You are on page 1of 22

GIMNAZIJA ]UPRIJA

predmet: Istorija tema: BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU

]uprija, maj 2011.godine _____________________

profesor: Jelena Zubovi} u~enik: Jovana Nikoli}

GIMNAZIJA ]UPRIJA,MATURSKI RAD,ISTORIJA, BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU

2

Pacifik (Tihi okean) se prostire izme|u Amerike,Azije,Australije i Antartika na oko 50% ukupnih morskih povr{ina na Zemqi.Azijske obale ovog okeana znatno su razru|ene od ameri~kih,a u ju`nom delu Pacifika nalaze se i mnogobrojne grupe koralnih i vulkanskih ostrva. Japan je svojim ostrvskim i kopnenim posedima pripadao i Pacifiku i Dalekom istoku.Pored ~etiri glavna mati~na otoka ,Hokaido,Nipon,[ikoku i Kju{iju, Japanu su pripadala i druge ve}e regije kao npr. Tajvan.Na Azijskom kopnu Japan je dr`ao Koreju,poluostrvo Ljaotung i znatni delovi Kine. Posedi SAD na Pacifiku bili su Midvejska,Havajska,Filipinska i Aleutska ostrva,zatim usamljena ostrva Markus i Vejk,Guam i Tutuila.Glavna ameri~ka pomorska baza bila je Perl Harbor na Havajskim ostrvima,koja je svojim centralnim polo`ajem dominirala pacifi~kim rati{tem. Za ovaj period bila je bitna i Velika Britanija koja je dr`ala Hongkong,isto~ni deo Nove Gvineje,Australije i Novog Zelanda.Najzna~ajnija britanska baza bio je Singapur,koji je zatvarao najkra}i put iz Pacifika u Indijski okean. Sovjetske baze i upori{ta na Dalekom istoku bili su Vladivostok,Nikolajvsk i Petropavlovsk na ju`nom delu Kam~atke. Teritorijski gledano,Japan je bio u najpovoqnijem polo`aju,ali su wegovi potencijalni protivnici,izuzev Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava,bili maksimalno anga`ovani ratom u Evropi,a Kina je bila iscrpqena ratom protiv Japana i unutra{qim gra|anskim ratom.

Oru`ane snage i ratne doktrine
Japanske oru`ane snage imale su simboli~kog komandanta u li~nosti cara,a odlu~uju}u ulogu u vo|ewu rata imao je Vrhovni ratni savez,u koji su ulazili ministri vojske i mornarice,na~elnici General{taba i Admiral{taba,svi feldmar{ali i admirali i pojedini vi{i oficiri.U`e rukovode}e telo,koje je davalo op{te zadatke oru`anim snagama i koordinisalo ratne napore bio je Carski general{tab,sastavqen iskqu~ivo od vojnih lica.Vazduhoplovstvo nije postojalo kao poseban vid oru`anih snaga,ve} je bilo podeqeno na kopneno,pod General{tabom, i pomorsko,pod Admiral{tabom. Japanska ratna mornarica zauzimala je tre}e mesto na svetu.Wene operativne plovne jedinice sa~iwavale su Kombinovanu flotu,koja je imala ukupno 10 bojnih brodova, 10 nosa~a aviona, 18 te{kih krstarica, 18 lakih krstarica, 133 razara~a i 63 podmornice. Neposredno pred po~etak rata Kombinovana flota je formirana u nekoliko eskardi radi izvr{ewa po~etnih operativnih planova. Tehni~ki materijal japanske mornarice bio je vrlo dobar,a torpedno naoru`awe i opti~ke sprave bili su boqi nego kod Amerikanaca.Osim toga,qudstvo japanske mornarice pripremano je za rat mnogo intenzivnije i pod napornijim uslovima nego qudstvo SAD. Mentor: Jelena Zubovi} 2011.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija, maj

Java.Materijal ameri~kih mornarica je bio veoma dobar. Vejk.osnovni nosioci muwevitog rata bili su mornarica i vazduhoplovstvo.koji je bio operativno pod~iwen li~nom {tabu predsednika SAD.Timor. Me|utim.a s obzirom na karakter rati{ta.Koordinaciono telo za objediwavawe ratnih napora sva tri vida oru`anih snaga bio je Zdru`eni odbor na~elnika {tabova (Joint Chiefs off Staff) .bio je gotovo izjedna~en ali sa izrazitim preimu}stvom Japana u nosa~ima aviona. U ratnoj mornarici postojala je dilema sta treba da prestavqa glavninu.a drugome komandant Ratne mornarice.Duga 5´ (Rainbow 5). Za izvo|ewe prve etape ratnog plana predvi|eno je 150 dana. Ratnim planom bilo je predvi|eno da se iznenadnim vazdu{nim napadom neutrali{e ameri~ka flota u luci Perl Harbor. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 3 Japanska ratna doktrina bila je izrazito ofanzivna. 6 nosa~a aviona.GIMNAZIJA ]UPRIJA. Sumatra.a time i te`i{te izgradwe flote: bojni brodovi ili nosa~i aviona. Oru`anim snagama SAD komandovao je Predsednik republike.MATURSKI RAD. Ratna mornarica SAD.zajedno sa britanskom mornaricom .wu su odmah na po~etku rata dobrim delom re{ili Japanci kada su jednim udarce svojih nosa~a na Perl Harbor izbacili iz stroja sve ameri~ke bojne brodove na Pacifiku. Ratnom vazuhoplovstvu je bila namewena ofanzivna protiv vazduhoplovnih snaga i baza protivnika.Prvome je bio neposredno podre|en na~elnik Generla{taba.godine posle konferencije ameri~kih i britanskih {tabova u Va{ingtonu. Ratna doktrina SAD nije bila jasno definisana.upornom i aktivnom obranom osvojenog podru~ja..posebno za pojedni vidove i rodove oru`anih snaga. pod {ifrom .Japanci su o~ekivali da }e toliko iznuriti Amerikance . Stvarni odnos snaga na pacifi~kom rati{tu.ISTORIJA.a po wenom zavr{etku trebalo je oja~ati i u~vrstiti odbrambeni pojas.preko svog li~nog {taba. Gilbertova ostrva.Imala je 15 bojnih brodova.zauzimala je vode}e mesto u svetu. 111 podmornica i blizu 150 mawih ratnih brodova.zauzmu sirovinska podru~ja ju`no od Japana i strategijski va`na upori{ta za odbranu osvojenog podru~ja oivi~enog linijom: Kurilska ostrva.kome su bili direktbo podre|eni ministar rata i ministar ratne mornarice. Mar{alska ostrva.a saveznika u lakim krstaricama: vrste SAD brodova Pacifik Azija bojni 9 brodovi nosa~i 3 aviona te{ke 12 1 Mentor: Jelena Zubovi} 2011.U tre}oj etapi.Kopnena vojska imala je glavni zadatak da brani teritoriju SAD i prekomorske posede.sem torpednog oru`ja koje je imalo tehni~kih nedostataka. izra|en je u aprilu 1941. Solomonska ostrva.a defanziva na Pacifiku. Malaja. 36 krstarica 104 razara~a. Nova Gvineja. Ameri~ki ratni plan.Osnovna ideja ovog plana bila je ofanziva u Evropi.da }e ovi biti prisiqeni da odustanu od daqih napada i da se pomire sa novonastalom situacijom i potpi{u mir koji bi diktirao Japan. Bumra.ako se uzmu u obzir i britnaske i holandske snage koje su se tu nalazile.godine U~enik: Jovana Nikoli} Velika Britanija 1 1 4 Holandija Saveznici ukupno 10 4 17 ]uprija. maj Japan 10 10 18 .

BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU krstarice lake krstarice razara~i podmorice 9 67 27 2 13 28 13 6 3 7 15 27 93 70 18 113 63 4 Japanska ofanziva (decembar 1941. 8 krstarica i 29 razara~a.) Napad na Perl Harbor Perl Harbor se nalazi na ostrvu Oahu. ako bi Mentor: Jelena Zubovi} 2011.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Da bi sa~uvali tajnost i postigli iznena|ewe. U ~asu napada u luci se nalazilo 8 bojnih brodova. kako zate}i ameri~ku flotu u bazi i kako joj naneti udar od kojeg se za du`e vreme ne}e mo}i oporaviti. a za mar{ do Perl Harbora odabrana je severna ruta. a dva minolovca pretra`ivala su ulazni kanal i wegove prilaze da bi otkrili mine ukoliko bi ih Japanci u tajnosti postavili. Svake no}i patroliralo je predlikom jedan razara~. tako da je od marta 1940. koja je plana napada na Perl Harbor smatrala suvi{e rizi~nim. Po~ev od svanu}a hidroavioni su izvi|ali. uspeo da izdejstvuje odobrewe. upoznali samo ograni~en broj lica: niko od japanskih vojnih i politi~kih funkcionera u SAD nije o wemu ni{ta znao. Osnovna tri problema koja su stajala pred Japancima svodila su se na pitawa: kako posti}i iznena|ewe. godine naredio da se izradi odgovaraju}i plan. odr`avawe i popravku brodova.MATURSKI RAD. Bilo je predvi|eno da se razara~i isture pred glavninu da bi je pravovremeno obavestili o nailasku kakvog broda. drugi je bio spreman u luci. ali samo prema zapadu na udaqenosti od 100 nauti~kih miqa od ostrva.GIMNAZIJA ]UPRIJA. maj . godine Pacifi~ka flota u wemu stalno bazirala. tre}em po veli~ini u grupi Havajskih ostrva. dok su nosa~i aviona bili na zadatku. Na ju`noj obali nalazi se istoimena ratna luka i glavni grad Honolulu. Za koncentraciju udarne eskadre izabrano je jedno pusto sidri{te u Kurilskim ostrvima. Protivavionska odbrana luke sastojala se od 126 protivavionskih topova i 127 protivavionskih mitraqeza na kopnu. koji je u januaru 1941.ISTORIJA. Krajem avgusta svi flotni komandanti i pojedini ~lanovi {taba u~estvovali su ratnim igrama. Ideju za vazdu{ni napad na Perl Harbor dao je komandat japanske flote admiral Jamamoto. Do sukoba sa Japanom Perl Harbor je solidno izgra|en. a da podmornice izvi|aju {iroka okeanska podru~ja. koje su se izvodile prema po~etnim operacijskim planovima za dejstva na Pacifiku i za sam napad. Japanci su sa planom napada. odnosno nekim wegovim delovima. zapretiv{i ostavkom. I pored protivqewa Komande Mornarice. U sli~aju da sastav bude ipak otkriven dva dana pre po~etka napada od wega bi se odustalo. na kojoj je saobra}aj trgova~kih brodova bio slab i ograni~en. Imao je sve potrebne ure|aje za snadbevawe. admiral Jamamoto je. ± jun 1942.

oktobra. U napadu je ubijeno oko 2400.MATURSKI RAD. Jednu od wih. maj . puna 4 ~asa pre po~etka napada. Samo 4 ameri~ka lovca uspela su da polete. trebalo je da prodru u ulazni kanal i potope brodove koji bi poku{ali da iza|u iz luke. vra}aju u Perl Harbor naj~e{}e u petak. Da je ovaj izve{taj shva}en ozbiqno ve}ina letelica bi bila spa{ena. planiran je napad na aerodrome. U me|uvremenu se Amerikancima ukazala i druga prilika da ne{to preduzmu pre po~etka napada. pa su postignuti rezultati bili mawi a gubici ve}i u poer|ewu sa prvom grupom. Prvi razlog izgleda gotovo neshvatqiv kada se ima Mentor: Jelena Zubovi} 2011. Da bi ameri~ku flotu zatekli u luci.ISTORIJA. wegov izve{taj dospeo je tek u 7 ~asa i 12 minuta do de`urnog oficira.Enterprajz´ se vra}ao sa Vejka.Leksington¶¶ na putu za Midvej i . Naime.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Da bi ameri~koj floti naneli najte`i udarac. Po{to je bila nedeqa pokretni radari su imali ve`be prijema samo do 7 ~asova.. morao se planirati i napad bombarderima jer nije bilo iskqu~eno da }e brodovi biti za{ti}eni protivtorpednim mre`ama. Gust dim sa zapaqenih brodova i postrojewa ote`avao je pronala`ewe ciqeva. Sre}na okolnost je bila {to se nosa~i aviona nisu zatekli u luci: . utvrdili su da se ameri~ki brodovi. Po~etkom novembra obuka je uspe{no zavr{ena. Posledice posle napada na SAD bile bi jo{ katastrofalnije da su xepne podmornice izvr{ile svoj zadatak. a pet xepnih podmornica koje bi bile preba~ene ve}im podmornicama do Perl Harbora. dobile sasvim ore|en karakter. Na`alost. U septembru su po~ele intezivne takti~ke pripreme.. ali su odmah bila oborena. . a i protivavionska vatra bila je znatno ja~a. Prva grupa po~ela je napad u 7 ~asa i 55 minuta. posebno britanskog napada na Taranto. a od 22. a da su avioni zapalili skladi{ta pogonskog goriva. a napu{taju ga u ponedeqak. odlu~ili da najzna~ajniju ulogu u napadu povere torpednoj avijaciji. Ali. napali su aerodrom. odluku bi po svojoj proceni doneo komandant sastava viceadmiral Nagumo. Nesigurni u sebe. a raweno oko 1200 qudi. pojavila se nad lukom i druga gripa od 170 aviona. dospele su i xepne podmornice pred sam ulaz. otkrio je minolovac koji je bio u rutinskom pretra`ivawu i obavestio patrolu. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 5 bio otkriven dana pre napada. kad imaju manevre. U 9 ~asova i 45 minuta napad je bio zavr{en a do 13 ~asova svi preostali japanski avioni vratili su se na nosa~e. koje su posle 5. obavestili su de`urnog oficira tek u 7~asova i 20 minuta na{ta je on bio nezainteresovan jer je pretpostavqao da se radi o sopstvenim avionima. Japanci su odlu~ili da napad izvr{e u nedequ. Uzbuna nije nare|ena. Kada su posledwi avioni prve grupe napystili Perl Harbor. oni su na osnovu dotada{wih iskustava. torpedni avioni koji su se pojavili sa juga napali su bojne brodove iz bri{u}eg leta izbaciv{i torpeda na maloj udaqenosti od broda. Svega dve minute kasnije dvojica radarista su slu~ajno otkrili japansku formaciju na 132 nauti~ke miqe udaqenosti.Saratoga´ je bila u doma}im vodama. Osim na brodove. kada je pilotima ± oficirima saop{ten zadatak. novembra udarana eskadra za napad na Perl Harbor zavr{ila je koncentraciju. Bombarderi ilovci.GIMNAZIJA ]UPRIJA.. A ~etiri sata kasnije napali su ih te{ki bombarderi. U vreme kada su na nosa~ima vr{ene posledwe pripreme. Osnovni razlozi japanskog uspeha le`e u postignutom iznena|ewu i vanredno ume{mnom izvo|ewu napada. Posle du`eg tragawa ovaj razara~ je i 6 ~asa i 45 minuta otkrio podmornicu i smesta je potopio. podeqeni u male grupe.

Fixi i Samoa ostrva. pa su preduzeli i odgovaraju}e mere.ISTORIJA. imala je zadatak da osvoji Tulagiju. druga. Me|utim. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 6 u vidu da su Amerikanci bili u stawu da de{ifruju japanske depe{e i da su znali da }e Japan zagaziti u rat.. ~ime bi bila ugro`ena komunikacija izme|u SAD i Australije. Amerikanci su. Planiraju}i napad na Perl Harbor. Najzad. Za operaciju . Japanci su ra~unali na gubitak 1 ± 2 nosa~a aviona i na znatne `rtve. maj 2011. formirane su tri osnovne grupe. Ipak. Odu~eno je da se osvoji luka Pourt Mourzbi na Novoj Gvineji i uspostave hidroavionske baze na ostrvu Tulagi u Solomonskim ostrvima. pod komandom kontraadmirala [ime. Detaqna istraga o ovome oglasila je najodgovornijim za katastrofu u Perl Harboru komandanta mornarice admirala Heralda Starka i komandanta Pacifi~ke flote admirala Hazbenda Kimela. Japanci su odlu`ili da prvo zauzmu Midvej i zapadne Aluete pre ostalih. prvog je zamenio admiral Ernest King. a drugog admiral ^ester Nimic. utvr|en je pravac i redosled budu}ih operacija.MO´ kako su Japanci nazivali poduhvat protiv Tulagija i Pourt Mourzbija. pravovremeno saznali {ta se sprema. Sredinom aprila. posle du`ih razmatrawa. Posle toga trebalo je zauzeti Novu Kaledoniju. pod komandom viceadmirala Takagija. a ~itava nacija bila spremna na beskompromisnu borbu do potpune pobede. Prva. Neke kqu~ne depe{e de{ifrovane su tek nakon napada. osvajawem Midbveja i zapadnih Alueta bila je oja~ana odbrana japanskih poseda. ~iju su glavnu udarnu snagu Mentor: Jelena Zubovi} ]uprija. Pored ostalog poja~ali su podmorske snage na ju`nom Pacifiku i formirali zdru`eni plovni sastav kod komandom kontraadmirala Fle~era. Ali oni nisu pretpostavqali da }e Japanci biti u stawu da istovremeno anga`uju snage i za napad na luku. ugro`eni Havaji i izazvana ameri~ka flota na odlu~nu bitku. Obojica su izgubili polo`aje. pod komandom kontraadmirala Kajioke. najzad.. Prva etapa japanskih osvajawa Bitka na Koralskom moru Povoqan tok ofanzivnih operacija i mala cena kojom su pla}eni postignuti uspesi podstakli su japanske vojne krugove na nova osvajawa.godine U~enik: Jovana Nikoli} . bila je namewena osvajawu Pourt Mourzbija uz podr{ku jedne divizije te{ke krstarice i lakog nosa~a aviona . u moralno ± politi~kom pogledu.MATURSKI RAD. iz uhva}enih i de{ifrovanih japanskih depe{a. tre}a grupa. Amerikanci su iz napada izvukli ve}u korist. imala je zadatak da u koralno more u|e sa istoka i uni{ti sve ameri~ke snage koje bi poku{ale da se suprotstave ostvarewu japanskih planova. redosled operacija bio je izmewen. posle neo~ekivanog ameri~kog vazdu{nog napada na Tokio. Ogor~ewe zbog japanskog napada bilo je toliko duboko i op{te da su pacifisti zanemeli.GIMNAZIJA ]UPRIJA.[oho¶¶.

Bitka kod Midveja Mentor: Jelena Zubovi} 2011. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 7 predstavqali grupa od dva nosa~a aviona (. Kada sve to izde{avalo.ISTORIJA. maja. Dok je trajao ovaj napad. Japanski avioni imali su vi{e uspeha.. U me|uvremenu.Leksington´) i grupa od pet te{kih krstarica i pet razara~a pod komandom britanskog kontraadmirala Krejsa... Krejsova formacija je u punom sastavu nastavila da krstari pre izlazom iz prolaza Jomard da bi japanskom desetnom odredu prepre~ila put ka Pourt Mourzbiju. .MATURSKI RAD. Bitka na Koralskom moru je prva bitka u istoriji pomorskih ratova u kojoj su se sukobili nosa~i aviona kao jezgro dveju protivni~kih eskardi.. japanski avioni otkrili su ameri~ki tanker u pratwi jednog razara~a ali su ih pogre{no identifikovali. U ve~erwim ~asovima istog dana. Ipak. Sva ameri~ka torpeda su proma{ila.[oho´ . udaqenost izme|u japanskih i ameri~kih nosa~a iznosila je oko 180km. ali ih je Fle~er nosa~em . maja. Izjutra...godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Kada su poslali odbranu ni{ta im drugo nije preostalo nego da sru{e ove bezvredne ciqeve. a protivni~ki brodovi se nisu me|usobno videli ni tukli artiqerijom. U takti~kom pogledu. Sutradan. Na nesre}u Japanaca. 7. maja. a . Izjutra. Japanci su postigli ve}i uspeh. nosa~ aviona . Japanski viceadmiral Inuje zabrinuo se za sudbinu ovog odreda pa je naredio da kru`i pred prolazom Jomard. ovaj napad nije doneo o~ekivane rezultate.[oho´ i u nekoliko talasa su ga potopili. Po~ev{i od 3. 5.. Ostali avioni krenuli po mraku ka svojim nosaima. ali je jedna grupa od 6 aviona zalutala. ona predstavqa nesumqivu pobedu Amerikanaca jer je presilila Japance da odustanu od desanta u Pourt Mourzbiju. ali se ni tog ni slede}eg dana ni{ta zna~ajno nije dogodilo. Ali presreli ameri~ki lovci i oborili devet aviona. Fle~erove snage pojavile su se na Koralnom moru 1. Fle~erova grupa nosa~a aviona nalazila se oko 250 miqa severozapadno od napadnutih brodova. a dve bombe su o{tetile deo nosa~a tako da su avioni mogli samo da se spu{taju. japanski izvi|a~i su otkrili Fle~erove nosa~e aviona i krstarice Krejsa.Jorgtaun´ odmah pohitao ne gube}i vreme. maja.. jo{ 11 aviona iz ove formacije nastradalo je prilikom sletawa na svoje nosa~e. i ameri~ki i japanski izvi|a~i su dobro obavili svoj posao pa si obe strane uputile avione u napad.Jorktaun´ je pogo|en jednom bombom koja je probila tri palube i pobila 66 qudi. ali ipak ako se bitka posmatra kroz posledice koje je imala po daqi tok operacije na Pacifiku.Jorktaun´ i . ali nisu hteli da se upu{taju u no}nu borbu. umesto da nastavi prema Pourt Mourzbiju. Japanci su bez otpora napadali ostrvo Tulagi. Prve nisu mogli da napadnu jer su bili anga`ovani na ameri~kog tankera.Jorktaun´ i . pored toga nijedan od japanskih nosa~a nije mogao da u~estvuje u midvejsku operaciju jer su bili isuvi{e o{te}eni.GIMNAZIJA ]UPRIJA. U blizini ovog odreda plovile su i japanske snage osigurawa. a ne i da pole}u. prva pomorska bitka u kojoj je avijacija bila jedina udarna snaga. tj.Leksington´ su se sjedinili. Takagi je uputio formaciju da prona|u i napadnu ameri~ke nosa~e. Na ponovnu gre{ku Japanaca.Leksington´ je bio potpqen. maj . Amerikanci su potpuno iskoristili priliku i svi avioni upu}eni su u napad na . I Fle~er i Takagi su ovo znali.. .

Japaski plan napada na Midvej. kao i napad na Perl Harbur koji je uvukao SAD u rat. {iroko smatrana za najva`niju pomorsku bitku u Pacifi~koj kampawi u Drugom svetskom ratu. Prepad je naneo jako malo vojne {tete. pet meseca nakon japanske okupacije ostrva Vejk. japanska mornarica je postala inferiornija u odnosu na ameri~ku flotu koja je iz meseca u mesec bila sve ja~a. do 7. Da su Japanci ostvarili svoje ciqeve kod Midveja. Od 1942. a potapaju Japancima ~etiri nosa~a aviona i jednu te{ku krstaricu.SAD grade brodove po velikom programu. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 8 Bitka za Midvej je trajala od 4. maj . koji je tako|e uklju~ivao sekundarni napad na Aleutska ostrva od strane mawe flote. kao i na predvi|enu invaziju na Havaje. 18. juna 1942. je omogu}io brzu popunu. Bitka je bila odlu~uju}a pobeda za Amerikance.GIMNAZIJA ]UPRIJA. sa povoqnim uslovima za Japan. da }e operacije prema glavnoj bazi za nosa~e aviona u Perl Harburu. Jamamoto je smatrao. koji je trebao omogu}iti mornarici superiornost nad japanskom flotom. Jamamotov primarni strategijski interes je bio eliminacija preostoalih ameri~kih snaga nosa~a aviona. Zbog svojih kratkoro~nih i dugoro~nih posledica. godine. ve} je bila usmerena na eliminaciju SAD kao strate{ke sile na Pacifiku. severoisto~ni obod Pacifika bi bio bespomo}an protiv japanske mornarice. Uspeh ove operacije bi se tako|e smatrao kao priprema za daqi napad na Fixi i Samou. Obe zemqe su pretrpele gubitke u bici.MATURSKI RAD.ISTORIJA. dok u isto vreme ameri~ki program brodogradwe i obuke novih pilota.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. snage SAD zaustavqaju japanski napad na atol Midvej. Zato midvejska operacija. ameri~ka mornarica je bila sposobna da preuzme inicijativu na Pacifiku i krene u ofanzivu. Tako|e bi osvajawe ostrva pomerilo japanske odbrambene linije daqe od mati~nih japanskih ostrva. pribli`no mesec dana nakon bitke u Koralskom moru. i ta~no {est meseca od dana kada su Japanci izvr{ili napad na Perl Harbur. iskusnih mornari~kih pilota. izazvati Mentor: Jelena Zubovi} 2011. nije bila operacija da se osvoji kopno SAD. Strate{ki. To bi efektivno uni{tilo ameri~ku Pacifi~ku flotu i garantovalo bi japansku pomorsku nadmo} na Pacifiku barem do kraja 1943. naro~ito zbog gubitka ~etiri nosa~a aviona i preko 200 nenadoknadivih. godine. Nakon Midveja. aprila 1942. koji su uzleteli sa nosa~a aviona Hornet. gube}i jedan nosa~ aviona i jedan razara~. Za vreme bitke. godine. ali Japan je bio nemo}an da obnovi svoje pomorske snage. Ovaj interes je naglo ubrzan nakon Dulitlovog vazdu{nog prepada na Tokio. nadalo se da }e Amerika biti prinu|ena za pregovara~ki sto. je bio japanski mamac da se ameri~ka flota nosa~a aviona uvu~e u zamku i uni{ti. da bi se Japancima dale odre{ene ruke u ostvarewu svoje regionalne prevlasti. jedinog strategijskog ostrva pored Havaja u isto~nom Pacifiku. ali je zato ostavio veliki psihi~ki {ok na Japance i pokazao da postoji rupa u odbrani oblasti japanskih doma}ih ostrva. ona je bila najva`nija pomorska bitka jo{ od Nelsonove pobede kod Trafalgara 1806.Potapawe amerikih nosa~a aviona i osvajawe Midveja. radi okon~awa rata na Pacifiku. U najboqem slu~aju. od ameri~kih aviona B-25 Mi~el. godine. je bilo prihva}eno kao jedini na~in da se otkloni ova pretwa. Bitka je trajno oslabila carsku japansku mornaricu.

a onda bi ih u jenoj dnevnoj borbi uni{tili bojni brodovi i krstarice. ujediweni u operativnu eskadru TF-16. na Midveju je ure|ena podmorni~ka baza.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Me|utim. Jo{ zna~ajnije je bilo Jamamotovo verovawe. koji je posledwe ostrvo na severozapadnom kraju lanca Havajskih ostrva. i da su to bili jedini upotrebqivi nosa~i aviona Pacifi~ke flote u to vreme. svega mesec dana ranije. nekoliko stotina nauti~kih miqa. on ra{iruje svoje snage na veliko prostranstvo (posebno wegove bojne brodove). Pored toga. U bici kod Perl Harbora. Mentor: Jelena Zubovi} 2011.GIMNAZIJA ]UPRIJA. ~ime se pove}ala oblast delovawa ameri~kih podmornica. nakon bitke. da najvi{e dva ameri~ka flotna nosa~a aviona mogu da se upotrebe u pretstoje}oj operaciji. ovaj disperzni raspored. Zato. nakon {to je o{te}ena torpedom sa jedne podmornice. on odabira Midvej. Jamamotovi za{titni bojni brodovi i krstariice su bile iza Nagumovie udarne grupe nosa~a aviona. Japanci su znali da je za Amerikance Midvej bitna predstra`a Perl Harbura i stoga je bio ~vrsto brawen. Me|utim. Kao i svi tipi~ni japanski pomorski planovi tokom Drugog svetskog rata. Prvo bi Nagumovi nosa~i aviona dovoqno oslabile te snage.ISTORIJA. Ovo je bila tipi~na borbena doktrina u ve}ini velikih mornarica. Japanci su uni{tili veliki broj ameri~kih bojnih brodova (ve}ina te{ko o{te}enih). Amerikanci su doista smatrali Midvej bitnim. i smanjuje verovatno}u da wegove snage budu otkrivene od Amerikanaca pre po~etka bitke. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 9 ameri~ke snage na borbu. udaqeno oko 1300 nautu~kih miqa od ostrva Oahu. ali. Aerodromska pista na Midveju je slu`ila kao isturena ta~ka za bombarderske napade na ostrvo Vejk.MATURSKI RAD. da su ameri~ki nosa~i aviona Enterprajs i Hornet. Kriti~no. proceniv{i ja~inu ameri~kog kopnenog vazduhoplovstva na Havajima. po{to su bojni brodovi pra}eni od krstarica na kojima su se nalazili izvi|a~ki hidroavioni. da je Saratoga bila na popravci na zapadnoj obali. Midvej nije bio naro~ito va`an za Japanske planove. wegov plan je bio zasnovan na optimisti~ki obave{tajnoj informaciji. maj . dragoceni Nagumu. wihova velika udaqenost od Nagumovih nosa~a aviona je pretstavila veliki problem tokom bitke. Jamamoto je ose}ao da }e skrivawe biti potrebno. Me|utim. Zato. su Japanci li~no verovali. zna~io je da ni jedna od ovih formacija nije podr`avala jednu drugu. Posle pobede kod Perl Harbora. da su ameri~ke snage demoralisane zbog wihovih ~estih poraza tokom prethodna {est meseca. Jamamotov borbeni plan je bio veoma slo`en. Japanci su bili obave{teni. svaka korist od ovoga je bila neutralisana ~iwenicom da su SAD imale razbijen glavni japanski mornari~ki kod (nazvan od Amerikanaca JN-25). Prema tom zakqu~ku. ali su ameri~ki nosa~i aviona ostali netaknuti. on zakqu~uje da sna`nu ameri~ku bazu ne mo`e napasti direktno. kako bi se dovela savezni~ka flota u pogubnu situaciju. Tako|e. Japanske te{ke povr{inske snage su bile odre|ene da uni{te bilo koji deo ameri~kih flotnih snaga koji se pojavi kod Midveja. Nepoznato za Jamamota. Nosa~ aviona Leksington je bio potopqen a Jorktaun te{ko o{te}en (Japanci su verovali da je potopqen) u bici u Koralnom moru. Japan je imao inicijativu u ratu na Pacifiku.

Stra`arska linija japanskih podmornica je kasnila da do|e na poziciju (delom zbog Jamamotove `urbe). Uprkos ~iwenici da se od preostalih aviona sa ta dva nosa~a mogao popuniti Zuikaku jednom me{ovitom grupom. bitka u Koralnom moru u kojoj su Japanci imali 1 potopljen i 1 o{te}en nosa~ aviona.MATURSKI RAD. i pretpostavqa (neta~no) da je Nagumo primio isti izve{taj iz Tokija. umesto da je imao pet velikih flotnih nosa~a u bici.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. koja se sastojala od 4 nosa~a aviona Akagi. Te{ko o{te}eni nosa~ aviona [okaku se nalazio na popravci. Stoga. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 10 Bici kod Midveja prethodila je jo{ jedna bitka. je tako|e propao kada su japanske podmornice odre|ene za popunu gorivom izvi|a~kog aviona. po~ev{i od napada na Perl Harbur. trebalo je da iznenada napadne Amerikance iz pravca severozapada. koja ja trebala da u frontalnoj borbi uni{ti ameri~ke brodove. Jamamoto. Amerikanci su jo{ pre bitke otkrili japanski plan. nije se usudio da obavesti Naguma. Sorju. da }e otkriti svoj polo`aj. bile otkrivene na predvu|enom mestu za popunu gorivom jedan do tada pust zaliv na atolu Fren~-Frigat-[ols . i prove{}e nekoliko meseca u doku. Japanski plan imao je 3 segmenta. presreli su radiokomunikaciju izme|u Japanaca. do Indijsko okeanskog prepada. Ovi izve{taji su bili Jamamotu od pomo}i pre bitke. Kao rezultat u~e{}a u bici u Koralnom moru. Onda bi invazione snage pod komandom vice-admirala Nobutake Konda trebalo da se iz pravca jugozapada iskrcaju i zauzmu ostrvo. kori{}ewem ~etvoro-motornog izvi|a~kog hidroaviona za osmatrawe Perl Harbura pre bitke (na taj na~in je trebalo otkriti odsustvo ili prisustvo ameri~kih nosa~a aviona). japanski nosa~ aviona Zuikaku se nalazio u bazi Kure. japanski plan nije bio izmenjen.je bio okupiran od ameri~kih ratnih brodova (zbog toga {to su Japanci izveli identi~nu misiju u martu). Iza ove grupacije i pod wenom za{titom bi trebalo da se pojavi glavnina pomorskih snaga pod komandom admirala Isorokua Jamamota. pla{e}i se. Hirju i Sorju su formirali 2. Stoga. Japancima je bilo uskra eno bilo kakvo saznanje o pokretima ameri~kih nosa~a aviona neposredno pre bitke. admiral Nagumo je imao ~etiri: Akagi i Kaga su formirali 1. isto kao i Amerikanci. poznato kao Äoperacija K³.GIMNAZIJA ]UPRIJA.ISTORIJA.diviziju. Japanski nosa~i aviona su bili konstantno u akciji. diviziju. Mentor: Jelena Zubovi} 2011. te je po~eo da se ose}a umor kod ~lanova posade i avio osoba. Udarna grupa japanskih nosa~a aviona. is~ekuju}i popunu avio grupe. Jedan drugi poku{aj. Za izvo|ewe Midvejsko-Aluetske operacije. Japanci su skupili oko 160 brodova i nameravali su da u direktnom sukobu uni{te ameri~ku flotu. severoisto~no od Midveja (nazvano ÄSre}na ta~ka³) bez otkrivawa. tako da su pripremili zamku za wih. Japanci radiom {aqu izve{taje o pove}anom delovawu ameri~kih podmornica i radio sabra}aja. Kaga. maj . Japanske strategijske izvi|a~ke pripreme pre bitke su tako|e bile lo{e. me|utim. te je dozvolila ameri~kim nosa~ima aviona da do|u na mesto sastanka. koji se nalazio na Jamatu. nakon {to je pogo|en sa tri bombe u bici u Koralnom moru. Me|utim. Japanci nisu uradili ozbiqniji poku{aja da se on osposobi za pretstoje}u bitku. i Hirjupod komandom viceadmirala ^u~ija Nagume.

ali u Perl Harbu{kom brodogradili{tu je on brzo opravqen. Japansko vazdu{no izvi|awe je bilo veoma slabo. a Jorktaun je te{ko o{te}en u bici u Koralnom moru. On je ve} imao operativnu eskadru admirala Viliam Helsija sa dva nosa~a aviona (Enterprajs i Hornet). godine. Prvi vazdu{ni napad se dogodio 3. pre nego {to bi se trupe iskrcale 7. komandantu Pacifi~ke oblasti. sve sekcije unutra{weg rama su sasvim prese~ene i zamewene. juna. sa suvi{e malo aviona da pokriju adekvatno dodeqene oblasti. nijedna bomba koja je ba~ena nije pogodila metu. on lansira osam izvi|a~kih aviona (jedan 30 minita kasnije zbog tehni~kih problema. japanski palubni avioni bombarduju i te{ko o{te}uju ameri~ku bazu na Midveju. Tako|e. Ta~no tri dana nakon sme{tawa u Perl Harbur{ki dok. Mentor: Jelena Zubovi} 2011. U 06:20 sati. 4. protiv japanske transportne grupe admirala Tanake. Bez za{tite. U isto vreme. juna. On je stigao u Perl Harbur na vreme da se popuni i otplovi. uzleteli su na starim lovcima Graman F4F i zastarelim F2A. Nimic je pokazao nepo{tovanje prema uspostavljenoj proceduri u dobijawu wegovog tre}eg i posledweg nosa~a spremnog za bitku. Saratoga je bila jo{ uvek na popravci. operi{u}i sa Midveja.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 11 U pripremi za bitku sa neprijateljskim snagama. a nekoliko novih eskadrila (izvu~enih iz Saratoge) je bilo postabqeno na palubi. Nimic povla~i brzo snage kontra-admirala Frenka Fle~era iz oblast jugozapadnog Pacifika. i {aqu izve{taj admiralu Nagumu. transportni brod Akebono Maru je o{te}en od eksplozije torpeda prilikom napada aviona Katalina. bazirani na Midveju. o{te}uju}i mnoge japanske aviona a jedan obaraju. Rano ujutru. za koje se pretpostavljalo da }e upotrebiti 4 ili 5 nosa~a aviona. Japancu su uvideli da su bombarderi sa ostrva ve} oti{li. 72 sata je bilo dovoqno da se on osposobi za status borbeno sposobnog broda (made ne savr{eno idealan). Iako je izve{teno o pogocina.(koji je o{te}en u napadu na Perl Harbur {est meseca ranije) jo{ uvek na palubi. bombarderi odlaze u napad na japansku flotu nosa~a aviona. da je potrebno izvr{iti jo{ jedan napad radi neutralizovawa odbrane Midveja. Premda je proceweno da Jorktaun mora da ode u brodogradili{te Bremerton na vi{emese~nu popravku. maj . u odbrani Midveja i trpe velike gubitke. bili su potrebni svi raspolo`ivi ameri~ki nosa~i aviona. i pri~iwena {teta je bila jako mala. Ve}ina je oborena u prvih nekoliko minuta. bio je zamenjen od kontra-admirala Rejmond Spruensa (Helsijev komandant eskortnih snaga).MATURSKI RAD. Wegova poletno-sletna paluba je zakrpqena. admiralu ^ester Nimicu. koji je oboleo od psoriaze. a svega dva su preostala da lete. Ameri~ka protiv-avionska vatra je bila precizna i `estoka. otkriva neprijateqa na nekoliko nauti~kih miqa od ostrva i wihovi avioni uskoro uzle}u. Jorktaun je ponovo isplovio. Helsi je.ISTORIJA.GIMNAZIJA ]UPRIJA. dok wihova lova~ka za{tita ostaje pozadi da {titi Midvej. sa radnicima broda radionice Vestal . oko 01:00 sat. a jedan je bio prisiqen da se vrati nazad). juna 1942. popravke su nastavqene ~ak i kad je Jorktaun napu{tao dok. slede}eg dana. Ameri~ki piloti lovaca. Vice-admiral ^ui~i Nagumo lansira svoj prvi vazdu{ni talas od 108 aviona ka Midveju u 04:30 sati. Ameri~ki radar na Midveju. a izvela su ga 9 bombardera B-17. kao wegovu borbenu vazdu{nu patrolu. rade}i po veoma lo{im vremenskim uslovima ka severoistoku i istoku od Nagumove operativne eskadre.

Torpedni bombarderi su bili naoru`ani torpedima i trebali su napasti bilo koji ameri~ki brod koji lociraju. Ove pripreme su bile u toku skoro 30 minuta. divizije nosa~a aviona (Hirju i Sorju). izvi|a~ki aviona sa krstarice Tone {aqe signal da je uo~io jednu ve}u ameri~ku pomorsku grupu na istoku. Nagumo se tada na{ao u nezgodnom polo`aju. TF-16 (drugi nosa~ nije otkriven). gube}i dragocene avione i posade. zadr`ava polovinu svojih aviona u rezervi. ako bi izvr{io odmah lansirawe napada. i ~etiri B-26 Maroder. koje bi dotle bile naoru`ane i spremljene za nov napad.GIMNAZIJA ]UPRIJA. svi naoru`ani torpedima. Japanci su ubrzo primetili amer~ke nosa~e aviona i po~eli da pripremaju svoje avione za Mentor: Jelena Zubovi} 2011. me|utim. u isto vreme oborili sve ameri~ke avione. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 12 ameri~ki bombarderi su jo{ uvek mogli upotrebiti aerodrom na Midveju za popunu gorivom i napad na japanske invazione snage. Japanska doktrina o upotrebi aviona sa nosa~a aviona je predvi|ala kompletno sastavqen napad. Uzletaju}i pre japanskog napada. a me|u wima je bilo i rawenih. je potvrdio ~iwenicu da je potrebno izvr{iti jo{ jedan vazdu{ni napad na ostrvo. kao i jutarnja preporuka vo|e leta. Nije bilo ni~ega {to bi Nagumo mogao da u~ini povodom toga.MATURSKI RAD. a kako je izostajala potvrda (do 08:20) da ameri~ke snage imaju nosa~e aviona. Ovde je ukqu~eno i {est aviona TBF avend`er. a zatim lansira svoje rezrvne snage. Kao rezultat napada sa Midveja. To je bila fatalna gre{ka Jamamotove pretpostavke. bio je optere}en ~iwenicom da njegove snage prvog talasa treba uskoro da se vrate iz napada na Midvej. maj . One su bile pri kraju sa gorivom. kada je u 07:40 sati. Nagumo brzo stopira svoje nare|ewe i tra`i od izvi|a~kog aviona da ustanovi sastav ameri~kih snaga. dok su. Nagumo je odabrao da sa~eka povratak wegovih snaga. Dopunski. Pro}i }e jo{ 40 minuta pre nego {to izvi|a~ki avion otkrije i radijom javi o prisustvu jednog nosa~a aviona me|u ameri~kim brodovima. te su stoga morali brzo da slete na nosa~e ili da padnu u vodu. nare|uje svojim rezervnim avionima da se naoru`aju kontakt bombama za upotrebu po kopnenim metama. preporu~uje Nagumu da odmah napadne sa snagama koje raspola`e. ~iji su piloti bili iz Hornetove VT-8 grupe . a letelice ko je bi sprovele razaraju}i udar. Kontra-admiral Tamon Jamagu~i. Fle~er je lansirao napad u 7:00. dok su obru{avaju}i bombarderi bili nenaoru`ani. osim tri ± jedan TBF i dva B-26. ona se zasnivala na trdicionalnoj doktrini bojnih brodova. U finalnoj analizi. pretstoje}i jo{ jedan ameri~ki vazdu{ni udar u 07:53 sati. Na kraju.ISTORIJA. ve} su bile na putu.wihova prva borbena operacija. koje su izvele prvi vazdu{ni udar na Midvej. Nagumo u 07:15 sati. Nagumo uo~ava dobru priliku za udar na ameri~ke brodove. Admiral Nagumo. ameri~ki bombarderi koji su bazirali na Midveju su izvr{ili nekoliko napada na japansku flotu nosa~a aviona. to nije pravilo nikakvu razliku. Nagumo se dr`ao doktrine. komandant 2. on je upravo bio svedok kako su lako oboreni neza{ti}eni ameri~ki bombarderi od wegovih lovaca. u pogledu jo{ jednog vazdu{nog udara na Midvej. Japanci u ovim napadima nisu imali nikakve {tete. Ovo je ukqu~ivalo i dve eskadrila sa obru{avaju}im i torpednim bombarderima. jedan deo wegovoh rezervnih snaga bi se na{ao u borbi bez adekvatnog protiv-brodskog naoru`awa. kao i bez lova~ke za{tite. Osim toga.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. pridr`avaju}i se japanske doktrine o upotrebi nosa~a aviona iz tog vremena. Za sletawe na nosa~e aviona i lansirawe aviona u novu napad trebalo je oko 30-45 minuta.

svi su oni bili neuspe{ni.godine iskrcavawem na pomenuta ostrva. Po~etkom jula odlu~eno je da se u prvoj etapi ofanzive zauzmu Gvadalkanal. Do avgusta 1942.koji je izgra|en u jako kopneno. Posle ove pomalo nesre}ne katastrofe Japanci odlu~uju da se povuku. Istovremeno su Amerikanci izgubili jadan razara~. Da bi u~vrstili kontrolu nad Solomonskim ostrvima.Fixi. ± februar 1943) Posle poraza kod Midveja Japanci su u`urbano pri{li konsolidaciji osvojenog podru~ja. Gvadalakanalska kampawa (avgust 1942.a u tre}oj ± Nova Britanija s Rabaulom i Nova Irska.Samoa I druga ostrva na putu SAD-Australija.godine na pacifi~ko rati{te je upu}eno oko256 000 vojnika I 2.pomorsko i vazdu{no upori{te.GIMNAZIJA ]UPRIJA. bombi i lako zapaqivog kerozina.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija.avgusta 1942. tako da su sva 4 japanska nosa~a bila potopqena. Tako|e i sam Hiryu je bio potopqen slede}eg dana od strane ameri~kih torpednih aviona.U borbi su Amerikanci izgubili 150 aviona dok su Japanci imali 322 uni{tena aviona. Ameri~ka flota je nastavila da goni neprijateqa i uspela je da potopi japansku krstaricu Mikuma.polo`aj Amerikanaca se sve vi{e poboq{abao. Bitke koje su se dogodile u ovom periodu rata jesu: 1. koji je uni{tila japanska podmornica.ISTORIJA. koji je kasnije potonuo.5 miliona tona materijala. Japanci su se ubrzano pripremali. Wihov kqu~ni polo`aj je bio Rabaul na Novoj Britaniji. Sa ovog broda poleteli su avioni koji su bombardobali ameri~ki nosa~ Jorktaun.Japanci su u julu po~eli da grade na ostrvu Gvadalkanalu aerodrome. Iznenada se pojavila jedna formacija ameri~kih bombardera koji su napali i pogodili tri od ~etiri japanska nosa~a. dok su Amerikanci izgubili samo Jorktaun. ali su uspeli da zadr`e Japance i odlo`e wihove napade. Jedino je nosa~ Hiryu ostao operativan. Ameri~ki torpedni bombarderi izveli su jo{ par napada.Bitka ja pokazala zna~aj nosa~a aviona i vazdu{ne premo}i u ratu.MATURSKI RAD. palube wihovih brodova su bile pune aviona. Sa druge strane.a na Novoj Gvineji su poja~ali napore da kopnenim putem do|u do Pourt Mouzbija i zauzmu ga. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 13 novi napad. Bitka kod ostrva Saba 2. Bitka kod isto~nih Solomonskih ostrva Mentor: Jelena Zubovi} 2011. maj . Oni su poseli i utvrdili Novu Kaledoniju. Nosa~i su brzo planuli. Za glavnu pomorsku bazu u ovom podru~ju odabran je Espiritu Santo u ostrvsko grupi Novi Hebridi.Tulagi i jo{ dva ostrvca uz ju`nu obalu Floride . Gvadalkanalska kampawa po~ela je 7. u drugoj etapi ± preostala Solomonska ostrva i severozapadni deo Nove Gvineje. u jednom trenutku promenila se sudbina ~itavog rata na Pacifiku.

februara da bi slede}e no}I izme|u 4. i 2.ali budu}i da u septembarskom prepadu na Filipine ameri~ki Mentor: Jelena Zubovi} ]uprija. To su bitke: 1.godine U~enik: Jovana Nikoli} .) Odlu~eno je da se pre osvajawa Filipina zauzmu neka ostrva koja bi poslu`ila kao baza za predstoje}a dejstva : Morotaj u grupi Molu~kih. Boj u zalivu Vela (taktika preskakivawa) 4.godine Amerikanci su po~eli da {aqu brodove jer su otkrili Japance i tad se stvorila najve}a koncentracija ameri~kih ratnih brodova u ju`nom Pacifiku. i 6. maj 2011. Pomorska desantna operacija na centralni filipinski otok Lejte planirana je za 20.) Dok su se borbe na Gvadalkanalu bli`ile kraju. U o~ekivawu ameri~ke ofanzive .i do sukoba u vodama ovog ostrva.Japanci su slali poja~awa.ISTORIJA.MATURSKI RAD. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 3.a posle ameri~kogiskrcavawa na Velu Lavelu. Boj kod rta Tasafaronge 14 Japanska evakuacija Posle boja kod Tasafaronge Japanci su u nekoliko mahova uspe{no doturili material na Gvadalkanal i iskrcali nova poja~awa . ± januar 1945. Borba za centralna Solomonska ostrva (februar ± oktobar 1943. Boj kod Vele Valele Osvajawe Filipinskih ostrva (septembar 1944. Bitka kod rta Esperans 4.kao I usamqeni atoll Uliti zapadno od Karolinskih ostrva.septembar. Oni su pratili wihova kretawa i to uspre{no jer je Japan pretrpeo te{ke gubitke. Krajem januara 1943. Tako se general Toxo najzad saglasio da se evakui{e ostrvo. Oni su bez ikakvih problema evakuisali 11000 qudi. Peleliu i Angaur u grupi Palau ostrva.savezni~ke snage su posle ogor~enih {estomece~nih borbi i uz velike gubitke likvidiralejapanski mostobran na jugoisto~nom delu Nove Gvineje i na taj na~in ovladale su ~itavim Papuanskim poluostrvom i dobile pogodne pomorske i vazduhoplovne baze.februara bila nastavqena.GIMNAZIJA ]UPRIJA. Bitka kod Gvadalkanala 6. Japanska evakuacija po~ela je u no}i izme|u 1. Bitka kod ostrva Santa Kruz 5.ali su wihovi obi~aji bili bez uspeha. Boj u zalivu Kula 2. Boj kod Kolombangare 3. U toku borbi za ovo ostrvo do{lo je u tr maha do sukoba na moru.

trebalo je da u~estvuje ~itava japanska flota.GIMNAZIJA ]UPRIJA. ali je Amerikancima Mentor: Jelena Zubovi} 2011.. Operacijom je rukovodio komandant japanske Kombinovane flote admiral Tojoda. Na Lejti se nalazila jedna japanska divizija koja je s oja~awima brojala oko 20 000 vojnika..japanske pomorske snage bile su rasturene na velikom prostrasnstvu i trebalo im je nekoliko dana mar{a do Lejte. Bitka za zaliv Lejte U borbi za Filipina prema planu .[O-1´. Do po~etka iskrcavawa na ostrvo Lejte Amerikanci su uspeli da osvoje Morotaj.naredio izvr{ewe . Lejti su se pribli`avale tri grupe japanskih brodova : severna. Napad je bio bezuspe{an. koji je bio zauzet ve} u septembru. Ali.pored ostalog. Tako brz tempo u izvo|ewu operacija Amerikanci su. U nekoliko napada sa ukupno 239 avio-poletawa amerikancima je po{lo za rukom da potope bojni brod .ISTORIJA.odlu~eno je da operacija po~ne dva meseca ranije. Osnovna zamisao tog plana je bila da se glavne snage japanske flote upotrebe kao mamac koji bi odvukao ameri~ke nosa~e sa podru~ja iskrcavawa. maj .ameri~ke nosa~e jr iznenadila formacija od 76 japanskih flotnih aviona.iako se radilo o jedinstvenoj operaciji.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija.postigli i organizacionim merama. Medjutim isportavilo se da je nebraweni atol Uliti .oktobra izjutra dao uzbunu po planu . Japanski borbeni sastavi pro{li su prema Lejti 20. Dve ameri~ke podmornice otkrile su centralnu grupu viceadmirala Kurite.oktobra avionic s ameri~kih nosa~a po~eli su da napadaju ameri~ku grupu koja je plovila Sibijskim morem prema prolazu San Bernardino.pa su ova ostrva zauzeta tek krajem novembra. Prvi izve{taj o pokretima japanskih snaga prispeo je komandantu Tre}e ameri~ke flote Helsiju 23.MATURSKI RAD.s tim da se udar na ameri~ke snage u podru~ju ikrcavawa izvr{I u ratnim jutarwim ~asovima 25.ali su se borba za Peleliu i Angapur.[O-1´ .Musa{i´ i te{ko o{tete jednu krstaricu(koja je upu}ena nazad u bazu).komandovawe ipak nije bilo objediweno.bio dovoljan jao isturena flotna baza za osvajawe Filipina. Izjutra 24.Tojoda je 17. ^im je primio izve{taj da ameri~ki minolovci ~iste prilaze Lejti. Kqu~ni polo`aj na putu od japanskihostrva do sirovinskih podru~ja na jugu zauzimali su Filipini I Tajvan.oktobra.ju`na i centralna. Dok su napadali centralnu grupu..a o{tetile jednu krstaricu.zbog zestokog japanskog otpora. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 15 nosa~I nisu nai{li na ozbiqniji otpor.Japanci sun a Filipinskim ostrvima organizovali odbranu i po dubini.oktobra. U osvajawu Filipina prvi put je do{lo do neposrednog sadejstva Mekarturdovih i Nimicovih dejstava.odu`ile preko dva meseca.napale je i potopile dve. Na ostrvu iskustava iz borbi sa Marijanima.oktobra. Posle gubitka Marijanskih ostrva Japanci su maksimalno poja~ali napade u odbrani podru~ja koja su dr`ali. Me|utim.a sutradan.jer bi im bez sirovina sa Malajskih ostrva daqe vo|ewe rata bilo nemogu}e.

koriste}i se odlaskom ameri~ke Tre}e flote u bazu Uliti.nastavila je da plovi podeqena u dve takti~ke grupe.veruju}i da jet a grupa slaba i da }e se ako bude potrebno .on je iznenada prekinuo gowewe i povukao se prema severu.ameri~ki izvi|a~I su otkrili da centralna grupa plovi ponovo prema San Bernardinu.a sve ~e{}om upotrebom . U woj je u~estvovala ukupno 282 ratna broad svih veli~ina. odlu~io je da svim raspolo`ivim snagama krene ka severu I napadne japanske nosa~e aviona . U me|uvremenu je u prolazu Surigao u{la u grupa viceadmirala [ime. Tako su kona~no stekli potpun uvid u ja~inu I pokrete japanskih snaga koje su se kretale prema Lejti. On. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 16 bilo jasno da su nosa~i negde u blizini i da ih treba sto pre prona}i. Bitka za zaliv Lejti bila je po ja~ini pomorskih snaga najve}a u istoriji pomorskih ratova.MATURSKI RAD.GIMNAZIJA ]UPRIJA. I pored izvojevane pobede na moru. maj .ISTORIJA.izvojevali lokalnu prevlast u vazduhu. Torpedo s jednog ameri~kog torpednog ~amca namawen razara~u proma{io je I pogodio laku krstaricu. Admiral Helsi nije tim vestima pridavao naro~itu pa`wu.razara~a i wime kontroli{e prolaz San Bernardino. Grupu viceadmirala Nis{imure otkrili su ameri~ki torpedni ~amci i napali je ali bez uspeha. U trenutku kada ga je samo trenutak delio od pobede. Mentor: Jelena Zubovi} 2011.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Me|utim.kada su se Kuritine snage pribli`ile Lejti. n najboqi na~in pridoneo ostvarewu japanskih planova. Ju`na grupa. Avioni su zasipali bombama japanske nosa~e koji su tonuli ili bili te{ko o{te}eni.izve{taji koji su stizali Helsiju o borbama na severnim prilazima Lejti bili su sve alarmantniji.umesto da se sjedini pred prolazom Surigao. Dok je Kuritina centralna grupa mrvila ameri~ke snage na putu ka zalivu Lejte.kamikaza´ nanosili su ameri~kim brodovima osetne gubitnke.i admiral Hensi je nameravao da artiqerijom svojih bojnih brodova dotu~e Osaka}enu severnu grupu. Udaqenost izme|u japanskih i ameri~kih brodova bila je sve mawa.naravno. Naime.a ameri~Ki razara~i i avionic su zavr{ili posao.Japanci su poja~ali snage na Lejti na 60 000 qudi. Dok su tri udarne grupe ameri~kih nosa~a sa ukupno 65 ratnih brodova hitale da napadnu grupu ja~ine 17 brodova . [ima se posle toga povukao. Me|utim.polo`aj ameri~kih snaga iskrcanih na Lejti. Sedma flota razra~unati sa ostavqenom centralnom grupom. Amerikancima je spas do{ao sa strane s koje nisu o~ekivali. Admiral Helsi.krstarica.naglo se pogor{ao. Polo`aj Amerikanaca pogor{ala je I zabuna povodom jedne Helsije despe{e kako namerava da iz sastava Tre}e flote formira operativni odred od nekoliko bojnih brodova..dotle je Tre}a flota napadala severnu grupu.time {to je napustio prolaz San Bernardino i Tre}u flotu.smatraju}i da je centralna grupa potu~ena. Stoga su poja~ali izvi|awe i otkrili severnu grupu.odustao je od izvr{ewa zadatka koji mu je bio poveren i tako sve japanske `rtve u~inio uzaludnim. nije ni slutio da na japanskim nosa~ima gotovo i da nema aviona i da je. Naime.i Kinkijed je sve upornije zahtevao pomo} pitaju}i stalno {ta je sa operativnim odredom koji je ~uvao San Bernardino.

02:00 . . . . . .ISTORIJA. .000. 100 08:30. : . 2 . 1945.000 . 1945.800 . . BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 17 Dok su trajale borbe na Luzonu u ostalim gilipinskim ostrvima na koje su se Amerikanci iskrcavali. 21. . . Mentor: Jelena Zubovi} 2011. 3. . . 22.000 . . . 30. . 23. . Bitka za Ivo Ximu (februar ± mart 1945) 1945. . . . .godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. 200 . . . . 30. . . . . 4. 5. .000 . . . :" . maj . .GIMNAZIJA ]UPRIJA.snage admirala Nimica krenule su u osvajawe Ivo Xime I Okinave. . . . 16. 40. .MATURSKI RAD. ". 19. . . . . .

1945. . . 107. . III 2. . 1. . "). . 7. 26. 7. . BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 26. . " . 130. 72. . . . . Mentor: Jelena Zubovi} 2011. ( ..ISTORIJA. . .godine U~enik: Jovana Nikoli} . . . . . . .900 . ]uprija. . ..000 . . 1945. 1. . . . " " . 77.MATURSKI RAD. 1945. .000. . .000 18 . ) . Bitka za Okinavu(april ± jun 1945) . XXIV 6. 15. 96. " " 1945.GIMNAZIJA ]UPRIJA. ( . ) . . . maj .000 . .000. . . . 27.

1945. . BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 1944. . 187) ( -187) . . . . . . . .( . . . . . USS Bowfin 5. .MATURSKI RAD. . (SS-287) ( 10.484 . 80% . .) 20. . . . . . maj . . 4 . Mentor: Jelena Zubovi} 2011.600 . 65 ( . . ( . . ( . . 21. . .godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija.GIMNAZIJA ]UPRIJA. .ISTORIJA. ). 19 82 1. . . USS Sturgeon (SS. 1944. . ) -287) 1. ) . . . .

U drugoj polovini jula Tre}oj floti se pridru`ila britanska Pacifi~ka flota.bomba je ba~ena u 9i15 na Hiro{imu.komandantima podmornica je nare|eno da .godine.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija.bez obzira na povowne prilike koje bi im se ukazale.~ija je razorna snaga bila Mentor: Jelena Zubovi} 2011.a za to vreme iznena|eni Japanci nisu ni{ta preduzeli.jula isplovila prema Japanu sa zadatkom da dovr{i uni{tewe japanske flote i tu~e aerodrome i industrijska postrojewa zna~ajna za ratnu proizvodwu.ameri~ki predsednik Truman doneo je jo{ u Potsdamu odluku da se slede}a atomska bomb abaci na jedan japanski grad. Ovo bombardovawe trajalo je preko dva sata. juna ~opor od 9 podmornica je pro{ao kroz Cu{imski tesnac I uputio se na svoja patrolna podru~ja.Pod udarom su se na{le japanske pomorske baze Jokosuka i Kure i time je prakti~no japanska flota prestala da postoji. Bacawe atomskih bombi Upravo na dan kada je u Potsdamu po~ela posledwa konferencija {efova savezni~kih dr`ava SAD.koji je imao 350 000 stanovnika. Bomba.na wihovu `alost nedovoqno.SSSR i Velike Britanije.juna .MATURSKI RAD.ISTORIJA. jula 1945. Posle du`ih studija odlu~eno je da taj grad bude Hiro{ima.kako bi sve podmornice mogle nesmetano sti}i na svoja podru~ja i po~eti dejstva istovremeno.GIMNAZIJA ]UPRIJA. Krajem jula su ponovqeni napadi na Kre I Tokio. Operacija je potpuno uspela. Amerikanci su u pustiwi Novog Meksika isprobali prvu atomsku bombu. Me|utim uspesi ovog ~opora nisu bili ba{ veliki. i 6. Posledwa japanska grupa brojala je samo 6 podmornica ali su bili dosta jaki. 17.a s mora su bombardovani I japanski gradovi severoisto~no od Tokija. Da bi se postiglo potpuno iznena|ewe. maj . ne napadaju japankse brodove pre 9. U me|uvremenu su i japanske podmornice napadale ameri~ke brodove. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 20 Kapitulacija Japana Ameri~ka pomorsko-vazdu{na ofanziva Posle gotovo tronedeqnog odmora i pobune u zalivu Lejte.Tre}a flota je 1.U toku 5. Obave{ten o tome . Po{to su u najve}oj tajnosti zavr{ene sve pripreme za bacawe atomske bombe.pa su se napadi na Japan poja~ali.

Jaka temperature izazvala je po`are koji su dovr{ili uni{tewe poru{enih delova grada I pove}ali broj `rtava. Dva dana kasnije.avgusta ba~ena je i druga bomba na Nagasaki. Oko 90% zgrada je uni{teno ili onesposobqeno za stanovawe.avgusta.tako i po prostoru po Mentor: Jelena Zubovi} 2011. Od posledica zra~ewa umirali su jo{ dugo godina posle rata mnogi pre`iveli. Naime.japanski radio je saop{tio da je Hiro{ima pretrpela velika razarawa od neke nove vrste bombe.ISTORIJA.avgusta car je objavio naciji odluku o prekidu borbi i zatra`io da po{tuju wegovu voqu.usidrenog u Tokijskom zalivu. Izjutra 15.koji je prete`no pozicijski . avgusta grupa japanskih generala poku{ala je da izvr{i dr`avni udar I objavi vest o nastavku rata.malo je nedostajalo da svi dogovori o skapawu mira padnu u vodu. Me|utim. Dejstvo je bilo strahovito.septembra u prepodnevnim ~asovima na palubi bojnog broad . Japanski general{tab je i daqe bio za nastavqawe rata.Drugi je bio pokretan dinami~an i totalan.usmrtila je oko 36 000 qudi i ranila oko 40 000. maj . Drugi svetski rat je bio jedan od najkrvavijih ratova u istoriji.ali je bila osuje}ena.GIMNAZIJA ]UPRIJA.a raweno oko 65 000 . Zra~ewe opasnih gama-zrakova pro{irilo se na 2-5km od epicentra. Odlu~io se da prihvati uslove formulisane na konferenciji u Potsdamu i preko [vajcarske saop{tio svoju odluku saveznicima. 9. Potpisivawe primirja Od trenutka kada se Sovjetski Savez zaratio protiv Japana i druga atomska bomba bila ba~ena.bez obzira na `rtve i razarawa ali je na konferenciji car intervenisao.Misuri´.koja je isto izazvala velika razarawa. u Japanu su se zbivali dramati~ni doga|aji.godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija. Bio je to kraj rata na Pacifiku i Dalekom istoku I ujedno kraj Drugog svestkog rata. Sutradan 7.a Truman je istog dana objavio da je na Hiro{imu ba~ena atomska bomba. Poginulo je oko 79 400 qudi. Ceremonija potpisivawa akta o kapitulaciji objavqena je 2. 14.u no}I 14/15.kako po brisawu granica izme|u fronta i pozadine ... Za razliku od Prvog svetskog rata. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 21 ravna eksploziji 20 miliona kilograma trinitrotuluola. Bila je to jedna od najve}ih katastrofa u istoriji qudskog dru{tva. avgusta u Tokio preko radio bila je saop{tena careva odluka o kapitulaciji.a ogromna razlika u temperature izazvala je vetar koji je strahovitom brzinom pro{irio po`ar I na delove grada koji isu bili uni{teni u eksploziji.eksplodirala je 600m iznad zemqe.MATURSKI RAD.

1975.304-354 Gaj Vint i Piter Kalvakorezi.GIMNAZIJA ]UPRIJA.Velike pomorske bitke i operacije kroz istoriju. str.wikipedia. maj .godine U~enik: Jovana Nikoli} ]uprija.Beograd .ISTORIJA.MATURSKI RAD. Dinamizam ratnih akcija bio je posledica masoven upotrebe ratne tehnik.pa su industrijski potencijali zara}enih zemaqa i obim wihove ratne proizvodwe bili jedan od odlu~uju}ih faktora za ishod rata. BITKE NA PACIFIKU U DRUGOM SVETSKOM RATU 22 kome se vodio.Beograd. Totalni rat.1987.615-623 www.com Mentor: Jelena Zubovi} 2011. Literatura: dr Jovan Vasiqevi} i mr Berislav Viskovi}.str.