P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

1

SADRZAJ
Razvoj bankarskih posIova i banaka..............2
Pojam i definicija banke....................3
Vrste banaka......................4
O Centralna i emisiona banka
O Depozitne (komercijalne) banke
O Univerzalne banke (banke opsteg tipa)
O Specijalizovane i granske banke
O Poslovne banke
O Stedno-kreditne organizacije
4 Postanska stedionica
4 Stedionica
4 Stedno-kreditna organizacija
4 Stedno-kreditna zadruga
O Ostale bankarske i finansijske institucije

Vrste bankarskih posIova................6
ktivni bankarski poslovi
O ugovor o kreditu, lombard, relombard,
O eskont i
O reeskont.
Pasivni bankarski poslovi
O emisioni poslovi.
O izdavanje obveznica,
O izdavanje zaloznica.
O izdavanje blagajnickih zapisa.
O izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i
O ulog na stednju.
Neutralni bankarski poslovi
O ugovor o depozitu,
O ugovor o sefu
O devizni poslovi,
O klirinski poslovi i
O bankarske garancije.

iteratura.......................11
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

2


RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA
Prvi hankarski poslovi, kako se oni sa danasnjeg stanovista shvataju, nastali su vec u
ranim periodima razvoja Ìjudskog drustva. Zaceci ovih poslova mogu se istorijski pratiti
jos od 3000 godine pre nove ere, a sigurniji materijalni dokazi o vrsti i nacinu razvoja
bankarskih poslova, od VÌÌ veka pre nove ere. Ti prvi poslovi odnosili su se na
organizovano sklanjanje odgovarajuce robe, obicno zita i druge vrste slicnih proizvoda,
na cuvanje. Primljenu robu tezauri(naziv za ljude koji su prvi poceli da se bave ovakvim
poslovima) su cuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuce
priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog
finansijskog prometa za obracune i placanje.
U ranom feudalizmu, paralelno sa odumiranjem trgovackih poslova, zamirao je i
razvoj bankarskih poslova, odnosno banaka. U ovom periodu veci znacaj jos su imali
samo menjacki i emisioni poslovi. Mnostvo moneta razlicitih vrsta koje se u tom periodu
razvijaju sve vise, iziskivale su postojanje samo menjackih poslova. U istom periodu
kreditni posao se javlja najvecim delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom
vremena sve vise razvijao kao poseban novcani kreditni posao koji prati trgovacke
transakcije. U okviru ovih poslova, u trgovackom prometu siru primenu dobija menica
(XÌÌÌ vek - Ìtalija), na osnovu koje se kao instrument placanja uspesno razvija
medunarodni trgovacki i novcani promet. Ovaj period je znacajan i po prvim slucajevima
"kvarenja novca", sto se cinilo odstupanjem u tezini i sastavu plemenitih metala od kojih
je kovan novac, a ispoljilo se u odredenoj stopi inflacije koja je zasiguno siromasila
siroki krug vlasnika novcane imovine.
Bankarski poslovi ponovo ozivljavaju u srednjevekovnoj Ìtaliji, kada se bankarstvo
razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organizovaniji je i siguniji platni promet. U XÌÌ
veku nase ere u Ìtaliji su se razvile pretece danasnjih banaka, nazvane "montes". Prve
bankarske institucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke, a medu njima su
kao prve najpoznatije Banka di Genove, osnovana 1320. godine i Sasa di Sant Georgio,
osnovana 1407. godine. Ove banke bavile su se i ziro prometom, te se stoga smatraju i
najstarijim pravima bankama u istoriji bankarstva. U ovom periodu razvila se i upotreba
menica, koja je vrlo brzo postala vazno i nezamenljivo sredstvo poslovnog prometa i
kreditiranja. Takode, amsterdamska banka uvela je u promet poseban knjizni novac,
koji je pod nazivom "mark banko" predstavljao 8,5 g finog srebra.
Osnovi savremenog bankarstva postavljani su tokom XVÌÌÌ i XÌX veka, kada su
osnovane velike bankarske institucije, koje su sopstvenim i tudim sredstvima postale
vazan faktor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde su se ove banke
razvile, nego i u medunarodnim odnosima. Medu njima su, svakako, najpoznatije;
Sverigen Riskbank, osnovana u Svedskoj 1668. godine, Bank of England, osnovana u
Engleskoj 1694. godine itd. U Srbiji prva banka osnovana je 1862. godine, pod nazivom
Uprava fondova, koja je kasnije presla u Drzavnu hipotekarnu banku, a od 1883. godine
poslovala je kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije.
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

3

POJAM I DEFINICIJA BANKE
Banke imaju posebno mesto i ulogu jer su specijalizovane institucije, cija je osnovna funkcija da
privredu snabdevaju potrebnom kolicinom i novca i kredita. Stoga je bankarstvo u celini kao
specificna privredna delatnost odredena vrstom i sadrzinom bankarskih poslova. Po odredbama
Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, banka se osniva kao akcionarsko
drustvo, ugovorom o osnivanju i obezbedenjem sredstava za osnivacki kapital banke
1

Banke i druge finansijske organizacije su pravna lica.

Banku mogu da osnuju domaca i strana
pravna i fizicka lica. Banku mogu da osnuju najmanje dva osnivaca. Strana lica mogu da osnuju
banku pod uslovima uzajamnosti.
Ugovorom o osnivanju banke utvrduju se narocito:
O naziv i sediste osnivaca banke;
O naziv i sediste banke;
O iznos ukupnog osnivackog kapitala banke u novcanom i nenovcanom obliku, kao i udeo
svakog osnivaca u tom kapitalu;
O rok do koga su osnivaci banke duzni da uplate i prenesu novcana i nenovcana sredstva
u osnivacki kapital banke;
O prava, obaveze i odgovornosti osnivaca banke za obaveze banke;
O uslovi za sticanje i prestanak prava osnivaca;
O poslovi koje banka obavlja;
O nacin rasporedivanja dela dobiti na osnivace banke;
O nacin snosenja rizika i pokrica gubitaka banke;
O uslovi i nacin povecanja osnivackog kapitala i rezervi banke;
O nacin resavanja sporova medu osnivacima banke;
O uslovi za prestanak rada banke ako ne postoji ekonomski interes;
O nacin odlucivanja o statusnim promenama banke i prava osnivaca banke u slucaju
statusnih promena banke.
Osnivaci banke obezbeduju sredstva za osnivacki kapital, koja mogu da budu u novcanom i
nenovcanom obliku (zgrade, opreme i druga sredstva). Novcani deo osnivackog kapitala banke
ne moze da bude manji od milion i pet stotina hiljada dolara u dinarskoj protivrednosti, po kursu
na dan uplate sredstava.
Banka samostalno obavlja delatnost, radi ostvarivanja dobiti. Banka se moze baviti depozitnim,
kreditnim i drugim bankarskim poslovima u zemlji, i to:
O primanjem svih vrsta novcanih depozita;
O davanjem i uzimanjem kredita;
O deviznim, devizno-valutnim i menjackim poslovima;
O izdavanjem hartija od vrednosti i novcanih kartica;
O cuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima;
O kupovinom i prodajom hartija od vrednosti;
O izdavanjem jemstva, garancija i drugih oblika jemstva;
O poslovima platnog prometa.

1
Csnovl prava blznlsaŴ ÞrofŦ dr Sefer Medzedovlc
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

4

VRSTE BANAKA
Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrzine konkretnih poslova kojima se neka banka
pretezno bavi, moguce je banke razvrstati na vise tipova (vrsta), ali su sledeci tipovi
bankarskih i drugih finansijskih institucija najcesce u okviru bankarskog poslovanja:
O centralna ili emisiona banka
O depozitne banke (komercijalne banke);
O univerzalne banke (komercijalne banke);
O specijalizovane i granske banke;
O poslovne banke;
O stedno-kreditne organizacije zadruge i stedno-kreditne sluzbe
O ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osiguranja,
fondova i dr.);
O medunarodne i regionalne banke i medunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema:
O rocnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave
odobravanjem kratkorocnih, srednjorocnih dugorocnih ili investicionih kredita;
O pravnoj formi, banke se razvrstavaju na; inokosne ili jednovlasnicke banke,
banke u vidu drustava sa ogranicenim jemstvom, u vidu akcionarskih drustava, u
vidu zadruga i u vidu javno-pravnih ustanova;
O regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne), oblasne
(regionalne) i savezne banke
ko neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-
monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.
entraIna i emisiona banka prema svom poslovnom obelezju jeste jedinstvena
emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti
kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novcane mase u opticaju,
proizilaze iz prava i ovlascenja koje drzava zakonom prenosi na nju kao monetamu
instituciju te drzave. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da
odreduje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drzave. Stoga, ovakva institucija
ima obelezje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odredenoj drzavi istice u
njenom nazivu.
2

Depozitne (komercijaIne) banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog
organizovanja, sa primamim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na
stednju, i da ih usmeravaju za odredene komercijalne aranzmane (kredite) privrednih
subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama.

2
8ankarskl menadzmenLŴÞrofŦ dr Serlf Sabovlc
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

3

Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodna banka sprovodi mere
regulisanja emisione, kreditno-monetame i devizne politike.
&niverzaIne banke (banke opsteg tipa) bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog
poslovanja u obimu i sirini samom velicinom banke i njenim potencijalom. Ì kod od ovih banaka
depozitni posao predstavlja primami bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski
poslovi u odredenoj velicini.
SpecijaIizovane i granske banke bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa
svim obelezjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje
se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima,
poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskim poslovima.
Granske banke, slicno specijalizovanim bankama, obavljaju sve ili samo neke bankarske
poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za odredenu proizvodnu grupaciju
preduzeca ili njihovo udruzenje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obicno poznaju po
atributima: "investiciona' "privredna", "izvozna" i sl.
PosIovne banke se, po pravilu, razvijaju u zemljama trzisne ekonomije i najcesce se bave
kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.
Stedno-kreditne organizacije po svojoj osnovnoj drustvenoj ulozi pripadaju krugu
bankarskih i finansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti
kreiranja novcanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje ce
obavljati stedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju;
O postanska stedionica,
O stedionica,
O stedno-kreditna organizacija i
O stedno-kreditna zadruga.

Postanska stedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnih novcanih sredstava
stanovnistva, njihovog cuvanja i kasnijih vracanja kao stednih uloga.Postansku stedionicu u
Srbiji, u skladu sa zakonom, osnivaju postanska preduzeca, uz obezbedenje osnivackog
kapitala u visini od 1.500.000 SD dolara u dinarskoj protivrednosti, po kursu na dan uplate tih
sredstava.
3

Stedionica se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne stedne
uloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fizickim licima koja za tim imaju potrebu,
u skladu sa zakonom.Sredstva koja stedionica ne iskoristi za davanje kredita fizickim licima
moze da koristi i za davanje kredita pravnim licima za potrebe razvoja preduzetnistva, stambene
izgradnje i komunalne delatnosti.
4


3
Csnovl poslovnoa pravaŴÞrofŦdr Mlr[ana urakullc
4
8ankarskl menadzmenLŴÞrofŦdr Serlf Sabovlc
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

6

Stedno-kreditnu organizaciju mogu da osnuju pravna lica koja su organizovana za
obavljanje delatnosti i usluga, i medusobno su povezana u privredivanju, uz obezbedenje
osnivackog uloga u visini koji ne moze da bude manji od 400.000 SD dolara u dinarskoj
protivvrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava.
Stedno-kreditnu zadrugu mogu da osnuju zemljoradnicke, zanatske, stambene i druge
zadruge, kao i pravna i fizicka lica - clanovi zadruga, uz obezbedenje osnivackog kapitala koji
ne moze da bude manji od 400.000 SD dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan
uplate tih sredstava.Stedno-kreditna zadruga osniva se ugovorom ako je osnivaju dva ili vise
osnivaca, odnosno odlukom o osnivanju ukoliko je osniva jedno pravno lice.
OstaIe bankarske i finansijske institucije su usko specijalizovane institucije, cija je
zajednicka karakteristika da raspolazu, koriste i usmeravaju znatna finansijska sredstva sa
kojima se pojavljuju na finansijskom trzistu. Ove institucije, iako nemaju odlucujucu funkciju u
finansijskom mehanizmu jedne drzave, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je
neophodna privredi i stanovnistvu.

VRSTE BANKARSKIH POSLOVA
Bankarski poslovi se najcesce svrstavaju prema njihovim zajednickim osobinama na: aktivne,
pasivne i neutralne bankarske poslove.
Aktivni bankarski poslovi su oni kod kojih se organizacija javlja kao poverilac svog
klijenta (duznika).
U okviru aktivnih bankarskih poslova razlikuju se:
O ugovor o kreditu, lombard, relombard,
O eskont i
O reeskont.

Ugovor o kreditu je pismena isprava kojom se banka obavezuje da ce korisniku kredita staviti
na raspolaganje odredeni iznos novcanih sredstava, na odredeno ili na neodredeno vreme, za
neku namenu ili bez namene, uz istovremenu obavezu korisnika da vrati dobijeni novac uz
ugovorenu kamatu, u vreme i na nacin utvrden ugovorom.Samim tim, za ugovor o kreditu moze
se reci da je strogo formalan i da se zakljucuje u pismenoj formi.Ugovorom o kreditu utvrduju se
uslovi davanja i koriscenja kredita, kao i druga prava i obaveze ugovorenih strana.Ukoliko
komitent kredit koristi suprotno odredbama ugovora, banka kredit moze da otkaze. Takode,
banka ugovor o kreditu moze da otkaze i u slucaju insolventnosti komitenta i prestanka pravnog
polozaja komitenta.Korisnik kredita moze da odustane od ugovora o kreditu, a takode moze da
uzeti kredit vrati pre roka utvrdenog ugovorom, u kom ce slucaju banka zaracunati i naplatiti
kamatu do dana kada je kredit vracen, tj. samo za vreme koriscenja kredita.

P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

7


Lombard je davanje kredita uz zalog. Ugovorom o lombardu banka daje poveriocu kredit, s tim
sto banka (davalac kredita) uzima od svog klijenta (korisnika kredita) odredjene pokretne stvari
kao obezbedenje da ce uzeti kredit vratiti u roku.
5
Ugovor o lombardu zakljucuje se u pismenoj
formi. Primljene stvari od klijenta banka je duzna da cuva paznjom dobrog privrednika i da ih
vrati klijentu kada on vrati uzeta sredstva u odredenom roku. Medutiom, ako klijent ne vrati
uzeta sredstva u odredenom roku, banka ima pravo da putem javne prodaje proda zalozene
stvari, ali o tome mora prelhodno da obavesti duznika.
Relombard je posebna vrsta ugovora o lombardu, s`tim sto se zakljucuje izmedju dve banke.
On se sastoji u tome sto banka koja je zakljucila ugovor o lombardu prenosi na drugu banku
sredstva obezbedjenja i od nje dobija novcana sredstva, tj. sada banka obavlja lombardovanje.
U tom slucaju komitent uzeta sredstva vraca onoj banci kod koje se u zalogu nalaze njegove
stvari.
6

Eskont je takva vrsta aktivnog bankarskog ugovora kod koga banka od svog klijenta kupuje
njegovo potrazivanje koje ima trema trecem licu pre dospeca tog potrazivanja isplatom
nominalne vrednosti sadrzane u ispravi.Najcesce se eskontuju menice, cekovi, varanti, uputnice
i dr.Pri eskontovanju banka isplacuje korisniku hartije od vrednosti, njen nominalni iznos sa
pripadajucim kamatama, ali odbija nedospele kamate, svoju proviziju i troskove
Reeskont predstavlja posebnu vrstu ugovora o eskontu. Kod reeskonta kao ugovrne strane
javljaju se dve banke, s tim sto je jedna od njih ona banka koja je vec zakljucila ugovor o
eskontu, odnosno ona je vlasnik hartije od vrednosti po tom osnovu, a druga banka kupuje te
hartije od banke koja je obavila eskontovanje. Naime, kod reeskonta preprodaju se hartije od
vrednosti izmedu dve banke za potrazivanja koja nisu dospela, pri cemu banka koja je obavila
eskontovanje prodaje hartije drugoj banci obezbeduje time sebi potrebna novcana sredstva.
Pasivni bankarski poslovi
Pasivni bankarskj poslovi su poslovi kod kojih se banka javlja kao duznik u odnosu na svoje
poverioce.
U pasivne bankarske poslove spadaju:
O emisioni poslovi.
O izdavanje obveznica,
O izdavanje zaloznica.
O izdavanje blagajnickih zapisa.
O izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima i
O ulog na stednju.


3
8ankarske flnansl[eŴ ÞrofŦdr Sefkl[a Collc
6
Csnovl prava blznlsaŴÞrofŦ dr Sefer Med[edovlc
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

8

Emisioni poslovi podrazumevaju poslove u okviru kojih ovlascena banka obavlja emisiju
novcanica, kovanog novca i hartija od vrednosti. U nasoj zemlji ove poslove obavlja Narodna
banka Srbije .
Izdavanje obveznica-obveznica je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ce
licu naznacenom na obveznici, ili donosiocu, isplatiti odredenog dana iznos naveden u
obveznici.Obveznice predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti, koje se izdaju radi
prikupljanja slobodnih novcanih sredstava.Obveznica moze da glasi na ime i na donosioca, a
novcani iznos na koji glasi oznacava se u dinarima..Sva prava iz obveznice moraju da budu na
njoj oznacena. ko se izdaje obveznica s garancijom, na njenoj prednjoj strani mora da bude
oznacen naziv i sediste garanta.Ìmalac obveznice ima pravo da u odredenom roku naplati
novcani iznos na koji obveznica glasi, zajedno sa pripadajucom kamatom ako je bila
predvidena.
Izdavanje zaloznica-Bankarska zaloznlca je pismena isprava koju bankarska organizacija,
hipotekama banka, izdaje klijentu kada mu na osnovu njegovih nepokretnosti odobrava
kredit.Zaloznice glase na donosioca, imaju stalno ukamacenje, duze rokove i neotkazive su, a
za pokrice imaju zalozene nepokretnosti.Zaloznica sadrzi podatke o visini zajma, o zalozenim
stvarima, procentualnom odnosu izmedu vrednosti zaloga i zajma, visini kamatne stope, nacinu
isplate zajma. Ìsto tako, zaloznicom se preciziraju prava i obaveze kako zajmodavca, tako i
zajmoprimca.
Izdavanje blagajnickih zapisa-Blagajnicki zapis je kratkorocni papir i sredstvo za
regulisanje kolicine novca u opticaju i za regulisanje likvidnosti banaka. Kratkorocnost razlikuje
blagajnicki zapis od obveznice.Blagajnicki zapis mogu da izdaju Narodna banka Srbije i sve
druge nase banke. .Blagajnicki zapisi koje izdaju banke mogu da sluze kao sredstvo placanja,
odnosno kao instrument obezbedenja placanja ako je to predvideno zakonom.
Izdavanje potvrda o deponovanim sredstvima-Potvrda o deponovanim sredstvima je
pismena isprava o deponovanim sredstvima bez namene kod banke, sa rokom vracanja duzim
od jedne godine.Potvrdu o deponovanim sredstvima izdaje banka koja je primila novcana
sredstva.Potvrda o deponovanim sredstvima moze da sluzi kao sredstvo placanja, odnosno kao
instrument obezbedenja placanja ako je to predvideno zakonom.
Ulog na stednju-Ulog na stednju je ugovor kojim lice koje raspolaze novcanim sredstvima
(ulagac) predaje ova sredstva na cuvanje bankarskoj organizaciji, uz njenu obavezu da mu ih
cuva i na njegov zahtev isplati u zeljenom iznosu, kao i da mu za koriscenje tih sredstava isplati
ugovorenu kamatu.Ulog na stednju moze da obavlja samo fizicko lice. UÌog na stednju moze da
bude po videnju, a takode moze da bude orocen. Ukoliko je stedni ulog ugovorom oznacen po
videnju, banka ima obavezu da odmah po prijemu obavi odgovarajucu isplatu. Medutim, ako je
stedni ulog orocen, isplata stednog uloga obavice se po isteku roka orocavanja. Stedni ulozi
mogu da se uplacuju na ime, na donosioca ili na sifru.

P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

9

Neutralni bankarski poslovi
Pod neutralnim bankarskim poslovima podrazumevaju se bankarski poslovi kod kojih se banka
ne pojavljuje ni kao poverilac, ni kao duznik.
U okviru neutralnih bankarskih poslova spadaju:
O ugovor o depozitu,
O ugovor o sefu
O devizni poslovi,
O klirinski poslovi i
O bankarske garancije.

Ugovor o depozitu-Kod sklapanja ugovora o depozitu banka se obavezuje da primi, a
deponent da preda banci predmet depozita.Predmet depozita moze da bude novac (novcani
depozit), hartije od vrednosti, predmeti od zlata i drugih plemenitih metala i sl. (nenovcani
depozit).Kod novcanog depozita banka je duzna da deponentu plati odgovarajucu kamatu, jer
ova novcana sredstva moze da koristi u platnom prometu.Kod nenovcanog depozita banka, po
pravilu, ne koristi deponovane stvari i duzna je da ih deponentu vrati na njegov zahtev.
Ugovor o sefu-Ugovor o sefu je ugovor po kojem se banka obavezuje da ce korisniku
staviti na raspolaganje sef za odredeni period vremena, uz uslov da za to korisnik banci plati
odredenu naknaduZakljucenjem ugovora banka korisniku stavlja na raspolaganje odgovarajuci
sef i kljuceve od njega. Banka ne moze i ne sme da ima duplikat kljuceva od sefa, a duzna je da
korisniku ili njegovom punomocniku omoguci pristup sefu.
Devizni poslovi-Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u
vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom.Zakonskim regulativama pod devizama
smatraju se sva potrazivanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na
nacin raspolaganja (cek, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog strucnog novca, osim
kovanog zlatnog novca.Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu
slobodno koristiti, ali pod kontrolom drzavnih organa.
Klirinski poslovi-Pod kliringom se podrazumeva obracun medusobnih dugovanja i
potrazivanja koji se obavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje se u
unutrasnjem platnom prometu naziva kompenzacija.U medunarodnom platnom prometu kliring
je nacin placanja na osnovu koga uvoznici placaju svoja dugovanja, ili naplacuju svoja
potrazivanja preko odredene bankarske institucije, putem koje se prebijaju medusobna
dugovanja i potrazivanja izmedu drzava.Kliring je medusobno prebijanje dugovanja i
potrazivanja putem kojeg se roba placa robom, a samo se razlika podmiruje placanjem u novcu.
Postoje tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i visestrani.
Jednostrani kliring uvodi se jednostranom odlukom neke zemlje, u kom slucaju je to
istovremeno i prinudni kliring. Ìsto tako, moguc je i ugovomi kliring, koji se regulise medusobnim
ugovorom. Kod jednostranog kliringa prebijanje se moze obaviti samo u domacoj valuti.
P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

10

Dvostrani kliring, za razliku od jednostranog kliringa, nastaje medusobnim sporazumom
dve drzave, a cilj mu je da se sredstva ne prenose preko granice. Ìzmedu drzava sporazumno
se utvrduje najvisi iznos do kojeg se mogu kretati medusobna potrazivanja i dugovanja.
Visestrani (multilateralni) kliring se ugovara izmedu vise zemalja. Na ovaj nacin se
omogucava lakse obavljanje platnog prometa izmedu zemalja. Sporazumom se odreduje valuta
u kojoj ce se kliring obavljati. Visestrani kliring je u upotrebi u medusobnim odnosima postanskih
organizacija, kod medusobnih potrazivanja nacionalnih zeleznica i vazduhoplovnih
kompanija.
Bankarske garancije-Pod bankarskom garancijom podrazumeva se pisani dokument
kojim banka kao garant preuzma na sebe obavezu da ce obaviti placanje umesto duznika ako
on to ne ucini u odredenom roku.
Banka daje garanciju u svoje ime i za svoj racun putem garantnog pisma, ili avaliranjem
menice na odredenu sumu novca, ali najvise do iznosa trajnih obrtnih sredstava utvrdenih po
zavrsnom racunu za prethodnu godinu,Banka moze da da garanciju po osnovu investicija u
svoje ime i za svoj racun do visine svog likvidnog kreditnog potencijala.Garancija izdata po
ovlascenju predstavlja akt koji banka daje u svoje ime Ì za tud racun. Davalac ovlascenja ima
status garanta, a banka koja je izdala garanciju po ovlascenju preuzima ulogu supergaranta -
garanta drugog reda.Banka moze da da drugoj banci supergaranciju, kojom ona preuzima na
sebe obavezu da ce ispuniti obaveze placanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta
banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji. Banka moze da da supergaranciju drugim
bankama do visine likvidnog kreditnog potencijala koji nije angazovan za pokrice datih
garancija.











P0IAN I BEFINICIIA BANKE, vRSTE BANAKA

11

LITERATURA

BNKRSKÌ MENDZMENT PROF.DR SERÌF SBOVÌC
OSNOVÌ PRV BÌZNÌS PROF.DR SEFER MEDJEDOVÌC
BNKRSKE FÌNNSÌJE PROF.DR SEVKÌJ COLÌC
OSNOVÌ POSLOVNOG PRV PROF. DR MÌRJN DRKULÌC
POSLOVNE FÌNNSÌJE DOC. DR SUD BECÌROVÌC
ÌNTERNET

2/013.3.4/05434.3.    ..4..-.3-.380-.0     O '7890-.. 90/3:  0:97...3.0   907.8.02843.47470/9: 42-.4-.30..3..3-.. 4 90/43..785484. 89.9:7.32870/89.780. O 028435484.-.3.3. 90/43.-.30-..30 '7890-.          $# #..3. O :43.4 3.7.3.7/ 7042-.474801: /0. O :4.0-..35484.304-..30 -. O O O O O O 0397.30 90/34 70/93047.  O /.2.307.58.3-.  O /...30-..3.. !4.. 4  90/34 70/93.07.38803899:.. 054930 4207.47.7/.. O O O O O  :4.  O /./7:.785484.3.3045 9095.30 &3.  $50.78013.0 4 !4 9.. -.30549.30-.474/0549:  :4.3.30 !484.7/  O 08439 O 7008439  !.  O /.03.785484..3...38. 4  90/34 70/93. 9..3.785484.3.  73 5484.30 -.3 ...785484.

.

80:54970-. 20/:3..42 &57.  47.0 : 574209 3.-.3 3 3 34.  . 0 .3413.4 -.42 5074/: . 9.24:808947857.  30 8.3.7. :.32 70/92.3..34570/89.30028430-..0  3.0.7: 4..04.4834. :.785484.2.8:34 8742.0/.44 ..349..0 4/30 54/3.2054894. .325074/2. 4 ..3.:/048:57.. 42 574209: 7: 57203: /4-...97..3 34. 4.4!7.34 70/9.  3..789  3..390474  4834.54.28: . 8:73 2.: 074-0 4- 34 9.5484. 3.04.0/84 4/30 . 8..0570/2098..3.. 8.. /0 8: 80 4.3024.  .7. .74/3...0 ..0.0 4.304/4.. 4/:27.4 .30 .38.5434.3..0:3.543.3...3. 30 89.83.04...  8: :.30  & 7... 8:  8.: 3.3: .0  304  : 20 :3..3...789. 747:. 8544 80 : 4/70 034 8945 31. 5489.3.24 : 02.0. .  .74/32 4/3482.0 070  .  70/97.:7 3. :305. :850 34 7.4/2..74/3974.24203..30 8.90.03.::80..0...-.3 34.73:-.3/ 4834.70/0  574209.44207.3.0...4 0  .4/4 0 4.7. 0 .. 5489.04/05434.30 !7203:74-:90. .  & 8942 5074/: 70/93 548.789.4080:9425074/: 7. .-.  4/30  . 57.3.3884574209.  4/ ' .27.3 4834..           #' #$! $ ' !7..7..0-. 47. 9..702034 -.034 8.3..342 10:/..  %.057090 0/.4 4 57. .7.4 80 . 4  8: 2.: 8./.0  40 8: 84589..0 2 /042 : 4-: 3.422....0  : 7.947 7. 5484. 34.0.7-.789. 570 34.: 40 80 .3.3.2.:7 .4-7.3.4.2. 4/348 8: 80 3.3.. 89.35457../$.  5484. 028435484. 8: ....  54970-0 .00 -.. 34 9.424309..4 134870-7.907.  5484./7:0.89./.7257. .28..99 4  4/   4/30 570 34.0 070  % 57.789.4 5480-.3 70/93 548.4 3897:2039 5.2489.3..  9480 344/89:5.: 0 573.  4/34834 -.. ..8: .: .  ..032  9: 2 870/89.74 -74 5489. 4/70/03 74  : 4/4. 0 7... 8. &4..  & 4..  4.34.3.  0/: 32. 3.425074/:7.34.89. - 80 9442 .34..89.78 5484.78 5484.4.0  & 4.0.20 :32.70203.. -..2... 4/30$.28907/.80-.. .780 3899:.543.. 203.:  3. 0070:9.  .30$7-0    .4 7.  834.7.408:8.90 $.93 574209  &  ...3.302:90 38.78908 3574..0  9..8:807.4 8043 8.143/4.3....34. 34  30..2 5484.0 4834. .9. /. 8: 4834.3...:/84/7: 9..457. .3. 3: 7.3.30243908 !7.3 /4..3574209  .8.  4054/3.08:80 7457420942 9080894.3..4 870/89.0 8: 54894..  /.34....:8947-.  : 974. .9 974.0 .  3.. 0 97..3 8: 9442 '   .34 13.4 0  7.4/ 4/30 5484.3 0  8:3 5.7803899:.9:7.32574...2:  5.34 574209.3../. -.  /. 3-.785484. 5484..82./034..054.30-..3.: 3084 4/309/ &$7-57.. 0.:502039209.4 5484.3.4.4  3. 8..30  .0703#8-..0 -..::870/30. 203.. 4834.348..0 -.30 7.830570 .703.0 . 0 : 574209 5480-.2. 0  8. .4/..3:5490..5074/03.24 203.4.302 974.80-.3 1.3.2.30 . .203.

.

.302870/89..3.-.-.3:5.42.3/0549.  70/9.93489 7.789.3.9:832 574203.483::3.2.3.. 0 -.30/.. .59.7.70/348934. .30:34.. 483. O 3.20 :483.7825484.43..3.342574/.-.2489. O /.85474..3:24:/.784 /7: 9.  -.2. 483..3. .. .4-.. 57.-. .:942.870/89.34 .3. ..2.3..30270/9. 4./4-9 .4:/04 8.. 4-. ..  4...7. ..3.59.-.789..3..9/054932  70/932/7:2-.70/3. .30 O :84..483:: -..30 3024 0/.3.4-. O 5484.. . $97.79.0289.85470 ..57089. O :.30 .. O /0.483. .4/. ../7 342-.3423034.:932203.1 3.7. 4..59.2..2. 80 483.80/ 90-.30:9... .70/: 83.:5. -.4 : . 370 ../4.: 54970-342 4 342  34.43054894043428390708 O 3.00-.34.-.7 ::803../7:4-.3.547 .30 O :84....70/3489 54:78: 3. .30 O 3./0.8024 0-.70/3489 O /.23489  &4./.-.-. -:/: : 34..3:4-0-0 0302870/89./0.-. 4 89.3.473489483..: O 74/44.03 .3.32 /0.. . 3 4/: . ...30  83.  .40-.302. -..897..3.1:3.08:57.-. ..483...74 94 O 3.. :483..4/.870/89.89.4483. 4.43.30 O 3. .3020289.3882  47. 4.3.30 O 348::534483....59.:-9.30 : 8: .2.....  /7:2 13..7007.3..388047. !44/70/-. 57.3..2.. 25484.: 89..79.7..80/ 90483.-/0.789428./.../489.4 850. -.  .30/7:013...3.30  57...1 .3.3... 4 -.. O 5484.-.  $94.934574209.934894/70 03.30.9:83574203./0..30 O 57. ./4-93.4 :4..30.47424483.     ¾°½ff °¾f 9€   € .4/..3028..79.0  ..30 O 3.  .483.342  3034.  n   .7.. O :54. .3424-: 7..3:-... 37...57.          !  .2.04834.3057089.24:/.-:/02.483::/42..3/04483.344-.3.70/3489:57..79.59.:. 24: /..3034.7845749.  -.3. 2.3. 354.3.8:483.3.483. 3834 03.47424483.90570308:34. ./0 457020/7:.57.3424-: .30232.8.303899:.3...34/24350989493. .:/3.... ..0 . O /.302.3..:02 94 O 572.. 0-...302:2.30 O :84.../.59...30 4-0-0 :: 870/89.30/: 3/.:5480-3420894:4:078:850.004/4../.59.5.4.2.3:54/:84.90870/89.483.4 .785484.3:24:/..

.

-.7: 8. .0 $94.22 54842 /. 5702. 0 954. 4/70 030 4207.7.0 -./:.: 575..0.789..42 5484. 80 30. . -.342 4-00 : 0890 0/389.9 3.9../7:27907:22.0  834..:5702.  :4..30 2.30 8: 3. 4/ -. 0 0:4. 4.3 2.42489 : 4-.:  574.3.  1:3.3..3.789. 572.780 .3.730  028430  /0. : 4.3..7..  03.30 .  8. -.8.   -.3027.3489 547..4.30  850..07.42 :..7845484.43.3.  :8207...730 3899:./:.3. -./7:0 90/34 70/9308: -0 489. 344830  0/34... 80 4../7  O 20 :3. -.3.:  054930 4207.3:89.30-.30-.30 7.85470/:  -.  143/4.30 80 7.03...3 0320289. 03..30 4207. 8.83 0 -...  24: 0 0 -.30 40 80 -..  02843..74/307043. 42.4342 570348 3./7 30 437093 5484.89 0: 303423.3. 40 /7 . .307.4-.830 7043..70/3 8:-0..89 70/934 24309.74/3013.34.  /0549.780  13.0   .9.  4.: 90 /7 ..388047. 3.303 4- -.780 3899:. : .3.      f°f¾¯ °f ¯ ° 9€   €f n   .30:.  4/4. O O O O O O O O 74 3489 4/4-703 70/9.3880 3899:...030-.30 90/34 70/93047...089.32 -..30  -.3020/:3. /054930-...  -.34 1472  -.789.. 90/3:   /.:.: 870/89...789.: 4207...3. .30-.2:8107:8.30-.30 5490 70:8.789.3..3.0: 70/934 24309. 2.3.3489  8.3.30 80 7.0 48:7.4-00 03...40 -.0 -.. .3. ..30 70/90  57. O 57../:..          '#$% ...248107/7 . 02843.572075702.7:-.4 24309.: 3.30-.34 57..30 4207.0 4347.43.8574897.807. 3.  . 57090 34 -.3899:../7:. -.: ..0397..34 57.  $94.30 .34.. :4.30 8.2.7845484...809..243-. 4./..0  57.80 : 459.3.3.3.30 24309.30 9.0 4/4-7...30  :3.. 3: .784 47.34.9474 3 870/3474 3/:474 33...0 0890 /.30 5. 57-. O 7043.3883899:.834 4/ 5484.380-..342 7.30  -.47..:70/934 24309.30 20830  4-..3.78/7:13.30 4 30.9.  0397..: 3.:2  :89...4370/9.78/7: 9.30-..30 5484./:/7: 9..0397.789.3./34894/70 034/7 ..3.3.2: 3899:.02843.0 .. -..3.-.3.3. 34..80 5457.4 4.3024:/.9 3. 4/70 :0::534894/348.30 80 24: 7.0  3.3. 8: 80/0  954.

.

0.32 -./: 8.21 2.:4-2: 738.30 70/9.. 4 ..  O 90/34 70/93.30 -..089....89 -.43.97.©f°ffn  f°f¾¯ °f ¯ ° 9€  €f n   .9 90/34 70/93. 4..2.3..2..3.2 -..84- 34543.0 342-.380 -. .2..3.3 9.2 5484. O 90/34 70/93.03 .4.0-. 13.  & . 570/:0 . .034 :4 575.8  !484.0 ..83 . /.3..97-:92. 8.325484.2.0 &4.028430 70/934 24309.8.. 4/70 03: 574.  90/43./.5480-34807.38:-09570440.. 54970-0 540/3 /0./7:27442  90/34 70/930 47.4/2070 70:8.570/:093 9...4/.4325484.4.0::  8.24540/32.:4/70 034.2. .3040 80-.3.38.7845749.3.78 5484.  O 90/43.  : 4-0-0/030 483. .4834./7:..4834./3042:3.3.44 4834. 40 0 4-. 97 830 043420  3..47. 89.   !4 9.8574.3... 90/43. 4207.3.4 90/3 :4.089..74/3.5484. 4834.2.780  /0.2./.: : $7-  : 8.4 .4...3.834/  $/4.2-030 7.42 4.785484.4.3.93489      ¾°½¾°–½ff 9€ ..73 :84. /7: -.70/908.30 -.3.4 :.3.47........57. 89.32-.4.83489 4/ 5489. -.  -..34 /7: 9.3 870/89..30-.44-.. 24 0/.2..3..0  8. 572.3..4789.:: O 54 9.305490  &3. .909 870/89..38.03.34.4325484.. 4 80 .70/3.30303254903.7825484..4342 $70/89.3.-.:  .:54970-:  : 8.38: 90/43.3..242.  34.30 90/30 :40/054903. /0..3: 1:3. .93489  57.34.2.7.34..: 54 9.380-...42 4/4/4...30  8 34 850...84.20/0.70/3489/7:2850.: 7:: -.  . 30 84789 .3..24 300 -.3..3 870/89.922. :. 0 0 80 -.2. .  897:9:7. 84-4/3 34.4/3: 7:5.43.3027.0 80 8. 80 82..3. !4 9.-..:54 .30 -.  .0 70/97. 5484.0808.3.4.32.:/3.8054.          05493./. -. 57:5.  5484.3..2.30850.30804/3.. .:  7..70/3489 54:78:3.54970-07.: : 02.  7.8.3.3070/9. .-.9.70/3 7.59.. /3.04834.07..2.4325484..:/0549.3489 707.388 3899:. 34. 90/43.307.47.3.0 3  $50.7..38842 47.780 5484.784 5484..0 54 8.4:/7: 030 4/34834..30 80  54 57.30 45 90 95.3..2.3.  ..38..789.3.79.47:5-.: 8.24-00 2.78 548... 1 2 .. 57.: 57:5.30/0.:.  4-. 2..::-../: 8. /05493 548.3:5...:34/4-7.4 570/89.3.: 572.780 . 90/43.  4-.: 570/:0 ....78  13..4 30 85:3.4342  483.

.

4 :4. /45:3:: . : 57.4742470/9::9. .  -.0 8: :84 850.24.9.0.78 5484.3. .0/3 2 484-3.4 039..784 5749..9: :.     . 03 9 8. 57. : /3...070/9.38842 97 89:  .7.0  89.7. 70/9. 80 3. /.34.47470/9:24 0 8070 /.304/70 0334834.7 034 :4.7.2.70/3489  54 :78: 3.2292 ..0: 4783.3 9.  &4.3.3 4/   $ /4.7805484.3.. 478370/9.7/ 7042-.3./3 0  .34.4742  : 42 0 8: .03899:.  47 03.909870/89.702047 03.4302. :9.... 7. :3...0897441472.3.2.::3. 42.9.7020 .4 0 483..:384. 4.388. 0 30454/3..4/:89.:   '#$%#$! $ ' .3 4/   $ /4.70 .4/70 0343.7/03:4.90 9 870/89.30  5.::80 O :4....2.3.4.3880 3899:. 3:9....4703:..70203: 4-.. :09 70/9 . ..70/89..: /.3.3880 317.38842 20.4742 . -:/0 2. 870/89.47.3./7:0 ..3..3 -.3.7. 0 .3.  .: : 13. 3../7:: 24: /. : /3. 34. .0/3 .429039..30-.9 570 74.5.4703 897.. :4-0-0/030483.789. &44 429039 70/9 4789 8:574934 4/70/-.304/:4.7/  O 08439 O 7008439   &4.47.4742 $.4 54.7.57.0 -.3. 483. 0:8: .3::440483.0  .93489  :8:.57. /: 3.83 4 30 24 0 /..2. 70/9 24 0 /.2 .70/3489 54:78:3.32: 0/30/7 .          90/34 70/93: 47.3.  90/34 70/93: .57089.70/9.30 3899:.: :0:5820341472 &4. 0 0 8. /. 0 483.3. 0  %..0393489429039.00 :4.457.78 5484. .2-030  /7:0 . ..07.. :  47890  :8207. 483:: 57.90789.3.857.4 024 0/...4 0  -. 4..34 544 .780  13. :4.784 5749.3.7..  . 80 :4. 8.  4-. 13.47470/9:058203.: 5702.9:/4/..99 . 30: 3.47470/9:24 0/. 4/348344/:424483.44280-..785484.3 :5. .0:0/. : . . .. .3.3/..4  /7:.13.93.9 3.: -. 8: 47.  .3870/89.8..0  5. 80 54. 3.. 8. /.9 /4-03 34.3:  : 4-0-0 030 483..9.34.89.854.. .. 4-.203:  -0 3..3./.:4. -:/0 2.3...7.49. : :4..80. /.7:.: 3./7:.470/9: . 483:: 0247.4-.9  3..59.30 /0.   20 :84-34 8: 54.7 ::80 :84..7.854.4 30 24 0 /.: 4/: :: :1:3. 8: 43 4/ 4 80 47..3.7.: 24: /..980  89.3:5... 49. 90/34 70/93.1 ...3.70203.2030  : 894.:4.0  . 04783:70/9..03:13..0  9.304/70 034.34././7:.0/3457.47470/9: 42-...3-..24 0/.897:9:70  4.3030:97.

.

 .7904/.7/: 8+9289480. 575.7  8439 0 9.9.39 :5:93.5704/34/.49420247.58. 4/ 4.47.40 54.3.30 574/./.:974 4..4742442-..3: -.47.7 ...  .. .  /.790/7:4-.30:857.70/348920 :/. 8.894 : 9420 94 -. .074.47.3. : 4/70 0342 74:  -..-.3.08008439::203..0-.0  04.4 :4.0./.  /.9.0.089/: 3..:020/:/. 342 /4-7457.. .730 897.870/89. ..08.70/9.42-..3.0  /7 !7 084394.70/9.. 870/89.3. 4/ 3 43. 4783... 9702. 8: 5484...8..0  . /. :5:0 304.0  &5.:..0 89..2. .02 ... :4. 57../7.70/3489  303 3423.3 .4 /: 3 : 4/348: 3.  #042-..7.0 #008439 570/89.4 5497.: .04-. : 4/70 0342 74:  0 :942  .. 5:902 .790 4/ .3.3. .4/8.: O O O O O O 028435484.785484.70/34898.789: :4...  !...  /.784 :4.4/05434..:5:090 .30. -.789. 970.: 570 /4850.0 574/.4 039 30 .44-0-0 030/.38:/4850.2.4 039. .790 4/ ..4: 3.3.78 5484.304-.30  .. 5480-3: .3..4-0-0/03. :4. !.9 :09./7:.70/3489549424834. 0:0970/9.7.3: 870/89.30-.30 40 2. 570574/. .4-..:.7..7.7.:.7.  /.0-.870/89.: 80 /..2. 4..30  & 942 8: .  /. :. 04-. 0/: 3.4/30/4-.83..054.3 348 8.3.: 2.4039.-. 9 8...3070/9. /.4 &4.3. 4.30574/.34.. . :0 4783: .7/:.7/0/. 2. -.30  8 92 94 0 0/3.8. :43.30. .: ..7/: 5703483. . 870/89.:70/9 892 94-.: 429039:09. 0 .30/48500.99:74: &4....4/-.-.4-.34 -.5. /7:: -.30-.34.           42-. 85.434 -.: :080:582034 1472  !72030 89.0 304.2.8.3. 43 .7 4/ 039.20  4/ 7008439.4.90 8../.3.3. 4/70/030547093089.3. .4 3..4.7805484.3.30  3 80 8.4-0-0 :092080-54970-3.7/05480-3.30. 084394...3 -.7/:-.3.../.5497.. 85.3.03.3.085.4 /.4 030 89./. 084394. 57 02:-..3.47442-.074...7/.30 .442-. 90/3:        f°f¾ €°f°¾© 9€  €©f. .32870/89..:4.30 4..30549.3..3-. 870/89. 0 .9 039: . 4/ 4 80 -.790 4/ -.0 -.7/4..789.47 4 42-.4:574.3. 4/ 40 80 : ..942 3423.47 4 08439: 4/3483443.: 80 ... 94 5497.9 :09... 4 08439:  4/ 7008439. :2. 4/ 8.70/3.7 .

n ¾°½ff °¾f 9€   € . © n   .

.

/7  54/.. 30547093489 4/4-7.80:5.. 34.0 4-./43484. /. $..0 40 7.2.241 4.:-.: .4/2.3 348 3.3.3.78.4/05434.4  . 03..74/3.3  .3. 90/3:24 0/.. -. 4-.7: 4 4..0:0/.: 5480-3: .20304/-.4/05434.  /.0 . ...843.   /43484. 0 ...5840/.4342  /. 0 58203.85..:20..: 42 ..  90/3 :4 24:/./..2.32870/89.: 3.4094570/.304-. . 7.  /.2..58 4/ 4-. 0 58203. 4 . 24 0 /. -:/0 43.3. .  4-.9: 0 :92 .  9.4 3...0247.83. 47. 4 /05434.9..4870/89.789: . 870/89.545702:4-.30  .72.... !49. .3 247. 54/7.: .9: 00342348: ... 0 34.2.03.80:/3../.24/.0 2...7. 348 3.. 0354 .. 547 0 2.904 .8: 0.9474 34897.20 3. 028: 34.4094570/..2.8 .32 870/89.03..3 870/89. 8. 20  3.5.3.8  .. :.44280303/.4703:.-03.4-.. -.:89.3434.3024:/. 4 /05434.08: . .30.3.5.3424/348:20 :..39.2.-:/0474 03 &440 90/3:4:4.0 4.0 : 4.57.4 032 89.4. ::3. 03 3.3.:..4 /.2:.4342  &4 3.33483.03049..70/3489  40 80 /.5.30 8. . 4-. . 4-.42  3.72.24572.3...03.2. 2: 3.93089450 3.3.2..9: &43.9. 70:8.3 .0 5484.. .47 42 .2.7442.304.  4...: 304.9 34.03. .9474 3 5. 4/ .79..40 90/3 :4 474 03  85.3..: 57. 570/.0 /7:03. !49. 90/3: &4 3. 90/3:24 0/../43484..3.70/3489  & 3. 03. 34.:459. 870/89.: 5484.90 .854..3.42 80 570..942 .2.4/.32 870/89.3.30 -.78.4  .7.4-.03. .2. 4 02 4.0/03 : 4-.3.32 870/89. 4/ . 57. 17:      ...3.4 3./: 2 4/ 0/30 4/30 !49.. 034..4/4. 030 /: 0744.. $7-0  8.70:8.4. 0 572. 90/34 :4.30 549.32870/89..3.32 870/89. 4: -. -.57  870/89..3.4 3.2.058203...3...70/3489. .78447../3489-.03.3.  .79./43484. 34 43.8: . 03..83 ...90.85.:  85..4 3.$7-0  /.. 2..304 3034.7.  80/ 90 ..4 ./.7..3. :.3  . -. 03: -. 0 80 54 890: 74.03.857.0 &43. 4834.:0 -.. 4...7. 4 4-. 03: . 857.2..0 570/89.2.7/: 4 /05434..... -. . . 70/9 .43897:20394-0-0/03.803.  894 9.34:.03..4 3. -:/054.58 0 7. .  4/34834..8 3..03.9 :4.0:/.  4 80 /.: :85.4 .03.0 -. 474 . 4-.. 90/3: 0 :4...0:/. 574.3..4 3897:20394-0-0 03.039:.30 -.. .474243. 575.4 024 0/...2. . 3034 570/34 897.4 0 -. . 84-4/3 34.8...-:/:3.4-.. 034.99 4/70 034 /. 3: 85. 2.45. ..857. .. -.3  . ... 0342 3.3.0 039: .:/./ 57:5. .3..03.3.4870/89.0 4-..58..0/34 8.  570/.7/. 0-.7/.  5490..74/3. : 4/70/0342 74: 3..58 24: /.          2843 5484.45.3..3  ..  /. 4-..4-..0.3. 4/34834. /.  : 303: 4-.: 7.4 03030547093489 .24 0/.47 0309870/89.00 .30 .3. 2:  :.7/...

.

34897: 3434.. /.4/: 3  &4. -. 80 4-.. 4-. 3054..... 0 /: 3. .3025.  /7: 502039 209.3: .5...3473.9342574209:73 0 3.3.....3.. 5.70203.32-.:80-.42 300 -.90.9: 0..3.780 47.7.3. 82..854..:20. .. 20 : /7 . .:: .3. 570/..4/480-. 897.0/.3.3.: 80 8.  7342 80 54/7.30 /:4..2.7. !4/ .98.. -:/0 34./0543039:5. :5:93.780.08.7..3.54/7.  5497..4897. 54 -4 44 4834. 4..47 4 /0549: 4/ 8.4 24: 0:4. .:805484.3. .0  5:902 40 80 570-.0  40 80 : :3:97.3../:..785484.:  801: 0.          0:97. :3 20 :84-3 /:4...3..97.3. 3..474/0549:  :4.   3. 5497.47.3.54/27:05.3..790 4/ .438270:.854./0543039:./.0575. !70/209 /0549.30 801 ..7.3.0:0 /.: 8.. -..3  0/34897.24:/42.8.3.70 43024: 84-4/3447899 ..4.302 54870/89. !4/30:97..4/ 80 0/34897. 572  .: : .. 482 4.3.342 4/:42 300 020  : 42 8: .785484. 0897.0/.3.3 /0549  . !4/54242/0.47..3..85.:9    73  5484. :.47 4 801: 0 :4... .780 3899:.3. .5.3.74-42 ..3.70/3489  570/209 4/ ... 3. 4-7.34/0549..  73 5484.: 20 :84-3.  0 4783: 89.3089.3. 73 0 20 :84-34 570-.4273 48070: 020 :84-32 :4.  5497.54/4397442/7 .34.3 73 :.07. ...47 54 402 80 -. :: 8. /0543039 /.-. . .24 0/.9342574209: 4/3034. -.  8  3034.74/3425.93434..94/4..934574209.4742 4/0/34897.9 3.5:902408074-. 4 /0549: -.: 0 94 894. ..570-.47 4 801: &4.702034573:/373 8949.42503.7:30:97.3..0  &4.3. 24 0 /..3-. 4834.80 3.4..2. 3025.: O O O O O  :4.425:3424 3:424: 5789:5801:  &4. .:20.302:34. 570-.34897.9342574209:3.35484.3. 34..04/30. : :84..389. 5704 4/70 030 -.3 /0549 4/34.78900109.3 /.:9:  -0 4-7. 4../: 3. 4/70 035074/ ../..7/: 3. 4 80 4-.474801: /0. 3. &20 :3.789073.48. .:03. 5.. /:4.: 0302:4.: 4.. 4783:304.3. 54 57.3. :4. 570/209 /0549.35484.9:  07 4.: 304789/05434.3.3. .. 0.3-.9 4/70 03:3.2.35484.:  !4894097..3.8.34. /:4.854.:43247.2..4/801.3.4804-..24807.42 . 3 5./7 . . 94 4783 -.  5497. 3.3.4783:89.9.5. 37.304/4.7.:20..54//0.34 /0549. . .2.347.3.0:0 /. 7. 0.454.7825484.9.3024 030820/.-.3..304./.2.408:489.0/34897./:5..93.3.54/7.0. 0 203. .870/89.4-.4789:5. 5497.308024 04-.43..785484.

.

7.   3. 24 0 /.3.:234 80:9.3 .: 3.3730::54970-:20 :84-324/3482.3. /.3.3.:242804/70/:0.7..7. 4: 0 /.. 0 85:39 4-.   ..7.9.3. :3: ... 0 02. :3 /4 .089.4 439430: 3:4/70 034274:  .. :3 ..30570348057047....9 .::8.0:/.3   003.3 /4:2039 42-. /..00 54 94 ....30:20894/: 3. 30 85:3 8.8547. 348/4408024:709.7 03 54 .3.. 547 0 /./.3. 54 .  .4020.3934582.97.:544.3. 8:507..: 54 4834. 54 4.00 5.-.3  73 80 :4.7. ./.3.20/:02. 04-.39570:2.7.830 .3.49. .:242 /.. /4 .  ' 0897.9 ' 0897.40 20  .3.4020  .39.. -..7.4 .0/7 ...  . 8.  ..7 342 7.7. 3...373 . 3.4.2:0/.89.3.7.7 :03.3. .94-.42 54/7..3.80-04-.0 !4/ -. . 8:507...7.7.4 7.3.    4/   20/:84-3   5497. -.4/70 03: 8:2:34./7:4-.95.7. :35:902. 89.3.3 2:9.9:8.3..9: 7.4.38 47... : 8. .7842 .0:8. 80-04-..3. 3.7.43. 24 0 /..:20..3 4-793 870/89..020 :84-328547.3.4..  .. ./:454.. 80 58.907..302 203.54 9.305.7. :44 080734-. 3 80 424: ..3. 03:570:2.40 4-. 4. 570:2.... /.:9.7. .3.80870/89. :9.:4/0/34897.0:/. /7:./34 70/934 54903.3. .. 4. 0 /.3. 03:570/89.3.780 ....3. 0/4 348.03.. 4 30 . .830 8.               .0 ..: /7:2 -.2.0.3. 03.3.39.8.920/:84-3.. :4: 8:507.0 20 :/7 .3.3.          .. ..7.7. 240 /..3.3473.. 04-. 20 : . .3. $547.2.39.  ...4897.7.47.5497.3./34 70/934 54903.. 57094/3: 4/3: .3 425. /....3./:4.7. /7:4 70/.934574209..:  44243...3.

.

         %#%&#  #$%!#  #$#$ ' $ '!#'$!#  #$# ' #$$!#  #$'  $ '! $ ' !#'!#  ###& ! $ '$  #$&# ' %#%   .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful