UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UPRAVLJANJE TRO KOVIMA

SEMINARSKI RAD

TRO KOVI PROIZVODNOG PREDUZE A

Mentor: Prof. dr Bojan Ili

Ime i prezime studenta i broj indeksa: Marko Dogovi 103/09/M Du an Deljanin 291/09/M

Beograd, Maj 2010.

Sadr aj
Uvod ....................................................................................................................................................... 3 I Pojam tro kova ..................................................................................................................................... 4 II Tro kovi elemenata proizvodnje ........................................................................................................... 5 III Osnovne podele tro kova .................................................................................................................... 7 IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok ................................................................................................... 13 V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok .................................................................................................. 16 VI Ukupni, prose ni i grani ni tro kovi.................................................................................................. 20 VII Grani ni tro kovi i poslovna politika ............................................................................................... 24 VIII Funkcije tro kova ........................................................................................................................... 27 Zaklju ak............................................................................................................................................... 29 Literatura ............................................................................................................................................... 30

2

Uvod
Obim proizvodnje robnih proizvo a a odr en je prema njihovim uslovima proizvodnje. Zbog toga svaka analiza ponude predstavlja poznavanje nekih najosnovnijih elemenata teorije proizvodnje. Proizvodnja bilo kog proizvoda

zahteva utro ak odre ene koli ine resursa. Koliki e se obim proizvodnje ostvariti iz date koli ine resursa zavisi od proizvodne tehnike primenjuje. Proizvodnja bilo kog proizvoda pretpostavlja utro ak odre ene koli ine resursa. Tro kovi predstavljaju vrlo va an element u procesu dono enja poslovnih odlulka. Svako pove anje tro kova smanjuje profit preduze a. Zbog toga posebna pa nja mora se posvetiti njihovom pra enju i mogu nosti njihovog sni enja za dati obim proizvodnje. Va nost tro kova proizilazi iz injenice da koli ina odre enog proizvoda koju su proizvo a i spremni da ponude tr i tu zavisi kako od njegove cene, tako i od tro kova njegove proizvodnje. Vel i i na i kretanje tro kova zavisi od toga o kom se periodu radi, pa zbog toga se tro kovi dele na tro kove nastale u kratkom roku i na tro kove u dugom roku. U teoriji proizvodnje postoji razlika izme u kratkog i dugog roka. Kratak rok obuhvata vremensko razdoblje u kome su jedan ili vi e proizvodnih faktora fiksni, to zna i da proizvodnja mo e da se menja samo u granicama postoje ih kapaciteta, bez tehnolo kih inovacija. Za razliku od tro kova u kratkom roku, za tro kove proizvodnje u dugom roku va i da su svi kapaciteti, kao i tehnologija mogu menjati. inioci varijabilni pa se i tehnologije koja se

3

I Pojam tro kova Schmalenbach: "defini e tro kove kao utro ene vrednosti za proizvodnju odre enih u inaka´. Foster). T.´ (Turk) Pored ovih. "Tro kovi se mogu definisati kao resursi koje treba rtvovati ili kojih se treba odre i radi postizanja specifi nog cilja. postoji jo veliki broj definicija koje poku avaju da na najbolji i sveobuhvatan na in opi u slo eni pojam tro kova." (Tadijan evi ) "Pod tro kovima se podrazumevaju cenovno izra eni utro ci elemenata poslovnog procesa nastali pri stvaranju proizvoda ili usluga kao poslovnih u inaka. Tro ak se u najop tijem smislu mo e definisati kao kori enje(upotreba) ekonomskih resursa u cilju proizvodjenja dobra ili usluge. Horngren ± G. "Za tro kove poslovanja mogli bismo re i da su to vrednosno prikazana utro ena sredstva i usluge u ostvarivanju korisnih u inaka." (C. 4 .

Pored materijala. to dovodi do slede ih tro kova: 1. Proces proizvodnje se odvija kao interakcija tri elementa proizvodnje: radne snage. a samim tim i konkurentno na tr i tu na kome posluje. sredstava za rad i materijala. Cm) pri emu je Tm = tro kovi materijala. u taj proces unose postepeno. M = utro ci materijala i Cm = nabavna cena po jedinici utro enog materijala. Kombinacija elemenata proizvodnje podrazumeva odgovaraju i kvalitativni. mada pod sirovinama podrazumijevamo predmete rada preuzete iz prirode na kojima nije vr ena nikakva fizi ka i hemijska reakcija. tj. ime se menjaju njihovi upotrebni kvaliteti i prenose na novi proizvod. i u tom se procesu odjednom utro i. to se mo e prikazati obrascem: Tm = f (M. osnovna karakteristika materijala je u tome da se u kontinuiranom proizvodnom procesu. korisiti se sinonim i sirovine. Tro kovi materijala se kvantitativno odre uju u funkciji utro aka i nabavnih cena. kvantitativni i vremenski sklad. dorada. Pri tome. tro kovi materijala 2. ime doprinose stvaranju novih upotrebnih vrednosti.II Tro kovi elemenata proizvodnje U procesu proizvodnje javljaju se mnogobrojni tro kovi koje preduze e mora stalno kontrolisati i uskla ivati kako bi ostalo efikasno. 5 . Da bi preduze e bilo uspe no u pogledu upravljanja tro kovima pre svega mora znati da ih indentifikuje i odredi njihove nosioce. tro kovi radne snage Tro kovi materijala Materijali su predmeti rada koji se posredstvom radne snage podvrgavaju manipulaciji sa ili bez upotrebe sredstava za rad. tro kovi sredstava za rad 3.

Tro kovi sredstava za rad Budu i da se sredstva za rad postavljaju izme u predmeta rada i radne snage. 6 . njihova uloga u proizvodnji je u vi ekratnoj upotrebi. itd. Ci) pri emu je Ti = tro kovi sredstava za rad. kao i poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika. dr avni praznici. Tro kovi radne snage obuhvataju naknade za izvr eni rad. koji nastoji da raznim materijalnim i nematerijalnim stimulativnim merama podstakne zaposlene da rade to produktivnije. godi nji odmori. sredstava za rad su u funkciji utro aka i nabavnih cena : Tro kovi Ti = f (I. I = utro ci sredstava za rad i Ci = nabavna cena po jedinici sredstava za rad.). radna snaga je svakako u fokusu menad menta. Tro kovi radne snage Svojom kreativno u i sposobno u da produkuje vi e nego to se potro i i ulo i u nju. naknade za odsustvovanja s posla (bolovanja. pove avaju i proizvodnu snagu rada.

Kakulativni doprinosi dru tvenoj zajednici predstavljaju tro kove kamata na kredite za stalna sredstva. smatra se prirodnom (osnovnom) podelom tro kova. 3. nabavljene energije.III Osnovne podele tro kova Prirodne vrste tro kova Podela tro kova po njihovim vrstama. utro enog goriva i maziva sitnog inventara ambala e kao i vrednost drugih vrsta materijala. Amortizacija se utvr uje na bazi amortizacionih stopa koje se primenjuju na osnovu klasifikacija stalnih sredstava po pojedinim grupacijama. U grupu tro kova materijala spada vrednost utro enog materijala. Osnovne prirodne grupe tro kova: 1. U tro kove stalnih sredstava spada amortizacija. Tro kovi usluga 1. U tro kove rada. odnosno vrednosni izraz utro aka stalnih sredstava. Tro kovi stalnih sredstava ± amortizacija 3. udru enjima. Tro kovi rada ± ukalkulisani li ni dohoci 4. koja vrsta potreba ih je uslovila. 4. lanarine komorama i drugim stru nim 7 . Ovom podelom. omogu ava se utvr ivanje za koju su svrhu napravljeni odre eni tro kovi. 2. kamate na kredite za obrtna sredstva. U tro kove stalnih sredstava ubrajaju se i tro kovi investicionog odr avanja i kamate na kredite za stalna sredstva. Kalkulativni doprinosi dru tvenoj zajednici 5. spadaju predvi ene naknade za rad radnika zajedno s doprinosima iz li nog dohotka. Tro kovi materijala 2. ili kakva je vrsta sredstava ili rada utro ena. Suma ukalkulisanih li nih dohodaka utvr uje se na bazi osnova i merila predvi enih za odre eni kvalitet i kvantitet rada.

Ekonomski i neekonomski tro kovi U ekonomske tro kove spadaju tro kovi sredstava i rada. To su kamate na kredite za stalna i obrtna sredstva. koje jo nazivamo i re ijskim ili op tim. re je o postupku pri utvr ivanju cene ko tanja proizvoda i usluga u ra unovodstvu preduze a. Direktni tro kovi. i eventualno amortizacija u slu aju da imamo podatke o tome koja su stalna sredstva koliko anga ovana za odre ene proizvode. To su zajedni ki tro kovi mesta. radionice.5. tro kovi platog prometa. napravljeni za dobijanje u naka. pogonima. Kada se tro kovi razgrani e po 8 . pogona ili su zajedni ki za celo preduze e. a tako e i doprinosi komorama i stru nim udru enjima. putni tro kovi. mogu se neposredno razvrstati po proizvodima. tro kovi bez kojih ne bi mogli dobiti proizvod ili uslugu. izdaci za reklamu. ekonomskim jedinicama i sl. po tanski i telefonski tro kovi. Tro kovi po mestima i nosiocima Razvrstavanje tro kova po sektorima. izdaci za transportne usluge. su tro kovi koji se ne mogu neposredno razgrani iti na pojedine proizvode pri nastajanju. U grupu tro kova usluga spadaju izdaci za popravke koje su obavile druge organizacije i lica. koje nazivamo jo i pojedina nim ili neposrednim tro kovima. materijal za izradu. odeljenjima. Indirektni tro kovi. To su u vrednosti izra eni proizvodni utro ci. delimo ih na direktne i indirektne. tro kovi osiguranaja. tj. naziva se podela tro kova po mestima njihovog nastanka. U direktne tro kove spadaju li ni dohoci za izradu. Direktni i indirektni tro kovi Prema tome da li tro kovi mogu da se direktno obuhvate u cenu ko tanja pojedinih proizvoda. Pri ovoj podeli. U neekonomske tro kove spadaju izdaci koji poprimaju karakter tro kova na bazi zakonskih propisa.

Planski tro kovi su predvi eni tro kovi za odre eni period ± naj e e godinu dana. tro kovi sadr ani u realizovanoj proizvodnji obuhvataju samo one tro kove koji sa injavaju cenu ko tanja prodatih proizvoda. bez obzira na to u kojoj su fazi reprodukcije sadr ani. Podelom po mestima dobija se odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo na odre enom mestu. odnosno realizuju se tro kovi.mestima nastanka. ve i napla enim od kupaca. Ukalkulisani. delimi no u iznosu prodatih proizvoda koji su ve napla eni od kupaca. Ovi se tro kovi dobijaju u knjigovodstvu na kraju odre enog obra unskog perioda. stvarno nastalih tro enja u jednom periodu. Iznos ukalkulisanih tro kova delimi no je sadr an u nedovr enoj proizvodnji. dok se njihovom podelom po proizvodima dobija odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo za odre ene vrste proizvoda. Dok ukalkulisani tro kovi obuhvataju sve tro kove. kasnije se razgrani avaju po proizvodima i uslugama. Stvarni. planski i standardni tro kovi Predvi anje tro kova od posebnog je zna aja to slu i kao sredstvo za obele avanje granice koju mogu ili treba da dostignu stvarni tro kovi. i to onaj koji je inkorporiran u proizvodima ne samo prodatim. Tro kovi sadr ani u napla enoj realizaciji jesu deo ukalkulisanih tro kova. Prodajom gotovih proizvoda. ime se podsti e inicijativa za ve u ekonomi nost. realizuje se i njihova cena ko tanja. Stvarni su tro kovi izraz istinitih. realizovani i nenapla eni tro kovi Tro kovi dobijaju karakter ukalkulisanih tro kova odmah nakon njihovog nastajanja. Kao osnova za utvr ivanje tih tro kova esto slu i suma stvarnih tro kova minulih perioda. a isto tako i predvi anja o kretanju tro kova u periodu na koji se oni odnose. U odsustvu standardnih 9 . odnosno nosiocima tro kova. Suma ukalkulisanih tro kova pokazuje koliko je ukupno nastalo tro kova u odre enom periodu po razli itim osnovama. odnosno evidentiranjem u knjigovodstvu preduze a.

mo e se predvideti iznos op tih tro kova u teku em periodu. standardni tro kovi uistinu predstavljaju najta nije merilo postignute ekonomi nosti. Standardni tro kovi se utvr uju na bazi nau nih metoda. razlika predstavlja neapsorbovane op te tro kove. planski tro kovi pokazuju koliko e iznositi tro kovi. Na osnovu kretanja op tih tro kova u minulim obra unskim periodima. kao i planiranih uslova rada. s njima se upore uje planirana suma op tih tro kova. Kad je iznos stvarnih tro kova manji od iznosa raspodeljenih tro kova na nosioce. zatim mogu tretirati kao nepokrivena suma koja e se nivelisati i sl 10 . Na kraju obra unskog perioda kad se evidencijom utvrde stvarni op ti tro kovi. preapsorbovani i neapsorbovani op ti tro kovi Preduze a naj e e cenu ko tanja proizvoda utvr uju na bazi planske stope op tih tro kova. a preapsorbovani kao sni enje cene ko tanja.tro kova. ime se vrlo jednostavno mo e do i do cene ko tanja proizvoda. tj. razlika predstavlja preapsorbovane op te tro kove. mo e se lako utvrditi planska stopa op tih tro kova. ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su oni predvi eni. tako e su predvi eni. koje nije te ko dobiti odmah nakon njihovog nastanka. Raspolaganjem podacima o iznosu direktnih tro kova po pojedinim proizvodima. odnosno suma op tih tro kova ve raspodeljenih na nosioce. Apsorbovani. planska suma op tih tro kova. Standardni tro kovi. kao i planski. Neapsorbovani op ti tro kovi mogu se tretirati kao pove anje cene ko tanja. Neapsorbovani se tro kovi. kori enjem metoda za merenje utro aka sredstava i rada. Kad je iznos raspodeljenih tro kova manji od sume stvarnih op tih tro kova. kao i nau nim predvi anjem cena. Pokazuju koliko bi trebalo da iznose stvarni tro kovi. unapred utvr eni tro kovi. planiranog obima proizvodnje. odnosno koliko e normalno iznositi stvarni tro kovi.

neki tro kovi poprimaju karakter fiksnih.. Rok za prilago avanje proizvodnih faktora kad se tro kovi posmatraju na kra i rok. ve samo varijabilnih. apsorbovani tro kovi iznose 300 dinara. Kratkoro ni i dugoro ni tro kovi Kada se tro kovi posmatraju na kra i rok. Kao to se vidi na slici. Slika 1: Apsorbovani op ti tro kovi. Kosa linija na dijagramu obele ava proporcionalno kretanje op tih tro kova. U dugom roku i oprema. U dugom roku nema fiksnih tro kova. utoliko e ve i biti i iznos apsorbovanih tro kova. Posmatranjem tro kova na du i rok. onda se oni mogu podeliti na fiksne i varijabilne. zbog ega poprimaju varijabilne karakteristike. a drugi varijabilnih. suvi e je kratak. svi su faktori prilgodivi. Oprema se ne mo e lako prodati uz povoljne uslove. Ukoliko je ve i kvadrat obele en isprekidanim linijama. 11 . uslovljeni su obimom poslovanja. Rok je dovoljno dug da bi se mogli promeniti i kadrovi i postrojenja u cilju prilago avanja promenama uslovljenim pove anju obima proivodnje. Kako se preduze e u kratkom roku ne mo e prilagoditi radikalnim promenama uslova poslovanja. odnosno dinara 10 po jedinici proizvoda. kod proizvodnje od 30 jedinica. kao i ostali faktori. zbog ega se ne isplati manjati kapacitet ak i ako se znatno smanji ili pove a mogu nost prodaje. jer se oni u jednom du em roku mogu prilagoditi u cilju minimiziranja tro kova. dok e kod proizvodnje od 50 jedinica biti 500 dinara apsorbovanih tro kova.

12 . pla ene kamate na kredite. No. Ekonomisti su okrenuti budu nosti preduze a. a ne uklju uje neke koje ekonomisti obi no uklju uju. Na primer. kad preduze e propu ta da upotrebi svoje resurse na najkorisniji na in. mogli bismo zaklju iti kako je tro ak poslovnog prostora jednak nuli. resursa koji ne pripadaju vlasniku preduze a. jer moraju evidentirati imovinu i obveze. amortizaciju stalnih sredstava itd. Njih zanima koliki e tro kovi verovatno biti u budu nosti i kako preduze e mo e preraspodeliti resurse na najoptimalniji na in kako bi smanjilo svoje tro kove i pove alo profitabilnost. Oni se bave raspore ivanjem oskudnih resursa. i na osnovu te evidencije ocenjivati postignute rezultate. tako e prime ujemo kako bi preduze e moglo zara ivati iznajmljivanjem poslovnog prostora drugom preduze u. Oni pojmove ekonomski tro ak i oportunitetni tro ak koriste kao sinonime. Oportunitetni tro ak Ekonomisti se bave ekonomskim tro kom.Ekonomski i ra unovodstveni tro ak Finansijske ra unovo e posmatraju poslovanje i finansije preduze a retrospektivno. odnosno tro kom koji proizlazi iz propu tenih prilika. Oportunitetni tro ak je tro ak koji proizlazi iz propu tenih prilika. Posledica takvog pristupa je da ra unovodstveni tro ak ± tro ak koji mere finansijske ra unovo e ± mo e uklju ivati stavke koje ekonomisti ne bi uklju ili. Obuhvataju isplate plata i nadnica zaposlenima. potro ene vrednosti materijala u proizvodnji. Ova propu tena najamnina predstavlja oportunitetni tro ak kori enja poslovnog prostora. Eksplicitni tro kovi Eksplicitni tro kovi su redovni izdaci preduze a koje ra unovodstvo evidentira i ura unava u ukupne tro kove preduze a za odre eno razdoblje. tj. Eksplicitni tro kovi su vrednosti potro enih ulaznih resursa. ukoliko preduze e poseduje poslovnu zgradu.

Faktori proizvodnje su me usobno zamenljivi to je tako e razli ito nego kod proizvodnje u kratkom roku. Putem implicitnog tro ka na poslovanje preduze a primenjuje se koncepcija alternativnog (oportunitetnog) tro ka. S sobzirom na to da nema fiksnih tro kova proizvodnih faktora. U dugom roku. odnosno resursa koji pripadaju vlasniku preduze a. u dugom roku nema fiksnih proizvodnje pa iz toga zklju ujemo da nema ni fiksnih tro kova. preduze e mo e da prilago ava kapacitete zahtevima proizvodnje. Za razliku od proizvodnje u kratkom roku kod tro kova proizvodnje u dugom roku proizvodni faktori su komplementarni. implicitni tro kovi su vrednosti alternativa od kojih se odustaje radi proizvodnje nekog drugog dobra ili usluge. Dakle. inilaca 13 . Kriva dugoro nih prose nih tro kova dobija se kao kriva koja spaja minimume kriva kratkoro nih prose nih troskova za razli ite obime proizvodnje. to zna i da u dugom roku nema uskih grla koja su primarni uzrok progresije tro kova.Implicitni tro kovi Implicitni tro kovi se odnose na tro enje vrednosti vlastitih resursa. Svi tro kovi proizvodnje su varijabilni. pri razli itim obimima proizvodnje. Implicitni tro kovi nisu povezani s nov anim izdacima. IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok Za razliku od tro kova proizvodnje u kratkom roku. Zbog toga kriva dugoro nih prose nih tro kova pokazuje minimalne tro kove po jedinici proizvoda. u dugom roku mogu e su bolje kombinacije ulaganja faktora proizvodnje.

proizvo a kriva prose nih ukupnih tro kova iznositi ATC3. U ovom primeru to je koli ina Q3. Ukoliko se minimum kratkoro nih prose nih ukupnih tro kova nekog preduze a poklapa s minimumom krive dugoro nih prose nih ukupnih tro kova. kriva dugoro nih prose nih ukupnih tro kova (ATC) sastoji se od delova kratkoro nih kriva prose nih troskova ozna enih punijom linijom. Ako proizvo a o ekuje tra nju za svojim proizvodima manju od Q1 izgradi e proizvodne kapacitete za koje je kriva prose nih tro kova ATC1. kad su ATC1 ve u progresiji. izgradi e dodatne kapacitete. tada je veli ina kapaciteta preduze a optimalna. koli ina OQ proizvodila bi se uz tro kove AB po jedinici. Ukoliko o ekuje tra nju izme u Q2 i Q3.Slika 2 Na primer. Ukoliko krive prose nih tro kova ozna imo sa ATC1. U kratkom roku. a kriva prose nih tro kova bi e ATC2. ATC2 i ATC3. Da bi se postigao minimum tro kova po jedinici proizvo a mora ili da pove a proizvodne kapacitete. proizvedena uz pomo ukupnim tro kovima ATC3. za koje e kapaciteta sa prose nim . Ako pak o ekuje tra nju izme u Q1 i O2. preduze e u dugom roku planira da izgradi tri razli ita proizvodna kapaciteta (slika 1 a)). a obim proizvodnje pri kome dolazi do tog poklapanja predstavlja optimalni obim proizvodnje. 14 e izgraditi dodatne kapacitete. ili da ostavi nepodmirenu tra nju.

to pokazuje da u odre enom podru ju proizvodnje (npr. krivu dogoro nih prose nih tro kova dobijamo kao krivu koja spaja minimume svih kratkoro nih kriva prose nih tro kova (slika 1 b)) Dugoro na kriva prose nih tro kova je pljosnatija od kratkoro ne. U slu aju postojanja velikog broja proizvodnih jedinica sa razli itim kapacitetima.U prvom segmenu krive dugoro nih prose nih tro kova pove anje kapaciteta dovodi do sve ni ih prose nih ukupnih tro kova (ATC). to omogu uje ve a tehni ka podela rada i specijalizacija i td. pove anje kapaciteta dovodi do rastu ih prinosa i opadanja dugoro nih prose nih tro kova. Kod dugoro ne proizvodnje postoji optimalna kombinacija proizvodnje koja se posti e onda kada je odnos grani nih proizvoda proizvodnih faktora jednak odnosu novih cena. Optimalna kombinacija ulaganja proizvodnih faktora ostvaruje se u onoj ta ki u kojoj je izotro kovni pravac tangenta na izokvantetu. AB) mo e da postoji vi e proizvodnih jedinica s pribli no jednakim minimalnim prose nim tro kovima. zbog pote ko a izazvanih slo enijom piramidom upravljanja. to je posledica ekonomije i disekonomije obima. odnosno kada je grani na stopa tehnolo ke supstitucije jednaka grani noj stopi ekonomske supstitucije. da bi nakon odre enog obima kapaciteta prose nih ukupnih tro kova po eli da rastu. Drugi deo krive koji je rastu i posledica je disekonomije obima. U prvom delu krive koji je opadaju i. a samim tim i razli itim krivama kratkoro nih prose nih tro kova. Do naru avanja postignute ravnote e mo e do i zbog promene cen proizvodnih faktora ili zbog promene grani nog proizvoda tih faktora. 15 . pove anom administracijom i sl. odnosno injenice da se stalnim pove anjem kapaciteta po inju javljati opadaju i prinosi i rastu i dugoro ni prose ni tro kovi.

Ukupan proizvod predstavlja ukupno proizvedenu koli inu iskazanu u fizi kim jedinicama mere. Uz fiksno pove anje koli ine ulo enog rada rezultira rastom ukupnog proizvoda. ne mo e da se promeni to jest prilagodi zahtevima pove ane proizvodnje. Ukupan proizvod rada kao varijabilni faktor proizvodnje ima funkciju koli ine utro ka tog faktora. Tro kovi sredstava za rad u kratkom roku su fiksni. Kratak rok predstavlja dovoljno dugo razdoblje da se prilagode varijabilni faktori kao to su predmeti rada i rad. to se prikazuje na slede i na in: T=f(Q). Pri odre enim cenama faktora proizvodnje i datoj tehnologiji.V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok Obim proizvodnje u kratkom roku mogu no u promene varijabilnih ulaganje kapitala mo e da se menja samo u granicama inioca uz date fiksne definisanim inioce proizvodnje. Ukupni tro kovi proizvodnje preduze a jednaki su umno ku utro enih faktora proizvodnje u proizvodnji date koli ine proizvoda i cena tih faktora proizvodnje. U kratkom roku. Rast proizvodnje po jedinici jedinicu. kao to su ma ine i oprema. pa su tro kovi rada i predmeti rada u kratkom roku varijabilni. ije kretanje i me usobni odnosi uti u na ponudu preduze a su ukupni. deo proizvodnih faktora. Tri osnovne analiti ke kategorije tro kova. prose ni i grani ni tro kovi. Pove anje ulaganja rada uz nepromenjeno ulaganje kapitala dovodi do pove anja proizvodnje u kratkom roku. ukupni tro kovi proizvodnje predstavljaju rastu u funkciju obiina proizvodnje. ili uslov P(Q)>0 pove anja ulaganja rada predstavlja grani ni proizvod rada koji pokazjue za koliko e porasti proizvodnja ukoliko se ulaganje rada pove a za 16 .

Njihova ve ina se ne menja ni kada dolazi do smanjivanja proizvodnje. U kratkom roku. kao i svi drugi tro kovi koji nemaju karakter fiksnih.Ukupni tro kovi nisu homogeni. Ukoliko posmatramo reagovanja veli ine tro kova na promenu obima proizvodnje. Primer varijabilnih tro kova jesu plate. Polaze i od toga. tako da se sa promenom obima proizvodnje u kratkom roku ne menjaju sve komponente ukupnih tro kova. Tabela 1 Ukupni. Varijabilni tro kovi VC su onaj segment ukupnih tro kova koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. sa promenom obima proizvodnje rastu varijabilni tro kovi. U takvu vrstu tro kova spadaju: zakupnina. uklju uju i i pad proizvodnje na nulu. ukupni tro kovi proizvodnje dele se na fiksne i varijabilne. pogonska energija. u kratkom roku se ukupni tro kovi proizvodnje date koli ine proizvoda mogu definisati jedna inom: SRTC=FC+VC FC jesu fiksni tro kovi i to onaj deo ukupnih tro kova proizvodnje ija veli ina ne zavisi od obima proizvodnje. Budu i da promene obima proizvodnje nemaju nikakav uticaj na veli inu fiksnih tro kova. a kao posledica toga rastu i ukupni tro kovi. Ukupni tro kovi ne rastu na svim nivoima proizvodnje srazmerno pove anju njenog obima. sirovine. premije osiguranja i sl. fiksni i varijabilni tro kovi Koli ina Q 0 1 2 3 4 5 6 Fiksni Tro kovi FT 55 55 55 55 55 55 55 Varijabilni Tro kovi VT 0 30 55 75 105 155 225 Ukupni Tro kovi TC 55 85 110 130 160 210 280 17 . vremenska amortizacija. ukupni fiksni tro kovi mogu se predstaviti grafi ki kao pravac paralelan sa apscisom.

Prose ni tro kovi mogu se sagledati kroz prose no ukupne. Prose ni ukupni tro kovi predstavljaju ukupne tro kove za proizvodnju jedinice proizvoda i dobijaju se deljenjem ukupnih tro kova sa ukupnom proizvedenom kolicinom. Ukoliko se proizvodnja pribli ava nuli prose ni fiksni tro kovi postaju veoma veliki. sa pove anjem obima proizvodnje kriva prose nih fiksnih tro kova pribli ava se x osi jer se konstantni fiksni tro kovi dele sa sve ve im brojem proizvedenih jedinica. To je zbog toga jer se koli ina tro kova deli sa sve manjom koli inom proizvoda. Fiksni tro kovi su konstantni. pa je zato promena ukupnih tro kova u uslovima promene obima proizvodnje jednaka promeni varijabilnih tro kova. MC= (TC / (Q 18 . Prose ni varijabilni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnh varijabilnih tro kova sa proizvedenom koli inom dobara. prose no fiksne i prose no varijabilne tro kove. to se prikazuje na slede i na in: ATC=TC/Q Kao to smo ukupne tro kove podelili na fiksne i varijabilne. njihovo deljenje s rastu om proizvodnjom daje opadaju u krivu prose nih fiksnih tro kova. Bitdu i da su fiksni tro kovi konstantni. Prose ni fiksni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnih fiksnih tro kova sa ukupnom koli inom proizvoda. na isti na in i prose ne tro kove mo emo podeliti na prose ne fiksne tro kove AFC i prose ne varijabilne tro kove koji se obele avaju sa AVC. Me utim.koja ide ka obema osama.Varijabilni troskovi po inju od nule kada je obim proizvodnje jednak nuli. Grani ni tro kovi. pak predstavljaju porast ukupnih tro kova uzrokovanih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda i to se predstavlja narednom jedna inom. Kriva prose nih fiksnih tro kova ima oblik hiperbole.

b) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih varijablnih tro kova. c) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih ukupnih troskova. kriva tro kova za poslovnu politiku preduze a je takva da ukazuje na na tri vrlo va ne ta ke: a) teme krive grani nih tro kova. Takav kriterijum optimalnog nivoa proizvodnje odgovara zahtevima optimalnog optimuma u ekonomskom smislu.Kada je re o va nosti kratkoro nih tro kova. kori enja raspolo ivihresursa u tehni kom smislu koji nije u obavezi da se poklopi sa kriterijumom 19 .

a time i ve e tro kove). Kada je obim proizvodnje jednak nuli. Ukupni tro ak predstavlja ukupnost stalnih (fiksnih) i promenljivih (varijabilnih) tro kova. prose ni i grani ni tro kovi U teoriji tro kova grani ni tro kovi slu e za odre ivanje najekonomi nije proizvodnje. cena resursa i tehnologije. stalnog i promenjivog tro ka 20 . Slika 3 Grafi ki prikaz kriva ukupnog. Ukupni tro kovi zavise od obima proizvodnje (ve i obim zna i ve u potro nju resursa. ukupni tro kovi su jednaki stalnim (fiksnim) tro kovima. Proizvo a mo e izra unavati ukupne tro kove za razli ite obime proizvodnje ako ima podatke o cenama resursa koje koristi. kombinovanje faktora u cilju minimiziranja tro kova. a stalne tro kove mora pokrivati i kada ne proizvodi. grani ni tro kovi mogu biti samo varijabilni tro kovi. kao i podatke o fizi kim odnosima proizvoda i resursa. imaju i u vidu seriju mogu ih kapaciteta proizvodnje. nema promenjljivih (varijabilnih) tro kova. to prakti no zna i neizmenjene koli ine fiksnog faktora i fiksnih tro kova.VI Ukupni. Mo emo ih definisati i kao prose ni tro kovi proizvoda izme u dva sukcesivna stepena zaposlenosti Kako se polazi od predpostavke da su fiksni tro kovi apsolutno fiksnog karaktera. Kada preduze e ni ta ne proizvodi. Grani ni tro kovi su dodatni tro kovi za novoproizvedenu koli inu proizvoda. kapaciteta za odre ivanje optimuma u kombinaciji faktora za optimizaciju finansijskog rezultata.

(slika 3. Kriva fiksnog tro ka ni a je od krive ukupnog tro ka upravo za iznos varijabilnog tro ka.). grani ni tro kovi pokazuju porast ukupnih tro kova nastalih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda. Jednostavnije re eno. Izra unavaju se deljenjem ukupnog tro ka s promenom proizvedene koli ine.1 1 MC = ¨TC/¨Q 21 . Slika 4 Funkcija prose nih tro kova Grani ni tro kovi (nazivaju se i inkrementalnim) nastaju pri promeni nivoa proizvodnje. zato to je prose ni stalni tro ak sve manji i te i nuli. Razlika izme u krive prose nog ukupnog tro ka i prose nog stalnog (fiksnog) tro ka predstavlja veli inu prose nog varijabilnog tro ka na odre enom nivou obima proizvodnje. a izra unavaju se kao razlika dodatnih tro kova zbog pove anja stepena iskori enosti proizvodnog kapaciteta po jedinici proizvoda. Kako se proizvodnja pove ava prose ni ukupni tro ak je sve bli i prose nom promenjivom (varijabilnom) tro ku.Razliku izme u krive ukupnog tro ka i vodoravnog pravca fiksnog tro ka ini varijabilni tro ak. Prose ni ukupni tro ak (ATC) se mo e utvrditi ukoliko se saberu kriva prose nog stalnog (fiksnog) tro ka (AFC) i kriva prose nog varijabilnog tro ka (AVC).

prose nih fiksnih i prose nih ukupnih tro kova Na niskom nivou obima proizvodnje (u zoni degresije) grani ni tro kovi imaju opadaju e kretanje. prose nih varijabilnih. 22 .Slika 5 Pore enje prose nih tro kova i grani nog tro ka Slika 6: Kretanje grani nih. dok na visokom nivou obima proizvodnje (u zoni progresije) grani ni tro kovi imaju rastu e kretanje. Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka (slika 5) prikazuje kako kriva grani nog tro ka uvek se e krivu prose nog tro ka u najni oj ta ki.

to zna i da grani ni tro ak dodatnih jedinica koli ine proizvoda mora biti ni i od prose nog tro ka. posebno kapital. Na isti na in.Slika 7 Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka Ako prose ni tro ak opada. zato to je grani ni tro ak dodatnih jedinica vi i od prose nog tro ka. kako u kratkom. tako i u dugom roku. Kratkoro ni grani ni tro kovi su pove anja tro kova koja su rezultat pove anja proizvodnje. 23 . Dugoro ni grani ni tro kovi su promene tro kova koje su rezultat promene nivoa proizvodnje. ako prose ni tro ak raste. dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema dole. dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema gore. kada se svi resursi koje preduze e koristi. mogu menjati. Grani ni tro kovi su korisni pri odre ivanju optimalne veli ine obima proizvodnje. kada svi resursi koje preduze e koristi nisu promenjljivi.

gubitak e se pored sume fiksnih tro kova biti uve an i za iznos nepokrivenih varijabilnih tro kova. to se ti e obima proizvodnje. Grani ni tro kovi u savremenoj praksi s uspehom su kori eni: : [2] 1. ako su vi i od prose nih varijabilnih tro kova. jer determini u maksimalni dobitak ili minimalni gubitak. u preduze u se mora obezbediti reprodukcija svih proizvodnih faktora ± varijabilnih i fiksnih. u kratkom roku. Radi minimiziranja gubitka. Za odlu ivanje u vezi s promenom organizacije (uvo enje nove smene) Stimulisanje potro nje i pove anje obima proizvodnje Kada se posmatra na dugi rok. pod uslovom da u takvim slu ajevima mora realizacijom da podmiri bar iznos ukupnih varijabilnih tro kova. Me utim. Za odlu ivanje u vezi sa proizvodnjom ili nabavkom delova ili proizvoda 4. mogu nadoknaditi u nekom drugom kratkom periodu. grani ni tro kovi mogu se koristiti kao veoma pogodan instrument. 24 . preduze e mo e da prodaje svoje proizvode i ispod cene ko tanja. Kada preduze e obustavi svaku proizvodnju. gubitak je jednak sumi ukupnih fiksnih tro kova. preduze e mora nastojati svojom realizacijom i prihodima da obezbedi pokrivanje svih tro kova ± varijabilnih i fiksnih. Tek ako su prodajne cene odrenene na nivou ispod prose nih varijabilnih tro kova. Radi stimulisanja potro nje i pove anja obima proizvodnje 2. da ako je prodajna cena na nivou prose nih varijabilnih tro kova. to zna i. Pri tome se ima na umu mogu nost da se nepodmireni fiksni tro kovi u jednom periodu. celokupna suma fiksnih tro kova za njega predstavlja gubitak.VII Grani ni tro kovi i poslovna politika Grani ni su tro kovi nesumljivo klju na komponeneta teorije tro kova. onda se mo e pove anom prodajom obezbediti pokrivanje i ve eg dela fiksnih tro kova. Ako je prodajna cena iznad prose nih varijabilnih tro kova. U dugom roku. Radi diferenciranja cena i dampinga 3. Pri tome svakako treba voditi ra una da grani ni tro kovi mogu biti povoljni kao determinanta prodajnih cena. tako da preduze e svojom realizacijom ne uspeva da podmiri iznos ukupnih varijabilnih tro kova.

25 . treba imati na umu I druge faktore. iskustvo u odre enoj delatnosti. S druge strane. da li potrebe pove anja obima proizvodnje zadovoljiti postoje om organizacijom. Normalno je o ekivati da e se preduze e radije odlu iti za nabavku jednog dela proizvoda i sl. Odluke u vezi sa promenom organizacije (uvo enje nove smene) U slu aju promene organizacije u smislu pove anja smena.Odluke u vezi sa nabavkom ili proizvodnjom Dodatni varijabilni odnosno grani ni tro kovi. ponekad se koriste kao osnova u analiti kim procenama o tome da li je povoljnije da preduze e odreñene delove. kad se menja ne samo iznos varijabilnih tro kova ve i iznos fiksnih tro kova. zbog toga to se skuplje pla a (obi no 50% vi e). Pri donosenju odluka u vezi s tim. ime se ukupni tro kovi proizvodnje odre enog dela ili poluproizvoda uporeñuju sa nabavnom cenom tog dela ili poluproizvoda. mogu nost snabdevanja materijalom i sl. ali e se pove ati dopunski fiksni tro kovi kojih ne bi bilo pri zadr avanju postoje e organizacije. prekovremeni rad povla i progresiju tro kova. Ne treba ispu tati ni iz vida ni tzv. uvanja i sl. prilikom dono enja odluke o proizvodnji. ili uvoñenjem nove smene. Odluka o nabavci ili proizvodnji ne mo e se donositi jedino na bazi direktnih tro kova. manja produktivnosti i sli no. eventualni prihod koji bi preduze e moglo ostvariti kad bi sredstva anga ovana umesto za proizvodnju eventualno upotrebio u nekom drugom poduhvatu. poluproizvode ili gotove proizvode nabavlja ili proizvodi. npr. time to bi se dodatni obim proizvodnje obezbedio prekovremenim radom. Sve to treba obuhvatiti prilikom dono enja odluka u vezi sa nabavkom ili prodajom. nesta e prekovremeni rad. uvoñenje nove smene nu no stvara ceo kompleks dopunskih tro kova tro kova fiksnog karaktera ± rukovodilac smene. Pri uvo enju nove smene. bitno je razgrani iti da li fiksni tro kovi koji bi bili ukalkulisani u vezi s odlukom o proizvodnji postoje i bez obzira da li se taj deo proizvodi. Takoñe. tro kovi odr avanja. veoma esto se mo e desiti da sopstvena proizvodnja ima prednost u odnosu na nabavku. tj. Jer. zatim se takvim radom mo e o ekivati manja ekonomi nosti zbog mogu nosti ve eg rastura. Kao to je poznato. ako je nabavka ekonomi nija od proizvodnje i obrnuto. ³tro kove oportuniteta´. ± vezani za novu smenu. preduze a se esto nalaze pred dilemom.

Ta ka presecanja krivih TU1 i TU2 ozna ava iznos jednakih tro kova pri proizvodnji od 45 jedinica nove i stare organizacije. Ta ka presecanja (45 jedinica) pokazuje jednakost tro kova Slika pokazuje da je u po etnim stepenima zaposlenosti ekonomi niji prekovremeni rad. odnosno plasman ve e koli ine proizvoda. uporediv i obe varijante. a po ev od narednog stepena zaposlenosti. dok se vi i nivo organizacije isplati ako se obezbedi odgovaraju i volumen proizvodnje. ekonomi nija e biti proizvodnja uvedenom novom smenom. u slu aju manjeg obima valja uvesti prekovremen rad. Zaklju ak je da.Slika 6: Kretanje ukupnih tro kova pri obavljanju proizvodnje prekovremenim radom (TU1) i pri obavljanju proizvodnje novom smenom (TU2). to se ukupnih tro kova ti e proizvodnja e jednako ko tati. Na stepenu zaposlenosti kojim se proizvodi 45 jedinica. 26 .

VIII Funkcije tro kova Funkcija tro kova je matemati ki izraz odnosa izme u tro kova i obima proizvodnje. Odre ivanje oblika krive tro kova omogu uju empirijske studije tro kova na temelju statisti kih i ra unovodstvenih podataka. Za svaku se fazu procenjuju koli ine proizvodnih faktora i kona no se ra unaju tro kovi svake faze na osnoviu preovladavaju ih cena faktora. Ukupni tro ak odre ene metode proizvodnje predstavlja sumu tro kova razli itih faza. Tako e je potrebno prikupiti podatke koji su povezani s planiranom kapitalnom opremom. Dva su najpoznatija metodolo ka postupka: in enjerski i ra unovodstveni. Podaci vremenskog trenutka pru aju informacije o koli inama utro enih resursa. Svrha funkcija tro kova je istra ivanje kratkoro nog i dugoro nog pona anja razli itih tro kova. In enjerski se tro kovi izvode iz in enjerskih proizvodnih funkcija. Nadalje. tro kova. koli ini proizvoda i ostalim relevantnim veli inama preduze a u odre enom vremenskom trenutku. 27 . cena itd. Svaka proizvodna metoda se deli na produktivnosti koje odgovaraju razli itim fizi ko-tehni kim fazama proizvodnje pojedine robe.) preduze a u vremenu.Funkcije tro kova se mogu predstaviti nizom jedna ina poput linearne. Uobi ajeno je njihovo izra unavanje na godi njem nivou. i to su prete no fiksni tro kovi. Na taj na in se dolazi do procene tro kova kapitalnih resursa u proizvodnji. kvadratne i kubne. potrebno je pribaviti procene varijabilnih tro kova proizvodnje. Mogu biti kratkoro ne i dugoro ne u zavisnosti od toga da li upotrebljavamo podatke za preduze a u nekoj industriji u odre enom trenutku ili podatke za celu industriju za neki period. Podaci vremenske serije sadr e opa anja o razli itim veli inama (proizvodnje. tro kovima. U toj funkciji osnovna pretpostavka je da su prose ni promenjivi tro ak i grani ni tro ak konstantni na svim nivoima proizvodnje. Statisti ke studije tro kova sadr e primenu regresione analize na podatke vremenske serije ili vremenskog trenutka. Postupak koji se primenjuje u statisti kim studijama tro kova sastoji se u tome da se nakon prikupljanja podataka na temelju uo enih kretanja tro kova i proizvoda najpre primeni linearna funkcija.

ime se sni avaju prose ni tro kovi i pove ava profitabilnost preduze a. Podaci su ra unovodstveni. nedostacima samih podataka i pretpostavkama od kojih te studije polaze. Na osnovu poznavanja funkcija tro kova preduze a mogu zna ajno uticati na pove anje svog tr i nog udela. preduze e e investirati na drugim tr i tima. Tro kovi su zna ajni i za politiku rasta preduze a. zato ih mora kontinuirano kontrolisati i eliminisati one koji ne doprinose stvaranju vrednosti. a time i pove anje ukupnog obima proizvodnje. Uz datu veli inu tr i ta i dugoro nu krivu tro kova u obliku slova L preduze e koje je iscrpilo raspolo ive ekonomije obima mo e se dalje iriti na istom tr i tu samo izgradnjom novog kapaciteta. Predvi anja su podloga za odre ivanje cena proizvoda i usluga na osnovu o ekivanih tro kova. Ni e cene omogu uju pove anje udela preduze a na tr i tu. Tro kovi su tako e i najva nija odrednica visine zapreka ulasku u mnoge grane djelatnosti. Takve se zapreke mogu nadvladati jedino velikim ulaganjima u istra ivanje i razvoj. a to zna i da ne uklju uju oportunitetne tro kove. Na osnovu predvi anja tro kova mogu se definisati realni ciljevi sni enja tro kova. jer odre uju smer rasta. Ako ima krivu u obliku slova U i ako tr i te pokazuje stagnaciju. Osnovni dugoro ni cilj preduze a je da postane ponu a s najni im tro kovima. 28 .Statisti ke studije nailaze na brojne kritike koje se temelje na problemima interpretacije podataka. ogla avanje i prodajne aktivnosti.

29 . Zato smo do li do zaklju ka da ona preduze a koja neracionalno koriste raspolo ive resurse i imaju velike tro kove.Zaklju ak Osnovni cilj svake poslovne aktivnosti u ekonomskom preduzetni tvu je ostvarenje vi ka prihoda u odnosu na tro kove. nisu efikasna u ostvarivanju ciljeva-nisu profitabilna i ne egzistiraju dugo vremena. Ve i tro kovi zna e da proizvedena roba ne e biti pristupa na na tr i tu. Zato analiza tro kova predstavlja va an faktor u ivotu poslovanja svakog preduze a. Zato je logi no da su sve operacije u preduze u usmerene ka ostvarivanju proizvodnje ili drugog poslovnog zadatka uz to manje tro kove. odnosno povoljnu razliku izme u inputa i outputa. iz ega proizlazi da preduze e ne e ostvariti odgovaraju i profit.

prof. prof.Literatura: [1] ³Menad ment tro kova ± strategijski okvir´. dr Bojan Ili [4] ³Ekonomika preduze a´ prof. dr Vesna Mili evi [2] ³Tro kovi u poslovnom odlu ivanju´. dr Bojan Ili . prof. dr Vesna Mili evi . prof. dr Blagoje Paunovi 30 . prof. dr Slobodan Markovski [3] ³Ekonomika poslovanja´.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful

Master Your Semester with Scribd & The New York Times

Special offer: Get 4 months of Scribd and The New York Times for just $1.87 per week!

Master Your Semester with a Special Offer from Scribd & The New York Times