Predmet

:

ME UNARODNA EKONOMIJA

Tema seminarskog rada:

KONCESIJE

1

........................................................ 7 Trajanje i prestanak koncesije ....................................................... 3 Koncesije............Sadr aj Uvod ............................................................ 4 Bot sistem .................................................................................................................................................................................... 10 2 ........................................................................................ 4 Predmet koncesije . 6 Na in i postupak davanja koncesije .......................................................................... 7 Zna aj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemalja.......................................... 8 Zaklju ak .......................................... 7 Pla anje naknade ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 9 Literatura ................

kojeg odredi Vlada kao nadle nog za dodelu koncesije. godine i koncesija za izgradnju Panamskog kanala koja je data 1878. ustanovljen i iroko primenjivan u rimskom pravu. bila ustupljena fizi kom ili pravnom licu da je obavlja u op tem interesu i uz odre enu nadoknadu. Koncesionar: pravno ili fizi ko. ustupiti ili ostaviti. 3 . doma e ili inostrano lice kome se dodeljuje koncesija za obavljanje odre ene delatnosti po unapred propisanim uslovima u skladu sa zakonom. 1 Re koncesija poti e od latinske re i concedere to zna i prepustiti. Od velikih infrastrukturnih projekata interesantno je spomenuti koncesiju za izgradnju Sueckog kanala koja je data 1854. dvadesetih godina XX veka naziv povlastica zamenio je naziv koncesija1. po tanske usluge i sistem elektri ne energije.Uvod Pravni institut koncesije. Pojava koncesija bila je iroko rasprostranjena u srednjem veku kada su pojedini koncesionari uzimali u zakup putem koncesija va enje rude ili pla anje mostarine. Predmet koncesija bila je zemlja koja je od strane dr ave ustupa privatnim licima ili op tinama. Dr ava uspostavlja koncesioni sistem kako bi odre ena javna slu ba. za koju dr ava nema dovoljno sredstava ili znanja da bi upravljala njenim poslovanjem. putarine (bili su oslobo eni od ovih obaveza). a kasnije francuskog i nema kog. U na em nekada njem pravnom sistemu svi oblici koncesije imali su zajedni ki naziv povlastica. kao ustupanja odre enih ovla enja dr anve i javne vlasti privatnim licima. Najva nije javne slu be bile su: drumski saobra aj. Pod uticajem evropskih prava. Dva klju na pojma koja se ve u za koncesiju su: y y Koncedent: nadle no ministarstvo ili organ vlasti u dr avi. godine.

pa ne iznena uje injenica da su strani investitori ovu oblast posmatrali kao vrlo atraktivnu za ulaganje u Srbiju. pove anje kreditnog rejtinga zemlje na me unarodnom tr i tu kapitala. Infrastrukturni sektori koji imaju odre ene elemente prirodnog monopola predstavljaju najatraktivnija podru ja za koncesije: to su putevi. 55/03). na odre eno vreme. prenos i distribucija elektri ne energije. Skra enica je nastala od engleskih re i build ± izgradi. Po to sistem koncesionih aran mana predstavlja vid stranih ulaganja. mo e se primetiti da su one uglavnom kori ene u oblastima koje karakteri e prirodni monopol. Bot sistem Najpoznatiji model koncesije. dr ava ± koncedent o ekuje zna ajne pozitivne efekte od koncesija. elezni ka infrastruktura. U odre enim granama koje nisu prirodni monopoli mo e se pokazati da je najbolje re enje ukoliko postoji jedno ili vi e (naj e e dva) preduze a. pa samo velike firme mogu da se pojave na licitaciji tj. dobara u op toj upotrebi ili obavljanja delatnosti od op teg interesa. kojim se utvr uju me usobni odnosi u esnika u realizaciji projekta je BOT System. Primer za to je oblast mobilne telefonije. anga ovanje proizvodnih doma ih kapaciteta u izvo enju investicionih radova i pove anje nivoa zaposlenosti u zemlji. tenderu. Zakona o koncesijama (ÄSl. prenos i distribucija gasa. uz pla anje koncesione naknade2..Koncesije Koncesija je pravo kori enja prirodnog bogatstva. Na drugoj strani. pod uslovima propisanim zakonom. koje nadle ni dr avni organ (u daljem tekstu: koncedent) ustupa doma em ili stranom licu (u daljem tekstu: koncesionar) za obavljanje delatnosti koja je rezervisana za dr avu. Prilikom odobravanja koncesije mora se voditi ra una da koncesije koje predstavljaju velike projekte imaju neuporedivo sna nije vi estruke efekte za doma u privredu i na ostale privredne grane u pore enju sa malim koncesijama. prenos vode. Po to postoji rizik da jedno preduze e mo e primenjivati visoke mar e zato to nema konkurencije. BOT model projektnog finansiranja je atraktivan nerazvijenim zemljama za privla enje stranog kapitala. uvo enje inostranih standarda u doma e poslovanje. Me u najzna ajnije efekte spadaju: privla enje dodatnih inostranih sredstava ime se stvaraju mogu nosti za investiranje u zemlji: transfer znanja i tehnologije. koncesije u velike projekte smanjuju konkurenciju na tr i tu. glasnik RS³ br. Na osnovu iskustva odobravanja koncesija. i zato izgleda kao najprihvatljivije re enje da se dodele dve koncesije za datu granu. 4 . Iz ovog roka isklju eno je vreme koje je neophodno za obavljanje pripremnih radnji na odre enom objektu u okviru dobijene koncesije. pove anje op te efikasnosti u zemlji i pove anje kvaliteta usluga u domenu odobravanja koncesije. 2 lan 3.. Predvi eni rok trajanja koncesije ne mo e biti du i od 30 godina. Prilikom odobravanja koncesija mora se voditi ra una o tome da period koncesije mora biti dovoljno dug da koncesionar povrati ulo ena sredstva i da ostvari predvi eni profit.

tuneli. Obaveza koncesionara po ovom projektnom modelu je da preda objekat dr avi koncedentu na kraju koncesionog perioda3. tj. dok u slu aju BOT aran mana mogu postati i privatna svojina. BOT model se naj e e primenjuje kod realizacije kapitalnih infrastrukturnih objekata. Me unarodna ekonomija i globalizacija. Izmedju BOT aran mana i me unarodne koncesije mogu se uo iti velike sli nosti. Svi momenti (specijalizacija u proizvodnji i izvozu. U praksi. ali i odre ene razlike: Naime.Po prestanku koncesije izgra eni objekti postaju isklju ivo dr avno vlasni tvo. ne bi bilo lo e ukljuciti lokalnog partnera u realizaciju BOT projekta. dok je kod koncesije koncedent. objekti vodosnabdevanja. jer same ostvaruju prihod.Koncesija se odnosi na ustupanje nekog prirodnog bogatstva. koji projekat i njegova realizacija pretpostavljaju. Ovi projekti su posebno pogodni za realizaciju putem BOT modela. izvo a i radova. kao to su putevi. kreditori. i transfer ± predaj. Lokani partner mo e pomo i koncesionaru da bolje razume lokalno okru enje. zbog potrebe prikupljanja znatnih finansijskih sredstava.davalac koncesije. BTO 5 . BOT model zahteva aktivno uklju ivanje i podr ku koncedenta. kao to su fabrike. skoro uvek dolazi do formiranja akcionarskog dru tva. termo i hidro centrale. aerodromi. stabilnu politi ku i ekonomsku klimu. to je jedan od osnovnih uslova za realizaciju projekta putem BOT modela. u realizaciji BOT projekta uklju en je i veliki broj drugih subjekata: tehni ki.operate ± koristi. kao i druge uslove koje strani investitori ina e o ekuju. snabdeva a opreme i firmu koja se bavi kori enjem i odr avanjem objekata. definisan i stabilan pravni ambijent. dok predmet BOT aran mana mogu da budu i dobra u op toj upotrebi i izgradnja i opremanje industrijskih i drugih objekata. transfer tehnike i tehnologije putem proizvodne kooperacije doma ih i stranih privrednih subjekata) direktno doprinose privrednom razvoju nedovoljno razvijenih i zemalja u tranziciji. 3 Dr Zorka Grandov. Osim ova dva glavna partnera. isporu ioci opreme. U ulozi koncesionara obi no se pojavljuje vi e preduze a. koja za realizaciju BOT projekta formiraju koncesiono preduze e. mostovi. eleznice. osiguravaju a dru tva. Kada do e do potpisivanja ugovora izme u koncesionara i koncedenta. kod BOT modela svi u esnici mogu biti privatni subjekti. objekti za distribuciju nafre i gasa i dr. Koncesiono preduze e obi no uklju uje me unarodnu gra evinsku in enjering firmu. preduze e za kori enje i odr avanje objekata itd. da bolje sara uje sa vladom zemlje doma ina i da uspe nije re ava lokalne probleme do kojih dolazi u toku realizacije projekta. finansijski pravni savetnici. uticaj inostrane konkurencije na doma e proizvo a e. konvertibilnu valutu. hoteli i sl. dobra u op toj upotrebi ili javne slu be. uvek javni subjekt.

sklopljena je nova koncesija za isti predmet na 50 godina. PIM i Beogradska banka) dodeljena je na est godina koncesija na levu traku autoputa Novi Sad ± Beograd (raskinuta tri godine kasnije). y 1999. zdravstvenih ustanova.Predmet koncesije Kod koncesije dr ava ne ula e kapital i ne snosi rizik. akumulacionih jezera. objekata vazdu nog saobra aja. i 19. to zna i da e zaraditi i pojedina ni izvo a i radova i druga gra evinska preduze a. sportskih terena.. ali ostaje vlasnik datog prirodnog bogatstva i ostvaruje zaradu. objekata u banjama. transport i distribuciju gasa. Kabot. vodoprivrednih objekata (brana. Va e im Zakonom o koncesijama stvorena je klima za slobodna strana ulaganja. odr avanje i kori enje slede ih prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina. y 1854. to olak ava uvid stranim ulaga ima kao i njihovo opredeljenje..). Primeri svetskih koncesija: y Koncesije su dodeljivane i poznatim osvaja ima (Kolumbo. navodnjavanje i odvodnjavanje. godine data je koncesija na 30 godina francuskom dru tvu za eksploataciju rudnika Majdanpek (pet godina kasnije je raskinut zbog nepo tovanja obaveza od strane koncesionara). godine data je koncesija na tramvajski saobra aj u Beogradu. godine. 18. veku privatna preduze a razvila su infrastrukturu u oblasti vodosnabdevanja u Francuskoj. y na Bliskom i Srednjem istoku davane su koncesije na naftu. Velikoj Britaniji i SAD. telekomunikacionih objekata. ali samo to nije dovoljno jer e svaki investitor koji bude hteo da na dug period anga uje svoj kapital o ekivati i stabilnu ekonomsku i politi ku situaciju u Srbiji. ali je koncesionar iz Londona odustao 1881. 6 . Osim naknade. sportsko-rekreacionih objekata. y U 17. objekata turisti ke infrastrukture. Zakon Republike Srbije iz 2003. y 1891. obala reka i jezera. data je koncesija na Panamski kanal. rekonstrukciju. komunalnih objekata. y 1878. godine konzorcijumu RAST (Borovica transport. Primeri srpskih koncesija: y 1859. puteva. naj e e je koncesionar u obavezi da pri izgradnji nekog objekta anga uje doma e projektante i izvo a e radova. izgradnju. Predmet koncesije odnosi se na istra ivanje. objekata za skladi tenje. Vespu i) za otkrivanje i zauzimanje prekomorskih teritorija u korist dr ave. naftovoda. opreme i aerodroma. javne elezni ke infrastrukture. data je koncesija na Suecki kanal. sistema za snabdevanje vodom. gasovoda. y 1868. modernizaciju. termalnih izvora. Koncesionar ima privremeno pravo kori enja dobra.. godine detaljno defini e predmet koncesije.. energetskih objekata. kao i da koristi doma u opremu i materijale. objekata re nog saobra aja i luka.

Odluku o odre ivanju koncesionara donosi Vlada u roku od 30 dana od dana prijema izve taja Komisije o sprovedenom tenderu. donosi se akt o koncesiji u kome se odre uje predmet koncesije I uslovi za njeno davanje Posebni elementi koncesionog akta odnose se na elemente tenderskog postupka. neispunjavanja ugovornih obaveza od strane koncesionara. kao cena koju koncesionar pla a za dobijena prava po osnovu koncesije. Pla anje naknade Bitan element ugovora o koncesiji je koncesiona naknada. Ugovor o koncesiji se uvek zaklju uje na odre eni vremenski period i u pisanoj formi. Kriterijumi za utvr ivanje koncesione naknade odnose se na vrstu. Ispred doma e strane ugovor zaklju uje Vlada ili nadle ni organ samouprave kao nosilac prava raspolaganja na predmet koncesije. Na in i postupak davanja koncesije Postupak davanja koncesije zasniva se na na elima jednakog I pravi nog tretmana.y 2007. Zatim u slu aju rata ili nekog drugog razloga koji prouzrukuje objavu rata. Koncesiona naknada se upla uje u dr avni bud et. Na osnovu dostavljenog predloga. ugro avanjem ivotne sredine ili interesa bezbednosti. slobodne tr i ne utakmice I autonomije volje ugovorenih strana. Nakon prestanka koncesionog odnosa. 7 . Trajanje i prestanak koncesije Koncesija u Republici Srbiji se daje na rok iji je gornji limit utvr en na 30 godina. i na kraju zbog nemogu nosti obavljanja delatnosti zbog znatnijeg o te enja objekta. Ugovor o koncesijama se registruju i jedinstven registar koncesija koje vodi Ministarstvo finansija. predlog za dodeljivanje koncesije mogu dati nadle no ministarstvo za odre enu privrednu oblast ili jedinica lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalazi predmet koncesije. kriterijume za izbor najpovoljnije ponude i davanje garancije za izvr avanje koncesije. U pravu Republike Srbije. koli inu i tr i nu vrednost koncersionog objekta. Koncesioni odnos prestaje i usled otkupa koncesije. kulturne ili prirodne vrednostipreda koncedentu bez naknade. Obaveza je koncesionara da predmete na ene na zemlji tu poji predstavljaju istorijske. uz isplatu tr i ne nadoknade koncesionaru. koncesionar prenosi na koncedenta sve objekte i postrojenja koji su bili u funkciji objavljivanja koncesione delatnosti i oni postaju dr avna svojina. Koncesioni akt se donosi u formi zakona. Osnovni vid prestanka koncesionog odnosa jeste istek roka na koji je ugovor o koncesiji zaklju en. Osnovni postupak u davanju koncesije je tender. Predlog za dodeljivanje koncesije upu uje se Vladi Republike Srbije. kvalitet. ili oduzimanjem koncesije zbog neobavljanja koncesione delatnosti. godine data je koncesija austrijskoj firmi Alpina-Por za izradu autoputa Horgo -Po ega (ugovor raskinut dve godine kasnije).

esto se de ava da zajedni ka ulaganja nisu proizvod spontanog izbora. Treba staviti naglasak na strane direktne investicije. me u kojima koncesije u poslednje vreme imaju zna ajno mesto. BOO. primenjuju se i drugi sli ni sistemi projektnog finansiranja (BOOT. su pokrenuli rad na iznala enju alternativnih na ina finansiranja. 8 . Zna aj i perspektive koncesija u privredi nerazvijenih zemalja Koncesija zna i dozvolu koju javna vlast daje doma im ili stranim licima za obavljanje neke delatnosti ili odre enog posla pod odre enim uslovima. ili ako nekim slu ajem strani ulaga nije potpunije anga ovan u zajedni kom preduze u. posebno ako programi nisu u skladu sa njegovim planovima. u zna ajnoj meri e uslediti sa pobolj anjem me unarodne pozicije zemlje. aktivu i ostale vrste saradnje. ali i snose rizik. unose savremenu tehnologiju i moderan menad ment.Primena koncesije u uslovima koje nerazvijene dr ave imaju. bilo sporazumnoili jednostrane od jedne ugovorene strane. kad dr ava na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da investira i obavlja odre enu privrednu aktivnost. Ali. Nekada one nastaju zbog toga to firma iz inostranstva tra i lokalna znanja i iskustva lokalnog partnera. U zemljama ija pivreda nije razvijena. ROT). jer inostrani ulaga i. Ukoliko je strani investitor u odnosu na lokalnog partnera stavljen Äna stranu³. Oduzimanje koncesije mo e nastati u slu aju kada koncesionar n obavlja koncesionu delatnost du e od godinu dana. Iskustvo je pokazalo da su ograni enja inostranog vlasni tva i transfera kapitala kontra produktivna. auto-puteva i drugih infrastrukturnih objekata u mnogim nerazvijenim zemljama. Nedovoljni dr avni izvori finansiranja su osnovni uzrok opadanja javnih investicija u izgradnju mre e eleznickih pruga. ako ne izvr ava ugovorne obaveze ili ugro ava ivotnu sredninu i bezbednost ljudi. onda e on smanjiti spremnost da se izla e novom riziku. Najzna ajniji razvojni programi u tom domenu se realizuju putem BOT aran mana. nedovoljni javni izvori za finansiranje investicija. Politika Vlada nerazvijenih zemalja esto umanjuje fleksibilnost ovih formi preduze a. Me utim. razvijaju i svoju aktivnost u zemlji koja je nerazvijena. pored saobra ajne infrastrukture i u oblasti energetskog sektora. Na in sporazumnog raskida jeste kada koncedent otkupi koncesiju. i izosta e dodatna finansijska ulaganja. ona se javlja i kao poseban oblik stranih ulaganja. odobravaju i mu posebne povlastice na odre eno vreme.Prestanak ugovora mo e biti njegovim raskidom. puteva. Pored BOT aran mana za finansiranje infrastrukturnih objekata u me unarodnoj poslovnoj praksi. jer slabe ukupan prinos projekta i doprinos inostranih investicija. a nekada kao rezultat pritiska vlade doma ina ili pravne regulative.

Kona no. koja se ostvaruje putem proizvodne kooperacije. Pored toga. Me utim. Preko nje se odre ena zemlja uklju uje u me unarodnu podelu rada koriste i pri tom zna ajnu energiju iz me unarodnog okru enja za sopstveni privredni razvoj. Sama ta injenica ukazuje i na zna aj spoljne trgovine za privredni razvoj. posebna pa nja mora se posvetiti uspostavljanju i odr avanju partnerskih odnosa javnog i privatnog sektora. potrebno je kontinuirano pratiti realizaciju i preduzimati preventivne i mere za prevazila enje mogu ih problema. transfer moderne tehnologije. Ekonomska saradnja nerazvijenih zemalja sa stranim privrednim subjektima. vo enja ra una isklju ivo o profitu i sl. Koncesiji bi. 9 . rast dru tvenog proizvoda i investicija. Ona zahteva multidisciplinarnost. cene odnosno tarife. me u kojima su i koncesije. Strane direktne investicije. ne mo e samostalno voditi ekonomski razvoj. u na elu. koncesija podrazumeva ozbiljne pripreme u pogledu definisanja standarda usluge ili objekta. Izvoze i odre ena dobra. zemlja sti e neophodna devizna sredstva to joj omogu ava odgovaraju i uvoz neophodnih dobara iz drugih zemalja. stvaranje baze podataka o stranim i doma im iskustvima i sl. zbog iskustava oko zloupotrebe monopola. trebalo dati prednost u odnosu na privatizaciju. predstavlja i na in tehni ko-tehnolo ke i organizacione modernizacije i osavremenjivanja proizvodnje nerazvijenih zemalja. a naro ito je to va no za nerazvijene zemlje. imaju itav niz razvojnih efekata: uti u na rast izvoza. promenjenih okolnosti i dr. rizika i subjekta koji e ga snositi.Zaklju ak Bilo koja zemlja. smanjenje stope inflacije i. posebno sa onima iz razvijenih zemalja. to je izuzetno va no-pobolj anje kvaliteta menad menta.

5. 55/03).Literatura 1. BTO Privredna komora Srbije Vikipedija Vesti. 4. 3. 2. Dr Zorka Grandov. glasnik RS³ br. lan 3. Me unarodna ekonomija i globalizacija. Zakona o koncesijama (ÄSl.rs 10 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful