1.

GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
1 2. 3. 4. 5. Pojam i definicija globalizacije Determinante, razvoj i efekti globaliza-cije Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetskeprivrede Novi tokovi kapitala u uslovima globa-lizacije

1. Pojam i definicija globalizacije
Globalizacijom se naziva treća faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi (OECD 1992) . U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja šezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu. U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinamičnija je konkurencija između multinacionalnih korporacija, a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije određena je učešćem njenih proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tržištu. Tokom osamdesetih godina, treća faza internacionalizacije ili proces globalizacije, odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoložive tehnologije postaje ključni element industrijske konkurentnosti, uz prateće nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija mogla da učestvuje u međunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve složenije tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagođene konkretnom tržištu i široku mrežu snabdevača. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao što su: zajednička ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi između firmi, i uspostavljaju se međunarodne mreže u domenu istraživanja, proizvodnje i informacija.

Jedna od značajnijih implikacija sadašnje faze internacionalizacije je nemogućnost da se primenjuje tradicionalna paradigma o komparativnim prednostima zemalja, na osnovu raspoloživosti i karakteristika prirodnih resursa, rada i kapitala. Danas kompanije posmatraju čitav svet kao područje mogućih operacija u domenu proizvodnje, marketinga, istraživanja. Komparativne prednosti neke zemlje posmatraju se samo kao eventualni parcijalni doprinos u globalnoj strategiji firme. Globalizacija industrijskih aktivnosti je praćena poremećajima u međunarodnim ekonomskim odnosima, rastućim tenzijama, podelama u domenu trgovine i investicija. Među zemljama OECD-a je došlo do poremećaja u trgovinskoj razmeni, usled čega se inicira jačanje regionalnih grupacija, npr. Evropska unija, Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, azijsko - pacifički region, kako bi se ostvarile prednosti u industrijskoj proizvodnji i trgovini. Kao dodatni činilac u međunarodnoj razmeni pojavile su se i novoindustrijalizovane zemlje, međunarodno konkurentni proizvođači industrijskih proizvoda, koji učestvuju sa 10% u ukupnom svetskom izvozu. Mnoge druge zemlje u razvoju i istočnoevropske zemlje teže da se uključe u internacionalne mreže industrijske proizvodnje. Zbog toga su vlade prinuđene da preusmeravaju industrijske i trgovinske politike i da prilagođavaju nacionalnu i međunarodnu regulativu kako bi mogle da prate promene u načinu odvijanja međunarodne konkurencije.

Тermin globalizacija se prvi put pojavljuje u jednom engleskom leksikonu 1961.god. Globalizacija se kao privrednopolitički pojam pojavljuje na Harvardskoj školi biznisa (Harvard Business School) 1983.god., u članku «Globalizacija tržišta», časopisa Harvard Business Review, objavljenog od bivšeg profesora Theodora Levitta. Doprinos u širem i kompleksnijem shvatanju globalizacije dao je i Dejvid Held, zato što je ponudio jednu značajnu klasifikaciju pristupa analizi globalizacije. U objavljenom članku «The Global Transformations» (Polity Press Cambridge 1999.), Held globaliste klasifikuje na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste. Globalizacija za hiperglobaliste je određena kao nova epoha u ljudskoj istoriji u kojoj tradicionalne nacionalne države postaju «neprirodne» i ekonomski neodržive u globalnoj ekonomiji. Predstavnici ovakvog teorijskog pravca tvrde da ekonomska globalizacija doprinosi denacionalizaciji ekonomija kroz stvaranje transnacionalnih mreža proizvodnje, trgovine i finansija. Među autore koji zastupaju ove teze spadaju: K. Ohmaer, S. Strange, R. Reich, S. Gill i drugi. Odgovor na pomenute teze doveo je do reakcije skeptika. Skeptici smatraju da je globalizacija mit, da se ništa radikalno u stepenu integracije nije promenilo u odnosu na ranije periode i da se čak može reći da je ekonomska integracija manje izražena nego krajem 19. i početkom 20. veka, u doba zlatnog standarda. Ekonomska integracija je još uvek regionalna i odvija se između tri glavna bloka (trijada SAD, Evropa i Japan – pacifička Azija), što je trend suprotan globalizaciji. Predstavnici ovog pravca su: R. Gipplin, G. Thompson, E. H. Carr, L. Weiss i drugi.

Treći odgovor u objašnjenju ovog fenomena, ogleda se u transformacionističkoj tezi i stavu da globalizacija predstavlja centralnu pokretačku snagu koja stoji u pozadini brzih društvenih, političkih i ekonomskih promena, koje preoblikuje u novi svetski poredak. Preoblikovanje globalne ekonomije povezano je sa rastućom ekonomskom aktivnošću, jer proizvodnja i finansije stiču globalnu i transnacionalnu dimenziju, upravo preko multinacionalnih kompanija i transnacionalnih korporacija. Najznačajniji predstavnici su: A. Giddens, M. Castells, G. Ruggi i A. Scholte. U prilog ovim tendencijama jesu i različite definicije globalizacije koje se mogu pronaći poslednjih godina u literaturi, a potpisali su ih značajni istraživači: «Neumoljiva integracija tržišta, država – nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama nacijama da se protežu širom sveta, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre, širenjem slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu» (T. L. Friedman 1999.god.) «Dominantna forma globalizacije označava istorijsku transformaciju u ekonomiji na način sticanja prihoda i egzistencije, u politici gubitak stepena lokalne kontrole, a u kulturi gubitak dostignuća kolektiviteta. Globalizacija nastaje kao politički odgovor na ekspanziju i moć tržišta, a posebno na području znanja» ( J. H. Mittelman 2000.god.) «Skup razvoja koji čini svet jednim mestom, menjajući značenje i značaj udaljenosti i nacionalnog identiteta u svetskim poslovima» (J. Scholte 2002.god.) «Istorijski proces koji uključuje značajno pomeranje ili transformaciju društvenih organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice i proširuje doseg uticaja moći preko regija i kontinenata» (S. Smith i J. Baylis 2005.god.).

. tehnologijom i proizvodnim umea'ma. Ovakva trgovina praćena je tokovima stranih investicija. prekograničnim fuzijama i preuzimanjem kompanija i drugim vidovima međunarodne industrijske saradnje. iz novoindustrijalizovanih zemalja.Oblici. politiku javnih nabavki i druge mere koje utiču na kretanja u novim oblastima međunarodne trgovine. odrvedavno. Internacionalizacija industrijskih aktivnosti je glavna pokretačka snaga privrednog rasta u tim zemljama. ali danas obuhvata mnogo složeniju regulativu. U ovoj oblasti se nameće potreba za novom procenom troškova i koristi od vladine intervencije i potreba da se stvore novi okviri za koordinaciju međunarodne politike. uglavnom iz najvećih zemalja OECD-a. koja pored klasične robne razmene uključuje trgovinu uslugama. stepen i složenost procesa internacionalizacije razlikuju se po sektorima. Trgovinska politika je ranije bila koncentrisana uglavnom na carine i kvantitativna ograničenja. Trgovinska politika se modifikuje i sve tešnje prepliće s merama domaće industrijske politike. Svojevrsna sinteza tih politika u najvećoj meri proističe iz pramena u modelima internacionalizacije industrijskih aktivnosti i globalne konkurencije između kompanija. tehničke standarde. Proširuje se takođe i domen spoljnotrgovinske razmene. Taj proces predvode velike kompanije.

. Ključni interes transnacionalnih korporacija jeste da svoju konkurentnost ne crpe isključivo iz resursa matične ili bilo koje pojedinačne nacionalne ekonomije. a većim delom protivrečne interese. Zato im je potrebno da se slobodno kreću po celom svetu.Treća faza internacionalizacije obuhvata trgovinu. ali istovremeno rade na tome da kod kuće zadrže aktivnosti s najvećom dodatom vrednošću. procedure regulativa. relativno homogenizovana i standardizovana ponuda proizvodnih resursa. Drugim recima. da se homogenizuju tržišna pravila igre u svetskim razmerama. Sve to ukazuje da se stvara takav globalni ekonomski sistem čiji su glavni akteri transnacionalne korporacije povezane preko mreža različitih aktivnosti preduzeća. nego da imaju na raspolaganju globalne resurse. u svetskim razmerama. Ranije su neke mere ekonomske ili sektorskih politika delovale u najvećoj meri u nacionalnim oicvirima. obrazovanje radne snage. već o preplitanju i prožimanju nacionalnih ekonomija. Usled toga se mnoge industrijske i trgovinske politike sučeljavaju s globalnim aktivnostima kompanija koje traže konkurentske prednosti u drugim zemljama. Nacionalne države i transnacionalne korporacije imaju manjim delom podudarne. neophodna im je. uglavnom preko aktivnosti multinacionalnih preduzeća. Tako se sukobljavajunacionalni karakter internacionalizovane industrije i inherentne nacionalne sklonosti vlada. da se standarizuju proizvodi. To ukazuje da više nije reč samo o međuzavisnosti. dok danas njihovo delovanje ima višestruki značaj za razvoj drugih zemalja i uticaj na svetski trgovinski sistem. Vlade zemalja OECD -a nastoje da privuku pažnju transnacionalnih aktera. investicije i uspostavljanje globalnih industrijskih mreža.

Sve je to sa svoje strane produbljivalo podelu rada između zemalja. šume i sl. ) predstavljao je jedan od prvih uzroka specijalizacije zemalja u proizvodnji (podele rada) i na toj osnovi pojave međunarodne razmene. a nacionalna privreda se uklapa u međunarodnu podelu rada i postaje deo svetske privrede kao određenog totaliteta. kako na bazi prirodnih (prirodno bogatstvo) . i time ostvarivanje većeg profita) čime nastaje međunarodna razmena i svetsko tržište. aviona. kompjutera. nafta.2. međunarodne razmene i razvoja svetskog tržišta. tako i na bazi stečenih prednosti (razvoj proizvodnih snaga i preimućstva pojedinih zemalja u proizvodnji određene robe ili usluga na bazi razvoja nauke i tehnologije: na primer u proizvodnji automobila. kupovine jeftinijih sirovina. bele tehnike i sl. . Nužnost razmene između zemalja (međunarodnu razmenu) uslovljava više faktora. Razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje i afirmacija profita kao osnovnog pokretačkog motiva poslovanja. od kojih su najznačajniji: različit raspored prirodnog bogatstva u svetu. a ova je sa svoje strane sve više dovodila do proširenja međunarodne podele rada. energije.Tako različit raspored prirodnog bogatstva u svetu (plodna zemlja. takođe uslovljava proširenje razmene i izvan granica nacionalne privrede (proširenje nacionalnog tržišta radi brže i efikasnije prodaje robe. ) . što danas predstavlja jednu od bitnih karakteristika savremenog sveta i neophodan uslov daljeg razvoja svake nacionalne privrede. produbljivanje podele rada između različitih zemalja. Determinante. radne snage i sl. razvoj i efekti globalizacije Proširenje razmene između zemalja dovodi do toga da se specijalizacija (podela rada) između ljudi transformiše u specijalizaciju (podelu rada) između zemalja kao nacionalnih ekonomija. rude. Time se nacionalno tržište širi i javlja se svetsko tržište. razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje.

Francuske. Porast uzajamnih direktnih investicija na relaciji SAD-a. Prvo: mnoge firme su snažno krenule prema transnacionalnoj ekspanziji. Transnacionalne korporacije u zemljama u razvoju sve veći značaj daju zajedničkim preduzećima i ugovornim aranžmanima za transfer tehnologije i obezbeđenje usluga. Japana. Kanade. Evropa. Posebno je porastao udeo SR Nemačke. Drugo: pored direktnih investicija. Švajcarske u svetskom broju inostranih direktnih investicija. Sve veći značaj na periferiji dobijaju licencni ugovori. Krajem 1992. godine u britanskom časopisu "The Economist" izložio je svoje viđenje daljih posledica zahuktanog naučno-tehnološkog revolucioniranja u organizovanju i razvoju svetskog privrednog mehanizma. novi oblici su bilateralni sporazumi između zapadnoevropskih zemalja i sa zemljama Bliskog Istoka. Ko želi da se u tom novom svetu povoljno smesti i da novim izazovima valjano odgovori.Sedamdesetih godina zapažene su sledeće tendencije u kretanju svetske privrede. . Međunarodna trgovina licencama je rasla dva puta brže od međunarodne trgovine robom. Treće: u internacionalizaciji ekonomskog života težište se sve više prenosi u sferu kretanja kapitala. SAD i dalje ostaju zemlja najsnažnijeg transnacionalnog kapitala. industrijska kooperacija. subkontrakting itd. taj već sada mora da napusti staro ponašanje i prihvati igru koju svima nameće novi talas globalizacije. transfera naučno-tehnoloških dostignuća i u sferi same proizvodnje. koji bitno utiču na strukturu privređivanja i ponašanje aktera svetskog ekonomskog procesa. Početkom devedesetih Drucker već govori o novom talasu globalizacije koji nacionalne ekonomije dovodi pred još složenije probleme.

Privredni odnosi će se.problem ekonomskog rasta. zajedničkih ulaganja. nezaposlenosti. Hong-Kong. privatizacije . inflacije. Prvi je zakon globalizacije da ruši sve granice.sada će. nacionalizacije. plasmana proizvoda. Druga velika posledica ovih procesa i informatičke revolucije je integracija privrednih delovanja u svetsku privredu savezništvom participacije. osim njih. Velike trgovinske zone već su tu. Tajvan. "malih tigrova" (Južna Koreja. umesto zemalja koje trguju. Tako se početak novog milenijuma može označiti kao vreme globalne ekonomije. sve više odvijati unutar bilateralnih i trilateralnih sporazuma. rast svetske trgovine i nastavak svakojakih poslovnih savezništva. kapitala i robe. zbog toga. u nastajanju i međusobnom nadmetanju. . Planeri neće biti samo unutar biznisa već i izvan njega . Evropske unije i visoko-informatizovanih istočnoazijskih država. deregulacija ekonomskih tržišta.Prva velika promena koju svetsku privredu čini sasvim drugačijom je ta što će veze u sve većoj meri biti odnosi između trgovinskih blokova. Osnivaju ih zemlje Severne Amerike. svetske privrede kao svetske proizvodnje i svetskog saobraćanja ljudi.na primer univerziteti. mimo nacionalnih i drugih granica i ograničenja. Singapur i Tajland) koji se okupljaju oko Japana. podjednako na području investiranja i na području trgovine. istraživačkih i marketinških konzorcijuma itd. u prvi plan izbiti međunarodna i nadnacionalna politička zbivanja. lokalne vlasti. Zato se opravdano očekuje usklađivanje ekonomskih prilika. zdravstvene institucije. Dok su poslednjih 40 godina političkim životom dominirale domaće ekonomske brige .

Ekonomiju obima potiskuje i zamenjuje ekonomija raznovrsnosti. stvaralačkog i originalnog. Može se očekivati. Razvoj će se ogledati u sve većem udaljavanju od veličine i birokratije na jednoj strani. i sve većem približavanju univerzalnosti i individualnosti na drugoj. sukobljavanja i frustracija. To je tehnološka. ali dovoljno fleksibilno. 4. granica. zajedničko investiranje. što doprinosi svetskoj informatizaciji i svemirskoj ekspanziji sve do skorog.sa više stila. Svetsko tržište poprima onaj oblik masovnosti koji karakteriše sve veća posebnost. Tako se moderna visoko informatička proizvodnja upravlja prema specifičnim zahtevima poznatog kupca. genetičkg inženjeringa. 1. itd. Naglasak se prenosi na pitanje kakvi se proizvodi izgrađuju. odnosno naučno-tehnološka budućnost koja je već počela spektakularnim otkrićima i dostignućima na području nuklearne fuzije. optičkih vlakana. Poželjna vrednost će se postizati punom afirmacijom lokalnog i pojedinačnog. 3. S tom revolucijom ubrzane su one velike tehnološke promene koje će konačno stvoriti materijalnu osnovu totalne globalizacije svetske privrede. superprovodljivosti. Globalno privredno preduzeće mora da bude veliko i snažno. prema tome. očekivanog. Njihovo poslovanje postaje nezamislivo bez barem približnog merenja snage trenda internacionalizacije. kreativnog i neponovljivog. veštačke inteligencije. 2. naseljavanja svemira. Ponovo nastupa jedna epohalna tehnološka renesansa kao prvorazredna revolucija. . Ekonomska delatnost redovno se prepliće sa sve izrazitijim međunarodnim obeležjima privređivanja koje prati preuzimanje preduzeća. jer potrošači sve više zahtevaju promenjene proizvode . telemetrije.Vodeći ljudi velikih svetskih korporacija neprestano se susreću sa procesom globalizacije. doterivanja i originalnosti. biočipova. dakle univerzalizacije snaga. satelitske i druge prateće tehnologije. biotehnologije. da će istovremeno teći procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. odnosa i komuniciranja na svetskim prostranstvima – bez podela. koliko je potrebno da bi se koordinirala međunarodna podela rada. veštačkih sirovina. marketinški sporazumi. osnivanje zajedničkih.

Industrijski razvijene zemlje Zapada preplavljene su jeftinim proizvodima iz Azije i istočne Evrope. Izvoz radnih mesta u zemlje sa nižom cenom rada i proizvodnja na jednom mestu za čitav svet su preterivanje u oceni savremenih procesa integracije. smatra Oman. Globalizacija prema nekim rešenjima doprinosi stvaranju "socijalnog dampinga" koji nastaje uvozom roba sa tržišta koja imaju niže troškove proizvodnje i visoku produktivnost. američki i evropski region u okviru kojih je već ostvaren zavidan nivo integracije tržišta. Charles Oman. i pored svih pramena koje se dešavaju u zemljama u tranziciji i na azijskom kontinentu. Isto tako globalizacija ne može biti jedini uzrok nezaposlenosti. Pored toga najveći deo investicionih ulaganja zemalja članica okrenut je ka tržištu Unije. 1992. jedva trećina u zemlje Severne i Južne Amerike. Nemačka je u toku 1995. * OECD."It's a journalist's catchword*. rukovodilac grupe za istraživanje globalizacije i regionalizacije OECD. ali je i pored svega najmanji deo otišao u Aziju. dok je gotovo dve trećine investirano u druge evropske zemlje. Internacionalizacija tržišta ima za posledicu neuravnoteženi rast investicija. Visoka produktivnost i niža cena rada u zemljama "azijskih tigrova" obezbeđuju proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tržištu. a najveći deo novih ulaganja odlazi u azijski. Faze globalizacije pojavljuju se od sredine prošlog stoleća. Na cenu proizvoda utiču i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja. godine povećala za 60% svoje investicije u inostranstvu. Charles Oman dalje naglašava da je globalizacija više stvar regiona nego sveta kao celine. i navodi primer Evropske unije koja u okviru jedinstvenog tržišta već sprovodi odgovarajuće mere protekcionizma za robu iz trećih zemalja.Efekti i posledice globalizacije U proceni stvarnih efekata globalizacije treba najpre imati u vidu činjenicu da ne postoji saglasnost o tome da li je reč o novom fenomenu ili samo delu opšteg procesa integracije. kako bi zaštitila sopstvene proizvođače. što se odražava i na ukupna poreska opterećenja privrede a time i na konačnu cenu proizvoda. i tu po mišljenju ovog stručnjaka nema ničeg novog. na modernije i fleksibilnije oblike koji pružaju mogućnost podizanja produktivnosti. smatra da jedinstvo svetskog tržišta u smislu globalizacije predstavlja samo šlagvort koji su izmislili novinari . a rešenje bi trebalo tražiti u prelasku masovne industrijske proizvodnje sa velikim troškovima rada. .

pa je otuda najveći broj organizacija nastalih na regionalnom nivou. • bezgraničnu slobodu delovanja privatnog kapitala. Sve veće jedinstvo svetskog tržišta nametnulo je između ostalog i problem suverenosti nacionalnih sistema. što se veoma često doživljava kao ograničenje značajne civilizacijske tekovine ovog veka. Zemlje u razvoju ne prihvataju uslove razvijenih i insistiraju na uvažavanju svojih tradicionalnih i kulturnih vrednosti.Suočene sa mogućim ekonomskim posledicama. što obezbeđuje povoljnije uslove za izlazak na svetsko tržište. Recesija i visoka stopa nezaposlenosti naterale su mnoge razvijene zemlje na kresanje socijalnih izdataka i reforme socijalnih sistema. • velike disfunkcije i sramna rasipništva. o efektima globalne svetske privrede formulišu se i neka druga pesimistička gledišta koja se svode na to da svetska mašina tržišnog mehanizma rada proizvodi: • spekulativnu finansijsku ekonomiju. • eksploataciju malih i srednjih preduzeća (kooperanata multinacionalnih firmi) koje postaju zapravo obični profitni centri velikih korporacija. Ali istovremeno. političke i socijalne istorije idućeg veka". Takav vid povezivanja dozvoljava visok nivo integracije brisanjem carinskih i drugih barijera. jer je u takvim uslovima teško zadržati već izgrađene klasične socijalne sisteme. sa krajnjim pitanjem:" Da li ćemo toj paklenoj mašini ostaviti moć da bude jedini sudija ekonomske. i dalje pitanje uređenja socijalne sfere. a da se pri tom obezbedi visok nivo zaposlenosti i pored velikih poreskih opterećenja. . međutim. Evropska unija i Amerika insistiraju na poštovanju ljudskih prava i zahtevaju zabranu dečjeg rada u zemljama u razvoju. Ostaje. a u okviru toga i funkcionisanja jedinstvenog tržišta. tehnološke.

globalizacija proizvodi jednu paradoksalnu pojavu jer se ugrožava konkurentska pozicija razvijenih zemalja. u diskriminatorskim okolnostima. Domen u kome je globalizacija danas najdalje otišla i razotkrila opadajući i suženi domen državnog suvereniteta su međunarodne finansije. domen koji je u Srednjem veku upravo bio uporišna tačka ustanovljavanja državnog suvereniteta.Zanimljivo je da na jednom svom segmentu. što je motivisalo da preko Svetske trgovinske organizacije pokušaju nametnuti određene socijalne standarde zaposlenih u nerazvijenim zemljama (što bi faktički poskupelo živi rad) kako bi se ublažila pomenuta konkurentnost. veliki pad zaštitnih carinskih stopa pojačava konkurenciju nerazvijenih zemalja na tržištu razvijenih zemalja. ugrožavaju dalji napredak. Vođeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti države postaju "grabljivice" koje štite svoja preduzeća i napadaju ona druga. finansija sve više je pojačavala raskol između države kao "ekonomske jedinke" i "teritorijalne i administrativne jedinke". Nalme. što nije bilo prihvaćeno. pojačavajući sve više raskoi između de facto nestajuće ekonomske moći i proklamovane političke moći. ako je to ikada uopšte tako i bilo: one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom. akteri koji sad već skoro samostalno pletu mrežu globalnih institucija i odnosa. U meri u kojoj napreduje proces globalizadje vlasništvo je sve manje važno kao ekonomski. Suočene sa opadajućom ekonomskom moći države nastoje da je nadomeste na političkom planu. Države još uvek poseduju određenu moć da odlučuju šta se može raditi na njihovoj teritoriji. zbog jeftinije radne snage. Multinacionalne kompanije nisu samo produžeci moći države. Globalizacija proizvodnje. ali su pri tom itekako sputane mobilnošću kapitala i ljudi koji. . transporta. supranacionalnom planu. komunikacija. na području svetske trgovine. kada je silom moći i vlasti država nametnula svoj monetarni i fetalni suverenitet u domenu kovanja novca i plaćanja poreza. napuštajući njenu teritoriju. a sve više kao politički fenomen.

deregulacija i internacionalizacija. 4.strukturu u kojoj se ustanovljuju relativne cene svih dobara. nacionalna monetarna politika suštinski gubi svoju autonomnost. Finansije su centralni mehanizam koji združuje ove diverzifikovane tržišne procese u jedinstvenu mrežu . . nivoe tržišnih aktivnosti koji se horizontalno šire preko "vertikalnog prostora" . 3. 2. U idealizovanom slobodno-konkurentskom sistemu međunarodna privreda nije vertikalno podeljena na zasebne nacionalne privrede. jer više ne može biti introvertno okrenuta ka domaćim realnim agregatima. cirkularno snaže jedna drugu i odvajaju je od nacionalne regulative. u globalizovanom finansijskom prostoru države samostalno više nisu dovoljno moćne i moraju se udruživati i upuštati u "međunarodnu makroekonomsku koordinaciju". mobilnost kapitala i uspon internacionalizovanih tržišnih struktura ugrožava nacionalnu regulativu.zamenjujući fizičku geografiju nacionalnih granica kvazigeo-grafijom tržišnih struktura. nego ekstrovertno prema međunarodnim tokovima kapitala. već posredstvom međuna-rodnih finansijskih tržišta.Danas upravo na tom planu ona mora da odstupa. Međunarodne finansije posredno ili neposredno na sledeći način danas umanjuju moć države: 1. transakcionih tokova i informacionog kiber-prostora. već podrazumeva brojne tipove. Danas se ova mreža integriše ne na osnovama nacionalnih finansijskih sistema. usluga i kapitala.

socijalnih pitanja današnjice. jer one same izlaze na tržište kapitala. da se transakcioni troškovi maksimalno obaraju.Promene su dalekosežne: monetarna i fiskalna politika država više ne počivaju na nacionalnim finansijskim sistemima. sa malim rizicima i niskim transakcionim troškovima ostvaruju se značajni profiti. političkih. a profiti stiču na ekonomiji obima i ogromnom prometu korporacija i banaka. sve to umanjuje ulogu banaka kao monopolističkih finansijskih institucija iza koje stoje nacionalne države.globalna informaciona mreža INTERNET . Za malu zemlju to znači traženje "niše" u međunarodnoj podeli rada koja će joj osigurati prosperitet. već "mreža ugovora" organizovanih oko središnjih ekonomskih. dok su performanse u realnom sektoru izvedene iz njih. . Međunarodni sistem više nije međudržavni sistem. u prvom redu. Male zemlje moraju da imaju na umu da su margine profita izuzetno niske.finansijske instrumente su učinili relativno jednostavnim. sekjuritizacija (pakovanje tradicionalnih kreditnih aranžmana u kompleksnije kojima se može trgovati) . kriterijum monetarne stabilnosti kamata i deviznog kursa. U takvim okolnostima nacionalna makroekonmska politika upravlja se kriterijumima globalnih finansijskih tržišta. deregulacija. Državna zaštita banaka koje obezbeđuju nacionalnu monetarnu stabilnost kreirajući potencijal i plasirajući sredstva sada postaje neodrživa: globalno integrisano svetsko bankarstvo . Jedini izlaz je uklapanje u međunarodnu podelu rada u onim domenima -nišama na kojima postoji određena konkurentska prednost u odnosu na partnere koji su u hijerarhizovanom svetskom sistemu relativno iste moći i u istoj poziciji. Nove tehnologije . mreža koja po značaju daleko nadmašuje klasičnu "složenu međuzavisnost". osipanje posredničke kreditorske uloge spram korporacija.24-časovno svetsko radno vreme. Deluje svojevrsni "ratchet efekat": svaka nova deregulacija uvećava strukturnu kompleksnost i cenovnu osetljivost-i onemogućava povratak na nacionalnu regulaciju. nego na transnacionalnim finansijskim strukturama.

ali on se svakako neće završiti s njom. Umesto toga. kaže P. Harper Bussiness. usluga. Evropska unija se pojavila kao Evropska ekonomska zajednica. a sada je stvorena jedna centralna banka i evropska moneta.uspostavi sebe kao jedan region. Za sada je ovaj pokušaj čisto ekonomski. upravne agencije koje potiskuju nacionalnu vladu u stranu u mnogim važnim oblastima i čine je sve manje relevantnom. Isto će sve više važiti i u Istočnoj Aziji. koji brzo ide uzlaznom linijom. Možda može da nastane region u kome se priobalni delovi Kine i zemlje Jugoistočne Azije udružuju oko Japana. to jest kao čisto ekonomska organizacija. a kojem pripada oko dve petine kineskog stanovništva i gde se proizvodi i stvara oko dve trećine kineskog bruto nacionalnog proizvoda . ljudi. on je već na horizontu . Put prema regionalizmu pokrenula je Evropska unija (EU) . pokrenula nastajanje severnoameričke ekonomske unije. on kreira regionalne upravljačke. Drucker*. Moguće je i da priobalni deo Kine. Ona je preuzimala sve više političkih funkcija vremenom. F. koja bi bila formirana oko Sjedinjenih Država. Koji će put Azija odabrati . Evropska unija je. po svojim ciljevima. spajanjima nad socijalnim zakonodavstvom. Regionalizam je već realnost. Ali preuzela je na sebe nadležnost nad trgovinom i strukom: nad udruživanjima.od Tjencina na severu do Kantona na jugu . NY .3. pri čemu bi Japanu okrenuta Jugoistočna Azija bila drugi region.mada možda jedva primetan".to će pitanje biti jedno od ključnih u narednim godinama i u početnim godinama dvadeset prvog veka. Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije "Internacionalizam više nije utopija. jedino se postavlja pitanje da li će tamo postojati jedan ili nekoliko takvih privrednih regiona. nad slobodnim tokovima robe. Regionalizam ne kreira neku superdržavu čija vlada zamenjuje nacionalnu vladu. zatim. (1995) – Postcapitalist society. * Drucker P. ali bi uključivala i Kanadu i Meksiko u zajedničko tržište.

na prvom mestu s Finskom i Švedskom. Postojanje sličnog mini regiona koji bi obuhvatao narode i države Jugoistočne Azije (Malezija. U tim teorijama troškovi proizvodnje idu naviše u razmeri s obimom proizvodnje. Tajland) predlaže premijer Malezije. Kod industrija visokih tehnologija razlika je u tome što troškovi proizvodnje idu naniže velikom brzinom kako obim proizvodnje raste . Privredni region koji bi zamenio stari Sovjetski Savez je nešto čemu teži i čemu se nada Rusija (Zajednica nezavisnih država) . Filipini. međutim. On je i neizbežan kao odgovor na novu ekonomsku realnost. * Drucker P. "Baltičkom regionu". On mora da uspostavi transnacionalne. Industrija visoke tehnologije ne sledi jednačine tipa ponuda-tražnja kakve su prisutne u klasičnoj.sa svojim skandinavskim susedima . to jest industrije znanja. Potrebno je da postoji ekonomska jedinica koja je dovoljno velika da uspostavlja smisaonu slobodnu trgovinu i snažnu konkurenciju u okvirima jedinice. neoklasičnoj i kejnzijanskoj ekonomskoj teoriji. NY . Razlog ovome leži u prirodi visoke tehnologije. Da li će postojati tri ili četiri ili više ovakvih regiona manje je važno od činjenice da snažno kretanje u smisli regionalizacije predstavlja-nepovratan proces. Takva jedinica mora da je dovoljno velika da dopusti novim "haj tek" industrijama da se razvijaju s visokom merom zaštite. Indonezija. "Turkijskog regiona" sa muslimanskim zemljama sa središtem u Turskoj. Harper Bussiness. Singapur. nije prosto "internacionalan". kako pokazuje primer Evropske unije. u kome bi se udružile Litvanija. štaviše supranacionalne (nadnacionalne) institucije. (1995) – Postcapitalist society. Regionalizam. Letonija i Estonija .to je ono što se sada naziva "krivom učenja"*.Postoji i sve izraženija težnja prema stvaranju "mini regija".

Neće im čak svima biti zajedničko ni kulturno naslede Indonezija. kolika je populacija Kanade. Evropska Unija je sagrađena oko malog jezgra zemalja . to jest da u isto vreme budu i širom otvorene i protekcionistički nastrojene. ipak. ili Malezija. . stvarati. Francuske. tri planerske strane se kreću od cifre od 250 miliona. do jedne desetine te cifre. Delovi Sjedinjenih Država su najbogatije oblasti u svetu. koliko je ljudi u Sjedinjenim Državama. Privredni regioni u Aziji će ispoljavati još veće razlike. nikada nisu bile deo konfučijanske kulture. prostranije nego što su oblasti slobodne trgovine bile ikada pre. a koje. Severnoamerička ekonomska zajednica bi bila veoma različita. Italije. Španije . Po pitanju stanovništva. regioni su sasvim međusobno različiti. ipak zauzimaju raspoređena mesta na živoj skali privrednog razvoja. velike oblasti slobodne trgovine.Nemačke. Istovremeno. finiće velike oblasti koje su sjedinjene u svom odgovoru na spoljašnji svet i koje su u stanju da budu "recipročne".koje otprilike odgovaraju jedna drugoj po veličini i po broju stanovnika. uprkos velikim razlikama u bogatstvu. dok su neki delovi Meksika (naročito na jugu) medu najsiromašnijim i najnerazvijenijim u svetu. Velike Britanije. Sve će ove učesnice.Onako kako se pojavljuju. Tri strane se naširoko razlikuju i po pitanju ekonomskog bogatstva.

Zajednici evropskih država o Sjedinjenim Evropskim državama. pa tokom celog srednjeg veka brojne ideje o evropskom povezivanju. APEC. evropskoj federaciji (Pier Duboise) . NAFTA. onda mislimo pre svega na savremene procese međunarodnog povezivanja i organizovanja na sve brojnije međunarodne ekonomske grupacije u raznim delovima sveta. pa sve do niza ideja i konkretnih predloga u Ujedinjenoj Evropi.3. već i do dubokih strukturalnih promena i kretanja svih faktora proizvodnje u svim zemljama ponaosob. CACM i dr. a naročito posle Drugog svetskog rata. Nalme. Dovoljno je podsetiti na formiranje raznih saveza i zajednica grčkih (država) gradova-polisa u starogrčka vremena. a koje prevazilazi nacionalne granice. a time i dohotka radnika i profita preduzetnika. a posebno na Evropsku uniju. . Međunarodne ekonomske integracije su objektivni procesi i pojave koje su nastale tokom ekonomskog razvoja i samom logikom ekonomskog i naučno-tehnološkog procesa. Međunarodne ekonomske integracije su organizovani sistemi ekonomsko-političke saradnje i povezivanja zemalja na osnovama razvoja svestranih i stalnih veza. racionalne međusobne podele rada i efikasnog korišćenja raspoloživih resursa u cilju povećanja blagostanja naroda i konkurentne sposobnosti firmi i država članica na svetskom tržištu. Kada razmišljamo o integracijama. povezivanje i integracije prisutni su tokom cele istorije formiranja država i prava.1 Pojam i oblici međunarodnih ekonomskih integracija Različite ideje i oblici saradnje. Evropsko udruženje slobodne trgovine. stvaranje nove Evrope (prema planu Francuza Marignia) u XV veku. a koje pretpostavljaju i nameću neminovnost povećanja produktivnosti rada. U toku procesa integracije dolazi ne samo do razvijanja i produbljivanja međudržavnih veza i odnosa. brz ekonomsko-tehnološki razvoj zahteva sve veći ekonomski prostor i sve veće tržište.

i raspoloživih kapaciteta. obezbeđuje se znatno veće i slobodnije tržište. Time se zaoštrava konkurencija unutar grupacije i jača konkurentna sposobnost pojedinih firmi i država na međunarodnom planu. predviđa i sprovođenje jedinstvene spoljne politike. 3.posebno carine . Ekonomski (i valutni) savez je svestrano međudržavno povezivanje koji pored pomenutih oblika integracije. koji obezbeđuju jedinstvenu ekonomsku. 4. Među različitim oblicima međudržavnog ekonomskog povezivanja (integracije) se ističu sledeći: 1. 2. Regionalna unija je najviši oblik integracije koji pored pomenutih oblika integracije (od tačke i do 4) . kapitala. Različiti oblici međunarodnih ekonomskih organizacija pružaju mnoge pogodnosti zemljama članicama. grupa zemalja i regiona. radne snage. obezbeđuje i slobodno kretanje kapitala i radne snage kao i usaglašavanje ekonomske politike između zemalja članica. koji uporedo s postojanjem "zone slobodne trgovine" utvrđuje jedinstvene carinske tarife i jedinstvenu spoljno-trgovinsku politiku u odnosu na treće zemlje.između zemalja članica. sadrži i sprovođenje opšte ekonomske i finansijsko-valutne politike. Zajedničko tržište je razvijeniji oblik integracije koji pored slobodne međusobne trgovine i jedinstvene trgovinske politike. U okviru date integracije pružaju se znatno veće šanse i povlašćen položaj svim poslovnim akterima i građanima u odnosu na treće zemlje. Zona slobodne trgovine u okviru koje se smanjuju razna ograničenja . Pre svega. . Carinski savez. 5. efikasnije koriŠćenje raspoloživih prirodnih izvora.Razvili su se različiti oblici organizacije međunarodnih veza i odnosa između pojedinih zemalja. monetarnu i političku uniju. Znači da se radi o uniji država koje formiraju nadnacionalne organe.

a naročito medu razvijenim zemljama i regionima. . Od bivšeg SSSR nastala je Zajednica nezavisnih država (ZND) u kojoj je Rusija ekonomski najsnažnija zemlja.posebno inflacije i nezaposlenosti.Povezivanjem zemalja putem različitih oblika integracije stvaraju se siogućnosti ne samo za brže i lakše rešavanje ekonomsko-socijalnih . SAD se ubrzano povezuju u više pravaca: formiraju slobodnu zonu Severne Amerike (NAFTA) i uključuju se u Organizaciju azijsko-pacifičkog regiona (APEC) u kojoj su i svetski ekonomski kolosi Japan i Kina. 2. koji su zahtevali i nametali proširivanje međunarodne podele rada i globalizaciju međunarodnih odnosa. Nova partnerstva i regionalne podele . razvoj i produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija je logičan provod niza objektivnih okolnosti (i ekonomskih zakonitosti) . Svaki oblik međunarodnih regionalnih integracija ima svoj "mehanizam integracije". 3. Nastanak. Većina nerazvijenih zemalja Azije. institute i specijalizovane institucije. društvene. Svedoci smo novih ekonomskih saveza i podela.međunarodne integracione grupacije Praktično sve zemlje u svetu su obuhvaćene procesima međunarodnih ekonomskih integracija. Afrike i Latinske Amerike takođe se povezuju i formiraju svoje organizacije. svoje organe. odnosno ekonomske. U tome prednjače razvijene zemlje Evrope koje su formirale najsnažniju i najhomogeniju međunarodnu ekonomsku grupacijuEvropsku uniju. One imaju i svoju ekonomsku i pravno-političku nadgradnju. pravno-političke metode i instrumente. a posebno sve većeg ekonomsko-tehnološkog progresa. pomoću kojih se ostvaruje proces povezivanja.

Razvijene zemlje se bore za dominaciju. Dominikanska Republika. Meksiko. Brazil. Navodimo najvažnije ekonomske grupacije i zemlje članice: Evropska unija (EU) Belgija. Gvatemala. Gvajana. Salvador. Nemačka. Sv. Grčka. Barbados. Portugal. Švedska. Latinsko-američko udruženje za integraciju (LALA) Argentina. Velika Britanija. Kolumbija. To naročito dolazi do izražaja upravo kroz nove regionalne ekonomske i političke organizacije. Urugvaj. Luksemburg. Holandija... Zajednica Kariba (CARICOM) Antigva. Jamajka.. MERCOSUR Argentina. Venecuela i Paragvaj. Monsera. Italija. Kits i Nevis. Čile. Irska.. a nerazvijene za opstanak. Paragvaj i Urugvaj.. Sv. Finska... Sv. Bahamas. Bolivija. Poljska. Španija. Ekvador. Austrija. Barbuda. Grenada. Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA) SAD. Belize. Češka. One još uvek traže svoje mesto u procesu svetskih ekonomskih grupacija. Kanada. Peru. Madjarska . tako i onih izvan regionalnih ekonomskih grupacija. Bez obzira na sve sadašnje ekonomske grupacije ostaju i dalje gorući problemi odnosa između razvijenih i nerazvijenih zemalja kako onih u okviru. Lucija. . Centralno-američko zajedničko tržište (CACM) Kostarika. Vincent i Trinidad i Tobago. Danska. grupacija i integracija u najtežem položaju su bivše socijalističke zemlje i najveći broj zemalja u razvoju.U procesu savremenih regionalnih podela. kao i odnose u njima. Meksiko. Honduras i Nikaragva. Francuska.

Singapur i Tajland. SAD predlažu da se za balkanske zemlje formira jedna zajednica. Istočnoazijski ekonomski proces (EAEC) Države ASEAN-a. Filipini. Posle secesije pojedinih bivših jugoslovenskih republika.Azijska zona slobodne trgovine (AFTA) Brunej. Niger. Obala Slonovače. Gvineja-Bisao. Burkina Faso. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) Benin. Gana. Zajednica će biti u prilici da govori jednim (i to jačim) glasom i da tako bolje brani svoje interese. Kapoverde. Gambija. U međunarodnim ekonomskim institucijama i pregovorima. Senegal. Kina. što je za sada i ostalo samo na predlogu. Tako na primer. Gvineja. Indonezija. Liberija.novozelandski trgovinski sporazum o tešnjoj ekonomskoj saradnji (ANZCERTA) Australija i Novi Zeland. uspostavljanjem privredne i monetarne unije Evropska zajednica će ojačati svoju poziciju ekonomske velesile u odnosu na SAD i Japan. Severna Koreja. Ekonomske grupacije i prikazane regionalne organizacije se nalaze u fazi permanentnih pramena. Hongkong. Japan. Mali. Malezija. . Nigerija. One su stalne i čvrste koliko i interesi zemalja članica. Južna Koreja. Mauritanija. Tajvan i Vijetnam. Osnovne karakteristike pojedinih ekonomskih grupacija su date u tabeli 1. Siera Leone i Togo. Australijsko .

Zajedničke spoljne carine još nisu mogle biti utvrđene. od 1997. ali nije realizovana u roku Zona slobodne trgovine. budući da mnogi članovi žele da pristupe EZ 3 367 27 4 15. Ostvarena Zajedničko tržište Ekonomska i monetarna unija.Tabela 1. 368 62 EFTA 33 25. 321 2. 242 215 13 . Revizija 1991. 1994. 947 963 5 587 5 6 42 15 CARICOM LALA 6 370 2. 1961. 865 48 8 1957. 2 Zona slobodne trgovine. 656 5 126 5 11 MERCOSUR Evropa EZ 1991. Integracione grupacije 1 Amerika Nafta CACM 1. 193 2. Od 1992. Cilj skoro ostvaren Zona slobodne trgovine. 313 1. 1. 1973. Od 1995. 1961. U prvoj fazi trebalo bi da budu ukiniute carine između SAD i Meksika Carinska unija. od 1993. 1960. Zajednička lista proizvoda trebalo bi da bude implementirana 1972. godine trebalo je da bude uspostavljeno zajedničko tržište Carinska unija. 345 17. trebalo bi dase realizuje zajedničko tržište po ugledu na EZ Carinska unija. Ostva-rena Budućnost neizvesna. Zona slobodne trgovine.

godine Zona slobodne trgovine ostvarena. Integracione grupacije (nastavak) 1 Azija AFTA Od 1993. Godina osnivanja. Modifik. 043 162 19 2 3 4 5 6 ANZERTA 21 15. 3. Međunarodni izvoz u % od ukupnog izvoza Izvor: W. B. 206 5. . 5. 735 2. Treba da bude ostvarena do 2008. 000 23 4. 6. U diskusiji Zona slobodne trgovine.1991. 322 1. (po glavi) Ukupan izvoz u mlrd. . 1988. 4. 1983. Zastupanje zemalja članica u multilateralnim pregovorima Zona slobodne trgovine. BNP u USD 1991.Tabela 2. 560 720 - 1975. 500 - 2. USD u 1991. stupanje na snagu Cilj Stanovništvo u milionima 1991. 300 350 4. 667 52 7 EAEC Afrika ECOWAS Svet 1. god. Ciljevi još neostvareni. Carinska unija. 1.

1) Rudarstvo 10. 4 Azija 24. 6) 0. 0) 46. 1) 2. odnosno na zemlje EU. U strukturi svetskog izvoza u 1994. 0%) dolazi na zemlje Zapadne Evrope. 8 (72. 6 (45.International trade. 7) 9. 2) 51. 1) 2. 4 (16. 5) 27. 6) 7. 7 (7. 1) 0. 7) Izvor: GATT . godini skoro polovina (47. 9) 8. 7 (19. 3) 18. 2) 21. 4) Industrija 15. 9 (78. 0 Centralna i Istočna Evropa 2. 9 (3. 7 (48. 1 (43. 6 (12. godine . 3 Poljoprivreda 19. 8 (12. 3 (81. Tabela 3. 5) 25. 1 (79. 1995. 6) 0. 1 Zapadna Evropa 47. 8 (17. 2 (6. 3 (53.Kakav je uticaj pojedinih regionalnih asocijacija na međunarodnu razmenu najbolje se može videti iz tabele 2. 6 (14. godini izraženo u procentima (procenti u zagradi znače učešće odnosnih proizvoda u ukupnom izvozu toga regiona) Region Ukupno Severna Amerika 16. 5 Afrika 2. 5 (25. Robna i regionalna struktura svetskog izvoza u 1994. 1 (7. 2) 14. 6 (28. 2 (9. 3) 1. 6 Srednji Istok 3. 4) 11. 0 Latinska Amerika 4. 4) 3.

U tim situacijama transnacionalne korporacije pribegavaju najrazličitijim oblicima političkih pritisaka za svoje ciljeve. nošeni interesima profita. kao i izrada kodeksa. "kičmi svetske privrede". može se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja. a profite iznose. ali i kod zapadnih marksista. a i pragmatičniji pristup od strane samih zemalja u razvoju. poreze izbegavaju i ostavljaju privredu drugih zemalja na niskom nivou. ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija. nemilosrdno iskorišćavaju sirovinske baze nerazvijenih i njihovu radnu snagu. da li je generalno gledano. Shvatanja o uticaju multinacionalnih kompanija. su najrazličitija. tj. postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. nezamenljivom osloncu za razvoj privrede nerazvijenih zemalja. postojao je. negativan ton u opisu operacija transnacionalnih korporacija. . naravno sa istoka Evrope. Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga. realnije opisujući vrline i mane prihvatanja stranog kapitala. koje su najčešće tle za inostrane direktne investicije i operacije transnacionalnih korporacija. S jedne strane. Tome je doprinelo i bavijenje ovim pitanjima u OUN. ovakva stanovišta krajnosti su danas uglavnom prevaziđena. One su shvatane kao bezobzirni privredni džinovi koji. Osobito aktuelna je bila ovakva vrsta teorijskih različitosti u vreme razvoja socijalizma posle Drugog svetskog rata. i zato se u teoriji sve tumači srednjom linijom. on pozitivan ili nije na zemlje gde se transnacionalne korporacije nalaze. Njihovo značajno prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno. Suprotno ovom. Međutim. Shodno svojoj veličini. kao nužnosti na sadašnjem stepenu razvoja svetske privrede. i ima suprotnih pozicija. postojao je apriorno pozitivan i apologetski pristup transnacionalnim korporacijama kao faktoru razvoja. Pri tome se ističe njihova beskrupuloznost u svakoj situaciji koja je krizna i koja dovodi u pitanje njihov profit ili imovinu.4. širini međunarodnih operacija i pozicijama koje stiču u društvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije) .

razvoju preduzeća kao poslovnog entiteta i može se tvrditi da u užem smislu one čine dva specifična modaliteta međunarodnog preduzeća. istraživanje. ne poklapaju. šezdesetih godina. i za većinu od njih argumentacija je opravdana. multinacionalne kompanije. koja povlači suštinska pitanja. I kada se govori o objektu. Bavljenje ovim subjektima je počelo davno pre nego što je prvi put. mišljenja se. organizacija. već u pogledu koncipiranja strateškog menadžment pristupa u sprovođenju međunarodnog poslovanja i ostalim specifičnostima (misija. kriterijumi pripadnosti jednoj ili drugoj grupi su rastegljivi i nejedinstveni. nadnacionalne kompanije. na više faktora koji su podjednako važni i učestvuju npr. naravno. odlučiti za odgovarajući. Razlika u njihovom imenu nije semantičke prirode. Prefiks trans (preko) označava akciju. . i ne upotrebljavati ih kao sinonime.4. i tako predstavljaju dodatno opterećenje u bavljenju ovom problematikom. planiranje itd. upotrebljen naziv multinacionalne kompanije (MK) . ) . više) upućuje na mnoštvo. a multi (mnogo. izvan svoje zemlje. lako se danas javljaju oba naziva. treba ih najpre razgraničiti. U suštini MNC i globalne korporacije predstavljaju najvišu fazu u preduzetničkom. sa ili bez objašnjenja društvene i ekonomske suštine tog pojma. Definisanje multinacionalnih kompanija Značajne dileme koje se javljaju u vezi sa ovim preduzećima su očigledne već na prvom koraku . pa se u tom smislu. transnacionalna preduzeća. operaciju preko granica. uglavnom. autori naglašavaju i smatraju bitnom razliku u prefiksu (trans ili multi) . gde odlučujuću reč ima matica i gde je rukovođenje jedinstveno. Gotovo bez izuzetka.pitanje naziva nije jedinstveno rešeno. Nije retka situacija da isti autori upotrebljavaju različite nazive ili se opredeljuju za jedan. Subjekti međunarodnog poslovanja o kojima je ovde reč imaju različita imena. 1. Najčešća su: transnacionalne korporacije. itd. u vlasništvu ili odlučivanju.

Razvojni put do međunarodnog preduzeća Stepen nacionalnog afirmisanja Stepen izvoznog afirmisanja Stepen izvoznog marketing afimisanja Stepen međun. Grafikon 1.Teorijski bi se razvojni put do međunarodnog preduzeća mogao shvatiti u kontekstu Vezjakovog modela po stepenima afirmacije gde posle stepena nacionalnog i izvoznog afirmisanja preduzeće ulazi u fazu međunarodnog smtovnog afirmisanja koja dovodi do međunarodnog preduzeća višenacionalnog ili transnacionalnog odnosno globalnog tipa (grafikon 1) . kooperativnog afirmisanja Stepen transnacionalnog afirmisanja Multinacionalne kompanije Globalna korporacija Međunarodno preduzeće . Konzistentnost ovakvog pristupa je moguća na bazi činjenice da sva međunarodna preduzeća ne mogu dostići stepen globalne afirmacije iz razloga pomanjkanja globalnog marketing pristupa u koncipiranju planiranja i sprovođenja svog poslovanja prvenstveno zbog ograničenja u odlučnosti i shvatanjima međunarodnog biznisa od strane top menadžmenta firme (sem u slučaju jasnog globalnog uključivanja kod ulaska na svetsko tržište na početku poslovanja) .

o njima se govori kao o preduzećima koja imaju poslovne entitete u dve ili više zemalja i imaju koherentan sistem odlučivanja. sa jedne strane. kada je reč o kriterijumima. • strategija i kontrola (uglavnom centralizovana. ulaganja (procentualno) u inostranstvu. već i dublja. uobičajeni i najčešći su: • veličina (obim uloženog kapitala. zbog svega toga. Dakle. a sa druge . udeo realizacije dohotka. uočavaju se sledeći kriterijumi: svojina. prodajne filijale) u dve ili više zemalja. udeo na tržištu. kakvih osobina i strategije se mogu obuhvatiti ovim nazivom? Transnacionalne korporacije se. informacija i odgovornosti među delovima transnacionalne korporacije. lako se. imajući u vidu ne samo prethodno navedene nedoumice oko imena. radnike. jedinstvena i globalna) . imovine. raspodela rizičnog kapitala. koje veličine. transnacionalne korporacije izučavaju detaljno i to ne samo sa ekonomske i pravne tačke gledišta. suštinska pitanja .sedamdesetih godina. U ovim i drugim definicijama. • motiv poslovanja (profit) • raspodela resursa. zajednički dohodak) . Najšira definicija kaže da je multinacionalna korporacija svako preduzeće koje poseduje ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje. uobičajeni problem kod definisanja je i pogrešno shvatanje da svaka poslovna operacija van granica države čini multinacionalnu orijentaciju. Ovakav zahtev bi od 500 najvećih moglo da ispuni samo deset najvećih korporacija na svetu. Prvi put . Ujedinjene nacije su se više puta bavile problematikom definisanja ovih preduzeća. broj zaposlenih. prihoda.Izvođenje definicije transnacionalnih korporacija izaziva poteškoće. Jedan od strožih kriterijuma. Koje kompanije. teorija je još daleko od jedinstvenog imena i definicije ove vrste preduzeća. u dokumentima o transnacionalnim korporacijama. Deceniju kasnije. broj stranaca na rukovodećim položajima. transnacionalne korporacije dolaze u česte sukobe sa zemljama-domaćinima i njihovom suverenošću. Zbog svoje ekonomske snage. udeo uvoza i izvoza. traži da na inostranstvo otpada polovina (50%) realizacije. • transnacionalnost (broj jedinica u inostranstvu. kao i nacionalnost vlasnika i direktora. obim ostvarene prodaje. . imovina u dve ili više zemalja) . kada pominju multinacionalne kompanije kao preduzeća koja kontrolišu svoju aktivu (fabrike. i uopšte. zaposlenih i proizvodnih kapaciteta. Inače. dosta poznat ali i kritikovan. pored promene naziva u transnacionalne korporacije.kriterijuma pripadnosti. broj matičnih državljana zaposlenih u inostranstvu.eksploatatorom sirovina i radne snage. Važan je i broj zemalja s kojima kompanija ima poslovne kontakte. smatraju simbolima razvoja i savremene tehnologije.

2. One stvaraju novu ideologiju svetskog sagledavanja i imaju važnu ulogu u preobražajima strukture kapitalističkog načina proizvodnje. i sredstvo eksploatacije i dominacije. ali su sa druge strane. često putem direktnih investicija. inostrane direktne investicije. suprotstavljanja konkurenciji na domaćem tržištu. Transnacionalne korporacije su znatno efikasnije od nacionalnih preduzeća i sa stanovišta prihoda i istraživačke delatnosti i dr. jer ima zadatak da izađe iz nacionalnih granica. i tome se one prilagođavaju. njenim posedovanjem i upravljanjem. a to zahteva široku mrežu prometa robe na svetskom nivou. "know-how" i. zajednička ulaganja. koji se mogu lako kretati između različitih država.eksploatacije u svetu. Investicije se često kreću neslobodno. ugovorni aranžmani. Pri tome je bitan finansijski kapital kao sjedinjenje bankarskog i industrijskog. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo gde postoji tražnja. organizatori proizvodnje u svetskim razmerama. osnivanjem privredne institucije. One raspolažu savremenom tehnologijom. Transnacionalne korporacije nastoje da prodru i u periferiju svetske privrede.4. prodaja licenci. Multinacionalne kompanije su. promoteri svetskog izvoza. portfolio ulaganja. zbog interesa centra da prostorno decentralizuje proizvodne operacije. Transnacionalne korporacije imaju opravdanje svog postojanja i u procesu oplođavanja kapitala. koji nastoji da ostvari maksimalne profite. koji nastoji da ostvari najveće profite. Proširenje. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala. a iz drugog . da mobiliše kapital u svetskim razmerama. zaštite od rizika i smanjenja troškova po jedinici proizvoda. u krajnjoj liniji znači ceo svet. usluga i kapitala. Firme nastoje da postanu internacionalne zbog uključivanja u svetsko tržište robe i usluga. samo unutar transnacionalne korporacije. kao glavni. Karakteristike multinacionalnih kompanija Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tržištem robe. . Uobičajeni načini prenosa aktivnosti transnacionalne korporacije u druge države su: izvoz robe. Za transnacionalne korporacije se često kaže da su izraz koncentracije i centralizacije kapitala. Ulaganje se vrši na različite načine. znanjem i kapitalom. tražeći više profite i manje nadnice. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište. One su i nosioci tehničkog progresa. gledano iz jednog ugla. transmisija razvoja. koji traži stalno proširivanje uz internacionalizaciju.

elektro. na veličini. i mnoge od njih su jače i od razvijenih zemalja sveta. automobilske. mada neke od modernijih definicija nemaju takvih odrednica. čelične. kontrola nad njima je. obrti i profiti transnacionalnih korporacija se mere milijardama dolara. tehnološkim inovacijama. hemijske. i pored velike moći koju poseduju. a i one se prilagođavaju zakonima i politikama sopstvenih država. Posmatrajući sve navedene karakteristike. dugoročno planiranje. stabilnosti u zapošljavanju. 25 najvećih transnacionalnih korporacija imaju na raspolaganju finansijski kapital kao 200 sledećih na lestvici. pristup međunarodnim tržištima. Diversifikacija omogućava velike profite izvozom tehnologije. Transnacionalne korporacije se najviše angažuju u oligopolističkim industrijskim sektorima koje karakteriše značaj stalne inovacije i marketinga. kompanije nastoje da obezbede dobre tržišne pozicije. strategiji i razvoju.jedna od osnovnih karakteristika koje se vezuju za pojam transnacionalnih korporacija. transnacionalne korporacije stiču sledeće prednosti: "mobilnost kapitala. menjaju oblik proizvodnje i unapređuju marketing. Uloga im je sve veća zbog dinamike razvoja. finansija i znanja. ekonomiju velikog obima. slaba. koriste povoljnije zajmove. Transnacionalne korporacije se najčešće formiraju u oblastima elektronike. . a nalaze se u sektorima u kojima je došlo do najveće centralizacije i koncentracije kapitala. Međutim. . Transnacionalne korporacije su u mogućnosti da proizvode jeftinije. Njihova ogromna moć zasnovana je pre svega. u bankarstvu i turizmu. ali se može izdvojiti nekoliko najznačajnijih: •veličina . da eksploatišu sirovine. insistiraju na kvalitetu. koncentraciju potencijala. na listi 100 najvećih i najrazvijenijih 50 mesta bi zauzele transnacionalne korporacije. a 50 države. Svojim širenjem. ali i na koncentraciji tehnologije. globalno. naftne. važnosti u svetskoj trgovini. a gde doprinose da se one i povećavaju. Na primer. nijednoj se ne mogu poreći važnost. prehrambene i duvanske industrije.Da bi bile efikasnije. mašinske. iskoriste poreske i carinske olakšice.

cilj transnacionalnih korporacija je dobit generalno i globalno posmatrana. transnacionalne korporacije nastupaju sa restriktivnom poslovnom politikom . pre svega. svaka jedinica ima autonomnost. investicije su redovan način prodora na strana tržišta i to: ili kupovinom većeg dela akcija. ali je ekonomski potčinjena matici. proizvodnoj kooperaciji.nepovoljnim režimom eksploatacije. u skladu sa lokalnim pravnim sistemom. ) . ograničenjem i zabranom izvoza. koja uglavnom nije formalna. ne i formalno naznačena. ali iz šire perspektive. početci su u spoljnoj trgovini. a najviši stadijum su inostrane direktne investicije. vezanost za maticu. izvoz tehnologije je značajna stavka u obrtu transnacionalnih korporacija među. potrebe kompanije. transnacionalne korporacije redovno uspostavljaju ovako centralizovan sistem poslovanja i upravljanja.ostvaruje se u različitim oblicima i. uglavnom. u etapama.• rasprostranjenost . precenjivanjem. tehnologijom i kadrovima. zabranom davanja podlicence. ostaju u okviru transnacionalnih korporacija razvijenih zemalja (smatra se da dve trećine ovih korporacija otpada na SAD. . • savremena tehnologija . zakoni i. na taj način se istraživačke i razvojne aktivnosti strogo kontrolišu i. • profit . naravno. u ostalim slučajevima. • hijerarhija između matice i filijala . mada. obezbeđuje se finansijskom i tehnološkom zavisnošću. uglavnom. a i prilikom raspoređivanja poslovnih jedinica imaju se u vidu lokalni uslovi.obavezna je i očigledna. disperzija rizika omogućava da se eventualni gubici na jednom mestu nadoknade dobicima na drugim mestima. jer centar donosi glavne odluke na osnovu jedinstvene poslovne strategije. razvijenima.u neraskidivoj je vezi sa postojanjem transnacionalnih korporacija kao korisnicima. pa tako i transnacionalnih korporacija. gde se pravne odluke uvek donose u centru. Japan i Evropu. ili izgradnjom novog preduzeća na tuđoj teritoriji svojim sredstvima.predstavlja krajnji cilj poslovanja svih preduzeća. a jedinica samo po sebi nema preveliki značaj. na taj način je upravljačka aktivnost filijala sužena. ali i stvaraocima iste (kroz naučnoistraživačke delatnosti) . najčešće. inostrane direktne.

Privatni kapital je vezan za određene svrhe koje ima privatni investitor. .5. zemlja koja uvozi kapital veoma retko je slobodna u pogledu korišćenja sredstava koje uzima na zajam. odnosno izvora multilateralnih međunarodnih finansijskih institucija. Time je na izvestan način proces odlučivanja u pogledu korišćenja kapitala bilateralno determinisan u kome učestvuju zemlje uvoznice kapitala i zemlje izvoznice kapitala. Kapital iz zvaničnih izvora ili izvora međunarodnih finansijskih institucija vezan je za određene projekte koji ispunjavaju specifične uslove i ograničen je za korišćenje unutar određene zemlje ili regiona. u novčanom vidu. s obzirom da je priliv novčane mase izazvao u zemlji porast cena. u vidu roba i usluga. bilo da se radi o privatnom kapitalu ili kapitalu iz zvaničnih izvora. Cilj transfera kapitala iz zemalja s visokim dohotkom je da ubrza privredni razvoj tih zemalja do one tačke gde se zadovoljavajuća stopa rasta može postići na bazi njenog samoodržavanja. Međutim. Novi tokovi kapitala u uslovima globalizacije Međunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage iz jedne zemlje u drugu. Ono po pravilu izaziva porast kupovne snage u zemlji kapitala a smanjenje kupovne snage u zemlji izvoznici kapitala. U zemlji izvoznici kapitala kupovna snaga se smanjila što je dovelo do sužavanja tržišta za proizvode prve zemlje. Želja za smanjenjem jaza u nivou privredne razvijenosti između zemalja centra i zemalja periferije podstiče kretanje kapitala iz zemalja na višem nivou dohotka u zemlje sa nižim nivoom dohotka. Porast kupovne snage u zemlji uvoznici kapitala deluje u pravcu porasta uvoza.

kratkoročni krediti (komercijalni i robni) u vezi sa izvršavanjem poslovnih transakcija u međunarodnoj trgovini. srednjoročnih i dugoročnih zajmova. To su. Kada kurs strane valute pokaže tendenciju porasta.5. kupovaće inostrane hartije od vrednosti da bi kasnije kada dođe do očekivanog porasta kursa ostvarili kursnu razliku. pre svega. domaći zajmodavci će ispoljiti sklonost da inostranstvu pruže kratkoročni kredit. jer uvoznik. ekonomskom ili vlasničkom kriterijumu. po pravilu. 1. U izvesnom smislu je i dokumentarna naplata. Prema vremenskom kriterijumu međunarodne kapitalne transakcije mogu da budu u vidu kratkoročnih. Oblici međunarodnog kretanja kapitala Međunarodno kretanje kapitala može da se razmatra prema vremenskom. dokumentarni inkaso kreditiranje izvoznika. tj. Kratkoročni zajmovi su obično privatni zajmovi. gde uvoznik otvara akreditiv u korist izvoznika (kreditira izvoznika pre prijema robe) . Značajan oblik kratkoročnih kredita se javlja u vidu dokumentarnog akreditiva. Poseban vid kratkoročnih zajmova predstavljaju kursno-uslovljeni krediti. To su kratkoročni krediti spekulativnog karaktera koji se kreću u međunarodnim okvirima isključivo motivisani kursnim razlikama. . na primer. Uopšte kod tendencije porasta kursa strane valute postojaće sklonosti ulaganja kratkoročnog kapitala u inostrane hartije od vrednosti. otkupljuje dokumenta pre prijema robe.

Srednjoročni zajmovi se najčešće razmatraju u sklopu dugoročnijeg kretanja. ali u funkciji finansiranja izvoza kapitalnih dobara u vezi sa privrednim razvojem zemalja u razvoju. oni sami postaju davaoci dugoročnih zajmova (komercijalni zajmovi) ili pronalaze komercijalne banke i druge finansijske institucije za finansiranje dugoročnog zajma (robni dugoročni zajmovi) . Kretanje kratkoročnog kredita po ovoj osnovi se naziva "vrući" novac (hot money) . . Ovoga su svesni i sami isporučioci opreme. Dugoročni zajmovi su primarno autonomnog karaktera. To je sad izvoz kapitala direktno u realnom (robnom) vidu a ne više. U ovakvoj funkciji slabi uloga dugoročnijih zajmova u savremenoj svetskoj privredi. Kratkoročni kapital se obično vremenski vezuje za period do jedne godine. u novčanom. i obratno. očekivana revalvacija pokreće bežanje strane valute u domaću. iako se ovde radi o međunarodnim zajmovima sa kraćim rokom trajanja od onih koji se odnose na dugoročnije kretanje kapitala.Očekivana devalvacija domaće valute pokrenuće bežanje u stranu. i stavljaju se u funkciju prvenstveno usled razlika u kamatnim stopama između zemalja. Zemlje u razvoju uvoznice opreme ne mogu bez odobrenih dugoročnih zajmova uvesti savremenu opremu i privesti je eksploataciji. Posle drugog svetskog rata raste ekspanzija dugoročnih zajmova. kao ranije.

2. i to: novčani i robni. a u drugom slučaju transferu u robnom obliku (realni transfer) . U prvom slučaju radi se o transferu kupovne snage u novčanom obliku (novčani transfer) .5.2 Međunarodno kretanje dugoročnog kapitala Prema ekonomskom (funkcionalnom) kriterijumu. Međutim.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala Pod zajmovnim kapitalom (creditor capital) u međunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva se takav oblik međunarodnog kretanja kapitala kod kojeg se kupovna snaga transferiše neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju uvoznika kredita. Prvi oblik predstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu. koja ga može upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potrošnje. To znači da je zajmovnom kapitalu u svakom slučaju imanentan realni transfer. . U kretanju zajmovnog kapitala treba razlikovati dva oblika. a drugi predstavlja preduzetnički investicioni poduhvat u inostranstvu. i u prvom slučaju dolazi do realnog transfera samo u procesu multiplikacije nacionalnog dohotka zavisno od visine granične sklonosti uvozu. U suštini zajmovnog kapitala leži tendencija međunarodnog izravnanja razlika u snabdevenosti kapitalom i u potrebama za kapitalom od zemlje do zemlje. Razlika je samo u tome da li će do realnog transfera doći već u prvoj fazi ili u sledećim fazama. Ciljevi međunarodnog kretanja dugoročnog kapitala su determinisani mogućnostima i potrebama investiranja u međunarodnim razmerama i ekonomsko-političkim odnosima u svetu. 5. dugoročno kretanje kapitala se ostvaruje u okviru zajmovnog kapitala i u vidu investicionog kapitala. U suštini i prva vrsta kapitala može predstavljati investiranje u neku aktivnost radi postizanja određenih ekonomskih ciljeva.

Ovo je naročito slučaj kod kratkoročnih zajmova koji dolaze do izražaja u slučaju neravnoteže platnog bilansa i poprimaju određenu ekvilibrirajuću ulogu. dok je kratkoročan zajmovni kapital u svom međunarodnom kretanju po pravilu indukovan i rukovodi se situacijom u platnom bilansu. a za isti iznos će se povećati i nacionalni dohodak. zavisno od veličine granične sklonosti potrošnji. Ove razlike u ceni faktora staviće u pokret zajmovni kapital i on će se po pravilu kretati u međunarodnim okvirima iz zemlje s nižom kamatnom stopom u pravcu zemlje s višom kamatnom stopom. Kretanje zajmovnog kapitala je po pravilu autonomnog karaktera. zavisi uglavnom od snabdevenosti zemlje ovim proizvodnim faktorom. Ovo je samo opšte pravilo od koga. Ovakvo kretanje zajmovnog kapitala nazivamo autonomnim kretanjem. u zavisnosti od granične sklonosti uvozu. naravno.Neposredan motiv za međunarodno kretanje kapitala u zajmovnom obliku je razlika u ceni ovog proizvodnog faktora od zemlje do zemlje. može pokazivati autonomno i indukovano kretanje. U ovom smislu je potrebno istaći ulogu srednjoročnog zajmovnog kapitala koji je često intermedijarnog tipa. Jedna jedinica primljenog zajma značiće jednu novu jedinicu nacionalnog dohotka. Ova dodatna jedinica nacionalnog dohotka biće jednim delom utrošena na kupovinu domaćih dobara. koja se svodi na kamatnu stopu. Ova cena. tj. Ulazak zajmovnog kapitala u novčanom obliku znači isto što autonoman izvoz. Dugoročni zajmovni kapital u svom međunarodnom kretanju je po pravilu autonoman i rukovodi se razlikama u kamatnoj stopi od zemlje do zemlje. Zemlja koja raspolaže obiljem kapitala u odnosu na druge proizvodne faktore pokazivače po pravilu i nižu kamatnu stopu na tržištu kapitala u poređenju sa zemljama u kojoj je kapital relativno oskudan faktor. Saldo platnog bilansa. ima i izuzetaka. ali ono može ponekad poprimiti karakter indukovanog kretanja. biće pozitivan za iznos primljenog zajma. U slučaju deficita platnog bilansa domaći uvoznici su u cilju realizacije nabavke u inostranstvu upućeni na kredit s obzirom da na domaćem deviznom tržištu postoji manjak ponude pred tražnjom deviza. ako je do tada bio izravnat. . Zajam deluje kao injekcija dohotku. Ovo je osnovna logika međunarodnog kretanja kapitala u zajmovnom obliku. dok će drugim delom ići na uvoz.

i pored na oko privatnog zajmovnog kapitala. Primanje zajma iz inostranstva je anticipiranje domaće akumulacije koja usled niske granične sklonosti štednji nije mogla biti ostvarena u domaćoj zemlji. Prema tome. Na taj način se novčani transfer pretvorio u realni transfer. sve veća ingerencija države u međunarodnim ekonomskim odnosima i isprepletanost ekonomskih s političkim motivima uticali su da država u posleratnom periodu preuzme vodeću ulogu u kretanju zajmovnog kapitala među zemljama. dok će nacionalni dohodak biti multiplikovan istim multiplikatorom. Radi se o dve forme koje su naročito česte u međunarodnoj trgovini: komercijalni krediti i robni krediti. Međutim. uglavnom iz razloga što je privatni kapital u posleratnim prilikama pokazao razumljivu uzdržanost. .Deo utrošen na kupovinu domaćih dobara značiće novo povećanje dohotka. koje će opet prema veličini granične sklonosti potrošnji i granične sklonosti uvozu biti utrošeno na kupovinu domaćih dobara odnosno na uvoz. onda uvoz neće dostići iznos prvobitno primljenog zajma. u zavisnosti od granične sklonosti štednji. pa se srazmerno tome neće novčani transfer pretvoriti u realni transfer. država istupa kao organizator i inicijator davanja zajma inostranstvu. između novčanog i robnog transfera postoji indirektna veza kroz proces multiplikacije dohotka. Ako se u ovaj proces uključi i štednja. U periodu posle Drugog svetskog rata došao je naročito do izražaja javni zajmovni kapital. druga osnovna logika u međunarodnom kretanju zajmovnog kapitala sastoji se u tome što zajmovni kapital struji iz zemlje s višom stopom akumulacije u zemlju s nižom stopom akumulacije. Uz to je i kreiranje određenih institucija na međunarodnom planu imalo za posledicu pomeranje težišta s privatnih na javno-pravne izvore kreditiranja. a kod drugog se radi o zajmu koji je uslovljen time da se za iznos zajma kupi određena roba u zemlji koja daje kredit. Pored toga. Kod prvog oblika radi se o isporuci robe na kredit od strane proizvođača ili izvoznika. To praktično znači da zajmovni kapital struji iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. Ovo naročito važi za investicione kredite koji su posle Drugog svetskog rata dobili snažan podstrek usled velikih potreba za obnovu privrednih aktivnosti u mnogim zemljama. Čitav ovaj proces je matematički izložen kod multiplikatora spoljne trgovine. Česti su slučajevi da. odnosno iz zemlje s višom graničnom sklonošću štednji u zemlju s nižom graničnom sklonošću štednji. ali na višem nivou nacionalnog dohotka. Kao što je poznato. Dolazi. itd. u kojima dohodak jedva ostaje da u prošeku podmiri egzistencijalni minimum. ima i takvih oblika zajmovnog kapitala gde je ta veza direktno ostvarena. dakle do procesa multiplikacije dohotka koji će se zaustaviti kada uvoz dostigne iznos primljenog zajma.

ili da se koristi nizak nivo nadnica u inostranoj zemlji. nije dovoljno da je preduzeće u inostranstvu samo finansirano od strane rezidenata domaće zemlje.2 Međunarodno kretanje investicionog kapitala Međunarodno kretanje investicionog kapitala se odnosi na međunarodno finansiranje kada se radi o ulaganju dugoročnog kapitala radi obezbeđivanja kontrole nad preduzećem . da bi se premostile carinske barijere) . ono što je merodavno nije procenat akumuliranja vlasništva nego mogućnost kontrole tj. ili da se fabrika približi tržištu uopšte. Međutim. Isto tako je moguće i obratno. Motivi za ulaženje u direktne investicije mogu biti uglavnom sledeći: ili da se "nadomesti" izvoz (tj. Posedovanje 51% svojine nad preduzećem u inostranstvu daje već potpunu kontrolu nad preduzećem. ide se u tzv. Portfolio investicije mogu takođe uključivati pravo učešća u donošenju odluka. 1) DIREKTNE INVESTICIJE Direktne investicije u inostranstvu predstavljaju takav tip međunarodnog finansiranja koji uključuje kontrolu domaćih rezidenata nad preduzećem kao inostranim deviznim rezidentom. bitni sastavni deo direktnog investiranja je sticanje kontrole nad preduzećem u inostranstvu. mogućnost i volja uticanja na poslove preduzeća. Kod direktnih investicija to je conditio sine qua non. a da ipak kontroliše preduzeće. Bitno je da ono bude kontrolisano od strane domaćih rezidenata. treba imati u vidu da akcionarska društva s velikim brojem neorganizovanih akcionara omogućavaju sticanje kontrole nad preduzećem i kod daleko manjeg procenta držanja akcija. ali to kod njih nije bitno i igra sasvim sporednu ulogu. "carinske fabrike".2. Preduzeće je inostrani. devizni rezident samim tim što ima svoje poslovno sedište u inostranstvu bez obzira na vlasništvo.5. i radi ulaganja u hartije od vrednosti koje nose fiksnu kamatu . tj. Moguće je da neko akumulira i svih 100% vlasništva nad preduzećem pa da ipak ne utiče na njegove poslove i da se ustvari radi o portfolio investiciji. Sve zavisi od procesa donošenja odluka. Dakle.portfolio investicije. ili da se povećava odnosno obezbedi uvoz oskudnih roba . da neko akumulira samo neznatnu manjinu vlasništva. tako da u tim slučajevima posedovanje 51% svojine nad preduzećem nije dovoljno. . Dakle. No pojedina nacionalna zakonodavstva predviđaju kvalifikovanu većinu od dve trećine ili tri četvrtine vlasništva za donošenje određenih odluka u preduzeću.direktne investicije. Ova kontrola može biti potpuna ili delimična. Prema tome.

I ovde može doći do kombinacije s direktnim investiranjem radi nadomeštaja izvoza. nisu još uvek takve da bi neutralisale sve one nedostatke koje ovaj oblik međunarodnog investiranja nužno u sebi nosl. ) . u osiguravajuća društva itd. pa treba investirati u inostranstvu kako bi se stekla kontrola nad stranim izvorom (npr. kao što je teret kamata kod primanja inostranog zajma. u cilju proširenja mreže finansijskog kapitala. Direktno investiranje koje povećava uvoz dolazi do izražaja u industriji koja je orijentisana prema izvozu. Poseban vid direktnog investiranja predstavlja investiranje koje dolazi do izražaja u radno intenzivnoj industriji kada se želi koristiti nizak nivo nadnica u inostranoj zemlji. radio i televizijskih sistema i tome slično. novih tehnoloških postupaka. Karakteristično je za direktne investicije uopšte da su one eksploatatorski najintenzivniji vid međunarodnog investiranja. izostajanje pritiska na platni bilans zemlje uvoznice kapitala (osim za transfer dobiti) pa čak i poboljšanje platnog bilansa kroz povećanje izvoza ili smanjenje uvoza itd. podiže elektranu itd. kao što je to slučaj u tekstilnoj industriji. Karakteristično je za direktne investicije da je korisnik viška vrednosti koji se stvara u inostranstvu rezident zemlje izvoza kapitala. Ili se radi o tržišno orijentisanoj industriji pa se fabrika približava tržištu. Investitor koji podiže fabriku u stranoj zemlji. Ovakve investicije su često povezane s direktnim investiranjem u proizvodnji. Podižu se fabrike u inostranstvu kako bi se nadomestio izvoz koji je otežan usled carinskih barijera koje postavlja zemlja uvoznica. kada preti opasnost iscrpljenja domaćih izvora snabdevanja. kao što je unošenje u zemlju uvoznicu kapitala. elektrana. carinske fabrike. Prednosti od takvih investicija koje se obično u literaturi ističu. odnosno više profitne stope od one koja vlada na tržištu zemlje izvoznice kapitala. u petroleju. nad rudnicima bakra. Ovoj grupi je bliska i grupa direktnih investicija u banke u inostranstvu. itd. luka. izgrađuje i prilazne puteve do fabrike. i da je motiv direktnog investiranja upravo u mogućnosti ostvarivanja ekstraprofita u inostranstvu. petrolejskim izvorima. poboljšavanje socijalne baze. puteva. primanje kapitala iz inostranstva bez fiksnih tereta. snabdevanju.Direktno investiranje koje nadomešta izvoz svodi se na tzv. . npr. Posebnu grupu direktnih investicija predstavljaju investicije u infrastrukturi kao što je izgradnja železnica.

tako da "politika otvorenih vrata" počinje opet da privlači direktne investitore. efekti na platni bilans zemlje izvoznice kapitala biće nepovoljniji.druga zemlja i obrnuto) . ali i opasnosti od nacionalizacije. ako nema mogućnosti za reinvestiranje pod povoljnim uslovima. jer investitor se odlučuje na direktnu investiciju u očekivanju većeg profita od onog koji može postići u sopstvenoj zemlji. svoju dobit uputiti u matičnu zemlju. koliko mogućnost lakšeg pristupa kapitala u zemlji u kojoj je investirao (lokalni zajmovi) . Zato direktne investicije mogu da se kreću istovremeno u jednom i drugom pravcu (prva zemlja . doduše devizni odliv koji se može eventualno repatrirati bilo kroz repatrijaciju kapitala bilo kroz retransfer dobiti. dok se portfolio investicije obično kreću u jednom pravcu. apstrahujući od reinvestiranja dobiti mora biti povoljan. pre svega u tome. Za zemlju koja investira (izvoznica kapitala) direktna investicija ima pre svega platnobilansni efekt. Za zemlju uvoznicu kapitala efekt direktnih investicija je. mogućnost lakšeg pristupa tržištu i tome slično. ali u prvi mah ipak samo devizni odliv. normalno na dugu stazu efekat na platni bilans. . dok će je domaći investitor ostaviti u zemlji. U novije vreme se primećuje tendencija kod nekih zemalja da daju olakšice ulasku stranog kapitala u obliku direktnih investicija i pružanju garancije u pogledu nacionalizacije. Prihodi od investicija u inostranstvu čine značajan deo aktive tekućeg računa platnog bilansa mnogih razvijenih zemalja. Direktne investicije pokazuju. što će inostrani investitor. posle tridesetih godina dvadesetog veka. Direktni investitor za razliku od portfolio investitora ne gleda u svojoj investiciji toliko mogućnost postizanja što većeg prinosa. tendenciju smanjenja učešća u svetskom investiranju. Izvoz kapitala znači za tu zemlju devizni odliv. Međutim.Efekti direktnih investicija moraju se posmatrati odvojeno za zemlju koja investira i za zemlju u kojoj se investira. Ako se dobit reinvestira. To se ima pripisati pre svega deviznoj kontroli koja otežava repatrijaciju kapitala i dobiti.

Ako neko kupi izvestan broj akcija isključivo da pribavi sebi dohodak koji mu se čini realan s obzirom na dobre izglede preduzeća. Portfolio investicije u smislu međunarodnog investiranja znače držanje stranih hartija od vrednosti od strane domaćih rezidenata. Razlika između portfolio investicija i direktnih investicija je čisto funkcionalna. Po pravilu to su hartije od vrednosti s fiksnom kamatom. izazvano prodajom hartije od vrednosti. Samo ova funkcionalna razlika može i da bude relevantna. čitava delatnost portfolio investitora sastoji se u sečenju kupona sa svojih hartija od vrednosti. on je portfolio investitor iako bi formalno trebao da bude direktan investitor. Ovde novčani transfer uvek prethodi realnom transferu i to u celom iznosu investiranja. Motiv-investiranja ovde nije ništa drugačiji od motiva običnog štediše. Portfolio investitor ima. Ako jedan deo povećanja dohotka inostrane zemlje ide na štednju (u zavisnosti od granične sklonosti štednji) . onda će se primarno povećanje dohotka. Inostranstvo time povećava dohodak i to povećanje dohotka ide jednim delom na uvoz u zavisnosti od granične sklonosti uvozu. Portfolio investicije u poređenju s direktnim investicijama pokazuju samim tim još jednu značajnu karakteristiku. To znači da se realni transfer vrši u potpunosti kroz promene u dohotku. multiplikovati multiplikatorom koji odgovara recipročnoj vrednosti zbira granične sklonosti uvozu i granične sklonosti štednji. . a pri tome nema nikakve pretenzije na uticanje na poslove preduzeća ni na kontrolu nad tim poslovima.2) PORTFOLIO INVESTICIJE Portfolio investicije predstavljaju takav tip međunarodnog investiranja kod koga je isključivi cilj investitora sticanje dohotka a ne i kontrola nad preduzećem u inostranstvu. kao poslovni motiv sticanje stalnog prihoda od svog kapitala uloženog u hartije od vrednosti. s obzirom da portfolio i direktne investicije mogu katkada poprimiti istu ili sličnu formu. Prema tome. dakle.

Portfolio investitori predstavljaju zato mnogo širu publiku i poslovno neukiju vrstu investitora. Direktna investicija njemu omogućuje pristup kapitalu zemlje u kojoj investira. ako što je npr. za nabavku sirovina. Dok direktni investitor ide na razvijanje poslovne delatnosti u stranoj zemlji i na osvajanje tržišta. koja nije u takvoj meri poslovno nastrojena kao direktni investitori koji predstavljaju prave preduzetnike. Portfolio investitor ima ograničeni horizont već zbog toga što je njegov cilj mnogo uži od direktnog investitora. One se dakle. Na taj način direktno investiranje uključuje u sebi izvesno ekonomisanje kapitala zemlje koja investira. kreću određenim tradicionalnim kanalima vezanim za navike i poverenje publike. pribavi u odnosnoj stranoj zemlji. Amerike Zemlje u razvoju Evrope Azija Zapadna Azija Centralna Azija Jugoistočna Azija Pacifičke Zemlje Centralna i Istočna Evropa 1990 203812 169777 103393 97387 6006 55773 10612 33735 2303 1166 1137 8900 4627 4273 113 22122 2319 19803 297 300 1991 157773 114001 80567 77715 2852 24760 8674 41324 2809 925 1884 15362 6755 8607 195 22694 1919 20775 264 2448 1992 168122 114002 81879 79812 2068 22097 10026 50376 2987 1495 1491 17698 8824 8873 172 29114 1800 140 27147 405 3744 1993 207397 129302 77484 74467 3016 46125 5693 73135 3300 1496 1804 19456 10808 8648 281 79979 3303 195 46481 119 5500 1994 225660 132758 68401 64017 4384 55803 8554 87024 5084 2102 2982 25302 12421 12881 271 56266 2383 263 53619 101 5878 1995 314933 203168 115630 111920 3710 71418 16120 99670 4657 1762 2895 26560 14993 11566 296 68051 2468 549 65033 107 12095 Izvor: UNCTAD – 1996. Evrope Severna Amerika Ostale razvijene zemlje Zemlje u razvoju Afrika Severna Afrika Ostale zemlje Afrike Latinska Amerika i Karibi Južna Amerika Ostale zemlje Lat. njujorško tržište. portfolio investitor ne ide dalje od sečenja kupona. Priliv stranih direktnih investicija u zemlje (korisnike) i ekonomije. Toga kod portfolio investicija nema. Tabela 4. pogonskog goriva itd. (u milionima dolara) Zemlje Ukupan priliv Razvijene zemlje Zapadna Evropa Evropska Unija Ostale zemlje Z.Direktni investitor za razliku od portfolio investitora teži da svoje investicije u stranoj zemlji svede na minimum na taj način što pokazuje tendenciju da jedan deo kapitala potrebnog za investiranje. Zbog toga portfolio investicije dolaze do izražaja na tradicionalnim tržištima ovakvih investicija. . tražiti u toj zemlji zajam za izvođenje građevinskih radova. On će npr. 1990-1995.

To je ugovorno ulaganje stranog kapitala u cilju formiranja zajedničke kompanije. organizacionu. finansijsku. na kome već postoji određena infrastruktura ZAJEDNIČKA ULAGANJA – inostrana kompanija učestvuje u značajnom kapitalu novonastale domaće kompanije. klasifikuju se na sledeći način: GREENFIELD – kompanija sa stranim ulogom kapitala započinje poslovanje na potpuno novom mestu (na ledini). izvozom proizvoda i zajedničkog poslovanja.3) POJAVNE FORME SDI (stranih direktnih investicija) Osnovne vrste stranih ulaganja. Specifična podela SDI po oblicima stranih ulaganja može se klasifikovati u tri grupe: Svojinski oblici Ugovorni oblici i Posebni oblici stranih ulaganja. pri čemu državne institucije i institucije lokalne samouprave ili javne kompanije sklapaju sporazum sa kompanijom iz privatnog sektora da bi i formalno planirali. privatizacija). zatim kvalifikacione strukture zaposlenih i marketinški nastup u afirmaciji i brendiranju proizvoda BROWNFIELD – kompanija sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili na mestu koje se ranije koristilo za proizvodnju ili drugu vrstu delatnosti. Ova forma investiranja je veoma popularna i stranom investitoru omogućuje kvalitetan nastup na određenoj investicionoj destinaciji. Prednost ovog oblika ulaganja je u poboljšanju ukupnih ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom. pripajanje. Zajednička ulaganja u svojoj osnovi imaju ulogu pribavljanja materijalnog prava na tehologiju ili na uspostavljanje proizvodne kooperacije. izuzimajući klasične oblike (spajanje. Saradnja javnog i privatnog sektora (Public Private Partnership) je modifikacija navedene definicije zajedničkih ulaganja. tako što kompletnu infrastrukturu tehnološku. . tj. formira izgradnjom novog proizvodnog kapaciteta. izvršili ili upravljali određenom delatnošću ili dobrima. posebno u delu korišćenja mogućnosti za angažovanje ekonomskih resursa.

Daimler–Chrysler. ona mora ostvariti izvesne sinergetske efekte koji opravdavaju čitav postupak. Mergers & Acquisitions Procesom globalizacije svetskog tržišta. Merdžovanjem ili akvizicijom kompanije osvajaju nova tržišta i koriste postojeće distributivne mreže koje potpomažu rast prihoda. Koristeći termin merdžer potpisnici sporazuma i top menadžeri pokušavaju da preuzimanje učine prijatnijim užoj i široj javnosti. a umesto njih se emituju nove akcije. U praksi se ovakvi merdžeri gde su kompanije približno jednake veličine ređe dešavaju. U poslednjih 20 godina skoro da nije postojala veća svetska kompanija koja nije bila u prilici da realizuje strategiju preuzimanja ili pribegne odbrambenom mehanizmu u slučaju da je meta akvizicije. tj. Ugovorni oblici su zasnovani na povezivanju stranih ulaganja sa procesom transformacije društvene i državne svojine u procesu privatizacije (ovakav tip SDI u literaturi je poznat pod nazivom M&A (Mergers & Acquisitions). Obe kompanije se odriču svojih vlasničkih papira (akcija). Kad jedna kompanija preuzme drugu i jednostavno postane novi vlasnik ova vrsta naziva se AKVIZICIJA. Sa pravne tačke gledišta kompanija koja je predmet preuzimanja prestaje da postoji i firma kupac nastavlja samostalno da funkcioniše na tržištu akcija. iako je to tehnički gledano akvizicija. U praksi se često dešava da jedna kompanija preuzme drugu. Nastanak nove kompanije. kompanije Daimler-Benz i Chrysler prestale da postoje kada su se dve firme spojile i nastala nova . Posebni oblici stranih ulaganja u pojedinim zakonodavstvima nemaju svoje pravo mesto naročito u poređenju sa značajem uloge koju mogu odigrati u razvoju zemlje. Tako su npr. . procesi pripajanja i preuzimanja domaćih kompanija od strane pravnih ili fizičkih lica sa sedištem u inostranstvu. MERGER nastaje kada se dve firme slične veličine usaglase da nastave poslovanje kao nova kompanija. a da se kao deo postignutog sporazuma dozvoli preuzetoj kompaniji da proglasi akciju merdžovanjem jednakih entiteta. bilo da je posledica merdžovanja ili preuzimanja. pojave preuzimanja kompanija i njihovog međusobnog spajanja postale su uobičajena praksa na svetskom tržištu.Svojinski oblici ili korporativni oblici podrazumevaju osnivanje sopstvenih kompanija stranih lica ili dela kompanija stranih lica – filijala.

B.O. . poslovi se baziraju na otplati kapitalnih troškova realizacije projekata iz novčanih prihoda koji generišu sam projekat. svojina nad objektom i pravo na njegovo korišćenje prelazi na državu i ona odlučuje o njegovoj daljoj eksploataciji. Najvažniji podciljevi su : Težnja za osvajanjem novih tržišta je jedan od najvažnijih motiva stranih ulagača. Motivi za SDI Glavni cilj svih ulaganja je profit.O. POSLOVI Koncesija je stari pravni institut i predstavlja pravni odnos između države (koncedenta) i pravnog ili fizičkog lica (koncesionara). autoputeve. Ovi poslovi omogućavaju određene prednosti onim zemljama čija je privreda u razvoju. U istraživanju UNCTAD-a došlo se do podatka da 51% multinacionalnih kompanija upravo ovaj motiv vidi kao najznačajniji. Motiv za traženje resursa ocenjen je u UNCTAD-ovom istraživanju da u 13% slučajeva resursi jesu motiv za investiranje u inostranstvu.T. projektom finansiranja iz određenih izvora. pa su pogodni za infrastrukturne projekte – elektrane . Cilj B. Motiv za traženje već postojećih kapaciteta u cilju zadržavanja i promovisanja dugoročnih ciljeva kompanije prema izveštaju UNCTAD-a iznosi 14% od ispitanih kao najznačajnijih. B. ni o vršenju javne funkcije.O. poslova u odnosu na koncesije je u tome što se kod prvih ne mora raditi ni o iskorišćavanju nekog prirodnog dobra. pod zakonom određenim uslovima. Težnja za povećanom ekonomskom efikasnošću. Koncept koncesije podrazumeva da koncedent ustupa koncesionaru pravo korišćenja javnog dobra ili vršenja javne službe uz određenu naknadu radi ostvarivanja javnih interesa. odnosno investiranje koje će povećati produktivnost proizvodnje i smanjenje troškova uz specijalizaciju proizvodnje jeste u 22% ispitanih MNK strateški motiv.KONCESIJE I B.T..T. ali ih treba razlikovati od koncesije.O. poslova jeste privlačenje međunarodnih konzorcijuma i drugih subjekata za finansiranje svih troškova i realizaciju infrastrukturnih radova.T. Razlika B.T. pri čemu država ustupa koncesionaru pravo korišćenja prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi ili korišćenje javne službe uz određenu naknadu radi ostvarivanja javnih interesa.O. Koncesijom se podrazumeva dozvola koju javna vlast može izdati domaćim ili stranim pravnim i fizičkim licima.. Posle okončanja ugovorenog perioda. poslovi (Build-Operate-Transfer) poslovi su se razvili iz elemenata koncesionog aranžmana i tzv. radi obavljanja neke privredne delatnosti.

. Odnos snaga u svetu je bitno izmenjen raspadom Istočnog bloka i dramatičnim promenama u zemljama istočne i centralne Evrope. suočavaju se s najvećim recesionim tendencijama. kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem. Uslovi rastuće integracije i međuzavisnosti. nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama. preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede. preduzeća mogu optimalno da iskoriste svoje prednosti u tehnologiji. Negativne ekonomske tendencije u zemljama tog regiona mogu biti prevaziđene samo uz podršku međunarodnog kapitala. posle velike ekonomske krize 30 -tih godina. objedinjujući tokove trgovine.5. veću orijentaciju prema tržišnom sistemu i veću integraciju u svetski ekonomski sistem. Strane direktne investicije su u tom kontekstu pružile idealno rešenje. 3 Značaj stranih direktnih investicija u savremenim uslovima Strane direktne investicije (SDI) u savremenoj razvojnoj etapi. U tom kontekstu. koje su vezane za uvođenje demokratskih promena. Putem direktnih investicija u inostranstvu. odnosno globalizacije poslovanja preduzeća.Zemlje u razvoju. Na taj način.Zapad . ekonomiji obima i akumulirana iskustva u drugim poslovnim funkcijama. 2. energijom i radnom snagom) . Ovakvom globalizacijom svog poslovanja i metodama internacionalizacije određenih odnosa. koji će im obezbediti pristup tržištima (kako inputa tako autputa) . a sa drage strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim važnijim tržištima. veka razvijene zemlje Zapada. što izlaznom investicionom angažmanu razvijenih zemalja daje posebnu važnost i značaj. preduzeća razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama. i ta kategorija zemalja postaje sve zalnteresovanija za priliv stranog kapitala na svoja tržišta. uz sve oštrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nađu efikasne kanale. SDI bitno utiču na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok . kao i na efikasnost funkcionisanja ukupne međunarodne ekonomije. Za ostvarenje nivoa konkurentnosti koji zahteva sve globalnije svetsko tržište postaje neophodno prisustvo na svim dinamičkim tačkama sveta. Na početku poslednje dekade 20. Istovremeno. procesi regionalizacije i globalizacije uslovljavaju stalne promene privredne karte razvijenog sveta.

prevazilazi u apsolutnim vrednostima ključne ekonomske indikatore kao što su: GDP. i 1990. Širenje matične kompanije na tržišta drugih zemalja podrazumeva kompletan investicioni paket. Kvantitativni rast značaja stranih direktnih investicija meren ukupnim SDI stanjem ili tokovima. godine. Rast značaja stranih direktnih investicija u globalnoj svetskoj ekonomiji potvrđuju i sledeća dva podatka: godišnji svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi $ 1985. znanje i tehnologija. godine na 315 milijardi $ 1995. Na taj način. U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji (strani krediti. pristup tržištima i drugim prednostima. tehnologiju. čiji je interes za priliv stranih investicija povećan nepovoljnim privrednim tendencijama i zaduženošću. osim kapitala.Treću stranu koja zatvara ekonomski mozalk sveta čine zemlje u razvoju (ZUR) . ali se povećava i mogućnost za ostvarenje profita. . koji danas opredeljuje ne samo rad i funkcionisanje pojedinih industrijskih grana. U slučaju stranih direktnih investicija. marketing menadžerska znanja. pomoć i sl. 000 afilijacija u inostranstvu čini svetsku mrežu kanala kroz koju putuje kapital. godine. osnove savremenog privrednog rasta i razvoja. u pitanju je mnogo više od prostog transfera kapitala. strane direktne investicije predstavljaju mogući izvor za zadovoljenje potreba tih zemalja za finansijskim.poseduje. Više od 39. a ukupno svetsko SDI stanje je dostiglo vrednost od 2. stopu rasta svetske proizvodnje (2. Važna karakteristika SDI jeste upravo ta. Najdinamičniji investicioni period je bio onaj između 1985. 000 matičnih kompanija i njihovih 27. 3%) . tehničkim i preduzetničkim resursima. izvoz i domaće kapitalne investicije. neopipljive aktive . To je svet moćnih finansijskih i tehnoloških potencijala.znanja. Osnovni agenti investicionih tokova su transnacionalne kompanije. već i svetske ekonomije kao celine. 4%) i bruto domaćih investicija u osnovna sredstva (5. U 1995. ili nacionalnih privreda. koji sadrži. što one omogućavaju razmenu tzv. 7 biliona dolara iste godine. koje na drugi način ne bi moglo biti preneto zbog nepostojanja tržišta koja nosiocu znanja može da obezbedi adekvatnu rentu za prednosti koje. strane direktne investicije postaju najpouzdaniji kanal za prenos tehnološke komponente. Rizik je veći. ) . kada su investicioni tokovi rasli godišnje dva puta brže od svetskog bruto proizvoda (GDP) . godini rast SDI takođe prevazilazi stope rasta izvoza roba i nefaktorskih usluga (18%) .

da bi preduzeće preduzelo SDI potrebno je da postoje tri neophodna i dovoljna uslova: . svakako predstavljaju determinante kretanja stranih direktnih investicija. 2. obuhvata samo neke determinante i tumači određene aspekte SDI tendencija. teorija internalizacije) . 4 Determinante stranih direktnih investicija Najznačajniji deo u kompleksnom investicionom paketu. Izuzetak je eklektička teorija. ta teorija odgovora ne samo na pitanja zašto. promene determinanti SDI tokova i slično.equity angažmana.5. U svojim tumačenjima. odnosno ukoliko su poznate determinante koje određuju tokove SDI u svetu.industrijske investicije. zemlje primaoci stranih direktnih investicija mogu pravilno postaviti svoju investicionu politiku i time opredeliti privlačnost domaćih lokacija (pulI strana) samo ako im je poznat sistem motivacije subjekata koji vrše strana ulaganja. Teorijama SDI objašnjavaju se varijable koje utiču na kompaniju da preduzme međunarodnu proizvodnju i tako ostvari strane direktne investicije. push stranu. teorija monopolskih prednosti SDI. One su brojne kako u zemlji investitoru. Te mogućnosti daju eklektičkoj teoriji status generalne SDI teorije. koja daje generalni okvir za tumačenje SDI i transnacionalnih korporacija. tako i u zemlji domaćinu i bitno opredeljuju motivacione faktore i ponašanja investitora odnosno tzv. intra . Većina SDI teorija (kao što su teorija međunarodnih portfolio investicija. gde i kako će doći do preduzimanja SDI već nudi i okvir za objašnjenje aspekata kao što su: razni oblici non . Prema tumačenju eklektičke teorije J. Dunning. Isto tako.

1. U drugom slučaju. prednosti internacionalizacije. infrastruktura. odnosno da zadrži kontrolu nad faktorima kao što su tehnološka i marketinška znanja. . Zemlja domaćin treba da poseduje "prednosti lokacije" (prirodni resursi. Mrežom internih kanala između matične kompanije i afiiijacija investitor dolazi u poziciju da zaobiđe mnoge barijere (carinske. a izostajanje bilo kojeg od pomenuta tri elementa elektičke paradigme može voditi samo u parcijalno tumačenje fenomena SDI i TNK. U jednom slučaju. kojima će nadoknaditi sve troškove vezane za poslovanje u stranom i nepoznatom okruženju. zaštitni znak. menadžerski i marketinški know . Tržišna imperfektnost omogućava da investitor time što strano tržište opslužuje putem SDI. investicioni podsticaji) na osnovu kojih se investitor opredeljuje da upravo na njenoj teritoriji realizuje svoj investicioni poduhvat. do internacionalizacije dolazi zbog specifičnih prednosti za koje spoljašnje tržište i ne postoji. 2. tako da se one mogu plasirati samo interno i na taj način ostvariti monopolski profit. pristup tržištu itd. necarinske i slično) . Sve tri determinante SDI su tesno povezane u međuzavisne.how. da dođe do značajno jeftinijih inputa za finalni proizvod i da umanji poreske i druge obaveze korišćenjem mehanizma transfernih cena. internalizacija je motivisana postojanjem nesavršenog spoljašnjeg tržišta i potrebom ekonomisanja transakcionim troškovima. kvalifikovana radna snaga. ostvari i tzv. 3. Investitor treba da poseduje specifične prednosti u odnosu na preduzeća domaćina (patentiranu tehnologiju. i slično) .

Makedoniju i Rumuniju. časopis instituta ekonomskih nauka u Beogradu . liberalizaciju finansijskog tržišta. Niska inflacija. stabilnost kursa i finansijska stabilizacija postavljene su na vrh reformskih prioriteta na kratak rok (dakle.5. 3 Iskustva nekih zemalja centralne i jugoistočne Evrope u tranziciji U svim postsocijalističkim zemljama osnovni tranzicioni model je obuhvatio sledeće komponente: privatizaciju preduzeća u državnoj svojini. liberalizaciju cena i napuštanje državnih subvencija kao integralni deo liberalizovanja domaće trgovine. Finalni cilj je bio podizanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda (GDP) (Prilog 4) . * Izvod iz teksta Kakva privredna budućnost?. dvama tranzicionim modelima. u zemljama centralne Evrope (CE = Central Europe) i zemljama jugoistočne Evrope (SE = South-eastern Europe) . eliminisanje barijera za ustanovljavanje novih privatnih preduzeća i privrednih organizacija. prouzrokovan. prema uslovnoj podeli. Jugoistočna Evropa obuhvata: Albaniju. Centralna Evropa obuhvata: Češku Republiku. Poljsku. Hrvatsku. uspostavljanje efikasnog upravljanja privrednim organizacijama. a time i životnog standarda. Iz analiza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) može se uočiti različiti razvojni tok. objavljenog u MAP 9/02 (mesečne analize i prognoze . po PPP-valutnom kursu. zatvaranje spoljnotrgovinskih organizacija u državnoj svojini. Bugarsku. u osnovi. Napomene: Ponderi su izračunati na bazi podataka o GDP-u u USD iz 1989. liberalizaciju spoljnje trgovine. uravnoteženje državnog budžeta povećanjem poreza i redukovanjem potrošnje javnog sektora*. kao intermedijarni ciljevi) . na višu ravan. Sloveniju i Slovačku Republiku. Mađarsku.

Indeks realnog GDP-a .Grafikon 2.

posle trogodišnjeg oporavka. Za većinu zemalja SE je karakteristična sporija privatizacija srednjih i velikih preduzeća.Bugarska do uvođenja valutnog odbora jula 1997. često neupotrebljivom opremom. kao i zastarelom. Mađarska je. To je snižavalo njihovu cenu. Za razliku od zemalja ĆE. u proseku. posle trogodišnje tranzicione recesije uspostavile stabilan privredni rast. visoka inflacija i depresijacija nacionalne valute. ali je država često smatrala da je bolje sačekati povoljniji trenutak nego prodavati narodno vlasništvo "u bescenje". Jedno od objašnjenja tranzicione recesije leži u tome daje obim proizvodnje u industriji sa zastarelom tehnologijom i prevaziđenim proizvodima opadao brže nego u sektorima koji su uspeli da modernizuju opremu. bila su opterećena različitim dubiozama i neplaćenim dugovima.Kao što se vidi na grafikonu. u proseku. Brojna preduzeća. prodala deonice strateškim partnerima i na taj načinje privatizovala preko 75% srednjih i velikih preduzeća. . Od svih zemalja u tranziciji. a Rumunija (zahvaljujući nepostojanju finansijske discipline u javnom sektoru i odsustvu strukturnih reformi) i dalje. Ostale karakteristike ekonomske politike u zemljama SE bile su "meka budžetska podrška" nerentabilnim preduzećima u vidu bankarskih kredita. Bugarska i Rumunija su se najduže suočavale sa visokom inflacijom . Nasuprot tome. na primer. koja su ranije bila u državnom vlasništvu. Zemlje SE imale su. koje su uspele da dosegnu makroekonomsku stabilnost do sredine devedesitih. uvedu savremene metode menadžmenta i promene produkcione procese. zemlje CE su. zemlje SE su to uspele tek krajem dekade. da bi. ušle u drugu tranzicionu recesiju. četverogodišnju tranzicionu recesiju.

Vuković-Čotić) studiji: Strategija Srbije za ubrzanje pridruživanja SR Jugoslavije Evropskoj uniji. a zemlje SE su u tom pogledu dugo bile izuzetak. M. a time je povećana i produktivnost. Tako su neke zemlje ĆE registrovale za 50% višu produktivnost 1998. . * Ovo su bili izvodi iz priloga Instituta ekonomskih nauka (autora: S. Rumuniji i Albaniji) . Savina. Poenta je ovde u tome što sve pretpostavke uspešne tranzicije. redukovati obim "slabih" kredita u strukturi bilansa poslovnih banaka. po otpuštanju viška zaposlenih i po uvođenju ne samo moderne tehnologije nego i savremenog upravljačkog metoda u proizvodne procese. (pad tog učešća je naročito bio izražen u Bugarskoj. nego deceniju ranije. Skromnom rastu produktivnosti je doprinela i slaba investiciona aktivnost. D. sa izuzetkom Slovenije. moraju da temelje reformu svog finansijskog sistema na sledećim osnovnim premisama: postaviti centralnu banku kao politički nezavisnu instituciju. moraju da se ispune pre ili kasnije. maj 2002. pristupiti usavršavanju nerazvijene infrastrukture finansijskog sistema. presudno uticale strane direktne investicije) . Stamenkovića. sve zemlje u tranziciji. razviti nebankarske fmansijske institucije kao komplementarne poslovnim bankama. Kovačevića i G. što region SE nije uspeo da dostigne. Nasuprot ovim zemljama. prosečan odnos investicija prema GDP-u u zemljama CE je u pomenutom razdoblju povećan sa 19% na 28% (na šta su verovamo. Najzad (ali ne i po značaju) . reformi koje su neophodne za efikasniju proizvodnju. Međutim. Učešće investicija u GDP-u u zemljama SE je opalo sa 23%.Opadanje proizvodnje oborilo je i produktivnost. produktivnost je odmah pokazala osetan porast. usavršiti pravni okvir za ulazak novih banaka i rehabilitaciju postojećih bankarskih institucija. na oko 18% u 1998. koliko je iznosilo 1991. ma koliko neke od njih bile bolne. Upravo slaba produktivnost odražava izostajanje strukturnih reformi u SE. razviti finansijsko tržište*. Beograd.

Albanija Belorusija 68 18 40 105 653 162 70 15 90 101 201 90 73 -2 109 540 151 48 200 1 505 503 267 45 144 10 401 873 581 41 225 10 394 466 - 1999. Tabela 5.i nižu ukupnu proizvodnju u čitavoj deceniji. 1999.čini taj problem težim i bolnijim sutra. Odlaganje suočavanja sa činjenicom da postoje viškovi radne snage i čuvanje radnih mesta na kojima nema posla zarad socijalne pravde i mira danas . u međuvremenu. 1998. Ulaz SDi tokova i ukupnog SDI stanja u centralnu i istočnu Evropu.Odlaganje reformi. 1997. 425 697 2258 4028 16246 2441 19095 1885 2063 200 335 29979 5441 16541 2044 2997 3248 109923 Bosna i Herceg. 1998. 1991. World Investment Report. god. Moldavija Poljska Rumunija Ruska Fed. blaže doziranje neophodnih promena i njihova "postepenost" (odnosno razvlačenje na duži rok) imaju za zbirnu posledicu veću cenu tranzicije. Slovačka Slovenija Ukrajina Total 34 533 675 183 61 91 37 1658 770 1352 1382 2365 306 1822 2561 1. ogleda u zapadanju u drugu tranzicionu recesiju posle kratkotrajnog privrednog rasta na starim osnovama . Estonija Mađarska Letonija Litvanija Makedon. godina (milioni dolara) Zemlja Tokovi Ukupno SDI stanje Izvor: UNCTAD. strane 283-288 i 295-299. 983 2085 1935 1944 18255 45 180 382 521 274 366 1488 30 14 94 73 10 67 420 152 12 24 265 355 17 72 926 119 85 486 22 34 1625 181 265 4250 1715 3659 4. 1987 1992 pros. koja se. jer se. 1995. 1996. 498 4908 5129 7500 21722 1229 2063 961 1211 2016 2. u krajnjoj liniji. 479 6243 2183 2861 13389 168 195 251 177 466 322 2062 113 200 176 267 186 521 321 624 165 743 90 496 2359 2801 6975 14553 13141 19374 18680 22924 88253 . 1987-1999. suma izgubljenog kapitala povećava. 429 1301 2540 5108 13452 2339 4453 1. 2000. Bugarska Hrvatska Češka Rep.

Van sumnje je da usporavanjem tranzicije. ali u težim okolnostima. olabaviti monetarna politika. To bi značilo socijalni mir. odnosno restrukturiranja i prihvatanja drugih neizbežnih ali bolnih promena. Može se i pokrenuti ili povećati proizvodnja u nerentabilnim preduzećima za izvestan period. tako što će se omekšati finansijska disciplina. Pitanje brzine tranzicije nije stvar našeg izbora. Priče o slobodi izbora su samo politička manipulacija. Umesto investicionog zamaha i stabilnog rasta tokom druge polovine ove decenije imali bismo recesiju i pad standarda. može povećati naše zaostajanje i dobiti razmere katastrofe. posle decenijskog propadanja iz poznatih razloga i stanja u koje je dospela ekonomija. Koliko dugo? Posledice koje su iskusile neke zemlje već smo videli.U našem slučaju. gašenje neproduktivnih radnih mesta može da se odloži za izvesno vreme. Na kraju. Zato što smo startovali sa nižeg nivoa i zato što bi udeo investicija u bruto domaćem proizvodu ostao manji i od onoga u njihovom slučaju. Istorijska šansa koju imamo u ovom trenutku ne bi se smela prokockati. Samo što bi ta nova recesija u našem slučaju bila teža od njihove. možda i ispod današnjeg nivoa. nego našeg kašnjenja i dubine pada. ovo odlaganje neizbežnog. i politikom kursa olakšati položaj 'tradicionalnih" ali nekonkurentnih izvoznika. sve bolne reforme ponovo dolaze na red. .

Strane direktne investicije imaju potencijal da rapidno obnove privredu na regionalnom nivou. 3. promovišu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost. privatizacije. makroekonomske stabilnosti. politike aktivne konkurencije. za kratko vreme. Strane direktne investicije (SDII) predstavljaju sredstvo za privlačenje privatnih investicija u cilju održiveg razvoja. liberalizacije i pojednostavljenja pravnog sistema. prednosti SDI mogu se okarakterisati kroz intenzivnost otvorene trgovine i režima investicija. U ovakvom okruženju SDI igra ključnu ulogu u poboljšanju reagovanja SCG na prilike koje nudi globalna ekonomska integracija-cilj priznat kao ključni faktor u svakoj strategiji razvoja. omoguće izvoz roba i usluga na svetsko tržište. takođe. zastarela tehnologija i nedostak domaćeg kapitala. 1 Zašto su direktne strane investicije važne za SCG i kako ih privući Duboka ekonomska kriza koja je posledica desetogodišnjeg perioda izolacije i ratova. SDI omogućavaju bržu i efikasniju integraciju našeg tržišta u svetsku privredu. Kao posledica.5. da transformišu domaću ekonomiju i time. Što se tiče privatnog investicionog sektora. nameće činjenicu da bez stranih investicija SCG neće biti u stanju da razvije i modernizuje svoju ekonomiju. razvoj i razmenu znanja (know how) . SDI. . nego što bi se to postiglo uobičajenim tokovima trgovine.

zemlje (posebno Centralne i Istočne Evrope) se nadmeću za pružanje što povoljnijih uslova za ulazak stranog kapitala. a firme bi uvele napredni know-how i tehnike proizvodnje. te ne može da zadovolji potrebe velikih investicionih projekata. a domaća firma može imati dobiti od novih tehnika menadžmenta koje uvećavaju produktivnost. u proteklih deset godina. dolaskom inostranih firmi na naše tržište uvode se i zapadne tehnike menadžmenta.5. Alternativa kupovine prava na korišcenje tehnologije iziskuje teško dostupnu stranu valutu ili nepovoljne domaće kredite. Strana firma. mnoge firme u SCG. Šta više. nije pristupačna na domaćem tržištu. kasnije. Ovaj transfer znanja će biti od velike važnosti kada postojeće firme budu preuzete i reorganizovane od strane stranih investitora ili kada se sa stranim investitorima osnuju zajednička ulaganja. Ovo umanjuje sposobnost firmi da se nadmeću u inostranstvu za izvozna tržišta i doprinosi teškoći zemlje da dođe do čvrste valute. Strani investitori imaju pristup stranim izvorima kapitala i ne zavise od relativnog stagniranja domaćeg tržišta kapitala ili (ne) mogućnosti zemlje da generiše strani kapital putem izvoza proizvoda i usluga. što je dovelo do umanjene produktivnosti radnika i proizvodnje roba lošeg standarda. Kao direktan izvor stranog kapitala SDI rešavaju oba problema istovremeno. Predviđeno je da SDI rese ovaj problem. 2 Sve prednosti SDI Zbog svega što nose SDI. nisu bile u mogućnosti da unaprede opremu i tehnike proizvodnje. Treće. Drugo. pošto bi investicije trebalo da obuhvate naprednu tehnologiju. To bi omogućilo domaćim menadžerima da prihvate i ovladaju novim načinom organizacije poslovanja. čvrsta valuta koja je potrebna za investicije. Postoji dosta rasprava vezanih za prednost i značaj SDI koje možemo sumirati na sledeći način: Prvo. gde strane investicije zalsta transformišu "staro" tržište u slobodno tržište. . ili je do nje teško doći. SCG tržište kapitala još uvek nije (dovoljno) razvijeno. može imati dobiti od znanja i kontakta domaćih firmi. 3.

Ovim se dolazi do zaključka da. One privlače veoma mali broj dodatnih investicija i većinom predstavljaju izdatak za državni budžet. Zalsta. Time bi cilj promocije izvoza bio dodatni izvor strane valute. ne može se reći da sve SDI doprinose dostignućima. izabrani instrumenti moraju biti kritički ocenjeni kako bi se utvrdilo da korespondiraju cilju. koji ne predstavlja opterećenje za velike profite. tj profitbilne angažmane koji nemaju dugoročne pozitivne efekte na samu zemlju i samo troše konvertibilne valute umesto da budu njihov izvor. Time bi se povećao pristup spoljnim izvorima finansiranja. kvalitetni i ozbiljni strani investitori više će ceniti racionalniji poreski sistem.3. u poslednjih 10 godina dokazala su da većina poreskih šema koje uključuju stimulacije. Mogućnosti značajnijih dobitaka od trgovine ostvarili bi se bez relativno većih troškova. . koji je neutralan. kao izvorima kapitala. Niti jedna zemlja ne srne da dozvoli sebi da zanemari domaće poslovanje. Strane kompanije su u stanju da izađu u susret ovim zahtevima.3 Šta Srbija treba da uradi? Mnoge vlade i dalje pogrešno interpretiraju činjenicu da bi same poreske beneficije (kao što su poreske olakšice i slično) mogle privući SDI. Peto. zapadne firme bi sa sobom donele razvijene kanale distribucije i znanja o prodajnim mogućnostima na globalnim tržištima. Prisustvo stranih kompanija proces privatizacije i prestrukturiranja može učiniti efikasnijim tako što bi nalzgled novo privatizovane kompanije bile u stanju da ostvare svoj pun potencijal. kada se imovina prodaje po prvi put i kada je neophodno investirati da bi se proizvodnja reorganizovala i da bi se modernizovale prodajne linije. neki od vidova privatizacije zahtevaju velike sume kapitala i sposobnost analize ekonomskog potencijala preduzeća. a primarno kreiranih da privuku SDI.Četvrto. nedavna iskustva većine zemalja u razvoju i tranziciji. U stvari. 5. privlačnih po stimulacijama. Mnogi od projekata. jednostavno ne daju nikakve rezultate. Svakako. koji dozvoljava smanjenje normalnih troškova sa mogućnošću prenosa neto operativnih troškova. predstavljaju kratkoročne projekte. ukoliko se privlačnost SDI meri na osnovu prethodno navedenog.

Počev od 1. juna 2001. Srbija je ukinula beneficije poreskih olakšica za strane investitore, što ukazuje na kretanje u pravom smeru. Međutim, Vlada bi trebalo da preduzme dodatne korake i značajno uprosti poreski sistem uopšte. Uvođenje dugo čekanog poreza na dodatu vrednost u fiskalni sistem Republike Srbije je veliki korak napred i nikako ne bi trebalo dalje odlagati ovaj veoma važan potez. Planirani cilj je jasan i jednostavan fiskalni sistem (centralne i lokalnih vlasti) , s minimumom različitih dažbina i različitih stopa. To znači daje neophodno stvoriti uslove za podsticaje usmerene ka povećanju učestalosti stranih ulaganja i razvoju preduzemištva, podstaći ulaganja u mala i srednja preduzeća i druge vidove investicija primerene srpskom tržištu, ispitati mogućnost uvođenja posebnih podsticaja za mala i srednja preduzeća i dr. Radi podsticanja stranih ulaganja poželjno je da naša zemlja zaključi što veći broj međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, posebno sa zemljama iz kojih se očekuje značajniji priliv investitora. Stope doprinosa za socijalno osiguranje još uvek su visoke i neujednačene, što predstavlja dodatni teret za poslodavca - ulagača. Postupak prijave i plaćanja poreza na prihode ostvarene u inostranstvu nije do kraja razjašnjen. Oporezivanje vlasništva nad akcijama i udelima, kao i prometa hartija od vrednosti - predstavlja kočnicu razvoju tržišta kapitala. Slično važi i za prenos prava intelektualne svojine, kao bitan element tehnološkog i ukupnog privrednog razvoja. Privlačenje SDI u Centralnoj i Istočnoj Evropi postaje izuzetno konkurentno. Veoma jaka konkurencija postoji kod izvozno-orjentisanih investicija između sličnih i susednih zemalja koje poseduju prihvatljivu investicionu klimu u regionu. Srbija, Hrvatska ili Mađarska nisu konkurenti za fabriku Coca-Cola-e jer je proizvodnja orijentisana na domaće tržište, ali one mogu biti, na primer, konkurenti u proizvodnji automobila. Postojanje SDI je u srazmeri sa dobrim prilikama - ukoliko postoji više dobrih prilika biće i više SDI. Strane direktne investicije kreću se prema zemljama u kojima se investiciona klima poboljšava (ili je dobra) .

5. 3. 4 Strane direktne investicije, privatizacija i tržište kapitala (dosadašnja iskustva)

Republika Srbija je od 2001-2006.god. ostvarila značajan napredak osnovnih makroekonomskih i strukturnih indikatora. Ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda, uspostavljena makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je preko 400 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme i ostvaren je značajan napredak u sprovođenju reformi.

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. Posle dugotrajnog stagniranja, u makroekonomsku analizu naše zemlje uvrštena je kategorija stranih investicija. Pozitivan signal za investitore u Srbiji predstavlja izveštaj Svetske banke Doing Business 2006. – «Poslovanje u 2006.» u kojem se ocenjuje da je Srbija poboljšala uslove za poslovanje i da je od 175 zemalja, sa 92.pozicije prešla na 68.poziciju.

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. Ukupni rezultati reforme institucionalnog sistema u Srbiji prikazani su u Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD (Transition report, 2006) Indikatori tranzicije u Srbiji, 2006.
Reforma Sigurnost Privatizacija bankarskog Privatizacija tržišta i Ukupne malih i Restrukturiranje Liberalizacija Trgovinski Mere sistema i nebankarske infrastrukturne velikih srednjih privrede cena sistem konkurentnosti liberalizacija preduzeća finansijske reforme preduzeća kamatnih institucije stopa 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 1,00 1,00 2,00 2,33 2,33 2,67 2,67 3,00 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 3,67 1,00 1,00 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 1,00 2,67 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,67 1,00 1,00 2,33 2,33 2,33 2,67 2,67 1,00 1,00 1,67 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00

Izvor: Evropska banka za obnovu i razvoj, Transition report 2006.

Procesom privatizacije od 2001.god., strane investicije su imale permanentan rast kako se i odvijala prodaja kompanija, tenderskom procedurom, aukcijskom i prodajom manjinskih paketa akcija na Beogradskoj berzi. Do decembra 2006.god. privatizovano je nešto više od 1.450 kompanija. Najveći deo priliva stranih investicija u Srbiju do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došlo je putem privatizacije. Najveće pojedinačne strane direktne investicije u Srbiji kao deo privatizacije, 2002-2006.
Vrednost investicije (u 000 evra) 126 518 87 210 100 20.2 49.5 152 73 1.513 122 385 460

Godina 2002

Domaća kompanija Beočinska fabrika cementa Duvanska industrija Niš

Strana kompanija Lafarge Phillip Moris British American Tobacco LukOil CIMOS ATB Nova Ljubljanska banka Alpha Bank Erste Bank Telenor San Paolo INI NBG Stada

2003

Duvanska industrija Vranje Beopetrol Livnica Kikinda Sever Subotica Continental banka Ju banka Novosadska banka Mobi 063

2004

2005

2006

Panonska banka Vojvođanska banka Hemofarm

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u RS za period 2000-2006.
SDI u Srbiji 2000-2006
4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 4.000

u milionima USD

1.360 50 2000 165 2001 475

1.481 966

2002

2003

2004

2005

2006

.

Izvor: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije Priliv stranih direktnih investicija u Republiku Srbiju prema zemlji porekla 2000-2006.
SDI prema zemlji porekla 2000-2006

Holandija Austrija Nemacka Grcka Slovenija GB Kipar Francuska Svajcarska Ostali

20,94% 2,79% 4,29% 4,50% 4,64% 6,65%

21,71%

13,01% 11,47%

9,99%

Izvor: Narodna banka Srbije – Centar za istraživanja

DIV Velika Britanija Duvan Privatizacija 87 Ball Corporation SAD Pakovanje Greenfield 80 Erste bank .Livnica Kikinda Slovenija Automobili Privatizacija 100 Airport City Izrael Nekretnine Greenfield 100 Carlsberg .Delta banka Italija Bankarstvo Akvizicija 333 Merkator Slovenija Trgovina Greenfield 240 Lukoil . Agencija za garantovanje investicija (MIGA) u okviru Svetske banke. Kompanija Zemlja porekla Industrija Vrsta SDI Vrednost Telenor .BFC Francuska Cement Privatizacija 126 CIMOS .Novosadska banka Austrija Bankarstvo Privatizacija 73 Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. krajem 2006.Najveći strani investitori u Republici Srbiji 2002-2006.Apatinska pivara Belgija Piće Akvizicija 430 Banca Intesa . Srbija zauzima gotovo ravnopravno mesto sa ostalim članicama ovog regiona.DIN SAD Duvan Privatizacija 518 Stada .Hemofarm Nemačka Farmacija Akvizicija 475 InBev .513 Philip Moris .Novi Popovac Švajcarska Cement Privatizacija 185 Alpha Bank .god.Kosjerić Grčka Cement Privatizacija 94 BAT .Mobi 063 Norveška Telekomunikacije Privatizacija 1. sa tendencijom rasta.Pivara Čelarevo Danska Piće Akvizicija 95 Titan .Vlasinska SAD Piće Akvizicija 142 Lafarge .Sartid SAD Gvožđe Akvizicija 150 Metro Cash&Carry Nemačka Trgovina Greenfield 150 OMV Austrija Nafta Greenfield 150 Coca Cola . Prema ovom izveštaju u poslednjih nekoliko godina. . uradila je kratak pregled investicionih projekata u jugoistočnoj Evropi u kojem je obuhvaćena i Srbija.JU banka Grčka Bankarstvo Privatizacija 152 US Steel .Beopertol Rusija Nafta Privatizacija 210 Holcim .

Najveći uticaj na realan rast dobiti privatizovanih preduzeća i njeno povećano učešće u bruto društvenom proizvodu (sa 0. razvoj tržišta kapitala i nediskriminacija svih učesnika na tržištu. ukupna vrednost prometa svih hartija od vrednosti. a preostalo je još oko 400 kompanija. Akcijski fond RS (jedna od institucija za sprovođenje privatizacije u Srbiji.god. Istorijski dan za razvoj tržišta kapitala u Srbiji bio je 30. kada je Akcijski fond izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i na taj način uticao na pretpostavke unapređenja berze i razvoja finansijskog tržišta.45% u 2006. a danas više od 1.Upravo kroz proces privatizacije manjinskih paketa akcija iz državnog portfelja razvijalo se tržište kapitala. s tim što je atraktivno oko 150 kompanija.500 kompanija. kada je izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i sve do danas uspešno ispunio zakonske principe i načela. Do tada se na Beogradskoj berzi trgovalo akcijama 2-4 kompanija – sporadično.5 miliona evra. maksimizacija prihoda.april 2002.80% u 2002. . Po svim parametrima (tržišna kapitalizacija na berzi. Akcijski fond je od početka rada privatizovao oko 700 kompanija (manjinskih paketa akcija) iz svog portfelja sa prihodom od 450. priliv investicija.. a po zakonu Akcijski fond proces prodaje akcija iz svog portfelja bi trebalo da završi do kraja 2008. pored Agencije za privatizaciju) odigrao je pionirsku ulogu u formiranju tržišta kapitala u Srbiji od 2002.god. na 1. broj listiranih kompanija na berzi) postignut je permanentan rast tržišta kapitala iz godine u godinu.god. godini) imala su preduzeća privatizovana preko Akcijskog fonda RS.

3 milijarde evra. investicionim fondovima i penzijskim fondovima. slede Komercijalna banka. Učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju na berzi iznosio je 51%. a ostvaren je kroz 138. osiguravajućim društvima.3 milijarde evra.god. i u okviru njega posebno tržišta kapitala. Kulska banka i Nacionalna štedionica. što predstavlja povećanje za 13% u 2006. Agrobanka. Dalje reforme ovog sektora sprovodiće se u cilju jačanja konkurencije banaka i formiranja modernog finansijskog sistema kao podrške privrednom razvoju. Zakonska regulativa (Zakon o investicionim fondovima. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosila je u 2006. čime će se povećati likvidnost finansijskog tržišta i smanjenje rizika investiranja. Akcije su u ukupnom prometu na berzi učestvovale sa 88%. Najveći obim trgovanja zabeležen je u trgovanju akcijama AIK Banke iz Niša.god.. a prometom koji je iznosio oko milijardu evra. Razvoj finansijskog tržišta. tako i inostranom kapitalu.) omogućiće kako domaćem.Promet na Beogradskoj berzi iznosio je više od 1. . u odnosu na prethodnu godinu.000 transakcija. Vlada Republike Srbije će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama.god. odvijaće se u pravcu jačanja osnovne funkcije finansiranja realnog sektora..g. u odnosu na 2005. Obveznice sa prometom od 149 miliona evra zabeležile su rast od 36% u 2006. Cilj je da se unapredi u moderan i efikasan sektor koji će pružati sve kvalitetne finansijske usluge. izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. lizing društvima.god. Bankarski sektor ulazi u završnu fazu reformi započetih 2001. 10. da na tržištu kapitala pronađe prinosno atraktivne hartije od vrednosti (posebno kada se u okviru strateških odluka o privatizaciji javnih kompanija u ponudi na berzi nađu i te kvalitetne hartije od vrednosti).

Zemlje sve više i više. b) izbegavanje preteranih restrikcija (npr. U navedenim osnovama investicione klime treba dodati i važne činioce koji bi omogućili lakši izvoz . adekvatne usluge podrške poslovanja. ali nisu sve aktivnosti podjednako privlačne za strane investitiore. obrazovana radna snaga. Po definiciji. SCG je u prednosti jer poseduje mogućnost da uči na greškama i uspesima zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su u procesu tranzicije 10 godina. finansiranje.5. Pretpostavlja se da je to produkt finansijske krize u Aziji i Rusiji i taj značaj raste zahvaljujući trenutnom usporavanju svetske ekonomije. Rusija. multinacionalne kompanije su pod konstantnim pritiskom od strane konkurenata i ne mogu i ne smeju sebi da priušte da se zadovolje manjim delom tržišta. Značaj političke stabilnosti i pravnog sistema je čak porasla od 1998. čak i ako mogu da profitiraju na zaštićenom tržištu. moderna internacionalna infrastruktura transporta. Samo šačica zemalja je nasledila investicionu privlačnost. moraju nuditi potencijalnim investitorima potrebne uslove da bi bili konkurentni na stranim tržištima. savremena postrojenja za internacionalnu komunikaciju i pouzdanu infrastrukturu u globalu. pristup konvertibilnoj valuti ili režimu povraćaja profita) i regulacija. iako ima veliko tržište i puno prirodnih resursa nije privukla dosta SDI. koja je dovoljno snažna da privuče bilo koju značajniju sumu SDI-ja bez bazičnih postulata. c) postojan i funkcionalan pravni i poreski sistem. eliminacija ekstra poreza. međutim. godine. . kvota i ostalih izvoznih ograničenja. Na ovim postulatima SCG mora da radi svakoga dana. kao što je Kina. koja se može dodatno obučavati i koja će raditi po zakonima i pravilima koji omogućuju fleksibilnost. svaka zemlja ima komparativne prednosti u nečemu. Zbog globalizacije zahtevi postaju sve stroži . pristup neophodnim uvoznim proizvodnim sredstvima po svetskim standardima i cenama. 5 Šta je dobra investiciona klima? Polazne osnove za investicionu klimu su: a) stabilna politika i vlada koja bi bila u stanju da proizvede stabilne i razumne ekonomske smernice.kompanije i firme su sve manje i manje zalnteresovane da proizvode po nižim cenama i slabijem kvalitetu nego što su to internacionalni standardi. poslovno transparentna vlada koja drži obećanja i olakšava poslovanje privatnih kompanija u okruženju otvorenog tržišta. 3. Šta više.pod time se podrazumeva stabilna i ne precenjena valuta.

5. 51. 29. Country Austria Greece Croatia Slovakia Italy Slovenia Germany The Netherlands Cypress USA Luxemburg Hungary Russian Federation Switzerland Republic of Srpska Lichtenstein Belgium Great Britaln Czech Republic France Macedonia Bosnia and Herzegovina Canada Denmark Panama Romania Norway Israel Sweden Bulgaria Spaln Ireland Letonia Monaco Virgin Islands China Honduras Finland Poland Armenia Liberia Anguilla Albania Belize Dominican Republic Japan Kazakhstan South Korea Mauritius UAE Turkey Australia Singapore Ukralne Cayman Islands Nigeria Marshal Islands Portugal Vietnam Syria Uruguay TOTAL Janyary – July 2002 16. 23. 41. 19. 46. 227 1. 970 12. 14. 47. 27. 038 962 921 609 454 269 235 228 162 138 114 103 91 72 67 64 36 31 15 10 9 6 5 5 5 3 3 3 3 3 3 3 3 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 237. 52. 39. 26. 743 72. 360 . 923 8. 731 15. 33. 296 2. 2. 10. 36. 12. 56. 814 1. 234 7 914 4. 34. 37. 59. 9. 722 26. 22. 57. 346 36 0 0 47 6 73 73 0 80 4 3 0 0 2 12 0 9 135 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 14 7 1 0 3 954 10 2 3 3 1 3 243. 3. 53. 54. 538 1. 7. 31. 55. 18. 61.Foreign Direct Investment in the Republic of Serbia. by countries for the period January-July 2003 *according to the data of commercial banks* . 60. 58. 755 540 622 118 1. 562 23 86. 35. 13. 715 13. 32. 033 4. 748 1.Izvor NBS Nr. 148 2. 40. 48. 4. 21. 411 8. 11. 25. 302 7. 155 288 38. 8. 764 929 54 238 4. 49. 45. 16. 17. 932 11. 15. 357 2003 70. 1. 43. 398 39. 28. 50. 507 5. 44. 42. 167 1. 958 2. 6. 30. 104 3. 622 3. 24. 20. 38.

predstavljaju činilac koji je omogućio veću propulziju zapošljavanja nego što bi ona inače bila moguća pri datoj faktorskoj produktivnosti. To potvrđuje praksa zemalja u tranziciji. . kada se aktivira otplata nasleđenog duga. naročito posle 2005. Podaci za 1999. Time nije umanjen značaj domaće akumulacije kao komponente investicionih ulaganja. 5% izvoza pripadalo multinacionalnim preduzećima. Nedovoljna domaća akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala. u Poljskoj 60%. Aktivirana je.5. Poželjan cilj je da dođu savremene tehnologije i proizvodna i upravljačka znanja sa kapitalom uloženim u prerađivački (proizvodni) sektor. Multinacionalne kompanije koje ulažu kapital imaju bolji pristup inostranim tržištima i dominantno su orijentisane na izvoz. Tako se spirala proizvodnja-štednjainvesticije-proizvodnja kreće ka sve nižim nivoima. pad agregatne proizvodnje i zaostajanje izvozne konkurentnosti. takode. Neposredne negativne posledice su: usporavanje rasta. bilo da je reč o tekućoj štednji ili o tezaurisanoj štednji. u Sloveniji 30%. dok su ova preduzeća zapošljavala između 27% (Češka) i 47% (Mađarska) ukupne radne snage. U 2003. Može se proceniti da komercijalno kreditno zaduženje ne sme preći 10% ukupnih potrebnih investicija tako da najveći deo priliva stranog kapitala mora biti u obliku direktnih investicionih ulaganja. zahvaljujući značajnim privatizacijama. 4 Strane direktne investicije i nacionalna komponenta investicija Proces dezinvestiranja trajao je duže od dva tehnološka ciklusa kroz koja su u međuvremenu prošle evropske zemlje. kao prvu pretpostavku za trajno prevođenje stope ekonomskog rasta na viši nivo. u Mađarskoj 89%. jaka veza između slabog ekonomskog rasta i investicija zbog nemogućnosti značajnijeg povećanja štednje (akumulacije) za pokretanje novih investicija. Struktura priliva inostranog kapitala detenninisana je nasledenim spoljnim dugom i sagledivim mogućnostima servisiranja spoljnog duga (starog i novog zaduženja) u godinama koje dolaze. tj. SDI u Srbiji dostiže preko 1200 miliona dolara. godinu govore da je u Češkoj 60.

Estonija. Ovo se objašnjava time da strani investitori nastoje da izvedu što potpunije strukturne promene u preduzećima redukujući broj zaposlenih na nivo koji je optimalan sa stanovišta karaktera i obima proizvodnje a ne sa stanovišta socijalne sigurnosti. Krajnji efekat SDI je podizanje efikasnosti ukupne privrede: preduzeća sa stranim kapitalom su motor koji i drugi moraju da slede kako bi postigli konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Uočen je naročito bitan pozitivni efekat na razaranje monopoloidne strukture privrede. ovo je rezultiralo visokim stopama rasta brutodomaćeg proizvoda i porastom standarda. bez administrativnih odugovlačenja pri registraciji.SDI su u zemljama tranzicije snažno povećale produktivnost. . od dva do tri puta u preduzećima na koja su bile usmerene. izvozu. prinudu da se razvija tržišna kultura i tržišne institucije kao i kroz odgovarajuću pravnu i administrativnu zaštitu tih institucija. Zajedno sa novom tehnologijom to objašnjava natprosečnu produktivnost preduzeća sa inostranim kapitalom. zapošljavanju. Poljska. obezbeđivanju potrebne pravne zaštite. . Direktne investicije daju tzv. Najbolje rezultate u tranziciji ostvarile su upravo one zemlje koje su primile najviše stranih direktnih investicija per capita (Mađarska. repatrijaciji profita. kroz razvoj ekonomije obima. ) . dinamičke efekte koji uključuju inteziviranje konkurencije kroz liberalizaciju trgovine. Strane investicije zahtevaju sprovodenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. Stvaranje povoljne klime za SDI prevazilazi standardne makroekonomske pretpostavke. efikasan bankarski odnosno finansijski sistem. Češka. koja je osnovni preduslov povećanja SDI. Zajedno sa komparativno jeftinom radnom snagom. .

Pozitivan činilac za Srbiju je geografska blizina tržišta na koja se mogu plasirati proizvodi preduzeća sa stranim kapitalom. servisne službe. 4) motiv razvoja inostranog ulagača. tj. rokovi. Ono što je bitno u ovom momentu za Srbiju. Ovi preduslovi se nalaze u domenu: razvojne politike. kao što su kvalitet. ) . (Necenovni faktori konkurentnosti. Srbija takođe ima komparativne prednosti. Približavanje Evropskoj uniji pod uslovom nastavka reformi je svakako podsticajno. Ekonomska politika mora favorizovati sve one mere koje doprinose povećanju dodate vrednosti po zaposlenom. većoj produktivnosti koja je jedini uslov rasta zarada bez koga nije moguće postići zalnteresovanost zaposlenih za bolje privređivanje. atesti i međunarodni standardi nisu sami po sebi dovoljni ako se ne mogu amortizovati visoki relativni troškovi višim obimom proizvodnje na datom nivou konkurentnih cena. jeste stvaranje preduslova koji sada nedostaju da bi se obezbedila kritična masa investicija. Posebno je značajno to što Srbija ima jeftiniju radnu snagu u poređenju sa tranzicijskim zemljama centralne Evrope. Srbija je za inostrane investitore zanimljiva sa stanovišta sva Četiri moguća motiva: 1) motiv značajnog širenja tržišta. na šta takođe upućuju iskustva uspešnih zemalja u tranziciji. ekonomske politike i dogradnje mstitucionahio-pravnog sistema. Održanje ili povećanje konkurentnosti podrazumeva veću produktivnost koja može amortizovati rast troškova.Nema razloga da svi pozitivni efekti SDI izostanu u privredi Srbije. 3) motiv veće efikasnosti. dizajn. 2) motiv prirodnih resursa. Druga ključna razvojna komponenta je podizanje udela malih i srednjih preduzeća na više od polovine učešća u GDPu.

4. 5%. Drugi cilj . i dalje po 5% do 2010. povratno. 2. 5. obezbeđenje realnog rasta GDP-a. obezbeđenje održivosti platnog bilansa tj. tj. (sa nivoa od 17. na 4. njihov udeo u GDP-u je postavljen komparativno sa tranzicijskim zemljama centralne Evrope koje su u godinama tranzicije dostigle nivo od preko 25% GDP-a. na nivo od 20% u 2005) . godini. 4.5. 1 Investicije i održivost spoljnog duga Projektovanje makroekonomske slike u godinama koje dolaze (do 2010. Najveći rast investicija. održive proporcije spoljno-trgovinskog deficita u GDP-u i pokrivanja platnobilansnog deficita. od oko 18. 3. 6. platni bilans zemlje i bilans štednje i investicija. 5% do 2006. 5% učešća u GDP-u za 2004. stvaranja akumulacije za rast investicija odnosno održanje dostignutog nivoa ili ubrzavanje privrednog rasta. potrebnog rasta izvoza. obezbeđenje cenovne i monetarne stabilnosti. predviđen je u 2005. ) suočava Srbiju sa problemom obezbeđivanja potrebnog nivoa investicija kao jedine poluge održivog razvoja i rasta bruto-domaćeg proizvoda te. obezbeđenje spoljne likvidnosti zemlje. servisiranje dugova (odgovarajući limiti stope servisiranja duga) i s tim u vezi obezbeđenje potrebne strukture priliva inostranog kapitala (dominantna komponenta SDI) . . U ostalim godinama realni rast bi išao po oko 10% godišnje. Projekcije sadrže tri bilansne međusobno povezane komponente: bilans upotrebe GDP-a. graduiranim rastom postavljenje cilj od 25% u 2010. S obzirom na nizak polazni nivo u našem slučaju od oko 16% učešća investicija u 2001 .nivo investicija tj. Polazi se od ciljeva održivog razvoja: 1. obezbeđenje potrebnog nivoa investicija za održivi rast i razvoj u svim perfomansama ekonomije o kojima je bilo reci po uzoru na uspešne tranzicijske zemlje centralne Evrope. Prvi cilj je postavljen tako da realni rast GDP-a ide od 4% u 2004.

8 3. 6 10 12. 1 20. Održivost platnog bilansa podrazumeva postepeno spuštanje udela spoljnotrgovinskog deficita u GDP-u od sadašnjih 22% (u 2003. Bruto domaći proizvod (GDP) i njegova upotreba 2003 Stope rasta GDP godišnji rast. realno potrošnja investicije Izvoz robe i usluga. rast dolarske vrednosti Udeo u GDP. videće se na bazi bilansa investicija i štednje. 1 22. 5 9. ) na 12% u 2010. 6 6 2006-7 2008-10 4. 3 0. 0 5 5 4. 4 19. 0 5 * glavnica i kamata prema izvozu robe i usluga S tim u vezi je i kalibracija ukupne potrošnje (lične i kolektivne javne) tj. 0 8. 1 24. 2 4. 3 13. 4 8 2004 4 1. . 0 5. 1 22.Tabela 7. 8 7. 8 17 6. saglediva projekcija održiveg makroekonomskog razvoja sa ključnim akcentom na potrebi dizanja nivoa investicija koji diktira usporeniji rast potrošnje u odnosu na rast GDP-a. 2 7 2005 4. 5 18. 9 13 2. 3 12. sagledana neophodnost podizanja nivoa tekuće domaće štednje ali. 3 11. 3 25. 7 6. 2 11. 9 8. rast dolarske vrednosti Uvoz robe i usluga. 5 3. 9 19. 3 12. 2 21. 1 2. Time je. u % Deficit robe i usluga Deficit tekućih transakcija platnog bilansa Servisiranje duga Stopa servisiranja duga Godišnja stopa inflacije 3 4. 4 2 10. da to nije dovoljno već se moraju uspostaviti uslovi aktiviranja tezaurisane domaće štednje. 4 3. 9 0. 1 0. 0 19. u stvari. 6 23. realno Domaća tražnja. 8 9. 8 2. 6 10. 5 5.

kritični period je 2007-2009. Što se tiče spoljne likvidnosti.Za obezbeđenje prethodno navedenih ciljeva je sagledan potreban rast izvoza u narednim godinama. 3 . 2 8. 3 13. 8 4. 2 22 -3. 8 20 -6. 5 -20. 6 10. kada stopa servisiranja duga dostiže kritičnih 25%. Bilans investicija i štednje (učešće u GDP-u %) 2003 Bruto domaća štednja Neto faktorski dohoci Brulo nacionalna štednja (S) Bruto danas investicije (I) S-I Inostrana štednja Inostrana štednja koja uključuje donacije Neto izvoz robe i usluga -5. 8 3. 2 6. 2 18. Tako je neophodni priliv SDI ocenjen na oko 1. To je i razlog postavljanja ciljne strukture priliva inostrane štednje najvećim delom u obliku stranih direktnih investicija. 2 13. 2 6. 6 -16 2010 13 12 25 25 0 0 0 -12. To podrazumeva godišnji rast izvoza robe i usluga od 20% u 2004. 7 -21. Prema opisanom scenariju ciljeva i projektovanih performansi izvedeni bilans investicija i štednje je sledeći: Tabela 8. 4 6. 7 2005 0. 5 2007 6 12. 8 2004 -3. a 35% učešća izvoza robe i usluga. 5 -7 7 8. 7 -19. 2 16. Na kraju perioda on treba da dostigne učešće robnog dela u GDP-u od 25%. 2 milijarde dolara (ili oko 5% GDP-a prosečno godišnje. 8 10. Monetarna i cenovna stabilnost i značajan priliv SDI su conditio sine qua non makroekonomske održivosti razvoja i finasijske likvidnosti. 5 13. 2 7. do 12% u 2010 . 5 17. 4 15. a opterećenje GDP-a servisiranjem duga oko 8% .

50-8. i 2004. ) stopa servisiranja duga u 2007-9 je u zoni 25-26%. Sada se u kritičnim godinama stopa servisiranja duga penje na kritičnu granicu. upravo u tim godinama u kapitalnom bilansu nedostaje priliv od 200-300 miliona dolara. opterećenost GDP-a se kreće od 7. godini realno nije. godini. i 35% u 2010.Pitanje održivosti spoljnog duga je zaoštreno u odnosu na procene sa početka 2003. na 6% u 2006. 8 na 4. Ovaj pomak iz sadašnje perspektive može izgledati neostvariv. Prema prikazanom bilansu. I jedno i drugo zahteva. a procene govore da investiranje u 2003. Podizanje izvoznog cilja na 33% u 2007. Da bi se to postiglo trebalo bi da budu ispunjene prilično tešeke pretpostavke. 8-5 meseci. stabilizaciju političkih i ekonomskih institucija i smanjenje rizika investiranja. Sa predviđenim izvoznim ciljem (30% GDP-a u 2007. ali je tada nedostajuće pokriće u prilivu kapitala reda veličine 400 miliona dolara godišnje. ali ne i opterećenja GDP-a otplatama. godine zbog nižeg nivoa GDP-a u 2003. posle po 15%. i procenjenog nižeg nivoa u naredne dve godine i zbog podbačaja izvoza u 2003. resilo bi problem stope servisiranja duga. Izvoz bi u ovoj varijanti rastao (u dolarima) oko 20% u 2006-7. Tekuća domaća štednja je još uvek negativna u 2003. 2% u odnosu na GDP postane pozitivna i zahvati 3. i na 7% u 2007-2009 ovaj se problem rešava. već u naredne tri godine (2004-2006) tekuća domaća štednja bi trebalo da od negativnih 3. odnosno punu sigurnost u plaćanju obaveza u tekućem poslovanju i u servisiranju duga. 3%. startni formirani nivo potrošnje je dominantan u strukturi ukupne tražnje. Podizanjem rasta GDP-a na 5% u 2005. Nedostajući kapital u platnom bilansu se može pokriti odgovarajućim povećanjem SDI. ili eliminisati sniženjem ciljanog pokrića uvoza robe i usluga sa 5. 5 procentnih poena. . i na 40% GDP-a u 2010. kao čvrstu pretpostavku. da bi ukupan bilans bio zatvoren. Osim toga. opterećenje GDP-a je podignuto za oko 1. što znači da se deo prispelog kapitala iz inostranstva odliva u potrošnju. 70%) . ili je tek neznatno veće nego u prethodnoj godini. Formirani nivo investicija je nedovoljan.

Dve su grupe uslova: (1) Prva grupa uslova tiče se ubrzanja reformi sistema. Pitanje proporcija u ukupnoj budžetskoj potrošnji je takođe otvoreno kao i pitanje budućeg funkcionisanja javnih fondova. kao i sa delimičnim investicionim usmeravanjem onog dela SDI po osnovu privatizacije kojim disponira država. (Procene ove štednje se kreću od 2. razvoja integralnog tržišta sa ciljem bitnog povećanja sigurnosti uloženog kapitala.Postavlja se pitanje. tezaurisane štednje stanovništva. postati ograničenje privrednog rasta. Ono što je jednostavno u bilansnim projekcijama uzeti u obzir jeste aktiviranje tzv. 5 milijardi do 4 milijarde evra. a kapitalni priliv u platnobilansnim projekcijama učinio obilnijim. U ekstremnom slučaju bi nova kriza u ovom sektora mogla dovesti do odliva domaće štednje. ) Aktiviranje domaće štednje u predstojećem investicionom ciklusu zahteva iste ili slične preduslove kao kad je reč o SDI. Institucionalne i regulatorne reforme u finansijskom sektoru se moraju ubrzati jer će on. povećanje efikasnosti finansijskog sektora u smislu smanjivanja troškova posredovanja i povećanja efikasnosti alokacije štednje postaje uslov za aktiviranje održiveg nivoa agregatne domaće štednje. ) U tom slučaju bi se donekle uskladio rast lične potrošnje sa rastom GDP-a. svojom niskom efikasnošću. usporila bi se dinamika tekuće štednje. (Karakter priliva iz tezaurisane štednje je isti kao i kada je reč o inostranom prilivu kapitala. Restrukturisanje javnih preduzeća je u tom pogledu neizbežno. (2) Druga grupa uslova direktno je povezana sa propulzijom generisanja domaće štednje i aktiviranja tezaurisane štednje. . Ovi uslovi se svode na reforme javnog sektora u delu koji se odnosi na redukciju udela ukupne javne potrošnje u GDP-u. Nadalje. šta je mogući supstitutivni izvor investicionog kapitala koji bi sagledani bilans investicija i štednje učinio realnijim u pogledu dinamike bruto domaće (tekuće) štednje.

5. 5 Nagli pad SDI u zemlje proširenja EU u 2003.
Nalazi ankete 500 globalnih investitora poklapaju se sa rezultatima analize ekonomskih i poslovnih trendova i predviđanja za strane direktne investicije (SDI) koje je sproveo Economist Intelligence Unit (EIU) *. Ova anketa pokazuje da će istočno-evropske zemlje članice EU biti u gubitku u odnosu na Aziju kao omiljenu destinaciju za SDI. Zemlje proširenja su u najvećoj meri već iskoristile investicione koristi od integracije. Dalje pozitivne promene poslovnih sredina vezane za članstvo od 1. maja biće male. Moguće dodatno umanjenje poslovnog rizika (barem kod malih investitora) i uticaj punog pristupa zajedničkom tržištu na SDI delovaće kao protivteža posledicama većih zarada, prihvatanju aspekata pravila EU koja ograničavaju poslovanje kao i mogućnost usporavanja procesa reformi nakon proširenja. Nove istočno-evropske zemlje članice će morati naporno da rade kako bi ostale privlačne za strane investitore, poboljšale svoje poslovne sredine i održale konkurentnost. Zemlje proširenja su privukle oko 158 milijardi dolara direktnih stranih investicija između 1990. i 2003, više od 60% ukupne količine SDI koje su pristigle u 27 tranzicionih ekonomija istočne Evrope. Ipak, 2003. priliv SDI u ove zemlje se više nego prepolovio na 11, 4 milijarde dolara od najveće dostignute količine od 23, 6 milijardi dolara u 2002. Priliv u druge delove istočne Evrope se održao, što pokazuje da je ovaj proces tek u povoju, koji će se tek zahuktati relokacijom nekih jeftinijih aktivnosti dalje na istok.

* World investment prospects 2004, izveštaj Economic Intelligence Unit-a

Došlo je do kolapsa u prilivu SDI u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Litvaniji u 2003. Nije jedini razlog opadanja SDI, glomaznost velikih privatizacija i odugovlačenje u prodaji preostale državne imovine 2003. Priliv u 2003. je bio takođe dosta ispod prosečnog godišnjeg priliva SDI u zemlje proširenja između 1995-2002 od 14, 2 milijarde dolara. Ulaganja u sasvim nove poduhvate su takođe zatajila. Nagli pad u prilivu SDI u zemlje proširenja u 2003. takođe može da se shvati kao najava trenda koji će dovesti do trajnog pomeranja geografske distribucije SDI u istočnoj Evropi. Očekuje se da će se priliv SDI na srednji rok u nove zemlje članice EU oporaviti od depresije iz 2003. Zdrave poslovne sredine će nastaviti da preferiraju zemlje proširenja od mnogih novonastalih tržišta. Njihova lokacija daje ovim zemljama trajnu prednost nad južnim članicama EU kao što su Grčka, Portugal i Španija. Ipak, mogućnosti za privatizaciju u većini zemalja proširenja su se stanjile i značajna povećanja plata proteklih godina su umanjila nekadašnje konkurentne prednosti. Ovo poslednje nije nadoknađeno dovoljno brzim prelazom na proizvodnju sa većom dodatnom vrednošću koja je manje osetljiva na cenu radne snage. Za zemlje proširenja opasnost od odliva onih oblika SDI koje su osetljive na cenu u još jeftinije zemlje je veća od bilo kakvog obećanja većeg premeštanja investicija sa Zapada u ove zemlje. Zemlje proširenja su već stekle slobodan tržišni pristup EU pre samog članstva (ključni faktor kod donošenja odluka u vezi sa SDI) . Dalja liberalizacija nakon članstva biće relativno mala. Članstvo u evro zoni će najverovatnije dati novi značajni podstrek za DSI u regionu, ali ovo je kratkoročna mogućnost samo za zemlje Baltika. Pripreme za priključenje EU su delovale kao "oslonac" za poslovno orijentisane reforme, ali će dobijanje članstva ukloniti mnogo discipline u kreiranju poslovne politike.

Harmonizacija EU nameće značajan trošak sredstava, dok mnogi propisi EU smanjuju fleksibilnost i nameću pozamašan trošak za kompanije. Članstvo u EU takođe zahteva uklanjanje posebnih pogodnosti za strana ulaganja. Želja za članstvom u EMU i nominalna konvergentnost će možda ići na račun stope prave konvergentnosti u skorije vreme. Stvarni porast vrednosti valuta će odvratiti neke direktne investitore. Postoji opasnost da članstvo u EU i razočaranost rezultatima, naročito kratkoročno, možda podstakne nezadovoljstvo i populizam širom regiona. Politički sistemi zemalja proširenja su sada najverovatnije dovoljno stabilni da se odupru ovim izazovima, ali jedna vrsta političkog rizika koja, činilo se nestala iz regiona, se ponovo pojavila. Pod uslovom da postoji visok stepen pristupa tržištu putem liberalizacije trgovine, ne postoje sigurni dokazi da bilo kakav dalji nezavisni uticaj EU proširenja kao takvog na DSI može da se izdvoji. Ranija proširenja ukazuju na samo slabu povezanost proširenja i SDI. Uprkos najavama masovne relokacije stranih investicija u nove članice EU, priliv SDI u istočnu Evropu je mali u odnosu na priliv u EU-15 i ostaće takav pošto priliv u razvijene zemlje dominira globalnim SDI. U proteklih pet godina, od 1999. do 2003. , priliv SDI u zemlje proširenja iznosio je manje od 4% ukupnog priliva SDI u EU-15 u toku istog perioda. Predviđen priliv u zemlje proširenja 2004. -2008. predstava manje od 5% ukupno predviđenog priliva SDI u EU-25 u tom periodu. Male baltičke ekonomije rastu veoma brzo i kod takvih malih ekonomija nekoliko velikih poslovnih dogovora može da ima ogroman uticaj. Slovačka je nedavno ubrzala reforme a što je još važnije održava mnogo niže plate od ostatka centralne Evrope i postaje regionalni centar automotorne industrije. To će najverovatnije pomoći da se održi priliv SDI na visokom nivou u nekoliko narednih godina. Najveći potencijalni problemi pogađaju najveće tri zemlje - Mađarsku, Poljsku i Češku.

Prosečni godišnji priliv SDI u zemlje proširenja u 2004 - 2008. se predviđa da će biti oko 20 milijardi dolara. Očekuje se da će SDI dostići vrhunac 2005 - 06. sa okončanjem nekih velikih neisplaćenih privatizacija. Posle toga investicijama će dominirati ponovo uložene zarade i nastavak investicija postojećih SDI poduhvata. Udeo zemalja proširenja u istočno-evropskom regionalnom zbiru se očekuje da opadne ispod 50% u poređenju sa udelom od skoro dve trećine u periodu pre 2003. Ekonomije Balkana i zemalja ZND poput Ukrajine i naročito Rusije će povećati svoj udeo u regionalnim SDI. Cena radne snage je sada manja prednost nego u prošlosti kod većine zemalja proširenja, iako je to i dalje jedan faktor koji je važan za SDI. Zarade su i dalje dosta ispod zapadnoevropskog prošeka, ali i dalje dosta iznad nivoa mnogih drugih novih tržišnih destinacija u istočnoj Evropi i Aziji. Predviđene SDI za zemlje proširenja bile bi 25-33% veće ako bi cena zarade ostala pri jeftinijem kraju raspona plata istočne Evrope (prošek, tj. srednja, mesečna bruto zarada od 300 ili 400 dolara u poređenju sa oko 600 dolara u zemljama proširenja) . Tako je procenjeni gubitak, ili skretanje, potencijalnih investicija mogao da bude značajan. Među kompanijama koje je anketirao Economist Intelligence Unit, u prošeku 10% njihovih ukupnih SDI u proteklih pet godina su odlazile u istočnu Evropu. Ovaj procenat se malo povećao na 11% za planirane ukupne investicije od strane ovih kompanija preko narednih pet godina. Anketa pokazuje da istočno-evropske zemlje proširenja gube poziciju u odnosu na Aziju kao omiljenu destinaciju za SDI čak i mnogo više nego što se moglo očekivati s obzirom na cenu radne snage i korišćenje sekundarnih kompanija. Nove članice EU čak su izgubile trku sa Indijom po pitanju obučenost radne snage i što je podjednako iznenađujuće sa Kinom po pitanju lokacija za istraživanje i razvoj proizvoda. Po kriterijumu novih potrošača i poslovnih tržišta i mogućnosti nalaženja poslovnih partnera, nove članice se čine umereno privlačnim. Kriterijum mogućnosti vlasništva je jedini po kome se nove članice veoma visoko kotiraju.

Tabela 12. Analize i prognoze Foruma stranih investitora

1997.

1998. 2, 5 3, 6 29, 8 25, 4 7, 4 2. 711 4. 335 -590 -4, 8 9. 422 77, 4 0, 9 10, 5 9, 3 101

1999. -21, 9 -23, 1 42, 4 25, 5 5, 6 1. 571 3. 089 -716 -5, 2 10. 071 72, 9 1, 0 11, 7 11, 1 105

2000. 5, 0 10, 9 75, 7 26, 8 0, 9 2. 080 4. 015 -660 -6, 0 12. 337 111, 9 1, 5 34, 9 97, 5 27

2001. 5, 5 0, 0 88, 9 27, 9 1, 4 2. 235 5. 398 -1. 249 -9, 7 13. 335 103, 2 2, 7 59, 4 66, 7 184

2002. 4, 0 1, 7 19, 5 31, 2 4, 5 2. 549 6. 680 -2. 121 -12, 7 12. 500 75, 2 4, 0 60, 5 63, 9 594

Prognoze
2003. 1, 5 -3, 0 11, 7 32, 0 4, 5 2. 202 6. 447 -2. 007 -11, 1 12. 180 69, 4 5, 4 65, 3 57, 4 1. 016 2004. 1, 5 2, 0 7, 5 32, 0 4, 5 2. 240 6. 280 -1. 780 -9, 9 12. 000 66, 9 5, 2 70, 0 56, 0 400 2005. 2, 0 2, 5 6, 0 32, 0 4, 0 2. 540 6. 560 -1. 600 -9, 3 12. 600 69, 6 5, 0 75, 0 60, 0 48

Promena od prethodne godine u % 7, 4 BDP 9, 5 Industrijska proizvodnja Cene na malo (godišnji prosek) 21, 6 25, 5 Nezaposlenost (god. prosek) 8, 3 Budžetski deficit (u % BDP-a) U milionima evra 2. Izvoz Uvoz Tekući bilans Tekući bilans (u % BDP-a) Spoljni dug Spoljni dug (u % BDP-a) Pokrivenost uvoza u mesecima Prosečni kurs dinara prema evru Prosečni kurs dinara prema dolaru SDI
431 3. 815 -1. 128 -7, 7 8. 617 59, 0 1, 3 6, 5 5, 7 653

efikasan pravni sistem i vrlo liberalizovane režime spoljne trgovine i inostranih ulaganja. dok se naši potencijali kreću oko 850 miliona dolara. Stručnjaci Svetske banke. I projekcije budućih kretanja ostaju u sličnom pravcu.9. Prema istoj analizi. godine. Srbija i Crna Gora nalazi se na 14. Stanje nužno da bi se ovaj rezultat ostvario. 3 milijardi. Te prednosti uspele su da nadomeste komparativne nedostatke estonske ekonomije. Analize pokazuju da Estonija. Privredni prostor Rusije privukao je milijardu i po dolara stranih ulaganja. Subjektivni faktor je da "investitori ne idu samo za činjenicama već i za slikom. Poslovni Prag je i dalje na čelu s dve milijarde i 333 miliona dolara.7. kao i prirodni uslovi u pojedinim zemljama. Estonija će imati jednu od najprivlačnijih poslovnih klima između 27 zemalja u tranziciji u Istočnoj Evropi u periodu od 2003. vladavine zakona. pokazuje izveštaj londonskog Economist Intelligence Unit-a. Visoko učešće direktnih stranih investicija u društvenom proizvodu kreiralo je konkurentnu privredu. Prema analizi. Češka 5 milijardi. za predstavom koju imaju o nekoj zemlji". 6 Poslovna klima u zemljama u tranziciji U Češkoj su prošle godine strane direktne investicije premašile šest milijardi dolara. pored čvrste makroekonomske politike.5. Objektivne se svode na činjenicu da "investitori imaju velika očekivanja u smislu ekonomske stabilnosti. . a možda i prebacio? Prepreke intenzivnijem investiranju i razvoju su objektivne i subjektivne. procenjuju da će u petogodišnjem razdoblju (2003-2007) najviše direktnih investicija privući Rusija . poštivanja ugovora. mestu. 4 milijardi. glavne prednosti tih zemalja su jeftina. jer su prekogranične investicije mađarskih preduzeća za 351 milion dolara veće od ulaganja stranog novca u toj zemlji. do 2007. ima transparentan poreski sistem. nalme. sigurnosti i bezbednosti". Studija predviđa kako će se razvijati poslovna klima u zemljama u tranziciji u narednih pet godina. ali dobro obučena radna snaga. prati ga Moskva s 2. Trendovi se bitno ne razlikuju ni u prvoj polovini ove godine. dok se Budimpešta pretvorila u neto izvoznika kapitala. perspektivna tržišta. Poljska . među kojima i malo lokalno tržište. 3 milijarde.

Padom investicija najviše su pogođene i države u Africi. kako bi omogućili razvoj proizvodnje i podizanje nivoa usluga za potrebe domaćeg. 392 milijarde dolara investicija u 2000. Podaci Economist Intelligence Unit-a govore da je priliv SDI u zemlje u tranziciji za prvu polovinu 2003. Iako je to manje od sume koja je u periodu od januara do juna prethodne godine ušla u zemlje u tranziciji (15. već da u našu zemlju prenesu tehnološka i upravljačka znanja. greenfield investments) budu dominantne u strukturi ulaganja. značajno je porastao interes firmi i banaka iz EU da investiraju u našu zemlju. a Studija Economist Intelligence Unit-a predviđa da će se taj trend i dalje nastaviti. godini.5. analitičari Economist Intelligence Unit-a ocenjuju ovaj rezultat kao impresivan. Glavni uzroci za globalno opadanje investicija. su recesije u najjačim svetskim privredama . 83 milijarde dolara. kao i "ponovnim" otpočinjanjem procesa privatizacije. Pravi efekti stranih direktnih investicija će se osetiti tek onog trenutka kada tzv. koji ne žele samo da zarade na razlici između kupovne i prodajne cene. Uprkos nastavku globalnog trenda opadanja nivoa stranih direktnih investicija koje su u svetu prošle godine iznosile 651 milijardu dolara. uspostavljanjem povoljnijeg makroekonomskog okruženja. SDI u zemljama srednje i istočne Evrope. među kojima je i SCG. što dovodi u sumnju mogućnost ostvarivanja ranije planiranog "milenijumskog razvoja". 49 milijardi dolara) . što je više nego upola manje u odnosu na 1. "investicije sa ledine" (engl. godine iznosio ukupno 13. južnoj Americi i Karibima. ali i šireg stranog tržišta. Ovde se pre svega radi o strateškim investitorima. . idu trendom porasta. 1 Porast investicija Nakon reintegracije naše zemlje u većinu svetskih i regionalnih organizacija i inicijativa. Japana i Evropske unije. 6.SAD-a.

nego što je investicija stiglo u tu zemlju. Jedini izuzetak je Hrvatska. ukupan priliv SDI u tim državama svakako nije pravilno raspoređen rneđu njima. do 2007 godine. No. na primer. Takođe se može očekivati da će se smanjiti razlika između država istočne i centralne Evrope i Baltičkih zemalja u tranziciji. ocenjen je kao region u kome se očekuje najintenzivniji napredak u srednjoročnom periodu. 8 procentnih poena više od prosečnog rasta u 2002. iako još nije poznato kada će se priključiti Uniji.kada je o SDI reč. Sa druge strane. 3 milijarde dolara u prvih šest meseci 2003. Mađarske kompanije su više ulagale u druge države. što je za 0. .Češka. značajan rast ostvarila je Rusija. godini. tako daje ta država "u minusu" 351 milion dolara . koja je uvećala priliv SDI (2.5. Studija Economist Intelligence Unit-a pokazuje da se među liderima u sprovođenju reformi nalaze zemlje u tranziciji koje su od skoro priključene EU. Rusija je ujedno i na prvom mestu na lestvici po prosečnom očekivanom prilivu SDI od 2003. najmanji priliv su u prvoj polovini prošle godine imale najrazvijenije ekonomije među 27 zemalja u tranziciji . Poljska. 1%. godine je iznosio 5. Što se tiče Balkana. 7 Prelivanje SDI Prema podacima Economist Intelligence Unit prosečan realni rast BDP-a u zemljama u tranziciji prošle 2003. u odnosu na 1. 5 milijardi dolara u istom periodu prethodne godine) . koja se nalazi na devetom mestu. Tako. Mađarska i Slovenija.

03 6. 89 0. 19 7. 80 Promena u poziciji 0 1 -1 1 -1 0 0 0 1 -1 4 2 -1 11 -4 -3 1 -2 -2 -1 0 -2 -1 -1 1 -2 0 - Estonija Češka Mađarska Slovenija Poljska Litvanija Letonija Slovačka Hrvatska Bugarska Rusija Rumunija Kazahstan SCG Jermenija Makedonija Ukrajina Azerbejdžan Albanija Moldavija Gruzija BiH Kirgizija Belorusija Tadžikistan Uzbekistan Turkmenistan PROSEK . 57 7. 75 6. 14 4. 50 6. 14 7. 76 4. 21 3. 51 3. 58 2. 33 0. 45 5.Tabela 13. 86 5. 31 5. 53 0. 26 1. 61 4. 22 4. 77 4. 05 0. 89 19982002/20032007 Pozicija 1 3 2 5 4 6 7 8 10 9 15 14 12 25 11 13 18 16 17 19 21 20 22 23 26 24 27 -č Promena u rezultatu 0. 24 0. 19 5. 79 0. 46 5. 16 7. 50 5. 69 0. 92 3. 23 4. 37 6. 93 4. 68 Pozicija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 - 19982002. 38 0. 08 4. 49 5. 62 0. 65 4. 18 0. 27 0. 27 3. 95 3. Rezultat (od 1 do 10) 7. 11 0. Poslovno okruženje u zemljama u tranziciji 20032007. 44 4. 78 1. 81 0. 34 5. Rezultat (od 1 do 10) 6. 44 0. 86 0. 71 5. 53 6. 81 0. 89 6. 80 0. 57 6. 44 5. 27 3. 76 0. 19 7. 45 4. 66 4. 30 6. 19 4. 27 6. 94 3. 87 0. 47 4. 26 5. 71 1. 99 4. 75 1. 95 4. 74 0. 45 0. 33 7. 79 0. 81 5. 19 4. 16 5. 15 3. 66 3.

2. Zemlje ovog regiona imaju vrlo različite stepene razvoja i životnog standarda. . reformi javne administracije i upravljanja javnim finansijama. 011 574 542 527 503 452 282 255 243 125 84 -351 *u tabeli je 14 od 27 zemalja Evropska Komisija je 23. januara 2004. 5 2. Izveštaj "Zapadni Balkan u tranziciji" je pripremljen od strane Generalnog Direktora za ekonomske i finansijske poslove Komisije i kao i prethodnih godina. $. kao i promociji okruženja pogodnog za biznis. uspostavljanju transparentnog legalnog sistema. pristupu MSP finansijskim sredstvima. Rast BDP-a se procenjuje na nešto iznad 4%. Međutim neophodno je da načine značajniji napredak i na polju velike privatizacije. 276 238 425 350 203 177 60 371 242 180 616 470 2003. januar –jun) Češka Rusija Poljska Ukrajina Rumunija Bugarska Slovačka Estonija Belorusija Litvanija Letonija SCG Slovenija Mađarska 2002. 6. sadrži pregled postignutog makroekonomskog i strukturalnog razvoja zemalja regiona.Tabela 14. objavila izvještaj u kojem stoji da su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile dobre ekonomske performanse u 2003. 084 1. godini dostigle iznos od oko 3 milijarde evra. Priliv stranih direktnih investicija (u mil. Zemlje ovog regiona su načinile neke korake napred u procesu reformi tržišno orijentisane ekonomije posebno na polju male privatizacije i liberalizacije trgovine. koja je daleko iznad proseka ostalih zemalja. 3 2. Procenjuje se da su strane direktne investicije u zemlje Zapadnog Balkana u 2003. vladavini zakona. godini. sa Hrvatskom. dok je inflacija na ispod 5%. 333 2.

8 1. 77 1. 47 2. 1 2. u mil. -2007. Procena godišnjeg priliva stranih direktnih investicija od 2003. 35 890 850 840 800 800 610 430 370 300 290 200 190 190 180 120 110 60 30 . $ Rusija Poljska Češka Kazahstan Azerbejdžan Slovačka Rumunija Mađarska Hrvatska Litvanija SCG Bugarska Slovenija Ukrajina Letonija Estonija Belorusija Albanija Makedonija Jermenija Gruzija Turkmenistan BiH Moldavija Uzbekistan Kirgizija Tadžikistan 9. 4 7. 3 5 2.Tabela 15. 1 1.

Inflacija nastavlja da opada i procijenjuje se da je u 2003. godini bila ispod 5% po prvi put od dezintegracije bivše Jugoslavije (sa 29% u 2001. kao i poboljšanje pristupa malih i srednjih preduzeća finansijskim sredstvima. godini postigao dobre ekonomske performanse sa BDP-om. reforma javne administracije i upravljanja javnim finansijama. Javne finansije su se nešto malo popravile u 2003. Za čitav region procenjuje se daje deficit bio oko 8% od BDP-a. Prošek deficita vlada u regionu za 2003. što iznosi oko 130 evra per capita ili 5. dok je trgovinski deficit dostigao iznos od 28% od BDP-a. koja je gotovo završena u većini zemalja i nastavlja se u Srbiji i Crnoj Gori. godine. Reforma katastra i jasno definisanje vlasničkih prava nad zemljištem su još uvek otvorena pitanja u većini zemalja regiona. Iako su zemlje ovog regiona načinile neke korake napred u procesu tržišno orijentisanih reformi i približavanja EU standardima. Još jedno područje u kojem je postignut značajan napredak je liberalizacija trgovine.Najznačajnije tačke ovog izveštaja su: Zapadni Balkan je u 2003. neophodno je da napravi dalji napredak. godini) . neophodno je načiniti još neke korake kako bi se postigao značajniji napredak u cilju uspostavljanja privlačnog okruženja za ulaganje i održiv rast. Strane direktne investicije u zemlje Zapadnog Balkana se procenjuju na oko 3 milijarde evra u 2003. Spoljne nejednakosti ostaju velike u svim zemljama Zapadnog Balkana. Napredak je postignut na polju privatizacije MSP. godini. . godini. zadržavajući pozitivan trend fiskalne konsolidacije od 2000. sa Hrvatskom u jasnom vodstvu. Međutim. nešto iznad 4% već četvrtu godinu za redom. Poštivanje vladavine zakona i uspostavljanje transparentnog legalnog sistema i njegove primene ostaju ključni uslovi za promociju okruženja pogodnog za bizinis. 4% regionalnog BDP-a. godinu se procenjuje na oko 4% od BDP-a. Područja u kojima se treba postići napredak su završetak procesa privatizacije državnih ili društvenih preduzeća. i 7% u 2002.

3. Globalizacija i svetsko tržište 1.II. 4. Svetsko tržište u istorijskim uslovima globalizacije Specifičnosti savremenog svetskog tržišta Novi ekonomski poredak i svetsko tržište Funkcionisanje svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi Perspektive procesa globalizacije . 2. 5.

koja funkcioniše na svetskim tržištima nezavisno od nacionalnih granica. John Mavnard Keynes. kreirajući međunarodnu podelu rada u kojoj stvaranje nacionalnog bogatstva sve više zavisi od ekonomskih transaktora u drugim zemljama . Svetsko tržište u istorijskim uslovima globalizacije 1. Bitno je ukazati i na nedovoljno razmatranje globalizacije uprkos činjenici da ova identifikuje proces u kome proizvodne i finansijske strukture postaju međupovezane rastućim brojem međunarodnih transakcija. prava globalna privreda je ona koju kontrolišu TNK-e. a u pravoj globalnoj privredi postaje nevažna. finansijske institucije. većina savremenih istraživača se ne slaže u opisu procesa globalizacije. Globalizacija se često koristi kao sinonim za veću otvorenost. lako postoji opšta saglasnost da ekonomska aktivnost ima tendenciju da se širi izvan inicijalnog nacionalnog okruženja. Hecksher i Ohlin. Time globalna privreda nije privukla onoliku pažnju koju zaslužuje. a blisko je povezana sa liberalizacijom domaćih i međunarodnih tokova. sa najistaknutijim predstavnicima . istorijske tendencije globalizacije i svetsko tržište Ideje globalizacije imaju impresivno intelektualno poreklo. Precizno govoreći. Marks.kao završnu etapu ekonomske integracije. . široko je prisutna pretpostavka da se pod njenim pritiskom uloga države umanjuje.Adam Smith. Iza osnovnog neslaganja da li globalizacija vodi ekonomskim krizama ili bržem ekonomskom rastu i konvergenciji. John Stuart Mill. ne uspevši da konstruiše jedinstveno teorijsko objašnjenje šta vodi globalizaciji i kuda ona možda vodi.1. 1 Ideje. domaćih političkih ciljeva i ekonomskih ograničenja.

U dvadesetom jubilarnom izdanju "Brookings Papers". 2.1913. konvertibilnosti valuta i preuzimanja finansijskog vodstva od strane Velike Britanije podsticali su krupne i relativno stabilne međunarodne tokove kapitala. kao i da prva polovina ovog veka do I svetskog rata možda sadrži neke korisne pouke za razumevanje savremenog talasa globalizacije. Sachs i A. B. D. * Njihova rasprava vezana je za period 1870 . širenje kapitalističkih institucija. Inc. Larraln (1993) : Macroeconomics in the global Economy. 3. sadašnji režim se vidi kao povratak liberalnom međunarodnom poretku koji je postojao pre 1914. Prantice – Hall. Warner važnim člankom široko odbranjuju ovaj argumen. kao rezultat egzogenih političkih i vojnih šokova. Obuhvatajući celokupnu svetsku privredu. godine a bio prekinut sa dva svetska rata. o periodu konvergencije kada siromašnije privrede rastu brže od jačih zahvaljujući. slobodne trgovine i kapitalnih tokova dalo je novi impuls rastu trgovine. Radi se. Od 1860.Daljom razradom ove teme steklo se ekonomsko priznanje da globalna integracija nije nova karakteristika svetske privrede. godine niske carinske barijere i prodor tehnologije u saobraćaju i komunikacijama stimulisali su rast izvoza i povećanje udela u trgovini. 4. velikim delom. koji su dopunili trgovinske. To je vreme uzleta i mnogih ZUR. Pri tome. and F. brzom izvoznom rastu. J. Industrijalizacija se rapidno širila izvan jezgra privreda Severnog Atlantika. Kraj ovog perioda globalne integracije bio je iznenadan i neočekivan. Prihvatanje odgovarajućih legalnih institucija u većem broju zemalja uporedo sa širenjem zlatnog standarda. Autori zaključuju sledeće: 1. * Sachs J. zapravo. .

1 12. 7 6. To je rezultiralo u stabilnom povećanju udela robnog izvoza u GDP dostižući visok nivo 1913. 4 21. Kanadu. 4 5. 7 Japan 5. 9 9. 8 10. 1870-1992 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1970 1992 Zap. Australiju. 8 4. ukazuju da ovo uobličavanje. znatne oscilacije oko ovog trenda po pojedinim zemljama. . 4 6.Zapadnu Evropu. 0 6. 8 9. 3 SAD 5. koji nije bio nadmašen sve do 1970-tih. 2 14. 6 13. će zavisiti od odgovarajućih političkih izbora. godine Period 1870-1913. 11. 8 6. Postojale su. 5%) ) . dok je zabeležen rast proizvodnje od 2. 7 3. Pri tom. razv. 1. . 9%) . 8 1. koji bi trebalo da budu orjentisani programu brze i sveobuhvatne liberalizacije u oblasti trgovine. 9 14. 7 8. Izvor:OECO. 5 13. Robni izvoz kao procenat BDP. a proizvodnje nešto niži (2. 7% (Agnus Maddison procenjuje da je godišnji rast trgovine bio nešto viši (3. 5 7. 0 3. 1992. 6 14. 9 18.. 5%. odlikuje se rapidnim rastom međunarodne razmene. zemlje .Ova grupa uključuje . Uobličavanje globalnog kapitalističkog sistema privlači gotovo sve regije sveta u sporazum o otvorenoj trgovini i institucionalnoj usklađenosti. 0 7. 2 Trendovi u međunarodnoj proizvodnji i finansijama pre 1914. naravno. SAD. 5 Zapadna Evropa 13. Tabela 13. 4 17. sa prosečnom godišnjom stopom od 3. svetska privreda krajem XX-tog veka u mnogome liči na onu krajem XIX-tog veka. Novi Zeland i Japan. 7 12.Kako Sachs i Warner zaključuju. posebno u domenu rasta i konvergencije. kapitalnih tokova i stranih direktnih investicija (SDI) . 2 7.. 1 13.

imale su znatno viši stepen otvorenosti od većih evropskih ekonomija poput Francuske. ali uglavnom ograničen na Evropu (Tabela 14) . podržavajući povišenje carinskih barijera. a najviša oko 60%) . Italije (ova manja grupa izvozno orjentisanih novoindustrijalizovanih zemalja ima nekih sličnosti sa današnjim novo industrijalizovanim zemljama. godine predviđala je prosečne uvozne carine 45% za industrijsku robu (najniža stopa carine bila je oko 25%. a potom blago opada u godinama koje su prethodile I svetskom ratu. Pri tome. Carinska tarifa. do 1883. prosečne carine kriju činjenicu da su specifične industrije imale mnogo viši stepen zaštite. SAD (i Kanada) dostižu ga oko 1900. takođe traži carinsku zaštitu svojih mladih industrija. najviše se ukazuje na trgovinsku liberalizaciju prisutnu u ovom periodu. Treba uočiti da je do I svetskog rata došlo do rasta protekcionizma. . . Takođe su postojale razlike među zemljama u maksimumu otvorenosti. poput Belgije. posebno za manje i otvorenije privrede. Japan nije dostigao svoj maksimum sve do 1929. posebno u Istočnoj Aziji) . Holandije i Švajcarske. Analizirajući sile koje dominiraju međunarodnom razmenom. iako je razmena bila nesumnjivo važna pojava tokom poslednjih godina XIX-tog veka. Opadanje trgovinskih barijera postalo je opšti trend oko 1860 (između ostalog i kao rezultat uvođenja klauzule najpovlašćenije nacije) . Japan. na snazi od 1866. SAD je uvoznom supstitucijom otpočela industrijalizaciju.Grupa manjih "super-trgovinskih privreda". posle dobijanja autonomije vođenja carinske politike krajem XIX-tog veka. Varijacije između zemalja i varijacije tokom vremena ukazuju na neodrživost ideje o trajnom i opštem procesu "trade-led" integracije tokom ovog perioda.

U svetskoj trgovini dominirale su intra-evropska trgovina Evrope sa prekomorskim oblastima. posebno Brazil. primenjivana "petoprocentna vladavina". trgovinska politika razvijenog sveta najbolje opisana kao "ostrva liberalizma okružena morem protekcionizma". oktobra 1913. oktobra 1913. onda razvijeni svet je mogao biti okarakterisan kao "okean liberalizma sa ostrvima protekcionizma". 1875 15-20 9-10 15-20 12-15 4-6 8-10 15-20 15-20 3-5 4-6 3-5 0 40-50 -25% 1913 18-20 9 14 20-21 13 18-20 84 34-41 20-25 8-9 4 0 44a b-Posle 9. između 1870. 9% u ukupnoj razmeni na početku ovog perioda. 1992. i 1890. Svi proizvodi 1913 18-23 6-14 9 18-24 12-17 17-25 73 37 16-28 7-11 3 0 33b -25% Izvor:OECD. Autori ukazuju da je. Ako do 1913. (sa odgovarajućim porastom udela Severne Amerike) . godine većina Latino-Američkih zemalja. necarinska ograničenja su igrala važnu ulogu. i 1913. 1875. kao sredstvu unapređenja svoje industrijalizacije. Evropa je učestvovala sa 66. okrenuo se prema više protekcionističkim politikama. I po ostvarivanju ideje nezavisnosti (mada prividne) zapadni pritisak je nametnuo većini sporazume o eliminaciji carina i poreza.Tabela 14. u dosta slučajeva. zapravo. otvorenost za razmenu direktna posledica kolonijalne vladavine sa opštim principom slobode raspolaganja svim dobrima od strane kolonijalnog moćnika (ipak. odnosno poreska regulativa pod kojom ni jedna vrsta poreza nije mogla da se poveća iznad 5% uvozne vrednosti. Bila je. Obim zaštite. . godine Prosečan nivo carina industrijske robe Austro-Ugarska Belgija Danska Francuska Nemačka Italija Rusija Spanija Švedska Švajcarska Holandija Ujedinjeno Kraljevstvo SAD a-Posle 9. No. Svi ovi sporazumi su otvorili tržišta britanskoj i evropskoj industrijskoj robi. a sa 62% tokom 1913. posebno u britanskim kolonijama) .

4 70. 9 68. Velikim delom ova razmena je bila u primarnim proizvodima.Činjenica da trgovina primarnim proizvodima je nastavila da dominira u svetskoj trgovini. 3 74. 5% u 1913. 7 49. Druge zemlje sa severa mnogo su više međusobno trgovale. 8 12. 8 53. a uvozilo primarne proizvode iz ZUR. koje je izvozilo industrijske. Time. 37. 5 62 63. 1913. sa nešto bržim rastom od industrijske razmene ukazuje na prevladavanje Severno-Južne razmene (udeo primarnih proizvoda u svetskoj trgovini je dostigao vrhunac od 68% krajem 1890-tih pre blagog pada na 62. povezivala najbogatije delove svetske privrede. godini) . 4 34. Ukoliko se uključe sve industrijske ekonomije cifra raste na 60%. 1992. 8 63. blizu 40% ukupne svetske razmene se odigravalo između evropskih privreda. se čini da međunarodna trgovina do pred I svetski rat je u velikom stepenu. 2 53. . 4 15 22. 2 Udeo u svetskom izvozu Ujed. 6 57. 1 Izvoz u druge industrijske ekonomije kao udeo u ukupnom izvozu 31. Kraljevstvo Francuska Nemačka Druge zemlje zapadne Evrope SAD Razmena sa severom 22. 1 21. 5 Izvor: OECD. Industrijski izvoz — udeo u ukupnom izvozu 76. Robna i geografska kompozicija izvoza 1913. Ovo se posebno odnosi na Ujedinjeno Kraljevstvo. To je bio pre izuzetak nego pravilo. 9 71. Tabela 15.

tekstilnoj. Raspoloživa evidencija ukazuje na značajan stepen integracije međunarodnih finansijskih tržišta. veku. Latinskoj Americi i Okeaniji sa Afrikom. dostižući zapanjujućih 9% krajem perioda) . Argentina. Intra-firmska i intra-industrijska trgovina ukazuju na važnu pojavu internacionalizacije proizvodnje važne za razvoj u svetskoj privredi. Dok se važnost SDI za globalizaciju 19. Otkriće intra-industrijske trgovine nakon II svetskog rata često se označava kao glavna pramena u međunarodnoj podeli rada. dok u drugim (uključujući i Rusiju kao drugog primaoca iza SAD) u industriji . obim međunarodnih kapitalnih tokova je dostigao 5% BNP zemalja izvoznica kapitala. započete ere globalizacije već u 19. ) prosečan godišnji odliv kapitala bio je oko 4% nacionalnog dohotka. udeo usmeren ka Evropi i SAD se prepolovio sa 52% na 26% ukupnih. može se reći. tih. i 1914. najrazvijenijih regiona sveta polovina svih zajmova bila je namenjena Aziji. Uzimajući u obzir visok nivo SDI. uloga međunarodnih finansija je široko diskutovana. Nešto preko 1/2 SDI je bilo direktno usmereno u primarni sektor tokom ovog perioda. rast inostranih portfolio investicija prekoračio je rast trgovine. industrijska međuzavisnost se povećava od sredine XIX veka. Pri tome Britanija je bila najveći investitor (između 1870. Pri takvom nivou investicija. . Između 1870. Brazil) bile su zastupljene u železnici i komunalnim uslugama. Činjenica je da realociranje štednje iz kapitalno bogatih u oskudne zemlje jača razvojne izglede siromašnih. Rastuća uloga FDI u industrijskom sektoru verovatno je supstitut u razmeni kao odgovor rastućim trgovinskim ograničenjima. akumuliranih tokom ovog perioda. Prema procenama. Zapadna Evropa je bila glavni izvor tokom ovog perioda. metaloprerađivačkoj.Argentina i Urugvaj su učestvovale sa 60% u svim zajmovima odobrenim tom regionu) . Ipak. Iz.pretežno u hemijskoj. U nekim zemljama domaćinima (npr. tada. posebno prema Latinskoj Americi su bili veoma neravnomerno raspoređeni većina je bila usmerena u najbogatije delove kontinenta (tokom ISSO-tih samo dve zemlje . sa rastom učešća Latinske Amerike i britanskih domiona sa 23% na 55%.cifra koja nije nadmašena ni početkom 1990.No. SDI i proizvodnje. dok druga polovina za druge napredne zemlje. stokovi SDI su premašili 9% svetskog autputa . Treba imati u vidu da veliki kapitalni tokovi. Do 1913. veka često ignoriše ili ne ističe . čini se neverovatnim da intra-industrijska trgovina nije bila prisutna tokom. i 1913. veliki deo trgovine je bio intra-firmski.

* 2. danas u velikoj meri doprinosi i afirmacija svetskog tržišta i zakona robne privrede koji preko robe kao univerzalne svetske pojave deluje kao motorna poluga na ubrzanje razvoja proizvodnih snaga sveta i kao koheziona sila svetskog ekonomskog jedinstva. Osnovni uzroci pojave regionalnih integracija su velike razlike u stepenu privredne razvijenosti. i 1938. Međutim. . Uzimajući u obzir dužu perspektivu. Između 1914. Vredno je pažnje poređenje sa međuratnim periodom. i stokovi SDI su se značajno uvećali. -1950. * Sachs J. današnja se situacija u svetskoj privredi u mnogome razlikuje. ) . . 3 biliona $ na 26. Međunarodni tokovi kapitala (posebno) su bili visoko apsorbovani od strane najbogatijih i najdinamičnijih privreda. and F. lokalni ratovi. Pored navedenih uzroka integracionim procesima. Specifičnosti savremenog svetskog tržišta 2. Inc. bila je najmanje globalizovana.najdinamičnija industrija.Internacionalna proizvodnja i finansijske aktivnosti su brzo evoluirale. odnosno kao pandan multilateralizmu. D. dostižući dvostruko veći iznos (sa 14. -1890. Prantice – Hall. No regionalizaciju danas ne treba shvatiti samo kao proces formiranja ekonomskih blokova. B. situacija hladnog rata. postojala je veoma mala razlika u godišnjoj stopi rasta (u eri globalizacije i periodu 1913. 4) . Pored toga. Sektorski . Larraln (1993) : Macroeconomics in the global Economy. 1 Svetsko tržište u funkciji izgradnje jedinstva svetske privrede Pedesetih godina na svetskom tržištu dolazi do pojave regionalizacije. ali osetno brža u odnosu na 1870. politička podela sveta. . Prosečna godišnja stopa rasta trgovine je bila niža nego u neposredno prethodnom periodu. ratna razaranja. Njihov razvoj je bio veoma neujednačen u geografskom i u sektorskom pogledu. MIT je da globalizacione tendencije nisu bile prisutne u vremenu između dva svetska rata. iako na njemu od sredine osamdesetih dolazi do prave renesanse regionalizacije.

Za razliku od nje. godine i ostalim ekonomskim merama u odgovoru na makroekonomske zahteve. koja je i do sada imala određenu ulogu u vidu izvoznih zona u priobalnim provincijama. u slučaju Severno Američke mega regije stvari stoje nešto drugačije. savremeni razvoj nauke i njena tehnička strana omogućili su da se prostorna dimenzija izuzme iz određenja tržišta. Sve ove promene dovele su do toga da se danas pod svetskim tržištem podrazumeva sveukupnost odnosa ponude i tražnje. na dokove roterdamske luke su pristizali tankeri sa naftnim viškovima koji nisu imali kupca. Međutim. s obzirom da se na svetskoj pozornici pojavljuje proces globalizacije svetske privrede. Ovo je ekonomski region koji je još uvek u procesu rasta i formiranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. ovaj proces regionalizacije trgovine u SAD preko stvaranja slobodnih trgovinskih zona je mnogo više orijentisan prema trgovini a ne prema integraciji. i u odnosu na SAD. Singapur i Tajland u NR Kini. Tajvan. Nalme.Trilaterizam se danas zasniva na formiranju triju "mega . pomenuta tri makroregiona se razlikuju međusobno u mnogim pogledima. . Čak i sa uključivanjem oblasti na severu (Kanada) i na jugu (Karibi i Meksiko) . Međutim. a samo sučeljavanje prodavca i kupca se takođe odvija posredstvom savremenih sredstava veze. Ove tendencije delom predstavljaju refleksiju na stanje u kome se danas nalazi svetska privreda. razvoj komunikacija je omogućio da i roterdamska naftna berza izgubi svoju prostornu dimenziju. Na svetskoj pozornici se danas javlja i Kina. Međutim. Evropske zajednice i novoindustrijalizovane Istočno Azijske države: Koreja. njujorškom berzom i slično. u okviru regiona. kao što je slučaj sa londonskom berzom. Međutim. Jedna od implikacija takvog stanja je i proces tranzicije zemalja socijalističkog lagera u tržišne oblike privređivanja. istorijski recidivi danas ukazuju da su se i pojedine svetske berze vezivale za mesta. Nalme. sa Japanom u centru. Međutim. naročito. navedeni procesi predstavljaju samo prolaznu fazu kroz koju prolazi svetska privreda. Program stvaranja novog tržišta u EU delimično predstavlja samo "zakasnelo kompletiranje" zajedničkog tržišta. U ranijim shvatanjima i definicijama tržišta nalazimo obaveznu zastupljenost prostorne dimenzije. međunarodna integracija tržišta u istočnoj Aziji je bila aktivirana i intenzivirana apresijacijom jena 1985. Za razliku od dveju navedenih integracija.regija": Zapadno Evropske. u njemu se ogledaju i napori prema revitalizaciji Zajednice u odgovoru na dijagnozu takozvane "euroskleroze". U njihov sastav danas ulaze zemlje Severne Amerike. Severno Američke i Istočno Azijske. Danas to nije slučaj iz prostog razloga što se sredstvima veza usmeravaju na određena odredišta. a i u vidu povećane trgovine sa Hong Kongom i Tajvanom. To je još jedna od normalnih posledica savremene informacione tehnologije koja će od sveta napraviti "globalno selo". Nalme.

Stoga jedan od najvažnijih problema sa kojima će se svet suočiti u nastupajućoj deceniji je način povezivanja nacionalnih ekonomija. Drugi važni momenti su: stabilni devizni kurs. Suverenost nacionalnih država dolazi pod udar globalnih kompanija koje svoje interese šire u sve krajeve zemaljske kugle. Analitičari današnjih odnosa na svetskom tržištu stoga ukazuju na kriterijume koji su značajni za ocenu strateške pozicije na međunarodnom tržištu: "Dva kriterija mogu pomoći u oceni strateške pozicije na globalnom tržištu. Na to ukazuje i činjenica da se "polovina celokupnog uvoza i izvoza -JSo države zovu spoljnom trgovinom . Na ovaj proces nam ukazuje i Harvardski profesor Robert Reich u svom delu "The Work of Nations . . politička stabilnost i tempo privrednog rasta koji se očekuje u sledećih nekoliko godina. pa samim tim i uslovljava određene promene na svetskom tržištu. Svetske globalne kompanije su osnov za uspostavljanje jedinstvenog svetskog tržišta. godine. po njemu.obavlja između domaćih kompanija i njtiovih filijala ili matičnih kompanija u inostranstvu". te uključenost zemlje u svetsko naučno-tehnološko revolucioniranje". Time transformacija privrede sveta u svetsku privredu dobija novi snažan zamah.Preparing Ourselves for 21st Centurv Capitalism". postaje globalna «tatxxnska mreža koja postaje osnova novog međunarodnog ekonomskog jereUca. Njegov stav da prodor visoke tehnologije briše granice nacionalnih ekonomija aališao je na opšte odobravanje. iz 1991. izvoz i ulaganja. odnosno njihova evolucija u ) edinstven međunarodni sistem. Za savremeno svetsko tržište karakterističan je proces globalizacije. Zatim je važna konkurentska sposobnost preduzeća na svetskom tržištu.Međutim prodor treće tehnološke revolucije uvodi novu dinamiku u međunarodnu podelu rada. Visoki tehnološki razvoj za posledicu ima i ograničeni ekonomski suverenitet. Svetska privreda. To su veličina tržišta i stepen do kojeg je ono otvoreno za uvoz.

konstantno produbljuje jaz koji stoji između ove dve grupe zemalja. . Pogoršanje odnosa razmene ovih zemalja sa razvijenim. Sve to iziskuje od zemalja u razvoju da svoju privrednu strukturu što više prilagode očekivanim procesima. a time i svetske privrede u celini. danas nam još više potvrđuju neminovnost nastanka novog ekonomskog jedinstva u svetu. I pored ovakvih kretanja. treba da karakteriše jednakost i izostanak prisile. Sve napred izneto ukazuje na to da ni jedna nacionalna ekonomija ne može svoj razvoj zasnivati na autarhičnosti. na čijim bi osnovama nikla nova međunarodna podela rada. svetski tehnološki napredak dovodi do velikih promena u strukturi svetske privrede i u odnosima između njenih elemenata. To bi menjalo koncepciju i funkciju svetskog tržišta u pravcu podsticanja bržeg razvoja proizvodnih snaga i unapređenja međunarodnih ekonomskih i društvenih odnosa u celini". ekonomski odnosi i na njima zasnivan razvoj određeni su višim stepenom internacionalizacije.Međutim. Savremena sredstva za proizvodnju koja su nastala kao produkt treće tehnološke revolucije omogućavaju masovnu proizvodnju. postavlja se pitanje mesta nedovoljno razvijenih zemalja u njoj. kao što se i iz institucionalnih okvira može sagledati. Za njeno prilagođavanje kao neophodnost se nameće transfer nauke i tehnike i na njoj zasnovanih elemenata realne akumulacije. te stoga za svoju apsorpciju zahtevaju i sve šire tržišne ambijente. Kao što je već istaknuto. Dijalektika razvoja ponovo ukazuje da je integracije u svetske privredne tokove pretpostavka slobodne akcije i pune afirmacije nacionalnih ekonomija. U prilog tome govori i sledeći stav: "Suština novog ekonomskog poretka je intenziviranje privrednog razvoja nerazvijenih zemalja. Krizni potresi i dužnička kriza. Ovi procesi bi u znatnoj meri doprineli internacionalizaciji svetske privrede. Njega. a takođe i njenoj institucionalizaciji.

inicijator. promena i iznenađenja. to će i navedeni zadaci svetske zajednice imati podršku i objektivnih ekonomskih kretanja. političkim. Ključne promene desile su se m planu globalnih odnosa u svetskoj ekonomiji koje se u tom kontekstu sveukupnih promena karakterišu ne samo prelazom u višu i složeniju fazu uspostavljanja međusobnih veza i relacije među učesnicima (države. tehnološkim i poslovnim zaokretima. Svetska ekonomska scena je ulaskom u poslednju deceniju ovog veka doživela toliko izazova. odgovarajuće finansiranje i inovativni pristup poslovanju u suštini opredeljuju budućnost i fegtedeza uspeh na tako profilisanom svetskom tržištu.U uspostavljanju novog međunarodnog ekonomskog poretka značajnu ulogu će odigrati razvijene zemlje. Kao krajnji rezultat uspostavljanja nove međunarodne podele rada. Njihovim otklanjanjem ostvariće se preduslovi za intenzivniji privredni razvoj svih zemalja uključenih u razmenu na svetskom tržištu. koja je nastala pod njihovim uticajem. kao što je ranije već istaknuto. nego. Svetska zajednica je. što će u krajnjoj instanci dovesti do uklanjanja strukturnih debalansa. godine mnogi pristupi ekonomiji i organizaciji ekonomske aktivnosti na makro i mikro nivou kao da definitivno prelaze u istoriju. . ali bi u narednoj fazi morala da prihvati ulogu koordinatora u cilju uspostavljanja nove jedinstvene svetske privrede. Za naredni period u mnogim aspektima svetske ekonomije treba očekivati još značajnije promene prvenstveno u načinu i pravcu razmišljanja i donošenja odluka u ekonomskoj aktivnosti preduzeća i država u vezi sa tržištem ili na samom tržištu. pre svega. Kako tehnološki prodori uslovljavaju objektivna kretanja prema globalizaciji. godine može uzeti kao vreme ukupnih i ključnih transformacija sa značajnim ne samo razvojnim. Efektivni marketing. javiće se uspostavljanje ravnoteže u svetskoj privredi. dubokim ekonomskim implikacijama. regionalne ekonomske grupacije. firme) nego i nizom globalnih neravnoteža toje se javljaju usled već uveliko izgrađene ekonomske međuzavisnosti u jvetskom reprodukcionom ciklusu. koji s razlogom daju za pravo onima koji tvrde da se period posle 1990. obzirom da su odgovorne za ispravljanje negativnih posledica dosadašnje međunarodne podele rada. Gotovo se može tvrditi da od 1990.

pa samim tim i ukupne ekonomske efekte. Period posle 1990. zasnovana na davanju prednosti podsticajima i izvozno orijentisanim programima. godine jasno je pokazao da je na svetskom tržištu došlo do značajnih strukturnih pomeranja i pojave niza fenomena uslovljenih snažnim jačanjem procesa ekonomske globalizacije poslednjih godina: . Liberalizacija trgovinskih režima. Uključivanje u međunarodne tokove razmene odnosno trgovine. ključni je okvir izgrađivanja kompatibilnosti sa svetskim ekonomskim okruženjem.Sloga. Domaća tržišta ne mogu više biti na stari način "sačuvana". činjenica koja je u ovom periodu snažno došla do Izražaja je da samo otvorene ekonomije koje su spremne da prihvate novu logiku tržišta u punom smislu i prilagode svoju strukturu i institucije tim procesima mogu da računaju na međunarodne. pravnih ograničenja i podrške države. Zemljama i preduzećima potreban je novi pristup u hvatanju u koštac sa mnogostrukim problemima održavanja u ovako profilisanom konkurentskom okruženju (koje se uz to još i rapidno menja) . Vertikalno integrisani nastup na principima fordističke tehnologije masovne proizvodnje je zamenjen fleksibilnom proizvodnjom (ograničenih ili definisanih tržišno programiranih količina) i sve prisutnijim Just-In-Time (JIT) nabavkama i geografski orijentisanom podelom rada. međunarodne trgovinske barijere i mogućnosti koje postoje na svetskom tržištu. Akcenat na poboljšavanju ili unapređivanju proizvodnje danas nije dovoljan za postizanje uspeha. odnosno izolovana od spoljne konkurencije. niti se mogu postaviti kao okvir za proizvodnju ili tržišnu ekspanziju. zamenilo je međunarodnu pomoć kao sredstvo za industrijalizaciju i opšti ekonomski prosperitet u slučajevima mnogih manje razvijenih zemalja (sem najsiromašnijih) . Izmenjeni suštinski faktori odnose se na poslovne odluke u sferi marketinga i finansiranja.

regionalno ekonomsko grupisanje je dobilo na određenom značaju kroz uređivanje i usmeravanje pojedinih trgovinskih i finansijskih tokova (pa kako se intraregionalizacija i konkurentnost pojačavala. . gde dominiraju superiorno korporacije. dolazilo je polako i do jačanja intraregionalnih veza što vodi neizostavno do povećanja ekonomskih barijera za druge) . razvoja i međunarodne razmene svode na omogućavanju. svoju pravu ulogu u procesu. tako da su tokovi međunarodne trgovine u velikom stepenu individualizovani . sadržaj međunarodnih trgovinskih tokova je prilično jasno postavljen gde se između razvijenih zemalja u najvećem stepenu odvija razmena specijalizovanih proizvoda (a ne uobičajene standardne robe) mada je uloga i mesto pojedinih manje razvijenih zemalja definisana njihovim odnosom prema aktuelnim ekonomskim procesima na svetskom tržištu. države. a ne na regulisanju i ometanju ovakvih tokova. iako politička realnost."trgovina više nije makroekonomski fenomen". vodeći nosioci međunarodne razmene roba i usluga su preduzeća. ključni faktori ostvarivanja povoljne konkurentske prednosti pod uticajem procesa globalizacije u savremenom svetu nalaze se na tehnološkom i marketing planu ističući u prvi plan potrebu stalnog inoviranja procesa proizvodnje i podstičući organizaciono i tehnološko usavršavanje (što je predmet pažnje ne samo preduzeća nego i vladinih mera) . vrednost međunarodnih trgovinskih tokova višestruko nadmašuje vrednost ukupne globalne proizvodnje što samo ide u prilog konstataciji da se izvori i podsticaji ukupnog ekonomskog rasta u savremenim uslovima nalaze u uključivanju u svetsko tržište.• • • • • • suština međunarodne konkurentnosti je postizanje međunarodnog ekonomskog liderstva dekade kada se novi globalni ekonomski poredak zasnivao na realnosti politike potenciranja pojedinačnih nacionalnih ekonomskih interesa putem široko usmerene ekspanzije.

27. 21. 8 93. Kanada Holandija Belgija-Luks Kina Rep. 5 2. 13. 1 26.reeksport Holandija Belgija-Luks Kina Singapur . 2 58. 2 58. 22. 3 57. 397. 2 26. 1 1. 9 163. 6 0. 0 3. 152. 6 139. 0 0. 1 54. 27. 2 1. 16. 23. 2 27. 5 M 1. 3 102. godini (milijarde dolara i procenti) rang 1. 7 8. 7 115. 6 . 3 93. 12. 29. 0 1. 4 1. 2 4.dom. 5 44. 23. 7 2. 4 1. 2. 6 0. 0 3. 9 38. 8 0. 8 48. Koreja Singapur -bez reeks. 1 67. 6 3. 1 1. 9 55. 0 3. Spanija Tajvan Meksiko Svajcarska Malezija Australija Tajland Austrija Švedska Brazil Danska Indonezija Rusija Saudi Arabija Norveška Izrael Indija Vrednost (CIF) % 689. 15. 20. 6 33. 8 4. 2 0. 1 1. 7 2. 7 102. 205. 8 0. 19. 11. 20. izv. 3 31. 9 148. 0 36. . 28. 6 29. 28. 1 121. 1 2. 1 34. 8 39. 8 0. 0 47. 29. 0 70.dom. Glavni svetski izvoznici robe u 1994. 9 1. 0 3. 22. 3. 9 0. 0 5. 2 1. 165. 2 32.International trade 1995. 7 28. 25. 0 376. 24. 2 16. 8 0. 30. 25. 7 58.Tabela 16. 9 2. 7 0. 2 1. 18. 9 26. 7 12. 421. 7 1. 5 6. 4 96. 7 275. 1 4. 1 2. 4 6. 4 2. 3 1. 3 1. 26. 16. 2 2. 1 3. 6 40. 2 166. . 6 60. 9 131. Koreja Tajvan Spanija Svajcarska Meksiko Švedska Malezija Rusija Australija Austrija Tajland Brazila Indonezija Danska Saudi Arabija Norveška Irska Finska Vrednost (FOB) % Rang 512. 5 3. 21. 9 123. 5 5. 1 39. 7 1. 4 80. izv. 0 1. 3 227. 1 5. godine 0. 9. 3 2. 4 1. 4 229. 14. 0 9. 6 Izvor: GATT . 1 60. 17. 6 8.reeksport Rep. 4 51. 2 2. 2 0. 236. 9 2. 5 53. 9 10. 15. 26. 10. 3 63. 4 0. 3 43. 6 0. 4. 17. 12. 11. 13. 9 156. 10. 3 1. Izvoznik SAD Nemačka Japan Francuska Engleska Italija Kanada Hong Kong . 6 1. 7 0. 0 7. 9. 0 96. 7 4. 24. 5. 7. 14. 6. 8. 0 1. 1 73. 9 28. 9 3. 8 125. 3 1. 9 2. 9 44. 189. 30. 9 5. 19. Uvoznik SAD Nemačka Japan Francuska Engleska Italija HongKong -bez reeks. 18. 8 38.

0 9. Zem. 0 -7. 5 3. 5 14. 0 12. 5 12. 5 3. 4. 5 4. 0 C/Z Evr. 5 9. 0 2. Evr. 5 0. 0 Ost. 2. 0 14. 5 0. 5 21. 0 -7. 0 -1. 5 184 19. 0 8. 0 -3. 0 EU (15) Zemlj. 0 5. Afr J. 0 S. 5 2. 0 1998 5225 898 274 118 157 2338 2171 178 99 106 26 138 1998 -2. 5 2. 5 7. 0 Tranz. -2. 0 5. 0 6. 5 . 0 -2. 5 . Az. 0 0. 0 7. 5 0. 5 17. 0 9. 0 8. 5 -1. 8. 5 4. u 5. Am. 5 23. 0 5. godišnje promene u % 90-95 1996 1997 1998 7. 0 4. Lat. 0 2. 0 11. 5 9. 5 4. Am. 6. 5 -1. U strukturi svetske trgovine izrazito dominiraju razvijene zemlje i regioni. 5 16. 5 -11. 0 6. 5 3. 0 6. 5 6. 5 6. 0 1. 0 6. 5 -0. Izvoz vred. 5 14. 0 12. 0 7. 5 6. 0 -1. 5 0. 0 3. 0 -6. 0 Lat. 5 3. Tabela 17. 0 1294 12. 5 -1.Rast i vrednost svetske trgovine po regionima u periodu od 1990-1998. 0 5. 5 Z. 5 5. Am. 5 10. 5 1. 5 Meks. 5 9. 5 388 9. 5 15. godine prikazani su na tabeli 17 i grafikonu 4. 5 8. 0 17. 0 7. 5 3. 5 -6. 5 504 Izvor: UNCTAD-WTO 1998. 5 20. 5 2. 0 15. 0 . 5 5. 5 -25. 5 7. 0 15. 0 -17. 17. 0 Uvoz Područje 1998 5410 1151 339 129 211 2359 2163 207 133 129 29 139 1090 281 140 438 vred. 0 Svet -1. 5 -0. 0 10. Afr Sred istok Azija Japan Kina 6 Ist. 0 0. 0 11. 5 19. 5 3. -7. 0 21. 5 25. 0 14. 0 20. 5 9. 5 6. 5 5. godišnje promene u% 90-95 1996 1997 7. 0 -1. 5 6. 0 3. 5 5. sa tendencijama koje su za njih najpovoljnije. 5 3. 3. 16. 5 10. 0 7. 0 7. 0 3. 0 17. 5 -1. 0 5. 5 5. 5. 0 15. 5 5. 0 16. Rast i vrednost svetske trgovine po regionima 1990-98.

Novi režim odvijanja trgovine i razmene uopšte izložio je u isto vreme ne samo izvozne industrije nego i sve lokalne ("domaće") proizvođače međunarodno profilisanoj ukupnoj konkurentnosti (posebno cenovnoj) stvarajući mnogim državama problem gubljenja čitavih industrijskih grana u jednom potezu. umanjujući prepreke državne discipline. Zbog toga se javlja i ključna dilema u procesu globalizacije . To pomeranje prema preduzeću kao ključnom nosiocu međunarodnog poslovanja i odlučivanja je u značajnom stepenu unelo izrnene i u shvatanje međunarodne podele rada i bitno promenilo kurs globalizacije na planu proizvodnje i trgovine uopšte. jeste pomenuto pomeranje naglaska u međunarodnom poslovanju sa makroekonomskog na mikroekonomski nivo donošenja odluka.potrebno je za globalnu utakmicu imati pripremljene i prilagođene firme ali pomiriti se i sa odlaskom nepripremljenih. omogućavaju međunarodnu specijalizaciju koja se može izvoditi sa manje ili više državne prismotre. godine . Rast svetske trgovine od 1990-1998.Ključna pramena koja se na svetskom tržištu desila u proteklom periodu. Grafikon 4. Novi uslovi odvijanja razmene koja se bazira na individualnim odnosno privatim entitetima (firmama) .

Tabela 18. Na narednoj tabeli 2. kurs) budući da su njene mogućnosti u novim uslovima ograničene. a ne oslanjanjem na klasične forme poslovanja i (značajnu) podršku države (stimulacije.Jedini način na koji mogu unaprediti svoju izvoznu konkurentnost jeste putem podizanja sopstvene produktivnosti ili kvaliteta svojih proizvoda. 6 prikazan je procenat inostranih prodaja u ukupnom prometu za 20 multinacionalnih kompanija. Ova ilustracija ide u prilog činjenici da izmenjeni uslovi i profii svetskog tržišta zahtevaju da preduzeće razvije svoju konkurentsku poziciju putem snažnije međunarodne orijentacije. Značaj međunarodnog poslovanja (% inostranih prodaja u ukupnom prometu) Izvor: WTO (1995) Kompanija % Nestle Exxon Unilever Mobii IBM BP Siemens Volkswagen Matsushita Electric Royal/Dutch Sheli 98 89 89 87 61 59 55 55 50 48 Kompanija % Dalmler-Benz Elf Aguitalne Philip Morris Ford GM Toshiba Toyota Hitachi General Electric Chrysler 45 37 35 33 31 30 28 25 17 10 .

4 72. U tom smislu karakteristično je istraživanje koje sprovode EMD (Lozana) i WEF (Svetski ekonomski forum Davos) svake godine objavljujući "World Competitevness Report" gde se rangiraju zemlje po osnovu skoro 400 kriterijuma kako bi utvrdili njihovu poziciju i uticaj u svetskoj trgovini. 31. Među zemljama koje su najkonkurentnije (ako se sa aspekta globalizacije može govoriti o "konkurentnosti" između država) nalaze se uglavnom najrazvijenije zemlje iz grupacije OECD mada je poslednjih pet godina evidentan prodor među prvih dvadeset svetskih izvoznika i grupe najpropulzivnijih azijskih ekonomija koje nisu u OECD (Hong Kong. Royal Dutch/Sheli Group General Motors Exxon Corporation Toyota IBM Volkswagen Group Nestle Dalmler-Benz AG Zemlja SAD SAD Holandija i Engleska SAD SAD Japan SAD Nemačka Svajcarska Nemačka Vrsta Delatnosti Elektronika Automobili Petroleum Automobili Petroleum Automobili Kompjuteri Automobili Hrana Automobili Kapital u inostranstvu 97. Kapital u inostranstvu (u bilionima dolara) Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Korporacija General Electric Ford Motor Comp. 0 0. dati su podaci o kapitalu u inostranstvu za prvih 10 TNK za 1998. godinu. . 6 30. Ovakva kretanja i globalni odnosi na svetskom tržištu u značajnom stepenu su izmenili opštu sliku i redosled međunarodne konkurentnosti pojedinih država u 90-tim godinama koja se postiže stvaranjem uslova kroz ekonomsku i razvojnu politiku kako bi preduzeća mogla uspešnije da realizuju svoje tržišne aktivnosti.. Tabela 19. Tajvan. 8 39. Kina. 0 54. 6 41.. 9 . 5 70. 9 Izvor: UNCTAD:WIR 2000. Malezija) . Singapur.Na tabeli 19. Koreja.

ovaj izveštaj uzima u obzir mišljenja i ocene oko 10. Do većeg pomeranja nije došlo ni u 1990. a na poslednjem po uticaju politike vlade na konkurentnost. -tim (sem daljeg pomeranja pozicije Japana i Nemačke na dole. Pored statističkih podataka. finansijski dinamizam. 000 menadžera pojedinačnih firmi u razvijenim zemljama i pojedinim odabranim ekonomijama po pitanjima kao što su: dinamičnost ekonomije. Mada su kriterijumi ocenjivanja mešavina objektivnih i subjektivnih faktora.Mada bilo kakvo poređenje međunarodne konkurentnosti nacionalnih ekonomija u novim uslovima nema posebnog smisla. Međutim. stope poreza. radno zakonodavstvo. kontrola cena itd. efikasnost preduzeća. karakteristično je prisustvo u grupi poslednjih i zemalja u tranziciji (Mađarska) kao bivših socijalističkih ekonomija. ) bez obzira što se visoko nalaze na listi svetskog izvoza. itd. ali i daljih prodora pojedinih zemalja) . Prema rezultatima ove studije iz 1990. korišćenje ljudskih resursa. U tom smislu karakteristična je Italija koja je na 32. korišćenje prirodnih resursa. mestu po nivou opšte konkurentnosti od obuhvaćene 41 zemlje. Takođe. rezultati su indikativni pogotovu što odražavaju svu dinamiku globalnih tokova na svetskom tržištu. međunarodna društvenopolitička stabilnost. godinu Japan je posle osam godina istisnut na treće mesto iza SAD i Singapura. subvencije. ipak se iz tabele 2. . godine Japan je bio na vodećem mestu koje je držao više uzastopnih godina pre toga. već u pregledu za 1993. 6 može videti da su zemlje u kojima se poslovanje odvija na principima slobodnijeg delovanja tržišnih zakona stvorile sigurnije uslove i nivo međunarodne konkurentnosti od onih u kojima država više utiče na poslovanje preduzeća (finansijske restrikcije. tržišna orijentacija. deficit javnog sektora. uticaj države.

Koreja Malezija Izvor IMD Ključ postizanja konkurentnosti R&D (istraživanja i razvoj) Politička stabilnost Tržišna orijentacija Međunarodna orijentacija Bogatstvo prirodnih resursa Međunarodna orijentacija R&D (istraživanje i razvoj) Tržišna orijentacija Ekonomski rast Prirodni resursi . Slučaj Kine se može povezati sa izmenjenom geopolitičkom situacijom vezanom za Aziju i snažnom transformacijom tamošnjih ekonomija i ekonomskih potencijala bez obzira na specifičnosti Kine kao velike ekonomije sa ogromnim potencijalima. Uostalom. Osnove međunarodne konkurentnosti Grupe zemalja/odabrane zemlje Razvijene zemlje Japan Švajcarska SAD Nemačka Kanada Zemlje u razvoju Singapur Tajvan Hong Kong J. Tabela 20.Još jedan fenomen globalnih odnosa na svetskom tržištu vezan je za pojačavanje uloge. prihvatanje tržišnih principa u organizovanju ekonomskog i poslovnog života. dovelo je do afirmacije niza firmi iz ovog dela sveta koje su postale značajni faktori opšte konkurentske klime na svetskom tržištu i u tokovima međunarodnog marketinga bilo kao direktnih konkurenata ili potencijalnih partnera (tabela 20) . mesta i značaja Kine u ukupnim međunarodnim ekonomskim tokovima.

uštede u taksama izbegavanje ekološke (antizagađivačke) regulative. Uspon globalne ekonomije karakterišu pet etapa: a) administrativni mehanizmi "dobrovoljnog ograničavanja izvoza" b) kvantitativne restrukcije u trgovini c) unilateralna agresivnost d) trgovinski blokovi e) industrijska politika i strateška trgovinska politika. . jer ne može regulativnim veziranjem ograničiti finansijske i informacione kanale. kontrole radne snage i političke stabilnosti. U takvim uslovima država kao pravno politički odnosno teritorijalno-administrativni sistem suprotstavlja se državi kao ekonomskom subjektu. Suprotnosti razvijenog i nerazvijenog sveta karakterišu se činjenicom da se u razvijenom svetu hipokrizija multinacionalnih kompanija svodi na ekstrovertnost upućenu međunarodnoj proizvodnji i introvertnost prema nacionalnim strukturama. Već krajem devedesetih globalna proizvodnja (eksploatacijom teritorijalne podele međunarodne ekonomije) targetizovano suprotstavljaju jednu teritorijalnu jurisdikciju drugoj radi maksimalne redukcije troškova. praktično. Novi ekonomski poredak i svetsko tržište Procesi globalizacije: u ekonomiji generisani su globalizacijom proizvodnje. dok. Zato je država u odstupnici u odnosu na svetsku ekonomiju. uslovljen tržišno liberalnom svešću. trgovine i finansija. nerazvijeni svet tipizira odvojenim procesima etabliranja ekonomskog liberalizma od mukotrpnog i vremenski neizvesnog kreiranja i realizacije projekta demokratizacije. Dosadašnji merkantilistički sistem razmene između suverenih nacionalnih entiteta transformiše se u globalni (transnacionalni) ekonomski sistem koji je bazično određen međunarodnom podelom rada u uslovima neograničene mobilnosti kapitala i radne snage.3. U savremenim okolnostima taj proces je. pa se klasična međunarodna ekonomija sve više supstituiše u globalnu.

Frankfurt) sa tendencijama ekstenzija posredstvom kompjuterskih terminala u ostalim delovima sveta. Ovom podelom se "lomi" tradicionalna distinkcija međunarodno prema domaće (nacionalno) . London. međunarodnu političku ekonomiju posmatra kroz fuziju četiri oblasti: 1) međunarodna politika 2) međunarodna ekonomija 3) domaća (nacionalna) politika 4) domaća ekonomija. Pariz. država se više ne smatra krucijalnim područjem za izučavanje međunarodnih odnosa i smatra se da je državnocentrički realizam prevaziđen. Dakle. i politika prema ekonomiji. odnosno posledica zalaganja za međunarodni strukturalni pristup ili globalni sistem. Tokio. koji insistira na rastućem značaju ne-državnih faktora oličenih u transnacionalnim kompanijama i međunarodnim bankama. te je kolektivno odlučivanje o globalnim finansijama koncentrisano u nekoliko svetskih centara (Njujork. Pomeranje sa tradicionalne ravni države. Dobrim delom to je posledica transnacionalnog ili međuzavisnog pristupa.Globalne finansije funkcionišu dvadeset četiri časa dnevno. u okviru elektronski povezane (ali virtuelno neregulisane) mreže. U okviru BISA (British International Studies Association) funkcioniše IPEG (International Political Economv Group) . kao primarno teritorijalnog entiteta na institucionalne odnose država globalna ekonomija ukazuje na tri ključna aspekta: . Procesi globalizacije su uslovili fantastičnu povezanost (uslovljenost) politike i ekonomije.

povezanim u konkurentske delove domaće ekonomije i društva • i u uslovima kada dešavanja. . • 3. u istoj meri kao i domaće imperative. MMF. i dalje igraju krucijalnu ali i rastuću ulogu. takođe. 2 Pozicioniranje države kao aktera na tržištu. ali i sa međunarodnim institucijama (npr. institucionalna država i dalje smatra da su njena autonomnost i sloboda delovanja redukovani (čime se. reprezentuje državu kao neku vrstu nacionalne firme ili kartela koji deluje neposredno u transnacionalnom okruženju • delujući kao nacionalne firme. nerazvijene. uzrokuje gubitak autonomnosti • u tom slučaju. centralna banka. na sceni međunarodne (političke) ekonomije mobilišu nacionalne interese. i male. istovremeno prisiljava značajne aktere na prihvatanje politike koja reflektuje međunarodne. opcije. Međutim. centralne agencije države (ministri.3. poništavaju) • internacionalizacija delova države. države. vlade u zemlji domaćina ali i u zemlji prijema. Svetska banka) što. obrazovanje i zakonodavstvo) i njen ekonomski autoritet u raskoraku je sa kompleksnošću i agresivnošću globalne ekonomije • to dodatno uznemirava egzistenciju. Nalme. tim pre što je i sada država podeljena sa raznim segmentima. kancelarije predsednika ili premijera) više se međusobno povezuju. ali i međunarodno tržište (preko ugovora i sporazuma) kapaciteti institucionalne države (resursi. a ne samo posrednika (direktna i indirektna uloga države u globalnoj ekonomiji) • takva uloga države. Brojni primeri ukazuju na jačanje ili preciznije na ciklično vraćanje pronacionalnih politika. koje se inače mogu otvoriti. praktično. u savremenim uslovima proces globalizacije ima dvojak karakter. Za razvijene i moćne privrede i za privrede u razvoju. i funkcionisanje države. 1 Pozicioniranje države na mesto susretanja domaće i međunarodne ekonomije izuzetno težak zadatak. istovremeno oblikuju domaće tržište posredstvom zakona i regulativnih mera.

uslovno konstatovati da su Evropska unija i Japan. S druge strane. MMF. za sada. uz podršku ideologije globalizacije. vlade u Španiji i Francuskoj prilagodile su svoje politike novoj ortodoksiji. pored statuta i drugih akata imaju sopstveno osoblje i sredstva. ključne protivteže potpunoj dominaciji SAD. Meksika. Stoga se može. Kanadi. Svetska trgovinska organizacija (STO) . Contact Group) ili opštepoznatih zvaničnih organa OECD. Transnacionalni ekonomski poredak za sada stoji na tri ipo noge. Evropska unija je. ali i američkog vojnog prisustva. Tri noge su međunarodne ekonomske i finansijske organizacije koje. u nekoj vrsti pat pozicije. procesualno generiše kanale za formiranje politike u nacionalnim vladama i velikim korporacijama. U sadašnjim uslovima. Konsesualni vodič. Danas strukturno prilagođavanje sprovode predsednički režimi (primer Argentine. Svetska banka (SB) . internacionaliza-cijom država. . To su Međunarodni monetarni fond (MMF) . Novo ekonomsko jedinstvo sveta praktikuje različite oblike jačanja procesa kohezije globalno-lokalno među zemljama sa različitim pozicijama u globalnom sistemu. u" odnosu na rešenje budućeg karaktera države i regionalnog autoriteta. Štaviše. Prvobitno su u zemljama perifernog kapitalizma (u cilju sprovođenja monetarne discipline) praktikovane militarno-birokratske forme države. bilo putem nezvaničnih foruma (tipa Triateral Commission. (odnosno njihovom transformacijom u agenciji za prilagođavanje nacionalne ekonomske prakse i politike ka potrebama globalne ekonomije) one deluju transmisiono od globalne ka nacionalnoj ekonomiji premda su prethodno delovale kao bastion (a mnoge se još uvek tako ponašaju) odbrane domaćeg blagostanja od ekstremnih poremećaja. Perua. Australiji. Banke za međunarodna poravnanja. Čilea.Transnacionalni procesi formiranja konsenzusa među oficijelnim brižnicima globalne ekonomije uz eventualno egzistencijalno odsustvo političke ili autoritarne strukture globalne ekonomije upućuje na alternativno prisustvo (još uvek nedovoljno objašnjenog) fenomena "vladanja bez vlade". u sadašnjim uslovima kada je Rusija još u ekonomskom previranju. Neokonzervativne ideologije transformišu se takođe. Polovinu noge čine pokušaji stvaranja multilateralnog međunarodnog sporazuma o direktnim inostranim investicijama (OECD) i važeća pravila o tome u okviru STO. G-7. Japan (sa vodećom i planskom ulogom države u upravljanju odnosa sa spoljnim svetom) usmerava svoje aktivnosti ka smanjenju ekonomske zavisnosti od američkog tržišta (prodorom na kinesko i ostala azijsko-pacifička tržišta) . u pravcu globalizacije u Britaniji. Brazila) .

Zato je Svetska banka objavila da vašingtonski konsenzus ne može više biti okvir i ambijent za politiku privrednog razvoja i da je razvojne strategije zemalja potrebno staviti na znatno širu osnovu. Ona je od dobrovoljnog međunarodnog multilateralnog sporazuma o carinama i trgovini (GATT) postala međunarodna organizacija koja prijem u članstvo takođe uslovljava liberalizacijom uvoza i smanjenjem zaštite nacionalnih ekonomija. Pošto ravnopravni pristup tržištima drugih zemalja (po osnovu klauzule najvećeg povlašćenja) zavisi od članstva u STO (ukoliko nije dogovoreno bilateralno) . Svetska banka više ne može da se oglušuje u odnosu na svoju potpuno zapostavljenu funkciju da pospešuje privredni razvoj. Sve do nedavno Svetska banka je u potpunosti bila u tandemu sa MMF u izgradnji i nametanju transnacionalnog ekonomskog poretka. nacionalne vlade nemaju mnogo izbora nego da prihvate pravila STO. Svetska trgovinska organizacija je najmlađa noga transancionalnog ekonomskog poretka. a institucionalizuju zaštitu monopola razvijenih zemalja (u vidu zaštite prava intelektualne svojine) u oblasti proizvoda i usluga na osnovu naučnoistraživačkog rada i tehnološkog razvoja u čemu one mogu da realizuju monopolsku rentu.U MMF i SB odluke se donose na osnovu broja glasova članica koji je srazmeran broju akcija (u SB) odnosno veličini kvota (u MMF) pojedinih zemalja. MMF i SB postala je poznata kao vašingtonski konsenzus. pre svega SAD. Ona traži potpunu liberalizaciju transakcija robom i uslugama (uključujući i finansijske) u kojima razvijene zemlje imaju velike prednosti u odnosu na zemlje u razvoju. U novije vreme je došlo do otvorenog rascepa između MMF i SB. On je na neoliberalnoj osnovi (od reganomike do tačerizma) nametao deflatorne stabilizacione programe koji su zaustavili razvoj i strukturne reforme koje su produbile probleme bez pokretanja razvoja. . Na osnovu toga je jasno da na formulisanje i realizaciju politike ovih institucija najveći uticaj imaju najveći akcionari. Zajednička politika Federalnog rezervnog sistema Ministarstva finansija SAD. STO ima pravo da presuđuje u sporovima između zemalja članica.

regulišu njihovu makroekonomiju. bila optimalna. makar i sa apstraktnog svetskog stanovišta. On je geografski ograničen. međunarodne proizvodnje (proizvodnje u mreži pojedinačnih TNC čiji su delovi locirani u različitim zemljama) i izuzetnog proširenja i ubrzanja međunarodnih tokova novca i kapitala. nema vrednosni sistem koji priznaje potrebu rešavanja problema nejednakosti ni u nacionalnom niti u međunarodnim okvirima. investicione projekte i socijalna davanja. Da bi. Svetska privreda je regionalizovana i skoro u potpunosti kontrolisana od strane SAD. a to su ključni delovi transnacionalnog-ekonomskog poretka. ogromne delove sveta. utopija zato što postoje permanentni činioci (a pojavljuju se i novi) koji stalno generišu imperfektnosti pojedinih robnih ili faktorskih tržišta. EU i Japana. poznati su kao vašingtonski konsenzus. tako ni proces globalizacije nije univerzalan (sem u trpnom stanju) ne zahvata. pod upravom državljana industrijskih zemalja lociranih u Vašingtonu. su-procesom zahvaćene i druge sfere. Nema sumnje da globalizacija sužava mogućnosti država da formulišu i sprovede nacionalne strategije i politike razvoja. Mnoge tendencije koje se ispoljavaju tokom globalizacije nisu nikakva volja većine već promocija američkog modela smanjenja sigurnosti radnog mesta. Inostrani (eksperti) . bilo bi neophodno da perfektno funkcionišu sva robna i faktorska tržišta u svetu i da se stope u jedno svetsko tržište. Mnogi autori globalizaciju vide kao proces u kome se stvaranje sve većeg dela društvenog proizvoda u svetu omogućava putem međunarodne razmene (brži rast svetske trgovine od svetske proizvodnje) . izdataka na socijalne programe. njegov najznačajniji deo čini globalizacija proizvodnje. Transnacionalni poredak ne može da se ostvari bez funkcija države. Ona ne pokazuje nikakav interes ni za jačanje demokratskih institucija. ali taj poredak traži da sve države imaju isti privredni sistem. Ekonomski poredak nije svetski (jer ne izražava interese i volju većine) nego transnacionalni. naravno. lako. Principi po kojima se vrši ovo daljinsko upravljanje.Globalizacija je najvećim delom mehanizam ostvarivanja transnacionalnog poretka. Mnogo je argumenata koji pokazuju da globalizacija ne može biti celovi i konzistentan svetski sistem alokacije resursa. trgovine i finansija. To je. sprovode istu makroekonomsku politiku i iste kriterijume razvojne politike. To praktično znači da polovina ljudi i dve trećine država u svetu nemaju kontrolu nad sopstvenom privrednom politikom. .

za savremenu privredu i preduzeća pojačan je značaj i uticaj međunarodnog okruženja. . njihov značaj je evidentan budući da po svojoj suštini u velikom stepenu utiču (direktno ili indirektno) na donosioce ekonomskih odluka na svim nivoima u vezi sa međunarodnim poslovnim angažovanjem i međunarodnim marketing aktivnostima u tom kontekstu. pre svega preko sprega međunarodne poslovne infrastrukture i institucija koje definišu okruženje međunarodnog poslovanja bez obzira na činjenicu što je on ispresecan državnim granicama i lokalnim (specifičnim) barijerama. One se u ovom trenutku nalaze u svojevrsnoj fazi tranzicije ili transformacije u skladu sa aktuelnim kretanjima na svetskom tržištu.4. širile i dopunjavale. U stvari. pa i ekskomuniciranju iz (razvojno) toliko značajnih međunarodnih ekonomskih. investicionih. Komponente savremene međunarodne poslovne (pa samim tim i ekonomske) infrastrukture su stvorene u ranijem periodu i vremenom su se razvijale. u savremenim uslovima došlo je do neophodne konvergencije ova dva nivoa u smislu jasnijeg usmeravanja lokalnih okvira u pravcu globalno prihvaćenih načela. finansijskih i ukupnih poslovnih tokova. Od stepena te usaglašenosti zavisiće i uslovi efikasnije ekonomske integrisanosti sa svetskom ekonomijom. Funkcionisanje svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi Sa procesima internacionalizacije i globalizacije poslovanja i funkcionisanja tržišnog mehanizma. normi i pravila koji čine širi kontekst ekonomskog i poslovnog ponašanja. U suštini dojučerašnje domaće tržište u novoj konstelaciji snaga i odnosa mora se tretirati kao sastavni deo globalnog svetskog tržišta isto kao što se svetska ekonomija ne može shvatiti kao zbir pojedinačnih i potpuno zaokruženih nacionalnih tržišnih celina nego kao skup segmenata jedinstvenog svetskog tržišta koje je ispresecano političkim (a ne ekonomskim) granicama u vidu pojedinih država ili grupacija država (ekonomske integracije) . trgovinskih. Preduzeća. pa samim tim i izbegavanja fizičke distance koja vodi samoizolaciji. Bez obzira na to. ali i države koje žele da ostvare kompatibilnost sa svetskim ekonomskim tokovima moraju ne samo da izgrade u svom domenu poslovnu infrastrukturu koja konvergira međunarodnoj nego apsolutno ne mogu da ignorišu relevantne faktore i institucije međunarodne poslovne infrastrukture i okruženja.

Ranije su preduzeća sa međunarodnim aspiracijama de facto polazila iz domicilnog okruženja sa svim njegovim specifičnostima. samim uključivanjem u međunarodno orijentisane aktivnostusvaki akter se nužno suočava sa svim pomenutim dimenzijama (grafikon 5) . uključivala se u međunarodnu mrežu odgovarajućeg profila (pravni. Ključne dimenzije međunarodnog poslovnog angažovanja i savremeno preduzeće Bez obzira na nivo i stepen. sporazuma. ekonomski. investicija i know-how pa na toj osnovi i na uslove funkcionisanja tržišta u pojedinim zemljama. One kao okviri mogu ometati ili pogodovati odnosno podsticati sprovođenje odgovarajućih poslovnih aktivnosti. politički faktori) i dopirala do. ciljnih tržišta sa specifičnim inodomicilnim karakteristikama (graflkon 6) . Sada je evidentno da bez obzira na kom se tržištu razvijale aktivnosti preduzeće mora da računa sa uticajem međunarodnih faktora koje ni u kom slučaju ne može da ignoriše makar bilo reci samo i o tzv. četiri aspekta treba imati u vidu: Grafikon 5.Međunarodna poslovna infrastruktura kao okvir za obavljanje međunarodnih aktivnosti sastoji se od međunarodnih institucija. sistema i dogovora koji utiču na međunarodne tokove razmene. a posebno kada je reč o ciljevima i strategijama uključivanja preduzeća u međunarodne ekonomske aktivnosti. Ako uporedimo ranije sa sadašnjim stanjem primetna je ključna razlika. . U suštini reč je o konvergenciji međunarodne i lokalne komponente savremenog poslovanja. Polazeći od profila njihovog dejstva u regulisanju međunarodne dimenzije poslovanja. domaćim aktivnostima.

tako da je došlo do formiranja posebnih međunarodnih organizacija. Reč je o pravilima i intencijama regulisanja prakse i procedura u odvijanju aktivnosti na svetskom tržišnom prostoru sa značajnim prerogativima i implikacijama po sve učesnike tržišne utakmice u ekonomskom smislu. Sa jačanjem potrebe razvijanja ekonomske saradnje. a međusobne odnose regulisale bilateralnim pregovorima sa drugim državama. . zaključivanja specifičnih međunarodnih ugovora i niza ostalih aktivnosti koje regulišu odvijanje ovih aktivnosti u međunarodnom kontekstu. kapitala itd. domaće industrije od inostrane konkurencije. usluga. znanja. PREDUZEĆE Međnarodni ekonomski i finansijski faktori Inostrano tržište A Inostrano tržište B Međunarodni pravni i politički faktori Inostrano tržište C U najširem smislu međunarodnu ekonomsku dimenziju sačinjavaju faktori koji regulišu međunarodnu razmenu roba.Grafikon 6. a posebno međunarodnih trgovinskih i finansijskih veza. ispostavilo se da je nužno zajednički raditi na izvesnom usaglašavanju i kontrolisanju barijera za međunarodnu razmenu i trgovinu (uopšte u vezi sa tim tokovima) . Države su donedavno imale vodeću ulogu u definisanju ovih pravila jer su svoju trgovinsku politiku u odnosu na druge uglavnom definisale na platformi zaštite tzv.

GATT je od stupanja na snagu 1. prava intelektualne svojine. nadgledanje nacionalnih trgovinskih politika. ekologija. Njegova delatnost je bila usmerena na ostvarivanje više polaznih principa mada se u praksi to svodilo na nekoliko ključnih: svođenje zaštite domaće privrede samo na carinsku tarifu (sa posebnim sniženjem stopa) . investicije (SDI) . godine za 47 godina postojanja bio neka vrsta prelaza sa principa bilateralizma ka multilateralizmu u regulisanju međunarodne trgovine. Nastala iz pregovora koji su vođeni u okviru GATT i naknadnim konsultacijama (tabela 21) STO ima nekoliko ključnih funkcija: • • • • • administriranje i primenjivanje multilateralnih i plurilateralnih trgovinskih ugovora postignutih u okviru sistema STO.U okviru Ekonomsko-socijalnog saveta UN 1946. godini) . STO nije jednostavno prerastanje GATT u novu organizaciju već predstavlja međunarodnu instituciju koja definiše kako države-članice moraju da oblikuju i primenjuju domaću regulativu i propise u vezi sa trgovinom među sobom. Tada je došlo do njegovog ukidanja i stvaranja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization . saradnja sa međunarodnim institucijama značajnim za donošenje odluka u vezi sa globalnom ekonomskom politikom u svetu. posebne robne grupe. pod okriljem sadašnje STO ne rešavaju se samo pitanja carina i trgovine robom nego su obuhvaćene i necarinske mere. godine. a kao privremeno i naknadno rešenje formiran je GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) . rešavanje nesporazuma između članica (131 u 1996. januara 1995. ukidanje trgovinske diskriminacije i zalaganje za liberalizaciju u međunarodnoj trgovini. odnosno kako da definišu međunarodnu razmenu po datim pravilima.Svetska trgovinska organizacija STO) od 1. deluje kao forum za multilatelarne trgovinske pregovore. . godine pokrenuta je ideja o formiranju jedne specijalizovane agencije kao međunarodne ekonomske organizacije koja bi se bavila pitanjima carina i trgovine pod nazivom Međunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organization . razmena usluga. Sto je važnije. Ta ideja se nije tako realizovala. januara 1948.ITO) . itd.

Tabela 21. necarinske mere. "ekviti" ugovori carine. rešavanje nesporazuma. necarinske mere. 1951. 1956. Oni u značajnoj meri definišu stanje i uslove odvijanja međunarodnih aktivnosti na pojedinim segmentima svetskog tržišta. 198693. fer i regularnu konkurenciju na svetskom tržištu. od značaja su i međunarodni robni aranžmani i međunarodne ekonomske integracije.Pojavom STO na svetskoj ekonomskoj sceni praktično je ustanovljen jedan globalni sistem pravila koji je usmeren ka stvaranju institucionalnih uslova za otvorenu. Za razliku od GATT. Od GATT do STO Godina 1947. 1949. a mogući nesporazumi se rešavaju po određenoj proceduri i postupku koji važi za sve punopravne članove. 196467. odluka o formiranju WTO itd. Za međunarodni ekonomski aspekt koji se odnosi na niz aktivnosti na svetskom tržištu. Učešće u STO je na bazi članstva. podrazumeva potpuno i permanentno sprovođenje svih pravila koja regulišu mnogo šire područje međunarodne ekonomije od robne razmene ili samo carina. Predmet konferencije i runda carine carine carine cerine "Dinolova runda" "Kenedi runda" "Urugvajska runda" carine. antidamping carine. poljoprivreda. nova organizacija predstavlja stalnu međunarodnu instituciju sa izgrađenim sopstvenim mehanizmom. tekstil. . 196061. usluge. intelektualna svojina. odeća. Broj zemalja 23 13 38 26 26 62 102 123 Izvor GATT/WTO. 1993.

Na sličnoj osnovi ali u drugoj formi javljaju se za pojedine proizvode i ugovori proizvođača koji po mnogo čemu podsećaju na kartele. godine (International Tin Agreement) koji je obuhvatao 85% svetske proizvodnje i 22 zemlje koje su bili vodeći kupci budući da su trošili 95% svetske proizvodnje ovog metala. 1 Robni aranžmani Robni aranžmani se javljaju kao sredstvo za kontrolisanje cena. Kao tipičan primer mogu se navesti izvoznici nafte i njihova organizacija OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries) . prehrambeni proizvodi. Čikagu itd.4. Sijera Leone. vlakna. Antverpenu. ali je DE BEER uvek imao zalihe koje je mogao da pušta na svetsko tržište i kada dođe do porasta tražnje i povećanja maloprodajnih cena. Sa druge strane. a postojala je ugovorna veza i sa bivšim SSSR kao značajnim svetskim proizvođačem) . . kakao) . Pojedinačni značaj robnih aranžmana gubi na značaju uvođenjem novog sistema funkcionisanja svetskog tržišta pod okriljem STO na nivou na kome su funkcionisali ranije. itd. U tom smislu za međunarodnu praksu je karakterističan primer dijamanta i južnoafričke firme DE BEER. Zalr. kafa. Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih takvih primera je bio sporazum o kalaju iz 1956. Njujorku i Tei Avivu. Preko svoje firme CSO (Central Selling Organization) koja se javlja kao svetski posrednik na ovom tržištu DE BEER kontroliše 80% svetskog tržišta neobrađenog dijamanta. deset puta godišnje "đuture" . ponude i tražnje i zaliha primarnih proizvoda kojima proizvođači odnosno izvoznici takvih proizvoda žele da se zaštite od negativnih uticaja fluktuacija cena na njihove proizvode. jer je povezan kako ugovorom sa sopstvenim rudnicima u Južnoj Africi i Namibiji tako i sa ostalim svetski značajnim rudnicima (Bocvana. Njujorku. Veza DE BEER preko CSO sa ovim centrima za brušenje je funkcionisala na bazi prodaje neobrađenih dijamanata. Takvi aranžmani postoje za mnoge proizvode kao što su metali. Australija. drvo. Stabilnost cena se održavala kontinuiranim nabavkama od dobavljača čak i kada je tražnja dijamanta opadala. ovde je reč i o berzanskim proizvodima. napici (čaj. Svi ključni uslovi međunarodne razmene ovim proizvodima koji se formiraju na organizovan način važe u gotovo svim svetskim transakcijama.odabranim kupcima su se nudili neobrađeni dijamanti po fiksnim cenama koje nikad nisu bile snižavane bez obzira na fluktuacije maloprodajnih cena dijamanta. Firma CSO kao deo sistema DE BEER je kontrolisala kanale između rudnika i svetskih trgovaca dijamantima koji seku i pripremaju dijamante za dalju obradu u nezavisnim svetskim centrima tog biznisa Bombaju. a ključna tržišta su koncentrisana na vodećim svetskim berzama u Londonu.

poslednjih godina pored tržišta kapitala. Ovi stimulativni elementi se posebno odnose na zemlje Latinske Amerike. Među ispoljenim razlikama se zapaža da je devizni kurs danas znatno fleksibilniji nego u periodu pre 1914. kao što je to pokazalo iskustvo posle sloma Bretonvudskog sistema. 2 Tržište kapitala Funkcionisanje svetskog tržišta usko je povezano sa kretanjima na tržištima kapitala. Prihvatanje stvarne valutne konvertibilnosti i trgovinska liberalizacija. dok mnoge azijske zemlje nastavljaju sa ranijom restriktivnom praksom prema potencijalnim stranim investitorima. a slična tendencija se zapaža i u ZUR. Zapaženo je značajno širenje polja konvertibilnosti tokom poslednje decenije. Poslednjih godina međunarodno tržište kapitala postalo je veoma integrisano. Slabljenje ograničenja na unošenje stranog kapitala u ZUR. Istovremeno.4. rastuća mobilnost kapitala u novije vreme ima i svoje razlike u odnosu na slobodno kretanje kapitala u periodu pre 1914. važni su stubovi novijih reformi u zemljama u tranziciji i ZUR i uvećali su pritisak na zemlje u pravcu uvođenja realnog deviznog kursa. kako u broju zemalja tako i na planu obima transakcija. Pri tekućim okolnostima. unapređenje obračunske procedure i smanjivanje poreza i troškova transakcija glavna su područja olakšica za inostrane investitore u ZUR. politika liberalizacije kretanja kapitala teško bi se mogla uskladiti sa režimom fiksnog deviznog kursa. razvila su se i finansijska tržišta sa stanovišta novih finansijskih instrumentarija. godine. Pored međusobne isprepletenosti uticaja. Početkom devedesetih godina došlo je do proširenja valutne konvertibilnosti kod industrijski razvijenih zemalja sa tekućih spoljnih transakcija na kapitalne transakcije. Tržišta kapitala u razvijenom svetu su postala otvorenija za nerezidentne. čak znatno više" u poređenju sa bilo kojim periodom za vreme trajanja zlatnog standarda. Prvenstveno kada je reč o valutnoj konvertibilnosti. . godine.

Treća specifičnost novijeg perioda je narasla uloga institucionalnih investitora. Isto tako. Ogroman obim kretanja kapitala imao je za rezultat oštar porast učešća finansijske aktive koju drže nerezidentni. Prema procenama. primetno je i angažovanje investicionih kompanija u razvijenim zemljama da što efikasnije i uz smanjene rizike plasiraju kapital institucionalnih investitora iz inostranstva. nego u periodu zlatnog standarda. godine. Ovi holdinzi su veoma osetljivi na zaokrete u ponašanju međunarodnih finansijskih i tržišta kapitala.Druga značajna karakteristika savremenih tendencija na međunarodnom tržištu kapitala je znatno veći asortiman aktiva sa kojima se danas trguje. koji je dostigao 850 mlrd. kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu kapitala. dolara u 1993. . povećao je osetljivost deviznih tržišta na kretanja na finansijskim tržištima. jedan od indikatora ogromnog porasta kretanja kapitala je bruto odliv kapitala iz većih industrijskih zemalja (izuzimajući zvanične i kratkoročne bankarske transakcije) . iznosili su samo 100 mlrd. Tako su ukupne internacionalne transakcije hartijama od vrednosti za Grupu 7 najrazvijenijih zemalja dostigle 6 triliona dolara po kvartalu u drugoj polovini 1993. Rezultat ove tendencije su portfolio investicije na deviznom tržištu jer dominiraju u poređenju sa trgovinskim transakcijama. Diversifikacija njihovog portfolia predstavljala je ključni pokretač kretanja kapitala u osamdesetim godinama. godini. Polovinom osamdesetih. U tom smislu. nerezidenti danas imaju u posedu oko 20-25% ukupno emitovanih obveznica u grupi 10 razvijenih zemalja. izuzev Japana. vrednost koja je 5-6 puta veća od vrednosti međunarodne trgovine. Porast volumena portfolio kapitala. dolara prosečno godišnje. što je ujedno značajan faktor u kretanjima deviznih kurseva u evropskim zemljama.

Za razliku od ranije prakse koja je bila karakteristična po dominantnom kretanju zajmovnog kapitala i komercijalnih bankarskih pozajmica javnom sektoru. kao posledica dužničke krize . Većina zemalja primaoca kapitala iskoristila je inostrani kapital efikasnije nego sedamdesetih godina. blizu 50% transakcija akcijama za preduzeća koja su locirana u EU ostvaruje se izvan zemalja porekla i svaka sedma trgovinska transakcija u svetu podrazumeva stranca kao partnera. posebno u zemljama sa niskim dohotkom i ograničenim mogućnostima za porast domaće štednje. Zbog ograničenog pristupa međunarodnom tržištu kapitala.Integracija tržišta kapitala najbolje se ostvaruje kroz međugraničnu integraciju tržišta za finansijske hartije od vrednosti kojima se trguje. . motivisani većom stopom prinosa na investicije u ZUR i njihovom niskom korelacijom sa prinosima na investicije u industrijski razvijenije zemlje. da podignu opšti nivo rasta proizvodnje i da deo proizvodnje plasiraju u izvoz. novija iskustva pokazuju da je inostrani kapital bio privučen unapređenjem ekonomske politike i performansi u mnogim zemljama primaocima kapitala. pri čemu se ona meri direktnim i indirektinim troškovima koji prate transakcije na domaćem tržištu. Globalno posmatrano. novi tokovi kapitala uglavnom su velike privatne SDI i portfolio tokovi u privatnom sektoru. Oživljavanje priliva kapitala omogućilo je visoko zaduženim zemljama da povećaju uvoz. Priliv kapitala je formirao dodatni izvor finansiranja investicija. Nasuprot ovom trendu. na preko 100% u devedesetim godinama. Integracija tržišta kapitala omogućuje da se pristupi inostranim finansijskim tržištima. i u manjem stepenu kroz integraciju tržišta fizičkog kapitala (direktne strane investicije) i bankarskih zajmova i depozita. Pored toga međugranične finansijske transakcije u većini industrijskih zemalja proširene su sa manje od 10% GDP iz 1980. Početak devedesetih godina bio je karakterističan po radikalnim promenama u strukturi tokova kapitala u mnogim ZUR. noviji porast priliva kapitala u ZUR pomogao je da se izbegne relativna nestašica kapitala u ovim zemljama. kada je recikliranje prihoda od nafte povremeno dovodilo do velikog priliva kapitala u zemlje sa ozbiljnim slabostima ekonomske politike.

su privukli SDI . portfolio investicijama u obveznice i akcije. Liberalizacija trgovinskih i investicionih režima u mnogim ZUR predstavljala je ključni faktor. Neto tokovi kapitala u ZUR iznosili su u prošeku preko 150 mlrd dolara godišnje tokom perioda 1990-1997. pozitivan stav inostranih investitora nastao je zbog unapređenja osnovnih ekonomskih parametara i tržišno orjentisane politike koja je povećala efikasnost i uvećala stopu prinosa na investicije. godine. Nasuprot iskustvu iz sedamdesetih i početka osamdesetih godina.Značajan deo priliva kapitala u periodu 1990-1997 godine desio se tokom recesionih ciklusa i perioda opadajućih kamatnih stopa u industrijski razvijenim zemljama. Istovremeno. među regionima ZUR postoje razlike u strukturi novih tokova kapitala. dok su portfolio tokovi činili veći deo priliva kapitala u Latinsku Ameriku. Takva ciklična kretanja ostala su umerena sa jačanjem privredne aktivnosti u industrijski razvijenim zemljama i porastom kamatnih stopa. mada su SDI bile podstaknute i rastom intraregionalne trgovine kao i aktivnošću nekih zemalja zbog niskih troškova proizvodnje. kada je veliki deo privatnog kapitala u ZUR predstavljao bankarske pozajmice. Nagli skok SDI tokova kapitala u ZUR posle kasnih osamdesetih godina pojavio se kao posebno obećavajući trend. noviji tokovi su obeleženi stranim direktnim investicijama (SDI) . sugerišući inverzne odnose između ekonomskih prilika u industrijski razvijenim zemljama i kretanja kapitala u ZUR. godine. čisto javnom sektoru. Rastuća izvozna orjentacija azijskih zemalja u poređenju sa latinoameričkim zemljama i novija apresijacija japanskog jena predstavljali su ključne faktore privlačenja SDI. U brojnim ZUR programi privatizacije takođe. što predstavlja skoro učetvorostručenje u odnosu na tokove iz perioda 1983-1989. . U mnogim zemljama koje su imale veliki priliv kapitala poslednjih godina. Preko 40% neto priliva kapitala u zemljama Azije tokom perioda 1989-1996 godine bilo je u formi SDI.

Na putu prema globalizaciji svetske ekonomije. kao što su: • supstitucija. Značaj i uloga SDI aktivnosti preduzeća je pojačana rastućim tendencijama liberalizacije u međunarodnim trgovinskim tokovima. • širenje tržišta. • komplementarnost. oni se nalaze u međusobnom odnosu koji znači da pojačavanje ili slabljenje jednog ima gotovo direktne implikacije na stanje ostvarenja drugog. Danas se u sve većem stepenu ovakvi angažmani vezuju i za firme srednje veličine budući da su se tokovi inostranih ulaganja multiplicirali poslednjih godina sa pojavom novih i brojnih učesnika iz novoindustrijalizovanih ekonomija koje se u svetsku konkurentsku borbu uključuju putem snažne internacionalizacije svojih aktivnosti. ovakva ulaganja su imala značajan doprinos zbog njihovog kumulativnog dejstva na podizanje ukupnog nivoa međunarodne robne razmene. SDI su u suštini postala bitan element investicionih i proizvodnih strategija savremenih korporacija. japanske ili evropske) više ne važi. Jednostavnije rečeno. Dinamički posmatrano.4. i kao integralan deo procesa internacionalizacije i globalizacije mogu se često uzeti kao neophodan preduslov da firma sačuva ili ostvari ekspanziju na međunarodnim tržištima ukoliko ne želi da se suoči sa gubljenjem sopstvene konkurentnosti (EU 1994) . Najčešće je reč o ispoljavanju pojedinih ili više elemenata u međusobnom odnosu. veza međunarodnih trgovinskih tokova i SDI se odvija kroz međusobne uticaje. Inostrana direktna ulaganja (SDI) predstavljaju ključnu kariku integracije proizvodne i prodajne funkcije preduzeća sa svetskim tržištem. Kao kategorija međunarodne ekonomije. što se ogleda kroz moguća četiri efekta vrlo značajna i za definisanje strategija nastupa. 3 Ulaganja u inostranstvu kao činioci globalizacije svetskog tržišta U definisanju globalnih odnosa na svetskom tržištu (ne samo danas nego i kroz ekonomsku istoriju) značajno mesto imaju i ulaganja u inostranstvu -portfolio i direktna. Praksa je pokazala da ranija pretpostavka kako su SDI aktivnosti rezervisane samo za velike MNC (američke. . • generisanje (omogućavanje) trgovine odnosno razmene.

znanja. Svetski tokovi SDI iznose oko 4-5% ukupnih bruto investicija (razvijene i zemlje u razvoju) i čine oko 4% vrednosti svetskog izvoza. godine ova grupacija je igrala vodeću ulogu u tokovima SDI: u periodu 1991-1993. a 42% u pribavljanju ovih sredstava. ali i uslova koji vladaju u konkretnom okruženju. Posmatrano po vodećim regionima. SDI su realno dosta doprinele zamagljivanju granica između nacionalnih ekonomija. ali je ipak dostigla 1993. U periodu od 1983-90. u odnosu na 470 milijardi $ 1980. usluga. u ovim tokovima dominira Trijada: ukupno u trouglu SAD . komponenti ili ostalih intermedijarnih proizvoda koji su neophodni za operativno funkcionisanje takvih pogona izmeštenih iz nacionalnog ekonomskog prostora. Generisanje trgovine je uobičajeno kroz SDI angažovanje. godine plasmani u vidu SDI su imali prosečnu godišnju stopu rasta od oko 30% što je više od tri puta u odnosu na rast svetskog izvoza ili puta brže od stope rasta svetskog GDP. ali su imale i značajan uticaj na usmeravanje ekonomskog razvoja pojedinih zemalja i njihovo integrisanje u širi ekonomski prostor koji nudi svetska ekonomija. . Preduzeća iz OECD regiona su vodeća kako u plasmanu tako i u pribavljanju SDI. jer ovim putem se iniciraju tokovi koji slede ovakve odluke .plasmani kapitalnih dobara. granama i regionima.EU . Obično je to stvar strategije ili opredeljenja konkretne firme. Posmatrano po godinama. sklopova. Širenje tržišta je uobičajen efekat jer proizvodnja ili program iz SDI aktivnosti ne mora biti namenjen samo uskom ili lokalnom tržištu već može obuhvatiti i one segmente koji ranije nisu bili pokriveni što samo pogoduje povećanju obima međunarodne razmene na široj osnovi. godine nivo od 1800 milijardi $. godine.Japan obavlja se 4/5 plasmana i oko 60% ukupnog priliva svetskih tokova SDI. Komplementarni efekat se javlja kada SDI dopunjavaju trgovinsku razmenu budući da se kroz ulaganje stvara jača pozadina na konkretnom tržištu. godine ostvareno je 95% ukupne vrednosti plasmana sredstava.Kada se proizvodi mogu isporučivati na isto tržište razvijanjem trgovinskih i SDI-aktivnosti. često se međusobno nalaze u odnosu supstitucije. Posle 1990. a potom i razmene delova. ukupna vrednost SDI u svetu se kretala različitim tempom i intenzitetom. jer povećava atraktivnost izvoza. opreme. Kao fenomen svetske ekonomske scene sa današnje tačke gledišta. odnosno kretanja roba sa neke druge tačke na prostor gde se ulaže kapital.

Prema procenama OECD međunarodni tokovi investicionih prihoda po osnovu SDI i portfolio ulaganja su značajno podigli učešće imovine u inostranstvu u vrednosti ukupne imovine preduzeća sa 6% u 1980. ukupna vrednost SDI. godine. finansijskih. godinu kada su iznosile oko 30 milijardi $. . intrakompanijski fondovi) danas dostiže nivo od oko 75% u odnosu na 1980. portfolio investicija. godini. U odnosu na vrednost robnog izvoza u svetu. U isto vreme karakteristična pojava su SDI aktivnosti najdinamičnijih ekonomija Jugoistočne Azije i Latinske Amerike sa sopstvenim ulaganjima koja su iznosila 9 milijardi $ u 1992. već se integralno uključivanje na svetsko tržište mora ostvariti kroz integralno angažovanje svih resursa (proizvodnih. godini na preko 15% u 1998. Više od 2/3 pomenute vrednosti SDI bilo je usmereno ka tržištima i firmama u 10-15 zemalja uglavnom iz Jugoistočne Azije i Latinske Amerike. godini i 14 milijardi $ u 1993. Najdinamičnije azijske zemlje preko svojih firmi ne samo da ulažu sredstva u okviru regiona Azije nego se javljaju i kao ulagači u zrele ekonomije (EU i SAD) . u uslovima koji vladaju u globalnoj ekonomiji nije zapostavljeno ni portfolio angažovanje. ali i sa snažnim procesima internacionalizacije u pojedinim zemljama u razvoju. do 1993. godine privukle 80 milijardi $ SDI ili 55% ukupne vrednosti (u periodu 1980-90 godišnji prošek je bio oko 21% ili po vrednosti 19 milijardi $) . Koreja. U zemlje u razvoju u 1993. marketing. Tajland. Singapur su na listi deset najvećih investitora u Kinu kao tržište u koje se najviše ulaže među zemljama u razvoju (mada je Kina u ovom periodu počela i sama da ulaže u druge zemlje) . godini portfolio investicije su iznosile oko 320 milijardi dolara što je desetostruko povećanje u odnosu na 1980. Mada SDI aktivnosti po profilu i suštini znače veću zalnteresovanost za preduzetničko i tržišno ponašanje preduzeća na svetskom tržištu. Definisanje međunarodnog poslovanja kroz spoljnotrgovinsko angažovanje danas nije propulzivno. Tajvan. godini uloženo je sredstava po osnovi SDI na nivou ukupnih svetskih SDI iz 1986. godini. Objašnjenje treba tražiti u problemima tranzicije ovih zemalja u ovom periodu koja se odvija u uslovima nepovoljnih tendencija na domaćem ekonomskom planu (mada je status pojedinih zemalja sa ovog aspekta različit) . U 1992. itd. godine je i značajnije preusmeravanje prema zemljama u razvoju. godinu kada su činili oko 45% vrednosti robnog izvoza u svetu. Ove zemlje su od 1990. ) u cilju podsticanja globalne konkurencije.Jedna od karakteristika svetskih tokova SDI u periodu posle 1990. trgovine uslugama i ostalih tokova na osnovu ulaganja (dividende. Što se tiče zemalja Srednje i Istočne Evrope posle 1990. Ovaj fenomen se može objasniti recesijom i usporavanjem aktivnosti u razvijenim zemljama. godine priliv po osnovu SDI je nastavio da raste mada su ta ulaganja bila na nivou od oko 3% ukupnih svetskih tokova SDI. royalty.

prošlost. po podacima OECD-a. i u tome sve više učestvuje i jača stanovništvo srednje klase. globalna znanja. Prema scenarijima Svetske banke u svim regionima posebno Afrike. Perspektive procesa globalizacije 5.5. Nekoliko važnih razvojnih segmenata globalizacije su paralelno prisutni sa razvojnim ciljevima (poslednjih 10-20 godina) : • • • • visok rast. kao osnova svakog stabilnog društva. U poslednjih 10 godina dodatno je učestvovalo u razvoju svetskog tržišta oko 500-600 miliona ljudi. . sadašnjost i budućnost Globalizacija kao fenomen 1980-tih i 1990-tih godina pružila je nova poboljšanja u vidu povećanja bogatstva i zaposlenosti. i ranih 1990-tih godina broj proizvodnih poslova i usluga u razvoju svetskog tržišta. u zemljama OECD-a dupliran je od 660 miliona na 1. jačanje neoliberalnog kapitalističkog razmišljanja sa snažnim isticanjem privatnog sektora kao preduzetničke funkcije menadžmenta. Između 1965. 3 milijarde (US$) . Povezivanje ekonomskih interesa i konkurencija su ključni faktori globalizacije. Latinske Amerike i Azije procesi globalizacije će se kombinovati sa političkom modernizacijom društva. 1 Globalizacija . Globalnim povezivanjem se razvijaju nove forme. informacije. Telekomunikacije su ključni faktor tehnološkog razvoja i novi fenomeni savremenog doba na pragu 21 veka.

što je novi fenomen.uticaj prikazan je sledećim dijagramom. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . Akumulirane inostrane direktne investicije učestvuju sa nešto više od 3. investicione institucije koje su u zajedničkoj kombinaciji izmenili strukturu svetske ekonomije i svetskog tržišta. 000 milijardi (US$) godišnje sa naglašenim iznosom od 735 milijardi (US$) u poslednjih 10 godina. i 1992. Međunarodna trgovina robom i uslugama se odvija u vrednosti više od 6.Globalizacija ima svoje simbole baš kao što je "The Lingua Franca" -saobraćajni jezik. Globalizacija je više ekstrapolacija iskustva iz prošlosti. Mnogo više nego ikad razvilo se finansijsko tržište. 000 milijardi (US$) na globalnom nivou u svetu. Između 1965. Tokyo i London) u iznosu od l800 milijardi (US$) svakog dana. godine broj proizvodnih poslova (uvećanje proizvodnje) . Promene koje izaziva globalizacija su kompleksne slike koje uzajamno jedna drugu prepliću i izazivaju izmenjene strukture svetskog tržišta. To je različitost pogleda iz ranijih perioda ekonomske internacionalizacije koja je imala nekoliko puteva spremnih za razvoj u toku 19 veka (Graham 1996) . kreditna kartica koja efikasno supstituiše zajedničku (opštu) valutu. Izmenjena struktura koju je izazvala globalizacija i paralelni razvoj . CNN ili Internet*. industrijske proizvodnje i usluga u razvoju svetskog tržišta duplirao se po OECD-u od 660 miliona (US$) do 1. 3 milijardi (US$) .uzajamno dejstvo . * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. Spektakularan je podatak da se danas finansijske transakcije najsavremenijim telekomunikacijskim tehnologijama odvijaju (na primer na relaciji New York. Mnogo više poslova kreirao je privatni sektor.

Povezivanje i konkurencija su glavne karakteristike globalizacije i rezultat povećanja bogatstva i poslovnih aranžmana.Navedeni i drugi ekonomski pokazatelji višefaktorno su uslovljeni. obrazovanje i demokratija. ) . Na dijagramu broj i pokazujemo međuzavisnost i jednu direktnu uzročnost. Svaki od ovih faktora ima jake pozitivne uticaje na nekoliko drugih. kao bogatstvo informacije. directorate general science. a o sinergičnoj povezanosti brojnih faktora iznećemo u narednom dijagramu. Najvažniji izdatak su globalni neophodni koncepti razvoja u koje moraju da se uklope lokalni problemi i politike država.uzajamna dejstva i uticaj Izvor: Freeman and Hagendoorn (1992) . Globalizacija i paralelan razvoj . research and development (BRUSSELS EC. Globalization of techonology report for the programme. Neki su direktno pozitivni. Ali bogatstvo takođe dozvoljava kreaciju svakog novog i šireg povezivanja kao njegovog uslova. Ali ta bliskost vrlina (karakteristika) ciklusa je od demokratije i slobode informacija do krajnjeg cilja prosperiteta. Dijagram 1.

Tabela 22. Projekcija rasta 19942010 i komparacija dva scenarija Zemlje OECD Istočna Azija Kina Južna Azija Latinska Amerika Severna Amerika Izvor: World Development Report 1995. bude postavljena nova vodilja ka globalnom rastu. široko različitog između pojedinih regiona. scenario rast % P. 2. 4 1. "DIVERGENT". A 1. Generalno takođe nova i bolja ponuda u okviru globalizacije koja pruža novu priliku da se globalizacija izgrađuje iznutra. naročito u okviru transnacionalnih i multinacionalnih kompanija je širenje malih i srednjih preduzeća kao ključne faze rnenadžment koncepcije. neophodnog za regulisanje globalnog karaktera ekonomije i ekonomske politike. 4 3. 4 1.Svetska Banka je predložila dva scenarija ekonomskog razvoja za sledećih 15 godina. 12% 24% 28% 28% 35% 37% 37% 1. Afrika Divergent Globalization scenario rast % P. -2010. 0 2. 4 -0. 0 3. 6 3. 3 2. "GLOBALIZATION".Divergentan scenario je jedan od onih kojim bi se postigao cilj da posle neuspeha u ekonomskim politikama sporijeg privrednog rasta. 9 4. (Gundlach/Nunnenkamp 1996.Globalizacija kao drugi scenario objašnjava potencijalne pozitivne implikacije snažne aktivne političke akcije na domaćem nivou i svim delovima svetske politike kombinovano sa dubokimmeđunarodnim integracijama. 3 2. ) . ali u izmenjenim i različitim strukturalnim sektorima kao novim formama specijalizacije koje će se ponuditi tržišnim uslovima poslovanja u otvorenim tržišnim ekonomijama. 3 4. Dva scenarija si/efs/ce banke o rastu bruto društvenog proizvoda po stanovniku. A. 3 3. Ovo je novi koncept koji pokreću nove kompanije u zajedničkom interesu velikih i malih preduzeća kao strategija sa zajedničkim interesom. 7 Uspeh (dobitak) od globalizacije razlikom između dva scenarija Akumulirano bogatstvo 1994. 4 1.

proširujući nejednakost dohotka i deindustrijalizaciju. kako iz industrijskih. 2 Vizija sveta na početku XXI veka U studiji OECD "Svet u 2020. 2. 4. "nekoliko izazova treba da se zadovolji" u postizanju postavljenih ciljeva. Dalji proces u liberalizaciji trgovine. posebno onih u kojima je upravo počela tranzicija od nerazvijenih ka naprednim privrednim strukturama (posebno u zemljama Afrike južno od Sahare) . koja je ponekad snosila odgovornost za istrajnu nezaposlenost.5. tako i iz zemalja u razvoju. 3. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . Brzo postizanje promene u zemljama (van OECD) . koji obuhvataju: 1. * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. ulaganja i finansijskih tokova i proširenja multilateralnog sistema za olakšanje dublje ekonomske integracije između svetskih ekonomija. Potrebu za određene dinamične privrede da otvore svoja tržišta za dalji uvoz. prema novoj globalnoj eri* se konstatuje da. Domaće reforme bi sprečile jake reakcije u nekim zemljama OECD protiv globalizacije.

Prognoza udela stanovništva od 65 i više godina u zemljama OECD u % % 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 1975 1995 2010 2020 U isto vreme. zajedno sa dubljom integracijom u svetskoj privredi i ljudskim kapitalom. u svetskoj populaciji doći će do porasta udela stanovništva od 65 i više godina. 1 Perspektive razvoja za naredne dve decenije Kakav će biti svet u 2020. kaže se u studiji OECD. Najveći porast će biti u zemljama Afrike i južne Azije. 2. obezbediće potencijal za trajan rast u svetskom prosperitetu. napredak u informativnoj tehnologiji. . U većini zemalja OECD situacija je obrnuta i karakteriše je pad stope fertiliteta i produženja životnog veka. a u zemljama OECD iznosiće 16. na oko 8 milijardi u 2020. godini.5. biotehnologiji i razvoj novih materijala. alternativnih izvora energije i poboljšani transport. Grafikon 6. Očekuje se da svetsko stanovništvo poraste sa 5 milijardi u 1990. 6%. Međutim. godini? 'Trendovi u stanovništvu i tehnološkim promenama" će obezbediti budućnost.

Prema procenama OECD. Pošto se "gep" u nivou razvoja između OECD i zemalja van OECD sužava. godini sa 44% u 1995. ljudskog i drugog kapitala"*. fiskalnoj konsolidaciji. ukoliko ne razviju potrebne kapacitete za razvoj. moguć je "prosperitetan rast". godini. . to će ove druge imati povećanje učešća u svetkom BDP od 67% u 2020. potrebno je naći "novu ravnotežu između uloga države i drugih javnih i privatnih aktera"*. odnosno porast u svetskoj trgovini sa jedne trećine na jednu polovinu 2020. gde se vlade kreću ka globalnim slobodnim trgovinskim i kapitalnim promenama i preduzimanju neophodne reforme. sistema upravljanja i društvenog. tržištu roba i radne snage .Puna realizacija potencijalnih koristi ovog razvoja u sledećih 25 godina zavisiće velikim delom od vladinih ekonomskih politika. u okviru i između svih zemalja. .produktivnost u zemljama OECD mogla bi da stagnira (kao što je bilo u mnogim OECD zemljama u prošlih četvrt veka) . Uzimajući u obzir niži postojeći nivo razvoja. nego u 1995. odnosno oko 100% kod scenarija niskog rasta. globalizacije". . U drugim zemljama progres bi bio "daleko više dramatičan". Ovo je delimično tačno za zemlje van OECD. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . U mnogim zemljama (van OECD) "siromaštvo i marginalizacija bi mogli da ostanu glavni problem. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. U okviru scenarija "visokog rasta". (u poređenju sa 50% u okviru scenarija niskog rasta) . god. Ako vlade naprave spori progres u liberalizaciji međunarodne trgovine i finansija. realni bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku u zemljama OECD bio bi 80% veći u 2020. Stabilna i održiva makroekonomska politika je drugi preduslov za "punu prednost. koje odlikuje istorija makroekonomske nestabilnosti. realni BDP po stanovniku bio bi oko 270% iznad nivoa u 1995. Kakvi treba da budu odgovori ekonomskih politika na predstojeće izazove? Prema studiji OECD. * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. god. Stopa rasta mogla bi da padne na oko 2% u poređenju sa prošekom od 3% u proteklih 25 godina. godine.

Brzi privredni rast (kako je sugerisano u studiji u okviru scenarija visokog rasta) . dok su prepreke za trgovinu i kretanje kapitala generalno veće u drugim zemljama. Izazovi politika u zemljama OECD: prema procenama studije OECD u prošloj dekadi i po postalo je jasno da su ključni makroekonomski problemi . * Izazovi politika za zemlje van OECD: uprkos određenim uspesima u proteklih 25 godina (do 1995. * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. Zemlje OECD se suočavaju sa "potrebom strukturnih reformi.prosečno 5% godišnje. Takođe. kao što je uklanjanje kontrole kapitala.2. Na finansijskim tržištima šira diverzifikacija će pomoći stvaranju bližih finansijskih veza između OECD i drugih zemalja. ali su reforme zaostajale u drugim oblastima. potrebno je sledeće: Proširenje multilateralnog sistema: stvaranje Svetske trgovinske organizacije obezbedilo je pravni okvir za multilateralni trgovinski sistem i ustanovilo "jasan autoritet" za pregovaranje i sprovođenje sveobuhvatnih pravila za međunarodnu trgovinu u robi i uslugama. liberalizacija spoljnih finansijskih usluga i ukidanje restrikcija za pristup tržištima stranih investitora i institucija. što je oko 30% svetske populacije. ) . Ali. posebno u zemljama van OECD. ovaj proces treba da potpomognu odgovarajuće politike. uprkos određenom progresu u smanjenju siromaštva. prema navodima studije. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . posebno tržištu robe i rada. Mada je stabilnost cena znatno povećana. I nezaposlenost je ostala visoka.posebno visoka nezaposlenost i usporen privredni rast . god. Značajan progres je učinjen u finansijskom sektoru i međunarodnoj trgovini. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. 3 milijarde ljudi živi u siromaštvu. fiskalne pozicije su sada generalno lošije nego krajem 70-tih godina. Međutim. Pored toga. 2 Uslovi za rast Za realizaciju vizije nove globalne ere 2020. teške carinske barijere ostale su u zemljama OECD u oblasti kao što je poljoprivreda. uključujući deregulaciju tržišta robe. samo je manji broj ovih zemalja imao održivu visoku stopu rasta BDP . fleksibilnosti tržišta radne snage i politikom da se izađe na kraj sa starošću stanovništva". poslednje procene govore da još oko 1. pitanjem socijalne sigurnosti. znatno bi smanjio ove cifre.uglavnom strukturne prirode. iznosi se da sve zemlje treba da učine napore ka "modernizaciji svojih finansijskih struktura i unaprede svoje regulatorne i supervizorske okvire"*.

4. 3. Odgovarajuću infrastrukturu za energiju. zajedno sa snažnim makroekonomskim politikama i finansijskim upravljanjem. 2. zaključak studije OECD je da je jedan od centralnih izazova olakšanje i konsolidacija integracije zemalja van OECD u globalnu ekonomiju. naprimer ohrabrenja investicija za kreditiranje mikroinvesticija. Značajne mere efikasnih politika uključuju: 1. Gledajući ka 2020-oj godini. Aktivno učešće zavisi od proširenja ili stvaranja uspešnih ekonomskih. aktivno civilno društvo i kapacitete za upravljanje unutrašnjim konfliktima. ljudskih. oporezivanje i politika konkurencije važne su oblasti koje zahtevaju reformu. reforma regulative. posebno za siromašne. Sistem rukovođenja u okvira pravila i zakona.u privrednom i političkom životu. . koji su nastali kao posledica globalizacije". Olakšani pristup. transport i komunikacije zaostalih oblasti i njihovo veće povezivanje za nacionalna i međunarodna tržišta. Razvoj ljudskog kapitala preko ulaganja u obrazovanje i zdravstveno i pojačano učešće celokupnog stanovništva posebno žena . pravni okvir za preduzeća.Glavni izazov za zemlje van OECD grupacije je "prevencija marginalizacije siromašnih zemalja i siromašnog stanovništva. Privatizacija. socijalnih i institucionalnih kapaciteta. produktivnom finansiranju preko.

U. u 2020. godini. U razvijenim zemljama. 4 2. 6 4. 7 4. 9 Visoki Izvor OECD. 8 2. godini očekuje se da na zemlji živi oko 8 milijardi stanovnika. a stoje prikazano na tabeli 4. 7 6. Svetska banka 1997. Kod drugih zemalja predviđa se i veći porast realnog društvenog proizvoda. Najveći porast očekuje se u zemljama Afrike i južne Azije. 2 2. 0 Visoki Niži Svet 3. 6 3. Bruto društveni proizvod (BDP u %) Godine 1970-1980 1980-1990 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020 Scenario rasta Ukupno OECD 3. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . 1 2. 15 i 4. 6% u 90. 4 2. 6 3. 8 Niži * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. 7 Visoki Niži Zemlje van OECD 4. Ovakva kretanja imaće za posledicu povećano učešće starijeg stanovništva (iznad 65 godina) . očekuje se negativan trend porasta stanovništva zbog opadanja fertiliteta. 2 6. godini. 0 4. 2 2.5. a naročito u zemljama OECD. 16 i grafikonima 4. 7 3. * U navedenoj studiji procenjuje se da će bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku u zemljama OECD biti 80% veći u 2020. 3 Prognostička vrednost nekih pokazatelja procesa globalizacije Prema proceni OECD. 8 5. 16. zemljama OECD predviđa se porast ovog učešća od 11. Tabela 23. godini na 16. 6% u 2020. 7 2. kao što je već istaknuto. 3. 4 5. 9 4. 2 4. godini nego u 1995. 7 3. 9 1. 0 7. 8 1.

Grafikon 7. Procena o udelu svetskog BDP u 2020. godini prema scenariju visokog i niskog rasta
90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1995 Scenario visokog rasta Scenario niskog rasta

% %

OECD Zemlje van OECD

Grafikon 8. Stope rasta BDP i projekcije (%)
% % OECD Zemlje van OECD Brazil, Kina, Indonezija, Indija, Rusija

%

8 7 6 5 4 3 2 1 0 19711975 19962020 Scenario visokog rasta 19962020 Scenario niskog rasta

Izvor: OECD 1997.

%

Prema scenarijima visokog i niskog rasta predviđaju se i divergentni trendovi kreiranja rasta zaposlenosti i rasta kapitala u zemljama OECD i u zemljama van OECD

Tabela 24. Predviđanja o rastu realnog BDP, zaposlenosti i kapitala prema scenariju visokog i nižeg rasta (u %)

Zemlje

Godine 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020

Ukupno OECD

Izvor OECD, 1997.

Zemlje van OECD Scenario rasta

Rast realnog BDP 1, 8 2, 7 2, 7 3, 1 2, 4 2, 8 1, 7 4, 7 6, 8 5, 0 7, 2 4, 2 6, 6 4, 0 visoki niži

Rast zaposlenosti 0, 2 0, 6 0, 4 0, 1 1, 1 1, 1 1, 0 0, 7 visoki 0, 6 0, 3 0, 0 0, 9 0, 8 0, 5 niži

Rast kapitala 1, 1 1, 0 1, 2 1, 0 2, 5 2, 8 3, 2 3, 2 visoki 1, 0 1, 0 0, 7 2, 2 2, 0 2, 1 niži

Prema scenariju nižeg rasta u 2020. godini zemlje OECD (ukupno 27) imaće udeo u svetskom društvenom proizvodu od 48, 7% (SAD 16, 3%, EU 15, 7% i ostale zemlje 16, 7%) , pet velikih zemalja 31, 3% (Kina 16, 9%, Indija 7, 2%, Brazii 2, 9%, Indonezija 2, 6%, Rusija 1, 7%, a sve ostale zemlje sveta samo 20, 0%.

Grafikon 9. Udeo pojedinih zemalja u svetskom društvenom proizvodu u 2020 godini prema scenariju nižeg rasta (u %)

20, 20% 31, 31%
5 velikih zemalja OECD ostale

16, 16%

EU SAD Sve ostale zemlje

16, 16%

17, 17%

U sinergizmu kretanja stanovništva i BDP prema navedenim scenarijima na grafikonu 4. 18 prikazana je promena BDP po glavi stanovnika. Grafikon 10. BDP po glavi stanovnika (prema vrednostima iz 1992. )
45000 40000 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0

a Ev ro pe

il

a

In a do ne zij a

In di ja

EU

D SA

Ru si j

Br az

Ki n

Pa c

EC D

EC D

li O

Os ta

Os ta

li O

Scenario niže stope rasta Scenario više stope rasta

Ja

pa n

if i k

Prema podacima iz iste studije u 1993. godini SAD su imale izvoz u zemlje Severne Amerike 30%, zemlje OECD, u Evropi 23% i Japan 11% što ukupno čini 64% ukupnog izvoza. U isto vreme uvoz iz ovih zemalja u SAD iznosio je 63%. Izvoz unutar evropskih zemalja OECD iznosio je 67%, sa SAD i Japanom 9%, što ukupno čini 76% izvoza. Slični su podaci i za uvoz (grafikoni 11 i 12) . Grafikon 11. SAD
70 60 50 40 % 30 20 10 0 Sev. Amerika OECD Evropa Japan Svega Izvoz Uvoz

Grafikon 12. OECD Evrope
80 70 60 50 40 30 20 10 0 Izvoz Uvoz % Sev. Amerika OECD Evropa Svega

Imajući u vidu rezultate iznete u studiji OECD, kao i projekcije i prognoze iznete u drugim studijama, proces globalizacije ima izrazito hipotetičku komponentu. Polazna hipoteza je da se pod uticajem savremene informatičke revolucije menja i privreda i društvo. Međunarodna ekonomija prerasta u svetsku privredu. Produbljuje se međunarodna podela rada, jača svetska kooperacija i specijalizacija, povećava se međunarodna ekonomska razmena, ubrzava se kretanje kapitala, transfer znanja i tehnologije. Dolazi do međunarodne ekspanzije banaka, prodora transnacionalnog u sektore vanmaterijalne proizvodnje i sl. Nacionalne privrede kao jedni od subjekata svetske privrede, ponašaju se u skladu sa logikom integralnog teritorijalnog funkcionisanja i razvoja. Dok se na osnovu prve logike svetska privreda integriše uklanjanjem institucionalnih prepreka međunacionalnim privredama kao celinama, na osnovu druge logike integracija se ostvaruje po funkcionalnosti, a ne teritorijalnom preseku. Funkcionalno-transferzalni tip svetske integracije dezintegrativno deluje na većinu nacionalnih privreda, naročito na one koje nisu matične privrede transnacionalnih kompanija. Takva integracija deluje suprotno tendencijama jačanja autonomije, suverenosti i integriteta nacionalnih privreda. To ima uticaj na nacionalni suverenitet, ne samo u ekonomskom nego i u društvenom i političkom smislu. Nacionalne države u osnovi podržavaju interes transnacionalnog kapitala u njegovom globalnom nastanku. Međutim, moguće je da dođe i do sukoba interesa između transnacionalnih kompanija i matične zemlje, jer transnacionalne kompanije nastoje da zadrže i očuvaju svoju autonomnost. Protivrečni su stavovi o ulozi transnacionalnih kompanija u privrednom razvoju nacionalne ekonomije od onih da predstvaljaju "lokomotive razvoja" do onih o "izuzetno dramatičnim posledicama njihovog poslovanja". Protivurečni su stavovi i o njihovoj ulozi u procesu globalizacije svetske privrede, konstituisanju svetskog tržišta na novim osnovama i stvaranju novog ekonomskog jedinstva sveta.

III. Globalno bankarstvo i finansijske institucije 1. 3. 4. Banka i globalno bankarstvo Karakteristike globalnog bankarstva Modeli bankarskih sistema u globalnom bankarstvu Novi trendovi u globalnom bankarstvu i njihova reflekcija na svetsko tržište . 2.

poljoprivredne banke. pre svega kao instituciju koja uzima kredit od drugih fizičkih ili pravnih lica putem izdavanja novčanica. ) Veličina teritorije koje pokriva neka banka . mobilizovanja slobodno raspoloživih novčanih sredstava. .(komercijalne banke . .1. spoljnotrgovinske banke. Globalno bankarstvo je funkcionalno-mrežna povezanost bankarske industrije u svim zemljama pod uticajem globalnih informatičko-telekomunikacionih tehnologija Definicije ističu banku. . stvaranjem depozita. . Najprecizniju definiciju banke dao je švajcarac dr F. .dugoročni poslovi) Privredna oblast . trgovačke banke. nacionalana. investicione banke . a to je uzimanje i davanje kredita kao i posredovanje u novčanim plaćanjima. Somary: "Banka je ustanova ili preduzeće kojoj je uzimanje kredita u obliku novca glasno zanimanje". regionalna.(opštinska. Polazeći od toga stvarna funkcija banke nije u davanju kredita ili obavljanju drugih poslova već pribavljanje i oblici prikupljanja sredstava. Banka i globalno bankarstvo Danas se mogu sresti različite definicije banke i ako se uzme u obzir celokupna delatnost banke zapaža se da kroz sve njene funkcije i poslove provlači se jedna zajednička karakteristika. Za podelu banaka koristi se više kriterijuma a najčešći su: Ročnost poslova . izdavanjem obligacija i obveznica i sličnih vredonosnih papira. ) Najstariji oblik banke je "Univerzalna banka" koja za svoje komitente obavlja sve vrste bankarskih poslova.(industrijske banke.kratkoročni poslovi.

institucije za podršku izvozu. To je uslovilo prodor nebankarskih finansijskih institucija u bankarski sektor. 6. ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi. centralna ili emisiona banka (koja se još naziva novčanična banka) . prouzrokovale su ponovnu univerzijalizaciju banaka. štedno-kreditne zadruge i štedno-kreditne službe) . kao i način njihovog pribavljanja. specijalizovane i granske banke. investicioni fondovi i dr. 9. štedno-kreditne organizacije (štedionice. 5. moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija: 1. investicione banke. Polazeći od kriterijuma poslovne aktivnosti. 8. depozitne ili komercijalne banke. 2. Pored ovog kriterijuma (koji domonira u literaturi brojnih autora) banke se mogu razvrstati i na sledećim osnovama: . uslovljene globalizacijom svetskih proizvodnih prometnih i finansijskih tokova. ) međunarodne i regionalne banke i međunarodne finansijske organizacije.Najnovije tendencije u globalnim tržišnim privredama. odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. 7. berze. i način njihove upotrebe od strane banke. univerzalne banke. poslovne banke. 3. Dakle ovaj kriterjium uvažava vrstu izvora i prirodu sredstava. 4.

prema ročnosti: komercijalne banke (bave se kratkoročnim poslovima) i investicione banke (bave se dugoročnim poslovima) .veličina teritorije koju pokriva neka banka (opštinska.Pored ovog kriterijuma (koji domonira u literaturi brojnih autora) banke se mogu razvrstati i na sledećim osnovama: . trgovačke. Centralna banka ima dve osnovne funkcije: 1. 1. banke se dele na: inokosne ili jednovlasničke. regionalna.prema pravnoj formi. mešovite i privatne . a samim tim i stabilnosti cena u nacionalnoj privredi) i 2. Ova institucija je na vrhu bankarskog sistema (banka banaka) i od nje u znatnoj meri zavisi dinamika i stabilnost privrednog razvoja.prema karakteru vlasništva. usmeravanju i regulisanju monetarenih kretanja. 1 Centralna ili emisiona banka U svim zemljama sveta centralna banka ima glavnu ulogu u organizovanju. i u vidu javno-pravnih ustanova . . Ovo znači da je centralna banka banka odgovorna za obezbeđenje i održavanje likvidnosti finansijskog sistema ( a samim tim i bankarskog sistema) jedne države ili uopšteno prostora nad kojim ima nadležnost. ona je nadležna za vođenje monetarne politike. u vidu zadruga. banke se razvrstavaju na javno-pravne. nacionalna ili savezna banka) . banke u vidu društva sa ograničenim jemstvom: u vidu akcionarskih društava. spoljnotrgovinske banke) .privredna oblast ili grana iz koje potiču preduzeća osnivači neke banke (indstustrijske. poljoprivredne. u čijoj osnovi se nalazi kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca (osnovni zadatak monetarne politike je očuvanje vrednosti nacionalne valute. druga osnovna funkcija centralne banke je funkcija „poslednjeg utočišta banaka“ ili „zajmodavca u krajnoj instanci“ (lender of last resort) .

mešoviti oblik svojine. javna i 3. privatna. Organizacija centralnih banaka se uglavnom svodi na tri osnovna modela: 1. izvršni komiteti odnosno upravljački odbori (zaduženi za sprovođenje odluka guvernera i odbora direktora) Što se tiče vlasničkog aspekta konstituisanja centralnih banaka javljaju se tri osnovna oblika svojine: 1. guverner (on upravlja centralnom bankom i predstavlja ovu instituciju u javnosti) i njegov zamenik 2. složeni sistem centralne banke (postoji više banaka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke i gde obično jedna banka ima ulogu glavnog kordinatora. jedinstvena centralna banka (to znači da su funkcije vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu) 2. supranacionalna centralna banka (ova institucija je karakteristična za monetarnu uniju grupe zemalja) Organe upravljanja u centralnim bankama čine: 1.Iz ovih osnovnih deriviraju se ostale funkcije centralne banke: emisiona funkcija regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike uloga bankara države odnosno vlade (banker to goverment) nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje) upravlja deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje signifikantan neformalni uticaj koje ove institucije neosporno imaju u društvu. zadužena za upravljanje delovima ove složene organizacije 3. . odbori direktora (kolektivno telo rukovođenja) 3. 2.

) . kao i od državnih organa i institucija stanovništva. Mobilišu kratkoročne depozite od svih tržišnih transaktora iz svih oblasti. Iako depozitno kreditni poslovi i dalje predstavljaju osnovnu aktivnost banaka. Komercijalne banke su glavne finansijske institucije u sferi depozitno-kreditnih odnosa. kapital novoformiranih banaka u posleratnom periodu bio je u državnoj svojini. međutim u periodu od 1936-1945. godine. Tu spadaju. finansijskih derivata (finansijski fjučersi. opcije i svopovi) . klasične vanbilansne aktivnosti (kao što su kreditne garancije.U strukturi kapitala centralnih banaka privatna svojina dominirala je sve do 1936. mada se one u novim uslovima sve više povezuju sa finansijskim tržištem. Samo mali broj ovih ustanova bio je u državnom vlasništvu. koristeći ih prevashodno za kratkoročno kreditiranje robnog prometa i zaliha u privredi. akreditivi. Isto tako. kako bi određenim merama i instrumentima što efikasnije i uspešnije uticala na racionalno ponašanje bankarskih i poslovnih subjekata u monetarnoj i finansijskoj sferi. devizni poslovi itd. zanemarujući nekoliko izuzetaka. centralne banke mnogih država su nacionalizovane. Centralna banka mora imati relativno nezavistan položaj. Pored depozitno-kreditne aktivnosti. pre svega. Markantna promena strukture prihoda banaka istovremeno odražava i promene u strukturi poslovanja banaka u smislu postepenog i relativnog smanjivanja depozitnokreditnih aktivnosti i porasta proporcije vanbilansnih aktivnosti. Na bilansne aktivnosti banke naplaćuju/plaćaju kamatu. komercijalne banke se sve više bave i vanbilansnim aktivnostima. . one putem vanbilansnih poslovnih aktivnosti ostvaruju stalno rastuće prihode od provizija. dok kod vanbilansnih aktivnosti banke naplaćuju proviziju. ali i noviji oblici tih aktivnosti u vidu tzv. odnosno u celokupnom privrednom sistemu. Takođe gotovo sve centralno-bankarske institucije koje su osnovane u tom razdoblju bile su takođe u državnoj svojini. 2 Depozitne ili komercijalne banke Ovaj tip bankarskih institucija je u savremenim uslovima poslovanja privrede i banaka jedan od najrasprostranjenijih oblika bankarskog organizovanja. Njihova osnovna karakteristika je da one mobilišu kratkoročne izvore. 1. da bi ih takođe plasirale na kratak rok. Posle Drugog svetskog rata proces nacionalizacije u centralnom bankarstvu naglo je intenziviran.

kreditiranju privrede i stanovništva. Zbog širine poslova i razvijenosti interesa organizacione strukture. Loyds Bank. kao što su npr. Mogućnost direknog emitovanja dugoročnih obveznica i kratkoročnih komercijalnih papira od strane velikih kompanija deluje na smanjivanje intermedijacije (posredovanja) komercijalnih banaka. Barclays Bank. ročnoj transformaciji sredstava i platnom prometu U novom modelu tržišne ekonomije došlo je do potiskivanja komercijalnih banaka u svim aktivnostima koje su ranije bile smatrane ključnim delatnostima ovih banaka. penzioni fondovi. dok se kao kupci javljaju neposredno individualni investitori (domaćinstva) ili. Pri tome kompanije i države emituju vrednosne papire na finansijskom tržištu. itd. U toku poslednjih nekoliko decenija dolazi do brzog razvoja transfera kapitala preko finansijskih tržišta.Do približno sredine sedamdesetih godina komercijalne banke u razvijenim zemljama imale su dominantnu poziciju u finansijskom posredovanju između nosilaca štednje i investicija. Citibank. Stoga komercijalne banke u razvijenim zemljama svoje kreditne plasmane u povećanoj meri usmeravaju na zajmove malim i srednjim preduzećima. Bank of Amerika. Dresdner Bank. institucionalni investitori (osiguravajuće kompanije. Komercijalne banke su u tradicionalnom modelu tržišne ekonomije imale dominantan položaj u: 1) 2) 3) 4) apsorbovanju štednje preko depozita. . Societe Generale. Chase Manhatan Bank. investicioni fondovi) . depozitne banke se organizuju u veće bankarske organizacije. Midland Bank. To se naročito odnosi na smanjenje zajmova koje komercijalne banke odobravaju velikim kompanijama. Deutche Bank. što je dominantan slučaj.

akvizicije itd. Sem toga. City Bank itd. što im omogućava dugorične plasmane. Morgan Stanley. investicione banke organizuju prodajne mreže novoemitovanih vrednosnih papira. 3 Investicione banke (Investiciono bankarstvo – Investments banking) Globalizacija bankarske industrije je proizvela specijalizovanu aktivnost banaka (kao novi pojam) koja u osnovi ima investicioni karakter. Investiciono bankarstvo je investiciona aktivnost investicionih banaka.) i finansijskih performansi (TNK) na finansijskom tržištu. fuzije.1. koji se zasniva na stiktnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. Najpoznatije investicione banke su: Merrill Lynch. niti putem ugovorne štednje. Investicione banke u užem smislu vrše finansijske usluge kompanijama koje žele da izvrše emisiju akcija i obveznica na primarnom tržištu kapitala. One ne formiraju finansijski potencijal ni na osnovu priliva depozita. Investicione banke ili berzanske firme su finansijske institucije koje se bave poslovima na primarnom i sekundarnom tržištu kapitala. investivione banke traže poslovne partnere za kompanije koje nastoje da budu finansijski prestruktuirane ili za kompanije koje traže odgovarajuću kompaniju da bi je vlasnički preuzele.. posle ovakvih transakcija na finansijskim tržištima stvaraju i posebne top finansijske konglomerate. Konzorcijum investicionih banaka može da garantuje kompanijama emitentima da će dogovoreni kvantum ovih papirabiti plasiran na primarnom tržištu kapitala po unapred utvrđenim uslovima. mediji i telekomunikacije finansijski sektor) kao i oblasti zdravstvenih usluga poslednjih 15godina. nekretnine. ) . a najčešće na dugi rok. a posebno u privrednim oblastima (industrija.. kombinovanjem vlasničkog prestrukturiranja (akvizicije. Investicione banke i TNK u okviru globalnog procesa. Ovakav model investicione banke vezuje se za američki model bankarskog sistema. investicione banke mobilišu sredstva najmanje na srednji. Druga sfera aktivnosti investicionih banaka odnosi se na davanje ekspertskih usluga kompanijama u vezi sa vlasničkim i finansijskim prestruktuiranjem (fuzije. Najzad. Za razliku od komercijalnih banaka. UBS Warburg. Pri tome investicione banke daju kompanijama ekspertske informacije o tekućim kretanjima na finansijskom tržištu i uslovima pod kojima mogu da izvrše emisiju svojih vrednosnih papira. Bankers Trust. . Tako investicione banke određuju tržišnu vrednost kompanija koje dolaze u obzir za finansijska i vlasnička prestuktuiranja.

Osnovna potreba za formiranjem ovakve bankarske institucije vezuje se za potrebe privrednih subjekata u materijalnoj proizvodnji. koji celinu svojih finansijskih potreba u reprodukciji poveravaju jednoj. Ovakve banke mogu imati akcije u drugim finansijskim i nefinansij skini organizacijama. srednjoročne i dugoročne kredite. Obim i širina bavljenja svim bankarskim poslovima ustanovljeni su samom veličinom banke. a mogu se pojaviti i kao osnivači investicionih kompanija. Univerzalne banke predstavljaju svojevrsnu kombinaciju komercijalne i investicione banke i one mogu ponuditi čitav niz finansijskih usluga. itd. Reuniverzalizacija je fenomen u savremenom bankarstvu pod kojim se podrazumeva odgovor banaka na nove dezintermediacione procese na finansijskim tržištima. Istorijski posmatrano. Uporedo sa razvojem mladih kapitalističkih privreda išao je i razvoj bankarskog sistema. podizati kratkoročne. dobiti stručne savete i garancije pri emisiji hartija od vrednosti. 4 Univerzalne banke Ova vrsta bankarskih organizacija već po svom nazivu ukazuje da se bavi svim poslovima iz nomenklature bankarske registracije. . tako da postoje određene razlike u konceptu ovih banaka od zemlje do zemlje. brokerske usluge. forfetinga i lizinga. Struktura bankarskog i pravnog sistema države određuju organizaciju i delokrug poslovanja ovih institucija. U ovim bankama klijenti mogu: kupiti polise osiguranja. zaključivati poslove faktoringa. koji je naglašeno bio specijalizovan. odnosno njenim potencijalom. u ovom slučaju univerzalnoj bankarskoj instituciji. univerzalne banke su prvi organizacioni oblik banaka.1. Novi talas deregulacije (a samim tim i konkurencije) i liberalizacije doneo je reuniverzalizaciju banaka.

odnosno kreditiranjem razvoja. tako da postoji tendencija smanjivanja broja poslovnih banaka. naročito u onim bankarskim sistemima gde nije postojao čist oblik komercijalnih banaka. uvoznim poslovima. prometna banka. Prema pojedinim obeležjima poslovne specijalizacije možemo posebno razlikovati banke koje se bave: investicionim poslovima. grana. kao i učešće u drugim preduzećima. Najčešće se bave dugoročnim bankarskim poslovima. . Praksa organizovanja banaka u domaćem bankarstvu poznaje i poslovnu banku koja samo po nazivu ima sličnosti sa navedenom vrstom poslovne banke u bankarstvu razvijenih zemalja. kao i depozitna banka. Ove banke u svojim poslovima mogu pokrivati uži ili širi repertoar bankarskih poslova. Na određeni način specijalizovanim bankama mogu se smatrati i granske banke. koje nisu Specijalizovane prema vrstama bankarskih poslova. investiciona. odnosno poslovima hartijama od vrednosti i druge. Samim tim u poslovanju ovih banaka galavnu ulogu imaju sopstveni poslovi u osnivanju sopstvenih preduzeća. izvozna. deviznim poslovima. 5 Poslovne banke U razvijenim zemljama tržišne ekonomije poslovne banke se bave finansiranjem krupnih proizvodnih i trgovinskih aglomeracija. privredna. Finansijski potencijal poslovnih banaka pretežno se zasniva na sopstvenim finansijskim sredstvima. industrijka. Ove institucije često i u svom imenu izražavaju pripadnost određenoj grani ili grupaciji npr. grupacija ili većih asocijacija. poslovne banke su vlasnici i suvlasnici mnogih preduzeća. već obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti.1. eskontnim poslovima. itd. Poslovne banke su bile nekada veoma rasprostranjen oblik organizovanja banaka. poljoprivredna. Shodno tome. preko čijeg profita se uvećava sopstveni kapital ovih banaka. što ukazuje da je reč o određenom vidu uskog poslovnog usmeravanja u podeli rada između banaka. 6 Specijalizovane i granske banke Specijalizovane bankarske organizacije bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova. 1. jer se domicilna poslovna banka u osnovi najviše bavi kratkoročnim poslovima. izvoznim poslovima. U okviru deregulacionih procesa poslovne banke su se sve više približavale komercijalnim bankama.

obima i strukture poslova. 7 Štedno-kreditne institucije U odnosu na kriterijume kojima se definišu bankarske institucije. Osnovna sadržina poslova štedno-kreditnih institucija je da se bave prikupljanjem sredstava u vidu štednih uloga stanovništva. očigledno je da su štedionice nužan subjekt finansijskog mehanizma i da tu funkciju ne treba razvijati samo kroz oblike bankarskog organizovanja. Imajući u vidu razuđenost poslova štednje stanovništva kao i potrebu razvijanja navika štednje u ovom sektoru. određeni viškovi finansijske štednje ovog sektora. Značajna uloga ovih institucija. s tim da se tako prikupljena sredstva plasiraju za kreditiranje određenih potreba stanovništva kao osnovnog subjekta štednje. u domenu prikupljanja i usmeravanja sredstava stanovništva. među njima se posebno ističu kao oblici organizovanja: 1) štedionice. Ipak. U zavisnosti od postavljenih ciljeva. ove ustanove prema svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu rada bankarskih i finansijskih institucija koje su subjekti finansijskog mehanizma. štedno-kreditne organizacije ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novčana sredstva. S obzirom da se samo jedan manji deo prikupljenih sredstava u štedionicama vraća stanovništvu u vidu kredita. 2) štedno-kreditne zadruge i 3) štedno-kreditne službe. bez obzira da li su te ustanove konstituisane kao posebne organizacije.1. nije sporna. . i pored toga. ili se organizaciono nalaze u sklopu bankarskih organizacija. depozita po tekućim računima i žiro-računima. kao i od delatnosti u kojoj štedno-kreditne organizacije posluju. odnosno ovih institucija predstavlja bitan elemenat ponude sredstava na fmansijskom tržištu ili komercijalnim bankama koje ta sredstva usmeravaju za kreditiranje privrednih potreba.

subvencije. vreme njegovog delovanja. spoljna trgovina. što se reguliše u ugovoru o osnivanju konzorcijuma.gestor banka. 9 Ustanove za kreditnu podršku unapređenju izvoza Radi unapređivanja ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni. Postoji potpuna solidarna odgovornost članica konzorcijuma za preuzete obaveze. ali i mnogi drugi privredni subjekti (banke. Prava i obaveze članica mešovitog bankarskog konzorcijuma. carinske i poreske olakšice i dr. koji su zalntresovani za takvu vrstu finansijskog aranžmana. 1. u gotovo svim zemljama su formirane posebne kreditne ustanove koje obezbeđuju izvoznoj privredi odgovarajuću finansijsku podršku refmansiranjem i osiguravanjem izvoznih kredita. ili kada kao dužnici preduzimaju određene kreditne aranžmane za svoje komitente prema poveriocima iz zemlje i iz inostranstva. nivo solidarne odgovornosti u izmirivanju obaveza. koja obavlja administrativne i druge tehničke poslove u ime i za račun konzorcijuma. način upravljanja konzorcijumom i dr. dok se banka kao punomoćnik konzorcijuma bira dogovorno između članica. Otuda se posredstvom ovih kreditnih ustanova preduzima ekonomska i finansijska intervencija pojedinih zemalja da izvozna privreda koristi povoljnije izvozne kredite. Osnivači ovih institucija mogu biti same države. špedicija i dr) . regulišu se u posebnom ugovoru u kojem se utvrđuju: ciljevi formiranja konzorcijuma. Razloge za takvu finansijsku intervenciju izvozna privreda traži zbog niza ograničenje i barijera koje se javljaju u konkurenciji na međunarodnom tržištu roba i usluga. (Hermes. . Nemačka) . ili prema prirodi i trajanju konkretnog posla koji banke zajedno kreditiraju. formiranog od članova domaćih i stranih banaka. Po pravilu svaka banka članica konzorcijuma predstavljena je u organu upravljanja. sekretarijat konzorcijuma i izabrana banka . njegov rad usmerava upravni odbor.1. ili zbog ograničene kupovne moći pojedinih segmenata na tom tržištu. način regulisanja rizika. Kako konzorcijum nema svojstvo pravnog lica. 8 Bankarski konzorcijum Bankarski konzorcijum se može osnivati na trajnijoj osnovi.

Investicioni fondovi kao finansijski posrednici imaju za cilj da poboljšaju proces kupovine vrednosnih papira od strane domaćinstava. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu. know how profesionalnih portfolio menadžera. 10 Investicioni fondovi U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finansijskih posrednika. Smanjivanje portfolio rizika putem diverzifikacije postiže se time što investitor (domaćinstvo) kupuje akcije investicionog fonda i time indirektno postaje proporcionalni suvlasnik ukupnog portfolia investicionog fonda u kojem se nalazi velika masa raznovrsnih i selekcioniranih vrednosnih papira. . pre svega zato što nema dovoljno kapitala za ulaganje u različite tipove vrednosnih papira.portfolio diverzifikacija. Međutim.1. postoji bitna razlika između marketabilnosti akcija otvorenih i zatvorenih investicionih fondova. Individualni investitori mogu da budu stimulirani da kupuju akcije investicionih fondova ukoliko su one lakše marketabilne nego vrednosni papiri na kojima se akcije investicionih fondova zasnivaju.profesionalni portfolio menadžment i . Portfolio menadžeri odgovorni su za selekciju vrednosnih papira koji inicijalno ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tržištu kapitala u cilju da se obezbedi optimalna portfolio struktura. Glavne prednosti posredničke uloge investicionih fondova za sektor stanovništva jesu: . Portfolio diverzifikacija je bitan faktor za smanjivanje nesistemskih rizika koji se mogu smnjiti putem držanja raznih vrsta vrdnosnih papira. s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obeznice preduzeća kao i u obveznice države. .bolja marketabilnost nove finansijske aktive. Sistemski rizici proističu iz funkcionisanja finansijskog tržišta i oni se ne mogu smanjiti putem diverzifikacije. Pojedinačni investitor ne bi bio u stanju da izvrši takvu diverzifikaciju rizika. Kupovinom akcija investicionog fonda domaćinstvo istovremeno kupuje tzv.

investment trusts. po američkoj terminologiji. po britanskoj terminologiji) emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tržištu akcija putem javne ponude (public stock offerings) . Vanguard) . kompanija životnog osiguranja ili berzanskih firmi. po američkoj terminologiji. . Zatvoreni investicioni fondovi istorijski su nastali pre otvorenih fondova. Međutim. ali su vremenom znatno zaostali u odnosu na otvorene fondove zbog razlika u marketabilnosti. a taj odbor imenuje investicionog menadžera. organizator i nosilac investicionog fonda je investiciona kompanija. Marketabilnost akcija zatvorenih investicionih fondova obezbeđuje se time što su ove kompanije registrovane na berzi. Danas u praksi dominiraju otvoreni investicioni fondovi. unit trusts. Ovi fondovi nisu registrovani na berzi.Otvoreni investicioni fondovi (mutual funds. već se stalno prilagođava zahtevima investitora. Zatvoreni investicioni fondovi (closed-end funds. Tako ovi fondovi emituju dodatne kvantume svojih akcija povremeno i to u dužim intervalima. Investicione kompanije su organizovane od strane većih finansijskih institucija . U Evropi su nosioci investicionih kompanija uglavnom banke. po britanskoj terminologiji) spremni su da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije. Na toj osnovi holderi akcija ovih fondova mogu preko brokera da prodaju te papire na berzama ili vanberzanskim tržištima. što je uostalom praksa i kod akcionarskih kompanija u sferi realne ekonomije. jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direkto u kontaktu sa dotičnim otvorenim investicionim fondom. Investicioni fond je formalno asocijacija akcionara koji biraju odbor direktora. Jedna investiciona kompanija je po pravilu nosilac većeg broja investicionih fondova različitog profila. Zatvoreni investicioni fondovi ne otkupljuju sopstvene akcije od njihovih holdera. a postoje i potpuno samostalne kompanije (Fidelity. To znači da bilansni nivo ovog fonda nije fiksiran. U SAD tu ulogu vrše svi tipovi finansijskih institucija.komercijalnih banaka.

to je povezano sa nastojanjem stanovništva da poveća svoju finansijsku aktivu u vidu vrednosnih papira. . Za razvoj investicionih fondova bitno je finansijsko ponašanje stanovništva. . Njihova težnja ogledala se u želji da postanu vodeći subjekti u ekonomiji zemalja u kojima su nastajali. Što se tiče snažne ekspanzije investicionih fondova.U korporativnom upravljanju i . 10. 1 Privatizacioni investicioni fondovi Investicioni fondovi bili su prisutni u formi privatizacionih (vaučer) investicionih fondova u većini zemalja u tranziciji u kojima se transformacija bazirala na besplatnoj ili skoro besplatnoj dodeli kupovne snage punoletnom stanovništvu. U novije vreme u razvijenim zemljama dolazi do snažnog razvoja penzionih fondova na aktuarskim principima kao i investicionih fondova. Može se reći da se njihova uloga kretala u tri dimenzije: . ali ne putem direktnog držanja tih papira već indirektno preko odgovarajućih certifikata investicionih fondova. Investicioni fondovi bili su sastavni element masovne privatizacije u većini zemalja centralne i istočne Evrope. Oni su dakle bili opšte povezani sa masovnom privatizacijom u svim njenim obličjima i imali vitalnu ulogu u procesu privatizacije.U razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su po pravilu specijalizovani.U procesu privatizacije. Generalna sistematizacija investicionih fondova je sledeća: investicioni fondovi koji sredstva ulažu u akcije (stock funds) . štedionica i osiguravajućih zavoda. 1. investicioni fondovi koji sredstva ulažu u obveznice (time bond funds) i investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instrumente novčanog tržišta (money market mutual funds) .U post-privatizacionom procesu. Tradicionalno je finansijska štednja stanovništva odlazila na formiranje potencijala komercijalnih banaka.

Glavni predstavnici na ovaj način organizovanih fondova jesu Poljska i Rumunija. Govoreći međutim o korporativnoj kontroli. samostalno formirane institucije.Bottom-up fondove. . Poznat je primer Poljske u kojoj je država želela da fondovi sami uvedu ekspertize u firme. gorući problem nije se rešavao. Ovo je predstavljalo mač sa dve oštrice. Ovaj princip pružao je državi značajnu mogućnost u vođenju postupaka masovne privatizacije. Osnovna podela privatizacionih investicionih fondova koju prihvata većina autora iz ove oblasti jeste na: .Ovi fondovi nastajali su organizovano. što je bio slučaj u Poljskoj. To znači da su top-down fondovi. što se negativno odrazilo na privredni život u celini. već se njegovo rešavanje prolongiralo. ukoliko fond upravlja privatizovanim preduzećem? U slučaju Češke na primer. ili su nastajali kao spontane. to znači da građani dobijaju akcije u jednom ili u više fondova. u Rumuniji. koja se javila kao neminovna funkcija ovih fondova. Tako je došlo do situacije da je tekstilna industrija u vlasništvu jednog fonda. državna banka se u većini slučajeva javljala kao kontrolor fonda. Uplitanje države u privredne tokove sprovodilo se kod ovih zemalja preko novoformiranih institucija.Top-down i . Vrlo jednostavno. teška industrija u vlasništvu drugog i tome slično. državi kao vlasniku i kao privatizatoru dopuštali magućnost uticaja na karakter i aktivnost fondova. zajedno sa pridodatim novim posledicama. što je bio slučaj u Sloveniji i Republici Češkoj. U top-down verziji država bira ili stvara fondove koji će učestvovati u masovnoj privatizaciji. Takođe. Nalme. država je uspela u nastojanju da koristeći top-down fondove olakša restrukturiranje koordinisanih ogranaka. postavlja se pitanje na koge još uvek ne postoji odgovor a to je ko upravlja fondom. tako da su ugovori između države i menadžera privatizacionih investicionih fondova bliže ograničili pojedine od kasnijih aktivnosti. kao nacionalno-državni investicioni fondovi.

držeći većinu akcija u portfolio kompaniji. Sloveniji i Rusiji.Bottom-up fondovi karakteristični su po tome da su prihvatali kao jedinu moguću ulogu države da stvori zakonski okvir za delovanje fonda. Mutal fondovi poseduju diverzifikovani portfolio akcija. u kome državne kompanije učestvuju u veoma nisko izraženom procentu. te se na taj način stvarao gubitak za fondove. Ni pojava selfdealinga nije bila strana privatizacionim investicionim fondovima. u neko od privatizovanih preduzeća. kao i da su u procesu tranzicije aktivno učestvovali u eksternoj korporativnoj kontroli. tako i proizvoda tranzicije. ili da investiraju samostalno. gde su jedino mogući diskonti tržišne cene aktive u odnosu na NAV (Net asset vallue) . . a u drugima glasanje a ne prodaja. Kroz primenu ovog modela građani su dobijali investicione vaučere. Analiza kako aspekata tranzicije. među kojima značajno mesto zauzimaju privatizacioni investicioni fondovi. a dobitak za kompanije kojima su prodate namerno obezvređene akcije. pokazala je da su privatizacioni investicioni fondovi hibridno i/ili prelazno rešenje te da su bili organizovani kao miks mutal fondova i holding kompanije. Akcije pojedinih investicionih fondova u zemljama u tranziciji bile su u prometu sa diskontom. Holding kompanije posluju na potpuno suprotan način. Ovakav tip fondova bio je prisutan u Češkoj. U prvima je dakle prodaja prioritetmja od glasanja. Investicioni fondovi ovog tipa bili su formirani od strane privatnih preduzeća i sakupljali su vaučere građana putem oglašavanja i marketing tehnika. i mogli da biraju između dve mogućnosti: da li da investiraju kroz privatizacione investicione fondove. tako da ostvaruju po tom osnovu kapitalnu dobit od razvoja i restrukturiranja kompanija. ne može se zaobići činjenica da su investicioni fondovi u zemljama u tranziciji postali nova poluga prikupljanja štednje stanovništva. ali samo kod zatvorenih investicionih fondova. Litvaniji. Ova pojava predstavlja situaciju kada se namerno obezvređene akcije iz portfolija fonda prodaju kompanijama sa kojima je menadžment fonda «u vezi». Neophodno je iz tog razloga pojasniti suprotnosti ove dve jedinice. Ipak.

iz jednostavnog razloga što većina akcija nema pravo tržište.Tri su elementarna razloga zbog kojih su privatizacioni investicioni fondovi u post-socijalističkim zemljama. • Privatizacioni (vaučer) fondovi ne mogu funkcionisati kao mutal fondovi u tržišno razvijenim zemljama. Strogim zakonskim okvirima treba ograničiti akcije fondova na maksimum 20-25% u jednom preduzeću. uglavnom iz političkog establišmenta. 2 Situacija u Srbiji Visoko kvalifikovan. tako da restrukturirajuću funkciju bolje obavljaju holding komapnije. 10. Osnovni uslov za osnivanje investicionih fondova jeste postojanje finansijskih instrumenata na finansijskom tržištu. gde su uzeli učešće kombinatorika mutal fondova i holding kompanija: • Ograničenje na na primer 20% akcija u jednoj kompaniji postojalo je u većini Zakona privatizacionih investicionih fondova. stručan i kontinuiran portfolio menadžment jeste globalna procedura efikasnosti investicionih fondova i kao takav predstavlja garanta kompetentnog i efikasnog plasmana poverenih investicionih sredstava. Nalme. tako da su oni u tom postupku imali ulogu holding kompanije. Dakle. privatizacioni investicioni fondovi kreirani su u jasno izraženom i politički inspirisanom privatizacionom procesu. i ujedno ga uskratili za realnu ekspertizu. ali ti privatizacioni investicioni fondovi bili su nosioci restruktuiranja «vaučerizovanih» preduzeća. . 1. te osim logičke veze koja se svodila na bogaćenje malog broja ljudi. ostali su potpuno nemoćni da pruže i najmanji kapital realnom sektoru ekonomije. ostali su osiromašeni za proizvode prirodnog ekonomskog dešavanja. ekspertize i kapitala) . Iz tog razloga za pohvalu je odlučan stav da se ne dozvoli da kupci većinskih paketa u domaćim bankama budu investicioni fondovi. • Veliki problem ovih fondova jeste manjak ekonomskog podsticaja (moći.

malih investitora. godine. Zakon treba da omogući da se investicioni fondovi. Posle stupanja zakona o Investicionim fondovima očekuje se da će i domaći i inostrani kapital pronaći prinosno-tržišno atraktivne hartije od vrednosti. Sa akumuliranjem štednje. Češko iskustvo je u tom smislu poučno. i na taj način će se stvoriti mogućnost za alternativnu štesnju građana ulaganjem u hartije od vrednosti. Izvesno je da će se prvo javiti investicioni fondovi na novčanom tržištu. godine. Ovi fondovi su dominantni finansijski investitori. to je u potpunosti isključena mogućnost koja se javljala kao hibridno rešenje za nastanak investicionih fondova i koja je podrazumevala formiranje velikog privatizacionog investicionog fonda koji bi po okončanju privatizacije postao otvoreni fond. pojave u legalnoj i formalizovanoj formi.12. zasnovan na isto takvim međunarodnim normama u ovoj oblasti. Zakon o investicionim fondovima počeo je da se primenjuje 11. Oni su opasni ako deluju u zakonski neregulisanom ambijentu.Kontinuirano praćenje savremenih trendova na polju finansijskih inovacija i upravljanja portfoliom stvorilo je okvirne mogućnosti za nastanak investicionih fondova kod nas. Međutim. Zakon o investicionim fondovima mora biti "strog".2006. tako i strani. jer je veliki broj fondova osnovan pre donošenja zakona. Kako se razlikujemo od ostalih zemalja u tranziciji po načinu privatizacije koja se sprovodi u našoj zemlji. Isto tako na ovaj način će se omogućiti plasiranje viška kapitala na tržištu što će sa druge strane za kompanije biti većih mogućnosti za obezbeđenje jeftinijeg kapitala. jer je ovo tržište likvidnije i bez većih turbulencija. kako domaći. odnosno. . malo je poznato da Srbija je imala radnu verziju Zakona o investicionim fondovima. Investicioni fondovi su važni jer povećavaju tražnju te manjinskim udelom kapitala preduzeća. a time i cenu tih akcija i iniciraju ulazak kapitala u zemlju. moguće je očekivati da će formiranje ovih fondova prigrabiti štednju individualnih. još septembra 2003.

te neće biti moguće da nas zaobiđe. korist treba da ima sveukupna ekonomija. Takođe. pretpostavlja se i preuzimanje tradicionalnih tržišta osiguravajućih kompanija u domenu pre svega životnog. kako bi se izbegle njihove greške. U našem primeru izvesno je za očekivati saradnju investicionih fondova (kada se pojave) sa privatnim penzionim fondovima.Po ugledu na zemlje sa zrelim finansijskim tržištem zakonodavac mora da propiše specifičnosti u pogledu poslovanja zatvorenih investicionih fondova. gde bi fondovi trebalo da omoguće dodatni penzioni prihod tako što bi individualni penzioni računi investirali u investicione fondove. Regulisanje insajderske trgovine i nedozvoljene operacije hartijama od vrednosti moraju da se zakonski regulišu i kod investicionih fondova. Finansijski sistem koji poseduje razvijenu infrastrukturu i liberalno tržište po pravilu lakše privlači strane portfolio investicije. Decenija i više u kašnjenju za zemljama postsocijalostičkog režima treba da se iskoristi. koji bi mogli da emituju obveznice i preferencijalne akcije. ali i drugih oblika osiguranja. . Aktivnost investicionih fondova na našim područjima morala bi biti pozitivna iz razloga što je institucionalno bankarstvo proizvod globalizacije i internacionalizacije na globalnom planu. Naravno. od zakonom determinisane i organizovane pojave investicionih fondova. Razvoj investicionih fondova treba sprovesti organizovano i hitno.

plaćanja poreza banka se brine i o dividendama. Kastodi banka vodi takozvani zbirni kastodi račun. staranje. vođenja vlasničkog i novčanog računa. investicioni i penzioni fondovi svoje investicije mogu da obavljaju iskljucivo preko kastodi banaka. HVB i Vojvođanska banka. onda se kastodi banka pojavljuje na Berzi kao kupac. a i identitet klijenta ostaje nepoznat. Societe General. vlasničku strukturu neke firme iz koje neće biti dostupan podatak ko je vlasnik akcija već će stajati ime kastodi banke.) . Uloga kastodi banke jeste da preuzima kompletnu brigu hartija od vrednosti koje su imovina klijenta. prema zakonu o fondovima i zakonu o tržištu hartija od vrednosti. Kastodi banka takođe može da vrši prenos nasleđenih ili poklonjenih hartija kao i njihovu pozajmicu. investicioni i privatni penzioni fondovi ali i fizička lica koja se ozbiljno bave investiranjem. Pored kupovine i prodaje hartija. Kastodi banka kontroliše kako fondovi rade i osigurava da oni koji su uložili pare u fondove budu sigurni da će njihov novac biti uložen uz minimalne rizike. Klijenti kastodi banaka su pre svih. Kada klijent preko brokera kupi akcije i one se u Centralnom registru vode na njegovo ime. npr. obaveštava klijente o skupštinama akcionara.• KASTODI BANKE Engleska reč “kastodi” znači briga. Naime. (Prve tri banke u Srbiji koje su počele da obavljaju takozvane kastodi poslove odnosno da za svoje klijente obavljaju trgovinu hartija od vrednosti su. čuvanje. od Januara 2007. Specifičnost kastodi banaka jeste činjenica da su one i kontrolor ulaganja investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova. Postojanje kastodi banaka na jednom tržištu predstavlja kvalitet samog tržišta i podiže sigurnost za investitore.

Rajićeva 27 EKSIMBANKA Beograd. Vladimira Popovića 6 NOVOSADSKA BANKA Novi Sad. . Kralja Petra 9 PRIVREDNA BANKA Beograd. Nikole Pašića 42 SOCIETE GENERALE YUGOSLAV BANK Beograd.u hiljadama dinara Rang 1 2 Naziv banke KOMERCIJALNA BANKA Beograd. Trg mladenaca 3 HYPO ALPE-ADRIA-BANK Beograd. Resavska 22 JUBANKA Beograd. Bulevar JNA 4 NATIONAL BANK OF GREECE Beograd. Sremska 3 KULSKA BANKA Novi Sad. Kolarćeva 3 PRIVREDNA BANKA Pančevo. Kolarčeva 1 Ukupna aktiva 44166427 43937822 39831319 31738761 15392122 12726501 12364332 12240162 9756975 8895429 8334522 8314291 7985815 7796762 7741573 7103960 6711230 6580006 6464388 6450535 5508915 3743043 3520382 3429380 3211163 3087943 Akcijski kapital 5036653 3553069 6863009 1499138 6277917 1410659 6218496 624854 2777527 1618095 176628 4304822 3164477 1082658 820387 774685 3772807 1667613 796307 1092392 731400 4477052 844956 854081 1447443 797553 Ukupan Prihodi od kamata kapital i naknada 5635731 6639159 7200957 2030926 5828980 1582590 8545576 705384 2163040 2218065 1959642 4617916 3483648 1358402 988444 736372 1454667 1698875 865701 1169888 985201 2477274 881280 906504 1399030 960911 4790426 5099360 4527910 1606052 1531535 3109135 1788877 917858 1001543 963795 853904 1306811 524947 466780 661901 1007080 826697 236633 6765 752233 796303 406811 550435 406626 86659 471876 Rashodi kamata Dobitak pre i naknada oporezivanja 1113810 659531 870892 472246 182636 1973081 110640 241530 227740 168201 169800 153399 106519 167363 131841 192467 240301 25688 1990 184038 118628 45738 85078 92936 55783 85145 124629 1695832 150000 496900 0 28992 1169370 0 0 201367 21810 241296 7590 331535 160834 75577 0 31705 24 51074 226997 0 36324 24566 0 166631 Rang lista banaka po ukupnoj aktivi 2003. Trg slobode 7 RALFFEISENBANK Beograd. Trg Nikole Pašića 10 PROCREDITBANK Beograd. Svetog Save 14 DELTA BANKA Beograd. 29. 27. novembra 68C CONTINENTAL BANKA Novi Sad. marta 71 ALK BANKA Niš. Kralja Milana 11 POŠTANSKA ŠTEDIONICA Beograd. Bulevar Mihalla Pupina 117 NACIONALNA ŠTEDIONICA BANKA Beograd. Milentija Popovića 7B VOJVOĐANSKA BANKA Novi Sad. Bulevar oslobođenja 76 HVB BANKA JUGOSLAVIJA Beograd. 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 . Trg slobode 6 LHB BANKA Beograd. Kralja Petra 22 ATLAS BANKA Beograd. Goce Delćeva 44 JUGBANKA Kos. Bulevar oslobođenja 80 PANONSKA BANKA Novi Sad. Kralja Petra prvog 165 ZEPTER BANKA Beograd. Mitrovica. Slobodana Penezića Krcuna 25 AGROBANKA Beograd. Bulevar Mihalla Pupina 3 SRPSKA BANKA Beogr.

795 35. Bulevar umetnosti 16A DDOR BANKA Novi Sad. Terazije 34 VOLKSBANK Beograd. 247 24. Kralja Petra prvog 13 SRPSKA REGIONALNA BANKA Beograd. 263 36. 015 26. 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Izvor: Ekonomist magazin. 390 u hiljadama evra % promene 50. 18 48. 71A PIROTSKA BANKA Pirot. 13 -26. marta. Novembar 2004 ALGO BANKA Beograd. 00 -23. 286 79. Bulevar cara Lazara 7A CACANSKA BANKA Čačak. 681 11. Dalmatinska 22 MERIDIAN BANK Novi Sad. 41 25. 363 9. 432 60. 34 -43. 078 13. 41 17. 76 -24. 27. Novembar 2004 . Bulevar Mihalla Pupina 12 MB BANKA Niš. 915 0 16. Kneza Mihalla 22 NOVA BANKA BEOGRAD Beograd. 232 53. Kralja Milutina BB 2934617 2822608 2712248 2436742 2385430 2271899 2249918 2133217 1954244 1870623 1739071 1709411 1532888 1442655 1265788 1083763 1032422 900790 386318 367333 362265743 899293 897945 2952581 8494S6 689347 713943 827048 729792 865971 1033510 803527 531982 426496 834383 673334 654713 535325 807322 147351 209159 80356756 964431 1161592 978982 12956-6 790445 747873 1074^77 1188442 875013 1149694 828943 788844 442108 770127 7532-6 725636 686878 708424 187315 213712 84826351 493023 521574 290320 241910 344310 433592 354105 381107 191550 206877 245614 343823 251444 248638 100159 210308 109441 57257 18375 58505 39600884 81227 82515 47082 21775 45985 56277 50133 30865 47006 44821 30644 49120 34198 42174 43350 41349 26664 5050 10098 12182 8679536 44433 105797 0 28291 50903 83197 88245 78092 6431 161977 33428 0 6039 0 0 59636 59233 0 0 3179 6051934 Rang lista banaka Crne Gore po bilansnoj sumi Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naziv banke Crnogorska komercijalna banka Hipotekama banka Podgorička banka Montenegro banka Euromarket banka Atlasmont banka Opportunity banka Nikšićka banka Komercijalna banka Pljevaljska banka 2003. 816 11. Kneza Mihalla 10 RAJ BANKA Beograd. Kosovska 1 CREDY BANKA Kragujevac. 62. Pivarska 1 KREDITNO-EXPORTNA BANKA Beograd. 007 70. Bulevar AVNOJ-a 121 CENTROBANKA Beograd. 354 10. Nikole Pašića 28 JUBMES Beograd. 26 50. 242 2002. Kneza Mihalla 52 ALPHA BANK Beograd. Futoški put 42-44 METALS-BANKA Novi Sad. Vuka Karadžića 1 KOSOVSKO-METOHIJSKA BANKA Zvečan. Francuska 29 NISKA BANKA Niš.Rang lista banaka po ukupnoj aktivi 2003. Požeška 65B UNIVERZAL BANKA Beograd. 61 Izvor: Ekonomist magazin. 212 21. Bulevar Nemanjića 14A EFG EUROBANK Beograd. 88 33. 045 29. 93.

velikim brojem raznovrsnih aktivnosti. čiji je cilj prilagođavanje poslovnih banaka utičući na promene svetske privrede. njihov kvalitet i kvantitet dobijaju svoj organizacioni oblik u vidu. što se pokazuje kroz vrtoglavi rast vrednosti active i pasive banaka. označiti kao civilizacijske konstante. Prema ovoj koncepciji prevelika likvidnost svetskog finansijskog sistema i olako dobijanje zajmova usporili su razvoj finansijskog i monetarnog sektora u zemljama u razvoju. u neverovatnoj ulozi i značaju informacija kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka itd. Opšte karakteristike globalnog bankarstva u razvijenim tržišnim privredama mogle bi se zbog svog prisustva u čitavom dosadašnjem razvoju bankarstva. Revolucija se ogleda u načinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke i druge finansijske institucije. u deregulaciji finansijskih tržišta . čime su izostali pozitivni efekti delovanja finansijskog i monetarnog sektora na privredna kretanja. Karakteristike globalnog bankarstva Dinamika promena u globalnom bankarstvu. u pojavi novih funkcija. disperzovanom mrežom poslovnih organizacionih delova. Danas se u globalnom bankarstvu dešavaju revolucionarne promene. Sve veći broj ekonomista danas ima mišljenje da je razvoj finansijskih i monetarnih sektora prethodio uslov razvoja realne ekonomske aktivnosti. više ili manje formalnih transformacija. To su: • Mešovito vlasništvo • Profitna motivisanost u kreiranju poslovne politike banaka • Koncentracija banaka • Permanentno prisutan veći ili manji uticaj države na njihov rad u pogledu osnivanja novih banaka i uticaja na njihovu organizaciju i strukturu . Usavremenoj finansijskog literature se pri analizi tendencija u globalnom svetskom bankarstvu koristi teorijsko-metodološki obrazac zasnovan na četiri aspekta analize: • Institucionalni ili strukturalni • Funkcionalni • Instrumentalni • Stepen kontrole od strane države ili nekog drugog sektora Dinamičan razvoj globalnog bankarstva je značajna karakteristika globalne svetske privrede. visokim stepenom poslovne sposobnosti i optimalnim stepenom efikasnosti u njihovom poslovanju. u njihovim međusobnim stapanjima i preuzimanjima. ubrzanju kretanja novca.2. u do skoro neslućenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju.

njihovom kvalitetu. 1 Transformacija bankarskog sistema za efikasno funkcionisanje globalnog bankarstva Današnji savremeni bankarski sistem da bi pratio korak s vremenom morao je pretrpeti određene transformacije koje se ogledaju u : • Popravljanje kapitalne snage banaka • Poboljšanje efikasnosti bankarskih institucija • Likvidnost banaka. . kreditima i dr. javne usluge. a monopolski položaj banaka na njemu postaje prošlost. inostrana zastupanja. struktura izvora sredstava • Ukidanje podele na investicione i komercijalne banke • Jačanje mera za poboljšanje solventnosti banaka • Čišćenje active i passive banaka od neprofitonosnih oblika • Sužavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka • Pojačana kontrola centralne banke nad sistemom komercijalnih banaka • Sređivanje ukupnog bankarskog sistema u koje su se nagomilali i koncentrisali gubici Isto tako bankari zagovaraju totalnu reformu finansijskog sistemajer će egovom reformom stvarno oživeti finansijsko tržište. . struktura plasmana. sredstvima. sponzorstva. ) . Tada će se stvarno morati pojaviti kao tržišne banke sa stvarnom konkurentnom bankom u privredi sa novim vrstama usluga (elektronsko bankarstvo npr. ) . Banke u svetu su već odavno krenule u druge "nebankarske" klasične poslove (sopstvena preduzeća. .2.

Globalno bankarstvo u svetu. U takvom poslovnom angažovanju banka ne obavlja te poslove iz neekonomskih pobuda već ima ciljnu funkciju da ostvari profit kao izraz svog ekonomskog interesa. Tamo gde postoje čvrsta fmansijska disciplina. "Ponašanje banaka i njihovih dužnika je veoma važno. U ovom drugom slučaju država najčešće godinama veštački održava velike firme i određene banke odlažući rešavanje problema tako da ukupni troškovi takve neproduktivne infuzije uvek prevazilaze troškove restruktuiranja na tržišnim osnovama. Novi profil banaka izrastao je. Iz tih razloga jedan od uslova za sprovođenje reforme. prati niz promena koje bitno inoviraju sadržinu bankarskog poslovanja. sa jedne strane pod uticajem automatizacije poslovanja i uvođenjem visoke tehnologije u obavljanju bankarskih poslova. odnosno takozvano čvrsto budžetsko ograničenje (hard budget constralns) stvarni gubici su po pravilu manji od onih u sistemima gde se toleriše finansijska nedisciplina. sa druge strane. što ima za svoj konačan efekat podizanje kvaliteta finansijskih usluga i snižavanje cene tih usluga za njihove korisnike. inovacija i tokova koji se javljaju u finansijskoj. odobrila inflacija i pokazalo pravo stanje banaka i preduzeća što bi omogućilo da problemi počnu da se suštinski rešavaju a ne da se veštačkim održavanjem postojećih odnosa u nedogled prikrivaju i produbljuju. tako da se klasična fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove transformiše u modernu bankarsku ustanovu. . Globalna ekonomska uslovljenost svetske privrede u odnosima međunarodne razmene uticala je i na sferu međunarodnih finansija i finansijskih odnosa. ali je ono ušlovljeno pre svega karakterom fmansijskog sistema. Snažne promene su nastale i u ostalim finansijskim ustanovama. posebno u razvijenim zemljama. širinom repertoara finansijskih instrumenata. ! takva konkurencija podstiče i doprinosi unapređenju razvoja finansijskog i bankarskog sistema. monetarnoj i bankarskoj sferi. na kojem veoma insistiraju međunarodne fmansijske institucije jeste sprovođenje restriktivne monetarne politike kojom bi se preseklo monetizovanje gubitaka.

naše banke se u najvećem delu (po broju i potencijalu) nalaze na ivici globalnog kolapsa. ali i njihovog. Dok "bankarska industrija" u svetu 1990-tih godina pokazuje značajan napredak. Rastući deo profita banaka razvijenih privreda rezultat je trgovine hartijama od vrednosti i operacijama na otvorenom (sekundarnom) tržištu. loše povezivanje aktive i pasive. Nije to posledica bankarske megalomanije. . međutim. Sumornu sliku stvarnog stanja našeg poslovnog bankarstva videli smo ranije u ovom radu. posebno u jednoj privredi u razvoju kakva je naša (sa dominantnim značajem kredita banaka i bankarskog sistema) Banke moraju same da uđu u određene procese preko smanjivanja broja zaposlenih. nebankarskog ponašanja određenog slabim bankarskim menadžmentom i finansij skini marketingom. bilo da se radi o sakrivanju gubitaka ili prihoda za oporezivanje. uz brzo razvijanje novih proizvoda i usluga banaka. Problem se.Loš menadžment banaka je jedan od osnovnih uzroka njihovih fmansijskih problema. tehnički neadekvatna kreditna analiza i analiza raznih vrsta rizika. nepostojanje dobre interne kontrole. Snažno opada profit na tradicionalne poslove-uzimanja i davanja novca na zajam uz kamatu. Karakteristično je i netačno prikazivanje finansijskih rezultata. zastupljeni su i "obogaćeni inovacijama" kod nas. odnosno "cash flow" analiza i mnogi drugi propusti vezani su za takozvani tehnički loš menadžment. gotovo uvek može svesti na razne vrste pritisaka. Svi tipovi lošeg menadžmenta. ali i deviznim poslovima. ona kod nas pokazuje gotovo predsamrtno slabljenje svih oblika poslova. velikom povećavanju produktivnosti i efikasnosti poslovanja. Nove tehnologije i poslovi koje banke prihvataju podrivaju stare bankarske strukture. Mada su izgubile "sklonost" ka finansijskini klasičnim katastrofama (masovnim bankrotstvima) . povećanjem provizija i naknada u ostalom poslovanju (ako ne i kamatnih stopa) . već brojnih kontroverzi i opšte klime u kojoj posluju banke. najvećim delom. pogotovo ako ne postoji dobar računovodstveni sistem i dobra revizija. koji se sreću u svetskom bankarstvu. A upravo one moraju biti "hramovi" finansijske i razvojno-stabilizacione trezvenosti i stabilnosti (sigurnosti) privrednog i finansijskog sistema.

jer se direktno uključuju na finansijska tržišta emitujući komercijalne papire. Izbacivanje posrednika (dezintermedijacija) postaje široki proces. ali i profit od dugoročnih plasmana. nemogućnost raspolaganja novcem od strane vlasnika novca u bankama. samo su određene manifestacije insolventnosti najvećeg broja banaka) . Sekjuritizacija time postaje i znatno veća promena od finansijske tehnologije. koji su se nekada direktno obraćali bankama za kredit. Promene u informativnoj tehnologiji dovele su do velikih promena i u finansijskoj tehnologiji kroz proces sekjuritizacija (pretvaranja delova pasive u finansijske instrumente koji se zatim mogu podavati na finansijskom tržištu) . koje nisu banke. što im smanjuje rizik od neizvršavanja obaveza. Sigurnost bankarskih depozita (i kamata) popuštaju pod profitima koji se ostvaruju na finansijskini tržištima. Bez obaveze da drže određeni koeficijent kapitala u odnosu na aktivu. Banke su primorane da traže nove izvore prihoda jer je bankarstvo postalo samo jedna vrsta finansijske usluge i to ona koja po mnogim kriterijumima i merilima naglo gubi pozicije u finansijskom sistemu u korist sve većeg broja različitih konkurenata. jer se stvara alternativni sistem bankama.Banke su u razvijenim privredama izložene snažnoj konkurenciji industrije hartija od vrednosti i drugih finansijskih institucija. Na strani izvora sredstava veliki broj vlasnika novca i štednje podigli su svoje depozite iz banaka i uložili ih u investicione fondove. Kontrola i regulisanje ponašanja banaka u skladu sa zakonom o bankama još nisu na zadovoljavajućem nivou (serija najnovijih bankarskh skandala štedionica. permanentna nelikvidnost brojnih banaka. po svojim efektima i profitima daleko efikasniji. Banke nisu sposobne kao njihovi konkurenti da brzo i elastično reaguju na ove krupne promene. Ovde sve više prestaje potreba za finansijskim posrednikom (bankom) . ali nude proizvode i usluge potpuno slične bankarskim. Zajmotražioci. insolventnost banaka i dr. nebankarske finansijske institucije postaju snažna konkurencija na strani aktive banaka. Banke s druge strane moraju da drže odrđeni rizični kapital (8%) . sada to sve manje rade. pljačkanja građana.

osiguravajuća društva. Naši bankari hoće "tržišne banke". otklonile ili bile potpuno zaštićene od konkurencije. kapitala i politici kamata. jer će njegovom reformom stvarno oživeti finansijsko tržište. zajednički fondovi. odnosno stvarno tržišnom stabilnošću naše ekonomije) . Ovde će se sigurno javiti sukobi interesa starih i novih banaka. U razvijenim privredama već je stvoren "paralelan bankarski sistem" zasnovan na money market mutual funds-u. . koji koristi sve prednosti banaka. Malo je bankara koji će baveći se ovom temom "reforme bankarstva" konačno steći slavu. javne usluge. što znači i duže vreme. Banke su kod nas već krenule u ponudi novih usluga koje nudi konkurencija. čim se razvije finansijsko tržište kod nas i različiti finansijski instrumenti (naravno paralelno sa ekonomskim razvojem i per capita dohotkom. ali i slobodnije ponašanje na tržištima novca. uz druge "nebankarske" klasične poslove (sopstvena preduzeća. banaka i osiguratelja. Tada će se stvarno morati pojaviti kao tržišne banke.Novi mehanizmi finansijskog posredništva kao što su penzioni fondovi. u nepripremljenom finansijskom ambijentui izostanku čvrste regulative ovih poslova sigurnost i solidnost tih banaka permanentno je ugrožena. često kartelskim fiksiranjem kamatnih stopa. ali će se ubrzo suočiti sa ovim procesima. a monopolski položaj banaka na njemu postati prošlost. Banke kao merkantilističke relikvije (Stanton) imale su monopoi na prikupljanje sredstava. velikih i malih banaka i drugih finansijskih posrednika. zadruge. inostrana zastupanja. kreditima i dr. dok su određivanja kamata na depozite banaka (OECD posle rata na ovamo) . sponzorstava državnih zajmova. komunalne usluge i dr. Dobro je da bankari zagovaraju totalnu reformu finansijskog sistema. ali i otpora sve većoj potrebi jačanja propisa i regulativne funkcije (kontrole) Centralne banke. sredstvima. što je i normalno. njihovom kvalitetu. Međutim. fondovi socijalnog staranja. sa stvarnom konkurentnom bankom u privredi sa novini vrstama usluga. ) . nisu razvijeni.

likvidnosti. kao nova viša faza privatizacije) vlasništvo. negativni efekti bi bili znatno veći) . inovacije. prometnom i finansijskom sektoru nema osnova za tržišno orijentisano bankarstvo. Potrebna je "dovoljna kritična masa" privatne svojine u ova tri sektora da bi se razvila konkurencija vlasništva preko privatnih i "društvenih" banaka. preko emisije dodatnih količina akcijskog kapitala. smatramo u ovoj fazi je neprihvatljiv (uz dobre efekte u pogledu poslovnosti. Promenu vlasničke strukture preko akcionarstva. dokapitalizacijom. Ovaj proces će se odvijati u tri pravca: 1. Tek tada se može očekivati stvarna konkurencija i povećanje efikasnosti banaka. Koncept otvaranja filijala stranih banaka kod nas. stvaranjem stranih meštovitih banaka (sa stvarno uloženim inostranim kapitalom) . . 3. Mnogi smatraju da je za tržišno orijentisan bankarski sistem nužna i transformacija vlasničke strukture u bakama. pri čemu u uslovima monopola javne svojine u proizvodnom. Promena vlasničke strukture banaka vezana je za izmene strukture sredstava u društvenim bankama koje su dominantne (i do 96% kreditnog potencijala) . 2. konkurencije. sigurnosti i dr. uz veću samostalnost i prihvatanje potpunog rizika banaka.Ograničenja i monopolsko pravo dato bankama na depozitno-kreditne poslove izolovala su ih od tržišta i konkurencije. Jačanjem depozita i štednje stanovništva kod banaka jača privatno (lično. čemu treba podesiti menadžment banaka. ali će razvojem finansijskog tržišta i nebankarskih institucija doći do dalje erozije položaja banaka na tržištu. što je direktno vezano za izmenu strukture vlasništva u realnom sektoru privrede (i stanovništva) . Učešće stranih banaka i kapitala u domaćem finansijskom sektoru.

6 1. 0 4. 143 Zagrebačka banka Zagreb Hrvatska 565 12. 8 15 -0. 8 14 2. 3 22 -4. 3 13 19. 9 3 -0. 8 6. 3 7. 6 4 5. 200 Vneshtorgbank Moskva Rusija 2. 514 Hansapank Talinn. 673 Češka Sporitelna Prag Češka 749 -11. 6 25 32. 6 3. 489 Kredyt Bank Varšava Poljska 537 -11. 8 4. 5 32 -18. 1 7. 937 Banca Comerdala Romana Bukurešt Rumunija 801 23. 4 19. 4 3. 3 23 11. 490 National Savings Et Comm. 474 MDM Financial Group Moskva Rusija 424 55. 399 11. 366 Gazprombank Moskva Rusija 833 16. 9 31 137. USD Sberbank Moskva Rusija 3. 587 14. 028 Bank Zachodni WBK Wrodaw Poljska 641 -6. 4 17 1. 301 1. 858 51. 7 6 5. 9 2 3. For FEA of Uzbekistan Tashkent Uzbekistan 502 -21. 0 16. 8 7 17. 1 8. 4 18 7. USD promena u % mil. 1 5. 087 PKO Bank Polski Varšava Poljska 1. 4 7. 7 11 12. 5 34. 808 B. 4 4. 4 20 29. 277 Bank Pekao Varšava Poljska 1. 1 14. 1 29 51. 7 4. 920 National B. 7 4. 100 najvećih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi 2003. 8 16 8. 3. 118 12. 102 Vesobecna Uverova Banka Bratilsava Slovačka 444 13. 9 12 18. 4 7. 3 9 14. 5 5. 901 Bank Millenium Varšava Poljska 371 -0. 0 24 23. 8 17. 3 57 45. Przemyslowo-Handlowy PBK Krakov Poljska 1. 268 Nova Ljubljanska banka Ljubljana Slovenija 518 8. 3 5. 711 Alfa Bank Moskva Rusija 362 58.Tabela C. Bank Budimpešta Mađarska 637 29. Estonija 547 18. 2 6. Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Ukupni kapital mil. 1 . 471 Privredna banka Zagreb Hrvatska 376 20. 03 43. 7 12. 5 4. 878 Vnesheconombank Moskva Rusija 365 58. 800 ING Bank Slaski Katovice Poljska 664 -1. 3 21. 242 Komercni banka Prag Češka 734 -10. 2 10 -2. 864 International Industiral Bank Moskva Rusija 440 26. 474 1. 383 Ceskoslovenska obchodni banka Prag Češka 1. 1 8 -1. 118 Banka Aktiva rang promena u % 1 40. 6 21 11. 954 Bank Handlowy Varšava Poljska 1. 146 Kereskedelmi es Hitelbank Bank Budimpešta Mađarska 404 15. 5 8. 423 BRE Bank Varšava Poljska 412 -24. 0 5 -12. 0 11.

9 1. 6 4. 8 79 . 0 92 34. novembar 2004 . 664 Nomos-Bank Moskva Rusija 193 20. 5 2. 6 1. 788 Citibank Moskva Rusija 229 36. Magazin. USD Hungarian Foreign Trade bank Budimpešta Mađarska 333 6. 4 1. 3 81 22. 0 33 45. USD promena u % mil. 907 Belarusbank Moskva Rusija 209 na 1. 4 26 -0. 806 Natsionalay Reservnyy Bank Moskva Rusija 172 56. 9 39 15. 0 2. 716 HVB Bank Budimpešta Mađarska 252 23. 353 Bank Gospodarstwa Krajowego Varšava Poljska 182 290. 3 60 -0. 3 2. 4 962 Kazkommertsbank Almati Kazahstan 156 25. 6 47 9. 121 General Banking and Trust Co Budimpešta Mađarska 281 32. 6 3. 115 Tatra Banka Bratislava Slovačka 202 3-4. 7 2.Rang 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 Ukupni kapital mil. 3 2. 1 1. 571 Rosbank Moskva Rusija 250 15. 7 794 Ralffeisen Bank Budimpešta Mađarska 223 25. 006 ZAO Ralffeisenbank Austria Moskva Rusija 185 106. 396 Romanian bank for Development Bukurešt Rumunija 214 63. 9 4. 327 TRUST Investment Bank 165 29. 233 Postbank es Takarekpenztar Budimpešta Mađarska 163 -4. 7 1. 9 68 5. 4 35 9. Bank Budimpešta Mađarska 312 10. 9 84 102. 7 41 7. 4 1. 999 Bulbank Sofija Bugarska 200 -14. 7 2. 0 4. 333 Globexbank Moskva Rusija 322 1. 6 42 17. 2 44 68. 6 1. 8 19 3. 0 56 83. 8 46 41. 9 3. 1 43 43. 5 30 28. 422 Bank Perocommerce Moskva Rusija 206 23. 1 65 64. 6 692 Vilnaus Bankas Vilinius Litvanija 187 59. 30. 1 36 7. 7 62 na 74 40. 100 Ural Siberian Bank Ufa Rusija 257 69. 3 1. 4 Izvor: Ekonomist. 2 45 22. 8 34 7. 8 1. 673 Bank of Moscow Moskva Rusija 279 131. 7 67 -11. 5710 Slovenska sporitelna Bratislava Slovačka 289 na 5. 5 1. 488 GE Capital Bank Prag Češka 257 12. 2 522 Central-European Int. 905 IBG Nikoii Bank Moskva Rusija 225 172. 444 Citibank Prag Češka 197 42. 771 Prominvestbank Kijev Ukrajina 157 7. 2 89 43. 6 1. 710 HVB Bank Czech Republic Prag Češka 297 -4. 8 1. 8 27 -12. 0 916 Nova Kreditna banka Maribor Slovenija 170 42. 4 50 -34. 8 38 16. 6 1. 274 Bank Gospodarski Zywnosdowej Varšava Poljska 279 29. 777 Banka Aktiva rang promena u % 28 7.

9 170. 7 40. 8 101. 8 Izvor: Ekonomist. 6 59. 4 26. 2 22. 8 626. 8 31.Tabela D. 7 19. 402 34. Najveće banke u Zapadnoj Evropi Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 15 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Banka HSBC Gruope Credit Agricole Royal Bank of Scotland BNP Paribas Saantander Central Hispano Deutsche Bank HBOS UBS Barclays Rabobank Nederland Banco Bilbao Viztcaya Argentaria Credit Suisse Societe Generale ABN Amro ING Bank Banca Intesa LoydsTSB Groupe Calsses D'Epargne UniCredito Italiano DresdnerBank HypoVereinsbank Groupe Banques Populalres Dexia Nordea Nordea Bank Zemlja Vel. 5 36. 1 27. 2 16. 790 20. 6 42. 6 101. Britanija Švajcarska Vel. Britanija Holandija Španija Švajcarska Francuska Holandija Holandija Italija Vel. Britanija Francuska Italija Nemačka Nemačka Francuska Belgija Švedska Finska Kapital Rast mil. 4 39. 7 38. 349 12. 3 40. 354 46. 4 7. 965 25. 106 63. 4 17. 964 17. Magazin. 8 80. 929 28. 9 311. 7 92. 4 29. 939 23. 0 28. 4 17. 4 29. 39. 9 11. 2 38. 4 55. 6 23. 0 -50. 7 71. 5 20. 4 15. 1 35. 7 39. 9 21. 0 27. 564 33. 403 32. 8 19. 0 36. 3 10. 2 35. 5 40. 9 36. Britanija Francuska Spanija Nemačka Vel. 8 31. kapitala Rast imovine % Rast profita % USD % 85. 0 15. novembar 2004. 5 45. 4 13. 6 22. 411 29. 2 28. 051 28. 008 34. 284 21. 781 18. Britanija Francuska Vel. 1 32. 205 22. 1 14. 7 29. 3. 2 15. 827 3. 7 27. 0 34. 5 18. 555 23. 4 26. 38 18. 3 19. 1 157. 0 13. 0 101. 8 18. 0 28. 8 54. 744 . 5 25. . 793 29. 64 30. 8 31. 7 20. 4 30. 1 31. 6 26. 472 31. 068 19.

215 703. 563 679. 178 189. . 564 29. 64 26. 419 22. novembar 2004. 412 27. 264 3. 228 361. 98 46. 362 4. 098. 879 863. 128 1. 461 577.Tabela E. 853 8. Britanija Švaj carska Vel. 399 34. Britanija SAD SAD Francuska Spanija Japan Nemačka SAD SAD Vel. 117 1. 428 31. 252 506. 714 26. 039 434. 154 42. 216 326. 124 3. 216 1. 853 5. 14 54. 141 3. 223. 38 28. 116. Najveće banke u svetu u mil. 968 789 1. 781 47. 3. 774 3. 461 7. 733 Izvor: Ekonomist. Britanija Francuska Vel. 032 726. 242 1. 264. 524 3. 472 21. 254 59. 669 809. 13 679. 939 26. 964 19. 477 22. 761 2. 433 736. 827 29. USD Rang 2004 2003 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1 2 6 5 3 7 8 10 4 11 13 9 17 12 19 24 18 16 22 14 25 15 23 20 29 21 28 33 26 27 Citigroup HSBC Groupe Credit Agricole Royal Bank of Scotland Bank of America JPMorgan Chase BNP Paribas Santander Central Hispano Mizuho Financial Group Deutsche Bank WellsFargo Wachovia Corp HBOS UBS Barclays Rabobank Nederland Banco Biblao Vizcaya Argentaria Mitsubishi Tokyo FG Credit Suise Group Sumitomo Mitsui Banking Societe Generale BankOfChina Bank One UFJ holdings ABNAmro Industrial&Commercial Bank of China ING Banca Intresa Washington Mutual US Bancorp SAD Vel. Britanija Holandija Spanija Japan Švajcarska Japan Francuska Kina SAD Japan Holandija Kina Holandija Italija SAD SAD 98. 284 36. 142 4. 202 4. 469 32. 721 3. 809 326. 621 . 793 19. 014 1. 539 23. 696 387. 535 -5. 181 10. 879 1. 008. 713 6. 864 35. 965 31. 81 6. 034. 622 275. 912 982. 798 401. 807 1. 286 Banka Zemlja Kapital Ukupna aktiva Dobit 17. 507 677. 499 1. 487 770. 946 1. 531 20. 795 -1. 358 774. 215 788. 277 -20. 478 1. Magazin. 929 38. 88 3. 755 836. 742 19. 917 406. 026 -3. 014 85. 719 4. 79 29.

Takođe je bio donet zakon koji je ograničavao filijalsku mrežu svake američke banke samo na onu saveznu državu u kojoj se nalazi glavno sedište te banke.3. Ograničenja koja je doneo Glass-Steagall Act bila su inicirana pritiskom lobija investicionih banaka. Investicione banke su pripremale emisije vrednosnih papira korporacija. godine (Glass-Steagall Act) . nastojali da se brane od prodora velikih njujorških banaka. Osiguravajuće kompanije činile su treću institucionalnu komponentu američkog sistema finansijskih institucija. Modeli bankarskih sistema u globalnom bankarstvu 3. Na taj način je stvorena struktura bankarskog sistema koja se sastojala iz jako decentralizovane mreže banaka kao i striktnog razgraničenja između komercijalnih i investicionih banaka. rascepkanost komercijalnih banaka je bila kontrabalansirana jedinstvenim tržištem kapitala preko kojeg su veće kompanije mogle da plasiraju svoje vrednosne papire i time prikupljaju dodatni kapital za finansiranje krupnih investicionih projekata. koje su nastojale da ograniče konkurenciju komercijalnih banaka time što su zakonom onemogućene da učestvuju u emisiji vrednosnih papira. putem zatvaranja komercijalnih banaka u granice jedne savezne države. 1 Američki model Američki model koji je važio do 2000. . koji je donet posle velike ekonomske krize početkom tridesetih godina. Takođe su lobiji lokalnih zajednica i saveznih država. Međutim. godine zasnivao se na striktnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. Ovaj model formiran je na osnovu zakona iz 1933.

tako da sada američke banke mogu da posluju na celoj teritoriji SAD. više usmerene na bankarsko kreditiranje i u tom segmentu ekonomije postoji jača kontrola banaka. koje nisu registrovane na fmansijskim berzama. Dozvoljeno je stvaranje „finansijskih holding kompanija“ koje su dobile pravo da mogu da se angažuju u svim oblicima finansijske aktivnosti. Ta promena odnosi se na ukidanje zakonskog razdvajanja komercijalnih banaka. Time je ukinuto teritorijalno ograničenje poslovanja komercijalnih banaka. godine dozvoljeno je bankama da otvaraju filijale u drugim saveznim državama.Ovaj koncept je doprineo bržem rastu američkog finansijskog tržišta u odnosu na rast koji bi postojao da je bila dozvoljena veća intermedijacija komercijalnih banaka u okviru čitavih SAD. . godine donet je zakon koji je uneo još značajnije institucionalne promene u američkom finansijskom i bankarskom sistemu. Krajem 1999. Međutim. investicionih banaka i komercijalnih depozitno-kreditnih banaka. na osnovu zakona iz 1994. Može se oceniti da je ovaj koncept delovao na ograničavanje koncentracije potencijala i uticaja komercijalnih banaka i istovremeno dovodio do jake uloge tržišta kapitala. U funkcionalnom pogledu i dalje postoje razlike u poslovanju osiguravajućih zavoda. kao i da se vrše fuzije banaka čija su glavna sedišta locirana u raznim saveznim državama. kao i da su komercijalne banke imale zakonsku osnovu da vrše emisiju vrednosnih papira za velike kompanije na tržištu kapitala. a jedino su manje i srednje kompanije. Ali u vlasničkom pogledu ova tri tipa fmansijskih institucija mogu da stvaraju onakve vlasničke kombinacije koje njihovi akcionari ocene kao najpovoljnije za stvaranje profita. Time je stvoren sistem kontrole kompanija od strane finansijskih berzi. Time su stvoreni institucionalni uslovi za integracije (putem fuzija i akvizicija) komercijalnih banaka sa investicionim bankama i sa osiguravajućim kompanijama. investicionih banaka i osiguravajućih kompanija.

Samim tim tržište kapitala u Nemačkoj je znatno manje razvijeno nego u SAD. Treći upravljački nivo je godišnja skupština akcionara. Posebno su značajni odnosi između univerzalnih banaka i akcionarskih kompanija. tako daje napravljena jasna razlika između onih koji su odgovorni za operativno vođenje od onih koji su odgovorni za stateške poteze kompanije. Nadzorni odbor donosi najvažnije investicione i finansijske odluke. Uloga fmansijskih berza je tradicionalno bila jako ograničena. Bazični nivo upravljačke kontrole u kompanijama je Vorstand (upravni odbor) . koja predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke. čije funkcionisanje je pod uticajem stepena koncetracije akcijskog kapitala. Takođe univerzalne banke vrše finansijske usluge u vezi sa emisijom akcija i obveznica kompanija na tržištu kapitala. Za nemački model bankarstva je karakterističan koncept univerzalne banke. Univerzalne banke su glavni izvor finansiranja firmi svih veličina. 2 Nemački model Ovaj model tradicionalno naglšava znatno veći značaj banaka u odnosu na američki model.3. mada u novije vreme dolazi do brzog uspona tržišta kapitala. . u koji ulaze glavni menadžeri kompanije. Institucionalnu osnovu spoljnog finansiranja kompanija u nemačkom modelu čine banke. sprovodi nadzor nad radom Vorstanda i vrši izbor top menadžera kompanije. jer banke daju ne samo kredite sa različitim ročnim spektrom nego vrše i ulaganja u akcijski kapital nefinansijskih kompanija. pa je i kontrola kompanija preko bankarskih institucija značajnija u odnosu na finansijske berze. i on neposredno upravlja svim procesima u kompaniji. Članovi Vorstanda ne mogu biti članovi Aufsichsrata. Težište kontrole ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemačkim kompanijama se u većoj meri zasniva na delovanju upravnih i nadzornih odbora u kompanijama. Viši nivo upravljčke kontrole u kompaniji je Aufsichsrat (nadzorni odbor) koji se obično sastaje jednom kvartalno. kao i nadzoru univerzalnih banaka.

To znači da jedna kompanija ima određenu banku koja je akcionar u toj kompaniji i vrši glavni deo finansiranja kompanije. koje je često priprema za fuziju odgovarajućih kompanija. Institucionalna mogućnost da banke mogu da drže deo akcijskog kapitala nefinansijskih firmi zasniva se na širem konceptu unakrsnog akcionarstva. . mada je ta uloga još uvek znatno manja nego u američkom modelu. zakonski propisi ograničavaju učešće banaka u akcijskom kapitalu tih kompanija. Nemački model bankarstva se bazira na generalnom konceptu koji teži da smanji uticaj volatilnih berzanskih oscilacija na funkcionisanje kompanija. naročito pod dejstvom savremenih informacionih tehnologija i globalivacije. Tako banka može da poseduje akcije u nekoj nefinansijskoj firmi najviše do 15% akcijskog kapitala banke. To je jedna od ključnih razlika između nemačkog i američkog modela koja se odnosi na to da univerzalna banka može da ima učešće u akcijskom kapitalu kompanija u realnom sektoru ekonomije. s tim da iznosi maksimalno 60% od akcijskog kapitala same banke. Pozitivna strana ovog koncepta je smanjenje informacione asimetrije između dužnika i kreditora. To ne utiče na univerzalno bankarstvo. Međutim. a i pokazalo se da je univerzalno bankarstvo povećalo performanse nemačkih firmi. koje je u skladu sa integralnim delovanjem finansijskog tržišta. Međutim generalni trendovi u razvoju bankarskih i finansijskih sistema idu u pravcu brzog jačanja finansijskog tržišta. kao i da glavnu ulogu u kompanijskoj kontroli imaju nadzorni odbori i univezalne banke.Bitna karakteristika nemačkih banaka je koncept glavne ili domaće banke (Hausbank) za konkretnu nefmansijsku kompaniju. ali se koncept nemačkog modela postepeno menja i približava američkom konceptu u smislu rastuće uloge tržišta kapitala.

dok specijalizovane finansijske institucije odobravaju dugoročne kredite iz potencijala koji je formiran putem prodaje dugoročnih depozitnih certifikata a ne iz depozita. korporacijska kontrola u odnosu na velike poslovne sisteme vrši se uglavnom preko glavnih banaka koje su u žiži keiretsu grupe. Kompanije u okviru ove grupe imaju unakrsno učešće u akcijskom kapitalu. Ukoliko neka kompanija ima finansijske teškoće. glavna banka brzo interveniše putem svežih kredita. Prema tome. U japanskom finansijskom sistemu je bila značajna državna kontrola finansijskog sektora kao i specijalizacija banaka. Takav model odnosa između inustrijskih preduzeća i banaka smanjuje stepen informacionih asimetrija i time se indirektno smanjuje i stepen verovatnoće bankrotstva kompanija. U japanskom modelu karakteristična je uloga glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati kao keiretsu. među kojima se nalaze i osiguravajuće kompanije i berzanske firme.4. Industrijski konglomerati keiretsu tipa obuhvataju niz kompanija. 3 Japanski model Japanski model je blizak nemačkom modelu. . U okviru svake keiretsu grupe nalazi se uvek po jedna komercijalna banka koja obično predstavlja i stožer cele industrijske grupe. što obezbeđuje homogenizaciju grupe i stvaranje zajedničke strategije pomenutih poslovnih sistema. mada se donekle razlikuje. Neposredni i trajni odnosi između glavnih banaka i keiretsu grupa omogućavaju da banke vrše permanentni monitoring performansi poslovanja kompanija industrijske grupe. Komercijalne banke se bave pretežno kratkoročnim depozitno-kreditnim operacijama.

Sem toga. banka šalje svog predstavnika u upravni odbor kompanije da bi vršio superviziju. Ukoliko kompanija ne uspe da ostvari očekivani nivo prinosa. u sferi finansiranja vrlo razvijenog sektora srednjih i manjih firmi i dalje dominantnu ulogu imaju komercijalne banke.dobija znatno šire prostore na višim nivoima dohotka stanovništva kao i u kontekstu smanjenog usmeravanja finansijskih tokova od strane države (centralne banke) . Kompanija može da dobije novac od banke da bi proizvela očekivani nivo prinosa. Prema tome. sistem finansijskog posredovanja preko tržišta kapitala je u komplementarnom odnosu sa sistemom posredovanja preko bankarskih institucija. Ako bi se situacija dalje pogoršavala. U odnosima kompanija/banka to konkretno znači da banka obezbeđuje neophodno finansiranje kompanije pod uslovom da ona garantuje kreditoru očekivani nivo prinosa.Odnosi između kompanija i banaka su prilično suptilni i oslanjaju se na japansku filozofiju koja ističe poslovni moral i poverenje u prvi plan. Jedan od važnijih faktora koji su doveli do ove pojave je svakako preusmeravanje dela sveže štednje stanovništva u kupovine vrednosnih papira kompanija neposredno ili ulaganja kod institucionalnih investitora. Ipak ovi transformacioni procesi u japanskom finansijskom sistemu teku postepeno. . banka može da smeni generalnog direktora kompanije. Dolazi do postepenog slabljenja ranije čvrstih veza između kompanija i banaka. Osnovni zaključak koji se može izvući iz analize ovih modela bankarskih sistema je da su oni u osnovi determinisani finansijskim sistemom koji u zemlji postoji. uloga bankarskog sistema mora da bude relativno manja nego u suprotnom slučaju. s tim da banka direktno ne kontroliše upotrebu sredstava. Ako je u zemlji razvijeno tržište kapitala. smenjivanje glavnih menadžera stvara negativan imidž banke. Stoga se obe strane međusobno konsultuju da ne dođe do ove limitne situacije. Posmatrano u dinamici. prevaga otvorenih finansijskih tržišta . U poslednje vreme i japanski model bankarskog sistema trpi određene promene.u odnosu na bankarske mehanizme posredovanja . Međutim.

Mehanizmi finansiranja preko banaka su stabilniji i stvaraju osnovu za dugoročnije odnose sa kompanijama. . stvarajući znatno veći strah kod menadžmenta da može da dođe do preuzimanja kontrolnog vlasništva preko finansijskih berzi i zamene menadžmentskih timova. Ali upravo ta veća stabilnost može da dovede do smanjivanja bazičnih tržišnih instikata odnosno do tendencije preteranog investiranja i stvaranja viškova proizvodnih kapaciteta. što u krajnoj liniji dovodi do atrofije tržišnih stimulansa i kriterijuma. Velika potencijalna opasnost mehanizma u kojem banke imaju dominantnu poziciju u finansiranju kopmanija je mogućnost stvaranja sprega između menadžmenta u kompanijama i bankama. uz prožimajuće efekte finansijskog tržišta na poslovanje bankarskih institucija. Sporije delovanje procesa tržišnih usklađivanja i vlasničke prekompozicije u kontekstu dominacije bankarskog finansiranja ima pozitivne efekte na održavanje socijalne ravnoteže. Izgleda da su tržišta kapitala pogodnija za finansiranje tehnološki inovativnih privrednih grana koje zahtevaju dinamičku podršku od strane finansijskih investitora. ali i negativne ekonomske efekte pre svega na profitabilnost kompanija. Optimalan finansijski mehanizam u tržišnoj ekonomiji sadrži delovanje kako finansijskog tako i bankarskog tržišta.Mehanizmi tržišta kapitala deluju brže u odnosu na mehanizme bankarskih institucija na planu tržišnog prestruktuiranja kompanija. Argument da model dominacije bankarskog finansiranja ima prednost u smislu potiskivanja asimetričnih informacija važi jedino pod uslovom da ne dolazi do sprege između menadžmenta na nivou kompanija i banaka. Kada se radi o zemljama u razvoju i tranziciji. one moraju dugo vremena prvenstveno da se oslanjaju na bankarske mehanizme iz razloga što postoji nedovoljan broj kompanija koje ispunjavaju uslove za emisiju akcija i obveznica koje bi bile u prometu na finansijskim berzama.

monetarnoj i bankarskoj sferi. . s jedne strane. inovacija i tokova koji se javljaju u finansijskoj. pod uticajem automatizacije poslovanja i uvođenjem visoke tehnologije u obavljanju bankarskih poslova.4. koje se bave veoma raznovrsnim bankarskim i finansijskim poslovima koje poslovni partneri zahtevaju od takve vrste banke. kako razvijenih tako i zemalja u razvoju i tranziciji. posebno u razvijenim zemljama.krize na finansijskim tržištima imaju veće i teže posledice. Globalno bankarstvo u svetu. Novi profii banaka izrastao je. najviše zavisi razvijenost i stabilnost (nacionalnog i/ili globalnog) finansijskog sistema i privrede. širinom repertoara finansijskih instrumenata. sa bankama kao glavnini učesnicima. Budućnost banaka zavisi od njihove spobnosti da prihvate promene u procesu tranzicije ka društvu znanja. i sa druge strane. u kojem će banke nastaviti da operišu kao kreatori i prenosioci informacija. Novi trendovi u globalnom bankarstvu i njihova refleksija na svetsko finansijsko tržište Osnovna uloga fmansijskih tržišta. kreiranje. Otuda se savremena organizacija banaka u svetu najvećim delom zasniva na bankama opšteg tipa ili univerzalnim bankama. Može se reći da je osnovna uloga modernih flnansijskih tržišta pribavljanje. distribucija i korišćenje informacija. je alokacija resursa i kao takva predstavljaju 'mozak1 celog privrednog sistema. obrada. nacionalnog i globalnog i centralno mesto za donošenje važnih odluka. prati niz promena koje bitno inoviraju sadržinu bankarskog poslovanja. Zbog toga i promašaji . upravljači rizicima i prodavci znanja. Od razvijenosti i stabilnosti (nacionalnog i/ili globalnog) bankarskog sistema. Poznato je da su banke najregulisanije institucije i da kao ključni učesnici . što ova tržišta razlikuje od konvencijalnih tržišta roba i usluga.finansijski posrednici imaju najvažniju ulogu u finansijskim sistemima širom sveta. tako da se klasična fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove transformiše u modernu bankarsku ustanovu.

godine. regiona i integracionih celina. . do čijeg je procvata došlo uvođenjem konvertibilnosti većine zapadnoevropskih valuta krajem 1958. kredita. Finansijske institucije u Londonu. godine) i njegovi sastavni delovi . osiguranja i kompanija za poslovanje hartijama od vrednosti) • inovacije proizvoda i tehnika upravljanja rizikom i kapitalom.Glavni trendovi koji utiču na oblikovanje sektora finansijskih usluga u svetu su: • deregulacija i globalizacija • rastuća konkurencija • konsolidacija (M&A . predstavljaju najbolje primere globalnih finansijskih tržišta. hartija od vrednosti i deviza. međunarodne banke i investicione (merchant) banke su u cilju obezbeđivanja nesmetanog fmansiranja međunarodne trgovine formirale tržište dolara. na kojem su uzimani evrodolarski depoziti i na osnovu njih odobravani evrodolarski krediti. evroobveznica.evrovalute. na kojem se odobravaju krediti u stranim valutama van zemalja njihovog emitovanja . i uvođenja sistema fluktuirajućih deviznih kurseva 1973. koje se pojavilo otprilike u isto vreme 1957. ono se može smatrati osnovnim stubom današnje globalizacije finansijskih tržišta. Do ekspanzije na evrotržištu je došlo početkom 70-tih godina. kao rezultat ukidanja Bretonvudskog monetarnog sistema (sistema fiksnih deviznih kurdeva) 1971. Tako je počelo da runkcioniše evrodolarsko tržište. evroakcija i devizno tržište. Evrovalutno tržište ili skraćeno evrotržište. sindiciranih evrokredita. predstavlja klicu razvoja modernog međunarodnog finansijskog tržišta. Za vreme krize funte sterlinga 1957.integracije i akvizicije) • brz razvoj finansijskih konglomerata (grupe banaka. godine britanskim bankama je zabranjeno kreditiranje inostranstva funtama. godine. Evrotržište (koje ne treba zbog prefiksa *evro* poistovećivati sa tržištem Evropske ekonomske zajednice.tržište evrodepozita. Počeci razvoja globalnog bankarstva i finansijskog tržišta mogu se pratiti od pojave evrodolara (deponovanje i kreditiranje u dolarima van SAD) . evrobanaka i evrovalutnog tržišta posle II svetskog rata. Kao najznačajnije i najsnažnije međunarodno tržište novca. Ovo tržište je glavni i najveći globalni pui finansijskih sredstava i kanal za prelivanje novca i kapitala između zemalja.

2003. čiji su glavni promoteri snažne transnacionalne kompanije. 120 USD 24. 00% Number of banks in200 48 21 21 9 8 10 4 3 7 6 148 52 200 Izvor: World Bak. 143 Market Share of 200 34. 75 100. Singapur. Koreja. Finska. Grčka. 298 930 846 675 663 589 USD 21. 404 2. Portugal. Brazil. 85 3. 022 1. 90 3. 28 11. 21% 11. Španija. 80 2. Indija. 337 2. Luksemburg. Danska. Regionalni raspored 200 najvećih banaka u svetu Country Japan Germany United States France United Kingdom Italy Switzerland Netherlands Belgium Canada TOP TEN 18 others Total 200 Assets (billions) USD 8. 44 93. 25% 6.Promene u finansijskoj strukturi prati deo ekonomskih tendencija i promena u realnom sektoru ekonomije na međunarodnom tržištu. Irska. 50 2. Tajvan i Trinidad . 75 2. Austrija. Meksiko. Izrael. 259 3. 55 5. 00 7. 023 3. Napomena: U preostalih 18 zemalja ulaze: Australija.

4. 1 Promene u finansijskoj strukturi i proboj novih finansijskih posrednika
Finansijska struktura je vrlo dinamična u savremenim tržišnim ekonomijama. Sa realnim ekonomskim kao i institucionalnim i tehnološkim promenama, dolazi do značajnih promena u relativnim pozicijama raznih tipova finansijskih institucija. Institucionalni investitori na tržištu kapitala, zbirno posmatrano, imali su u toku poslednjih pet decenija najveći rast, što je izazvalo odgovarajuće promene u finansijskoj strukturi. To je delovalo na relativno smanjivanje pozicije komercijalnih banaka. U toku poslednjih nekoliko decenija dolazi do brzog razvoja transfera kapitala preko finansijskih tržišta. Pri tome kompanije i države emituju vrednosne papire na finansijskom tržištu, dok se kao kupci javljaju neposredno individualni investitori (domaćinstva) ili, što je dominantan slučaj, institucionalni investitori (osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi) . Brz razvoj penzionih i investicionih fondova privukao je najveći deo novoformirane štednje stanovništva u ove nove frnansijske mehanizme i time bitno promenio kanale protoka kapitala u korist institucija finansijskog tržišta. Ove promene u pravcima finansijskog psredovanja pogodile su komercijalne banke utoliko više što su u ovima bile zatečene velike finansijske mreže, a u mnogim zemljama je postojalo čak preterano razvijeno bankarstvo (overbanking) . Nove finansijske institucije, koje su se pojavile kao konkurenti tradicionalnih komercijalnih banaka, imale su znatno manje operativne troškove poslovanja i nisu bile opterećene razuđenim filijalskim mrežama, što je predstavljalo njihovu prednost kod usvajanja novih informacionih tehnologija. U razvijenom svetu došlo je do prave eksplozije brojnih fondova odnosno investicionih kompanija koje zauzimaju sve značajnije mesto kao specifičan medijator indirektnog investiranja velikog broja štediša. Upravljajući sa velikim kolektivnim fondovima ili fondovima koji se vrlo različito nazivaju, te kompanije nude svojim članovima takav portfolio vrednosnih papira koji bi individualni investitor teško mogao izabrati. Ali ti fondovi, ne samo da obavljaju selekciju i formiraju set tipova efekata, nego se takode brinu za posredovanje i pravovremeno kupovanje i prodavanje tih efekata; a uz to i za automatsko reinvestiranje prihoda članova na osnovu njihovih portfolia.

Prestruktuiranje komercijalnog bankarstva je u osnovi vršeno putem njihovog približavanja finansijskim tržištima kao i proširenjem delatnosti tih banaka. Kako su depozitno-kreditne aktivnosti imale tendenciju relativnog smanjivanja, komercijalne banke su proširivale opseg svog poslovanja, pre svega u sferi investicionog bankarstva. Komercijalne banke su sve više uključene u poslove sa vrednosnim papirima (obveznicama i akcijama) koje su u značajnoj meri ušle u aktive i pasive banaka. Putem zakonske regulative je ukinuta separacija komercijalnih i investicionih banaka, a time je stvorena institucionalna osnova da veće komercijalne banke postanu univerzalne banke, tj. da se mogu baviti poslovima kako komercijalnog tako i investicionog bankarstva. Logika čvršćeg delovanja tržišnih principa u finansijskom sektoru, u cilju jačanja konkurencije svih finansijskih institucija, dovela je do ukidanja striktnih funkcionalnih barijera između komercijalnog bankarstva, investicionog bankarstva i osiguranja. To je dovelo do mogućnosti stvaranja finansijskih konglomerata, pri čemu se moglo polaziti od bilo kojeg tipa finansijskih institucija kao osnove. Ipak su velike komercijalne banke sa jakom filijalskom mrežom i širokom bazom komitenata imale prednost u stvaranju takvih konglomerata. Sem toga, komercijalne banke su i dalje zadržale skoro isključivu kompetenciju u sferi platnog prometa, što je takode pomoglo tim bankama da u procesima jakih strukturalnih promena zadržale svoje pozicije u finansijskom sistemu. Sve to dovodi do nezamislivog razvitka brojnih sekundarnih finansijskih tržišta koja omogućavaju pouzdanu mutaciju finansijskih oblika i efikasno investiranje i dezinvestiranje. Konačan efekat svega toga izrazio se u brisanju krutih granica u strukturi likvidnosti, a time i u karakteristikama primarnih finansijskih ulaganja i primarnih tržišta, što se odrazilo i na strukturu finansijskih institucija. Njihova poslovna diverzifikacija, praćena izraženom konglomeracijom, postala je novi činioc pramena. Pod impresijom svih tih pramena sve se više govori o finansijskoj revoluciji, a pod tim pojmom se podrazumeva sve što izražava savremeni proces pramena sistema finansiranja i finansijskog posredovanja. U okviru finansijske revolucije najznačajnije mesto zauzimaju promene u finansijskoj tehnici i opšti procesi tehnološko-informativne revolucije koja je u toku. Tehnološko-informativne promene uzimaju se kao polazište finansijske revolucije. One su generator savremene difuzne eksplozije finansijskih transakcija i njihove nove brzine.

4. 2. Globalizacija finansijskih tržišta
Da bi se proces globalizacije finansijskih tržišta jednostavnije pratio potrbno je imati u vidu sledeću institucionalnu strukturu međunarodnog (globalnog) finansijskog sistema: • nadnacionalne institucije: MMF, Svetska banka, OECD, BIS i ostale međunarodne i regionalne finansijske institucije • međunarodno finansijskog tržište: evro i stranih bankarskih kredita, obveznica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, evrovalutno tržište — novca, devizno tržište - spot, terminske (fonvard) , i derivati (fjučersi, opcije i svopovi) , • multinacionalne korporacije • centralne banke, • domaća finansijska tržišta: novčano tržište, tržište kapitala (ovbeznice, akcije) i • poslovne banke. Globalizacija finansijskih tržišta je krajem 80-tih i početkom 90-tih bila jedna od najznačajnijih tendencija u međunarodnoj ekonomiji koja je bila najmanje razumljiva, a danas predstavlja ključnu temu u svim važnijim političkim, ekonomskim, finansijskim i drugim raspravama. Krajem 80-tih svetski finansijski tokovi su bili 50 puta veći od robnih. Razvijena su integrisana globama tržišta kao što su tržišta evroobveznica i evroakcija, a nacionalna tržišta su počela da se otvaraju za prisustvo međunarodnih kompanija i da se sve više povezuju elektronskim putem.

Proces globalizacije finansijskih tržišta obuhvata: 1. 2. 3. internacionalizaciju (širenje međunarodne bankarske mreže i aktivnosti van granica nacionalne ekonomije; razvoj međunarodnog tržišta novca, kredita i kapitala i ofsor finansijskih centara) , sekjuritizaciju (direktno zaduživanje na tržištu kapitala - dugoročnih hartija od vrednosti - akcija i obveznica) , finansijske inovacije i integraciju nacionalnih i međunarodnih tržišta.

Dve su markantne karakteristike savremenog razvoja finansijskih i bankarskih odnosa u međunarodnim okvirima: to su globalizacija finansijskog i bankarskog tržišta i relativizacija nekadašnjih čvrstih granica u poslovanju banaka i ostalih finansijskih organizacija. Njihov fundamentalni značaj ogleda se u ireverzibilnosti, strukturnim efektima na nacionalne ekonomije i svetsku privredu i u formiranju novih obrazaca međunarodne finansijske i bankarske integracije. Osnovne determinante navedenog razvoja finansija i bankarstva su: globalizacija svetske privrede i trgovine, deregulacija u ekonomskim i finansijskim sistemima, finansijske inovacije i tehnološke inovacije odnosno opšti napredak informatike i kompjuterizacije. Iskustva pokazuju da su opisane tendencije u razvoju međunarodnog bankarstva veoma pozitivne na planu pospešivanja kompetitivnosti, poboljšanja alokativne funkcije i redukovanja troškova, ali da naporedo sa tim ide širenje razmera i tipova rizika poslovanja. Na svetskom planu pojavljuje se potreba institucionalizacije standarda harmoničnog i stabilnog poslovanja banaka u međunarodnim okvirima, na osnovu čega se želi očuvati stabilan međunarodni finansijski sistem, ograničiti obim rizika i stvaranje jedinstvenih uslova kompetitivnosti.

Globalizacija međunarodnog finansijskog tržišta ibamarstva u današnjim uslovima je obeležena sledećim bitnim momentima: • • • prvo, učešće veoma velikog broja banaka iz različitih zemalja na svetskom finansijskom tržištu (dominantna pozicija pripada bankama iz grupacije razvijenih zemalja OECD-a) drugo, obim finansijskih transakcija na međunarodnom finansijskom tržištu je odavno prevazišao volumene svetske trgovine i platno-bilansne deficite treće, zamena ili dopuna klasičnih bankarskih metoda i instrumenata novim tehnikama i pristupima tzv. automatskog prelivanja finansijskih resursa između zemalja; kapitalni i novčani resursi znatno brže i lakše prelaze granice pojedinih zemalja, kako usled prodora tržišnih pristupa, tako i zbog liberalnijih propisa o kretanju kapitala u znatnom broju zemalja; posebno mesto pripada metodima tzv. direktnog finansijskog povezivanja krajnjih štediša i krajnjih debitora na međunarodnom planu, stoje dobilo svoj terminološki izraz sekjuritizacija četvrto, kompjuterska i informaciona tehnologija omogućuju u međunarodnim okvirma olakšan pristup tržištima, relativno niže troškove pribavljanja informacija i kreditnih resursa; informacije o kreditnoj sposobnosti i kvalitetu finansijskih instrumenata postale su znatno dostupnije nego ikada ranije, što je važan momenat u politici ograničavanja i upravljanja rizicima peto, obeležje globalizacije međunarodnog bankarstva je kapitalna i finansijska povezanost banaka iz različitih zemalja; mnoge krupne banke iz razvijenih zemalja imaju uložene kapitalne fondove u međusobnim bilansima, kao i visok procenat interbankarskih depozita i drugih resursa koji se trajnije ulažu na specijalne račune; na strani plasiranja resursa nizovi krupnih banaka iz različitih zemalja aranžiraju zajedničke kreditne plasmane, pod nazivima konzorcijalni i sindikacioni zajmovi šesto, visok stepen kompetitivnosti i efikasnosti tržišta, što se ogleda u prilično harmonizovanom formiranju kamatnih i ostalih stopa prinosa, sužavanja kamatne margine i obaranja troškova realizovanja finansijskih operacija sedmo, nadnacionalno institucionalizovanje monitoringa i supervizorstva poslovanja banaka na međunarodnom planu.

• •

U Evropskoj uniji je došlo do stvaranja 'jedinstvenog pasoša' za sve banke registrovane u nekoj od tih zemalja.pored brzog rasta kapitalizacije i prometa na evropskim berzama . Tako mega univerzalne banke (bankarske grupe) kupuju investicione banke u drugim delovima sveta kako bi tamo ostvarile svoje fizičko prisustvo i na taj način koristile poznavanje lokalnih prilika. Međutim. naročito putem fuzija i akvizicija. što znači da svaka banka ima pravo da bira onaj stepen diverzifikacije svojih finansijskih usluga koji ocenjuje da je za nju optimalan. nastoji se da se formira jedinstveno bankarsko tržište kao sastavni deo jedinstvenog finansijskog tržišta.u toku i proces integracije tržišta kapitala u EU sa generalnom vizijom da u toku narednih godina bude formirana jedinstvena panevropska berza vrednosnih papira. Pri tome je bitno da je u Evropskoj uniji usvojen koncept univerzalne banke. Istovremeno je ocenjeno da je stepen razvoja tržišta kapitala u zemljama EU (sem u Britaniji) nedovoljan u komparaciji sa SAD i Japanom. jer je ovaj tip banaka usmeren na domaćinstva i manja preduzeća. Stoga je . imajući u vidu relativnu visinu društvenog proizvoda u ovim regionima. u novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju i još više u zemljama u tranziciji. Komercijalno bankarstvo je do sada u razvijenim zemljama vrlo malo globalizovano. automatski imaju pravo da otvaraju filijale ili da na drugi način vrše sve bankarske aktivnosti u svakoj od zemalja ove regionalne grupacije. Ukidanjem teritoeijalnih i drugih ograničenja za poslovanje banaka na prostoru EU. koje su dobile licencu u nekoj od zemalja članica EU. . kod kojih postoji visok stepen lojalnosti prema domaćim komercijalnim bankama. U procesima stvaranja jedinstvenog bankarskog tržišta u EU dolazi do jake tendencije koncetracije (ukrupnjavanja) bankarskih institucija. Time sve banke.U dosadašnjim procesima je globalizacija u razvijenim zemljama znatno više prisutna kod investicionog bankarstva.

U novim uslovima kretanja na nacionalnim finansijskim tržištima imaće sve više karakter zakonitosti spojenih sudova. što znači da će odgovarajući impulsi veoma brzo prenositi između zemalja preko globalizovanog tržišta. ali i ujednačavanja prakse i metoda poslovanja finansijskih posrednika. Za finansiranje povećanih neravnoteža platnobilansnih pozicija biće neophodna masivnija finansijska prelivanja kapitala na mežunarodnom tržištu. Fenomen globalizacije međunarodnog finansijskog tržišta je od značaja zbog očekivanja dalje ekspanzije i integracije finansijskog tržišta u narednom periodu.Globalizacija međunarodnog finansijskog tržišta predstavlja strukturnu tendenciju razvijanja integrisanog tržišta i internacionalizacije širokog spektra finansijskih tokova. . zbog očekivanog održavanja krupnih neravnoteža u tekućim platnim bilansima pojedinih razvijenih zemalja i najvećeg broja zemalja u razvoju. Bitna komponenta u građenju globalnog finansijskog tržišta je liberalizacija domaćih finansijskih tržišta sve većeg broja zemalja. Konačno. deregulacije i razvoja nove tehnologije poslovanja. Trendove dalje integracije svetskog finansijskog tržišta odrediće procesi finansijskih inovacija. u konfiguraciji globalnog finansijskog tržišta u narednom periodu imaće važnu ulogu konsenzus o minimalnim standardima banaka i ostalih finansijskih posrednika koje će se uključivati na tržište. u smislu omogućavanja apsorpcije finansijskih resursa sa međunarodnog tržišta. Ponuda i tražnja za finansijskim resursima i uslugama imaće važan uticaj na globalizaciju tržišta.

Neki od primera su: 1) American Express-Shearson. Posledica svega toga je da danas nema gotovo ni jednog područja delovanja koje nije regulisano. afilijacije ili nekog drugog oblika veze sa onim koji to može.4. itd. aktivnosti investicionih fondova. Nije se time pretumbalo samo bankarstvo i obligacijsko . 3) Sears-Allstate. ova ograničenja su stalno novelirana. ali u koje ne može zaci svaka institucija . ipak je deregulacija osnovni sadržaj i onaj konačni pokretač savremene. Time su srušene granice koje dele pojedine vrste finansijskih institucija na one koje se smatraju bankama i one koje to nisu. uslovno rečeno. 4) Coldweli Banker. 3 Deregulcija i finansijska konglomeracija Iako su tehnološko .finansijska i nefinansijska.Lehman Brothers.od detinjstva pa do penzije i smrti.kreditno tržište nego su se time pod pritiskom života izmešali bankarstvo. Temeljni postulat sistema formiranja akumulacije izražen formulacijom „let money make money“.informativne promene koje su zahvatile svetsku privredu ishodište promena finansijskih odnosa. sa usmerenjem na beskrajno detaljističko tržište kako bi zadovoljili svaku individualnu fmansijsku potrebu . finansijske revolucije. . Malu smetnju tom procesu su predstavljala brojna zakonska ograničenja kojih je još uvek mnogo. itd. ponovo je svom snagom došao do izražaja. Izraz svega toga su finansijski holdinzi i konglomerati. Novostvoreni konglomerati predstavljaju vanserijske institucije za potpuni finansijski servis. a internacionalizacija i inovacija finansijskih oblika i tehnika samo njihov izraz.kako se to kaže . Oni su organizaciona posledica pražnjenja snage pojedinih finansijskih grupa i finansijskih posrednika. Ako to ne može direktno. osiguranje. a time u biti omekšavana. pa čak i između onih koji nisu imale formalan status finansijskog posrednika. 2) Boston Company . Ne samo banke nego svi imalo značajni finansijski i nefinansijski subjekti uleteli su u taj deregulisani prostor i rastresali sve prepreke koje su zaostale iz prethodnog perioda. tada indirektno uz pomoć nekakve zajedničke firme. Međutim.

Akvizicija (acqusiition) je vlasničko preuzimanje manje organizacije od strane veće i finansijski jače organizacije. Finansijska uslužna industrija se konsoliduje širom sveta. 3) višak kapaciteta i loša finansijska situacija u finansijskoj industriji. 2) poboljšanje opšteg finansijskog stanja. Vrednost može biti maksimizirana na dva glavna načina: 1. 4) međunarodna konsolidacija tržišta. Možemo identifikovati pet takvih promena u ekonomskom okruženju sa kojima se suočavaju ftnansijske institucije: 1) tehnološki progres. mada postoje i neki drugi motivi sekundarnog karaktera. dobavljača) . kako u razvijenim zemljama. Više ili manje nalazimo se na ivici novog talasa fuzija i akvizicija između velikih bankarskih organizacija i drugih tipova finansijskih uslužnih provajdera na svetskom nivou. povećanje profitabilnosti. posebno menadžera i vlade. Pored toga značajni motivi koji dovode do fuzija i akvizicija su: smanjenje troškova i rizika novonastale organizacije. itd. Talas konsolidacija će primarno biti determinisan promenama u ekonomskim okruženjima koja menjaju ekonomske uslove u kojima deluju ftnansijske uslužne firme. stvaranje vrlo velikh bankarskih institucija sposobnih da se uključe u globalnu konkurenciju. konkurencije. Fuzije i akvizicije (M&A) u okviru finansijskih institucija pojavljuju se. potrošača. Glavna motivacija za preduzimanje fuzija i akvizicija je maksimizacija vrednosti akcija fuzionisanih finansijskih institucija. . 4 Fuzije i akvizicije Fuzija (merger) je vlasnička integracija dve ili više organizacija približno iste veličine. kada preuzeta manja organizacija pravno prestaje da postoji. 5) deregulacija geografskih i produktnih ograničenja. kao što su motivi stejkholdera.4. povećanje pregovaračke pozicije kod raznih stejkholdera (vlade. povećanju njihove efikasnosti. bolje korišćenje resursa (kako materijalnih tako i nematerijalnih) . kroz povećanje tržišne moći u određivanju cena i 2. tako i zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji.

Još je značajniji proces diverzifikacije poslovnih aktivnosti bankarskih institucija u kontekstu transformacionih procesa. ekonomije opsega (economics of scope) . R&D) i filijalske mreže postižu se značajne uštede. I kod ekonomije na bazi diverzifikacije. Kupovina i permanentno osavremenjavanje informacione tehnologije postaje profitabilno tek na određenom nivou poslovne aktivnosti. . Nalme povećanje obima poslovanja kompenzira sniženje profitne stope. tj. stvara se mogućnost formiranja povećanog prihoda u kombinaciji sa relativnim smanjenjem troškova usled efekta sinergije. eksternog rasta. koje prati procese pojačane konkurencije na bazi deregulacije. značajan faktor jeste korišćenje jedinstvene filijalske mreže ili elektronskih sistema distribucije usluga. istraživačkog sektora (research & development. Pri tome se nastoji da putem ekonomije obima kompenziraju znatni troškovi uvođenja i inoviranja informacione tehnologije.Nastojanje banaka kao i ostalih finansijskih institucija da ubrzaju porast svojih aktivnosti zasniva se znatnim delom na ekonomiji obima (economies of scale) . marketinga. Stoga poslovni menadžment u bankama nastoji da ubrza procese rasta poslovnih aktivnosti i to ne samo putem tzv. Ukidanjem dupliciranja troškova informacionog sistema. pokrenutih deregulacijom i uvođenjem elektronskog poslovanja. Kada komercijalna banka izvrši akviziciju neke investicione banke (berzanske firme) . Nalme diverzifikovane finansijske institucije su u stanju da vrše unakrsnu prodaju (cross selling) raznih finansijskih proizvoda/usluga koristeći istu bazu komitenata koji su zalntresovani za kupovinu raznih finansijskih instrumenata. tj fuzijom sa drugom bankom slične veličine ili akvizicijom (kupovinom) manjih banaka. To isto važi ukoliko dođe do akvizicije osiguravajuće kompanije od strane komercijalne/univerzalne banke. internog rasta tih banaka nego i putem tzv.

uvođenja novih informacionih tehnologija kao i globalizacije. Nova vlasnička struktura obično uvodi u preuzete banke novu menadžersku ekipu koja nastoji da putem odgovarajućih programa obezbedi kvalitetnije poslovanje i povećanje profitabilnosti u narednom periodu. pri čemu postoji procena da će taj broj za narednih 10 godina biti smanjen na 3-4 hiljade bankarskih institucija. godine donet zakon kojim se ukidaju barijere između komercijalnih banaka. Pod eksternim efektima se podrazumevaju reakcije drugih finansijskih uslužnih provajdera na fuzuje i akvizicije na njihovim tržištima. Promene koje izazivaju fuzije i akvizicije mogu prouzrokovati značajne reakcije konkurentskih firmi u okviru njihovih organizacionih fokusa ili njihovog upravljanja. koji se ogledaju u povećanoj vrednosti i efikasnosti novonastale organizacije. dok je krajem 1999. godine donet zakon koji dozvoljava formiranje filijalske mreže komercijalnih banaka van matične savezne države. investicionih banaka i osiguravajućih kompanija. Tendencija preuzimanja vodi ka smanjenju broja banaka u finansijskom sistemu. tako i na ekonomsko okruženje. 300 u 1980. eksterni efekti. kako na same firme učesnice ovog procesa. postoji jaka tendencija ka stvaranju krupnijih bankarskih institucija. preuzimaju vlasničku kontrolu nad slabijim bankama. putem kupovine kontrolnog paketa akcija. U kontekstu jačanja tržišne tržišne konkurencije. godini smanjenja na 7. 200 krajem 1997. Promena vlasničke strukture postaje aktuelna kada neke banke pokazuju nedovoljne performanse. Jedino obuhvatanjem i ovih eksternih efekata mogu se odrediti ukupne reperkusije fuzija i akvizicija. Ova procena se zasniva na tome da je u SAD tek 1994. Broj komercijalnih banaka u SAD od 12. godine. Krupnije banke imaju veće mogućnosti diverzifikacije poslovanja kao i druge komparativne prednosti u nezvesnom okruženju. To stvara osnovu da na tržištu kapitala jače i efikasnije banke. od velikog značaja su i sekundarni ili tzv. .Pored primarnih efekata fuzija i akvizicija.

U Evropi je talas stvaranja većih banaka putem fuzija i akvizicija bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije. a pretpostavka za to je da postoji visoka bilansna suma i odgovarajući nivo poslovne aktivnosti u zemlji. a ostalih 36-40 procenata akcionarima Dresdner Bank. 000 radnih mesta u nekoliko faza u naredne tri godine uz primenu mera socijalne zaštite. jer je Dresdner Bank iznenada odustala od fuzije i to približno mesec dana posle publikovanja preliminarnog dogovora.Deutsche Bank i Dresdner Bank . Putem fuzije formirano je 15 od 30 najvećih banaka u evro zoni. 244 milijarde evra. dok u Belgiji i Holandiji dve najveće bankarske korporacije drže čak preko 90% volumena bankarskog poslovanja. Pri tome treba napomenuti da je postojalo unakrsno akcionarstvo između dve nemačke banke i velikog nemačkog osiguravajućeg koncerna Allianz i to u oba pravca. Marta 2000. broj zaposlenih oko 143. a broj filijala 3. privatnom bankarstvu za finansijski jače klijente. U manjim evropskim zemljama na pet najvećih banaka dolazi više od 50% nacionalnog bankarskog tržišta. Da bi se dobila gruba slika o dimenzijama ove dve banke. 4. godine. Međutim. 4. pri čemu je uvođenje evra kao jedinstvene valute u evro zoni januara 1999. 000. Jaka globalna banka mora da ima dovoljnu kritičnu masu. Bilo je projektovano da akcionarski kapital u novoformiranoj banci pripadne 60-64 procenata akcionarima Deutsche bank. godine je pokrenut projekat fuzije dve najveće nemačke univerzalne banke . kao i sinergiji kao uslovu za visok stepen efikasnosti i profitabilnosti. U tom smislu je bilo predviđeno znatno smanjenje broja filijala kao i gašenje 16. Stvaranje najvećeg nemačkog i svetskog bankarskog koncerna koncipirano je polazeći od strateške vizije da se formira izuzetno jaka bankarska institucija za buduću konkurenciju na globalnom finansijskom tržištu. tehnološkom liderstvu u bankarstvu. Strategija nove bankarske mega institucije zasnivala bi se na snažnoj banci za depozitno-kreditne odnose sa stanovništvom (retall banking) . dok je prosečna veličina pet najvećih banaka u Evropi udvostručena pošev od 1995.čime bi bila formirana najveća banka na svetu. dovoljno je pomenuti da je zbir bilansne sume obe banke iznosio i . . ovaj projekat fuzije dve mega banke nije ostvaren. 1 Primeri bankarskih fuzija i akvizicija 1. 847. godine predstavljalo dodatni institucionalni impuls za nastavljanje i ubrzavanje integracionih procesa u evropskom bankarstvu. investicionom bankarstvu posebno za globalne kompanije.

5. 600 milijardi DEM. Fudži i Industrijske banke Japana. HSBC je postigla dogovor sa francuskom bankom CCF (Credit Commercial de France) o prijateljskom preuzimanju. odlučio je da ostvari mega integraciju sa ovom velikom bankom. 68 miliona klijenata i 170. Projektovana integracija osiguravajuće kompanije i banke trebalo bi da ostvari jake sinergetske efekte. U tom kontekstu je i integracija velike austrijske banke Bank Austria i nemačke Hypo Vereinsbank. Mizuho grupa ima afilijacije za investicione bankarstvo kao i za brokeražu. Poslovi oko ugovaranja i uplate u privatne penzione fondove vršili bi se i preko filijalske mreže Dresdner Banke. Posebno je značajna jaka filijalska mreža Dresdner Bank koja ima 1150 filijala. Ovaj strateški potez integracije posebno je značajan zbog toga što se Nemačka nalazi pred usvajanjem novog sistema penzionog osiguranja. 8 milio na klijenata i 65. HSBC ima aktivu od 569 milijardi USD. filijala. 000 zaposlenih. tržišnu kapitalizaciju od 118 milijardi USD i oko 150. godine integracijom tri vodeće japanske komercijalne banke: DKB. koji ima jak portfolio akcija u Dresdner Bank. 4. Aprila 2001. Nova bankarska grupa ima poslovne odnose sa preko 80% japanskih kompanija čije su akcije registrovane na berzi. godine je postignut sporazum o mega fuziji najveće nemačke i svetske osiguravajuće kompanije Allianz i velike nemačke banke Dresdner Bank. Pored komercijalnog bankarstva. Time je jula 2000. Najveća bankarska grupa u svetu je sada Mizuho Financial Group koja je nastala oktobra 2000. preko 2000. godine stvorena jedna od najvećih bankarskih grupa u Evropi sa aktivom od 650 milijardi evra.2. Eklatantan primer međunarodnih bankarskih integracija je slučaj HSBC (Hong Kong Shangal Banking Corporation) koja je preuzela veliku britansku Midland banku i time ušla u krug najvećih britanskih banaka. 3. Po ključnim indikatorima je HSBC oko deset puta veća od CCF. 000 zaposlenih. preko kojih bi se vršila povećana prodaja polisa osiguranja Allianz. vrednost berzanskih akcija preko 200 milijardi DEM. Da bi ušla u evro zonu . koji predviđa uvođenje privatnih penzionih fondova. Nova integrisana finansijska institucija imala bi ukupnu bilansnu sumu od 1. U Evropi je generalno u toku proces fuzija i akvizicija banaka. što je podstaknuto stvarnjem jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji kao i aktiviranjem evra u zemljama evro zone. Džinovski koncern Allianz. . 000 zaposlenih.

istina različitim intenzitetom pokušala da dovede do podvajanja. Ovu liniju razvitka ne preseca specijalizacija. pa ni regulacija. To. Radikalno smanjenje državne regulacije u odnosu na banke i druge finansijske institucije predstavlja glavnu institucionalnu pokretačku snagu koja dovodi do transfbrmacionih procesa. Dok je u ranijem perioudu konkurencija bila ograničena . Specijalizacija koja se stalno negovala i razvijala nikada. predstavlja liniju njihovog razvitka. odnosno prinos koji donosi posao. Samom bankarstvu i bankarskim poslovima nije suštinski svojstveno ograničavanje poslova. 5 Reuniverzalizacija bankarstva U prvoj polovini 80-tih godina javlja se veoma jasan trend reuniverzalizacije banaka. Produkt svega toga su finansijske grupe i holdinzi. Pre svega je došlo do jakog povećanja konkurencije između samih banaka. tek je deregulacijom stvorena puna konkurencija banaka i drugih finansijskih nebankarskih subjekata. međutim. . pa i da među različitim delovima podigne separacijski zid. kao i između banaka i drugih finansijskih organizacija. čiji su krakovi razvučeni na sve strane. Suština ovog trenda ogleda se u talasu restruktuiranja banaka od specijalizovanih ka univerzalnim bankama. iako stručna literatura govori o 'fuli service' banci kao nezadrživoj tendenciji i pojavi koja je postala dominantna. uglavnom. Bitni su samo izgledi za zaradom. S tim u vezi kao da je odjednom prestalo biti jasno šta je to uopšte banka i bankarstvo. To je krucijalni momenat koji je diktirao pravac razvitka banaka i njihove organizacije. premda je ona . Deregulacija je imala jake implikacije na funkcionisanje finansijskih sistema i finansijskih institucija. nije likvidirala njihovu težnju univerzalizaciji poslovanja. zatim partnerske i na kraju sve više korporacijske.4. One su najpre familijarne.

na šta je odmah nalšao kontraprodor banaka koje akvizicijom tih specijalizovanih institucija pariraju tom izazovu. slobodan pristup na neko tržište i neku specijalističku prednost. kao što je rečeno. U prvom redu to je celokupna delatnost investicionog posredovanja. materijalna podloga za taj prevrat stvorena je na finansijskom tržištu na kojem se sve veći deo kreditnih odnosa obavlja uz pomoć vrednosnih papira. I njih je sve više. Zatim su po redu poslovi osiguranja. kakvu-takvu klijentelu. očito je da se najnoviji proces koji tendira polivalentnim finansijskim institucijama može smatrati protivudarom finansijskih posrednika na onu koncepciju koja se nametnula nakon Velike ekonomske krize. .U šta se time pretvorila savremena banka? U banku koja pretenduje da postane potpuni finansijski servis. Univerzalna banka je time ponovo zauzela svoje istaknuto mesto glavnog diverzifikovanog finansijskoposredničkog konglomerata. Međutim. Pod svoje okrilje nastoje staviti što više takvih institucija koje imaju neku značajniju bazu na tržištu. Sve što je navedeno ne znači da su time iščezli samostalni specijalizovani finansijski posrednici. ali i unutar svakog od njih drema sklonost ka diverzifikaciji i prerastanju u što kompletni]i finansijski servis. Nezavisno od toga ko će se održati u toku najnovijeg procesa previranja među finansijskim posrednicima. Malo je područja delatnosti u koje one ne zalaze. Brzi razvitak komercijalnih papira i drugih finansijskih instrumenata omogućio je da se širi krug finansijskih posrednika uključi u finansiranje i zađe u bankarsko tržište. Taj proces izvire. itd. uključujući u to poslove brokera. iz prirode finansijski porednika i kreće sa svih finansijsko-posredničkih punktova koji se nikada nisu pokorili separaciji i takozvanim „single capacity“ pravilu. A u taj krug spadaju ne samo investicione banke nego i štedionice i hipotekarne institucije. a uz njih finansijske kompanije i osiguravajuća društva. I za sada je to dominantna karakteristika procesa.

4. još više će povećati cenovnu konkurenciju. dok će operativna distribucija bankarskih proizvoda/usluga kao i platni promet biti vršeni putem online veza koje će bankarski klijenti ostvarivati sa centralnim kompjuterskim procesorom banke. imajući u vidu visoke troškove savremene informacione tehnologije. Tzv. Mogućnost direktnog komuniciranja između banke i komitenta . Ali razvoj elektronskih informacionih sistema vodi i u pravcu promene odnosa između banaka i korisnika bankarskih usluga. .deluje u pravcu smanjivanja broja banaka putem fuzija i akvizicija. Banke će konkurisati ne samo između sebe nego i sa drugim finansijskim instituciijama.preko personalnih kompjutera ili preko elektronski povezanih prodajnih punktova u trgovinskim kućama . pre svega za standardizovane usluge. Internet platforme koje na ekranu uporedo prikazuju ponude provajdera raznih finansijskih usluga pritiskom na dugme. Ovaj drugi tip banaka će funkcionisati preko WAP-a (Wireless Application Protocol) mobilnih telefona. U kontekstu tehnološke revolucije dolazi do stvaranja elektronskog bankarstva. Filijalsko bankarstvo biće sužavano i pretežno orijentisano na one usluge koje zahtevaju stručne savete. U toku poslednjih godina došlo je do stvaranja tzv. Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi predstavljaju tehničku bazu za momentalno prenošenje informacija i njihovu obradu. Međutim. 6 Prodor informacione tehnologije Razvoj informacione tehnologije je presudan u trasiranju savremenog trenda transformacije finansijske strukture. a samim tim i bankarske strukture. Stepen vezanosti klijenata za određenu banku biće radikalno smanjivan. one po toj osnovi ostvaruju veliku cenovnu prednost u odnosu na tradicionalne filijalske banke. glavni izazovi u procesima budućeg razvoja bankarstva dolaze od strane Interneta. Danas dominiraju ocene da će bankarstvo koje posluje sa stanovništvom (retall banking) u narednom sagledivom periodu predstavljati kombinaciju banaka sa filijalskom mrežom i virtuelnih banaka. virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove sa klijentima isključivo preko Interneta. „agregatori“ tj. Kako internet banke nemaju filijale. Stvaranje elektronskog bankarstva ima velike reperkusije na tehnologiju poslovanja i na organizacionu mrežu bankarskih institucija. Posebno će Internet delovati na jačanje konkurentskih pritisaka na sve domaće i strane finansijske institucije.

kroz razvijanje odnosa sa njima. • veličini raspoloživog tržišta. Zbog ovih razloga. . Uprkos recesiji. Što se tiče eksternih pretnji sa kojima se suočava moderno bankarstvo. koje omogućuju dijalog sa manjim grupama potrošača i indentifikovanje individualnih potreba potrošača. pacifičkih i zapadnih nacija. Sve više vodećih banaka se okreću zadržavanju postojećih potrošača. Kada se radi o finansijskim institucijama. Međutim ovi tržišni prostori su uglavnom fragmentirani na veoma heterogene segmente. javlja se pritisak za efikasniji marketing menadžment finansijskih usluga koje se nude. kao novog marketing modela primenljivog za sektor finansijskih usluga. 7 Marketizacija u bankarstvu Kako uloga sektora finansijskih usluga nastavlja da raste u ekonomijama većine Daleko istočnih. koja je povezana sa pritiscima konkurentskih i dinamičkih tržišta. Jedan od ključnih zadataka savremene banke predstavlja pronalaženje puteva i metoda za ostvarenje održive konkurentske prednosti na sve konkurentnijim finansijskim tržištima. ona se najpre odnose na: • povećan stepen konkurencije na finansijskim tržištima. koja utiče na različite industrije u različitim zemljama sa varirajućim intenzitetom. one najčešće konkurišu na veoma širokim tržišnim prostorima. koja mogu biti geografski disperzirana i koja zahtevaju različite finansijske proizvode i usluge. sektor finansijskih usluga nastavlja da raste u smislu tekuće aktive i profita i stoga ima najvažniji uticaj na druge sfere ekonomije. U tom slučaju su potrebne preciznije marketing tehnike. naročito u oblasti njegove uspešne implementacije i izgradnje bankarske kulture i kvaliteta bankarskih usluga. doprinela je rastu relationship marketinga. trenutno postoji rastući interes za primenu marketing tehnika i alata u finansijskim uslugama. Organizacije u sektoru finansijskih usluga se suočavaju sa određenim problemima u pogledu definicije konkurentske arene i identifikovanja izvora konkurentske prednosti. Pojačani rivalitet od strane drugih finansijskih i nefmansijskih organizacija je razlog što su banke ozbiljno počele da razmišljaju kako da se efikasno takmiče. Ovo ih je vodilo ka poklanjanju veće pažnje marketing tehnikama. • globalizaciju finansijskih tržišta • sofisticiranosti potrošača i • promene u oblasti regulacionog. Ova situacija. Uloga marketinga u ovom zadatku je nesumljiva. Marketing postaje sve neophodniji u konkurentnom okruženju današnjih finansijskih organizacija. ekonomskog i političkog okruženja.4. a zatim se posvećuju većini marketing naporima za sticanje novih potrošača ili zaustavljanju gubljenja potrošača.

5. Globalno i elektronsko bankarstvo 1.IV. 4. 2. 3. Elektronsko bankarstvo u funkciji glo-balnog bankarstva Internet Plaćanje putem interneta Sigurnost na internetu Prednosti i uštede koje donosi elektro-nsko bankarstvo kao i ograničenja bržeg razvoja .

Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam elektronsko bankarstvo. Izravnavanje potraživanja i dugovanja takođe se obavlja preko povezanih sistema. izreka "vreme je novac". kućno bankarstvo preko mreže videotexa. U stvarnosti. kreditni potencijal banaka figurira samo u kompjuterskim sistemima. što daje nove karakteristike poslovanju. Razvitkom informacione tehnologije sve se više u poslovanju banaka javlja situacija da se podaci o poslovnim trasakcijama nalaze u okviru kompjuterskog sistema (baze podataka) . pametne kartice (kreditne kartice s ugrađenim kompjuterskim čipom) .1. Savremeni trendovi u bankarstvu podrazumevaju da se sve više poslova prenese na korisnike usluga. ali nema bitne razlike izmedju čipa na kartici i onih koji se ugradjuju u terminske i kompjuterske sisteme. Korisnici koji imaju vlastitu opremu za obradu podataka zalnteresovani su radi vremenskih ušteda u svom radu. efektiva i slično javljaju kasnije. odnosno na magnetnim medijima. dok se dokumenti. Isto tako nije bitno da li je nešto pohranjeno u memoriji čipa ili na nekom drugom mediju u sistemu. Uvodjenjem elektronskog bankarstva. dok se poslovanje na papiru (dokumenti) pojavljuju samo kao nus pordukt. postaje sve više realnost. Stoga ćemo se u daljem razmatranju koristiti pojmom elektronsko bankarstvo u širem smislu. pa čak i pod uslovom da to za njih znači veće troškove. da poslovanje sa bankom obave što brže. Elektronsko bankarstvo u funkciji globalnog bankarastva Globalno bankarstvo uvodi iz godine u godinu sve više inovacija u svoj rad. Banke daju podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove tehnologije. Bankarske transakcije usmerene su tako da se potencijali banaka preko noći plasiraju u zemlje gde je u to vreme dan (radno vreme banaka i finansijskog tržišta) . . Treba spomenuti da ima autora koji taj pojam vezuju za pojavu tzv. hartije od vrednosti. Na taj način banke posluju i onda kada se u njihovom sedištu završilo radno vreme. Iz razloga što pojam elektronsko bankarstvo obuhvata i tzv. Elektronsko bankarstvo omogućuje sve veće korišćenje bankarskih usluga po sistemu "samousluge".

Prednosti od korišćenja ovog sistema imaju i bančini komitenti jer brže.Electronic Funds Transfer) sistem. spor razvoj tehnologije u ovoj oblasti. ulagačima kompanijama. proširenje tržišta i održavanje konkurentnosti u uslovima deregulalcije bankarskog poslovanja. spore promene stečenih navika klijenata. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta zahvataju. unapredjenje klasičnih sredstava plaćanja kao što su čekovi. istovremeno su delovi i faktori ograničenja: visoki inicijalni troškovi za uvodjenje opreme. EFT obuhvata elektronske sisteme koji transferišu novčana sredstva i zapise u vezi sa tim. To je omogućilo američkim bankama da svojim velikim komitentima obezbede informacije o stanju na računu (i obavljenim transakcijama) na najkraći i najefikasniji način. Paralelno se razvijao POS (plaćanje na mestu prodaje . spore promene zakonskih propisa vezanih za tok papirne dokumetacije. Suština je u mogućnosti obavljanja najraznovrsnijih fmansijskih transakcija kao što su deponovanje i podizanje plata.Point of Sale) sistem i koncept ATM (Bankomati-Automated Telier Machine) . S druge strane. bez papira. Uz to su išle i mogućnosti smanjenja troškova šalterskih operacija jer je došlo do smanjenja radno intenzivnih poslova. Ideja je potekla od banaka koje su bile motivisane svojim klijentima. itd. Svi ovi sitemi uglavnom su se nezavisno razvijali ali su vremenom integrisani u ono što danas nazivamo elektronskim bankarstvom. korišćenjem kompjuterskih terminala. Elektronsko bankarstvo se prvi put javlja u SAD. čekova i gotovine. a često i jerftinije obavljaju sve vrste finanskijskih transakcija. odredjuju i dalje prodledjuju. pruže marketinški što bolju uslugu. Ova tehnologija početkom sedamdesetih godina označena je kao EFT (elektronski prenos sredstava . tačnije. . to je značilo i stvaranje novih izvora prihoda kroz ostvarenje novih proizvoda. POS je omogućavao naplatu na mestu "prodajem". Takođe. To omogućava da komitent nezavisno od bančinog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove. Brojni su faktori koji su podsticajno delovali na razvoj EFT sistema. plaćanje računa. potrošačima. a ATM je omogućio obavljanje gotovo svih bankarskih poslova sa gradjanima bez prisustva službenika. otplata kredita ili poravnanje računa izmedju kompanija bez papira. Postepeno se ovaj sitem imapredjivajući celokupno finansijsko ponašanje u društvu.Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je termin kojim se u informatici naziva korišćenje računara u bankarskom poslovanju. koristeći kompjuterske komunikacije. Pružanje mnogih bankarskih usluga odvija se uz podršku računara i informatike.

podaci o identifikaciji klijenata. Savremeni razvoj bankarskih automata ima za cilj da obuhvati sve veći broj bankarskih poslova. Permanentni pristup pribaljenim poslovnim informacijama (podacima) bankarskih poslova. Time se postiže da se te informacije prenosnom mrežom postojećih instaliranih računara celishodno iskoriste na mnogobrojnim punktovima od strane velikog broja korisnika. U istoj meri raste i senzibilitet bankarskih kometnata u odnosu na kvalitet obavljanja bankarskog servisa i anonimno memorisanje informacija . da ih pojednostavi i obavi na efikasan način. Pošto je najveći broj uređaja povezan sa mrežom za prenos podataka. Radi brzog i pravilnog obezbeđenja tačnih podataka. pojedini proizvodjači specijalizovani za proizvodjnju bankarskih elektronskih uredjaja su se specijalno koncentrisali za rešavanje problema isključivanja neovašćenih pristupa i uvida u informacije. njihove efikasne obrade. Npr. Banke i štedionice zahtevaju jasnu i sigurnu identifikaciju korisnika. Banke i štedionice zatevaju pro manipulaciji sa podacima iz baze podataka isključivo ovlašćeni pristup. Takav zahtev upravo postoji izmedju terminala za klijente i sitema za obradu podataka. Ipak osnovu za sigurnost predstavljaju hartwerske i softwerske komponente. moraju se nečujno i nemipulativno preneti.terminalu. Ovde se ne smeju izgubiti iz vida zakonske odredbe i dodatne mere predostrožnosti za čuvanjem i poverljivost dobijenih podataka. Danas se u te svrhe koriste različiti tehnički i organizacioni postupci. . kao i sugurnosti i čuvanja podataka. automata za izdavanje novca i komandne centrale ili izmedju sistema koji skuplja podatke i sistema koji obradjuje podatke. odnosno poslovnih promena privrednih organizacija. zahteva pouzdanu kontrolu nad podacima njihovim promenama i obezbedjenju njihove tajnosti. koji su inkorporirani u elektronskim sistemima ili u prenosnoj mreži. na samouslužnim uredjajima za izdavanje gotovine ili na POS . postupaka kodiranja i organizacione mere imaju veliki značaj. .Integralna obrada informacija i brzo obavljanje finansijskih transakcija su od primarne važnosti za funkcionisanje banaka.ličnih podataka gradjana. odnosno komitenata na svim pristupnim punktovima sistema. pri čemu se mora na svaki način održati tajnost i stalnost podataka. kao i podaci o željenoj transakciji. na terminalu za obaveštenja. Pored fizičke zaštite hardwera. štedionica i drugih finansijskih institucija. Paralelno sa ovim tendencijama teće proces programskog akumuliran]a poslovnih informacija u bazama podataka.

. Na taj način se greške inepranilnosti mogu pratiti i analiziarati. Podaci su najhitniji u integralnoj obradi podataka. kojise koristi. a) Integritet hardvera. mogu se zaštititi pojedini segmenti softvera. koji onemogućavaju slobodan rad i manipulaciju sa programima i delovima programa. Pored uobičajene mogućanosti zaštite elektonskih uređaja. Integritet hardwera je naročito važna i potrbna kod modula i kod njih treba da bude zastupljen postupak kodiranja. Za ove komponente. kao i nedovoljno manipulisanje sa njima i u krajnjem slučaju njihovo brisanje. c) Integritet podataka. Integrisani postupak kontrole bazira se na kodiranju i pomoću fizičkih mera zaštite garantuje tajnost korišćenih kodova. o čemu će u daljem izlaganju biti više reci. kao sigurnosno kućište uredjaja.Postupci koji se odvijaju u sistemima ili izmedju pojedinih sistema moraju biti jasno dokumentovani da bi se po potrebi mogli reprodukovati. pri čemu ne treba isključiti i druge mogunosti zaštite softvera . Na taj način je uvek omogućeno pravilno funcionisanje i odvijanje oostavljenog programa. b) Integritet softvera. odnosno kontrolu ulaza u prostorije gde se iste nalaze. njihovi komitenti. Rad zaštite od manipulacija na softveru. U tom pogledu su od velike važnosti identifikacione kartice koje omogućavaju ulaz u prostorije ili alarmni uredjaji koji će se kativirati u slučaju nasilnog ulaza. električna sigurnsna ili vremenska brav. tajnost i postojanost podataka i efikasnot u diponiranju finanskijskihj aktiva. koje u potpunosti moraju biti obezbedjenje od krađe i od očitavanja. Banke i štedionice. Porad operativnog sitema softvera kao celine. postoje integrisani postupci kontrole. svakako je osnovni i najvažniji zadatak. traže i očekuju potpunu sigurnost u radu.uredjanja.programa. kao i korisnici elektronskih sitema . koriste se keramička zaptita i hibridna tehnologija kao fizička mera zaštite. Zaštita od uvida u podatke. treba pomenuti mere zaštite koji se odnose napristup do njih. Obezbeđenje podataka i njihova kontrola takodje se bazira na kodiranju.

podataka korisnika prema funkcijama. automata ili aplikacija. sa svim posledicama koje iz toga mogu da proisteknu. Na osnovu ovakvog pristupa se izrdjuje detaljna šema obrade podataka i ukupnog poslovanja. Tehnološke inovacije su donele znatne prednosti na planu brzine i pouzdanosti u izvršavanju raznih bankarskih usluga u odnosu na klasičan način obavljanja finansijskih transakcija. Upravljanjem elektronskim sistemima za obradu podataka treba poveriti samo stručnom -školovanom kadru. mora se na vidnom mesti itstaći pismena uputstva o njihovom korišćenju. automati za izdavanje izvoda računa. ako su novi elektronski uredjaji i sistemi tako konstuisani da su jednostavni za rakvanje. U bankama se. njihova cene i troškovi eksploatacije prihvatljivi tada će se ove tehnološke inovacije moći u poslovnim bankama da sprovedu na širokoj osnovi sa velikim brojem korisnika. Pri ulazu u elektronske centre moraju se postaviti uredjaji i za identifikaciju i na taj način sprečiti neovlašćene posete. jer traže velike napore na planu njihovog školovanja i permanentnog obrazovanja. Pri ulazu u elektronske centre. . Za samouslužne sisteme automati za izdavanje novca. pre svega. Organizacione mere su pretpostavka za izradu i uvodjenje koncepcije o svestranoj zaštiti i sigurnosti. Ovim organizacionim merama se tačno odredjuje odgovornost. Pri korišćenju elektronskih sistema većeg broja korisnika potrebno je sprovesti veću kntrolu rada. prevazilaziti početne teškoće pri implementaciji novih uredjaja. Na ovaj način se obalja klasificiranje sorftvera. Euroshedq kartice i slično. moraju se postaviti uredjaji o njihovom korišćenju. Sve mera predostrožnosti isredstva protiv zloupotrebe treba da spreče nedozvoljeni ulaz u prostorije. Tehnološke inovacije u u platnom prometu postavile složene zahteve pred zaposlenima u bankama. Samo ako su u potpunosti isključene mogućnosti zloupotrebe podataka komitenta. štedionicama. automati za izdavanje informacija i dr.d) Kontrola ulaza u prostorije. Za samouslužne elektronske uredjaje traži se identifikacija korisnika identifikacionom karticom korisnika. uvid u praćenje poslovnih promena komitenata i eventualni pokušaj brisanja podataka. e) Moderan koncept orgnizacije je uslov za sigurnost i efikasnot. rad sa sistemima. Ove promene imaju na komitente isto znatan uticaj. jer se moraju navikavati na nove formulare ili kompjuterske izraze. zadaci i kontrola izvršenja postavljene stratgije o sigurnosti i efikasnosti. postavlja poeblem sigurnosti i diskrecija u obavljanju poslova zakomtente. rad sa uredjajima i pristup podacima.

Usled visokih cena neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo troškovi po jednoj transakciji bili bi previsoki u odnosu na vrednost same transakcije. međutim doveo je do pada cene odgovarajuće opreme tako da je danas moguće izvršiti automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji.1. 1 Razvoj elektronskog bankarstva Automatizacija transakcija u bankarstvu dugo je odlagana zbog relativno male vrednosti prosečne transakcije. bazirana je na ideji da za automatizaciju transakcija u bankarstvu nije neophodno formirati novu (i skupu) infrastrukturu. On predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji opšte priznati autoritet obično nacionalna vlada. poput papira ili plemenitog metala. U ovoj oblasti trenutno dominiraju male i velike informatičke i softverske firme. . koje mogu uspešno da konkurišu velikim bankama. Potreba smanjenja troškova transakcija uslovila je sve širu upotrebu javnih računarskih mreža kakav je Internet za automatizaciju bankarskih transakcija. Za tehnologizaciju bankarstva na malo od ključnog značaja su trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji upotreba javnih računarskih mreža (pre svega Interneta) kao i razvoj i primena metode kriptografije. U ne tako dalekoj prošlosti novac je smatran nečim fizičkim. Revolucija na polju razvoja globalne infrastrukture i njena upotreba za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uslovljava evoluciju osnovnih ekonomskih koncepata. materijalnim. Razvoj tehnike i tehnologije. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo. . budući da one do sada nisu imale nikakva ulaganja u skupu infrastrukturu ogranaka i filijala te da su marginalni troškovi i korišćenje javnih računarskih mreža izuzetno mali. .

Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih tehnologija. Kao rezultat ovih napora formirana je prva klirinška banka (Automated Clearing House . pouzdan. od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugačiji način. Želja je bila da se stvori jeftin. dinamika njihovoh prihvatanja razlikuje se od zemlje do zemlje. 1968. godine u okviru projekta kojim je upravljala država. . god. Plan je bio jednostavan: pretvaranje sitnih periodičnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da se čita uz pomoć računara i grupisanje ovih plaćanja u "pakete" koji će se elektronski razmenjivati pomoću računara. Mada je većina novih instrumenata i transakcionih mehanizama baziranih na elektronskom novcu već spremna za širu upotrebu (a manji broj njih funkcioniše već nekoliko godina) . elektronski platni sistem. godine je u Sjedinjenim Američkim Državama formirana radna grupa za unapređenje razmene"bez papira" (Special Committee on Paperless Entries-SCOPE) .Po rečima Vilijama Niskanena (William Niskanen) predsednika CATO instituta iz Vašingtona "razlika između softvera i novca nestaje".ACH -) koja je počela sa radom 1972. U narednoj tabeli prikazani su pokazatelji koji se odnose na postojeće i nove instrumente i transakcione mehanizme u najrazvijenijim evropskim zemljama u periodu 1994-1998. koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku.

3 25510 2084.8 115000 41397 162794 45615 1405. godine 1994 BELGIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) FRANCUSKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) NEMAČKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata 1995 1996 1997 1998 3.4 22240 1672.2 560000 1922.6 10.5 230880 .1 540000 1672.2 - 29407 1205.96 8.8 - 24531 1060.591 249.33 63. Pokazatelji koji se odnose na postojeće i nove instrumente i transakcione mehanizme u najrazvijenijim evropskim zemljama u periodu od 1994 do 1998.361 281.9 - 3.19 10.Tabela 26.007 159.0 65200 35700 1100.7 4.5 5.331 243.80 81.5 28.29 93.1 0.8 23617 1866.892 211.2 27703 1922.014 342.9 586000 2164.3 - 27077 1165.4 543000 1866.654 144.061 333.3 1.727 276.0 70048 37600 1251.765 181.4 - 22852 913.68 11.93 72.7 30267 2164.2 20533 822.461 218.732 159.912 190.170 132.207 153.58 85.5 546000 2084.7 - 29400 935.2 5.45 9.90 12.

1 - 225.6 - 24223 367.8 - 18672 276.4 74337 416.5 344300 323.9 - 5793 371 96044 371 1846 370.7 24521 263.Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ITALIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) HOLANDIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ŠVEDSKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ŠVAJCARSKA Bankomati 104.5 153752 121.0 - 2281 270 48466 80 97 - 2359 281 54400 92 4742 111 - 2379 297 61400 111 5662 120 - 2370 312 68800 141 6111 173 - 2485 333 74400 171 6870 204 - .5 - 25644 411.4 91345 690.2 80454 504.9 - 6397 396 120417 486 3800 485.9 - 27766 486.9 104051 89.8 - 4998 299 47588 144 1257 125.8 85200 529.0 47353 350.6 281023 253.2 - 363.8 214705 169.8 - 5489 345 73376 256 1493 255.6 20482 130.5 - 6568 427 134479 595 4100 595.5 - 149.1 - 214.2 18210 100.6 - 21670 330.6 27150 346.2 22549 190.

0 - 22.44 50578 105.Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) VELIKA BRITANIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) 3380 64. Zbog ograničenog prostora ovde nisu date napomene u vezi sa pojedinim podacima u tabeli.02 16702 39. figures for 1998. Basel.2 1907. Prepared by the Committee on Payment and Settlement Systems of the central banks of the Group of Ten countries.0 - 20.0 - 23.27 24703 56.0 2631.5 1623.0 - 20.3 - 3753 70.6 2305.2 - 4809 80.1 1599 550 66. Znak „-„ označava da za konkretnu godinu ne postoje podaci.21 6544 109.92 41184 96.0 - *Elektronski novac se odnosi na on-lajn plaćanja kreditnim/debilnim karticama i plaćanja preko mreže upotrebom sistema baziranih na softveru (digitalni novac) .85 5615 75.4 - 4160 74.2 1745 530 75. .0 - 24. februar 2000.73 6064 89. Tabela je formirana na bazi statističkih izveštaja datih u izveštaju Komiteta centralnih banaka grupe G-10 za platne i obračunske sisteme: Statistics On Payment Systems In The Group Of Ten Countries.4 - 5141 80. Bank For International Settlements.78 7013 133.1 2960.6 1850 610 84.97 7550 143. Detaljne informacije mogu se naći u gore navedenom izvoru.0 1335 350 54. Switzerland.9 1471 505 59.82 33629 76.

Banka svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti i svoj razvoj. To se odnosi na mogućnost plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje. Veliki broj informacija koje bankla može da stavi svojim korisnicima na raspolaganje u principu nisu dostupni širem krugu njenih korisnika. a banka bez povećanja broja zaposlenih tako radi 365 dana u godini. kao solidna. Samouslužno bankarstvo je korisno. stabilna i tehnološki napredna firma. inostrana plaćanja. Ovakav način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. podjednako i za banku i za komitentajer komitent ima servise 24 časa dnevno. Mogućnost racionalizacije potencijala banke. da ga oprema i zapošljava nove službenike. Veće i bolje interaktivne mogućnosti. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog komitenta. Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mrežu expozitura ili ima mali broj komitenata. Banka prenošenjem određenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja jer ne mora za povećanje broja komitenata da otvara novi poslovni prostor. savetodavna funkcija i dr. . Sa Internetom banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture. 7 dana u nedelji. najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno.Stvaranje imidža inovativne firme koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja.

Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva više neće biti u stanju da preživi. Nimalo nije beznačajno da klijenti ne moraju stajati u redovima. Sa stanovišta klijenata bankarskih usluga za očekivati je da niži troškovi banke rezultiraju višim kamatama na depozite. 0100 $ Izvor: Deutsche Bank 2001. . kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovišta: korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta 2. Dva su ključna razloga zbog kojih su banke zalnteresovane za Internet bankarstvo: 1. Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal Tabela 27. Razlog za to jeste konkurentana ponuda. nižim provizijama na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line. koji će najverovatnije koristiti Interent bankarstvo. 070$ 0. trošiti vreme. 540 $ 0. a da svoje poslove mogu obavljati samo u radno vreme banke. predstavljaju veoma zanimljiv segment tržišta. 0150$ 0. Troškovi po transakciji u različitim distribucionim kanalima Kanal Ogranak Telefon On-line (PC) bankarstvo Internet bankarstvo Troškovi po transakciji 1. klijenti. odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim servisom.

1. građanima je lakše da obave rutinske poslove kod najbližeg ATM terminala nego da idu do filijale banke. Instaliranje ATM vrši se na onim lokacijama na kojima se očekuje da će potrošači najviše da koriste njihove usluge. U suštini se radi o novom tipu elektronskih "filijala" savremenih banaka koje mogu da obave niz rutinskih operacija sa individualnim klijentima. 2. Oni sadrže mikroprocesore koji imaju on-line vezu sa bazom podataka u banci. . Potrošači su zalnteresovani za korišćenje ATM zato što ovi rade 24 časa dnevno i sedam dana u nedelji. Bankomati (Automated Teller Maschines-ATM) Elektronski transfer sredstava na mestu prodaje (Electronic Fubd Transfer/Poing of Sale-EFT/POS) Domaće bankarstvo (home banking) Automatske klirinške kuće (Automated Clearing House-ACH) 1.2 Podsistemi elektronskog bankarstva Elektronsko bankarstvo se sastoji iz četiri posistema: 1. 3.1 Bankomati (ATM) Radi se o bankarskim automatima koji obavljaju rutinske operacije za korisnike.2. Banke su zalnteresovane za ekspanziju ATM terminalajer time smanjuju troškove odnosno povećavaju profitabilnost. Time se rasterećuje filijalska mreža banaka koja može da bude znatno redukovana i to utoliko više ukoliko se veća masa rutinskih operacija obavlja preko ATM. 4. Ukoliko je više rasprostranjena mreža bankarskih automata.

Pre toga vrši se identifikacija kupca (PIN) i proverava rok važenja kartice. Preko terminala daje se elektronski nalog kompjuterskom centru banke da transferiše novac sa računa kupca na račun prodavca. godine u Evropskoj uniji ukupno je bilo instalirano 448 ATM terminala na milion stanovnika. kompjuter proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaćanje u okviru kreditnog limita. Zatim kompjuter verifikuje da li kupac ima dovoljno pokrića za kupovinu. Međutim savremeni ATM terminali su višenamenskog karaktera tako da su u stanju da vrše niz operacija kao što su polaganje novca na transakcione i štedne računejsplata novca sa pomenutih računa. . Takođe odmah dobija informaciju o novom stanju računa klijenta posle plaćanja kupljene robe. ostvaren je ukupan porast ATM terminala od 51%.2. Krajem 1997. Najsofisticiraniji oblik ATM terminala ima na raspolaganju i interaktivnu televiziju koja povezuje klijenta sa službenikom banke. U periodu 1993-97. U nekim turističkim zemljama ATM mogu da budu programirani i da vrše zamenu stranog novca za domaći. banku i trgovinu. što znači da na jedan ATM dolazi 2. Radi se o elektronskom sistemu za plaćanja kupljene robe u trgovini.Elementarni oblik ATM su cash dispenser-i koji vrše samo operaciju izdavanja gotovog novca na bazi plastičnih kartica. informacije o stanju na računima. ukoliko je potrebno da ovaj pruži neka objašnjenja klijentu. Ako je u pitanju kreditna kartica. 049 stanovnika EU.2 POS (point of sale) ili EFTPOS (electronic funds transfer at the point of sale) Ovo je vrlo značajan elektronski telekomunikacioni sistem koji spaja potrošača. ukoliko se radi o debitnoj kartici. Potrošač koristi kreditnu ili debitnu karticu preko terminala dolazi u on-line vezu sa kompjuterom banke koja je dotičnu karticu izdala. Kada klijent ubaci karticu u terminal i pošto se proveri identitet klijenta (PIN) on može da povuče novac do fiksnog limita. god. transfer novca između računa itd. 1.

Radi se o tome da je personalni klijent neke finansijske institucije koristi telefon. benzinskim pumpama itd. hotelima. godine u Evropskoj uniji bilo je instalirano 7146 EFTPOS terminala na milion stanovnika što znači da je na svaki EFTPOS dolazilo u prošeku 140 stanovnika. Kko se čekovi i dalje koriste prodavci robe traže garantnu čekovnu karticu (cheque guarantee card) koju izdaje banka na koju je ček vučen.3 Kućno bankarstvo (Home Banking-HB) Kućno bankarstvo je sastavni deo daljinskog bankarstva (remote banking) . Pri tome se u prodavnici preko on-line sistema direktno proverava stanje računa kupca kod banke.U razvijenim zemljama postoji tendencija da se sve više koriste debitne i kreditne kartice kod kupovine robe u prodavnicama kao i za plaćanje u restoranima.2. Primećeno je da u prodavci robe i usluga nisu uvek dovoljno sigurni u ispravnost čekovajer ima slučajeva da se čekovi vuku bez pokrića. ostvaren je ukupan porast broja EFTPOS terminala od 86%. Pri tome postoje razne opcije u pogledu oblika telekomunikacionih veza između klijenata i banke. To znači da u EU ima skoro 15 puta više EFTPOS terminala nego ATM. Krajem 1997. televizor ili kompjuter rutinskih kao telekomunikacioni link sa ompjuterskim centrom dotične finansijske institucije. godine rast broja EFTPOS terminala bio znatno veći u odnosu na ATM. U periodu 1993-97. Istovremeno je u periodu 1993-97. 1. . god. Ali umesto čekova sa garantnom karticomjednostavnije je da se koriste kreditne ili debitne kartice.

pozivne centre (cali centers) kao i sisteme koji se baziraju na automatskom prepoznavanju g lasa. Za razliku od Interneta.) procenat domaćinstava koja koriste kompjuter iznosi u Nemačkoj 25%. Prema poslednjim podacima (koji se odnose na 1997-98. Smatra se da će ovaj tip komunikacionih veza komitenata sa bankama u perspektivi više koristiti kompanije nego domaćinstva. god.Telefonsko bankarstvo (telephone banking) pokazuje znatnu ekspaniziju u poslednje vreme i najviše je razvijeno u Francuskoj i Velioj Britaniji. au Finskoj 35%. U početku je francuski telekom finansijski jako stimulirao uvođenje Minitel sistema u francuske domovejer je terminale davao besplatno. Telefonsko bankarstvo u Francuskoj je doživelo raniji uspon nego u drugim zemljama zahvaljujući programu Minitei koji je uveden sredinom osamdesetih godina od strane France Telecom. gde ga koristi 10% klijenata banaka. Online PC bankarstvo na bazi intraneta (online PC banking via Intranet) koristi direktnu on-line komunikacionu vezu između ličnog računara i kompjuterskog centra banke uz korišćenje modema (modulator/demodulator) i to preko Intraneta. Radi se dakle o Internet bankarstvu koje će izgleda imati najveće perspektive upravo kod domaćinstava. Većina banaka u razvijenim zemljama danas ima tkz. Online PC bankarstvo na bazi interneta (online PC banking via lnternet) takođe se zasniva na on-line PC bankarstvu ali se komunikaciona veza između komitenata i banke uspostavlja preko otvorene komunikacione mreže (www. . pre svega u razvijenim zemljama. Ova očekivanja zasnivaju se na trendu sve većeg uvođenja personalnih kompjutera u domaćinstva. sistema) koji se danas sastoji uglavnom iz Interneta. Britaniji 18%. Procenat domaćinstava koja koriste Internet iznosi u Nemačkoj 9%. Osnovne standadizovane usluge banaka mogu se ostvariti preko ovog bankarskog distribucionog kanala. Britaniji 30%. Na planu bankarskih i finansijskih usluga Minitel može da se koristi za provere stanja računa. U razvijenim zemljama on-line bankarstvo na bazi kompjutera i Intraneta danas koristi izvestan broj domaćinstava i kompanija. Inače je Minitel u stvari videotext servis koji kombinuje orišćenje telefonske mreže sa terminalima koji omogućuju pristup vrlo velikom broju on-line usluga. transfere novca i transakcije vrednosnim papirima. Intranet je zatvoreni mrežni komunikacioni sistem koji formira banka za komunikacije sa svojim komitentima. au Finskoj čak 44%.

Mikroplaćanja 2. Banka grupiše naloge koje šalje u kliring prema tome na koju se banku nose.Tabela 28. kreditni transferi u papirnom obliku Elektronski platni instrumenti E-novac na bazi kartica Debitne i kreditne kartice preko EFTPOS terminala E-novac na bazi kartica na tački prodaje Elektronski transferi preko višenamenskih ATM. Pregled tradicionalnih i elektronskih instrumenata plaćanja Vrste plaćanja 1. čekovi Čekovi. telefonsko ili PC bankarstvo 4. Po završenom trećem ciklusu negativna neto pozicija banke se pokriva sa računa dotične banke koji je prijavljen u Centralnoj banci. Obračun naloga u kliring predstavlja obračun međubankarskih plaćanja koji se vrši u tri propisana ciklusa kao bilateralni ili multilateralni račun u kojem se izračunava neto pozicija svake banke. Frankfurt. On je namenjen za utvrđivanje multilateralnih neto pozicija samo banaka koje budu u sistemu multilateralnog kliringa. POS plaćanja 3. jul 1999. odnosno pozitivna neto pozicija banke se knjiži na taj isti račun. Elektronska Kreditne kartice E-novac (baziran na karticama ili digitalnim mrežama) trgovina Izvor:European Central Bank. Plaćanje računa Tradicionalni platni instrumenti Gotovina Gotovina.2.4 Automatske klirinške kuće (Automated Clearing House-ACH) Klirinški centar je mesto za prijem i izvršenje eksternih naloga za plaćanje. 1. Tako grupusani nalozi izvršavaju se u klirinčkim ciklusima a ne izvršeni nalozi iz jednog ciklusa prenose se u drugi. . The Effects of Technology on the EU Banking Systems.

. dužnika i u korist poverioca. nalogodavac podnošenjem naloga za prenos sredstava. Prenos novčanih sredstava sa računa dužnika. Nalozi dužnika koji se izvršavaju u kliringu smatraju se izvršenim kada se završi klirinški ciklus u kojem su obračunati na teret banke. koji može biti u istoj banci ili u različitim bankama. Transfer odobrenja inicira dužnik podnošenjem naloga za prenos svojoj banci nalažući prenos određenog iznosa sa svog računa na račun poverioca. treći ciklus) . odnosno prenos sredstava sa računa dužnika poveriocu . Transakciju plaćanja inicira kao što je predviđeno propisima. Transakcije plaćanja mogu biti: transfer odobrenja i transfer zaduženja interni i međubankarski transfer Transfer odobrenja – predstavlja prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca. drugi.isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu obavlja se kao transakcija plaćanja. odnosno izvršenja (prvi.Propisana tarifa za naloge poslate u kliring znatno je niža od tarife za naloge koji se izvršavaju u RTGS-u i određena je od zavisnosti od iznosa i vremena prijema.

Preduzeće »A« poverilac Preduzeće »B« dužnik plaćanje Banka »A« instrukcija plaćanja Banka »B« Slika br. 2. Instrukcija i plaćanje na osnovu odobrenja .Preduzeće »A« isplatilac Preduzeće »B« primalac plaćanje Banka »A« instrukcija plaćanja Banka »B« Kod transfera na bazi odobrenja instrukcije i novac idu u istom smeru Transfer zaduženja – inicira poverilac podnošenjem svojoj banci posebnog dokumenta platnog prometanaloga za naplatu kojim se zadužuje račun dužnika u određenom iznosu u korist računa poverioca.

Sa stanovišta primaoca sredstava ona su karakteristična po tome što se moraju izvršavati odmah. Kroz definisanje transfera zaduženja kao potpuno nove vrste plaćanja u finansijski sistem zemlje ponovo se uvodi menica kao instrument obezbeđenja plaćanja koja će po svojoj prirodi biti najsigurniji instrument obezbeđenja. kako je zakonom propisano.pismeno jednostrano ovlašćenje dužnika . ova plaćanja imaju osnovnu karakteristiku da se njima ne menja novčani potencijal banke. Brzina kojom će banka stavljati sredstva na raspolaganje poveriocu.menica . . Interni transfer – predstavlja prenos sredstava između računa dužnika i poverioca koji se vodi u istoj banci.akreditiv i d r. Sa stanovišta banke. Kao ovlaćenje za raspolaganje sredstvima sa računa dužnika mogu se pojaviti sledeći dokumenti: . sigurno će biti jedan od bitnih elemenata u konkurenciji među poslovnim bankama. odnosno poverilac odmah dobija sredstva na račun. što je zapravo suprotno postupku koji je važio u prethodnom sistemu.ugovorno ovlašćenje dužnika . U vezi sa međubankarskim transferom zakonom je predviđena obaveza banaka da se međusobno poravnavaju pre nego što dođe do izvršenja odobrenja na račun klijenta koji prima sredstva. Međubankarski transfer – predstavlja plaćanje izmešu računa dužnika u jednoj banci i poverioca u drugoj banci. Istovremeno sa zaduženjem računa dužnika banka odobrava sredstva poveriocu čiji se račun nalazi u istoj banci.ček .Kod transfera na bazi zaduženja instrukcije i novac imaju suprotan smer. Za privredne subjekte je najhitniji momenat kada se smatra da je dužnik izvršio obavezu u internom transferu. odnosno najkasnije u toku narednog dana. Zapravo ovim transferom se vrši plaćanje izmešu računa koji su u dve različite banke.

kod nas (u Narodnu banku Srbije) .Svako ovo plaćanje se obavlja preko klirinške kuće i preko računa koje svaka banka ima u centralnoj banci (kod nas u NBJ) i to na dva načina: 1. Obračun se sprovodi za sve hitne naloge i za naloge koji imaju iznos 120. kao obračun naloga za plaćanje u realnom vremenu po bruto principu RTGS (Real Time Gross Settlement) koji se sprovodi za sve hitne naloge i kao i naloge koji imaju veći iznos (iznos zavisi od poslovne politike države) od 120. (u SCG) .000 din. Ovaj obračun može se pokazati na sledećem simplificiranom primeru: Banka »A« 400 300 Banka »V« RTGS sistem 800 200 150 450 600 100 Banka »B« 500 Banka »I« Obračun u realnom vremenu (RTGS) predstavlja takav način međubankarskog obračuna koji se izvršava odmah po prijemu naloga u datoj banci . nalog se istog momenta prosleđuje klirinškoj kući a. Obračun ovih naloga se vrši direktnim zaduživanjem računa banke kod centralne banke (kod nas NBJ) i istovremenim odobravanjem ovih sredstava računu banke u kojoj se nalazi račun poverioca.000 i veći (SCG) . .

Izvršenje međubankarskih naloga u kliringu podrazumeva njihovo izvršenje do kraja obračunskog dana u tri klirinška ciklusa.000 (SCG) i koji nisu označeni kao hitni i njihova realizacija vrši se po posebnim pravilima za neto obračun i sprovodi se u određenim klirinškim ciklusima. kao multilateralan obračun pojedinačnih naloga smatraju se svi nalazi sa manjim iznosima od 120. kao mesta za prijem i izvršenje eksternih naloga za plaćanje. . pa ovaj način izvršavanja naloga sigurno predstavlja sporiji način prenosa sredstava.2. Tada se pojavljuju samo jedan unos poravnavanja na računu svake banke pojedinačno što je prikazano u sledećem grafikonu: Banka »A« Multilateralna poravnavanja 400 400 600 Banka »V« NBJ 1000 Banka »B« Banka »I« Multilateralna poravnavanja prema zakonu vrše se preko Klirinškog centra. ali sigurno i znatno jeftiniji. Kod multilateralnog poravnavanja u kojem svaka banka u sistemu neto obračuna prebija svoju ukupnu neto poziciju u odnosu na sve ostale banke učesnice multilateralnog poravnavanja.

Internet 2. 1975. interaktivno strateško razmišljanje. NORDUnet koji je postojao u Skandinavskim zemljama. Internet spada u javne otvorene mreže. na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo. Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža. Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija. od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Fundation – NSF) . FUNET iz Finske itd. promenama koje pokreže. Nastao je 1969. JANET iz Velike Britanije. nijedna država ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. .1 Pojam interneta Internetski način života ili Internetski način rada su nov način života i rada. god. prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza a sa tim i digitalnih informacija. Internet nema vlasnika tj. Internet je osnovan 1980. a zatim i na globalnom nivou i to EARN – postojao je u mnogim državama. Rezultat je bila prva mreža ARPANET.2. godine Ministarstvo odbrane ga je u potpunosti preuzelo pretvorivši ga u sadašnji DDN (Defense Data Network). Gejtsa uspostavljaju trenutne poslovne reflekse i stalno. kojima svako ima neograničen pristup. pojavio se projekat umrežavanja raznih organizacija prvo na nacionalnom. nova kultura i nov način razmišljanja. koje po rečima B. godine kada je pseudo-nezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency-ARPA) koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajnira način na koji računari funkcionišu. god. 1990. on je novi mas-medij.

kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.2 Tehničko gledište Tehnički Internet se opisuje kao "mreža svih mreža" koja jedinstveno radi na globalnom nivou.2. Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su: Intranet Ekstranet Intranet predstavlja izolovani. Internet je globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljade međusobno povezanih mreža koje za mežusobno komuniciranje koriste TCP/IP protocol (TCP/IP . Ekstranet predstavlja one "internet" sisteme koji koriste Internet kao spoljšnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera) . Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja. Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.Transmission Control Protocol/Internet Protocol). .

što čini ovu uslugu atraktivnom na masovnom tržištu. ISDN (lntegrated Services Digital Network) je međunarodni standard za prenos glasa i podataka putem normalne ili digitalne telefonske linije. većina telefonskih kompanija će ponuditi dve linije po imenu B-kanali. S obzirom da ISDN linija podržava brzinu podataka od 64K. koji se mogu koristiti samostalno ili kao zajedno povezane kako bi se omogućila brzina transfera od 128K u sekundi.3 Telekomunikaciona i Internet struktura ADSL (Assymmetric Digital Subscriber Line) je tehnologija koja omogućava da se sve više podataka pošalje putem postojeće telefonske linije. Široki opseg podataka (Broadband data connection) je tip prenosa podataka gde pojedinačni medijum nosi nekoliko kanala odjedanput. Npr. Kbps (kilobajtovi ili hiljade bajtova u sekundi) je mera prenosa kod telekomunikacionih medijuma (ukupan protok informacija u datom vremenu). ADSL se isporučuje putem postojeće PSTN linije (obične telefonske linije). GSM (Global Svstem for Mobile Communications) je sada standard univerzalnog sistema mobilne telefonije. Linije optičkih vlakana su strukovi optičkog čistog stakla tanki kao dlaka ljudske kose koji prenose digitalne informacije na veliku udaljenost. GPRS (General Packet Radio Service) je tehnologija koja omogućava mrežnim operaterima da nude usluge viškog prenosa podataka sa niskim troškovima. Omogućava telefonsku konekciju sa širokim opsegom prenosa podataka (obično na Internetu) na istoj telefonskoj liniji. kablovska linija koristi prenos širokog opsega podataka. koja ima različite brzine u svakom pravcu. .2. PSTN (Public switch Telephone Network) je međunarodni sistem koji koristi bakarne žice za prenos analognih glasovnih podataka. PSTN čini srž infrastrukture u pružanju telekomunikacionih usluga. Mere koje se takođe mogu koristiti su Mbps (megabajtovi ili milioni bajtova u sekundi) ili Gbps (gigabajtovi ili milijarde bajtova u sekundi) u zavisnosti od medijuma ili metode prenosa. Operatori sada smatraju da je ovo ključ za razvoj mobilnog tržišta sa primenama koje su se nekad tretirale perifernim.

Savremene digitalne miltimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj platformi. 2. Tipični ISP-i imaju višestruki POPs. neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa: Poslovnih komunikacija Servisa za rezervacije i kupovinu Elektronskog transfera tehničke dokumentacije Elektronskog transfera novca Poslovnih transakcija Ostalih procesa Da bi danas u savremenom svetu preduzeće uspešno poslovalo mora postati deo globalnog poslovnog procesa. omogućava krajnjim korisnicima da obavljaju međunarodne pozive putem Interneta tj. koja nudi brzinu manje od 64 kilobajtova u sekundi u zavisnosti od vrste modema koji se koristi. ISDN nudi brzinu od 128 kbps a zbog svoje dvostruke prirode omogućava korisnicima da pristupe Internetu i istovremeno obavljaju telefonske pozive ADSL je novija i brža opcija.5 Internet-savremeno poslovanje Internet u suštini je mnogo više od računarske mreže. routeri.4 Fiksne linije Internet konekcije Postoje tri bazična tipa fiksnih linija Internet konekcije: Dial-up je najsporija aktivnost. Obično je ovo najeftiniji tip konekcije. Usluga je mnogo jeftinija. ATM prekidači i digitalni/analogni agregati poziva. koja nudi transfer podataka po brzini od 512 kbps i uvek – on konekciju. Njegova suština je u onome što on može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin -Internet tehnologija-. preko obične telefonske mreže izbegavajući troškove za međunarodne pozive. . VoIP se međunarodno računa nekih 3 procenta od ukupnog saobraćaja.PoP (Point of Presence) je pristupna tačka Internetu. 2. delimično jer je nižeg kvaliteta. VoIP (Voice over Internet Protocol service) je široko dostupna u mnogim zemljama. Mesto prisustva je fizička lokacija ili deo instalacija telekomunikacionog provajdera koji ISP iznajmljuje ili je na odvojenoj lokaciji od telekomunikacionog provajdera gde se ISP oprema i smešta: serveri.

1 7.1 21.7 3.3 5.4 Izvor: WTO – 2000 .8 4.0 0.3 6.3 18.9 Ukupna populacija u julu 1999.9 2.Tabela 27.3 12. (u milionima) 27.0 35.6 42.7 5.8 6.8 8. g.8 6.2 13.7 4.4 23. g.6 14.9 15.4 43.8 18.7 12.247 59 17 22 57 9 16 39 On-line u odnosu na ukupnu populaciju (%) 40.9 13. (u milionima) 110.9 2. 126 59 31 82 19 172 1.5 9.8 4. Upotreba Interneta u pojedinim državama Država SAD Japan Velika Britanija Kanada Nemačka Australija Brazil Kina Francuska Južna Koreja Tajvan Italija Švedska Holandija Španija On-line populacija u 1999.

3. 3. elektronski keš i bankarski čekovi. ČEK ORIJENTISAN MODEL BANKA 1.1 Modeli plaćanja u Internet poslovanju U Internet poslovanju postoje dva osnovna modela plaćanja a oni su: Cash-like je sistem koji podrazumeva pretplatu. plaćanje kreditnim karticama. a za pay-latter npr. Korisnik 2 traži isplatu Korisnik 1 Korisnik 2 . Plaćanja putem Interneta 3. U ovakvim sistemima određena suma novaca se uzima od kupcapre nego što je trgovina oba vijena. 2. Korisnik 1 informiše banku 2. KEŠ ORIJENTISAN MODEL BANKA 1. Korisnik 1 šalje digitalni ček 3. U ovu grupu spadaju: Smart card. Banka izdaje digitalni keš Korisnik 1 šalje digitalni keš Korisnik 2 traži isplatu od banke Korisnik 2 Korisnik 1 Check-like sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM-Automated Teller Machine).

stvarna prisutnost digitalnog novca na tržištu je marginalna. Interesantna novina u oblasti elektronskog novca jeste pokretanje modela elektronskog novca od strane Citicorp-a. Mečutim. nisu učinili mnogo da nametnu ovaj koncept elitnom bankarskom društvu i regulatorima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. osnivač firme DigiCash.EMS).elektronski monetarni sistem (Electronic Monetarv Svstem . Na bazi vlastite tehnologije Citicorp-a. Namera je da se stvori jedan sveobuhvatan platni sistem koji će moći da obavlja kako transakcije na veliko tako i transakcije na malo. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. godine razvio je i patentirao ovaj ambiciozni poduhvat pod isto tako ambicioznim nazivom . Kada su ispunjeni ovi tehnički uslovi. Delom su za ovo zaslužni i mediji koji.2 Sredstva plaćanja a) Elektronski ili digitalni novac Digitalni novac je jedan od najreklamiranijih Internet koncepata. na red dolazi rešavanje problema bezbednosti. Shlomo Rosen. Brojni mediji najavljivali su revoluciju elektronskog novca. a koji će biti podržan od strane najvećih američkih banaka. a njima je vesto dirigovao David Chaum. Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. pored pisanja o revoluciji i dezintermedijaciji. 1995. . Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim softverom.i pored buke u medijima.3. reklama je jedno a realnost nešto drugo . direktor odeljenja za nove tehnologije u ovoj banci.

Oni će profitirati od honorara i provizija. Mečutim. uslov za to jeste šire prihvatanje i upotreba njihovog sistema. On će. Finansijske institucije mogu da promovišu izvesne sisteme. omogućilo analizu informacija o plaćanju i konstruisanje detaljnog profila potrošača. Treba omogućiti velikom broju potrošača da istovremeno obavljaju transakcije plaćanja. takođe. Postoje polemike oko toga da li sistem treba da omogući praćenje elektronskog prenosa podataka i elektronskih plaćanja. Sistem mora biti transparentan. Sistem treba da omogući i sitna plaćanja (mikro-plaćanja) . "Centar poverenja će kontrolisati digitalne potpise i ključeve. Trgovac bi trebalo da snosi troškove transakcije plaćanja. treba uvažiti činjenicu da veliki broj potrošača želi da ostane anoniman. Konstruktori sistema odgovorni su za razvoj platnih sistema. a upotreba sistema jednostavna. Prema tome. Sa druge strane. mečutim. Bezbednost se može postići kriptografskim metodama i transakcionim brojevima. Sistem treba da omogući da i domaćinstva (sitni trgovci) primaju uplate elektronskog novca. usled većeg obima prodaje. Međutim. Odgovarajući sistem računovodstva mora biti efikasan i efektivan. Centar poverenja pomaže izgradnji poverenja u izvesni platni sistem.Novi platni sistemi zasnovani na digitalnom novcu biće uspešni samo ako ih prihvati veliki broj ljudi. a troškovi po jednoj transakciji plaćanja moraju biti niski. Njima treba omogućiti plaćanje od kuće na što jednostavniji i efikasniji način. veliki broj finansijskih institucija (obično manje institucije na regionalnim tržištima) verovatno će imati poteškoća prilikom uključivanja u ovakve sisteme zbog visokih troškova i nedostatka stručnog osoblja. Ovo prihvatanje uveliko će zavisiti od odnosa troškova i koristi koje će novi platni sistemi pružati stranama koje u njima učestvuju. Otvoreni sistemi moraju imati adekvatne mere bezbednosti pri obavljanju elektronskih plaćanja. sa jedne strane. rešavanje problema). To bi. Njihovi prihodi sastojaće se od provizija za usluge. elastičnost sistema je vrlo bitna. Primarni cilj potrošača je da na što jednostavniji način obave kupovinu. Sa druge strane. Prihodi ovog centra sastoje se od honorara i provizija. Sistem mora da funkcioniše sa velikim brojem potrošača i da bude konstruisan tako da se lako može proširiti. On će biti odgovoran za integritet podataka koji se prenose i za autentičnost strana u transakciji. biti u mogućnosti da smanji broj prodajnih objekata i zaposlenog osoblja. . on će profitirati usled poboljšanja imidža (inovativni trgovac) i verovatno. One će prikupljati pazar od trgovaca i biće odgovorne za kliring transakcija i pružanje pomoćnih usluga (obuka korisnika. Finansijske institucije nastupaju u svojstvu posrednika.

autentičnost i mogućnost sitnih plaćanja. Sistemi zasnovani na digitalnim novčanicama imaju problem u vezi s nominalnom vrednošću. Predstavljanje realnog novca u elektronskom obliku nužno zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca. ukazaće se mogućnost profiliranja po osnovu arbitražnih transakcija što bi. za uzvrat. Poverenje u neku elektronsku valutu znači da treba da postoji stabilan 'devizni kurs' izmeču elektronske i realne valute. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom 'problem dvostrukog trošenja1. kao što su anonimnost. Ako su ovi kursevi nestabilni. ili sistem mora biti sposoban da 'vrati kusur1 u obliku novih novčanica. Prema tome. Da bi se platio izvestan iznos moraju postojati digitalne novčanice sa odgovarajućom vrednošću. jedan cent. čiju autentičnost treba neprestano proveravati. U tom slučaju bilo bi potrebno da se u opticaju nalazi ogroman broj digitalnih novčanica. pa čak i manje) . U slučaju kvara na konkretnom medijumu moraju postojati mehanizmi za povratak na originalno stanje pre kvara.Digitalne 'novčanice' sastoje se od izvesnog broja bitova. . smanjilo poverenje u elektronski novac zbog fluktuacije njegove vrednosti. Alternativno rešenje je da sve novčanice imaju istu. Veoma je bitno omogućiti konvertibilnost elektronskog novca u 'pravi* novac uvek kada potrošač to želi. najmanju moguću nominalnu vrednost (npr. Značaj elektronskog novca povećava se sa povećanjem značaja Internet trgovine. platni sistem mora da poseduje mehanizme za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaćanja istim digitalnim novčanicama. Elektronski novac se skladišti na računarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom medijumu. Prema tome. postoji mogućnost kopiranja ovih novčanica i njihovog puštanja u opticaj.

U suštini. Anonimnost može biti garantovana. autentičnost novčanica mora biti proverena odmah. To znači da se neka digitalna novčanica koristi samo jednom. Kada je u pitanju on-line plaćanje. ni trgovac. Finansijska institucija mora da proveri autentičnost korišćenjem spiska svih novčanica koje su emitovane. postoje različite kriptografske metode i organizacioni preduslovi za izbegavanje upotrebe falsifikovanog novca. Finansijska institucija zna kom potrošaču su novčanice prenete na početku. proces plaćanja može biti on-line i off-line. postoje dve različite vrste novca zasnovanog na digitalnim novčanicama: • Upotrebom specifičnih kriptografskih metoda može se postići anonimnost digitalnog novca. ne mogu uspostaviti vezu između potrošača i novčanica koje je on koristio. . Pored toga. • Novčanice sa mogućnošću identifikacije potrošača omogućavaju finansijskoj instituciji da identifikuje potrošača i da prati plaćanja u kojima je data novčanica bila koriščcena.U zavisnosti od načina implementacije digitalnog novca. U slučaju off-line plaćanja. a finansijska institucija će koristiti ove informacije samo u slučaju otkrivanja dvostrukog trošenja. digitalne novčanice se mogu koristiti više puta. U tom slučaju ni finansijska institucija. U cilju izbegavanja dvostrukog trošenja neophodno je smestiti informacije o korisniku ili korisnicima na samu novčanicu kako bi se provera mogla obaviti kasnije.

KLIRINŠKO – OBRAČUNSKI DOMEN Operator sistema Emitent Poslovna banka ili neka druga org. Korisnik 1 Korisnik 2 Korisnik N Slika 1. Klirinško obračunski domen .

• Ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo poverljive finansijske informacije putemWeb-a • Jeftiniji su za prodavnice od kreditnih kartica • Transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na tradicionalnom papirnom čeku C) Kreditne kartice/debitne kartice . što je na ogromnu količinu ispisanih čekova zaista suma za poštovanje. a broj se uvećao za oko 1 milijardu godišnje. Banka državnih rezervi SAD procenjuje da proces obrade Čekova košta američku ekonomiju 44 milijarde dolara godišnje.75 $ i 3. Neki od jednostavnijih sistema se koriste za elektronsko plaćanje pojedincima i za postavljanje računa na sajtovima. Čekovi su platni mehanizam koji je spor za plaćanje a sam proces plaćanja Čekovima je poprilično nezgrapan i zahteva korišćenje koverte i markice. te da omoguće da se ovi računi koriste kao platni mehanizam prilikom on-line kupovine. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima ima niz prednosti: • Ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim pojedincima prilikom učestovanja • na on-line aukcijama. Ovi sistemi mogu se posmatrati kao proširenje postojeće infrastrukture banaka i čekova. Na žalost troškovi obrade čekova su svuda u svetu između 0. Naprotiv čekovi su platni mehanizam koji najbrže osvaja tržište u poređenju sa svim ostalim negotovinskim (noncash) platnim mehanizmima.00 $.b) Elektronski čekovi Dostojanstveni ček kako trenutno stvari stoje nije ni blizu svoje penzije. na kojima se aukcija vrši on-line. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima nude neka rešenja. Sistemi digitalnog plaćanja teže da prošire funkcionalnost postojećih čekovnih računa. što je tri puta veća stopa rasta u odnosu na stopu rasta kreditnih kartica i ostalih oblika elektronskog transfera sredstava (FSTC. 2001). To potvrđuju sledeći podaci: 65 milijardi čeko va je ispisano 2000-te godine.

Druga značajna kartica ovog tipa lansirala je American Express Company 1958. godine kada su pojedine firme poput naftnih kompanija i lanaca hotela počele da ih izdaju svojim potrošačima. godine. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard. koji se periodično zadužuje. Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge) i Barclay's. u kojima banka odobrava sredstva računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi i tako prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. godine. godine. . godine a od 1976-77. mogle su se koristiti samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanija koja ih je izdala.3. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1920. 1950. Prvu univerzalnu kreditnu karticu koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajno/uslužnim objektima izdavao je Diner's Club Inc. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. Ovaj sistem licenciran je i u drugim državama početkom 1966. slika) što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa.1 Istorijski razvoj kreditnih/debitnih kartica Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koje sadrži neko sredstvo za identifikaciju (potpis.2. Ove kreditne kartice bile su zatvorenog tipa tj. godine nosi naziv VISA. koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959.

Debitna kartica je kartica koja omogućava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduživanjem svog računa. Koristi se najviše za debitne kartice i druge vrste kartica namenjene isključivo elektronskoj autorizaciji (npr. i koristi se za kartice koje dopuštaju neelektronsku autorizaciju.2. Visa electron). Ovaj oblik personalizacije omogućuje korištenje imprintinga.3. Kamata se zaračunava na iznos bilo kog odobrenog kredita a vlasniku se ponekad naplaćuje i godišnja provizija.2 Podela platnih kartica Platne kartice mogu se podeliti na dve osnovne grupe: • Kreditna kartica u današnjem smislu te reči je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija. • Takođe postoje dve vrste personalizacije kartica: • Embossing je vrsta personalizacije kartice kojom se na karticu unose podaci o korisniku. Odobreni kredit se može u celosti isplatiti na kraju određenog perioda ili se može isplaćivati u ratama pri čemu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom. . izdavaocu i prihvatiocu u obliku fizički ispupčenih slova i brojki. Ona omogućava vlasniku da kupuje ili podiže gotovinu do prethodno utvrđenog iznosa. • Enrolling-je vrsta personalizacije kartice utiskivanjem podataka na karticu. pri čemu ne dollazi do fizičke promene na kartici.

Izgled platnih kartica .Slika 2.

Svaki POS terminal ima jedinstven indetifikacioni broj tako da je institucija koja vrši obradu transakcija u mogućnosti da prosledi podatke upravo tom terminalu. kraj dana gde se vide sve transakcije koje su urađene tog dana i šalju se u banku ili procesorsku kuću (slika 2). Nakon odobrene i transakcije POS štampa račun u vidu SLIPA koji ide u dva primerka jedan za kupca i jedan za prodavca koji kupac svojim potpisom parafira. POS terminali su uglavnom podešeni tako da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje. banka koja je izdavače platne kartice odobrava autorizaciju i generiše autorizacionu šifru. . Poslovna banka zatim obrađuje transakciju prosleđujući zahtev za autorizaciju banci koja je izdala platnu karticu. U roku 24 ili 48 časova trgovcu se na računu kod svoje banke prebacuju iznosi za prodatu robu dok se za iste iznose zadužuju računi kupaca u njihovim bankama. Trgovac podnosi podatke o platnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj poslovnoj banci sa zahtevom za autorizaciju (slika 1). a stvarni prenos podataka sa računa se vrši kasnije. koju zatim prodavač provlači kroz POS terminal. Nakon završetka radnog dana preko POS terminala se radi tkz.2.3. Broj platne kartice. Kupac daje trgovcu platnu karticu (kreditnu/debitnu). Ova šifra se šalje nazad poslovnoj banci samog prodavca. vrsta platne kartice i broj računa vlasnika su podaci koji matična banka (izdavaoc kartice) dobija putem POS terminala. Ako vlasnik kartice ima dovoljno sredstava na računu da pokrije kupovinu. Banka kupca automatski rezerviše novac na računu svog klijenta za ekvivalentnu vrednost kupljene robe.3 Proces plaćanja Uobičajna transakcija pomoću kreditne/debitne kartice odvija se na sledeći način: Trgovac izračunava vrednost kupljene robe i traži od kupca da plati. Vrednost prodate robe se unosi ručno.

Transakcije sa posrednikom (procesorskom kućom) Banka prodavca Informacije o tokovima Nacionalnih razmena Depoziti Prodavac Roba i usluga Posrednik Plaæanj a Banka kupca Kupac Slika 4. Pojednostavljen model plaćanja .Banka prodavca Prodavac Posrednik Banka kupca Kupac Slika 3.

S druge strane upisani podaci podložni su spoljnim uticajima takođe mogu biti promenjeni ili oštećeni ili slučajno ili namerno. Nasuprot nje imamo smart karticu.4 Tehnički aspekt platnih kartica Tradicionalan kreditna ili debitna kartica čuva podatke na magnetnoj traci. kriptovanje) počinje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu što sistem čini izolovanim od spoljnjeg sveta.3.2. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za čuvanje velike količine podataka. Sprečeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogućnosti primene su višestruke. Nema nikakve sumnje da je prelazak sa magnetne trake na čip neminovan sled događaja. . Smart kartica ima oko 100 puta više memorijskog prostora (sa mogućnošću da se taj broj poveča za još nekoliko puta) i procesor pomoću koga su omogućena razna izračunavanja direktno na kartici (i baš u ovom kontekstu uviđa se i razlog zašto ovakve kartice nazivamo pametnim-smart). U prelaznoj fazi na kartici će se nalaziti i magnetna traka i čip. Znači ceo proces (npr. Ova traka j esačinjena od tri staze na kojoj se čuvaju podaci. lako je ostavljena mogućnost i za čitanje i za upisivanje podataka zbog ne dovoljne sigurnosti i praktičnih razloga upisivanje se gotovo ne koristi tako da ovu karticu možemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se podaci samo čuvaju. Pitanje je samo kada i kako.

kupci su zaštićeni jer se njihov račun ne zadužuje bez njihovog odobrenja. kupovina je anonimna.3 Sistemi plaćanja preko Interneta Na Internetu je definisano više od 150 različitih sistema plaćanja. Osnovna filozofija njihovog platnog sistema jeste da izvesne informacije ne treba da putuju Internetom. i što mora da prođe 91 dan od momenta prodaje robe do deponovanja sredstava na trgovčev račun a što je u današnje vreme izuzetno dug period. Navešćemo neke od njih: Plaćanje običnim karticama First Virtual je jedan od prvih platnih sistema na lnterneru.3. . a sa radom je otpočeo oktobra 1994. godine.. Prednosti First Virtual sistema su što ni kupac ni prodavač ne moraju da instaliraju dodatni softver da bi koristili ovaj sistem. Umesto korišćenja brojeva kreditnih/debitnih kartica transakcije se obavljaju upotrebom First Virtual-ovog ličnog indentifikacionog broja (FV PIN) . First Virtual platni sistem je jedinstven po tome što ne koristi enkripciju.. Nedostaci First Virtual sistema je što trgovac snosi sav rizik. zbog toga što je on otvorena mreža.

godine u SAD. Imaju licencu za korišćenje 786-bitnog RSA enkripcionog algoritma kao i da novac stiže na račun prodavca u uobičajnom vremenskom periodu za transakcijue platnim karticama. Prednosti CyberCash je u tome što koristi jaku enkripciju za prenos platnih informacija. kao i da trgovci moraju da imaju račun kod neke poslovne banke koja prima CyberCash-ova bezbedna Internet plaćanja (Secure Internet Pavments) . godine CyberCash je koristilo preko 27.CyberCash obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama od aprila 1995. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupčevom računaru da bi se mogla obavljati kupovina. 1997. Napomena: • • • • CyberCash je osnovan 1994. 500 trgovaca i preko 100. Nedostaci ovog sistema je potreba za instaliranje dodatnog softvera .000 korisnika njihovog softvera marta 2001. Program vrši enkripciju i prenos informacija o transakcijama između kupca i prodavca. godine. Platni sistem ove kompanije zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet koji kupci moraju koristiti tokom kupovine. CyberCash nije kompanija za obradu platnih kartica već ona prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem platnih kartica. CyberCash uzima podatke koje šalje trgovac i prosleđuje ih trgoivčevoj poslovnoj banci na obradu. godine CvberCash je kupila kompanija VeriSign . godine osnovan je ogranak ove kompanije u Nemačkoj 2001.

E-Cash je anonimni digitalni novac čija se ispravnost proverava on-line. Klijent zatim šalje digitalnu novčanicu sa šifriranim serijskim brojem finansijskoj instituciji. slepe metode.i ostale inovacije. kada je sve u redu račun trgovca se povećava za iznos na novčanici a trgovac isporučuje robu. godine kompanijaE-Cash Technologies Inc. Pri kupovini potrošač šalje trgovcu ove novčanice . godine Deutche Bank startuje pilot projekat implementacije E-Cash-a • 1998. godine DigiCash proglašava bankrotstvo • 1999. od strane odgovarajuće finansijske institucije. kupuje DigiCash tehnologiju . Troškovi provere autentičnosti digitalnih novčanica su relativno veliki jer provera treba da se obavi on-line. godine InfoSpace kupio je kompaniju E-Cash Technologies Inc. Potrošači povlače digitalni novac sa svog E-Cash računa upotrebom tkz. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novčanica sprečava se dvostruko trošenje. Napomena: • DigiCash je osnovan 1994. godine do septembra 1998. Ovaj sistem počeo je sa radom oktobra 1995. godine DigiCash sistem je uključio oko 500 krajnjih korisnika • 1997. zatim ih on šalje u svoju banku na proveru ispravnosti. ona je zatim overava i vraća nazad klijentu.slepe metode. godine. . godine u SAD • Od oktobra 1995. Bezbednost E-Cash-a se postiže upotrebom asimetričnog kriptografskog algoritma kao i upotrebom ličnih lozinki. U okviru svog proizvoda Moneta koristi E-Cash tehnologiju plaćanja • 2002.

koji se može koristiti za praćenje transakcija. Pored toga na njima je zabeležena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka. ako je potrebno. Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novčanim serverima. Kliring obavlja novčani server. Posmatrano na duži rok Mondex je najbolje osmišljeni model digitalnog novca baziran na hardveru. Mondex kartica otkriva lažne kartice i odbija da izvrši transfer novca na njih. Prema tome Mondex je od svih sistema digitalnog novca najpribližniji realnom novcu. godine Mondex was delevoped by to the Group 1992. karakteristika ovog projekta jeste upotreba već postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama. Sistem se zasniva na činjenici da je svaka kartica -overena. Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog indentifikatora. godine Prvi javni pilot program 1996. Bezbednost se postiže pomoću kriptografskih algoritama. godine MasterCard International postaje vlasnik 51% ove kompanije . Napomena: 1990. godine formiran Mondex International 1997. a jedinstven je po tome što omogućava transfer s kartice na karticu. Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca-novac se smešta na korisnikovu karticu. Mondex novac se može prenositi sa kartice na drugu karticu beskonačan broj puta bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke. Neophodno je da se potvrdi integritet ovih servera i da novčani serveri mogu da primaju novčanice sa drugih novčanih servera. NetCash novčanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj.Mondex-ovim digitalnim potpisom. godine Prvi pokušaj upotrebe ove tehnologije uključivanjem preko 4000 zaposlenih u predstavništvu NatWest-a u Londonu 1995.Plaćanje smart karticama NetCash. Suština Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne može da egzistira nigde osim na Mondex kartici. Mondex je u celini zasnovan na karticama sa mikročipom. Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikročipom.

Clickshare ne zahteva instaliranje digitalnog novčanika na računaru korisnika niti otvaranje računa. fotografije. muzike. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je do sada izgrađen samo rnali broj funkcionalnih sistema.. NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu) Clickshare (sistem koji je razvila istoimena firma iz Masačusetsa) Clickshare funkcioniše na sajtovima onih vlasnika koji žele saradnju u oblasti prodaje digitalnih sadržaja na bazi pretplate ili tkz.. elektronskih magazina. pay-per-click osnovi. Ovo je tkz. Umesto formiranja ogromne centalne baze podataka. pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima (distribucija softvera. filmova. Mikro plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu. Najpoznatiji među njima su: Millicent (sistem koji je razvila DEC). elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprave među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine.) Mikro-plaćanja sada čine graničnu oblast. -reverse-cookie-pristup koji pruža veću garanciju tačnosti podataka o korisniku. privatnost potrošača u Clickshare sistemu štiti se na taj način što se osetljivi podaci o imenu i broju računa korisnika skladište u nekoj lokalnoj bazi podataka (koju održava agent od poverenja koga je korisnik izabrao) .Mikroplaćanja Mikro-plaćanja (pa čak i piko-plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Clickshare omogućava izvršenje transakcija ispod 5 centi. . CyberCoin (firme CyberCash).

Kupac formira korpu sa robom. Slika 5.Ruski platni sistemi - - PayCash CyberPlat Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. YahooBillPay. Ček prodavac dostavlja banci i novac se prenosi na račun prodavca uz sve provere pre toga banke. Francuski platni sistem:Kleline Bankarski sistemi:Billpoint. VirtualPay. Nebankarski sistemi:Bills. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih čekova. PayMe. EmoneyMall. MoneyCentral. PayPal. PayCash obezbeđuje potpunu anonimnost. DirectPayment. Checkfree. dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže s njime korišćenjem pomenutih šifara. korisnik otvara račun preko lnterneta. Kupac svojim potpisom -potpisuje račun koji se sada smatra čekom. Logo-i sistema plaćanja . Gmoney. MoneyZap. Ecount. Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. prodavac digitalno potpisuje taj zahtev i to se smatra računom. StatusFactory.

4. To svakako nije razlog zbog kojeg bi ljudi prestali da ulažu u banke. Naprotiv. Klijenti imaju poverenje u Internet banke. SFNB u svom Internet poslovanju koristi četiri nivoa zaštite: Kriptografija (enkripcija) Fajervol (Firewall) i filter toka Sistem operativnog poverenja (Trusted Operating Svstem) Internu kontrolu i korisničku odgovornost . ljudski rod može i da pokvari. poput različitih sistema Firewall-a. osnovana 1995. 4. mogu primeniti kao zaštita od napada malicioznih hakera. Na drugom mestu su ograničene mogućnosti Interneta. sistema digitalnih potpisa. Osnova bankarskog poslovanja je poverenje.1 Zaštita poslovanja Internet banaka Bankarske institucije koje svoju delatnost obavljaju na Internetu suočene su sa ozbiljnim problemom zaštite u obavljanju bankarskih transakcija. Sigurnost na Internetu Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija. SFNB je svoj sistem zaštite razvila uz pomoć Security First Tehnologies (SIT). Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljačkane. 4. programa zaštite od kompjuterskih virusa. lnternet banke nastoje da razviju sve savršenije sisteme zaštite. enkripcionih sistema. Ispitanici iz SAD-a i Evrope su se izjasnili da je sigurnost najveća mana i ograničavajući faktor br.000 proizvoda za zaštitu. za koje se opredelilo 25% ispitanika iz SAD-a i čak 42% iz Evrope.2 Sistem zaštite u Security First Network Bank SFNB je prva specijalizovana Internet banka na svetu. 1 za rast i razvoj Interneta. firme u čijem sastavu se nalazi i sama SFNB. Postoji mnoštvo mera sigurnosti . Sistemi zaštite su delo ljudi. mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog exploatisanja. jer one kao i ostale fmansijske institucije garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u slučaju pljačke. koje se sa više ili manje uspeha. godine. Trenotno na tržištu kompjuterskih softvera postoji preko 12. a dobro je poznato da sve što ljudski rod napravi.

Filter toka verifikuje izvor i destinaciju svakog mrežnog paketa podataka i određuje da li da propusti paket ili ne. Kriptografija predstavlja prvi korak zaštite kod SFNB. odnosno na servis namenjen isključivo za obavljanje bankarskih transakcija. Ulaz se ne odobrava ako paket nije upućen na HTTP servis. 40-bitna koja je poznata kao međunarodna enkripcija 2. Filetr toka (Filtering Router) i Firewali su drugi nivo zaštite u SFNB. Interna mreža se uz pomoć Fajervola štiti od spoljašnjih mreža i neautorizovanih korisnika. . 128-bitna ili domaća (na teritoriji SAD) . Fajervoi čini da interna mreža bude nevidljiva za spoljašnje posetioce i druge mreže. Svi potencijalni korisnici podataka se adresiraju na Fajervol. Firewall (Fajervol) je softver koji pravi svojevrstan štit za bankarski Internet mrežu. verifikujući izvor i destinaciju svakog paketa koji dođe do njega.Kriptografija je nastala od grčke reci "kryptos" znak i "graphein" pisati što bi značilo da je kriptografija kodiranje informacija specijalnim matematičkim formulama radi zaštite prenosa podataka od Internet banke do korisnika i Vice Versa. Fajervoi radi na sličnom principu kao i Filter toka. Danas se i zaštiti obavljanja bankarskih transakcija koriste dve vrste enkripcije: 1.

sistem bi to zabeležio i identifikovao počinioca sumnjive radnje. Sistem ima kontrolni mehanizam koji snima sve ulaske i izlaske iz sistema. SFNB koristi SMW+sistem operativnog poverenja koji predstavlja prvu komercijalnu verziju sistema koji je uspešno korišćen u ministarstvu odbrane SAD-a. Samo autorizovani pojedinci imaju pristup odrećenim informacijama i ukoliko bi došlo do pokušaja korišćenja tih podataka od strane neautorizovane osobe. Sistem operativnog poverenja je višestepena sigurnosna tehnologija. SFNB ima rigoroznu unutrašnju kontrolu koja kontroliše svaki aspekt bankarske administracije počevši od treninga zaposlenih. do samog obavljanja bankarskih transakcija. da ne odlaze od kompjutera ako nisu završili on-line operacije i da se odjave po završetku transakcije. . Korisnička odgovornost se odnosi na edukovanje korisnika u vezi ponašanja za vreme i posle vršenja transakcija. Interna kontrola i korisnička odgovornost predstavljaju završni nivo zaštite SFNB banke. SFNB savetuje svojim korisnicima da lozinku (PASWORD) i privatni ključ drže u tajnosti. korišćenje poverljivih podataka od strane zaposlenih i sve ne uspele pokušaje priključenja na mrežu. Interna kontrola i korisnička odgovornost je četvrti nivo zaštite u SFNB. neovlaštene pristupe.Sistem operativnog poverenja (Trusted Operatig System) -čini treći nivo zaštite u SFNB. koja putem mehanizma za autorizaciju vrši i osigurava restriktuvni pristup osetljivim podacima i funkcijama.

Javni ključ se šalje kroz mrežu. Asimetrično šifrovanje podrazumeva dva ključa:javni i tajni. Poruku može dekriptovati samo vlasnik tajnog ključa. Postoji relacija izmešu njih. Sertifikat mora da sadrži: Naziv vaše organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Vaš javni ključ Datum do kog važi vaš javni ključ Ime CA koji je izdao sertifikat Jedinstveni serijski broj Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA. čime se sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Digitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Simetrično šifrovanje podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje isti. U postupku šifrovanja u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Ključni problem je distribucija ključeva. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Sertifikaciona tela dokazuju vaš identitet. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Za više korisnika mora postojati više ključeva. primalac bi uz pomoć javnog ključa pošaljioca otkrio neregularnost u poruci. S a njim se ne može dekriptovati poruka.4.3 Sigurnosni mehanizmi Šifrovanje je transformcija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u ne čitljivu formu za sve sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifrovanje. Ovo nije pogodno za Internet. . Dešif rovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Postupak rada je sledeći: Javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje. što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke. Digitalni potpis poruka se može digiotalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za overu kako svog identiteta tako i sadržaja poruke. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke.

sa gledišta finansijskih institucija. brzom.tokom noći. proširenje obima odgovarajućeg tržišta finansijskih usluga teritorijalno na čitavom prostoru zemlje. obezbeđivanju interesa i sve većih potreba učesnika u bankarskim transakcijama. . kao i ograničenja bržeg razvoja Prednosti korišćenja kompjuterske tehnologije i uvođenja elektronskog transfera novca. ogledaju se u sledećem: mogućnost smanjenja troškova šalterskih operacija jer je došlo do smanjenja radno intenzivnih poslova na bazi protoka papira. kreirajući nove izvore prihoda prodajom sve raznovrsnije palete usluga. i mogućnost da se ostane konkurentan u uslovima sve veće deregulacije bankarskog poslovanja. jedinstvenoj računarsko-komunikacionoj mreži za elektronski prenos novca i podataka. ekonomičnom i racionalnom prenosu sredstava između učesnika I nosilaca u obavljanju finansijskih transakcija. pouzdanom. odnosno van uobičajenog radnog vremena . bankarske transakcije se obavljaju tokom dvadeset-četvoro-časovnog radnog vremena.5. usklađivanju servisiranja korisnika u zemlji sa nivoom i kvalitetom usluge u razvijenom svetu. Vrednosti i uštede koje donosi elektronsko bankarstvo.

Danas to istovremeno rade i bankovnim karticama. osnovni preduslov tehničkog funkcionisanja elektronskih sistema plaćanja. tako i za stanovništvo i pravna lica kao korisnike usluga. Istovremeno treba napomenuti i neke faktore koji su ograničavali ili čak onemogućavali brži razvoj elektronskog transfera novca: visoki inicijalni troškovi za uvođenje informacione tehnologije. sporost promene i usklađivanja zakonskih propisa. drugim bankama i finansijskim institucijama. U bliskoj budućnosti će moći svoje platnoprometne transakcije da realizuju notebook računarom. bilo direktno. Svi subjekti plaćanja moraju biti elektronski povezani računarskom mrežom. Pravno lice. spore promene stečenih navika klijenata što iziskuje dodatna ulaganja u marketing aktivnosti. . bilo preko specijalizovanih institucija za EFT. plaća elektronskim nalozima. ili virmanskim nalogom. vodi svoje finansije elektronski . pravnim licima.pružaoce finansijskih usluga. Građani su do skoro vršili plaćanja kesom i čekovima. Problematika standardizacije ipak je.Zaključak je da su prednosti korišćenja kompjuterizovane tehnologije za obavljanje finansijskih transakcija bitne kako za banke . i umesto čekovnom knjižicom. Banka razmjenjuje sredstva sa građanima. neadekvatan razvoj tehnologije u ovoj oblasti.na računam.

uvek je otvoreno. za one koji su priključeni na nju. Jedan od ilustrativnih primera korišćenja bankomata i njihovog integracijskog povezivanja predstavlja svakako unutrašnja organizovanost poslovanja elektronskim putem u Sjedinjenim američkim državama. . U praksi je zastupljeno mišljenje da treba zadržati postojeći sistem udruženih mreža. To je period početka 80-tih godina dvadesetog veka. ili istoj federalnoj državi. Plus Svstem. Logično je da su razvijene zemlje brže i sveobuhvatnije pristupile realizaciji projekata implementacije savremene informacione tehnologije kao osnove za obavljanje platnoprometnih transakcija elektronskim putem. tako i na međunarodnom planu. primena sve savremenije tehnologije. i omogućiti drugim zalnteresovanim bankama da formiraju sopstvene mreže i priključe se već postojećoj. kreira integracione tokove kako na nacionalnom. što će globalno gledano.5. pruža mogućnost celodnevnog pristupa u podatke o gotovini i sredstvima na računima. može koristiti ATM svih ostalih banaka koje su članice te mreže. ili da se zadrži postojeće stanje funkcionisanja mreža. ne samo u ovom segmentu elektronskog bankarskog poslovanja. Cirrus System. godine funkcioniše sedam državnih mreža koje su međusobno udružene. The Echange. Pitanje. To su: Visa International. kao i za one koji to žele. 1. bez obzira na to da li se one nalaze u istom gradu. Od sredine 1983. tako i pojedinačno nezavisnih dej stava ekonomskih i finansijskih faktora pre svega. Čak se razmišljanja kreću u pravcu formiranja svetske ATM mreže. Mreža bankomata.1 Iskustva razvijenih zemalja u primeni elektronskog bankarstva Uvođenje i primena elektronskog bankarskog poslovanja u zemljama sa razvijenim tržišnim privredama uslovljeno je delovanjem kako međusobno uslovljenih. istovremeno se radilo na integrisanju mreža ATM na državnom nivou (regionalne mreže) . Mreže su formirane sporazumima većeg broja banaka koje su se udruživale i dogovarale o uzajamnom korišćenju svojih ATM mreža. Dok je razvoj navedenih faktora svakako zavistan od elemenata institucionalne prirode koji su karakteristični za svaku privredu posebno. da li da se od postojećih nacionalnih mreža formira jedinstvena ATM mreža. Time će se doprineti većoj međusobnoj konkurenciji za kvalitetnije pružanje ove vrste usluga. Jer. na saveznom nivou. Master Teller. Time se mreža bankomata proširila na ogroman broj finansijskih institucija u čitavoj Americi. i saveznom nivou. podići ovaj način elektronskog poslovanja na još viši nivo. Kako su pojedine finansijske institucije razvijale sopstvene ATM mreže. Nationet. Sporazumi su predviđali da svaka banka koja je članica neke od mreža iz sporazuma. Express Cash.

Ovaj sistem se koristi uglavnom za plaćanja sa inostranstvom. Inače. Osim navedenih sistema u SAD postoji i dodatni elektronski sistem platnog prometa pod nazivom CHIPS (Clearing House Interbank Pavments Svstem). i zahtevaju od svih onih koji žele da se priključe.Načini elektronskih plaćanja pojedinih zemalja zavise od nacionalnog organizovanja platnog sistema. pri čemu se zaduženje računa strane koja plaća i odobrenje računa strane koja naplaćuje. u smislu samo administrativnog propisivanja određenih pravila ponašanja. Američke zakonodavne vlasti su još pre deset godina (1994. U daljem postupku racionalizacije poslovanja. platne transakcije između banaka na nivou jedne zemlje obavljaju se preko elektronskih klirinških kuća (Automated Clearing House). da sve banke i ostale finansijske institucije moraju da imaju deponovana sredstva na računu kod Federalne rezervne banke. U praksi postoji više načina prenosa sredstava. Iako država povremeno interveniše. Znači da su troškovi pružanja usluga sniženi za oko 100 puta.30 $. Sve automatske klirinške kuće ACH su upravo preko FedWire-a (kojim upravlja centralna banka) nacionalno povezane. Sredstva se prenose u realnom vremenu. Svaka banka u SAD koristiti elektronsko bankarstvo. i poslovanje bi se zasnivalo na tržišnim mehanizmima i samoregulaciji. odvija istog dana. Tako je i u Sjedinjenim američkim državama. Podrazumeva se. U početku primene elektronskog bankarskog poslovanja jedna finansijska transakcija koštala je jedan američki dolar. a to je i obaveza. troškovi transakcije u jednoj grani (branch transaction costs) iznose 1$. da se pridržavaju tih pravila. a od kada je uvedeno Internet poslovanje jedna finansijska transakcija košta jedan cent. gde se takođe sredstva prenose elektronskim putem na više načina. Na taj način bi se ograničila intervencija i uplitanje države. . jedna finansijska transakcija koštala je 10 centi. Kompjuterski centri Fedwire nalaze se u svih 12 distrikata Federalnog rezervnog sistema sa centralnim kompjuterom u Culpepper. učesnici u elektronskim transakcijama se pridržavaju određenih pravila na globalnom planu. godine) donele Zakon o korišćenju elektronskog poslovanja u svim federalnim nabavkama. Jedan od njih predstavlja prenos sredstava preko FedWire. s tim da se plaćanja vrše isključivo preko Federalne rezervne banke u Njujorku. Uglavnom. dok troškovi transakcije samouslužnih šaltera (ATM transaction costs) iznose 0. Virdžinija.

i da je jednak rastu koji je bio u Sjedinjenim američkim državama pre dve godine. takođe omogućuje pružanje usluga za ATM terminale i van granica zemlje. klirinškog sistema čekova. Podaci govore daje rast korišćenja Internet usluga u Velikoj Britaniji veći nego u Francuskoj i Nemačkoj. Ovaj centar kontroliše izdate kartice. sa preko 45 miliona korisnika. Tako se u 2002. 3 miliona korisnika. Jedan od evropskih centara elektronskog poslovanja nalazi se u Briselu. kao uostalom i u drugim evropskim zemljama postoji saglasnost o neophodnosti povezivanja ATM-ova u jedinstvenu komunikacionu mrežu. Isto tako raste i broj državnih institucija koje koriste usluge elektronskim putem. Link mreža. kao i severnoameričkoj PLUS mreži. godini. u kojem je uključeno 10. Australiji i Japanu. Španiji. broj korisnika Internet usluga iznosio je 3. godine učešće Velike Britanije u ukupnim transakcijama na globalnoj mreži. odnosno postoji izražena tendencija da se evropske ATM mreže vezuju za druge mreže u svetu. . Portugaliji. Od ukupnog broja stanovništva. kako zapadnih. godini. Dok je u periodu 1998. koje se koriste na preko 30. koja pokriva tržište izdatih kartica u Severnoj Americi. 25% usluga iz oblasti državne administracije obavlja elektronskim putem. 2. godini. U 1998. Time bi se svuda u svetu mogle koristiti usluge bankarskog samousluživanja.a) U Velikoj Britaniji u funkcionisanje su uključene mreže kao što su LINK mreža. Tako se njene usluge mogu koristiti u Belgiji. Italiji.2. Britanija predstavlja zemlju sa veoma razvijenim sistemima elektronske bankarske komunikacije. tako i istočnih zemalja. -2003. i Midland/Nat West/TSB. dvadeset četiri sata dnevno. 000 banaka iz cele Evrope. poraslo sa 14% na 22% u 2002. U njemu je sedište Eurocheque International-a. njih 15% koristi platno-prometne usluge on-line. Lloyds/Barclays/royal bank of Scotland. U Velikoj Britaniji.000 bankomata u preko 15 evropskih.

Francuska može poslužiti kao primer dobre organizacije primene platnih kartica. odnosno kartice koje te banke izdaju. Danas. ono što je bitno jeste da su banke zajednički ušle u projekte i investicije za izgradnju savremenih tehničkotehnoloških elektronskih mreža za komunikacije i finansijske transakcije. mogle su se koristiti na bankomatima u bilo kom delu Francuske. To im je omogućavalo da same primenjuju i raspolažu svim relevantnim podacima o ovim načinima transakcija. tako i na međunarodnom finansijskom tržišnom prostoru. bez obzira na to koju karticu poseduju. Ona ima vrlo razvijene mreže za međubankarske komunikacije širom sveta. Međutim. . nisu mogle koristiti na ATM terminalima u drugim zemljama. Samim tim. obrnut postupak nije mogao da se realizuje. To je dosta otežavalo posao globalizacije elektronskog platnog poslovanja. instalirane bankomate širom Francuske mogli su da upotrebljavaju svi korisnici kartica.b) Početke primene ATM terminala u Francuskoj karakteriše nedovoljno kvalitetna organizovanost mreže za ovu vrstu elektronskih transakcija. To je omogućeno jedinstvenim sistemom francuskih platnih kartica. tako da se platne kartice koje su izdavale francuske banke. Svaka banka u zemlji je imala sopstvene sisteme ATM terminala i POS terminala. bilo je neophodno razvitrodgovarajuću mrežu platnih kartica. Banke drugih zemalja. To im omogućava da njihovi bankomati i POS terminali mogu prihvatati na primer VISA i EUROPAY transakcije. Normalno. bitna pitanja za funkcionisanje mreže bankomata i POS terminala pojedinih banaka. Nalme. ostaje njihova unutrašnja stvar.2. Sve banke su povezane u jedinstvenu međubankarsku mrežu RCB (mrežu za autorizaciju bankovnih kartica). Ali. kako na nacionalnom.

trgovce i imaoce kartica. banke su shvatile da se većina posla u ovoj oblasti može objediniti: smanjivanje troškova bilo je osnovni cilj. i SICB koji predstavlja informacioni sistem o bankarskim karticama. Vodi se globalna baza podataka o korisnicima kartica. Pruža kompletan uvid u spisak kartica na crnoj listi i u crne liste ažurirane u realnom vremenu. Godine 1984. o obradi i prosleđivanju transakcija. za podizanje novca i plaćanje. s tim da se unutar banaka sačuva konkurentnost. o konverziji protokola. i da razvija i upravlja nacionalnom mrežom za autorizaciju RCB. Takođe raspolaže sveobuhvatnom analizom razloga zloupotrebe u borbi protiv postojećih i budućih zloupotreba. već pomenuta RCB mreža. da predstavlja Francusku na zbivanjima na međunarodnom nivou. Nacionalna međubankarska mreža za sisteme plaćanja karticom Cartes Bancaries (CB) je osnovana sa namerom da bude nacionalna međubankarska mreža. SIT međubankarska mreža za kliring. Informacioni sistem o bankovnim karticama (SICB) je nacionalni sistem stvoren da bi se objedinila sredstva svih banaka u borbi protiv zloupotreba pri korišćenju kartica. To je jedini pristup u međunarodne transakcije.Kao najznačajnije mreže iz oblasti platnih kartica mogu se navesti. koja obuhvata banke. dok samo oko 100 osoba radi u ovoj organizaciji. RCB je međubankarska mreža za autorizaciju bankovnih kartica. RCB vodi brigu o kontroli pristupa. POS-ova i kartica. Sa godinama. organizuje i nadgleda dobijanje i odobravanje dozvola za korišćenje mreže. . Preko 300 banaka su sada članice CB. o enkripciji i dekripciji. Njena uloga je da prima zahteve za autorizaciju. da prosleđuje zahteve do banke izdavaoca s potrebnom dokumentacijom o sigurnosti. Većina banaka u Francuskoj je do 1984. Isto tako. treba da uspostavi pravila za nacionalne karte. i da podnosiocu zahteva prenese odgovor. da određuje pravila. godine počela da stiče samostalno iskustvo na uvođenju ATM-ova. koja se koristi za autorizaciju bankovnih kartica.

Režim nadgledanja i revizije je jedan od najstrožijih u svetu. ACH vrši kompletnu obradu plaćanja. Tržištem dominira nekoliko veoma velikih domaćih banaka koje imaju i značajan međunarodni nastup ("ABN Amro". obrađuje unutarbankovna I međubankarska plaćanja kompanijama (pravnim licima) i vrši kliring svih međubankarskih plaćanja pomoću svog sistema za kliring i obračun.Dutch national bank") .2. . obrađuje dokumente. Priroda ovakvog odnosa vlasništva garantuje rad orijentisan ka usluživanju svojih vlasnika koji su u isto vreme i klijenti. Mali broj međunarodnih banaka fimkcioniše na tržištu. "Rabobank"). "ING bank". Banke su pod sistemom supervizije od strane holandske narodne banke ("De Nederlandsche Bank . Automatska klirinška kuća. vrši operacije i kliring po platnim i kreditnim karticama. Po ovoj infrastrukturi. U centru platne infrastrukture moderna i visokoefikasna automatska klirinška kuća vrši sve vrste usluga plaćanja u korist banaka. koji se direktno obračunavaju u centralnoj banci. uglavnom domaćih. Osim plaćanja visokih iznosa. što delimično objašnjava visoku stabilnost banaka u zemlji.c) Kako je i ranije navedeno nacionalni elektronski načini platnih transakcija zavise od organizovanja platnih sistema pojedinih zemalja. To se može videti na primeru Holandije. U bankarskom okruženju u Holandiji postoji oko 70 banaka. U Holandiji postoji relativno bazičan model nacionalne platne infrastrukture. pod nazivom "Interpav". ACH je u vlasništvu banaka a pod supervizijom centralne banke. Sva obrada se vrši u korist banaka kao usluga bankama.

Njihova profesionalna vezanost je za institucije i organizacije koje se bave informacionom tehnologijom.3. To su zemlje Istočne evrope. Transakcije se ne obavljaju najviše iz razloga nedostatka adekvatnih sistema plaćanja. Tako da danas. Nadalje su navedeni primeri iz najbližeg ekonomskog okruženja . . kao i od straha mogućih zloupotreba trgovaca. Prognoze su da će se u budućem korišćenju mreže. lakše. 3. Slovačka i Mađarska. Inače. Istovremeno sa uvođenjem i primenom nacionalnih sistema platnih kartica. sa jedinstvenim centrom koji povezuje sve lokalne sisteme i preko koga se ostvaruju navedene komunikacije. 3. one rade na umrežavanju sistema za kartičarstvo – odvijanja platno–prometnih transakcija.zemalja koje su u tranziciji ili su prošle kroz te procese. Danas. Kao primer se navode Češka. video i audio proizvoda. državni organi daju svu podršku sistemima koji omogućavaju jednostavnije. je od strane državnih organa oslobođena plaćanja carina na uvoz navedene opreme. Usluge putem elektronskih mreža najviše se koriste za potrebe profesionalnog informisanja i pribavljanja novosti i informacija. zatim kupovanje softvera. Mađarska ima oko 1500 bankomata rasporenenih širom zemlje. Bankarski sistem.b) Mađarska je uspela.a) Starosnu strukturu korisnika on-line transakcija u Češkoj i Slovačkoj čine mlađi ljudi. pre svega državnim merama. odnosno on-line sistema rada u komunikacijama za plaćanja. koje uporedo sa promenama u ukupnoj ekonomskoj sferi vrše i transformacije u načinu odvijanja platnih transakcija. Doduše. brže i kvalitetnije obavljanje platno-prometnih transakcija u finansijskom sistemu zemlje. samo trgovanje i realizovanje platno-prometnih relacija nije zastupljeno u zadovoljavajućem obimu. i to uglavnom visokoobrazovani kadrovi tehničke struke. odnosno svaka banka. Teže i uspevaju u realizaciji pratećih sistema. u skoro svim zemljama Istočne evrope postoje nacionalni sistemi platnih kartica. i preko 6 miliona izdatih platnih kartica. da pospeši i ubrza procese uvođenja i primene ATM i POS terminala. ona najviše upotrebljavati za kupovanje karata za putovanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful