o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000. Ovaj ugovor naglašava poštovanje ljudskih prava i podstiče konsultacije izmeĎu poslodavaca i radnika. Prednost sindikalnog unitarizma. u okviru delatnosti.6 Reprezentativnost sindikata 66 Zakon o reprezentativnosti sindikata. Slovenija). profesije ili generalno. U vaţne akte Evropske zajednice koji se odnose na sindikalnu slobodu spada i Ugovor iz Amsterdama. Sloboda organizovanja. Ugovor iz Amsterdama je utvrĎuje kao standard zaštite socijalnih prava (pored Evropske socijalne povelje). Engleska) i sindikalni pluralizam (Francuska. godine66 utvrĎuje sticanje svojstva pravnog lica i sticanje statusa reprezentativnosti sindikata. koji je stupio na snagu 1999. jeste veća sindikalna snaga u ostvarivanju prava. sindikalnih i graĎanskih pitanja.

. opštinama.da su demokratski i da ostvaruju slobodu uključivanja u sindikate. Radi se samo o radnjama koje se samo evidentiraju i i na osnovu toga se samo konstatuje da je sindikat postao pravno lice. grana ili profesija. organizovana su još 24 sindikata koji su reprezentativni na nivou delatnosti i profesija67. 69 Uslovi za čuvanje statuta ne zalaze u pravo na slobodno osnivanje sindikata i ne sprečavaju osnivanje sindikata. u sindikate je u Sloveniji učlanjeno oko 40 procenata aktivnog stanovništva. institutima. Tekst odluke o čuvanju. Ministar odnosno upravni organ nisu nadleţni da kontrolišu zakonitost odredbi statuta. koju izda ministar.da su nezavisni od drţavnih organa i poslodavca. Savez sindikata Slovenije je najjača sindikalna konfederacija u Sloveniji. br. br. Kao reprezentativne krovne organizacije sindikata u Republici Sloveniji deluju sledeći sindikati: Savez slobodnih sindikata. a ne da bi mogao da deluje. što Sloveniju svrstava u vrh meĎu drţavama članicama EU. 54 . a na nivou drţave su reprezentativni i pojedini sindikati ovog saveza. Čuvanje statuta se obavlja na zahtev ovlašćenog lica sindikata. jer ostvaruje socijalnoekonomska prava radnika. 5. Za sindikate koji deluju na području drţave ili u više opština. Za sindikate u preduzećima. dana 5. Sindikat radnika Slovenije – Solidarnost. objavljuje se u Sluţbenom listu Republike Slovenije (treći stav člana 3 ZRSin). Slovenački savez sindikata Alternativa. On je reprezentativni savez na nivou drţave. U Republici Sloveniji je na snazi sindikalni pluralizam sa vaţećim ureĎenjem reprezentativnosti sindikata. Konfederacija sindikata Pergam Slovenije. Reprezentativni sindikati su oni koji ispunjavaju gore navedene uslove po članu 6 ZRSin. Osim njih. odluke o čuvanju izdaju upravni organi. jer je u nju učlanjeno oko 60 procenata aktivnog stanovništva u Sloveniji. 1998. . sindikat postaje pravno lice danom izdavanja odluke o ĉuvanju statuta ili drugog osnovnog akta (prvi stav člana 2 ZRSin). u skladu sa ZRSin.7 Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin) ZRSin utvrĎuje način sticanja svojstva pravnog lica i svojstva reprezentativnosti68. delovanja i ostvarivanja članskih prava i obaveza.da se finansiraju preteţno iz članarine i drugih sopstvenih izvora. . Po ZRSin.da imaju odreĎen broj članova. U-I-57/95. 78 (odluka ustavnog suda RS. odluku o čuvanju izdaje ministar za rad. 13/98). Statut je sindikatu potreban da bi mogao da nastupa u pravnom saobraćaju (sklapanje ugovora) kao pravno lice. Konfederacija 90 Slovenije. oko dvadeset sindikata delatnosti. kako bi sindikat mogao što bolje da zastupa radnike. Sluţbeni list RS. Zato navedene odredbe ZRSin nisu u neskladu sa članom 76 ustava RS i Konvencijom MOR br. 67 Uprkos jakom opadanju članstva.Reprezentativni su oni sindikati koji ispunjavaju uslove iz člana 6 ZRSin i to: . Nezavisnost – Konfederacija novih sindikata Slovenije. ZRSin utvrĎuje svojstvo reprezentativnosti. upravni organi koji izdaju odluke vode evidenciju o čuvanju statuta (član 5 ZRSin)69. 68 Svaki sindikat je reprezentativan u pogledu funkcije koju vrši. 2. koja je ograničena na odreĎene primere u ZRSin u cilju kvalitetnog delovanja organizacije.

5. opštini odnosno široj lokalnoj zajednici ili kod poslodavca reprezentativni su ako ispunjavanju gore navedene uslove (iz člana 6 ZRSin) i ako su udruţeni u savez ili konfederaciju sindikata koji su reprezentativni za područje drţave (1. delatnosti. 2. a odluka poslodavca o reprezentativnosti sindikata objavljuje se kod poslodavca na uobičajen način. i 3. 8 Sindikat kod poslodavca i sindikalni poverenik po odredbama ZRO U skladu sa ZRO. Tekst odluke o reprezentativnosti se objavljuje u Sluţbenom listu Republike Slovenije. po članu 7 ZRSin. Sporove u vezi sa utvrĎivanjem reprezentativnosti sindikata rešavaju sudovi rada u kolektivnim radnim sporovima. u koje stupaju sindikati iz različitih grana. profesiji. delatnosti. Te nadleţnosti su.Ako ispunjavanju gore navedene uslove (iz člana 6 ZRSin). profesiji. delatnosti ili profesije (član 8 ZRSin). stav člana 9 ZRSin). koji ispunjava sledeće uslove: 55 . Sindikat koji nije uĉlanjen u savez ili konfederaciju sindikata koji su reprezentativni za područje drţave. delatnosti ili profesija. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. Ako sindikat stekne svojstvo reprezentativnosti. Reprezentativnost sindikata se priznaje odlukom koju izdaje ministar odnosno poslodavac za sindikate koji nisu učlanjeni u savez ili federaciju. i u koje je uĉlanjeno najmanje 10% radnika iz pojedine grane. 3. Sindikati u grani. kao reprezentativni se utvrĎuju i savezi ili konfederacije sindikata za podruĉje drţave. to znači da ima odreĎene nadleţnosti koje nemaju sindikati kojima to svojstvo nije priznato. sledeće: 1. učestvuju u radu organa koji odlučuju o pitanjima ekonomske i socijalne zaštite (sklapaju socijalni sporazum). profesiji. delatnosti. drţavni organ svojim aktom utvrĎuje reprezentativnost ili je priznaje poslodavac. reprezentativan je u grani. stav člana 9 ZRSin). opštine odnosno šire lokalne zajednice ili poslodavca (2. Po pravilu. To je bilo koji sindikat organizovan kod poslodavca ili na višem nivou – u delatnosti. opštini. sindikat kod poslodavca je reprezentativan sindikat koji imenuje i bira sindikalnog poverenika (peti stav člana 8). opštini odnosno široj lokalnoj zajednici ili kod poslodavca ako ispunjava gore navedene uslove (iz člana 6ZRSin) i ako je u njega uĉlanjeno najmanje 15% radnika pojedine grane. sklapaju kolektivne ugovore sa opštim vaţenjem. Broj članova sindikat dokazuje potpisanim pristupnim izjavama članova. Predlaţu članove saveta radnika (član 27 ZURU). Zakon o reprezentativnosti sindikata počiva na Konvenciji MOR br. U pojedinim drţavama reprezentativnost se priznaje na različite načine. profesije. predlaţu kandidate radnika koji učestvuju u upravljanju u skladu sa Zakonom o učešću radnika u upravljanju (u daljem tekstu: ZURU).

3. Prava radnika. s tim da poštuje navedena pravila. poslodavac moţe opštim aktima da uredi organizaciju rada ili utvrdi obaveze koje radnici moraju poznavati da bi ispunjavali ugovorne i druge obaveze (1. priznato mu je svojstvo reprezentativnosti po ZRSin. Postavlja se pitanje da li poslodavac moţe da pridobija nove članove sindikata i da obezbeĎuje sindikatu odreĎena sredstva za delovanje.1. mada samo povoljnije nego što su utvrĎena zakonom ili u kolektivnim ugovorima. ako je kod poslodavca organizovan sindikat. Iz odredbi ZRO proizlazi (2. On ne sme da utvrĎuje nove obaveze jer ZRO utvrĎuje da se radi o obavezama koje radnik mora već da poznaje. članovi su izabrali sindikalnog poverenika. a ne opštim aktima. poslodavac ga mora razmotriti pre donošenja opšteg akta i mora se opredeliti prema njemu (2. Poslodavac je duţan da predlog opšteg akta pre donošenja dostavi na mišljenje sindikatu/sindikatima kod poslodavca. Ako je kod poslodavca organizovan sindikat. Sindikati kod poslodavca imaju vaţne uloge. 5. ali tek kada se opredeli prema pravovremeno primljenom 56 . a kao takvo mešanje se.9 Uĉešće sindikata u donošenju opštih odluka poslodavca Sindikat kod poslodavca učestvuje u sledećim odlukama poslodavca: 1. 2. i 2. Ako kod poslodavca nije organizovan sindikat. ureĎuju se kolektivnim ugovorima. Ako sindikat da mišljenje u roku od osam dana. pri odlučivanju o individualnim pravima. kod poslodavca učestvuje sindikat. stav član 8 ZRO). Sindikat mora dati mišljenje u roku od osam dana (1. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. poslodavac moţe da ureĊuje prava radnika opštim aktima. on moţe da donese opšti akt čak i ako je ono negativno. smatra i izdrţavanje radničkih organizacija finansijskim sredstvima poslodavaca ili na drugi način sa ciljem da te organizacije kontroliše poslodavac. učestvuju u odlučivanju o individualnim pravima radnika. stav člana 8 ZRO). izmeĎu ostalog. Donošenje opštih akata Kod donošenja opštih akata moramo razlikovati dve situacije. sindikat čiji je član radnik moţe da učestvuje pri pokretanju postupka. Takvo postupanje bi bilo u suprotnosti s prvim i drugim stavom Konvencije MOR br. Ostale akte moţe da donese po svom sudu. koje mogu da se svrstaju u dve grupe: 1. ZRO ne utvrĎuje kakve je opšte akte duţan da donese poslodavac. koja utvrĎuje da organizacije poslodavaca i radnika moraju biti zaštićene od svakog mešanja jednih u poslove drugih. Poslodavac nije obavezan da poštuje mišljenje sindikata. stav člana 8 ZRO). ima članove zaposlene kod poslodavca. učestvuju u odlučivanju o kolektivnim pravima radnika i 2. stav člana 20) da je poslodavac duţan da donese akt o sistematizaciji radnih mesta. Pri odlučivanju o kolektivnim pravima radnika.

U članu 74 ZRO utvrĎene su obaveze oba poslodavaca u vezi sa informisanjem sindikata i s konsultacijama sa sindikatima. o razlozima za prenos. o pravima. U slučaju da kod poslodavca nema sindikata. 2. U tom slučaju ugovorna i druga prava i obaveze iz radnog odnosa prelaze sa poslodavca koji vrši prenos na poslodavca koji vrši prijem. ali poslodavac nije duţan da se rukovodi stavom sindikata ako ne doĎe do usklaĎivanja stavova. o pravima. Sistematizacija se ureĎuje u opštem organizacionom aktu. o predviĎenom roku u kome će prestati potreba za radom radnika kao i o predloţenim kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak (1. Kolektivno otpuštanje ZRO u članovima od 96 do 102 ureĎuje postupak u slučaju raskida ugovora o zaposlenju većem broju radnika (kolektivno otpuštanje). pravosnaţne sudske odluke ili zbog spajanja ili deljenja. Poslodavac je duţan da informiše sindikat i da se konsultuje sa sindikatom i Zavodom za zapošljavanje. broju i kategorijama svih zaposlenih radnika. Osim obaveze informisanja. Poslodavac je u slučaju da prestane potreba za većim brojem radnika iz poslovnih razlogov duţan da što pre u pisanoj formi informiše sindikate kod poslodavca o razlozima za prestanak potrebe za radom radnika. 57 . 3. ekonomskim i socijalnim posledicama prenosa za radnike kao i o predviĎenim merama za radnike) i u istom roku – 30 dana pre prenosa (3. sindikat smatra da bi trebalo doneti novu sistematizaciju. Poslodavac koji vrši prenos i poslodavac koji vrši prijem moraju najmanje 30 dana pre prenosa preduzeća da obaveste sindikate kod poslodavca o datumu ili predviĎenom datumu prenosa. radnici moraju biti neposredno informisani o pitanjima o kojima bi inače bio informisan sindikat (o datumu ili predviĎenom datumu prenosa. stav člana 97 ZRO). stav člana 74 ZRO). Cilj ovih konsultacija je da poslodavac upozna sindikat sa predviĎenim odlukama i da se usklade stavovi. Ako npr. on moţe na to da skrene paţnju poslodavcu.mišljenju sindikata ili po isteku roka od osam dana od dana kada je predlog akta bio uručen sindikatu. ali poslodavac nije obavezan da inicijativu ili predlog sindikata prihvati. o razlozima za prenos. o predviĎenim kategorijama radnika koji su višak. ekonomskim i socijalnim posledicama prenosa za radnike kao i o predviĎenim merama za radnike (1. Promena poslodavca ZRO u članu 73 utvrĎuje promenu poslodavca koja nastaje zbog pravnog prenosa preduzeća ili dela preduzeća koji se vrši na osnovu zakona. o čijem donošenju u skladu sa članom 8 ZRO odlučuje poslodavac. oba poslodavca imaju i duţnost da se najmanje 15 dana pre prenosa konsultuju sa sindikatima kako bi se postigao sporazum i to o posledicama prenosa preduzeća i o predviĎenim merama za radnike (2. stav član 74 ZRO). stav člana 74 ZRO). pravnog posla.

upravnik u prisilnom poravnanju mora što pre u pisanoj formi da informiše sindikate kod poslodavca o razlozima za prestanak potrebe za radom radnika. o predviĎenom roku u kome će prestati potreba za radom radnika kao i o predloţenim kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak. nije duţan da obaveštava zavod za zapošljavanje. o predviĎenim kategorijama radnika koji su višak. konsultacije sa ciljem da se postigne sporazum. sa ciljem da se postigne sporazum. o predviĎenom roku u kome će prestati potreba za radom radnika kao i o predloţenim kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak. Upravnik u prisilnom poravnanju nije duţan da o otpuštanju obavesti zavoda za zapošljavanje. Poslodavac je takoĎe duţan da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca u cilju postizanja sporazuma o mogućnih načinima za sprečavanje i ograničavanje broja otkaza. sa ciljem da sa postigne sporazum. broju i kategorijama svih zaposlenih radnika. mora da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca o predloţenim kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak. stav člana 97 ZRO). Poslodavac je duţan da o nameravanom kolektivnom otpuštanju obavesti i Zavod za zapošljavanje i da kopiju obaveštenja pošalje sindikatima kod poslodavca. slanje kopije obaveštenja poslatog Zavodu za zapošljavanje). da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca o predloţenim kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak. U slučaju raskida ugovora o zaposlenju većem broju radnika u steĉajnom postupku ili postupku sudske likvidacije.Pored toga. u tim slučajevima otpuštanja iz člana 108 ZRO ne proizilazi nijedna specifičnost. a prilikom pripreme programa otpuštanja viška radnika o mogućim načinima za sprečavanje i ograničavanje broja otkaza kao i o mogućim merama za sprečavanje i ublaţavanje štetnih posledica. Naime. Pored toga. Isto tako. ali odredbu o kolektivnom otpuštanju treba primenjivati ako ima smisla. Kolektivno otpuštanje u sluĉaju postupka za ukidanje poslodavca ili prisilnog poravnanja Kolektivno otpuštanje u slučaju raskida ugovora o zaposlenju zbog početka postupka za ukidanje poslodavca ili prisilno poravnanje (članovi 103 do 108) tretiraju se kao redovni raskidi ugovora o zaposlenju iz poslovnih razloga. stečajni odnosno likvidacioni upravnik je duţan da što pre u pisanoj formi obavesti sindikate kod poslodavca o razlozima za prestanak potrebe za radom radnika. jer konsultacije sa sindikatima o mogućim načinima za sprečavanje i ograničavanje broja raskida ne bi imale smisla iz perspektive 58 . poslodavac prethodno. poslodavac ipak moţe da sprovede postupak davanja otkaza. 4. Ako do sporazuma ne doĎe. uz odreĎene specifičnosti. o predviĎenim kategorijama radnika koji su višak. U slučaju otpuštanja u drugim sluĉajevima ukidanja poslodavca (u postupku redovne likvidacije ili u primeru ukidanja društva po skraćenom postupku po odredbama ZPD) poslodavac je duţan da postupa u odnosu sa sindikatima kod poslodavca kao u slučaju kolektivnog otpuštanja (informisanje. a nije duţan da se konsultuje o kriterijumima za utvrĎivanje koji su radnici višak. Ako u slučaju pravosnaţnog prisilnog poravnanja doĎe do raskida ugovora o zaposlenju većem broju radnika. a prilikom pripreme programa otpuštanja viška radnika o mogućim načinima za sprečavanje i ograničavanje broja otkaza kao i o mogućim merama za sprečavanje i ublaţavanje štetnih posledica (2. broju i kategorijama svih zaposlenih radnika. upravnik u prisilnom poravnanju mora prethodno.

stav člana 147 ZRO). isto vaţi u pogledu kriterijuma za utvrĎivanje broja radnika koji su višak. o izvoĎenju noćnog rada noćnih radnika (a ne svakog noćnog rada) koji se obavlja redovno. Noćni rad ţena u industriji i graĊevinarstvu Prilikom uvoĎenja noćnog rada ţena u industriji i graĎevinarstvu ZRO je u članu 153 utvrdio obaveznu saradnju sindikata i poslodavaca. 7. 5. stav člana 84 ZRO). najmanje jednom godišnje (član 152 ZRO). u slučaju da radnik tako zahteva. Zato je poslodavac duţan da pred početak kalendarske ili poslovne godine (onda kada se ona ne poklapa sa kalendarskom) utvrdi godišnji plan radnog vremena (godišnji kalendar rada) i o njemu obavesti radnike i sindikate kod poslodavca (2. Noćni rad Poslodavac mora da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca: 1. i 3. a u oba slučaja je duţan da svoj stav obrazloţi u pisanoj formi (2. Raskidu moţe da se usprotivi bilo zato što smatra da za njega ne postoje opravdani razlozi bilo zato što postupak nije bio zakonit. 5. smene) i na mere za zaštitu i zdravlje u radu. na oblike organizacije noćnog rada (npr. Konsultacije se odnose na plan vremena koje se proteţe u noćne sate. Planiranje radnog vremena Planiranje radnog vremena je vaţan element radnog odnosa.činjenice da se svim radnicima raskida ugovor o zaposlenju. ishrana i dr). duţan da o nameravanom redovnom ili vanrednom raskidu ugovora o zaposlenju u pisanoj formi obavesti sindikat čiji je radnik član prilikom pokretanja postupka (1. 6. U navedenim postupcima učestvuje samo onaj sindikat čiji je radnik član (reprezentativni sindikat ili sindikat koji nema svojstvo reprezentativnosti) i to samo u slučajevima ako radnik koji je u postupku to izričito zahteva. 2. razloga nesposobnosti i razloga odgovornosti) i u slučaju vanrednog raskida poslodavac je. pre uvoĎenja noćnog rada. 59 . stav člana 84 ZRO). U svim slučajevima redovnog raskida ugovora o zaposlenju (iz poslovnog razloga. Sindikat moţe da dâ svoje mišljenje o nameravanom raskidu u roku od osam dana.10 Uĉešće sindikata u odluĉivanju o individualnim pravima radnika Sindikat učestvuje u odlučivanju o individualnim pravima radnika u slučajevima: redovnog i vanrednog raskida ugovora o zaposlenju (članovi 84 i 85 ZRO) i u vezi sa disciplinskim postupkom (članovi 179 i 180). kao i na socijalne mere (zaštita dece.

stav člana 179 ZRO). on moţe da deluje na nivou delatnosti. ali obaveštenje sindikatu ima značaj pre svega zbog traţenja mogućnosti da se radniku sačuva zaposlenje. 2. stav člana 208 ZRO) i poslodavac je duţan da uključi sindikat u postupke kod poslodavca u skladu sa odredbama ZRO. Sindikat moţe da dâ svoje mišljenje. zaštite na radu i zdravstvene zaštite. Sindikat mora da obavesti poslodavca o imenovanju odnosno izboru sindikalnog poverenika (2. Protivljenje ima značaj radi zadrţavanja efektivnosti ugovora o zaposlenju iz razloga nesposobnosti i razloga odgovornosti. Ako poverenik nije odreĎen. stav člana 227 ZRO). sindikat zastupa njegov predsednik (1. prati sprovoĎenje kolektivnih ugovora. ako je sindikat dao negativno mišljenje (3. ali sindikat nije dao mišljenje (pravovremeno) ili se u mišljenju nije protivio otpuštanju moţe da obavesti inspekciju rada koja zadrţava efikasnost otkaza ugovora. Osnovni zadaci sindikalnog poverenika su: 1. Sindikat ima pravo da bude upoznat i sa tim kako se disciplinski postupak okončao. smatra se da nema primedbi na raskid (2. stav člana 179 ZRO). 60 . Ako radnik tako zahteva. u roku od osam dana (2. u slučaju da je sprečeno samovoljno postupanje ili da se spreči nenadoknadiva šteta. ZRO ne utvrĎuje institut zadrţavanja. 5. Sindikat koji ima članove zaposlene kod odreĎenog poslodavca moţe da imenuje ili izabere jednog ili više sindikalnih poverenika. profesije ili na nekom drugom nivou. stav člana 179 ZRO). Ugovor o zaposlenju nema dejstvo do isteka roka za arbitraţnu (u slučaju arbitraţnog rešavanja spora) odnosno sudsku zaštitu. poslodavac je duţan da o uvoĎenju disciplinskog postupka i prekršaju u pisanoj formi obavesti sindikat čiji je član radnik prilikom uvoĎenja postupka (1. duţan da sindikatu pošalje na uvid rešenje o disciplinskoj odgovornosti (4. ali ako radnik pri uvoĎenju postupka nije zahtevao saradnju sa sindikatom. kao i radnik koji je zahtevao da se sindikat obavest. Kada se radi o poslovnom razlogu za prestanak ugovora o zaposlenju. otkaza ugvoora o zaposlenju. poslodavac nije duţan da šalje rešenje. prikuplja informacije u vezi sa kršenjem prava iz oblasti radnog odnosa. stav člana 208 ZRO). Radnik koji nije član sindikata. Sličan postupak je utvrĎen u disciplinskom postupku. Poslodavac je duţan da u roku osam dana razmotri mišljenje sindikata i da se opredeliti po navodima iznetim u tom mišljenju (3. Nije nuţno da sindikat bude organizovan na nivou poslodavca. radnik koji od poslodavca nije zahtevao da obavesti sindikat čiji je član.11 Sindikalni poverenik Sindikalni poverenik omogućava usklaĎivanje interesa radnika i poslodavca i brine o protoku informacija u preduzeću. stav člana 84 ZRO).U slučaju da sindikat ne da mišljenje u roku od osam dana. naime. Poslodavac je. stav člana 180 ZRO). koje mora obrazloţiti.

U slučaju promene poslodavca sindikalni poverenik zadrţava svoj status ako kod poslodavca koji vrši prijem postoje uslovi za njegovo imenovanje u skladu sa kolektivnim ugovorom (1. stav člana 113 ZRO). Konvencija MOR br. upozorava inspekciju rada na kršenje kolektivnih ugovora i prava radnika. 2. 135 o olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću utvrĎuje da predstavnici radnika moraju da budu zaštićeni od postupaka koji bi po njih bili štetni ako postupaju u skladu sa zakonom. učestvuje u imenovanju štrajkačkog odbora). 5. a sindikalnu aktivnost mora da obavlja u vreme i na način koji ne umanjuju efikasnost poslovanja poslodavca (3. Sindikalni poverenik je duţan da obavlja sindikalnu aktivnost tako da ne umanjuje efikasnost poslovanja poslodavca. osim ako nisu ispunjeni uslovi za ponovno imenovanje sindikalnog poverenika (2. osim ako u slučaju poslovnog razloga odbije ponuĎeno odgovarajuće zaposlenje ili ako se radi o raskidu u postupku ukidanja poslodavca (1. zastupa radnika pred organima preduzeća. Sindikalni poverenik ima pravo da obezbeĎuje i štiti prava i interese članova sindikata kod poslodavca. Broj sindikalnih poverenika kojima je poslodavac duţan da obezbedi posebnu zaštitu moţe da utvrdi u skladu sa kriterijumima dogovorenim u kolektivnom ugovoru odnosno u dogovoru izmeĎu poslodavca i sindikata (1. i 4. stav člana 210 ZRO). 4. Poslodavac sindikalnom povereniku: 1. Sindikalni poverenik uţiva posebnu zaštitu. protiv njega ne sme da započne disciplinski postupak ili postupak za naknadu štete ili da ga na neki drugi način stavlja u manje povoljan poloţaj (2.3. kolektivnim ugovorom ili drugim pravnim aktima. stav člana 209 ZRO). 6. 61 . 5. Zbog obavljanja sindikalne aktivnosti ne sme da snizi platu. upozorava poslovodni organ i organ upravljanja na nepravilnosti.12 Obaveze poslodavca prema sindikatu U ZRO je utvrĎena obaveza poslodavca da sindikatu obezbedi uslove za brzo i efikasno obavljanje sindikalne aktivnosti u skladu sa propisima kojima se štite prava i interesi radnika i da mu omogući pristup podacima potrebnim za obavljanje sindikalne aktivnosti (član 207 ZRO). stav člana 210 ZRO). stav člana 113 ZRO). Ne sme da raskine ugovor o zaposlenju bez saglasnosti sindikata ako sindikalni poverenik postupa u skladu sa zakonom. 3. stav člana 208 ZRO). kolektivnim ugovorom i ugovorom o zaposlenju. stav člana 209 ZRO). Navedena zaštita od otpuštanja traje sve vreme obavljanja funkcije sindikalnog poverenika i još jednu godinu po prestanku obavljanja te funkcije (2. obavlja odreĎene aktivnosti tokom priprema za štrajk (prikuplja informacije. Zaštitu uţiva još jednu godinu po prestanku funkcije.

5. učlanjivanje. godine u Parizu. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. god. delovanje. donošenje pravila. 11/58. utvrĎena je obaveza poslodavca da je na zahtev sindikata duţan da obračunava i isplaćuje sindikalnu članarinu za radnika u skladu sa aktom sindikata čiji je radnik član (3. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Povelja sadrţi odredbu o zaštiti sindikalnih poverenika (član 28). br. socijalnim i kulturnim pravima (član 8) i MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima (član 22) i konvencije MOR iz oblasti delovanja sindikata. 8/58. imenovanje predstavnika sindikata. 5. i to akte OUN: Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. god. 194972. delatnosti ili delova preduzeća ili delatnosti. Konvenciju MOR br. Ni javna vlast ni poslodavac se ne sme mešati u organizovanje. 71 Konvencija MOR br. Svetska sindikalna federacija osnovana je 1945. 70 Na evropskom nivou deluje Evropska konfederacija sindikata ETUC (European Trade Union Confederation).14 UsklaĊenost unutrašnjeg pravnog poretka sa meĊunarodnim aktima u vezi sa organizovanjem i delovanjem sindikata Slovenačko zakonodavstvo poštuje meĎunarodne norme koje ureĎuju sindikalnu slobodu. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. anglo-američki sindikati istupili su iz nje i osnovali MeĎunarodnu konfederaciju slobodnih sindikata. 73 Konvencija MOR br. Odredbe ZRSin o sticanju svojstva pravnog lica i reprezentativnosti ne znače ograničavanje sindikalne slobode. u Hagu je osnovana MeĎunarodna konfederacija hrišćanskih sindikata. osnovana 1973. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. 14/82.Osim toga.13 MeĊunarodno povezivanje sindikata Sindikati mogu da se povezuju na univerzalnom i meĎunarodnom nivou. stav člana 210 ZRO).). 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. U Evropi se sindikati pre svega povezuju u okviru EU70. Godine 1920. MeĎunarodni pakt o ekonomskim. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnom pregovaranju. i to: Konvenciju MOR br. nezavisnost i dr. Konvenciju MOR br. Godine 1947. Pri zaštiti sindikalnog poverenika u slučaju promene poslodavca u ZRO je poštovana Direktiva Saveta 2001/23/EZ iz 2001. o pribliţavanju zakonodavstava drţava članica u vezi sa zadrţavanjem prava radnika u slučaju prenosa preduzeća. 72 Konvencija MOR br. br. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. Interni pravni poredak u pitanju slobode sindikata uvaţava i norme izmenjene Evropske socijalne povelje Saveta Evrope iz 1996. 197173. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. jer se to svojstvo stiče na osnovu unapred utvrĎenih kvantitativnih merila (odreĎen broj članova) i kvalitativnih merila (demokratičnost. br. U vezi sa delovanjem sindikalnih poverenika utvrĎuje obavezu ugovornih strana da nacionalnim zakonodavstvom neće ograničavati slobodu osnivanja i uključivanja radnika u radničke organizacije za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih interesa. god. 194871. u Briselu. U tome Slovenija sledi meĎunarodnu regulativu. 62 .

5. Po ZRO. koje je Republika Slovenija preuzela u svoj pravni poredak.Značajna je i odredba kojom se zabranjuje diskriminacija pri zapošljavaju i u radu zbog članstva u sindikatu. čime sindikati dobijaju na značaju. Svojstvo pravnog lica sindikat mora da dobije radi sklapanja pravnih poslova (ugovora). a pri kraju 19. koje su u prilogu detaljnije analizirane. Načelo sindikalne slobode je utvrĎeno u univerzalnim aktima OUN. Drţavni zbor je 1993. Sindikalna sloboda je priznata kao osnovno pravo čoveka koje obuhvata pravo na osnivanje sindikata. pravo članstva u sindikatu i delovanja u sindikatu. reprezentativni sindikat) dobio je kod poslodavca znatne nadleţnosti. veka svako udruţivanje je bilo zabranjeno i tretirano kao kazneno delo. koji utvrĎuje način sticanja svojstva pravnog lica i reprezentativnosti sindikata. Početkom 19. sindikat (tj. MOR i Saveta Evrope i Evropske zajednice. a reprezentativnost po zakonu daje sindikatu odreĎene nadleţnosti (sklapanje kolektivnih ugovora na opštem nivou. sklapanje socijalnog sporazuma i dr.). 63 . usvojio i Zakon o reprezentativnosti sindikata.15 Rezime Radnici su počeli da se povezuju i udruţuju zbog slabih uslova rada i uzajamne pomoći u slučaju bolesti i nesreća. kao i odredba koja članstvo u sindikatu i učešće u sindikalnim aktivnostima odreĎuje kao neopravdane razloge za raskid ugovora o zaposlenju. veka priznavalo se kao legalan oblik delovanja. god. kasnije su ga tolerisali.

Vodovnik Z. 66/00. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. Vodovnik. (1994). 11/58. Sindikalno pravo. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnike u preduzeću. 5. I. (2003) Poglavja iz delovnega in socialnega prava. Ljubljana: Univerza v Ljubljani. Da li Republiku Sloveniju obavezuju konvencije MOR koje definišu sindikalnu slobodu? Ako je odgovor potvrdan. Šta znači negativno mišljenje pri donošenju opšteg akta o sistematizaciji radnih mesta? 10.. Navedite kako su organizovani sindikati u Republici Sloveniji! 6. Podjetje in delo br. br. 8/58. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. Konvencija MOR br. 33/91. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Kakva je razlika u nadleţnosti sindikata koji imaju svojstvo reprezentativnosti i sindikata koji to svojstvo nemaju? 7.. Konvencija MOR br. 42/97. Kakvu zaštitu uţiva sindikalni poverenik? 9. 6. 69/04 i 68/06 (odreĎeni članovi). Končar. Ljubljana: Sluţbeni list RS. 8. 4. Da li poslodavac moţe da obračunava i isplaćuje članarinu sindikatu od radnika koji su njegovi članovi? Ako je odgovor potvrdan.5. Sluţbeni list RS. P. br. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Šta znači sindikalna sloboda? 5. Koji značajni univerzalni pravni akti ureĎuju slobodu sindikata? 3. 7. (1993). 5-6/1996/XXII.17 Literatura i pravni izvori: 1.16 Pitanja: 1. Z. navedite pravnu osnovu! 5. 2. 14/82. Navedite osnovne zadatke sindikalnog poverenika! 8. 64 . 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. br. Konvencija MOR br. 3. Mednarodno delovno pravo. Novak. (1996) Autonomni izvori na področju delovnega prava. br. 24/03. Fakulteta za upravo. što to znači? 4. Jurančič. Ljubljana: ČZP Enotnost. M. R. Kyovsky. Ustav Republike Slovenije. Opišite istorijski razvoj nastanka i razvoja sindikata! 2.

9. br. 42/02. 13/93. br. 65 . Zakon o reprezentativnosti sindikata. Zakon o radnim odnosima. Sluţbeni list RS. Sluţbeni list RS. 10.

66 .

Biće predstavljene strane u kolektivnim ugovorima. U poslednje vreme se kao četvrti partner javljaju graĎanska udruţenja ili druge nevladine organizacije i udruţenja. br. poslodavaca i Vlade (drţave) u oblasti zapošljavanja. Vlada moţe da nastupa u dvostrukoj ulozi: ili u ulozi poslodavca ili u ulozi drţave. poslodavaca i drţave. trebalo bi razvijati bipartitni dijalog pre svega na nivou sklapanja kolektivnih ugovora u okviru delatnosti i preduzetničkih kolektivnih ugovora. odnosi izmeĎu socijalnih partnera se u oblasti radnog prava ureĎuju i autonomnim aktima – kolektivnim ugovorima. bipartizmu i tripartizmu. Govorićemo o socijalnom dijalogu.1 Socijalni dijalog Osim akata drţavne vlasti (ustava. 59/94 (ispr. predstavnika poslodavaca. 67 . sistema kolektivnog pregovaranja. Ekonomsko-socijalni savet (u daljem tekstu: ESS) jeste tripartitni organ socijalnih partnera74 (radnika. Socijalni dijalog moţe biti bipartitno (bipartizam) ili tripartitno (tripartizam) pregovaranje izmeĎu predstavnika rada. zakona. KOLEKTIVNI UGOVORI Poglavlje Kolektivni ugovori je namenjeno upoznavanju tih autonomnih pravnih akata. god. 75 Ugovor o osnivanju Ekonomsko-socijalnog saveta RS. jer smo se sa predstavnicima radnika – sindikatima – već upoznali. sindikalnih prava i sloboda. Obično se radi o razmeni informacija izmeĎu predstavnika radnika.6. Partnerstvo se dakle širi i obuhvata interese šire društvene zajednice. ali ćete paţljivim čitanjem ustanoviti da ih navodimo naglašavajući različite stvari. ESS ima 15 članova i to po 5 predstavnika radnika. drţave). a i kasnije ćemo ih navoditi kada bude govora o štrajku i participaciji radnika. saradnje sa MOR i Savetom Evrope. sa pravnom prirodom kolektivnih ugovora. uredbi. Na nivou drţave kao tripartitni organ u Republici Sloveniji deluje Ekonomsko-socijalni savet. njihovim karakteristikama i vrstama re nivoima kolektivnih ugovora. socijalnom partnerstvu. Sluţbeni list RS. ESS je savetodavno telo koje predstavlja oblik sporazumevanja izmeĎu sindikata. A istina je i da iste konvencije ureĎuju različite oblasti kolektivnog radnog prava (kolektivno pregovaranje. 6. Svaki član ima jedan glas. pravilnika). predstavništva radnika. a odluke se donose jednoglasno. Studenti će se upoznati sa razvojem kolektivnog pregovaranja. pa i Vlade. poslodavaca i Vlade). kapitala i drţave radi postizanja zajedničkih ciljeva. jer smo ih već navodili kada smo govorili o delovanju sindikata. štrajkovi i dr. radničkog saupravljanja. Upoznaćete se i sa uporednom regulativom kolektivnog pregovaranja u pojedinim drţavama i sa meĎunarodnom regulativom. 64/94 i 32/95). Značajan deo vremena smo odvojili za novi Zakon o kolektivnim ugovorima. Moţda će vam se učiniti da ponovno navodimo odreĎene meĎunarodne akte koji ureĎuju tu oblast.). Zato i govorimo da se tu radi o odnosu socijalnog partnerstva koje predstavljaju predstavnici poslodavaca. 23/94. predstavnici radnika i Vlade. Oni se sklapaju na osnovu socijalnog dijaloga na različitim nivoima (preduzeća. poslodavaca i radnika75 i radi po pravilima koja su objavljena i u Sluţbenom listu br. delatnosti. Osnovan je ugovorom izmeĎu predstavnika drţave. prava iz radnih odnosa i drugih ekonomskih i socijalnih pitanja. u zavisnosti od poglavlja koje obraĎujemo. platnog sistema. br. pre svega predstavnici poslodavaca. navela da je socijalni dijalog na tripartitnoj osnovi u Sloveniji dobro razvijen. 74 Komisija EU je u svom izveštaju o napretku iz 2002.

obaveze i odgovornosti radnika kod poslodavca (normativni deo kolektivnog ugovora) i meĎusobna prava i obaveze strana koje su sklopile kolektivni ugovor (obligacioni deo kolektivnog ugovora). saradnji sa MOR i Savetom Evrope. konvencija utvrĎuje i pravo na slobode delovanja (sklapanja kolektivnih ugovora i pravo na štajk). kada su udruţivanja bila zabranjena. pravnoj sigurnosti. koji se sklapaju za odreĎeni period (po pravilu dve godine) i kojima socijalni partneri. participaciji radnika i delovanju radnika. i socijalnim pitanjima. Na osnovu bipartitnih pregovora predstavnika radnika i predstavnika poslodavaca sklapaju se kolektivni ugovori. i njih sklapaju poslodavci sa izabranim predstavnicima radnika u preduzeću ili pogonu. br. nisu ni mogli sklapati. 11 pravu na udruţivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih radnika. sa osnivanjem MOR. Širi sadrţaj ekonomsko-socijalnih odnosa kod nas ureĎuju socijalni sporazumi. ali su značajni za rešavanje odnosa rada i kapitala. Kolektivni ugovori su jedna od vrsta kolektivnih sporazuma kojima predstavnici radnika i poslodavaca kolektivno ureĎuju meĎusobne odnose. predstavnici radnika i poslodavaca kao i Vlada ţele da postignu zajednički cilj: uravnoteţen socijalno-ekonomski razvoj i odrţavanje socijalnog mira. jer se radi o dogovoru predstavnika poslodavaca i radnika. Definiciju kolektivnog ugovora nećemo naći u propisima. sindikalnim pravima i slobodama i o drugim ekonomski. Konvencija MOR br. njihovi predlozi i stavovi nisu obavezujući. o kolektivnom pregovaranju. zapošljavanja i radnih odnosa. cenama. 76 Konvencija MOR br. Aktivniji period ureĎivanja kolektivnim ugovorima započinje posle Prvog svetskog rata. tek sredinom 19. vaţni su kolektivni sporazumi koji se nazivaju participativni dogovori. Pošto delovanje ESS nije ureĎeno zakonom.ESS donosi stavove i predloge o sklapanju socijalnog sporazuma. jer se pre perioda tolerancije sindikata. 11 o pravu na udruţivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih radnika76 (1921) koja zaposlenima u poljoprivredi obezbeĎuje ista prava na udruţivanje i sklapanje saveza kao i radnicima u industriji. Oni predstavljaju efikasan način ureĎivanja meĎusobnih odnosa radnika i poslodavaca. 68 . Kolektivnim ugovorom se detaljnije ureĎuju prava. veka. o pravima iz oblasti socijalne zaštite. ekonomskoj politici. U srednjem veku su meĎusobna prava i obaveze izmeĎu radnika i poslodavaca ureĎivali cehovski statuti i te akte moţemo smatrati predhodnicom utvrĎivanja prava i obaveza radnika. Osim prava na udruţivanje radnika i poslodavaca. porezima. 6. 80/1930. MOR je u oblasti kolektivnog pregovaranja donela više značajnih konvencija: Konvencija MOR br.2 Istorijski razvoj kolektivnih ugovora i meĊunarodni akti koji ureĊuju kolektivna pregovaranja Kolektivni ugovori su počeli da se razvijaju prilično kasno. Svi kolektivni sporazumi koji vaţe za učesnike (radnike) i strane (potpisnike kolektivnog sporazuma) su autonomni izvori prava. Sluţbeni list. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava (1948). Pored toga.

Kolektivni ugovor je definisan kao pisani dogovor o uslovima rada i zaposlenja sklopljen sa jednim ili više poslodavaca i jednim ili više reprezentativnih sindikata ili predstavnika radnika. 6. ureĎivanju odnosa izmeĎu radnika i poslodavaca. 91 o kolektivnim ugovorima. Kolektivno pregovaranje na današnjoj teritoriji Slovenije postojalo je izmeĎu sindikata i odreĎenih poslodavaca (na primer grafikna industrija) još u vreme austrougarske monarhije. Konvencija MOR br. Zakon o zaštiti radnika Kraljevine SHS iz 1922. 153. Konvencija ureĎuje zaštitu predstavnika radnika. 144 o tripartitnim konsultacijama77 i istoimena Preporuka br. 144 o tripartitnim konsultacijama. Cilj konvencije je bi potpisnici trebalo da ureĎuju sve navedene oblasti. koji ne smeju da budu u suprotnosti sa navedenim zakonom. grupe poslodavaca odn. je utvrĎivao da se radni odnos ureĎuje individualnim i kolektivnim ugovorom. 98 o primeni naĉela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja i Preporuku br. 154 o kolektivnom pregovaranju (1981)78. 143. Konvencija utvrĎuje da kolektivno pregovaranje predstavlja pregovore izmeĎu poslodavca. jer je ona odmah posle Prvog svetskog rada donela prve propise o sklapanju kolektivnih ugovora. Konvencija MOR br. 2.3 Kolektivno pregovaranje u Sloveniji Početke sklapanja kolektivnih ugovora u Sloveniji nalazimo na kraju 19. god. 77 78 Republika Slovenija još nije ratifikovala Konvenciju MOR br. podstiče meĎusobne konsultacije izmeĎu radnika i poslodavaca odnosno njihovih organizacijam kao i osnivanje dobrovoljnih arbitraţa. Izmenjena Evropska socijalna povelja ureĎuje pravo na kolektivne pregovore. obezbeĎuje uslove njihovog rada.Godine 1949. jedne ili više organizacija poslodavaca s jedne strane i jedne ili više organizacija radnika s druge strane o: 1. ureĎivanju odnosa izmeĎu organizacija poslodavaca i organizacija radnika. uključujući i rad na kolektivnim sporazumima. s tim da se svim predstavničkim organizacijam radnika i poslodavaca omogući uključivanje u sve oblasti delovanja MOR. Konvenciju nisu ratifikovale ni Jugoslavija ni Slovenija. socijalnim i kulturnim pravima) značajni su zato što ureĎuju slobodno udruţivanje i učlanjivanje u sindikate. MeĊunarodni akti OUN (Univerzalna deklaracija o pravima čoveka i MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima i MeĎunarodni pakt o ekonomskim. Kolektivno pregovaranje postojalo je i u bivšoj Jugoslavija. ureĎenju radnih odnosa i uslova zaposlenja. 3. a i za kolektivno pregovaranje. Svrha oba akta je podsticanje tripartitnosti na nacionalnom mivou. MOR je donela Konvenciju br. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću (1971) i Preporuka br. veka. 69 . Konvencija MOR br.

23/06).). stovarišta i pomorskih agencija prestao je da vaţi 1. Sluţbeni list RS. 14/90. 5/91 i 71/93. sklapaju se i kolektivni ugovori za pojedine profesije (na primer lekare. 70 . na opštem nivou za privredne i vanprivredne delatnosti. br. I privatni i javni sektor imaju čitav niz sklopljenih kolektivnih ugovora na nivou delatnosti. stomatologe. I opšti i pojedini kolektivni ugovori su u postupku usvajanja. jer su radnici udruţivali rad i sredstva u sistemu društvene svojine i nije bilo titulara svojine. 1. 99/01. RS 90/05. 6. god.Zakon o zanatima (1931) utvrĎivao je da kolektivne ugovore mogu da sklapaju slobodna udruţenja. 2005. godine usvojen Opšti kolektivni ugovor za privredu za period od dve godine. 73/03. (ukidanje. novinare i dr. 69/02. 79 U sistemu samoupravljanja nije bilo suprotne strane za sklapanje kolektivnih ugovora. (ukidanje. U javnom sektoru socijalni partneri raspravljaju o kolektivnom ugovoru za javni sektor. prestao da vaţi 1. Priroda kolektivnih ugovora nije odgovarala asocijativnim radnim odnosima79 u uslovima društvene svojine i samoupravljanja. 99-100/03). pored toga. Ukidanje OKUpd. ukinuti su pojedini kolektivne ugovori delatnosti83. prestao da vaţi 1. 1972. 81 Zakon o radnim odnosima. pa se zato nisu usvajali drugi kolektivni ugovori u privredi i u vanprivredi.. 18/91. a 1997. Sluţbeni list SFRJ. 40/99. Sluţbeni list RS. Uredba o utvrĊivanju minimalnih zarada kroz sklapanje kolektivnih ugovora i o arbitrima (1937) ureĎivala je sklapanje kolektivnih ugovora u preduzećima i na nivou delatnosti. br. Kolektivni ugovor za drvnu industriju Slovenije. 60/89 i 42/90. OKUpd je prestao da se primenjuje 1. godine Opšti kolektivni ugovor za privredne delatnosti (u daljem tekstu: OKUpd)82. br. Nepokrivenost zbog ukidanja navedenih kolektivnih ugovora iznosi skoro 50 procenata poslodavaca i 30 procenata radnika. Za javni sektor još uvek vaţi Kolektivni ugovor za vanprivredne delatnosti u Republici Sloveniji84 (u daljem tekstu: KUVD). U privatnom sektoru su u pripremi novi opšti kolektivni ugovor i pojedini kolektivni ugovori na nivou delatnosti. 2004. Sluţbeni list RS br. Kolektivni ugovor za delatnosti špedicije. (ukidanje. U Republici Sloveniji su sklopljeni kolektivni ugovori na različitim nivoima. 83 Kolektivni ugovor za delatnost prevoza robe u drumskom saobraćaju. 7. Sluţbeni list RS 99-100/03). 2006. god. 34/93. 2004. br. Sluţbeni list RS 81-84/04). bio je donet samo kolektivni ugovor koji je ureĎivao radne odnose izmeĎu radnika i privatnih poslodavaca (zanatlija i advokata). god. 82 OKUpd je prestao da se primenjuje 30. 80 Zakon o osnovnim pravima iz radnog odnosa. i Zakonom o radnim odnosima iz 1990. kolektivni ugovori na nivou pojedinih delatnosti i preduzetnički kolektivni ugovori na nivou pojedinih preduzeća. god. god. br. Na tim osnovama je 1990. Pored toga. god. pri čemu će KUVD ostati na snazi. 7. Sluţbeni list RS. 3/98. mogu da se sklapaju i kolektivni ugovori za područje opštine ili regiona. Zakonom o osnovnim pravima iz radnog odnosa (u daljem tekstu: ZOPRO)80 iz 1989. koji će ureĎivati sistem plata u javnom sektoru. jula 2006. Kolektivni ugovor za delatnost trgovine (ukidanje. U periodu posle Drugog svetskog rata do 1998.81 kolektivni ugovor je opet postao autonoman akt ureĎivanja radnih odnosa. god. bio je usvojen novi Opšti kolektivni ugovor za privredu. godine. Sluţbeni list RS. Godine 1993. 84 Kolektivni ugovor za vanprivredne delatnosti u Republici Sloveniji.

Na obe strane moţe se pojaviti jedan ili više subjekata. niti vrste i nivoe kolektivnih ugovora. 43/2006. po ZRSin (reprezentativni sindikati). 86 Zakon o kolektivnim ugovorima. na strani poslodavaca poslodavci odnosno udruţenja poslodavaca. god. god. usvojen je Zakon o kolektivnim ugovorima86 (u daljem tekstu: ZKolU). 2003. Osnovno načelo ZKolU je da je sklapanje kolektivnih ugovora slobodno i dobrovoljno. ZRO stupanjem na snagu 1. a počeo je da se primenjuje 1. ni njegov sadrţaj. 71 . supsidijarno se primenjuju opšta pravila graĊanskog prava. 2007. 2006. 1. 12. Što se tiče toga da su na strani poslodavaca potpisnice opšteg kolektivnog ugovora za privredu bile i Privredna komora Slovenije i Zanatska komora Slovenije. na strani poslodavca kolektivne ugovora sklapa Vlada Republike Slovenije ili ministarstvo ili drugi organ koji ovlasti Vlada. Kolektivne ugovore na strani radnika sklapaju sindikati koji imaju svojstvo reprezentativnosti. ZRO nije stavio van snage odredbe ZRO iz 1990. koje su ureĎivale kolektivne ugovore. Tako su do 2006. koje su imale obavezno članstvo (zato je bilo prekršeno načelo dobrovoljnosti). Odredbe navedenog kolektivnog ugovora primenjuju se i na poslodavce za koje vaţi kolektivni ugovor delatnosti ako kolektivni ugovor delatnosti ne ureĎuje institut radnog prava koji ureĎuje navedeni kolektivni ugovor (član 2). povraćaju troškova u vezi sa radom i regresu za godišnji odmor85. god. br. Ako se sklapa kolektivni ugovor za zaposlene u drţavnim organima. godine. upravama samoupravnih lokalnih zajednica i drugih lica javnog prava ako su ona posredni korisnici drţavnog budţeta ili budţeta samoupravnih lokalnih zajednica. koji vaţi za poslodavce u privatnom sektoru koji obavljaju delatnost na profitni način i za koje nije sklopljen odgovarajući kolektivni ugovor delatnosti. Ako pravila kolektivnog pregovaranja po zakonu nisu ureĎena na zadovoljavajući način. povraćaju troškova u vezi sa radom i regresu za godišnji. Sluţbeni list RS. br. ZKolU je odredio da u periodu od tri godine po stupanju na snagu zakona kolektivne ugovore sklapaju i asocijacije poslodavaca sa obaveznim članstvom.U mesecu junu usvojen je Kolektivni ugovor o naĉinu usklaĊivanja plata. s tim da su komisije za tumačenje kolektivnih ugovora usvojile tumačenja koje odredbe pojedinih kolektivnih ugovora nisu u suprotnosti sa ZRO odnosno mogu da se primenjuju što se tiče novog ZRO. ZKolU ne utvrĎuje obavezno sklapanja kolektivnih ugovora. Godine 2006. 76/06. 6. Vaţi na odreĎeno vreme do 31. god. 7. na strani radnika sindikati odnosno udruţenja sindikata.4 Strane u kolektivnom ugovoru Kolektivni ugovor sklapaju dve strane: jedna na strani radnika i jedna na strani poslodavaca. a na strani poslodavaca udruţenja poslodavaca. 85 Kolektivni ugovor o načinu usklaĎivanja plata. nije obuhvatio vaţenje sklopljenih kolektivnih ugovora tako da već sklopljeni kolektivni ugovori vaţe i dalje. kolektivne ugovora ureĎivali ZOPRO i ZRO iz 1990. god. Sluţbeni list RS.

6. intelektualnih usluga. obrazovanje menadţmenta. 6. tokom trajanja i pri raskidu ugovora o zaposlenju. Delatnost udruţenja je: 1. njega sklapaju dve strane dobrovoljno. 7. godišnji odmor. a 1997. predstavnika radnika i predstavnika poslodavaca. ukidanje kolektivnog ugovora. obrazovanje. UDS je interesno udruţenje privrednih društava i drugih privrednih subjekata. zaštitu i zdravlje na radu i dr. uz obostranu saglasnost. kolektivni pregovori i sklapanje kolektivnih ugovora. poštovanje socijalnog mira. Udruţenje je osnovano 1994. Obligacioni deo kolektivnog ugovora ureĎuje meĎusobna prava i obaveze ugovornih strana koje su sklopile kolektivni ugovor. ugostiteljstva.1 Predstavnici poslodavaca Udruţenje poslodavaca Slovenije (u daljem tekstu: UDS) osnovano je 1994. ali je autonomija strana ipak ograničena zakonskim odredbama o minimumu prava. godine. Član udruţenja moţe da postane svaki privredni subjekat. UtvrĎivanje prava radnika u većem obimu nego u zakonu uvek je dopušteno. stručna savetovanja u pogledu individualnog i kolektivnog radnog prava. Ono je pravno lice i preko svojih člana povezuje oko 60 procenata svih zaposlenih. pa ga zato ne moţemo smatrati zakonom ili upravnim aktom.. Zato se obligacioni deo kolektivnog ugovora procenjuje po opštim načelima graĎanskog prava. godine promenilo je ime u Udruţenje poslodavaca zanatskih delatnosti Slovenije.6. za probni rad. 5. 3. Kolektivni ugovor smatramo i autonomnim izvorom prava. postupak za sklapanje novog kolektivnog ugovora. pripravnički staţ. postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora.4. Strane slobodno pristupaju procesu kolektivnih pregovora. zastupanje interesa poslodavaca u pripremi ili izmenama zakonodavstva iz oblati radnog prava. 2.5 Sadrţina kolektivnog ugovora Normativni deo kolektivnog ugovora ureĎuje prava i obaveze poslodavca i radnika. deluje neposredno i prisilno. trgovine i auto-prevoza. Normativni deo kolektivnog ugovora predstavlja izvor prava. članstvo u MOR i meĎunarodnom udruţenju poslodavaca. uzimanje u obzir interesa poslodavaca prilikom sklapanja Socijalnog sporazuma. 4. i to: izvršenje kolektivnog ugovora. povraćaje u vezi sa radom. pa i način mirnog rešavanja kolektivnih sporova. izdavanje publikacija. OGISTTA je udruţenje poslodavaca u oblasti zanatskih delatnosti. Kolektivni ugovor ne donosi drţavni ili upravni organ. pa i zadruga. naknadu za rad i druga primanja radnika. kao i obezbeĎivanje uslova za rad sindikata. god. i to pri sklapanju. turizma. 72 . Obligacioni deo kolektivnog ugovora obavezuje samo potpisnike. što znači da i radnik i poslodavac moraju da poštuju odredbe kolektivnog ugovora kada sklapaju ugovor o zaposlenju.

kolektivnim ugovorom na niţem nivou mogu utvrditi i prava i uslovi rada koji su drugačiji ili za radnike manje povoljni. 60/89 i 42/90) i odredbe člana 112 do 119 prethodnog Zakona o radnim odnosima (Sluţbeni list RS. 87 Danom stupanja na snagu ZKolU prestale su da se primenjuju odredbe člana 86 i 87 Zakona o osnovnim pravima iz radnog odnosa (Sluţbeni list RS. Ovo je novina. ograničavanja sklapanja ugovora o zaposlenju na odreĎeno vreme (član 53). Drugačiji ili manje povoljni uslovi rada moraju biti poznati radniku i radi očuvanja osnovnog principa utvrĎivanja povoljnijih prava kolektivnim ugovorom na niţem nivou to bi moralo da vaţi samo u odreĎenom periodu. Dopušta se izuzetak da se pod uslovima koji se utvrĎuju kolektivnim ugovorom na višem nivou. prekovremenog rada (član 143). otkaznih rokova (član 91). Kolektivnim ugovorom moţe da se utvrdi i manje prava odnosno manje povoljna prava u slučajevima: razloga za sklapanje ugovora o zaposlenju na odreĎeno vreme (član 52). koje su se odnosile na kolektivno pregovaranje.7 Hijerarhija kolektivnih ugovora Hijerarhiju kolektivnih ugovora je uredio ZKolU. disciplinske sankcije (član 175). obavljanja pripravničkog staţa (član 120). U svim tim slučajevima ZRO utvrĎuje da je drugačije regulisanje (priznavanje manje prava) moguće samo kolektivnim ugovorom na nivou delatnosti. Radi se o načelu in favorem laboratoris. 6. br. Ni navedena zakonska ni autonomna regulativa nisu utvrĎivale da se na nivou delatnosti ili preduzetničkom nivou moţe dogovoriti manji obim prava odnosno manje povoljna prava za radnika nego što je utvrĎeno u OKUpd. osim u slučaju kada ZRO utvrĎuje drugačije. ZRO u drugom stavu člana 7 utvrĎuje da se ugovorom o zaposlenju odnosno kolektivnim ugovorom mogu utvrditi prava koja su za radnika povoljnija nego što to utvrĎuje ZRO. U trećem stavu istog člana je utvrĎen izuzetak od navedenog pravila. jer ranije zakonodavstvo nije utvrĎivalo tu mogućnost87. ili drugim zakonima.6. 5/91 i 71/93). 14/90.6 Ograniĉenje autonomije ugovornih strana Ugovorne strane su pri sklapanju kolektivnog ugovora autonomne. u korist radnika. Dakle. koji utvrĎuje minimum prava radnika. 73 . br. ali samo u odnosu na zakon. osim u slučajevima navedenim u trećem stavu člana 7 ZRO. Treba očekivati da navedeni izuzeci budu odreĎeni u slučajevima ekonomskih i drugih problema do kojih dolazi u poslovanju poslodavca. On utvrĎuje da se pri sklapanju kolektivnih ugovora na niţem nivou mogu dogovoriti samo povoljnija prava za radnika. ureĎivanje kolektivnim ugovorima na nivou delatnosti uţih prava nego što ih ureĎuje zakon omogućeno je samo u zakonski utvrĎenim slučajevima. Autonomija ugovornih strana je ograničena normama ZRO. ZKolPi u članu 4 utvrĎuje da kolektivni ugovor moţe da sadrţi samo odredbe koje su za radnike povoljnije od odredbi koje sadrţi zakon. mogućnosti drugačijeg regulisanja vremenskog ograničenja dnevne radne obaveze za radnika u noćnoj smeni (član 158).

primenjuju se odredbe koje su povoljnije za radnika.7. profesiji. Uţi kolektivni ugovor obavezuje manje zaposlenih i manje poslodavaca u odreĎenoj delatnosti. U vezi sa suţavanjem prava radnika u odnosu izmeĎu samih kolektivnih ugovora. Ako npr. drugi na prava radnika. januara 2005. poslodavac moţe da uredi prava opštim aktom. Jedni se odnose na organizaciju rada i obaveze radnika. kolektivni ugovor za lekare i stomatologe je uţi od kolektivnog ugovora zdravstvene delatnosti. Vodovniku. Po Z. sudovi rada nadleţni su za donošenje odluka ne samo u pogledu usklaĎenosti kolektivnih ugovora sa zakonom. Tako je npr.U slučaju kada pojedinog poslodavca obavezuje više kolektivnih ugovora iste vrste na istom nivou. 6. To treba procenjivati u svakom posebnom slučaju.1 UsklaĊenost opštih akata sa zakonom i kolektivnim ugovorom ZRO u osmom članu utvrĎuje dve vrste opštih akata poslodavca. 2/2004 i 10/2004. jer jednostranim opštim aktom poslodavca. 74 . meĎusobne usklaĎenosti kolektivnih ugovora. koji to dopušta. navedenu zakonsku normu ne treba tumačiti usko. (1996) Avtonomni izvori na področju delovneg prava.2 Ondos izmeĊu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju 88 89 Zakon o sudovima rada i socijalnim sudovima. Prava radnika se ne smeju smanjivati u odnosu na zakon.7. U slučaju spora o meĎusobnoj usklaĎenosti kolektivnih ugovora i usklaĎenosti kolektivnih ugovora sa zakonom odluke donose sudovi rada u kolektivnim radni sporovima. stvarna nadleţnost suda rada u kolektivnim radnim sporovima proširuje se i na usklaĎenost opštih akata poslodavca sa zakonom i kolektivnim ugovorima (član 6). 6. ali samo prava koja su za radnika povoljnija nego što ih utvrĎuju zakon ili kolektivni ugovor koji obavezuje poslodavca (član 8 ZRO). on je duţan da za prava radnika poštuje onaj kolektivni ugovor delatnosti koji je za radnika najpovoljniji. npr. iako je kod njega organizovan sindikat. 5-6/1996/XXII. ZKolU ne utvrĎuje ni vrstu ni nivo kolektivnih ugovora. ako kod poslodavca nema organizovanog sindikata. treba uzeti u obzir mogućnost ureĎenja odreĎenih prava na niţem nivou u manjem obimu nego što odreĎuje minimalni standard u kolektivnom ugovoru na širem nivou. a koji širi. nego i usklaĎenosti opštih akata poslodavca sa zakonom i sa kolektivnim ugovorima. Sluţbeni list RS. poslodavac obavlja tri vrste delatnosti. Profesionalni kolektivni ugovor moţe biti uţi od delatnosti i preduzetničkog kolektivnog ugovora ako se odnosi na uţi krug zaposlenih. Drugi stav člana 7 ZRO. preduzeću nego širi kolektivni ugovor s kojim se poredi. Podjetje i delo br. niti utvrĎuje koji je kolektivni ugovor uţi. Načelno vaţi89 da kod poslodavca prava radnika mogu da se ureĎuju samo u kolektivnim ugovorima. Zato se hijerarhija kolektivnih ugovora utvrĎuje na osnovu poreĎenja kolektivnih ugovora. mogu da se ureĎuju i prava radnika ako su povoljnija90. Dakle. 90 Vodovnik Z. U pogledu navedenih odredbi kolektivni ugovori moraju biti usklaĊeni sa zakonom i meĊusobno. Po Zakonu o sudovima rada i socijalnim sudovima88. br. koji je stupio na snagu 1. ali samo na osnovu odredbe u kolektivnom ugovoru na širšem nivou. kolektivni ugovor delatnosti širi od preduzetničkog kolektivnog ugovora i uţi od opšteg kolektivnog ugovora.

U odreĎenim uslovima vaţi i opšte i široko vaţenje sklopljenih kolektivnih ugovora. kao sastavni deo ugovora o zaposlenju. elementima plate. Ugovorne strane mogu i da ukinu kolektivni ugovor. tj. po kojoj je obavezan deo ugovora o zaposlenju i navoĎenje kolektivnih ugovora koji obavezuju poslodavca odnosno opštih akata poslodavca koji utvrĎuju uslove rada radnika. Prethodna saglasnost strana nije potrebna u slučaju naknadnog pristupanja kolektivnom ugovoru sa širokim vaţenjem. kolektivnog ugovora ili opšteg akta poslodavca. kolektivni ugovori se sklapaju za period od pet godina i njihovo se vaţenje produţava. radnik zadrţava sva ona prava koja su povoljnije utvrĎena u ugovoru o zaposlenju. Pored toga. kolektivni ugovor ili opšti akt). Odredbu treba povezati sa članom 30 ZRO koji utvrĎuje da se za odredbe ugovora o zaposlenju koje ne obezbeĎuju minimalna prava po zakonu. Razlog za ovo. ako se sa tim saglase strane koje su donele kolektivni ugovor. strana za pregovore odreĎuje pregovaračku grupu. dana po objavljivanju.9 Vaţenje kolektivnog ugovora Kolektivni ugovor moţe da se sklopi za odreĎeno ili neodreĎeno vreme i stupa na snagu najkasnije 15. Moguće je i naknadno pristupanje kolektivnom ugovoru. periodu isplata. ZKolU je utvrdio opšte vaţenje kolektivnog ugovora. duţini otkaznih rokova. Po pravilu. treba uzeti u obzir član 29 ZRO koji utvrĎuje obavezne delove ugovora o zaposlenju. danu isplate i o načinu isplaćivanja plate. osim dokazivanja dogovorenih prava i obaveza. 6. Pri tom treba skrenuti paţnju na pretposlednju alineju prvog stava člana 29. kolektivne ugovore odnosno opšte akte kada se radi o: dnevnom i sedmičnom radnom vremenu i njegovom rasporedu. U slučaju da na jednoj ili drugoj strani ima više potpisnika.Što se tiče odnosa izmeĎu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju treba reći sledeće: ZRO u članu 49 utvrĎuje da bez obzira na izmene zakona. Radnik i poslodavac se u skladu sa drugim stavom člana 29 ZRO mogu u ugovoru o zaposlenju da se pozovu na vaţeće zakone. Ugovor o zaposlenju ne treba da sadrţi odredbe o navedenim elementima. koje su ga sklopile. koja mora da odgovori na predlog u roku od 30 dana od prijema predloga. 6. nego je dovoljna samo odredba koja navodi akt na koji se poziva (zakon. bez obzira na njihovo članstvo u sindikatu. kolektivnom ugovoru odnosno opštim aktom poslodavca primenjuju odredbe navedenih akata. ako kolektivni ugovor sklopi jedan ili više reprezentativnih sindikata. on vaţi za sve radnike kod poslodavca/poslodavaca za koga/koje je sklopljen. On započinju na pisani predlog jedne od strana tako što strana koja daje predlog šalje sadrţaj predloţenog kolektivnog ugovora drugoj strani. godišnjem odmoru odnosno načinu njegovog odreĎivanja. Lica koja potpisuju kolektivni ugovor moraju imati ovlašćenje. i na drugi stav člana 29 koji utvrĎuje pozivanje na njih. 75 . samo za strane kolektivnog ugovora odnosno njihove članove. U pogledu vaţenja kolektivnog ugovora ZKolU je utvrdio novinu da on vaţi inter partes.8 Postupak sklapanja i forma kolektivnog ugovora ZKolU utvrĎuje postupak sklapanja kolektivnog ugovora. predstavlja pre svega to da bi mogli da ga primenjuju i drugi subjekti osim onih koji su ugovor sklopili. Kolektivni ugovor mora biti sklopljen u pisanoj formi (član 8 ZKolU).

medijacija. pred nadleţnim sudom rada. on moţe da se ukine sa rokom od šest meseci. dopune ili izmene kolektivnog ugovora. kada posrednik ne daje predloge za rešenje spora. ukidanjem. na miran način: pregovorima. Cilj proširenja vaţenja kolektivnog ugovora je da se izjednače uslovi poslovanja u pogledu troškova rada i obezbeĎivanja jednakih uslova rada radnika.Proširenje vaţenja kolektivnog ugovora je moguće na predlog jedne od strana kolektivnog ugovora (jednog ili više reprezentativnih sindikata ili jednog ili više predstavnika poslodavaca) ministru za rad. arbitraţa. Interesni spor one mogu da reše posredovanjem ili arbitraţom. Do arbitraţnog rešavanja spora moţe da doĎe ako nema saglasnosti strana da će se spor rešiti arbitraţom ili ako posle posredovanja nije rešen. Kolektivni ugovori sklopljeni za odreĎeno vreme ne mogu se ukidati prevremeno. naknadi za rad i drugim ličnim primanjima i povraćajima u vezi sa radom te zaštiti i zdravlju na radu.10 Rešavanje kolektivnih radnih sporova Kolektivni radni sporovi se rešavaju: 1. 2. ako postupak rešavanja sporova nije utvrĎen u kolektivnom ugovoru. ZKolU je sveobuhvatno uredio postupak mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova. Prestanak vaţenja kolektivnog ugovora Kolektivni ugovor prestaje da vaţi (član 15 ZKolU): 1. Spor o pravima nastaje kada se strane ne slaţu sa sprovoĎenjem kolektivnog ugovora ili jedna od strana konstatuje njegovo kršenje. Arbitraţna odluka postaje deo kolektivnog ugovora91. ako stranke ne odluče drugačije. posredovanjem i arbitraţom. 76 . Odluka ministra o ukupnom ili delimičnom proširenju vaţnosti kolektivnog ugovora objavljuje se u Sluţbenom listu. koji imaju za cilj da se spor reši i da strane o tome sklope protokol. Spor o pravima po ZKolU strane mogu da reše 91 U svetu su poznati različiti načini mirnog rešavanja sporova: koncilijacija ili pomirenje. po ZKolU. 3. On moţe da proširi vaţenje čitavog kolektivnog ugovora ili njegovog dela na sve poslodavce u delatnosti ili delatnostima za koje je sklopljen kolektivni ugovor. dogovor. Ako kolektivni ugovor ne odreĎuje rok ukidanja. Institut proširenja kolektivnog ugovora je dopušten aktima MOR. ali odluku prepušta stranama u sporu. 2. kada posrednik. koja moţe biti stalna ili ad hoc. Po prestanku vaţenja kolektivnog ugovora normativni deo. iznosi stavove u vezi sa sporom. ZKolU odreĎuje interesni spor i spor o pravima. sporazumom i 3. i kolektivni pregovori. 91 o kolektivnim ugovorima utvrĎuje uslove pod kojima je dopušteno proširenje kolektivnog ugovora. primenjuje se još godinu dana po prestanku i to odredbe koje vaţe za sklapanje ugovora o zaposlenju. sporazum i sl. a koja donosi odluku o sporu. kada istekne vremenski period. Interesni spor nastaje kada se strane ne sporazumeju o pojedinih pitanja u pogledu sklapanja. s tim da dopušta da strane u kolektivnom ugovoru urede drugačiji način rešavanja sporova. Tako Preporuka MOR br. u toku trajanja radnog odnosa i u vezi sa prestankom ugovora o zaposlenju. medijator. 6.

to zavisi od dogovora poslodavca i sindikata. da li je kolektivni ugovor institut graĎanskog prava ili se radi o pravnom izvoru radnog prava. 6.pregovorima92. Strane kolektivnog ugovora su potpisnici kolektivnog ugovora. zajedno sa potvrdom o upisu u evidenciju. pisana forma je obavezna. objavljen u Sluţbenom listu RS. Nadzor nad sprovoĎenjem kolektivnih ugovora vrši organ nadleţan za inspekciju rada. Sindikatom kod poslodavca smatra se reprezentativni sindikat koji imenuje ili bira sindikalnog poverenika. O objavljivanju se strane dogovaraju u kolektivnom ugovoru.12 Pravna priroda kolektivnog ugovora Postavlja se pitanje kakva je pravna priroda kolektivnog ugovora. U pogledu navedenog. Kod poslodavca. Kod kolektivnog ugovora treba razlikovati strane kolektivnog ugovora i uĉesnike kolektivnog ugovora. ali ne i o pravu.13 Preduzetniĉki kolektivni ugovor Preduzetnički kolektivni ugovori nisu obavezni. opšti pisani sporazum kojim se predstavnici radnika (reprezentativni sindikati) i poslodavac odnosno predstavnici poslodavaca dogovaraju o meĎusobnim pravima. 77 . jer moţe da se pregovara o interesu. što znači da sindikat moţe biti organizovan i na višem nivou. Strana dobija potvrdu o upisu u evidenciju. tj. radi se o aktu sui generis. Ugovor se sastoji od obligacionog i normativnog dela. posebne vrste. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. od njihovog interesa.11 Evidencija i objavljivanje kolektivnih ugovora i nadzor Evidenciju kolektivnih ugovora koji su sklopljeni za područje Republike Slovenije vodi Ministarstvo nadleţno za rad. kolektivni ugovor mora biti na mestu dostupnom za radnike. osnovne karakteristike kolektivnog ugovora jesu: radi se o dobrovoljnom dogovoru strana. Uzimajući u obzir navedene karakteristike moţemo da definišemo kolektivni ugovor kao autonoman. a ne 92 ZKolU je nespretno predvideo mogućnost rešavanja spora o pravu pregovorima. Kolektivni ugovor za područje Republike Slovenije mora biti. 6. posredovanjem ili arbitraţom. koji je osnova za sklapanje ugovora o zaposlenju. Da li će na nivou preduzeća biti sklopljen kolektivni ugovor. 6. Sud o tome treba zasnovati na njegovoj sadrţini. strane kolektivnog ugovora su predstavnici radnika – reprezentativni sindikati i predstavnici poslodavaca. Odluka arbitraţe se smatra izvršnim nalogom. odredbe normativnog dela imaju prirodu pravne norme. Učesnici kolektivnog ugovora su oni radnici i poslodavci koje obavezuje vaţenje kolektivnog ugovora.

u preduzeću. Uslov je da sindikat ima svojstvo reprezentativnosti po zakonu o reprezentativnosti sindikata. 78 .

Vaţi načelo in favorem. kolektivni ugovor nije pravni akt. Kolektivni ugovori se sklapaju na više nivoa – nacionalni. Italija U Italiji je osnova za sklapanje kolektivnih ugovora ureĎena u ustavu.14 Kolektivni ugovori i manji poslodavac Kolektivni ugovori vaţe i za manje poslodavce. Registracija kolektivnog ugovora je obavezna. poslodavce koji zapošljavaju deset ili manje radnika.6. Kolektivni ugovor se tretira kao ugovor graĎanskog prava. opšti kolektivni ugovor. 79 . ako strane to ne ţele. Odredbe kolektivnog ugovora vaţe za sve radnike. koji se zasniva na autonomnosti i dispozitivnosti strana. Nivoi kolektivnih ugovora su različiti: nacionalni. koji utvrĎuje strane. Radi se o gentelmanes agreement (dţentlmenskom sporazumu) koji se zasniva na dispoziciji strana. Kolektivni ugovor na niţem nivou moţe za odreĎeno vreme da utvrdi manje povoljna prava. na osnovu koga je donet Zakon o kolektivnim ugovorima iz 1949. tj. registraciju i objavljivanje kolektivnih ugovora. Dakle. Kolektivni ugovori su pravno obavezujući samo ako strane to izričito utvrde ili ako se individualni ugovori pozivaju na njih. 6. u pogonu. ako takvog nema. a zbog snaţnog sindikalnog pokreta i brojni drugi zakoni koji ureĎuju odnose radnika i poslodavaca. Registracija ugovora nije potrebna. Osnove ugovorne regulative utvrĎuje GraĎanski zakonik (Codice Civile) i sudska praksa. Zakon ne odreĎuje nivoe kolektivnog pregovaranja. god. dakle ne i radnike koji nisu učlanjeni u sindikat ili članove sindikata koji nisu potpisnici kolektivnog ugovora. Obaveza registracije kolektivnog ugovora nije utvrĎena. Kolektivni ugovori obavezuju samo strane koje su ih sklopile. Velika Britanija Velika Britanija nema zakon koji ureĎuje kolektivno pregovaranje. Švedska U Švedskoj kolektivno pregovaranje ureĎuje Zakon o saupravljanju iz 1977.. Oni po pravilu ne sklapaju kolektivne ugovore na nivou preduzeća. nego primenjuju kolektivne ugovore na nivou delatnosti ili. Italija nema poseban zakon koji ureĎuje kolektivne ugovora. retki su kolektivni ugovori po profesijama. vaţenje i pravna dejstva. god. na nivou zanatskih delatnosti i preduzeća ili više preduzeća. u preduzeću. bez obzira na članstvo u sindikatu.15 Uporedni pregled kolektivnog pregovaranja Nemaĉka U Nemačkoj kolektivno pregovaranje ureĎuje ustav.

br. a ne u obliku direktive. MeĎunarodna organizacija rada je njima.) i time na dopunske odredbe navedenih zakona. 93 Po Zakonu o privrednim komorama (Sluţbeni list RS. god.17 UsklaĊenost unutrašnjeg pravnog poretka sa meĊunarodnim aktima u vezi sa kolektivnim pregovaranjem Osnovno načelo koje vaţi za sklapanje i utvrĎivanje sadrţine kolektivnih ugovora jeste da se oni sklapaju slobodno i dobrovoljno. To utvrĎuje Konvencija MOR br. prilikom prijema Slovenije u članstvo. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. što nije u skladu sa navedenom konvencijom MOR. što je naročito vaţno u periodu dok se ne sklopi sporazum ili kolektivni ugovor izmeĎu socijalnih partnera na nivou Evrope. god.6. priznala samo privremeni status partnera. koje su imale obavezno članstvo93. Drugi problem usklaĎenosti unutrašnjeg pravnog poretka sa konvencijama MOR jeste to što su do završetka prelaznog perioda do 2009. premeštanje radnika na drugi posao itd. Pošto Ugovor iz Rima nije predvideo usvajanje deklaracija. Evropski savet je 1989. dobrovoljno. Povelja je uključena u evropski ustav i kada on stupi na snagu. po ZKolU strane kolektivnog ugovora još uvek i Privredna komora Slovenije i Zanatska komora Slovenije. visinu dodataka.16 Regulisanje kolektivnog pregovaranja u EU Zajednički nadnacionalni kolektivni ugovor (Evropski kolektivni ugovor) strane nisu prihvatile. Povelja nije pravno obavezujuća. ali je ona usvojena u obliku deklaracije. interesno i neprofitno udruţenje pravnih i fizičkih lica koja na trţištu samostalno obavljaju profitnu privrednu delatnost. usvojio Povelju zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika. ona će postati pravno obavezna. jer su se tome protivili poslodavci i predstavnici nekih vlada. 60/06) privredna komora je samostalno. Ona je vaţna zato što sadrţi odredbe o poboljšanju uslova ţivota i rada. ZRO i Zakon o sistemu plata u javnom sektoru (u daljem tekstu: ZSPJS) poziva se u pojedinim članovima na kolektivne ugovore koji bi trebalo da regulišu odreĎena prava i obaveze radnika i poslodavaca (npr. 80 . 6.

Navedite vrste kolektivnih ugovora koji postoje kod nas! 8. kapitala i drţave u cilju postizanja zajedničkih ciljeva. u kome Vlada nastupa kao predstavnik drţave. Obrazloţite značenje proširenog vaţenja kolektivnog ugovora i gde je taj institut definisan! 7. Šta je socijalni dijalog? 3. Navedite strane kolektivnog ugovora! 4. kako se to odraţava u ugovoru o zaposlenju? 81 . uz uvaţavanje navedenih načela. Vaţno je da je kolektivno pregovaranje slobodno i dobrovoljno. Socijalni dijalog moţe da se odvija i u tripartitnom odnosu. Kao predstavnik poslodavaca osim udruţenja poslodavaca moţe da nastupi i Vlada. Vaţan oblik tripartitnog partnerskog odnosa jeste sklapanje socijalnog sporazuma.18 Rezime Kolektivni ugovori su vaţni autonomni izvori radnog prava. Pojedine drţave načelo dobrovoljnosti i slobodnog pregovaranja garantuju ustavom. Govori se o bipartitnom odnosu ili bipartizmu. Tu se radi o pregovaranju izmeĎu predstavnika rada. U tom slučaju govorimo o tripartizmu.6. druge zakonima. Kako biste definisali kolektivni ugovor? 2. 6. Šta znači načelo in favorem laboratoris u odnosu izmeĎu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju? 5. Oni su počeli da se sklapaju kada je dozvoljeno organizovanje i delovanje sindikata. jer je jedna od strana kolektivnog ugovora sindikat kao predstavnik radnika. Da li novi kolektivni ugovor moţe da odredi manji obim prava nego prethodni? Ako je odgovor potvrdan. kolektivnim ugovorima ili sudskom praksom.19 Pitanja: 1. Da li kolektivni ugovor moţe da odredi manji obima prava nego zakon? 6. ali u kolektivnim pregovorima kao predstavnik poslodavaca za javni sektor. Da li je savet radnika potpisnik kolektivnog ugovora? 9. a istovremeno. utvrĎuje pravila koja jedinstveno vaţe za sve predstavnike radnika i poslodavaca u vezi sa kolektivnim pregovaranjem. Druga strana je predstavnik poslodavaca. U Republici Sloveniji je Drţavni zbor ove godine usvojio ZKolU koji utvrĎuje načelo dobrovoljnosti i slobodne odluke o sklapanju kolektivnih ugovora. Odredbe ZKolU detaljnije smo predstavili u prilogu. Da li već sklopljen kolektivni ugovor moţe da se ukine? 10.

na predavanjima ćemo zajedno izabrati drugi kolektivni ugovor.20 Literatura i pravni izvori: 1. 6. 24/03. Sluţbeni list RS. 4. 42/97.6. 8. Konvencija MOR br. br. 82 . (1993). 3. Ljubljana: Sluţbeni list RS. 5-6/1996/XXII. Konvencija MOR br. Opšti kolektivni ugovor za privredne delatnosti (ako bude usvojen). Končar. 33/91. Sluţbeni list RS. br. 66/00. Ustav Republike Slovenije. Zakon o kolektivnim ugovorima. 5. P. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Podjetje in delo br. (1996) Avtonomni viri na področju delovnega prava. Vodovnik Z. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. br. Mednarodno delovno pravo. 14/82. 11/58. Konvencija MOR br. br. 98 o primeni načela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. 2. br. 8/58. 7. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. Ako navedeni novi kolektivni ugovor još uvek ne bude usvojen. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. 43/2006. 69/04 i 68/06 (odreĎeni članovi).

83 .

radnog vremena i slabih uslova rada. Govorićemo i o tome da li i poslodavci mogu da štrajkuju. god.2 Istorijski razvoj štrajkova i meĊunarodni akti koji ureĊuju pravo na štrajk Organizovani radnički pokreti postojali su još u predindustrijsko doba. PRAVO NA ŠTRAJK Štrajk je krajnje sredstvo za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava radnika. meĊunarodni štrajk (kada štrajkuju radnici u više drţava. po pravilu u multinacionalnim kompanijama).7.1 Pravo na štrajk – sindikalno pravo Pravo na štrajk je jedno od osnovnih sindikalnih prava. divlji štrajk (radi se o štrajku koji nije organizovan po propisima i zato je zabranjen.). 84 . Poznato je u svim demokratijama sveta. više plate. za priznavanje socijalnih i ekonomskih prava i interesa radnika kao što su: bolji uslovi rada. po pravilu protiv poslodavca ili poslodavaca ili rukovodstva preduzeća. Radi se o pravu koje po meĎunarodnim i drţavnim aktima spada u ekonomska i socijalna prava. drţave. 7. 7. Sa dolaskom sindikalne slobode štrajkovi su se brzo uzeli maha. medijacije. Radi se o organizovanom i unapred najavljenom pritisku radnika na poslodavca radi priznavanja ekonomskih i socijalnih interesa. Štrajk je sredstvo za zaštitu interesa radnika i sredstvo za rešavanje kolektivnih sporova uz primenu sile. Radi se o unapred najavljenom i organizovanom otporu radnika. Poznati su različiti oblici štrajka: generalni štrajk (kada štrajkuju radnici cele grane). štrajk solidarnosti (kada radnici štrajkom podrţavaju radnike koji već štrajkuju). O pravu na štrajk govorimo onda kada je to pravo zapisano u ustavu. koja je bila snaţna industrijska drţava u kojoj je sindikalno udruţivanje bilo dozvoljeno još od 1824. arbitraţe ili nekim drugim načinom mirnog rešavanja sporova. nego da dovede do rešenja kolektivnog spora. Do tog krajnjeg oblika rešavanje kolektivnih radnih sporova dolazi onda kada nije moguće da se kolektivni spor (kada zahteve postavlja grupa radnika za ostvarivanje svojih interesa) reši mirnim putem pomoću koncilijacije. Već u periodu feudalizma. štrajk upozorenja (kada radnici kratkim štrajkom samo upozore da će se on nastaviti ako se ne prihvate njihovi zahtevi). kada su delovali cehovi (udruţenja zanatlija). Kako je ovo pitanje ureĎeno kod nas i koji su akti vaţni za njegovu procenu na meĎunarodnom nivou saznaćete u ovom poglavlju. zakonu ili ratifikovanom meĎunarodnom ugovoru. sukcesivni štrajk (kada se postepeno. sukcesivno u štrajk uključuju svi radnici preduzeća. Štrajkovi su organizovani i u periodu manufaktura. do njega obično dolazi spontano) i druge. Štrajk ne treba da upropasti poslodavca. pomoćnici i šegrti su štrajkovali zbog niskih nadnica. zaštita na radu i dr. To vaţi pre svega za Englesku. regije itd. Ovo pravo se ostvaruje u okviru sindikalne slobode.

I Zakon o udruţenom radu94 nije neposredno ureĎivao pitanje štrajka. nekog kao način rešavanja kolektivnih sporova. 32/89. 63/79. br. 6/88. 70/88. Ona utvrĎuje pravo na kolektivno pregovaranje. Sluţbeni list SFRJ. konvencija utvrĎuje i pravo na slobodu akcije (član 3. a ne sindikat.96 Pravo na štrajk je postalo ustavno pravo radnika. 85 . Pravo na štrajk je tako postalo ustavno pravo. Pored prava na udruţivanje radnika i poslodavaca. br. Sluţbeni list SRS. sklapanje kolektivnih ugovora i pravo na štrajk). Konvencija ne sadrţi odredbe o pravu na štrajk. zaštite opšteg interesa. pa zato. kao i kod drugih meĎunarodnih akata. i XLII amandmanom na Ustavi SRS iz 1989. socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. 98 o primeni naĉela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja (1949). 11/88. 53/76. god. Pravo na štrajk je bilo utvrĎeno XXVIII amandmanom na Ustav SFRJ95 iz 1988. 19/88. zaposlenima u poljoprivredi garantuje jednaka prava na udruţivanje i sklapanje saveza kakva imaju radnici u industriji.4 Pravo na štrajk u Republici Sloveniji Sve do usvajanja Ustava SFRJ 1974. 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava (1948). koji još uvek vaţi. god. 96 XLII amandman na Ustav SRS. 94 95 Zakon o udruţenom radu. uključujući i pravo na štrajk (član 6). ograničiti zakonom. Titular tog prava su radnici. isto tako utvrĎuje pravo na udruţivanje. Vaţni akti MOR koji se odnose na pravno ureĎenje štrajka jesu: Konvencija MOR br. Godine 1991. u Saveznoj skupštini SFRJ usvojen je Zakon o štrajku97. Ustav RS iz 1991. 57/83. Konvencija sadrţi norme o zaštiti radnika zbog članstva u sindikatu. br. 11 o pravu na udruţivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih radnika (1921). ne sadrţi odredbe koje se odnose na štrajk. pitanje štrajka nije bilo pravno ureĎeno. a time su im priznata sindikalna prava. Poslodavac ne moţe da otpusti radnika zbog sindikalne delatnosti (gde spada i štrajk). javnog zdravlja i morala.7. Nije se spominjao kao štrajk. god. Konvencija MOR br. XXVIII amandman na Ustav SFRJ. god. Imaju pravo da organizuju svoje sindikate. drţavne bezbednosti. nego »Rešavanje sporova koji se nisu mogli rešiti redovnim putem«. 7. u članu 77 utvrĎuje da radnici imaju pravo na štrajk. Pravo na štrajk mora obezbediti svaka drţava ugovornica i ono moţe da e ograniči samo u skladu sa zakonom radi zaštite prava i sloboda. uključujući pravo na štrajk. god.3 MeĊunarodna pravno ureĊenje prava na štrajk Univerzalna deklaracija o pravima ĉoveka iz 1948. 85/87. ako to zahteva javna korist. Konvencija br. MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima iz 1966. Pravo na štrajk se moţe. 38/88. god. Sluţbeni list SFRJ. MeĊunarodni pakt o ekonomskim. Tako je u Univerzalnoj deklaraciji vaţna odredba četvrtog stava člana 23 koji utvrĎuje da svako ima pravo da učestvuje u osnivanju sindikata ili da se pridruţi sindikatu u cilju obezbeĎivanja svojih interesa. pravo na štrajk treba razmatrati u okviru odredbi koje ureĎuju sindikalnu slobodu. utvrĎuje pravo na štrajk u prvom stavu člana 8. Akt Saveta Evrope koji se odnosi na pravno ureĎenja štrajka jeste Izmenjena Evropska socijalna povelja Saveta Evrope. god. a utvrĎuje sindikalna prava.

odluku o započinjanju štrajka donosi većina radnika u organizaciji. carinskoj sluţbi i drugi. kod drugog pravnog lica. da se zahtevi moraju odnositi na ekonomsko-socijalna prava ili interese iz rada. delu preduzeća. 2. da se radi o prekidu rada. Obavezno treba doneti odluku o zapoĉinjanju štrajka. 6. na nivou delatnosti ili najviši organ u drţavi ako se radi o generalnom štrajku. 7. 86 . Radnicima koji ţele da rade to mora biti omogućeno. u delu organizacije. On se mora organizirati i voditi tako da ne ugroţava bezbednost i zdravlje ljudi i imovine i da je po okončanju štrajka moguć nastavak rada. Zakonski je onaj štrajk koji je organizovan u skladu sa Zakonom o štrajku. u grani. 3. Organ sindikata. Ako štrajk ne organizuje sindikat. Zato je pravo na štrajk individualna pravo koje se po pravilu ostvaruje kolektivno. jeste organ sindikata u preduzeću. 23/91. 5. Iz navedene odredbe moţemo da konstatujemo: 1.Na osnovu Ustava su bili doneti posebni zakoni: zakon o javnim sluţbenicima. Zakon o štrajku je detaljno uredio postupak organizovanja štrajka. Sluţbeni list SFRJ. 4. koji su ograničili ostvarivanje prava na štrajk. Radnik slobodno odlučuje o svom učešću u štrajku. u zavisnosti na kom se nivou štrajk organizuje. Odluka o otpoĉinjanju štrajka mora da sadrţi: 97 Zakon o štrajku. a ne spontan. delatnosti. zakon o odbrani.5 Zakon o štrajku Zakon o štrajku utvrĎuje definiciju štrajka u prvom članu: »Štrajk je organizovani prekid rada radnika za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava i interesa iz rada«. kod poslodavca. Zakon uporedo utvrĎuje različite nivoe na kojima moţe da se organizuje štrajk: 1. delu organizacije ili kod poslodavca. br. generalni štrajk. koji je privremene prirode. 2. Organizatori štrajka mogu biti organ sindikata ili većina radnika. u preduzeću. da štrajk mora biti organizovan. 3. o vazdušnoj plovidbi.

Iako zakon ne utvrĎuje da sporazum mora biti usvojen u pisanoj formi. Kada se donese odluka o otpočinjanju štrajka. kršenje radne obaveze. štrajkački odbor preuzima funkciju dalje organizovanja štrajka. To vaţi za radnike koji obavljaju vanprivredne javne sluţbe (javni zavodi) i privredne javne sluţbe (javna preduzeća. 2. Zadaci koje treba obavljati tokom štrajka i način njihovog obavljanja utvrĎuje se opštim aktom ili kolektivnim ugovorom. zahteve radnika. Inspektor moţe samo da proceni da li 87 . poslodavcu/poslodavcima. Ona se isplaćuje na teret poslodavca. ne sme imati za posledicu prestanak ugovora o zaposlenju. Najava mora biti data pravovremeno: 5 dana pre početka štrajka u privredi. Naknada za vreme štrajka moţe da se prizna ako tako utvrĎuje kolektivni ugovor. javni privredni zavodi). vreme kada štrajk počinje. štrajkački odbor. Organizovanje i učešće u štrajku koji se odvija u skladu sa zakonom ne znači: 1. 10 dana za javne sluţbe i vanprivredne delatnosti i 7 dana za drţavne organe. Kod štrajkova u drţavnim organima i organima lokalnih zajednica ne sme biti ugroţeno obavljanje funkcije tog organa. Nadzor nad sprovoĎenjem zakona ili kolektivnog ugovora odnosno opšteg akta u vezi sa organizovanjem štrajka obavlja inspekcija rada. to ima smisla radi informisanja radnika i da bi poslodavac znao kada je štrajk prestao. Štrajkaĉki odbor je organ koji zastupa radnike prema drugoj strani. OKUpd je utvrdio uslove za naknadu za vreme štrajka za četiri radna dana u visini od 70 procenata osnovne plate. osim ako se radi o ugroţavanju bezbednosti ljudi i imovine ili o obavljanju dela javne sluţbe za obezbeĎenje minimuma procesa rada ili ako bi suštinski bilo ugroţeno obavljanje funkcije organa. Ako se štrajk organizuje na nivou delatnosti ili se radi o generalnom štrajku odluka se šalje Udruţenju poslodavaca i Privrednoj komori. 3. Od najave do početka štrajka i sve vreme trajanja štrajka štrajkački odbor i organi suprotne strane moraju se truditi da spor reše sporazumno. 4. Zadaci koji se moraju obavljati se isto tako moraju utvrditi u opštem aktu ili kolektivnom ugovoru. Naknadu priznaju i neki kolektivni ugovori. 3. ne sme biti osnova za početak postupka za disciplinsku odgovornost i odgovornost za naknadu štete. Štrajk se okonĉava sporazumom koji sklapaju oni koji su doneli odluku o otpočinjanju štrajka i organ kome je štrajkački odbor poslao odluku. i u njihovo ime vodi štrajk.1. Poslodavac ne sme da zapošljava druge radnike (štrajkbrehere) za vreme štrajka koji je organizovan zakonski. osim naknada. a u slučaju kršenja prava sindikalnih poverenika dva radna dana. kraj okupljanja učesnika štrajka. Za zakonski štrajk moraju da budu ispunjeni posebni uslovi: radnici moraju da obezbede minimum procesa rada i ispunjavanje meĎunarodnih obaveza. Radnik tokom štrajka zadrţava sva prava. 2. Štrajkački odbor mora najaviti štrajk organu upravljanja i poslovodnom organu tako što će poslati odluku o otpočinjanju štrajka. Zakon o štrajku posebno ureĎuje štrajkove radnika koji rade van privrede.

Pravni poredak u Republici Sloveniji ne priznaje pravo na »zaključavanje vrata«. Radnici mogu da nastave sa radom ako prestanu da štrajkuju ili ako se ne odluče za štrajk. a ova reč se danas koristi da označi proteste (npr. Ovde se ne radi o upropašćivanju radnika.). Za razliku od »zaključavanja vrata«.radnici za vreme štrajka krše propise o bezbednosti i zdravlju na radu.6 »Zakljuĉavanje vrata« (lock-out) »Zaključavanje vrata« je sredstvo pritiska poslodavaca kojim oni ţele da prisile radnike da prestanu sa štrajkom ili da ga spreče ili da spor počne da se rešava pregovorima pa da do štrajka uopšte i ne doĎe. kod »zatvaranja vrata« poslodavac ne moţe da bira pojedine radnike kojima će zatvoriti vrata. sud rada je nadleţan za procenu zakonitosti štrajka (tačka č prvog stava člana 6 Zakona o sudovima rada i socijalnim sudovima). Način ostvarivanja prava na štrajk i ograničenja štrajka zbog zaštite javne koristi utvrĎuje zakon. Ta forma rešenja se naziva bojkot. studenata koji ne ţele da idu na predavanja ili kupaca koji ne ţele da kupuju odreĎenu robu itd. a radnicima za to vreme ne daje plate ili ih znatno sniţava. »Zaključavanje vrata« se pojavilo još u vreme cehova. kao sredstvo za ravnopravniji i uravnoteţen poloţaj radnika i poslodavaca. nego o pritisku da se reši kolektivni spor. bojkot se odnosio na pojedine radnike. 88 . Ovo pravo je priznao Savezni sud rada u Nemačkoj 1955. To znači da poslodavac "zaključava vrata" i tako sprečava radnike da rade. Radi se o kolektivnom radnom sporu. god. Zakon o javnim sluţbenicima u članu 19 utvrĎuje da javni sluţbenici imaju pravo na štrajk. 7. Radi se o svesnoj individualnoj odluci poslodavca koja moţe da postane kolektivna ako se za nju odluči više poslodavaca. nego samo grupu radnika. sastavljali i crne liste koje su kruţile meĎu poslodavcima i oni nisu zapošljavali radnike koji su bili navedeni na listi. Poslodavci so pored »zaključavanja vrata«.

89 . a sa razvojem radničkog pokreta štrajkovi su počeli da se pravno ureĎuju na meĎunarodnom nivou. Da li radnik ima pravo na nadoknadu za vreme štrajka? 8. Kako štrajk počinje i kako se okončava prema vaţećim propisima? 7.7. U Republici Sloveniji još nije usvojen »domaći« zakon o štrajku. 24/03. Šta znači pravo na štrajk? 2. Sluţbeni list RS. Kada kaţemo da je štrajk organizovan zakonski? 4. Navedite karakteristike štrajka poslodavaca – »zaključavanje vrata«! 7.8 Pitanja: 1. br. br. Sluţbeni list RS. nacionalne i meĎunarodne. Stavka in mednarodne norme. 33/91. koji ureĎuju štrajk! 3. Kakvu su nadleţnosti štrajkačkog odbora? 9.9 Literatura i pravni izvori: Debelak. Ljubljana: Delavci in delodajalci. Navedite vrste štrajkova i opišite ih! 5. 7. 1/05/godište V. Da li poslodavac moţe za vreme štrajka da zaposli druge radnike? 10. 69/04 i 68/06 (odreĎeni članovi). Navedite najvaţnije pravne akte. 66/00. Njegove odredbe smo prikazali u prilogu. On je bio poznat još u vreme poslovanja cehova i manufaktura.7 Rezime Štrajk je krajnje sredstvo za izraţavanje nezadovoljstva radnika. preuzet je i Zakon o štrajku SFRJ. Zakon o štrajku. Moţe li da štrajkuje samo jedan radnik? 6. (2005). Saveta Evrope koji ureĎuju štrajk na meĎunarodnom. univerzalnom i regionalnom nivou. M. Od značaja su akti OUN i MOR. Inštitut za delo pri Pravni fakulteti v Ljubljani. Kada i kako bi poslodavac mogao da preduzme disciplinske mere protiv radnika ili da mu čak da otkaz zato što je učestvovao u štrajku? 11. ali je po osnovu preuzimanja pravnih akata bivše Jugoslavije koji nisu u suprotnosti sa aktuelnim pravnim poretkom. br. Ustav Republike Slovenije. 42/97. 23/91.

S priznavanjem sindikalne slobode i kolektivnih pregovora veći ugled je stekla sindikalna aktivnost koji naglašava suprotnosti izmeĎu interesa radnika i poslodavaca. bez obzira na to da li su članovi sindikata. štrajkom. 98 Reč »participacija« je teško prevesti na slovenački jezik. Dakle. kada su drţave propisima i kolektivnim ugovorima opet počele da uvode odbore ili savete preduzeća. učešće (Verbinc.8. str. 90 . 527). i Čehoslovačkoj 1920. F. Poseban oblik participacije predstavlja radničko akcionarstvo i participacija u profitu. Učešće radnika u upravljanju počelo je da se uvodi u zakonodavstvo još posle Prvog svetskog rata (u Austriji 1919. Sindikati pomaţu predstavnicima radnika u ostvarivanju njihovih interesa na različitim nivoima (u preduzeću. Iz rečnika stranih reči moţemo da zaključimo da participacija (lat. a ne saradnju u rešavanju problema koji se javljaju u poslovanju preduzeća. Upoznaćete se sa razvojem. jer je sindikat radniĉka organizacija i moţe da ostvaruje svoje interese čak i krajnjim sredstvom. meĎunarodnim aktima koji se bave tom oblašću i slovenačku regulativu. delatnosti. dok izabrani predstavnici radnika rade na uspostavljanju poverenja i saraĊuju sa poslodavcem u donošenju odreĊenih odluka u preduzeću. zaposlene mogu da zastupaju dve vrste radničkih predstavnika: sindikati i izabrani radnički predstavnici. 8. Nemačkoj 1920. mada se delovanje izabranih predstavnika i sindikata razlikuje. Oni se razlikuju po metodi delovanja.1 Shvatanje participacije radnika u odluĉivanju Participacija98 radnika u odlučivanju znači da na donošenje odluka u preduzećima utiču svi zaposleni. participatio od participare) znači deliti s kim.).: Slovar tujk. pre svega kroz detaljan prikaz odredbi Zakona o učešću radnika u upravljanju. UĈEŠĆE RADNIKA U UPRAVLJANJU (PARTICIPACIJA RADNIKA) Proučavajući poglavlje »Učešće radnika u upravljanju« upoznaćete organizaciju i nadleţnosti izabranih predstavnika svih radnika koji imaju pravo saodlučivanja u poslovanju preduzeća. god. Izabrani radnički predstavnici su novija forma radničkih predstavnika od sindikata. pa zato koristimo opis pojma: učešće radnika u odlučivanju u preduzeću. Učešće u upravljanju radnici ostvaruju preko svojih neposredno izabranih predstavnika u organima preduzeća koji učestvuju u donošenju odreĎenih odluka u vezi sa poslovanjem preduzeća. Učešće radnika je opet dobilo na značaju tokom i posle Drugog svetskog rata. imati udeo. drţavi).

Konvencija MOR br. Preporuka MOR br. jer su ove dve komore imale obavezno članstvo. 99 Republika Slovenija još nije ratifikovala ovu konvenciju. po kojoj bi trebalo da se unapredi ravnopravno učešće radnika i poslodavaca u razrešavanju sporova izmeĎu socijalnih partnera kroz dobrovoljnu koncilijaciju i arbitraţu. 91 . 143. Cilj konvencije je da obezbedi slobodno ostvarivanje prava radnika i poslodavaca. Preporuka MOR br. 98 o primeni naĉela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja (1949). Preporuka MOR br. radnika i Vlade. kako bi mogli da istaknu svoje interese.2 MeĊunarodni akti koji ureĊuju participaciju radnika u odluĉivanju U okviru MOR su značajne konvencije i preporuke koji se odnose na informisanje i konsultacije rukovodstva preduzeća sa radničkim predstavnici: Konvencija br. 87 o sindikalnoj slobodi i zaštiti sindikalnih prava (1948). 94 o konsultacijama i saradnji izmeĊu poslodavaca i radnika na nivou preduzeća (1952).8. kada Vlada odgovara na upitnike MOR o temama koje će biti stavljene na dnevni red konferencije MOR i u pripremi drugih akata u vezi sa ratifikovanim ili neratifikovanim konvencijama. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću (1971) i istoimena Preporuka br. Konvencija MOR br. Cilj konvencije je zaštita sindikalnih prava u odnosu prema poslodavcima i njihovim organizacijama. Cilj preporuke je da se obezbede uslovi za ravnopravno učešće socijalnih partnera u pregovorima na osnovu kojih bi trebalo da doĎe do sklapanja kolektivnih ugovora. pri čemu se poziva na problem uključivanja Privredne komore Slovenije i Zanatske komore Slovenije u socijalni dijalog. Konvencija MOR br. Republika Slovenija nije ratifikovala ovu konvenciju. 91 o kolektivnim ugovorima (1951). Konvencija MOR br. bez obzira na razlike u organizovanju. po kojoj bi trebalo da se uspostave takvi odnosi u preduzećima koji bi omogućili konsultacije i saradnju izmeĎu poslodavaca i radnika koji će se zasnivati na dobrovoljnim dogovorima socijalnih partnera. 163 koje pored dobrovoljnog i slobodnog kolektivnog pregovaranja podstiču i socijalni dijalog99. 144 o tripartitnih konsultacijama za poboljšanje primene meĊunarodnih normi o radu (1976) utvrĎuje uspostavljanje postupaka konsultacija izmeĎu predstavnika poslodavaca. UtvrĎuju zaštitu predstavnika radnika koje priznaju nacionalno zakonodavstvo ili praksa. 92 o dobrovoljnoj koncilijaciji i arbitraţi (1951). 154 o unapreĊivanju kolektivnog pregovaranja (1981) i istoimena Preporuka br. ali konvencija takoĎe podstiče kolektivno pregovaranje preko kolektivnih ugovora koji ostaju u isključivoj nadleţnosti socijalnih partnera.

Direktiva ureĎuje pravo radnika na informisanost i na konsultacije u preduzećima i u grupacijama preduzeća koja deluju na nadnacionalnom nivou na području Evrope100. kao pravo radnika da učestvuju u odlučivanju o poboljšanju uslova rada i radnog okruţenja u preduzeću. od 8. 92 . oktobra 2001. od 11. Najvaţnije su: 1. o osnivanju Evropskog saveta radnika ili uvoĊenju postupka informisanja i konsultacija sa radnicima u društvima ili povezanim društvima na podruĉju Zajednice. 2. 59/2002. Direktiva utvrĎuje okvir za informisanje i konsultacije sa radnicima u Evropskoj zajednici o sadrţini i načinu informisanja i o konsultovanju sa radnicima. Cilj Preporuke je da se ostvare takve konsultacije i saradnja na nacionalnom nivou i na nivou industrijske grane koji bi stvarali dobre odnose izmeĎu javnih vlasti i organizacija poslodavaca i radnika. 8. Direktiva 2002/14/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.Preporuka MOR br. 42/93 i 56/01. Evropska zajednica Evropska zajednica je usvojila više direktiva koji se odnose na učešće radnika u upravljanju. 113 o konsultacijama i saradnji izmeĊu javnih vlasti i organizacija poslodavaca i radnika na industrijskom i nacionalnom nivou (1960). transparentnost informacija. i tako ispunila zahteve direktive u pogledu ureĎenja prava radnika na informisanost i konsultacije u većim preduzećima koja deluju na nadnacionalnom nivou u Evropi. 102 Zakon o učešću radnika u upravljanju. Direktiva Saveta 94/45 75/129.3 Pravno ureĊenje uĉešća radnika u upravljanju u Republici Sloveniji U Republici Sloveniji101 je pravo radnika na učešće u upravljanju utvrĎeno u članu 75 Ustava RS: »Radnici učestvuju u upravljanju u privrednim organizacijama i zavodima na način i pod uslovima koje utvrĎuje zakon«. o utvrĊivanju opšteg okvira za informisanje i konsultacije u Evropskoj zajednici. o dopuni Statuta evropskog društva u pogledu uĉešća radnika. br. 101 Većina članica EU uredila je participaciju radnika zakonom. Sluţbeni list RS. Sluţbeni list RS. Direktiva ureĎuje učešće radnika u upravljanju evropskim akcionarskim društvom. Direktiva dopunjuje Uredbu 2157/2001 o statutu evropskog društva. 3. marta 2002. Zakon o uĉešću radnika u upravljanju102 (u daljem tekstu: ZURU) znači konkretizaciju navedene ustavne odredbe. 100 Republika Slovenija je usvojila Zakon o evropskim savetima radnika. Direktiva Saveta 2001/86/EZ. septembra 1994. koji predstavlja pravnu osnovu za Evropsko akcionarsko društvo. Savet Evrope Evropska socijalna povelja i Dodatni Protokol Evropske socijalne povelje (1988) utvrĎuje i pravo radnika na informisanost i na konsultacije u preduzeću. od 22. zaštitu predstavnika radnika i zaštitu prava. br.

. Individualno i kolektivno uĉešće u upravljanju – prava u vezi sa učešćem radnika u upravljanju ostvaruju radnici kao pojedinci i kolektivno. Radnici u zavodima ostvaruju pravo na učešće u upravljanju kao pojedinci po ZURU (samo kada se radi o individualnom pravu). ako ne izaberu svoj organ odnosno svoje predstavnike u organe preduzeća. pravo saodlučivanja. 5. mogućnost odnosno obavezu zajedničkih konsultacija sa poslodavcem. Participativni odnosi se lako dograĎuju participativnim sporazumom.načelo zakonskog minimuma. 93 . Posebnim dogovorom izmeĎu poslodavca i saveta radnika mogu da se utvrde i drugi načini učešća radnika u upravljanju (1. Radnici imaju pravo da izaberu savet radnika. pravo na inicijativu i na odgovor na inicijativu. 4. a kolektivno u skladu sa posebnim zakonom (član 1 ZURU). U oblasti učešća radnika u upravljanju po ZURU su vaţna ova načela: . 192. o inicijativi menadţera da se obezbedi uticaj zaposlenih na procese odlučivanja u organizacijama103. Odredbe ZURU vaţe i za radnike preduzeća koja obavljaju privredne javne sluţbe u bankama i osiguravajućim društvima (ako posebnim zakonom nije drugačije odreĎeno). br. 2–3/2005/godište V. pravo sprečavanja sprovoĎenja odluka poslodavca. . Ovde se radi o razvoju participativnog menadţmenta u organizacijama koji bi trebalo da uključi zaposlene u odlučivanje o poslovanju organizacije. po kome spor izmeĎu strana rešava arbitraţa i druga načela. 2. Učešće u upravljanju je izborno pravo radnika. Radnik kao pojedinac ima pravo (individualna participacija): 103 Vodovnik. Radnici imaju: 1. U: Delavci in delodajalci. a ne njihova obaveza.načelo autonomnog ureĎenja participativnih odnosa. . po koje svi zaposleni imaju pravo na učešće u upravljanju. tj. 6. stav člana 5 ZURU). Bilo bi dobro da rukovodstvo preduzeća proveri ţelje radnika. kao i pravo na odgovor na njih. po kome strana radnika i strana poslodavaca mogu uz participativni dogovor da šire oblast učešća radnika u upravljanju u odnosu na zakonski utvrĎenu. Z.načelo arbitraţnog rešavanja spora. Zato radnici. što znači pravo radnika na formiranje organa participacije.: Globalizacija in razvoj delovnega prava. str. pravo na informisanost. da li će se organizovati i učestovati u upravljanju. Učešće radnika u upravljanju se ostvaruje na naĉine koje utvrĎuje ZURU u članu 2.3.načelo univerzalnosti. u manjim organizacijama radniĉkog poverenika i svoje predstavnike u nadzornim odborima kao i radniĉkog direktora u upravi akcionarskog društva.8.1 Zakon o uĉešću radnika u upravljanju ZURU utvrĎuje načine i uslove za učešće radnika u upravljanju privrednim društvima i zadrugama. pravo davanja mišljenja i predloga. 3. ne ostvaruju participaciju.

4. roditelji (otac. stav člana 9 ZURU). Aktivno biraĉko pravo – pravo izbora predstavnika u savet radnika imaju svi radnici koji rade u društvu neprekidno najmanje šest meseci. duţan je da odgovori najkasnije u roku od 30 dana (3. Radnici svoja prava u vezi sa učešćem u upravljanju kolektivno ostvaruju preko (kolektivna participacija): 1. 2. nadzorni odbor. deca (bračna ili vanbračna. da zahteva da mu poslodavac odnosno od njega ovlašćeni radnik objasni pitanja iz oblasti plata i i drugih oblasti radnih odnosa. majka. stav člana 12 ZURU). kao i iz sadrţaja ZURU. Do 20 zaposlenih moţe se da se imenuje radniĉki poverenik sa istim nadleţnostima koje savet radnika ima (3. predstavnika radnika u organima društva (član 3 ZURU). 3. a na inicijative odnosno pitanja radnika. 2. navedene gore. zbor radnika. Savet radnika Savet radnika se moţe formirati ako ima više od 20 zaposlenih radnika (2. 3. savet radnika. 4. očuh i maćeha). stav člana 88 ZURU). Poslodavac mora radniku kao pojedincu da omogući učešće u upravljanju. Savet radnika i poslodavac mogu pisanim dogovorom da utvrde i druge načine participacije (član 5 ZURU). unuci. radnici sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i prokurist (2. Organi participacije su naroĉito: 1. da bude pravovremeno obavešten o promenama u svojoj radnoj oblasti. radnički direktor u upravi akcionarskog društva. U rukovodeće osoblje spadaju direktor. 3. Rukovodeće osoblje i članovi njihovih porodica ne smeju da biraju ili da budu birani u savet radnika zbog razlika u interesima kapitala i rada. usvojena deca i pastorci).1. stav člana 12 ZURU). Članovima porodice smatraju se supruţnik. stav člana 8 i član 9 ZURU). usvojitelji te braća i sestre (3. stav člana 12 ZURU). 2. da iznese svoje mišljenje o svim pitanjima koja se odnose na organizaciju njegovog radnog mesta i procesa rada. 94 . osim rukovodećeg osoblja i članova njihovih porodica (1. neposredno izabranih radničkih predstavnika – saveta radnika odnosno radničkog poverenika. Pasivno biraĉko pravo – pravo da se bude izabran u savet radnika imaju svi radnici koji imaju aktivno biračko pravo i zaposleni su u društvu neprekidno najmanje dvanaest meseci (član 13 ZURU). Savet radnika biraju radnici po postupku izbora koji vode izborna komisija i birački odbori. zbora radnika. daje poslodavcu inicijative koje se odnose na njegovo radno mesto ili na njegovu radnu odnosno organizacionu jedinicu.

ako radnika ima izmeĎu 600 i 1. savet radnika ima 11 članova. 95 . kao i naĉin delovanja saveta radnika. ako radnika ima izmeĎu 50 i 100. pravo predlagača i kandidata za članove saveta radnika na ţalbu protiv odluke izborne komisije nadleţnom sudu. rukovodeće radnike. kandidovanje članova saveta radnika. ako je u društvu zaposleno do 50 radnika. savet radnika ĉini sledeći broj zaposlenih u društvu: 1. 3. Osim izbora. Mandat članova saveta radnika traje četiri godine i oni mogu biti ponovno imenovani. Detaljnim odredbama o izboru zakonodavac je ţeleo da postigne da sami radnici aktivno učestvuju i da sami biraju svoje predstavnike. Članovi saveta radnika na prvoj sednici biraju predsednika i njegovog zamenika. kandidovanje članova saveta i postupak glasanja. čak i ako se promeni broj radnika u društvu. Savet radnika moţe da formira odbore za razmatranje pojedinih pitanja. sastav biračkih organa i njihove nadleţnosti. ZURU detaljno ureĎuje i sastav i mandat. 5. 4. Reprezentativni sindikat ili najmanje tri radnika mogu da sazovu zbor radnika radi izbora saveta radnika. savet radnika ima 9 članova. 6. Broj članova saveta radnika se za vreme trajanja mandata ne menja. obaveze poslodavca u vezi sa izborom članova saveta radnika. Predsednik (u njegovom odsustvu zamenik) zastupa i predstavlja savet radnika (član 55 ZURU). savet radnika ima 3 člana.000 radnika. bez obzira na vreme zaposlenja. savet radnika ima 7 članova. postupak izbora. Ni poslovodstvo društva ni bilo ko drugi ne sme da sprečava ili da onemogućava članove saveta u obavljanju njihovih aktivnosti u savetu radnika ili njihovog redovnog posla (član 56 ZURU). ako radnika ima izmeĎu 200 i 400. predstavnike udruţenja poslodavaca. U pogledu broja zaposlenih. savet radnika ima 13 članova. Naĉin rada saveta radnika ureĎuje poslovnik. prokuriste i radnika sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima). 2. 7. ako radnika ima izmeĎu 100 i 200. predstavnike sindikata.000. u društvu sa preko 1.000 radnika broj članova saveta radnika povećava se za dva člana na svakih dodatnih 1. Savet na sednice moţe da poziva stručnjake iz društva i izvan društva. ako radnika ima izmeĎu 400 i 600. savet radnika ima 5 članova.U novoosnovanom društvu aktivno i pasivno biračko pravo imaju svi radnici (osim direktora. ZURU detaljno utvrĎuje izbor saveta radnika: odluka o raspisivanju izbora članova saveta radnika.

uz poštovanje potreba procesa rada. kolektivnim ugovorima i dogovorom izmeĎu saveta radnika i poslodavca. Spor moţe da rešava stalna ili ad hoc arbitraţa. predstavniku radnika u savetu zavoda bez saglasnosti organa čiji je on član ako postupa u skladu sa zakonom. osim ako u slučaju poslovnog razloga odbije ponuĎeno odgovarajuće zaposlenje ili ako se radi o raskidu u postupku ukidanja poslodavca. u društvu sa 50 do 300 radnika utvrĎuje se broj članova savet radnika. Direktoru društva treba dostaviti vreme odrţavanja sednice (član 62 ZURU). radničkom povereniku. 2. 6. Poslodavac je duţan da pokriva neophodne troškove za rad saveta radnika. 4. Zaštitu od raskida ugovora o zaposlenju za člana saveta radnika sadrţi i ZRO u članu 113 koji utvrĎuje da poslodavac ne sme da raskine ugovor o zaposlenju članu saveta radnika. 5. kolektivnim ugovorom i ugovorom o zaposlenju. ako stalna arbitraţa nije organizovana u preduzeću. do tri plaćena sata mesečno za konsultacije sa radnicima. Zaštita ĉlana saveta radnika (imunitet) ZURU utvrĊuje u ĉlanu 67. Članovi saveta radnika imaju pravo: 1. 104 Treba uzeti u obzir da ZRO više ne ureĎuje rasporeĎivanje na drugo radno mesto ni rasporeĎivanja kod drugog poslodavca. profesionalni član saveta radnika ima pravo na platu koji je jednaka plati koju je primao pre izbora ili na platu koju primaju zaposleni u društvu sa istom stručnom spremom. Isto tako. Član saveta radnika je zaštićen za vreme obavljanja funkcije. koji svoju funkciju obavljaju s polovinom radnog vremena. 40 plaćenih sati za obrazovanje radi obavljanja njihove funkcije. vreme od pet sati smatra se radnim vremenom i plaćeno je. 96 . za vreme obavljanja funkcije on ne moţe biti rasporeĎen na drugo radno mesto ili kod drugog poslodavca niti se moţe uvrstiti u višak radnika bez saglasnosti saveta radnika. u skladu sa članom 64 ZURU. prijem stranaka i rad profesionalnih članova saveta radnika.Savet radnika se po pravilu sastaje u radno vreme. 3. poslodavac ne ţeli da plati članu saveta radnika učešće na sednici saveta koja je odrţana van radnog vremena. viškove radnika treba tumačiti kao raskid iz poslovnog razloga. ako se sednice odrţavaju van radnog vremena zbog potreba procesa rada. Ako npr. protiv njega se ne moţe započeti disciplinski postupak ili postupak za naknadu štete niti moţe na neki drugi način biti stavljen u manj povoljan odnosno podreĎen poloţaj104. za rešenje tog spora nadleţna je arbitraţa u skladu sa odredbama članova 99 do 106 ZURU. članu nadzornog odbora koji predstavlja radnike. ako je to za njega povoljnije. stav člana 65 ZURU). Ako član saveta radnika postupa u skladu sa vaţećim zakonima. članu saveta radnika ne moţe biti sniţena plata. Isto tako. troškove materijalnih sredstava koja savet radnika koristi i troškove administrativnog osoblja potrebnog za rad saveta radnika (1. a najmanje troškove potrebnog prostora za sednice. na pet plaćenih sati mesečno za sednice u toku radnog vremena.

2. Bez obzira na načelo dva koloseka. osim ako u slučaju poslovnog razloga ne odbije ponuĎeno odgovarajuće zaposlenje ili se radi o raskidu u postupku ukidanja poslodavca. ako izgubi pravo da bude biran u savet radnika (jer je postao direktor. član saveta radnika zadrţava svoj status ako kod poslodavca koji vrši preuzimanje postoje uslovi za njegovo imenovanje u skladu sa zakonom. 4. prima predloge i inicijative radnika i u slučaju da su opravdani uzima ih u obzir u pregovorima sa poslodavcem. starijih radnika i drugih radnika kojima je garantovana posebna zaštita. predlaţe mere koje su u korist radnika. 5. ZURU ureĎuje i zaštitu člana saveta radnika u sluĉaju promene poslodavca (član 67 a). ako mu istekne mandat. 4. pravnog posla odnosno pravosnaţne sudske odluke ili udruţivanja doĎe do promene poslodavca. Savet radnika ne sme da zalazi u prava sindikata i udruţenja poslodavaca i mora da se uzdrţava od svih oblika sindikalne borbe (član 7). 3. ako je opozvan.Po ZURU i ZRO ĉlan saveta zbog predstavniĉkih aktivnosti uţiva sledeću zaštitu: 1. ZURU utvrĎuje odreĎena prava za sindikate u vezi sa participacijom (reprezentativni kandidat moţe da kandiduje člana saveta radnika. ne sme mu se sniziti plata. protiv njega ne sme biti poveden disciplinski postupak ili postupak za naknadu štete. 2. a na postupak glasanja o opozivu se u tom smislu primenjuju odredbe ZURU o izboru za članove saveta radnika (članovi 50 i 51 ZURU). 6. 2. ako da ostavku. drugog propisa. 3. predlaţe člana arbitraţe). kao i kolektivnih ugovora. ZURU počiva na naĉelu dva koloseka. Navedeno ne vaţi u slučaju da su ispunjeni uslovi za novo imenovanje saveta radnika. ako umre. 97 . brine o sprovoĎenju zakona i drugih propisa. rukovodeći radnik ili prokurist). ako mu prestane radni odnos u društvu (član 46 ZURU). Član saveta radnika je opozvan ako je za opoziv glasala većina radnika koji imaju aktivno biračko pravo. 3. ne sme biti uvršćen u višak radnika. Ako zbog pravnog prenosa preduzeća ili dela preduzeća. 4. Članu saveta se ne sme raskinuti ugovor o zaposlenju bez saglasnosti organa. pomaţe u uključivanju u rad invalida. Postupak za opoziv člana saveta radnika započinje na osnovu pisanog zahteva najmanje 10% radnika sa aktivnim biračkim pravo odnosno reprezentativnog sindikata (ako se radi o članu sveta koga je kandidovao taj sindikat). ne sme biti postavljen u manje povoljan odnosno podreĎen poloţaj. Prava i zakonske duţnosti ĉlana saveta radnika su sledeće: 1. izvedenog na osnovu zakona. prisustvuje sednicama saveta radnika. Radniku prestaje ĉlanstvo u savetu radnika u sledećim slučajevima: 1.

stav člana 5 ZURU). stav člana 5 ZURU). o ostalim navedenim pitanjima duţan je da informiše savet povremeno. ekonomski poloţaj društva. promene tehnologije. moţe se detaljnije urediti ostvarivanje prava koja ureĎuje ZURU. 4. i 6. smanjivanje privredne delatnosti. 4. 8. plate i oni uslovi rada koji se prema propisima ureĎuju kolektivnim ugovorima. 2. Poslodavac i savet radnika ili njegov odbor se sastaju na zahtev poslodavca ili saveta radnika. sprečavanje sprovoĎenja odluka poslodavca. jer savet radnika ne sme da ugroţava ulogo sindikata. O pitanjima koja se odnose na promenu delatnosti. 98 . Naĉini kolektivne participacije po ZURU su: 1. mogu da se urede druga pitanja.Sastanci poslodavca i saveta radnika. 3. za koja to odreĎuje ZURU. zajedničke konsultacije. godišnji obračun i godišnji izveštaj poslodavac je duţan da informiše savet radnika pre usvajanja konačne odluke (član 90 ZURU). godišnji obračun i godišnji izveštaj (član 89 ZURU). Oni se sastaju po pravilu jednom mesečno radi ostvarivanja prava i obaveza koje imaju po ZURU (član 86 ZURU). mogu se utvrditi dodatni načini učešća radnika u upravljanju nego što ih utvrĎuje ZURU. suodlučivanje. promene u organizaciji proizvodnje. razvojne ciljeve društva. Ono što je ureĎeno kolektivnim ugovorom ne ureĎuje se dogovorom. jer su takve odredbe ništavne (5. moţe da se dogovori više saupravljačkih prava radnika nego što ih utvrĎuje ZURU. promenu delatnosti. 2. promene u organizaciji proizvodnje. 7. Dogovorom ne smeju da se ureĎuju prava iz radnog odnosa. opšti ekonomski poloţaj grane. 2. 6. stanje proizvodnje i prodaje. Poslodavac je duţan da javno objavi dogovor na način koji je u društvu uobičajen (4. Informisanje Poslodavac je duţan da informiše savet radnika pre svega o pitanjima iz oblasti ekonomije koja se odnose na: 1. promene tehnologije. 3. Posebnim participativnim dogovorom izmeĎu saveta radnika i poslodavca koji se sklapa na osnovu člana 5 ZURU: 1. smanjivanje privredne delatnosti. 5. 3. 4. 9. informisanje.

a zajedničke konsultacije se moraju obaviti najmanje 15 dana pre donošenja odluke (2. 6. rasporeĎivanje većeg broja radnika van društva. donošenje akata iz oblasti dodatnog penzijskog. donošenje opštih pravila o disciplinskoj odgovornosti (član 94 ZURU). 2. Poslodavac je duţan da sve potrebne informacije u vezi sa predviĎenom odlukom dostavi savetu radnika najmanje 30 dana pre donošenja odluke.Savet radnika moţe odlukom da spreĉi sprovoĊenje odluka poslodavca i da pokrene postupak za razrešavanje meĊusobnog spora ako: 1. 99 . b. 7. stav člana 91 ZURU). prodaja društva ili njegovog bitnog dela. 2. 4. 3. U slučaju da poslodavac ne ispuni navedene obaveze u vezi sa zajedničkim konsultacijama. promeni tehnologije. potreba za novim radnicima (broj i profili). bitne promene vlasništva (član 93 ZURU). invalidskog i zdravstvenog osiguranja. statusne promene. poslodavac ne daje informacije savetu radnika. stava člana 98 ZURU). promeni u organizaciji u proizvodnji. 2. ne poštuje rokove za zajedničke konsultacije i ne zahteva zajedničke konsultacije sa savetom radnika. Kao statusna pitanja društva koja su predmet zajedničkih konsultacija smatraju se: 1. smanjivanje broja radnika. Zajedniĉke konsultacije Poslodavac je duţan da upozna savet radnika sa predviĎenim odlukama u pogledu odreĎenih statusnih i kadrovskih pitanja vezanih za društvo te u pogledu pitanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu. d. rasporeĎivanje većeg broja radnika iz mesta u mesto. zatvaranje društva ili njegovog bitnog dela. savet radnika moţe da spreči sprovoĎenje odluka poslodavca i pokrene postupak za razrešavanje meĎusobnog spora (druga alineja 1. 5. poslodavac ne informiše pravovremeno savet radnika o: a. Kao kadrovska pitanja koja su predmet zajedničkih konsultacija smatraju se: 1. da se sa njim konsultuje o navedenim odlukama i da se trudi da doĎe do usaglašavanja stavova (član 92 ZURU). smanjivanju privredne delatnosti. c. U tom slučaju poslodavac ne sme da sprovede odluku sve do konačne odluke nadleţnog organa. poslodavac uprkos tome moţe da donese predviĎenu odluku. 4. Ako ne doĎe do usaglašavanja stavova. promeni delatnosti. sistematizacija radnih mesta. 3.

da li poslodavac mora da predloţiti savetu radnika pisanu saglasnost u vezi sa najmom ili da ga o tome obavestiti? Ako izdavanje poslovnog prostora ne znači smanjenja privredne delatnosti ili promene u organizaciji proizvodnje u smislu odredbe člana 89 ZURU. u vezi sa statusnim promenama i prodajom društva ili njegovog bitnog dela. 3. to se smatra dogovorom izmeĎu saveta radnika i poslodavca (4. 100 . organizacijom i sprovoĎenjem mera bezbednosti na radu. 7. što je i inače predmet zajedničkih konsultacija (prva i druga alineja člana 93 ZURU) za posledicu povećanje ili smanjenje broja radnika. poslodavac nije duţan da o nameravanom sklapanju ugovora o najmu informiše savet radnika niti da mu pošalje odluku na saglasnost. inače će se smatrati da je saglasan s predlogom (2. utvrĎivanjem mera za sprečavanje povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom i zaštite zdravlja na radu. Ako savet radnika u roku od osam dana odbije da dâ saglasnost. kapacitetima za odmor i drugim objektima standarda radnika. Poslodavac je duţan da pribavi saglasnost saveta radnika u slučaju ako odluke imaju: 1. stav člana 95 ZURU). promenom u organizaciji proizvodnje i promenom tehnologije. kriterijumima za nagraĎivanje inovacija u društvu. i 3. merilima za ocenjivanje radnih uspeha radnika. kriterijumima za napredovanje radnika. 2. uprava ne sme da usvoji predloţena rešenja. ako se radi o većem broju radnika po ZRO. U svakom konkretnom slučaju posebno treba proceniti nadleţnosti saveta radnika. Savet radnika moţe da odbije da dâ svoju saglasnost u slučajevima iz člana 96 ZURU samo u slučaju ako predlog odluka o smanjenju broja radnika ne sadrţi predlog programa o rešavanju pitanja viška radnika po ZRO ili ako razlozi za odluku o smanjenju broja radnika nisu opravdani. i 3. osnovama za odlučivanje o korišćenju godišnjeg odmora i o drugim odsustvovanjima sa posla. poslodavac daje u najam deo svog poslovnog prostora. stav člana 96 ZURU). raspolaganjem stambenim fondom.Suodluĉivanje Poslodavac mora da predloţi savetu radnika pisanu saglasnost u vezi sa: 1. Odbijanje saglasnosti u suprotnosti sa navedenim ograničenjem nema dejstvo na pravilnost i zakonitost odluke poslodavca (2. Ako npr. smanjivanjem privredne delatnosti. 4. Savet radnika je duţan da se prema predlozima opredeliti u roku od osam dana. 6. 5. stav člana 95 ZURU). Dodatna pitanja za koja je potrebna saglasnost saveta radnika utvrĎuje član 96 ZURU. Ako savet radnika na svojoj sednici donese odluku da je saglasan sa predloţenim rešenjem i saglasnost pošalje upravi u pisanoj formi. što je i inače predmet informisanja (peta do osma alineja prvog stava člana 89 ZURU) i 2. u vezi sa promenom delatnosti.

2. Arbitraţa svojim rešenjem zamenjuje dogovor saveta radnika i poslodavca. u vezi sa članom 90 ZURU. ZURU ne utvrĎuje saradnju saveta radnika u vezi sa organizovanjem radnog vremena. Postavlja se pitanje da li savet radnika moţe da spreči sprovoĎenje Pravilnika o radnom vremenu koji je usvojio poslodavac. savet radnika ima pravo da. Odluka arbitraţe u društvu je konačna. ali pošto organizacija radnog vremena znači menjanje organizacije proizvodnje u smislu šeste alineje člana 89 ZURU. U tom slučaju savet radnika i poslodavac imenuju listu arbitara koji učestvuju u pojedinim arbitraţama (član 100 ZURU). Rešavanje sporova Sporove izmeĎu saveta radnika i poslodavca razrešava arbitraţa (1. u roku od osam dana od dana kada je informisan o usvajanju novog pravilnika. sa čijim su imenovanjem saglasne obe strane (2. stav člana 99 ZURU). ZURU ureĎuje osnovna pravila arbitraţnog postupka. a osim toga i na neka najteţa apsolutno suštinska kršenja postupka i kaţnjiva dela. poslodavac ne sme da sprovodi odluke sve do konačne odluke arbitraţe (2. Za sudsko rešavanje sporova koji nastaju u vezi sa učešćem radnika u upravljanju nadleţan je sud rada. stav člana 98 ZURU). jer ga poslodavac o usvajanju tog pravilnika nije obavestio. na kršenje odredbi o strukturi i odlučivanju arbitraţe i na kršenje odredbi o izradi arbitraţne odluke i njenog obrazloţenja. a inače upućuje na detaljno regulisanje arbitraţnog postupka kroz dogovor saveta radnika i poslodavca odnosno na primenu odredbi ZPP (član 105 ZURU). navedenih u zakonu. pre konačnog usvajanja pravilnika.Pravo spreĉavanja sprovoĊenja odluke poslodavca Savet radnika ima pravo da odlukom spreči sprovoĎenje pojedine odluke poslodavca i istovremeno pokrene postupak za razrešavanje meĊusobnog spora u slučaju da: 1. 101 . Dogovorom saveta radnika i poslodavca u društvu moţe da se osnuje i stalna arbitraţa. ili ako pri tom ne poštuje zakonom utvrĎene rokove (član 98 ZURU). poslodavac ne upozna savet radnika odnosno ako ne zahteva zajedničke konsultacije sa savetom radnika u pogledu statusnih i kadrovskih pitanja. Arbitraţa je sastavljena od jednakog broja članova imenovanih od strane saveta radnika i poslodavca i jednog neutralnog predsedavajućeg. stav člana 99 ZURU). a strane mogu da je osporavaju pred sudom rada iz razloga koji se odnose na kršenje odredbi o strukturi arbitraţnog dogovora i u tom dogovoru odreĎenih zadataka arbitraţe. promene u organizaciji proizvodnje. o čemu savet radnika mora biti informisan. poslodavac ne informiše savet radnika o pitanjima koja se odnose na promenu delatnosti. promene tehnologije pre usvajanja konačne odluke. privremeno spreči sprovoĎenje pravilnika i pokrene arbitraţni spor po članu 98 ZURU. smanjenje privredne delatnosti. U slučaju kada savet radnika spreči sprovoĎenje odluka poslodavca i pokrene postupak. Tu se radi o kolektivnom radnom sporu (član 6 ZDSS-1).

Zbor radnika Zbor radnika je organ koji čine svi radnici društva (osim rukovodećeg osoblja). On razmatra pitanja iz oblasti rada saveta radnika (odnosno radničkog poverenika) i namenjen je pre svega za neposredno informisanje zaposlenih. Direktora treba obavestiti o sazivanju zbora radnika. Sazivanje zbora radnika moţe da zahteva i direktor. Jednom godišnje zbor radnika moţe da zaseda u toku radnog vremena. Zbor radnika moţe da se sazove i po organizacionim jedinicama. Zbor radnika ima pravo da razmatra pitanja iz nadleţnosti saveta radnika odnosno njegovog odbora, a ne moţe da odlučuje o tim pitanjima (3. stav člana 69 ZURU). Uĉešće predstavnika radnika u organima društva Predstavnici radnika učestvuju u radu: 1. nadzornog odbora; 2. nadzornog odbora zadruge i 3. upravi društva (radnički direktor). Broj predstavnika u nadzornom odboru utvrĎuje se statutom društva, s tim da u društvu sa do 1.000 zaposlenih ne moţe biti manje od 1/3 radnika, a u društvu sa više od 1.000 zaposlenih ne više od ½ radnika. Predsednik nadzornog odbora mora biti predstavnik akcionara i u slučaju jednakog broja glasova u odlučivanju njegov glas je odločujući. Predstavnike radnika bira i opoziva savet radnika u skladu s poslovnikom. Radniĉki direktor Radnički direktor je član uprave akcionarskog društva ako društvo ima više od 500 zaposlenih radnika. Predlaţe ga savet radnika, a imenuje organ vlasnika društva. Ako u društvu ima manje od 500 zaposlenih radnika, ono moţe da ima radničkog direktora ako se tako dogovore savet radnika i poslodavac. Radnički direktor je član uprave i on zastupa i predstavlja interese radnika u pogledu kadrovskih i socijalnih pitanja (član 84 ZURU). 8.3.2 Uĉešće predstavnika radnika u organima društva sa sistemom upravljanja po naĉelu jednog koloseka ZURU ureĎuje samo učešće radnika u organima društava sa sistemom upravljanja po načelu dva koloseka. Zato je Zakon o privrednim društvima (u daljem tekstu: ZPD-1)105 u prelaznim odredbama u članu 703 uredio učešće radnika u organima društva sa sistemom upravljanja po načelu jednog koloseka. Navedena odredba će vaţiti do dopune ZURU.

105

Zakon o privrednim društvima. Sluţbeni list RS, br. 42/06.

102

8.4 Rezime Pored sindikata, predstavnici radnika su i njihovi izabrani predstavnici u organima poslodavca. Oni brinu o tome da radnici budu na najbolji način informisani o poslovanju preduzeća i da svojim predlozima, stavovima, saglasnošću pomognu da se rešavaju probleme u poslovanju i da se doprinese razvoju preduzeća. Često se postavlja pitanje da li imamo dva predstavnika radnika i da li su sindikati i izabrani predstavnici meĎusobno konkurencija? Danas, kada i EU priznaje i daje ulogu i mesto obema predstavnicima, moţemo da odgovorimo da se radi o predstavnicima koji se dopunjuju u svojim nadleţnostima. Izabrani predstavnici radnika rade na stvaranju poverenja i uključeni su u organe preduzeća, pa zato daju svoj doprinos razvoju preduzeća. Njihov cilj je da saraĎuju sa rukovodstvom i da mu pomaţu intenzivnim uključivanjem radnika u proizvodne odnosno usluţne procese koje ono vrši u obavljanju svoje delatnosti. Menadţment danas sve više spoznaje da je za uspešno poslovanje, jednako kao materijalni supstrat, značajan i personalni supstrat (ljudski resursi, radnici). Uprkos tome što je ZURU u upravljanju u odreĎenim segmentima zastareo i ne ureĎuje učešće radnika u sistemu jednog koloseka, on obezbeĎuje prilično veliki obim prava radnika koji učestvuju u odlučivanju. ZURU je detaljnije predstavljen u prilogu.

8.5 Pitanja: 1. Nabrojte neke od značajnih meĎunarodnih akata koji se odnose na participaciju radnika! 2. Navedite pravno ureĎenje učešća u upravljanju u Republici Sloveniji! 3. Šta znači participacija radnika? 4. Kakva je razlika izmeĎu delovanja sindikata i saveta radnika? 5. Šta znači kolektivna, a šta individualna participacija radnika po ZURU? 6. Preko kojih organa radnici ostvaruju suodlučivanje? 7. Kakve nadleţnosti ima radnički direktor? 8. Nabrojte i ukratko navedite načine kolektivne participacije! 9. Kada savet radnika moţe da spreči sprovoĎenje odluka poslodavca? 10. Šta mislite, da li ZURU priznaje dovoljna prava izabranim organima koji predstavljaju radnike? 11. Šta je participativni menadţment?

103

8.6 Literatura i pravni izvori: 1. Končar, P. (1993). Mednarodno delovno pravo. Ljubljana: Uradni list RS. 2. Vodovnik, Z. (2005). Globalizacija in razvoj delovnega prava. Delavci in delodajalci br. 2-3/2005/godište V. 3. Vodovnik, Z. (2003) Poglavja iz delovnega in socialnega prava. Ljubljana: Univerza v Ljubljani, Fakulteta za upravo. 4. Vodovnik Z. (1996) Avtonomni viri na področju delovnega prava, Podjetje in delo br. 5-6/1996/XXII. 5. Zakon o učešću radnika u upravljanju. Sluţbeni list, RS, br. 42/93 i 56/01.

104

105 .

ČGP Delo.: Mednarodno delovno pravo. 1999.1 Literatura (neobavezna): 1. 5. 1994. 1993.: Globalizacija in razvoj delovnega prava.. Debelak. 1983. Knez. R..: Pravo Evropske unije. M. Ilešič. Ilešič. 3. 9.. (1996) Avtonomni viri na področju delovnega prava. Delavci in delodajalci br. N. Sluţbeni list RS. Vodovnik Z. Fakulteta za podiplomske drţavne in evropske študije. Z. i drugi: Zakon o delovnih razmerjih s komentarjem. Fakulteta za upravo. Pravna fakulteta. 5.: Stavka in mednarodne norme. Ljubljana. 9.1 Literatura (obavezna): 1. 2001. Van Dijk/van Hoof (ed. Belopavlovič. Novak. Inštitut za delo pri Pravni fakulteti v Ljubljani. TOZD Gospodarski vestnik. 2002. Z. F.: Sindikalno pravo. Ljubljana. 8. I. 2. 1998. Kluwer. P. Arhar. The Hague. Codex iuris. (2003) Poglavja iz delovnega in socialnega prava. GV Zaloţba. ČZP Enotnost. Delavci in delodajalci. 1/05/godište V. Vodovnik. Univerza v Mariboru.. Grilc. Ljubljana. br.: Prosto gibanje oseb v EU. Jurančič. 2004. Blanpain. Podjetje in delo br. Maribor. Maribor. 2004. Coronna.M.. Ljubljana.T. Cankarjeva zaloţba. Sixth and revised edition. 6. 9. Novak. Ljubljana: Univerza v Ljubljani. Kyovsky R. 1996.: European Labour Law. Uradni list. J. 7. 7. 2003. IZVORI INFORMACIJA U ovom poglavlju je navedena sva obavezna i neobavezna literatura za čitavo studijsko gradivo. Ljubljana. M. P.: Sindikalno pravo. 4. 2005.1.: Pogodba o ustavi za Evropo z uvodnimi pojasnili. 3. I. i drugi: Komentar Ustave Republike Slovenije. 4. Ljubljana. M. Kluwer Law International.9.): Theory and Practice of the European Convention on Human Rights. R. 106 . Šinkovec. 1992. Jurančič. Kyovsky. Ljubljana. M. 5-6/1996/XXII. Končar.: Pravna ureditev Evropske gospodarske skupnosti. R. 2. Časopisni zavod Sluţbeni list RS. 6.: Evropsko pravo. Ljubljana. Vodovnik.23/2005/godište V.

Sluţbeni list SFRJ. 11/58. 7/71. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice. 8.9. 10. br. 8/58. br.03. Generalna skupština Ujedinjenih nacija. 13.2 Pravni i drugi izvori (obavezni): 1. 217/A (III). Rezolucija br. Sluţbeni list RS – MeĎunarodni ugovori. br. 66/00 . br. Sluţbeni list RS. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). februara 2005 – MeĎunarodni ugovori (odreĎeni članovi). Rezolucija 2200 (XXI). 1948. Rezolucija 2200 A (XXI). 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava. 42/02. 10. Zakon o kolektivnim ugovorima. 69/04 in 68/06 (odreĎeni članovi). Generalna skupština Zdruţenih narodov. Sluţbeni list RS. 33/91. 24/03. Sluţbeni list RS. 2. Konvencija MOR br. 98 o primeni načela o pravima na organizovanje i kolektivno pregovaranje. br. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. 15. br. Zakon o radnim odnosima. Sluţbeni list RS. br. 9. br.2. Konvencija MOR br. MP 7/94 (odreĎena poglavlja). Sluţbeni list RS. Sluţbeni list RS. 5. Konvencija MOR br. Sluţbeni list RS. 4. koji menja Ugovor o Evropskoj uniji. MeĎunarodni pakt o ekonomskim. 3. 16. br. br. decembar 1966. Sluţbeni list RS. 19. od 17. 7. 43/2006. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. Zakon o štrajku. 10. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. 6. Sluţbeni list SFRJ. Treaty of Nice. 1/05. Zakon o reprezentativnosti sindikata. br. 14/82. socijalnim i kulturnim pravima. 11. Generalna skupština UN. MeĎunarodni pakt o graĎanskim i političkim pravima. 14. 42/97. 12. Zakon o učešću radnika u upravljanju.2001 – odreĎena poglavlja). Zakon o ratifikaciji Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. 23/91. Ugovor o ustavu za Evropu. Ustav Republike Slovenije. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. decembar 1966. 13/93. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka. ugovore o osnivanju evropskih zajednica i neke s njima povezane akte (Treaty establishing the European Community. 7/99 (odreĎena poglavlja). dec. 7/71. poslednji izmenjen Ugovorom iz Nice.2002. OJ C 80. br. 107 . br. 42/93 in 56/01. 16. OJ C 325. 24. izmenjen protokolima.

OJ ESE 1971 (II). br. Sluţbeni list RS. 135 o zaštiti i olakšicama za predstavnike radnika u preduzeću. dopunjena sa odredbom Saveta 312/76 i odredbom Saveta 2434/92. 155 o zaštiti na radu. No. Konvencija br. 29 o prisilnom ili obaveznom radu. 1980. 11. br. 54/92. 16. OJ C 340. Uredba Saveta EZ 1408/71 o primeni propisa o socijalnoj zaštiti za radnike i članove njihovih porodica. Konvencija MOR br. 17. br. Zakon o jednakim mogućnostima za ţene i muškarce. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. 10. 11. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida. 140 o plaćenom godišnjem odmoru za obrazovanje. br. 14/82. 3/65. Konvencija MOR br. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. 13. 3. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. OJ ESE 1968. Ugovor iz Amsterdama.1997. 161 o sluţbama medicine rada. br. Sluţbeni list RS. 2001. br. Konvencija MOR br. Ugovor iz Nice. 111 o diskriminaciji pri zapošljavanju i u radu. 7. L 266. 7/87. br. 10. br. 4. 6. 103 o zaštiti materinstva. 12. 9. Konvencija MOR br.2. 10. Konvencija o primeni prava u ugovornim obavezama. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori br. Sluţbene novine Kraljevine Jugoslavije. 14/89. 476. 297/32. Konvencija MOR br. Konvencija MOR br. 14/82. C 80. 80/934/EEC. 3. OJ 9. 9/55. 416. Konvencija br. 2. 5. 108 . 1959. Konvencija MOR br. 14/82. 10. 8. 142 o profesionalnom usmeravanju i stručnom osposobljavanju za razvoj čovekovih sposobnosti. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori.1 Pravni i drugi izvori (neobavezni): 1. 14. 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca. Akt o notifikaciji konvencija MOR. 3/87. Sluţbeni list FNRJ – MeĎunarodni ugovori. br. 4/84. br. 59/02. 15. Konvencija MOR br. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori br.9. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. Sluţbeni list SFRJ – MeĎunarodni ugovori. zdravstvenoj zaštiti i radnom okruţenju. Uredba Saveta EZ 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice.

Direktiva 75/111/EEC o primanju jednake naknade za muškarce i ţene. Ova direktiva je usvojena u skladu sa tačkom 9 Povelje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika (91/533 EEC. OJ 13. Direktiva o pribliţavanju zakona drţava članica u pogledu primene načela jednake naknade za muškarce i ţene (75/117/EEC. 21. OJ 20. 20. OJ 18. OJ 28. Direktiva o usklaĎivanju zakonodavstava drţava članica u pogledu kolektivnog otpuštanja radnika (75/129/EEC. 1975. OJ No. No. profesionalnog osposobljavanja i napredovanja i uslova rada. 1992. Direktiva o usklaĎivanju zakona drţava članica o zaštiti radnika u slučajevima nelikvidnosti poslodavca (80/987/EEC. 2. No. 2. 23. 11. 92/56/EEC.18. L 18). 29. 29. No. Direktiva o sprovoĎenju načela jednakog tretmana muškaraca i ţena u pogledu pristupa (mogućnosti) zaposlenja. 1992. 22. Direktiva Sveta EZ 68/360 o ukidanju ograničenja u pogledu kretanja i naseljavanja unutar Zajednice za radnike drţava članica i njihove porodice. 10. 1993. 24. OJ ESE 1968. No. Direktiva o obavezama poslodavca da radnike obavesti o uslovima koji se odnose na ugovor o zaposlenju. Direktiva koja se bavi »detašmanom« radnika (96/71/EC. No. 25. L 307). 8. OJ 5. 7. 1976. Direktiva o primanju jednake naknade za muškarce i ţene (75/111/EEC. 1991. 2. 109 . No. L 45). No. L 39). OJ 19. L 348). 28. No. 1975. No. 2. 31. No. 26. L 206. 30. 6. 1975. OJ 21. L 283). Direktiva o odreĎenim aspektima organizacije radnog vremena koja utvrĎuje minimalni dnevni. 61). 12. OJ 19. 1989. 19. 1980. Direktiva koja dodaje mere za podsticanje poboljšanja za zaštitu i zdravlje na radu za radnike koji su sklopili radni odnos na odreĎeno vreme ili za privremeno zaposlene radnike (91/383/EEC. 1. 1997. o uvoĎenju mera za podsticanje poboljšanja u zaštiti i zdravlju radnika na radu (92/85/EEC. L 48. OJ 26. 3. 27. No. L 288). 485. OJ 22. L 245). god. 1977. L 45). sedmični i godišnji odmor i ograničava radnu nedelju i noćni rad (93/104/EEC. Direktiva o zaštiti trudnih radnica zasniva se na članu 118 A Sporazuma o EEZ i predstavlja desetu pojedinačnu direktivu u smislu člana 16 Direktive 89/391 od 12. 1991). Direktiva 76/207/EEC o sprovoĎenju načela jednakog tretmana muškaraca i ţena u pogledu pristupa (mogućnosti) do zaposlenja. 10. Direktiva o usklaĎivanju zakona drţava članica o zaštiti prava radnika prilikom prenosa (promene) vlasništva nad preduzećem ili delom preduzeća (77/187/EEC. OJ 14. profesionalnog osposobljavanja i napredovanja te uslova rada (76/207/EEC.

dop. 8. OJ 1987. OJ L 14. Direktiva o pribliţavanju zakona drţava članica o kolektivnim otpuštanjima (80/987/EEC. Direktiva o zaštiti mladih na radu (94/33/EC. Dir. 6. Internet portal Evropske unije: http://www. 87/164/EC. 37. OJ. 3. OJ 1998. No. L 14/6.ius-software. OJ L 20. L 66/11). pogona ili delova preduzeća ili pogona (2001/23/EC. 38.32. 40. 39. Internet portal Udruţenja saveta radnika slovenačkih preduzeća: www. 7. 2001). 7. Dir. 34. 2. Direktiva o uspostavljanju opšteg okvira za jednak tretman pri zapošljavanju i u radu (2000/78/EC. 12. OJ L 145. 36. 20. No.si 110 . 2000). Direktiva o utvrĎivanju načela jednakog tretmana lica bez obzira na rasu ili etničko poreklo (2000/43/EC. 1998). 22. 1998). Direktiva o pribliţavanju zakona drţava članica u pogledu zaštite prava radnika u slučaju prenosa preduzeća. L 283/23. 19. L 14/205). 1994). OJ L 082. 98/52/EZ.com 42. dop. No.delavskaparticipacija. 1. OJ 1998. 2000). OJ L 216. Direktiva o pribliţavanju zakonodavstava drţava članica u vezi sa kolektivnim otpuštanjima (98/59/EC. 19. 41. No. 33. OJ L 303. 20. Direktiva o obavezi dokaza u slučajevima diskriminacije na osnovu pola (97/80/EC. Direktiva o roditeljskom odsustvu (96/34/EC. 35. Direktiva o radu sa kraćim radnim vremenom (97/81/EC. 1998).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful