You are on page 1of 6

MILICA BAUM

POREKLO I RAD MAJSTORA RADULA


LES ORIGINES ET L'OEUVRE DU M A I T R E RADUL

Skoro mitska linost, majstor Radul, spominje se kao zoograf u dosta kratkom periodu u XVII vijeku od 1671 do 1677 godine. Ni pre ni posle toga o njemu nemamo nikakvih podataka. Najsta rije njegovo delo (nama za sada poznato) je ikona sv. Dorda sa 14 scena iz ivota svetiteljova iz ma nastira Morae. To delo je datirano sa 1671 godi nom. 1 1673 godine Radul se spominjao kao ivopisac crkve sv. Jovana Pretee u selu Crklolezu. Za istu godinu mu se pripisuje rad na ivotopisu u crkvi sv. Nikole u manastiru Pei. 2 1674 godine radi ikonu svetih Vraa Kuzmana i Damjana u manastiru Pei. 3 1677 godine ikonopie ikonu sv. Nikole sa sce nama iz ivota svetiteljeva za manastir Nikoljac. 4 To su, uglavnom, njegova datirana djela. Osim toga Radulu se pripisuju ikona Bogorodice u Pei, ikonostas iz crkve sv. Nikole u Pei, tri ikone sa dva lica iz Muzeja stare crkve u Sarajevu (obraene u ovom lanku), male ikone velikih praznika na ikonostasu u crkvi sv. Arhanela u Sarajevu nastao, izgleda, 1674 godine. 5 Meutim linost zoografa Radula nije vezana samo za njega kao slikara ve i kao pisca. U manastiru Dobrilovini prilikom popisa stvari, spominje se Radul pisac.6 Oigledno je da je Radul bio veoma cenjen ne samo sa svojih umetnikih sposobnosti ve i sa svoje pismenosti. Ali ko je linost Radula i odakle je poreklom najzad, zato su njegove sposob nosti u ovom kratkom periodu od svega nekoliko
Zapisi i natpisi, knj. I. br. 1659 (irilicom). VI. orovi, Prilozi za nau staru knjievnost i histo riju Zbornik za istoriju June Srbije i susednih oblasti, VI. Petkovi, Prilozi VII, 1927 g., str. 224225 (irilicom). R. Ljubinkovi Stvaranje zografa Radula, Nae sta rine, knj. I., (latinicom). 3 L. Mirkovi, Crkvene starine, str. 127. Godinjak muzeja June Srbije, knj. II., str. 125, sl. 33 (irilicom). 4 Lj. Stojanovi, Zapisi i natpisi, br. 5702 (irilicom). 5 VI. Skari, Srpski pravoslavni narod i crkva u Sara jevu u 17 i 18 veku, Sarajevo, 1926 g., str. 134 (irilicom). H. Ljubinkovi, Stvaranje zografa Radula, Nae Stari ne, knj. I. str. 123131 (latinicom). 6 VI. orovi, Manastir Dobrilovina, Godinjica Nikole upia, knj. XIII, 1934 g., str. 1712 (irilicom).
2 1

godina tako mnogo traene, a posle toga njegovo se ime gubi? Postoje indicije po kojima bi se linost zoografa Radula mogla vezati za istaknutu, pobonu i bogatu porodicu iz XVII veka porodicu Humkovi iz Sarajeva: Najstariji poznati lanovi ove porodice su Tadija i Radul, koji se prvi put spominju 1648 go dine. 7 Skari misli da su oni umrli ve oko 1650 godine. Meutim, postoji zapis da njihovi sinovi Gavrilo i Vukovoj i ki Mara prilau sarajevskoj crkvi kadionicu 1684 godine za pokoj due rodi telja Tadije i Radula. 8 Ne moe se verovati da su oni umrli oko 1650 godine, a da im deca tek po sle 30 godina prilau kadionicu za pokoj due. Pre e biti da su umrli oko 1684 godine, a to se ne spominju u sarajevskim crkvenim belekama mo da je razlog to oni lino tada nisu imali neke specijalne povezanosti sa sarajevskom crkvom, ve su se (kao i ostali graani, to nije bilo nita iz nimno u to doba) odlikovali samo svojom bogobojaljivou. Najzad, oni su bili skorodoavi u Sarajevo (oko 1645 g)9 pa nisu ni mogli odmah biti meu prvima. No, sudei po njihovom po tomstvu vidi se da su svi bili vrlo odani crkvi i veri, i da je itavo potomstvo skoro do polovice XVIII veka aktivno uestvovalo u ivotu i radu crkve. Njihovi sinovi Gavrilo i Vukovoj odlaze u Jerusalim na hodoae, a Tadijina ki Mara po sveuje se kaluerskom ivotu. 10 Vlado Skari istie da su u XVII veku kalueri uivali veliki ugled u Sarajevu, pa su se esto i muki i enski lanovi uglednih sarajevskih po rodica posveivali kaluerskom ivotu. Kalueri iz raznih manastira: Pive, Rae, Mileeva, Banje, Morae i dr. esto su dolazili u Sarajevo, bilo kao gosti na nekoliko dana, bilo da obavljaju svetenike dunosti. 11
7 Zapisi i natpisi, br. 1459, knj. I (irilicom). VI. Skari, o. c. str. 58 (irilicom). 8 Zapisi i natpisi, br. 1930 (irilicom). 9 Vl. Skari, o. c. str. 58 (irilicom). 10 Vl. Skari, o. c. str. 60 (irilicom). Zapisi i nat pisi, knj. I, br. 621, 1573 (irilicom). 11 Vl. Skari, o. c. str. 106107 (irilicom).

245

Sl. 1

Zar ne postoji verovatnost da je Radul Humkovi na izvestan nain svoj ivot podredio crkvi bilo kao kaluer ili jo verovatnije kao svetenik, a moda samo kao zoograf i pisac? Bez sumnje e se naknadnim pregledom starog crkvenog arhiva nai dokazni materijal za ovu hipotezu. Radivoje Ljubinkovi povezuje rad zoografa tesno za patrijarha Maksima. 12 Ako se prati rad ovoga majstora, zapaa se da je njegova aktiv nost zaista vezana za godine aktivnosti patrijarha Maksima. 13 Godine 1673 patrijarh Maksim se po vlai iz aktivnog ivota, a intenzivni rad majstora Radula trajao je, sudei prema datiranim delima, jo godinu dana iza toga. To su verovatno bili za poeti ili ugovoreni poslovi koje je Radul morao da zavri. Posle toga vremena on radi (1677 go dine) samo jednu ikonu za manastir Nikoljac i otada ga vie ne sreemo, bar ne dela sa njegovim potpisom. Meutim, i rad drugih lanova porodice Humkovi moe se vezati za godine aktivnosti pa trijarha Maksima. Hadi Gavro Humkovi bio je jedan od najbliih saradnika patrijarha Maksima za vreme njegovog boravka u Sarajevu. U vreme
R. Ljubinkovi, o. c. str. (latinicom). 13 St. Stanojevi, Narodna enciklopedija, pod M a k s i m S k o p l j a n a c , knj. II, str. 652 (irilicom).
12

aktivnosti patrijarha Maksima pada i najvea aktivnost u crkvenim poslovima i najvei ugled Hadi Gavre Humkovia, Osim toga njegova majka Mara i njegova sestra Mara posveuju se kaluer skom ivotu. Meutim, poslednje dve decenije XVII veka (upravo posle smrti patrijarha Mak sima) porodica Humkovi poinje siromaiti i uloga njihovih lanova u crkvenom ivotu postaje samo poasna i prestaje da se istie svojim brojnim i bo 14 gatim poklonima crkvi. Zato se ime Radula Humkovia ne spominje u zapisima u crkvenom arhivu? Poznato je da je ova porodica bila bogobojaljiva i izgleda prosveenija nego ostale porodice u to doba (ini se da su imali i svoju zbirku crkvenih knjiga od kojih su 15 neke ak poklanjali manastirima i crkvama). Bez preterivanja se moe pretpostaviti da se Radul, s obzirom na svoju odanost crkvi i verovatno poznavanje crkvene nauke, rano posvetio svetenikom pozivu, pa iz tih razloga, verovatno, mali, ivio u Sarajevu. Od 70-ih godina XVII veka, kada ga sreemo kao umetnika, iveo je po raznim ma nastirima gde se uglavnom bavio svojim umetnikim zanatom, a izgleda da se najdue zadravao u Pei i Morai. Njegova slikarska delatnost pada u doba aktivnosti patrijarha Maksima u Pei i doba najveeg ugleda njegove porodice u Sarajevu. Otkuda ba da Sarajlije pozovu Radula da im ikonopie ikone velikih praznika za ikonostas i da radi ikone za pravoslavne vernike u Sarajevu? Bilo je jo slikara veoma vetih svom zanatu koji bi mogli ikonopisati te ikone za ikonostas ove, u to doba veoma poznate, crkve! Poznato je da je crkva obnovljena i ikonostas slikan velikim tru dom i prilozima Hadi Gavre Humkovia. 1 6 Ra zumljivo je onda da je dar praznikih ikona za ikonostas poverio svom stricu Radulu, ije je umetnike sposobnosti cenio i patrijarh Maksim i ugled ne Sarajlije. No, zasada su to samo hipoteze, ali e se moda, uskoro doi i do konstruktivnih dokaza. Petar Momirovi, kustos Muzeja stare pravoslavne crkve u Sarajevu, sprema se na ponovno prouavanje arhiva stare pravoslavne crkve i tada e, nadamo se, ova hipoteza biti ili potvrena ili odbaena.

Spomenuli smo da je ikonice na predeli ikono stasa u staroj crkvi u Sarajevu verovatno radio Radul. Osim toga u Muzeju stare pravoslavne crkve u Sarajevu nalaze se tri ikone veliine 18X 24X1,5 cm raene na mekom drvetu na gipsiranoj podlozi, koje se mogu pripisati radu morako-pekog slikara Radula iz druge polovine XVII veka. No, ini se, da su ove tri ikone po svojoj jedno stavnosti najblie pekom ivopisu u crkvi sv. Ni kole, ali su one raene sa vie likovnog oseanja.
Vl. Skari, o. Vl. Skari, o. (ir.). Kod Plevalja 16 Vl. Skari, o.
15 14

c, str. 5960 (irilicom). c, str. 59. Zapisi i natpisi br. 1459 postoje dva takva podatka. c, str. 143 (irilicom).

246

Karakteristino za sve tri ikone je veoma iv kolorit koji je meusobno harmonian. Glave su obraene sa dosta panje, spretnosti i znanja, dok su tela, ruke i noge shematini. Materijalnost odee je zapostavljena i ona deluje kao monohromo bojena ploha. Uzdune prave linije zamjenjuju nabore na odelu. Sve figure su iste visine. Jedini ukrasni detalj na odei je zlatom jednostavno rafirana dosta iroka bordura po rubu donje haljine i ua ista bordura oko vrata. Svi ogrtai se kopa ju agrafom. Na svetrima ikonama osnova je dole maslinasto zelena, a gore zlatna. Ikone su dosta oteene crvotoinom, a na nekima je mestimino i drvo popucalo. Na ikoni (sl. 1 i 2) na obe strane su prikazane po tri figure svetitelja. Na slici 1. svim svetitelji ma su oteene glave. Ipak se vidi (po jednom ostatku duge sede brade) da je prvi svetitelj sta rac; za drugog se uopte ne zna, a trei je mladi jer je naslikan bez brade (od glave mu se vidi do nji dio lica). Prvi svetitelj je obuen u sveteniko odelo u tamnocrveni felon ispod koga ima plavi stihar i zlatni epitrahilj. Ruke su savijene u laktu i dig nute u visinu grudi. Desna ruka je spremljena na blagoslov, a leva je u znaku umirivanja. Do ovog svetitelja je drugi, obuen u plavu monaku mantiju koja se kopa pod bradom (verovatno) agraforn a ispod mantije ima karmin monaki hiton. U rukama dri trostruki krst, to je odlika shimnika. Trei svetitelj, je obuen u plavu monaku mantiju sa zlatnim rubom oko vrata i agraforn koja se kopa na ramenu. Ispod mantije ima monaki hiton neodreene boje sa zlatnom bordurom na porubu. I on u rukama dri trostru ki krst. Na drugoj strani ove ikone naslikana se dva svetitelja i jedna svetitelj ka u sredini (sl. 2). Prvi svetitelj je starac sa prosedom dugom trouglastom bradom. Obuen je u odelo velikoshimnika beli kukulj sa zlatnom bordurom okolo i irom bordu rom oko vrata, koji se kopa pod bradom. Ispod kukulj a nosi rasu pripasanu u struku i analav ze lene boje ukraen zlatom. Ispod rase ima dugi mo naki hiton plave boje sa zlatnom irokom bordu rom po porubu. Lice ovog velikoshimnika je pot puno oteeno. Do njega stoji mlada svetitelj ka u maforiju (?) jasno crvene boje i stiharu neodree ne boje. U njenom stavu ima izvesne bojaljivosti. Telom je okrenuta polulevo, a glavom poludesno. Desna joj je ruka naslonjena na grudi, a leva se ne vidi. Od glave joj se vidi samo leva strana lica i vrat. Levo od njene glave nalazi se signatura, ali je tako oteena da se ne moe itati. Trea figura je svetitelj obuen u apostolsko odelo. Njegov lik se neodreeno vidi, a obuen je u plavi himatijon koji je pripasan irokim plavim pojasom i pada u gustim naborima. Ispod njega nosi ruiasti hiton sa zlatnom bordurom oko desnog ramena. Njegova leva ruka se ne vidi, a desna je spremljena na bla

goslov. Noge su mu bose u laganim sandalicama od opute. Stopala su anatomski dosta tano obra ena. Sa obe strane njegove glave ispisana je sig natura. Jedan deo signature moe se nejasno pro itati kao a drugi deo je iilio. Nimbovi na obema stranama ove ikone su uglavnom uniteni. Ikona je uzdu pukla, zlato sa pozadine je dosta otpalo, a boje su uglavnom lepo sauvane. Ikonografska jednostavnost i veoma uproen nain slikarskog izraavanja u oprenosti su sa fino, produhovljeno i studiozno obraenim likovi ma svakog pojedinog svetitelja. Ova tenja za neuoptavanje likova pokazuje majstora sa bogatim iskustvom u svom radu. Odelo, ruke i noge maj stor smatra samo neophodnim detaljima, preko ko jih lako prelazi, ne pridajui im veliku vanost pri obradi. On tu potpuno zapostavlja plastinost, anatomsku istinu, materijalnost. No, pri obradi li kova on pokazuje svoj talenat i svoje znanje. Do najsitnijih detalja tei da lice bude plastino, da ivi i die. To se najbolje vidi na drugoj ikoni (sl. 3 i 4) iste veliine kao i prva sa svim istim odlika ma, a svakako je i nastala u isto vreme. Na njoj

Sl. 2

247

su prikazani na jednoj strani tri (sl. 3), a na dru goj dva svetitelja (sl. 4). Na sl. 3 vide se tri svetitelja starca sa dugim sedim bradama. Sve tri figure su u celosti sauva ne, tako da se moe detaljno videti obrada lica, senenje, doba starosti. Ovaj majstor najjae sen enje daje na jagodicama (obrazima) i po elu, u emu ima logike jer su zaista ti delovi lica najvie izloeni svetlosti. Sva tri svetitelja su velikoshimnici. Iznad glave prvog svetitelja ima tragova signa ture ispisane u etiri reda, ali je na tom mestu ikona dosta prljava, pa se ne moe proitati. Osim toga, naknadno je dodat metalni nimb koji svojom irinom zaklanja jedan deo signature. Ovaj svetitelj je obuen u monaku mantiju tamno crvene boje. Ispod nje nosi tamno zeleni analav, ukraen zlatom. Donja haljina monaki hiton je oker. Noge svetitelja se ne vide. Ruke ima savijene u laktu; desna je spremljena za bla goslov,, a leva je u znaku umirivanja. Lice ovog velikoshimnika je raeno vrlo pedantno i detaljno skoro tehnikom minijature: dugo trouglasto lice sa visokim elom i dubokim senenjem oko oiju, to im daje smireni izraz, prav nos, ispod koga su sedi brkovi, i brada daju celinu smirenosti i pre danosti ovog velikoshimnika koji je prema gleda ocu okrenut en face. Sva tri lika na ovoj ikoni su obraena na isti nain sa istom tehnikom minijature, svi deluju smireno i predano, ali se ipak meu sobom razli kuju. Drugi svetitelj je obuen u oker monaku man tiju i oker monaki hiton, a preko njega nosi tam no zeleni analav ukraen zlatom. Leva ruka mu se ne vidi, a desna je spremljena na blagoslov. Iznad njegove glave naziru se tragovi, sada ve iezle, signature. Trei velikoshimnik nosi tamno crvenu mona ku mantiju i oker monaki hiton. Na grudima ima tamno zeleni analav, a na glavi monaku kukuljicu tamno zelene boje opervaenu zlatnim uzanim porubom. Leva ruka mu se ne vidi ispod mantije,, a desnu ima spremljenu na blagoslov. Noge se ne vide. Brada ovog svetitelja je u zelenom tonu, razdeljena na sredini i oeljana kao dve vitice. De sno od zlatnog nimba ovog svetitelja ostao je jedan trag signature, ali je na tom mestu drvo oteeno, a s njime i signatura. Interesantno je da majstor inkarnat ove tro jice monaha daje u sivo zelenom tonu bez imalo rumenila i sa jako upalim obrazima, ime svakako eli da potencira njihov nain ivota, njihovo odri canje od ovozemaljskih uivanja. Na drugoj strani ove ikone (sl. 4) naslikana su dva svetitelja, izgleda, oba mlada. Glava prvog svetitelja je sasvim unitena (otpala je i podloga od gipsa). On je obuen u mantiju kobalt boje, koja

Slika 3 i sl. 4

se kopa pod bradom agrafom, a oko vrata ima i roku borduru. Ispod mantije nosi oker monaki hiton. Donji deo hitona je oteen. Leva ruka se ispod mantije ne vidi, a desna je savijena u laktu i dignuta u visinu grudi sa dlanom okrenutim pre ma gledaocu u znaku umirivanja. Drugi svetitelj je mladi ovek sveijeg izgleda. On ima kratku smeu bradu i smee kose nasli kane kao kompaktna masa. Oko glave ima urezani zlatni nimb, i nema nikakvih tragova signature, koja je verovatno stradala zajedno sa dobrim delom zlatne pozadine ikone. Svetitelj je obuen kao maloshimnik u monaku haljinu karmin crvene boje sa zlatnom bordurom oko vrata koja se pod bradom kopa zlatnom agrafom. Ispod mantije nosi maslinasto zeleni hiton pripasan u struku sa i rokim zlatom rafiranim porubom po dnu. Vidi mu se samo leva noga u sandali od zlatnih kajieva. Desna noga je oteena kao i veliki deo maslinaste pozadine ikone. Ovaj maloshimnik u ru kama nosi trostruki krst. Interesantno da majstor ujednaenim kolori tom daje inkarnat na figuri. Na sl. 3 videli smo da su svi vidljivi delovi koe na figurama dati u sivozelenom tonu. Meutim, na sl. 4 inkarnat je, verovatno zato to je svetitelj mladi, neto sveiji. Naime, dat je u oker tonu sa crvenim akcentom na usnama. Ikona je sa obe strane crvotona, a na tri ugla je drvo oteeno. Na treoj ikoni od istog majstora je naslikano, na jednoj strani, jedan svetitelj i jedna svetitelj ka, a na drugoj, pet svetitelja (sl. 5 i 6). Na sl. 5 prikazan je svetitelj sa sedim kosama i sedom dugom kovrdavom bradom. On je obu en kao prvosvetenik. Levo i desno od njegove glave vide se signature izgleda osveeni. Prvi deo se sigurno ita, a drugi se samo na sluuje. Svetitelj je obuen u felon tamno crvene boje preko koga nosi trava zeleni omofor sa zlat nim krstovima na ramenima i grudima. Ispod felona ima epitrahij (boja se ne vidi jer je ikona pr ljava), a donja haljina stihar je ruiaste boje. Noge svetitelja se ne vide. U levoj ruci svetitelj dri evanelje sa zlatnim koricama, a desnu ruku ima spremljenu na blagoslov. Do sv. Save Osveenog stoji enska figura u monakoj odei. Njena glava je oteena, ali se vidi signatura: po svojoj prilici Varvara Muenica (tj. Velikomuenica Varvara). Ona je obuena u monaki ogrta gornju haljinu tamno crvene boje ukraenu zlatnom bordurom oko vrata, a kopa se agrafom. Donja haljina je maslinasto zelene boje sa zlatom rafi ranim porubom pridnu. U rukama dri dvostruki krst. Po duini figure sv. Varvare ikona je pukla, tako da je i figura dosta oteena. I ova ikona je dosta crvotona, a zlatna podloga je mestimino popucala (po rubu ikone i podklobuila).
Sl. 6 Sl. 5

Na drugoj strani ikone (sl. 6) prikazano je pet svetitelja maloshimnika u stojeem stavu. Pr voj trojici (s leva na desno) glave su potpuno stra dale, a drugoj dvojici su samo delimino oteene. Prvi svetitelj je starac sa dugom sedom bra dom koja se delimino vidi, a ostala etvorica su mladi ljudi. Nije sauvana nijedna signatura. Svetitelj starac je obuen u tamno crvenu mo naku mantiju sa zlatnim rubom po ivici i zlatnom irokom bordurom oko vrata. Ispod mantije nosi monaki hiton tamno zelene boje, pripasan u stru ku sa irokim zlatom rafiranim porubom podnu. Na shematiki crtanim nogama nosi sandale od zlatnih kajieva visoko isprepletenim. Leva ruka mu se ne vidi ispod mantije, a desnu ima savijenu u laktu i prislonjenu na grudi. Duinom figure ovog monaha ikona je pukla. Svetitelj do ovog je obuen u oker monaku mantiju i otvoreno crveni monaki hiton. Svetitelj ispred ovog je obuen u tamno zelenu monaku haljinu i oker monaki hiton. Leva ruka mu se ne vidi, a desnu ima spremljenu na blagoslov. etvrti svetitelj je mlad ovek oker smeeg inkarnata sa rumenilom na usnama. Obuen je u jasno crvenu monaku mantiju i isti monaki hiton pripasan u struku. Peti svetitelj je obuen u oker monaku mantiju i tamno zeleni monaki hiton pripasan u struku. On je takoer mladi ovek sa inkarnatom u oker smeem tonu. Svi svetitelji imaju na isti nain ukraene odee, tj. sa irokom bordurom oko vrata na mantija ma, koje se pod bradom kopaju agrafom. Osim

toga koji I lo i loga.

svi imaju iste sandale od zlatnih kajieva su visoko isprepleteni. ova ikona je crvotona, a u donjem delu, oko iznad glave svetitelja, otpala je gipsana pod *

Karakteristino je na koji nain majstor Radul slika ruke i noge. Ruke su sve bez prave anatom ske istine. Dugi prsti bez zglobova naslikani su uvek na isti nain i u istom stavu. Noge su jo vie shematizovane; one nemaju ni prstiju ni zglobova, ve jednom linijom jednim potezom dat je okvir oko noge, a takav crte je onda rafiran sa zlatom. Kolorit, tj. ton, nain i upotreba boje na ovim trima ikonama je do te mere ujednaen da nema sumnje da su sve tri ikonice iz istog doba, a, ini se, ak i istovremeno nastale. Meutim, da li je to bilo 70-ih godina XVII veka, ne moe se tano znati. Uporeujui ih sa predelom na ikonostasu u staroj sarajevskoj pra voslavnoj crkvi u Sarajevu uoavaju se, uopte uzevi, dosta krupne razlike. No. Radul je svoje reprezentativne ikone radio na drukiji nain od ikona manje reprezentativnih, a drukije od ivopisa ali, rukopis je uvek isti. U rasvetljavanju ovih ikona pomoi e nam, verovatno, istraivanja starog arhiva, a moda i konzervatorsko-restauratorski poduhvati na ovim spomenicima kulture. Zavod za zatitu spomenika kulture u Sarajevu ve vri pripremne radove za ienje ovih ikona. Moda e se tada nai i potpis naeg slikara veli kih kvaliteta.

RSUM Dans ce trait, l'auteur publie une information d'aprs laquelle on pourrait supposer que l'iconographe serbe connu du 16le sicle Radul tait originaire de Sarajevo. Il dcrit aussi quelques icones de Sarajevo qui pourraient bien tre lui (tableaux 16).

250