PRVA POMOC

Uvod Koliko putovanje nosi u sebi cari toliko moze da bude i opasno. Pre svega sami treba da povedemo racuna o tome sta, gde i kako radimo i tako smanjimo na minimum rizik da nam se avantura pretvori u nocnu moru. Treba podjednako brinuti i o malim i o velikim stvarima, pocevsi od toga koliko se oblacimo, preko izbora prijatelja, pa do mesta koje je bolje zaobici. Ipak ne mozemo na sve uticati, i koliko god bili oprezni moze se dogoditi na nam zivot i zdravlje budu ugrozeni. U ovom poglavlju opisane su mere prve pomoci koje treba preduzeti u takvim situacijama bilo da pomognemo sami sebi ili drugome. Pojam i znacaj prve pomoci Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i zdravlje unesrecenog ili povredjenog coveka, a primenjuje se na licu mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu medicinsku ustanovu. Svaki covek treba da zna da je ukaze samom sebi ili svom drugu. Ona treba da bude pruz ena sto pre, ne cekajuci na dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu da odluce sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba, a sta ne treba da rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane, besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk povredjenog, ne treba da bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti, uporan, snalazljiv i siguran u svoje znanje jer samo takav moze biti efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski opravdane mere i nedopustivo je da postupa u duhu nadle karskih saveta, kojih se jos uvek drze neki, uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju osnovnih znanja iz prve pomoci je za svaku osudu i moze da se osveti kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.

PRIBOR Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna i prirucna sredstva. Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Medjutim, cesto se na mestu dogadjaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste prirucna sredstva i pri tome dolazi do izrazaja znanje i sposobnost lica koje pruza prvu pomoc. U nastavku su predstavljena standardna sredstva za pruzanje prve pomoci, a uporedo i prirucna koja se mogu koristiti u njihovu zamenu. Zavojni materijal Prvi sloj zastite (stavlja se direktno preko rane) Kod zastite rane zavojnim materijalom mora se omoguciti slobodan pristup vazduha do rane i upijanje njenih izlucevina. Delovi koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno cisti i po mogusnosti oslobodjeni klica da bi se sprecilo svako zagadjenje (u suprotnom dolazi do gnojenja ili druge vrste ostecenja naseg tela). U te svrhe najbolje sluzi gaza, retka tkanina savijena u vise slojeva koja moze biti razlicite velicine. Nepravilno je upotrebljavati vatu za pokrivanje rana, jer se ista uvlaci u ranu, lepi za njene zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucevina. Kada se ne raspolaze gazom, tada se za pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi cistog platna, ciste maramice ili delovi cistog rublja. Ovi predmeti treba da su sveze oprani i ispeglani jer se upotrebom visoke temperature unistavaju klice. Drugi sloj zastite (stavlja se preko prvog sloja) Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se ucvrste uz telo zavojem ili flasterom. Posto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom, nije potrebno da se prethodno oslobode klica, ali svakako prethodno moraju biti cista i suva. Zavoji su trake od pamucnog prediva i mogu biti rastresitog ili zbijenog tkanja, razne sirine i duzine, sto zavisi od mesta na kome se upotrebljavaju. U nedostatku zavoja koriste se komadi platna iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Narocito pogodna sredstva za previjanje razlicitih delova tela jesu marame. Najbolje su velike trougle, koje su unapred pripremljene, ali i sve vece zenske marame, dzepne maramice, tanjih tkanina. Gaza ili druga sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se ucvrste uz telo jos i flasterom, odnosno,

Kao prirucno sredstvo mogu se upotrebiti kais. Tomasova i Diteriksova udlaga. Medjutim. Na omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za njegovu primenu. grane. a za ozbiljnije povrede koristi se takozvani "prvi zavoj". gaze i trake zavoja. kravata. Poveska za zaustavljanje krvarenja Najpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Sastoji se od jastucica. Za posekotine i manje rane to su hanzaplasti. . karton i slicno. skije. bilo za lepljenje drugih materijala. Medjutim ova sredstva su glomazna i samim tim nezahvalna za nosenje pa se najcesce zamenjuju prirucnim predmetima kao sto su: motke. To su sredstva pomocu kojih se prelomljene kosti postavljju u nepokretno stanje. vrlo cesto se u istu namenu koristi unapred pripremljena platnena poveska. mlada stabla. platnena traka ili slicno. Prilikom otpaiivanja treba voditi racuna da gazu ne dodirujemo prljavim rukama kako je ne bi zagadilli. siblje. metalne sipke. Imobilizaciona sredstva Standardna sredstva su Kramerova. Gotovi proizvodi sa prvim i drugim slojem zastite Postoje proizvodi koji imaju medjusobno spojenu gazu i zavoj. U zamenu mogu se koristiti sve ostale lepljive trake koje sluze bilo za izolaciju u elektrotehnici. oslobodjeni svih klica i upakovani tako da je njihovo zagadjenje nemogucno.dugim lepljivim trakam koje su pripremljene za previjanje. On se smatra najboljim sredstvom za pruzanje prve pomoci.

iako moze cak i da jauce. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni. odnosno kombinovanim ozivljavanjem. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. ako povredjeni dise i radi mu srce. Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja. Ako na njih ne odgovara. . Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. Dali znak je mrtvacka ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti. odecu i obucu ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje. a kasnije moze i da popusti. tezi. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila. treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom srca. 8. da li sisti vazduh kroz usta i nos. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. 6. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju. 3. a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka. da li povredjeni krklja ili mu se obrazi pomicu. da li se sire nozdrve. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju. Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede. a ta promena najispoljenija je na ustima. Ukoliko ni to ne uspe. da se grci ili krece nogama i rukama. nosu i noktima. Unesrecenima sa sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. 7. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on probudi. da osmotri teren i da proceni da li povredjenom. ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku nesrece. kojima je srce prestalo da radi. teze se utvrdjuje rad srca. 2.PREGLED Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. treba utvrditi da li je pri svesti. To se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. 1. ako je vise povredjenih u isto vreme. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze. odeca se skida prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Tako povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim. To su povredjeni koji ne disu. usnim skoljkama. 5. raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. kao i njemu samom. 4. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova . preti neka neposredna opasnost. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa. koji jako krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. 9. tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. Cesto je potrebno zbog toga skinuti. Po pravilu. povredjeni je u besvesnom stanju. Ako je povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske. Drugi. Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna. Medjutim.

U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos. jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. Metoda "usta na usta" Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. a drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. koja ako duze traje postaje prava smrt. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. trovanja ili udisanja bojnih otrova. pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati. zdrelo. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. a sake podmetnu pod celo. Metoda pomocu ruku Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci. odnosno udisaj povredjenog. tj. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta. nos. jaka krvarenja iz usta. usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. 1. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. 2. jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju. prstima druge ruke mu obuhvati podbradak. Posle toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. povredjeni se okrene potrbuske. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo). dusnik i krupne dusnice) prolazni. povredjeni se postavi na ledja. To je prvi deo vestackog disanja. Veoma je zamorna. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. tj. a glava zabaci unazad. tada onaj koji vrsi ozivljavanje. a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca.OZIVLJAVANJE Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt. Spasilac klekne pored njegove glave. Ako je doslo do zapusenja tecnostima. 2. odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). okrenut prema njemu. jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. ili su povredjena. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. Medjutim u slucajevima smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. 3. zatim se punim plucima udahne vazduh. zatim se punim plucima udahne vazduh. a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki. jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Spasilac klekne prema glavi povredjenog. najmanje je zamoran. odnosno udisaj povredjenog. povredjeni se postavi na ledja. a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi. tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. . istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog. ruke mu se saviju u laktovima. Vestacko disanje Pripremanje povredjenog za vestacko disanje Vestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje. 3. a glava zabaci unazad. usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje. jednom rukom mu zapusi nos. U slucaju duboke besvesti. tada onaj koji vrsi ozivljavanje. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom. podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha. moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima. odnosno izdisaj. a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. potrebna su dva osnovna uslova. Metoda "usta na nos" Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca. narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto dublje u zdrelo). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci. Spasilac klekne pored njegove glave. 1. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. Lako se uci. To je prvi deo vestackog disanja. 1. Metoda "usta na usta i nos" Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha.

a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca. iskolacene oci. a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje. prva pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. jedna daje vestacko disanje. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje. Pomoc osobama u besvesnom stanju Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo. Karakteristican je polozaj ruku . zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno. tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti. Pomoc kod mehanickog gusenja Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. 1. tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog. odnosno do udisanja. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom.2. Spoljasnja masaza srca Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. 2. Laktove povredjenog treba podizati odmer eno. a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. koristeci se tezinom svoga tela. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju. a potom preko prve ruke postavi i drugu. i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. tj. Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca Kada je spasioc sam Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba.unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako). To je izdisaj. Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode disajni putevi. pomodrelost lica i drugih delova tela. Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima. jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje. sake se premeste na nadlaktice povredjenog. a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. ali u lezecem polozaju. pulta ili slicnog. toliko da se ne odigne grudni kos od podloge. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. Ukoliko to ne pomogne. posle toga se prestaje sa pritiskom. . Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama. Kada su prisutna dva spasioca Ako ozivljavanje vrse dve osobe. spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti. Pomoc osobama u svesnom stanju Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima. Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. 3. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog. treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene). istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu. Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju. Samopomoc Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog kosa prislonimo uz ivicu stola. naporno i cujno disanje. izmedju lomatica. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura ka zdrelu. nesvestica i gubitak svesti. povredjena osoba se polozi na ledja. blizu laktova. a druga vrsi spoljasnju masazu srca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful