Uvod

“Siromaštvo je bol,oseca se kao bolest.Ono napad pojedinca ne sаmo mаterijalno nego i morlno.Izjeda čoveku dostojanstvo i tera ga u očaj(,,Žena iz Moldove, Glas siromasnih, Narayan i saradnici, 2000).Apsolutno siromastvo znači da osoba nema osnovna sredstva za život, tj.hranu,vodu i smeštaj.Obično se karakterise neodgovarajucim prihodima i meri kao USD/dan .Medjutim, prema indeksu humanog razvoja prihod nije jedini faktor koji utice na blagostanje. Siromastvo podrazumeva i ikljucenost, obespravljenost, ugrozenost, gubitak dostojnstva i nedostatak postovanja od drugih.”Siromaštvo ima tako mnogo uzroka da ni jedno rešenje samo po sebi ne može da reši sve probleme u jednoj zemlji (,,Agenda 21”). Siromastvo ima razlicite dimenzije (ekolosku,socijalnu,finansisku, itd.).Prema tome, da bi neka strategija smanjenja siromastva bila uspesna, ona mora da ima svestran pristup. Kada razmatramo održivo smanjenje siromastva, potrebno je da stavimo veći naglasak na uzroke, koji mogu da budu ekološki, a ne da se samo bavimo posledicama. Poslednjih je deset godina, bez presedana, nagli prelazak sa planske na tržišnu privredu praćen porastom siromastva u istocnoj Evropi i u zemljama NIS. Pre tranzicije je procenjeno da oko 25% stanovništva živi sa manje od 2,15 USD na dan.Godine 1998.je porastao broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, tj.svaki peti je bio siromašan.Mnoge države,medju njima i one koje su najuspešnije u prevazilaženju problema trnzicije,suočene su sa značajnom nejednakošću u oblsti prihoda. Mada su u njima uslovi života možda bolji nego u nekim drugim delovima sveta, kolaps komunizma je doveo do nedostatka zagarantovanog zapošljvanja i sistema socijalne zaštite. Nedavno su u Zajedničkim procenama

siromastva(Participatory Poverty Assessments), koje je uradila Svetska banka za Izveštaj o razvoju u svetu i ljudi koji žive u ovom regionu izrazili da imaju dubok osećaj posramljenosti, beznadežnosti i poniženja zbog pokusaja da održe osnovni životni standard.

na štetu siromašnih ili smanjuju siromastvo.u januaru 2000. Na primer. ono ipak najviše utiče na siromašne. a poljoprivrednici više nisu mogli da prodaju svoje proizvode. usled zajedničkog uticaja različitih okolnosti. . aktivnosti koje preduzimaju različite zainteresovane grupe imaju mnogo veći uticaj nego aktivnosti koje se preduzimaju na nivou konkretne zajednice. došlo je do probijanja brane u preradjivačkom postrojenju Baja Mare na severoistoku Rumunije. npr. Mada su te veze veoma složene.Ovakvo stanoviste je veoma pojednostvljeno i dovelo je do usvajanja politickih mera. jer su oni okrivljavani za prekomernu eksploataciju prirodnih resursa i tim uzrokovano propadnje životne sredine. Medjutim.itd. jer sebi ne mogu priuštiti život na drugom mestu.uništena životna sredina nadproporcijalno utiče upravo na siromašne. zagadjenjem vazduha i vode. Iako propadnje životne sredine deluje na sve ljude. Ljudi zavise od životne sredine preko proizvoda i usluga koje ona omogućava. na svedskom nivou. uključujući neodgovornost multinacionalnih kompanija. bogati uzrokuju najvece propadnje životne sredine . nacionlnom i globalnom nivou često je okretala ekologe i organe koji donose odluke protiv siromašnih. Na primer.Donedavno je kod onih koji odlučuju postojala pogrešna predstava da siromštvo i propadanje životne sredine predstavljaju povezanu spiralu propadanja koja se ubrzava porastom broj stanovnika u svetu. koje štite životnu sredinu. jer su oni u većoj meri ugroženi u pogledu preživljavanja. na štetu životne sredine.u blizini industriskih objekata. nepažnju vlade i neubičajene klimatske uslove. zdravlja i bezbednosti. Sem toga. U mnogim neindustrijalizovanim zemljama zabrinutost usled sve lošijeg stanja životne sredine na lokalnom.Ugroženi su mnogi životi jer je iz reka izvadjeno više od 1.200 tona mrtve ribe. u nekom gradu siromašni po prvilu žive u najmarginalnijim oblastima. nivoi potrosnje siromšnih su mnogo nizi. Uopsteno govoreci. propadanje životne sredine trošenjem prirodnih resursa. značajno smanjuje mogućnost za privredni rast i razvoj.godine. u EIT regiji postoji skoro potpuni konsenzus da je proteklog stoleća država bila najveći zagadjivač. Na primer. jer su oni najugroženiji i imaju manje resursa za prilagodjavanje.

Prezivljavanje (prihod i šanse) Zemljište. Izloženost Obrasci migracija. institucije i procesi Regulatorni okviri (nacijonalne strategije. Stanovanje. fosilna goriva. Kontrola štetocina Troskovi hemikalije. za Upravljanje otpadom. Sistemi grejanja. Lekovito bilje.mere. Zaštita od prirodnih nepogoda kao sto su klizišta i poplave. dovoljno Kvalitet/produktivnost zemljišta. od . Sukobi oko nedovoljnih resursa. Participacijski procesi koji uključuju sve. subvencije i podsticaji) Pristup i kontrola(robe. plemeniti metali. Sistem godišnjih doba i mikroklimatska stabilnost. Genetske rezerve za sadašnje i buduce generacije. obezbedi hrane.usluge. ko sto su Javna rasveta. Zaštita industrijskog zagadjenja. Bezbednost putevima/nesreće radu. duhovne kulturne vrednosti. Resursi. Estetske. Gorivo. hemikalijama/toksičnim supstancama. da se Čist vazduh. minerali. Oprašivanje Čista i ispravna voda. drvna gradja. Izvorno znanje. Stočna hrana. Vodoprivredni sistemi. Zdravlje Politika. trzista) Pristup informacijama. Rekreacija i turizam.U tabeli su prikazani direktni i indirektni uticaj životne sredine na ljude. na na i Izvori hrane u prirodi.

Uticaj boljeg uprvljanja u oblasti životne sredine na siromaštvo Siromaštvo je višedimenziona pojava i mnoge od interakcija koja na njega deluju nije lako kvantifikovati. emisuja-ugljen dioksida.. ali ne i dati dovoljno podataka za definisanje političkih mera koje bi preokrenule takav trend. . pokazatelji su koncetrisani na biofizicko okruženje(seca šuma. politika koja stimuliše energetsku efikasnost. na kraju ce opadati.merenje stope seče šuma može pokazati da se prirodni resursi smanjuju. nivo zagadjena. Na primer. Nadalje. demografske promene.Razvojna politika koja promoviše povećanu proizvodnju roba. Što se tiče definisanja ovih mera. Na primer.} i kakve su posledice toga (gubitak mogućnosti preživljavanja. čistije tehnologije i racionalno korišćenje resursa smanjiće izdatke koje imaju drzava i privatni sektor. čije je merenje često teško i skupo). posebno po ekonomskim i socijalnim pokazateljima. nekada je teško shvatiti uzroke i posledice propadanje životne sredine. Tradicionalno.itd. a time će siromaštvo rasti. teško je pronaći promere u kojima se prate rezultati takvih projekata u odnosu na siromaštvo. Izabrani pokazatelji moraju da budu jedostavni i merljivi. ali ne uključuju pokazatelje koji mere taj uticaj. kako kratkoročno tako i dugoročno.projekti koje realizuje UNDP-GEF u Uzbekistanu i Latviji (trenutno u fazi implementacije) značajno doprinose smanjenju siromaštva.smanjena sigurnost u obezbedjivanju hranom) i definisati pokazatelje za merenje ovih nalaza. Mada ekoloski projekti često doprinose smanjenju siromastva. korisnije je razmotriti šta uzrokuje manje pokrivenost površine šuma (neodrživa eksplotacija šume od strane privatnih kompanija.itd. a pri tome ne obezbedjuje održivost resursa na kojima je proizvodnja zasnovana. Nadalje. stoka.

odnosno u zagadjenju životne sredine. o njihovom prostornom dometu i delovanju i o mogućnosti ljudske sposobnosti da rešavaju njihove posledice. s jedne strane. moramo barem donekle da shvatimo (mada će uvek biti odredjenih nesigurnosti) načine kako odredjena ljudska delatnost utiče na prirodnu sredinu i na ljudsko zdravlje. pa čak i na nacionalnu bezbednost. Bolje razumevanje ovih pitanja jedan je od preduslova za ostvarivanje sveobuhvatne podrške i ucešće u preventivnim merama. zaključuje se da degradacija životne sredine može imati ozbiljne implikacije na ljudsko zdravlje. Dok se posmatraju odnosi izmedju životne sredine i ljudskih delatnosti. ekološki incidenti. ekonomski razvoj. uvodjenje genetski modifikovanih organizama i stvaranje sve većih količina otpada. . koje su. tj. kao sto su promena klime. ozbiljnost posledice degradacije životne sredine prema ranije pobrojanim aspektima jos nije potpuno poznata. siromaštvo. degrdacija šuma i tla. s druge strane. Medjutim.Odnosi izmedju ljudskih delatnosti i životne sredine Sve ljudske delatnosti su povezne sa potrošnjom i proizvodnjom (to vazi i za duhovne i za kulturne delatnost). zagadjenje sveže vode. nestanak biološkog diverziteta. Moramo da steknemo znanja o meri uticaja ovih delatnosti. Posledice neodržive ljudske potrošnje postaju sve očitije kroz regionalne i globalne ekološke probleme. potrebno je da više saznamo i bolje razumemo postojeće probleme koji se odnose na životnu sredinu. porast koncentracija ozona u troposferi. kao i mere koje su potrebne za ublažavanje ili eliminisanje posledica. pa je samim tim često podcenjena.njihove mehanizme delovanja. i obratno. Ova činjenica se odslikava u potražnji za prirodnim resursima. Istovremeno. acidifikacija. da se smanjuju ili čak eliminišu. izvora i posledica. Neophodno je da svi ovi problemi životne sredine budu predmet rešavanja. problemi u priobalnim zonama. uzroka. Da bi se to ostvarilo. trošenje ozona u stratosferi.

proizvodnja celuloze i papira. nepovoljan uticaj je neizbezan. što vodi globalnom zagrevanje koja utiče na poljoprivrednu proizvodnju.. zanemarivanje aspekta nuklearne bezbednosti. crna metalurgija (železo. a to izaziva povecanje emisije CO2(ugljen-dioksid). zemljište i voda). turizam i rekreacija. Na primer. šumarstvo. itd. u manjoj ili većoj meri. minerali. Ove deltnosti stvaraju pritiske koje mogu da budu stresni za životnu sredin (ispuštanje zagadjenja u vazduh i vodu.. jer je ponekad teško sa punom izvesnošću povezati u odredjenu delatnost i konkretni problem životne sredine. urbani razvoj. porast turizma uzrokuje rad saobraćaja. u Gornjoj Šleziji u Poljskoj i bazenu Donetsk u Ukrajini).uticati na životnu sredinu su: energetika (uključujući nuklearnu energiju).dokazano je. uticu na životnu sredinu. ribolov i akvakultura. Da budemo realni. najefiksniji metod da se poveže zaštita životne sredine sa privrednim i društvenim razvojem.u Severnoj Bohemiji u Republici Českoj. domaćinstva. neefikasno korišćenje prirodnih resursa (drvo. goriva. U zemljama u tranziciji je ranija praksa centralnog planiranja privrede u oblasti životne sredine stvorila probleme kao sto su visok nivo industriskog zagadjenja (npr. Što se tiče energije.kritično opterećenje” ili . industrija. radiacija. neefikasni načini rada u poljoprivredi. Delatnosti koje mogu negativno -pa samim tim i neprihvatljivo. proizvodnja hemikalija i petrohemijskih proizvoda. pa cak i prihvatljiv (stepen prihvatljivosti se obično iskazuje izrazima . buka. naravno. zagadjenja reka industrijskim i gradskim otpadnim vodama. Industrije koje stvaraju veliko zagadjenje u ovom regionu su obojena metalurgija. Razlog tome je što su medjusobne veze ljudskih delatnosti i promena životne sredine veoma složena. Sve ljudske delatnosti.čelik). otpad. poljoprivreda. saobracaj. problem (prvenstveno problem zagadjenja vazduha) povezan je sa činjenicom da .nosivost’’}. hemikalije i prirodne i tehnološke opasnosti). Utvrdjivanje delatnosti koje uzrokuju najvece zagadjenje može biti izazovan zadatak.

Turizam postaje brzorastući izvor pritiska na životnu sredinu i na prirodne resurse. Posledica takvog upravljanja je prekomerna eksploatacija šumskih resursa. iI njihova se primena može povećati. Ekonomski razvoj se odslikava porastom saobraćaja. primena intezivne prakse i tehnika je karakteristična za većinu zemalja u regiji EIT. kao krajni potrošači . takodje predstavlja značajan problem. verovatno..Bourdeau. bazena i drugih objekata koji se tu smešteni. uključujuci i razvoj poljoprivrede. ali kako jača sveukupni razvoj. prestavljaju glavnu pogonsku snagu privrede i doprinose osnovnim problemima životne sredine. gde velika državna i privatna preduzeća gazduju velikim šumskim dobrima. Neadekvatno odlaganje nuklearnog otpada.eds. jeste pojava urbanog stresa. što je prvenstveno okarakterisano povećavanjem broja automobila koji su postali ozbiljan ekološki problem jer zagadjuju vazduh (uglavnom emisija CO2). To.d. ukoliko način upravljanja u poljoprivredi ne bude odgovarajući. kao i loše upravljanje u rudnicima uranijuma. Što se tiče šumarstva. U regiji EIT se. pri čemu ugalj predstavlja skoro jednu polovinu (EEA. mada ne poslednja po značaju.P. što dovodi do smanjenja šumskog pokrivača. koriste manje količine veštačkih djubriva i pesticida nego u Zapadnoj Evropi. što će.. Nelegalna izgradnja vikendica u zaštićenim oblastima uzrokuje uništenje staništa i degradaciju prirode. Broj domaćinstava raste usled činjenice što sve veći broj mladih ljudi želi da živi samostalno. dovodi do veće potrošnje energije i vode i na kraju. Poljska. Rumunija i Republika Češka i Slovačka (Stannes. Neke specificne regije (npr. On doprinosi porastu vazdušnog i drumskog saobracaja i povećanoj potrošnji energije. zauzvrat. Zanemareni aspekt nuklearne bezbednosti doveo je do katastrofe u Černobilu. uzrokovati zagadjenje tla i vode.1995). Domaćinstva.2001).. Ovakva intezivna proizvodnja drvne gradje karakteristična je posebno za zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.morske lokacije) pod znatnim su pritiskom zbog broja hotela.najveći deo proizvedene el. koji je najviše uzrokovan najvećim delom stalnom .energije(oko 70%) potice iz termo elektrana prvenstveno onih koje koriste fosilna goriva(90%). u oblasti poljoprivrede.

Azerbejdzan. buka. Kirgijska Republika. procesa i razmatranje bitnih uticaja na životnu sredinu u procesu odlučivanja sa ucešćem javnosti.itd. saobraćajne nesreće i nepovoljni uslovi stanovanja.migracijom. saobracajna infrastruktura. Saradnju sa državnim organima i civilnim drustvom kako bi se osiguralo da aspekti životne sredine budu uzeti u obzir u zemljama koje rade na definisanju Strategije smanjenja siromastva. stvaranje otpada. treba naglasiti da se veći broj strateških procena uticaja radi na nivou regionalnog planiranja i programa nego na nivou izrade nacionalnh politika. Glavni problemi koji nastaju usled urbanog razvoja su loš kvalitet vazduha i vode. Pomoc vladama da definišu načine intervencija koja održavaju lokalne uslove i okolnosti koje se zasnivaju na čvrstim dokazima . Jermenija. Gruzija. Holandija i Velika Britanija. potrebno je razmotriti sledeće mere: 1.Za njih mora da se obezbedi zaposlenje. stanovanje. na primer. jačanje procesa izrade nacionalnih razvojnih planova jačanjem kapaciteta i unapredjenjem Procesa ekološkog uticaja. Makedonija. primeri za to se mogu naći u većini zapadnih zemalja kao sto su: Belgija. time se obezbedjuje identifikacija. iz ruralnih područja u gradove. Francuska. Moldova i Tidzikstan. Medjutim. u regionu zemalja u tranziciji I u EIT regionu te zemlje su: Albanija. posebno mladih ljudi. mnogi gradovi nemaju potreban kapacitet za prijem novih stanovnika. Bosna I Hercegovina. U procesu odlučivanja. Slovenija primenjuje izradu procesne uticaja na zivotnu sredinu u svojoj saobraćajnoj politici i u uvodjenju brzih pruga. Šta se može učiniti da se kod smanjenja siromaštva uzmu u obzir pitanja životne sredine Da bi se u aktivnostima koje imaju za cilj smanjenje siromastva uzeli u obzir aspekti životne sredine.

u Velikoj Britaniji vlada pomaže razvoj agroekoloških programa. ovi projekti se mogu osnažiti ukoliko obezbede oslikavanje državnih planova za održivi razvoj.tako što će se ne samo uspostavljati sistemi monitoringa nego će se prikupljene informacije vraćati nazad u procese odlučivanja. privatnih kompanija i industrije.pružanje zdravstvenih usluga. izradu valjanih troškovno-efikasnih pokazatelja za merenje doprinosa smanjenju siromaštva i korišćenje prikupljenih podataka za druge projekte. Moglo bi. GEF.. seanse propuštene usled bolesti ili dugoročne klimatske promene. 3.itd. Na primer. održavanje živica i izrada zidova od kamenja). kao sto su UNDP. 4. one se usredsredjuju na rešavanje ekoloških problema uz. slinavke i šapa}. zbog značaja prirodnih lepota za turizam i rekreaciju i šanse za diverzifikaciju načina preživljavanja. biti interesantno uporediti troškove povećanja energetske efikasnosti sistema grejanja sa troškovima rešavanja posledica.odnedavno. odnosno. 5. Podrsku inicijativama kao što je “kapacitet”. jer poljoprivrednici u Velsu trpe sve veće štete usled bolesti BSE I . . poljoprivreda je grana privrede u krizi. smanjenje broja grla stoke. podsticu da svoje farme vode na ekološki način (na primer. istovremeno. kakav je na primer Tir Cymen u Velsu. Jačanje projekata u oblasti životne sredine koje realizuju različite medjunarodne organizacije. doprinos održivom razvoju zemlje. Evropska banka za obnovu i razvoj . u EIT regionu. Pomoc vladama u promovisanju podsticajnih mera i subvencija koje ne samo da unapredjuju životnu sredinu nego donose korist siromašnima (na primer. Svetska banka. u Brazilu je nedavno dokazano da svaki dolar koji se investira u vodu i sanitarne sisteme ostvari ustedu od 5$ u zdravstvenoj zaštiti. farmeri se. 2. 6. npr. lokalne Strategije održivog razvoja. sadnje izvornih kopnenih biljnih vrsta. Blisku saradnju sa ekonomistima u Vladi jer troškovi sanacije posledica propadnja životne sredine mogu u mnogome nadmašiti troškove rešavanja uzroka. čiji je cilj izgradnja kapaciteta zemalja za implemetaciju lokalne Agende 21. Jačanje civilnog društva tako što će se ono uključiti u monitoring životne sredine i imati mogućnost da preispita aktivnosti države.

Z A K LJ U Č A K Smanjenje siromaštva ili bede. kao rezultat prethodno nabrojanih aktivnosti. može se sprovesti adekvatnim tehničkim unapređenjima. Primenom tih Strategija u praksi svakako se kao jedan od rezulatata smanjuje pritisak stanovništva na životnu sredinu i prirodu uopšte. koja bi bila obuhvaćena nacionalnim i lokalnim Strategijama održivog razvoja. .