Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« Zrenjanin

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA EKONOMSKIH POTENCIJALA TRŽIŠTA ISKORIŠĆENIH AUTOMOBILA U SRBIJI

Prof. dr Milan Pavlović

Duško Medić, 616-05/06, Upravljanje tehničkim sistemima – ekološko inženjerstvo

Zrenjanin, 2011.

SADRŽAJ
DIPLOMSKI RAD...............................................................................................................................1 ANALIZA EKONOMSKIH POTENCIJALA TRŽIŠTA ISKORIŠĆENIH AUTOMOBILA U SRBIJI...........................................................................................................................................................1 SADRŽAJ....................................................................................................................................................2 SPISAK SLIKA U RADU....................................................................................................................................3 SPISAK TABELA U RADU.................................................................................................................................3 1 UVOD.........................................................................................................................................................4 1.1 RECIKLAŽA......................................................................................................................................5 1.1.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO? .......................................................................................7 1.1.2 ZAŠTO RECIKLIRATI, REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA...............................................................................................................7 1.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA.......................................................................................8 1.2.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA....................................................9 1.2.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI.......................................................................................10 1.2.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA...........................................11 1.2.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE.........................................................12 2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA......................................................................................................13 2.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV......................................................................................13 2.2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV......................................................................15 2.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV..................................................................................16 2.4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV.................................................................16 3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV ......................................................................................................................................................................22 3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA...............24 4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV....................................................................................................................27 4.1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM...........................27 4.1.1 METAL I ALUMINIJUM..........................................................................................................27 4.1.2 BAKAR......................................................................................................................................33 4.1.3 OLOVO.....................................................................................................................................33 4.1.4 ALUMINIJUM..........................................................................................................................33 4.1.5 OSTALI MATERIJALI..............................................................................................................33 4.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV.................................................................................34 5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI .....................40 6 ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................45 7 LITERATURA........................................................................................................................................46 ANEKS 1....................................................................................................................................................48 8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE):.....................................49 8.1.1 Akumulatori...............................................................................................................................49 8.1.2 Antifriz.......................................................................................................................................50 8.1.3 Elektronski otpad......................................................................................................................50 8.1.4 Gume.........................................................................................................................................50 8.1.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA ...............................................51 8.1.6 OTPACI I OSTACI OD METALA.............................................................................................51 8.1.7 OTPADNA PLASTIKA..............................................................................................................54 8.1.8 OTPADNA ULJA......................................................................................................................55

2

ANEKS 2....................................................................................................................................................56 9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA......................................................................................................................................................57 9.1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA...........................................................................................................................57 9.1.1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila............59 9.1.2 Vazdušni jastuci (airbags)........................................................................................................59 9.1.3 Skinuti akumulator....................................................................................................................60 9.1.4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera........................................................................61 9.1.5 Kontrola grejanja......................................................................................................................61 9.1.6 Uklonite balansere....................................................................................................................61 9.1.7 Uklonite motorno ulje...............................................................................................................61 9.1.8 Filter za ulje..............................................................................................................................61 9.1.9 Transmisiona ulja.....................................................................................................................61 9.1.10 Rashladne tečnosti (antifriz)...................................................................................................62 9.1.11 Hidraulična ulja......................................................................................................................62 9.1.12 Tačnosti za pranje stakala......................................................................................................63 9.1.13 Rezervoar za gorivo................................................................................................................63 9.1.14 Sistem suspendora...................................................................................................................64 9.1.15 Katalizator..............................................................................................................................64 9.1.16 Klima uređaj...........................................................................................................................65 9.1.17 Gas boca.................................................................................................................................65 9.1.18 Skopke koje sadrže živu...........................................................................................................65 9.1.19 Ostali opasni predmeti............................................................................................................66 9.1.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila.................66

Spisak slika u radu
SLIKA 1. AKTIVNOSTI NA KRAJU ŽIVOTNOG CIKLUSA AUTOMOBILA [21]......................11 SLIKA 2 – SASTAV MATERIJALA PROSEČNOG EVROPSKOG VOZILA ................................14 SLIKA 3. TRŽIŠTE ALUMINIJUMA I METALA U TONAMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005. GODINI, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE............................................................................28 SLIKA 4. VREDNOST UVOZA I IZVOZA PO PRETEŽNOJ DELATNOSTI PROIZVOĐAČA ZA RECIKLAŽU OD 2003. DO 2008. GODINE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................................................................................................................................................29 SLIKA 4. INDUSTRIJSKI PROIZVODI OSTVARENI RECIKLAŽOM METALNIH OTPADATAKA I OSTATAKA U TONAMA OD 2003. DO 2008. GODINE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................................................................................................30 SLIKA 5. BROJ REGISTROVANIH AUTOMOBILA U REPUBLICI SRBIJI PO GODINI REGISTRACIJE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE..............................................................................36 SLIKA 6. RAZVOJNE ETAPE I PROMENA PARADIGMI U PRIVREDI UPRAVLJANJA OTPADOM U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ, AUSTRIJI I SRBIJI [14].........................................38 SLIKA 7. PROSTORNA RASPOREĐENOST DO SADA OVLAŠEĆNIH OPERATERA ZA RECIKLAŽU OTPADNIH VOZILA U REPUBLICI SRBIJI.............................................................41

Spisak tabela u radu
TABELA 1 - PROCENTUALNO UČEŠĆE POJEDINIH MATERIJALA PO VOZILU I NJIHOV STEPEN RECIKLABILNOSTI..............................................................................................15

3

.................. GODINE..28 TABELA 7. DO 2008...... DO 2008..............................28 TABELA 8............................... INPUTI I OUTPUTI SISTEMA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ISKORIŠĆENOG ZASTAVINOG AUTOMOBILA ..............................................................................44 TABELA 20................... LISTA OVLAŠTENIH OPERATERA ZA RECIKLAŽU OTPADNIH VOZILA U REPUBLICI SRBIJI ........ GODINE [30]...................... GODINE........................................................................... PRIVREDNA KOMORA SRBIJE.................................................... PROIZVODNJA VAŽNIJIH METALSKIH PROIZVODA U CENTRALNOJ SRBIJI I VOJVODINI U 1990.............. GODINE....................................................................................................42 TABELA 18.................... APROKSIMACIJA UKUPNIH GODIŠNJIH TROŠKOVA RECIKLAŽE MOTORNIH VOZILA NA TERITORIJI OPŠTINE APATIN [19]........................................ GODINE.............................................................. REGISTROVANA DRUMSKA MOTORNA I PRIKLJUČNA VOZILA..16 TABELA 5.33 TABELA 13.................35 TABELA 14.............................................................................................. GODINI [2]........................ REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE................. INDUSTRIJSKI PROIZVODI OD RECIKLIRANOG OTPADA OD 2004................................................................................. 37 TABELA 16............................. POPIS DEMONTAŽNICA I ŠREDERA KAO I VREDNOSTI ELV ŠIROM SVETA 1997........................................... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE............................44 1 UVOD Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji zahtevan je zadatak u kojem je neophodno istražiti međuzavisnost delovanja tržišnih činilaca na oblikovanje potražnje i ponude sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila (End-ofLife Vehicle) u Republici Srbiji..................................... GODINI.......... TRŽIŠTE SEKUNDARNIH MATERIJALA U EVRIMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005.................................. BRUTO DOMAĆI PROIZVOD OD RECIKLAŽE OD 1999..... DO 2008..43 TABELA 19.................................................32 TABELA 11.............TABELA 2.................................................39 TABELA 17.... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................... I 2000............ BROJ PRVI PUT REGISTROVANIH DRUMSKA MOTORNA I PRIKLJUČNA VOZILA...... GODINI................... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE.............. VREDNOST UVOZA I IZVOZA PO PRETEŽNOJ DELATNOSTI PROIZVOĐAČA ZA RECIKLAŽU OD 2003................................................................. PROCENA GODIŠNJIH GUBITKA SEKUNDARNIH MATERIJALA U SRBIJI ............................................................... TRŽIŠTE SEKUNDARNIH MATERIJALA U TONAMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005.......... INDUSTRIJSKI PROIZVODI OSTVARENI RECIKLAŽOM OD 2003............. SPECIFIČNE PRIMARNE I SEKUNDARNE ENERGIJE PROIZVODNJE MATERIJALA KOJI SE KORISTE U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI...15 TABELA 3....28 TABELA 6.36 TABELA 15.............30 TABELA 9............................ PROCENJENI UKUPNI PRIHOD OD DOBIJENIH SIROVINA PO VOZILU NA TERITORIJI OPŠTINE APATIN [19].......... TROŠKOVI INVESTICIJE OPŠTINSKE DEMONTAŽNICE U KOJOJ JE PROCENJENO 514 OTPADNIH AUTOMOBILA GODIŠNJE [19]...... PREGLED PREDUZEĆA I NJIHOVOG KAPACITETA PRERADE OBOJENIH METALA U SRBIJI [13]...... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE.30 TABELA 10................................................... pored neophodne analize tržišta ponude i tržišta 4 ........ REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE.. Ali.................................... DO 2008.....32 TABELA 12... PRIVREDNA KOMORA SRBIJE.

nabavke reciklaže ELV u Srbiji. granice i samo funkcionisanje. smanjila potrošnja sirovina. emisiju štetnih materija u vazduh.000 kg. procesa sistema reciklaže i trgovine ELV. Izračunaćemo energetsku uštedu u proizvodnji metala u Srbiji iz recikližnih sirovina oslanjajući se na velik broj svetskih radova publikovanim u ovoj oblasti. a oni će nam pomoći u sagledavanju optimalnog tehnološkog tretmana u Srbiji. ali velikog broja radova zemalja Evropske Unije i drugih ekonomski razvijenih država. smanjila potrošnja energije. ali i oni koji upravljaju svetskom i evropskom reciklažom iskorišćenih motornih vozila. Kako bismo odgovorili na ovako obiman zadatak. kao i proceni potrebnih investicija. moramo ispitati i isplativost poslovanja i optimalno funkcionisanje reciklaže. zatim proceniti ekonomski potencijal sistema reciklaže ELV i proceniti neophodne investicije u ovaj sektor. sagledavanju ekonomskih potencijala tržišta. Sagledaćemo tržište ponude i tražnje za sirovinama nastalim u sistemu reciklaže ELV u Srbiji. istražiti njegove potencijale i pokušati proceniti neophodne investicije u cilju optimalizacije tržišta i njihovu isplativost. U radu Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sagledaćemo faktore upravljanja sekundarnim sirovinama. Ali. kao i oslanjanje na velik broj domaćih istraživačih radova. smanjilo zagađenje vazduha (iz procesa spaljivanja) i zagađenje voda (od deponovanja). pa i dostizanjem optimalnog tehnološkog tretmana u sistemu za reciklažu iskorišćenih motornih vozila. što će nam pomoći u proceni troškova životnog ciklusa ELV. 5 . U cilju sagledavanja sistema reciklaže ELV koristićemo alat za analizu životnog veka motornih vozila. Pre svega. neophodna su uprošćavanja i aproksimacije. i na proceni troškova neophodnog deponovanja nastalog čvrstog otpada i neupotrebljivih fluida. koristeći se procenom troškova odlaganja otpada u zemljama sličnog stepena razvoja i veličine Republici Srbiji.1 RECIKLAŽA Recikliranje (recycle) uključuje obradu korišćenih materijala (otpada) u nove proizvode kako bi se sprečilo rasipanje potencijalno korisnih materijala. 1. delova za ponovnu upotrebu. Istražićemo količine nastalog čvrstog otpada. ostataka nakon šrederovanja. Procenićemo troškove životnog ciklusa (Life Cycle Costing) sistema reciklaže ELV. kao i svim neophodnim merama opreza u cilju zaštite radnika i životne sredine. Dakle. Pažnja u ovom radu posvećena je i analizi neophodnih standarda koje takva industrijska delatnost zahteva. Samo funkcionisanje sistema analiziraćemo na procenjenoj funkcionalnoj jedinici automobila prosečne mase od 1. analiziraće se faktori upravljanja tržištem ELV u Republici Srbiji. zagađenja voda i po životnu sredinu drugih značajnih emisija. analizu životnog ciklusa kraja životnog veka vozila kako bismo sagledali sve energetske i sirovinske ulazne i izlazne veličine ovog sistema.

godine od 69 €/toni. godini. Sama trgovina materijalima nastalim reciklažom raznovrsna je. od 50 do 80% računara namenjenih za reciklažu. tekstila i elektronike. komponentu hijerahije upravljanja otpadom tzv. zatim mu je cena pala na 22€/toni. 3R . i postaje zapravo samo "kolekcija". Pojedine zemlje trguju sa neprerađenim reciklatima. pa recikliranje mnogih proizvoda ili materijala uključuje njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji različitih drugih materijala ili proizvoda. ponovno korišćenje. postoje različiti odgovori. godine. To uključuje odgovarajući “izvor” reciklata. Recikliranje se preduzima i zbog spasavanja određenih materijala iz složenih proizvoda. Iako je – u Evropskoj Uniji od 2008. Cena PET plastike je sa 182 €/toni. Međutim. papira. Ona. postoje i procene poput one kada je danski Institut za procenu uticaju na životnu sredinu.Recikliranje je vrlo bitna. ili zbog svoje opasne prirode (npr. Tako se tvrdi da se u Sjedinjim Američkim Državama. ali i na oporavak (recovery) i zbrinjavanje (disposal) – važno je napomenuti da je sam cilj hijerarhije otpada izvlačenje najvišeg stepena praktične koristi od proizvoda na kraju životnog veka i ostvariti minimalizaciju otpada. plastike. Na pitanje da li je recikliranje ekonomski opravdano. uklanjanje žive). značajno je napomenuti da su one u 2008. najekonomičnija metoda za odlaganje ambalaže pića. ipak. Dok je poznato da je Kina do sada ilegalno uvozila elektronski otpad.hijerarhija smanjanja količine otpada po redosledu važnosti. Ova poslednja dva uslova se često previde. olovo iz akumulatora). ne vodeći računa o zdravlju radnika ili nastale štete po životnu sredinu.. do 2008. Svakako. metala. reciklažu. Karton je prosečno plaćan oko 62 €/toni u periodu od 2004. 2004. te potencijal potražnje za materijale nastale reciklažom. nakon revitalizacije (reduce) i ponovnog korišćenja (reuse) čini treću. reciklaža je nepotpuna. godini pale pre njihovog skoka u 2009. i pored brige većine drugih zemalja da je krajnja sudbina tih reciklata nepoznata i da oni završavaju ne deponijama umesto da se prerađuju. Lokalne zajednice u razvijenijim državama vide budžetsku korist od sprovođenja programa reciklaže. da bi dostigao cenu maja 2009. uglavnom zbog smanjenja troškova deponovanja. recikliranje materijala preduzima se kako bi se proizvela sirovina za proizvodnju. zapravo ne reciklira. Međutim. određeni uslovi moraju postojati kako bi reciklaža bila ekonomski isplativa i ekološki efikasnija. Okvirnom direktivom o otpadu (Directive 2008/98/EC on waste). godine cenu od 227 €/toni. i kasnije ga rastavljala i reciklirala kako bi obezbedila monetarnu korist. pa čak i one napravljene od aluminijuma [28]. godine. činjenica je da je njih teško iskoreniti. bilo zbog njihove vrednosti (npr. bez tehničko-tehnološkog sistema reciklaže i potražnje na tržištu za sekundarnih sirovinama dobijenim reciklažom. sistem za izdvajanje reciklata iz otpada u blizini mesta sposobnog za preradu tog reciklata. Što se tiče cena reciklata. treća komponenta modernog upravljanja otpadima. sama hijerarhija otpada proširena na pet komponenata: revitalizaciju. Recikližni materijali uključuju mnoge vrste stakla. 6 . zaključio da je spaljivanje. U strogom smislu. pala na 87 €/toni da bi dostigla 2009. Iako je kineska vlada zabranila ove prakse. to je često teško ili previše skupo. osnovnu.

Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. i to najviše zahvaljujući procesu oporavka metala iz automobila2.1. u SAD sa povećanjem recikliranja i kompostiranja – sa približno 8 miliona metričkih tona (8%) u 1974. proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina. tretmanom (u slučaju kompostiranja) i prevoza otpada do objekata prerade [27]. Raspad otpada propraćen je proizvodnjom štetnih gasova i procednih voda na deponijama koje uzrokuju zagađenje vazduha i vode. Metali se mogu više puta reciklirati. I pored uvećane emisije gasova staklene bašte povećanim sakupljanjem. 7 .1. štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodnja sirovina.2 miliona metričkih tona godišnje ekvivaletnog ugljenika MMTCE (jedinica za merenje gasova staklene bašte). ono smatra najvažnijom aktivnošću za održivu budućnost metalnih proizvoda. tako se 95% potroši manje energije za proizvodnju aluminijuma. a 70% za bakar [22]. Sistemi za reciklažu ELV. u reciklaži automobila prelazi 75%. tako i dobit u smanjenju zagađenja. i na drugi – „reciklabilnost“ koja. separacijom. zadivljuju svojim performansama – obratimo pažnju na dva. 1. 80% za magnezijem i olovo. ključna. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje. Recikliranje smanjuje otpad na deponijama i tako smanjuje cenu odlaganja. stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem.2 ZAŠTO RECIKLIRATI. Osim toga. pokazatelja performanse reciklaže. a da pritom zadrže sva svoja svojstva stoga se. recikliranje i kompostiranje smanjuje emisiju gasova staklene bašte koja bi nastala na deponijama prilikom ispuštanja metana CH4 i ostalih gasova staklene bašte. s obzirom na čuvanje ruda. danas. 1 Što čini reciklažu automobila značajno efikasnijom od reciklaže nekih drugih proizvoda ili materijala. 75% za cink. Nedavno je potvrđeno da je potrošnja energije za proizvodnju materijala iz sekundarnih sirovina nastalih procesom recikliranja znatno manja od one koja se koristi za dobijanje materijala iz ruda u primarnoj proizvodnji. naročito nakon sedamdesetih godina XX veka – nakon uvođenja šredera u proces reciklaže iskorišćenih automobila. godini – izbegnuto je ispuštanje više od 3.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO? Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti. Na prvi – „stopa reciklaže“ koja u razvijenim zemljama sveta prevazilazi 90% ukupnog broja iskorišćenih motornih vozila1. Na primer. danas. Recikliranje doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte povezane sa eksploatacijom ruda i proizvodnjom materijala. REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA Reciklaža iskorišćenih motornih vozila (ELV) u visoko razvijenim državama izvanredno je uspešna. 2 I ovaj performansni nivo prevazilazi reciklažu velikog broja drugih proizvoda ili materijala za pakovanje. kao i potrebu krčenja novih zemljišta za nove deponije. godini na više od 53 miliona metričkih tona (27%) u 1997.1.

freona i sličnih – zahteva poseban tretman i stručnost na mestima demontaže takvog otpada. do onih koji obezbeđuju ponovnu upotrebu polovnih delova ili obezbeđuju nove proizvode od recikliranih materijala. specijalnih ulja. za pojedine vrste otpada. pa i njegovog razvoja u Srbiji jeste doprinos zaštititi životne sredine. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ koji obuhvataju istraživačke i razvojne procese u različitim oblastima: tržište.U raznovrsnoj industriji reciklaže mogućnosti razvoja poslovnih aktivnosti i malih preduzeća skoro su neograničene. životni ciklus vozila čine četiri osnovne faze: 1.4 miliona putničkih i lakih dostavnih vozila [10]. proizvod. odnosno podzakonski akti. na neuslovnim auto-otpadima u kojima nema adekvatnog tehnološkog tretmana i potrebne stručnosti – u procesu u kojem se opasne materije pre nezakonski deponuju nego što se upućuju na preradu. a ne. Faza razvoja predstavlja podršku znanja u čitavom procesu. U Srbiji ima oko 1. ali je preostalo još da se donesu posebni pravilnici. Reciklaža ELV doprinosi zaštiti životne sredine. Industrija reciklaže u celini veoma je raznovrsna i uključuje širok spektar usluga i proizvodnih ekonomskih delatnosti. kočione tečnosti. poslovna strategija i drugo. 1. Srbija na svom putu u Evropsku Uniju moraće uspostaviti sistem reciklaže motornih vozila. društvu i ekonomiji povezanoj sa ponovnim korišćenjem ili reciklažom – mnoge održive poslovne mogućnosti postoje. ne manje važna činjenica u koristi razvoja sistema reciklaže. a u ovom radu simuliraćemo i odrediti najpovoljnije radijuse za našu zemlju kao što ćemo sagledati ekonomske potencijale za uspostavljanje poslovnih aktivnosti u reciklaži motornih vozila. kao i široka podrška javnosti takvom poslu. Reciklažom ELV smanjuje se eksploatacija ruda iz prirodnih sredina i ostvaruje izvor sirovina za proizvodnju novih proizvoda dobijenih od recikliranih materijala. kao do sada u Srbiji. antifriza. tehnologije. Pored ekonomskih koristi od sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila. U Nemačkoj centri za demontažu vozila pokrivaju krug čiji je radijus 50 kilometara. 8 . Osnovana je i Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije [10] što bi trebalo da doprinese uvođenju više reda u ovoj oblasti.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA Životni ciklus proizvoda se može definisati kao vremenski period od nastanka ideje da se nekim proizvodom zadovolji potreba čoveka pa do odstranjivanja proizvoda iz društvene i prirodne sredine. Na osnovu prirode procesa. Nedavno su usvojeni Zakon o upravljanju otpada i Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otapdnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – mart 2009). Uklanjanje ekološki štetnih delova i materija. žive. vazdušnih jastuka. od onih prerađivačkih i sakupljačkih.

koje može biti otvoreno. servisiranje. izdavanje sertifikata za de-registraciju. vazdušni jastuci. 3. delom otvoreno ili zatvoreno. kao i svi drugi potencijalno opasni delovi. U radu fokusićemo se na četvrtu. prvo. prodaju. U toku procesa rasklapanja. tečnosti za pranje. Po veličini. tokom procesa rasklapanja izdvajaju se i svi delovi koji se smatraju profitabilnim. automobil obično odlazi. tečnost iz hladnjaka i preostali benzin ili dizel. isporuku materijala za proizvodnju novih proizvoda i energije i otpremu do skladišta nekorisnog otpada. Pored opasnog otpada i tečnosti koji se uklanjaju po pozitivnim standardima. poslednju fazu životnog ciklusa vozila koja se u nastavku detaljno opisuje. Te tečnosti obično su motorna ulja. isporuku delova za ponovnu ugradnju. uklanjaju se i gume.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA Proces upravljanja iskorišćenim motornim vozilima počinje demontažom vozila i uklanjanjem svih vrednih polovnih delova koji mogu da se ponovo iskoriste. Zadovoljenje ponuda ove potražnje osnovna je poslovna misija većine preduzeća. ali svetlo ćemo usmeriti na analizu ove faze upotrebom alata Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) i nešto novijeg alata Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing). kočiono ulje.2. Gotovo 100 odsto ferometalnog otpada bude oporavljeno. rasklapanje. na u dvorište za rasklapanje. PROIZVODNJA uključuje širok spektar proizvodnih procesa. 9 . počev od proizvodnje delova i sklopova. drugi izvor prihoda od reciklaže. kao što su: preuzimanje od poslednjeg vlasnika.2. pripremu materijala za ponovnu upotrebu kroz različite vrste tehnološkog tretmana. 1. U ovom procesu izdvajaju se svi opasni otpadi ili tečnosti. transmisiono ulje. U zavisnosti od toga kome su opredeljuju. Ti profitabilni delovi uobičajeno su oni koji se mogu ponovo upotrebljavati ili koji će biti prodati na tržištu kao polovni. RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA (End of Life Vehicles. nastalog u procesu analize životnog ciklusa koje ćemo kasnije objasniti. Na kraju radnog veka. Potražnja na tržištu za sirovinama dobijenih reciklažom ELV diriguje uspeh ove industrije. komunikaciju sa kupcima i dr. 4. do izrade kompetnog automobila. KORIŠĆENJE automobila integriše sve pretprodajne i postprodajne procese. akumulator. potražnja je za ferometalnim otpadom koji predstavlja ekonomski podsticaj kompanijama koje se bave sakupljajem ili rasklapanjem vozila. ELV) uključuje sve procese postupanja sa ELV. odnosno propagandne aktivnosti. One se onečišćavaju prostim gravitacionim ceđenjem ili upotrebom pumpi. a ostatak vozila se dalje prodaje firmama koje se bave njegovom preradom. antifriz. biće poslati ili na šrederovanje ili će biti prodati nekim drugim industrijama reciklaže. Potražnja za rezervnim delovima osnovni je izvor prihoda reciklaže iskorišćenih automobila.

spaljivanje. dole. inspekcija. 10 . 1. Šreder. centre za tretman materijala. Ovaj ostatak i pored toga što je dovoljno toksičan da se smatra opasnim otpadom.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI Tehnološki tretman u Srbiji koji uključuje više subjekata – sabirne centre. dr Milana Pavlovića publikovananim u radu Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji [21]. može biti smatran i energetskim izvorom s obzirom da sadrži više od 7% gorive materije. Teži delovi nakon vazdušne separacije potom se šalju na neferometalni separator u kojem se vrtložnom separatoru izoluju neferometalni materijali. centre sa šrederskim postrojenjima. Kontrola. Razvijene su mnoge alternative za preradu ove vrste ostatka (fizička separacija. Demontaža. Sagledavanjem svih potrebnih aktivnosti za reciklažu iskorišćenih automobila vidimo da oni podrazumevaju sledeće: • • • • • • Sakupljanje. Preostali deo automobila. centre za rasklapanje (demontažnice). centre za mehanički tretman ASR (MTASR) i centre za termički tretman ASR (TTASR) – najbolje možemo predstaviti modelom prof.2. Tako je pogodniji za transport na sledeći korak: seckanje (šredererovanje). međutim čini se da je odlaganje na deponije trenutno najprihvatljivije rešenje pre svega zbog visoke cene njihove prerade [3]. On secka automobil na delove veličine pesnice. Ferometali se zatim odvajaju magnetnim postupkom dok se separacija neferometalnih ostataka odvija vazdušnom separacijom. centre za reparaciju delova. piroliza). Šrederovanje i Prerada materijala. naziva se ostatak nakon seckanja automobila (Auto Shredder Residue). automobil može biti presovan.Na kraju svog puta kroz proces rasklapanja. Presovanje. On iznosi oko 20 do 25% od ukupne težine iskorišćenog vozila. Taj ostatak je slaba tačka u recikliranju vozila. presovano auto propušta kroz „čekić mlin“.

uvedena taksa za odlaganje u visini od 45 evra. može biti razvijena neka forma dodatnog troška koja u delu ili celosti može biti položena prilikom kupovine novog vozila. tako da obezbede besplatno preuzimanje iskorišćenog motornog vozila.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA ELV Direktiva zahteva od članica Evropske Unije da se od 1.2015. proporcija ELV materijala potrebnih da se oporavi.za razliku od 2006. Ovi viši ciljevi reciklaže i obnavljanja smanjiće količinu otpada koji će biti odložen. Tako će težina iskorišćene materije iskorišćenog motornog vozila . kao deo totalnog sistema tretmana iskorićenih motornih vozila (ARN).2. reciklira i ponovo upotrebi do 2015. 11 . ELV Direktiva zahteva od ekonomskih činilaca da naprave cenu dostizanja ovih ciljeva. godine. bilo koji veći troškovi dostizanja ovih ciljeva od vrednosti iskorišćenog motornog vozila u vreme odjave registracije ne smeju da budu na teret poslednjeg korisnika. Drugim rečima. Pod postojećim odredbama Direktive. janura 2006. kada je iznosila 964 kg .Slika 1. Ona se naplaćuje na prvoj registraciji vozila i tako se delom finansira mreža registrovanih operatora reciklaže i rasklapanja. godine. a najmanje 85 odsto. ponovo upotrebi i reciklira. 85 odsto težine otpadnog materijala iskorišćenih motornih vozila oporavi. Pri tome. Aktivnosti na kraju životnog ciklusa automobila [21] 1. bar 80 odsto materijala prosečne težine iskorišćenog motornog vozila reciklira i ponovo upotrebi. Prvi slučaj ove prakse u EU razvijen je u Holandiji. U stepenu u kojoj su novonastali troškovi javne vlasti ili auto-proizvođača iznad vrednosti iskorišćenih motornih vozila. a potom i dostižu ciljevi ELV-a. u kojoj je. godine mora da budu 95. godine biti 1025 kg.

proizvođači vozila su trenutno zakonski obavezni da dizajniraju svoja vozila tako da ispunjavaju ciljeve za oporavak i reciklažu datom Direktivom. Smanjenje troškova odlaganja otpada tako što se umanjuje otpad. godine. Do sada je ograničen broj značajnih promena u dizajnu motornih vozila kao rezultat ove Direktive. [1] • • • • 12 . međutim.2. Smanjenje auto kriminala unapređenjem efektivnosti sistema registracije motornih vozila. Ove koristi još uvek su skromne u poređenju sa onim koje se očekuju i koje će voditi sveukupnom smanjenju troškova tretmana. Smanjenje nivoa troškova odlaganja koji javni sektor ima za tretman napuštenih vozila.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE Direktne ekonomske koristi od Direktive nisu trivijalne. ali i investicijama koja su povećavala efikasnost procesa. Procene u Velikoj Britaniji su da će se Direktivom uštedeti godišnje 30 miliona evra između 2007. One uključuju: • Promociju efikasne upotrebe resursa pružanjem podsticaja za inovacije u dizajnu vozila.1. obezbeđujući im održivost u budućnosti. ali oni dovode. kao i kasnijem tretmanu. i 2025. u najmanje. Studije slučaja pokazuju da je unapređena efikasnost sektora tretmana tehničkim i profesionalnim pristupom. Ovi direktni troškovi su celina ili deo troškova koji se moraju izdvajati za odlaganje otpada. i niže troškove drugim generatorima otpada. Postoji niz dokaza da se Direktivom uticalo na razvoj tehnologija u sektoru tretmana – tehnologija sposobnih da smanje troškove sadašnjih metoda. kao i nekažnjivog ostavljanja vozila. smanjenje ilegalne upotrebe motornih vozila.

koža. kompletna analiza životnog ciklusa uključuje tri različite ali preklapajuće komponente: • INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Inventory). Ukoliko bi se sva ta vozila odlagala kao otpad. ANALIZA POBOLJŠANJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Improvement Analysis). kulturni i ekonomski uticaj. Svake godine u celom svetu oko 18 miliona vozila stiže do kraja svog životnog ciklusa. tako i uticaj na ljudski život.2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) alat je nastao šezdesetih godina prošlog veka kao rezultat zabrinutosti naučnika za budućnost fosilnih goriva. drvo. Analiza mogućnosti smanjenja ili izbegavanja uticaja na životnu sredinu kroz ceo životni ciklus proizvoda. Ova analiza može uključivati i kvantitativna i kvalitativna merenja unapređenja . pre. iz iskorišćenih motornih vozila.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV Automobil je proizvod visoke složenosti za čiju se proizvodnju koristi više stotina različitih tehnologija i u koji se ugrađuje oko 15. aluminijuma i drugih minerala [16]. industrijskih procesa. zasnovan na podacima proces kvantifikacije: potreba za energijom i sirovinama. Delovi automobila se proizvode od različitih materijala: čelika. to bi značilo 20 miliona tona (70 miliona m3 po zapremini) novog čvrstog otpada svake godine koji bi opterećivao životnu sredinu. stakla. upotrebe sirovinskih materijala.na primer. upravljanja i upotrebe otpada. obezbeđuje minimalizaciju otpada i upotrebe resursa i energije. stara ulja i drugi fluidi. razmatranje procesa životnog ciklusa proizvoda u cilju obezbeđenja korisnih inputa širem procesu strateškog planiranja. živa i sl. Analiza životnog ciklusa sistemski pristupa evaluaciji posledica na životnu sredinu pojedinog proizvoda. rastvarači. procesa ili aktivnosti. Idealno. procesa ili aktivnosti. u promeni dizajna proizvoda. Ovaj postupak treba da adresira kako ekološki uticaj. Objektivan. • • 2. već. Kada se eliminišu kadmijum. PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Impact Assesment). olovo. tekstil. Za brojne otpatke već je pronađena nova namena. još uvek 3 do 4 odsto od ukupnih otpadaka ostaje u grupi posebno problematičnih. Evaluacioni postupak utvrđivanja uticaja na životnu sredinu komponenata utvrđenih u životnom ciklusu inventara. Predmet interesovanja nisu samo metalni otpaci već i stari papir.000 delova. kao i društveni. Cilj analize životnog ciklusa nije precizan odgovor na postavljena pitanja. procesa ili aktivnosti. zagađenja vazduha i voda. hrom. 13 . Analiza životnog ciklusa pomaže u razumevanju uticaja životnog ciklusa proizvoda na životnu sredinu. čvrstog otpada i drugih emisija u životnu sredinu tokom životnog ciklusa određenog proizvoda.

000 kJ. crni i obojeni.5 1. itd. Vidi se da su metali.3%).4 8 8 44 100 90 6. kao i vrsta upotrebljene plastike (polivinil hlorid.2 1. mesta njene primene.) Slika 2 – Sastav materijala prosečnog evropskog vozila U tabeli broj 1 dato je procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti u Republici Srbiji.4 1 0.6 8 1 1 0. poliuretanska guma.4 Masa po vozilu % 680 250 280 150 60 44 10 6 80 10 10 8 12 15 25 14 2 4 kg 90 90 90 90 90 90 80 90 80 80 Reciklabilnost % kg 612 225 252 135 54 39.6 14 .6 9 5.Sirovinski gledano. Pozitivni aspekt reciklaže ogleda se i sa aspekta angažovane energije u proizvodnji pojedinih materijala.2 2 3. Za dobijanje 1kg čelika iz rude treba angažovati 40. Naziv FEROMETALI Školjka Ostali čelični delovi Liveno gvožđe OBOJENI METALI Legure AlSi Bakar Olovo PLASTIKA I KOMPOZITI ABS Polipropilen PVC Poliester Poliuretan Ostalo FLUIDI Gorivo Motorno ulje 68 25 28 15 6 4. iskorišćena motorna vozila su vrlo važni izvori sekundarnih sirovina.5 2. a iz reciklaže 18. Od plastike prisutne u vozilu reciklabilni su ABS i polipropilen.4 0. polipropilen.8 1. To se odnosi najviše na metale.100 kJ (dvostruko manje) [15]. reciklabilni u visokom procentu. Na slici 2 je prikazan sastav materijala prosečnog evropskog vozila kao i ukupno učešće plastike u prosečnom vozilu (oko 9.2 0. [15].

Procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti 2. podatke o proceni upotrebljene energije tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV.6 Tabela 1 .033 0. a sa druge. INPUT INVENTAR JEDINICA Zastavin automobil Kg Kompresovani vazduh Kg LPG (tečni naftni gas) Kg Dizel Kg El.2 42 10 16 0.1 0.3 0. objavljenog 2007. procentualno učešće pojedinih materijala i stepen reciklabilnosti zastavinih vozila (podaci iz Tablice 1).2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV U daljem radu fokusiraćemo se na evaluaciju uticaja na životni sistem tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV u Srbiji. godine.1 0.081 5.096 7.92 KOLIČINA 1000 612 54 6.Hipoidno ulje Kočione tečnosti Antifriz sa vodom Meripol Freon GUMA Pneumatici Ostali gumeni delovi STAKLO TEKSTIL OSTALO BATERIJA 0.0004076 GRUPA Materijal Reciklirani materijali Emisija u vazduh Tabela 2.1 1 3 0.06 5 3 2 3.4 3 1 0.5 1 6. energija kWh OUTPUT PARAMETAR JEDINICA Zastavin automobil Kg Fero metal Kg Obojeni metali Kg Fluidi Kg Guma kWh Akumulator Kg CO2 Kg NOx Kg CH4 Kg GRUPA Materijal Energija procesa KOLIČINA 1000 1. Inputi i outputi sistema tehnološkog tretmana iskorišćenog zastavinog automobila 15 . nastalog otpada i zagađujućih emisija u vazduh iz rada korejskih naučnika “Life Cycle Assesment of End-of-Life Vehicles Tretment System in Korea”.6 50 30 20 35 10 61 10 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0.04 0. sa jedne strane. uzimajući.3 0.

primarnu energiju. pa i smanjenja štetnih emisija gasova staklene bašte. Upravo kalkulacijom uštede energije. možemo govoriti o važnom delu ekonomskih potencijala reciklaže. procesa ili aktivnosti od faze ideje i proizvodnje.2. koja se troši pri eksploataciji metala iz prirodnih resursa. međutim u ovom delu rada posebnu pažnju ćemo posvetiti smanjenju potrošnje energije potrebne za proizvodnju nekog materijala. Pogledajmo sada specifične primarne i sekundarne energije za neke od materijala koji se koriste u automobilskoj industriji. Pogledaćemo sada uštedu energije u primarnoj i sekundarnoj proizvodnji metala imajući na umu da primarna proizvodanja troši tzv. godine [26]. Oslonićemo se na rezultate istraživanja Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing) kraja životnog veka automobila objavljene u radu Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products u Journal of Sustainable Development u martu 2010. Troškovi životnog ciklusa suma su svih novčanih troškova životnog ciklusa određenog proizvoda. potom za transport i prerada. Materijal Čelik Gvožđe Aluminijum Staklo Olovo Bakar Guma Polipropilen PVC Poliester Energija potreba za primarnu proizvodnju (KJ/kg) 40000 34000 190000 30000 41100 100000 67600 74300 65400 95800 Energija potrebna za sekundarnu proizvodnju (KJ/kg) 18100 24000 26700 13000 8000 45000 43600 42300 29300 50000 Tabela 3. u ovom slučaju životnog ciklusa kraja životnog veka automobila.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV U poslednje vreme sve više se govori o značaju reciklaže za očuvanje svetskih rezervi metala i za njegovu održivu upotrebu u budućnosti. dok se sekundarna energija troši u procesu recikliranja materijala do gotovih proizvoda metala. faze upotrebe do kraja 16 .4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV Ovde ćemo uvesti u rad još jednu procenu i to onu koja će nam kvanitifikovati troškove životnog ciklusa određenog proizvoda. Specifične primarne i sekundarne energije proizvodnje materijala koji se koriste u automobilskoj industriji 2. procesa ili aktivnosti.

Nominalna masa komponenata ili delova Ponovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat 3 Naknada od 40. A.10) Količina plastike i kompozita (kg) = 80 (u uglednom radu 180) Količina materijala visoke vrednosti (kg) = nepoznata (u uglednom radu 37.njihovih života. mada 17 .40) Količina opasnih materija (kg) = nepoznata (međutim zbog osetljivosti ovih materijala koristićemo procenjene količine iz uglednog rada 48. za koju je neophodan i velik broj činjenica stanja ovog sistema u Srbiji. S obzirom da je za precizniju procenu troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila u Srbiji neophodno posebno detaljno istražiti postojeću praksu reciklaže ELV u Srbiji. Generealne informacije o automobilu Količina automobila (komad) = 1 Težina automobila (kg) = 1000 (u uglednom radu 1576) Obuhvaćeni procenat istraživanja = (1000/1000) x 100% = 100% B. kao i da procenimo vrednost potrebnih investicija u ovaj sistem.04 EUR/ELV Drugi korak obuhvata preliminarnu procenu analize ponovnog korišćenja delova.50) Količina obojenih metala (kg) = 60 (u uglednom radu 187. koristiti one podatke koje analogno važe u našoj zemlji u onom delu gde su one poznate. Deo komponenata ili oporavljenih delova Očekivani procenat ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova = 25 Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova = 75 D. to je vrlo važan deo koji će nam pružiti generalni pregled vrednosne i finansijske analize. mi ćemo se u našoj daljoj kalkulaciji troškova.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji. Ovu metodu analize ograničićemo na kraj životnog veka automobila. Prvi korak ovog alata je da odredimo generalne karakteristike ELV. Ovaj korak podeljen je u pet podkoraka. Ona će nam pomoći da sagledamo totalne troškove svakog od procesa ove faze. dok će sve ostale procene troškova biti uzimane onako kako su procenjene za tržište Evropske Unije. Pri tome ćemo. osloniti na gore pominjani rad koji donosi troškove životnog ciklusa automobila marke Jaguar.2) Količina ostalih materijala (kg) = 61 (u uglednom radu 84) Količina električnih materijala (kg) = nepoznata (u uglednom radu 21. čija je težina 1576 kg i koja važi za zemlje visokog razvoja. Sadržaj materijala po kategorijama ELV Količina ferometala (kg) = 680 (u uglednom radu 1017. Generalne karakteristike analiziranog ELV su sledeće: Automobil: Zastava (u uglednom radu Jaguar) Ukupna težina: 1000 kg/ELV (u uglednom radu 1576 kg/ELV) Deo: čitav automobil Prihod od automobila3: 40. u cilju uprošćavanja.80) UKUPNO = 929.8 (u uglednom radu 1576) C. zemlje EU.

(%) ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 25% * 1000 = 250 kg Reciklirane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 75% * 1000 = 750 kg E. Nominalna masa materijala Ferometali (kg) = Očekivani procenat (%) ferometala * Količina ferometala (kg) = 95% * 612 = 581.8 (u uglednom radu 1182) G.80 (procenjeno prema uglednom radu 48.50) Količina obojenih metala (kg) = 54 (u uglednom radu 107.6) Količina opasnih materija (kg) = 48.3 kg Plastični materijali i kompoziti (kg) = Očekivani procenat (%) plastike i kompozita * Količina plastike i kompozita (kg) = 0% * 0 = 0 kg Materijali visoke vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti * Količina materijala visoke vrednosti = 0% * 0 = 0 kg 18 .5 kg Količina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova (kg) = očekivano 25% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 25% * 250 = 62. Očekivana deo oporavljenih materijala Očekivani procenat (%) ferometala Očekivani procenat (%) obojenih metala Očekivani procenat (%) plastike i kompozita Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti Očekivani procenat (%) opasnih materija Rezultujući procenat (%) otpadnih materija = 95 = 95 =0 =0 =0 = 100 = 100 H. Sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnosti Količina ferometala (kg) = 612 (u uglednom radu 890.10) Količina plastike i kompozita (kg) = 0 (u uglednom radu 60) Količina materijala visoke vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 0) Količina ostalih materijala niske vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 75. Detalji ovog koraka su sledeći: F.80) UKUPNO = 714.4 kg Obojeni metali (kg) = Očekivani procenat (%) obojenih metala * Količina obojenih metala (kg) = 95% * 54 = 51.5 kg Treći korak obuhvata obim sadržaja za recikliranje. Sadržaj po kategorijama ponovno upotrebljavanih komponenti ili delova Količina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi (kg) = očekivano 75% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 75% * 250 = 187.

5 = 68.80 = 48. ili će otpad završiti na deponiji ili će biti upotrebljen u svrhu energetskog oporavka. s obzirom da u praksi trenutno kompanije svega 10% ELV kupuju po ovoj ceni. svaku kompontentu ili svaki materijal.00404 EUR UKUPNI PROFIT AKVIZICIJE = Ukupni prihod akvizicije – Ukupni troškovi akvizicije = 4. K. Demontažnice (centri za rasklapanje ELV) 4 Kako smo na početku ovog dela rada naveli da je ova naknada od 40. 6 Ovde vidimo da je povrat kompanijama za preuzimanje ELV negativan i da iznosi -26. itd. što ukazuje na činjenicu da ovaj proces trenutno u EU nije profitabilan.5 kg Četvrti korak određuje oporavak otpadnog sadržaja. Ovde postoje dve mogućnosti.88426 EUR6 L. 5 Cena nabavke automobila.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji. Svi delovi ovih analiza donose podatke troškova i prihoda za svaki uključeni proces.80 kg Otpad (kg) = Reciklirane komponente ili delovi – {Ferometali + Obojeni metali + Opasni materijali} = 750 – (581. 5 kg Korisna upotreba = Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada * Otpad = 0% * 68.8883 EUR/ELV c.3185 EUR/ELV4 Naplata proizvođaču automobila ili lokalnoj samoupravi po automobilu = 40. Prihodi akvizicije Ukupni prihod akvizicije = 4.5 = 0 kg Peti korak razvijen je na osnovu tri veće analize. Udeo oporavka otpadnog materijala Očekivani procenat (%) deponovanja = 100 Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada = 0 J. bitno je napomenuti da je ona drugačija.3 + 48.3185 evra.88426 evra po vozilu. Troškovi akvizicije5 Ukupni troškovi akvizicije = 30. 19 . Imajući to u vidu za svaku od ovih analiza donosimo kalkulaciju.Materijali niske vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti * Količina ostalih materijala niske vrednosti = 0%*0 = 0 kg Opasni materijali (kg) = Očekivani procenat (%) opasnih materija * Količina opasnih materija = 100% * 48.8) = 68. tada će on za vozilo dobiti 34. a ukoliko poslednji vlasnik vozila sam odveze ELV do reciklažne kompanije. Analize preuzimanja ELV (akvizicije). analize demontaže vozila kao i analize šrederovanja.8883 = -26.0383 EUR b. Nominalna masa otpadnog materijala Deponovanje = Očekivani procenat (%) deponovanja * Otpad = 100% * 68. Zbog toga u ovom delu sagledavamo količine otpada koji će biti deponovan ili oporavljen: I. Preuzimanje ELV (akvizicija) a.00404 – 30. Podaci akvizicije Trošak kupovine ELV = 34.4 + 51. za izgradnju puteva. Ona kalkuliše troškove prevoza automobil do mesta demontaže.

89 € c.114 EUR/kg b.36 € M.251263 EUR/kg Tržišna cena plastike i kompozita (€/kg) = 0.0114208 * 68.5632 € Ukupni troškovi procesa demontaže (€) = Proces rasklapanja (€) + Zbrinjavanje opasnih materija (€) = 14.0573 EUR/kg Trošak zbrinjavanja otpada.125 € UKUPNI PRIHODI DEMONTAŽE (€) = Polovni delovi + Polovni delovi za doradu i oporavak = 43.0573 * 250 kg = 14.5 = 0.89 = 30. Podaci procesa demontaže Trošak procesa demotaže = 0.125 + 7. Šrederovanje a. troškovi deponovanja (€) = Trošak zbrinjavanja otpada.137057 EUR/kg Tržišna cena obojenih metala (€/kg) = 0.114 * 62.5 = 43.125 € Polovni delovi za doradu i oporavak (€) = Tržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) * Količina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova = 0. Troškovi procesa demontaže Proces rasklapanja (€) = Trošak procesa demotaže (€/kg) * Ponovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = 0.7823 EUR UKUPNI TROŠKOVI ŠREDEROVANJA (€) = Trošak procesa šrederovanja + Zbrinjavanje otpada.23 EUR/kg Tržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) = 0. Prihodi procesa demotaže Polovni delovi (€) = Tržišna cena polovnih delova * Količina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi = 0.7823 = 41.96 + 0. troškovi deponovanja (€) = 40.114 EUR/kg Tržišna cena polovnih delova = 0. Podaci procesa šrederovanja Trošak procesa šrederovanja (€/kg) = 0.114 * 48.114229 EUR/kg) Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) = 0. deponovanja * Nominalna masa otpada = 0.325 € Zbrinjavanje opasnih materija (€) = Trošak zbrinjavanja opasnih materija * Opasni materijali (kg) = 0.0573 EUR/kg Trošak zbrinjavanja opasnih materija = 0.96 EUR Zbrinjavanje otpada.5632 = 19.0573 * 714. Troškovi šrederovanja Trošak procesa šrederovanja (€) = Trošak procesa šrederovanja * Ukupan sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnosti = 0.325 + 5.25 € UKUPAN PROFIT DEMONTAŽA = Ukupni prihodi demontaže Ukupni troškovi procesa demontaže = 50.7423 EUR 20 .5 = 7.0114208 EUR/kg Tržišna cena ferometala (€/kg) = 0.063 EUR /kg (u uglednom radu 0.8 = 5.0114272 EUR/kg Tržišna cena otpadnih materija korisne upotrebe (€/kg) = 0.a.25 .0457163 EUR/kg b.125 = 50.23 * 187.19.deponovanja (€/kg) = 0.8 = 40.

3 kg = 12.57 – 41.89 EUR Plastični materijali (€) = Tržišna cena plastike i kompozita * Nominalna masa plastičnih materijala i kompozita = 0.7423 = 50.0114272 EUR/kg * 0 kg = 0 EUR UKUPNI PRIHODI ŠREDEROVANJA (€) = Ferometali + Obojeni metali + Plastični materijali + Ostali materijali = 79.063 EUR /kg * 0 kg = 0 EUR Ostali materijali (€) = Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) * Nominalna masa ostalih materijala = 0.68 + 12.4 kg = 79.89 + 0 + 0 = 92.137057 EUR/kg * 581.57 EUR UKUPNI PRIHOD ŠREDEROVANJA (€) = Ukupni prihodi šrederovanja – Ukupni troškovi šrederovanja = 92.30344 EUR (Indikator) 21 . DEMONTAŽE I ŠREDEROVANJA ELV = Ukupni profit akvizicije + Ukupan profit demontaže + Ukupan profit šrederovanja = -26. Njega izračuvamo po sledećem obrascu: N.251263 EUR/kg * 51.8277 = 54. kalkulaciju ukupnih prihoda preuzimanja.88426 + 30.68 EUR Obojeni metali (€) = Tržišna cena obojenih metala * Obojeni metali = 0. Prihodi procesa šrederovanja Ferometali (€) = Tržišna cena ferometala (€/kg) * Nominalna masa ferometala (kg) = 0.c.36 + 50.8277 EUR Šesti korak Troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila donosi vrednost takozvanog INDIKATORA. demontaže i šrederovanja ELV. UKUPAN PRIHOD PREUZIMANJA.

54. mora da poseduje nepropusnu podlogu. Dakle. tečnosti iz klime. pored opreme za presovanje (Car Crusher). tj.000 ELV/godišnje dolazimo do izraza koji je jednak proizvodi vrednosti indikatora i godišnjeg broja ELV. tj. 22 .3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV U finansijskoj analizi rada reciklažne kompanije koja sledi.034. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. najednostavniji prostor za reciklažu mora biti opremljen sa alatima za očišćenje (na tržištu se mogu pronaći kompaktni sistemi za očišćenje.). koja pored opštih odredbi definisanih Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja. potrebno je da sagledamo neophodnu opremu za očišćenje dato Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja . ali i posebni alati za očišćenje goriva. U članu 2. saglasno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl.gl. vehicle de-pollution equipment. treba da: 1. Takvo privredno društvo ili preduzeće mora da poseduje Zapisnik republičke inspekcije za postupanje sa opasnim i ostalim otpadom. Da bismo sagledali troškove investicije. Uzimajući vrednost indikatora po pojedinačnom ELV (izračunat u prethodnom poglavlju).000 ELV/godišnje.4 EUR/godišnje. kojim se utvrđuje ispunjenost uslova operatera za obavljanje reciklaže otpadnih vozila. 543. pretpostavljeno je da kapacitet kompanije tretman 10. Uputstva o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila dati su neophodni uslovi za lokacija na kojoj se vrši reciklaža otpadnih vozila. kao i za očišćenje ulja). Poseduje mesto gde se vrši rasklapanje vozila. Analizom postojeće pravne regulative planirano postrojenje za upravljanje otpadom motornih vozila na kraju životnog veka može biti privredno društvo ili preduzeće osnovano za vršenje delatnosti skladištenja. RS'' 114/08) uz obavezu da operater mora obavezno da poseduje opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila. gl. tretmana ili odlaganja otpada u skladu sa zakonom.mart 2009. za izračunavanje generisanog godišnjeg profita kompanije kapaciteta 1. Zatim. rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili Rešenje o oslobađanju od izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. 55/01).000 ELV/godišnje. RS'' 135/04) i Uredbi o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahteviti procena uticaja na životnu sredinu (''Sl. skladištem i viljuškarom.RS“ br. tankovima.30344 EUR * 10. gl. separatorom ulja i masti i sredstvima za odmašćivanje. kao i da bude snabdeven opremom za sakupljanje prosutih tečnosti.

na kom su gume uredno složene na način da se omogući nesmetan pristup u slučaju požara. ulja iz transmisionih sklopova. u pogledu prostora. U nastavku donosimo detalje neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje. 55/2001) za razvrstavanja otpada generator otpada. u pogledu prostora. smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina. Što se tiče veličine prostora po domaćoj zakonskoj regulativi (Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. i 3) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pripremu otpada. obezbedi odgovarajuće posude maksimalne zapremine 200 litara. ulja iz sistema za kočenje. a naročito u pogledu mera za sprečavanje. "Sl. mora da ima: 1) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za unutrašnji transport. hidrauličnog ulja. mora da ima: 1) pokriveni prostor za prihvat sekundarnih sirovina sa vagom za merenje. Pored toga. glasnik RS". za skladištenje sekundarnih sirovina. br. 4. 3. Nakon gore navedenih uslova i potrebne opreme za očišćenje i presovanje ELV definisanim pozitivnim zakonima izbor investicionog rešenja koje će se realizovati može imati sledeće procenjene neophodne troškove: 23 .2. ili rezervoare sa tankovima za odvojeno čuvanje ispuštenih tečnosti i to: goriva. tečnosti iz hladnjaka. mora da ima: 1) prostor minimalne površine od 100 m2 za preuzimanje i razvrstavanje otpada. Poseduje zatvoreno skladište za odstranjene rezervne delove. Postrojenje za tretman otpadnih vozila mora da ispunjava i druge uslove utvrđene zakonom i drugim propisima. posude i rezervoare obeleži u skladu sa propisima. Za pakovanje sekundarnih sirovina generator otpada. 7. 2) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za obavljanje unutrašnjeg transporta. motornog ulja. koje omogućuje zaštitu od spoljašnjih uticaja. demontažu i šrederovanje ELV. u pogledu prostora. obezbedi odgovarajuće namenske kontejnere za čuvanje akumulatora. uključujući skladište sa nepropusnom podlogom za zamašćene delove. 5. i 2) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pakovanje. kao i sve druge tečnosti i opasne materije koje su sadržane u otpadnom vozilu. generator otpada. i 2) prostor od najmanje 100 m2 za poslove skladištenja sekundarnih sirovina. izdvojene delove razvrsta i uredno složi. ima odgovarajući prostor za skladištenje otpadnih guma. 6.

Investicija Zemljište i izgradnja Vaga za vozila Troškovi uređenja prostora u cilju zaštite živ. sredine Viljuškar Oprema za demontažu Kamion Drobilica (crusher) Kontejner/gvozdena korpa Dizalica motora Dizalica automobila Utovarivač kontejnera/kaveza UKUPNO

Količina

Jedinična cena (€)

Troškovi investicije(€) 1.200.000,00 60.000,00 100.000,00 100.000,00 600.000,00 270.000,00 30.000,00 20.000,00 2.500,00 1.500,00 15.000,00 2.399.000,00

1 1 5 1 3 1 10 5 5 1

60.000,00 100.000,00 20.000,00 600.000,00 90.000,00 30.000,00 2.000,00 500 300 15.000,00

Tabela 4. Detalji neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje, demontažu i šrederovanje ELV Preostalo je još da sagledamo period povrata investicija u kompaniju koja bi preuzimala, demotirala i šrederovala vozilo. Metodom perioda otplate (statička metoda) ocenićemo atraktivnost investicije sa aspekta vremana, odnosno perioda otplate uloženih sredstava i brojem godina koje su neophodne da se uložena sredstva u investioni projekat otplate iz neto primanja gotovine koja se očekuje. Tako se prosečni period otplate može predstaviti sledećim izrazom: Prosečni period otplate = (Inicijalni kapitalni izdatak)/(prosečni godišnji neto novčani tok) [5] Period period otplate (u godinama) = (2399000/543034,4/godišnje) = 4,42 godina.

3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA
Relevatni zakonski okviri u Republici Srbiji koji se na neki način bave ovom problematikom kod nas su: • • Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91; 83/92; 53/93; 67/93; 48/94; 53/95 i 135/04), Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 916); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja 24

• •

dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82); nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105). Uredbom o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) određene su pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarna sirovina. Ove vrste su određene prema potrebama i kapacitetima prerađivačke industrije Republike Srbije. Potrebe prerađivačke industrije prioritetno se odnose na: baterije i akumulatore; otpade iz termičke metalurgije olova; otpadi od mehaničkog tretmana otpada; metalni otpad olova i otpad koji se sastoji od legura olova. Uredbom o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisano je sledeće: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti; lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisana je dokumentacija koja je potrebna prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit opasnog i neopasanog otpada. Pravilnikom o obrascu zahteva koji se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) propisani su podaci koje operater postrojenja popunjava u zahtevu koji podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Pravilnik o izgledu i sadržini dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) kojom su propisane naknade za propizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (gume, azbest, baterije i akumulatori, ulja, električni i elektronski proizvodi). Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) predviđeno je da za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Uredbom o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) u okviru Programa dinamike predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dotvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine).

25

• • • • • • •

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS” br. 135/04 i 36/09-dr. zakon) i propisima donetim na osnovu ovog zakona predviđeno je izdavanje: saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu za projekte za koje je obavezna izrada procene uticaja; akta organa o potrebi izrade procene uticaja u postupku u kojem nadležni organ odlučuje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu za projekte za koje nije obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS", br. 25/96;26/96 i 101/05), Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 12/95), Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 54/92), Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Sl. glasnik RS", br. 55/2001), Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/08) Pravilnik o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - 2008.) Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - mart 2009.)

26

godine: Veličina tržišta sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji 2005 Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz Metal 307.500 Bakar 22.1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM Analizom tržišta plasmana sirovina dobijenih reciklažom započećemo analizu ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji.944 105.389 227.000 Staklo 31. te njihov odnos. Da bismo to uradili.000 7. odnos ponude i potražnje ovog tržišta. da bi se ocenila tržišna mogućnost plasmana i nabavke (slika 3). tj.149 Aluminijum 20.384 221.1 METAL I ALUMINIJUM Pogledajmo sada podatke date u radu „Biznis sektor – reciklaža i upravljanje otpadom“. 2007. Siniše Mitrovića iz Privredne komore Srbije.500 Plastika 15.4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV Analiza tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sadrži dva osnovna dela – analizu tržišta prodaje (outputa) i analizu tržišta nabavke (inputa).500 47.262 12.000 7. Slika 3.677 535. 4.1.000 60.593 447 UKUPNO 541.971 337.798 39.145 143.975 173. neophodno je da analiziramo stanje tržišta sekundarnih materijala u Srbiji.500 15.816 Papir 144. Šema analize tržišta reciklaže ELV [17] 4.000 5.446 18.000 10. pri čemu u svakom delu se razmatra stanje potražnje i stanje ponude.096 27 .

godini.017.803 149.300 5.804 22. UKUPNO 108.282.214 24.805 61. po pretežnoj delatnosti proizvođača izvezene robe za reciklažu od 2006. Privredna komora Srbije Pogledajmo sad kretanje vrednosti uvoza i izvoza.091.616 226.735.865 7.783.609. Republički zavod za statistiku Srbije 28 . godini.488 125. Tržište aluminijuma i metala u tonama u Republici Srbiji u 2005. Tržište sekundarnih materijala u evrima u Republici Srbiji u 2005.869. do 2008.750 20.100 47.010 2. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003.913 37.188.655.960 46.250 Plastika 8.127. u milionima USD Vrednost izvoza.882.094.802 Aluminijum 15. godine. godini.500 10.381. do 2008. Tržište sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji u 2005.825.848.670 5.749. milionima USD Tabela 7.494 46.604 2. godine: 2003 4 22 Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 2008 7 79 8 22 55 34 60 95 185 214 Vrednost uvoza.650 2005 Tabela 6.901 43. Privredna komora Srbije Slika 3.885.739.112.Tabela 5.077.113 Bakar 30.727.340 Staklo 375.187 Papir 10. Privredna komora Srbije Veličina tržišta sekundarnih materijala u EUR u Republici Srbiji Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz Metal 42.956.

što nam govori o porastu potražnje za sekundarnim sirovinama u inostranim tržištima. Republički zavod za statistiku Srbije Vidimo da je potražnja za sekundarnim sirovinama u Republici Srbiji dobra. godini ostvaren po ceni većoj od one koja se dobija za sekundarni metal u Srbiji. vidimo da su domaće potrebe za preradom sekundarnih metala veće za 29. kada pogledamo statički pokazatelj ove potražnje po podacima Privredne komore Srbije (tabela 5). godine. godine. Plastika 574 €/toni. kao i da je tržište skundarnih materijala u Srbiji zavisno od uvoza tj. godine do 2008.174 tone. aluminijum 794 €/toni. uzimajući u obzir da je domaća prerada materijala ostvarenih reciklažom veća od količina sakupljenih sekundarnih sirovina na domaćem tržištu. Pogledajmo sada trend porasta industrijskih proizvoda ostvarenih reciklažom metalnih otpadaka i ostataka u tonama u Srbiji (tabela 8 i slika 4). a za sekunarnim aluminijumom čak 30. do 2008. 29 . godini. godine. U prilog toj tezi ide i činjnica da je izvoz metala u 2005. do 2008. u periodu od 2003. godini u Republici Srbiji bile za metal 139 €/toni. Dakle. a da je prerađivanje sekundarnih sirovina veće od sakupljanja. Staklo 12 €/toni. Iz tabele 6 još nalazimo da su cene sekundarnih sirovina u 2005. da je uvoz veći od izvoza u 2005. što je grafički predstavljeno na slici broj 3.Slika 4. Vidimo da je trend porasta i uvoza i izvoza sekundarnih sirovina. Papir 70 €/toni. Naime. što nam ukazuje na činjenicu da je potražnja domaće industrije za sekundarnim sirovinama svake godine sve veća. I ovde se uočava trend rasta.000 tona. Bakar 1346 €/toni. kao i da izvoz sekundarnih sirovina ima dinamičan rast. Obratimo sada pažnju na vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnostni proizvođača za reciklažu u vremenskom rasponu od 2003. možemo zaključiti da je potražnja za plasmanom sekundarnih sirovina veća od ponude sekundarnih sirovina kako na domaćem tako i na inostranom tržištu dobra. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003.

0 2001 487. Republički zavod za statistiku Srbije 300000 etalnih otpadaka i ostataka u tonama 250000 200000 Slika 4. godine. tona 2003 68944 42612 UKUPNO Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 113717 160733 205337 26923 3 45137 37786 36077 43886 2008 212249 51159 Tabela 8. do 2008. do 2008.0 2004 509.0 150000 Tabela 9.3 2006 432. godine.0 2003 419. Neophodno je da sve više metalnih otpadaka dovedemo u stanje da 1137 100000 30 . tona Reciklaža nemetalnih otpadaka i ostataka.7 2002 475. Republički zavod za statistiku Srbije Bruto domaći proizvod u stalnim cenama 2002.5 2005 336.9 2000 432.Reciklaža Reciklaža metalnih otpadaka i ostataka. Bruto domaći proizvod od reciklaže od 1999. godine do 2008. Republički zavod za statistiku Srbije Razvojem reciklaže kao industrijske delatnosti u Republici Srbiji i investiranjem i opremanjem pogona za pripremu otpadaka znatno se proširuje sirovinska baza za domaću industriju. godine za Republiku Srbiju u miliona RSD od reciklaže od 1999. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom od 2003. godine. godine.7 2007 535. takođe je rastao: BTD Reciklaža 1999 340. do 2008.1 2008 516. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom metalnih otpadataka i ostataka u tonama od 2003.

kakav je njihov obim i struktura. ferometala i obojenih metala u Srbiji.784 6.981 17. t Poljoprivredne mašine i oruđa.70 47. MVA Kablovi i provodnici.5 449.00 100. 1990 Obim Indeks proizvodnje (%) Proizvodnja rude gvožđa.246 6 12.11 8..340 1. 000 t Akumulatori.38 23.00 100. 000 t Bakarna ruda.00 100.1 0.00 100.00 100.26 69.63 25.00 100. pokušajmo proceniti ponudu za plasman sekundarnih sirovina na domaćem tržištu.se mogu koristiti u livnicima a veliki deo metalnih otpadaka se ne mora izvoziti. kom Autobusi. Pogledajmo sada ko su nosioci potražnje za sekundarnim sirovinama.00 100.467 22. 000 kom Termički aparati.896 46 12.46 42.73 7.00 100.00 100.52 9.978 38.59 31 .73 35.971 6.00 100.00 100. 000 t Prerada obojenih metala Valjaonička roba od bakra i legura bakra.30 9.421 641 148 191 1.00 100.577 979 1.17 8. 000 t Obogađena ruda gvožđa.00 100.310 718 159 12 16 313 1.00 100. 000 kom Bicikli. jer je moguće da se oni upotrebe u domaćoj metalurškoj preradi. 000 t Proizvodnja ruda obojenih metala Olovno cinkana ruda. t Radioprijemnici.328 4 2.00 100.0 73. 000 t Crna metalurgija Sirovo gvožđe.00 100.00 2000 Obim Indeks proizvodnje (%) 563 596 714 12.5 36 26.00 100. t Mašinogradnja Mašine za obradu metala i drveta. 000 kom Proizvodnja el.7 74.446 29. 000 t Reciklaža sekundarnih sirovina Reciklaža metalnih otpadaka i ost. 000 t Čelik.36 84.463 151 28.757 22.59 94.127 12. t Proizvodnja saobraćajnih sredstava Teretni vagoni Traktori.67 0.00 100.146 356 32.1 28.00 100.00 100.01 74. 000 t 46.00 100.00 100. Naime.145 24.12 7.4 134. 000 t Gvozdene i limene konstrukcije. t Peći. 000 kom Televizori.00 100.53 24.73 30. kom Kamioni.00 100.41 26.20 29.271 24 141 23.0 52. mašina i aparata Rotacione mašine.06 11.0 7.353 95.80 8. MW Učinski transformatori.2 767 799 754 26. 000 t Proizvodnja obojenih metala Elektrolitički bakar.224 8.0 13. štednjaci.00 100.92 16.00 100. t Mašine i uređaji za građevinarstvo.00 100. kom Putnička vozila.26 51.0 4. 000 t Metaloprerađivačka delatnost Odlivci od sivog liva.00 100.52 77. 000 t Valjaonička roba od aluminijuma i legura aluminijuma.5 100.59 1.70 26. t Metalna ambalaža.

Tada nastaje dugogodišnja privredna kriza raspadom SFRJ. kao rezultat sprovođenja strategija za energetsku efikasnost u Republici Srbiji. 988 1691 2031 3660 Cinka i legure cinka 55 212 327 544 Olova i legura olova 2004 2499 2676 1273 Ostalih metala 1320 340 563 650 Industrijski proizvodi od recikliranog nemetalnog otpada. međutim. koje je ujedno i najzaslužnije za razvoj ove delatnosti na teritoriji Srbije. Proizvodnja važnijih metalskih proizvoda u Centralnoj Srbiji i Vojvodini u 1990.Tabela 10. do 2008. Ovi pozitivni trendovi u razvoju reciklaže iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Industrijski proizvodi od recikliranog otpada od 2004. Pored toga. što je dovelo do stvaranja velikih problema u industriji reciklaže. sa industrijskom reciklažom se počelo ranih sedamdesetih godina u okviru „Tehnogasa“. tako i industrije obojenih metala. godini [2] Vidimo da produktivnost metalskog sektora. početkom osamdesetih u Republici Srbiji su već stvoreni uslovi da reciklaža sekundarnih metalnih sirovina postane pravi saradnik topionicama i livnicima kako industrije čelika. pripremu i preradu sekundarnih sirovina. U Srbiji kao najvećem proizvođaču i prerađivaču obojenih metala u regionu Zapadnog Balkana (sem aluminijuma. godine. Sirovinska baza je smanjena. jer su aktivnosti 32 . ali. isto tako i zbog smanjenja emisije gasova staklene bašte koju ona nosi. Pogledajmo sada strukturu industrijskh proizvoda od recikliranog otpada u periodu od 2004. potražnja za sekundarnim sirovinama će dodatno porasti zbog velikih energetskih ušteda prerade sekundarnih materijala u odnosu na njihovu primarnu proizvodnju. u kojem se formira preduzeće „INOS“ specijalizovano za sakupljanje. mada je prerada velika). i pored zamiranja pojedinih vrsta metalskih proizvoda (Tabela 10) nakon tranzicionog perioda (rata i sankcija). do 2008. t Papira 44378 36956 35093 42667 Tekstila 141 16 7 1 Gume 55 57 89 609 Plastičnih masa 317 388 655 249 Ulja i maziva 19 Drveta 227 372 233 360 2008 205954 2996 1882 488 929 50167 93 413 403 Tabela 11. i 2000. ima kapacitet da dostigne pojedine predtranzicione maksimume a to će usloviti i povećanu potražnju za sekundarnim sirovinama u budućnosti. jer ne postoji primarna proizvodnja aluminijuma. t Gvoža i nelegiranog čelika 107180 15334 197625 261115 6 Legiranog čelika 1249 643 7 Bakra i legure bakra 921 2002 2108 1991 Aluminijuma i legura aluminij. Republički zavod za statistiku Srbije Istorijski posmatrano. nisu nastavljeni u narednim godinama. godine: Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 Industrijski proizvodi od recikliranog metalnog otpada.

Međutim. pre svega stari akumulatori i otpadna pasta iz proizvodnje akumulatora pretapa se u olovo u topionici animona u RTB „Zajača“. Pre svega treba spomenuti preduzeće „Interprodukt“ iz Nove Varoši koje reciklira tvrdu plastiku i koristi je za proizvodnju autobuskih sedišta i gajbi za voće. Sama livnica prerađuje dosta starog bakra. pre svega kapacitete prerade obojenih metala.1. U valjaonici bakra u Sevojnu izgrađeni su neki kapaciteti za pripremu starog bakra. potpuno prekinute. ALUMINIJUM Drapšin“. Preduzeće RTB Bor.privrednih činilaca svedena na minimum ili. Stara livnica – Ponzen Kapacitet 700-1000 kg/h 3600 t/godišnje. doveden je u pitanje opstanak mnogih preduzeća za sakupljanje i pripremu metalnih otpadaka [13]. Zbog prevelikih troškova transporta i prerade. OLOVO Tehnos. Pogledajmo ovde domaće kapacitete ostalih materijala dobijenih reciklažom ELV. gde se prerađuju kablovi sa izolacijom od gume i termoplastičnih masa. licenciranog sakupljača i registrovanog reciklera gume. ALUMINIJUM Pogon za proizvodnju Al-legura „Petar 3500 t/godišnje.1. Kompanije koja 33 . BAKAR RTB Zajača.3 OLOVO Staro olovo. otežanog plasmana i naplate potraživanja. Jagodina 4000 t/godišnje. BAKAR Pomoravka. [13] Pored pomenutih centara za stari bakar postoji preduzeće „Pomoravka“ u Jagodini. pak.1. Loznica. Zatim. Čačak 6000 t/godišnje. stara livnica projektovana je za kapacitet od 60.000 tona godišnje bakra. Pregled preduzeća i njihovog kapaciteta prerade obojenih metala u Srbiji [13] 4.1.5 OSTALI MATERIJALI Pored pomenutih preduzeća koja potražuju metalne sekunadarne sirovine neophodno je i navesti preduzeća koja se bave preradom nemetalnih skundarnih materijala. 4. Loznica 4000-6000 t/godišnje. tako da stara livnica u Boru i sušara u Sevojnu praktično ne rade. i to sušnica za bakarni špon i sortiranje starog bakra za preradu u livnici. navedeni kapaciteti u Boru i Sevojnu su u vrlo lošem stanju. Mladenovac Tabela 12. 4. Tzv. nerešivih problema finansijske prirode. 4.4 ALUMINIJUM Za stari aluminijum imamo preduzeće „Tehnos“ iz Čačka i livnicu „Petar Drapšin“ u Mladenovcu. „Auto Mirko“ iz Prokuplja.2 BAKAR Pored INOS-a u RTB „Bor“ u okviru topioni izgrađeni su kapaciteti za pripremu i preradu starog bakra uglavnom po licenci firme „PONZEN“ – Austrija.

[12] 4. mesing i cink. štop svetala. razlika je samo u uglu posmatranja. a u analizi nabavnog tržišta ugao posmatranja je na strani potražnje. što predstavlja 5 milijardi dolara prihoda. profit se pretežno ostvaruje prodajom polovnih delova i metala. što odgovara 2. drugim rečima analiziraćemo osnovne inpute reciklaže ELV. interesatno za EU jeste činjenica da pojedini proizvođači automobila imaju ugovore sa postrojenjima za rasklapanje u pojedinim zemljama kako bi osigurali da njihova vozila budu tretirana na po životnu sredinu zadovoljavajući način. „Eko Metal“ u Vrdniku i „CE Trade“ u Beogradu. staklo.000 demontažera automobila samo njih 900 ima dozvolu za bavljenje ovim poslom. U do sada urađenoj analizi prodajnog tržišta sekundarnih sirovina nastalih reciklažom ELV fokus je bio na strani ponude i tada je definisana pozicija plasmana. sigurnosni pojasevi i pena iz sedišta) ostvaruje se uz nadoknadu od 45 evra takse koju plaća vlasnik vozila prilikom prve registracije. zahteva za određenjem „nabavki“ reciklaže ELV u Srbiji. U procesu analize nabavki. U Holandiji.je ugovoreni dobavljač za „Ecorec“ (Holcim). Ostali otpad koji uključuje sedišta automobila. bakar.2 miliona tona otpada. procenjuje se. PVC. tekstil. nerđajući čelik. ABS. TPO. U Srbiji postšreder tehnologije tek treba da nađu svoja tehničko-tehnološka rešenja. izdvajanje pojedinih delova (branika. U ovom poglavlju analiziraćemo nabavno tržište reciklaže ELV. akumulatore i elastomera u razvijenim zemljama pokušava da se u što većoj meri oporavi.000 preduzeća širom SAD. U SAD reciklaža automobila je velik je biznis. postoje i tri licencirana reciklera elektronike u Srbiji: „Božić i sinovi“ u Pančevu. PC. uz stopa sakupljenih iskorišenih automobila od 95%. Obojeni metali uključuju aluminijum. oko 11 miliona automobila se reciklira svake godine. Oporavak obojenih metala i dalje nije visok. Takođe. i dalje se u njima reciklažom bave i preduzeća koja nemaju dozvolu za rasklapanje. inače završava na deponijama. 34 . Postupci su identični. slično analizi tržišta prodaje. selektovanu plastiku (polypropylene.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV Reciklaža iskorišćenih motornih vozila. Kao i u SAD. ali nastavlja da se povećava kako sakupljači i prerađivači otpada iskorišćenih motornih vozila nastavljaju da uvećaju dohotke od obrade iskorišćenih automobila. da u Francuskoj od 2. efikasan je proces u kom se reciklira više od 75% od automobila. elektorniku. Industrija u reciklaži automobila u SAD zapošljava više od 40. ABS sistem. Na primer. Pored toga. u svetu. tj.000 ljudi u više od 7. razmatra se potražnja i ponuda „nabavki“ (u našem slučaju ELV) kao i njihov međusoban odnos. polyethylene. U EU. poput godišnjeg broja ELV u Srbiji i strukture i količina nastalih sekundarnih sirovina. Trenutno. Iako pojedine države EU imaju striktna pravila za reciklažu iskorišćenih automobila. koji pokriva južnu Srbiju. broj recikliranih automobila godišnje dostiže 9 miliona. Preduzeća sa šrederima upotrebljavaju vrtložne i taložne separatore u cilju oporavka aluminijumskih i cinkovih legura. najlon).

teretna vozila Radna vozila Priključna vozila 28596 27665 26389 103859 101465 99767 96509 165585 160689 153772 146301 136382 113870 Motocikli Traktori 7356 7344 7263 12801 7 12681 6 12587 3 12137 7 31755 4 30585 3 28906 5 27273 9 25224 6 22626 4 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 .Za početak pogledajmo podatke registovanih drumskih motornih i priključnih vozila Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije od 1985. 1990* 1989* 1988* 1987* 1986* 1985* 34500 31794 24897 20380 16042 14824 13287 43184 42054 40569 40136 40311 40540 163700 2 148617 4 147664 2 151183 7 148149 8 145506 0 138810 9 134284 6 124938 7 116676 0 112323 3 107506 5 102929 2 13475 13573 14574 15109 15920 16525 16107 1974 1843 1690 1559 1378 843 8853 8553 8887 9312 9696 9209 9144 12389 11933 11575 11868 11582 9273 14825 5 13924 3 12987 7 12604 5 11644 0 11007 5 10143 3 88011 83901 79618 76752 72391 67517 23552 24166 25802 27498 28222 28179 24713 25381 24711 23439 22399 21029 18817 1434 1587 1582 1864 1813 1635 1483 1441 1481 1457 1471 1341 1237 * Podaci od 1985. godine do 2009. vozilaSpec... Republički zavod za statistiku Srbije 35 . do 1990. Registrovana drumska motorna i priključna vozila. putnička Teretna vozila Autobusi Spec. godine: Republika Srbija Putnički automob. godine su sa podacima za Kosovu i Metohiju Tabela 13.

godini: 1400000 Priključna vozila Motocikli Traktori 36 . Republički zavod za statistiku Srbije Pogledajmo sad i broj prvi put registrovanih drumskih motornih i priključnih vozila u Republici Srbiji za 2008. putnička Teretna vozila Autobusi Spec.1650000 1600000 Broj registrovanih automobila Slika 5. teretna vozila Radna vozila Putnički automobili 1550000 1500000 2008 8140 87284 199 480 13903 718 127 1387 2924 Tabela 14. on će nam pomoći u proceni ukupnog godišnjeg broja ELV u Srbji. dobijamo sledeći broj iskorišćenih motornih vozila u 2008. Republički zavod za statistiku Srbije Ukupan godišnji broj iskorišćenih motornih vozila (ELV) teoretski možemo izračunati iz podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. – stanje vozila na kraju 2008. Broj registrovanih automobila u Republici Srbiji po godini registracije. godini 1450000 Ukoliko sada u jednačinu gore unosemo podatke Republičkog zavoda za statistiku. godinu. Procenjen godišnji broj iskorišćenih motornih vozila možemo izračunati pomoću sledeće formule: Ukupan broj ELV u 2008 = Stanje vozila na kraju 2007 + broj prvi put registrovanih vozila u 2008. – broj izvezenih vozila u 2008. i ukoliko zanemarimo broj izvezenih vozila u 2008. Republika Srbija vozilaSpec. Broj prvi put registrovanih drumska motorna i priključna vozila.

Materijal Na nivou od sadašnjih 14 % reciklaže ELV u Srbiji godišnje nastane.000 tona guma. Prema rečima šefice odseka za berzu sirovina u Agenciji za reciklažu. 1. godini Vidimo da je to 5.000 tona obojenih metala. Procena godišnjih gubitka sekundarnih materijala u Srbiji Zapravo. papičice kočnica. 1. i to uglavnom metala. kao i uvidom u zakonsku regulativu. godini.660 tona obojenih metala.400 tona fluida. 1.100 tona drugog otpada nastane godišnje od iskorišćenih automobila. a to je približno i slučaj sa reciklažom iskorišćenih motornih vozila. kao i 6. Ovde treba napomenuti da su procene Nacionalne strategije za upravljanje otpadom Republike Slovenije iz 1996. da se pripremom materijala za reciklažu radi u manjem broju preduzeća. Ukoliko se pak oslonimo na domaće procene da od godišnjeg broja registrovanih vozila 8 do 10 odsto [31] završi kao motorno vozilo na kraju radnog veka. u tonama 51000 4500 Gubitak recikliranih materijala do postizanja svetskog nivoa reciklaže od 75%. može se konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine. a kada bi ta reciklaža bila na nivou od 75 odsto tada bi od reciklaže ELV godišnje dobijali 51.000 tona ferometala i 4.480 tona ferometala i 3. godini. godine nisu bile tačne da je godišnje u Sloveniji 50. Uzimajući ovu procenu broja iskorišćenih automobila u Republici Srbiji kao i procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu dobijamo da 68.500 tona stakla. da sistem za reciklažu iskorišćenih motornih vozila još nije uspostavljen. u tonama 9520 840 Na nivou od 75% reciklaže ELV u Srbiji godišnje bi nastajalo. procenjena vrednost iskorišćenih motornih vozila u tom slučaju iznosiće od 118. kako bi smo vršili proračun i analizu tržišta iskorišćenih automobila u Republici Srbiji aproksimiraćemo broj iskorišćenih automobila na 100. odnosno da ne postoji globalno organizovano upravljanje ovom vrstom otpada. Pogledajmo sada količine materijala koji se s obzirom na domaću reciklažu od 14 odsto godišnje gubi sve dok tehnološki tretman ELV u Srbiji ne dostigne svetski nivo od 75 odsto reciklaže ELV. Stane Bijelović u Republici Srbiji se u toku godine obradi samo 14 odsto nepotrebnih materija. 6.23 odsto od ukupnog broja putničkih automobila u 2008. 5. jer su kapaciteti za ovu privrednu granu i dalje nedovoljno razvijeni [6]. u tonama 41480 3660 Ferometal Obojeni metali Tabela 15.500 tona obojenih metala. što je u slučaju Slovenije 6% od ukupnog broja registrovanih vozila.893 do 148.000 tona ferometala.000 godišnje. zatim. Dalje u radu. I da se pokazalo da je prava procena zapravo 30. 8.617 putničkih automobila u 2008. 37 . Dakle. Na nivou od 14 odsto reciklaže ELV u Srbiji godišnje nastane 9. Reparacija delova (uglavnom spone.520 tona ferometala i 840 tona obojenih metala.000 tona tekstila. 3.000 vozila. sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se godišnje gubi 41.000 tona akumulatora. sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji.1 476642 + 87 284 – 1 486174 = 77 752 vozila u 2008.000 ELV što je otprilike 10% registrovanih automobila u Sloveniji.000 tona plastike i kompozita.

ali pre toga treba da se otklone pomenute toksične materije koje zagađuju 38 . Građani Srbije tim programom dobili su mogućnost da svoje stare automobile recikliraju i dobiju popust od 1. godine. koji može da usitni sve komponente vozila i posebno šasije s ciljem razdvajanja raznih vrsta materijala. nakon čijeg sprovođenja reciklirano 15.000 evra za kupovinu novog kragujevačkog "punta". Na grafikonu koji sledi prikazane su razvojne faze upravljanja otpadom u zemljama nemačkog govornog područja kao i u Republici Srbiji. Što se tiče ponude tržišta nabavke ELV.000 evra se mogao ostvariti samo reciklažom kompletnog automobila u voznom stanju starijeg od 10 godina. postrojenja za inseneraciju otpada i uređenja pretovarnih stanica u fazi je u kojoj su Nemačka. Razvojne etape i promena paradigmi u privredi upravljanja otpadom u Švajcarskoj. aprila 2009. godine. Pre svega gvožđa i čelika. tj. i 2010.000 starih vozila tokom 2009. Austriji i Srbiji [14] U Srbiji se se ipak nivo reciklaže ELV pomera sa mrtve tačke. ponude za godišnje nastalim ELV u Republici. Austrija i Švajcarska bile krajem sedamdesetih. Između ostalog i „Centar za reciklažu“ u Beogradu koji poseduje postrojenje tzv „šreder“. postrojenja za preradu otpada. Tradicija u Republici Srbiji postoji u glavnom kod reciklaže čelika. Nemačkoj. druge antikorozivne i antivibracione materije. i to prvenstveno otpada nastalog u procesu proizvodnje delova. kako bi sagoreli boju. Popust od 1. i to najviše zahvaljući programu "Staro za novo" pokrenutom 15. Slika 6. a auto-otpadi – gde kupci uz odgovarajuće plaćanje najčešće sami skidaju sa vozila ono šo im je potrebno – kada ostane samo školjka od automobila obično nezakonito pale školjke. U Srbiji je do sada registrovano deset firmi koje se bave preuzimanjem otpisanih automobila i njihovom reciklažom.stabilizirajućih poluga – dakle svih delova od posebnog značaja za bezbednost) vrši se bez ikakve kontrole kvaliteta i najčešće sa neadekvatnim materijalima i tehnologijama. [22] Reciklaža u Republici Srbiji sve do završetka uređenja svih sanitarnih deponija.

Dragačevska bb. ul. BEOGRAD. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD. Vrbaski put bb. Beograd. U tabeli dole data je lista svih ovlašćenih deset operatera za reciklažu otpadnih vozila. matični broj: 17194798. Bačka Palanka. 9. ( otkupno. 1. INOS NAPREDAK AD Šabac. Sinđelićeva 1 . matični broj 07249454 7. deo grupe SCHOLZ AG Nemačka. Tome Buše 14. DOO za sakupljanje. matični broj: 17530909 8. matični broj 07157703 6. sekundarnih sirovina ZASTAVA REOMAT. Svetozara Miletića bb. Aleksinac. Karađorđeva 55. Železnik. Trg Topolivaca 4. deo grupe SCHOLZ AG Nemačka. Beograd. matični broj: 17328093. matični broj: 08656946 Tabela 16. Lista ovlaštenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji 39 . MAGLAJSKA 32/8.SINMA. Momčila Popovića br. Dobanovački put. matični broj: 20104457 4. Železnik. AD. DOO ENERGROM. primarnu preradu i promet industrijskih otpada. INOS. Donji Adrovac.o.o.sabirni centar sekundarnih sirovina. MAKSI CO DOO. METALOPROMET ZA RECIKLAŽU OTPADA I PRERADU METALA AD KULA. Sevojno.Aleksinac). matični broj: 17194798 5. Tome Buše 14.o. 12. BRAĆA ILIĆ d. matični broj: 08071705 3. za reciklažu metalnih i nemetalnih otpadaka i ostataka. Kragujevac. Beograd. matični broj: 17111256 10. Profitni Centar Novi Sad 2.o. ESOTEQ d. Bela Crkva. skladište ul.životnu sredinu. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD.

dobile su dozvole iako njihova postrojenja ne zadovoljavaju date uslove u Uputstvu. pojedine firme su mimo svoje volje dobile registraciju za reciklažu otpadnih vozila. Ostale registrovane firme zbog potrebe sprovođenja programa zamene staro za novo. Pogledajmo sada prostornu raspoređenost do sada ovlašćenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji 40 . s obzirom da jedino ove dve firme poseduju opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila. po tvrdnjama iznesenim u medijima. Kada pogledamo broj firmi koje se bave preuzimanje otpisanih automobila i njihovom reciklažom.5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI U odsustvu ekonomske stabilnosti reciklažne infrastrukture. Čak. jedino Centar za reciklažu iz Beograda i Inos Napredak iz Šapca potpuno zadovoljavaju uslove date Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila. broj ELV će se nastaviti akumulirati preteći negativnim uticajem na životnu sredinu. ali će opteretiti i proizvođače metala i nemetala nemogućnošću ostvarivanja jeftinije proizvodnje iz sekundarnih sirovina. uviđamo da od deset registrovanih za ovaj posao.

zatim. Postoji bojazan da zbog velikog obima posla sama briga o ELV u Srbiji – i pored pozitivnih ekonomskih potencijala reciklaže ELV u razvijenim svetskim državama – neće biti dovoljna da se uspostavi održiv sistem reciklaže ELV. A daljim razvojem reciklažne industrije . i rezultat analize troškova reciklaže. Prostorna raspoređenost do sada ovlašećnih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji Uzimajući u obzir da svega dva ovlašćena operatera zadovoljavaju uslove date Uputstvom i njihovu prostornu raspoređenost. Budući operateri treba da budu raspoređeni na teritoriji cele Srbije tako da građani svoje stare automobile mogu da predaju u najbližem centru za reciklažu u kojima će biti izdavane i potvrde na osnovu kojih mogu biti ostvarene određene pogodnosti prilikom 41 . odakle se sredstva namenski koriste za razvoj reciklaže.000 godišnje u Srbiji – jasno je da je do dostizanja modela integralnog i održive reciklaže ELV u Srbiji potreban veći broj opremljenih operatere. a za to su potrebne dodatne investicije. za operatere kapacitete tretmana od 10. kao i procenjenog broja godišnje nastalih otpadnih vozila od 100. date u ovom radu. godine. Međutim. stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom 2009.po rečima Aleksandra Vesića iz Ministarstva prostornog planiranja i zaštite životne sredine . prestala je zvanično da radi Agencija za reciklažu.Slika 7.000 vozila godišnje.upravljaće se novim zakonskim rešenjem preko produžene odgovornosti proizvođača i uvoznika koji stavljaju proizvode i ambalažu na tržište i plaćaju naknadu u Fond za zaštitu životne sredine.

a za to je neophodno da se ukupno investira 19. i da je broj šrederskih postrojenja veći u visokorazvijenim društvima u kojima su investicije u tehnološke procese reciklaže veće. godine [30] Prvo što se uočava jeste činjenica da je u gotovo svim državama sveta tehnološki tretman demontaže odvojen od procesa šrederovanja što definisano u našem Uputstvu nije slučaj.000 42.796 4.340.000. u osam operatera po 2.5 do 5.472 7.175.658.877. Pogledajmo sada tabelu 17 koja donosi popis demontažnica i šredera. preradom otpadnih ulja. tada bi se podstakla potražnja domaćih livnica za sekundarnim sirovinama koja bi mogla uticati na dodatne investicije u reciklažu. pored samog podsticaja reciklaže.577.011.672. Am.772 10. J.300.600 12.000 evra tj.000 <12.000 1.436. Tabela 17. Na taj način.000 <12.686.000 5. Republika Kina Indija Japan Juž.300.548. Popis demontažnica i šredera kao i vrednosti ELV širom sveta 1997.000 evra.517.684 30. Britanija Kanada Meksiko SAD Argentina Brazil Od 4.5-10 mil - Austr. antifriza. Jasno je. Evropa S. plastike i svega onoga što čini jedan automobil.000 170. Kont.000 2.399. u akciju će biti uključeni i svi oni koji se bave reciklažom akumulatora. stakla. subvencionisala upotreba sekundarnih sirovina u proizvodnji metala i nemetala.600.400. na pull stategiju u kojom bi se.500 6.kupovine novog automobila.439.000 5.000 65.000 2.404.141 16.000. tj. 42 .450. kao i vrednosti ELV u svetu i uporedimo je sa uslovima postavljenim u našem skoro donetom Uputsvu za reciklažu otpadnih vozila.469.033 27.040.000 1. Koreja Tajvan Australija Austrija Francuska Nemačka Italija Holandija Španija Švedska V.2 miliona 2.571.000 9. Država Broj automobila u upotrebi (1994) 1.000 450. Ovako velike investicije u ovo doba krize teško je ostvariti pa umesto dosadašnje push strategije u kojoj se programom ohrabruju operateri reciklaže otpadnih vozila treba računati na uticaj potražnje.000 195.878 17.632 3.000 9.331 15.192.666.Am.912.911 32.500.000 6.000 Broj šredera 0 2 1 0 145175 2 0 10 6 40 44 16-24 12 14 6 56-67 20-22 4 211 1 3 Vrednost ELV za demontažu (u evrima) 15-44 0-437 51-240 22-73 232 51-728 33 29-5085 Vrednost ELV za šrederovanje (u evrima) 73-95 37-44 37-51 37-51 37 15 44 109 50-130 - Afrika Azija Egipat Južnoafrič.000 Godišnji broj ELV Broj demontažnica 5000 100-200 200 2000-3000 3000-5000 2500-8000 800-1750 >1000 200-700 3000-4000 <12.347 4. takođe.

međutim. sakupljanje ostvaruje negativan profit od -27 evra. Pogledajmo sada troškove investicija poslovne aktivnosti procesa demotaže u demontažnicama procenjene na veličinu opštine Apatin (približno prosečne veličine opštine u Srbiji) u kojoj je procenjeno godišnje 514 otpadnih vozila.00 evra Crusher – Car Crusher).000 dinara).800.400 evra Vehicle De-pollution Unit (VDU) 4 Tanka od po 1000 litara 2. Iz dela rada Procene troškova životnog ciklusa ELV vidimo da preuzimanje tj. i inženjer upravljanjem tehničkim sistemom) Troškovi struje Godišnji troškovi demontaže u evrima 28. sakupljačima nije dozvoljena demontaža motornih vozila. Procenjeni troškovi Oprema za presovanje (polovni E-Z 68. hidrauličnih ulja.00 evra 43 .000 evra Forklift — Model# FG15-14) Skladište za opasan otpad (30) 10.000 evra Viljuškar (Komastsu Reconditioned 7. uz obavezno poštovanje zakonskih odredbi i standarda utvrđenim Pravilnikom. radnik na presi. Postojeći sakupljači kojih ima u skoro svakoj opštini u Srbiji. za to je.00 evra 2.) u Republici Srbiji definisani su sakupljači i postrojenja za tretman otpadnih vozila. pa i veći. The 6. kao što smo već istakli. Plate zaposlenih (4 zaposlena x 60. 1990 Model b portable. John Deere 4 cylinder diesel engine flattens entire auto in one process u veoma dobrom stanju Kompaktni sistem za očišćenje.000 evra skladištem za rezervne delove (40 m2) Opremanje prostora za očišćenje (120 m2) 42.000 evra UKUPNO: 181.500.000 evra Opremanje prijemne kancelarije sa 14.otpadnih ulja. vode i vazduha sve dok se planirani sistem reciklaže ne ostvari. 2008.700 evra Tabela 18. Međutim. akumulatorskih kiselina.400. antifriza.500 evra Lift makaze (surface mounter scissor lift) 1. dva radnik na očiščenju i viljušaru.300 evra Betoniranje i opremenje dvorišta (300 m2) 30. neće biti u stanju da ostvare neophodan pozitivan profit svog poslovanja tako da će neadekvatno odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena.Pravilnikom o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. pa samim tim niti upotreba i prodaja polovnih delova. u velikoj meri i dalje uticati na zagađenje zemljišta. neophodno više od 19 miliona evra investicija uz tad još uvek otvoren problem neprofitabilnosti samog sakupljanja otpadnih vozila. posebno fluida . Troškovi investicije opštinske demontažnice u kojoj je procenjeno 514 otpadnih automobila godišnje [19] Pogledajmo sada godišnje troškove i prihode demontažne procenjene za opštinu Apatin. s obzirom da je neophodno vozila u voznom stanju dopremiti do postrojenja za tretman otpadnih vozila.

a procenili smo da ih je potrebno približno deset.2 0.002 Prodajna cena Prihodi u € €/toni 150 91. što im period otplate od pet godina znatno umanjuje.04 1000 2 500 1 159.560.24 Tabela 20.06 0.24 x 514) – 46.200 evra Tabela 19.002 0. S obzirom da su potrebne investicije u demontažnice mnogo manjeg obima. Kada bi se u svakoj opštini investiralo po 181.200 evra = 35.36 evra Prosečni period otplate investicije demontažnice sa presovanjem bez šrederovanja u opštini veličine opštine Apatin iznosi (181.054 0.700 evra za demontažnicu tada bi neophodne ukupne investicije iznosile približno 26 miliona evra. U Republici Srbiji ima ukupno 145 lokalnih samouprava koje uključuju opštine i gradove. kao i da u prihodima opštinskih demontažnice zbog jednostavnosti računa.08 0.649.004 Reciklabilnost % Tona 90 90 100 100 90 0.00 evra 4.002 0.68 0.4 0.700 evra/35. ukupne investicije u demontažnice bile bi i manje.46. Aproksimacija ukupnih godišnjih troškova reciklaže motornih vozila na teritoriji opštine Apatin [19] Masa po vozilu % Tona Metali Obojeni metali Plastika Gorivo Motorno ulje UKUPNO 68 6 8 0. a kada bi od potrebnih investicija za optšinsku demontažu odbili one operatere koji bi radili šrederovanje vozila.200 evra 840 evra 46.612 0.400.36 evra . zaključujemo da je za uspostavljenje integralnog i održivog modela reciklaže otpadnih automobila u Srbiji neophodno otpočeti od programske podrške razvoja opštinskih demontažnica.200 evra = 81. 44 .36 evra) malo više od pet godina. nisu ubrojani prihodi od prodaje polovnih delova.849. 1.00 evra 8. Procenjeni ukupni prihod od dobijenih sirovina po vozilu na teritoriji opštine Apatin [19] Ukupan godišnji profit demontažnice na teritoriji opštine Apatin dobijamo kada od ukupnog godišnjeg prihoda oduzmemo ukupne godišnje troškove: Gp = Up – Ut = (159.4 63 5.08 0.8 1100 59.649.Troškovi vode Troškovi materijala goriva) Amortizacija Održavanje UKUPNO i alata (maziva.

Pokazali smo da na domaćem tržištu reciklaže ELV potražnja za sekundarnim sirovinama dovoljno je velika i za sekundarne sirovine koje bi nastale kada bi se nivo reciklaže sa 14 % povećao na evropski nivo od 75%. Godišnje. analizom finansijskog poslovanja sakupljanja.189 GJ za proizvodnju obojenih metala.480 tona ferometala i 3.148 GJ za proizvodnju ferometala i približno 3.6 ZAKLJUČAK Sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji možemo konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine.000 ELV/godišnje onako kako je regulisano Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja iz marta 2009. kao i da su sistemu reciklažu ELV neophodne investicije od 24 miliona evra u optimalnih deset postrojenja sa šrederom kapaciteta tretmana 10.660 tona obojenih metala. Ta količina izgubljenih metala istovremeno znači gubitak približno 4 miliona evra prihoda i gubitak 4. demotaže i procesa šrederovanja u delu rada Procene troškova životnog ciklusa ELV uvideli smo da je prihod po svakom 45 . a velik broj opasnih materija ne tretira se na zadovaljavajući način i ugrožava životnu sredinu. sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se gubi 41. Takođe. s obzirom na razliku energetskih potreba za primarnu i sekundarnu proizvodnju.

Novi Sad. vode i vazduha. 7 LITERATURA 1. Beograd 2009. s obzirom da bi povećanje profita takvih malih operatera bio usmeren na prodaju polovnih delova. Znači znatno manje od prvog scenarija opisanog za deset velikih potpuno opremljenih postrojenja. 2009. November 1999. Sofija. 2003 8. tretiralo bi se na način koji ne bi dalje uticao na zagađenje zemljišta. što bi smanjilo i troškove negativnog profita procesa sakupljanja. 5.. Cvetković. 4.otpadnih ulja. posebno fluida . njihov optimalan broj bi bio oko 100. Directive 2000/53/ec of the European Parliament and of the Council of 18 September 2000 on end-of life vehicles. Svako takvo postrojenja bi godišnje tretiralo oko 1. ukupan prihod preuzimanja. a koji se još uvek bave reciklažom ELV onako kako zakonski nije propisano i na način da se ugrožava životna sredina i došli smo do zaključka da je u takva postrojenja potrebno investirati približno 182. U radu smo sagledali i scenario investiranja i podizanja standarda u postojećim postrojenjima kojih ima u gotovo svakoj opštini.30 evra. Official Journal of the European Communities 46 . na procenjen broj od 100. demotaže i procesa šrederovanja po pojedinačnom ELV 54. Jounral of the Air&Waste Management Association 49. and D. akumulatorskih kiselina. Univerzitet u Novom Sadu. Poslovna matematika.200. dr Želimir. J. Depolluting End-of-Life Vehicles: Guidance for Authorised Tretment Facilities. povećala bi se i količina oporavljenih i ponovne upotrebe delova.000 ELV godišnje u Srbiji. Stanje i perspektive razvoja metalskog sektora Srbije.36 evra i 50. a odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena. diplomski-master rad. 7. Craig. 6. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin. s obzirom.A. Beograd. Defra.82 evra respektivno. 30. 1347-1354. Nenad. Reciklaža vozila. Dok je indikator cena. Avramović. E.delu -26. tj. 2008. Politika. Pored toga.000 ELV i. Swiss Agency for Development and Cooperation.000 evra u svako.000 evra. Branović. a sa povratom investicija u roku od nešto više od pet godina. 1999. U ovaj scenario neophodno je ukupno uložiti 18. Fakultet tehničkih nauka. Tim drugim scenarijom operateri bi bili znatno bliži krajnim vlasnicima automobila. Betterton. A Study to Examine the Costs and Benefits of the ELV Directive – Final Report GHK in association with BIO 2. 3. hidrauličnih ulja. Reciklaža i dalje nerazvijena. Adžić. DTI.88 evra. Kinetics and mechanism of the reaction of azide with ozone in aqueosu solution. prof. antifriza.

Sudarević. Megatrend Univerzitet. Bor. Medić. Ana. 13. Brussels.J. dr Milan. . Feri Afrinaldi. Agence de l’Envrionnment et de la Maitrise de l’Energie. Đorđević. Kragujevac. prof. 11. 23. 2010. Strategija održivog razvoja opštine Apatin 2009-2019. Reciklaža i reciklaža sekundarnih sirovina obojenih metala. 2007. 21. Jovanović. Nishtala. Reciklaža automobila. Journal of Sustainable Development. Kragujevac. Novi Sad. 20. Upravljanje proizvodima na kraju životnog vijeka – istraživanje pogodnosti za demontažu i reciklažu. 2000. 20. Fakultet tehničkih nauka. prof. mr Nedeljko. Novi Sad. 27. Norhayati Zakuan. Malezija. Faculty of Mechanical Engineering. novembar 2009. and Yarkosky. SAD. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Upravljanje emisijom i životnim ciklusom vozila. Martchek. 15. Nacionalna konferencija o kvalitetu. 19. 18. Pavlović. Keith. Commission of the european communities. 2009. 2. A. Maria. USAID. 2005. 2002 47 . 26. Politika. 2002. 19-21. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Air & Waste Management Association. Economic study on the management of End-of-Life vehicles. Pristup recikliranju motornih vozila. 10.9. Kragujevac. Šubara dr Nadežda. 8-11. the European Parliament. doktorska disertacija. M. Zoran. Krstić. Branislav. Ilija. Susan. maj 2007. Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije.. decembar 2009. 14. 32. Đukić. Saman Muhamad Zameri Mat. Harwig. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“. Dejan. Universiti Teknologi Malaysia. FTN izdavaštvo. 23. Jane Goodyer. Hempfl. Sokobanja 2008. 17. februar 2010. Ekolat`08. Beograd. COM(2009) 635 final 24. Zannes. Nacionalna konferencija o kvalitetu života. The Impact of Municipal Solid Waste Management on Greenhouse Gas Emissions in the United States. R. 16. Festival kvaliteta 2005. Krejg. SAD. Festival kvaliteta 2007. godine. Gordon Blount. The importance of recycling to the environmental profile of metal products. Zrenjanin. Uspostavljanje poslovne aktivnosti u reciklaži motornih vozila na teritoriji opštine Apatin. doktorska disertacija. Ekološka logistika. maj 2005.2009. Sokobanja 2008.11. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. Alcoa Inc. Zoran. Thorneloe. 12. Sistem za reciklažu iskorišćenih putničkih automobila. Pavlović. Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products. Upravljanje investicijama. Marjanović. Đuro. Sherry. dr Milan. Marić. 2010. and the Committee of Regions on the Implementation of Directive 2000/53/ec on end-of-life vehicles for the period 2005-2008. Haase. Subba. 22. Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada u Srbiji 2009-2010. Ilić. Ray Jones & Ashraf Jawaid. Zrenjanin 2006. 25. JKP Čistoća. seminarski rad. A. 2005. Weitz. Brzaković. 2010. Report from the Commission to the Council. Francuska. Radomir. Dragana. Razvojne faze upravljanja otpadom u zemljama nemačkog govornog područja i izazovi za Srbiju na putu u EU. the European Economic and Social Committee. Održivost komunalne privrede u Novom Sadu. Ekolat`08. Ziems. Kozić. Opština Apatin. Duško. Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji. K. Sredić. Dietrich.

North America`s Recycling and Composting Journal. Wilt. Kopenhagen. Deposits on single use containers . Dorte.a social cost-benefit analysis of the Danish deposit system for single use drink containers. 30. www. Catherine.reciklazavozila. Report by Len Watson. What all rescuers should know – Chemical propellant for airbags can kill!. Environmental Assessment Institute/Institut for Miljovurdering. Lori. There auto be a law: ELV recycling policies in 21 countries.28. 2004 29. Kincaid. Vigso. 31. Danska.rs ANEKS 1 48 . 1997. SAD. Watson. Len.

Bujanovac Bujanovac.1 Akumulatori Red. 1. ZAJAČA Jugokomerc d. 2. Jovana KATASTARSKOJ Cvijića 11 PARCELI BROJ 694.nasenje Aktivnost PRIKUPLjANjE PRIKUPLjANjE I RECIKLAŽA PRIKUPLjANjE I 3. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta Fabrika Akumulatora Sombor FILIPA KLjAJIĆA BB SOMBOR AD RUDNICI I TOPIONICA ZAJAČA.O. NA ZAJAČA. Loznica.o.o.1. 49 . K.8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE): 8. br.

2.1. 1. Visokog Stevana 30/21 Adresa skladišta Aktivnost i OGRANAK ALTIS PRIKUPLjANjE CHEMICALS PRERADA ZRENjANIN. 1.1. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta 1. br. Naziv i sedište privrednog subjekta ALTIS CHEMICALS DOO Beograd. EKO METAL Vrdnik. 3.1. POŽEŠKA 15 8. BOŽIĆ I SINOVI Omoljica Pančevo 3. PROTEKTIRANjE SRĐAN I DR PROKUPLjE RATKA PAVLOVIĆA BB Servis TRIFKOVIĆ Kraljevačka bb PROTEKTIRANjE Ruma ''KRAJBURG'' VOGANjSKI PUT PROTEKTIRANjE BB SREMSKA MITROVICA 50 .2 Antifriz Red.4 Gume Red.3 Elektronski otpad Red. 4. 5.4. br. br. Beograd OD “AUTO MIRKO-2” LAZIĆ PROKUPLjE. SE TRADE Slanački put 26 Beograd Beograd Aktivnost SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA 8. 6. Grobljanska 2 2. ANDRA UŽICE –KOMERC železnička stanica bb DOO ŠARGANSKA20/A UŽICE 031/553-473 IZVOZ PRIKUPLjANjE 8. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta LA FARGE BEOČIN Beočin Aktivnost PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE HOLCIM – EKO REC Novi Popovac PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE PRINCIP-86 PLATIČEVO PLATIČEVO UL PROTEKTIRANjE ŽELEZNIČKA 148.

Otpaci i ostaci od BARIČ gvožđa i čelika. S&D'' Beograd Niš nije opasan MAKSI CO ALEKSINAC ALEKSINAC UL. 7. otpad koji nije opasan 51 .o. Izletnička br.o. put bb nije opasan FERO PROMET d. Dobanovački Metalni otpad. 4. otpad koji nije opasan ''ECOTEQ''. 3. Mirka Metalni otpadObradovića bb. 1.8. Miloša Velikog otpad koji nije METALINVEST doo opasan Smederevo.o. aluminijuma i bakra i legura bakra ''ENERGROM'' Bela Crkva Bela Crkva. 9. Otpaci i ostaci gvožđa i čelika.1. 6.Pantića br. 6. 5. 7. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta ''VEROMOTORS''DOO Valjevo Dr. br. 3.skladište Inos Balkan ad Valjevo Valjevo. 1.o. 4. 2. Otpadno gvožđe MOMČILA POPOVIĆA 12 ALBA Smederevo Smederevo. Bačka Svetozara Miletića Palanka Bačka Palanka Aktivnost 2. nije opasan ''INTERNATIONAL POINT Zakupljen prostor Mediana Metalni otpad. bb.131 Valjevo KOTEKS ŽITIŠTE PETRA ŠKUNDRIĆA 36 ŠULC DOO Sečanj Vožda Karađorđa 55 PER – KAT. Grobljanska 2 Aktivnost SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ 8. nije opasan ''SSC metal''. Temerin Metalni otpad. Beograd BARIČKA REKA BB. ul. br. Temerin Novosadska 123.1. Jezerska bb Metalni otpad. Beograd Dobanovci. ulica JNA DOO 42 BELA TRANS DOO Žitište. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta BRAĆA ILIĆ d. Vuka Karadžića 41 EKO METAL DOO Vrdnik. 8. 8 Metalni otpadUl.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA Red. Omladinska 58 EURO CONSULTING GROUPE Kovačica. DOO Botoš.6 OTPACI I OSTACI OD METALA Red. 5.

PAZOVA gvožđa i čelika. bb aluminijuma. Metalni otpad. UL. KOSOVSKA Otpadno gvožđe 59 RUMA UL VLADIMIRA Otoadno gvožđe NAZORA BB ŠABAC UL. ''UNIPROM METALI'' 14. ''INOS-NAPREDAK'' a. KRALjA Otpadno gvožđe..bakra i aluminijumainertni otpad GOLUBINAČKI PUT BB otpaci i ostaci od S. UL. ''CENTAR ZA RECIKLAŽU'' MARMARIDIS TRADE DOO METVA VALjEVO BŠ ACA RUMA MELTAL RUMA ĐOLEKS ŠABAC INOS NAPREDAK ŠABAC METAL PROM VALjEVO BOREXPORT AD SIROVINA . PIROT UL. otpad koji nije opasan TOME BUŠE 14.ALEKSINAC Metalni otpadotpad koji nije opasan OTKUPNO SABIRNI Metalni otpad CENTAR «METALKOM» otpad koji nije DOO NIŠ.. bakra.NIKI METAL''DOO. 4 VALjEVO. mesinga.1 Šabac Otpaci gvožđa. 15. 9.O. Čačak Ul. 4 jula. 49 NOVI SAD. NIŠ. 26. aluminijuma i bakra i legura bakra. ALEKSANDRA 10 neopasan otpad BAČKA PALANKA. UL. 19. NARCISA BR. 22. ŽELEZNIK nije opasan BOĐANI Otpadno gvožđe VALjEVO UL .3 . 32000 Inos-sinma ad Sevojno Skladište u Donjoj Trepči Aleksandar Jovović 11. 16. HAJDUK Otpadno gvožđe VELjKOVA BR. ZUC DOO.. opasan SARAJEVSKA BB. ZONA Otpadno gvožđe SKLADIŠTA BB RUMA.TRGOVINSKO I EKSPORT –IMPORT PREDUZEĆE «BALKOMEX» DOO NIŠ. 12. Šabac 13. 18. 17. UL.CIM''D. 20. Otpaci i ostaci od nerđajućeg čelika-otpad koji nije opasan Sevojno.TRNjANE.d. STEVANA Otpadno gvožđe PRVOVENČANOG 12 ŠABAC UL Otpadno gvožđe SINĐELIĆEVA BR. 23. 27.10. 24. 21.IVANA Metalni(čelični) MILUTINOVIĆA BB otpad . Metalni otpadDRUGO ŽELjEZNIČKO otpad koji nije NASELjE 2B opasan S. Dragačevski put Otpad od gvožđa.JUGORESURS''NIŠ .otpad koji nije opasan POSLOVNA JEDINICA Metalni otpad «NIKI METAL» ŠESTI otpad koji nije 52 .SALVADORA ALjENDEA BR. UL. 25.O. otpadni kablovi -otpad koji nije opasan Sinđelićeva br.

NIŠ. OSIPAONICA Metalni otpadOSIPAONICA MITROVIĆ MILOŠ nije opasan 026/751-418 JUNGIĆ DOO KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC Izvoz otpadaka i -19 OKTOBRA ostataka od KRAGUJEVAC bakra-nije opasan FEROSIROVINA DOO.PRAHOVU NEGOTIN otpad koji nije opasan .VAZDUHOPLOVACA IMPEX I NIŠ.metalni otpad NIŠ. 31.otpad koji nije OSIPAONICA Metalni otpadopasan PREDRAG PETROVIĆ nije opasan 026/791-566 DTI DOO ČAČAK ČAČAK Metalni otpadHADžIPRODANOVA 12 nije opasan DRAGOMIR ĐUMIĆ 032/348-618 MITROVIĆ I DR. UL. NIŠ metalni otpad .KRALjEVAČKOG opasan BATALjONA 21 „METALI 1992“ Beograd BOR Otpaci i ostaci od Ogranak Bor u Boru UL SAVE gvožđa i čelik KOVAČEVIĆA BB (neopasan otpad) Metal korporacija MR JAGODINA Metalni otpad-od PODNAREDNIKA čelika LjUBE B.O.Izvoz metalnog KRAGUJEVAC otpada-nije UL. 38. 35. 36. 33. 41.UL.. 39. 37. otpad koji nije BB SVETISLAVA opasan JOVANOVIĆA 11A.O. KOLOSEK BB.ČEDE VASOVIĆA 39 otpada-nije POŽAREVAC opasan DINOKS DOO ČAČAK DINOKS DOO ČAČAK Izvoz metalnog -VLADIKE otpada-nije VELIMIROVIĆA 40/1 opasan LIVNICA 034-KRAGUJEVAC LIVNICA 034. PIROT opasan PC SKLADIŠTE U Metalni otpad S. 42. FEROSIROVINA DOO. 34. YUCRON. 29.JUGOIMPEKS''DOO.DRAGOSLAVA opasan SREJOVIĆA 89 ČELIK-IMPEKS-KRALjEVO ČELIK-IMPEKSIzvoz metalnog KRALjEVO otpada-nije UL. Bakar plus DOO KRALjEVO Izvoz otpada ZANATSKA 4A gvožđa i čelika MILOVAN MILOVANOVIĆ D. otpada-nije DRAGUTINA opasan OBRADOVIĆA 137 EKOMETAL SARAOCI EKOMETAL SARAOCI Izvoz metalnog SMEDEREVO SMEDEREVO otpada-nije opasan POTIS AD POŽAREVAC POTIS AD POŽAREVAC Izvoz metalnog UL. 32. 50M 53 .NIŠ OGRANAK JUGO.B. Izvoz metalnog OSIPAONICA OSIPAONICA. 30. 40.28. AMBASADOR LOK.

Jagodina Otpadni polivinil Jagodina 35000 hlorid PROIZVODNjA AD ANIPLAST PALIĆ HORGOŠKI PUT Otpadni polietilen i 109 PALIĆ polipropilen PROIZVODNjA AD APOS APATIN SOMBORSKA 28 Otpadna plastika - 54 . Novosadska 123 Izvoz metalnog otpada al. Centrum DOO GORNjI MILANOVAC OBILIĆEVA 37 032/717-916 44. bakra. Pirot.7 OTPADNA PLASTIKA Red. MILUTINA MILIVOJEVIĆA OMOLjICA JANOŠIKOVA 61 5. Omoljica PROMSEK PANČEVO.O. BEOGRADSKA BB Zrenjanin. 52.DIMITROVGRAD ULICA metalni otpad.O. gvožđa. 4. SIROVINABANAT AD. 53. 46. 47. UL MIRKA OBRADOVIĆA BB A.S.1. 1.IVO ANDRIĆA BB HRISTO SMIRNENSKI BR. čelika Metalni otpad otpad koji nije opasan Metalni otpad otpad koji nije opasan metalni otpadotpad koji nije opasan Otpaci i ostaci od aluminijuma. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta Aktivnost subjekta MAPLE CORPORATION UTVE Otpadni polivinil BEOGRAD ZLATOKRILE 9 hlorid PANČEVO PROIZVODNjA SZR N-PLAST Vinorača. 2. 49. NIKOLE PAŠIĆA Pašića bb BB STR.nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad Neopasan otpad Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan 8.HEFES S'' D. nije opasan Otpaci i ostaci od aluminijuma.. METALOPROMET AD KULA. 55. Nikole PIROT. 3. Milutina Milivojevića 5. 48. DIMITROVGRAD. 54. mesinga i nerđ.METALS TRADE DOO Novi Sad..M..otpad koji nije KRTINSKA.O. . 50. br. nije opasan Otpaci i ostaci od obojenih metala. bakra i prohroma . VRBASKI PUT BB Vrbaski put bb FERO – PROMET NOVOSADSKA 123 TEMERIN METALVALIUS VALjEVO VALjEVO.43.Sentandrejski put 79 JUGO PROMET DOO Temerin. opasan TRNjACI BR1 OMOMETAL OMOLjICA.O. Vinorača.SANI -94'' «DIMMETAL»D. 45. 51.1.

8. br.O.NIŠ NIŠ.O. Pančevački put bb 2..5 MILANOVAC BRZANPLAST Aranđelovac IZVOZ Otpad od polietilena i polipropilena PROIZVODNjA otpadna plastika Otpadna plastika IZVOZ Otpadna plastika IZVOZ 8. RAFINERIJA BEOGRAD Beograd.8 OTPADNA ULJA Red. VLAJKOVA BR.O.NIVES''D.. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta 1. 7.5. 6..O. .152 SANIPLAST GORNjI LOMINA BR.1. KOLORIT DOO ŠID BRANKA BB ŠID Aktivnost PRIKUPLjANjE I PRERADA PRIKUPLjANjE I PRIVREMENO SKLADIŠTENjE ERIĆA PRIKUPLjANjE I PRIVREMENO SKLADIŠTENjE 55 ..LEBANE LESKOVAC. EKOTANK DOO BEOGRAD PRVA ISKRA BARIČ 3. IVANA MILUTINOVIĆA BB .JULEB''D.

ANEKS 2 56 .

Upotreba ovakve opreme obezbeđuje visok stepen očišćenja (uklanjanje preko 98 odsto tečnosti iz vozila).9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Postupak obrade istrošenih motornih vozila započinje transportom vozila do odgovarajućeg prostora za rasklapanje vozila koje podrazumeva i uklanjanje opasnih otpadnih materijala po čoveka i sredinu. ali zdravlje i bezbednosni zahtevi ne bi trebalo da bude ugroženi. ulja. U Republici Srbiji ovaj proces. 9. radi se ručno i traje od 30 minuta do sat vremena dok su iskustva država Evropske unije preporučuju da se ove aktivnosti rade korišćenjem opreme koja je specifično razvijena za ove operacije očišćenja.1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Velik broj operacija se zahteva u cilju očišćenja iskorišćenih motornih vozila. Većina ove opreme je dostupna na tržištu EU i pneumatskog je upravljanja pa je važno da kompresori koji pokreću ovu opremu budu potrebnog kapaciteta kako bi se osigurao ne smetan rad ove opreme. tj. Vrlo je važno imati na umu da očišćenje uključuje otklanjanje tečnosti iz vozila koja mogu biti eksplozivna ili korozivna i da je neophodna da se preduzmu zdravstvo-bezbednosne mere za zaštitu radnika kao što je neophodno i da se obezbede odgovarajuća skladišta i prostori kako bi se izvršio odgovarajući tretman istrošenih vozila i njegovih komponenti. Proces očišćenja motornih vozila na kraju radnog veka uključuje uklanjanje tečnosti koje mogu biti ili eksplozive ili korozivne zato je neophodno preduzeti sve bezbednostne i zdravstvene zakonski uređene standarde za obavljanje ove poslovne aktivnosti.). vazdušnih jastuka kao i prikupljanjem otpadnih tečnosti (gorivo. 57 . hladnjaka. a traje ne duže od 30 minuta. U ovom delu rada sagledaćemo proces očišćenja (depolluting) iskorišćenih motornih vozila kao i mogućnost razvoja poslovnih aktivnosti u ovom delu tretmana iskorišćenih motornih vozila. prečišćavanjem vozila: demontaže akumulatora. Korišćenje te opreme osigurava visok nivo očišćenja (uklanjanje više od 98% od tečnosti sadržane u iskorišćenom motornom vozilu) u relativno kratkom vremenskom okviru (20-30 minuta po motornom vozilu). sem ispumpavanja tečnosti iz vozila. Preporučuje se da se aktivnosti očišćenja motornih vozila sprovode sa opremom koja je specijalno dizajnirana za obavljanje potrebnih operacije.. Može se odlučiti da se koristi jednostavnije alternativne metode za postizanje istog nivoa očišćenja..

Prostori za skladištenje moraju imati nepropustivu podlogu sa odgovarajućim drenažnim sistemom. odgovarajuća skladišta za demontirane delove uključujući nepropustljiva skladišta za uljem zaprljane delove. odgovarajuće skladište za gume obezbeđeno od požara i odgovarajućeg kapaciteta. filtera i skladišta koja sprečavaju isparenja Polihlorovanih bifenila PCB/PCT-a (iz kondezatora i transformatora). odgovarajuće kontejnere za skladištenje akumulatora (sa elektrolitskom neutralizacijom na licu mesta ili na nekom drugom mestu). Mesta na kojima se rade proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila moraju imati prostor za skladištenje kao i prostor za tretman. odgovarajuće tankove za svaku pojedinačnu izdvojenu tečnost. uključujući i iz diferencijala. • • Primer mogućeg redosleda ovih operacija i Dijagram procesa dati su u nastavku: Iznad/ispod Operacija (A/B) vozila A Skinuti akumulator A Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera A Postaviti prekidač grejanja kabine na maksimum A Skinuti točkove A Skinuti sve delove koji sadrže živu Podići vozilo na ram za manipulaciju B Drenirati motorno ulje i skinite uljni filter B Drenirati transmiono ulje.Da bi se na adekvatan način sprovodile mnogobrojne operacije očišćenje motornih vozila na kraju radnog veka neophodno je da motorno vozila bude postavljeno na lift makaze ili neki drugi potporni ram koji će omogućiti jednostavan pristup vozilu sa donje strane vozila. Prostor za tretman mora zadovoljavati iste uslove navede za prostor skladištenja ali i da poseduje: • • • opremu za tretman voda. Posojeće garažni kanali ovde vam ne mogu biti od koristi s obzirom da je sa njima povezan veći rizik od trovanja sa gasovima goriva ili rizik od požara ili eksplozija. ako je moguće A Ukloniti gas is klime uređaja (ako je ugrađena klima) B Drenirati tečnost za hlađenje iz hladnjka B Drenirati ulje iz sistema za kočenje B Skinuti katalizator (ako ga ima) A Drenirati tečnosti za pranje stakala A Drenirati reservoar kvačila/kočnice A Drenirati uređaj za upravljanje (tamo gde je to primenjivo) B Drenirati reservoar goriva B Drenirati tečnost iz amortizera B Ostavljene otvore kape filtera goriva i kape uljnog filtera začepite plastikom Skinuti vozilo sa dizalice 58 . uključujući kišnicu.

1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila U nastavku rada bliže će biti opisane pojedine operacije. Pristup IDIS sistemu dostupan je na internet stranici http://www. opasna supstanca koja je štetna za udisanje i može izazvati opekotine na koži.idis2. Natrijum-azid je letalan po bakterije. kao i informacije potencijalnih reciklabilnih delova i komponenata. 3 Dijagram procesa očišćenja iskorišćenih motornih vozila 9. sisare a u dozama od nekoliko grama i smrtonosan i za ljude. ovde je važno istaći upotrebu IDIS informacionog sistema. Potisni gas u vazdušnim jastucima je natrijum-azid (NaH3).2 Vazdušni jastuci (airbags) Većina novijih vozila je opremljena vazdušnim jastucima. Ali. za očišćenje vozila Rasklapanje U svakom od ovih grupa podataka nalazi se pregled mogućih delova za svako pojedinačno vozilo svetskih proizvođača vozila. proizvođača motornih vozila. gljive. IDIS (the International Dimsantling Information System) sistem je napredan i sveobuhvatan informacioni sistem razvijen od strane proizvođača automobila koji obezbeđuje informacije za proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila. a podaci su organizovani u sledeće grupe: • • • • • • • • • • Akumulatori Pirotehnika Gorivo AC Drenaža Katalizatori Delovi koji moraju biti skidani kontrolisano Gume Drugo.1. Unošenjem u organizam gutanjem ili putem kože u količini od 50 59 . od jednog smeštenog u upravljaču (volanu) do 10 i više. Sadrži informacije za bezbedno rukovanje. 9.1.com/index. a korišćenje ovog sistema besplatano je za sva komerijalna preduzeća End of Life Vechicle (ELV) biznisa.php? action=home&language=english . kao i druge informacije procesa rasklapanja iskorišćenih motornih vozila. i ukoliko ne mogu biti raspakovane in situ) Raspakujte vazdušne jastuke in situ (ukoliko ih ima i ukoliko postoje uslovi za ovu operaciju).A A Skinuti vazdušne jastuke/airbags (ukoli ih ima. Tabela br. IDIS trenutno sadrži informacije 61.

Skladištenje vazdušnih jastuka predstavlja problem mnogim organizacijama. Oni oštećenjem načeti eksplodiraju. može izazvati petominutnu komu odrasle osobe.3 miliona istrošenih motornih vozila svake godine u Velikoj Britaniji tenhničari sve više uklanjaju vazdušne jastuke i skladište ih. Gutanje nekoliko grama natrijum-azida smrtonosno je. Vazdušni jastuk na strani vozača sadrži 450 grama natrijum-azida. Sečenjem centralnog stuba i grede ispod vrata. ostavljeni da propadaju na mestu. obično se – nepotrebno – bezglavo seče i deo sistema modula vazdušnog jastuka. kako bi se kasnije mogli preprodati. Natrijum-azid je rastvorljiv u vodi i putem drenažnog sistema može dospeti u kanalizacioni odvod. a smrt nastupa za manje od 30 minuta. Neaktivirane vazdušne jastuke čuvati u unutrašnjem prostoru. potoke. Neki ostaju u automobilima. Preporučuje se da se vazdušni jastuci rasklapaju in-situ odgovarajućom opremom. Iz 2. u ponekim vozilima postoje i vazdušni jastuci ugrađeni u sedišta koji takođe mogu sadržati natrijum-azid. Sam natrijum-azid u modulu vazdušnog jastuka upakovan je u metalni kanister prečnika od 50 milimetara. Ovo se često dešava tamo gde se “kombi” oprema upotrebljava za sečenje osnove stuba. potencijalno eksplozivne delove i rezervoar tečnog gasa ako je ugrađen u vozilo. Medotologija kontrole skladišta takođe se zahteva. 9. Iz sigurnosnih razloga. Kada je u pitanju motorno vozilo sa električnom centralnom bravom. zaštićene od vremenskih neprilika.miligrama. jeste od 10 do 15 godina. Dok na suvozačevoj strani natrijum-azid je upakovan u metalni kanister prečnika 150 milimemetara i sadrži 200 grama natrijum-azida. Pored toga.1. Licence za skladištenje vazdušnih jastuka u Velikoj Britaniji obično se pribavljaju od lokalnog ovlašćenog sekretara trgovine eksplozivnim supstancama [29]. Vek trajanja vazdušnih jastuka. Starenjem vazdušnog jastuka doći će do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. Krvni pritisak kontaminnirane osobe će pasti i javiće se tahikardija srca. Dolazi do oslobađanja natrijum-azida i prašine iz cevčice. prozori na vratima moraju biti spušteni. jezera ili podzemne vode i tako zagaditi životnu sredinu [4]. to je neophodno uraditi pre skidanja akumulatora. nijedna od ovih aktivnosti ne treba da se izvršava bar 20 minuta posle skidanja akumulatora sa iskorišćenog motornog vozila. Sa njima treba pažljivo rukovati zbog eksplozivnog karaktera [31].3 Skinuti akumulator Operater je dužan da odmah po preuzimanju otpadnog vozila ukloni akumulator. 60 . Ukoliko se ovaj pristup preduzima. i tako oslobađaju natrijum-azid i prašinu ili Hydrazoic Acid (Hydrogen azide) opasnu za udisanje. vodootpornosti i jasnog obeležavanja. Skladišta moraju da zadovolje minimalne kriterijume bezbednosti. po tvrdnjama proizvođača.

Filter za ulje mora se tretirati da bi se uklonilo zaostalo ulje u njemu. Za ovaj proces potrebno je i do 20 minuta.9 Transmisiona ulja Transmisiona ulja nalaze se u oba.1. Akumulator se mora skinuti pre čišćenja rezervoara goriva. 9.1.8 Filter za ulje Filter za ulje mora se ukloniti. Ovo se može postići drobljenjem filtera poslovnom opremom za obavljanje ove operacije. Automatski i ručni menjač 61 .4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera Skidanje kapa omogućava lakšu drenažu ulja i goriva iz motornog vozila.1. Sve uklonjene tečnosti moraju se izdvajati u posebne kontejnere. i u ručnom i automotskom menjaču kao i u diferencijalu. Njega ćete drenirati sve dok se ne uverite da je prestalo ceđenje ulja. Alternativno.7 Uklonite motorno ulje Uklanjanje motornog ulja na prvom je mestu. Ono se prikuplja u odgovarajući kontejner koji mora da bude kapaciteta po vozilu od najmanje 10 litara. Svako mešanje tečnosti kao što su ulja mogu ograničiti mogućnost za reciklažu.1.5 Kontrola grejanja Da biste drenirali rashladne tečnosti iz grejača.6 Uklonite balansere Sa svih točkova. 9. 9.1. 9.Skidanje akumulatora se jednostavno radi standardnim alatom. 9.1. uključujući i rezervni točak neophodno je ukloniti balansno olovo koje mora da se smesti u odgovarajući kontejner. uljni filteri mogu biti poslati na odgovarajući tretman. Ovo bi trebalo da se uradi pomoću odgovarajućeg alata/ključa koji neće probosti uljni filter tokom njegovog uklanjanja. kontrola grejača mora biti postavljena na poziciju koja omogućuje maksimalnu količinu toplote. 9.

1. Diferencijal Većina automobila ima vuču na prednje točkove. poslovna oprema omogućava da operater iz rupe sa dna hladnjaka znatno brže isisa rashladnu tečnost direktno u kontejner. Odvodnjavanje traje ne duže od 10 minuta. i na rezervoaru i na cilindrima i cevima kočnice (tečnost isisana na ispusnim bradavicama). ima i motornih vozila sa pogonom na zadnje točkove. 9. a zatim pumpanjem papučice kočnica dok se rezervoar ne isprazni (tečnost u tom slučaju biće otklonjenja na kroz otvorene bradavice). Međutim. Međutim. pa ne poseduje zadnji diferencijal. Ulje mora biti postavljeno na slivnik najmanje 10 minuta sve dok se ne uverimo da je svo ulje iscurelo.1. poslovna oprema se postavlja na oba gore pomenuta mesta za uklanjanje hidrauličnog ulja.10 Rashladne tečnosti (antifriz) Rashladne tečnosti mogu biti zbrinute prostim sakupljanjem tečnosti iz creva na dnu hladnjaka u odgovarajući kontejner zapremine ne manje od 10 litara. Na menjaču koji nema odlivni otvor mora biti isbušena odgovarajuće veličine rupa na dnu menjača. ovaj drugi način povezan je sa zdravstvenobezbednosnim problemom. Međutim. s obzirom da ovaj pristup uklanja manji procenat kočionog ulja od komercijano dostupne opreme. Ovakva oprema uklanja hidraulične tečnosti bez ostataka u roku od 10 minuta. Poslovna oprema specijalno dizajnirana za to uključuje i odgovarajuću bušilicu i usisivač za sakupljanje ulja. Tečnost iz sistema za kočenje Poslovna oprema koristi se za uklanjanje hidrauličnog ulja na dva mesta. u cilju postizanja većeg procenta uklanjanja.11 Hidraulična ulja Sva motorna vozila na kraju životnog veka sadrže tečnost iz sistema za kočenje. Tada ne trebate postavljati kontejner ispod menjača. Tečnosti iz kvačila 62 . Mada ulje iz kočnice može biti ispumpano i otvaranjem ispusnih bradavica. 9. Obe metode se mogu koristiti uz napomenu da se visok nivo uklanjanja tečnosti postiže postavljanjem grejača ventila na maksimum. Druga hidraulična ulja u iskorišenom motornom vozilu nalaze su u kvačilu i upravljaču. Shodno tome.Ako menjač ima odlivni otvor tada se jednostavnim ispuštanjem ulja ono uklanja i prikuplja u kontejner koji mora biti veći od 5 litara. Postupak uklanjanja ulja u diferencijalu isti je kao i kod menjača.

ona se uklanjaju uz pomoć slične poslovne opreme kao one za uklanjanje tečnosti iz sistema za kočenje. ono se mora ukloniti na oba mesta – i na rezervoaru i spojnim crevima. Ako vozilo ima više od jedne takve posude.1. Crevo postavljeno u rezervoar mora biti dovoljno dugo da dospe do dna rezervoara. rezervoari se moraju pregledati da bi se utvrdilo da je došlo do potpunog pražnjenja.1.12 Tačnosti za pranje stakala Tečnost za pranje se uklanja isisavanjem iz rezervoara. ali ovaj postupak ne doprinosi potrebnom nivou očišćenja. u obliku sedla kada ima dve najniže tačke) može zahtevati bušenje više rupa u cilju izdvajanja goriva. rupa se načini na najnižoj tački rezervoara goriva i na nju se postavlja usisivač. 63 . Komercijalno dostupna oprema zadovoljava ove zahteve i treba da se upotrebljava. Pitanja zdravstvene bezbednosti povezana sa ekstrakcijom goriva podrazumevaju da isisavanje treba da bude pneumatski upravljno. Za ovaj proces upotrebljava se oprema slična onoj za izdvajanje tečnosti iz sistema za kočenje. Nakon čega se uveravamo da nema vidljivog ostatka. Da bi se osigurao potreban nivo očišćenja. Završetak ovog procesa nastupa nakon što se uverimo da nema vidljivih tragova uklanjanja goriva iz ekstrakcijskih cevi. Servo ulje Ako iskorišćeno motorno vozilo ima servo upravljač.13 Rezervoar za gorivo Goriva mogu biti uklonjenja isisavanjem ili crevom iz rezervoara kroz otvor za punjenje rezervoara. sve se moraju isprazniti. 9.Neki automobili mogu da imaju hidraulična kvačila. Ovakvim načinom osigurava se izostanak pare u toku ekstrakcije. kao i da postoji uzemljenje vozila i opreme za ekstrakciju. Ukoliko postoje hidrulična ulja. Većina automobila ima jedan rezervoar za tečnosti za pranje i za prednje i zadnje staklo. dopuštajući na taj način gravitaciono izlučivanje. Ako se koristi jednostavna pumpa. ali skoro svi moderni autmobili imaju kablovska kvačila koja ne sadrže nikakve hidraulične tečnosti. Tada se ona postavlja na rezervoar kvačila. Dizajn tanka (na primer. Za to se može koristiti komercijalna oprema ili jednostavnije pumpe. 9. ali neki automobili imaju posebnu posudu (u gepeku) za zadnje staklo. Fluid se uklanja iz creva tako da je ona na najnižoj tački.

Shodno tome. Amortizeri sadrže tečnosti u ova cilindra i u unutrašnjem i u spoljašnjem. Uputstva koje je proizvođač takve opreme dao prilikom kupovine moraju da se slede. 9.14 Sistem suspendora Suspenziju na većini vozila obezbeđuje četiri nezavisna amortizera (po jedan za svaki točak). ali vreme potrebno za ovu operaciju zavisi od dizajna opreme. U takvom slučaju neophodna je i potvrda proizvođača za upotrebu opreme za ovu svrhu.1. Preporučen je pristup da se tečnosti iz amortizera ukloni bez njegovog prethodnog skidanja sa vozila. i ona može biti korišćena za uklanjanje tečnosti. Međutim.Ne postoji potreba uklanjanja goriva iz karburatora ili cevi za ubrizgavanje goriva iz motora. 9. Alternativni pristup je da se postavi ventil adapter za punjenje/pražnjenje koji će omogućiti graviticiono isušivanje u roku od 20 do 25 minuta. Zapečeni sistem suspenzora Dostupna je oprema za uklanjanje. a skinuti amortizeri klasifikovan je otpad nakon njihovog uklanjanja iz vozila. Komercijalno dostupna oprema može da postigne potreban nivo očišćenja. u cilju postizanja potrebnog nivoa očišćenja tečnosti treba ukloniti iz oba dela cilindra.1. alternativni sistemi se koriste u pojedinim vozilima. 64 . Prisustvo katalizatora može biti konstatovano vizuelnom inspekcijom izduvnog sistema.15 Katalizator Starija motorna vozila na kraju radnog veka ne sadrže katalizator. Vreme potrebno za sprovođenje ove operacije može biti značajno. ali i poštovanje svih dodatnih bezbednosnih ili nekih drugih uputstava koje proizvođač daje prilikom kupovine opreme. ali i za punjenje ovog sistema. ali sva savremena vozila i sa pogonom na benzin i sa pogonom na dizel imaju katalizatorsku jedinicu na izduvnom sistemu. Nakon čega ne bi trebalo da bude prisustva dalje drenaže. Amortizeri Tečnost iz amortizera može biti uklonjenja iz iskorišćenog motornog vozila uklanjanjem amortizera. Gasni suspenzorski sistem Neke vrste poslovne opreme namenjene za odstranjivanje tečnosti iz amortizera mogu biti pogodne i za uklanjanje gasa iz gasnog suspenzorskog sistema.

Isključite izolacioni ventil Napravite rez na cevima koji izlaze iz boce ručnom testerom Zatim rez na zateznim trakama Uklonite bocu na sigurno mesto Sa ovom operacijom povezani su zdravstveno-bezbedni problemi.1. 2. 4.18 Skopke koje sadrže živu Neki prekidači mogu sadržati živu. Mnoge vrste svetlosnih sklopova sadrže živine sklopke: poklopci motora. Oprema se priključuje na filter ventil klima uređaja. Uobičajena procedura za uklanjanje tih boca je sledeća: 1. odložite ih u označen ne metalni kontejner za skladištenje i dalji transport.1. zbog čega je potrebno da se njoj prilazi sa krajnjim oprezom uz poštovanje procedure proizvođača gas boca.16 Klima uređaj Dva tipa hlađenja se u vozilima koristi za sistem klimatizacije. To su sistemi R12 i R134a. Žive ima i u ABS modulu. Upotreba odgovarajuće opreme za sečenje smanjuje vreme potrebno za izvođenje ove operacije.17 Gas boca Trenutno nema mnogo iskorišćenih motornih vozila koji imaju gas bocu. u tom slučaju sve jedinice moraju biti uklonjene.1. ali u budućnosti najverovatnije je da će se ovaj broj povećavati. Ostali deo svetlosnih sklopova može biti odložen kao neopasan otpad. a proces očišćenja u kom se sva tečnost iz klime uređaja prikuplja u cilindre – traje od 10 do 12 minuta (u zavisnosti od vrste sistema i od temperature vazduha). koja mora sadržati dva cilindra: jedan za uklanjanje tipa R12 (CFC) i drugi za uklanjanje R134a (HFC). Neka vozila imaju više od jedne katalizatorske jedinice. Hlađenje mora biti uklonjeno iz vozila pomoću specijalne opreme. Takvi prekidači se moraju ukloniti. 9. Vrsta rashladnog sistema označena je na vozilu. 3. prekidači svetla na gepeku. 9. Nakon uklanjanja živinih prekidača.Katalizator se lako može ukloniti sečenjem katalizatora sa izduvnog sistema rezanjem ispred i iza katalizatora. 65 . 9.

66 . Procedura koja se koristi za uklanjanje azbesta mora biti poštovana. I tada je ono spremno za reciklažu.1.19 Ostali opasni predmeti Neka starija vozila mogu sadržati azbest (npr.9. iskorišćeno motorno vozilo klasifikuje se kao neopasni otpad. Iskorišćena motorna vozila sadrže i druge opasne predmete. Nakon završetka uklanjanja tečnosti iz vozila i drugih opasnih predmeta. napravljene po propisima dok se ne recikliraju ili predaju licenciranom otpadnom preduzeću.1. Trenutno ni evropsko zakonodavstvo ne uređuje uklanjanje tečnog kristala. poput tečnog kristala na LCD instrument tablama. ali u skorije vreme se to može očekivati. svi načinjeni otvori trebaju biti zatvoreni. Sistem za praćenje količina tečnosti i drugih predmeta koji su odstranjena treba da bude razvijen. Vizualna inspekcija vozila mora biti sprovedena u toku postupka očišćenja vozila kako bismo se uverili da ne postoje oznake koje ukazuju na azbest. obloge kočnica). Evropski propisi zahtevaju lociranje bilo koje komponte vozila koji sadrži azbest i njihovo uklanjanje. 9. Sve tečnosti i druge materije koje su uklonjene dalje se klasifikuju kao opasan otpad. One moraju biti skladištene u odgovarajuće skladišne objekte.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila Kada se sve aktivnosti očišćenja opisane u ovom radu sprovedu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful

Master Your Semester with Scribd & The New York Times

Special offer: Get 4 months of Scribd and The New York Times for just $1.87 per week!

Master Your Semester with a Special Offer from Scribd & The New York Times