PRAISTORIJA ENGLESKE

Zemljiste i klimatski uslovi u mnogome uticu na drustveni i ekonomski zivot zemlje, njenu populaciju, pa i na njenu politiku. Britansko ostrvo ima blazu klimu od mnogih evropskih zemalja jer uglavnom zahvata zaliv, tzv. Gulf Stream. Postoji razlika u klimi izmedju Severa i Juga. Na Severu je temperatura u proseku niza za 5 stepeni u odnosu na Jug. Kise mnogo vise padaju na Zapadu i Istoku, te su Sever i Zapad brdoviti predeli, dok su Jug i Istok pretezno ravnicarski, te su pogodni za poljoprivredu. Ne cudi podatak sto je Jugoistok bio najvise nastanjena oblast. Iz istog razloga ovaj deo ostrva je uvek iamo najvecu politicku moc /”Cije su ovce, njegova i livada” /. Istorija Britanije (Irska, Engleska i Skotska) uvek je bila blisko povezana sa morem. Britanija nije uvek bila ostrvo. Ona je to postala po zavrsetku poslednjeg ledenog doba, kada se led otopio izmedju Severnog mora i Engleskog kanala. Prvi znaci zivota na ovom tlu datiraju od toplijeg perioda (250 000 godina P.N.E.). Prosti objekti ukazuju na dve vrste stanovnika: • • Jedna grupa je palila vatru kresuci kamen o kamen /evropski nacin/ Druga grupa je palila vatru koristeci jezgro kostunjavog voca /azijski nacin/

Osim vatre, pronadjeni su predmeti ljudske izrade na severu (u Jorskiru), ali i na zapadu Brtanije (u Velsu). Tokom perioda 250 000 godine P.N.E. – 50 000 godine P.N.E. pojavljivali su se novi tipovi ljudske vrste na ovom tlu. Izgledali su slicni modernim Britancima, samo nesto nizi i zivotni vek im je bio oko 30 godina. Oko 10 000 godine P.N.E. Britaniju naseljavaju manje grupe lovaca i ribara, Mnogi od njih se se skrasili na obalama, loveci jelene (za hranu i odecu). Oko 5 000 godine P.N.E. Britanija konacno postaje ostrvo, vrlo posumljeno.

1

Oko 3 000 godine P.N.E. /neolit – novo kameno doba/, ljudi iz Evrope su morem prelazili na ostvro u camcima (malim, slicnim kanuu, prekrivenim kozom). Svaki camac je mogao da preveze 1-2 osobe. Pretpostavlja se da je najvise doseljenika bilo iz tadasnje Iberije (Spanija). Doseljenici su bili niski rastom, tamnoputi, dugih kosa, te je moguce da su bili preci danasnjih Velsana i Kornvolovaca. Nastanili su se u zapadnim krajevima Britanije i Irske, i to od Kornvola (od jugozopada do dalekog severa). Ovo je bio prvi talas (od nekoliko) dosljaka pre najvece invazije 55 godine P.N.E. kada dolaze Rimljani. Svi koji su dolazili u Britaniju su sa sobom donosili nesto novo. U pocetku, kamen se koristio za humke, a kasnije je drvo postalo osnovna gradja. 3 000 godine P.N.E. gradjevine se prave od drveta. Ove gradjevine, tzv hangari, bile su centri religijske, politicke, ekonomske moci. Jedna od najpoznatijih i i najvecih gradjevina toga doba je Stounhenge, napravlejn od tzv. Plavih stena donetih sa juga Velsa. Dotad nezapisana secanja o Stounhengeu, postaju zapis u Historiji Britanije napisane 1136. godine N.E. od Dzefrija Monmaunta. Stounhenge je postao centar u koji su dolazili diljem Britanije. Kasnije su gradjeni i drugi centri (Orkni ostrva na severu Skotske ili na jugu Kornval, nastali kao kopija Stounhengea). U Irskoj, centar praistorijske civilizacije bio je oko reke Bojn. Vaznost ovih mesta ogleda se uglavnom u spomenicima sa folklornim znamenjem. Posle 2 400 godine P.N.E. grupe ljudi stizu sa jugoistoka Evrope, koji se po izgledu razlikuju od neolitskih Britanaca. Oni su visi rastom, snaznije gradje, zaobljenih glava, te su bili vestiji u ratovanju i zanatima. Novi doseljenici postaju vodje tadasnjeg drustva na ostrvima. Nazvali su ih Bikeri /kljun, pehar/ jer su uveli novine pri sahranjivanju mrtvih. Vise se nisu sahranjivali u masovnim grobnicama, vec pojedinacno, uz odgovarajuci ritual. Pored ovog, novi dosljaci su zasluzni i za upotrebu bronze, za pravljenje orudja. Stounhenge, uprkos svemu ostaje najvazniji regionalni centar sve do 1 300 godine P.N.E. Tadasnja naselja su se koncentrisala i nastajala upravo oko Stounhengea. U ovo vreme, dve oblasti su se smatrale najmocnijim, dolina Temze, i jugoistok Britanije. Veliki broj lepo dizajniranih bronzanih predmeta (maceva) nadjen je u dolini reke Temze sto ukazuje na cinjenicu da je tadasnje stanovnistvo razvijalo zanate oblikujuci metal.

2

Mnogi su macevi pronadjeni u koritu reke i najverovatnije su tamo dospeli iz religijskog razloga. Ovaj obicaj se potvrdjuje u legendama o kralju Arturu i Excaliburu koji mu je dat iz vode i kasnije biva bacen u vodu posle njegove smrti.

KELTI
Oko 700. godine P.N.E. pocela je da pristize nova grupa naseljenika KELTI. To su bili ljudi visokog rasta, svetle ili ridje kose, plavih ociju. Pretpostavlja se da su dosli iz centralne Evrope, ili sa dalekog Itoka iz severne Rusije. Kelti su bili prihvaceni medju tadasnjim starosedeocima prvenstveno zbog poznavanja gvozdja i njegove upotrebe. Macevi napravljeni od ovog metala su bili mnogo bolji od dotadasnjih, bronzanih. Ubrzo, Kelti su poceli da kontrolisu sve britanske regije, od Velsa, preko Skotske, do Irske. Tokom narednih 700 godina, talas naseljenika Kelta se stalno povecavao. Vaznost Kelta za britansku demografsku sliku je velika jer predstavljaju pretke Skota, Velsana i Korvolavaca. Kelti su doneli i svoj jezik koji se koristio u nekim predelima Britanije. Danasnji engleski jezik potice od anglo-saksonskog, boljeg naziva anglo-keltskog. Kada je Julije Cezar prvi put dosao u Britaniju 55. godine P.N.E. zapazio je da se poslednji keltski doseljenici, tzv. Bergijska plemena razlikuju od starosedelaca Kelta. Bavili su se zemljoradnjom, proizvodnjom hrane za veci deo Ostrva, kao i proizvodnjom oruzja. Neka keltska plemena su u Britaniju dolazila preko ostrva Angla, nastanjujuci se duz reke Temze i na severu zemlje, danasnje Engleske i Skotske u blizini vec postojecih praistorijskih centara, ranije pomenutih. Njihovim naseljavanjem, u ovim centrima pocinje da se razvija trgovina, razmena dobara sa susednom Francuskom i Starim Rimskim carstvom, preko morskih puteva. Keltska plemena uglavnom sacinjavaju svestenici i ratnici. Svestenici se takodje nazivaju i druidi. Druidi su bili vazni clanovi tadasnjeg drustva. Nisu nali da citaju i pisu, ali su pamtili sve religijske besede, plemenske zakone, istoriju kraja, medicinu i sve ostalo sto je bilo vazno za keltsko drusvo. Druidi iz svih plemena sirom Britanije su se sastajali jednom godisnje u velikim centrima kako bi razmenjivali mudrosti. Samo ime Britanci, dolazi od grcko-rimske reci PRETANI, sto u prevodu znaci stanovnici Britanije. Pogresnim izgovaranjem reci, Rimljani nazivaju ostrvo BRITANIJA.

3

Rimsle legije ne uspevaju da odrze svoju dominaciju na terenu. 80. trgovi. Napravljeno je 20-ak vecih gradova sa po 5 000 stanovnika i skoro 100 manjih gradova-naselja. a vec 43. sto ne moze da cudi. koji su opstali i nakon povlacenja rimske vojske. 409. Donkaster. godine P. godine P. njihove okupatore i to uz pomoc Galskih Kelta. Vincester.E.N. Rimljani konacno povlace svoje trupe sa terirotije Britanije. Velsanima i Ircima. sa svojih 20 000 stanovnika. Lankaster i dr. Julije Cezar prvi put dolazi u Britaniju 55.E. sto je predtavljalo novinu u urbanizmu Britanije. mnogo vise podsecali na Rimljane nego a Kelte. Rimljani u Britaniju donose citanje i pisanje. romanizovani Kelti napadaju Kaledoniju.N. 4 . London. povoljnom geografskom pozicijom je predtavljao glavni trgovinski centar severne Evrope. Cester. pravljene su ulice. Smatra se.E. Rimljani su pod okupacijom drzali veci deo Britanije. preko Galske obale na teritoriju Britanije. latinski nestaje u pisanoj i usmenoj formi pod Anglo-saksonskim osvajanjem Britanije u 5. godine N.E. Britanci snabdevaju Rimljane hranom neophodnom za rimsku vojsku u njihovom pohodu na Galiju. Pisana rec je bila vazna ne samo za sirenje ideja. dok su zemljoposednici (velikasi) koristili iskljucivo latinski jezik. bili su vojni kampovi tzv. dok romanizovani Kelti ostaju da se bore sa Skotima. izgradjeni su putevi. veku N. nazvanim ludi ratnici. Lejcester. sto je bio prvi znaka opadanja moci Rimske imperije. Iricima i Saksoncima koji u sve vecem broju nadiru iz Germanije. sto je predtavljalo pogodno tlo za dolazak nove grupe doseljenika. vodeci konstantne borbe sa Keltima. Farme su se u to vreme nazivale vile.E. Koristeci sablon sirenja Rimskog Carstva. Kao sto je pomenuto. i pripadale su bogatim Britancima. Cak 6 rimskih puteva se ukrstalo u Londonu koji je i tada bio glavni grad.E. s obzirom na cinjenicu da se u Jugoistocnom delu Brtanije proizvodila znacajna kolicina zita za izvoz u Evropu. vecina stanovnistva se sluzi grckim i latinskim jeikom.N. koji su. godine N. godine P. a koji cine okosnicu danasnjih putnih pravaca moderne Britanije. koja je odolevala rimskim napadima skoro ceo vek. Kuriozum predstavlja cinjenica da. Medjutim. Za vreme rimskog prisustva u Britaniji.Britanci pokrecu napad na Rimljane. germanska plemena. Rimsko-Britanska kultura dozivljava procvat. 367. Mnogi od ovih gradova. Jedina oblast koja nije pala pod rimsku zastavu bila je Kaledonija /Skotska/. KASTRE (Glocester. vec i za jacanje moci.) Gradjevine u gradovima su bile od kamena i drveta. posto su Britanski Kelti bili veliki proizvodjaci hrane. po opisima tih ratnika. da se radi o Skotima. po manirima. uzevsi u obzir duzinu trajanja Rimske kolonizacije.

ali tokom jednog veka borbe. veku stanje se menja. Skoro nista nije preostalo od keltskog jezika. Kelti se nastanjuju u Kornvolu. preostali Kelti su se nastanili u nizijama koje su danas poznate ako Skotska. Pisani tragovi se nalaze u knjizi Istorija Angla. sto stocarstvom ali pretezno zemljoradnjom. sto predstavlja opste prihvacenu cinjenicu. Thor (Thursday). Leeds). Saseks (juzni Saksi). Avon) i dva grada (London. Snaga anglo-saksonske kulture je prisutna i danas. drstvo. Zemlja biva podeljena na oblasti. Jedan od kraljeva. SASI (SAKSONCI). veka postojala su tri najveca kraljevstva: NORTAMBRIJA. Weseks (zapdni Saksi). Angli su naseljavali Istok i Sever Britanije. ovo je kraljevstvo u centralnoj regiji) Sredinom 7. hriscanstvo. Zemljoradnja predstavlja stub oslonac 5 . Vec u 8. Vikinzi i prvi put. Fray (Friday) imena gradova i sela: Birmingem. gde kasnije prihvataju zakone Saksonskih gospodara. dok su Sasi naseljavali prostor izmedju Angla i Juta. ANGLI I JUTI. uglavnom prema svojim proizvodnim kapacitetima. u planine. Dislocirani.SAKSONSKA INVAZIJA Ova prica se ne moze ispricati a da se ne pomenu zavejevaci. kralj. Kelti bivaju potisnuti na Zapad. osim nekih imena reka (Themes. odnos izmedju crkve i drzave. napisanoj 300 godina po desavanjima koji slede. Jedna od tih institucija je King’s Council (Kraljevo vece) iliti Viton. Ova anglo-saksonska migracija daje delu Britanije novo ime ENGLESKA /Angle-Terre/. zapisu engleskog monaha Bida (revered Beed). On je imao dovoljno moci za takav poduhvat. Romanizovani Kelti su se borili protiv ovih plemena. obalu i cinili su sustu suprotnost Angla i Saksa. kralj Ofa od Mersije proklamovao je Ujedinjeno kraljevstvo Engleza. Na severu. MERSIJA I WESEKS. u modernom engleskom jeziku. Mercy. predeo koji su Saksi zavali Veales – zemlja dosljaka. imena regija: Eseks (oblast istocnih Saksa). te je ostale kraljeve proizveo u vojvode. Osvajaci Britanije su dolazili iz tri germanska plemena. Saksonci su napravili institucije koje su predtavljale Englesku drzavu narednih 500 godina. Medjutim. Juti su nastanjivali Kent. Midlseks (po pretpostavci. npr: § § § U imenima dana u nedelji koji poticu jos iz tog perioda Tig (Tuesday). Notingem i dr. moc Mersije nije opstla posle smrti kralja Ofe. Wodin (Wednesday).

godine Augustin postaje prvi nadbiskup Kenterberijski. za uzvrat.engleske privrede koji je cvrsto nosi sve do 18. medjutim nizi slojevi. Crkva se obavezala da pospesi i velica moc kraljeva. veka. Hriscanstvo prvi put dolazi na ostrvo sa rimljanima. Razloge za njegov odlazak bas u Kent mozemo pronaci u zeni Kentskog kralja koja je dosla iz Evorpe i koa je po veroispovesti hriscanka. finansijski pomagali sirenje vere. siru. U 6. Nije tesko zakljuciti da su postojale velike razlike izmedju Keltskog i Anglo-saksonskog vidjenja i propovedanja hriscanstva. godine veliki sveti monah (sv. 6 . Monasi i biskupi su bas iz ovih zemalja odlazili u engleske manastire. Kralj Weseksa.. tacnije 597. Keltska crkva siri hriscanstvo iz manastira u Velsu. Sa druge strane. Sklopivsi savez. a koji su dolazili iz Hriscanske crkve.. Engleski kraljevi pomazu razvoj ove staro-nove anglo-saksonske crkve. godine Vitbi. Jedan od razloga zasto Rimsku crkvu stavljaju ispred anglo-saksonske je cisto ekonomske prirode. seljaci ostaju mnogobosci. kralj od Nortambrije. Doslo je do naglog razvijanja manastira sirom Engleske. i 9. oducuje da podrzi Rimsku crkvu (Keltsku). daljeg opismenjavanja ljudi. jer se posredstvom Crkve obavljala razmena sa Evropom. metalu. sto uz pomoc njegovog ugleda pomaze da se Engleska pretvori u hriscansku zemlju. ali Anglo-saksonci koji su pripadali staro-germanskoj religiji istisnuli su sada romanizovane Kelte na Zapad i Sever. Koristi ucene ljude iz redova Crkve da pomognu jacanje sistema zakona. nepresusan i najtacniji izvor za kasnija izucavanja tzv. Prave se centri za edukaciju (8. zapisivanja i cuvanja od zaborava istorijske dogadjaje. Augustin) ponovo uspostavlja hriscanstvo u Engleskoj. jedan englesi ucitelj vraca se u drzavu ponovo donoseci germansko (anglo-saksonsko) vidjenje hriscanstva. To su regije gde se hriscanstvo nastavilo da ravija i siri. Augustin je imao velikog uspeha u propovedanju hriscanstva medju velikasima engleske. vek). Odlazi u Kenterberi. Anglo-saksonska Engleska je bila najpoznatija Evropi po vuni. lovackim psima. veku. Irskoj i Skotskoj. Jedna od bitnih razlika jei neslaganje oko datuma Uskrsa (vaskrsnuca Isusa Hrista). Utvrdjeno je postojanje ucenih ljudi koje su ziveli u saksonsko doba. koji bi. 663. Iz tog perioda. kao najvaznija hronika. tadasnji centar Kentskog kraljevstva. koji su vecinom hriscanstvo i primili kao svoju maticnu religiju. vidi Crkvu kao idealnu priliku za sticanje ogromne moci. uzima se Bidova Istorija Angla. 20 godina kasnije. 601. Anglo-saksonskih hronika. posebno sa Nemackom i Francuskom. Alfred.

godine. On postaje kralj. te je doslo do pobune. ljudi sa mora). London su Vikinzi osvojili 842. ponovo dize bunu protiv Vikinga i pobedjuje ih 878. Posle nevolja sa Vikinzima. Bio je zainteresovan vise za crkvu negoli za dvor. naizgled bila mirna i bogaa zemlja. Vikinzi spaljuju sve crkve i manastire na koje nailaze na Istoku Britnije a kasnije i na Severu i zapadu Britanije kao i u Irskoj. ponovo. po imenu kralj Edvard. Njegova majka bila je cerka normandijskog vojvode. i dalje su nadaleko cuveni po svojim borbenim vestinama. Danske. godine. 7 . bolje opremljena. i od tad vladaju Ostrvom. Normani su ljudi sa Severa. umire 1035. godine. godine kralj Alfred na zapadu Weseksa. Vikinzi su se povinovai anglo-saksoncima i kasnije su prihvatili hriscanstvo. pa je gradio crkve u svakom selu engleske. predvodjeni Vilijamom od Normandije. godine. od strane Vilijama kasnije poznatog kao Osvajac. Njegova vojska je bila organizovanija. medjutim. tako da je jedno od poznatijih gradjevina bila Vestminsterska opatija. odlucio je da plati Vikinzima da napuste zemlju ali za tu namenu podigao je porez narodu. Ubrzo. Po smrti kralja Etelrida. Engleska je od 950. veka novi osvajaci pristizu u Britaniju. godine ali ne uspevaju da oteraju Vikinge.VIKINZI Sa kraja 8. Anglosaksonci dizu pobunu 865. Vilijam Osvajac trijumfalno ulazi u London i biva krunisan za kralja bas u Vestminsterskoj opatiji 1066. Medjutim. koja je u stvari bila normanska a ne saksonska gradjevina jer je Edvard ceo svoj zivot proveo u Normandiji. Saksonski kralj Etelrid. te krece u boj za presto. Danski vikinzi nisu odustajali od engleskog prestola. Kuat. 1040. godine. Harold nije bio plemicke krvi. 875. godine. godine. Oni su potomci Vikinga koji su se nastanili na severu Francuske. vec se smatralo samo da je on bio dobar izbor sa engleski presto u tom trenutku. Edvard je ziveo do 1066. koji dolaze iz Norveske. a seldeci kralj. Kako im i samo ime govori. oni postaju Francuzi i po jeziku i po hriscanskoj religiji. pocinje da kontrolise veci deo Engleske. te gine u boju kod Hejstingsa. Kralj Harold nije na vreme konsolidovao svoje snage i pozicije. To su Vikinzi ( u prevodu gusari. njegov sin preuzima presto. vodja danskih Vikinga.

Po duhu i tematici ova poezija je usko povezana za ratnicke druzine i njihovo primitivno shvatanje zivota. jer je i hriscanska poezija kasnije zadrzala neke elemente paganske poezije. metaforicki opisi od vise reci. Druga borba koja se opisuje u epu je teza od ALITERATIVNI AKCENATSKI STIH – ponavljanje pocetnih suglasnika ili slogova u recima jednog stiha. Ova podela je vise tematska nego sustinska. i smatra se da je on tvorevina usmene narode knjizevnosti. pisana su istom vrstom stiha. Isto sto vazi i za najvece delo anglo-saksonske poezije herojski ep Beovulf. Beovulf ima 3183 aliterativna stiha. 1 8 . Konacni oblik mu je dao upravo neki obrazovani covek u 8. nastala u staroj domovini Anglo-saksonaca. iz juzne Svedske. i to posebno metricke i stilske elemente. To je aliterativni akcenatski stih1. od kojih je najpoznatija Vidsit. odnosno naglasenih slogova dok je broj nenaglasenih slogova manji. slikoviti ali i vrlo komplikovani tako da su licili na zagonetke. Tako da je pesnik uvek morao da trazi sinonime za pojmove koji su vec pomenuti i to one koji pocinju istim suglasnikom. Tema Bovulfa je uglavnom legendarna. fantasticna. veku. ili Nortambriji. kao starijom. Za sve njih je karakteristicno da se uglavnom pominju poznata mesta ili licnosti vezane za zivot germanskih plemena na evropskom dvoru a ne u Engleskoj. Drugu karakteristiku cini tzv. KENINAS. veku u Mersiji. kako starija. i hriscanskom poezijom. U najstariju anglosaksonsku poeziju spadaju elegije. a istorijske licnosti koje se u delu javljaju pripadaju 6. tako i novija. VERSIFIKACIJA I STIL ANGLO-SAKSONSKE POEZIJE Sva pesnicka dela. Beovulf mora da se bori sa Grendelovom majkom koja zivi na dnu duboke bare. koji je krenuo da oslobodi danskog kralja Hrotgara od cudovista Grendela.KNJIZEVNOST ANGLO-SAKSONSKOG I ANGLO-NORMANSKOG PERIODA Anglo-saksonski period odlikuje se iskljucivo paganskom poezijom. Ep opeva podvig mladog junaka Beovulfa iz plemena Geta. Mnostvo keninasa je glavni stilski ukras anglo-saksonske poezije. Stariju poeziju cine odlomci iz epskih dela o podvizima starih germanskih junaka i samo jedan celovit ep: Beovulf. Stil anglo-saksonske poezije bio je pod uticajem aliteracije. Za anglo-saksonski stih je karakteristicna cinjenica da je imao cetiri naglasena sloga jednom stihu i svaki stih je bio podeljen na dve ppolovine. kao novijom. iliti epiteti. Ovaj stih vek ima isti boj akcenata. veka. Ovo je pricanje lutajuceg pevaca o kraljevima i dvorovima koje datira iz 7. Grendel pustosi kraljev dvor ali odmah posle pobede nad Grendelom. Slicna po temi je i elegija Deor – tuzbalica prognanog pevaca nad svojom sudbinom.

Zagonetke su sacuvane u knjizi Eziterski rukopis. Beovulf je pisan iskljucivo sa stanovista anglo-saksonske radnicke kalse. Kinvulf. kojima je germanski seljak zeleo da moli nevidljive sile. osim na dva dela. Ova poezija izrazava se i zadrzava aliterativni raspolovljeni stih. Postoje i rane junacke pesme – pesnicki zapisi o istinitim dogadjajima iz borme anglo-saksonaca protiv severnih osvajaca. Predstavlja idealizovanje ratnika ciji je jedini cilj bio da postignu slavu u borbi. Po imenu su poznati samo Kedmon i Kinvulf.predhodne i u epu je mnog zivopisnije opisana. Ta borba ima. tragicni kraj. najcesce u poljoprivrednim radovima. ep je podeljen na 4 manje celina: • • • • broba sa Grendelom borba sa Grendelovom majkom povratak Beovulfa na dvor njegovog strica Higelaka borba sa ognjenim zmajem Ep nema strogo kompoziciono jedinstvo jer su sve ove epizode mogle da stoje samostalno. a neke pripadaju usmenom narativnom stvaralastvu. pa cak ima i mitoloski karakter. Bajalice predsavljaju magijska prizivanja bajanja i vracanja. U epu imamo i snazne opise prirode. bajalice /charmes/ i zagonetke /riddles/. Po mnogim istrazivacima. Spaljivanje Beovulfovog mrtvog tela – paganski obred. pobozne i didakticke poeme na teme iz Biblije i o zivotu svetaca. Posebno je upecatljiv opis bare ili mrtvog jezera. za razliku od predhodnih. Neke su prevedene sa latinskog. Beovulf je izmisljena licnost. U ovom periodu podtoje jos. daje epu dostojanstven kraj. i stilske osobine starije poezije. da mu pomognu. Prvi deo epa i cine samo ova dva podviga. U medjuvremenu Beovulf postaje kralj i u starosti mora da se bori protiv ognjenog zmaja. po nameni. 9 . O autrima anglo-saksonske hriscanske poezije znamo samo da su bili monasi ili kaludjeri. posebno mora koje j euvek olujno i tmurno. cuvara velikog blaga. pa cak tematski zadrzava tradicionalni paganski stav prema zivotu. u stvari to su paganske molitve u stihu. To su sve. Ali. A drugi deo se desava 50 godina kasnije. ANGLO-SAKSONSKA HRISCANSKA POEZIJA Novija anglo-saksonska poezija nosi izraz manastirske sredine u kojoj je nastala. Najznacajniji autori su bili Kedmon. osim paganske poezije.

Na osnovu njegovih tekstova. Od ostale hriscanske poeziji mozemo pomenuti jos Gutlak. Poslanica Altfridu. kao je Jelena. Sva prozna dela imaju poucnu ili vaspitnu svrhu. pa cak i aliteraciju. medju kojima se istice njegova Pohvala devicanstvu. iskljucivo vezanu za hriscanstvo. koji je ziveo u doba naseljavanja anglo-saksonaca. Elene. on opisuje nevolje Brita zbog anglo-saksonske najezde. i daje podatak koji je kasnije posluzio za stvaranje legende o Kralju Arturu. upecatljiv opis Strasnog suda. Proza na anglo-saksonskom jeziku pojavljuje se kasnije. 10 . Ta dela predstavljaju prepricavanje ili preradu biblijskog i hriscansko legendarnog materijala. Verovatno u drugoj polovini 8. i 8. majka cara Konstantina. Juliana. vek). nagadja se da je on bio crkvena licnost i Nortambriji. U svojoj latinskoj Istoriji Britanije. Prvi anglo-saksonac koji je pisao na latinskom bio je episkop Aldhelm (7.. O Kinevulfu nema drugih podataka osim da je potpisivao svoje poeme i pisao runskim slovima iz germanskog pisma. Doomsday. trazila krst na kome je Isus Hrist bio razapet. Njegova duza dela nemaju cvrste kompozicije i zato deluju razvuceno. Poznata dela su mu poeme Andreas.O Kedmonu znamo ono sto prica anglo-saksonski istoricar Bid. LATINSKI PISCI Najvazniji prozni pisac na Britanskom ostrvu bio je keltski monah Gildas (6. Kinevulf se vise od Kedmana sluzi stereotipnim ukrasima anglo-saksonske poezije. Za Aldhelmov stil karakteristicno je da je on u svoj latinski jezik uneo anglo-saksonske pesnicke figure. Njegova dela nose pecat. Bid kaze da je Kedmon bio govedar u manastiru Vitbiju. U svojoj knjizi “Crkvena istorija naroda Angla”. Treba istaci Elene. Strasnom sudu. obimnu obradu poznate legende o tome. Te je i jezik kojim je pisano bio latinski. sa oko 100 zagonetaka. zivot jednog ranog anglo-saksonskog sveca. veka. vek).. ANGLO-SAKSONSKA PROZA U ovom periodu gotovo da nema knjizevne proze. Kinevulf poemu zavrsava koncencionalno-hriscanskom konotacijom o prolaznosti zivota. kralju Nortambrije. jer su svi anglosaksonski pisci bili crkveni ljudi. jaci nego ostala hriscaska poezija. Napisao je vise teoloskih dela kako u prozi tako i u stihu.

a za ocuvanje i razvoj pismenosti najevecu zaslugu ima kralj Alfred koji je vladao Veseksom (971-901. goidne. pokazuje i izvesne jezicke promene koje su se tada desavale. 11 . kraljevine koja se najduze odrzala. Kao kralj resend a u svojoj zemlji pospesi pismenost i prosvetu. U kulturnom. oni koji neguju prozu uglavnom pisu da i zadovoljili prakticne potrebe crkve (propovedi). Poznata su dva pisca: Wolfstan i Elfrik. cinjenica izrazavanje osecanja prema ratnicima… Bidova istorija je jedan od najznacajnijih izvora za istoriju anglo-saksonaca. vec sadrzi mesavinu istorije. koje je dovrseno 731. Osim Alfreda. kraljev ucitelj. Ziveo je u Nortambriji. razvijala se i anglo-saksonska hronika. Bio je to slobodan prevod. Zbog svetog. koje sadrzi 5 knjiga. pripovetke. ona nije samo izvor podataka i jezicka cinjenica vec i delo odredjenih knjizevnih vrednosti. veka do 11. Posebno se zadrzavajuci na pokrstavanju anglosaksonaca. i raspravama izmedju rimske i keltske crkve. jezickom i istorijskom pogledu ovo delo je najvazniji spomenik srednjeg doba Alfredove vladavine. vek) Gotovo sva anglo-saksonska proza na anglo-saksonskom jeziku potice iz kasnijeg staroengleskog perioda (od druge polovine 9. godine. Bid izlaze istoriju Britanije od Rimskog osvajanja do 731. Velski monah Aser. pokajnickog zivota u manastiru. te se zato dosta zna o ovom kralju. Hronika je sacuvana u vise verzija i rukopisa. napisao je Alfredovu biografiju. Najznacajnije je delo Crkvena istorija naroda Angla. s obzirom na cinjenicu da je kralj izbacivao i dopisivao ova dela po nahodjenju. tako da ni ovo nije istorija u klasicnom smislu. Osim sto dobrano zalazi u Normanski period. Alfred je poceo sam da prevodi sa latinskog i to one knjige koje su mu izgledale najvaznije: Historia Universalis – geo-istorijski udzbenik. – 11. doba Henrija II. Sav prozni rad u ovom periodu potice iz Veseksa. Iz razloga sto hronika nije samo dokumentaeno nabrajanje dogadjaja ve i izucavanje opste narodnog osecanja. Postoji delo “ Anglosaksonska hronika”. Iako je Alfredov knjizevni i prevodilacki rad imao skromnu vrednost. Najbolji je primerak iz 1154. veka).PRECASNI BID Bio je najznacajniji pisac ovog perioda. godine. dobio je nadimak Precasni. gde je vladao uticaj keltske crkve i Bid je gotovo citav svoj zivot proveo u monastvu. ili jos vaznije delo Bidovu Crkvenu Istoriju. Napisao je oko 40 dela (himne. godine). kao vodju i prosvetitelja mozemo ga smatrati najznacajnijom licnoscu ovog anglosaksonskog perioda. rasprave) i to englesku istoriju. Osim proze. ANGLO-SAKSONSKA PROZA (9. U tom delu.

Postojalo je verovanje da je veliko knjizevno blago unisteno u vreme Henrija VIII. Za potrebe crkve pisane su parafraze Biblije. namece se podela na religioznu i svetovnu knjizevnost. Novija istrazivanja pokazuju da nije ni bilo mnogo cega drugog osim prerada i rukopisa. ali i njegovim proglasenjem za sveca. Izmedju 11. bestijar – fantasticni opis zivotinja i satira. koji je rasturio noge manastire za vreme njegove vladavine. lirske pesme poboznog sadrzaja. Sukob se zavrsio ubistvom Beketa u katedrali. prisiljavali su narod da traze zastitnike u lokalnim velikasima U duhovnom zivotu Engleske. kod naroda. a Vilijem Osvajac stupio na presto. Neprestano lokalno ratovanje. crkvene propovedi. alegoricni spev i kraca prica u stihu – fablio. Negovani su junacki spev. veka isli su da se poklone hodocasnici iz Coserovog dela Kenterberijske price. KNJIZEVNOST POSLE NORMANSKOG OSVAJANJA 1066. veka.Prvi pise o Danskim pustosenjima a drugi koji je bio pat napisao je prvih 7 knjiga Bibilje (prevodi) i Dijalog (dijalog predstavnika svih drustvenih slojeva). veka ciji stihovi odisu moralnom strogoscu. tzv tipici – crkveni pravilnici. Zahvaljujuci crkvi. feudalni poredak se zasniva na posedovanju zemlje. u zapadnoj Evropi usvojen je jedinstven jezik: latinski. razili su veca prava za seve u odnosu na. bezakonje. Kralj je tezio centralnoj vlasti. Na grob ovog domaceg sveca iz 12. i 16. posle Normanskog osvajanja. Mnogi engleski kraljevi bili su nezadovoljni. Snabdevala je presto najvisim cinovnicima. francuskom i engleskom jeziku.. knjizevnost koja je pisana u engleskoj. crkva i dalje vrsi veliki uticaj. hronika i viteski roman. Poznat je sukob Henrija II sa papom. Tokom srednjeg veka. crkva i dalje igra odlucujucu ulogu. rasprave u vidu dijaloga – dispute. papa je izgubio uticaj na kraljeve. Svetovna poezija bila je zastupljena u nekoliko zanrova. godine u bici kod Hejstingsa. GODINE Kada je poslednji anglo-saksonski kralj Harold poginuo 1066. Posle pobede nad Henrijem II. Rimska crkva imala je najmocniju organizaciju pred kojom je drzava imala pdredjeni polozaj. Ipak. osnovala je univerzitet u Oksfordu i Kembridzu. Politicki zivot u Britaniji obelezen je brakovima izmedju kralja i velikasa. bila je na latinskom. koja je narodu tesko padala te su cesto dizane bune i borbe proiv te tiranije. novu kulturu i novi jezik. on dovodi novo plemstvo. kralja Dzona. od sina Henrija II.. u kom je Kenterberijski arhiepiskop Tomas Beket zastupao interese Rima. himne. Pisac opominje vernike da se priklone hriscanskim 12 . najstarije religiozno delo je spev Moralna poema iz sredine 12. U vezi sa temama i motivima najvise obradjivanim u ovom periodu izmedju bitke kod Hejstingsa i 100-ih ratova Ruza. i zbog Kenterberijskog nadbiskupa ali i zbog konstantnih povecanjanja novacnih nameta koji su bili duzni slati Rimu.

politicka dela i dr. Kompoziciju ovih dela cine obicno putovanja. ali samo malim delom pripadaju lepoj knjizevnosti. KNJIZEVNOST NA ENGLESKOM JEZIKU Za knjizevnost na engleskom jeziku se prvenstveno vezuju religiozna dela koja imaju versko-poucni karakter. veka pojavljuje se znatan broj pobozno-didaktickih dela. U 13. uvek su prisutna fantasticna bica. iz Francuske. borbe protiv Arapa i Turaka. veku cveta sholastika. teoloska. je pod jakim uticajem francuske knjizevnosti.vrlinama jer ih u suprotnom ocekuje mucenje u Paklu. Viteske romane prihvataju kasnije Engleski pisci. pa se po tradiciji dele na tri grupe: 2 rima 13 . Svetovna knjizevnost na engleskom jeziku. posebno u Italiji sa prestavnikom Tomom Akvinskim. Sva se dela oslanjaju na francuske uzore. godine. U Engleskoj se razvija teoloska filozofija a preteca moderne eksperimentalne nauke bio je Frensis Bekon. filozofska. sto ne moze cuditi jer je to doba Krstaskih ratova. SLuzila je kao razonoda i odrzavala je srednjovekovne viteske ideale koje su Normani doneli. gde se vidi da je nastao prekid sa anglo-saksonskom pesnickom tradicijom. najznacajnija je Legenda o kralju Arturu. dok motivi podsecaju na bajkovne motive. dok se aliteracija pojavljuje samo mestimicno. carolija i magije. vec formirane. U stvari price u stihu u kojima se pojavljuju fantasticni podvizi vitezova. Najvaznije delo se smatra Poema Morale iz 1170. uglavnom optikom i alhemijom. najcesce u cast dama ili u slavu hriscanske crkve. pod francuskim uticajem. ali koja nemaju knjizevnu vrednost. KNJIZEVNOST NA LATINSKOM JEZIKU Latinska dela ovog perioda brojnija su od francuskih i engleskih. Od viteskih romana. U toku 13. Licnosti se prikazuju primitivno. oksfordski franjevac koji se bavio problemima fizike. To je pobozna poema u rimovanom cetrnaesterackom distihu. Uglavnom su to hronike. uz konstantnu upotrebu cuda. Glavna knjizevna vrsta vog perioda su viteski romani. pa je uveden jos i slik2 i silabicki stih. ali je kritikoao i rimskog Papu. kao i religiozna. veka pa sve do polovine 14. vitez treba da savlada razne prepreke da bi na kraju bio nagradjen. NORMANSKO FRANCUSKA KNJIZEVNOST Ona je vezana za Anglo-normanski dvor.

sto po kriticarima vise lici na mit fantasticnih bajki nego na istoriju. Savremeni engleski pisci/pesnici sastavljaju stihove na engleskom jeziku i pripremaju procvat do koga dolazi u 14. na njenu materijalnu.§ § § Matter of France (price o Karlu Velikom) Matter of Rome the Great (price o Troji. U srednjovekovnoj Evropi u 12. Miltonu. veku pisu poznati pisci Francesko Petrarka. imao je mac zvani Excalibur i poginuo je zbog izdaje svog necaka Mordreda. duhovnu i kulturnu stranu. price su cesto prosirivane i dodatnim temama. prelazilo se na politicku pesmu koja ce tek u 14. Djovani Bokaco. Lanselot i njegova ljubav prema Ginevri. samo su neki od primera. Spenser. Oaj period je poznat kao Avinjonsko ropstvo Papa. Bio je ozenjen rimljankom Ginevrom. veka (1308. Parsifal i trazenje Grala. Sa pocetka 14. Vrlo vazan dogadjaj 3 Takodje poznata i kao Istorija Britanskih kraljeva 14 . Osim glavne teme. a opsirno o njemu pise Dzefri od Monmalta u svojoj Istoriji Britanije3 1137. veka). veku pa i u Engleskoj. Ova legenda kao i ostale price su uglavnom plod maste pa se adekvatno mogu porediti sa nasim junakom Kraljevicem Markom koji se spominje u srpskoj knjizevnosti. ismeva se hriscanstvo i negira crkvena hijerarhija..) Neke od prica su i Prica o Brutu. Artur se. ali je ipak posluzila mnogim evropskim piscima kao riznica mitskih tema i legendi (Spenseru. godine na latinskom jeziku. Tristan i Izolda. a posebno na knjizevnost. Svinbern. veku. veliki uticaj izvrsila je Italija. cvetala je tzv golijardska poezija. U njihovim satiricnim stihovima. godine. U Engleskoj su ove price kasnije obradjivali Malori.. kralju Liru. po legendi. KNJIZEVNOST COSEROVOG DOBA (1340 – 1500) U ovom periodu na Englesku uopste. Od kritike i satire na racun visih klasa i Crkve.. Sekspiru. sto je povod za otvorenije istupanje pristalica crkvene reforme. U isto vreme ugled papstva u Engleskoj slabi. i 13. Prvi ga spominje Vilijam od Malmesburija... Aleksandru Velikom) Matter od Britain (prece o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola) Legenda o kralju Arturu se prvi put pojavila u latinskim hronikama (prva polovina 12. godine) rimski Papa prisilno prelazi u francusku u grad Avinjon u juznoj Francuskoj i papska stolica tu ostaje sve do 1377.gde u 14. koju su pisali klerici lutalice na latinskom ili nekom drugom jeziku.. veku postati smelija.. borio protiv Rimljana i Saksonaca. Tenison.. Poznata je parodija u stihu Zemlja dembelija u kojoj se ismevaju kaludjerski redovi.

godine poveli organizovanu pobunu protiv feudalizma. veka. godine. koju su podsticali i kraljevi. u Engleskoj nastupa period unutrasnjih razmirica medju krupnim feudalcima. bili su za nacionalnu crkvu. Ovo je velika prekretnica engleske istorije kada je feudalizam unisten. tzv black death period. Uzivao je podrsku Ricarda II. seljaci postaju sve obrazovaniji te su 1381. za potcinjavanje crkve drzavi. Prvi predstavnik je bio Henri VII. 100-godisnjeg rata izmedju Engleske i Francuske (1337 – 1453). veku javlja se kao porpagator tih naprednih teznji Dzon Vitklif (1324 – 1384). za Sveto pismo 4 Ricard Lavlje Srce 15 . Sve je veci broj slobodnih seljaka ciji je polozaj i dalje bio tezak zbog tzv.je pronalazak stamparske masine u prvoj polovini 14. nastavnik u Oksfordu. cime je omoguceno stvaranje centralizovane monarhije i jacanja nove drustvene klase – gradjanstva. Bio je teolog. vodja seljaka. Dolazi i do crkvene reforme. Seljaci su uspeli da privremeno zauzmu London. To je bila borba izmedju dinastije Lankaster i Jork. Pokusali su da iznude zadovoljenje svojih zahteva od kralja Ricarda II4 i na sastanku. Zbog smanjenja stanovnistva. Posle zavrsetka rata. seljaci postaju bogati ljudi. Vot Tejlor biva ubijen. Iako neuspela. radna snaga je postala retka. Viklifovi glavni stavovi u latinskim i engleskim teoloskim delima. koja prvo izbija u Kentu i to na celu sa Votom Tajlerom. Ovi sukobi traju od 1455 – 1485. i tada nastupa era apsolutne monarhije. koji se sa manjim prekidima i obnavljanjima neprijateljstava zavrsio pobedom Francuske. Osokoljeni. buna je imala za posledicu jos brze nestajanje feudalnih odnosa na selu. VAZNI DRUSTVENO-POLITICKI DOGADJAJI U ENGLESKOJ Englesku zahvata strasna epidemija kuge 1348-49. On je zavrsio ratove ruza. U 14. zbog prestanka ratnih izdvajanja. POCETAK VERSKE REFORME U Engleskoj je bila jaka teznja za otcepljenjem od Rima i za osnivanjem nacionalne crkve. period poznatiji kao Rat crvene i bele ruze. Po zavrsetku 100-godisnjeg rata. Stvaranje ovakvog vida monarhije se odigrava za vreme dinastije Tjudora. Za vreme trajanja epidemije stradala je gotovo trecina ukupnog stanovnistva. Ovaj dogadjaj je bio dovoljan da se seljaciodmetnici demoralisu i na kraju raspuste. koje dolaze u Englesku vec krajem veka. a svojim spisima i pripovedanjima postigao je veliki ugled. pobedom nad Ricardom III u poznatoj bitci kod Bosvorda. brzeg drustvenog napretka i povoljnih uslova za razvoj prosvete i knjizevnosti. Ratovi ruza su imali za posledicu skoro potpuno unistenje krupnih feudalaca.

Npr. ali i priblizavanje Crkve narodu. To posebno vazi za Coserovo doba koji je dominirao ovim periodom. LANGLAND. kao okvira pricanja. veku koje je inace veliko doba engleske knjizevnosti. godine. Ovakva mera se postize prevodom Svetog pisma na engleski jezik. Sve sto se zna o Vilijamu Langlandu. zatim delima anonimnih pesnika poeme Pearl (biser. Langlandovo delo bilo je primer vrlo popularnog srednjevekovnog umetnickog postupka. odnosno vizije u snu. Coser po mnogo cemu ide ispred svog vremena dok se stvarnost ovog perioda vise ogledala u delima njegovih savremenika Langlanda i Gauera. Iznad ova tri stepena stoji Hrist kao 16 . Delo se zove Vizija Petra Oraca (The vision of Piers the Plowman) gde on uzgred navodi neke cinjenice o sebi. Neke Langlandove alegoricke predstave su vrlo uspele. Protestantizam je bio rani ideoloski izraz gradjanstva. Njegova ucenost se ogleda u mnostvu latinskih izraza i citata tako da neki delovi epa izgledaju kao dvojezicki tekst. PESNICI BISERKE Obnova aliterativnog stiha i dela. njegove slike smrtnih grehova. Drugi znacajan umetnicki postupak je alegorija. smrtni gresnici). Delo predstavlja citav niz vizija i snova. Prema nagadjanjima istrazivaca Langland je ziveo 1330 do 1400.kao vrhovni autoritet hriscanstva. istorijski i knjizevno. KNJIZEVNOST 14. sirov. Viklifovi najznacajniji doprinos razvitku engleskog jezika je prevod Biblije 1382. zatim sledi slikanje tri stepena hriscanskog zivota (bezgresnost. slika vlastitih misli (“misli coveka slicnog meni”). knjizevnost je po svojim karakteristikama jos uvek srednjevekovna. prvi seo je vizija o Petru oracu. prikazivanje apstraktnih pojmova i ideja. Langland ipal nije narodski pisac. su znacajna po formi. VEKA U ENGLESKOJ U 14. Iako mu je stil prost. Bio je siromasan svestenik nizeg reda i ziveo je u sirotinjskoj cetvrti Londona. jer je ideolosko didakticka namera bila vaznija od umetnickog oblika. Izraz mu je jednostavan. nije kitnjast. Naizgled se vraca anglo-saksonski aliteratini stih sa 4 akcenta. ali nije vise u senci crkve niti je strogo vezana za didakticku svrhu. biserka) i price Ser Gavin and the Green knight (ser Gavin i zeleni vitez). Osnovu evropskog protestantskog pokreta cine ove ideje. godine. Vizija Petra Oraca je alegorisjki ep sa oko 7000 stihova podeljenih u 20 pevanja (pasusa). Kompozicija samog dela je katakteristicna. potice iz pojedinih pasusa njegovog dela. To je razlog sto se on smatra ocem evropskog i engleskog protestantizma. crkvenog klera koji je sklon gresima i najzad. Forma epa je arhaicna iako je u Engleskoj citav vek ranije prihvacen silabicni slikovani stih.

Podeljena je u 4 dela i ima mnogo jednostavniju formu od Bisera. savrsenstvo predstavlja Petar orac. ali vitez ostaje ziv i obavezuje ga da za godinu dana dodje u zelenu kapelu da mu se vitez revansira. gde ga cerka prekoreva sto tuguje za njim. Nacin pricanja fantasticne price je vrlo slikovi. vrlina. Ser Gavin to radi. carobnice Morgane. Nema ponavljanja predhodnog stiha. vec odrasla njegova cekrka. i svaka nova grupa strofa pocinje zavrsnim recima predhodne. idealnog junaka. pesnik je zastap u divnom vrtu u kome je izgubio svoj “biser” tj. 1212 stihova). stih je aliterativan sa 4 akcenta. prikazuje mu “nebeski Jerusalim”. na zemlji. U viziji. svih vrlina. ali se pritom budi i teska srca se miri sa stvarnoscu. SER GAVIN I ZELENI VITEZ To je poema od 2500 stihova. biser. Pisana je u slozenoj formi. To je razgovor koji je vodjen u duhu hriscanske teologije. U osnovi je slika Raja.idealni simbol savrsenstva. Sa zivopisnom slikom godisnjih doba. Obicna ljudska greska za koju prima blagu kaznu i vraca se na Arturov dvor. Najveci deo poeme je Gavinovo putovanje do zelene kapele. Devojka je obucena kao kraljica i u poemi najveci deo zauzima razgovor izmedju pesnika i cerke. mesto gde je umrla njegova cerka Margareta (na latinskom oznacava biser) kada je imala dve godine. i trazi da mu neko od vitezova odsece glavu. te se zato ser Gavin naziva najboljim engleskim viteskim romanom. Na praznik u avgustu mesecu. tako da delo ima i socijalnu notu. a po sadrzaju je viteski roman. Gavin izdrzava sva iskusenja osim jednog kada prihvata ponudjeni mu pojas od koga moze postati neranjiv. Na novogodisnju gozbu u Arturovom zamku upada cudni dzin – zeleni vitez. Isti motivi kao i u svim drugim viteskim romanima su prisutni: iskusavanje hrabrosti. 17 . je alegoricna pesnicka vizija u okviru sna. pesnik gleda divan pejzaz. Poema ukupno ima 20 grupa strofa (101 stofa. PEARL-ANONIMNI PESNICI Pearl. preo reke. ceka. Postavljanje raznih zadataka od strane dzina i njegove lepe zene. transcedalnu utopiju blazenstva. gde ga devojka. simbol seljaka i ujedno vid samog Hrista. Pesnik bi hteo da predje tu reku i pridje devojci.

DZEFRI COSER (1340 – 1400)
Coseru je odavno dat naziv – otac engleske poezije. Poticao je iz gradjanske porodice, otac mu je bio trgovac vinom. S obzirom na polozaj vinara na dvoru, Coser se preko oca prihvata dvorkse sluzbe, najpre kao paz jednog od princeva, kraljevih sinova, gde ostaje na tom namestenju sve do 1387. godine. Dve godine kasnije, bio je zarobljen u ratu u Francuskoj i vec sledece godine pusten da se vrati u Englesku jer je kralj platio trazenu sumu za negov otkup. Kasnije, ucestvuje u mirovnim pregovorima izmedju zaracenih strana, boraveci u Francuskoj. 1372. godine Coser je otisao u diplomatsku misiju u Italiju, gde se upoznao sa delima Dantea, Petrarke, Bokaca, njegovih velikih uzora u knjizevnom stvaralastvu. 1389. godine postaje nadzornik na dvoru. Sahranjen je u Vestminsterskoj opatiji. Coserov knjizevni rad deli se na 3 perioda prema temema i uticajim apod kojimaje pisao: § § § francuski period (do 1372.godine) italijanski period (do 1385.godine) engleski period (do smrti, 1400.godine)

Dzefri Coser je pesnik kome je odavno dat naziv “otac engleske knjizevnosti”.

RANI, FRANCUSKI PERIOD
Coser pise u svom ranom periodu ugledajuci se na srednjovekovne francuske pesnike, na francuske romane i bajke. Sa francuskog prevodi „Roman o ruzi“ (glavno delo, koje oslikava ceo njegov rani period) sam pise delo „Knjiga o vojvotkinji“ (The book of Duchess) iz 1369 godine. Ovo je alegorijska pesma povodom smrti vojvotkinje Blanse, zene Coserovog zastitnika Dzona od Gonta. Delo je napisano u stihu i po francuskim uzorima, ali vec sa specificnim Coserovim crtama (isticanje ambijenta, prisutnost likova i njihova upectljivost). Autor prica kako je zaspao citajuci knjigu o Kejnsu i Holkiomi. To su bili supruznici koje je smrt rastavila, dakle simbolicno nagovestavanje teme. U snu se pesnik nadje u dvorcu u kome gleda slike iz trojanske istorije (ovo ne odgovara temi, uplitanje u gradju neke druge price, to je karakteristika svih romana tog perioda), vidi lovce i stene koje ga vodi do sume, gde srece nepoznatog viteza u crnom. Tek tada mu on prica o svojoj tragediji, ljubavi prema zeni, a na samom kraju poeme saznajemo da je ona mrtva. Delo je vrlo razvuceno, jedino sto je znacajno, je zivost pojedinih opisa i versifikacija.

SREDNJI, ITALIJANSKI PERIOD
70-ih godina 14. veka, Coser poslovno odlazi u Italiju, i to umnogome utice na njegovo knjizevno delo. Literarni postupak dobija na vaznosti i ugledu, a 18

najznacajniji je rad na narodnom jeziku a sa njim i individualna obrada likova. Najznacajnjije delo ovog perioda je Troil i Kriseida, nastalo 1385. godine, u godini koja se smatra vrhuncem njegovog stvaralastva. Delo je zasnovano na Bokacovoj prici sa zenskim likom iz trojanskog rata. Same ljubavne price o Troilu i Kriseidi nema u delu Homera. Kao i Troilov prijatelj Pandar, Homer ga ne pominje u svom delu. Prica nastaje kasnjije, da bu srednjev veku dobila oblik koji ce posluziti Bokacu, koji pise Il Filostrato, koje ce Coser do pola prevesti. troilova ljubav podlozna je kodeksu sluzbe Kriseidi. Coser u delo unosi rasprave intelektualne prirode kojih kod Bokaca nema i tako celoj prici daje humoristican ton. Lik Kriseide postaje kompleksniji a Pandar ostaje bez iluzija i vrlo je ironican. Ovo je spev podeljen u 5 knjiga. Napisano strofom od sedam stihova (ova novina se dugo zadrzala u knjizevnosti, dobila je naziv jamski pentametar) deseteraca i jedanaesteraca koji se rimuju po semi ababbcc. Coser prvi uvodi tu strofu u englesku poeziju tako da je i dobila naziv, coserova strofa. Coserova versifikacija je neusiljena. Stil mu je lagan, epski, rasprican, na zuri sa pricanjem vec pise lagano, sto se moze primetiti i u Kenterberijskim pricama. Veliki deo speva cine dijalozi i monolozi glavnih likova, sto ukazuje na dramsko – psiholoski element, kao element originalnosti. Za vreme Trojanskog rata, u Troji zivi udovica Kriseida, cerka svestenika Kalhanda, koji je, posto od bogova saznaje da ce Troju osvojiti Grci, prebegao u grcki tabor. U Kriseidu se zaljubljuje Troil, jedan od sinova kralja Prijama. Pandar je Troilov prijatelj, ali Kriseidin rodjak. Pandar uspeva da prevarama i lazima spoji Troila i Kriseidu, Troil uspeva da je osvoji i oni potajno vode ljubav. Njihova sreca prestaje kada Kriseidin otac, prilikom jedne razmene zarobljenika, trazi Kriseidu za jednog Trojanskog ratnika. Ona mora da podje u grcki tabor gde joj se udvara Diomed. Posle odvijanja ona mu se ipak privoli. Troil je napusten, razocaran i u boju trazi smrt, ili svoju ili Diomedovu, ali mu to ne uspeva. Kasnije Troila ubija Ahil. Prica je razvucena u 5 delova. U prvoj knjizi Coser daje ekspoziciju. Upoznajemo se sa Kalhandovom istorijom, Troilovom, Kriseidinom i Pandarovom. U drugoj knjizi Pandar uspeva da zainteresuje Kriseidu za zaljubljenog Troila i ugovara im prvi sastanak. Druga knjiga se zavrsava pricom u kojoj Troil lezi, toboze bolestan i ceka da mu Kriseida dodje da ga poseti a cuje dosaptavanje Kriseide i Pandara. U trecoj knjizi pozitivni razvoj radnje dostize kulminaciju – opis vodjenja ljubavi. U cetvrtoj kjnjizi nastaje ono sto Aristotel naziva peripetijom – nagli preokret sudbine koji razbija ljubavnu idilu. Najjace je ovde izrazen psiholoski momenat. U petoj knjizi radnja neverovatnom brzinom tece ka raspletu. Na pocetku knjige Kriseida je odvedena u grcki tabor, a nakon toga, najvise se opisuje Troilovo tugovanje, ocekivanje njenog povratka do konacne istine da ga je Kriseida prevarila. Diomedovo udvaranje prikazano je u samo u pocetnoj fazi. Ono sto je vrlo zanimljivo, i sto Coser daje na kraju pete knjige, je petrarkisticko – hriscansko shvatanje ovozemaljskog i nebeskog zivota. Nakon

19

Troilove pogibije, njegova dusa odlazi na nebo, te on odande visi kakko je nebino i prolazno sve na zemlji. Posebno ono sto Coser zove „ blinde lust“ slepa ljubavna ceznja. Coveka je u stvari dostojna samo ceznja za Hristom i nebeskim zivotom. Tako da Coser u poslenjim stihovima peta knjige poziva mlade da se uzdignu od ovozemaljske i teze nebeskoj ljubavi. Zato se ovo zove hriscanski epilog. Kompozicija speva odgovara kompoziciji realisticnog dramskog dela. Ima ekspoziciju, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Rasplet je sporiji nego sto bi bio u drami. Radnja je razvcena a osnovna slabost kompozicije je u tome sto je tragicni zavrsetak speva nerazradjen, neskladan, i umesto da se tragicnost naglasi ona je ublazena hriscanskim epilogom. Tragicni junak speva je Troil. On predstavlja igracku u rukama Pandara. Pandar se sa njegovim mudrim kombinacijama podseca na lik Jagua u Sekspirovom Otelu. Mnogima je upravo Pandar najzanimljiviji lik. Kod Cosera, on nije samo provodadzija kao npr. u Sekspirovom Troilu i Kresidi, vec je kod Cosera i politicar i covek sa malo moralnih skrupula i iluzija o ljudima, koji je zarad ostvarivanja svog cilja spreman na sve. U Pandaru postoji moralna dilema. Raskorak izmedju ciljeva i sredstava. Moze se posmatrati kao susta suprotnost Troilu. Postaje jasno da Kriseida mora da ode, i Pandar kaze Troilu da treba da nadje drugu devojku, da zivot ide dalje. Ovo je Servantesov detalj koji upotpunjava temu. Suprotnost ideala i prakse. pandar je lik koji u spevu najvise govori. Tako da se njegovi govori smatraju prototipom slatkorecivosti i retorike koja se razvija. Lik Kriseide je lik izdajnicke i lakoumne zene koju vode iskljucivo cula. Ljubav prema Troilu nastaje spontano, Kriseida se moze smatrati i zrtvom Pandarovih prevara te odaje utisak naivne osobe, sto ona u stvari nije. Coser ubacuje u nekoliko mesta lirske opise i to opisuje doba godine i gotovo uvek kod Cosera je to prolece. U italijanskom periodu osim Troila i Kriseide, Coser pise spev po nazivu „Parlament ptica“ od 699 stihova. Ponovo je to vizija u snu u kome junak Coserovog speva o snovima biva Ciceronov junak Scipion. Ptice drze parlament i one predstavljaju personifikaciju. Spev se zavrsava lirskom pesmom o prolecu. Sledece delo je „Legenda o dobrim zenama“ . Prica se da je to delo koje je Coser napisao zato sto je kraljica Ana, zena Ricarda II prigovarala Coseru sto je opisao Kriseidu kao nevernicu i trazila od njega da opise verne i zene sa vrlinama. Coser to cini alu u prologu, ukazuje na porudzbinu tako sto mu se pojavljuje uzorna zena iz grcke mitologije, Alvesta i prekoreva ga sto nepovoljno prikazuje zene i trazi od njega da isprica nekoliko istorija vrlih zena. Spev je dosta obiman, oko 2500 stihova, pisan takodje jamsko – pentametarskim distihom. Najinteresantniji je prolog koji prestavlja otvorenu ispovest, tako da se smatra najoriginalnijim knjizevnim autoportretom.

ENGLESKI PERIOD
U svojim zrelijim godinama, Coser napusta alegorijske vizije. Pod francuskim uzorima ili italijanskim govori o ljudimai pojavama Engleske 14. veka.

20

prica o zivotinjama Vitezova prica ima direktan uzor u Bokacovom spevu Tezeida.kaput 21 . Coser preobrazava i neutralizuje motive. U opstem prologu. Pesnik srece 30 ljudi u krcmi „Tabard“5 i pridruzuje im se na hodocascu u Kenterberi. dve su prekinute po autorovom planu.Najznacajnije delo ovog perioda su „Kanterberijske price“. pesnik opisuje svakog pojedinca a onda dopunjuje opise tokom pricanja. Delo nije dovrseno. Humor. coser ih vrlo plasticno prikazuje. o tome da li se zlu treba suprotstaviti zlom. likovi predstavljaju odredjeni drustveni stalez. uvek uspeo i svepristan. Uokvireni niz pripovedaka je poznati knjizevni postupak (primer je „1001 noc“. vrlo cesto grub. en . dve u odlasku i dve u povratku. komentari o upravo ispricanoj prici. koje ce posle njega postati standardne u poeziji. potpunih prica ima dvadeset. te nalzimo varijante viteskog romana. novele. Predlaze i da on odredi koja je prica najbolja. Ovaj literarni postupak primenjuje se i kasnije. zivote svetaca. imaju pristup satire Prica kaludjerickog svestenika – basna. tako da pesnik daje siroku panoramu engleskog drustva. u klasicizmu. koju je Coser sazeo i postigao mnogo zivlju radnju. ali i dalje standardnim srednjovekovnim knjizevnim oblicima. kojima je zajednicki polazni dogadjaj isprican u prologu. Savremenost koju opisuje na satirican nacin narocito osudjujuci licemerje predstavlja vaznu karakteristiku celog dela. uvodi nove strofe i metrike. Ozbiljna prica o versko – moralnoj raspravi. „Dekameron“).ima karakteristike viteskg romana Prica o ser Topazu – parodija na viteski roman Prica o Melibeju – verska debata Prica seoskog svestenika – moralna propoved Igumanijina prica kao i prica druge kaludjerice – price o zivotima svetaca Monahova prica – o promeni ljudske sudbine Oprostioceva prica i Ucenjakova prica – primeri grhova i vrlina Prica zene iz Bata i Vlasteliciceva prica – bajke Mlinareva i Crkvenjakova prica – skaredno saljive price Pozivareva prica – o ljubavnim zgodama. kapitalno delo sastoji se od niza medjusobno nepovezanih pripovedaka u stihu. Krcmar Bejli predlaze da svako od prisutnih isprica po cetiri price. prica seoskog svestenika koja predstavlja propoved gde se raspravlja o sedam smrtnih grehova. basne. To su u stvari. ovo je veliko. Radnja je smestena u drevno doba 5 tabard.O svojoj jednostavnosti. Prelazni delovi izmedju prica su ili pohvalni ili podrugljivi. Samo jos jedna prica je u prozi. Same price su predstavnici literarnih vrsta. od svih ovih prelaznih delova moze se razviti neka mala komedija naravi u kojoj ucestvuje i sam autor pricajuci pricu o Melibeju. Prolog daje raspored dela. a dve su nepotpune. Vitezova prica .

Prica zene iz Bata. Odgovr glasi: PREVLAST. Svako od njih dobija obecanje da ce pobediti. Palamon u olicenje ljubavne vrednosti. kao atinski vojvoda. Najjaci opisi su opisi hramaova i molitve pred borbu. Na turniru pobedjuje Alsid ali odmah zatim pada sa konja i gine. Zarobljava dva tebanska plemica. Obisla je hodocasca do Jerusalima. zemljoposednik iz Kenta. Tezej ih sprecava. vrlo krut. te je satiricno opisao tu bunu i naslovio delo Vox clamantis (glas vapajuceg). 22 . Tu izbija pisceva dublja poruka. Ona je vec pri kraju srednjih godina. Njih dvojica se zaljube u Tezejevu svastiku Emiliju a vide je kroz tamnicki prozor. vrlo je ostrog jezika i zapovednicke naravi. Da zena postaje dobra svom muzu tek kad joj on prizna prevlast. Coser uspeva da ih uspesno ozivi. Na kraju se Venera umesa u razgovor savetujuci ga da ne prica o ljubavi jer je ostario te to vise nije tema za njega. Coserova poruka bi bila da pobedu treba da odnese ljubav a ne mac. U prici se opisuje priprema za turnir. koji predlaze da se zadovolje obe strane. Njen nezaboravni portret dat je kao portret najpotpunijeg ljudskog bica. Znacajnu odliku cini molitva vitezova i Emilije u svojim hramovima. DZON GAUER On je jedan od pisaca 14. Palamona i Arsita i godinama ih drzi u tamnici. Arsid ratnicke zelje za pobedom. Junaci se preobrazavaju u simbolicne nosioce velikih ljudskih nacela. Pitanje glasi: Sta zene najvise vole. najmudriji Saturn. Vitezova prica je protkana lirskim razmisljanjima o ljudskoj sudbini sa posledicama. vredna tkalja. Najpoznatije mu je delo „Ispovest ljubavnika“ Delo je niz prica u stihu gde se vernik ispoveda Venerinom svesteniku pa i jedan i drugi iznose primere tako sto pricaju price o ljubavnim temama. konvecionalan i maralista uskih shvatanja. Marasa i Dijane). Vitez mora da pogodi odgovor na pitanje ili ce biti pogubljen. sto se salze sa zakljckom prologa. Bitan element dela je naglaseno vitesko dostojanstvo narocito onda kada zapadaju u teskoce i jade obicnih ljudi. a posel izvesnog vremena zalosti. Ova prica ima folklorni motiv. ali je predstavljena i kao avanturista. Poslednju rec ima najstariji. Gauer uspesno pripoveda u stihu ali po idejama. Bogovi se sastaju da rese spor. u svom prologu oan prica vrlo iscrpno kako je zivela sa svojih 5 muzeva i kako ih je sahranjivala. njen prolog je mnogo interesantniji od same price. Nakon tamnicenja oni se nadju i dvobojem zele da rese svoje suparnistvo. bio je plemic. Ptretrpeo je veliku stetu za vreme sejacke bune 1371 godine. veka. ali predlaze da za godinu dana svako od njih sakupi 100 boraca i da odrze turnir. Zena iz Bata simbolizuje sve zene uopste. na tribinama se prave tri hrama (hram Venere. Humoristicko – realisticna prica iz zivota.Grcke i u njoj figurira legendarni heroj Tezej. On je kaznjen zato sto je oskrnavio neku devojku. Mogli bi da je definisemo kao umetnicku studiju bracnih odnosa u gradjanskoj sredini. Emilija polazi za Palamona.

u 15. hrabrost. npr.. Vilijam Hakston i Tomas Malori. Osim refrena.. Najbolje balade vezane su za neki jednostavan. Prva rukopisna zbirka balada (volume) nastaje 1650. godine. ovaj je putopis preteca zabavne pripovedacke knjizevnosti. godine. i 3. najvaznije delo koje je stampao haksotn. Tako da je moguce da su ove tvrdnje tacne. veku. stih rimuju. Veliki uticaj na englesku knjizevnost balade imaju u rimantizmu kada je napisano mnogo balada („La belle dame sans merci“. Osnovao je stampariju u Vestminsteru. Arturiva srmt nije 23 . Stampao je prvu knjigu – zbirku na engleskom jeziku „Zbirka povesti o troji“ iz 1474. Umetnicka proza se gotovo i ne stvara u ovom periodu. VEKA Umetnicka knjizevnost je siromasna. bica i dogadjaja. uz igre. POPULAR BALADS Anonimne pesme cija tematika moze biti ljubavnja. U putopisu ima mnogo izmisljenih zemalja. godine. obrede na sta nas upucuje i pojava refrena. koji je po njoj napravio cuvenu zbirku „Rekvijem stare engleske poezije“ iz 1765. ukrasne epitete i stalne fraze. Najpoznatija je njihova umetnicka forma – baladska strofa. plemenitost. Najpoznatija legenda koju daje Valter Skot u romanu „Ajvanho“ i po njoj Robin Hud zivi krajem 12. epsko – lirske pesme narativne po karakteru. njihove su kratke a nase imaju epsku formu.KNJIZEVNOST 15. opste ljudski motiv. Imaju refren. a pisao ser Tomas Malori „Mort d`Artur“. Dugo su balade bile usmena dela. narodne balade (popular balads) – to su pesme koje odgovaraju nasim narodnim pesmama. Ser Dzon Mandevil napisao je fantasticni putopis o putovanju u Svetu zemlju i druge drzave Istoka. Rec balada potice os reci balare sto znaci plesati. pravne. a nekada i dvostruki refren. Prvi zapisi nastaju u 15. VEKA Glavni predstavnici su Dzon Mandevil. gde se 4. Kits) PROZA 15. viteska i fantasticna. Nalaze se i balade gde je i citava strofa refren. veku u narodu se razvijaju dve knjizevne vrste. teoloske rasprave. Sve one govore o podvizima.. Napopularnija grupa balada je ona o Robinu Hudu. Balade su kratke. veka u doba Ricarda II. Druga vrsta su pobozna prikazivanja. vernost. akcenat kao i 2. balade imaju objektivnu i bezlicnu pricu. Ona predstavljaju osnovu za nastanak engleske drame. Ocem engleske stampe smatra se Vilijem Hakston. Pojavljuju se istorijske. Ima 40 balada. Tako da se ove balade mogu smatrati ciklusom. Ova rec je navodila neke istrazivace na tvrdnju sa su pesme kolektivno delo naroda i da su po nazivu nastale spontano. dozivljajima jedne licnosti iz Servudske sume.. koja se sastoji od 4 akcenatska stiha. a pronasao ju je episkop Tomas Persi. Jedia razlika u poredjenju sa nasim je duzina. Obicno su to anonimni pisci i to su tzv. i 4.

Takve male sceen sa dijalogom nazivane su tropi.) POCECI ENGLESKE DRAME U 15. Nemaju dramski razviak: od ekspozicije ka raspletu. Tu je opisan zivot Artura od rodjenja do smrti sa opisanim podvizima svih njegovih vitezova. liturgija je prosirivana dodacima dramskog karaktera. Oni su u stvari propovedi. Sama pozornica na kojoj su mirakuli izvodjeni je bila nalik kolima sa ravnim krovom koja se zvala pagent. Razgovor se dalje razvija prema jevandjelju. veka – uskrsnji trop i zvao se: „Koga trazite?“. u jednom ciklusu je bilo po 50 mirakula. U drugim evropskim knjizevnostima postoje dva naziva za srednjevekovna pobozna prikazivanja: mirakuli i misterije. Engleski mirakuli su vrlo primitivni oblik drame. Kao uzor sluzile su crkvene slike. Vejkfild (32 komada) i Koventri (42 komada). kako u Engleskoj. vec je prozna obrada cikljusa srednjevekovnih viteskih romana o Arturu. Poztraga za svetim Gralom. sedeo je na praznom Hristovom gorbu i upitao tri zene koje su se priblizavale: „Koga trazite?“. Parsifal. poroka i teoloskih pojmova. nema podela na cinove sto ukazuje na nepoznavanje anticke drame. kao licnosti. a glumci su bili iz skolskih i univerzitetskih trupa. glumci su bili zanatlije. To su alegoricno – poucni komadi (teoloski uglavnom ) u kojima. vec su to uglavnom ilustracije biblijskih prica. teolosko moralne rasprave u dramskom obliku. Prvi zaceci nove drame nastali su. Pisane su rimovanim stihovima razlicitih duzina. Djakon je bio obucen kao andjeo. Svima je osnovna tema borba izmedju vrlina i grehova oko ljudske duse. Malorijeva knjiga je vrlo znacajna jer je posluzila kao posrednik izmedju srednevekovnog i modernog sveta prenoseci legendarne i mitoloske teme koje uvek inspirisu iznova (Tristan i Izolda. gluma je bila primitivna. iz liturgije.. U 15. veku cveta prvi oblik engleske drame – mirakuli. Mirakuli su davani u ciklusima. U Engleskoj se razvijaju samo mirakuli. a kasnije ih pisu poznati pisci. sa konacnom pobedom vrline. Sacuvan je jedan trop na latinskom iz 10. MIRAKULI Mirakuli su predstavljali zivote i cuda svetaca. tako i kod nas i u Evropi. To su kratki komadi. a misterije scene iz biblijske istorije. nastupaju personifikacije vrlina. Nastaju u univerzitetskim i crkvenim krugovima. veku pisci moraliteta su bili anonimni. Da bi se narod vise zainteresovao za bogosluzenje. Pricanje je jednostavno sa vrlo malo ukrasa a paznje je usmerena na same dogadjaje koji su vrlo realisticno opisani. Sacuvano je samo cetiri ciklusa mirakula: cester (25 komada). Standardni sizei su bilei rasprave izmedju samih vrlina 24 . MORALITETI Razvijeni oblik rane drae predstavljaju moraliteti. ali im je tematika biblijska istorija.. Jork (48 komada).samo opis njegove smrti.

Covek renesansnog vremena u otporu prema normama srednjeg veka. ko sto je Bog tvorac pune stvarnosti. godine. vezan za crkvu). U zreloj renesansi Aristotel je postao filozof i eticar od autoriteta. istine. Bokaco je smatrao da je zadatak pesnija da imitiraju prirodu. godine je objavljena na latinskom a na grckom jeziku tek 1502. Svojim negacijama postojeceg ona je vezana za srednji vek iz kog neposredno izrasta i to necim sto predstavlja osnovne odlike poetike renesanse. Uticali su i predrenesansni pisci doba. Cicerona. ali u njima postoji dramski sukob i rasplet. u stvari renesansa se nadovezuje na duhovna bogatstva antike. ipak nemaju cinove. Bokaco je isticao tezu da je svrha poezije da zabavi i razveseli i da je onau moralnom pogledu neodgovorna. Renesansni stvaraoci na prvom mestu su se pridrzavali uzora iz Antickog doba. veka. Svi njegovi prijatelji ga odbijaju. Ta veza nije nova. usmena knjizevnost na narodnom jeziku. Tema mu je covekovo umiranje. on se boji i trazi nekog ko bi ga pratio na tom putu.(milosrdja. Latinska rec imitacije u novom predrenesansnom periodu zamenjuje grcku rec istog znacenja mimesis6. morao je traziti oslonac u necemu sto u stvarnosti jos nije bilo prisutno. Obnova interesovanja za anticke vrednosti doprinela je razvoju filologije. HUMANIZAM I RENESANSA Renesansa je raskrsnica u istoriji zapadnog sveta. Neki se dele na 2 dela. ti procesi su se odvijali u specificnim istorijskim uslovima. Pesnik je za njega stvaralacko bice. Petrarka ce se npr. veka a stampan je pocetkom 16. Renesansa nije samo otkrivala antiku. i porodica. Srednji vek se raspadao u duhovnom smislu (???. Postala je poznata kasno. a Platon na osecanja. 1498. godine. Aristotelova „Poetika“ je najvise posluzila kao uzorni model za obnavljanje antickog misljenja u knjizevnosti. To je obnova interesovanja za vrednosti antike. Najcuveniji moralitet je „Everyman“ nastap krajem 15. tacnije 1529. To je jedna od prvih odbrana poezije. Iako predstavljaju savrseniji oblik drame od mirakula. smrt poziva coveka. od rodjenja do smrti). Pisac „Dekamerona“ Bokaco trebalo bi u istoriji poetike da ostane zapamcen po tome sto se borio za odvajanje poezije od teologije. U predrenesansi i renesansi autori se pozivaju na anticke uzore (bilo je u modi). i Telesne sposobnosti. tako je pesnik tvorac novostvorene stvarnosti. Petrarka i Bokaco iz Italije. inspiraciju). pravednosti) ali i dolazak smrti po coveka (primer je Dvorac Istrajnosti. Zrela renesansa na Aristotela a tek ce u baroku doci na red Platon (Aristotel se pozivao na razum i vestine. mira. moralni razvitak licnosti nazvane „ljudski rod“ ili humanum genus. Horacija (njegove „Teze o poeziji“). ali je potencijalno egzistiralo: narodna kultura. pisana knjizevnost na narodnom jeziku koja je postala dominantna u doba renesanse. sretala se kod Homera. Otkrivala 6 mimez – podrazavanje antickih uzora 25 . najvise pozivati na rimske retoricare Kvintilijana. Ostaju mu samo personifikovana Dobra dela.

lepotom stila. Neki od njih. Zako je uzivala siru narodnu podrsku. Henri VIII je bio poznati tiranin. znacajan po uzdizanje Engleske kao pomorske sile. On je polemisao sa Aristotelom. po pomorskim istrazivanjima. Manji broj seljaka koji su imali zemlju zvali su se yeomen. Pod Henrijem VIII. jacali su i povezivali se sa gradskom burzoazijom. su dospeli na najvise polozaje u vrhu drzavne uprave. i njegove stvaralacke sposobnosti. Uz pomoc kategorije prostora. kao sto je Tomas Mor. osnivanju prve kolonije u Americi. Posebno sin Henrija VII. privrede. druge prirode. u pasnjake radi gajenja stoke. Virdzinije. Ovo je period raspadanja feudalnih oblika. promena metoda odrazila se na promenu nacina misljenja o poeziji. dakle onim lepotama koje spadaju u sferu tzv. cak vise za vreme Elizabete I nego za vreme Henrija VIII. bogatih slojeva drustva. Razvoju istorije knjizevnosti kao discipline. Plemici su vrsili ogradjivanje zemlje. kuca. prostor i sredina kojoj nastaje. jacanja trgovine. on uvodi citav niz kategorija koje Aristotelova „Poetika“ nije imala u vidu. jer je ovo bio tadfa vrlo unosan posao i zahtevao je manje radnika. politike. druge drzave. ekonomije. Oni postavljaju sebi za cilj stvaranje jake. posla. Apsolutna monarhija u ovom periodu se pokazala kao povoljan izbor zbog obezbedjenja spoljasnjeg mira i unutrasnjeg ekonomskog napretka. posebno ovaca. To su pre svega uslovi pod kojima je delo nastalo. U renesansi pocinje da se govori o jos jednoj funkciji poezije koju bi danasnjim jezikom mogli nazvati ekspresivnom funkcijom u cijoj osnovi je teznja da se izrazi lepota koja se ostvaruje mimezisom – imitacijom ili lepotom reci. vreme kad nastaje. doprineo je negleski filozof Frensis Bekon. pretvarajuci zasebno u komlpleksne centre.je i covekovu licnost. Kao jaka pomorska sila postaje takmac Spaniji i Henri VIII se priprema za obracun sa Spanijom jer u ovom periodu vazi nacelo koje je inace on sam 26 . zaposljavajuci plemstvo u drzavnoj sluzbi i tako stvarao novo plemstvo od novih. Henri VII je ugusio nekoliko pobuna a Henri VIII je vezivao plemstvo za dvor. vremena. Feudalni zemljoposednici pretvarali su se u kapitaliste a seljak iz kmetskog prelazi u najamni odnos. Da bi svoje vidjenje poezije izrazio. Najvise posledica u ovom periodu imali su seljaci. one koju pesnik vidi. i nasuprot Aristotelovoj logici koja se zove organon. U drustvenom pogledu ovo je doba jacanja gradjanstva i slabljenja uticaja Crkve. razvijajuci zabavni i kulturni zivot na dvoru. a u Engleskoj to se vidi u nastajanju apsolutne monarhije pod dinastijom Tjudora. Auprotno Aristotelovom zalaganju za primenu deduktivnog metoda. Ostajali su bez zemlje. Renesansni personalizam se tako potvrdjivao individualizmom – originalnost zajedno sa mimezisom. Bekon je napisao Novi organon. prvenstveno zbog sve veceg priliva novca. centralizovane drzave. tako da je seljasvo odlazilo u gradove. Henri VIII (1509 – 1547). Bekon je obratio paznju na konkretno postojanje i zivot knjzevnog dela. plemstvo se pripitomilo. o poeziji pocinje da se misli na novi nacin. Bekon se zalozio za primenu induktivnog metoda.

Ubijena je po nalogu Elizabete I. i Henrijevim proglasenjem za poglavara Engleske nacionalne crkve 1534. a glavne reformatore Kranmera i Latimera. konfiskovao crkvena imanja. Sledeca vladarka. preuzima presto i vlada do 1603. vanbracne Henrijeve cerke koja 1558. A u Engleskoj proces reformacije zapocinje Henri VIII. veku reformacija postaje opste evropski pokret. 27 . Vec je postojao Viklifov prevod. godine. za sta mu je trebala papina dozvola. i 16. Za Henrija VIII vezujemo i reformaciju Crkve.propisao „nacelo kontinentalne ravnoteze“. a rim i Spanija postaju glavni neprijatelji. veka se ravija u razlicitim poljima umetnosti: U Italiji (koja se smatra kolevkom renesanse) najjace na slikarstvo i vajarstvo. renesansa razvija nacionalni jezik i nacionalne umetnicke osobenosti svakog naroda. Engleska reformacija je svuda pokrenula prevodjenje Biblije na nacionalne jezike. Vratila je crkvu pod Rimsku vlast. Elizabeta I se vraca idejama svoga oca. Zato su je prozvali Bloody Mary. Kasnije biva progonjen iz Engleske. nakon 2 godine. Sa Luterom u Nemackoj 1517. veku ponovo otkrivaju jer je u srednjem veku bila zanemarena. a koje glasi: nijedna sila u Evropi ne sme da ojaca toliko da ugrozi Englesku. spalila je na lomaci. Edvard VI. stvaranje svetovne kulture suprotstavljeno feudalizmu. Meri Tjudor (1553 – 1558). On se bojao naprednih ideja koje su sirili verski reformatori. progonio ih je. koja je imala dalekosezne posledice na medjunarodnu situaciju Engleske. Od 15. koji je kratko vladao (1547 – 1553) zavrsio je konfiskaciju crkvenih imanja. a Vilijam Tindal radi novi prevod. Pocinje procvat knjizevnosti i umetnosti u Evropi uopste. rako se stavovi humanista i renesansnih umetnika u mnogome razlikuju ali imaju i zajednicku odliku. godine.studija latinskog i grckog jezika i anticke knjizevnosti koju humanisti u 15. Holandiju. Humanizam je internacionalan i koristi latinski jezik. protestantizmu. godine siri se na Svajcarsku (predstavnik je Cvingli). rasprodao ih i tako jacao svoju podrsku u zemlji. HUMANIZAM I TOMAS MOR Humanizam u istorijskom smislu „studia humana“ . Henri VIII je produbio reformaciju tako sto je raspustio sve menastire u Engleskoj. Skandinaviju. Crkvi i ideologiji. godine. Konacno biva spaljen na lomaci kao jeretik 1536. te se pridruzuje Luteru u Nemackoj i vodi polemiku sa Tomasom Morom. da su nosioci velikog drustvenog pokreta. na Francusku (predstavnik je Kelvin). i pristalice Rima a i neke koji su u Englesku nacionalnu crkvu hteli da uvedu ideje evropskog protestantizma. koja je bila rimokatolkinja. Sin Henrija VIII. do 17. U Engleskoj na dramu i poeziju. Renesansa je francuska rec sto znaci preporod. pokusala je da unisti reformaciju i Englesku politicki podredi Spaniji udajom za spanskog kralja Filipa II. Henrijeva cerka iz prvog braka. Povod za to se nalazi u njegovoj zelji da se ravede od Katarine Aragonske. tako da je sukob sa papom bio sve ozbiljiniji i zavrsio se potpunim odvajanjem Engleske crkve od Rima i pape. Humanisti su istrazivaci i tumaci anticke knjizevnosti. Neki od njih i mislioci koji se nadahnjuju filozofskim idejama. U 16.

studirao je u Oksfordu. koji je posle dve godine napustio i otisao na studje prava po nagovoru oca koja kasnije i zavrsava. kasnije njegovog mecene. godine. engleske zakone. Iz nje Mor. socijalna zla. Pavla u Londonu i nije bio samo propagtor humanizma. u njemu Mor opisuje susret i razgovor sa ucenim moreplovcem Hitlodejem koji postaje glavni narator i iznosi sve ono sto Mor nije zeleo da iznese u javnost pod svojim imenom. godine dobija titulu viteza. Posto nije odobravao kraljev razvod i odvajanje od Rima. Bio je dekan crkve sv. nastavnik grckog u Oksfordu koji je boravio u Italiji. a razvitku humanizma u Engleskoj najvise doprinosi holandski humanista Erazmo Roterdamski (ziveo do 1536). borio se protiv kancelara Vulzija. Bio je predsednik Donjeg doma parlamenta. humana i recita.godine skidaju glavu. Tomas Mor je stampao delo van Engleske zbog straha od moguce odmazde kralja Henrija VIII. ali Henri VIII smatrajuci ga uticajnim mogucim protivnikom. a od 1517. tek 1580. Napisao je gramatiku latinskog.U Engleskoj se humanizam pojavljuje krajem 15. Sama knjiga je podeljena na 2 dosta razlicita dela. Roterdamski je predavao grcki u Kembridzu. boravio je takodje u Italiji. Najznacajniji humanista je Tomas Mor. Druzio se sa Tomsom Morom od 1511 do 1514. i po njegovom padu. godine i pun naslov je bio: „O najboljem uredjenju drzave i novom ostrvu Utopiji“. Prvi deo Utopije sluzi kao uvod i postavlja okvir pricanja i sadrzi aktuelne teme a drugi deo govori o drzavnom uredjenju Utopije i nije vezan za neposrednu sadasnjost. vez i zastupnik ideje o verskoj reformaciji. godine prelazi da radi u kraljevskoj sluzbi kao clan senata Henrija VIII. rani humanista. Knjizevno interesantniji je prvi deo Utopije. veka za razliku od Italije. godine u bogatoj gradjanskoj porodici (otac mu je bio kraljevski sudija). podize lazne optuzbe za veleizdaju i baca ga u tamnicu gde mu 1535. ucio je tzv. Gamaticku skolu. odnosno Hitlodej izvodi zakljucak da ce ljudsko drustvo moci 28 . Dzon Kolet. godine u Engleskoj pocinje da cveta knjizevnost. 1514. feudalnu vojsku. One je napisao gramatiku za princezu Meri. „UTOPIJA“ TOMAS MOR Napisao je na latinskom jeziku. prvi put je objavljena u Belgiji 1516. a poznato je da je drugi deo napisan pre prvog. Bio je uemren pristalica. Tomas Mor je sa svojom „Utopijom“ stekao svetsko ime. godine daje ostavku napolozaj. postaje 1520. bio paz kod kardinala Mortona. Rodjen je u Londonu 1478. i pocetkom 16. 1532. preveo dela Galena – antickog lekara a uporedo sa njim istakao se i Vilijem Grosin. Kritikuje savremene vladare i njihov metod vladanja. godine lord kancelar Engleske. Kritika je u ovom delu knjige vrlo ostra. Nije bio za unistenje katolicke internacionalne organizacije sto je navuklo bes Lutera i protestanata na njega.

Utopija potice od 2 grcke reci: topos – mesto i u – negacija. gleda na odnos polova dosta napredno. Resio ga je tako sto svai gradjanski stanovnik mora da provede po 2 godine na selu i poljoprivrednom radu.. Svi organi vlasti su izborni. Hronoloski posmatranao. Utopisjko drustvo je u sustini komunisticko.. na ostrvu uvek postoji ogranicen broj stanovnika. Ideoloski.da bude pravilno uredjeno tek onda kada sva imanja postaju zajednicko vlasnistvo. Tako da bi prevod bio nemesto iliti nepostojeci grad... opisano je izmisljeno ostrvo Utopija. Utopija je kao knjizevna tvorevina postala uzor za pisanje fantasticnih putopisa sa odredjenim idejama koje kasnije pise Dzonaton Svift. onda se vrzi kolonizacija susednih ostrva. recimo od Fransisa Bekona do Dzordza Velsa i ujedno prvi celovit postupak humanisticog drustva u istoriji. U stvari. To su dobrim delom lake. Vlater Skot. nema novca. Njihova spoljna politika jako podsecana politiku kapitalisticke Engleske. gde je uspostavljen idealan sistem komunizam. pa recimo. tako sto u Utopiji medju njima vlada gotovo potpuna jednakost. Delu nedostaje element tehnickog napretka. Koristio se nasledjem antike. POEZIJA RANE RENESANSE U prvim decenijama 16. U drugom delu Utopije. Svi stanovnici imaju obavezu da rade 6 sati dnevno. Utopljani su miroljubivi. utopijska privreda zasniva se na nivou tog vremena 16 veka kada je knjiga pisana. Engleski prevod Utopije objavljen je 1551. veka engleska poezija je vrlo siromasna. postoji opsta jednakost. prikazivanje utopijske religije i morala. Utopija je odmah stekla veliku popularnost i sacuvala je do danas svuda u svetu. i u toj poeziji ima jos dosta zaostalih elemenata srednjevekovnog ogranicenog i netalentovanog ali 29 . Mada. kroz periode. A kada ih ima vise od predvidjenog broja. Svi proizvodi su zajednicki i dele se prema potrebama. ako ne moraju. Tu je Mor bio vrlo slbodouman. godine i otad je prevodjena na sve svetske jezike. Morovi savremenici i njegovi potomci shvatali su Utpiju manje ozbiljno nego oni koji su blizi nasem vremenu. nece da ratuju. Dvadesetih godina pocinje se razvijati pesnicki rad na dvoru Henrija VIII. problem odnosa izmedju grada i sela. lirske pesme koje su pisane da se pevaju. Utopija je uzor i predhosnih i kasnijih „Utopija“. Mor je zato morao da resava npr. akda su u pitanju preljube. ili nacin odevanja koji ne odgovara zahtevima tog vremena onda autor pokazuje izuzetnu srtogost. Dosta robova se nalazi na ostrvu ali najznacajniji element je prostor kome Mor posvecuje najvise paznje. Utopija je razlicito tumacena. Problem najtezih i najgrubljih posova resen je time sto ih obavljaju robovi. Njeo ime „Utopija“ uskoro postaje opsti pojam sa znacenjem zamisljeni plan savrsenog drustva. ne.

Henrija VIII. SER THOMAS WAETT Rodjen je u Kentu u plemickoj porodici i oko 1520. ali je po osnovnom karakteru blizi srednjevekovnoj poeziji. Kriticari smatraju da ih ima previse. Istakao se kao ucen covek tako da je jedno vreme bio i ucielj princa. od dva ili tri akcenta. 30 . pa je ovo odlika renesansnog perioda. osnovna ideja – prosvetljenje. akcenatski. Flandriju. ili rime. kasnije kralja. Kada je vajat bio u Italiji. druzio se sa Erazmom Roterdamskim i humanistima. godine zavrsio je studije na Kembridzu. dok jeu modi bilo pisanje soneta. Skelton je najuspeliji kao humorista i satiricar ali je njegova tematika bila usko vezana za tadasnje aktuelnosti. otada je najveci deo zivota proveo kao dvoranin u kraljevoj sluzbi. Skelton predstavlja mesavinu ova dva pesnika. vladao je jak Petrtkin uticaj. SKELTON JOHN Studirao je i na Oksfordu i na Kembridzu. bio je cak i u vojnoj sluzbi i kao mnogi dvorani Henrija VIII bio je vise puta optuzivan i zatvaran. Skelton je napisao vise satiricnih poema. godine. uz pomoc vrlina nalazi pravi put. Odlazio je vise puta sa diplomatskim misijama u Francusku. Dikcija je vrlo jednostavna. promenljivog broja slogova. Postao je magistar. veka. Najuspelije su mu kratke lirske pesme sa ljubavnom tematikom u kojim on eksperimentise uglavnom sa kratkim stihom. ali kasnije. Ovu formu lirske poezije u Englesku donosi Vajet i njegovi soneti su uglavnom bili prevodi ili prerade Petrarkinih soneta s tim sto se njegova originalnost ogleda u nacinu na koji ih on prevodi. Mozemo izdvojiti pesmu „Kolin Klut“ iz 1519. godine. U njemu se najvise isticu slikovi. Nekoliko godina pre smrti. godine sa likom veselog skitnice koji kritikuje crkvene velikase.se medju dvorskim pesnicima javljaju dva znacajna inovatora (u formalnom i teorijskom smislu stvaranja poezije) Vajet i Sari. Jedan deo Vajatovih pesama objavljen je vise godina posle njegove smrti u zbirci koja se zove „Tatelov zbornik“ sredinom 16. Ta dosta primitivna vrsta metra bila je pogodna za humoristicnu poeziju ali ne i za ozbiljna dela. uklonjen je sa dvora ali je umro prirodnom smrcu 1542. potpuno bez ukrasa tako da ove pesme postizu utisak svojom jezgrovitoscu. Najuspelija mu je poema (parodijska) „Knjiga Filipa Sparoua“ gde opeva smrt vrapca po ugledu na jednu kratku lirsku pesmu. te se moze reci da je zastareo. ali i originalnim ritmom. prihvatio donekle njegove ideje. Zato je posle uzivao kraljevu naklonost iako je bio satiricar vrlo ostrog jezika. Italiju. Skeltonov stih je kratak. Uz ove poeme napisao je i „Magnificance“ – moraliteti takodje nastali 1516.

U svojim najboljim pesmama on pokazuje vise pesnicke lakoce nego Vajet. Rodjen je 1517. Skelton i drugi. veka. Vec 1536. Dok se u italijanskom sonetu koriste samo 4 rime (abba) (abba) (cdc) (dcd) u engleskom sonetu je nesto drugo (abab) (cdcd) (efef) (gg) Tu Sarijevu formu prihvataju svi renesansni pisci u Engleskoj.HENRY HOWARD (EARL OF SURRAY) Henry Howard po svojoj plemickoj tituli dobija nadimak i u svemu je bio nastavljac Vajetovog pesnickog stvaralastva. moraliteti i interludi – vrsta koja se razvija bas na pocetku 16. koje sada pisu obrazovani ljudi. vec je glavnina (40-ak peama) stampana u vec pomenutom zborniku radova koji u naslovu nosi i Sarijevo ime. prazan stih). godine. Druzio se tokom detinjstva sa vojvodom od Ricmonda (nezakonitim sinom Henrija VIII) i to prijateljstvo je zabelezio u autobiografskoj pesmi „In Windsor castle“. veku. Neki pisci koriste moralitete u poucne svrhe. Kad je izgubio prvu bitku. mnogo veci znacaj u ovom periodu imaju interludi. lirske pesme za muziku i pesme razlicitog metra na uglavnom petrarkisticne ljubavne teme. tako da se proucavaju tek od 16. godine u aristokratskoj porodici.. verovatno je to prvobitno bio neki intermezzo. stilom koji ce kasnije biti nazvan blankvers (blank verse. uglavnom vojnoj. Najpoznatija mu je pesma „ Description of spring“. optuzen za izdaju i konacno pogubljen 1547. Osim sto je cesto povrsan i ostavlja nedovrsene pesme. To jenajpoznatija vrsta stila u engleskoj poeziji. Elementi klasicne drame koju otkrivaju humanisti. Pored originalnog rada Sari je preveo drugu i cetvrtu knjigu Vergilijeve „Eneide“. Pisao je sonete. Sari je svoj zivot proveo u sluzbi kralja. u italijanskom sonetu postoji klasicna forma 4+4+3+3. Neki smatraju da je to 31 . Prevodio je jampskim desetercem koji moze imati i nenaglaseni 11. Ni Sari nije nista objavljivao za zivota. drugi u njih unose vise komicnih i realisticnih elemenata. Pominju se jos u 15. slog bez rime. englesku formu soneta.) DRAMA 1500 – 1580 U ovom periodu konacno se formira drama kao zanr. ali nema zapisa. medjutim. U ovom periodu jos su popularni moraliteti. dakle. Recimo. prikazan izmedju mirakula. Kao i Vajet. Engleski sonet je drugaciji: 4+4+4+2. Na formiranje drame utice najvise humanizam.. zatim uhapsen. prvo je lisen komande. U njoj se posebno istice zavrsni distih. Na formiranje drame ne utice samo humanizam vec i elementi dotadasnje drame – mirakuli. godine ucestvuje u gusenju jedne katolicke pobune a kasnije ga nalazimo kao vojnog komandanta u Francuskoj. Sari je prvi upotrebio tzv. Dok je prvih 12 stihova razlicito rasporedjeno. Sam naziv nije sasvim jasan. njime su pisane gotovo sve renesansne drame (Mletacki trgovac. veka. Renesansna drama jos uvek ne daje umetnicki znacajne proizvode – dela.

Pobedjuje jedan od njih koji kaze da nikada nije video zenu. Bio je zet Tomasa Mora. godine i stampana kasnije. Ona je igrana 1556. Iako je bio protivnik reformacije crkve. To je takodje i drustvena satira. Nikolas Judal je bio autor ovog dela. 32 . prevedeno kao Ralf Hvalisavac. bez podele na cinove. Kao plod tih uticaja ai prva samostalna dela koja se mogu nazvati dramom u pravom smislu javljaju se ’50 ih godina i to su najranije engleske komedije. Bio je nastavnik na Iton koledzu. To je i kasnije detalj koji se cesto pominje u romantizmu. sa drugim dramskim elementima. Sledeci interlud zove se „Cetiri P“. Ali onaj iz 16. veka iam vecinom karakter lakrdije. Ralf lici na glavnu licnost Platonovog hvalisavog vojnika. gde se o njima (sitnicama) prica na uzvisenom nivou. a nemaju ni mnogo one prave dramaticnosti. oksfordski nastavnici i radnja se desava u jednom engleskom selu. Autor joj nije pouzdano utvrdjen. kompozicije. a 1533. Druga rana komedija – mnogo originalnija i blize engleskom svakodnevnom zivotu je „ Igla Babe Gerton“.kratki komad koji se prikazivao na gozbama izmedju obroka. Hejvud ipaku svojim delima vrlo rado ismeva crkveni kler. Sve su to isoristili prvi engleski komediografi a uz to je na njihovu tematiku uticala i savremena strana drama pisana na latinskom jeziku. vise odisu realizmom tako da utabaju stazu kasnije. komicnog komada i moze se nazvati pretecom rane renesansne komedije. Takmice se 4 varalice u oprostu grehova u tome ko ce ispricati vecu laz. hejvudovi interludi cesto su bili preneseni u Englesku i zacinjeni lokalnim humorom. kratkog. Prva poznata engleska komedija zove ze Ralph Royster Doyster. i krece se oko jedne sitnice. Hejvudovi interludi su komponovani vrlo primitivno. Imaju veliki uticaj na ranu englesku komediju. sredstvima za karakterizaciju likova. Ta kritika u o vreme nije bila mnogo aktuelna. celo delo moglo bi se nazvati preradom ta cuvene komedije. jedna od najznacajnijih komedija je ???. Upoznaju se sa podelom drame na cinove. monologom. dijalogom. koja je izgubila strpljenje – to je samo dramatizovana anegdota sa socnim humorom. godine je napisao ovu dramu. Najbolje interlude je pisao Dzon Hejvud. pravoj komediji. Kao vaznije interlude mozemo pomenuti „The play of the weather“. karaktera. Iz ovih objavljivanih i stampanih klasicnih drama engleski pisci uce pravila pisanja drama. iako ne moze svima da udovolji. Pominju se dvojica mogucih kandidata. RANA KOMEDIJA Kasnije komedije prevode se i stampaju po uzoru na klasicne drame grckih filozofa koje su popularne. vestinom vodjenja radnje. Bio je rimokatolik i po Elizabetinom dolasku na vlast otisao je u emigraciju. narocito sto u komad uvodi engleske zene iz naroda i uspeva da dosta verno prilagodi radnju engleskoj sredini. To je dramski prikaz price o tome kako Jupiter zeli da ljudima da vreme po njihovoj volji.

Prvi pisci tragedija trudili su se da odgovore zahtevima. Kako je igla bila vredna stvar. jasno odvojena jedinstvo vremena – radnja mora da se odvija u 24 casa 9 jedinstvo mesta – radnja se mora odvijati u istoj prostoriji 33 . recitovanje nego sto su scenski. istorijski komad jednog protestantskog episkopa Johna Bayla. ucesce hora i uvodi se postojanje glasnika. Sve se na kraju srecno zavrsava. Pored Senekinog uticaja oseca se i italijanski uticaj koji je najizrazeniji kod Sekspira. Kasnije su ta jedinstva vremena i mesta potpuno nestala. Ovo je jedan pocetak uvodjenja dvorske lude u dramu. Da bi pojacao efekat. vremena i radnje. Pobunjeni narod ubija kraljicu o komad se zavrsava nagovestajima za pocetak gradjanskog rata. Sizei tih drama su mitoloski. koji se zove „Kralj Dzon“ koji je nesto izmedju moraliteta i pravilne tragedije. i Dikon biva kaznjen. Pojavljuje se dosta posle komedije u Engleskoj. ali koji se ne vide na pozornici vec se o njima govori. Prvi anglo renesansni pisci osim grckih uzora. Humanisti su insistirali na postavljanju 3 jedinstva: mesta. Drama ima 5 cinova i jedinstvenu radnju7 ali ne postuje jedinstvo vremena8 i mesta9. nastala oko 1580.Baba Gerton krpi pantalone svom radniku Hodru i izgubi iglu. Gorboduk je igran u Londonskoj skoli „Inner temple“ pred kraljicom Elizabetom. 7 8 jedinstvo radnje – jedna kulminacija. veci uticaj je izvrsio Seneka. pocinje trazenje i nagadjanje gde je igla. Glavni motiv radnje je uglavnom osveta. Kralj Gorboduk deli kraljevstvo dvojici sinova Fereksu i Poreksu. Stariji ubija mladjeg a njega iz osvete ubija starijeg sina. Gorboduk je tragedija osvete sa zenom iz staroengleske istorije. Najboljom pravilnom tragedijom smatra se „Gorboduk“ – prva pravilna tragedija. uvodi skitnicu Dikona u dramu koji uspeva da zavadi ljude. Napisan je u blank versu koji kasnije prihvataju svi dvorski pisci. U ovom periodu moze se pomenuti kao zanimljiva pojava. za uzor su uzimali i rimskog pisca Seneku. Ovo delo su napisali dvojica pesnika Sakvil i Tomas Norton. Od klasicnih elemenata kojih ima u Gorboduku mozemo naglasiti podelu na 5 cinova. Zatim je tu uticaj moraliteta koji jos uvek postoje. godine. RANA TRAGEDIJA Pravilna tragedija sa podelom na 5 cinova sa dramskom radnjom po Aristotelovim pravila. kao kod Sekspira. Oni nisu dobro poznavali grcku dramu. Njegovi moraliteti su vise tipa monologa.

Elizabeta I je nasledila Tjudorsku politiku. Tomas Preston. Komad je zasnovan na Herodotovom pricanju o zlocinima i pogibiji kralja Kambisa. Kao granica ovog perioda uzeta je 1625. i Spanija i Rim pokusavaju da sruse protestantsku vlast u Engleskoj. Engleska u ovom periodu ne izvozi samo vunu. tu je i tragikomedija.. progoni puritance koji su bili nezadovoljni i Elizabetinim nedovrsenim reformama crkve. veku.TRAGIKOMEDIJA Osim ciste tragedije. Bekon zavrsava 1625. bili su pristalice ucenja svajcarskog refomatora Zaka Kalvina. To je verovanje da je svakom coveku unapred odredjeno da li ce dospeti u raj ili u pakao. U ovom periodu u Engleskoj se razvija trgovina. vec i psenicu. jer. gde je vrlo cesto glavni lik bila kraljica Elizabeta I. Ova pobeda ojacala je engleski patriotizam i osigurava Elizabeti podrsku sirih narodnih masa.. obezbedio je ujedinjenje Skotske sa Engleskom ali Dzejms I. „bozanskog porekla kraljeva“ koju posle njega zadrzavaju i ostali kraljevi. uveo je teoriju tzv. oslanjala se na gradjanstvo i plemstvo. ZRELA RENESANSA – SEKSPIROVO DOBA (1580 – 1625) Ovo je najplodniji period knjzevnosti. za razliku od Elizabete ide u raskorak sa ciljevima gradjana i naroda. pomorstvo. hronicarska kompozicija dela. godina koja je godina smrti kralja Dzemsa I.. Smatrali su da su oni imali negativnu ulogu u razvitku kulture. Sekspirov prvi folio objavljen je 1623. Spanski kralj Filip II je sa svojom mornariocm „Nepobedivom armadom“ pokusao da izvrsi invaziju Engleske. a pritom je Dzejms I zeleo da bude apsolutni monarh. To mozemo zakljuciti posmatrajuci prvenstveno dramu. To je tragedija sa komicnim elementima. ali 1588. Znacajni su prvi kontakti sa Rusijom. Dzejms se morao sukobiti sa puritancima tako da je posle tog sukoba veliki deo puritanaca pobegao iz Engleske u Holandiju. godine svoje „Eseje“. godine. Nesto nalik romantizmu u 19. kembridzki nastavnik. U podnaslovu stoji „Zalosna tragedija pomesana sa mnogo prijatnog veselja. U knjizevnom pogledu stvaralastvo znacajnih predstavnika ovog perioda je zavrseno. godine Engleszi pobedjuju „nepobedive“ te obezbedjuju premoc na duzi period. Renesansni pisci cesto su izvrgavali ruglu puritance zbog njihovog moralizatorstva. mnogo ??? prizora. prikazivanje na pozornici. Borbe protiv Spanije i katolicanstva su vrlo znacajne. Italiju... U kalvinistickoj teoriji najznacajnija je teorija predestinacije. napisao je komad „Kambisiskralj Persije“. Njen naslednik Dzejms I koji je bio skotski kralj. On na prvom mestu pokusava da se pomiri sa Spancima. kao do tada.. Sukob izmedju kralja i parlamenta produbljuje se za vreme vladavine Dzejmsa I ali tek za vreme 34 . a zanimljivo je to sto sadrzi sve glavne elemente zrele renesanse a to su: uplitanje komicnih licnosti i scena u tragicnu radnju.

Cesku. Rali pise istoriju sveta. ovaj sukob prerasta u gradjanski rat. To je bilo delo koje predstavlja napad na moralizatorstvo tadanje savremene drame. godine gde je smrtno ranjen te iste godine. yoemen i lobors – artificiars. Za `80-te godine 16. Pesme su uglavnom ljubavne. Jedno izdanje nosi naziv „Defence of poezy“ a u drugom „Apology for poetry“. odnosi se na sve zanrove a ne samo na poeziju. Sekspir govori o ljudskoj prirodi. stvarao je planove o ujedinjenju svih protestantskih grupacija koju su bili protiv pape i Spanije.vladavine Carlsa I njegovog naslednika. Nije objavio nista za zivota. godine. Madjarsku. Ono sto nalazimo u zbirci „Astrofel i Stela“ su samo karakteristicni elementi renesansne lirike. Bio je protestant. upucene nekoj zamisljenoj Steli. Bakon hoce da sistematizuje sve nauke. Pisao je sonete koji su u istoj zbirci. Njegovo poznato delo je „Arkadija“ napisano 1585. ali su oni sa nesto ozbiljnijom temetikom. U Engleskoj raste individualizam. stric mu je bio Elizabetin prvi savetnik lord Lester. gradjani. 35 . to su dzentlmeni. Sve lirske pesme objavljene su u ovoj zbirci koja u prevodu znaci „Ljubavnik zvezda i Zveza“. najznacajnije delo je „Astrofel i Stela“.. Sidni je kao poslanik kod cara Rudolfa obisao Holandiju. Drejton pisu epska dela. Tematika je bliska romantizmu. a to su: raznovrsnost u metrickim formama. Upucivao joj je ljubavne pesme. Kidaju se feudalne veze i klase pocinju da se mesaju. minimalan stih. Ljudi sve vise osecaju zelju za licnim uspehom. veka znacajno je ono sto nam Vilijem Harison u svom aktu koji se zove „Opis Engleske“ prestavlja. opisuje kuce obicnih gradjana koje su sada od cigle i kamena. SIDNI Sidni je rodjen 1554. pojava. blizak puritancima. kristofer Marlou slavi ceznju za moci i znajnjem. Sidinjeve rasprava objavljena je u dva izdanja. mnostvo stilskih figura – metafora i epiteta. To je utvrdjivanje bitnih karakteristika poezije. Skolovao se na Oksfordu a po Evropi je putovao u Lesterovoj pratnji. njenog porekla i eventualne metricke vrednosti. Sadrze licna iskustva i nesto sto se moze tretirati opste ljudskim. Bio je zaljubljen u Penelopu Devere – sestru lorda Eseksa.. Bila je objavljena u okviru dela Stivena Gosona koja se zvala „Skola zloupotrebe“. Kaze da u Engleskoj postoje 4 vrste ljudi odnosno klase. POEZIJA ZRELE RENESANSE – SIDNI I SPENSER Procvat renesanse pocinje delima dvojice znacajnih pesnika Filipa Sidnija i Edmunda Spensera. Sto se tice njegove poezije. godine u aristokratskoj porodici. Harison govori o uslovima stanovanja u Engleskoj. simbla i mnostvo elemenata iz grcke i rimske mitologije. To je prozna rasprava. Sidni. Spenser. Njegovo najpoznatije delo je „Odbrana poezije“. Ovo je najuspesnija poetika10 u 10 Poetika predstavlja skup opstih zanrova. Otisao je u rat u Flandriju 1586. Poljsku.

To je u stvari prelaz izmedju realisticnog i romanticnog. To je poetsko delo. Veci deo dogadjaja saznajemo iz prica koje pricaju pojedine licnosti tako da ovim svojim elementom (govori se o fantasticnim bicima) imaju element i viteskih romana. Po Sidniju. Ono sto uzima Sekspir iz Arkadije je „Prica o Glosteru“ koja se pojavljuje kasnije u delu „Kralj Lir“. Znacajna su mu dela „Pastirski kalendar“. Nema mnogo podataka o njegovom zivotu. Studirao je u Kembridzu i osim klasicnih pisaca Vergilija. Tomasa Mora. razvija se pastorala. klasicno. vec o onome sto moze biti i sto bi trebalo da bude. sidni prihvata Aristotelovu tvrdnju da poezija imitira prirodu. bio je sekretar jednog episkopa a kasnije sticenik grofa Lestera – odatle poznaje Sidnija. 1598. Sarija. a svaka je posvecena jednom mesecu u godini. beskorisna. EDMUND SPENSER Najveci nedramski pisac zrele renesanse. niz pastirskih pesama. ali oboleva i umire sledece godine. Rodjen je 1552. Pise dela „Amoreti“ i „Epitalamion“ – njegova udvaranaj. u delu svoje „Odbrane poezije“ pominje Cosera. ono je jako obimno. poezija je starija od filozofije i istorije. Ozenio se Elizabeotm Bojl. Svaka od 36 .. Deli poeziju na bozansku i filozofko – lirsku. Spenser je bio prognan u Irsku i iz nekih njegovih dela zakljucujemo da zali sto mora da zivi u Irskoj.karakteristika renesansnih pesnika. upoznao se sa delima italijanskih pisaca i sve je to kasnije imalo odjeka u njegovim delima.renesansi. Osim pastirkse poezije. to je renesansni spev. Ziveo je u Londonu.. Prica o Arkadiji smestena je u zemlji koja se zove Arkadija gde se pojavljuju pastiri. tako da Sidnijeva „Arkadija“ pripada ovom zanru. Sidni kaze da veliki pesnici ne govore o onome sto jeste. vise esej nego studija. Sidni prvo istice njeno poreklo. poezija je iznoseje verovatnog i idealnog. Sidni se sluzi istorijskim dokumentima ali se oslanja i na emocije. Jedna je formalno konvencionalna a druga originalnija i bolja. po njemu. Spenseru je spaljena kuca u jednoj seljackoj buni i on bezi natrag u london i nosi pismo za kraljicu. Jedino su irski folklor i pejzazi pozitivno uticali na njegovu poeziju. Braneci poeziju od optuzbi da je lazna. koja je sluzila ulepsavanju stvarnosti . godine u Londonu u siromasnoj porodici. besmislena. anticko poreklo i mesto koje je zauzimala u starim civilizacijama. Spensera. Centralno mesto odbrane je nada. Ovidija. Ali pesnik tu prirodu ulepsava. Daje dve klasifikacije poezije. Smatra da ljude poezija uci moralu ali da njen zadatak njije samo didakticni vec i da pruza uzivanje – to teach & to delight – opste prihvacen izraz u teoriji knjizevnosti. Sto se tice Spenserovog dela. sto je bilo i sto ce biti. ostalo pripada poeziji. „ARKADIJA“ „Arkadija“ je pastirski roman i pastirska poezija. To je prvi roman ovog tipa u Engleskoj a jedino zajednicko sa romanom mu je to sto ima obimnu pripovednu formu.

tajanstvenog ali karakteristicno je to. U 85. kako paganskih. Amorete je najbolje posmatrati kao pesnicki dnevnik koji je prekinut a nastavljen kada je ljubav krunisana brakom. „Vilinska kraljica“ koje je takodje posveceno kraljici Elizabeti I. 80-ti sonet je po pretpostavci upucen Elizabeti. sto predstavlja elemente svecanog. dvanaestercom.) sreca je pomucena. u skladu sa smenom starosti i mladosti. kasnije se ta strofa prenosi i postaje standardna forma u engleskoj poeziji. od pesama ovog kalendara isticemo tematiku pesme Februar koja predstavlja basnu o hrastu i zbunu. a ostali se smatraju delimicno uspelim. Nastavak se nalazi u „Epitalamionu“. U poslednja 4 soneta (do 89. aluzija. on pise muzikalnom strofom. buducu zenu i kraljicu. Ovi soneti su plod iskrenih osecanja. u tim sonetima (1 – 62) naslucuje se neuzvracena ljubav. Pesme su raznovrsne po karakteru. Ako sonete posmatramo tematski. pesnik proklinje „otrovne jezike“. Vencanje je ukraseno svecanim ??? koji sadrzi element svetog. Pastiri se zovu Kolin i Hobinol. koja nisu tako izrazena kao u „Epitalamionu“. To je lirska oda u 24 strofe u kojoj je opisan dan vencanja od zore do nci.pesama ima i komentar koji je vrlo obiman tako da neki smatraju da su kementari i suvisni. Epitalamion je grcki naziv za pesmu napisanu u cast vencanja pa je Spenser najverovatnije proslavljao sopstveno vencanje sa Elizabetom Bojl. uspeo je da napise desetak dobrih soneta. Ova tema se vrlo cesto vidja u romantizmu. Forma pesama pokazuje mesavinu stilskog i jezickog konzervativizma sa jedne strane i inovatorstva sa drufe strane. Razlog je u tome sto je Spenser u Amoretima morao da podredi svoju osecajnost Petrarkistickim konvencijama a po kriticarima to nije odgovaralo njegovom talentu. Spenser od 1 do 62 soneta opisuje udvaranje koje po statistickim podacima traje oko godinu dana. U odi postoji mnostvo mitoloskih slika. Od 63 do 85 soneta Spenser govori o ljubavnoj sreci – uzvracenoj ljubavi. „Amoreti“ su ostali upamceni po njgovoj dragoj Elizabeti Bojl sto se vidi iz soneta 74 u kome pesnik koristi ime Elizabeta sa opeva tri Elizabete: majku. zatim opisuje lepotu svoje drage. smenu godisnjih doba. Trudeci se da zadovolji zahteve zanra. Uporedo je pisao i drugo delo. araizmi koji poticu od Cosera pa. Ima alegorijsko znacenje. u jednoj od pesama. U aprilu je pohvala kraljici Elizabeti. sonetu postoji bojazan da bi se ta sreca mogla pokvariti. Aprilu. Ova forma ostaje karakteristicna za Spensera do kraja stvaralastva. u Oktobru srecemo dijalog o zalosnoj sudbini pesnika koga drustvo ne ceni i ne nagradjuje adekvatno. jednim dugackim stihom. povezane sa pastirima. cesto emocije povezuje sa opisima prirode. U pastirskom kalendaru pojavljuju se stare reci. sto on u stvari ima brak ako paganski element „himen“ a ne „svetu tajnu braka“ – hriscanski element. Ostale pesme imaju uglavnom ljubavnu tematiku i onu tradicionalnu temu koja povezuje ljubav i prirodu. Sve strofe zavrsavaju se istim refrenom. koji se pojavlju u svakoj od presama. „AMORETI“ Zbrika je sastavljena od 89 soneta. Paganski element predstavlja 37 . tako i hriscanskih.

U petoj knjizi pojavljuje se Ser Aartegol koji je otelotvorenje pravde. klasicnih. tu poruku je zeleo da pruzi razvijanjem karaktera. magnificance. „Vilinska kraljica“ se smatra najvecim evropskim epom. U sedmoj knjizi Mutability – promenjivost. Svakog dana dolazi po jedan molilac da trazi pomoc i po jedan kraljicin vitez krece sa njim da mu pomogne. Spenser je zeleo da „Vilinska kraljica“ bude ujedno poucno i vaspitno delo. On predstavljena vrlina velicanstvenosti. to je vitesko romanticni ep sa elementima moralne alegorije. U sestoj knjizi imamo Ser Kalidora a vrlina je plemenitost. Najpisana je tzv. U istom pismu Spenser objasnjava da delo osim moralne alegorije sadrzi i politicku alegoriju. odrzava se 12-dnevna secanost. poznate su mu jos i himne „O lepoti ljubavi“. knjiga „Vilinske kraljice“ dele se na sledeci nacin. Dogadjaji su upotpunjeni netprirodnim. Osim ovih pomenurih dela. Osim ove karakteristike stihovi su jampski deseterci. tematski vrlo nezavisne. Spenser kaze da junak svake knjige je jedan vitez koji predstavlja jednu vrlinu pa bi tako u 12 knjiga trebalo da bude predstavljeno 12 vrlima. Najpoznatija elegija je „Astrofel“. U Spenserovom delu Artur luta po svetu. U drugoj imamo Ser Giona koji je umerenost. a zvarsni stih je dvanaesterac – aleksandrinac. te je prioritet na paganskom elementu. Njegovo delo „Fairy queen“ – Vilinska kraljica u prevodu. „Vilinska kraljica“ je niz prica skupljenih iz svih mogucih izvora. vilinsku kraljicu koju je video u snu. everovatnim elementima. Ovaj plan Spenser iznosi u pismu11 Valteru Raliju. nekima Ovidije. trazi Glorijanu. Nekima je izvor legenda o kralju Arturu. hiperbolu a posebno su znacajne njegove slike cudesnih prostora i mesta. Ona prestavlja otelotvorenje idealne lepote i vilinske ljubavi. 6. U prvoj knjizi junak je Redcross koji predstavlja svetost. Najbolji primer tog osecanja vere i prikladnosti mozemo naci u Spenserovom opisu prve bracne noci. spenserovom strofom. 2 epitafa. povodom smrti svog prijatelja Sidnija. „O nebeskoj lepoti“ koje predstavljaju refleksivne poeme u kojima Spenser razvija platonisticke ideje o razvijanju intelekta razvijanjem emocija. To je modifikacija Coserove strofe. Spenser nije uspeo da zavrsi ovo delo ali iz njegovog plana saznajemo da je ep trebalo da sadrzi 12 knjiga. kako su je nazvali „picture book“ najveca 11 Pismo predstavlja svojevrsni predgovor njegove knjige! 38 . engleskih. Arturova licnost sluzi da poveze sve ove knjige. zato neki istoricari vide glavnu vrednost „Vilinske kraljce“ bas u tome sto je ona. Na dvoru glorijane. Strofa ima 9 stihova koj se rimuju po semi (aba) (bb) (cb) (cc). a vrlina je prijateljstvo. U svojoj knjizi pojavljuje se kralj Artur. Npr. knjiga u kojoj postoje samo dva pevanja. Spenser je napisao 4 elegije. U cetvrtoj dvojicu junaka Venobla i Triamonda. To je jedan od motiva. Oba elementa su prisutna u poemi. Glorijana kao vilinska kraljica osim apstraktnog zbacenja predstavlja kraljicu Elizabetu.a objavljeno je samo 6. U trecoj zenu viteza Nevinost. italijanskih.kombinaciju ljubavnih strasti i eticke svesti (moralne). metaforu. ali je Spenserovo pricanje vrlo realisticno. Kasnije je pronadjena i 7. Od stilskih figura Spenser najvise koristi onomatopeju. „ O nebeskoj ljubavi“.

onda ga moramo svrstati u renesansne pesnike. Najneobicnije njegovo delo je geografsko 39 . godine. Daniel je bio sin ucitelja muzike. i prve polovine 18. Samo neki soneti imaju odredjenu umetnicku vrednost i najboljim se smatra sonet „ O rastanku“. To je zbirka soneta upucena nekoj zamisljenoj dragoj osobi koju poistovecuje sa idejom. Fiktivna pisam slavnih zena iz istorije. Poznate su mu pesme „When you com from the Hollyland“ koja je pisana u stilu narodne balade. boginja meseca. Bio je miljenik Elizabete I ali je za vreme vladavine Dzemsa I postao zrtva kraljeve politike (pomirenje sa Spanijom) i posle duzeg tamnovanja u Toweru. Neki kriticari smatraju Spensera srednjevekovnim pesnikom. Jedno od najvaznijih Drejtonovih dela je „Idila’s mirror“. ali posebno je njegov uticaj vidljiv na pesnike 17. Raspravljao je o zivotu i smrti. zatim „The lie“. naucnike ali ne samo puritance. Mnogi su se njegovi savremenici ugledali na njega. Jedan deo istorije posvetio je Jevrejima i Starom Egiptu. Njegova poezija je uglavnom izgubljena. On je bio profesionalni pesnik. Delo se zove „Kolin Klaut“. vec i ateiste. to je epsko delo u 8 knjiga u strofama od 8 stihova. smatra pesnikom nad pesnicima – „the poets poet“. Druzio se sa mnogim piscima. Medju njegovim lirskim pesmama ima nekih snaznih.. SAMJUEL DANIEL On je pesnik koji u svom delu pohvalno govori o Spenseru. oko sebe je okupljao pisce. A bio je i lirski pesnik. godine Rali je u Toweru poceo da pise „Istoriju sveta“. bio je pomorac. Sekspirom. pogubljen je 1618.slikovnica engleske poezije. MAJKL DREJTON Pevao je o Danielu i govorio je da su njegove rime tao spravljene da vise odgovaraju prozi nego poeziji. Daniel u ovom epu govori o ratovima Ruza. Od ostalih pesnika ovog doba treba pomenuti ser Voltera Ralija. „The pilgrimage“. te se zajedno sa Miltonom i sa pesnicima predromanticarskih struja i romantizma. misaonih. veka. Ali ako se uzme u obzir njegovo uzivanje u umetnosti materijalnog sveta. Njegova zbirka soneta spada medju bolje sonete. Napisao je znatan broj dela u stihu. istrazivao je Ameriku. bio je prijatelj Sidnija i Spensera. Pisao je popularne presnicke vrste tako da mnogo pesama nema umetnicku vrednost. muzevima. Benom Dzonsonom. U prozi je dao jednu dobru raspravu pod naslovom „The defence od rime“ u kojoj govori o upotrebi rime u engleskoj poeziji. jer je koristio te stare forme. Objavljena je 1592. ostalo je oko 30-ak lirskih pesama i jedna duza poema u kojoj slavi Elizabetu pod imenom Sintija. Jedno od Danielovih znacajnih dela je epsko delo „Gradjanski ratovi“. Osim soneta uspele su i njegove „Herojske epistole“.. studirao je u Oksfordu i boravio je u Italiji. Ima mnogo lirsko refleksivnih mesta ali uglavnom su to istorijske cinjenice. ljubavnicima.

nenaucno i bez potrebe. Podnaslov ove hronike je bio: „Hronike Engleske. Polufantasticni putopisi a jedan od najznacajnijih izdavaca bio je Ricard Haklut. TOMAS KAMPION Sin holandskog pravnika. Postoji vise prevoda svetog pisma i u 16. Posto jos uvek nema prave istorije pisu se hronike koje predstavljaju prosto opisivanje dogadjaja po godinama sa religioznim momentima bez kriticke provere i znanja. Najbolji prevodioc grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand. nisu verni prevodi u pitanju. religiozna proza. Delo je pisano literarno.patriotski ep „Poliolbion“ u 30 pevanja po latinskom uzoru.. Postoji niz zbirki prevoda italijanskih novela koje su kasnije posluzile Sekspiru i drugim dramaticarima kao uzor. jednostavne u izrazu ako kavaljerske pesme ili romanticarske.. Skotske i Irske“. rasprava u vezi sukoba crkve i puritanaca. Delo je nalik putopisu. putopisi. posluzio se izvorima drugih pisaca. Njegovo solo pesme zovu se arije. On je prevodio sa francuskog. ne poems). Sturidao je na Kembridzu posao je lekar i uporedo se bavio muzikom i pisanjem pesama (songs. Kampionove pesme (arije) bile su kratke. najistaknutiji anglikanski teoloski pisac. profesor u Kembridzu. Najznacajniji medju ranim prevodima je prevod Plutarhovog zivota koji je uradio ser Tomas Nor. Njaznacajniji su Tomas Nes i Dzon Lili. Pomenucemo prevod Servantesovog „Don Kihota“ – Tomasa Seltona. hronike. spanskg. Objavio je 4 knjiga arija u kojima je sadrzana sva njegova lirika. retoricko – romanticarska proza. Interesovanje za religiozna pitanja raste. nemackog. PROZA SEKSPIROVOG DOBA U okviru proze uglavnom nastaju prevodi. Od mnogih hronika izdvojicemo najslavniju tzv. U ovom periodu se mnogo prevodilo. Putopisi su takodje postojali. Holinsed nijepisao sam. Tematika je uglavnom ljubavna ali uvek ima novih elemenata. koji su stali u odbranu anglikanske crkve. veku j enapisan prevod koji je prihvacen kao autentican i koji je do danas ostao kao spomenik engleske proze.. Osim ovih pesama objavio je knjigu pesama na latinskom ali i znacajnu proznu raspravu pod nazivom „Primedbe o engleskoj pesnickoj umetnosti“. „Holinsedova hronika“. Tu je i religiozna proza (misli se na prevod Biblije). francuskog. bio je Ricard Huker. ima dosta stampanih propovedi.. Ima dugacak stih i u ovom epu Drejton opisuje Englesku. to je bio prevod Toma Amioa. Osim klasicnih jezika prevodio je sa italijanskog. 40 .

U pojedinim delovima Bekon pokazuje renesansnu ljubav prema spoljnim elementima iz zivota (opisuje detaljno odecu. To su pastoralno fantasticne istorije i medju piscima ove vrste isticemo Roberta Grina. stil je jednostavan. To je rasprava u dva dela. na engleskom i na latnskom. Nesto nalik romantizmu u 19. 41 . Ovde Bekon priznaje tadasnje stanje kome kritikuje neke metode i zavrsava delo pohvalom znanju. Poznata je njegova uloga u razvijanju filozofske i naucne misli. U vreme Dzemsa I napredovao je u politickoj karijeri ali je optuzen za korupciju. pripovedacki a tema obuhvata pllovidbu od Rima do Japana. Od Lodzovih humanisticknih pripovedaka najpoznatija je „Rosalinda“ koja je posluzila za Sekspirovu komediju „As you like it“ – kako vam drago. On je najpoznatiji kao zacetnik moralne filozofije i nauke. ali kad se grof pobunio protiv kraljice. „Nova Atlantida“ je naucno-fantasticna utopija koja je ostala nedovrsena.RETORICKO – ROMANTICNA PROZA Delo „Jufjuis“ Dzona Lilija i Sidnejeva „Arkadija“. Ton „Eseja“ je ozbiljan. Tomas Nes kao i Grin pripada “Univerzitetskim umovima“. o lepoti. veku. *-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-* DRUGI SEMESTAR *-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-*-* ZRELA RENESANSA – SEKSPIROVO DOBA (1580 – 1625) Ovo je najplodniji period knjzevnosti. U knjizevnom pogledu stvaralastvo znacajnih predstavnika ovog perioda je zavrseno. studirao je na Kembridzu. kada je autor bio vetrom odnesen u nepoznatu zemlju u kojoj nalazi civilizaciju i naprednu nauku. Bekon zavrsava 1625. godine svoje „Eseje“. Tomas Lodz. Jedno od najznacajnijih dela je „Novi organon“. o gradjevinama. eksperiment. godina koja je godina smrti kralja Dzemsa I. Takodje bio je prisiljen da se povuce na jedno svoje imanje gde je kasnije i umro. Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja: iskustvo. indukciju. didakticki i mestimicno je poucan. Savremena kritika istice Tomasa Nesa kao najrealisticnijeg proznog pisca u ovom periodu. Najznacajniji predstavik je ipak Frensis Bekon. dedukciju. Bekonu je zapalo da mu bude tuzilac. Kao granica ovog perioda uzeta je 1625. grevine nove zemlje. ceremonije). Ali je znacajan i za istoriju knjizevne proze. Pise „Eseje“. pripadnik grupe „Univerzitetskih umova“. Bio je prijatelj grofa od Essexa. Nastaje kao odgovor Aristotelovom „Organonu“. o vrtovima. te je bio zatoren u londonskom Toweru. Od filozofskih dela najglize knjizenvosti je delo „Unapredjivanje znanaj“. U njemu. u njegovim moralizatorskim spisima iam humora koji je uglavnom vezan za aktuelne dogadjaje. godine. Sekspirov prvi folio objavljen je 1623. Rodjen u Londonu. to su moralizatorski eseji u kojima razmislja o raznim pitanjim azivota.

To mozemo zakljuciti posmatrajuci prvenstveno dramu. Dzejms se morao sukobiti sa puritancima tako da je posle tog sukoba veliki deo puritanaca pobegao iz Engleske u Holandiju. Za `80-te godine 16. i Spanija i Rim pokusavaju da sruse protestantsku vlast u Engleskoj. U kalvinistickoj teoriji najznacajnija je teorija predestinacije. veka znacajno je ono sto nam Vilijem Harison u svom aktu koji se zove „Opis Engleske“ prestavlja. kao do tada. godine Engleszi pobedjuju „nepobedive“ te obezbedjuju premoc na duzi period. a pritom je Dzejms I zeleo da bude apsolutni monarh. ali 1588. SIDNI 42 . Sidni. Sukob izmedju kralja i parlamenta produbljuje se za vreme vladavine Dzejmsa I ali tek za vreme vladavine Carlsa I njegovog naslednika. Borbe protiv Spanije i katolicanstva su vrlo znacajne. Renesansni pisci cesto su izvrgavali ruglu puritance zbog njihovog moralizatorstva. kristofer Marlou slavi ceznju za moci i znajnjem. bili su pristalice ucenja svajcarskog refomatora Zaka Kalvina. U Engleskoj raste individualizam.. Ova pobeda ojacala je engleski patriotizam i osigurava Elizabeti podrsku sirih narodnih masa. Njen naslednik Dzejms I koji je bio skotski kralj. vec i psenicu. za razliku od Elizabete ide u raskorak sa ciljevima gradjana i naroda. Harison govori o uslovima stanovanja u Engleskoj.U ovom periodu u Engleskoj se razvija trgovina. Spenser. jer. Engleska u ovom periodu ne izvozi samo vunu. „bozanskog porekla kraljeva“ koju posle njega zadrzavaju i ostali kraljevi. pomorstvo.. To je verovanje da je svakom coveku unapred odredjeno da li ce dospeti u raj ili u pakao. Kaze da u Engleskoj postoje 4 vrste ljudi odnosno klase. Znacajni su prvi kontakti sa Rusijom.. obezbedio je ujedinjenje Skotske sa Engleskom ali Dzejms I. yoemen i lobors – artificiars. to su dzentlmeni. gradjani. Bakon hoce da sistematizuje sve nauke. Italiju. Ljudi sve vise osecaju zelju za licnim uspehom. Smatrali su da su oni imali negativnu ulogu u razvitku kulture.. Spanski kralj Filip II je sa svojom mornariocm „Nepobedivom armadom“ pokusao da izvrsi invaziju Engleske. oslanjala se na gradjanstvo i plemstvo. uveo je teoriju tzv. opisuje kuce obicnih gradjana koje su sada od cigle i kamena.. Drejton pisu epska dela. On na prvom mestu pokusava da se pomiri sa Spancima. progoni puritance koji su bili nezadovoljni i Elizabetinim nedovrsenim reformama crkve. POEZIJA ZRELE RENESANSE – SIDNI I SPENSER Procvat renesanse pocinje delima dvojice znacajnih pesnika Filipa Sidnija i Edmunda Spensera. gde je vrlo cesto glavni lik bila kraljica Elizabeta I. ovaj sukob prerasta u gradjanski rat. Rali pise istoriju sveta. Elizabeta I je nasledila Tjudorsku politiku.. Kidaju se feudalne veze i klase pocinju da se mesaju. Sekspir govori o ljudskoj prirodi.

stric mu je bio Elizabetin prvi savetnik lord Lester. Daje dve klasifikacije poezije. mnostvo stilskih figura – metafora i epiteta. Sadrze licna iskustva i nesto sto se moze tretirati opste ljudskim.. godine u aristokratskoj porodici. Sve lirske pesme objavljene su u ovoj zbirci koja u prevodu znaci „Ljubavnik zvezda i Zveza“. Sidni je kao poslanik kod cara Rudolfa obisao Holandiju. To je poetsko delo. Centralno mesto odbrane je nada. Sidni se sluzi istorijskim dokumentima ali se oslanja i na emocije. poezija je starija od filozofije i istorije. njenog porekla i eventualne metricke vrednosti. Madjarsku. po njemu. Pisao je sonete koji su u istoj zbirci. „ARKADIJA“ 12 Poetika predstavlja skup opstih zanrova. Nije objavio nista za zivota. Jedno izdanje nosi naziv „Defence of poezy“ a u drugom „Apology for poetry“. vise esej nego studija. beskorisna. ali su oni sa nesto ozbiljnijom temetikom. Smatra da ljude poezija uci moralu ali da njen zadatak njije samo didakticni vec i da pruza uzivanje – to teach & to delight – opste prihvacen izraz u teoriji knjizevnosti. To je prozna rasprava. Njegovo poznato delo je „Arkadija“ napisano 1585. Po Sidniju. Njegovo najpoznatije delo je „Odbrana poezije“. Upucivao joj je ljubavne pesme. Sarija. godine gde je smrtno ranjen te iste godine. upucene nekoj zamisljenoj Steli. To je utvrdjivanje bitnih karakteristika poezije. simbla i mnostvo elemenata iz grcke i rimske mitologije. u delu svoje „Odbrane poezije“ pominje Cosera. stvarao je planove o ujedinjenju svih protestantskih grupacija koju su bili protiv pape i Spanije. Jedna je formalno konvencionalna a druga originalnija i bolja. klasicno. Braneci poeziju od optuzbi da je lazna. 43 . Sto se tice njegove poezije. Skolovao se na Oksfordu a po Evropi je putovao u Lesterovoj pratnji. To je u stvari prelaz izmedju realisticnog i romanticnog. Otisao je u rat u Flandriju 1586. najznacajnije delo je „Astrofel i Stela“. a to su: raznovrsnost u metrickim formama. Deli poeziju na bozansku i filozofko – lirsku. Bio je zaljubljen u Penelopu Devere – sestru lorda Eseksa. sto je bilo i sto ce biti. Spensera. godine. odnosi se na sve zanrove a ne samo na poeziju. Cesku. Sidni prvo istice njeno poreklo. poezija je iznoseje verovatnog i idealnog. Tomasa Mora. sidni prihvata Aristotelovu tvrdnju da poezija imitira prirodu. minimalan stih. Pesme su uglavnom ljubavne. Ovo je najuspesnija poetika12 u renesansi. pojava. blizak puritancima. Ono sto nalazimo u zbirci „Astrofel i Stela“ su samo karakteristicni elementi renesansne lirike. Sidinjeve rasprava objavljena je u dva izdanja. vec o onome sto moze biti i sto bi trebalo da bude. Bila je objavljena u okviru dela Stivena Gosona koja se zvala „Skola zloupotrebe“.Sidni je rodjen 1554. besmislena. To je bilo delo koje predstavlja napad na moralizatorstvo tadanje savremene drame. Bio je protestant. Tematika je bliska romantizmu. Poljsku.. Sidni kaze da veliki pesnici ne govore o onome sto jeste. anticko poreklo i mesto koje je zauzimala u starim civilizacijama. Ali pesnik tu prirodu ulepsava.

godine u Londonu u siromasnoj porodici. To je prvi roman ovog tipa u Engleskoj a jedino zajednicko sa romanom mu je to sto ima obimnu pripovednu formu. Ima alegorijsko znacenje. Forma pesama pokazuje mesavinu stilskog i jezickog konzervativizma sa jedne strane i inovatorstva sa drufe strane. Studirao je u Kembridzu i osim klasicnih pisaca Vergilija. Prica o Arkadiji smestena je u zemlji koja se zove Arkadija gde se pojavljuju pastiri. bio je sekretar jednog episkopa a kasnije sticenik grofa Lestera – odatle poznaje Sidnija. U aprilu je pohvala kraljici Elizabeti. ostalo pripada poeziji. koja je sluzila ulepsavanju stvarnosti . Pastiri se zovu Kolin i Hobinol. tako da Sidnijeva „Arkadija“ pripada ovom zanru. ali oboleva i umire sledece godine. Osim pastirkse poezije. smenu godisnjih doba. araizmi koji poticu od Cosera pa. Ozenio se Elizabeotm Bojl. Svaka od pesama ima i komentar koji je vrlo obiman tako da neki smatraju da su kementari i suvisni. Rodjen je 1552. to je renesansni spev. Spenseru je spaljena kuca u jednoj seljackoj buni i on bezi natrag u london i nosi pismo za kraljicu. Veci deo dogadjaja saznajemo iz prica koje pricaju pojedine licnosti tako da ovim svojim elementom (govori se o fantasticnim bicima) imaju element i viteskih romana. 1598. Ova forma ostaje karakteristicna za Spensera do kraja stvaralastva. Ono sto uzima Sekspir iz Arkadije je „Prica o Glosteru“ koja se pojavljuje kasnije u delu „Kralj Lir“. Pesme su raznovrsne po karakteru. Ovidija. upoznao se sa delima italijanskih pisaca i sve je to kasnije imalo odjeka u njegovim delima. Pise dela „Amoreti“ i „Epitalamion“ – njegova udvaranaj. Ostale pesme imaju uglavnom ljubavnu tematiku i onu tradicionalnu temu koja povezuje ljubav i prirodu. od pesama ovog kalendara isticemo tematiku pesme Februar koja predstavlja basnu o hrastu i zbunu. U pastirskom kalendaru pojavljuju se stare reci. Aprilu. Znacajna su mu dela „Pastirski kalendar“. kasnije se ta strofa prenosi i postaje standardna forma u engleskoj poeziji. koji se pojavlju u svakoj od presama. u Oktobru srecemo dijalog o zalosnoj sudbini pesnika koga drustvo ne ceni i ne nagradjuje adekvatno. Sto se tice Spenserovog dela. a svaka je posvecena jednom mesecu u godini. EDMUND SPENSER Najveci nedramski pisac zrele renesanse. Nema mnogo podataka o njegovom zivotu.„Arkadija“ je pastirski roman i pastirska poezija. Ziveo je u Londonu. ono je jako obimno. niz pastirskih pesama. Spenser je bio prognan u Irsku i iz nekih njegovih dela zakljucujemo da zali sto mora da zivi u Irskoj.karakteristika renesansnih pesnika. povezane sa pastirima. Ova tema se vrlo cesto vidja u romantizmu. u jednoj od pesama. Jedino su irski folklor i pejzazi pozitivno uticali na njegovu poeziju. razvija se pastorala. „AMORETI“ 44 . on pise muzikalnom strofom. u skladu sa smenom starosti i mladosti.

Trudeci se da zadovolji zahteve zanra. U odi postoji mnostvo mitoloskih slika. te je prioritet na paganskom elementu. Kasnije je pronadjena i 7. dvanaestercom. cesto emocije povezuje sa opisima prirode. To je lirska oda u 24 strofe u kojoj je opisan dan vencanja od zore do nci. Vencanje je ukraseno svecanim ??? koji sadrzi element svetog. „ O nebeskoj ljubavi“. Ovi soneti su plod iskrenih osecanja. 2 epitafa. Uporedo je pisao i drugo delo. Epitalamion je grcki naziv za pesmu napisanu u cast vencanja pa je Spenser najverovatnije proslavljao sopstveno vencanje sa Elizabetom Bojl. Najpoznatija elegija je „Astrofel“. Spenser kaze da junak svake knjige je jedan vitez koji predstavlja jednu vrlinu pa bi tako u 12 13 Pismo predstavlja svojevrsni predgovor njegove knjige! 45 . uspeo je da napise desetak dobrih soneta. 80-ti sonet je po pretpostavci upucen Elizabeti. Od 63 do 85 soneta Spenser govori o ljubavnoj sreci – uzvracenoj ljubavi. pesnik proklinje „otrovne jezike“. Paganski element predstavlja kombinaciju ljubavnih strasti i eticke svesti (moralne). aluzija. koja nisu tako izrazena kao u „Epitalamionu“. kako paganskih. Razlog je u tome sto je Spenser u Amoretima morao da podredi svoju osecajnost Petrarkistickim konvencijama a po kriticarima to nije odgovaralo njegovom talentu. Ako sonete posmatramo tematski. U 85. Osim ovih pomenurih dela. zatim opisuje lepotu svoje drage. Nastavak se nalazi u „Epitalamionu“. „Vilinska kraljica“ koje je takodje posveceno kraljici Elizabeti I. „O nebeskoj lepoti“ koje predstavljaju refleksivne poeme u kojima Spenser razvija platonisticke ideje o razvijanju intelekta razvijanjem emocija. jednim dugackim stihom. Amorete je najbolje posmatrati kao pesnicki dnevnik koji je prekinut a nastavljen kada je ljubav krunisana brakom. to je vitesko romanticni ep sa elementima moralne alegorije. tako i hriscanskih. U poslednja 4 soneta (do 89. Spenser od 1 do 62 soneta opisuje udvaranje koje po statistickim podacima traje oko godinu dana. sto on u stvari ima brak ako paganski element „himen“ a ne „svetu tajnu braka“ – hriscanski element. Njegovo delo „Fairy queen“ – Vilinska kraljica u prevodu. knjiga u kojoj postoje samo dva pevanja. Oba elementa su prisutna u poemi. u tim sonetima (1 – 62) naslucuje se neuzvracena ljubav. tajanstvenog ali karakteristicno je to. povodom smrti svog prijatelja Sidnija. a ostali se smatraju delimicno uspelim. buducu zenu i kraljicu. Ovaj plan Spenser iznosi u pismu13 Valteru Raliju. poznate su mu jos i himne „O lepoti ljubavi“.a objavljeno je samo 6. sonetu postoji bojazan da bi se ta sreca mogla pokvariti. Spenser je napisao 4 elegije. Sve strofe zavrsavaju se istim refrenom. sto predstavlja elemente svecanog. Najbolji primer tog osecanja vere i prikladnosti mozemo naci u Spenserovom opisu prve bracne noci. „Amoreti“ su ostali upamceni po njgovoj dragoj Elizabeti Bojl sto se vidi iz soneta 74 u kome pesnik koristi ime Elizabeta sa opeva tri Elizabete: majku. Spenser nije uspeo da zavrsi ovo delo ali iz njegovog plana saznajemo da je ep trebalo da sadrzi 12 knjiga.) sreca je pomucena.Zbrika je sastavljena od 89 soneta.

istrazivao je Ameriku. U trecoj zenu viteza Nevinost. Strofa ima 9 stihova koj se rimuju po semi (aba) (bb) (cb) (cc). bio je prijatelj Sidnija i Spensera. boginja meseca. Neki kriticari smatraju Spensera srednjevekovnim pesnikom. ali posebno je njegov uticaj vidljiv na pesnike 17. Svakog dana dolazi po jedan molilac da trazi pomoc i po jedan kraljicin vitez krece sa njim da mu pomogne. Osim ove karakteristike stihovi su jampski deseterci. te se zajedno sa Miltonom i sa pesnicima predromanticarskih struja i romantizma. metaforu. magnificance. Bio je miljenik Elizabete I ali je za vreme vladavine Dzemsa I postao zrtva kraljeve politike (pomirenje sa Spanijom) i posle duzeg tamnovanja u Toweru. oko sebe je okupljao pisce. engleskih. Ona prestavlja otelotvorenje idealne lepote i vilinske ljubavi. kako su je nazvali „picture book“ najveca slikovnica engleske poezije. Na dvoru glorijane. klasicnih. Mnogi su se njegovi savremenici ugledali na njega. everovatnim elementima. U svojoj knjizi pojavljuje se kralj Artur. Njegova poezija je uglavnom izgubljena. 6. trazi Glorijanu. hiperbolu a posebno su znacajne njegove slike cudesnih prostora i mesta. pogubljen je 1618. Najpisana je tzv. spenserovom strofom. tu poruku je zeleo da pruzi razvijanjem karaktera. naucnike ali ne samo puritance. U petoj knjizi pojavljuje se Ser Aartegol koji je otelotvorenje pravde. Raspravljao je o zivotu i smrti. Glorijana kao vilinska kraljica osim apstraktnog zbacenja predstavlja kraljicu Elizabetu. a vrlina je prijateljstvo. Spenser je zeleo da „Vilinska kraljica“ bude ujedno poucno i vaspitno delo. On predstavljena vrlina velicanstvenosti. vilinsku kraljicu koju je video u snu. Arturova licnost sluzi da poveze sve ove knjige. Ali ako se uzme u obzir njegovo uzivanje u umetnosti materijalnog sveta. veka. i prve polovine 18. A bio je i lirski pesnik. bio je pomorac. Dogadjaji su upotpunjeni netprirodnim. onda ga moramo svrstati u renesansne pesnike. nekima Ovidije. Npr. a zvarsni stih je dvanaesterac – aleksandrinac. godine Rali je u Toweru poceo da pise „Istoriju sveta“. smatra pesnikom nad pesnicima – „the poets poet“. zato neki istoricari vide glavnu vrednost „Vilinske kraljce“ bas u tome sto je ona. U cetvrtoj dvojicu junaka Venobla i Triamonda. To je jedan od motiva.knjiga trebalo da bude predstavljeno 12 vrlima. 46 . To je modifikacija Coserove strofe. U Spenserovom delu Artur luta po svetu. tematski vrlo nezavisne. jer je koristio te stare forme. „Vilinska kraljica“ se smatra najvecim evropskim epom. U drugoj imamo Ser Giona koji je umerenost. Jedan deo istorije posvetio je Jevrejima i Starom Egiptu. U istom pismu Spenser objasnjava da delo osim moralne alegorije sadrzi i politicku alegoriju. U prvoj knjizi junak je Redcross koji predstavlja svetost. odrzava se 12-dnevna secanost. Od stilskih figura Spenser najvise koristi onomatopeju. italijanskih. Nekima je izvor legenda o kralju Arturu. knjiga „Vilinske kraljice“ dele se na sledeci nacin. Od ostalih pesnika ovog doba treba pomenuti ser Voltera Ralija. U sestoj knjizi imamo Ser Kalidora a vrlina je plemenitost. ali je Spenserovo pricanje vrlo realisticno. „Vilinska kraljica“ je niz prica skupljenih iz svih mogucih izvora. vec i ateiste. U sedmoj knjizi Mutability – promenjivost. ostalo je oko 30-ak lirskih pesama i jedna duza poema u kojoj slavi Elizabetu pod imenom Sintija.

to je epsko delo u 8 knjiga u strofama od 8 stihova. TOMAS KAMPION Sin holandskog pravnika. „The pilgrimage“. Delo se zove „Kolin Klaut“. Pisao je popularne presnicke vrste tako da mnogo pesama nema umetnicku vrednost. Napisao je znatan broj dela u stihu. misaonih. Najneobicnije njegovo delo je geografsko patriotski ep „Poliolbion“ u 30 pevanja po latinskom uzoru. Sekspirom. Fiktivna pisam slavnih zena iz istorije. Jedno od Danielovih znacajnih dela je epsko delo „Gradjanski ratovi“.Medju njegovim lirskim pesmama ima nekih snaznih. Jedno od najvaznijih Drejtonovih dela je „Idila’s mirror“. U prozi je dao jednu dobru raspravu pod naslovom „The defence od rime“ u kojoj govori o upotrebi rime u engleskoj poeziji.. Objavio je 4 knjiga arija u kojima je sadrzana sva njegova lirika. PROZA SEKSPIROVOG DOBA 47 . Njegova zbirka soneta spada medju bolje sonete. SAMJUEL DANIEL On je pesnik koji u svom delu pohvalno govori o Spenseru. Objavljena je 1592. Tematika je uglavnom ljubavna ali uvek ima novih elemenata. Osim ovih pesama objavio je knjigu pesama na latinskom ali i znacajnu proznu raspravu pod nazivom „Primedbe o engleskoj pesnickoj umetnosti“. Njegovo solo pesme zovu se arije. ljubavnicima. Osim soneta uspele su i njegove „Herojske epistole“. godine. Delo je nalik putopisu. To je zbirka soneta upucena nekoj zamisljenoj dragoj osobi koju poistovecuje sa idejom.. Druzio se sa mnogim piscima. Daniel je bio sin ucitelja muzike. Ima dugacak stih i u ovom epu Drejton opisuje Englesku. Poznate su mu pesme „When you com from the Hollyland“ koja je pisana u stilu narodne balade. jednostavne u izrazu ako kavaljerske pesme ili romanticarske. Ima mnogo lirsko refleksivnih mesta ali uglavnom su to istorijske cinjenice. Benom Dzonsonom. Sturidao je na Kembridzu posao je lekar i uporedo se bavio muzikom i pisanjem pesama (songs. Samo neki soneti imaju odredjenu umetnicku vrednost i najboljim se smatra sonet „ O rastanku“. zatim „The lie“. Kampionove pesme (arije) bile su kratke. Daniel u ovom epu govori o ratovima Ruza. muzevima. MAJKL DREJTON Pevao je o Danielu i govorio je da su njegove rime tao spravljene da vise odgovaraju prozi nego poeziji. ne poems). On je bio profesionalni pesnik. studirao je u Oksfordu i boravio je u Italiji.

Najbolji prevodioc grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand. Savremena kritika istice Tomasa Nesa kao najrealisticnijeg proznog pisca u ovom periodu. Rodjen u Londonu. To su pastoralno fantasticne istorije i medju piscima ove vrste isticemo Roberta Grina.. Interesovanje za religiozna pitanja raste. Holinsed nijepisao sam. nemackog. Njaznacajniji su Tomas Nes i Dzon Lili. Od Lodzovih humanisticknih pripovedaka najpoznatija je „Rosalinda“ koja je posluzila za Sekspirovu komediju „As you like it“ – kako vam drago. RETORICKO – ROMANTICNA PROZA Delo „Jufjuis“ Dzona Lilija i Sidnejeva „Arkadija“. u njegovim moralizatorskim spisima iam humora koji je uglavnom vezan za aktuelne dogadjaje. Postoji vise prevoda svetog pisma i u 16. Bio je prijatelj grofa od Essexa. nisu verni prevodi u pitanju.. religiozna proza. pripadnik grupe „Univerzitetskih umova“. Pomenucemo prevod Servantesovog „Don Kihota“ – Tomasa Seltona. profesor u Kembridzu. nenaucno i bez potrebe. rasprava u vezi sukoba crkve i puritanaca. Ali je znacajan i za istoriju knjizevne proze. Putopisi su takodje postojali. Tomas Nes kao i Grin pripada “Univerzitetskim umovima“. Postoji niz zbirki prevoda italijanskih novela koje su kasnije posluzile Sekspiru i drugim dramaticarima kao uzor. Tomas Lodz. retoricko – romanticarska proza. Najznacajniji predstavik je ipak Frensis Bekon. Podnaslov ove hronike je bio: „Hronike Engleske. spanskg. Skotske i Irske“. Bekonu je zapalo da mu bude tuzilac. to je bio prevod Toma Amioa. najistaknutiji anglikanski teoloski pisac. Polufantasticni putopisi a jedan od najznacajnijih izdavaca bio je Ricard Haklut. Tu je i religiozna proza (misli se na prevod Biblije). veku j enapisan prevod koji je prihvacen kao autentican i koji je do danas ostao kao spomenik engleske proze. Osim klasicnih jezika prevodio je sa italijanskog. bio je Ricard Huker. ima dosta stampanih propovedi. hronike. posluzio se izvorima drugih pisaca..U okviru proze uglavnom nastaju prevodi. Posto jos uvek nema prave istorije pisu se hronike koje predstavljaju prosto opisivanje dogadjaja po godinama sa religioznim momentima bez kriticke provere i znanja. koji su stali u odbranu anglikanske crkve. francuskog. Delo je pisano literarno. On je prevodio sa francuskog. studirao je na Kembridzu. On je najpoznatiji kao zacetnik moralne filozofije i nauke. U ovom periodu se mnogo prevodilo. „Holinsedova hronika“. putopisi. te je bio zatoren u londonskom Toweru. Poznata je 48 . ali kad se grof pobunio protiv kraljice. Takodje bio je prisiljen da se povuce na jedno svoje imanje gde je kasnije i umro. U vreme Dzemsa I napredovao je u politickoj karijeri ali je optuzen za korupciju. Od mnogih hronika izdvojicemo najslavniju tzv.. Najznacajniji medju ranim prevodima je prevod Plutarhovog zivota koji je uradio ser Tomas Nor.

U pojedinim delovima Bekon pokazuje renesansnu ljubav prema spoljnim elementima iz zivota (opisuje detaljno odecu. odnosno desnoj strani reke Temze. Tek kada je interesovanje za dramu poraslo. godine zvalo se “The globe” Napravljeno je na mestu starog pozorista “The theatre”. Od filozofskih dela najglize knjizenvosti je delo „Unapredjivanje znanaj“. pozoriste “Fortune” cetvorougaonu osnovu. Uz unutrasnje zidove zgrade nalazile su se galerije gde su sedeli imucniji slojevi stanovnistva. To je obicno bilo mesto gde su stajali siromasni gradjani – groundlings. Handslow je imao svoju pozorisnu glumacku trupu i nekoliko dvorskih pisaca koji su stalno radili za njega.njegova uloga u razvijanju filozofske i naucne misli. To je rasprava u dva dela. Zidovi zgrade predstavljali su venac koji je u sredini imao prazan prostor bez krova. U Londonu su pozorisne predstave bile takodje prikazivane u dvoristima gostionica. Raniji putujuci glumci svoje predstave su davali najcesce u dvoristima gostionica. Krila zgrade koja su zatvarala dvorisni prostor imala su hodnike. eksperiment. nesto nalik tremovima. Jedno od najznacajnijih dela je „Novi organon“. Pozorista su mogla biti razlicitog oblika. pocela su da se grade prva stalna pozorista. Sagradio je prvu pozorisnu zgradu nazvanu “The theatre” 1576. te je The globe imao okruglu zgradu. na engleskom i na latnskom. Taj venac je sluzio kao parter za stajanje. godine. Prvi medju graditeljima bio je Dzejms Barbidz. grevine nove zemlje. 49 . a postojala su i viseugaona pozorista. godine pod nazivom “Curtain”. Pise „Eseje“. „Nova Atlantida“ je naucno-fantasticna utopija koja je ostala nedovrsena. Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja: iskustvo. ceremonije). didakticki i mestimicno je poucan. Smatra se da je pocetkom 17. o vrtovima. o lepoti. koja su bila bez krova a sa svih strana su ova dvorista bila oivicena zgradama. U ovom pozoristu je radio i Sekspir. Takodje je poznato pozoriste bilo i “The swan” – jedino pozoriste ciji crtez postoji sacuvan. Nastaje kao odgovor Aristotelovom „Organonu“. veka u Londonu bilo oko 20 pozorista. to su moralizatorski eseji u kojima razmislja o raznim pitanjim azivota. Ovde Bekon priznaje tadasnje stanje kome kritikuje neke metode i zavrsava delo pohvalom znanju. DRAMA SEKSPIROVOG DOBA Drama je u ovom periodu dozivela procvat. stil je jednostavan. Najpoznatije pozoriste nastalo 1599. a tamo su bila i druga mesta za zabavu osim pozorista. Ton „Eseja“ je ozbiljan. indukciju. Pozorista su pravljena u predgradjima na juznoj. U njemu. pripovedacki a tema obuhvata pllovidbu od Rima do Japana. dedukciju. sto je bilo previse a grad od 250 000 stanovnika. kada je autor bio vetrom odnesen u nepoznatu zemlju u kojoj nalazi civilizaciju i naprednu nauku. Ali od nekih 3000 drama (koliko se smatra da je napisano u tom periodu) samo je oko 600 sacuvano. Odmah za njim Filip Handslow sagradio je svoje pozoriste 1577. o gradjevinama.

Na idu iznad pozrnice su postojale jos tri nivoa. Osim nekih simbolicnih predmeta. u stvari. U nekim pozoristima je postojao i krov od platna. tako da su se ipak stampala neka piratska izdanja. Tako je pozornica bila. 1572.) Dramaticar je opisivao doba dana. za izvesne potrebe na sceni (kad nesto treba da se odigra van scene. Glumci su se oblacili izuzetno raskosno. Pozornica je imala jedan otvor u podu gde se moglo silaziti sa i na scenu. Uz to su dramske predstave prikazivane na dvoru. na zadnjem zidu. an univerzitetima. bilo je dvoja vrata. nastupale su decije pozorisne trupe... Predstave su se odrzavale uglavnom danju ili rano popodne. Ova privatna pozorista bila su zatvorenog tipa pod krovom i pod vestackom svetloscu. na jedna su glumci ulazili na scenu a na druga su izlazili sa nje. tako da je scena uvek bila otvorena. Postojala su i privatna pozorista. bez obzira na klasu. tek toliko da se oznaci mesto radnje (soba. u drugoj prostoriji).. Prekretnicu je napravio Ben Dzonson kada je 1616. u renesansnim dramama vrlo malo zenskih likova jer je bilo tesko naci pogodne decake za zenske uloge. recimo.. Nedostatak rekvizita uglavnom je nadoknadjivan kostimima. dramski pisci su uglavnom bili vezani za pojedine glumack druzine. obicno su pocinjale oko 14 sati i trajale po dva sata. Nije bilo u interesu te druzine da ta dela stampa jer bi na taj nacin izgubilo publiku. Sekspir je radio u druzini: trupa lorda Strendza. pokrovitelj te trupe j epostao sam kralj i ona je nazvana Kingsmen. Prva poznata dramska trupa je bila: druzina grofa Lestera 1574. bitke. godine 50 . Umesto toga. ubistva. p0ojava duhova. Glumci su radili u druzinama. Vrlo cesto postojao je u sredini zadnjeg zida dodatna prostorija koja se odvajala zavesom nalik separeu. kasnije lorda Komornika. godine izdat je dekret protiv glumaca pa im je rad bio dozvoljen samo ako stoje pod zastitom nekog plemica i formalno se smatraju njegovim slugama. Morali su to biti muskarci koji jos nisu usli u pubertet. Njihovi komadi smatrani su vlasnistvom druzine. medju glumcima nije bilo zena. godine. ali isturen u parter.Pozornica je bila uzdignut podijum oslonjen na jedan zid zgrade. sami dramski pisci nisu se trudili da objavljuju svoje tekstove jer u to vreme samo klasicne drame smatrane su pravim. vestica.. cela u parteru sa tri strane okruzena publikom. Zenske uloge tumacili su decaci. Ovaj tip pozorista moze se nazvati narodnim jer se tu okupljao najveci deo pozorisne publike i u njih su dolazili svi. jedino su u klasicnim dramama (iz stare Grceke i Rima) kostimi bili istorijski. Zavese nije bilo. Po dolasku Dzejmsa na presto. djavola. Ono sto je karakteristicno za dramu ovog perioda je da je “puna spektakala” – dvoboji. godine. Scenskih rekvizita takodje nije bilo. predeo i druge aktivnosti dramske radnje koje pozornica nije mogla da predstavi. Zato nema na sceni drugog osvetljenja osim dnevne svetlosti. brod. Najvaznije takvo privatno pozoriste bilo je Black Frails 1596. drugi za muziku koja je pratila scene i treci je sluzio za spustanje likova koja dolaze sa neba. tri sprata. vrednim knjizenim delima a ostale samo pozorisnim delima. Prvi je sluzio kao balkon. Zato je. mucenja. koje su ranije putovale od mesta do mesta.

prologa. Dramske vrste koje su se ustalile u doba renesanse u Engleskoj u toku ovog perioda bile su tragedija. UNIVERZITETSKI UMOVI Procvat renesansne drame pocine bas delima ovih univerzitetski obrazvanih ljudi. Pre svakog cina pojavljuje se hor od dva lica. godine.. masku. Njihovi komadi pisani su uglavnom za narodno pozoriste. duh ubijenog don Andreje koji treba da bude osvecen a drugo lice je personifikacija Osvete. Radnja se desava na spanskom dvoru posle rata sa Portugalijom a glavnu liniju radnje cine Hijeronimova osveta (koji je bio dvorski marsal) za ubistvo sina Horacija. scenskih efekata i pisan je uglavnom povodom svadbe ili nekog drugog radosnog dogadjaja. italijanskih novela. svi osim Kristofera Marloua. odgadja osvetu i na kraju se sveti. Univerzitetski umovi. Tragedija i komedija bile su romanticne i odrazavala su prvenstveno klasnu podelu drustva. Vrlo znacajan pokret pisaca su i tzv. Tek od tada su drame stekle ugled legitimne knjizevne vrste. Neobicno je to sto ova tragedija ima samo 4 umesto 5 cinova. U istoriji engleske knjizevnosti zovu se univerzitetskim umovima i njihov dramski rad pocinje nestoranije pre Sekpsira..objavio svoje drame pod nazivom “Works”. Njih dvoje ubijaju svoje 51 . Glavni zlocinac u drami je Lorenzo. komedija i istorisjka drama ili hronika. Pored ovih vrsta treba pomenutii tzv. Radnja se desava u Italiji i u drugim mediteranskim zemljama. gradjanske inteligencije. TOMAS KID (1558 – 1594) Kid je malo napisao ali se smatra da je izvrsio znacajan uticaj na Sekspira. Uzeta je radnja iz italijanskih prica. uglavnom se renesansna drama tog perioda ne zasniva na ovom jedinstvu. One su imale oblik. alegoricno – mitoloski komad sa mnogo muzike. dugo ispituje cinjenice. nesto nalik komprmisu izmedju humanistickih klasicnih pravila i engleske dramske tradicije moraliteta i interluda i zahteva narodnog pozorist odnosno siroke publike. Glavni likovi su bili kraljevi i plemici a gradjani i seljaci su se pojavljivali u komicnim. predstavnika nove. bas kao u Hamletu. Ono sto predstavlja humanisticki uticaj je podela na 5 cinova. Oni su nesto stariji Sekspirovi savremenici. uhapsen je zbog ateizma. Maska je bila kraci. Nasuprot jedinstvu vremena. davao je izjave protiv Marloua nakon cega je pusten iz tamnice ali je umro godinu dana kasnije. Jedino delo koje je znacajno za istoriju engleske drame “The spannish tragedy” koja je prikazivana 1587 – 1592. mesta i radnje. Bio je sin londosnkog pravnika i sudirao je prava. Maska se smatra predhodnicom opere. On ubija Horacija da bi sprecio udaju njegove sestre Belimperije. Hijeronim glumi ludilo. upotreba hora. sporednim ulogama. postavljajuci “dramu u drami” uz pomoc nasudjene snahe Belimperije. tragedija osvete. uzasa i krvi po ugledu na Seneku. epiloga i sl. Tekst maske bio je uglavnom pisan na muziku. mitologije.

ludila.neprijatelje. a on se skolovao prvo usvom mestu a onda u Kembridzu. Oko toga se razvija suko koji se srecno zavrsava. Ovu pripovertku neki neopravdano nazivaju romanom. Radanja je vrlo siromasna. Vazan je Lilijev stil. Napisao je vise istorijskih komada u kojima njavazniju ulogu ima naucno – fantasticni element. je i drama “Dzejms IV” sa temom iz prve polovine 16. Glavne karakterisitke ovog stila su: simetricna recenica. Stepen magistra dobio je kada se za njega zauzeo Tajni savet kraljice Elizabee. upotreba aliteracije. Dzejms IV se sluzi svim sredstvima. motivi osvete. Pisao je za dvor i to iskljucivo mitolosko – alegoricne komedije u prozi. Rodjen je u Kenterberiju. bio u Italiji. Doroteja pati i preobucena u musko. Ima jos nekih novina: drama u drami ili tzv “maska smrti” na kraju komada. zasnovana na antitezama. a bio je zaljubljen u maldu skotsku groficu Idu. JufJuis sadrzi kitnjast govor i pisma te delo u stvari nije pripovedno nego retoricko. studirao je u Kembridzu. hor objavljuje da je osveta zadovoljena. DZON LILI (1554 – 1606) rodjen je u porodici lingvista. a zatim ziveo u Londonu. tada znacajnom trgovackom gradu. Od 1587. naucio je bas tamo nesto vise o raskalasnosti nego u Londonu. Jedan od takvih komada. bezi sa dvora. Dramski elementi u spanskj tragediji su uticali na mnoge dramske pisce. sil JufJuisa izgleda smesno. Posto sva glavna lica umiru. godine Marlou se nalazi u Londonu. radi kao dramski 52 . Ali u Lilijevo vreme pisac ogroman uspeh postize bas stilom. veka u kojoj se skotski kralj Dzejms IV zeni sa engleskom princezom Dorotejom zarad mira sa Engleskom. melanholije. a posle se i sami ubijaju. Ida je olicenje vrlina u drami. Do danas. tako da se neki elementi jufjuisa u to vreme prihvataju i za svakodnevni govor. Deda mu je bio poznati humanista (Vilijem Lili). KRISTOFER MARLOU (1564 – 1593) Najveci dramski pisac pre Sekspira koji je svojim dramskim radom zavrsio kada je Sekspir svoju tek zapoceo. cak hoce da ubije svoju zenu ali mu to ne uspeva. Ove komedije izvodile su decije trupe. Taj stil se kasnije naziva jufjuizam. zlocina. tamo ulaze u otmeno drustvo i obojica se zaljube u istu devojku. tako da se Kid smatra osnivacem “tragedije krvi i uzasa”... Studirao je na Oksfordu. Spaniji kako je sam govorio. Od lilijevih dela traba pomenuti duzu pripovetku “Jufjuis”. Interesantan je stil. ne sama radnja. Ozbiljniji istorijski komadi blizi tragediji takodje karakterisu rad Roberta Grina. preuzetih elemenata iz kalsicne mitologije itd. Ova dva zenska lika se smatraju uspelim romanticnim portretima. govornicko. U velikoj pozudi za Idom. putovao je po Evropi. nametljivo. mladi atinjanin Juf Juis dolazi sa prijateljem Filantom u Napulj. ROBERT GRIN (1558 – 1592) Grin je takodje iz gradjanske porodice. gomilanje poredjenja i metafora. otac mu je bio obucar.

Zna se da je 1589. kao niz podviga i epizoda ali u njoj postoji i dramska linija razvitka licnosti i njenog sukoba sa sudbinom. nemajuci milosti ni moralnih skrupula. Ostale licnosti u drami su ovozemaljskije. godine bez potpisa. pravog zlocinca. Barabasova teznja za moci ogleda se u novcu. On pobedjuje sve svoje protivnike. pretpostavlja se vec naredne godine. godine proveo je sa nekim ljudima obavestajcima ceo dan u gostionici. koju je jos na pocetku drame zarobio. Sledeca drama je “The Jew from Malta”. Na zlocine ga podstice zelja da povrati oteto blago i mrznja prema hriscanima. Doveden je u vezu sa Ralijevim krugom slobodnih mislilaca. U drami ima i politickih elemenata kada Barabas prvo izdaje hriscane turcima. i Turci i hriscani se udruzuju i unistavaju ga. Podaci o njegovom daljem zivotu su vrlo oskudni. Time je Marlou stvorio obrazac na koji ce se kasnije ugledati posebno Sekspir u Ricardu III. godine. sto je verovatno tacno jer je tako dosao u kontakt sa Djordanom brunom koji je tad bio u Engleskoj. posvadjali su se oko toga ko ce platiti racun. koji ostvaruje sve sto sebi postavi za cilj. godine ucestvovao u tuci koja se zavrsila ubistvom. Njegov dramski rad je “Tamarland veliki” – dramsko delo u dva dela. I ova drama ima delimicno istorijsku podlogu. Ali njegovi zlocini postaku tako strasni da izgledaju neljudski. Ubija svog sina i podleze bolesti a da nije ostvario svoj cilj – osvajanje sveta. Ovo j takodje tragedija jedne nadljudske licnosti. Ovo je drama nesto izmedju istorijske hronike i klasicne tragedije. dve drame u po pet cinova. ali u zelji da Turke izfa hriscanima. I dalje pobedjuje svoje protivnike ali mu se desavaju druge stvari. Drugi deo drame je pretezno tragican. Prikazuje Tamarlanov postepeni pad. Ovo je drama prema Henslouovim beleskama i prikazivana je pocetkom 1592. da bi od Turaka dobio polozaj. zatim dolazi u sukob sa sinom Kalifasom koji je predstavljen kao komicni lik. Prvu je prikazivala druzina lorda Hensloua 1587. Marlou je prikazao tamarlana kao covek naadljudske snage i lepote. Marlou je koristio neke francuske i nemacke hronike o ratovima Turaka i Mlecana oko Malte. To su uglavnom mralni ljudi sa visokim moralnim nacelima.pisac za narodna pozorista a neko vreme i kao glumac. godine a drugu. On je kratko vreme zbog toga bio u zatvoru. tako da je “Tamarland veliki” izasao kao stampano izdanje vec 1590. Barabasa. Barabas 53 . Imala je veliki uspeh kod publike. Marlou prikazuje zivot azijskog osvajaca Tomora Hromog cije ime je u Evropi pogresno izgovarano te je ostalo Tamarland. Drama je komponovana vise epski nego dramski. Tamaran je stalno prisutan u drami a ostale licnosti su uglavnom epizodne. nastala je tuca i tu je dobio smrtonosni udarac bodezom u oko. Umire Zenokrata. U drami se govori o delovanju jednog portugalskog Jevrejina u turskoj sluzbi. trijumfuje nad egipatskim sultanom i zeni se njegovom cerkom Zenokratom. prevrsava meru. 1593. Ovo delo u sredistu ima jednu herojsku licnost.

VILIJEM SEKSPIR (1564 – 1616) U istoriji engleske knjizevnosti Sekspir zauzima posebno mesto. Jedino zadovoljstvo mu je sto moze da vidja Helenu Trojansku. Ovo je drama pravilno ocenjena sa poznatom faustovskom temom i dobila evropski znacaj tek kada se Gete ugledao na njega. Ali ovde teznja za moci upucena humanijem cilju. Drama sadrzi i komicne likove za koje kriticari smatraju da nisu njegovi vec kasnije uradjeni. sticanju znanja i savladavanju prirodnih sila. U kratkom epilogu drame oseca se Marlouovo saosecanje sa sudbinom zrtve. aprila 1564 godine. Prvi je kraci bez podela na cinove. Dobar i zao andjeo. Kriticari ga samtraju makijavelistom. priziva Mefistofela i prodaje dusi Djavolu da bi obezbedio 24 godine saznanja i uzivanja.se moze smatrati satiricnom slikom politicara koji ne bira sredstva da ostvari licnu ambiciju. ali u sredistu drame postoje komicni prizori gde se Faust pretvara u madjionicara. Johana Fausta”. Sekspir je krsten 26. Stratford na Ejvonu je u to vreme bio trgovacki grad. o njegovom zioru vrlo malo zna. aprila 1616. Prema podacima iz Stratfordske arhive. Rodjen je 1564 godine u Stratfordu – na – Ejvonu. Umro je takodje 26. Faustus”. pohadjao je gramaticku skolu koja je tad bila u Stratfordu. zato su njegov zivot i rad proucavani ne samo u Engleskoj vec i u svim zemljama sveta. Size za ovu dramu Marlou je uzeo iz savremee nemacke proze – to je delo “Istorija dr. Osim prologa i epiloga postoje elementi moraliteta. “Dr. Marlouovo najcuvenije delo. Faust trosi svoju snagu i moc na sitne podvige i ne dobija jasne odgovore na kljucna pitanja o zivotu. Vilijem Sekspir bio je trece od osmoro dece. godine. Faust je nezadovoljan svim naukama jer nijedna od njih ne daje sva saznanja. I ova drama je drama jednog nadljudskog junaka. Sekspirova majka zvala se Meri Arden. To je jedno od najjacih pesnickih i najtragicnijih prizora u celoj engleskoj renesansnoj tragediji. ali se u principu. Dzon Sekspir je bio rukavicar i postoje nagadjanja da je bio rimokatolicke vere. Marlou daje kritiku svega sto se tada ucilo na univerzitetima. Jedino prevedeno delo na srpski jezik od Marlouoa. Njegova osuda Faustove bezboznosti. a druga varijanta je duza sa nekim dodatnim prizorima i podelom na 5 cinova. 54 . Najraniji sacuvani stampani tekst je od 1604. godine i dosta se razlikuje od onog iz 1616. godine. Sekspirolozi su pretrazili sve izvore sa podacima o Sekspirovom zivotu. Po svojoj formi drama je ilustracija svih komponenata od kojih nastaje renesansna drama. Zavrsava se velikim prikazom njegove agoije gde Marlou prikazuje dusevno mucenje coveka osudjenog na smrt koji ocajnicki zeli da zivi i trazi nacin za spasenje. jer ima snazan pocetak i kraj. On je jedan od najvecih svetskih pesnika. Tako da sekspirologija predstavlja posevnu granu istorije knjizevnosti. Kompozicija drame je slaba. Sekspirov otac. Tako da u narednom delu drame. Faust se obraca magiji. drzi govor o sticanju moci nad prirodom.

Henriju Rotsliju.1583 godine vencao se sa Anom Hatavej. Sekspir prpada sloju uglednih i imucnih gradjana. njegove reci su vrlo snazne. U spevu. Sekspir kupuje kucu i zemlju u Stratfordu. Kao glumac i gramatica bio je u trupi Lorda Strendza. Postao je suvlasnik pozorista “The Globe”. On je posvecen Earlu od Sautentona. on osudjuje Venerinu strast 55 . poceo da radi za narodno pozoriste. objavljenom u proznom delu Roberta Grina “Za gros pameti”. ovo je lirsko narativni spev od preko 1000 stihova i to je prvo delo sa kojim se Sekspir pojavljuje pred publikom. Sacinio je testament koji je sacuvan i umire 26. otisao u London. a 1602. 1601 godine umire Sekspirov otac. SEKSPIROVA NEDRAMSKA DELA Prikaz Sekspirovih dela pocecemo njegovom lirskom i lisko – epskom poezijom prvenstveno zbog toga sto ta njegova dela pripadaju najranijem periodu njegovog stvaralastva. aprila 1616. On odbija njenu ljubav. 1607 godine udaje mu se kci. pojavljuje se zapis kao neprijateljska aluzija na Sekspira koja je podrugljivo nazvana “Shake – scene”. starijom 7 godina od njega. uglavnom postoje mitolosko – ljubavne price ispunjene strascu sto je u to vreme bilo u modi zbog uticaja renesansne Italije. 1616 godine udaje mu se mladaja kci Judit. Uglavnom su to Venerini monolozi. U spevu je pisana prica o ljubavi boginje Venere (besmertne) prema smrtnom bicu Adonu. 1596 godine posto je Sekspirov otac kupio pravo na grb. dobili su i bliznace Hamneta i Judita 1585 godine. Iako Adonis vrlo malo govori. Prvo dete rodilo im se te iste godine. a od 1594 godine u trupi Lorda Komornika (Lord Chamberlen`s men). Iste godine. Kupio je imanje koje se zvlao “New place” u Stratfordu. a nakon toga. Najveci deo speva cini Venerino udvaranje Adonu i njegovo uporno odbijanje. Od tih dela je i spev “Venera i Adon”. Pred kraj zivota napusta London i povlaci se u rodni grad. besmrtno bice). koji je po pretpostavci kriticara bio Sekspirov sticenik. 1603 godine primio je kao i ostali glumci zi njegove trupe poklon od kralja Dzejmsa povodom njihovog proglasenja za “King`s men”. Pretpostavlja se da je u tom periodu Sekspir napustio Stratford. Od 1585 godine do 1592 godine nema podataka od Sekspirovom zivotu. 1598 godine glumi u komediji Bena Dzonsona u “Everyman in his humor”. Od 1611 godine on sve vise boravi u Stratfordu. zainteresovan je samo za lov ali ga u lovu ubija divlji vepar. godine. Suzana. Lirska osecanja postoje tek nakon Adonove smrti kada Venera tuduje za Adonom i u njegovou cast stvori jedan cvet koji ce je potsecati na njega. Svi njeni monolozi predstavljaju neizmerno izrazavanje ljubavne ceznje i osnovni moto ovih monologa je da zivot prolazi i da ga treba iskoristiti (sto je cudan stva jer je ona boginja. U spevu definitivno ne mozemo govoriti o dijalozima posto preimecujemo da Adonis vrlo malo govori. Tek 1592 godine Sekspir se spominje u delu jednog savremenika (knjizevnog) kao glumac i dramaturg. Spev je napisan strofom od 6 jampskih pentametara koji se rimuju na sledeci nacin aba bcc. a 1608 godine mu umire majka.

. 73. 55. silovao Lukreciju. Pesnik je zaljubljen u zlu i razvratnu zenu a ona ga i pored svojih mana odbija. odnosno zenske vrline. To su 18. U osnovi dela je prica iz rimske istorije o tome kako je Sekst Tarkvinije.. Spev ima 1800 stihova i napisan je Coserovom strofom. Pretpostavlja se da nije mislio da ih objavljuje. Sekspir je ostavio za sobom zbirku soneta. Zbirka ima 154 soneta koji se po svojoj tematici mogu podeliti na dvegrupe soneta i to dva nejednaka dela. Kako u “Veneri i Adonu” Sekspir predstavlja objektivnog posmatraca. vecinu njih napisao je kada su oni bili u modi ‘90ih godina i citao ih medju prijateljima. sin kralja Tarkvinija Oholog. koja ne odgovara tadasnjim merilima lepote. Izvor koji je Sekspiru posluzio. godine objavio Tomas Torp. plemenita roda koga pesnik nagovara da se zeni da bi ostavio potomstvo za sobom. posveceni su bogu Kupidonu. vrlo je vazna njegova lirska poezija.. Od nedramskih dela Sekspirovih. 39. posveceni su nekoj zeni. 106. Adonis je nezan.. Lukrecija se posle toga ubla i ovaj dogadja je posluzio kao povod da se kralj i njegova porodica optuze i proteraju iz Rima.. u ovom spevu on ima ulogu moralizatora i potpuno je stao na stranu zrtve. Prvih 126 soneta posveceno je nekom mladicu. odnosno soneti. cak se moze reci i strascu. zenu vojvode Kolatina. Tako da su mnogi istrazivaci i kriticari Sekspirovih dela i zivota pokusali da odgonetnu identitete mladica i zene kojima se pesnik obraca u sonetima – pa se doslo do zakljucka da je maldic Earl of Sautemtona. lepom. U drugoj grupi soneta upucenih crnoj dami osnovna tema je psiholoski zanimljivija nego u prethodnoj grupi soneta. godine i posveceno Earlu od Sautemtona. nezreo mladic. 146. Temu su obradjivali mnogi pesnici pa cak i Coser. je rimski istoricar Tit Livije... kazu kriticari a jos manje vrline (raspusna. U vecem broju soneta tema je petrarkisticka i smatra se da je vecim delom u sonetima ima autobiografskih elemenata.i ukazuje na to da je prava ljubav duhovna i uzvisena (hriscanski elementi i pohvale hriscanstvu)... Sledece Sekspirovo nedramsko delo je u originalu Rape of Lucrece iliti Silovanje /Napastvovanje/Otmica Lukrecije – delo je objavljeno 1594. SEKSPIROVA DRAMSKA DELA 56 . ali ihe je 1609. 66. 116. do 152. sto bi svaki autor trebalo da bude samo narator. neznoscu. Poslednja 2 soneta razlikuju se po stilu od prethodnih. Sekspir u tim sonetima govori sa takvom ljubavlju. 29. U vecini soneta se s ljubavlju moli mladic da se zeni zbog svoje lepote i . tako da mnogi kriticari smatraju da oni nisu Sekspirovi. da citalac pomisli da se radi o nekoj zeni koja je pisala. 129.. a Venera je jedna snazna. a za zenu se ne zna. Mozemo izdvojiti nekoliko najboljih soneta koje imaju neprolazni karakter (trajnu vrednost). Soneti od 127. zrela zena koja ga na pocetku speva na silu uzima s konja (nosi ga ispod jedne ruke) dok drugom rukom drzi konja. brineti. ne monogo lepa zena u koju je pesnik zaljubljen). a protiv greha..

Sekspirove drame su objavljene za njegova zivota u piratskim izdanjima. godine i to je potpuno izdanje Sekspirove drame u prvoj knjizi. podela po vrsti dopunjema je podelom po izvoru (izvor bi bio npr. Prvo folio izdanje ostaje najvaznije izdanje Sekspira. U istorijama knjizevnosti najcesca je hronoloska podela. a kasnije proucavanjem Sekspirovog zivota i rada nastale su i druge podele. godine a kasnije u 17. osmisljavanju i humanizovanju teme koju pozajmljuje iz drugih izvora. istorijski. U njemu. Po vrsti najbrojnije drame koje su nastale u ovom periodu su komedije i istorijske hronike. Istorijski komadi ili dramske hronike su svi/e 57 . U ovom periodu Sekspir jes ne uspeva da prilagodi. Prvi folio sadrzi 36 drama. engleski. a njegova snaga je u psiholoskom produbljivanju likova. veku objavljena su jos dva folia. kasnije su se za drugi folio tekstovi bili usaglaseni. pesama za pevanje. On tvrdi da se Sekspirov portret vrlo veran. drame su podeljene na komedije. Medjutim. po kriticarima. rimski. Najcesce teme u dramama prvog perioda su: patriotizam. legendarni. Prvi folio stampan je 1623. Prva komedija napisana je cela u pesmama za pevanje (songs. Cak polovina njegovog opusa (18 dela) je tako objavljena. U ovim dramama Sekspir cesto kombinuje motive pozajmljene sa raznih strana. Sve ostale drame objavljene su prvi put i prvom Foliju (to je najveci format knjize i po njemu je ova stampa dobila ime). U ovom prvom periodu ima vise lirskih elemenata. faustoisticnih prica. soneta. tako da se celokupni Sekspirov dramski rad deli na 3-4 perioda (kako kod koga): • • • • 1590 1594 1601 1608 – – – – 1594 1601 1608 1612 A postoji i prihvatljivija podela na tri dela: • • • 1590 – 1601 1601 – 1608 1608 – 1612 Prvi period Sekspirovog stvaralastva je i najplodniji. Ovaj mali folio spriredili su Sekspirovi prijatelji. Ta izdanja se nazivaju kvatro. istorije i tragedije (ovo su podele prema vrsti drame). ljubavni zanos. Tekstovi u kvatro izdanju razlikovali su se od tekstova u folio izdanju. tu su horovi). carobna bica iz bajki. Drugo folio izdanje stampano je 1632. Knjiga sadrzi i Sekspirov portret sa nekoliko stihova i to interesantno Bena Dzonsona (njegovog savremenika i pisca cije su drame bile popularne posle Sekspirove smrti). pastirska idila. Npr. svoju bujnu mastu dramskoj radnji. mitoloski itd).

odnosno. Sve one imaju politicku propagandnu teznju/tendenciju u korist tadasnje Tjudorove apsolutne monarhije. pobuna plemstva protiv njega i njegovo uspesno ratovanje protiv unutrasnjeg neprijatelja. Sekspir obicno radnju stavlja u neku iluzornu/idilicnu sredinu 58 . Ricard III je najblizi tradiciji. Najslabije medju ovim dramam su tri dela Henri VI. imamo prizor narodnje bune koje prestavlja sliku zastupnika aspolutne monarhije. time narusava prirodni red. covek koji malo slilom a malo lukavstvom postize i dolazi do cilja tj. najveca vrednost Henrija IV. Junak u ovoj drami je veliki zlocinac. U Sekspirovim istorijskim dramama vazno je nacelo legitimiteta. U trecem delu imamo Gloster (Henri ga tako naziva) odnosno buduceg Ricarda III i on je nosilac. raspusnik. obicnog sveta a medju njima je najpooznatiji Falstaf. Mnogi smatraju da je Falstaf kao realisticno predstavljen prototip gradjanskog drustva. To je stari. su dve knjige Henri IV. spreman je i na kriminal ali ipak izaziva simpatije citalaca. koji prikazuje mnogo raniji period. Za danasnjeg citaoca najvaznije je 2. Lik samog Henrija IV nalazi se u senci njegovog sina. kralj koji se silom domogao vlasti i prestola. U drami nasuprot lika Ricarda III nalazi se lik Ricmonda (buduci Henri VII – koga Sekspir tako zove u dramama). To Sekspir posebno pokazuje u Henriju IV i Ricardu III. On je predstavljen kao idealni prototip lepse i humanije Engleske. 13. krune – ali biva kaznjen (nacelo legitimiteta nije skroz ostvareno – u krvi gubi krunu). Henri IV. linija radnje u kojoj isptupaju lica iz gracanskog. U drugom delu Henri VI. vek i ovaj slabi kralj je prikazan kao nacionalni borac protiv Papstva. On je Sekspirova komicna kreacija. veka (Ricard II). Kompozicija njegovih istorisjkih drama je uglavnom hronicarska. Hronoloski posmatrano u istorijskim dramama Sekspir obuhvata period od kraja 14. glavni junak njegove sledece drame. Henri V a zatim i tri dela Henri VI i Ricard III) do aspolutne monarhije Tjudora (Henri VIII – tu je ta drama nastala). Najpopularniji odnosno najistaknutiji od svih istorijskih komada. biva nasamaren. nem asrece u vladanju i mora doziveti kaznu. pijanac. Sekspir je vise tezio da uz pomoc istorijskih elemenata i cinjenica razvije sto interesantniju dramsku radnju i sto produbljenije prikaze psiholosku stranu likova. princa Hala. preko ratova sa Francuskom (stogodisnji ratovi). Druzi se sa princom Halom. Kao poseban mozemo izdvojiti dramu Kralj Dzon. Ovde se vec oseca Sekspirova zrelost u izgradnji karaktera a predmet drame je vladavina Henrija IV. Glavni junak je donekle tragicni junak zato sto nije samo makijavelista nego je i covek velikih sposobnosti koji u odredjenim trenucima moze da izazove i divljenje. U prvom delu Henri Vi – istice se samo Tolgot kao idealno olicenje patriotizma.napisani u ovom periodu osim dela Henri VIII. Ratova Ruza (tu su napisana dva dela. koji prezire plemicki svet. Od svih Sekspirovih istorijskih drama. nasamaruje ga. Sve istorijske cinjenice nisu u dramama apsolutne i pouzdane. debeli vitez. Medju pobunjenicaima istice se vatreni junak Persi ciji pad u drami izaziva pospesivanje/razvoj elemenata tragicnosti u drami. rimokatolicanstva.

npr. Mletacku Republiku. odrice svog prijatelja Falstafa u cemu naravno ima simbolike i u njemu daje svoju sliku idealnog vladaa – zastitnika drzave. Nekoliko epizodnih niti drame tece uporedo ali se i ukrstaju. Stvarnost po njemu nije time ukinuta. vladara Oberona i Titanije. vise zbog svojih politickih elemenata nego zbog svojih dramskih vrednosti. Sekspir u drami ne govori u svoje ime vec se njegov glas (autorov) izrazava dramskom radnjom i likovima. Osnovni je stav da covek svojom mastom moze da menja izgled stvarnosti. cak bi se mogla i zavrsiti tragicno. Veronu. Centralno mesto u drami je Tezejev govor. Zanimljiv je jos i primer zanatlije.. Radnja se desava u Efesu. opet se uspostavlja (stvarnsot) i na kraju komedije sve se vraca u prvobitni poredak. Sekspir se njima ruga. smesni dogadjaji zanatlija itd. Sekspir takodje koristi situacije zasnovane na zameni blizanaca ali dramsku radnju upotpunjuje jos jednim parom blizanaca. U osnovi teme ove komedije je ljubavni cetvortougao sa vrlo ozbiljnim zapletom ali se vrlo neuverljivo srecno zavrsava. ovo je Sekspirova pocetnicka komedija. Kada zeli da predstavi englesko drustvo ili plemstvo – onda ih predstavlja kroz obicne gradjane i u sporednim likovima. Njihov protagonista Kalem je vrlo ostvaren karakter i mnogo je slozeniji nego sto na prvi pogled izgleda. zatim sale veselog duha Paka i tragikomicne ljubavne nesrece dva malda para iz Atine.. Taj ideal nije zastareo nikada i posebno je ovaj element znacajan jer ima neceg zajednickog sa istorijskim Henrijem V. SEKSPIROVE KOMEDIJE PRVOG PERIODA “KOMEDIJA GRESAKA” Prva od njih je Komedija gresaka. Ova je komedija vrlo slaba sa italijanskim sadrzajem. On je covek iz naroda. Glavni junaci poticu iz tih predela (nekad je to i Orijent). Kroz cudne obrte radnje Sekspir u stvati citaocu prenosi ozbiljne stavove o ulozi ljubavi i maste u zivotu. U Henriju V Sekspir sledi dogadjaje princa Hala. anticka prica i savremena stvarnost. bracne svadje. “DVA DZENTLMENA IZ VERONE” Sledeca komedija je “2 dzentlmena iz Verone”. Sekspirove istorijske drame imale su mnogo uspeha na pozornici. iskreno voli umetnost i zeli da se uzdigne iznad 59 . koji se dolazeci na presto. za nju se izvor tacno zna (delo rimskog komediografa Plauta “Blizanci”). “SAN LETNJE NOCI” U ovoj komediji preplicu se narodna prica.Italiju. u maloj Aziji. a to su sluge onih prvih tako da dolazi do mnostva zabuna i komicnih scena.

inace melanholik Dzekviz. kao ovozemaljskiju i manje savrsenu ta na taj nacin Rozalindu mozemo posmatrati kao realno bice koje zaista postoji. Ali je ubedljivo najveca vrednost ove drame kompleksni lik Jevrejina Sajloka. U centru radnje je sudbina js jednog lika – cerke prognanog vojvode Rozalinda i njena ljubav prema Orlandu.onoga sto jeste. Njenim likom Sekspir ostvaruje san o savrsenoj zeni koja bi delovala iluzorno/nestvarno da postoji sama za sebe. Ova ljubav Lorenca je interesantna jer predstavlja ljubav izmedju hriscanina i nehriscanke odnosno paganke. Radnja se razvija u dva paralelna motiva: prognanog vojvodu u Ardenskoj sumi ciji je brat uzurpator i sedi na prestolu i prognanog madica Oralnda ciji je brat takodje uzurpator i ostaje na imanju. Ovo sto je za komediju karakteristicno je lik Porcije koja je i umom i pplemenitoscu svojom. Drugi motiv je Porcijino podvrgavanje prosaca izboru izmedju tri kovcezica. Glavni motiv u Mletackm trgovcu je kako Antonio mora da za neplaceni dug da funtu mesa Sajloku. U Ardeskoj sumi svi zli likovi dozivljavaju katarzu (prociscenje. Zatim tu su prateci motivi ljubav izmedju Basanija i Porcije. Lorenca i Dzesike. Tako da je ta njegova teznja (bezanje od stvarnosti) u stvari tragicna. “MLETACKI TRGOVAC” Komedija u kojoj se preplice nekoliko radnji. Naslov ove komedije nije vezan za radnju nego najverovatnije za dan prikazaivanja. pripadnik druzine idealnog vojvode. Kriticari cak porede Marloovog – Jevrejina sa Malte sa Mletackim trgovcem. “BOGOJAVLJENSKA NOC” Jos jedna komedija ovog perioda je Bogojavljenska noc. Rozalinde i Orlanda i druzine vojvodine. Kod Sekspira Sajlok nije osudjen zato sto je necovecan vec zato sto i nakon Porcijinog ubedjivanja za milosrdje neca da popusti pred razlozima humanosti. tako da se na kraju sve srecno zavrsava. koji svet posmatra crno. kkrecu se i pastiri i pastirke kao olicenje pastirskog romana. Posle Silije i Rozalinde uvek je lu luda Tucstoun jos jedan od Sekspirovih mudrih budala u cijim se monolozima oseca cinizam. preobrazaj). idealizovani su ali prosti i grubi te ih i Sekspir u drami poredi sa Robinom Hudom i njegovom druzinom iz Servudske sume. U drami postoji jos jedan interesantan lik. pametna a istovremeno i plemenita i zaljubljena. Ponovo u ovu ljubavnu aferu Sekspir ukljucuje lirske eemente (lirski stihovi). ponasanjem nadmasuje sve muske liove. ali kao poredjenje i suprotnost njoj Sekspir daje njenu bratanicu Siliju. “KAKO VAM DRAGO” Smatra se najboljom Sekspirovom komedijom i to romanticnom komedijom. dakle pesimista. U ovu komediju Sekspir uvodi i pastirsku poeziju. Rozalinda je vrlo smela i duhovita. pa su neki kriticari smatrali da je kompozicija drame labava. Kroz Ardensku sumu osim prognanog vojvode. U 60 .

. Zasnovana je na rimskoj istoriji i smatra se vrlo slabom. Najjaci i najslozeniji lik je zasigurno Malboro. Ishod je mnogo manje uverljiv nego ta idealna ljubav. pocetnickom tragedijom Vilijama Sekspira.. prepunu zlocina. upecatljiviji lik. Pa se Viola zaljubljuje u kneza Orsina. iako u komediji. Tema ove tragedije je vrlo jednostavna. ubistava. “ROMEO I JULIJA” Njegova najpoznatija tragedija. Po svom tragicnom ishodu. Ljubav izmedju Romea i Julije umetnicki je istinita. On je prototip ili slika antipaticnih osobina. I bas svojom realisticnoscu oni pojacavaju uverljivost glavnih likova. u Veroni. karakterom. postoji mnostvo realisticnih likova koji mogu biti veseli (Mekucio) ili dobrocudna i mudra dadilja. To je ljubav dvoje mladih koju sprecavaju roditelji zbog svojih predrasuda. pritom zaljubljena u Violu. Ovi su likovi cvrsce vezani za glavnu radnju nego sto je to u komedijama slucaj. mucenja. puritanca. SPoredni motivi Bogojavljenske noci predstavljaju radnju bogatijom. TRAGEDIJE PRVOG PERIODA “TITUS ANDRONIKUS” Predstavlja tragediju osvete.podnaslovu ove komedije stoji “what you will”. zatim tu su luda Feste koji inace je mudrac i imamo pevaca divnih lirskih pesama. vrlo je uobrazen. Osnovnu liniju radnje cini jedna. ali kad biva kaznjen zbog svoje nadobudnosti/krutosti izaziva i sazaljenje citalaca. dok se u nju kao muskarca zaljubljuje Olivija (njoj se knez neprestano udvara). ozbiljnoscu a Olivija od tragicne zablude. po toku radnje i po onome sto prikazuje. Medjutim zbog violine slicnosti sa njenim bratom. Oko njih. pokazuje prefinjenu plemenitost i dobrotu. a ishod pojedinacan slucaj). ali i humani fra Lorenco. delimicno zasnovana na istorijiskim cinjenicama. Od karaktera istice se Viola koja njavise podseca na Rozalindu i svojom idealnom lepotom. ali je za razliku od njih. moze se samtrati vrstom tragicnog Don Kihotovskog junaka. tako da. ali mozemo reci da su oboje uglavnom idealne osobe Vilijama Sekspira. Dolazi na ilirski dvor kneza Orsina ali presvucena u msko fa bi se sacuvala od napasnika. Radnja je smestena u Italiji. ova tragedija ima dva razlicita niza likova. gde Sekspir obicno smesta svoje komedije. nego odredjene osobe konkretnog mesta i vremena. opet avanturisticka ljubav – mlada Viola posle pretpljenog brodoloma u kojem je kako ona misli izgubila brata blizanca Sebastijana. Julija (Djulijeta) je zivlji. mnoji je mesaju sa njim i dolazi do stvaranja komicnih situacija. 61 . po ugledu na Seneku i Tomasa Kida. To su romanticni i realisticni likovi. ali je nesrecni ishod te ljubavi samo pojedinacni slucaj (opste ljudska cinjenica – ljubav. Ovde se ponovo javlja jedan Falstafovski lik u liku viteza Tobija. Oni su vise opste ljudski likovi.

62 . DRUGI PERIOD SEKSPIROVOG STVARALASTVA Ovo je najplodonosniji period kada Sekspir stvara najzrelija dela. ali je ta poeticnost sada mnogo dublja. Drame ovog perioda pokazuju zreliji pogled na svet. Njegov duh se javlja Brutu pred bitku kod Filipa da bi mu predskazao poraz. koji je idealista. Tragedije koje nastaju u onom periodu su: Hamlet. Magbet i Antonije i Kleopatra. on dovodi do vrhunca svoju umetnost. Drame iz rimske istorije imaju popularne teme. Njegov stih je sada mnogo blizi obicnom govoru.Pomirenje zavadjenih porodica na grobu dvoje mladih deluje vrlo snazno i istinito. Sekspir prikazuje narodne mase negativno. ubistvo Cezara. koji kao kakva kob leti iznad pobunjenika. plitkoumne. Izraz mu je i dalje poetican. Tokom renesanse i zbog toga sto je rimska istorija bila poznatija od istorije drugih zemalja. predstavlja vrlo prakticni politicar Kasio. kao nemilosrdne. U “Juliju Cezaru” pojavljuje se dramski element sa jedne strane. Sama cinjenica o Juliju Cezaru je istorijska istina. Za ovaj period se vrlo cesto kaze da je period pesimizma i dugo se smatralo da je Sekspirov privatni zivot oslikava na dela koja pise. u ovom poretku. Julije Cezar je ubijen jos na pocetku treceg cina. Tragicni junak ovog dela nije Cezar vec Brut.. ka realnosti. Vrlo je zivopisno prikazan i lukavi Antonije. gde se obradjuje zavera Bruta i Kasija.. izmedju privatne i javne licnosti (unutar sebe). Medjutim. i po duhu. stvara vrlo umetnicki vredne karaktere i neke funkcionalne elemente drame (stil. a sa druge rimski narod. Ovim se zavrsava prvi period Sekspirove drame. “JULIJE CEZAR” Ova tragedija nastaje na samom kraju prvog perioda Sekspirovog stvaralastva. a ove narodne mase koje Sekspir prikazuje simbolicno predstavljaju engleski narod tog vremena. pa se i sama tema u tragediji moze poistovetiti sa Sekspirovom kritikom tadasnje Elizabetine apsolutne monarhije. Snazni kontrast Brutu. uglavnom velike tragedije. Fabulu za ovu tragediju Sekspir je uzeo od antickog pisca Plutarha cije mu je delo “Julije Cezar” bilo dostupno na engleskom jeziku. dakle postoji humani smisao na kraju svake tragedije koji znaci afirmaciju zivota posle privremenog trijumfa smrti. Kralj Lir. Cezar i mrtav dominira dramom i ta prisutnost predstavlja duhovnu prisutnost Cezara. Poznat kao plemeniti borac protiv tiranije. zrtva sukoba izmedju ideala i stvarnosti. Otelo. ona je mnogo bliza njegovim kasnijim tragedijama. U ovom periodu. Zavrsetak ove tragedije je vrlo u skladu sa zavrsecima ostalih Sekspirovih tragedija. ima dublji smisao i uglavnom je vezana za karaktere i dramsku radnju. na primer). Antonijevo ustajanje protiv pobunjenika i Brutova smrt. U ovom periodu Sekspir se okrece od idealnih vizija zivota.

“HAMLET” Radnja Hamleta je zasnovana na jednoj srednjovekovnoj danskoj hronici “The Tragedy of Hamlet. Hamlet je ranije. hrabar. 63 . koja odjednom sazreva i sagledava pravu stranu realnosti zivota i eventualno ljudskih zverstava. “Hamlet” je tragedija osvete. a ne cilj. da se zlu treba suprotstaviti oruzjem. uzvisen i plemenit. on postavlja sebi pitanje treba li napustiti takav svet ili mu se suprotstaviti. “Hamlet” je sacuvan u dva kvarto izdanja. po njemu. Modernija tumacinja Hamleta predstavljaju kao svestrano obdarenog renesansnog coveka. predstavlja sredstvo. Za Sekspira svi ovi elementi imaju podredjen znacaj. a kasnije. Hamletovo ludilo je. Hamletova tragedija je u stvari njegova tragicna dilema. plemenit. Po kriticarima on ih uvodi u dramu. Zavrsetak tragedije daje odgovor koji se moze shvatiti na vise nacina. i ta izdanja se razlikuju. pojava Fortinbrasa podrazumeva da je pravda zadovoljena ali i njen izvrsilac je poginuo. u prvom folio izdanju. posebno u doba romantizma tumacen kao neodlucni intelektualac. pojava duha.. Izgleda da ovde postoji nerazresena dilema izmedju apstraktno – hriscanske teze i humanistickog shvatanja. Hamletov odnos prema Ofeliji sazrzi skukob izmedju ljubavi i duznosti. uzima oruzje i time potvrdjuje svoju humanost. koji preuzima veliku odgovornost i duznost da se osveti. Najveca vrednost tragedije je lik samoh Hamleta koji je pametan. I u “Hamletu” postoji “drama u drami”. To je dilema humane licnosti. Prince of Danmark” koja je do Sekspira dosla ne zna se kako. Svoju umetnicku stranu Sekspir usmerava najvise na predstavljanje i psiholoskom razvijanju likova. To. vrlo srodna sa Kidovom “Spanskom tragedijom” tako da se nesumnjivo Sekspir ugledao na Tomasa Kida. po modernijim kriticarima simuliran sto se jasno vidi iz teksta. Drugo izdanje je znatno duze. tekst je mnogo blizi drugom kvartu. a ima nagadjanja da je postojao raniji. Hamlet se odlucuje na suprotstavljanje. zato sto je u toku sprovodjenja pravde odstupio od potpune pravednosti. ali nije isti.. Cak i Ofelija u koju je Hamle bio zaljubljen iskreno joj verovao. njihovih sudbina. ali on ga koristi da bi dao ironican komentar o svojim neprijateljima. shvatljivo tek posle udarca koji zadovija pojavom duha. istoimeni komad Tomasa Kida koji je Sekspir preradio. a nesposoban za delanje. mnostvo ubistava i na kraju smrt svih glavnih likova. ludilo. Postaje sredstvo u rukama njegovih neprijatelja i zato mora biti napustena. zato sto ih trazi publika. sposobnog i za reci i za dela i nalaze odgovor na vecitu dilemu da on osvetu ne izvrsava zbog neodlucnosti vec zato sto mu moralni i verski obziri to ne dozvoljavaju. ali samo u razmisljanjima i na recima. Zbog ovog naglog sazrevanja Hamletove licnosti. U nekim cinicnim izjavama izbija u prvi plan njegovo pravo rospolozenje.

Svet koji izaziva uzas ali i divljenje. lakovernosti. ili samo kao dramski element. Ako ga posmatramo sa istorijskog stanovista. U drami se uzima kao nesto sto se samo po sebi razume. dakle. onda se on prihvata doslovno i ne nagoni nas na razmisljanje o moralu. onda bi sama tragedija bila vrlo pesimisticka. nesto nalik liku Julije u delu “Romeo i Julija” da bi poslusala glas srca. I Otela i Dezdemonu dozivljavamo kao zrtve koje su nesposobne da se odupru ljudskoj podlosti i lukavstvu. Hamletov odnos prema majci ima u sebi neceg morbidnog. vernosti. tugu. Ova tragedija je svet za sebe. U ovoj tragediji ima karakteristika koje na prvi pogled nisu u skladu sa savremenim shvatanjima humanosti. a poruka tragedije je da ce dobro uvek trijumfovati. 64 . “OTELO” Drama “Otelo” zasnovana je na noveli italijanskog pisca Dziraldija Cintija. Tako da su mnogi postali gotovo poslanicki i usli u svakodnevni govor. u tragediji su sadrzani. nastavljaca Hamletove ideje. Otelov lik je herojskije prikazan od Hamletovog. Kriticari smatraju da je tragicna greska u stvari proizvod njegove ljubomore. posebno u Hamletovim monolozima mnogi poeticki izrazi opste ljudskih.Drugo tumacenje bi bilo da je svet zla objektivno jaci od izvrsioca pravde. kako ga i Sekspir tretira. posebno zakon krvne osvete. ali bas taj andjeoski karakter ne moze da opstane u tadasnjoj savremenoj stvarnosti. tako da je Hamletova zrtva predstavljena kao plodonosna. Ona se suprotstavlja svima. I ono je tragedija koja u osnovi ima za cilj da realisticno prikaze tadasnji moderan zivot. uvek primenjivih bezvremenskih istina. a ovaj element je ipak suprotan nasoj etici. U ovoj Sekspirovoj dramu ima najmanje natprirodnih elemenata. Njegovi besni napadi na nju danas su tesko prihvatljivi jer se udaja udovice za muzevljevog brata u nekim delovim sveta ne smatra rodoskrvljem. U Otelovom liku mozemo jasno sagledati tragicnu gresku (po Aristotelu. samilost. da bi se izazvalo sazaljenje kod publike. Ona je prototip nesebicnosti. Pored svega toga. ali je zato mnogo jednostavniji. Dezdemona je jedna od najplemenitijih Sekspirovih heroina. Zato Sekspir na kraju uvodi Fortinbrasa kao nosioca bolje buducnosti i na neki nacin. Kada bismo ova dva tumacenja smatrali zavrsnom recju tragedije. koji su utelovljeni u liku Jaga. etickim principima. potrebno je da se ta greska vidi na sceni). Kritika koja se oslanja na modernu psihologiju nalaze u tome Edipov kompleks. cistote.

doziveo kasnije strasna razocarenja i Glostera sa druge strane. U tom duhovnom uzdizanju pomazu im neki od likova Kent. gorovo zivotinjski. osecanja manje vrednosti. Prva radnja je sira. bolesne ambicioznosti i zeljom za spletkarenje i nanosenje zla. Po tome je ova dram u stvari i drama sudbine. Dve cerke koje nagradjuje zbog svoga ulizistva. najmladju koja mu ne laska i ne hrani mu sujetu. Lirova sudbina prevazilazi sudbinu bilo kog ljudskog zivota i u razvijanju Lirovog karaktera Sekspirova 65 . Njegov saputnik Gloster. sto inicira i njegovu smrt. proklinje i proteruje iz kraljevstva. samozadovoljnog starca tiranina koji kao je zaslepljen svojim kraljevstvom i svojom moci. jer je jon duhovno progledao tek kada je oslepeo. Edgar i Lirova dvorska luda koja je stalno uz njega. posto dotice dno ljudskoga zivota. Kada i sam biva proteran. mozemo je tumaciti kao dramu sukoba pojedinca sa drustvom.Jago predstavlja prototip zlocinca. To je jedna od najsnaznijih karaktera u Sekspirovom dramskom stvaralastvu. i dozivi katarzu. pokaje se. Istoriju samog Lira koji je posto je podelio kraljevstvo dvema cerkama. Kordelija je ubijena. a istu legendu ponavljaju i Spenser i Holinsed. a Kordeliju. Pojam sudbine igra vaznu ulogu u “Otelu” jer on otkriva u drami Otelovu zabludu. bio oslepljen i lisen svega sto je imao. Nije snazan karakter kao sto su Hamlet i Otelo.. Po nekim kriticarima Jago deluje povremeno kao duh zla. koji je poverovao svom nezakonitom sinu Edmundu. Dvorska luda je najmudriji i najbolje obradjen lik od svih Sekspirovih dvorskih budala. pocinje da shvata zlo koje je pocinio i samim tim se uzdize ka pravoj covecnosti. odnos idealnih teznji sa realisticnom stvarnoscu. Glavni lik u tragedije je Lir. mozemo je nazvati opste ljudskom. Kordelija. Predstavlja duhovno uzdizanje glavnog junaka. postojao je jedan istoimeni komad koji je Sekspir iskoristio kao gradju za tragediju a to je detalj iz Sidnijeve “Arkadije” o Glosterovoj istoriji. nezavisne jedne od drugih. “KRALJ LIR” Gradju za ovu dramu Sekspir nalzai u legendi iz britanske predistorije “Hronike Dzefrija od Monmaunta”. takodje dozivljava duhovno uzdizanje. Sa slabostima i patnjom koji sam sebe moze da preispita.. vec mu ukazuje na svaku gresku. Osim toga. a najbolju i najmladju proterao iz svog kraljevstva. Kralj Lir sadrzi dve paralelene radnje. ali su u stvari njegove osobine odraz njegovih kompleksa. a druga predstavlja konkretan slucaj iz zivota koji je gotovo nezavistan od glave radnje ali je tu prvenstveno da bi pojacala efekat glavne radnje. Zatim. TO su u biti dve paralelne price. Na pocetku tragedije Lira vidimo kao sebicnog . Njega pre mozemo poistovetiti sa obicnim covekom.

zlim glasovima u svom egu i nagovorima svoje zene. Posle njega ubija se Kleopatra. Kordelija je i suvise pozrtvovana i dobra da bi opstala u sveku kakav jeste. i to ne zlocinac zbog casti (kao Otelo). a onda nizom zlocina zeli da zadrzi vlast po svaku cenu. Magbet kao lik je jedan herojski lik koji podleze iskusenju. “ANTONIJE I KLEOPATRA” Tragedija iz rimske istorije. Ledi Magbet je u pocetku delovala snaznije. iz price kja se nalazi u Holinsedovoj “Hronici”. Olben. odlucnije od muza. a u stvari je prva poklekla pod teretom grize savesti. Za razliku od ostalih junaka Magbet je zlocinac. i zbog njegove smrti a i zbog doga da ne bi postala Oktavijanov ratni plen i trijumf. Bitan detalj su Magbetobim monolozi. ne postoji 66 . Vrlo bitan detalj jeste iskusenje. iz engleskog pprevoda Plutarhovih zapisa. ima mnogo prikaza bitaka. pravi politicke greske i na kraju se ubija. vec zlocinac zbog ambicije podstaknut prorocanstvom vestica. jeze i tame. U kojima Sekspir podstice vecno pitanje covekovog opstanka na zemlji. Tragedija pokazuje poslednje godine Antonijevog zivota kada on zbog ljubavi prema Kleopatri potpuno zanemaruje borbu za prevlast. On ubija kralja Dankana. izvrsavanja zlocina i bolesne ambicije odrazava se i na njihov vrlo skladan brak i na njihovu psihu. Ledi Magbet je u principu slabija od njega. Po kriticarima ova tragedija podseca na dramske hronike. Tako da kriticari ovu tragediju smatraju humanom i poeticnom tragedijom. a tragicnost se ogleda sto ne oseca grizu savesti u onoj meri u kojoj bi trebalo i shvata da mora ici dalje putem kojim je krenuo. U sustini ova tragedija je istorija moralnog pada dehumanizovanih glavnih junaka. mracnih sila koja se javljaju u coveku i koja podsticu delovanje koje nesumnjivo odredjuje sudbinu glavnih junaka. razvoj njene humanosti nastavljaju i obicni ljudi: Kent. U tragediji ima neke ironije u tome sto se Antonije ubija zbog lazne vesti da je Kleopatra mrtva a ne zbog toga sto ce izgubiti carstvo. malo pre Oktavijanove pobede. U tragediji imamo atmosferu noci. Pretpostavlja se da je namerno obradio skotsku temu da bi se dodvorio kralju Dzejmsu koji se u drami pojavljuje kao Bonkov potomak. a pred dehumanizacije. ali na putu zlocina mnogo je odlucnija i brza od Magbeta. i posle njene smrti. imamo delovanje podsvesnih. Edgar. “MAGBET” Sekspir je temu za Magbeta uzeo iz stare skotske istorije. Tragediju Magbetovu mozemo nazvati studijom zlocina i grize savesti. Medjutim.teznja je bila da naslika covekov put od zablude do istine.

Kleopatru kao strasnu i sa mnogo poetske snage tako da se ljubav u ovoj drami u mnogome razlikuje od ljubavi u ostalim njegovim dramama. da se u stvari bori protiv necega sot je on sam. Tako da je u osnovi ove tragedije u stvari tragicnost (kobna strast) sladostasca koja takodje dehumanizuju ljudski lik. koji su ga prvo izabrali za konzula pa su mu pod uticajem dvojice tribuna oduzeli tu titulu. Tek kad ga njegova majka i zena mole da odustane. TRECI PERIOD SEKSPIROVOG STVARALASTVA 67 . Njegov stav ima moralno opravdanje ali.jedinstvo mesta. Karakteri junaka su uglavnom realisticni. politickom zivotu. Tema je uzeta iz rimske istorije. Odisejem. Osim moralnog problema. ponosni neustrasivi ratnik. koje predstavlja sukob izmedju drustva i pojedinca. “KORIOLAN” Ovo je takodje tragedija koja zasluzuje posebnu paznju jer jeu to vreme postala poseno popularna. ali ne ume da se snadje u mirnodopskom. “TROIL I KRESIDA” Ovo je tragedija zasnovana na srednjevekovnom izvoru ko i Coserov roman u stihu. u drami postoji i politicki problem. napisao je jos tri tragedije i dve komedije. Koriolan je rimljanin. duboko je uvredjen postupkom Rimljana. posten. on shvata. ali ga po povratku Volscani ubijaju kao izdajnika. osim ljubavi njegova majka Volunija. On raskalasno i strasno zivi sa Kleopatrom u Aleksandriji dok njegov protivnik Oktavijan osvaja teritorije u bitkama. Postoji misljenje da je to parodija na Ilijadu. A pored njih. Njegova majka uspeva da ga nagovori da odustane od unistavanja rodnog grada. veliki je borac. Troil je savrsen i castan junak od pocetka do kraja drame. ali ga vise dozivljavamo kao zrtvu nego kao heroja. “Koriolan” se smatra tragedijom oholosti. kad se pridruzuje Volscanima i predvodi ih. Na kraju drugog perioda Sekpsirovog stvaralasta. Drustvo predstavlja. Tragicna sudbina Antonija moze se svesti na sukob izmedju ljubavi i duznosti. nesebican. Sporednu radnju cine dogadjaji Trojanskog rata sa Ahilom. te on prelazi u tabor rimskih neprijatelja Volscana i predvodi ih u pohodu na Rim. Sekspir je prikazao ljubav Antonija. treba pomenuti i lik mudrog starog filozofa Menenija koji u drami predstavlja suprotnost Koriolanu. komandant. njegova cast prerasta u oholst i sovetu. Diomedom i ostalim junacima. a lik Koriolana predstavlja aristokratskog junaka visokih moralnih nacela.

poznavalac raznih knjiga carolija. religiozna proza. PROZA SEKSPIROVOG DOBA Od proze u Sekspirovom dobu najvise se razvijaju: prevodi. Kraj je uvek srecan. putopisi i tzv. a da bi se taj skok opravdao. prognan je iz svog kraljevstva. glavni lik. Ova drama ima slicnosti sa komedijom “Kako vam drago”. ali u kojima vise od komike ima fantazija.Sekspir je u svom trecem periodu stvaralastva napisao cetiri drame. Ovaj period se razlikuje od ostalih po opstim karakteristikama. Ferdinand. sin napuljskog kralja zaljubljuje se u Mirandu i Prospero na kraju pristaje na tu ljubav. koje su mu omogucile moc nad prirodnim silama i duhovima Arijelu. “Bura” sadrzi baletske scene. providjenja i imamo srecan kraj. te se mogu svrstati u tragikomedije. kralja Leonta i posledice koje iz toga proisticu. “BURA” U ovom delu je u osnovi realisticna radnja. alegorije. Kalibanu i Ferdinandu. prevodi su u ovom periodu bili iz druge ili trece ruke. ali izmesana sa elementima zivotne skromnosti. Leontova zaslepljenost moze se porediti za Lirovom. muzike i scenskih efekata. ali je njihov kvalitet bio vrlo diskutabilan. a najuspeliji prevod tog vremena je prevod Plutarhovog dela “Zivoti” koji je uradio Tomas Nes. racunajuci i “Perikla” i jednu dramsku hroniku “Henri VIII”. Prevodilo se mnogo. U “Zimskoj bajci” nalazimo cuda. Drame ovog perioda slicne su romanticnim komedijama. Sekspir na pocetku cetvrtog cina uvodi personifikovano Vreme. Zanimljiva je kompozicija drame. kao i proces od spoznaje greha do pokajanja. posebno se cini karakteristican skok izmedju treceg i cetvrtog cina (vremenska razlika izmedju ova dva cina je 16 godina). profesor u Kembridzu. Ove su novele sluzile kao izvor Sekspiru i drugim dramaticarima. “ZIMSKA BAJKA” Jedna od drama je i “Zimska bajka”. najcesce Bokacovih. U ovoj “Zimskoj bajci” u osnovi je masta. a najbolji prevodilac klasicnih grckih i rimskih dela bio je Filemon Holand. Prospero je mudrac. pesama. ali ima i tragicnih elemenata. ali sa elementima fantazije. ima dosta lirike. natprirodnih licnosti. Prospero. Ona je zasnovana na noveli Roberta Grina “Pandosto” i ima dosta zanimljivosti ali je osnovna tema nepravedno sumnjicenje Hermione od strane njenog muza. 68 . Vazni prevodi u ovom trenutku su prevodi italijanskih novela. boravi na pustom ostrvu i sa njim su samo duhovi likova koje je pokorio i njegova cerka Miranda.

Takodje pripada univerzitetskim umovima. Umesto toga. fo svoje smrti preveo je: Livija.. godine na konferenciji sa crkvenim poglavarima kralj Dzejms I pozeleo je da se napise autentican prevod Biblije. Napisan je veliki broj pastoralnih fantasticnih istorija u tzv. Plutarha – njegova moralna dela. Delo je vrlo literarno napisano i odise patriotizmom. Izdavac putopisa bio je Ricard Haklut. pod nazivom “Biblija kralja Dzejmsa”. On je poznat kao zacetnik moderne filozofije. godine prevod je objavljen. a narocito “Pandosto”.Rodjen sredinom 16. Najvazniji teoloski pisac bio je Ricard Huner. godine. Bio je dobar hronicar i najpoznatija mu je pripovetka “Rosalinda” koja je po kriticarima posluzila Sekspiru za njegovu komediju ”Kako vam drago”. ali 1621. On u svojim delima akcenat posebno stavlja na realisticno. odnosno naucnog prikazivanja dogadjaja iz proslosti. ali nijedno delo se ne moze izdvojiti kao knjizevno vazno. Radilo je 47 poglavara na prevodu i 1611. Osim religiozne proze razvijaju se jos romanticna i realisticna proza. Posle vise prevoda Svetog Pisma u 16. Rodjen je u Londonu u uglednoj porodici. 1604. Tu je religiozna proza gde je znacajan prevod Biblije. nastavljaju da se razvijaju srednjevekovni letopisi – hronike. ali i kao knjizevnik. U periodu od 1600. tako da se njegova dela smatraju realisticnim moralizatorskim spisima. Realisticnu prozu pise i Tomas Nes. poznata je i hronika Vilijama Harisona pod nazivom “Opis Engleske”.. godine. U ovo vreme nema prave istorije. studirao je u Kembridzu i bio je pristalica Aristotelovih ideja. Skotske i Irske”. Njegovo najpoznatije delo je “Nesrecni putnik”. ali kada se grof pobunio prtiv kraljice Elizabete. Osim Holinsedovog dela. Za vreme vladavine Dzejmsa I napredovao je u karijeri. Za ovaj period znacajan je prevod Tomasa Seltona – Servantesov “Don Kihot” koji je preveden 1612. veku u ovom periodu napisan je prevod koji je prihvacen i koji predstavlja do danas spomenik engleske proze. Razvijale su se i hronike. On je napisao nekoliko duzih pripovedaka iz zivota zanatlija i interesantno u njegovoj prozi je razvijanje vrlo zivih dijaloga kroz koje zalazimo u psihologiju likova. Medju piscima ove vrste lirika mozemo pomenuti Roberta Grina sa njegovim romanticnim pripovetkama. Kenofononu “Kirupediju”. Posebno mesto medju proznim piscima zauzima Frensis Bekon. Pripovetke ove vrste pisao je jos jedan pesnik univerzitetskih umova. veka a umro je 1637. postao je lord – kancelar. Tu mozemo pomenuti i Tomasa Delonija. godine biva optuzen za korupciju 69 . Bio je prijatelj sa grofom Eseksom. jufjuistickom stilu. Tomas Lodz. koji predstavljaju opisivanje dogadjaja sa religioznim moralnim komentarom. Najvise koriscena hronika je Holinsedova “Hronika” koja se zove “Hronika Engleske. vec i mnoga politicka pitanja. Osim prevoda postoje i putopisi: beleske o putovanjima. Interesovanje za religiju u ovom periodu raste i u okviru religiozne proze ne obradjuju se samo religiozne i eticke teme. Bekon je morao da mu bude tuzilac.

Samo mali broj eseja dotice i neke estetske teme – o lepoti. kreitikuje dotadasnje metode istrazivanja. Opisuje odela. U ovom delu Bekon prikazuje tamosnje stanje nauke. indukciju i eksperiment. i u delu autor plovi od Perua prema Japanu. jedan od najpoznatijih je “Nova Atlantida”. ta fa zovu “ocem moderne filozofije”. “Novi organon” napisan je kao suprotnost Aristotelovom “organonu” i u njemu Bekon izlaze glavna nacela metoda naucnog istrazivanja.. godine na engleskom i 1623. Posebno istice iskustvo kao izvor znanja. Nakon tamnicenja morao je da se povuce na neko od svojih imanja gde je i umro. odela koja izgledaju mnogo bogatije i kvalitetnija su od evropskih. godine na latinskom jeziku. To su kratke rasprave sa etickim temama. Od filozofskih dela najblize knjizevnosti je Bekonovo delo “Unapredjivanje znanja”. Bekon izrazava pravu renesansnu ljuba prema spoljnom svetu.. gradjane nove zemlje. Otkrivanje cinjenica tj.i oteran u tamnicu... te ga vetar odnosi u nepoznatom pravcu do neke nepoznate zemlje gde on nalazi naprednu nauku i civilizaciju.. Ton u esejima je vrlo ozbiljan. umesto dedukcije. Ono sto se moze izdvojiti u radu Bekona jesu njegovi “Eseji”. 70 . istine putem racionalnog misljenja i u delu podeban akcenat stavlja na pobedu coveka nad prirodom. objavljene 1605. o vrtovima. Stil je vrlo jednostavan. svecanosti. praznoverice.. Ovo se delo smatra naucno – fantasticnom utopijom. Bekon je znacajan po svojoj naucnoj i filozofskoj misli. Napisano u dve knjige.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful