VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: -Finansijsko poslovanje TEMA: Budzet i budzetske procedure

Sremski Karlovci Januar 2010.god

.......10 8........ I UVOD........................3 4.....................12 9..13 10.................................. IX PRIVREMENO FINANSIRANJE................................................................ XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA. X IZVRSENJE BUDZETA..........................16 13................... XII BUDZETSKA KONTROLA............................................15 12............. VIII DONOSENJE BUDZETA............................................... IV FUNKCIJE BUDZETA.............14 11..7 6....................... VII IZRADA BUDZETA.......... XIII LITERATURA...........17 ..... II OPSTE NAMENE.......................................................................................................................................2 3...........SADRZAJ: 1.. III BUDZET U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI...............................................................9 7....5 5....1 2.. VI BUDZETSKA PROCEDURA.................... V BUDZETSKA NACELA....................................................................................................................................................................

U novije vreme. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. subvencije. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. državni budžet je jednogodišnji dokument. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. .). srednji (federalna jedinica. a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. agencije. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. koriste se dve podele. ministarstva. koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima. a često postoji i treći. kazne. materijalni troškovi. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su svi pojedini porezi. region.I UVOD Najčešće. sudovi. Prva je po administrativna. zdravstvo. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu. itd). Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda. Sadržaj svih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih. investicije. prihodi od kamata i prodaje drzavne imovine i slično. naknade. takse. pokrajina. a koja proističe iz ustava i zakona. I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Minimum je dva (državni i opštinski). tj. budžetska rezerva itd). ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa budžeta. Na rashodnoj stani. zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina). otplata dugova. prosveta itd. kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku.

. brojne poreze. doprinose. Teorija i praksa savremenih drzava poznaju brojne institucije javnih finansija. podracuni i slicno. . posebni racuni. finansiski programi.II OPSTE NAPOMENE Savremena torija i praksa javnih finansija poznaju brojne oblike javnih prihoda koji se prikupljaju radi finansiranja javnih rashoda. Zbog toga je potrebno da u finansiski sistem svake drzave budu ugradjene i da postoje odredjene institucije (finansiske institucije ili institucije za finansiranje javnih rashoda) – institucije javnih finansija. stavise. takse i druge oblike javnih prihoda potrebno je rasporediti na odredjene korisnike i za utvrdjene namene. U savremenim trzisnim privredama u kojima je posebno razvijen sistem socijalnog osiguranja. Tu svakako spadaju budzeti. budzetski fondovi. spadaju u red finansiski najznacajnijih i najmocnijih finansijski institucija savremenih drzava. tj.. Ovi fondovi. Sve prikupljene javne prihode.

ekonomska. Ipak. mutatis mutandis. tada se nije moglo govoriti o budzetu u pravom smislu te reci. plan prihoda i rashoda drzave utvrdjen za odredjeno vremensko razdoblje koje obicno traje godinu dana. bio poznat jos starim Grcima i Rimljanima i da je sluzio za finansiranje politickih tela. u rudimentarnim oblicima. Ima dosta indicija da je budzet. Rec budzet potice od Latinske reci “BULGA“ koja oznacava koznu torbu. Danas je rec budzet opsteprihvacen u skoro svim drzavama. politicka. torbu koju je obicno nosio ministar finansija. ekonomskih i socijalnih funkcija drzave.administrativna ili socijalna komponenta. Todorovica koja istice budzet kao akt finansiranja drzavnih funkcija. finansijska. . buduci da u tom pristupu dominantna moze da bude pravna. Budzet je jedna od institucija za finansiranje javnih rashoda za koju ne postoji jedinstvena definicija. valja navesti da ima defnicija koje budzet posmatraju kao instrument fiskalne politike i politike raspodele sredstva radi realizacije politickih. Odredjene razlike u definisanju budzeta proizilaze iz razlika u pristup izucavanju fenomena budzeta. Budzet predstavlja osnovni.III BUDZET U FINANSISKOJ TEORIJI I POLITICI Nije sporno da je jedna od najznacajnijih i najvaznijih finansiski institucija budzet. Jelcic analizirajuci brojne postojece definicije budzeta kaze da se moze reci da je budzet. Sto se samog termina tice. Budzet je sistematski i u brojkama izrazen pregled drzavnih prihoda i drzavnih rashoda koji obelezava cilj i odnos drzavnih potreba i ima da posluzi kao obavezan privredni plan za drzavno gazdinstvo u buducem periodu. B. Utom kontestu budzet je osnovna finansijska institucija svake politicko-teritorijalne zajednice kojom se planski predvidjaju novcani rashodi i prihodu shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne perspektivne zadatke. a koju sankcionise predstavnicko tlo. a u nekim slucajevima i jedini instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim drustvima. Pored ove siroke i stare definicije M. smatra se da je on mnogo novijeg datuma.

U nekim slucajevima budzet je definisan delimicno kao upravni akt. U zavisnosti od nacina definisanja drzave. budzet je u svakoj drtavi osnovni dokument za finansiranje drzavnih. Da bi se obezbedilo finansiranje drzava mora da ima poseban dokument kojim se uredjuje finansiranje svih drzavnih. nezavisno od definicije koja se prihvati. ali samo u formalnom smislu.Dakle. javnih. . Neki autori budzet definisu kao zakonski akt. drzavnih funkcija i obaveza drzave. funkcija kao i instrumente distribucije sredstva na pojedine korisnike. javnih funkcija. U budzetskom sistemu Srbije. a delimicno kao zakon. budzet je zakon koji se priprema i usvaja prema proceduri predvidjenoj i za druge zakone. budzet se u teoriji definise kao upravni akt ili zakon. Obicno se budzet priprema i usvaja u zajedici s drugim zakonima koji odredjuju izvore prihoda ili sa zakonima kojima se utvrdjuju nove obaveze budzeta.

buduci da direktno utice na raspodelu drustvenog proizvoda. to budzet predstavlja svojevrsni plan koji se zasniva i na elementima drugih planskih dokumenata. Evidentna je direktna povezanost budzeta s kretanjem u privredi. 3) Pravna funkcija budzeta proizilazi iz same definicije budzeta kao pravnog akta. odnosno prava i obaveze. normalno je da ima brojne funkcije. kao i preko njegovih . Ukupna javna potrosnja se preko budzeta vezuje za ekonomsku politiku drzave i ciljeve koje treba ostvariti i raspodeli drustvenog proizvoda. bilo da je rec o javnim prihodima ili o javnim rashodima. sredstva i metoda. buduci da budzet ima neposredan uticaj na pojedine ekonomsko-politicke mere. Funkcije budzeta vezane su za ciljeve koje drzava zeli i planira da ostvari kroz jednogodisnje delovanje budzeta. Smatra se da su osnovne funkcije budzeta sledece: 1) politicka 2) planska 3) pravna 4) ekonomska 5) finansiska 6) kontrolna 1) Politicka funkcija budzeta ogleda se u nacinu na koji se budzet donosi i njegovom uticaju na sve sfere zivota. Posto je budzet zakon u znacajnom broju savremenih zemalja. to on proizvodi i odredjene pravne posledice. 2)Planska funkcija budzeta sadrzana je u samoj prirodi dokumenta koji se donosi krajem tekuce godine za narednu godinu i sadrzi bilans predvidjenih rashoda i prihoda. rada i razvoja konkretne zemlje. Budzet po pravilu donosi predstavnicko telo.IX FUNKCIJE BUDZETA Kako je budzet kompleksan dokument (zakon) koji na specifican i vrlo odredjen nacin koristi elemente mnogobrojnih drugih zakona. 4) Ekonomska funkcija budzeta je posebno znacajna. Ona inace proizilazi iz instrumenata koje drzava koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda. Posto svako predvidjanje u osnovi znaci planiranje ciljeva. sto podrazumeva sirok uticaj svih zainteresovanih n vodjenje odgovarajuce budzetske politike. Ovaj uticaj budzeta dolazi do izrazaja preko delovanja prihoda i rashoda budzeta.

Prema ovom shvatanju pokrivanje javnih rashoda je dozvoljeno ne samo javnim prihodima. pre svega porezima. Ciklicoj ravnotezi budzeta koja se zasniva na obezbedjivanju ravnoteze budzeta tokom jednog privrednog ciklusa. U pogledu aloaktivnih funkcija treba naglasiti da je ova funkcija u velikoj meri prepustena delovanju trzisnih zakonitosti u savremenoj privredi. na proizvodnju. postoje rezlicita shvatanja. kad su u pitanju rashodi. Postojanje budzetskog deficita. kroz redistributivnu i stabilizacionu funkciju budzeta. Sto se tice stabilizacione funkcije budzeta. Medjutim. Klasicna shvatanja su polazila od zahteva da je nuzna budzetska rai ista je bila vrlo usko tretirana. Savremena shvatanja karakterise napustanje uskog posmatranja ravnoteze budzeta i iskazivanje potrebe da se ravnoteza budzeta adaptira ciklicnim kretanjima. ekonomske funkcije i efekti budzeta dolaze do izrazaja kroz dejstvo budzeta na alokaciju resusa. savremena shvatanja o stabilizacionoj funkciji budzeta ogledaju se u potrebi da se izvrsenjem budzeta osigura stabilnost privrede i drtva. ali i preko raznih transfernih rashoda. Cesto se razmatranje aloaktivne funkcije budzeta vezuje za pravilniju alokaciju resusa izmedju privatnog i javnog sektora. odbacivano je kao u potpunosti neprihvatljiva mogucnost. direktno da doprinosi stabilizaciji ekonomskih tokova. odnosno pravnih lica. praksa je pokazala da je stabilizaciona funkcija budzeta u velikoj meri zavisna od blagovremene akcije. vec i zajmovima i kreiranjem novca. potrosnju. i to u prvom redus tacke gledista pokrica rashoda. odnosno budzetskog suficita. Deficit do kojeg dolazi u periodu depresije moze se pokriti sredstvima koja se akumuliraju u periodu privrednpg prosperiteta. investicije i slicno. U prvi plan se stavlja ravnoteza na nivou narodne privrede u celini a tek potom i ravnoteza budzeta. Brojne izmene i dopune propisa iz oblasti javnih prihoda cesto su motivisane upravo razlozima za sprovodjenje odredjenih korekcija u raspodeli i preraspodeli drustvenog proizvoda izmedju raznih kategorija stanovnistva. U principu. .sastavnih delova. Ta se funkcija ostvaruje stalnim trazenjem ravnoteze izmedju prihoda i rashoda. Redistributivna funkcija budzeta ostvaruje se kroz dejstvo budzeta na raspodelu i preraspodelu drustvenog proizvoda preko javnih prihoda. Budzet kao akt stabilizacije mora. cene. Na ova gledista se oslanjaju i shvatanja budzeta o tzv. 5) Finansijska funkcija budzeta posledica uskladjivanja obima rashoda i obima prihoda. Prakticno.

U zavisnosti od politickih. metoda neto budzeta podrazumeva da se prethodno prebiju budzetski prihodi od rashoda tako da se u budzetu prikaze . predstavnicko telo preko budzeta moze da ostvari usmeravanje i kontrolu rada drzavne uprave. Ova budzetska nacela. dok se druga pojavljuju u izmenjenom vidu. Nasuprot tome. kao i u procesu njegovog izvrsenja. Metoda bruto budzeta se sastoji u ukupnom bruto iskazivanju svih javnih prihoda i svih javnih rashoda.6) Kontrlna funkcija budzeta ogleda se u kontroli predstavnickog tela nad izvrsnom vlascu u fazi izvrsenja budzeta. primenjuju se odredjena nacela koja su usvojena od strane finansijske teorije i prakse. koja inace mogu da budu staticka i dinamicka. brojna su ali je opsteprihvaceno nekoliko sledecih: 1) nacelo budzetskog jedinstva 2) nacelo potpunosti ili univerzalnosti 3) nacelo tecnosti i realnosti 4) nacelo budzetske ravnoteze 5) nacelo specijalizacije 6) nacelo trajanja 7) nacelo jasnoce 8) nacelo javnosti Ova nacela se ne primenjuju u svim drzavama na isti nacin. Postovanjem i ostvarenjem principa jedinstvenosti budzeta osigurava se preglednost. Javni rashodi i javni prihodi mogu da budu prikazani u budzetu na dva nacina: metodom bruto budzeta i metodom neto budzeta. ali i olaksava kontrola budzeta. kao i svi javni rashodi. ekonomskih i socijalnih faktora. 1) Nacelo budzetskog jedinstva iskazuje da svi javni prihodi. Buduci da je budzet u neku ruku politicki progra vlade. Na taj nacin zeli se omoguciti dobijanje sto celovitijeg uvida predstavnickog tela u stanje drzavnih finansija i finansijsku aktivnost drzave kako bi se osigurao uticaj predstavnickog tela na finansijsku politiku drzave. V BUDZETSKA NACELA Pri sastavljanju budzeta. 2) Primena nacela potpunosti ili univerzalnosti predstavlja da su u budzetu prikazani svi javni prihodi i svi javni rashodi. jedne politicko-teritorijalne zajednice moraju da budu prikazani u jednom budzetu. neka od ovih nacela nalaze kompletnu primenu.

odnosna na visinu javnih rashoda. Ovo nacelo pledira da se na minimum svede razlika koja se moze pojaviti izmedju planiranih prihoda i rashoda i izvrsenih prihoda i rashoda koji se iskazuju u zavrsnom racunu budzeta. Da bi se ovo moguce odstupanje svelo na minimum potrebno je izuzetno dobro poznavanje svih relevantnih faktora koji uticu na visinu javnih prihoda. 6) Nacelo trajanja budzeta znaci da se budzet donosi za odredjeni vremenski period. 3) Nacelo tecnosti ili realnosti podrazumeva potrebu da se javni prihodi i javni rashodi koji se iskazuju u budzetu sto realnije i tacnije iskazu. odnosno za svaku delatnost. Ovo nacelo zapravo znaci da se javnosti omoguci. a teorija i praksa su pokazali da je to period od jedne godine.samo visak prihoda nad rashodima. pri cemu se kalendarske godina i budzetska godina ne moraju poklapati. odnosno rashoda nad prihodima za svakog korisnika budzetskih sredstava. takse. 7) Nacelo jasnoce budzeta podrazumeva na jedinstven nacin grupisanje svih prihoda prema izvorima i svih rashoda prema njihovoj nameni. a poreskim obaveznicima i svim ostalim gradjanima olaksava. Grupisanje prihoda moze se izvrsiti po tome od koga se prihodi ubiraju (porezi. .) ili sa aspekta oblika javnih prihoda preko kojih se vrsi ubiranje (porez na dobit. da se upoznaju s vrstom i velicinom budzetskih prihoda i rashoda. 4) Nacelo budzetske ravnoteze podrazumeva da su javni rashodi u budzetu uravnotezeni s javnim prihodima iskazanim u budzetu. docice do pojave budzetskog suficita. porez na dohodak gradjana) 8) Nacelo javnosti budzeta podrazumeva da se budzet izlozi javnosti preko sirokog sistema sredstva javnog informisanja.. Ovo se nacelo ugradjuje u sve savremene budzete i njima se tezi da se obezbedi da budzeti mogu da izvrsavaju rashode samo do iznosa ostvarenih prihoda 5) Nacelo specijalizacije postavlja kao imperativ da prihodi i rashodi u budzetu moraju da budu izneti na bazi odredjene specifikacije koja treba da omoguci da se odobrena sredstva iz budzeta trose.. odnosno ako se pojavi manjak prihoda u odnosu na masu rashoda docice do budzetskog deficita. To je jedan od imperativa korektne finansijske politike zemlje. Ukoliko ovo ne bude postignuto nego se pojavi visak prihoda nad rashodima. doprinosi. odnosno sa znacajnom delom finansijske aktivnosti drzave.

ili budzetski postupek predstavlja skup postupaka i poslova vezanih za: 1) izradu budzeta (budzetska inicijativa.VI BUDZETSKA PROCEDURA Budzetska procedura. planiranje prihoda. planiranje rashoda i izrada predloga budzeta) 2) donosenje budzeta (privremeno finansiranje i donosenje budzeta) 3) izvrsavanje budzeta ( nacin izvrsavanja i izvrsioci budzeta) 4) kontrola budzeta ( redovna budzetska kontrola i zavrsni racun budzeta) .

Pri razmatranju budzetske inicijativenmora se posvetiti odgovarajuca paznja metodologiji planiranja budzetskih prihoda i rashoda. a i u teritoriji budzeta. Korisnici budzetskih sredstava su duzni da pripreme predracun rashoda na osnovu metodologije i zakonom odredjenih elemenata. pa se isti koriguju ocekivanim promenama u periodu za koji se izradjuju budzet. Uprimeni ovog metoda kod planiranj prihoda polazi se od podataka o naplati prihoda u poslednjoj godini. Konkretno planiranje prihoda i rashoda. Kod primene metoda direktnog procenjivanja pri planiranju rashpoda za osnovu se uzimaju podaci o izvrsnim rashodima u poslednjoj budzetskoj godini. odnosno vlada koja predlaze budzet. ministarstvu za budzet. uzimajuci u obzir ocekivane finansijske. Metoda automatskog procenjivanja bazira se na podacima pretposlednje budzetske godine. U savremenim drzavama pravo na sastavljaje budzeta ima samo organ uprave. realizuje se kroz brojne faze i postupke koji su strogo formalizovani. Ovaj drugi metod svakako je manje pouzdan. prisutni su i slucajevi parlamentarne inicijative. odnosno inicijetive kongresmena. Normativni metod se sastoji u pronalazenju odgovarajucih merila tipicnih za drzavne organe i ustanove.VII IZRADA BUDZETA Inicijativa za izradu budzeta je u najvecem broju savremenih drzava poverena izvrsnim drzavnim organima. pa se na bazi tih merila pristupa planiranju prihoda i rashoda. odnosno sastavljanje budzeta. U malom broju savremenih drzava. Unovije vreme u primenu se uvodi i normativni metod. Ministarstvu finansija. Pravo pripreme budzeta povereno je organu uprave nadleznom za finansije. najcesce ministarstvu finansija. odnosno najvisem drzavnom izvrsnom organu za obavljanje poslova iz oblasti javnih finansija tj. ekonomske i socijalne prilike u godini za koju se izradjuje budzet. odnosno. ako postoji kao samostalno. Pomenuti predracun korisnika budzeta svako treba . U literaturi se obicno navode dva osnovna metoda planiranja prihoda i rashoda: metoda direktnog procenivanja i metod automatskog procenjivanja.

Kada organ nadlezen za poslove budzeta pripremi osnovne elemente prstupa se izradi nacrta budzeta. sa osnovnom struktuomrom koja se uporedjuje sa strukturom rashoda prethodne godine.da sadrzi neophodne podatke o broju i strukturi zaposlenih radom. Tada korisnici rashoda imaju aktivno ucesce u pripremi budzeta. pristupa primeni nacrta budzeta i podnosi ga vladi. bilans rashoda i normativni deo. Nacrt budzeta sadrzi element predracuna prihoda i rashoda. . neophodnim materijalnim troskovima i posebnim namenama. priprema se konacni bilans rashoda. Kada se pripreme osnovni elementi za izradu budzeta vrsi se procena obima prihoda. U postupku pripreme nacrta budzeta vrsi se ocena opravdanosti pojedinih rashoda. stazu. Da bi se utvrdio ukupan obim rashoda priprema se opsti bilans rashoda. bilans prihoda. Posto drzavni organ nadlezan za poslove budzeta sprovede usaglasavanje rashoda sa drzavnim organima. Izradi nacrta budzeta prethodi procedura programa budzeta koja se vezuje za osnovne elemente budzeta i ogranicenja koja se moraju postovati. vec i politicki karakter. U zavisnosti od prethodne odluke koja ima ne samo strucni. sto predstavlja okvir za planiranje rasoda. sredstvima za tekuce i investiciono odrzavanje sredstva rada i objekta i sredstvima za nove investicije. ustanovama i drugim korisnicima budzeta. Na osnovu pozeljnog i dozvoljenog nivoa potrosnje planiraju se javni prihodi i javni rashodi.

odnosno tehnika. U posebnom delu budzeta. Predlog o kojem se izjasnjavaju poslanici moze da bude i jeste razlicita od onoga koji je predlozila vlada. .VIII DONOSENJE BUDZETA Kao sto je vec napomenuto. moze medjutim biti razlicita od zemlje do zemlje i zavisi od uredjenja zemlje. U svakom slucaju. a s kojima vlada moze da saglasi. odnosno njegovo usvajanje. treba da se zavrsi pre pocetka godine za koju se budzet donosi. iznosu budzetske rezerve. navedeni su svi budzetski prihodi prema izvorima. svi korisnici budzetski sredstava. Rasprava o predlogu budzeta. kako po telima skupstine tako i u plenumu. rasprava o predlogu budzeta je u najvecem broju slucajeva rasprava o politici vlade. Procedura. Usvojeni budzet se sastoji od opsteg i posebnog dela. obicno u toku decembra meseca. uz postovanje propisane procedure i odredjene tehnike. obicno kraci. prava i obaveze nadleznih organa u izvrsenju budzeta i mere za ocuvanje budzetske ravnoteze. kao i bliza i daljna namena trosenja sredstava koja su odredjena konkretnim korisnicima. To prakticno znaci da se o predlogu budzeta koji je sacinila vlada raspravlja u skupstini. buduci da se u toku rasprava u njega mogu ugraditi brojne izmene i dopune koje se daju u toku rasprava. Opsti deo budzeta. Posto se zavrse sve pojedinacne i nacelne rasprave. pristupa se glasanju o predlogu budzeta. sadrzi podatke o ukupnom iznosu prihoda i rashoda budzeta. obicno veoma obimnom. u najvecem broju savremenih drzava budzet je zakonski akt koji se donosi prema proceduri propisanoj za donosenje zakonskih akata.

Odluka je cesto ogranicena na period od tri meseca. Odluku o privremenom finansiranju donosi isto telo koje ima ovlascenje da usvoji budzet. Treci metod je metod akontacije i sastoji se u davanju budzetskih kredita korisnicima dok se novi budzet ne usvoji. Metod rekondukcije budzeta se sastoji u prenosu ovlascenja iz prethodnog budzeta na narednu godinu. Finansijska teorija nije naklonjena metodu privremenog finansiranja. s tim sto se vrsi odgovarajuce korekcije. a to je obicno skupstina. privremeno finansiranje se moze obavljati na bazi tzv. Pored metoda budzetskih dvanaestina primenjuje se i metod rekondukcije budzeta. Budzetskih dvanaestina. . Pre svega. Finansiranje se realizuje na bazi budzeta iz prethodne godine. moze se dogoditi da se svi poslovi vezani za donosenje budzeta ne zavrse do kraja godine koja prethodi godini za koju se budzet donosi. U praksi i teoriji javnih finansija je poznato nekoliko metoda privremenog finansiranja. cime se otvara mogucnost kontinuiteta u finansiranju.IX PRIVREMENO FINANSIRANJE Kako je postupak donosenja budzeta obima i vremenski dugacak. ili na bazi predloga budzeta za godinu u kojoj se pristupa privremenom finansiranju. U tom slucaju mora se pristupiti privremenom finansiranju da bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju javnih rashoda.

Izvrsenje budzeta se sastoji. Izvrsenje budzeta je povereno organima uprave koji se. u prikupljanju prihoda. koji imaju zadatak da vrse neposredno rukovanje finansijskim sredstvima radi likvidiranja i realizovanja odgovarajuce odluke o angazovanju budzetskih sredstava. organi uprave. U svakom drzavnom organu uprave postoje i naredbodavac i racunopolagac. s obzirom na svoje funkcije u ovom procesu. korisnika budzetskih sredstava. koji se staraju o utvrdjivanju osnova i nacinu realizacije svake pozicije u budzetu koja se odnos na konkretni organ uprave. faza izvrsenja budzeta. medjusobno obavezno razdvijeni. da se staraju o prikupljanju prihoda i da donose odluke o raspodeli prihoda koji su u budzetu predvidjeni za odnosnu godinu.X IZVRSENJE BUDZETA Kada skupstina usvoji budzet i kada se on obnaroduje pocinje nova faza u budzetskom procesu. a s druge strane u finansiranju potreba drzavnih organa i institucija. razdvojeni od naredbodavaca. Naredbodavci su u principu. odnosno odgovorna lica u njima koja imaju pravo i ovlascenje da upravljaju drzavnom imovinom. . dele na naredbodavce i racunopolagace. s jedne strane. Racunopolagaci su takodje organi uprave i odredjena lica u njima.

Zavrsni racun budzeta predstavlja rezultate budzetskog poslovanja u protekloj godini. Uobicajeno je da se nacrt zavrsnog racuna budzeta prezentira vladi do kraja februara meseca. Normalno je da se do isteka polovine tekuce godine usvoji i objavi zavrsni racun budzeta za prethodnu godinu. Znacaj zavrsnog racuna se sastoji u tome sto se predstavnickom telu daje mogucnost da razmotri kako je izvrsna vlast u praksi realizovala principe koje ustanovila na pocetku budzetske godine. Zavrsni racun predstavlja instrument kojim se na kraju godine iskazuju svi ostvareni prihodi i ukupan raspored sredstva u budzetskoj godini koja je upravo istkla i za koju se donosi zavrsni racun.XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA Zavrsni racun budzeta se donosi prema proceduri koja je veoma slicna onoj koja vazi za donosenje budzeta.) 2) posebni deo (planirani i ostvareni raspored sredstava prema namenama i korisnicima) 3) bilans stanja sredstava (nepokretnosti i pokretne stvari.kao i bilans neizmirenih obaveza i eventualnih potrazivanja) . Inace. zavrsni racun budzeta ima tri oficijalna dela 1) opsti deo (ukupan iznos planiranih i ostvarenih prihoda.. a da vlada u toku marta predlog dostavi skupstini..

Budzetska kontrola se posebno odnosi na fazu izvrsenja budzeta. Kontrole koje su inace brjne. Kontrola treba da bude raznovrsna. mogu se grupisati prema raznim kriterijumima i za razne svrhe i namene. Najcesce se pominju sledece: 1) kontrola prema vremenu 2) kontrola prema metodu 3) kontrola prema subjektima 4) kontrola prema organima koji je vrse .XII BUDZETSKA KONTROLA Poseban i veoma znacajan deo budzetske procedure jeste svakako budzetska kontrola. da se vrsi u svim periodima budzetskog postupka i da se njome obuhvate sva lica koja manipulisu sredstvima pri izvrsenju budzeta.

Dr Bozidar Raicevic. Centar za izdavacku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu.o. Prof. 2005. Finansijsko poslovanje.o.2009. ’’CEKOM’’-books d. Javne finansije.god ..dr Dragoslav Jerinic. Novi Sad.XIII LITERATURA 1.god 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful