POREMEĆAJI LIČNOSTI - IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE

-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao I onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psiho-imuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt 2

terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

3

ali. utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka. Karl Rodžers je. niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. geštalt terapija je. humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije. definišući svoj pristup. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija.” (Klerman. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme.UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju. socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. geštalt. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. Na sličan način. antiterapijskom i politički represivnom. naravno. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. smatrajući je depersonalizujućom. uključujući i geštalt terapiju. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima. nekoliko decenija kasnije. Istorijski gledano. bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. jednako kao kompletan humanistički pokret. ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih. odbacila svaku ideju o dijagnostici. nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Odbijajući da klasifikujemo i 4 . mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer. nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni. Upravo suprotno. društvenog i političkog. Ipak. “ Egzistencijalistička škola je. iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. To su bile godine protesta. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe.

na primer. intirzična ili ekstrizična. Ipak. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. Ili. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu. bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. Da nije tih teoriskih konfrontacija. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. 5 . možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. s jedne strane. mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. moraju da preovladjuju. pitanjem da li defleksija zaista postoji. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. Naravno. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt.obeležimo dinamiku naših klijenata. da li je post kontakt isto što i povlačenje? Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. Geštalt terapija.

Bez obzira što se potčinjavamo naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Obezbediti terapeutima kliničke karakteristikama geštalt pristupa kriterijume bazirane na Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. u onim oblastima koje su im bliske. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. Upravo nasuprot. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa.Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. tj. Naš izbor 6 . kako ćemo primetiti u daljem tekstu. tj. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. poremećaje ličnosti. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. Ipak. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja.

transformativnoj psihoterapiji. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. (Skodol. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema.1989) Za početak. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. Geštalt terapija predstavlja.oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. globalnu perspektivu. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. 7 . Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih. anksiozni 1980-tih. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. Dalje. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. kako to označava I samo njeno ime.

za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti.25 do 0. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0.76. Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. 8 . koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. ono što neko smatra histerijom. a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. Bez ovih kriterijuma.U relativno kratkom periodu. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. Zapravo. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. Ipak. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a.

odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. hormonalni disbalans. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. u svetlu onoga što nam je poznato. osim organskih mentalnih poremećaja. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Socijalno učenje. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti. ali.Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. Osa I bavi se kliničkim simptomima. a ne na inferentnim. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. te da im je neophodna praktična potvrda. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. Naravno. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. 9 .

već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. geštalt terapija nije monolitna. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. mi se bavimo procesom pitajući se gde. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. Psihopatologija iz geštalt perspektive Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. pokušaj. Na sreću. Njihova toplina. mora. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to. Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. tehničkoj I teorijskoj osnovi. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. U osnovi. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi.Poglavlje 2.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. neki ne. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. 10 .

Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. Ipak. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. dijagnostički govoreći. mi smo odano funkcionalno orjentisani. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. Daleko od toga. Na primer. fenomenološki govoreći. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. pošto je akcija zasnovana na energiji. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. naši planovi za budućnost. Ipak. nije lako integrisati. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. U terapiji. na granici kontakta. takva osoba ne bi mogla da ima akciju.To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). Ipak. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. onoga što jeste I onoga što će biti. Ipak. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. kontaktne funkcije dodira i pokreta. 11 . Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Strogo govoreći. I opet. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. Uglavnom. naši snovi. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti.

ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. svesnost. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem.Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. introjekcija. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. projekcija. retrofleksija I defleksija. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. kognitivni I biološki potporni sistem. mobilizacija. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. Sistemi podrške su: interpersonalni. kontakt I povlačenje. 12 . akcija. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija.

Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. povlačenja. Da bi još bolje islustrovali ovo stanje. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. Ustvari. iako to možda nije uvek očigledno. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. svesnosti. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. senzacije. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. kognitivnih I emocionalnih stimulusa. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. ili da postoji manjak tranzitivnosti. kontakta I iznova. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. 13 .DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. Skica br. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. mobilizacije energije. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. Takodje. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. Pokazuje trenutke povlačenja. Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. Tokom terapijskog rada. akcije. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus.

Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. Za sada. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. Stoga moram delovati u sredini. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. poput apstrakcija. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Još nisam “kontaktirao” objekat iz 14 . Dok to čInim. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje.Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. odvojena od svih reprezentacija. ježim se I diže mi se kosa na glavi. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. iznenada osećam hladnoću na koži. Primećujem otvorene prozore. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. Medjutim. često je bivalo primećeno da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. postajem energizovan I spreman za akciju. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Zapravo. I razmišljam da proverim termostat. Dok sedim u tišini.

mnogo složenijih emocija. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. raste I moje zadovoljstvo. jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe. ja ću ostvariti trenutak kontakta. Odredjenije rečeno. lojalne I razumne. Za sada. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. ipak. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. ali krećem se. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. Ako.sredine koji će obnoviti moj balans. Delujem I ako je moja akcija ispravna. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. Prethodne senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. Čim sam se pokrenuo. Ciklus je kompletiran. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Kako temperatura raste. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. senzacije koje ugrožavaju 15 . Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. posmatrana iz biološkog ugla gledanja. sebe vidimo kao odredjene. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. u akciji sam. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija.

ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. Drugim rečima. Na primer. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” 16 . ili kontakta I povlačenja. nakon dužeg vremena.ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. Neko može prekidati sebe ili doživljavati slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. moja želja za pivom se povlači. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. akcije I kontakta. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Medjutim. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. Ustvari. svesnosti I mobilizacije. mobilizacije I akcije. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. možemo. I dok temperatura pada. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. Dok nastavljam da šetam. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. senzacije I svesnosti. Izabiram mesto koje me zanima. Zapravo.

Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Svesnost o svemu ovome me po malo rastužuje. SVESNOST Hladno mi je MOBILIZACIJA ENERGIJE Potpuno sam osetio senzaciju I spreman sam da delujem KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. Imam posao. Vreme je za akciju. Novi ciklus počinje.Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Divno Počinjem sa novim poslom. Doživljavam senzaciju novine. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. rad mi je dosadan. Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Kolege su mi dosadne Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. Dobijam poziv od uprave kompanije. 17 . Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. U isto vreme. Odlažem sve projekte za kasnije. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. Možda previše lak? Istina je.

ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Ona može biti sposobna da svari breskvu. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. deo okoline. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. a odbacuje toskične.Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. 18 . i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Tako. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. publicitet. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. Hipnoza. Projekcija Ovo je poznatiji proces. Iako projekcija izgleda jednostavno. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. ustvari je to složen proces. postaju modeli adaptacije na kontakt.

Defleksija Ovo je savremeniji koncept. dok. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. preterivati itd. Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. upotrebom nejasnih izraza. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. humoreske ili hiperbole. pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. suprotno tome. proizvoda mašte ili igre šaha. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). Anticipacija je projekcija. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu.Naravno. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. mi želimo da on to čini. I može da promeni kontakt sa objektom. Takodje. U terapiji. šalama. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. Da parafraziramo izreku. To može činiti govoreći 19 . namera ili misli koje su suprotne našima. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. praviti šale. zapravo.

iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. U smislu adaptacije.bez kontakta. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji. samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. uzdržava se od plakanja ili jecanja. prosudjivanja. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. postoje naravno još I miris I ukus. refleksije. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Sviranje u orkestru. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. 20 . konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. U terapiji. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. Dalje. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. ona stiska zube I pesnice. Na primer. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. Samoubistvo. grupni sportovi. u suštini. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja.

može imati pasivan pogled. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Drugi pacijent se žali da se u svakoj vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto 21 . ništa ne percipira. koji. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. Ili. zapravo. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. Ili. čak I ako priča samo polovičnu priču. Kod drugih je upravo suprotno. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. u čekaonici. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. može selektivno gledati. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese.Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge.

krećemo se. U periodima uzbudjenja. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. dodir. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. 22 . Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. što se više trudimo da ovo rešimo. šminkamo. naše želje. uredjujemo kosu. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. maglovito. pojava Načini na koji se oblačimo. Ipak. Ove snage čine naš potporni sistem. oni će ostati potpuno zatvoreni. Može sve pnavljati po dva puta. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. dok ga drugi koriste neefikasno. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. agresiji. Pokret. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave.razumeli. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. strahove. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. zavodjenju ili seksualnosti. “definitivno”. sve se više upetljavamo. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. Gravitacija onemogućava lebdenje. ne dovršavati rečenice. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. dodirujemo ili izbegavamo dodir. uverenja… Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu.

može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. Kognitivni sistem podrške Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice 23 . Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. U geštalt terapiji. a vazduh potiče iz sredine. stabilno. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. kada terapeut uspostavlja kontakt. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. Takodje. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo.Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. Takodje. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. on u početku ne izbegava transfer. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. disanje je autonomna podrška akciji. Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. poznanika I intimnih prijatelja. Ipak. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. Na primer.

Bez obzira na sve, neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Drugim rečima, iako verujete da ste sposobni da nešto učinite, ili, obrnuto, da ste nesposobni za to, vi ste u pravu. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju, već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Za početak, tu je naša koštana struktura. Bez kostiju, bili bi smo “amebasti”. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I, ako ih ignorišu, to čine na račun sopstvenog zdravlja. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Što smo u boljoj kondiciji, manje smo skloni umoru. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno, ako ne napornije od same akcije. I, konačno, postoji respiratorni sistem. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije, sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog, nečujnog glasa. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške, pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena, kao što je nemoguće 24

biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. Pa ipak, neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Nama je, kao geštalt terapeutima, potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog, emotivnog I bihejvioralnog. Kognitivisti (Murray 1988), izmedju ostalih, takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Za razliku od geštaltista, oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Mi verujemo da su ponašanje, mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima, obrnut proces je takodje prisutan. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija

Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne, emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. 25

Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Kompulsivne osobe, na primer, previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Suprotno možemo pripisati histerijama. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I, dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni, značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo, planiramo, analiziramo ili pamtimo. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti, govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha, radosti, tuge, ljutnje itd. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove), emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Bihevioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Ili, drugim rečima, bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ukoliko imam govornu manu, partner može imati teškoća da me razume, što me, zauzvrat, čini nestrpljivim I postidjenim. Ukoliko imam teškoće sa hodom, osećam kao da sam svima teret. Ukoliko sam oštećenog sluha, reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. 26

dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. I. rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Patološke transakcije Mogu rećI da me posmatraš arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. Ukoliko očekujemo. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Možeš verovati da si silan. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. mnogo češće. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. zaboravi na to. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. što naravno. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. (defleksija I projekcija) Kognitivni model Emotivni model 27 .) Cenim to što me slušaš. pa ipak. već je. U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. ali nećeš me uplašiti. ili prići mi. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. poput izbegavajuće osobe. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. malo mi je neprijatno što tako malo reaguješ na ono što govorim.Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli fenomenološkog iskustva Bihevioralni model Zdrave transakcije Primećujem da me netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. (ne-fenomenološki opis. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača.

ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati.Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. Bihevioralni focus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. za našu svrhu.To nije ponašanje samo po sebi. 28 . ili. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. odnos izmedju organizma I sredine. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. drugi se oslanjaju na neaktivnost. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. manje ili više graciozno. Ipak. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. Stoga. već se ono shvata kao fokus intervencije. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. posvećujući pažnju mikrokosmosu. Bez obzira na različite stilove I preferencije. fokus akcije I indikator promena. Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje intervencije. kontinumom svesnosti. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije.

Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. ponašanje poput “gazde”. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. Kognitivni focus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. “Šta mislite kako se osećao?” itd. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. Paradoksalni focus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor.Dalje. zavodničko ponašnje. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Putem ovog učestvujućeopažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. To su pitanja kao na 29 . opskuran govor. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. Sržne rubrike se. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. prema tome. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. a koja pojačavaju svesnost. Ipak.…geštalt terapeut promoviše iskustveni.

ono što je zajednička tačka 30 . U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. Prema tome. najšire govoreći. Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički focus Geštalt radi na granici kontakta. prosudjeno. Dalje. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. U skladu sa tim. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. ovakva osoba može da u potpunosti. upotrebljava svoje funkcije kontakta. Drugim rečima. To ne znači. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo.primer: “O čemu sada razmišljaš”. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. Ipak.

Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Poglavlje 4. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. U stvari. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. ja sam učinio upravo to. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. dovršenu figuru. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. 31 . istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. Prilikom pisanja ove knjige. U medjuvremenu. oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije.medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije.

kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. ipak. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. Dalje. Zajedno. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima. Millon (1986) ističe da je u 1915. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. Pozivali smo se takodje. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti). Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. zadovoljstvo-bol. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada.Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. Specijalista socijalnog učenja. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. na radove dva autora. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. Osoba nebi trebalo da 32 . Theodore Millon T. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Zapravo. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. aktivno-pasivno. Obzirom da se spremno manifestuju. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. na nesreću.

Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke 33 . Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. Izbegavajuće osobe. Allen J. Tako. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Ponovo. razlikovanja izmedju tela I sredine. posebno u opisu opštih strategija tretmana. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti.uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. na primer. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. u geštalt terminima. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta.

šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. Od 1985 autor je. Poglavlje 5. iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. zajedno sa diplomcima edukativnog programa. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. Osim toga. iznalaženju konvrgentnih Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji. . putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja.za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. sačinjava izuzetno važan izvor podataka.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Analiza supervizijskog materijala. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . iako nedovljno sistematizovanog. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: 34 . Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad. organizovana na osnovama ovog dokumenta. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište.

od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. 8 sekucndarnih skala.16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. Na kraju svega. Dalje. Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti.Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . Kurikulum Tokom trajanja programa. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji 35 . Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija. naravno. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. Intervju se snima na video traku radi dalje analize. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba). Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad.Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? .

Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. stoga. oni nisu “bolesti” po sebi. druga ne. 36 . karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. nedostacima – odeljak II. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). Ispravno govorećI. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. a druga ne. Opšti pregled Neuroze. Jedna se može zaraziti. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. Ili. Naprimer. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. U ovoj tački. posebno u oblasti teorije polja. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. ekscesima. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. slabostima. kontakt funkcije. s druge strane. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. Patologiju. Kernberg.služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse.

Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Postoje brojni razlozi za to. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. Na psihološkom. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. anksioznost itd. Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. Dalje. kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. 37 . retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. naravno. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). na pr. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. pojavljuju češće od drugih. kompulsivno-pasivno-agresivna itd.Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. shizoidno-izbegavajuća. Odredjene kombinacije se. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. posledice mogu da uključe distimiju. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. Zapravo. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama. kao što ćemo to videti u poglavlju 13.

Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. udaljen. VIšestruki model nam. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen. kao što je to prikazano u tabeli 3. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. Šizoidni poremećaj ličnosti. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. broji sedam kriterijuma. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno 38 . hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. B. na primer. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne.Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. “shizoidan” prisutno Mr. bar teorijski. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose. na primer. A. Tabela 3.

Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog poremećaja. Zbog deskriptivne. pa ipak. a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. igra je vredna rizika. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. Ipak. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. na primer. već njih sve. Pa neka bude kako bude. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku 39 . Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. Jasno je da to nije naš cilj. Ipak. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u.Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti.

Iako se mi. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. tranfernih tendencija. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi. Ipak. to bi. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. govorećI iskreno. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. S druge strane.one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. slažemo sa ovim upozorenjem. kontaktne funkcije. kako je to napred razmotreno. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototipklijentom. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti. takodje olakšava putem referenci. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. stoga. ali. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. “izbegavajući” itd. fenomenološke transakcije. njegove modele otpora I adaptacije. konačno. I. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji 40 . pod uticajem Rodžersa. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. U opisu svakog poremećaja ćemo. S jedne strane. naravno. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. Klijent. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom.

Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. jedno od uporišta geštalt terapije. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života. Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. skoro beživotne. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili. 41 . Poglavlje 7. da klijent nije “podoban” za terapiju. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. još gore. na kraju krajeva. Shizoidna osoba je usamljenik. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. medjutim.posebno ozbiljni. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije.

radosti ili tugovanju. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. 42 . intrizično im nedostaju osećanja. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. svesnost im je slaba. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. Zapravo. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. bez obzira o čemu da je reč. Povlačenje Povlačenje. o gnevu. omiljena pozicija. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije. je naravno. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način. emocionalno su pasivni. Obzirom da preferira da ne oseća. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. Iako može biti inteligentan. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične.Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. jedva primetne I slabo spontane. Temperament im je ravan.

shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik kontakta). čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao. To što se ne suprotstavlja. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. Prvo. paradoksalno. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. Drugo. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. konačno. 43 . ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I. I. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. Ovakav pristup ima tri važne prednosti.

na primer. Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. “prosečni”. uredu”. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. “normalni”. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični.Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. Zapravo. životnim zadovoljstvima I nedaćama. 44 . Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. istraživački. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. Njegovi roditelji su bili “dobri”. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. Uobičajeno. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge.

Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije.verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. Telo shizodinog pacijenta. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. 45 . Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. medjutim. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. Aktivan rad na disanju. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. U obrnutom smeru gledano. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. čak iako one ne uključuju druge ljude. telesnom položaju. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično.

ona je već izbalansirana time što je nema. a po svojoj prirodi nije radoznao. što se često dešava. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Ukoliko je. Imajte na umu. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. a to se često dešava. da shizoidni pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. medjutim. njegov intelektualni nivo podprosečan. čim se tema razgovora promeni. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. ipak. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. 46 . Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost.Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. Stoga ima malo energije za promenu. Teško ga je intelektualno stimulisati. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora. uopšteno govoreći. Rad na ovoj polarnosti je. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. on u potpunosti gubi interes. to otežava terapiju.

Glas mu je prilično monoton. “Moj posao je dobar…itd”. hladnoća. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša.”. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. Sluh Definitvno. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna.K… itd. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge. Pokret. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. Čuje samo fakte. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. retko izaziva potrebu da ga neko dodirne.”.Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. Ukoliko je proces previše snažan. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta. 47 . To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Preklapanje. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. površno gledano. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. žive sličnim životnim stilom. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. “Moje kolege su O. ponovo. Tipično koristi brojne generalizacije. ne “hvata” implikacije ili šira značenja.

Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. Unapredjenje. Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. Preklapanje. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. on može funkcionisati prilično dobro. Osa i Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. On je. a što je karakteristično za shizotipalnog. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim.U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. otudjeno I monotono. već “anksioznost stranca” (Johnson. Drugim rečima. 1987). Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. posebno ukoliko je dovoljno 48 . 1986). Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. Ipak. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Iako su retke. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. nove poslovne obaveze. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima.

mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. Ipak. ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. 49 . to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. ako ne I moralno diskutabilno. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući. kada se razvije terapijski proces. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. Druga važna briga je shvatanje toga da li shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo onako kako on to sam želi u cilju nošenja koji mu omogućava da održava bezbednu “iskustvo I rast na granici kontakta”. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom.inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas. Organizacija transfera Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. Naravno. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. U skladu sa tim. je naš cilj da promenimo ličnost da konsoliduje svoje sposobnosti sa ljudskim okruženjem na način distancu pre nego da doživljava Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. što je napor koji nije uvek preporučljiv.

U Odeljku I. U svakom slučaju. naravno. Šta god da radili. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R.Ova vrsta rada. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna 50 . geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. mora biti spora. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. Da li je to distintkivna psihoza. ali da ne ulazite u njegovu privatnost.transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. nežna I vrlo obazriva. Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. Ipak. Kontra . Najbitnije od svega je da budete strpljivi.

Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena.shizofrenija. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. U suprotnom. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” 51 . Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu. Svesnost Više nego kod drugih. važna I predmet zlih ponašanja okoline. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. već preusmeravanje iste. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Sledstveno. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Ukoliko nije na neki način prinudjena. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima.

kao na primer u grupnoj terapiji. već da je prigodan ekran za projekcije. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. Sve se dobro sažvaće a onda. a ako ga ne relaksiramo. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. cinizmu I rigidnosti. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti. On ne može da prati grupu. najčešće ispovrati. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. antiteza ovom poremećaju. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. parafrazirajući Isidora Froma. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje.I da deluje u skladu sa njima. do odredjene mere. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. Introjekcija Introjekcija je naravno. Stoga ga je teško relaksirati. da. Drugim rečima. 52 .

Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Suštinski. Nesposoban je da prihvati hostilnost. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi.U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. pak. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. Paranoidni je. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena 53 . Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. što je zapravo. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. važan element kontinuiteta selfa. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. toliko budan da svakog vodi u svoj svet. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Projekcija Cinizam. to je samo parcijalna retrofleksija. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. budnost je suprotnost defleksiji.

Takodje. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. pravu ili zamišljenu. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen.Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. Bez obzira. da se oseća ranjivo ili da ne razume. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. Stoga. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Ovo. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. Sledstveno. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. 54 . Radeći na ovoj dimenziji. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. Na ovom nivou.

Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. napadan. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. Naravno. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. šta mislite?…”Ponovo. 55 . Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. on se meša. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. zavidan. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. ali je zapravo iritirajućI. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. bez osećaja za humor. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa.

Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. a paranoidna napada. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. Ova. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. ranije zvani paranoidni poremećaji. Preklapanje. što mu u potpunosti odgovara. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. 56 . Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta.Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. Preklapanje. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. Osa I Poremećaji delirijuma.

dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. otvoreno I bez animuziteta.Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. naravno). ali jasno. održavajući vezu sa realnošću. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. napetiji I teži za rad. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. stoga postaje još sumnjičaviji. Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. ukoliko ne I destruktivan. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. Tako terapeut može postati još obazriviji. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. možda ne greši u potpunosti. 57 . Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. Tokom susreta. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. odslikava neke od naših tamnijih strana. Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa.

onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. Poput shizoidnih. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. naša je dužnost da makar pokušamo. Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. 58 . Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija.Možda u tome ima nešto. Kada se ovo desi. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. Ipak. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. s druge strane. Nije lako. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. U skladu sa ovom hipotezom. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. misle I ponašaju se. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. Zapravo. zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. Ukoliko. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti.

Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. ipak. magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan.Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. 59 . 1989). shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. Simbolizojući procesi su teški. već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. Ne samo da je socijalno povučen. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. što je posledica ovakve iskustvene osnove. Za razliku od shizofrenika. Takodje. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom.

neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. sutra “izvetri”. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. Ono što danas razume. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. ukoliko je uopšte ima. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Njegova interpersonalna mreža odnosa.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. 60 . Ipak.

citirano iz Maxmen-a. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Povremeno. Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. magično mišljenje. 1986). Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. poremećen. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima. Sklon je magičnom mišljenju. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. 61 . 1985. Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju.Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. već zaista može da ga ometa..

Nekada govore sami sa sobom. I često je slabo koordinisan.Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. Njihov govor je ponekad teško pratiti. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) 62 . Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. kako ih drugi vole ili mrze. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. privlače pažnju ili zavode. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. Preklapanje. Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. Preklapanje. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. tako I opsesivnokompulsivnim poremećajima.

Ukoliko je. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. jednom kada se 63 . indikovano je upotrebljavati više testova realnosti.Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. Ponovo. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. Ipak. Oni očekuju da ih ljudi. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. posebno u ranim fazama. u najboljem slučaju. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. 1989). empatija je od najvećeg značaja. kako to neki veruju. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. oni to čine s mnogo straha. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. Uz moguće izuzetke. teško prate. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. sami pridaju smisao svemu. U inicjalnom kontaktu. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima.

Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. I “narcističkim ciljevima”. predstavlja patologiju današnjeg doba. zajedno sa graničnim. u okviru DSM III. Bez obzira. Dramatične. emocionalne ili eratične osobe. Na socijalno-kulturnom nivou. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. svi smo mi manje ili više narcistični. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. dok drugi. Po Kohutu. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. Autori poput Kohut-a. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. kao Kernberg. u neko vreme. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa.terapijski odnos uspostavi. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Ovo je problem zbog toga što neki. Poglavlje 8. kao na primer Kohut. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju. Drugim rečima. Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji 64 . neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. smatraju da je to faza razvojnog procesa. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika selfcentrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama.

intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. Ukoliko. tokom svog govora. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. Bez obzira. najviše što može da prepozna je ustvari. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. ona će ih simbolizovati kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. preosetljivosti. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. osećajan. on može da kaže da je previše darežljiv. koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika.njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. Iz manje veličanstvene perspektive. Na primer. Drugim rečima. na raspolaganju. izuzetan kvalitet! 65 . Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. Ipak.

Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. Vše od toga. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. Pod jedan. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. 66 . Ustvari. liče na komercijalnu televiziju. Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. na neki način. One. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju. povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. ipak. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Ipak. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju.Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. povremeno. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. ali mu ne možete osetiti ukus. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. čak ekspanzivan. Kada su povučeni. Ovo su. Naravno. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. retka iskustva. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna.

I ja ću te voleti…”(Johnson. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. ili barem tako kažu. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. kvalitet u odnosu na kvantitet. budi ono što meni treba da ti budeš. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. a da joj oni koji je ne vole zavide. 1987) 1 67 . on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za “Ne moj biti to što jesi. Ipak. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. njena uloga je da bude “fan klub”. Preferiraju. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. lepote I uspeha. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu.

One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Njihova pasivnost nije apatija. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. da ne kritikuje.kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe. Ovo su ljudi koji su morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Ove osobe nisu indolentne. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. narcistični pacijent je Fenomenološke transakcije Kognitivni model 68 . Suprotno od njih.

ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. atraktivni a ipak hladni. mi odmah osetimo da ona njije empatična. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. U kontaktu sa njom. Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični 69 . Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. Kada se to desi. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. ona doživljava bes. paradoksalno. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. stid I osećanje praznine.Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. Volite da ih posmatrate. Kognitivno ekspanzivan. Preklapanje. Tokom susreta ona priča o patnjama svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture.

Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II. ima više muškaraca medju Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. Osa I Što se tiče ovog odeljka. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Takodje. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. lično ili profesionalno.aktivni I fokusirani na druge. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. a žena medju histeričnima. nisu dobili očekivano unapredjenje. Stoga nije iznenadjujuće da. narcističnima. kada stvari počnu da se popravljaju. ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. Izgubili su posao. Preklapanje. Svesnost/kontakt fokus 70 . Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti. ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. Za njih je teško da preduzmu taj korak. potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu. Bez obzira na način koji koristimo. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen.

on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova. a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. tj.Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. Inicijalna organizacija transfera 71 . ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. to je onaj self koji nosi osećanja praznine. gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson. prema Johnson-u. narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. simptomskog selfa I istinskog selfa. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija. Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi. U radu sa narcističnim osobama. Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa. geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. Intrapsihički fokus Klinička. Bihevioralni fokus Uprkos svojoj pojavi. geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća. 1987). Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. već posebno I iznad svega. lažnog I simptomskog selfa. Da bi to bilo moguće. a posebno da ispolji empatiju. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa. panike.

1987). Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom. Ipak. terapijski odnos ostaje fragilan. izazivaju našu zavist. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos.Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od 72 . terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances. mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta. Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani. terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Čak I kada se to desi. I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti. na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. terapeut može da iskusi širok spektar emocija. 1986). Konačno. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad. Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga. pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala. neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. U ovom tipu odnosa.

Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti. Proučavane su dve vrste faktora koji 73 . Takodje. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav. granični sadrži histerični. zavisni. Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem. pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog. Ova dijagnoza. izbegavajući. način na koji pate opsesivnokompulzivni ili zavisni. Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres. recimo.poremećaja ličnosti. kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti. izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima. 1989). grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances. bilo bi vrlo opasno. 1990). granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i. Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. ovaj istog konceptualnog reda. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. Prema njegovom shvatanju. prema nekim procenama. koji su pod dejstvom droge ili. zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. Njihov osnovni način odnosa. u potpunosti. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. Na nesreću. a ne za prolazne kliničke sindrome. Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva.

Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. Konsekventno. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati 74 . nezreo i konfuzan. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. kako ćemo to diskutovati kasnije. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane.dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. gube mnogo od pozadine u tom procesu. najviše. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu. Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana. u zavisnosti od okolnosi i osobe. Self doživljavaju kao nesiguran. dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. Preciznije. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. Kao drugo. Kao prvo. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge.

neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. Ipak. 75 . postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Ipak. Na rimer. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja. 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija Ponovo.Povremeno. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. ukoliko se oseća neprijatno.kontaktu. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja. povremeno.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta.

Uopšteno. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata. Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. S druge strane. Na primer. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima. 1986). Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju..Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. religiozne grupe. dok je interpersonalna mreža podrške muškaraca institucionalnija (posao. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. itd. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja.. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. 76 . Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine. U stvari. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci.

On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji.. fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". sledećeg više ne. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica..K. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću. On se pomera iz stanja normalnosti ka 77 . sledećeg ne. ipak.. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. Jednog dana za graničnog je terapija dobra. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. U smislu tretmana.. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate..Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku. medjutim na vrlo polarizujući način. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Jednog dana ste O.

Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. 1988). osa II Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Preklapanje. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. Funkcije kontakta U periodima stresa. anksionznosti ili euforije. Pokret. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. Preklapanje. narcističnim. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. Terapeuta će granični 78 .depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje.

U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. 79 . Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da.alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. i manipulativno. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. S druge strane. U inicijalnim razgovorima. Ponašaju se detinjasto. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. impulsivno. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. Kada granični pacijent postane vezan. Tako oni rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način.

što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. Ipak. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances.Ovaj pristup mora biti podržavajući. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. 80 . Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. (Frances. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. 1986). to će se bolje ponašati. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice.

pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. kako se to neizbežno dešava. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. projektivna identifikacija. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. 81 . primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. ceo pakao sruči na nas. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. bez obzira. Značaj ovoga je. U stvari. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. Može biti potrebno nekoliko susreta nedeljno tokom nekoliko godina. na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. Ukoliko radite sa graničnima. Ipak. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike.Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. suprotno. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. Zapravo.

na individualnom nivou. S druge strane. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. Ona to želi i to je sve. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. bez krivice. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. Mobilizacija 82 . a ne refleksija. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. ili sa mladim delikventima. Ipak.80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Stoga. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. 1986). Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. što ima malo veze sa psihologijom. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. to je ovo.

Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. »Oni su gomila idiota«. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. Onog trenutka kad nešto poželi. mora da deluje. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive. Na primer. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. 83 . Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju.Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. Naravno. Zapravo. u okviru teorije objektnih odnosa.

podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. ona je usamljenik i . agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Inače. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. 1985). ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. ali teži da ostane prepunjena. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. a nepoštovanje u odnosu na druge. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. bez obzira na poreklo tog odsustva. Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. Pasivno/aktivno 84 .Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža.

Kada je konfrontirana. Govor Ja izgleda preuveličano. ali ih ne može zaista i osetiti. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama.Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Preklapanje. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. osa i 85 . Preklapanje. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu.

Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. konačno. Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. Možda je tako. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. 86 . upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. naveden u referencama. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. Prva je naivnost. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. to će i dobiti. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. I. pozivamo čitaoca da pogleda rad Reida i drugih. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta.Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede.

izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom. Na primer.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. 1986). trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. kao na primer narcistički i opsesivnokompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše. Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. Drugi poremećaji ličnosti. teatralne ili impulsivne. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. Kontakt 87 . Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. Ipak. Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances.

Histerična osoba forsira kontakt. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi, ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Paradoksalno, ona gradi kontakt u formi pažnje, ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu, socijabilnu i šarmantnu, može izgledati kao da introjektuje. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu, osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. Ipak, u većini situacija, nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba, već se pre može govoriti o defleksiji. Projekcija Projekcije histeričnih osoba, pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan, ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. U stvari, ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan, on zaista deflektuje.

88

Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći, histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Gregarno, socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Ipak, krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini, u najboljem slučaju, razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim.

Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena, »izgovor«, a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j….. u zdrav mozak«. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen, i pružaće, ponekad neverovatno kreativno, otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Biološki Tradicionalno, psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja, najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Naravno, ona je takodje i egocentrična, ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Za razliku od narcističke, histerična osoba aktivno traži pažnju. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna.

89

Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih, površnih i kratkotrajnih emocija. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju, mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Često ima energiziran i melodičan glas. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«, »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer, a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge, i posebno, terapeuta.

90

Preklapanje. kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola. vidite relevantne odeljke). teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Ukoliko je terapeut istog pola. Preklapanje. moraju da se prorade u ranim fazama terapije. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. ili. Iznad svega. frustrira njihove potrebe. kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola. takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube. tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. 91 . histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. osa i Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. Njihova glad za uzbudjenjima. ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom. a kontra njihove okoline koja. kako to oni doživljavaju.

onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao 92 . 1987). mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom. Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. zašto…(Frances. ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo. u ranim fazama terapije. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja.Kada se. to mora da čini vrlo obazrivo. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. Kasnije. Na nesreću. ne. Ipak. pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna. služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. Ipak. shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ukoliko se ovako ponašamo. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe. kao što je to čest slučaj. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. u relaciji. neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže.

prezirom i kompetitivnošću. ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne. verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga 93 . važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv.vrednog. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji. Tokom istraživanja ove teme. Na primer. prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu. terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem. kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. U tom slučaju. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene. Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. dopadljiv ili zdrav. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. a što se. kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima. geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno. on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja.

Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. straha i ljutnje. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima. Za one koji su manje psihološki orjentisani. Kao prvo. naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima.navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je 94 . sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide. ili. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući. makar. nije toliko senzitivan… Takodje. geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. Bihevioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu. ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje. klijent ne samo da nije senzitivan. Život me čini nervoznim.

bilo ženskog pola. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti majku. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. Za razliku od malog dečaka. Ipak. kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Za devojke. bilo muškog. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. 95 . Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu.posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. naravno kontraproduktivne. Obe rekacije su. kada intimnost postane moguća. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato.

Poglavlje 9. Naime. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. ovo je sociosintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Iskustveni ciklus 96 . U stvari. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. tvrdoglavost i tvrdičluk. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Opsesivnokompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Plašljive i anksiozne ličnosti Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Kako je preterano posvećena poslu. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom.

Međutim. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. na primer. to ne mora da bude tako 97 . Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”.Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. Opsesivno-kompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. kao što je često slučaj. disciplinovanom. razboritom i lojalnom self imidžu. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Ceni lojalnost i disciplinu. Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet. ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Ipak. naročito ako je depresivan. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. U terapeutskoj situaciji.

Ako. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. subjektivni. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. itd ”. U ovom ambivalentnija. Ipak. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. neorganizovani. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost.očigledno. U terapiji. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. emocionalni. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. ovo 98 . Opsesivnokompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Introjekcija slučaju njegova veza sa autoritetom postaće Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. u nepredvidljivo. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. s druge strane.

nije lako izvesti. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Funkcije kontakta Spoljašnjost 99 . on ne zna sasvim čija pravila sledi. Njemu nedostaje imaginacija. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi. Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola.

kruti i pravilni. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. 100 . One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Preklapanje. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. Preklapanje. Njegovom dodiru nedostaje toplina. Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. Pokret. Nemate želje da ga dodirujete. on često shvata metafore bukvalno.Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. U stvari. Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime.

On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivnokompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. 101 . Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Čovek ponekad oseća da mora. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. Taensferna organizacija Od samog početka. i ovo je ključna odlika. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. da bi razumeo ovakvog pacijenta. Takođe. S druge strane. postepeno jačanje energije. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način.Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. Pažljivo. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje.

šta su mislili baš pre seanse. Prema Forgus i Shulman (1979. nemojte da idete sa ovim predaleko. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. Život je nepredvidljiv. nemajući smisao za humor. Ipak. 1988).” U svakom slučaju. čuvajte se “treba”-ova. Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. kako je citirano u Murray. 1988). U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. naročito u fazi indukcije. 102 . Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. vrlo je teško doći do njihovih afekata. Opsesivno-kompulzivni pacijent je osoba koja. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances.Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. itd. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. S druge strane. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako. vodili ljubav. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene. opsesivnokompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju.

U fazi indukcije. ako se na pravi način ne odvije do kraja. međutim. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. Dobijajući ovo. jednom kada stignete ispod te površine. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti. Inače. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. kao geštalt terapeuti.Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. zahteva da budemo. bar donekle. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za 103 . punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. proključalim. opsesivno preokupirani detaljima. mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt.

Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače. Kontakt 104 . tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja.njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivno-agresivni tip. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Gnev i zavisnost su srž problema. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole.

budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan.Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju. To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. dok sledi terapeutove “instrukcije”. međutim. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. “To bih veoma želeo ali…”. Ova vidljiva pasivnost. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. ovo nije sasvim pogrešno. navodno zevajući i protežući se u isti mah. U grupi umeju da se namrgode i povuku. ali…”. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. što je bazična odlika kontakta. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem. Ipak. Retrofleksija 105 . koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja.

Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. Ko je ljut?…Ko je nepravičan? … Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. eksperimente. zahteva mnogo energije. Ići kroz život i govoriti “Da. svoju čekovnu knjižicu. Fenomenološka transakcija Kognitivni način 106 . sastanke. zašto je zaboravio na sastanak.d.Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju.) tako i u terapiji (pitanja. seanse itd). i t. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. kako u svojim životima (rođendane. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto. ali…”.

Njegov kognitivni model sadrži negativnost. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. “Ne razumem šta to znači…”.Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. ali…”. cinizam i skeptičnost. 1988). Preklapanje. Pokret. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. “Ali zar niste upravo rekli?…”. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. 107 . terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. “Zaboravio sam pitanje…”. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju.

Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. itd. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivnoagresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. 1988). Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije. 108 . ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. ja sam to već rekao. zaborave svoju čekovnu knjižicu. ja sam to već probao…”. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. najpronicljivijeg terapeuta. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. zakasne.

upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. 109 . Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti.Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. itd. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere". geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost.

. Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi 110 . Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna.. ali me nemoj lišiti moje slobode. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. terapija nikada neće proći indukcionu etapu. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore.1988).

Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. Ovo su vrlo stidljivi ljudi. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. 111 . Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances.. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu.Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Međutim. oklevajući i strašljiv način. 1986). gleda u stranu i crveni. on ipak pita gde je kupatilo. Na poslu zaostaju. nasuprot ovome. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje.. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. Akcija Sklon je delanju na uzdržan. Ako. podsmeha i poniženja. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. Oni se plaše susreta sa novim ljudima. na primer. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. on mrmlja i muca.

Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje. on čak može da bude blago paranoičan. Sistemi podrške Interpersonalni 112 uznemirujuće i . Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Ipak. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. može da izgleda da intorjektuje. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. u njegovim očima. Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi.

On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen. Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". 113 . 1989). Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. on to doživljava kao odbijanje. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow.Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen.

Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari. Pokret. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. straha od odbijanja i teških osećanja. svet ono. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. itd. kao što je često slučaj. Preklapanje. Njemu je takođe teško da kaže ne. Osa I 114 . tugu i ljutnju. On se koleba između potrebe za ljubavlju. strah od odbijanja. Preklapanje. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. “Ljudi ovo. nemoj toliko da brineš“. itd ”. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija.

da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. U stvari. Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. Ako 115 . ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. 1988). Kada je to tako. jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene. počinje da oseća da sada kada se otvorio.Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. Posle izvesnog vremena. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. pacijent odlazi kući i. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. u osvrtu na seansu. U fazi indukcije. oni obično postaju vrlo saradljivi. Kako god da se terapeut ponaša. Ipak. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom.

Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. oni se nje drže kao da je život u pitanju. Šta god da je sadržaj seanse. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. 116 . dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta. mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Šta više. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. Bihevioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. kreativni i razigrani. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. toliko imaju problema da iz nje izađu. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje.iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr.

Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi.U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. 1988). to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). mi se izlažemo 117 . Verovatno je (i poželjno je. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. U suprotnom. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega.

koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do 118 . i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. Drugi terapeuti. taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. DSM III – R je proširio kriterijume. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta.opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe. Zato senzacije. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Oni imaju teškoću da započnu nešto. Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. Međutim. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih.

Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost. ona mora da ima neki drugi način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. Sve ostale akcije. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. Intorjekcija 119 . naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. kontakt. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime.gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). sprovode se sa izvesnom protočnošću. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje. Ako osoba takođe ima i neke pasivno-agresivne crte. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. proizvodi anksioznost. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan.

»On. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. Rečima Dekarta. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. »preživaju« za vreme stresa. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje. ona je tako snažna. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji.«. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta.d. »Misliti znači biti«. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje.Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. jačine i odgovornosti. i t. ove osobe su sklone da mozgaju. slabo ih koristi. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da. itd«. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. tako sposobna da vlada situacijom. misli da. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. Biološki 120 .

Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka 121 .Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta. 1988).

izglađivanju sukoba. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Pokret, dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Preklapanje, Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Kada se radi o ovome, izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti, i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Međutim, uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine, povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Preklapanje, Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti, naročito agorafobiji. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni, posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti, čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Jednom kada

122

nestane njihova početna anksioznost, oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer, 1989). Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Oni dobro reaguju na ispitivanje, pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima, sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Oni često, u stvari, žele da terapeut popuni nastalu prazninu. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju.

Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Preciznije rečeno, budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Kada ih pitate šta osećaju i misle, oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. U početku, objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom, sigurnošću i naklonošću. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija

123

odložena. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti, terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju, dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Porodična i bračna terapija Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti, više od većine ostalih, obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Kada se radi o ovome, ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata, opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Ipak, većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice, preteranog zaštićivanja i odbacivanja. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja, što predstavlja njegov ili njen impas.

124

u igru će biti uvedene druge teme. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših 125 . I na kraju. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. Poremećaji ličnosti u kliničkoj praksi Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. U stvari. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta.Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. drugi na 200. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. ČETVRTI DEO: OD ZNANJA DO PRAKSE Poglavlje 10. Neki ga određuju na 240. Isto važi i za krvni pritisak. Koristeći primer imunog sistema. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti.

klijenata završava svoju terapiju pre vremena. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. čak i kao zdrave individue. Nema razlike ni na psihološkom nivou. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. Naprotiv. TABELA 4. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni STIL Usamljen Originalni. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. mi. 126 . ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. Srećom. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta.

Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Ova osoba ima raznolika interesovanja. NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE 127 . Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje.Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. Ipak. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu.

Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan. Fenomenologija u kliničkoj proceni Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. posle desete seanse sa istim klijentom. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Ipak.. Različito od naših kolega analitičara. I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces..) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. mi ipak interpretiramo. kako 128 . Naravno. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Pored toga. privržen). Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. porodične odnose. Dakle.Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. uključujući i posao. Ona često sebe povređuje. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge. Naravno. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. Poglavlje 11. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice.

Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. jednoličan.Šta osećam u vezi ovog glasa? . jak. slab. zasvođene obrve.Opis glasa (promukao. voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta.Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? . koje emocije on najviše izražava? .Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t. sitne. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja.Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? 129 .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? . Govor .Kako se osećam u vezi ovog glas.Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas.Opis očiju i načina na koji gleda (krupne. Slušanje . koje emocije na taj način izgleda da izražava? .d. Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči.Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? . mek) .Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? . buljave oči) .obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. gledanje .

Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? .Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? 130 . funkcije kontakta u budućoj podršci)? .Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? . disanje. gubi se u njemu?) . spavanje.Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.Kako sedi? . zabava. Izgled .Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? . hrana.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze.Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .d. i t.Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? . alkohol i droge. Pokret.)? . plovi kroz njega.Dodir.Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .

demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . ponos i t.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? . Problematika inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti. Protokol za prvi intervju Pročitavši prethodna poglavlja. retrofleksija. bira da ne gleda u mene.. projekcija.Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr. uzbuđenje.d. Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja Poglavlje 12.Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija. povlačenje i t. Ipak. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu. dosada. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na 131 . kontakt.Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija.Ako bih se osećao bliskim toj osobi.d.)? .d. i na kraju.)? . razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora.. čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije. defleksija)? . introjekcija.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . šta dobijam? .

mi moramo da izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde.. Iskustveni ciklus 132 . Ipak. Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. smatramo da se dešava svuda i sve vreme.. Međutim. oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. ako im damo odgovarajuću pažnju. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici.sakupljanje relevantnih informacija. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim". mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći.

Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt, takav kao što su defleksija i retrofleksija, obično se manifestuju u njegovom glasu. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Pokret, dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Što se više navikavamo na klijenta, postajemo manje svesni ovih procesa. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. Pošto smo mi ovoga svesni, posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. TOKOM INICIJALNOG INTERVJUA Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt, odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. "Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. Prijateljska – seksualna - porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe, pitajte ga da ih opiše. U većini slučajeva, on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta.

133

Da li klijent izgleda oštro, sumnjičavo, osetljivo, dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku, klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv, histrionični – zavodljiv, paranoidni – sumnjičav, opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen, zavisni – potčinjen i t.d. Budite svesni flerta, hladnoće, sumnje i t.d. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. Neki otvoreno kažu: "...Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". Ili: "...Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost", Poglavlje 9, Deo 1, videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu, dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija, kognitivni način", "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su transakcija, emotivni naačin".) pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka

134

Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Ako je naša reakcija neuobičajena, ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Jasno, ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti, naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije").

IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju, mi organizujemo svoje impresije, hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. Sa većinom klijenata terapeut mora, na ovaj ili onaj način, da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua), treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda... Izolovano, zato što reaguje hladno, sumnjičavo ili čudno, što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni, šizotipalni ili paranoidni. Dominirajuće, zato što izgleda teatralno ili egocentrično, što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički, histrionični, granični slučaj ili antisocijalni. Zaplašeno i anksiozno, potčinjeno, stidljivo ili uzdržano, što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući, pasivno-agresivni ili zavisni. 135

Nastavak inicijalnih utisaka Konstatovati da je odnosni model koji kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja.Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. . NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze. DRUGI INTERVJU 136 klijent uspostavlja sa nama.

U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Klinički sindromi. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. njegove procese zaključivanja. Dovršavanje I na kraju. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. terapeutove fenomenološke opservacije. ako nije privremena. Kao primer procesa u akciji. Dijagnoze se identifikuju. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa.Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. 137 . mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. Ipak. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. ako je potrebno. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. Neke dijagnoze se isključuju. Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja.

Tabela 5. Ona ne gleda u terapeuta. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE Pre inicijalnog intervjua OPERACIJE Opservacija predkontakta OPAŽANJA Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. ničim drugim se ne raspoznaje. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Govori monotonim glasom. DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? 138 . Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično obučena.

ne stvarno. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Tako je. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške..Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač odgovor. Ja imam osećaj 139 . U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. Ali ne i sada.. Okidajući potencijal intervjua – Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti.Mi se ne poznajemo dobro. Mislim. ne.. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?.. Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua kao okidač Da. ljudima koji nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno...

Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba. Ja jednostavno brinem ni zbog čega.. ali to je kao da se osećam smešno pored druge osobe. Možda. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite.da me razumete. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga.. da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške vi Dakle to je dobro. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. Ona je i anksiozna i stidljiva.. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo Između inicijalnog i drugog intervjua Klijenta brine ono što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? 140 .. (Osmehuje se) A vi. Mada kada ja nekoga volim.

Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. Privremena procena ozbiljnosti (Opšta procena ličnosti – GAP. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. Testiranje motivacije za uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.Identifikovanje mogućih dijagnoza poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). Uspostavljanje ključnih elemenata diferencijalne dijagnoze 141 . Ipak. šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. Izgleda da je njena samoprocena vrlo niska. Frances) Nivo 6. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. mi ne možemo potpuno da odbacimo šizoidni poremećaj ličnosti. Vrlo nizak. U stvari. Izgleda da ova osoba ima neke crte ličnosti koje ozbiljno oslabljuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa.

godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. Da bi ilustrovao ovaj pristup. Poglavlje 13. Na taj način. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na biopsiho-socijalnoj perspektivi i. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku.Ako je motivacija netaknuta. Po analogiji. Patologija zato može da bude 142 . psihološku i socijalnu patološku perspektivu. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. 1992). Poremećaji psihopatologiji Poremećaji ličnosti su funkcionisanja ličnosti ličnosti: indikatori stožerna i osa u savremenoj celokupnog predikatori Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). U stvarnosti. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema.

t. Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti Klinički ishod Globalna procena (GAP) funkcionisanja 90-100. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samo-regulaciju kroz kontakt. ili grešakama u proceni kliničara.. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje. Osim toga. ili EGP nivoima i Osama I. IV i V. preimućstvom i manjkavostima (Ose II... i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan. Otsustvo ili minimalni simptomi.. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). . 6 1 5 2 4 3 60. u ovom susretu. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. sa svom njegovom snagom. 143 70. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. III i IV u DSM). moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. u zavisnosti od modela. težine kliničkog sindroma. Superiorno funkcionisanje. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi. 80. mi znamo dve. pojave se klinički sindromi (Osa I)... na biološkom nivou. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti. ili kombinaciji ovih faktora. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima.d. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti.. faktora stresa i reakcije osobe. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). Neki umereni simptomi.. slabostima. Kada.j.viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma.

Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. slično poremećajima raspoloženja.. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta.. 10. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti.. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima. Ipak. Drugo. 7 20. Pre svega. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije.4 3 5 2 1 6 50. 144 . za razliku od kliničkih sindroma. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. Dohrenwend i drugi (1987). i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. Depue i Monroe su 1986. ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B... 40. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. Neka oštećenja u testiranju realnosti 30. sami po sebi.. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante.

Suprotno ovome. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. obe sa zavisnom ličnošću. Prvo. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). Ipak. evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. 145 . 1988). Zato. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. Uzmimo za primer dve osobe. Ipak.Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow.

fokusirana Podrška na jaku tugovanju. 30 min. ili vrlo Nivo 6 ili 7. depresiju. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Smrt supružnika Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanje m Zaključivanje što Nivo 2 ili1. vrlo se tiče dobro ili slabo ili jako nivoa superiorno manjkavo funkcioni funkcionisa funkcionisanj sanja nje e ličnosti (GAP) Kratkoročni Intervencija Intervencija na terapeuts fokusirana zavisnosti od ki ciljevi na supstanci (Osa I) adaptaciju. Moguća medikament ozna potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Dugoročni Nisu naznačeni Psihoterapeutska terapeuts usled intervencija ki ciljevi zadovoljava fokusirana (Osa II) jućeg na funkcionisa pojačavanje nja psihopsihoimunog imunog sistema sistema 146 .Tabela 6. 2 Pomoć u tranziciji. do 3 puta Nedeljne 50 nedeljno po minutne seanse.

Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. 147 . da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. iskreno rečeno. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. i što je važnije. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. U većini slučajeva. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. Na štetu ovog drugog. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva.

. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. nije idealan kandidat za nedirektivnu terapiju zasnovanu na uvidu. psihotična dekompenzacija). Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. Po njima. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samoposmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog sindroma (više kratkoročni pristup) Sprečiti napade panike Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Učiti kako se živi sa "hroničnim" kliničkim sindromom (više dugoročni pristup) Organski mentalni poremećaj Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psiho-imuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 4-5-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem.Tabela 7. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog 148 . pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost.

Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a 149 . Slika 4: Odnos urgentnost . II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4.pristupa. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu.

Kvadrat I Gospođa A. Ima 39 godina i živi sama. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. teškoće sa disanjem.klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. Bio je ubeđen da umire. osim neznatnog povećanja pritiska. pomislio je da je doživeo infarkt. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja.. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta.. Kako mu je na poslu. Ton njenog glasa. On je trgovački putnik.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. drhtanje. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. međutim. Sledi par primera različitih situacija. Kvadrat II Gospodin B. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. preporučio joj je da poseti psihologa. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Imao je sve simptome. 150 . Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. vlažne šake. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. kod kuće. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. suvo grlo i zamućen vid. Pati od nesanice. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući.

zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara.. Osim mogućeg umora od posla. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. S druge strane. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Da li ga nešto uznemirava na poslu. koja je umrla pre 5 godina. Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. omršavela i osušena. Kvadrat III Gospođa C. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. Ništa. Kvadrat IV Gospodin D. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani. kod kuće? Moj Bože. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4.. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča.Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome 151 . navodi je da užasno paniči. zakazala je susret sa psihoterapeutom. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije.

svesnost varijablama G. B II Kvadrat Osa II Opsesivnokompulzivni PD. informacija delimično odgovoran za odustajanje od materinstva Osa III NIL Hipertenzija Urgentnost Ne Da Svesnost Ne Ne G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD G. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana ozbiljna bolest Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Rak dojke Da Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa. zavisne crte G-đa C. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. moramo da 152 . S druge strane.će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja. pasivnoagresivne crte GAP Nivo 5 Nivo 5 Osa I Atipična Napadi somatizacija panike depresivnog poremećaja Osa IV Četvrti Nedovoljno raskid. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. Da bi razmrsio ovaj problem. on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji.

Obrnuto. što je situacija manje urgentna. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. terapija odvija tokom 153 . Što je situacija urgentnija. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat).priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. terapeut ima znatnu moć. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. Ako se. Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. međutim. Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije.

Takođe. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani. gospodin B. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima.dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. Navešćemo primer. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. posebno agorafobiji. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. Iako je g-đa C. Na primer. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer.muku. geštalt terapiju. Bivajući svesni ovih odnosa. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. Jednom kada se stabilizuje. NLP ili psihoanalizu. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. sposobna za introspekciju. verovatno uz pomoć medikamenata. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. 154 .

i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje. nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Kao deo svog razvoja.. profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt. klajnijanska analiza. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj.U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Ljudi su ti koji nas konsultuju. artikulisanu i čvrstu podršku. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme. 155 . kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste. praktičar bira orijentaciu. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka.d. afektivno-racionalna i t. čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. kratka terapija. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga.

U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. Ipak. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije. stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza. Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. 1987). Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup. Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju. treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte. radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost.Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. kada je za to sposoban. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa 156 .

Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge. anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja.različitim tipovima intervencije. svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. u tretmanu depresije. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. važnosti transfera. koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. uključujući i onu koju on sam primenjuje. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci. Konceptu "uvida" mi smo suprotstavili koncept "svesnosti". Tražila je da se završi rasprava o dužini tretmana. Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. Poglavlje 14. sa velikim 157 . Lečenje poremećaja ličnosti Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade. ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima.

Na kraju. kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom. od početka. kao što ćemo kasnije videti. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. geštalt terapija. primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je. Zato. koji. i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine. da se bavimo samim terapijskim odnosom. Pod uslovom. u geštalt kulturi. usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava. leže u srcu psihopatološke dinamike. konstituisalo originalnost i moć našeg metoda. I ponovo. bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti. Zaista. pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta. ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. međutim. od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima. zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa. koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji. kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok. 158 . precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj.akcentom na iskustveni aspekt. ciljajući na razvoj ili transformaciju. kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga.

godine primetio 159 . Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha terapije.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa. istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije.Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. Od 1984. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali svoje tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. Rinaldi je 1987. 1991. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. Onda ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990.uopšteno posmatrano. Konačno. Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijskog odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije. Varijable vezane za klijenta. U stvari tek od 1984. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije .

160 . za Piper. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog selfkoncepta i klijentovog self-koncepta. Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. Da ponovimo.Joyce. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . Azim. Za Dormaar. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. stvarni odnos je taj. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. Na kraju.da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. koji omogućava selfu da se razvija. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley. to klijent manje napreduje. polazeći iz hermeneutičke perspektive. Saari (1986).OTR). Kao što ćemo kasnije videti. Za Kahn (1987). Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. Pored toga. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. McCallum i dr. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta. empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. Shodno tome.

isključujući: . Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta kada više-osna dijagnoza ukazuje da: .prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentalnom poremećaju” (šifra V) . Otuda proističe važnost elemenata koje nazivamo intimnost. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povezana sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta.identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II). Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom.klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: .ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) . To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). koristeći GAP . Za Henry.šizotipalni poremećaj ličnosti . na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice.antisocijalni poremećaj ličnosti .Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije. U ritualima akreditacije osoba. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjekte skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. Na kraju.priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) .ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir . taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe.jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta.kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje 161 . centracija i integritet za OTR.više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . teoretskom konstruktu. Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos.

odnos je terapija. 1987) Kratkotrajna Nedelje Objektivizacija Adaptacija/ podešavanje Ponašanje kao mera adaptacije Eksplicitno Ojačavanja Odnos pomaže da se promena desi ali igra drugorazrednu ulogu Uzročnost Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu Očekivanja u odnosu na dužinu terapije Pravac terapijskog uticaja Ciljevi terapije Cilj promene Način komuniciranja Poluge promene Uloga terapijskog odnosa Način objašnjavanja postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Dugotrajna Godine Subjektivizacija Transformacija Iskustvo selfa i okruženja Implicitno Povećanje svesnosti Odnos je srž procesa promene: transfer i kontratransfer Namera Stvarnost je ta koja je doživljena. Uopšteno govoreći. New York. Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. 1987). važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti.T. opažena. James F. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem. Norton. i iz egzistencijalno-humanističke i iz geštalt perspektive? 162 . Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. brojne razlike postaju vidljive. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. U stvari. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos.. Bugental.

terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. kao učesnik. On je ponekad dirnut i. osmehuje. klijenta. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. različita od svih ostalih. terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. kreće se.Pre svega. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. reparacija. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. smeje. ne traži da se previše menja. odgovara. ili oseća nežnost. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije 163 . da se aktivno uključi. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. čak i kada se konfrontira. Jasnije rečeno. On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. ili održava ili prekida kontakt. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. On sluša. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. naravno. ispituje. ali takođe i govori. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. Međutim. frustrira ili gratifikuje klijenta. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. rekognicija. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. doživljene stvarnost. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). Konačno. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. Pored svog interaktivnog uključivanja.

ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar. dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. koji se odnosi na hermenautički odnos.terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. Bez toga. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću. manje je razumljiv. reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da 164 . Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. U stvari. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. Drugim rečima. kontaktom. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. i stoga potencijalno veštačkom. Treći. tri nivoa terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. Da bi se transferni odnos uobličio. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu.

ko može da. kako se odnos razvija. geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. bivajući licem u lice sa drugim. trezveno. Zaista. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. Šta više. Ovo je živa hermeneutika. klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. 1991). 165 .reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. u ovom odnosu.ti”. Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. klijenta. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. dok održava stav budne svesnosti. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži metatumačenje terapeuta i. u situaciji jedan-na-jednog. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. tako uobičajenog kao što može da izgleda. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. U ovom smislu. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. i klijentovog procesa. vrednost neposrednog iskustva. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. raste i širi se. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . ustvari. se poštuje. Beznačajno i štetno. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. Tu. ovo je plemenit oblik svesnosti. posmatrača i komentatora. Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. bitan za geštaltiste. koji će se razvijati. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. ono što ga je dovelo do terapeuta. Zato. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. Ipak.

tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. strast za prave nijanse. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation). a ova od nostalgije. On je zdravlje. mada različitih kapaciteta i uloga.mora da se govori o onome što je poznato. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. nestalnih slika i osećanja. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. stvarni odnos. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. Iako neophodan za terapeutski proces. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. upotpunjavanjem. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. Tuga se razlikuje od melanholije. U ciklusu kontakta. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. oni vode dijalog. u finalnoj analizi. 166 . Inače... Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. učvršćuje doživljaj u prvi plan. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. Prava reč. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. Terapeut je osoba koja daje različit primer. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). on nije sam po sebi dovoljan. ali ne potpuno zdravlje. Podjednako dostojanstveni. identifikovana.

razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. Kontinuumi su intimnost. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. fokus i fascinacija. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991. Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. Stoga. U svakoj dimenziji.superviziju. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. kao i ose dijagnoze. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za self.Razvojna osa odnosa Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. Pored toga. preuzimanje rizika. Drugim rečima. 167 . U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije. Pored toga. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). u interakciji. integritet. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Smatramo da.

Neki čak tvrde da je to jedini alat. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. mentalni poremećaji su "zarazni". Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. paranoidni. Bez obzira da li je po prirodi narcistička. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. 168 . nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. U svakom slučaju. sluša i govori. imamo primere iz najviših sfera: Frojd.POGLAVLJE 15. šizoidna ili zavisna. Po svojoj suštini. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. 1987.). Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. Iznad svega. Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju.

Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. Ipak. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat 169 . Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. kao deo svog ličnog razvoja. on ipak ostaje vrlo uzdržan. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu.Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivnokompulzivnog. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna.

afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". Ipak. dekodiraju i transformišu simptome. Svestan klijentovih manevara. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. U najgorem slučaju. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. Za ovaj tip terapeuta. On retko misli da je terapija zaista završena. Ipak. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. svetlu i nivoima svesnosti. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija.nezavršenog posla. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. 170 . smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije.

On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. Nasuprot tome. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem.On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. konvencije i pravila. 171 . on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. međutim. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast. S druge strane.

Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. on će biti majstor za frustriranje. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. mogućnosti i verovatnoće. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. S druge 172 . Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. on drži klijentove ciljeve na umu. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. Obdaren veoma kritičkim umom. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. podržavanih postojanošću i stabilnošću. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip.Ipak.

Ipak. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana.strane. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Takođe. Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. 173 . kod određenih klijenata. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. Naprotiv. On je sposoban da opazi ljutnju. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. Takođe. On je vrlo topao. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes. bol i obmanu a da se ne naljuti.provalu besa. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo.. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. i da biti sam zaista boli. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. Zajedno. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. i dati nam podršku i pažnju. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga.. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. ove strane konstruišu svetlosni spektar.

Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. Rankom.. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom.. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. Adlerom. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. jedva zadržanim disanjem. napetim šakama i savijenim ramenima. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt 174 . On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. Verthajmerom i drugima. bilo da su uspešni ili ne. slomljenim glasom. Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". moralo je da se dogodi. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize. Što se dogodilo. Jungom. tehnika odigravanja. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. konformista i pseudoracionalnih osoba. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave.

Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose. 175 . ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. ključevi koji otvaraju vrata duše. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom. I na kraju. Mi pre moramo da govorimo srcem.terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful