Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Sombor

Metodologija naučno istraživačkog rada
Projekat istraživanja Upotreba računara i obrazovnog softvera u obrazovanju

mentor: Prof. Nebojša Smolčić 10/22/004

Student: dr Prvoslav Janković

Sombor, 2011 Sadržaj: Sadržaj:............................................................2 1.Uvod........................................................................................................................................................3 2.Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju..........................................................................3 3.Teorijski pristup problemu istraživanja..................................................................................................4 4.Računar u nastavi - Za ili protiv.............................................................................................................5 5.Definisanje osnovnih pojmova...............................................................................................................6 5.1 Tradicionalna nastava......................................................................................................................6 5.2 Računar............................................................................................................................................7 5.3 Obrazovni softver ............................................................................................................................8 6.Dosadašnja istraživanja ..........................................................................................................................9 7.Metodološki okvir istraživanja.............................................................................................................13 7.1 Problem istraživanja ......................................................................................................................13 7.2 Predmet istraživanja.......................................................................................................................13 7.3 Cilj i karakter istraživanja..............................................................................................................14 7.4 Zadaci istraživanja.........................................................................................................................14 7.5 Hipoteza.........................................................................................................................................15 7.6 Metode istraživanja........................................................................................................................16 7.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju..............................................................................................16 7.8 Populacija i uzorak u istraživanju..................................................................................................17 7.9 Statistička obrada podataka............................................................................................................17 8.Zaključak...............................................................................................................................................19 9.Literatura...............................................................................................................................................20 10.Prilog...................................................................................................................................................22

2

Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju Neophodno je naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na razvoj obrazovnog softvera koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči – specijalizovani alati i programi za samoobrazovanje. ali da se ta oprema nedovoljno koristi u nastavne svrhe. štampači. 2. Činjenica je da. Cilj ovog projekta je primena računara i interneta u obrazovnom procesu i formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih oblasti. U našim školama još uvek je dominantan frontalni način rada uz korišćenje table i krede. U poslednje vreme sve više se ističu nedostaci obrazovanja u našoj zemlji i potreba da se sprovedu temeljne promene na ovom polju. Razloga za takvo stanje ima dosta: zastareli nastavni program. Pogrešno je zamišljati da će računari automatizovati nastavu i da će se u budućnosti nastava odvijati samo uz „tipkanje“ na tastaturi. projektori itd.1.). Uvod Tema ovog projekta je upotreba računara i obrazovnog softvera u školama. Samo se po sebi podrazumeva da obrazovni softver igra gromnu ulogu u ovakvim scenarijima organizovanja i izvođenja edukativnih procesa i aktivnosti. ali je još uvek veliki deo osnovnog i srednjeg obrazovanja neodgovarajući. Uz modifikaciju nastavnih programa i stvaranje boljih udžbenika. računari su jedan od glavnih stubova savremenog obrazovanja. Osavremenjivanje nastavnog procesa je svakako jedan od preduslova za bolje obrazovanje. neodgovarajući uslovi za izvođenje nastave. Neki pomaci urađeni su u nižim razredima osnovne škole. neinteresantni udžbenici. Primenom savremenih tehnologija stvaraju se brojne mogućnosti za značajno poboljšanje kvaliteta nastave. Neka novija istraživanja pokazuju da je već značajan broj škola relativno dobro opremljen računarskom opremom (računari. Upotreba računara će još više istaći značaj nastavnika jer pravilno korišćenje računara u nastavi podrazumeva veću angažovanost nastavnog osoblja. drilovanje i proveru stečenog znanja. rezultati obrazovanja daleko su od adekvatnih. 3 . iako u školskim klupama učenici provode veliki deo svog detinjstva. U današnje vreme većina školskih ustanova u Srbiji nije dovoljno snabdevena računarskom opremom kako bi svojim učenicima omogućili upotrebu softvera ovog tipa.

volja za učenjem raste jer više nismo prisiljeni da učimo u tačno određenim terminima. Zašto je računar dobro sredstvo za učenje? Činjenica da nam obrazovni softver omogućava da učimo iz vlastitog doma i da sami određujemo kada ćemo početi i koliko dugo ćemo učiti. Obrazovni softver je našao veliku primenu kod učenja na daljinu. Kombinovanjem interneta i obrazovnog sofvera omogućen je pristup znanju svakome ko želi učiti bez obzira na godine starosti.3. Sa internetom se javlja učenje bez granica koje je uzrokovano pojavom novih tehnologija i medija. On može da bude samo dopuna tradicionalnoj frontalnoj nastavi. a da nisu ni stupili u učionicu već sve to rade iz svog doma. kako za sticanje tako i za proveru znanja. Obrazovni softver je vid aplikativnog softvera specijalno dizajniran za obrazovne svrhe. Isto tako kod upotreba obrazovnog softvera u školi đaci se osećaju mnogo slobodnije dok odgovaraju na pitanja koja im postavlja obrazovni softver nego kad odgovaraju nastavniku pred celim odeljenjem. Spajanjem obrazovnog softvera i interneta omogućeno je učenicima da sa udaljenih lokacija pristupaju nastavom sadržaju i na taj način pohađaju nastavu i polažu testove. Internet je jednostavan za upotrebu i relativno jeftin način pristupa izvoru neograničenog broja informacija i materijala za potrebe nastave. 4 . gde onda profesoru samo ostaje da verifikuje postignute rezultate. Obrazovni sofver nalazi sve veću primenu u nastavi i preuzima na sebe veliki deo programa kojima se do sada bavio frontalni tip nastave. Teorijski pristup problemu istraživanja Može li se zamisliti sredstvo koje bi omogućilo samoobrazovanje ili dodalo novu dimenziju tradicionalnoj frontalnoj nastavi? Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i nalazimo ga u vidu obrazovnog softvera. a može i da se koristi u potpunosti samostalno.

Dok jedni ističu neograničene mogućnosti komunikacije i dostupnosti informacija. U nekim zemljama u svetu. radio) i medijska pismenost. Računar u nastavi . na izvore informacija te da ih na isti način podučimo bržem i jeftinijem korištenju vrednih informacija. Upotreba obrazovnog sofvera u Srbiji još uvek je na nivou zamisli i tek ga treba praktično ostvariti. drugi ističu otuđenje. Škola je uvek bila mesto u kojoj se negovala tradicionalna pismenost (čitanje. informatička pismenost se nametnula sama po sebi. međuljudsku nekomunikaciju i nedovoljnu opštu kulturu kada se za obrazovanje upotrebljava računar. 4. multimedijalni softver na CD-u. jer priznali mi to ili ne. 5 .Kada govorimo o upotrebi obrazovnog softvera u školi ne možemo da ne govorimo i o informatičkoj pismenosti. Pored obrazovnih portala organizovanih od strane fakulteta postoji i solidan broj portala koji se bave raznim vidovima podučavanja. Dobro pripremljeno i stručno podučavanje uz pomoć računara može omogućiti nove načine školovanja i bitno olakšati posao nastavnika. Iako se neprestano ističe važnost informatičke pismenosti i govori o računarima u životu i u poslovanju. Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi upotreba računara u nastavi postala je uobičajena praksa. neki pokušaji su već realizovani. ali je sve još uvek na vrlo niskom nivou. a takođe omogućuju i znatnije promene uloge i zadataka nastavnika u savremenoj školi. Kako živimo u informatičkom društvu. te internet uveliko obogaćuju vaspitno – obrazovnu komunikaciju. npr.) Upotrebom obrazovnih softvera i interneta nastavni materijal je dostupan svakome bez obzira gde se nalazio. a na drugoj o dominaciji američkih ideja. Na jednoj strani govori se o univerzalnim principima ljudskoga rada i globalizaciji. a sa pojavom novih medija ( TV. Na jednoj od takvih stranica može se pročitati kratka rečenica koja govori mnogo: No one left behind! ( Niko ne sme biti izostavljen iz procesa obrazovanja. Internet nam pomaže da mladima ukažemo na informacije. pisanje). postoji veliki jaz između potreba za korištenjem novih tehnologija i primene u obrazovanju. Personalni računari (PC). na današnjem tržištu informacije su najvrednija roba.Za ili protiv Kao i sve u životu tako i upotreba računara i obrazovnog sofvera u nastavi ima svoje predosti i mane.

Za razliku od besplatno dostupnih obrazovnih materijala koji nužno nisu tačni. kao i njihov kvalitet. Ono što je glavni nedostatak kao i njegova glavna prednost je sadržaj. bez obzira na proklamovane ciljeve da učenik bude u centru vaspitanja. Takva nastava je. ima proverene infromacije i predavanja koja su kreirali profesori obrazovne ustanove koja ih distribuira. Nedovoljna aktivnost učenika i nemogućnost napredovanja individualnim tempom u skladu sa predznanjima i sposobnostima učenika u procesu sticanja novih znanja predstavljaju nedostatke koji značajno utiču na motivaciju učenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadržaja. mali broj učenika ispodprosečnih sposobnosti i najveći broj prosečnih učenika. Nepostojanje kontrole i ideja slobodnog objavljivanja na Internetu. Količina informacija koja se nudi. te se najčešće opredeljuje za nivo složenosti koji odgovara prosečnim učenicima.1 Tradicionalna nastava U tradicionalnoj nastavi. a nedovoljno razumljiva za slabije. dosadna boljim učenicima. Upotrebom ovih obrazovnih izvora moguće je steći validno znanje i dobiti odgovarajuću diplomu za stečeno znanje. čine se kao nepregledno mnoštvo iz kojeg treba znati odabrati. dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom konunikacijom između nastavnika i učenika. 5. što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajima tempom koji odgovara svakom učeniku. najčešće. Globalna računarska mreža postala je najveće skladište znanja. pada kvalitete Interneta kao medija što i dalje izaziva određenu količinu nepoverljivosti kad je upotreba računara u nastavi u pitanju. Ovakav softver. često.Moramo priznati da nam se računar sam nametnuo kao nešto svakidašnje. kao i mnogih drugih informacija koje nisu vezane za obrazovanje. dovela je do inflacije informacije. Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da budu optimalni za sve učnike. Definisanje osnovnih pojmova 5. bilo da je reč o web aplikaciji ili aplikativnom softveru koji se instalira na računar. Istraživanja vršena u svetu i kod nas pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj učnika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima. a i promene koje su se dogodile doprinele su tome. Poseban problem 6 . učenicima je dostupan obrazovni materijal koji distribuiraju obrazovne ustanove.

Konačno. Postoji veći broj načina na koji se te veze ostvaruju. Primer arhitekturnih atributa su: skup naredbi. a interni medijum za smeštaj se zove memorija računara. 5. i kasnije poziva radi obrade. Organizacioni 7 . a nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja.klasične nastave je nedovoljna interakcija između učenika međusobno i ućenika i nastavnika. od drugog računara preko komunikacionih linija. Tip obrade određen je od strane programa koji je smešten u memoriji. broj bitova koji se koristi za predstavljanje različitih tipova podataka. I pored toga što je teško dati precizne definicije ovih termina ipak postoji konsenzus oko njihovog korišćenja. tj. Lista instrukcija se zove računarski program. Primljena informacija se odmah smešta u memoriju. kao i samovrednovanje učnika. Dvosmerna komunikacija obezbeđuje da učenici bolje razumeju nastavne sadržaje. Pre nego što se detaljnije upustimo u analizu rada računara ukažimo na razliku između dva sledeća termina: arhitektura računara i organizacija računara. U/I mehanizmi i tehnike za adresiranje memorije. interesovanja i aktivnosti.2 Računar U najprostijem obliku savremeni računar je brza elektronska mašina koja se koristi za izračunavanje. od velikog je značaja za podizanje njihove motivacije. Organizacija računara se odnosi na operacione jedinice i njihovo uzajamno povezivanje sa ciljem da se realizuje arhitekturna specifikacija. a kao proizvod generiše rezultantnu izlaznu informaciju. Arhitektura računara se odnosi na one atribute sistema koji su vidljivi programeru. rezultati se ponovo predaju spoljnem svetu preko izlazne jedinice. Detaljnije izučavanje ovih veza i načina funkcionisanja funkcionalnih jedinica biće predmet daljeg izlaganja. Mašina na ulazu prihvata informaciju u digitalnom obliku. itd. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika. to su oni atributi sistema koji imaju direktni uticaj na logičko izvršenje programa. Sve ove akcije su koordinisane od strane upravljačke jedinice. Ulazna jedinica prihvata kodiranu informaciju preko tastature. vrši njenu obradu u saglasnosti sa sadržajem liste interno zapamćenih instrukcija. ili se odmah koristi od strane procesne jedinice da bi se nad njom obavile željene operacije.

svojevrstan edukativni sistem koji razvijaju. Hijerahijska priroda kompleksnih sistema je ključna kako za njihovo projektovanje tako i za njihov opis. tj. a oslanjajući se na model pojedinačnog učenika/studenta. 5. Na tom nivou. računar je složen sistem: savremeni računari sadrže veliki broj (više od milion) elektronskih komponenti. Ponašanje na tom nivou zavisi samo od pojednostavljene apstraktne karakterizacije sistema na nivoima koji su ispod tog nivoa.atributi sadrže one hardverske detalje koji su transparentni za programera. 8 .učenika. Takvim pristupom se omogućava savlađivanje gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika . koja je od trenutka pojave na tržištu 1970. koji su za sebe opet hijerarhijski organizovani tako da se ova analiza sprovodi sve dok se ne dostigne najniži nivo elementarnog podsistema. Hijerarhijski sistem predstavlja skup uzajamno povezanih podsistema. projektant treba da vodi računa samo o ponašanju pojedinog nivoa sistema u datom trenutku. kao što su upravljački signali. sistem čini skup komponenti i njihove uzajamne zavisnosti. Ako se na ovaj način analizira sistem. tj. svaki korisnik može na sebi prilagođen način da savlada i usvoji predviđeno znanje. Ovaj pojam podrazumeva ne samo različite vidove tehničke realizacije kursa na računaru već i originalnu metodiku i didaktiku. Takav softver je poznat pod nazivom obrazovni softver. interfejs između računara i periferija. informatičari i dr. Ovo se naziva personalizacijom procesa učenja. Drugim rečima. Sada se postavlja pitanje: Kako ih jasnije opisati? Ključ je svakako u prepoznavanju hijerarhijskeprirode kompleksnih sistema kao što je računar. tehnologija korišćene memorije i dr. arhitektura računara može biti važeća nekoliko godina ali se njena organizacija menja sa promenom tehnologije.3 Obrazovni softver Većina vodećih Learning Service Providera (LSP) u svetu samostalno razvijaju softver za obrazovanje putem računara. uglavnom timovi koje čine pedagozi. Tipičan primer je arhitektura IBM Sistem/370. U suštini. Obrazovni softveri na eksplicitan način reprezentuju razne strategije i tehnike podučavanja koje definiše autor i omogućuju njihovu kontrolisanu primenu u cilju efikasnijeg usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči korišćenjem računara. godine do danas pretrpela veći broj tehnoloških izmena ali je zadžana ista arhitektura. psiholozi.

s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). U suštini. post-refleksija (navođenje korisnika da razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje postavljenih problema). uvode se objašnjenja i dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom. Miodrag Nikolić. inteligentni tutor upravlja sesijom između korisnika i računara na osnovu ugrađenih strategija podučavanja. je inteligentni tutor ili pedagoški modul. Važan deo svakog obrazovnog softvera. kao i najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom savlađivanja predviđenog gradiva. predstavnici relevantnih vladinih institucija). Dosadašnja istraživanja U cilju sagledavanja stvarne situacije u školama. izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za očekivanje. Stoga u zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici. modela studenta i dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju. koristi se prednost dijaloga u procesu učenja.Obrazovnim softverom omogućava se direktna inteligentna komunikacija između učenika/studenta (korisnika) i softvera (računara) – softver zahteva od korisnika da rešava probleme iz domena koji korisnik uči. psihologa i ostalih stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila. instruktori. kao i kod profesionalnih pedagoga. 6. Ostvarena je odlična saradnja sa upravama škola u smislu pružanja logističke podrške. koji u sebi sadrži i detaljnu dijagnostičku rutinu učenikovih/studentovih grešaka. predavači. Ivan Stojanović). stimulišu se tzv. profesori. Obuhvaćeno je više osnovnih škola. procenjuje nivo stečenog znanja korisnika. Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES). Neki od zaključaka istraživanja su: 1 9 . kao retko koja druga oblast informatike. sprovedena su obimna istraživanja koja su sproveli Profesori Tehničkog fakulteta u Čačku (Dejan Radojević.

Na osnovu istraživanja koje je sproveo obrazovni internet portal www.  postoje neograničene mogućnosti Interneta i računara opremljenih obrazovnim softverom koji mogu da prošire ulogu računara u obrazovanju. 25% više od jednog.Kompetentno koriste računare i internet od 5-te godine života.  nastavnici sve više usmeravaju učenike ka korišćenju napredne tehnologije i time pomažu njihov kvalitativni razvoj i slobodno promenama i potrebama. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno.” Tematska agenda radnog sastanka obuhvatila je nekoliko 10 . godine. 84% ima sopstveni računar.edusoft. u okviru projekta „Ka društvu znanja“ koji realizuje Centar za proučavanje informacionih tehnologija pri Internacionalna Konferencija.generacije posle 1982. škole su uvele računare u obrazovanje i učinile su to u izolovanim učionicama koje služe za proučavanje račinarske tehnologije kao jednog od školskih predmeta.  računari još uvek nisu postali integralni deo obrazovnog procesa i ne služe kao katalizator koji ohrabljuje učenike u istraživanju i sticanju iskustava u svim područjima njihovog interesovanja. u razvijenom svetu.rs dolazi se do sledećih saznanja: „Milenijumci” . 1 Radni sastanak o elektronskom obrazovanju održan je 10.  novi i uzbudljivi obrazovni softveri se stalno razvijaju omogućujući učenicima i planerima obrazovnih programa dodatne ideje za uključivanje tehnologije u obrazovanje  nove obrazovne tehnologije dobijaju sve šira područja korišćenja pa se i concept distribuiranog učenja na daljinu približava stvarnosti. 41% komunicira emailom sa nastavnicima. 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima. igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije. kao i programima opšteobrazovni predmeta. Beogradskoj otvorenoj školi Čačak otvoreno društvo. ocenjivaće učenike na osnovu novog skupa veština. 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona. Tehnički fakultetuz podršku “Fonda za TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU 3. marta 2010.

a uz saradnju sa republičkim Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Jedan od problema koji se uočava tokom primene rešenja „Partner u učenju“ je minimalna motovacija prosvetnih radnika. odnosno nedovoljna angažovanost. prošao svojevrsnu recenziju nakon koje je bio prihvaćen kao sastavni deo ovog obrazovnog resursa. Ovakva mreža poslužila bi ostvarivanju saradnje među prosvetnim radnicima 11 . kao i perspektive u razvoju elektronskog obrazovanja. dakle. Uočava se. Microsoft je realizovao i projekat „Kreativna škola” koji predstavlja bazu znanja za osnovne i srednje škole. doprinoseći digitalizaciji kulturnog nasleđa. sistemski problem u pristupu stručnom usavršavanju prosvetnih radnika. ona povezala sa Akademskom mrežom koja već funkcioniše poštujući visoke standarde informacione komunikacije. zahvaljujući činjenici da je projekat realizovan uz saradnju sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. to jest. namenjenu prosvetnim radnicima sa ciljem da im olakša pripremu nastave. Trenutno se realizuje projekat u okviru kog će biti digitalizovana srpska književnost koja ne podleže zakonu o zaštiti autorskih prava. Sledi nekoliko preporuka koje su zaključene na sastanku: • Preporuka 1: Osmisliti sistem koji bi. što je predviđeno eSEE Agendom +. baze znanja koja je potpuno besplatna za korišćenje. Prednost koja izdvaja projekat “Kreativna škola”. U okviru softverskog rešenja „Partner u učenju“ koji se trenutno primenjuje u 106 zemalja sveta. Ovakav projekat prati prioritete eSEE Agende +. Cilj sastanka bio je da se. tokom aktivne diskusije učesnika u okviru tematskih celina i pojedinačnih predavanja.predavanja tokom kojih je predstavljeno stanje elektronskog obrazovanja u Srbiji. Promovisanjem ovakvog sistema rada. kao i ona za čiju su upotrebu pribavljene odgovarajuće dozvole. nakon što se stvori obrazovna mreža za osnovno i srednje obrazovanje. odnosno oni bivaju motivisani da unaprede nastavu. promoviše se stručno usavršavanje prosvetnih radnika. od ostalih njemu sličnih je u tome što je celokupan sadržaj baze znanja. artikulišu predlozi i preporuke kojima bi se doprinelo razvoju društva znanja putem afirmisanja upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.

Najvažnije u svemu tome je napraviti obrazovni softver koji je primeren našoj sadašnjoj situaciji. Polazna osnova za ovu preporuku je ideja da bi lakše i ekonomski isplativije bilo u okviru jedinstvenog portala okupiti sve postojeće obrazovne resurse koji bi prethodno bili odobreni od strane relevantnih obrazovnih institucija. a u isto vreme obezbeđuje i edukativni i praktični segment. imajući u vidu da Akademska mreža raspolaže resursima koji mogu da doprinesu bržoj realizaciji zadataka definisanih akcionim planom. interneta i internet prezentacija u procesu obrazovanja. • Preporuka 2: Da se akademska mreža angažuje u sprovođenju obaveza preuzetih potpisivanjem eSEE Agende +. interesantan i izazovan za decu i pri tome jeftin. možemo zaključiti da je potreban svestran i organizovan pristup rešavanju onog segmenta korišćenja obrazovnog softvera koji se odnosi na korišćenje samih računara. obrazovnog softvera. prosvete.angažovanim u osnovnim i srednjim školama i akademskom zajednicom. a sama saradnja obezbedila bi benefit obema zajednicama. Preporuka 3: Osnivanje prepoznatljivog resursnog centra za obrazovne sadržaje. kao preporuka navedena u akcionom planu za izgradnju informacionog društva. Jedan prepoznatljiv nacionalni centar obrazovnih resursa koji bi bio uredjivan od strane kompetentne grupe stručnjaka i tako obezbedio potreban minimum kvaliteta sadržaja. jednostavan je za upotrebu. informatike. • • Na osnovu predhodnih činjenica. Preporuka je da pomenuto regulatorno telo čine predstavnici škola računara. Preporuka 4: Formirati nacionalno nezavisno regulatorno telo koje bi vršilo funkciju izdavanja licenci za ECDL. 12 . kako bi jedna siromašna zemlja kao što je naša mogla da ga priušti. Najpre se misli na osnivanje nacionalnog Centra za prijavu incidenata na internetu koja bi obezbedila viši nivo online bezbednosti. mora da se promisli imajući u vidu postojeće stanje u informacionom prostoru Srbije.

Metodološki okvir istraživanja 7. Stoga se pred nas postavlja problem istraživanja: Koliko računari i obrazovni softver pomažu u nastavi u osnovnim školama i da li je takav način obrazovanja i učenja prihvatljiviji za đake i nastavnike u odnosu na tradicionalnu nastavu? 7. o neodređenosti znanja) o stremljenje prevazilaženju te nepotpunosti koje se ispoljava kao proces upoređivanja alternativnih pretpostavki s ciljem odgovarajućeg izbora između njih b) strukture jezičkog izražavanja problema Prvi činilac problemske situacije je osnovni. Određivanju značenja izraza „naučni problem” pristupa se sa stanovišta: a) psihološkog sadržaja problema: o raspolaganje određenom količinom znanja i informacija o nekom predmetu proučavanja o saznanje nepotpunosti raspoloživog znanja (na tu nepotpunost ukazuje saznanje logičkom neskladu raspoloživih znanja. o netačnosti. jer neznanje može da se ispolji samo kao saznanje nepotpunosti znanja. postavljanjem i formulisanjem problema.1 Problem istraživanja Naučno istraživanje započinje uočavanjem. Značenje izraza naučni problem često se određuje kao “znanje o neznanju“. što je veoma značajno zato što nas usmerava u traženju merila vrednosti problema.2 Predmet istraživanja 13 .7.

Prednosti ovog modela pripreme i realizacije u nastavi treba da u odnosu na tradicionalnu nastavu ogleda se u sledećem: o o zainteresovanost i motivisanost učenika treba da je veća kod novog modela nastave povećava se upravljanost i kvalitet nastave i rezultat učenja Treba utvrditi mišljenje učenika osnovnih škola da li je metoda usvajanje znanja lakša i bolja uz korišćenje računara i internet u procesu nastave? 7. slabe materijalne baze u školama. Polazimo od pretpostavke da će se savremenim pripremanjem i realizacijom nastave usmerenoj prema ciljevima koristeći kooperativnom učenje u grupama . Uočena je konstanta neefikasnosti u pripremi i realizaciji nastave u nižim razredima osnovne škole.u nišim razredima osnovne škole nastavni sadržaji predstaviti na jedan viši.Predmet istraživanja je pripremanje i realizacija savremenog didaktičkokibernetičkog modela nastave usmerenog prema ciljevima nastave primenom obrazovnih softvera. 14 . drugačiji način. 1) Da se dođe do pokazatelja i saznanja da se primenom kibernetičkih modela povećava upravljivost i kvalitet nastave.4 Zadaci istraživanja Shodno prethodno utvrđenim mogu se odrediti njegovi zadaci: kriterijumskim varijablama. Isto tako cilj ovog istraživanja je utvrđivanje mišljenja učenika osnovnih škola da li je lakše usvajanje znanja putem tradicionalne metode ili upotrebom računara i obrazovnog softvera i stavove učenika o uvođenju novih tehnologija u tradicionalnu nastavu. To je rezultat mnogobrojnih faktora: nedovoljne upućenosti nastavnika da u savremene tokove tehnologije pripremanja nastave. slabe motivisanosti nastavnika.3 Cilj i karakter istraživanja Cilj ovog istraživanja je da se teorijski i empirijski utvrdi da li je moguće upotrebom obrazovnog softvera podići nastavu na viši nivo kvaliteta. 7. ciljem istraživanja. kvalitentiji.

upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju doprinosimo kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja. 1 1 Primenom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima i primenom obrazovnog softvera u nastavi i učenju utičemo u značajnoj meri na trajnost stečenog znanja. 15 .znatno utiče na povećanje motivacije kod učenika. predmeta i formulisanja ciljeva istraživanja. 6) Da se utvrdi da učenici prihvataju modela nastave usmerene prema ciljevima i na druge nastavne sadržaje 7) Da se utvrdi za koje predmete i nastavne sadržaje učenici žele da se pripreme i realizuju po modelu nastave usmerene prema ciljevima 7.5 Hipoteza Na osnovu definisanog problema. dobijamo veću aktivnost učenika. što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave. postavljaju se sledeće hipoteze: Osnovna: Primenom obrazovnih softvera u procesu nastave i učenja dobićemo značajne statističke pokazatelje na planu upravljivosti i povećanja kvaliteta nastave u osnovnim školama. 5) Da se utvrdi u kojoj meri ovaj model nastave utiče na trajnost i primenjivost stečenog znanja što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave. Kvark Istorija 7 i Google Earth) .2) Da se utvrdi priprema i realizacija nastave usmerene prema ciljevima i primena obrazovnog softvera . 1 1 Ispitanici prihvataju ovaj model nastave kao svakodnevni oblik nastave.upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju. doprinosimo povecanju motivacije učenika. Pomoćne: 1 1 Da pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima obrazovnog softvera u nastavi (koristeći se programima: Moja Domovina 4. 4) Da se utvrdi da ovim modelom nastave usmerene prema ciljevima dobijamo na kvalitetu aktivnosti učenika na času u osnovnim školama. 1 1 Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima. 3) Da se utvrdi da ovaj model učenja doprinosi kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja u nižim razredima osnovne škole. 1 1 Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima.

Inicijalno ispitivanje znanja 16 . Eksperimentalna metoda s paralelnim grupama će se koristiti u delu rada koji se odnosi na upoređivanje efekata nastave organizovane uz pomoć računara i interneta i nastave sa tradicionalnim oblikom. Testiranje će se sprovesti upotrebom testova kojima će se utvrditi: 1. Deskriptivna metoda će se primeniti kod prikupljanja podataka. H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa.H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju Istraživanje će se realizovati tehnikom testiranja. 7. praktičnih rešenja predmeta istraživanja i dobivenih rezultata empirijskog istraživanja. 7. Međusobni odnos rezultata između eksperimentalne i kontrolne grupe. 2. Inicijalno ispitivanje znanja.6 Metode istraživanja U istraživanju će se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta s paralelnim grupama. obrade i interpretacije. Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i 3. te u razmatranju i utvrđivanju osnovnih teorijskih postavki.

Izdavanje naučnih ili stručni radova bez odgovarajuće statističke obrade podataka danas je gotovo nemoguće. Nakon sprovođenja prvog testa omogućena je takva podela učenika. Gradivo je deo programa predmeta Priroda i društvo (četvrti razred): definisanje osnovnih pojmova iz nastavne jedinice: Prvi srpski ustanak.9 Statistička obrada podataka Statistička obrada podataka danas je neizostavni deo gotovo svih poslovnih procesa. Prilikom istraživanja.8 Populacija i uzorak u istraživanju Istraživanje će biti vršeno medju učenicima 4.Inicijalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vrši se zbog ujednačavanja približne ekvivalentnosti. 7. Finalno ispitivanje znanja Finalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vršićemo nakon obradjenog nastavnog gradiva kako bismo utrvrdili da li su grupe uspele da savladaju gradivo na isti način. 7. Vrednost učinka se može izračunati na više načina. razreda osnovne škole “Avram Mrazović” u Somboru. koja se deli standardnom devijacijom kontrolne grupe: 17 . a u ovom eksperimentu će se koristiti razlika između aritmetičkih sredina kontrolne i eksperimentalne grupe. u istraživanju je obuhvaćeno 60 učenika. imaćemo dve grupe učenika. te su stoga i oni jednako raspoređeni između dve grupe. Dakle. tako da su početni nivoi znanja u obe grupe izjednačeni. Takodje se vodilo računa o odnosu dečaka i devojčica u grupama. eksperimentalnu i kontrolnu grupu. 30 učenika kontrolne grupe i 30 učenika eksperimentalne grupe.

vrednosti koje su uvedene dovode do rezultata da je apsolutna vrednost dobijene t – vrednosti veća od granične vrednosti.hipoteza dokazana. dolazi se do zaključka da se hipoteza odbacije.Standardne funkcije za ststističku obradu podataka su: AVERAGE(raspon) Aritmetička sredina STDEV(raspon) Standardna devijacija uzorka STDEVP(raspon) Standardna devijacija populacije Prilikom statističke obrade. i t – vrednost da bi se mogla potvrditi ili negirati odgovarajuća hipoteza. možemo doći do zaključka da je eksperimentalna grupa zapravo pokazala bolje rezultate u odnosu na kontrolnu grupu. Ako bi se ta formula primenila na našu hipotezu H01. tj grupe su statistički ekvivalentne. i Nakon što se formule primene na hipotezu H02. vrednosti dobijene uvrštavanjem u formule bi dovele do rezultata da ne postoji statistički značajna razlika između grupa s obzirom na rezultate inicijalnog testa.  H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa. da bi se definisana hipoteza mogla prihvatiti ili odbaciti potrebno je izračunati razliku između rezultata testova i inicijalnog testa za kontrolnu i eksperimentalnu grupu. jer je razlika 18 . i 2 – predstavljaju aritmetičke sredine n1 i n2 – brojeve posmatranih veličina s – standardno odstupanje Ako pretpostavimo rezultate 1 t= x1 − x 2 (n1 − 1) s 1 + (n 2 − 1) s 2 1 1 ( + ) n1 + n 2 − 2 n1 n 2 2 2 Ako pretpostavimo rezultate predtestova i završnih testova na osnovu prethodnih istraživanja koja smo naveli na početku ovog rada.

8.statistički značajna. materijal se može brže i lakše ažurirati. Iako upotrebom računara u nastavi znatno automatizujemo njeno odvijanje i dalje su neophodni ljudski resursi da bi realizacija bila potpuna. Integracije računara u nastavu povezana je s nizom pitanja. Razvoj materijala namenjenog obrazovnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za predavanja. Primena računara i obrazovnog softvera u nastavi ima širok spektar : Za školu: · Razvoj novih programa u saradnji sa institucijama i srodnim ustanovama 19 . Odatle je eksperimentalna grupa statistički značajno bolja od kontrolne grupe u završnom testu. Zaključak Potreba integracije računara. obrazovnog softvera i interneta u školske sadržaje nametnulo nam je informatičko doba u kojem živimo.  H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa. koje je već izvršilo snažan uticaj i uveliko izmenilo pogled na svet kod mlađih generacija. Nastavnik je tu da novi sadržaj pripremi za upotrebu i u novoj „digitalnoj učionici“ preuzima ulogu moderatora i pomaže učenicima da se služe obrazovnim softverom. no rešenje se krije u saradnji ili „timskom radu“. Jednom kada se formira osnova.hipoteza nije dokazana.

Pedagoški fakultet. 5. 2. 6. 2005. Beograd . 2000. Sarajevo. 2003. Bakovljev Milan: Osnovi metodologije pedagoških istrživanja Naučna knjiga. Sombor. Svjetlost. 1982 3. u doba dok se svetsko društvo rađa u mukama: obrazovanje je u srcu razvoja i pojedinaca i zajednica.na lokalnom i evropskom nivou. Naučna knjiga. Nadrljanski Đorđ: Kibernetika u obrazovanju.II izdanje. · Pružanje dodatnih nastavnih programa i sadržaja Za nastavnike · Korišćenje materijala i informacija sa Interneta u pripremi nastave · Komunikacija sa institucijama i učenicima · Učešće i sprovođenje programa na nacionalnom i evropskom nivou · Lično usavršavanje i samoedukacija · Sprovođenje on line edukacije Za učenike: · Samoedukacija korišćenjem specijalizovanih softverskih alata · Učešće u timskim projektima na nacionalnom i internacionalnom nivou · Sprovođenje on line edukacije ( za programe koje škola samostalno ne može da organizuje) „ Obrazovanje se danas više nego ikad mora suočiti s tim problemom. 2002. razviti sve naše talente i ostavriti naš stvaralački potencijal. Soleša: Informatika u obrazovanju. Beograd. Vilotijević Mladen: Didaktika. Mediagraf. 1997. Sombor.“ 9. Učiteljski fakultet. Literatura 1. 8. Sombor. bez izuzetka i u potpunosti. Mandić Danimir: Didakticko-informaticke inovacije u obrazovanju. njegova je svrha omogućiti svakom od nas.Učiteljski fakultet. Beograd. Mužić Vladimir: Metodologija pedagoškog istraživanja. 7. Beograd 4. Materijali sa interneta: 20 . Bakovljev Milan: Didaktika. uključujući i odgovornost za vlastite živote i postignuće sopstvenih ciljeva. 2010. Nadrljanski. Egić Branislav: Skripte sa predavanja iz predmeta Projektovanje medija u obrazovanju II.

04.) 15.doc (očitano:05. Lemeš Samir http://www.2011.rs/Download/metodologija_nir/11%20problem %20istrazivanja.) 12.ba/pdf/TPC/12%20Statistics.04.pdf (očitano:28.) 11.) 13. Istraživanje o stavovima učenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u nastavi i učenju.9. Statistička obrada podataka http://www. Računari u obrazovanju na daljinu http://vesti. Internet u obrazovanju http://public.03.html (očitano:27.see-educoop. Internet u Srbiji.) 14.org/wiki/E-learning (očitano:27.kombib.rs/index.) 16.scribd.com/category/matematika-i-racunari/ (očitano:02.2011.2011.) 22. Statistička obrada i analiza podataka http://www.03.uns.03.rs/cepit/materijali/Internet_u_Srbiji_2006.03.2011. Računari u obrazovanju http://www.timcentar. Antonijević Radovan http://www.rs/uploads/docs/_izveštaj_eobrazovanje2.pdf (očitano:30. Savremena nastavna sredstva i podsticanje intelektualnog razvoja učenika.) 19. Matematika i računari http://visim9.Milanović Katarina.edu.2011. Statistička obrada podataka.04.) 10.2011.) 21 .pomacom.) 20.2011.rs/Racunari_u_obrazovanju_na_daljinu.unze.html (očitano:05.wikipedia.03.linkpdf.2011.html?func=view&catid=36&id=149 (očitano:30.com/doc/29657309/savremena-nastavna-sredstva-ipodsticanje-intelektualnog-razvoja-ucenika (očitano:05.2011.04.) 18. Milosavljević Vesna http://www. E-learning http://en.org.net/education_in/pdf/iq_i_znanje_eng-pog09i10-bih-rpssrb-t07.php?lang=sr&page=3-usluge&txt=83 (očitano:30. Statistička obrada podataka http://www.mp.03.pdf (očitano:30.carnet.bos.) 17.2011.04.rs/resursi/dokumenti/dok179-srpCNTI_stavovi_ucenika_o_ikt.pdf (očitano:02.pdf (očitano:28. Beogradska otvorena škola doks.rs/forum.hr/~vskocili/Novine.ffpr. Problem istraživanja http://www.pdf (očitano:28.) 21.Đukić V http://www.03.com/download/dl/ra%C4%8Dunari-u-obrazovanju-.03.2011.2011.gov.bos.2011.2011.ac.wordpress.ef.03.

10. Prilog Uz rad prilažem: • • • • Pisana priprema za nastavni čas iz predmeta PRIRODA I DRUŠTVO – TRADICIONALNIM METODAMA Pisana priprema za nastavni čas iz predmeta PRIRODA I DRUŠTVO – SAVREMENIM METODAMA Inicijalni test Završni test 22 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful