POREMEĆAJI LIČNOSTI - IZ PERSPEKTIVE GEŠTALT TERAPIJE

-

GILLES DELISLE, PhD

1

Zahvalnice: Ovo delo ne bih mogao da dovršim da nije bilo kritičkih doprinosa naših učenika, posebno studenata treće godine, generacija 1986,1987,1988, 1989 i 1990. Tokom supervizijskih seminara njihove kliničke prakse, oni su bili u prilici da dodju do zaključaka koji su poslužili kao osnova i kamen temeljac ovog dela…Želeo bih da im na ovaj način uputim svoju najdublju zahvalnost. Takodje bih želeo da se zahvalim članovima “Clinique de Psuchotherapie Le Reflet”, Line Girard, Linda Lagace, Valmond Loiser i Louise Viens za njihovu stalnu podršku i ohrabrenja. I, na kraju, ova knjiga je posvećena svima onima koji su mi ispričali svoju priču, kao I onima koji su me naučili kako da slušam Predgovor engleskom izdanju Obzirom da je ova knjiga prvi put objavljena 1989, njen sadržaj se menjao kroz razvoj mojih ideja. Prvo izdanje, objavlejno na francuskom 1991 je bilo prevedeno na italijanski (1992) i na engleski (1993). Koncepti koji se u njoj razmatraju su bili izloženi na konferencijama i edukativnim kursevima i čulo ih je mnogo grupa profesionalaca u Kanadi i inostranstvu. Bilo je nekih problema sa izdavačem u vezi engleske verzije, I tek sada, šest godina kasnije, ovo delo je dostupno engleskoj čitalačkoj publici. Pristup koji je izložen u ovoj knjizi je izazvao brojne komentare praktičara različitih škola i obrazovanja. Vrlo vredne primedbe sam dobio od kolega geštalt orjentacije iz Evrope, posebno iz Francuske. U Francuskoj su ideje iz ove knjige bile dosta razmatrane u geštaltističkim krugovima. Neki smatraju da je ovo delo “Jasan i dobro strukturiran rad koji nudi kliničarima geštalt orjentacije konzistentan i efikasan put za intervencije” (Boutrolle, 1991). Drugi ga kritikuju smatrajući da ne pripada geštaltu već da predstavlja zbirku recepata “za početnike koji ne vole da misle”, a zatim podvlače kako ozbiljan i odredjen mora da bude rad koji se bavi ovom temom (Robine, 1991). Ovakve reakcije zajedno sa zaključcima koji su bili posledica moje kliničke prakse su me naveli da razvijem odredjene aspekte knjige. Tako, poglavlje 10 sam preradio i u njega uključio diskusiju o vezi izmedju zdravlja i poremećaja ličnosti. Ovo poglavlje se sada zove “Značaj poremećaja ličnosti”. U poglavlju 13 sada mnogo više naglašavam posredničku funkciju ličnosti u održavanju psihičkog zdravlja. Tabela koja pokazuje relaciju izmedju ličnosti, faktora psihosocijasnog stresa i psihičkog zdravlja treba da pojasni prirodu ove trostruke vezanosti. Centalna ideja koja se krije iza pristupa prezentovanog kroz ovu knjigu se fokusira na psiho-imuno-metaboličke funkcije ličnosti. U svom geštalt 2

terapijskom radu sam se najbolje orjentisao pristupajući kliničkoj situaciji iz ove perspektive. Zbog toga upozoravam čitaoca da ne pročita prvo poglavlja o poremećajima ličnosti. Ideje iz tih poglavlja gube svoju koherentnost ukoliko se ne čitaju iz ugla prvog i drugog dela knjige, a zatim fokusiraju kroz četvrti. Ukoliko se čitanje ograniči samo na opise poremećaja, onda se gubi heuristička vrednost i čitalac je uskraćen u smislu dubljeg razumevanja poremećaja ličnosti i ograničenja svojstvenih DSM klasifikacionom sistemu. Gilles Delisle Maj, 1999.

3

socijalnom kritikom i velikodušnim idejama. antiterapijskom i politički represivnom. Verovalo se da se u odnos terapeuta i klijenta (u to vreme.UVOD Geštalt terapeuti se odnose prema oblasti psihopatologije sa pomešanim osećanjima. nekoliko decenija kasnije. bila prepoznatljiva po naglasku na interpersonalno koji formula “klijentom centriran” pobudjuje. Bilo bi pogrešno veravati da su psihoanaliza i bihejviorizam izuzeti od ovakvih sudova. smatrajući je depersonalizujućom. nakon što se rodilo oko dve stotine novih formi terapije. ono što se može tvrditi sa sigurnošću je da je većina njih. ali je malo uticala na istraživanja i praksu. Karl Rodžers je. društvenog i političkog. utičući na mnoge moderne mislioce iz oblasti literature i društvenih nauka. “ Egzistencijalistička škola je. U takvim previranjima se rodila i počela da cveta nova terapija. Na sličan način. proširivala domete egzistencijalne filozofije na terapijsku teoriju. mnogi psihoterapijski pravci koji su se pojavili poslednjih decenija (kao na primer. Teorijske osnove egzistencijalno-humanističkog pravca psihoterapiji su bile prožete vredonosnim sudovima. Veliki deo svoje energije oni su crpli iz otpora prema teorijskim osnovama psihoanalize i bihejviorizma kao i iz reakcija na bazične odnose izmedju terapeuta i pacijenta na kojima se ovi pravci zasnivaju. naravno. To su bile godine protesta. humanistička ili transakciona terapija) su često bili suprotstavljeni psihijatrijskom “medicinskom modelu” i njemu svojstvenom načinu dijagnostifikovanja i klasifikacije. Istorijski gledano. Odbijajući da klasifikujemo i 4 . Upravo suprotno. niko ne bi upotrebio termin pacijent) unose pokretači opresivne kulture i da je to osnovni patogeni faktor. geštalt terapija je. uključujući i geštalt terapiju. Ipak. odbacila svaku ideju o dijagnostici.” (Klerman. Nije bitno što su načini na koje su formulisana njihova pravila zaista manje eksplicitno vredonosno orjentisani. ali. Nove načine tretiranja ljudske patnje su promovisale karizmatične i neustrašive osobe. nije neobično postaviti pitanje da li su ti različiti pravci baš toliko klijentom centrirani koliko bi želeli da budu. geštalt. iskovao termin “klijentom centriran” suprotstavljajući ga “centriranom na terapeutovu stručnost”. Nisu svi pravci humanističkih terapija bili tako eksplicitni. 1986) Pokretači humanističkog pokreta su negovali takav pristup reagujući na medicinski model koji je u to vreme psihološku patnju svrstavao prema oštrim parametrima patologije. definišući svoj pristup. jednako kao kompletan humanistički pokret.

Ovo može donekle objasniti zašto je dobar deo terapeuta humanističke orijentacije počeo da pokazuje interes za savremenu psihoanalitičku literaturu u kojoj se autori ne plaše upotrebe odredjenih reči i u kojoj se na otvoren način koriste klinički termini u opisu individua koje konsultuju psihoterapeute. bave se stvarima kao što su debata izmedju Zapadne i Istočne obale ili. da li je post kontakt isto što i povlačenje? Ova pitanja su značajna jer omogućavaju usavršavanje teorije. Geštalt terapija zagovara razvoj terapeuta koji ne sme da bude naivan kada je u pitanju psihopatologija a u cilju održavanja interpersonalanog odnosa sa svojim klijentom u kome odanost i humanost. terapijski sistem koji posvećuje većinu svoje energije ovom tipu intelektualnih operacija ne pridajući istovremeno identičan značaj razumevanju osnovnog objekta terapijskih napora klijentu podlegao bi riziku da postane sopstvena karikatura i riziku da postane isprazan i pojednostavljen. intirzična ili ekstrizična. mi smo kolektivno kreirali mnogo više terapijskih kategorija nego što ih postoji u patologiji. Održavajući uverenje da je dijagnostifikovanje depersonalizirajuće. Mnogi članci objavljeni u Geštalt žurnalu. 5 . Ipak. U skladu sa tim ipak bi bilo za žaljenje da transformacije koje su se desile u mentalitetu terapeuta pod uticajem egzistencijalizma i humanističke orijentacije uopšteno govoreći a posebno kada je u pitanju geštalt. s jedne strane. budu zaboravljene ovim povratkom “izvorima”. kontekstualna struktura ponašanja jednako kao i nesvesna motivacija. Da nije tih teoriskih konfrontacija. ukoliko nije svedena na teatarski i pojednostavljen tehnički ritual. Geštalt terapija. mogli bi se uplašiti da se inicijalni koncepti više ne razvijaju. mi ne možemo poreći da postoje razlike u osobenostima naših klijenata koje su značajne a da sa druge da ne uvidimo da je potpuno nemoguće potpuno razlikovati specifičnu metodu od njenih manje ili više originalnih varijanti. na primer. Ili. pitanjem da li defleksija zaista postoji. Naravno. moraju da preovladjuju. Možda je defleksija ustvari pod proces retrofleksije. antiterapijski i represivno poriciati postojanje stvarnih razlika izmedju individua tamo gde one postoje. možda smo zaboravili da je takodje depersonalizirajuće. predstavlja moćan terapijski pristup u kome se naglašava intrapsihička eksploracija u istoj meri kao i interpersonalno iskustvo. ili se pretvarati da nepostojeće razlike imaju osnovu u stvarnosti.obeležimo dinamiku naših klijenata.

tj. posebno kada su u pitanju teme poput dijagnostike i tretiranja relativno specifičnih oblika poremećaja. kako ćemo primetiti u daljem tekstu. dovoljan konsenzus izmedju pristupa tako da je u najmanju ruku moguće usvojiti dijagnostički sistem čije formulacije nisu pod uticajem nijedne posebne škole ili mišljenja. značajno je da se u različitim terapijskim pravcima nastavi potraga. U svetlu ovoga važno je da kliničari različitih metodoloških orjentacija počnu da upotrebljavaju nozološki rečnik koji omogućava komunikaciju. svoj kapacitet da rade na svesnosti i kontaktu u sada i ovde. Geštalt terapeuti koji razumeju dinamiku poremećaja ličnosti su u poziciji da bolje prihvate one osobenosti koje su u iskustvu njihovih klijenata prisutne na jedan modifikovan i teško razumljiv način. u onim oblastima koje su im bliske. za najupotrebljivijim i najproduktivnijim načinima delovanja. Obezbediti terapeutima kliničke karakteristikama geštalt pristupa kriterijume bazirane na Savremene tendencije u psihopatologiju su promoviseale. takodje može poslužiti i svim ostalim terapeutima humanističkih orjentacija koji žele da obogate svoje znanje i praksu struturiranim razmišljanjima koja se tiču geštalt parametara vezanih za pitanja dijagnoza i tretmana. Upravo nasuprot. Ipak. Ovu knjigu sam pisao imajući na umu sledeća tri osnovna cilja: Promovisati prihvatanje univerzalnog kliničkog jezika Verujem da će devedesete godine ovog veka biti doba u kome će različiti terapijski pravci početi da prepoznaju kako sopstvene snage tako i sopstvena ograničenja i u kome će početi da komuniciraju jedni sa drugima u cilju usavršavanja umetnosti terapije. tj. Bez obzira što se potčinjavamo naporima generalizacije dijagnostičkog jezika. Mi smo dugo verovali da prethodni kognitivni procesi mogu da nas na neki način udalje iz terapijskog kontakta. Naš izbor 6 . Obezbediti terapeutima generalne indikacije za koherentan i efikasan tretman različitih poremećaja ličnosti Dobro obučeni terapeuti geštalt orjentacije nemaju razloga da se plaše da će izgubiti svoju osnovnu snagu. poremećaje ličnosti.Iako je ovaj priručnik namenjen uglavnom praktičarima geštalt orjentacije. suštinski je važno prevesti taj jezik u termine koji konstituišu osnovne pojmove različitih pristupa. Naše osnovno opredeljenje je da fokusiramo poremećaje odraslih opisane u odeljku II DSM-a. Knjiga ovog obima ne može pretendovati da pokrije čitavo polje psihopatologije niti da prezentuje detaljnu studiju psihodinamike i etiologije svakog poremećaja.

Geštalt terapija predstavlja. Dalje. U tom delu se ističe fenomenologija poremećaja. U trećem delu se nalaze opisi pojedinačnih poremećaja ličnosti. transformativnoj psihoterapiji. već odslikava I realnost geštalt terapijske prakse. bazirani na savremenoj literaturi I kliničkom iskustvu. ona ostvaruje svoj potpuni domet u globalnoj. takodje je očigledno da je proučavanje poremećaja ličnosti predodredjeno da izaziva veliko interesovanje zbog toga što se smatra da ako su emocionalni poremećaji bili dominirajućI 1970-tih. anksiozni 1980-tih. način na koji se preklapa sa drugim dijagnozama iz poglavlja I i II.oslikava ne samo značaj koji ovaj odeljak ima u smislu sistemskog razumevanja psihopatologije. Zatim ćemo se baviti sažetim prikazom osnovnih principa geštalt terapije I njihovim implikacijama na dijagnostiku I tretman klijenata. U poslednjem delu knjige cilj je integracija ovog materijala u praktična znanja psihoterapeuta. kako to označava I samo njeno ime. čitaoci će biti upoznati sa konceptima DSM klasifikacionog sistema. kao i markeri koji mogu da posluže kao vodiči u terapijskim intervencijama. 7 . globalnu perspektivu. I nema sumnje da bez obzira što može biti upotrebljenja urazličitim kontekstima.1989) Za početak. (Skodol. Onda sledi isticanje onih teorijskih koncepata koji su značajni za formulisanje dijagnoza I generalne pravce geštalt terapije. poremećaji ličnosti dominiraju 1990-tih.

a ortodoksni Krenberijanac pronalazi veliki broj graničnih slučajeva. Reafirmacija koncepata Višestrukog separacionog poremećaja Svakako je moguće staviti primedbe na kategorijalni model poremećaja koji je izabran u DSM-u.25 do 0. kategorijalni model klasifikacije je onaj koga mi u najvećem broju spontano koristimo I sa kojim su identifikovani mnogi naši kognitivni procesi. U DSM III je uključeno pet osnovnih inovacija vezanih za načine na koje je psihopatologija konceptualizovana I predstavljena. Bilo je za očekivati da će najveći broj praktičara podržavati ovakav model I predpostavljatiga drugim modelima. One se najčešće odnose na činjenicu da ovakav model navodi terapeute da sažmu širok spektar osnovnih uticaja koji organizuju patološku ličnost u nekih deset kategorija. U drugom delu ove knjige ispitujemo koncepte koji formulišu premećaje opisane u odeljku II DSM-a.DEO I UPOREDNA PSIHOPATOLOGIJA Poglavlje 1. Zapravo.U relativno kratkom periodu. Zbog toga dve osobe koje imaju isti predpostavljeni poremećaj ličnosti mogu biti u realnosti potpuno različite. Ipak. Bez ovih kriterijuma. Dijegnoze prate konture praktičarevih teorija. dajući moguće odgovore na njegove slabosti. 8 . Operacionalni kriterijumi za inkluziju I ekskluziju (uključivanje I isključivanje) Po prvi put u analima psipatoloških nomenklatura možemo debatovati o ispravnosti specifične dijagnoze zasnovane na široko prihvaćenim kriterijumima. za nekog drugog može biti anksiozni neurotični poremećaj. ono što neko smatra histerijom. Klinička upotreba dijagnoze Dijagnoze: Šta? Zašto? Od 1980 DSM je bio glavni faktor u širokoj zajednici kliničke prakse I kliničkog mišljenja.76. većina istraživača iz polja psihopatologije je počela da za svoju polaznu tačku uzima DSM. one su najnepouzdanije kategorije DSM III. Možda je bolje upotrebljavati dimenzionalan model na primer. gde se koeficijent relijabilnosti kreće od 0. koji bi omogućio ličniju I specifičniju procenu? Tačno je da su kliničke kategorije odeljka II nedovoljno homogene I ekskluzivne. To može biti razlog zbog koga “čisti” Kohutijanac češće vidi mnoge narcisoidne ličnosti.

edipalna dinamika ili objektne relacije su inteligentne spekulacije koje nikada nije bilo moguće akedvatno proveriti na naučnim osnovama. uzroci histeričnog poremećaja ličnosti ili agorafobije su nepoznati. Praktične provere validnosti Pre nego što je objavljen DSM III je bio podvrgnut proveri relijabilnosti I validnosti. Zbog toga su kliničke kategorije DSM III. već da konstituišu subsisteme u medjusobnoj dinamičnoj interakciji. neophodno je prepoznati da su mnoga postojeća uzročna objašnjenja po svojoj prirodi hipotetička. odeljak IV fizioločkim faktorima stresa. Osa I bavi se kliničkim simptomima. nijedan drugi tip poremećaja sadržan u DSM-u nema jasno ustanovljenu etiologiju. odeljak V globalnom procenom funkcionisanja. To ne znači da treba napustiti rad na uzročnosti. odeljak III fizičkom patologijom koja može biti značajna u mentalnim poremećajima. odeljak II razvojem i poremećajima ličnosti.Preferencija deskriptivnih kriterijuma u odnosu na inferentne U američkoj psihijatrijskoj asocijaciji se ističe da. Po prvi put se desilo da medicinski specijalisti – praktičari budu uključeni u praktičnu proveru relijabilnosti nove nomenklature. osim organskih mentalnih poremećaja. ali. Naravno. uz izuzetak bioloških poremećaja kod kojih je poznata značajna uloga centralnog nervnog sistema. 9 . a ne na inferentnim. kliničari ispituju validnost brojnih eksplanatornih hipoteza. Zbog toga se može reći da pet dijagnostičkih odeljaka nisu prosto aditivni I linerani. Bez obzira u šta mi izabrali da verujemo. bazirane na deskriptivnim kriterijumima u kojima se ne implicira uzročnost ili poreklo poremećaja. hormonalni disbalans. u svetlu onoga što nam je poznato. uglavnom konceptima povezanim sa teorijom polja. On odslikava sistemski karatker psihopatologije I kompatibilan je sa konceptima bliskim geštalt terapeutima. Sistem višestrukih osa Ovaj sistem je uveden da bi se prilagodilo mnogobrojnosti aspekata života I iskustava pacijenata. te da im je neophodna praktična potvrda. Socijalno učenje.

Osnovna propozicija ovog rada stoga nije opterećivati terapijski odnos oznakama I medicinskom terminologijom. treba) u pokušaju da razviju svesnost o procesu i odgovornosti. odanost I humanost će ostati u meni I kada budem zaboravio sve ono što verujem da znam o psihopatologiji. kao geštalt terapeuti verujemo da orudja naše struke najbolje upotrebljava-mo kada usvojimo I održavamo fenomenološku perspektivu.Poglavlje 2. Naš pristup je baziran na procesu I više se bavimo adekvatnim opisima onoga što se dešava na granici kontakta nego hipoteziranjem u vezi ranog iskustva osobe ili njene nesvesne motivacije. Njihova toplina.Lični I profesionalni život autora ove knjige je bio duboko promenjen kroz susrete sa takvim geštalt terpeutima I trenerima kao što su Irving I Mirijam Polster. mi se bavimo procesom pitajući se gde. Fenomenologija se više bavi opisivanjem fenomena nego pridavanjem karakteristika. mora. kada I kako se poremećaj pojavljuje I održava. Psihopatologija iz geštalt perspektive Geštalt terapija se uglavnom bavi zdravljem I optimalnim funkcionisanjem. Mnogo je elokventnija u svom rečniku zdravlja nego u rečniku patologije. Gde možemo posmatrati poremećaj? Mi.Teorijski okvir geštalt terapije može da se posmatra kao paradigma optimalnog življenja. Jedinstvena snaga geštalt terapije održava se sve dok je terapeut sposoban da dozvoli da njegova osoba bude figura na bogatoj kliničkoj. geštalt terapija nije monolitna. 10 . neki ne. Na sreću. Neki od nas veruju u upotrebu “tehni-ka”. već obogaćivati iskustveno polje I razvijati fokusiraniju svesnost terapeuta. najvećim delom u knjizi Gestalt Theraphy Integrated (1973) Ovaj okvir omogućava razumevanje osnovnih komponenti iskustva na granici kontakta na takav način da obezbedi neki uvid o načinima na koje potpuni geštalt poremećaja ličnosti funkcioniše. U osnovi. Centralni pojmovi korišćeni u ovom delu potiču iz geštalt perspektive koju promovišu Irving I Mirijam Polster kroz svoje trening programe I koji su objavljeni. a neki od nas rade dozvoljavajući klijentu da govori na svoj uobičajen način. pokušaj. tehničkoj I teorijskoj osnovi. Neki od nas spremno zabranjuju upotrebu odredjenih reči (to.

Dok nam je važno da znamo odakle dolazimo. kontaktne funkcije dodira i pokreta. nije lako integrisati. Strogo govoreći. Naravno da postoje I druge kontaktne funkcije kao što su one mirisa ili ukusa. Na primer. gledajući iz dijag-nostičkog ugla. Druga osoba može imati neadekvatnu svesnost o odredjenim tipovima senzacija. fenomenološki govoreći. Uglavnom. pošto je akcija zasnovana na energiji. mi verujemo da ova “dinamička suma iskustava” može biti opa-žena u sada i ovde. Ipak. U terapiji. Lično više volim da se bavim ovim temama upotrebljavajući termine specifičnih iskustvenih modela. dijagnostički govoreći. na granici kontakta. Daleko od toga. funkcije geštalt terapeutima omogućava proce-nu celovitog funkcionisanja osobe. takva osoba ne bi mogla da ima akciju. mi posmatramo pojavu verbalne i auditivne kontaktne funkcije. 11 . naši snovi. Ipak. način na koji pacijent koristi svoje kontaktne. ali one su retko tema na psihoterapijskim susretima. pa ipak u isto vreme biti potpuno adekvatna u ostalim oblastima iskustva. Kada se sama disfunkcija manifestuje? Disfunkcija na granici kontakta se manifestuje u nekoj od fazi kontakta specifič-ne kontakt epizode. onoga što jeste I onoga što će biti.To ne znači da verujemo da rano iskustvo nema svoj terapijski značaj. aspiracije I strahovi izgleda da nemaju svoje pravo mesto u trilogiji ljud-skog iskustva: onoga što je bilo. Osoba može pokazivati tendenciju da deluje bez dovoljno energije i stoga biti nemoćna da kontaktira objekte iz svoje okoline. To je verovatno za žaljenje obzirom na brojnu upotrebu metafora vezanih za ishranu koje pretežu u našoj teoriji. mi smo odano funkcionalno orjentisani. ta osoba deluje (ima akciju) I niko ne može izistinski tvrditi da ona ima prekid izmedju mobilizacije energije I akcije. U ovom delu ja ću koristiti Zinkerov model (1978). Ipak. Postoji nekoliko geštalt modela koji obezbedjuju razumeva-nje iskustvenog ciklusa. Mi priznaje-mo da je osoba u svakom trenutku zbir prošlih I sadašnjih iskustava jednako kao i svojih aspiracija i pretpostavki vezanih za budućnost. naši planovi za budućnost. Bez obzira što je ideja o prekidu zanimljiva iz pedagoških razloga (u smislu da se bavi nedostatkom fluidnosti I kontinuiteta)izgleda da je ona ograničavajuća kada dodje do opisa repetitivnih modela ponašanja kod poremećaja ličnosti. prošlost nije ništa više nego jedan od tri nivoa ljudskog iskustva. ja sam radikalno odustao od koncepta prekida iako ovaj koncept neguju mnogi geštalt terapeuti. ide-ju da osoba može imati prekid izmedju svesnosti I mobilizacije. što je u suprotnosti sa etiološkom orjentacijom. Granica kontakta se sastoji od kontaktnih funkcija. Ipak. I opet.

svesnost. emotivna I bihejvioralna komponenta iskustva. Ovde navodim sažetu definiciju svakog od ovih koncepata. kao i putem nepotpunog I nepromišljenog upotrebljavanja ličnog sistema podrške. introjekcija. Ovaj značajan organizujućI proces može se posmatrati na granici kontakta putem načina na koji osoba koristi svoje konaktne funkcije. kontakt I povlačenje.Faze iskustvenog ciklusa koje ja koristim su: senzacija. Značenje (kognicija) koje neko pridaje dogadjajima (ponašanje) I osećanjima (emocionalnost) koja prate taj dogadjaj tokom vremena ostaju relativno stabilni I osobi daju osećaj identiteta. kognitivni I biološki potporni sistem. Ličnost predstavlja taj doživljaj identiteta I uticaj koji on ima na druge. akcija. retrofleksija I defleksija. 12 . modeluje kontakt kroz procese otpora I prilagodjavanja I koristi ili ne koristi svoj potporni sistem. Sistemi podrške su: interpersonalni. Šta je poremećaj ličnosti? Za geštalt terapeuta poremećaj ličnosti je nefleksibilna I maladaptivna organizacija uzoraka tri bazične komponente iskustva kao što su te da individua doživljava značajnu nemogućnost u socijalnom ili radnom ponašanju. Šta je ličnost? Za geštalt terapeute ličnost je specifičan I relativno stabilan način na koji se organizuje nečija kongitivna. Kako se održava disfunkcija? Disfunkcija se održava kroz otpor I prilagodjavanje kontaktu. mobilizacija. projekcija. ili subjektivne probleme ili I jedno I drugo. Otpori prilagodjavanja kontaktnim procesima koje ja upotrebljavam su: konfluencija.

Takodje. kao na primer u vezi situacije promene posla ili završavanja ljubavne veze. Mogli bi da kažemo da je svesnost kapacitet da se iskustveni ciklus pretvori u istaknutiju figuru. iako to možda nije uvek očigledno. može da deluje u pravcu obnove fluidnosti procesa. Ustvari. 1 predstavlja iskustveni ciklus u obliku zvona. Koncept iskustvenog ciklusa može da posluži u makro I mikro planu. kontakta I iznova. čovek često prelazi sa jedne tačke interesovanja na drugu. Može da se upotrebi u analizi mikroskopskog iskustva koje traje svega nekoliko sekundi. Skica br. Pokazuje trenutke povlačenja. mobilizacije energije. akcije. ili da postoji manjak tranzitivnosti. svesnosti. Povlačenje Organizam se odmara I ustvari se ništa ne dešava. senzacije. Iskustveni ciklus Iskustveni ciklus je organizmička sekvenca koja može da se otkrije u svakom trenutku nečijeg života I koja je blisko povezana sa konceptom svesnosti. Tokom terapijskog rada. Čitaoci koji bi želeli da saznaju više mogu da konsultuju radove navedene u referencama. Iskustvo povlačenja stoga je dobro ilustrovano meditativnim stanjem. Upotreba ovog koncepta mu omogućava da opservira pacijentove iskustvene modele I da. ja ću vrlo kratko podsetiti na osnovne koncepte ove teorije. kao na primer kada doživljavamo hladnoću I delujemo u pravcu promene te situacije. može da se primeni na šire iskustvo koje se proteže u dužem vremenskom intervalu. geštalt terapeut neprekidno koristi iskustveni ciklus. povlačenja. 13 . Da bi još bolje islustrovali ovo stanje.DRUGI DEO PRIKAZ UPOTREBLJENIH POJMOVA I EMPIRIJSKI PODACI Poglavlje 3. U svakodnevnom životu su ovakvi trenutci prilično retki. Neki bazični koncepti geštaltističkog stanovišta Pošto u ovom radu nemam nameru da obuhvatim kompletnu teoriju geštalt terapije. Ljudi koji meditiraju zapravo pokušavaju da da se povuku od senzornih. zamislimo da sedimo u miru I da nas neuznemireva I ne mobiliše ništa posebno. kada primeti da je prelazak iz jedne u drugu fazu otežan. kognitivnih I emocionalnih stimulusa.

ustajem I krećem se ka njemu kroz sobu. Ukoliko normalno funkcionišem I nijedan nezavršeni posao nije uključen u ovu situaciju. I onih koji veruju u njeno postojanje iako je ona odvojena od svesnosti svega jednim vremenskim trenutkom. Dok to čInim. Hipohondar koji nakon obilnog obroka iskusi gorušicu može verovati da ima napad angine. Zapravo. Medjutim. ježim se I diže mi se kosa na glavi. verovatno ću primetiti da mi je hladna koža I da se ježim zato što je temperatura u sobi previše niska. iznenada osećam hladnoću na koži.Senzacija Još uvek traje polemika izmedju onih koji veruju da je senzacija čista i. mi ćemo se ograničiti isključIvo na biološku sposobnost da iskusimo ovu senzaciju koja se beležI u obliku dizanja kose I jeze. Stoga moram delovati u sredini. odvojena od svih reprezentacija. Moram da učinim nešto u vezi sobne temperature prostorije u kojoj boravim. Mobilizacija energije Kada sam ispravno identifikovao senzaciju. GledajućI oko sebe razmišljam o različitim mogućnostima koje su prisutne u okolini. Akcija Pošto sam primetio da je termostat podešen na prenisku temperaturu. I razmišljam da proverim termostat. postajem energizovan I spreman za akciju. čim konsultujemo nekog ko može da nam objasni prirodu tih simptoma. Ovim senzacijama mogu da pripišem različita značenja. Svima nam je poznato kako u odredjenim situacijama slabi bolovi i fizički simptomi mogu da nas ozbiljno zabrinu. često je bivalo primećeno da neke osobe imaju tendenciju da budu neadekvatno svesne svojih pojedinih senzacija. Svesnost Šta se dešava? Da li mi je hladno? Da nemam temperaturu? Da li sam uplašen? Svaka akcija koju preduzmem da bih svom telu pomogao da povrati balans zavisiće od značenja koje pripisujem ovoj senzaciji. poput apstrakcija. ali veruju da je klinički korisno pretpostaviti postojanje prostora izmedju senzacije I svesnosti. prirodno je da postajem mobilizovan I da počinjem da prepoznajem elemente iz sredine koje mogu upotrebiti da bi obnovio željeni balans. Još nisam “kontaktirao” objekat iz 14 . Dok sedim u tišini. Primećujem otvorene prozore. Za sada. Geštalt tereapeuti nemaju ambicija da reše ovaj problem. odmah osetimo rasterećenje I samopouzdanje.

To je zbog toga što mi svom iskustvu ne pristupamo poput deteta koje sve radi po prvi put. Delujem I ako je moja akcija ispravna. Čim sam se pokrenuo. osetio sam izvesnu promenu u energiji I moje telo je relativno zadovoljno očekivanjem promene temperature koju sam uspostavio pomeranjem termostata. kako što je to slučaj sa opsesivnim pacijentima. Mi smo opremljeni jednim programom koji sadržI našu priču I koji se stalno dopunjava novim podacima. posmatrana iz biološkog ugla gledanja.sredine koji će obnoviti moj balans. Ciklus je kompletiran. Ako. mnogo složenijih emocija. ipak. što značI da sam pronašao objekat u svojoj sredini na koji treba da delujem da bih zadovoljio prethodno identifikovanu potrebu. Dovršavanje iskustva na način koji smo opisali u našem primeru ne izaziva mnogo problema. Prethodne senzacije nestaju svoju pažnju okrećem od ove akcije I kontakte. mada odredjeni psihotični pacijenti tumače čak I ovakve senzacije na čudnovat način. U ovm trenutku sam uspostavio kontakt. ali krećem se. Za sada. sve što sada mogu da učinim je da sačekam I da se nadam da će sistem grejanja raditi dovoljno brzo. ja ću ostvariti trenutak kontakta. raste I moje zadovoljstvo. Odredjenije rečeno. u akciji sam. kao što su neodredjena nelagnost kada sretnemo odredjenu osobu. Kako pridajemo značenje složenijim senzacijama odredjeno je našom percepcijom sebe samih. Kompletiranje znači dozvoliti figurama da se jasno I snažno istaknu u našem iskustvu I pustiti ih da nas mobilišu u potpunosti. kompletirati I “razoriti” različite figure koje se pojavljuju u polju nečije percepcije. mi imamo serije percepcija I stavova u vezi toga ko smo I kako je ustrojen svet oko nas. U prethodnim redovima sam pokazao da je optimalna situacija. Većina od nas doživljava probleme u vezi drugih. Razaranje ili restrukturacija figura znači delovati u spoljašnjoj ili unutaršnjoj sredini u cilju zadovoljavanja inicijalnih potreba što dalje omogućava prostor za pojavu novog iskustva. Povlačenje Delujući onako kako sam mogao. sebe vidimo kao odredjene. Kako temperatura raste. Dugo ne odgovorimo na nečiji poziv ili želimo da kažemo nešto na nejasan način plašeći se da to učinimo. Ponovo postajem receptivan za ostale stvari I dogadjaje. Kontakt Sada sam locirao termostat I prilagodio ga željenoj temperaturi. lojalne I razumne. senzacije koje ugrožavaju 15 . jedino delujem u sredini I još uvek nisam zaista “kontaktirao” objekat koji će biti instrumentalan u zadovoljenju moje potrebe.

Rano sagorevanje može učiniti dobar posao. Često u mikrociklusu primećujemo one osobine koje umanjuju kvalitet akcije I koje na isti način preduzimamo u onim okolnostima čije su posledice mnogo ozbiljnije. mobilizacije I akcije. umor koji donosi težak zadatak će lakše biti deflektovan ili retroflektovan nego želja da ga dovršimo do perfekcije. Obzirom da nam nije “dozvoljeno” da iskusimo umor I dosadu. pacijentu može ponekad biti dosta tih terapeutovih interesovanja za “trivijalnosti” I on može preferirati da govori o “svom problemu…” 16 . Drugim rečima. zaista transformisati značenje senzacija u nešto što se bolje uklapa u imidž koji imamo u sebi. da možemo da ispitamo različita iskustva sa kojima se susrećemo bez obzira na njihovu značajnost. ili kontakta I povlačenja. Osobe čije funkcionisanje nije optimalno pokazuju tendenciju ka prekidima. nakon dužeg vremena. Osećam snažnu potrebu da popijem pivo u letnjoj bašti. Treba da budemo dovoljno fleksibilni I otvoreni za nove situacije. Na primer. Svakodnevni život nas takodje dovodi u poziciju da mnogo puta ne dovršimo iskustveni ciklus. I dok temperatura pada. čIm sam stigao primećujem da ljudi koji sede za stolovima ne izgledaju naročito zanimljivo. da su neki od njih prilično pijani I neugodni. Izabiram mesto koje me zanima. Neko može prekidati sebe ili doživljavati slabost u svakoj prelaznoj tački ciklusa: izmedju povlačenja I senzacije. oklevanju I slabostima u odredjenim fazama iskustvenog ciklusa. Zapravo. Ustvari. svesnosti I mobilizacije. Geštalt terapeut koji je obučen a prepozna ove specifične tendencije fokusira se na njih I dopušta da one postanu figura kako njemu tako I klijentu. senzacije I svesnosti. Dok nastavljam da šetam. mogu se promeniti moje potrebe I ja mogu postati svestan da bi zapravo radije nastavio šetnju. Radi na procesu rekonstrukcije kontinuiteta I fluidnosti iskustvenog ciklusa. akcije I kontakta. možemo. Medjutim.ovakav self-imidž će biti konstruisane teže I neadekvatnije od onih koje ga potvrdjuju. toliko je I mogućnost da ga prekinemo na svestan način takodje važna. postajem aktiviran I krećem ka tom mestu. ne možemo se nadati da ćemo dovršiti svaki naš iskustveni ciklus. koliko je sposobnost da dovršimo ciklus nužna za naše mentalno I fizičko zdravlje. Zamislimo da se šetam u letnjoj noći. U ovoj tački moglo bi biti I korisno I biološki ispravno prekinuti akciju I reinvestirati energiju u nastavak akcije da u sredini pronadjem drugo mesto koje bi moglo zadovoljiti moju želju. moja želja za pivom se povlači.

Imam posao. U isto vreme.Tabela 1 prikazuje poredjenje mikro I makro ciklusa I pokazuje kako ova dva ciklusa prolaze kroz iste iskustvene faze. Privlačeme misli o nekom stimulativnom poslu I novim izazovima. Što više mislim o onome što želim I onome u čmu jesam. SVESNOST Hladno mi je MOBILIZACIJA ENERGIJE Potpuno sam osetio senzaciju I spreman sam da delujem KONTAKT POVLAČENJE Oblačim sako Posle izvesnog vremen nestaje senzacija hladnoće. 17 . Prethodna dosada vezana za posao je nestala. Odlažem sve projekte za kasnije. Nalzim se u nepoznatom okruženju I suočavam se sa novim izazovima. Možda previše lak? Istina je. Faze iskustvenog ciklusa SENZACIJA Primer mikrociklusa Osećam žmarce Primer makrociklusa Sve mi se manje dopada da odlazim na posao. Sve dok sam nešto učio bio sam zadovoljan. ali već dugo ovaj posao nije za mene stimulativan. pošto čim napustim ovo mesto osećam dovoljno energije…Da li postoji neki konflikt ili tenzija izmedju mene I mojih kolega ili predpostavljenog koja utiče na moj radni entuzijazam? Da li me posao čini anksioznim? Ne. Novi ciklus počinje. već dugo radim ovaj posao I znam da mi je lak. Akcija je bila uspešna I kontakt zadovoljavajući. Svesnost o svemu ovome me po malo rastužuje. Doživljavam senzaciju novine. Sada sam ponovo spreman za nove stvari. razlika to dvoje postaje sve nepodnošljivija. Odavno je prošlo vreme kada sam poslednji put osetio ambicije koje se tiču mog posla. Divno Počinjem sa novim poslom. Iskustvo je dovršeno I više me ne zanima. Dobijam poziv od uprave kompanije. Kolege su mi dosadne Šta se dešava? Da li sam preumoran? Ne. rad mi je dosadan. Vreme je za akciju. osećam kako mi raste nivo energije samom čInjenicom da sam shvatio šta mi se dešava.

Proces u kome neko pridaje drugome sopstvena osećanja ili namere je dobro poznat. U osnovi se sastoji od uverenja da je ono što je deo selfa. a odbacuje toskične. ustvari je to složen proces. Hipnoza. Ona može biti sposobna da svari breskvu.Prilagodjavanje i otpor kontaktu Iz perspektive geštalta granica kontakta je uvek aktivna. Obično se ovaj tip regulacionog modela pojavljuje pod maskom zapamćenih poslovica ili izreka. Projekcija Ovo je poznatiji proces. onda ih nazivamo otporom kontaktu. Ovakva osoba će kreativno usvojiti ono što otkrije na granici kontakta. Iako projekcija izgleda jednostavno. Učenje zahteva kapacitet za introjekciju. publicitet. svaki regulativni model uključuje adaptivne I odbrambene komponente. Kada su ovi mehanizmi nesvesno aktivirani pa ili sprečavaju individuu da se “hrani” ili je “truju”. 18 . ali kamen… Osoba introjektuje kada usvaja. Ovoj proces suprotan asimilaciji u smislu toga da asimilijuća individua pronalazi u sredini hranljive objekte koje asimilije. bez svesnosti I zato ne može da se prilagodi fizičkim ili mentalnim pzama nekog drugog. Posmatrajući kako profesionalac izvodi eksperimente. roditeljski zahtevi su forme introjekcije. U terapiji će introjektujuća individua tragati za gotovim odgovorima. i imitirajući njegove akcije osoba uči da usvoji odredjene privremene poze koje kasnije moraju potpasti pod uticaj promišljanja. Ona želi da joj terapeut kaže šta da uradi. Tako. Kada ih svesno koristimo I kada nam omogućavaju da inkorporiramo hranljive elemente odbijajući one toksične. Mimika ili gutanje gorkih lekova su forme introjekcije koje su se pojavile kao posledica trenutnog nedostatka kritičkog mišljenja. Introjekcija U ovom modelu adaptacije ili otpora kontaktu. Osoba ne može da se snadje u svetu bez introjektovanja. ono što je deo sredine se doživljava kao deo sebe. medjutim poželjno je da to budu svesne I privremene introjekcije. Introjektujuća osoba guta sve ucelo: breskvu sa kamenom. deo okoline. postaju modeli adaptacije na kontakt.Iskustvo na granici kontakta može se modelovati kroz pet različitih načina.

Kada anticipiram ja koristim svoja prethodna iskustva I predpostavljam da će se osoba ponašati u skladu sa tim iskustvima. Defleksija Ovo je savremeniji koncept. zapravo. pojavljuje se tamo gde beskorisno susreće neprijatno. suprotno tome. ona je privremena I u sprotnosti sa hroničnim. Deflektujuća osoba može takodje govoriti kao “kiša oko Kragujevca”. jer na taj način opravdavamo sopstvenu ljutnju koju osećamo prema njemu. Svako ko je ikada bio na žurci sa namerom da se dobro provede a stalno su ga upoznavali sa nekim ko je bio zainteresovan za “ozbiljan razgovor” ume da ceni blagodeti defleksije. U terapiji. Anticipacija je projekcija. Na nivou adaptacije defleksija nam omogućava da umanjimo intenzitet iskustva koje bi nam bilo nepodnošljivo ili nekorisno. Ona razvija širok spektar strategija ne bi li zamorila i neutralizovala terapeuta. humoreske ili hiperbole. Da parafraziramo izreku. Latner I From nisu upotrebljavali koncept defleksije smatrajući ga podprocesom retrofleksije. mi želimo da on to čini. nerazumevanjem ili ispoljavanjem na ekscesan način. šalama. procene da je terapeut hladan I arogantan (što može da objasni zašto se pacijent oseća preplavljen I ne usudjuje se da se suprotstavi terapeutu). postoji I drugi deo ovog procesa koji se sastoji od pridavanja nekome osećanja. dok. I može da promeni kontakt sa objektom. upotrebom nejasnih izraza.Naravno. To je način na koji dajemo legitimnost sopstvenim uverenjima ili osećanjima. To može činiti govoreći 19 . pacijent na terapeuta projektuje otudjene delove sebe. Kako neko može da anticipira bez projekcije? Jedina razlika je u tome što se kreativna projekcija čini uz svesnost. Mogli bismo rećI da bez adaptivnog aspekta projekcije ne bi bilo romana. Primer ovoga bi bilo uverenje da nas partner vara zbog čega ga odbacujemo. Takodje. praviti šale. Ovo je strategija redukcije intenziteta kontakta okretanjem u stranu. Mi ne želimo uvek intenzivan kontakt. kao što su tegobni negativni sudovi ili preterana kontrola ili. proizvoda mašte ili igre šaha. namera ili misli koje su suprotne našima. U terapiji deflktivna osoba čini sve da ne bi osećala. Polsterovi ovaj koncept smatraju korisnim u kliničkoj praksi zbog toga što obezbedjuje mogućnost opisa “udaljenih” iskustava osobe. preterivati itd. Kreirali su ga Irving I Mirijam Polster I stoga nije spomenut u “Bibliji”.

samopovredjivanje I opsesivne misli se smatraju formama retrofleksije. Sviranje u orkestru. iskustvo zajedničkog orgazma ili empatija mogu biti posmatrani kao manifestacije adaptivne konfluencije. Na primer. Predstava o Ja u odnosu na Ne Ja je nejasna. Dalje. postoje naravno još I miris I ukus. 20 . “ono što je moje je I tvoje” ili “tvoji prijatelji su I moji prijatelji”. Ove funkcije nismo uključili pošto su retko ili nikada aktivne tokom terapije. neki aspekti društvenog života zahtevaju “dobrovoljno I privremeno odricanje od dela individualne slobode”. Osim funkcija kontakta koje smo do sada spomenuli. Dok su opservacije modela adaptacije uvek proizvod unutrašnjih procesa. grupni sportovi. Funkcije kontakta Funkcije kontakta su podsistemi bihejvioralnog aparata koji posreduje na granici kontakta. povredjuje se kada je ljuta na nekog drugog ili pitajući se šta neko misli umesto da se konfrontira sa tom osobom. Samoubistvo. refleksije. prosudjivanja. kapaciteta za toleranciju frustracija I istrajavanja u dosezanju dalekih ciljeva. Konfluencija Konfluencija se pojavljuje kada je granica kontakta toliko nejasna da se uopšte ne doživljava. monotonim ili hipnotičkim glasom ili pojačavajući osećanja do te mere da izgube svoj pravi intenzitet. Neki ljudi moraju da beskrajno razmišljaju o nekim stvarima pre nego što saopšte I jednu reč. U terminima adaptacije retrofleksija predstavlja osnovu strateškog razmišljanja. U smislu adaptacije. opservacije funkcija kontakta su fundamentalnije fenomenološke. Ovo često vodi u somatizaciju I često podleže opservaciji.bez kontakta. Konfluencija na ovaj način čini konstitutivni element konformizma. retroflektujućoj osobi treba beskrajno vreme da bi odgovorila na pitanje. Retrofleksija Ovaj model otpora ili adaptacije se sastoji u tome da osoba sebi radi ono što bi volela da uradi sredini ili bi volela da sredina učini drugima. Konfluencija se javlja kada je osoba nesposobna da se fokusira na sopstveno iskustvo I nenamerno se stapa sa drugom osobom. uzdržava se od plakanja ili jecanja. ona stiska zube I pesnice. U terapiji. konfluencija se manifestuje kroz izjeve tipa: “mi ćemo jedno drugom sve reći”. u suštini.

on upotrebljava svoje znanje da bi prekinuo pacijentov ciklus nemoći. u čekaonici. Neki pacijenti gotovo da ne upotrebljavaju svoje oči I stoga nije čudno što im sve izgleda banalno. može selektivno gledati. Ili. Jedna od prvih stvari koje geštalt terapeut primećuje je način na koji ga pacijent posmatra. može imati pasivan pogled. Neki pacijenti čuju svako pitanje terapeuta. Evo šta terapeut opservira od momenta u kome stupi u kontakt sa pacijentom. Beskorisno ih je ubedjivati da smo nešto 21 . Sluh Visoko perceptivan sluh registruje naznake. Terapeut dolazi do najznačajnijih podataka posmatrajući kako pacijent modeluje svoje kontaktne funkcije I kroz interakciju u kojoj neutralizuje ove neuspešne procese. Vid Osoba može imati snažan I uporan pogled u kome se boje I svetlost menjaju u pokretu. Tokom terapijskog susreta terapeut teži da posveti svom klijentu punu pažnju znajući da će se pacijentvi izvori brige ili razlog zbog kojeg traži terapiju odigrati na jedan ili drugi način u sada I ovde. Ovde je pacijentkinja koja oseća da je partner ne razume. Treći neveruju svojim ušima već samo onome što mogu da vide. Oni ljudi čiji sluh nije visoko perceptivan “umrtvljuju” zvučnu komunikaciju ili selektuju one zvukove koji potvrdjuju prethodna iskustva ili predrasude. a istovremeno na najblaže terapeutove sugestije reaguje kao da su naredjenja. način na koji pacijent posmatra nove situacije ili život u celini. putem telefona ili dok pacijent ulazi u terapeutovu kancelariju. ništa ne percipira. Kroz njen vrlo konfuzan način ispoljavanja naziru se dečje nade da će je jednog dana neko ko je zaista voli u potpunosti razumeti. Kod drugih je upravo suprotno. Drugi su usvojili naviku da se snažno okrenu samo odredjenim stvarima a da nikada ne primete ono što ne ulazi u njihovo polje interesa.Terapeut je okrenut pacijentovoj upotrebi kontaktnih funkcija od trenutka u kome je kontakt izmedju njega I pacijenta uspostavljen. koji. tonove nečijeg glasa kao “muziku” koja prati nečiji govor. Ili. ali traže da on ponovi svaki svoj komentar. zapravo. Drugi pacijent se žali da se u svakoj vezi oseća iskorišćenim I slomljenim. čak I ako priča samo polovičnu priču. opsesivno fokusirajući tačke svog interesa a isključujući sve druge.

Disfunkcija se održava kroz modele otpora što znači da osoba ili u potpunosti ignoriše potporni sistem ili da ga koristi na takav način koji podržava poremećaj. sve se više upetljavamo. Gravitacija onemogućava lebdenje. Za geštalt terapeuta je disfunkcija na granici kontakta srž psihopatologije. “definitivno”. Govor Pacijent se može izražavati elokventno ili nejasno. Neki ljudi ga vrlo slabo koriste. mi ne možemo upravljati našim pokretima ako smo prikovani za tlo. A mislio sam da samo drugi ljudi imaju ove probleme…”Osećanje se već promenilo I rad može da bude plodonosan. pretvarati izjave u pitanja ili dodavati izraze tipa “potpuno”. agresiji.razumeli. Sistemi podrške (potporni sistemi) Da bismo komunicirani sa sopstvenom sredinom moramo da se krećemo I u fizičkom I u psihološkom prostoru. dodir. uverenja… Kroz ove funkcije kontakta geštalt terapeut može da prepozna znakove iz kojih je u prilici da izvuče značajne zaključke u vezi pacijentovog odnosa prema svom telu. krećemo se. šminkamo. može neprekidno upotrebljavatti “JA” ili ga nikada ne koristiti. Ipak. dodirujemo ili izbegavamo dodir. što se više trudimo da ovo rešimo. zavodjenju ili seksualnosti. U periodima uzbudjenja. dodirujemo zemlju dok hodamo ili ispunjavamo prostor svojim prisustvom… predstavljaju znakove kojima mi drugima otkrivamo stanje našeg uma. čini mogućim pokrete I na taj način omogućava kontakt. maglovito. opasnosti ili u svakodnevnom životu neprekidno je prisutan naš potporni sistem I on ima vrlo značajnu ulogu. “apsolutno”svaki put kada nisu sigurni u vezi nečega… Kroz edukaciju. geštalt terapeuti su naučili kako da prepoznaju načine na koje se kroz jezik ispoljava iskustvo. dok ga drugi koriste neefikasno. Navodim poredjenje dve različite izjave istog pacijenta: “Zar nije tačno da pre ili kasnije komunikacija medju partnerima postaje problem sa kojim se treba izboriti?” I:”Odskora ja ne razumem šta se dešaa izmedju moje žene I mene. Može sve pnavljati po dva puta. oni će ostati potpuno zatvoreni. Ove snage čine naš potporni sistem. pojava Načini na koji se oblačimo. ukoliko ne potvrdjujemo klimanjem glave. Pokret. strahove. ne dovršavati rečenice. 22 . naše želje. uredjujemo kosu.

disanje je autonomna podrška akciji. stabilno. Takodje. Ona može biti upotrebljena da održava psihološke probleme kao na primer u slučaju zavisne osobe koja prepušta drugima da donose odluke umesto nje. Na taj način terapijski odnos postaje mesto u kome pacijent razotkriva i proverava načinime na koje koristi ili transforimiše ličnu podršku putem pojačavanja ili umanjivanja patogene dinamike. vrlo malo ljudi je imalo tu vrstu senzornog iskustva.Perls je rekao da je put ka zdravlju poput prelaska iz stanja zavisnosti od sredinske podrške koja je neophodna za opstanak. tako I na osnovu materijala koji pacijent iznosi vezano za svoj svakodnevni život. a vazduh potiče iz sredine. Način na koji osoba koristi ovu mrežu značajan je jednako kao I njen sastav. Ovaj dualistički pristup prezentuje sliku u kojoj se ignoriše sistemsak priroda veze izmedju tela I okoline. on u početku ne izbegava transfer. kada terapeut uspostavlja kontakt. Kognitivni sistem podrške Kognitivni sistem podrške često se meša sa racionalizmom I intelektualizmom. Često je kvalitet ove mreže indikator nečije samoprocene I stava o sebi. Osim astronauta koji su imali senzorno iskustvo zemljinog okruglog oblika. mi se više neplašimo da ćemo pasti sa zemljine ivice 23 . Jedna od različitosti geštalt terapije u odnosu na druge je ta što pacijentu omogućava interakciju sa zdravom osobom koja razumeva procese poput transfera I kontratransfera I koja je sposobna da udje u kontakt I intimnost hrabro I integrisano. moguće je da terapeut opservira način na koji osoba koristi svoj sistem podrške I kako profitira iz podrške sredine. Takodje. Ne izbegava ga zato što želi da opservira način na koji pacijent koristi dostupan ali još uvek neutralan objekat. Ove opservacije mogu nastati kako u odnosu izmedju terapeuta I klijenta. može biti upotrebljana u cilju razvijanja iskustava “rasta” kao u slučaju narcističke osobe koja inicijalno svoju sredinu koristi da bi pronašla I konsolidovala svoj “istinski self” pre nego da bi održavala svoju iluziju o veličini. poznanika I intimnih prijatelja. Interpersonalni sistem podrške Ovo je mreža drugova. U stvarnosti je je gotovo nemoguće ostvariti ovu vrstu podrške kroz senzorno iskustvo. Na primer. Ipak. Uspravno stajanje je biološka funkcija koja podrazumeva da je tlo mirno. U geštalt terapiji. u stanje u kome je osoba sposobna da se samopodržava. Zbog toga je moguće pozivati se na sistem podrška – svesnost – kontakt.

Bez obzira na sve, neke osobe koriste ovaj sistem podrške da bi održavale dinamiku lične nemoći. Drugim rečima, iako verujete da ste sposobni da nešto učinite, ili, obrnuto, da ste nesposobni za to, vi ste u pravu. Poenta ovoga nije regresiranje prema veri u magiju, već ilustracija načina na koji misli mogu da utiču na mobilizaciju I kanalisanje energije. Racionalno-emotivna terapija se zasniva na poverenju u kongnitivni sistem. Geštalt terapeuti ga koriste u svrhu kognitivne restrukturacije I pronalaženja novog kognitivnog okvira. Biološki sistem podrške Ovaj sistem podrške se sastoji od različitih subsistema koje je lako opservirati tokom terapije. Za početak, tu je naša koštana struktura. Bez kostiju, bili bi smo “amebasti”. Postoje dobri I loši načini rukovanja objektima. Postoje načini da upotrebimo svoje kosti kao nosioce terete jednako kao što postoje načini da ih opteretimo I na taj način povredimo. Ovladavanje načInima rukovanja teškim objektima često proizbodi zapanjujuće osećanje snage I samodokazivanja. Negovateljice poznaju tehnike bezbednog pomeranja pacijenata I, ako ih ignorišu, to čine na račun sopstvenog zdravlja. Drugi biološki sistem podrške je mišićni sistem. Što smo u boljoj kondiciji, manje smo skloni umoru. Šahovski šampioni su vrlo svesni ove činjenice I praktikuju programe telesnih vežbi da bi poboljšali svoje postignuće u šahu (koji nije ni nalik maratonu). Mišićni sistem možemo upotrebiti za uspostavljanje kontakta sa sredinom ili za retrofleksiju. Osoba sa puno hroničnih retrofleksija (tenzija) ima na raspolaganju malo energije za kontakt. Oni koji su proveli mnoge sate otežući da nešto urade znaju da je otezanje u cilju eliminacije neke specifične akcije jednako naporno, ako ne napornije od same akcije. I, konačno, postoji respiratorni sistem. On je najvidljiviji biološki sistem podrške: pokazatelj eregije par ekselans. Zadržavanje daha vezano je za cirkulaciju energije, sprečava uzbudjenje I transformiše ga u anksioznost. Ovaj sistem podrške se najjasnije manifestuje kroz konaktnu funkciju govora. Neke osobe dok govore ne dišu kako treba što dovodi do ravnog, nečujnog glasa. Terapeut opservira kako pacijent koristi funkcije podrške, pomaže mu da oznažI svoju telesnu podršku kroz snagu I fokusiranje. Intuicija nam govori da je teško naljutiti se stegnutih grudi I opuštenih ramena, kao što je nemoguće 24

biti osećajan stisnutih pesnica I zuba koji škrguću. Pa ipak, neki pacijenti hronično usvajaju pozicije pomoću kojih umanjuju raspon svog doživljavanja u bilo kojoj situaciji. Fenomenološka transakcija Geštalt terapija je fenomenološka I kao takva težI da razotkriva pre nego da procenjuje predpostavljenu strukturu fenomena. Nama je, kao geštalt terapeutima, potreban model koji bi nam omogućio da “uhvatimo” kretanje u transakcijama izmedju organizma I sredine. Fenomenološki trougao nam pomaže da vizualiziramo ovo kretanje putem inkorporisanja tri bazična podsistema ljudskog iskustva: kognitivnog, emotivnog I bihejvioralnog. Kognitivisti (Murray 1988), izmedju ostalih, takodje reprezentuju organizujuće procese ljudskog iskustva u teminima ova tri modela. Za razliku od geštaltista, oni pridaju ključnu ulogu kognitivnom modelu. Geštalt terapeuti preferiraju sis-temsku reprezentaciju sva ova tri modela. Mi verujemo da su ponašanje, mišlje-nje I osećanja u interakciji u sadašnjem trenutku. Iako nema sumnje da restruk-uracija kognitivnog modela izaziva promene u ostalima, obrnut proces je takodje prisutan. Skica 2: Trougao fenomenoloških transakcija

Neko bi mogao da kaže da je za geštalt terapeute ličnost specifičan i relativno stabilan način organizovanja kognitivne, emocionalne I bihejvioralne komponen-te nečijeg iskustva. Značenje (kognitivna komponenta) koje neko pridaje doga-jaju (bihejvioralna komponenta) I osećanjima (emocionalna komponenta) koji prate svaki dogadjaj ostaju relativno stabilne tokom vremena I osobi daju osećanje identiteta. 25

Poremećaj ličnosti predstavlja način na koji osoba organizuje iskustvo. Test realnosti je kod ovih osoba neoštećen ali osoba doživljava subjektivne tegobe ili značajne promene u svom socijalnom ili radnom ponašanju. Nas bi u tom smislu zanimalo da ozdravimo strukture utičući na sva tri pola (komponente) I veze medju njima. Kod nekih osoba jedan od polova moče biti u nekoj meri oštećen (deteriorizovan) a drugi sasvim atrofiran. Kompulsivne osobe, na primer, previše investiraju u kognitivni a premalo u emocionalni pol. Suprotno možemo pripisati histerijama. Kod paranoidnih je kognitivan model karakterističan po vrlo čudnoj obradi senzornih imputa. Paranoidna osoba je uvek u skladu sa opserviranom relanosti I, dok njeni opisi realnosti nisu pogrešni, značenje koje pridaje dogadjajima je izdvaja. Kognitivan model Kognitivan model je centar za pridavanje značenja. Mi smo u kognitivnom modelu kada mislimo, planiramo, analiziramo ili pamtimo. Naša kognicija je obojena našim uverenjima vezanim za nas same I svet oko nas. U delu u kojem se bavimo poremećajima ličnosti, govorićemo o kognitivnom modelu u nameri da opišemo različite kognitivne predispozicije osoba. Emocionalni model Emocionalni model se sastoji od spektra osećanja koji smo u stanju da doživimo: straha, radosti, tuge, ljutnje itd. Naš kapacitet da lucidno ili neobično doživljavamo dogadjaje može biti umanjen ili ograničen u zavisnosti od toga da li su osećanja sa kojima pristupamo situaciji više ili manje značajna I uvremenjena. Kod osoba koje pate od poremećaja ličnosti (uz njihove nefleksibilne I maladaptivne stavove), emotivni model se pre uobličava u emotivnu predispoziciju nego u kapacitet da doživljavaju adekvatne emocije vezane za ono što se zaista dešava. Bihevioralni model Bihejvioralni model je set kontaktnih funkcija. Ili, drugim rečima, bihejvioralni pol je još jedna reprezentacija granice kontakta. Nedostatak bilo kog nivoa jedne ili više kontaktnih funkcija može da utiče na sve naše transakcije sa sredinom. Ukoliko imam govornu manu, partner može imati teškoća da me razume, što me, zauzvrat, čini nestrpljivim I postidjenim. Ukoliko imam teškoće sa hodom, osećam kao da sam svima teret. Ukoliko sam oštećenog sluha, reagovaću samo na neverbalne znakove u komunikaciji. 26

U tabeli 2 prikazano je poredjenje zdravih fenomenoloških transakcija sa transakcijama paranoidne osobe. (nepotvrdjena kognitivna procena zasnovana na prisutnim fenomenološkim znacima. dalje jedino može da provocira da se to stvarno I desi. alternacija prisutna usled psiholoških poremećaja. (ne-fenomenološki opis. bez pridavanja značenja) Nisam siguran šta to značI. ili prići mi. bez sumnje pod uticajem samopercepcije sebe I drugih sastavljene od prošlih I neasimilovanih iskustava) Možeš verovati da si silan. ali nećeš me uplašiti. zaboravi na to. malo mi je neprijatno što tako malo reaguješ na ono što govorim. već je. (defleksija I projekcija) Kognitivni model Emotivni model 27 . rizikujemo da se ponašamo kao da se to već dogodilo. pa ipak. što naravno. (prepoznavanje neodredjenosti I manjka fenomenoloških znakova što ne smeta provizornom fenomenološkom pridavanju značenja pod uticajem pozitivne ali ne I preterane samoprocene. mnogo češće. poput izbegavajuće osobe. (Prepoznavanje prijatnog aspekta komunikacije bez deflektovanja mogućih neprijatnosti. da ćemo biti odbačeni ili ismejani. I. Kapacitet da se pretpostavi mogući razvoj interakcije) Patološke transakcije Mogu rećI da me posmatraš arogantno I da sprovodiš svoju malu istragu. ali predpostavljam da si zainteresovan za moje mišljenje I radoznao da saznaš više. Tabela 2: Zdrave I patološke transakcije Polovi ili modeli fenomenološkog iskustva Bihevioralni model Zdrave transakcije Primećujem da me netremice posmatraš I da mi postavljaš brojna pitanja (fenomenološki opis. Ukoliko očekujemo.) Cenim to što me slušaš. sadržI projektivne procene) Ako misliš da me možeh uhvatiti na nizbrdici. I drugi su se pre tebe polomili pokušavajući isto. U perspektivi očekujem da se moje interesovanje pojača.Danas mi znamo da kontatne funkcije mogu biti alternirane ne samo zbog fizičkih oštećenja.

Ovaj rad se odvija kako u “sada I ovde” relaciji. odnos izmedju organizma I sredine. Bihevioralni focus Na odredjeni način je u geštalt inkorporisana bihejvioristička perspektiva što omogućava da aktuelno ponašanje bude u fokusu pažnje. Neki primenjuju kognitivni pristup dok drugi upotrebljavaju telo kao lokus svoje intervencije. za našu svrhu.To nije ponašanje samo po sebi. Treba da podsetimo čitaoca da se na prethodnim stranama nalzi samo kratak sažetak osnova geštalt pristupa I fokusa akcije. Stoga.Jedan od zadataka geštalt terapeuta je da posreduje u prepoznavanju pacijentovih uobičajenih modela transakcije I da ispravlja njihove patogene aspekte. Mi se bavimo fokusom svesnost/kontakt kad god radimo sa kontinumom svesnosti. predstavlja mikrokosmos njenih širih iskustava. posvećujući pažnju mikrokosmosu. 28 . fokus akcije I indikator promena. Pet terapijskih fokusa geštalt terapije Geštalt terapija je interaktivna I kontaktna forma tretmana. ove informacije bi trebale da omoguće čitaocu koji nije upoznat sa ovim pristupom da u osnovi shvati ključne elemente I opšte stavove. Bez obzira na različite stilove I preferencije. ili barem onaj koji najvećI broj ljudi povezuje sa pristupom “sada I ovde” po kojem smo postali poznati. Eksperimenti u I izvan terapijske situacije naglašavaju prisutne disfunkcionalne procese I omogućavaju klijentu da isproba novo ponašanje. mi zapravo možemo da uveličamo njene procese I osvetlimo načine na koje se prilagodjava kontataku I upotrebljava ili zloupotrebljava svoj potporni sistem. Mi verujemo da način na koji se osoba kreće. već se ono shvata kao fokus intervencije. drugi se oslanjaju na neaktivnost. tako I tokom ispitivanja dogadjaja iz pacijentovog svakodnevnog života. Fokus kontakt/svesnost Ovo je verovatno najortodoksniji fokus geštalt terapije. manje ili više graciozno. Ipak. Više je ograničava stil terapeuta nego stroga teorija. geštalt terapeuti mogu raditi sledećih fokusa u cilju pridržavanja geštalt metodologije. Da bi dopunili ovaj sačetak u narednom delu predstavljamo diskusiju vezanu za pet različitih terapijskih fokusa geštalta. Dok neki koriste centriranu formu dijaloga koju je inicirao Buber. Stoga nam omogućava da budemo onoliko fleksibilni koliko konfiguracija polja (tj. kontinumom svesnosti. ili. izmedju terapeuta I klijenta) omogućava I/ili dozvoljava.

…geštalt terapeut promoviše iskustveni. Forgus I Šulman (1979) predpostavljaju da su pogrešna uverenja I bihejvioralne istrukcije izvori maladaptivnog ponašanja. Najvažnija su ona uverenja koja smatramo istinitima o sebi I svetu koji nas okružuje. geštalt terapeuti ne smatraju da kognitivni procesi dominiraju ljudskim iskustvom. Kognitivni focus U kognitivnoj perspektivi klijenta shvataju kao složen sistem obrade informacije koji se bavi senzornim inputima. zavodničko ponašnje. ponašanje poput “gazde”. PostavljajućI pitanja tipa: “A šta se zatim dogodilo?”. Putem ovog učestvujućeopažajnog stava klijentu se dalje omogućava da shvati raspon pozitivnih I negativnih sila koje predstavljaju potku njegovog iskustva. Mogu biti čak I prilično obazrivi kada zadirkuju svoje obsesivno racionalne klijente. a koja pojačavaju svesnost. Ipak. Postoji svega nekoliko kognitivističkih analiza poremećaja ličnosti. Sržne rubrike se. ako ne I eksperimentalni pristup klijentu. prema tome. mi verujemo da se u geštaltu nečijeg iskustva svakako nalaze i nečija bazična životna uverenja.Dalje. “Šta ste zapravo želeli da kažete”. Za nas iskustvo nije sekvencijalno I emotivni pol jednako kao I bihejvioralni može ostaviti po strani kognitivni. itd…Često vrlo lepo napredujemo sa “suprotstavljajućim” klijentima upotrebljavajući ovu delikatnu umetnost terapijskog aikida sa njima. Mi se oslanjamo na ova uverenja svaki put kada upotrebljavamo pitanja fokusirana na kognitivni model iskustva. To su pitanja kao na 29 . opskuran govor. Ova uverenja I bihejvioralni zaključci koji proističu iz njih čine ono što nazivamo “sržnim rubrikama” koje su prema kognitivistima osnove ličnosti I njenih poremećaja. tereapeutovo namerno ili nenamerno selektivno osnaživanje klijentovih interakcija kroz ispitivanje posledica njegovih ponašanja izvan terapijske situacije vrlo podseća na bihejvioralnu tehniku sistematske desenzitizacije. sastoje iz tri komponente: Ja sam_____________________ Život je____________________ stoga______________________ Za razliku od kognitivnih terapeuta. Ovo ne predstavlja patološku manifestaciju I mi verujemo da svaki pol može biti legitiman fokus promene. Pažljivo upotrebljavajući humor (koji ne smemo da pomešamo sa ismejavanjem) možemo ponekad pomoći klijentima da “udju” u promišljenije pojačavanje svojih odbrambenih ponašanja kao što su: namerno nerazumljiv. “Šta mislite kako se osećao?” itd. afektivnim I kognitivnim komponentama iskustva. Paradoksalni focus Geštalt terapeuti uglavnom kreativno upotrebljavaju humor.

promenljivom I kreativnom spektru iskustava I odgovora koji se pojavljuju medju mnogima u konfiguraciji polja. pokušaj da sakupimo I integrišemo relativno izolovane interne objekte. Pozivaćemo se na ove različite fokuse u kratkoj diskusiji vezanoj za terapijske strategije koje ćemo razmatrati u delu o poremećajima ličnosti. “Šta misliš kako se ja sada osećam?” “Šta misliš da bi se desilo ako bi…?” Intrapsihički focus Geštalt radi na granici kontakta. mi se temama prošlosti individue bavimo u formi nezavršenih poslova koji se pojavljuju kao figura u sada I ovde. ideal geštalta implicira pristup raznolikom. Bavimo se introjekcijama o sebi I drugima. naša predstava dobro funkcionišuće ljudske osobe je da je takva osoba kompetentna u modelovanju kontakta putem upotrebe celog raspona otpora/adapracije kontakta. Bez obzira na razlike u našem pristupu prilikom rada sa pacijentima u cilju toga da oni postignu optimum funkcionisanja. Dalje. U skladu sa tim.primer: “O čemu sada razmišljaš”. prosudjeno. najšire govoreći. pozajmljenim iz škole objektnih relacija kojoj se sve više teorijski približavamo. upotrebljava svoje funkcije kontakta. ono što je zajednička tačka 30 . Ovo stanovište odslikava uverenje da se iskus-tvo individue oblikuje u sada I ovde konfiguraciji polja. asimilacije I kompletiranja manje ili više otudjenih delova selfa. Mi verujemo da su lična istorija I nezavršeni poslovi osobe komponente polje I da mogu postati figura ukoliko su u bilo kom trenutku najizraženija potreba te osobe. Drugim rečima. svesno dovršava ili prekida većinu svojih iskustvenih ciklusa I može da na dobar način iskoristi svaku podršku iz sredine time neumanjujući svoju odgovornost za samopodršku putem kognitivne I bihejvioralne aktivnosti. To ne znači. Mnogi od nas najverovatnije nikada neće sresti takav “zdrav” prototip od krvi I mesa. ovakva osoba može da u potpunosti. U terapiji se promena pojavljuje u obliku procesa pojašnjavanja. Ipak. Verujemo da svaka osoba teži koherenciji I u tom smislu se napreže da sve što učini ili kaže sa JA bude deo koherentnog sistema. Ove napore mi podržavamo podsećajući na predstave objekata koje čine klijentovu ličnu istoriju što dovodi do porasta kako ličnih predstava tako I ličnih značenja. Snove shvatamo kao projekcije internih objekata I retrofleksije impulsa prikačenih na neki objekat iz okoline. Prema tome. predstavlja pravac razvoja ka zdravom psihološkom stanju. kako bi neki naivni posmatrač mogao da pomisli da se ne uvažava značaj prošlosti individue.

oni koji žele da istraže dinamiku polja I uvedu stabilne modalitete intervencija. ne zato što nemaju vrednosti u tretmanu. dovršenu figuru. U stvari. nemaju drugog izbora nego da se oslone na malobrojna istraživanja I širok spektar spekusacija. Mi verujemo u snagu svesnosti I jasnu. već pre zato što su same po sebi očigledne mete intervencija geštalt terapeuta. Čitalac treba da bude svestan činjenice da neke od karakteristika koje se nabrajaju u različitim opisima poremećaja ličnosti neće biti spomenute u delu u kome se bavimo tretmanom. Možemo se jedino nadati da će se naše znanje o ovoj važnoj komponenti savremene psihopatologije povećati u narednom periodu. Stoga je za geštalt terapeute granica izmedju dijagnoze I tretmana verovatno nejasnija I nevažnija nego za većinu ostalih kliničara. Ostali teorijski izvori Kao što smo već spomenuli u uvodu. Prilikom pisanja ove knjige. Dijagnostičke kategorije za koje smo mi zainteresovani postojeće su tek desetak godina. psihoterapija poremećaja ličnosti zahteva mnogo vremena. Upravo je prepoznavanje prekida ciklusa kontakt/povlačenje ili prepoznavanje nesvesne retrofleksije ono što je po sebi vrsta tretmana. U medjuvremenu. “praktičar istraživač” će raditi dvadeset godina pre nego što susretne prosek od 10 slučajeva po poremećaju sa kojima je dovršio transformativnu terapiju. Proćiće godine pre nego što kliničari budu u mogućnosti da da govore o transformaciji iz pozicije dugoročnog I ličnog iskustva. istraživanje poremećaja ličnosti je još uvek u fazi “dečjih bolesti”. ja sam učinio upravo to.medju geštalt terapeutima je da to činimo u nameri da naši klijenti dostignu ličnu I kreativnu ekspresiju geštalt paradigme. 31 . Sadašnje stanje istraživanja poremećaja ličnosti Iako obećava u budućnosti. Osnivanje “Internacionaolnog društva za proučavanje poreme-ćaja”. Poglavlje 4. Obzirom da je po svojoj definiciji transformativni tip terapije. Moguće je govoriti o nekim promenama na nivou ličnosti tek posle nekoliko godina terapije. zasnovano na uobičajenom obimu prakse. specifčnost geštalt terapje nije u ispitivanju specifičnih patoloških snaga već se ona više fokusira na model optimalnog ljudskog funkcionisanja I promociju alternativa terapijskim pristupima nasledjenim iz psihoanalize. nesumnjivo je doprinelo učvršćivanju interesa za istraživanje I kliničke stu-dije. Pitanje je da li je I ovo dovoljno da bi se napravila relijabilna baza podataka.

na radove dva autora. možemo ove polarnosti upotrebiti u for-mulisanju opštih terapijskih stategija. Pozivali smo se takodje. su funkcionalni ili kontekstualni dok su drugi strukturalni ili stalni. ipak. mogu omogućiti bolji pristup sagleda-vanju seta opisanih poremećaja. oslanjali smo se na autore koji su imali pristupa širokoj oblasti kliničkog materijala I koji su isticali I opisivali psihološke karakteristike različitih poremećaja ličnosti tokom svog rada. Zajedno. U svrhu ove knjige od Millona smo pozajmili paralelu izmedju imuno sistema I poremećaja ličnosti prezentovanu u poglavlju tri. makar ispod površine u svim našim teorijskim formalcijama I praksi. Theodore Millon-a I Allena Frances-a. Iz ovog bazičnog okvira Millon je izolovao osam kliničkih atributa. naše kompletan iskustveni ciklus uključuje ili interne ili eksterne dogadjaje koje mi doživljavamo bilo kao prijatne I pozitivne ili kao neprijante i bolne. kao I tri bazične polarnosti I neke kliničke atribute koji su kompatibilni sa geštalt pristupom. Tri osnovne polarnosti na ovaj načIn nisu deo našeg konceptualnog aparata. Millon razvio stanovište po kojem je patološko stanje obeleženo jednom polarnosti ili reversnom polarnosti od moguće tri kliničke polarnosti. Neki od ovih atributa koji opisjuju svaki poremećaj ličnosti spomenut u DSM. one su nam toliko bliske da nam se učInilo korisnim da ih uključimo. Obzirom da se spremno manifestuju. dok dinamički balans izmedju dva pola svake polarnosti predstavlja indikator zdravog stanja. Svrha samoposmatranja I priroda osnaživanja Ova polarnost se zasniva na prihvatanju da se našI impusli I svesnost mogu centrirati oko dva tipa dogadjaja. Zapravo. Osoba nebi trebalo da 32 . Dalje. Specijalista socijalnog učenja. Frojd postavio tri polarnosti: subjekt-objekt. Millon je bio jedan od osnovnih pokretača razvoja DSM III. zadovoljstvo-bol. Frojd ih nikada nije iskoristio da bi pomoću njih objasnio strukturu svoje vizije o tipovima karaktera. aktivno-pasivno. Millon (1986) ističe da je u 1915. imajući sve vreme na umu da je uspostav-ljanje balansa izmadju polarnosti sržni fokus geštalt terapijskih strategija. Ove dimeziju izgleda da su prisuten. Iako je verovao da su ove tri polarnosti od velikog značaja. oblasti koje se bave odeljkom II i poremećajima ličnosti. ove polarnosti konstituišu bazični okvir Milonovog dijagnostičkog siste-ma. na nesreću. Theodore Millon T. Koncept polarnosti je blizak geštaltistima.Formulišući geštalt okvir za dijagnozu I tretman. koeditora “Journal of Personality Disorders” (Časopis o premećajima ličnosti).

uspostavlja arbitrarne veze izmedju različItih iskustava zadovoljstva ili bola. već da prepoznaje do koje mere je ova osnovna polarnost uticajna u našim iskustvima. Fokus na samoposmatranju I izvorima snaga Ova polarnost se tiče razlikovanja izmedju subjekta I objekta ili. razlikovanja izmedju tela I sredine. dok druge (kao zavisne I šiszoidne) pokušavaju da deluju na sebe u cilju umanjivanja tenzije I zadovoljenja svojih potreba. posebno u opisu opštih strategija tretmana. Ponovo. Savremene koncepcije objektinih relacija se zasnivaju na ovoj bazičnoj polarnosti. dok ostali (kao antisocijalne ili narcističke osobe) pokazuju neravnotežu u korist selfa ili subjekta. Frojd je primetio da se libidnalni izborni objekt pojavljuje u jednom od dva oblika: anakliktičnom ili narcističnom. možemo primetiti da se odredjene osobe (poput zavisnih ili histeričnih) konstantno fokusiraju na druge. U provm obliku relacija sa eksternim objektom je zadovoljavajuća I ugodna. Tako. u geštalt terminima. Samoposmatranje I instrumentalni stil Ova polarnost priznaje da ponašanje osobe može biti grupisano u dve osnovne kategorije: aloplastično ponašanje I autoplastično ponašanje. Allen J. dok se u drugom pojavljuje paradoksalni objektni izbor u kome subjekt preusmerava relaciju prema sebi. isključivo se koncentrišu na izbegavanje bola. Pre nego što je formulisao svoj koncept o tri osnovne polarnosti. Od njega smo pozajmili mnoge opise I preporuke 33 . Priredio je I publikovao časopis u kome se nalaze informacije o savremenim istraživanjima iz oblasti dijagnostike I tretmana poremećaja navedenih u DSM-u. Frances Allen Frances je psihijatar I profesor Kornel Univerziteta. Frances (1987) je bio uspešniji od ostalih u prezentovanju kratkih I potpunih opisa osnovnih karakteristika svakog poremećaja ličnosti I. Optimalni razvoj se pojavljuje kada postoji stalan balans izmedju ova dva libidinalna modela na razvojnom nivou. Autoplastično znači da osoba pokušava da modeluje I prilagodi telo konfiguracijama I zahtevima sredine. Izbegavajuće osobe. Pnašanje je aloplastično kada osoba teži da se prilagodi sredini ili je modifikuje u cilju zadovoljenja psihičke potrebe. neke osobe (posebno histerične I agresivne) pokušavaju da deluju direktno na sredinu. na primer.

Osim toga.ispitivanja kandidata Kandidati popunnjavaju upitnik u kome odgovaraju na pitanja tipa da li su ikada bili u terapiji.za tretman koje smo prilagodili I preformulisali da bi se uklopili u našu terminologiju I pristup. Ovaj izveštaj služI posebno da bi dao odgovore na sledeća pitanja: 34 . koristio prvu Balises-ovu verziju kao orudje autoregulacije I fenomenološke opservacije prezentovano u poglavlju 11. uglavnom profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja.pisma preporuke Dve osobe koje dobro poznaju kandidata. Analiza supervizijskog materijala. Klinička praksa Klinička praksa autora knjige jednako kao I praksa terapeuta koji su bili pod njegovom supervizijom je bila izvor materijala. šalju nam poverljiv izveštaj o toj osobi. sačinjava izuzetno važan izvor podataka. Od 1985 autor je. . iz kog razloga I šta su dobili iz tog iskustva. iako nedovljno sistematizovanog. Trening program iz geštalt terapije Deo našeg trening porgrama se sastojao u opservacija koje potiču iz različItih perspektiva. Ova analiza je takodje obezbedila materijal koji izgleda da podržava naše stanovište. Ova procedura se sastoji iz sledećeg: . zajedno sa diplomcima edukativnog programa. organizovana na osnovama ovog dokumenta. kroz studiju slučaja I disertaciju koja je uslov za završavnje edukativnog progama I sticanje diplome. učenici su koristili prvu verziju Balises-a I predočavali iscrpnu studiju jednog od svojih slučajeva uključujući I najznačajnije VERBATIM. Zbog toga smo razvili proceduru selekcije koja nam omogućava zadovoljavajuću evaluaciju kandidata u nekoliko oblasti. Poglavlje 5. iznalaženju konvrgentnih Proces selekcije Svake godine primamo izmedju 30 I 40 molbi za prijem u trening program. putem kojeg smo demonstrirali odredjenu konzistentnost naših opservacija I odredjenu validnost kliničkih prognoza. Razvoj podataka U narednim redovima prezentovaćemo izvore empirijskih podataka na kojima se zasniva naš rad.

Osobe koje su učestvovale u eksperimentu su se složile da nam sačine završne profile. od kada je Balises kreirao samo – supervizijsko orudje 1985. Ove opservaije su takodje uključene u naš rad. su eksplictno upotrebljavali koncepte koji 35 . Zatim smo napravili inter-evaluacione podgrupe.Šta mislite da snage I slabosti ove osobe? . Intervju putem “skrina” opservira terapeut koji unosi svoju impresiju o ponašanju kandidata u računar. Ti podaci služe kao osnova za ovaj rad. Od njih se tražI da obave intervju sa drugim kandidatom u trajanju od 15 minuta. posedujemo šest izvora komparativnih I interaktivnih podataka. naravno.16 PF test Kandidati treba da popune 16 PF test što nam omogućava da vidimo standardan skor na 16 dimenzija ličnosti. Struktura inter-evaluacije svakom je omogućila da dobije klinički fidbek u skladu sa ovde prezentovanim stanovištima od strane četiri edukanta koji su bili članovi iste grupe tokom godinu dana. Na kraju svega. Nedavno smo zamolili četnrnaest edukanata da popune klinički sažetak koji im je prezentovan kao evaluacija njihovih ličnih terapijskih orjentacija. Nadamo se da ćemo to učiniti u najbližoj budućnosti. 8 sekucndarnih skala. edukanti iz svih trening grupa (60 osoba).Da li verujete da je sposobna da se podvrgne intenzivnoj edukaciji bez rizika po sebe ili druge? .Kako se osećate u vezi unutrašnjih sposobnosti ove osobe? Kako se osećate u vezi njene sposobnosti da uspostavi I održI bliske I dugotrajne relacije? . Dalje. Kurikulum Tokom trajanja programa. Intervju se snima na video traku radi dalje analize. mada još uvek nisu dovoljno sistematski obradjeni da bi bili objavljeni. korelaciju sa Krugovim skalama I kompjutersku interpretaciju rezultata Test opšteg znanja iz psihoterapije Radi se da bi se proverilo da li osoba ima relaističnu predstavu o psihoterapiji koja je kompatibilna sa geštalt principima Test bihejvioralnih sposobnosti u kliničkim relacijama Kandidati koji uspešno prodju prethodne provere podvrgavaju se evaluaciji praktičnih sposobnosti koje se upotrebljavaju u pomagačkim profesijama. mi imamo puno prilika da potvrdimo ili izmenimo naše hipoteze. Ta impresija uključuje opis kandidata I kao onoga koji daje I kao onoga koji prima pomoć. Ovakav profil je bio uporedjivan sa rezultatima edukanata iz selekcionog procela sa kliničkom impresijom edukatora.

oni nisu “bolesti” po sebi. posebno u oblasti teorije polja. slabostima. Patologiju. Kernberg. dve osobe mogu deliti obrok koji je na svaki načIn identičan. (Odeljak IV) Da uptrebimo analogiju.služe kao srž ovog modela da bi simbolizovali kako svoje sopstveno terapijsko iskustvo tako I opservacije koje su imali tokom prakse. Jedna može nakon toga imati stomačne tegobe. Millon (1988) identifikuje ozbiljne poremećaje ličnosti kao “Granični poremećaj ličnosti”. Ispravno govorećI. DEO III DSM POREMEĆAJI LIČNOSTI Poglavlje 6. Ove opservacije nezavisne od DSM kliničkog žargona su omogućile precizne podatke vezane za ciklus iskustva (Zinker). kontakt funkcije. jednako kao I podatke vezane za bazične polarnosti I self imidž (Millon). već kao dinamičan u punoj meri I predstavlja sistemsku reprezentaciju fokusa psihološke I psihopatološke realnosti. druga ne. Jedna se može zaraziti. Ovo je specifičan sindrom istog konceptualnog poretka kao Paranodini poremećaj ličnosti ili Shizotipalni proemećaj ličnosti. Da bi ilustrovao ovu ideju Millon koristi biološki model kao anlogan psiopatološkoj dinamici. 36 . Ili. III i V) I sredine koja u sebi sadrži kako hranljive tako I toksične elemente (odeljak IV). Multisindromski pristup DSM III ne ustanovljava se kao linaeran I aditivan. s druge strane. nedostacima – odeljak II. Stoga su Poremećaji ličnosti odeljka II analogni specifičnim konfiguracijama imunostistema. upotrebljava isti termin da bi odredio indeks težine narcističkih. obe mogu poljubiti nekog ko ima grip. stoga je umesno podsetiti se mesta I značenja poremećaja ličNosti u DSM III taksonomiji I odrediti na koji način se ovaj kliničKi koncept fuzioniše sa geštalt perspektivom. Opšti pregled Neuroze. Naprimer. ekscesima. histeričnih I infantilnih poremećaja ličnosti. U ovoj tački. otpor/adaptacija kontaktu I potporne sisteme (Polster). a druga ne. posmatramo (što je slučaj I u geštaltu) kao rezultat onoga što se pojavljuje na granici kontakta izmedju organizma (sa njemu svojstvenim snagama. Pre bi se moglo rećI da su oni jazovi ili slabosti u psihičkom pojavljivanju koji osobu čine osetljivom na neke vrste psihosocijalnog stresa. stoga. karakterne neuroze I psihoneuroze su neki od široko upotrebljavanih termina koji se koriste u psihopatologiji da bi označili tako slične koncepte pomoću kojih je ponekad teško uprediti opservacije različitih autora.

posledice mogu da uključe distimiju. • Poremećaj ličnosti je konstelacija nefleksibilnih I maladaptivnih ponašanja I stavova • Karakteristike poremećaja se mogu manifestovati u nekolko konteksta • Karkateristike povezane sa poremećajima ličnosti vode do značajnih poremećaja u socijalnom I radnom funkcionisanju • Poremećaji ličnosti su ekpresija dugotrajne psihološke dinamike I nisu ograničeni na prolazne situacije niti su odgovor na neuobičajene okolnosti. Češće u kliničkoj slici dominiraju atributi odredjenog poremećaja. 37 .Kada konfiguracija sredine iscrpljuje kapacitet organizma za kontakt. Za klijenta su najznačajnije karakteristike obično one iz odeljka I (klinički sindromi) I odeljka IV (psihosocijalni faktori stresa). kao što to autori DSM vrlo dobro znaju. retko je sresti pacijenta koji je čist prototip specifičnog poremećaja ličnosti. shizoidno-izbegavajuća. što dozvoljava da se pojave takve tegobne situacije I što ga čini povredljivim na njihove neizvesne posledice. Jedan je da većina klijenata koja traži terapiju nije sklona da eksplicitno promeni malfunkcionišuće aspekte svoje ličnosti I da ne možemo očekivati da odmah ispolje one specifične karakteristike koje bi nam omogućile da postavimo jasnu I korisnu terapijsku dijagnozu. postaje jasno da se poremećaji ličnosti ne mogu lako dijagnostifikovati. Zapravo. Histerična osoba koja pati od depresije može biti manje zavodnička nego uobičajeno. pojavljuju češće od drugih. kompulsivno-pasivno-agresivna itd. na pr. Odredjene kombinacije se. Na biološkom nivou pojavljuju se prehlade I groznice. dolazi do pojave kliničkih sindroma (odeljak I). Savršeni opsesivno – kompulsivni postoji samo u kliničkim priručnicima. Odeljak II stoga možemo posmatrati kao pilot – tačku patološke dinamike I putem razumevanja poremećaja ličnosti obogatiti kliničku praksu. Na psihološkom. naravno. Dalje. dok se znaci drugih poremećaja pojavljuju manjem ili usputnom obliku. Klijent će radije pričati o sitaciji sa kojom se suočava I načinu na koji ona utiče na njegov život nego o onome što je u njemu. anksioznost itd. karakteristike povezane sa kliničkim sindromima se često brkaju sa onima vezanim za ličnost osobe zamagljujući portret te osobe. PoredećI brojne kliničKe sindrome odeljka I. Postoje brojni razlozi za to. kao što ćemo to videti u poglavlju 13. dok agorafobični pacijent može izgledati kao da mnogo više izbegava nego što bi bio slučaj bez ovog anksioznog poremećaja… Zbog toga je korisno podsetiti se parametara koji nas vode tokom dijagnostifikovanja poremećaja ličnosti prezentovanih na sledećim stranicama.

Dok ovaj model obezbedjuje mnogo pouzdanije kategorije. on nam ne omogućava postavljanje kliničkih pretpostavki koje su u praksi uvek korisne. gnev ili radost Pokazuje malo ili nimalo želje da ima seksualne odnose sa drugim osobama (uzimajućI u obzir uzrast) Ravnodušan je na pohvale I kritike drugih Nema prijatelja ili bliskih drugova (ili ima samo jednog) osim u svojoj najužoj porodici Afektivno je tup. Tabela 3. VIšestruki model nam. na primer. “shizoidan” prisutno Mr. omogućava da dijagnostifikujemo kao shizoidne dva pacijenta koja imaju samo jedan zajednički kriterijum potvrdjen.Opis prototipova Mnogostruki tip klasifikacije je upotrebljen u svrstavanju poremećaja ličnosti. A. broji sedam kriterijuma. bar teorijski. B. uključujući I one sa članovima porodice Gotovo uvek izabira individualne aktivnosti Retko izražava ili doživljava snažna osećanja kao što su. To značI da se nekoliko kritererijuma moče primeniti na jedan poremećaj I da je dijagnostička kategorija odredjena minimalnim brojem kriterijuma. Ovakav tip klasifikacije se razlikuje od jednostrukog modela koji podrazumeva da su svi kriterijumi ipunjeni pre nego što se postavi dijagnoza. Ista stvar se pojavljuje I kod ostalih poremećaja ličnosti. “shizoidan” Odsutno prisutno prisutno Odsutno Odsutno Prisutno prisutno Odsutno odsutno Prisutno prisutno odsutno prisutno 38 . kao što je to prikazano u tabeli 3. udaljen. Šizoidni poremećaj ličnosti. na primer. dok se dijagnoza postavlja kada klijent manifestuje najmanje četiri od tih sedam. hladan I retko odgovara mimičkim gestovima poput smeška ili klimanja glavom Mr. Višestruki model I dijagnoza KRITERIJUMI Ne potrebuje niti ceni bliske medjuljudske odnose.

a koji su relativno stalna ekspresija osobinih kreativnih adaptacija. Zbog procesom orjetisane prirode naše teorije I malog obima dostupnih empirijskih podataka. Ipak. sve varijable nisu razvijene stoga što u ovom trenutku 39 . nadamo se da ćemo stimulisati njegovu radoznalost da sazna još više na osnovama sopstvenih opservacija. Pod prototipom podrazumevamo opis osoba koje ne samo da zadovoljavaju minimum potrebnih kriterijuma. U narednim poglavljima ćemo prezentovati opis svakog poremećaja ličnosti I sugerisati brojne mogućnosti za terapijsku akciju. moramo se prilagoditi neophodnoj sistematičnosti. pa ipak. bilo bi iznenadjujuće ako bi opisi ovde sadržani doživeli potpuno odobravanje. spoljašnje prirode dijagnostičkog pristupa sadržanog u DSM-u. Spajanje geštalt sistema sa DSM dijagnostičkom perspektivom Kao što smo to već rekli. izabrali smo da predstavimo prototipove svakog poremećaja. Ipak. profili bazirani na kriterijuma I naše deskripcije su validne tokom inicajlnog susreta I baziraju se na pacijentovim prisutnim svesnim procesima. geštalt terapija je bazirana na procesu I uzima u obzir da je svako ljudsko biće specifično I da je svaki trenutak prolazan I neponovljiv. Omogućavajući čitaocu da vidi opise u formi “prosvetljujućih” hipoteza. Moglo bi se lako desiti da nakon nekoliko susreta zavisna osoba ispolji intenzivan gnev. na primer. već njih sve.Iz ovih razloga nije iznenadjujuće što dva kliničara mogu opisati klijenta istog poremećaja ličnosti I pronaćI da izmedju njihovih opisa postoji malo sličnosti. mora biti moguće upotrebiti neki od tih koncepata u opisu terapijski priznatih psiholoških tipova. pa čak I na račun gubljenja romantičnosti. emociju koja se ne pojavljuje u inicijalnoj tabeli. igra je vredna rizika. Svesni smo da u kliničkoj praksi ne postoje čisti modeli. Zbog deskriptivne. u svrhu konstruisanja dovoljno “tipičnog” opisa. Jasno je da to nije naš cilj. Osnovna postavka oko koje se strukturira ovaj rad je sledeća: Ukoliko geštalt teorija omogući opise procesa koji se dešavaju na granici kontakta. Pa neka bude kako bude. Varijable na granici kontakta koje se tiču terapijskog kontakta I značajnih dogadjaja iz pacijentovog života U svakom opisu smo želeli da prezentujemo elemente koji su karakteristični za poremećaj. Kliničarima ostavljamo da moduliraju ove profile I približe ih predpostavljenoj realnosti kliničke prakse. Definišući koncepti geštalta ne dovode sami po sebi tako dobro do kategorizacija I nije bilo lako opisati tipične iskustvene cikluse histeričnog klijenta.

sisteme podrške I njegovu poziciju u terminima bazičnih polarnosti. kako je to napred razmotreno. pacijent ili osoba? DSM podstiče kliničare da upotrebljavaju najmanje stigmatizirajuće termine da bi označili osobu koja dolazi po profesionalnu pomoć. naravno. Obzirom da mi takodje znamo da je moguće pripadati odredjenom tipu ličnosti a nemati karakterističan poremećaj. terapijskih I savetodavnih indikacija jednako kao I kontratransfernih rakcija terapeuta u relaciji sa prototip-klijentom. njegove modele otpora I adaptacije. I. nismo bili u mogućnosti da ga u potpunosti primenimo. pod uticajem Rodžersa. “izbegavajući” itd. S druge strane. Za neke poremećaje ćemo biti u mogućnosti da preporučimo proceduje koje mogu biti kombinovane sa nekim terapijskim fokusom spomenutim u poglavlju 3. bolje je govoriti o osobi koja pati od shizofrenije. Ovakav način prezentacije nesumnjivo zahteva složeniji stil. S jedne strane. Stoga ne bi bilo sasvim prikladno govoriti o osobi koja pati od poremećaja ličnosti. govorećI iskreno. ali. fenomenološke transakcije. to bi. Da bismo omogućili čitaocu da upotrebljava ovaj rad kao priručnik. opservirati karakteristike iskustvenog ciklusa prototip – klijenta. Ipak. neko može jednostavno pogledati deo o projekcijama kod histerija ili deo u kome se govori o interpersonalnom sistemu podrške kod zavisnih osoba I lako dobiti odgovor na neku dilemu. Klijent. Mi verujemo da je termin “pacijent” adekvatan ukoliko su mentalni poremećaji 40 . konačno. Iako se mi. takodje olakšava putem referenci. Preporučena formulacija je “…osoba koja pati od…” Tako ne treba rećI “shizofrenik” da bi izbegli identifkovanje nekog sa njegovom bolesti.one sve ne služe u razlikovanju ili opisivanju bihejvioralnih I iskustvenih specifičnosti poremećaja. Takodje ćemo diskutovati moguću dinamiku psihoterapije sa prototipklijentom. u terminima njegovog ponašanja prilikom prvih susreta. učInilo čitanje teksta ovog obima dosadnim. struktura poglavlja je prilagodjena teorijskom okviru geštalt terapije. kontaktne funkcije. da li treba rećI klijent ili pacijent? Škole humanističke orjentacije. tranfernih tendencija. stoga. ne smemo da zaboravimo da se mi bavimo pristupom po kome se osoba shvata kao psiho imuni sistem u kome se ispoljavaju u različItim stepenima pojave od ranjivosti pa do faktora stresa. slažemo sa ovim upozorenjem. tradicionalno zagovaraju upotrebu termina “klijent”. verujemo da je ispravno reći “paranoičan”. U opisu svakog poremećaja ćemo. ovaj termin nikada nije bio zaista prihvaćen u kliničkoj literaturi.

Mi imamo istaknuto interesovanje za uzbudljivu stranu života I ponekad nam se čini da one se osobe koje ne iskazuju takvu stranu svog života zapravo bore protiv svojih osećanja. skoro beživotne. da klijent nije “podoban” za terapiju. Stoga ne iznenadjuje što su senzacije u njegovog iskustvenog ciklusa blede. Shizoidna osoba je usamljenik. Ovo je zapravo jedna od osnovnih teškoća sa kojima se susreće geštalt terepeut kada rada sa shizoidnima. Afektivno je inhibirana I retko doživljava snažna osećanja ili misli. 41 . Počinjemo da postupamo kao da je uzbudjenje kontakta I neposrednog iskustva dovoljno da otključa sputane afekte I nadalje oblikuje nečije iskustvo. još gore. Seksulani impuls joj je slab I većina muškaraca ostaju samci tokom celog života.posebno ozbiljni. Izgleda kao da za druge nema nikakvog interesa. Nema bliskih I poverljivih prijatelja I privlače ga individualne profesije. Izgleda kao da ne oseća težinu dok su mu seksualne I emocionalne potrebe slabe. Terapeutu koji na ovaj način radi sa shizoidnim pacijentom može se učiniti da nešto nije uredu. Bizarne ili ekscentrične ličnosti Shizoidni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca ovog poremećaja u kliničkoj praksi Shizoidni klijent će konsultovati psihoterapeuta jedino ukoliko prolazi kroz posebno težak period anksioznosti ili je mlad pa dolazi na insistiranje bliskih ljudi koji su zabrinuti usled njegovog nedostatka osećanja I očigledne povučenosti u sebe. da on neodgovara u potpunosti ako govorimo o psihoterapiji osoba sa poremećajima ličnosti. Poglavlje 7. Takodje je prisutan rizik da pasivna konotacija ovog termina kamuflira suštinski interaktivnu relaciju izmedju klijenta I terapeuta koja je. Iskustveni ciklus Senzacija Shizoidni pacijent se tokom celog života sklanja od bilo kakvih snažnih osećanja. medjutim. jedno od uporišta geštalt terapije. na kraju krajeva. U svemu je indiferentan na kritike ili pohvale. bilo sa upotrebljenom tehnikom ili.

Zapravo. radosti ili tugovanju. Kontakt Shizoidna osoba ne voli I ne traži kontakt. U skladu sa tim geštalt terapeut treba da sprovodi svoje intervencije. omiljena pozicija. Svesnost Proces svesnost shizoidnog pacijenta izgleda krivudav I zaobilazan. Obzirom da preferira da ne oseća. Povlačenje Povlačenje. Mobilizacija Oni su ljudi niske energije. intrizično im nedostaju osećanja. ova osoba prekida prolaz do faze senzacija I ostaje više ili manje “umrtvljena” u stanju parcijalnog ali hroničnog povlačenja. Drugima deluje otudjeno I indiferentno I najčešće slabo reaguje na tudja osećanja I ponašanja. je naravno. Akcija Akcije shizoidnih pacijenata izgledaju letrgične. Ovo ponekad nekog može da navede na ironičan zaključak da je u pitanju depresivna osoba. 42 . Sve to snažno utiče na proces mobilizacije energije.Mi treba da razumemo da shizoidni pacijent zaista ne oseća mnogo I da su njegove senzacije baš tako beživotne kako on I tvrdi. bez obzira o čemu da je reč. emocionalno su pasivni. Oni svesnost razvijaju iz slabih senzacija na kojima se ona teško gradi. svesnost im je slaba. Izgledaju nesposobni da ispolje dublja osećanja. Izgleda kao da nema kreativnog pridavanja značenja i da su senzacije simbolizovane na najbukvalniji način. Izabira hobije I profesije koji joj omogućavaju da izbegne kontakte sa drugim ljudima. jedva primetne I slabo spontane. Temperament im je ravan. o gnevu. Iako može biti inteligentan. slabost senzacija shiszodinog pacijenta može da se shavati kao parcijalni prekid tranzicije iz povlačenja do senzacije. shizoidan pacijent svoje misaone procese najčešće ispoljava na nejasan I opskuran način.

Najveću štetu ovoj osobi nanosi relacioni “militarizam” baziran na vrednosnim sudovima. Iako nije aktivno kritičan (što bi bio oblik kontakta). Introjekcija Previše je indiferentan prema drugima da bi introjektovao.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Shizoidni pacijent je previše hladan I otudjen da bi bio istinski konfluentan.nesvesne retrofleksije interpersonalnih potreba. Retrofleksija Shizoidni pacijent se povlači u sebe I njegova povučenost se može interpretirati kao posledica ekstenzivne. to dovodi do radjanja osećanja privrženosti I povećane kohezivnosti u osećanju identiteta shizodinog pacijenta. terapeut treba da razume da je ovo dugotrajan proces I da ne treba očekivati iznenadne I senzacionalne prodore. čime istovremeno otklanjamo deo retrofleksije. paradoksalno. Onda kada shizoidni pacijent postane sposoban da u potpunosti ispolji svoju potrebu za privatnošću. U pokušaju da otkloni takvo retroflektovanje. omogućava terapeutu da učvrsti terapijski savez sa klijentom. konačno. možemo se nadati progresu u pravcu pomoći ovoj osobi da prihvati ono “što jeste”. shizoidni klijent ne dopušta drugima da mu pridju. Ovakav pristup ima tri važne prednosti. Drugo. shizoidni pacijent neposredno profitira iz terapeutove podrške zbog toga što uči kako da se bolje odbrani od onih koji iz najbolje namere žele da ga prisile da voli socijalne kontakte. a što je osnova za bolje odnose sa drugima. To što se ne suprotstavlja. ne kritikuje I ne protestvuje je samo zbog toga da bi bolje održavao poziciju povlačenja iz interpersonalnog kontakta. Najčešće je najbolji pristup pomoći pacijentu da izrazi svoju potrebu za privat-nošću na neki kontaktniji način. ovaj pristup je neka vrsta trojanskog konja zbog toga što shizoidnom pacijentu omogućava da iskusi obogaćujući kontakt iako na skromnom nivou. 43 . I. čak I kada su ove vrednosti u srcu onoga što smatramo solidnim mentalnim zdravljem. putem jasnog priznavanja legitimnosti specifičnog načina na koji shizoidni klijent shvata lični kontakt. Prvo. Letargija I pasivnost ove osebe se ne smeju pomešati sa tendencijom ka introjektovanju. Iako nikada pravi shizoid neće postati socijabilan kao histerik. ljudi koji ga okružuju uglavnom počinju da ga poštuju I.

uredu”. životnim zadovoljstvima I nedaćama. već zbog svog interesovanja prema stvarima a ne prema ljudima. Njegovi roditelji su bili “dobri”. preferira da radi sam I obavlja neke periferne funkcije. ili drugim rečima da ne bi postao svestan I tako možda omeo stabilnu banalnost. Kognitivni sistem podrške Prema Millon-ovoj (1986) prezentaciji shizodinih osoba. Uobičajeno. U smislu sposobnosti shizodinog pacijenta da se kognitivno podrži u vremenima stresa. Upotrebljava defleksiju da bi sprečio da neformalne. će odogovoriti na klasično “Šta sada osećaš/doživljavaš?“ pitanje očigledno praznom izjavom “Osećam se dobro. Iako Millon (1986) izgleda da smatra da ove osobe poseduju subintelektualno funkcionisanje koje ih upućuje na lakše mentalne zadatke. Zapravo. Očekivano je predpostaviti da će se oni baviti karijerama koje im omogućavaju da se bave stvarima ili pojmovima a ne ljudima. Dok je verovatno da slaba interesovanja u odnosu na ljude udaljavaju shizoidne osobe od većine onoga što se dešava u svetu. I to ne na odbrambeni način na koji to čine kompulsivni ili paranoični. Stoga bi bilo moguće da neki shizoidni imaju intelektualno zahtevne poslove koji ne podrazumevaju svakodnevne značajne kontakte sa drugim ljudima. mogli bismo rećI da su “drugi” osnovni izvor stresa. Stoga nije nemoguće da se shizodini bave poslovima kao što su. On se ne okreće ka drugima u periodima stresa. one poseduju velike nedostatke u širokoj sferi znanja. “prosečni”. što znači da izbalansira neposredno stresno iskustvo putem onoga što zna o životu. istraživački. subjektivne I emotivne komponente dogadjaja postanu figura. na primer. 44 . “normalni”.Defleksija Shizoidni pacijent teži da upotrebi defleksiju kao način prevencije ili umanjivanja bilo koje jačine koja bi mogla izrasti iz kontakta. daleko je od očiglednog da ovi ljudi poseduju karakterističnu deficijenciju intelektualnih procesa. Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Socijalna mreža shizoidnog pacijenta je ekstremno ograničena. Pre bismo mogli očekivati da oni žele da se bave “hladnim činjenicama”. manifestuju zamagljene I opskurne misaone procese I nalaze se ispod prosečnog intelektualnog nivoa. Obzirom na svoja ograničena interesovanja za druge. nije potpuno nemoguće pretpostaviti postojanje briljantnih shizoidnih osoba.

Biološki sistem podrške Nedostatak interesa I motivacije. On je zadovoljan skromnim opsegom “kakvog takvog” iskustva koje nije ni preterano ugodno ali ni previše rizično. tenzijama I telesnoj temperaturi terapeuta koji su osetljivi na potrebe shizoidnog pacijenta. obeleženo je tragovima života posvećenog redukovanju I eliminisanju svake vrste povezanosti sa životom. mogu mu pomoći da razotkrije neophodno iskustvo telesnog fokusa. Telo shizodinog pacijenta. Cilj njihovog rada nije bio da pronadju nove izvore zadovoljstava. U stresnim periodima stalno utišavano telo nesposobno je da pruži potrebnu podršku.verovatno je da će njegova minimalna samosvesnosto teško biti izvor takve samopodrške. Ukoliko terapeuta privlače telesni procesi shizoidnog pacijenta. terapeut treba da bude pažljiv u odnosu na klijentove izvore nezadovoljstava I neprijatnosti I da mu u tom smislu pomogne da poveća svoju svesnost o neprijatnostima putem razvoja boljih bihejvioralnih odgovora. Neki terapeuti su postigli dobre rezultate radeći na ove dve polarnosti sa shizoidnim pacijentima. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Povlačenje iz emocionalnih I interpersonalnih aspekata života tipično za shizoidnog pacijenta je u skladu sa niskim interesom za zadovoljstva (kao nagradu) I bol (kao pretnju koju treba izbeći). U obrnutom smeru gledano. Takvi odgovri omogućiće pacijentu da izbegne ili izmeni neprijatne situacije. Snažno telo dobre kondicije je dokaz privrženosti fizičkim aktivnostima I zadovoljstivima koja iz tih aktivnosti proističu. već da pomognu klijentu da “izvuče” maksimum zadovoljstva iz onih aktivnosti koje već voli da izvodi. telesnom položaju. Shizoidnog pacijenta ne privlači ni jedan od ova dva pola. Ovo iskustvo je nezamenljivo ukoliko je reč o promišljenoj akciji. karakterističan za shizoidnog pacijenta može delom biti posledica činjenice da on svoje telo stalno zanemaruje. može mu pomoći da obnovi I oslušne svoje bazične fizičke senzacije bez kojih iskustvo predstavlja samo teorijske spekulacije. čak iako one ne uključuju druge ljude. Aktivan rad na disanju. medjutim. 45 .

Imajte na umu. Zato se preporučuje da se ova aktivnost ne forsira sve dok se ne uznapreduje kroz provociranje shizoidnog pacijenta da demonstrira minimum interesovanja za svoje ili tudje iskustvo. to otežava terapiju. a po svojoj prirodi nije radoznao. Ona je pasivni posmatrač isključena iz zahteva I nagrada socijalnog okruženja. da shizoidni pacijent može postati vrlo anksiozan ukoliko je pod pritiskom da odgovara na pitanja ili je terapeut previše intiman. ona je već izbalansirana time što je nema. on u potpunosti gubi interes. Dok ne postane zainteresovaniji za sebi I druge. čim se tema razgovora promeni. Rad na ovoj polarnosti je.Self/drugi Obzirom da shizoidni pacijent nema pravog interesa ni za sebe ni za druge. Ukoliko je. 46 . Pasivno/aktivno Shizodna osoba je posvećeno pasivna. On sebi ne postavlja mnogo pitanja. shizoidni pacijent neće biti motivisan da postane aktivniji. Ni jedno svoje osećanje one ne iskuse u potpunosti. ipak. Uglavnom živi ustaljenim životom I ne traži nova iskustva. on je slabo usmeren na svoje lično iskustvo I neosetljiv je na pohvale ili kritike. Fenomenološke transakcije Kognitivni model Najupadljiviji aspekt shizoidnog klijenta je kompletna kognitivna indiferentnost u koju se neprekidno povlači. Tako one ne mogu reprodukovati širok spektar afektivnog iskustva. Ne preporučujemo da se fokusirate na ovu polarnost u početku terapije. uopšteno govoreći. njegov intelektualni nivo podprosečan. medjutim. što se često dešava. Osim ukoliko shizoidni pacijent nije došao na terapiju zbog nekih trenutnih okolnosti. oblast u kojoj se srećemo sa najjačim otporima. svaki rad na kognitivnoj restrukturaciji je besmislen I mora se pronaći neki drugi način za mobilizaciju ovakve osobe. a to se često dešava. Emotivni model Shizoidne osobe žive crno – belim životom. Stoga ima malo energije za promenu. Teško ga je intelektualno stimulisati. Nema svrhe pokušavati da se izbalansira ova bazična polarnost. ali u smislu crno – belog televizora koji ne može reprodukovati širok spektar boja. On može puno znati o specifičnom predmetu razgovora.

Hladnoća shizoidne osobe je posledica provokacije ili nepoverenja. Tipično koristi brojne generalizacije. Zbog straha od odbacivanja ova osoba se ponaša kao usamljenik. hladnoća. Sedi pasivno čekajući da informacija ili govornik dopru do nje. ne “hvata” implikacije ili šira značenja. Preklapanje. površno gledano. Govor Verbalna ekspresija je jedna od najupadljivijih karakteristika shizoidnog pacijenta. Svojim stilom odevanja najčešće izražava nedostatak interesa za interpersonalne relacije. Retko koristi aktivnu formu ili govor u prvom licu jednine. Potiče iz uobičajenog I dugotrajnog nedostatka interesovanja za sebe I druge. žive sličnim životnim stilom. Svoje malobrojne relacije opisuje na prazan I neutralan način: “Moji roditelji su bili u redu… itd. 47 . retko izaziva potrebu da ga neko dodirne. ponovo. Ukoliko je proces previše snažan. Sluh Definitvno.”. oni se u osnovi razlikuju po motivaciji. Pokret. Shizoidnog pacijenta nije briga za druge i ne želi da razvije medjuljudske relacije. Ne trudi se da bude atraktivna ili provokativna. Glas mu je prilično monoton.Funkcije kontakta Prva vizuelna impresija koju ostavlja shizoidni klijent je. Svim svojim kretnjama prenosi poruku da ne želi da bude primećen ili dotaktnut. on neće izdržati I pronaći će način da prekine terapiju. shizoidna osoba nije u stanju da aktivno sluša.K… itd. Čuje samo fakte. “Moj posao je dobar…itd”. Ukoliko terapeut uputi pitanje ili komentar u pravcu emocionalnog odgovora. Želja izbegavajuće osobe ka ispunjavajućim ljudskim odnosima je gotovo netaktnuta.”. dodir Obzirom da je generalno distanciran I hladan. Dok nam može izgledati kao da izbegavajući I shizoidni pacijent dele dobar deo karakteristika I. To ne treba pobrkati sa mnogo intenzivnijom distancom paranoidnog klijenta. “Moje kolege su O. veovatno je da će shizoidni pacijent deflektovati. Osa II Vrlo je važno razlikovati shizoidnog pacijenta od izbegavajućeg sa jedne strane I od shizotipalnog s druge.

on može funkcionisati prilično dobro. posebno ukoliko je dovoljno 48 . Ponekad se rodjaci ovog pacijenta brinu zbog njegovog stalnog povlačenja u sebe I insistiraju da mlada shizoidna osoba konsultuje terapeuta. shizoidnom pacijentu nije tema separaciona anksioznost. ove situacije mogu biti “okinute” preokretima u ličnom ili profesionalnom okruženju shizoidne osobe koji tu osobu navode na blizak kontakt sa drugim ljudima. Inicijalni susret sa shizoidnim pacijentom. shizoidni ne ispoljava ekscentrična ili bizarna ponašanja ili pomisli. shizoidni poremećaj je egosintioničan I shizoidni retko iniciraju dolazak na terapiju. Osa i Shizoidni pacijenti izgleda da su posebno osetljivi na širok spektar anksioznih poremećaja. Ukoliko se razviju psihotični simptomi. verovatnije je da su oni povezani sa neizdiferenciranom shizofrenijom praćenom negativnim simptomima (Othmer I Othmer.U poredjenju sa shizotipalnim pacijentom. 1987). Život shizoidnog pacijenta je obično organizovan u pravcu izbegavanja prevelike disonance I ukoliko je njegovo okruženje stabilno. već “anksioznost stranca” (Johnson. nove poslovne obaveze. Preklapanje. Shizoidni poremećaj ličnosti se nekada shvatao kao uvodna faza shizofrenije. zatečeni ste njegovom hladnoćom I distancom. Drugim rečima. 1989) Dinamika terapije sa shizoidnim pacijentom Kao I kod većine drugih poremećaja ličnosti. a što je karakteristično za shizotipalnog. rezultati skorašnjih istraživanja korelacija izmedju osnovnih psihijatrijskih poremećaja I poremećaja ličnosti sugerišu nam da shizoidni pacijenti retko postaju psihotični (Maxmen. Inicijalno ponašanje Inicijalni intervju sa shizoidnim pacijentom nikada nije lak. potreba za negom nekog od članova porodice su faktori psihosocijalnog stresa koji mogu “okinuti” anksiozni poremećaj u shizoidnom pacijentu. Pomoć će tražiti jedino ukliko ga okolnosti dovedu u snžniju interpersonalnu uključenost nego što je u stanju da podnese. Unapredjenje. Iako su retke. Tokom prvog intervjua sa shizoidnim klijentom. Ipak. ono što bi smo mogli nazvati “slučajni klijent”. Retko će se osmehnuti a na pitanja će odgovarati kratko. Njegovo stalno izbegavanje interpersonalne uključenosti može biti prilično zamorno za terapeuta čije vrednosti su suprotne pacijentovim. Mnogi od nas su izabrali da se bave ovom profesijom usled bazične potrebe za medjuljudskim odnosima. On je. otudjeno I monotono. 1986).

Ova magija bi se obrnula u “dodir meduze”. Druga važna briga je shvatanje toga da li shizoidnog pacijenta ili da mu pomognemo onako kako on to sam želi u cilju nošenja koji mu omogućava da održava bezbednu “iskustvo I rast na granici kontakta”. Ipak. možete eksperimentisati sa ovim fokusom u cilju uspostavljanja sposobnosti I mogućnosti shizoidne osobe da preuzima blage rizike I doživi snažnije uzbudjenje. Generalne terapijske strategije Svesnost kontakt fokus Uz prethodna upozorenja. pokušati privesti ga “radostima” povećane interpersonalne vezanosti. suštinski je važno da pacijent oseti da je njegova potreba za distancom uvažena od terapeuta. kada se razvije terapijski proces. što je napor koji nije uvek preporučljiv. ove osobe retko nam dozvoljavaju da postanemo dovoljno važni da bi se pojavio “adekvatan” I koristan transfer na kome možemo da radimo. pacijent bi verovatno prekinuo terapiju I postao deo statistike onih koji rano prekidaju. prisutan je I fokus na ovde I sada relaciji koja predstavlja drugi kontekst za eksperimentisanje sa iskustvenim ciklusom. mogli bismo da shvatimo da je distanca sama po sebi ekspresija transfera. Naravno. Najvažnija stvar u uvodnoj fazi je postaviti terapiju na takav način da se izbegne preplavljivanje klijenta. Ukliko želimo da uspostavimo terapijski savez. ako ne I moralno diskutabilno. Svrha je postepeno povećavati pscijentovu osetljivost na prijatne senzacije I raditi na dovršavanju iskustvenog ciklusa vezanog za doživljaje zadovoljstva. je naš cilj da promenimo ličnost da konsoliduje svoje sposobnosti sa ljudskim okruženjem na način distancu pre nego da doživljava Mnogi kliničari izgleda da veruju da u odsustvu subjektivnog stresa shizoidni pacijent nema motiva da se menja I da bi bilo naivno. Organizacija transfera Kada se kod shizoidnog pacijenta pojavi transfer. U skladu sa tim. 49 . Obzirom da žele da ostanu na bezbednoj distanci. Ovo nije mesto za “geštalt trikove” čiji magični dodir treba da istog trena otključa dekade retroflektovanih emocija I potreba. to nam može biti tema jedino ukoliko nam je cilj da se bavimo promenama strukture ličnosti shizoidnog pacijenta. nije ni snažan ni mnogo uznemirujući.inteligentan da artikuliše svoju uobičajenu potrebu za povlačenjem iz “ljudskih stvari” može prilično uznemiriti neke od nas.

paranoidni poremećaj se sada naziva halucinatornim poremećajem. imajte na umu da je uvek teško ustanoviti I održati dovoljno snažan terapijski savez da bi se radilo na ovom nivou funkcionisanja. bilo koje otudjeno analitičko stanovište bi verovatno bilo kontraindikovano I u najboljem slučaju bi samo osnažilo postojeću strukturu. mora biti spora. još uvek se pojavljuje tip shizofrenije nazvan paranoidna 50 .transferne reakcije Sposobnost shizoidnog pacijenta da odvoji I anulira one aspekte medjuljudske povezanosti koji čine osnovu “joie de vivre” (životne radosti). Neki reaguju oštro I pokušavaju da preobrate pacijenta ka ljudskosti… Drugi se zatvaraju u pokušaju da izbegnu povredu u kontaktu sa ovom “pustinjskom” vizijom sveta. U Odeljku I. Šta god da radili. u revidiranom izdanju DSM III ili u DSM III-R. Najbitnije od svega je da budete strpljivi. Ipak. geštalt terapeut može poželeti da istraži intrapsihičke strukture I teme koje su uzrok emocionalnom povlačenju. Da li je to distintkivna psihoza. Neki autori britanske škole objektnih odnosa kao što su Guntrip I Fairbairn su intenzivno pisali o internalizovanoj objektnoj konfiguraciji ovih pacijenata. Psihodinamski fokus Ukoliko radi sa shizoicnim pacijentom koji bolje funkcioniše. Kontra . ali da ne ulazite u njegovu privatnost. Nalikuje rehabilitovanju ozbiljno hendikepirane osobe. može za mnoge terapeute da bude vrlo stresna. Da bi se pojasnio deo ove konfuzije. termin “paranodian” je preuzeo sva ova značenja. tip izuzetno sumnjičave ličnosti ili vrsta shizofrenije? Tokom godina. nežna I vrlo obazriva. Paranodini poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Termin paranoidan je od svih kliničkih termina najšire usvojen u svakodnevnom jeziku I to do te mere da mnogi kliničari više ne znaju šta on ustvari znači. Stoga je važno dati pacijentu vremena da se pokrene iz stanja apatije ka mobilizaciji energije I kontaktu. Oni usvajaju tako pasivno ponašanje da pacijent uz njih nikada ne može da pobegne iz svog uobičajenog “crnila”. U svakom slučaju.Ova vrsta rada. naravno. u pristupu shizoidnom pacijentu je bitno da budete iskreno topli.

važna I predmet zlih ponašanja okoline. To značI biti neprekidno mobilizovan I budan. Bilo koju fizičku tenziju će simbolizovati kao značenje da postoji “objektivan” razlog da bude spreman za neku spoljašnju opasnost. već preusmeravanje iste. U većini slučajeva osobe bliske paranoidnoj. Svojim celim bićem ona shvata ovu vrstu susreta kao izraz nemoći. Paranoidan poremećaj ličnosti se pak odnosi na tip osobe koju karakterišu dominantni tragovi sumnje bez gubitka kontakta sa realnošću. Svesnost Više nego kod drugih. Mobilizacija Biti paranoidan je celodnevni posao. Rad sa paranoidnim pacijentom nije lak I vrlo je teško proći kroz fazu indukcije I uspostaviti terapijski odnos. svoje senzacije će težiti da simbolizuje duž ovih linija I da im prida značenja koja su u skladu sa njima. U suprotnom. Iskustveni ciklus Senzacija Paranoidna osoba je rigidna I zatvorena. Bez obzira što paranoidna osoba voli da misli o sebi kao o nepovredivoj. Problem sa paranoidnim nije proizvodnja mobilizacije energije. pacijent će osujetiti I ismejati svaki pokušaj u tom pravcu.shizofrenija. kao na primer članovi porodice ili poslodavac će insistirati da se ona obrati za pomoć. Naravno da nema svrhe raditi na iskustvenom ciklusu dok se u potpunosti ne uspostavi terapijski odnos. ova osoba će se retko obratiti terapeutu. Njoj nije lako da se identifikuje sa potrebama koje nisu posvećene “gerilskom ratu” 51 . Stoga je očekivano da paranoidni pacijent iskusi skroman opseg telesnih senzacija. Sledstveno. Često ovu vrstu osobe uključujemo u prevaspitavajuce vrste terapije prateći legalne procedure. Akcija Akcije paranoidne osobe su po svojoj prirodi ili odbrambene ili povlačeće. Celoživotna istorija rigidnosti ostavlja trag na telesnoj sposobnosti ove osobe da oseća. ona je istovremeno I hipersenzitivna I distancirana. svesnost o senzacijama kod paranodinog pacijenta je filtirirana kroz njegovu percepciju sebe kao osobe koja je u isto vreme nepovrediva. Ukoliko nije na neki način prinudjena.

U radu sa paranoidnim pacijentom terapeut ima neposredan doživljaj toga da nije priznat kao ono što jeste. rizikujemo da terapijski odnos pretvorimo u neku vrstu psihološkog duela. videti paranodinog kao povučenog obzirom da se ne ponaša spontano. Bilo koji oblik terapeutovog ambigviditeta ili pokušaj terapeuta da se zatvori podstiče odbrambeni sistem paranoidnog klijenta na akciju. Drugim rečima. Pravo povlačenje je izvor anksioznosti za paranoidnog pacijenta zbog toga što implicira opuštanje odbrane. Introjekcija Introjekcija je naravno. Povlačenje Dok slučajni posmatrač može. On ne može da prati grupu. već da je prigodan ekran za projekcije. 52 . možemo reći da on pokušava da se ishrani jedući sopstvenu kosu I nokte. Stoga ga je teško relaksirati. ono što on vidi kao “svet” se zapravo sastoji od projektovanih I otudjenih otcepljenih delova sebe. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Nedodiriv I nepovrediv self-imidž paranoidnog zabranjuje svaku konfluenciju. kao na primer u grupnoj terapiji. On ne može dugo ostati u fazi povlačenja pošto mu to uskraćuje eksternu motivaciju koja daje značenja njegovoj sumnji. da. Sve se dobro sažvaće a onda. Nesposoban je da diskriminiše novu pretnju od repetitivnih procesa projektovanja sopstvene hostilnosti.I da deluje u skladu sa njima. a ako ga ne relaksiramo. parafrazirajući Isidora Froma. Može reagovati spontano jedino ukoliko je u poziciji nesumnjive nadmoćI I tvrdoglavo se opire svemu što doživljava kao napor da se nad njim uspostavi neka vrsta kontrole. do odredjene mere. Psihološki metabolizam paranoid-nog pacijenta je takav. najčešće ispovrati. sumnjičav je prema svakom aspektu grupne odluke ili se drži potpuno po strani. on ustvari nije uopšte povučen zbog toga što mu treba neprekidna podrška sredine za projektovanje. Kontakt Kontakt je uvek baziran na očekivanju novine. antiteza ovom poremećaju. cinizmu I rigidnosti.

Ukoliko je terapeut istrajan I neuznemiren klijentovim cinizmom. Ukoliko je terapeut dovoljno empatičan. Projekcija Cinizam. postoji nada da će klijent prepoznati odredjena osećanja I namere koje pripisuje drugima kao svoje time redukujući I projekciju I retrofleksiju. važan element kontinuiteta selfa. Nesposoban je da prihvati hostilnost. što je zapravo. suštinski je važno da se paranodni oseti makar minimalno priznat I legitimiziran iako mi možemo želeti da je on manje hostilan I sumnjičav. skepticizam I sumnjičavost paranoidnog klijent služe kao pokretači projekcije neprihvatljivih delova sebe. Suštinski. Defleksija Paranoidni imaju slab kapacitet za defleksiju. manipulaciju I dvojnost koje pripisuje drugima. pak. Najtananija sumnjiva buka mora biti istražena 53 . Razumevanje ovog fenomena čini važan korak u konsolidovanju terapijske relacije. Ovako masivno projektovanje generiše zabrinjavajuće perceptivne poremećaje. budnost je suprotnost defleksiji. to je samo parcijalna retrofleksija. hostilnih impulsa čini projektovanje neophodnim. Nedostaje mu svesnost o senzacijama I stoga ne može da prepozna sebe kao agresora I uzročnika ciklusa hostilnosti I konfrontacija koji obeležavaju njegovo život. paranoidni se projektuje u ljude oko sebe. toliko budan da svakog vodi u svoj svet.U srži pacijentove intrapsihičke organizacije uvek je centralna I arhaična introjekcija koja sačinjava izvor njegovog širokog otudjenja I nosi neophodne retroflektujuće ili hostilne impulse kao I njihovu projekciju u sredinu. Ukoliko terapija treba da se nastavi I posle inicijalnog intervjua. To je na nesreću zbog toga što nam ovaj kapacitet omogućava da “prevazidjemo” minorne prepreke I održimo kontakt čak I kada je relacija u teškoj fazi. Obzirom da je uvek u potrazi za napadom. Inicijalni impuls I hostilne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otudjenja I ocepljenosti. Paranoidni je. Retrofleksija Retrofleksija njegovih agresivnih. može biti u mogućnosti da svojim akcijama pokaže da su ljutnja I sumnja prihvatljiva ljudska osećanja. U bolesnom naporu da obnovi integritet sopstvenog iskustva. Čuvar na dužnosti ne može dozvoliti sebi luksuz deflektovanja.

Takodje. da se oseća ranjivo ili da ne razume. Svi njegovi načini obrade podataka oslanjaju se na dalekosežnim zaključcima. drugi im ne mogu biti podrška u smislu pomoći da prevazidju teške periode. Ukoliko se terapija nastavi dalje od uvodne faze (što je već samo po sebi uspeh). i paranoidni pacijent prihvati našu pomoć. Ne poveravaju se drugima stoga što se plaše da bi to moglo biti iskorišćeno protiv njih. Ovo. pravu ili zamišljenu. Njima su potrebni drugi da bi bili nosioci njihovih otudjenih delova. Bez obzira. terapeut sa svojim pacijentom treba da istraži neke alternativne hipoteze koje se tiču motivacije onih ljudi za koje paranoidni veruje da imaju zle namere u odnosu na njega. I mogu dugo čuvati nešto u sebi. terapija treba da mu omogući da uveća svoju toleranciju na prihvatanje suprotnosti. Ne veruju da je iko u stanju da čuva tajnu. Sledstveno. bolje je da potpuno odustane od ovog pristupa. 54 . Na ovom nivou. Ne postoje magični trikovi za postizanje ovog cilja I možete očekivati snažne otpore. Radeći na ovoj dimenziji. Stoga je bolje učiti klijenta kako da poveća svoju toleranciju na neizvesnost I kako da nauči da prihvati činjenicu da mu ne može uvek biti poznata motivacija drugih ljudi.Sistemi podrške Interpersonalni sistem podrške Interepersonalni sistem podrške paranoidne osobe je u najboljem slučaju paradoksalan. posebno onih koje su povezane sa neprihvatljivim delovima njegove ličnosti. uz činjenicu da nikada ne zaboravljaju uvredu. Stoga. paranoidni je usamljenik koji ne može testirati svoja opažanja u odnosu sa drugima. U tom slučaju on bi terapeuta brzo svrstao u grupu sa “drugima” I to bi dovelo do preuranjenog završavanja tretmana. ukoko terapeut uoči da se klijent povlači u sebe I da je njegov kreibilitet na taj način ugrožen. ne dovodi do stvaranja zdravog sistema interpersonalne podrške. Treba biti oprezan u tome da ne pokušavamo da ubedimo pacijenta u to da greši. Kognitivni sistem podrške Iskustvo paranoidnog pacijenta je I previše dobro podržano njegovom kognicijom. Biološki sistem podrške Paranoidni pacijent je otudjen od sopstvenih senzacija. možemo mu pomoći da se bolje fokusira na sopstvene telesne senzacije kao izvor informacija I podrške njegovoj akciji u sredini. jednako kao I na nivou interpersonalne podrške. nesposoban je da očitava sopstvene telesne znake koji mu govore da je uplašen.

On je večito sumnjičav I nterpretira čak I najtrivijalnije dogadjaje kao dokaz nečijih zlih namera. Ne voli da odgovara na pitanja I izbegava ih ili preduzima kontra napade. Funkcije kontakta Govor Paranoidni klijent ne govori. Ukoliko je “pritisnut” odgovara pitanjem. Ili se upušta u verbalne šahovske igre čija pravila jedino on poznaje. Njegov rigidni način razmišljanja služi opravdavanju odbrambenih manevara. Pasivno/aktivno Ova osoba je ekscesivno budna I stoga aktivna. projekcija je na delu I terapijsko pitanje se trenutno doživljava kao standardno “mešanje”. Naravno. ali je zapravo iritirajućI. paranoidni veruje da uvek funkcioniše iz kognitivnog modela. Emotivni model Paranoidni je potpuno hladan. Dok paranoidni ispoljavaju ekstremnu nezavisnost. Mrzi kada na svoja pitanja dobije odgovor tipa: “Pa. Balansiranje ovih polarnosti treba da mu omogućI da doživi pasivnost. Pokušava da se prikaže kao aktivan I objektivan. 55 . on se meša. šta mislite?…”Ponovo. Balansiranje ovih polarnosti pomaže paranoidnom pacijentu da uveća svoju toleranciju za odredjene forme zavisnosti I time se osposobi da prilagodjava svoje projekcije. zavidan. napadan. skoro da su potpuno nesvesni koliko su im drugi potrebni kao podrška za projekcije. on će poricati ovakva osećanja I postaće još odbrambeniji tokom eksploracije afekata.Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Ovo je jedan od velikih paradoksa paranoidne ličnosti. Ne može da se relaksira I uvek je u “gardu”. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U relacijama. bez osećaja za humor.

što mu u potpunosti odgovara. ne prihvata rado terapijske preformulacije sopstvenih reči. skoro proždiruća sumnjičavost I kombinacija hladnoće I cinizma u potpunosti sprečavaju bilo koga da poželi da ga dodirne. I prvi terapijski susret sa ovim klijentom je vrlo iskušavajućI za terapeuta. ranije zvani paranoidni poremećaji. Osa II Važno je razlikovati ovaj poremećaj od izbegavajućeg poremećaja ličnosti. ovo osećanje je većim delom nesvesno kod paranodine. izgleda da predstavljaju osnovni rizik u smislu psihotične deterioracije za paranoidni tip ličnosti. Obe vrste osoba očekuju da budu povredjene. a paranoidna napada. Unapred će nam ovakav klijent staviti do znanja da nam ne veruje I interpretiraće svako naše ponašanje kao dokaz nekog sumnjvog motiva. 56 . Cinizam I agresivne tendencije paranoidnog podsećaju na aroganciju narcističke osobe. Dinamaika terapije Incijalno ponašanje Kao što smo to ranije spomenuli. paranoidni klijent se retko odlučuje za terapiju samoinicijativno. Dodir I pokret Svaki aspekt pacijentovog ponašanja I gestikulacije otkriva da je on stalno u “gardu”. Ova. U ugrožavajućim situacijama izbegavajuća osoba bežI. Osa I Poremećaji delirijuma.Sluh On selektivno sluša I pažljiv je prema svemu što potvrdjuje njegove predrasude. Shizotipalna osoba deli deo karakternih osobina sa paranoidnom ali nema kognitivnu strukturu paranoidne osobe. ali izbegavajuća je puna straha I ne uzvraća napadom. iako nemaju dalje implikacije u pravcu ekpanzije I samopreispitivanja što je slučaj kod narcističke osobe. Sumnja da je svaka promena u govoru smišljena kao zamka. Preklapanje. Dok je izbegavajuća osoba svesna svog straha. Preklapanje.

Paranoidni pacijent će svakako primetiti da je terapeut izuzetno obazriv. Kada on sumnja u iskrenost naše brige I tumači je kao naš strategijski manevar da bi smo ga opustili I pobudili njegovo poverenje. otvoreno I bez animuziteta. pa nam je teško da radimo sa pocijentom koji nam. dozvoliće nam samo minimalnu savetodavnu funkciju. 57 . Na tom mestu može se videti “Arhimedova tačka” paranoidnog procesa. Problem je u tome što veći deo vremena pacijent sa paranoidnim poremećajem ličnosti nije baš tako daleko od istine. ukoliko ne I destruktivan. Tako terapeut može postati još obazriviji. stoga postaje još sumnjičaviji. Može da pokuša čak I da nas uključi kao saučesnika u neki od svojih konflikta. odslikava neke od naših tamnijih strana. On to interpretira kao dokaz da terapeut nešto skriva. Ako mu saopštavamo I ono što mislimo I ono kako se osećamo (bez ulaženja u detalje. tako kreirajući upravo ono do čega se plaši. napetiji I teži za rad. Paranoidni pacijent se suočava sa svim osobama I svojom sredinom na ovaj način. paranodini pacijent je toliko napet I kontrolisan. možda ne greši u potpunosti. naravno).Ne voli ispitivanja I ukoliko ne može da izbegne susret sa nama. Kontratransferne reakcije Neki terapeuti u radu sa paranoidnim pacijentom postaju ljuti. Organizacija transfera Od početka je terapeut nosilac otudjenih delova selfa ovog pacijenta. održavajući vezu sa realnošću. Za ovog pacijenta je najteže da prihvati suprotnosti I najtananiji nagoveštaj suprotnosti tokom terapijskog procesa je gotovo uvek neproduktivan. da se terapeut oseća izuzetno neprijatno. Opšte terapijske strategije Paranodni pacijent može učiniti da se osećamo prilično neprijatno I verovatno je najbolje uspostaviti odnos sa njim tako što ćemo govoriti ono što nam je na umu uz poštovanje. Rad na tome da se uspostavimo kao legitmni partner je dobro mesto za početak u pravcu prolaska kroz fazu indukcije. Tokom susreta. Većina nas želi da veruje da smo mi ljudi od poverenja I saosećajni. može mu zaista pomoći da se opusti I omogućiti mu da iskusi retku senzaciju bivanja u društvu sa osobom koja je spremna da mu se obrati iskreno. Projekcija je na delu I paranoidni pacijent će nam staviti do znanja da nije ipresioniran našim dplomama ili onim što one predstavljaju. ali jasno. Svesno ili nesvesno mi ćemo se ponašati pažljivije nego što nam je uobičajeno.

neki istraživači još uvek smatraju da shizotipalni poremećaj ličnosti pre-morbidni uslov za shizofreniju. shizotipalni bi kvalitativno delili većinu struturnih karakteristika shizofrenije. Kada se ovo desi. onda ga jednostrana percepcija paranodinog pacijenta manje uznemirava. uglavnom su isključeni iz mreže profesionalne pomoći. misle I ponašaju se. Nije lako. Zapravo. U privatnoj praksi se prilično retko radi sa osoboma koje imaju shizotipalni poremećaj ličnosti. Ukoliko. oni su socijalno povučeni I njihova osećanja su ili skučena ili neodgovarajuća. Shizotipalni pacijenti su bizarni I ekscentrični u načinu na koji izgledaju. Zbog njihove ekstremne ekscentričnosti. možemo želeti da savladamo sopstveno iskustvo veštački uvećavajući pozitivne aspekte naše relacije sa paranoidnim pacijentom. ovo može da ometa ili potpomogne terapijski proces. Ukoliko nam je nejasno šta se zapravo dešava. Ukoliko terapeut odbacuje ideje I vrednosti koje se tiču različitih nivoa spiritualnosti. Ukoliko se terapeut dobro oseća sa činjenicom da je njegova humanosti isprepletena sa tehnikom. ali bi kvantitativno gledano one bile manje ozbiljne I onesoposobljavajuće. razlikovati istinito duhovno iskustvo od kvazi-psihotičnih iluzija. mogi zdravi tragaoci za “novim dobom” I duhovnošću mogu biti “patologizirani”. državnim institucijama ili istraživačkim centrima će verovatnije sresti ovaj tip pacijenata. Profesionalci koji rade u psihijatrijskim klinikama. Ipak.Možda u tome ima nešto. naša je dužnost da makar pokušamo. 58 . zavisno od terapeutovih vrednosti I uverenja. možemo početi da osećamo da mi u stvari nismo tako bezazleni I dobroćudni kako nam se čini. Poput shizoidnih. U skladu sa ovom hipotezom. Shizotipalni poremećaj ličnosti Opšti pregled I prevalenca poremećaja u kliničkoj praksi Ovo je nova kategorija koja se verovatno preklapa sa onim što je ranije bilo poznato kao borderlajn shizofrenija ili ambulatorna shizofrenija. čak ni onima medju nama koji su otvoreni prema ovakvim stvarima. Sledeća česta kontratransferna reakcija je uzdržavanje od negativnih komentara. terapeut pokazuje previše entuzijazma za ove ideje I vrednosti. Ove osobe su često uključene u ono što se zove “pranormalno” iskustvo I. što njemu može poslužiti jedino da postane još sumnjičaviji. s druge strane. neki blago shizotipalni pacijenti mogu previše brzo postati “produhovljeni”.

magične intencije I može odgovarati na kontakt neodgovarujućim uzbudjenjem ili biti hostilan. on može reprodukovati ove karakteristike jedino u svojim relacijama prema sredini. Takodje. ostaje delimično samosvestan I svestan činjenice da ga ostali doživljavaju kao neobičnog (Othmer I Othmer. 1989). već je takodje povučen iz svog senzornog iskustva. Kontakt Shizotipalni pacijent je previše tajanstven I konfuzan da bi bi kontaktan. shizotipalni pacijenti pate od strukturalne deficijencije u aktivaciji. Sklon je da druge percipira kao one koji imaju posebne. Povlačenje Povlačenje je baza za shizotipalnog. Mobilizacija Izvan sopstvenih aktivnosti shizotipalni pacijent nije mnogo mobiliziran I ne može da zaista fokusira svoju energiju. 59 . pošto ih doživljava kao apsurdne I prazne. Oni doživljavaju ekstremnu konfuziju senzacija I imaju probleme da ih identifikuju. Svesnost Shizotipalni pacijent sebe doživljava kao stranog I depersonalizovanog. Ima probleme da svojim senzacijama prida značenje. Ne samo da je socijalno povučen. ipak.Iskustveni ciklus Senzacije Prema Millonu. Njegove mnogobrojne ideje su neprekidno na preispitivanju I sprečavaju ga da se dovoljno mobiliše u pravcu akcije I adekvatnog dovršavanja iskustva. Akcija Obzirom da je akcija shizotipalnog pacijenta podržana neadekvatnom I potisnutom mobilizacijom. Veći deo vremena shizotipalni pacijent se ponaša na aberantan I nenagradjujući način. Simbolizojući procesi su teški. što je posledica ovakve iskustvene osnove. on nije sklon halucinacijama već perceptivnim distorzijama podstaknutim nekim realnim senzornim imputom. Za razliku od shizofrenika.

I moramo da počinjemo sve iz početka… Projekcija Sadržaj pojedinih iluzija ili perceptivnih distorzija shizotipalnog pacijenta može biti korisno interpretiran kao projekcija. sutra “izvetri”. shizotipalni pacijent nije konfluentan sa ljudima. shizotipalni pacijent prihvata samo periferne socijalne uloge. Nas posebno interesuje njegova sklonost da emotivno odgovara na druge zamišljajući da ga oni vole ili odbacuju. Njegova interpersonalna mreža odnosa. Retrofleksija Shizotipalni pacijenti imaju tendenciju da ponavljaju ili budu konfuzni u svom procesu mišljenja. Geštalt terapeuti mogu konceptualizovati neke od ovih kognitivnih procesa kao retrofleksiju I raditi na njima kao bazi za uvećavanje pacijentovog kontakta sa drugima. Ono što danas razume. 60 . Introjekcija Shzotipalni pacijent je nedovoljno diferneciran da bi introjektovao.Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Obzirom da je “povlačeći tip”. neko bi mogao da interpretira njegovu konfuziju na nivou senzacija kao oblik “unutrašnje” konfluencije. Defleksija Shizotipalni pacijent je toliko samo-apsorbovan svojom konfuzijom da on deflektuje većinu onoga što se dešava u fenomenološkom svetu. on nema interpersonalnu mrežu koja bi mu pomogla da ih razreši. a bez dovoljno fenomenoloških pokazatelja za to. Uhvaćen u svoje perceptivne distorzije. Njegova ekscesivna anksioznost sa ljudima sprečava ga da uspostavi nove odnose. Nove informacije ne mogu biti stabilizovane zbog toga što pacijentova struktura nije dovoljno stabilna. je uglavnom vrlo mala I sastoji se od ljudi koji su marginalni poput njega. Sistemi podrške Interpersonalni Obzirom da je posvećeno tudj I ekscesivno anksiozan sa ljudima. ukoliko je uopšte ima. Zbog toga je svaki pokušaj edukovanja ovog tipa pacijenata previše rizičan. Ipak.

već zaista može da ga ometa.citirano iz Maxmen-a. Terapeut stoga treba da pokaže visok nivo strpljenja kada se suočava sa ovim procesima. na oprezu I nepoverljiv u socijalnim kontaktima.Veruje se da se shizotipalni poremećaj ličnosti pojavljuje u okviru porodice (Baron I dr. Povremeno. da ne odgovara na facijalnu ekspresiju ili gestove kao što su osmesi ili klimanje. Sklon je magičnom mišljenju. poremećen. Pritisak na pacijenta može da uveća njegovu anksioznost I osnaži kognitivnu konfuziju. 1986).. Njegova osećanja su slaba ili neadekvatna. Njihovo je češće izvor telo brige nego podrške. Kognitivni Kognitivni sistem podrške sihizotipalnog pacijenta je vrlo slabo strukturiran I ispoljava veliku deficijenciju. magično mišljenje. zainteresovan za medijume I postojanje četvrte dimenzije. Biološki Shizotipalni pacijenti često imaju somatske preokupacije. Fenomenološka transakcija Kognitivni model U odnosu sa shizotipalnim pacijentom je teško pratiti njegove kognitivne procese. Stoga ne može da se osloni na svoj kognitivni sistem podrške kao izvor stabilizovanja tokom perioda anksioznosti. 61 . pa I kada je u pitanju kontakt sa terapeutom. 1985. Ponekad čak može postati sumnjičav I manifestovati proganjajuće simptome. Ovo znači da primarna porodica ne samo da ne pomaže pacijentu da održi kontakt sa realnošću. Bazične polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Shizotipalni pacijent strukturalno je deficijentan u sprečavanju da senzacije zadovoljstva I bola postanu jasna figura. Emotivni model Shizotipalni pacijent je ili vrlo neosetljiv ili težak. Može da izgleda afektivno tup ili distanciran. nejasna sumnjičavost I smeša fantazije I realnosti preplavljuju njegove kognitivne procese. Oni su skoro autistični I prepunjeni metaforama I sličnim idejama.

Sklon je da izgubi nit konverzacije I da ne razume značenje pitanja. shizotipalni pacijent je loš “slušač”. u kombinaciji sa neadekvatnom organizacijom kognitivnih procesa. što nije slučaj sa shizotipalnim pacijentom. Nejasno razumevanje različitih poremećaja često dovodi do pogrešnog dijagnostifikovanja shizoidnog pacijenta kao paranoidnog. Ovo je posebno uočljivo ukoliko posmatramo otudjene aspekte njihovih emocija. pun je kognitivnih lapsusa I metafora. Može biti od pomoći ako se setimo da je kognitivna struktura paranoidnog dobro razvijena I da se on ponosi time što je “iznad” afektivnog iskustva. Preklapanje. Klijent tada verovatnije manje dramatizuje I postaje nepredvidiviji. kako ih drugi vole ili mrze. Osa I Shizotipalni pacijenti su skloni kako afektivnim. Osa II Shizotipalni poremećaj ličnosti se u nekim aspektima preklapa sa graničnim poremećajem. Kada se kod osobe koja pati od shizotipalnog poremećaja ličnosti razvije shizofrenija. Mogu doživljavati iluzije koje su rezultat njihove tendencije da zamišljaju. Nekada govore sami sa sobom. tako I opsesivnokompulsivnim poremećajima. To je jednostavno odraz bizarnog doživljaja selfa kod ovih osoba. ona će uglavnom biti karakterisana pozitvnim simptomima (halucinacijama) 62 . ali ovim stilom oni nemaju nameru da provociraju. Govor Shizotipalne osobe se izražavaju neobično. Preklapanje. Sluh Obzirom da je ometan različitim stvarima. Njihov govor je ponekad teško pratiti.Funkcije kontakta Izgled Ove osobe mogu biti ekscentrične u odevanju. privlače pažnju ili zavode. Pokret I dodir Pokreti su neuobičajeni I bizarni. I često je slabo koordinisan.

Većina ovih pacijenata su uključeni u otvorene psihijatrijske ustanove ili programe koje vode alternativne organizacije. teško prate. Koristiće maglovite metafore I vrlo indirektno odgovarati na pitanja. Ovo služi da se uveća veza izmedju njegovih kognitivnih procesa I njegovog interpersonalnog ponašanja. najbolji pristup je verovatno onaj čiji cilj je redukovati udare neprijatnih iskustava I tragati za reuspostavljanjem minimuma kontakta. U inicjalnom kontaktu. Ipak. Tema faze indukcije je uveriti pacijenta da ga ne odbacujete I da cenite njegovo iskustvo. U radu sa shizotipalnim pacijentima treba da posenvo obratim pažnju na terapijske ciljeve koje želimo da ostvarimo. Kontratransferne reakcije Osnovna kontratransferna reakcija kod nekih terapeuta je da potcene stepen do kojeg su terapija I terapijski odnos važni za klijenta. Iako oni ne mogu ispoljiti svoju zahvalnost na načine koji su nama bliski. ovaj pacijent može da se otvori I da počne da otkriva složenosti svog sveta (Othmer I Othmer. jednako je važno ne biti uhvaćen u konfuzije ovog pacijenta. Uz moguće izuzetke. Opšte terapijske strategije Veći deo diskusije iz dela o shizoidnom poremećaju ličnosti se može primeniti u radu sa shizotipalnim pacijentima. Organizacija transfera Kada I ako shizotipalni pacijenti dodju na terapiju. kako to neki veruju. Oni očekuju da ih ljudi. I veruju da je terapeut nesposoban da razume o čemu govore. oni to čine s mnogo straha. sami pridaju smisao svemu. empatija je od najvećeg značaja. Ukoliko je. shizotipalno stanje premorbidno stanje shizofrenije. Iako je neophodno demonstrirati empatiju I interes. Jedino kada oseti neku rezonancu u terapeutu. posebno u ranim fazama. treba se pitati o smislu terapije zasnovane na uvidima. u najboljem slučaju.Dinamika terapije Inicijalno ponašanja Kao što smo to ranije spomenuli. 1989). Ponovo. jednom kada se 63 . indikovano je upotrebljavati više testova realnosti. pacijent će težiti da ispolji svoj uobičajeni način funkcionisanja ne prilagodjavajući se terapijskoj situaciji. Osnovni terapijski izazov je pristupiti pacijentu uz empatiju I poštovanje bez vrednovanja I procenjivanja njegovih distorzija. osoba sa shizotipalnim poremećajem retko konsultuje kliničara u privatnoj praksi.

Ovo je problem koji mi nemamo kada su u pitanju izbegavajući ili kompulzivni poremećaji ličnosti. Jedna od osnovnih teškoća vezanih za narcistički poremećaj ličnosti je pokušaj da se odvoji I razlikuje od ostalih procesa koje poznati eksperti iz narcizma ustvari opisuju. Narcistički poremećaj ličnosti može lako biti individulana psihološka slika selfcentrirane socijalne kulture u kojoj se više ili manje voljno ignoriše prisustvo bede I siromaštva I više se bavi pojavama nego suštinama. bavljenje narcističkim temama je deo razvoja svakog ljudskog bića. u okviru DSM III. I “narcističkim ciljevima”. shvataju narcizam kao specifičan poremećaj ličnosti. Kernberg-a I Miller-a (izmedju ostalih) su dali veliki doprinos terapijskom razumevanju narcističke dinamike. to ponekad dovodi do konfuzije izmedju patološke strukture I razvojnog procesa. Po prvi put se pojavljuje u DSM III kao priznanje široke psihoanalitičke literature posvećene ovom poremećaju.terapijski odnos uspostavi. neko se može pitati da li narcistički poremećaj ličnosti. svi smo mi manje ili više narcistični. Po Kohutu. Ovo je problem zbog toga što neki. kao Kernberg. smatraju da je to faza razvojnog procesa. psihoterapija predstavlja objekat konzumacije stvoren da zadovolji 64 . Dramatične. najčešće proučavanih I najkontraverznijih dijagnostičkih kategorija. Očigledno je da se pacijenti sa narcističkim poremećajem ličnosti često obraćaju privatnim psihoterapeutima. Ukoliko na ovo dodadmo I to da smo svi mi. njima je do terapije stalo I ona postaje važan deo njihovog života. predstavlja patologiju današnjeg doba. okrenuti “zdravim narcističkim potrebama”. kao na primer Kohut. Na socijalno-kulturnom nivou. zajedno sa graničnim. u neko vreme. dok drugi. narcistički poremećaj ličnosti je specifičan poremećaj. Drugim rečima. Narcistički poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Narcistički poremećaj ličnosti je jedna od najzanimljivijih. počinjemo da shvatamo kako mngo ovaj izraz znači u rečniku I kulturi profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja. emocionalne ili eratične osobe. Mogli bismo čak i da posumnjamo da za neke. Autori poput Kohut-a. Poglavlje 8. Bez obzira.

Na neki način ove osobe mogu zadovoljaati kriterijume za zavisni poremećaj ličnosti I biti vezane za moćnu osobu koja postaje njihov osnovni oslonac. mnogi narcistički klijenti pate od povrede u svom životu I oni traže terapiju da bi uspostavili potreban balans. Bez obzira. preosetljivosti. on može da kaže da je previše darežljiv. Ipak. Ove primedbe potiču bez sumnje iz kliničke literature o narcizmu kao intrapsihičkoj organizaciji. na raspolaganju. Iskustveni ciklus Svesnost Uopšteno. Ukoliko.njihovu potrebu da se razlikuju od drugih I da putem nje ostvare svoje najveće ciljeve. ona će ih simbolizovati kao tremu tipičnu za velike “izvodjače”. osećajan. najviše što može da prepozna je ustvari. iako mogu težiti da neke od njih selektivno interpretiraju. Mi ćemo prezentovati narcističku ličnost u terminima narcističkog poremećaja ličnosti kako je to opisano u DSM III. Iz manje veličanstvene perspektive. Na primer. narcistične osobe nemaju posban problem sa svojim senzacijama. ona će ih shvatiti kao anksioznost auditorijuma koja je posledica govora ili nedostatak intelektualnog potencijala auditorijuma da “uhvati” značenje njenog govora…Ukoliko terapeut traži od narcističnog pacijenta da otkrije neke svoje neuspehe ili nedostatke. Drugim rečima. tokom svog govora. izuzetan kvalitet! 65 . koja ne uzimaju u obzir prikrivenije tipove narcističkog poremećaja. Tu se grandioznost navodi kao dominantna karakteristika. prepozna neke znake koje bi drugi protumačili kao dosadu ili zamor publike. ukoliko se narcistična osoba obraća širokom auditorijumu I počinje da doživljava neke senzacije koje bi drugi uobičajeno protumačili kao nervozu ili anksioznost. Njegov način pridavanja značenja senzacijama je da one koje mogu potencijalno da mu ugroze idealizovani self-imidž protumači u pravcu njegovog konsolidovanja. treba se setiti DSM III perspektive koja sadržI deskriptivne I ne preklapajuće kriterijume koji uokviruju manifestacije specifičnog poremećaja. Osobe koje su naizgled manje grandiozne I arogantne doživljavaju snažna osećanja inferiornosti. DSM III je kritikovan zbog redukcije spektra narcističkog poremećaja ličnosti na njegova grandioznija I upadljivija ispoljavanja. intenzivnu zavist I pokazuju značajnu nesposobnost za interpersonalno vezivanje. Ove osobe se često venčavaju sa upadljivije narcističkom osobom kojoj pridaju omnipotenciju I kroz koju doživljavaju gradnioznonst. kao I teškoće da održe intimne relacije I često imaju prilično perverzne fantazije.

povlačenje je preferirana pozicija obzirom da štiti pacijenta od narcistične povrede koja se u pravom kontaktu sa interpersonalnom realnošću može neželjeno pojaviti. ponekad se povlačenje doživljava kao potvrda osobinog doživljaja posebnosti. Akcija On postupa arogantno I ljudi koji dolaze u kontakt sa njim često osećaju nejasnu frustriranost. Kada su povučeni. na neki način. Ovo su. težI da bude teatralan I dramatičan poput histeričnog. retka iskustva. čak ekspanzivan. Vše od toga. Ipak. ipak. Pod jedan. narcistična osoba će povremeno izgledati konfluentna sa malim brojem osoba koje idelaizira. 66 . Možete videti proizvod I čuti sve o njegovim vrlinama. drugi ne mogu da reflektuju njihovu egzistenciju. Dok je drugi često privučen šarmom ove osobe. povlačenje omogućava da se narcistički doživljaj unutrašnje praznine pojavi na površini. Povlačenje Povlačenje narcistični često doživljavaju kao pravo provociranje anksioznosti. Njena percepcija sebe teško da se može stopiti sa ljudima koje ona doživljava kao nesavršene ili previše zahtevne. liče na komercijalnu televiziju. ali mu ne možete osetiti ukus. Ovo iskustvo može da oseti jedino kada se pogase svetla I publika ode kući… Suprotno. Ustvari. Naravno. Kontakt Recipročnost koja normalno boji interpersonalni kontakt izgleda da u kontaktu sa narcističnim pacijentom nedostaje. narcistična osoba postaje anksiozna svaki put kada je moguća I potrebna zdrava konfluencija. One. “Ko ne bi radje bio u društvu Mocarta I dobre knjige nego umirao od dosade u ćaskanju sa intelktualnim pigmejima?” U ovom slučaju.Mobilizacija Narcistični pacijent je uglavnom energizovan. povremeno. Stoga nije iznenadjujuće da je kapacitet za kontakt narcistične osobe slab. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Narcistična osoba ima skroman kapacitet za konfluenciju. ono uskraćuje narcitičku gratifikaciju. tokom razvoja interakcije počinje da oseća nedostatak autentičnosti I ima osećaj da je ona lažna.

budi ono što meni treba da ti budeš. U svom iskustvu doživljava da je oni koji je vole obožavaju. Ovakve relacije su često površne I zavisno od osobine kulturne pripadnosti. 1987) 1 67 . Narcistične osobe često se venčavaju sa nekim ko ispoljava zavisni poremećaj ličnosti. Upravo ime ovog poremećaja sadrži u svom značenju imidž Narcisovog odraza (ili retrofleksije samog sebe) kao model adaptacije kontaktu. Može se rećI da oni sebi čine ono što bi voleli da im čini okolina (da ih voli. on teži da se ograničI na veze sa onim ljudima sa kojima je malo verovatno da će se konfrontirati.Itrojekcija Iako je introjekcija mogla da ima važnu ulogu u razvoju narcistične ličnosti1. u svom odraslom dobu ove osobe nisu introjektujuće. više ili manje orjentisane u pravcu pojavnosti. Defleksija Defleksija je jednako selektivna. osećajući da se takve osobe rado odriču svog kapaciteta za “Ne moj biti to što jesi. Narcistična osoba je nesvesna sopstvene zavisti. a druge lako percipira kao zavidne u odnosu prema njoj. a da joj oni koji je ne vole zavide. Projekcija Projekcija je selektivno kontaminirana fantazijama neograničene moći. Narcistična osoba deflektuje one izraze ljubavi I pažnje koji nisu snažno obojeni obožavanjem. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji interpersonalna mreža. Preferiraju. ponekad se dešava da ove osobe nemaju nikakvu interpersonalnu mrežu podrške I da žive u ljušturi. Često su razočareni u druge u kojima vide otudjene delove sebe. obožava) u svrhu dobijanja što je moguće bolje slike o sebi. Retrofleksija Narcistični pacijent održava ekscesivan fokus na sebe putem retrofleksije. njena uloga je da bude “fan klub”. Ipak. Uglavnom je u pitanju slaba mreža zbog toga što “postoji tako malo zaista interesantnih ljudi”. Obzirom da je tolerancija narcističnog pacijenta na kriticizam niska. kvalitet u odnosu na kvantitet. lepote I uspeha. I ja ću te voleti…”(Johnson. ili barem tako kažu.

U periodima stresa ove osobe su sklone da poreknu postojanje psihološke tenzije. da ne kritikuje. Hipohondrične epizode su ustvari česte I terapeut može da ih iskoristi da pojača tenziju deflektovanih psiholoških tenzija narcističnog pacijenta u bilo kom pogodnom trenutku. Bazične polarnosti U Millon-ovim terminima bazičnih polarnosti. narcistični pacijent je Fenomenološke transakcije Kognitivni model 68 . Kognitivni Često značajan kognitivni sistem podrške narcističnog pacijenta je posvećen redukovanju ili izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati narcističku ranjivost. narcistična osoba je pasivna I očekuje da dobije gratifikaciju samo svojim prisustvom. Ove osobe nisu indolentne. Ove tenzije se onda manifestuju u njihovom telu. Self/drugi Fokus pažnje narcističnog pacijenta je nesumnjivo upućen na njega samog. Hipohondrija tada služi da se na telo projektuju osobini strahovi od ranjivosti. Biološki Telo narcističnog pacijenta mora da ispuni tipičnu funkciju: da laska. karakterisan pasivnim fokusom prema sebi. Njihova pasivnost nije apatija. Ovo su ljudi koji su morali da nauče neku vrstu pervertovanog psihološkog “samolečenja” putem racionalizacija I intelektualizacija. fragilnosti I da se kroz fizičku bolest razotkrije osnovni način funkcionisanja narcistične osobe.kritičku procenu u zamenu za privilegiju uživanja u “veličini” narcistične osobe. Suprotno od njih. One jednostavno smatraju da je savršeno normalno biti u centru pažnje. Posledica toga je da ne mogu da dozvole da unutrašnje tenzije I povremeni nedostatak kognitivne koherencije potraju dovoljno dugo da bi se oni “otopili” I eventualno orjentisali u pravcu bolje kreativne adaptacije na kontakt. Ovu osobinu on deli sa antisocijalnim osobama.

Sluh Narcistični slušaju na neki način selektvino. Osa II Osobe koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti često manifestuju tragove graničnih I histeričnih poremećaja. mi odmah osetimo da ona njije empatična. Kognitivno ekspanzivan. Volite da ih posmatrate. stid I osećanje praznine. on će se prihvatiti svakog intelektualnog napora jednako samopouzdano koliko navno I površno. ali vas nešto sprečava da ih dodirnete. Izgled Narcistični ljudi su tipično zainteresovani za način na koji izgledaju I često su. Kada se to desi. Tokom susreta ona priča o patnjama svog svakodnevnog života i možete biti zatečeni njenom nesposobnošću da uzme u obzir doživljaje drugih osoba. Narcističke osobe su pasivne I fokusirane na sebe dok su histerični 69 . izbor reči odražava okrenutost svetlijoj strani života. U kontaktu sa njom. nema mogućih depresivnih ili drugih poremećaja raspoloženja. Emotivni model Narcistična osoba je bezbrižna I teško ju je impresionirati osim ukoliko njeno narcistično samopouzdanje nije uzdrmano. ima nedisciplinovanu imaginaciju koja je prožeta fantazijama I idealizacijama. Te doživljaje ona shvata kao produžetak svojih sopstvenih potreba. atraktivni a ipak hladni. Ponekad je teško razlikovati narcističnu od granične strukture. ona doživljava bes. paradoksalno.Kada je narcistični pacijent u kognititvnom modelu. Njega objektivna stvarnost minimalno obavezuje I spreman je da ide I u laž da bi održao svoje iluzije I uključio druge u njih. Funkcije kontakta Govor Narcistična osoba se generalno dobro izražava I nema problem da upotrebi “JA”…Govori slobodno. Možemo ih razlikovati bar na teorijskom nivou putem primene Millonovih bazičnih polarnosti. Oni su preokupirani tankom linijom izmedju pohvala I kriticizma. Preklapanje.

Preklapanje. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Kao što je slučaj sa ostalim poremećajima opisanim u Odeljku II. Za njih je teško da preduzmu taj korak. dok narcistični maskiraju svoje razočarenje uklanjanjem od izvora razočarenja. granični to doživljavaju kao rušenje dečjeg sna. razvode se I njihov narcistički ekvilibrijum je ugrožen. Oni uglavnom dolaze na terapiju prateći poremećaje opisane u Odeljku I kao što su depresija ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim stanjem. Osa I Što se tiče ovog odeljka. Zatim je moguće primeniti transformantivnu psihoterapiju da bi se osnažio progres postignut u Odeljku I. Stoga nije iznenadjujuće da. a žena medju histeričnima. Svesnost/kontakt fokus 70 . lično ili profesionalno. nisu dobili očekivano unapredjenje. Izgubili su posao. Bez obzira na način koji koristimo. Ponekad njihovi partneri postaju iscrpljeni I prete da će ih napustiti ukoliko ne učine nešto povodom svog stava. ima više muškaraca medju Granični I narcistični dele bipolarni aspekt: tendenciju da “unište svoj objekat ljubavi” Ipak. kada stvari počnu da se popravljaju. narcističnima. ne treba očekivati da narcistični pacijenti traže terapiju zato da bi ispitali svoj poremećaj ličnosti. Često dolaze na terapiju usled insistiranja nekog njima bliskog. Stoga je od posebnog značaja postaviti terapijske intervencije na taj način da se postigne terapijski cilj iz Odeljka I tokom kratkog vremenskog perioda. U većini slučajeva je jedan od njihovih izvora gratifikacije pod rizikom ili je potpuno izgubljen. Takodje. potrebno je da prihvatimo činjenicu da većina narcističnih pacijenata neće dugo ostati u terapiji koja označava pravu životnu promenu.aktivni I fokusirani na druge. ovi pacijenti žele da prekinu terapiju. naracistični izgleda da su podložni afektivnim poremećajima. Narcistični klijenti koji se pdvrgnu terapiji da bi podstakli svoj “lični rast I razvoj” će pre biti ponosni na ono što čine nego što će se toga stideti.

panike. Terapeutov zadatak je da omogući klijentu da razume da oseća bol zato što jedan deo njega koji je bio godinama u tišini očajnički želi da progovori. tj.Fokusirajući se na svesnost/kontakt stil narcističnog pacijenta. Da bi to bilo moguće. Kognitivni rad takodje treba da insistira na tome da bol ima smisao (Johnson. Inicijalna organizacija transfera 71 . Intrapsihički fokus Klinička. Geštalt terapeut treba da odoli iskušenju da prerano istakne značaj ovog bola. Nedavno je Johnson (1987) prezentovao koncizan sažetak intrapsihičkog rada sa narcističnim pacijentima. a posebno neoanlitička literatura bogata je preporukama za terapiju I svaki geštalt terapeut koji želi da primeni ove indikacije u svojoj praksi treba da konsultuje radove Alice Miller I Heinz Kohut-a. Istinski self je onaj kojeg želi da izrazi intrapsihički rad. Da bi terapijski proces uspeo u razrešavanju dugogodišnjih iluzija. gneva I primitivnih odbrana od nedostatka empatije od kojeg su ove osobe patile u detinjstvu. Ne samo da geštalt terapeut može da pomogne pravom selfu da se pojavi. Ona namerno podstiče sve svoje fantazije. on treba da inicira I održi dijalog izmedju istinskog selfa I njegovih suprotnih delova. pacijent mora ostati destabilizovan odredjeni vremenski period. to je onaj self koji nosi osećanja praznine. a posebno da ispolji empatiju. Relacija izmedju ova tri selfa je sledeća: Lažni self je onaj opisan u DSM kriterijumima. već posebno I iznad svega. U radu sa narcističnim osobama. ali na kraju je rezultat uvek isti: praznina I bol. treba se fokusirati na stalnu interakciju tri nivoa selfa: lažnog selfa. Svaki pristup koji označava rad na retrofleksiji da bi se povraćena energija mogla reinvestirati u uspostavljanje bogatijeg kontakta će biti terapijski koristan. Terapeuti mogu želeti da istraže tendenciju ovih pacijenata da simbolizuju svoje senzacije I interpretiraju dogadjaje na način koji se uklapa u grandiozni imidž koji oni imaju o sebi. Simptomski self je onaj koji razvija jedan ii više kliničkih simptoma I koji pati od efekata nesposobnosti realnog selfa da zadovolji zahteve lažnog selfa. 1987). geštalt terapeut mora postaviti sebe u poziciju “drugog” I provocirati transformaciju. narcistična osoba je tajno uverena da njen lažni self ne može da joj obezbedi sreću. prema Johnson-u. geštalt terapeuti mogu posebno biti usmereni na to da osvetle njegovu nesposobnost da oseća. Bihevioralni fokus Uprkos svojoj pojavi. simptomskog selfa I istinskog selfa. lažnog I simptomskog selfa.

mogu prerano pokušati da isprave pacijentovu percepciju njih kao terapeuta. Jedan od njih je taj da u populaciji osoba koje pate od 72 . pokušavaju da urade previše ne bi li ih zadovoljili. Njihov nedostatak brige za druge I ekstremna arogancija ostavljaju iscrpljujuće posledice na sve njihove odnose pa I na psihoterapijski odnos. I u cilju očuvanja sopstvene narcistične ranjivosti. Kontratransferne teme Tokom rada sa narcističnom osobom. Neki terapeuti kojima nije prijatno da ih obožavaju. Neki terapeuti postaju preterano senzitivni na tendenciju ovih pacijenta da budu razočarani. terapijski odnos ostaje fragilan. Ovi pacijenti iskušavaju naše osećanje adekvatnosti I ponekad. Njima u tom odnosu još uvek ostaje da prorade repetitivne doživljaje razočarenja pre nego što postanu sposobni da usklade svoju sposobnost za saradnju sa svojim tendencijama da se osećaju poniženo I odbačeno. Terapeut mora da poseduje dobru samoprocenu da ne bi bio povučen klijentovom potrebom da dobije perfektnog partnera kojeg percipira kao refleksiju sopstvenog ideala. izazivaju našu zavist. Tretman pacijenata sa narcističnim poremećajem ličnosti dosta dugo traje. neki terapeuti postaju ljuti kada pacijent počinje da biva razočaran u njih ili postaju zavidni u odnosu na klijentove narcistične domete. Drugima je na iskušenju sopstveno osećanje grandioznosti I počinju da uspostavljaju narcistički savez sa pacijentom. Ove pacijente je teško uvesti u terapiju I oni ne prihvataju lako terapeuta. terapija će biti prekinuta prerano ukoliko klijent ne može zaista primiti ili investirati u terapeuta kao osobu. Ipak. Čak I kada se to desi. Granični (borderlajn) poremećaj ličnosti Opšti pregled I zastupljenost poremećaja u kliničkoj praksi Granični poremećaj ličnosti je daleko najšire proučavan poremećaj I to iz brojnih razloga.Teško je izaći na kraj sa osobama koje pate od narcističkog poremećaja ličnosti I terapija sa ovim pacijentima uvek znači težak put. Konačno. terapeut može da iskusi širok spektar emocija. Ovi ljudi se lako razočaraju I uvrede I moramo ih tretirati “u rukavicama” tokom faze idnukcije ukoliko terapijski odnos preživi inicijalnu fazu (Frances. terapeut pacijenta razrešava svake realne odgovornosti za intra I inter psihičke konflikte u zamenu za pacijentovo nekritično obožavanje (Johnson. 1986). U ovom tipu odnosa. na taj način sprečavajući pacijenta da proradi svoj interpersonalni ciklus. 1987).

Način na koji oni pate je verovatno spektakularniji i konsekventniji nego. Lični ciljevi i interpersonalne relacije su osnovni okidači njegovog neobičnog načina rukovodjenja svojim iskustvom (Othmer i Othmer. granični sadrži histerični. Ukoliko ne koristimo Mastersonov pristup kao takav. 1990). Jedna od najčešćih kliničkih grešaka po pitanju ovog poremećaja je kada se kao granični dijagnostikuju pacijenti koji su doživeli ozbiljan situacioni stres. kao i sve ostale iz Ose II treba da se upotrebljavaju samo za dugotrajno prisutne osobine ličnosti. zahvata 40% kliničke populacije pacijenata u oblastima Njujorka i Los Andjelesa. Ova oznaka potiče iz opservacija psihoanalitičara koji su primetili da neki od njihovih klijenata teže da manifestuju transfernu psihozu iako je njihova intrapsihička organizacija neurotična. Nestabilnost graničnog se proteže na gotovo sve značajne sadržaje i aspekte njegovog iskustva. Proučavane su dve vrste faktora koji 73 . način na koji pate opsesivnokompulzivni ili zavisni. zavisni. DSM oznaka na nesreću skriva činjenicu da je u terminima tipologije ostalih poremećaja ličnosti. Izraz "cikloid" je od skora proučavan kao alternativa za DSM IV (Millon 1988). Ova dijagnoza. ovaj istog konceptualnog reda.poremećaja ličnosti. Treba imati na umu da je ovo poremećaj ličnosti koji se rano javlja i koji je hroničan. Verovatno je da će se ono što mi poznajemo kao specifičan poremećaj ličnosti diferencirati u specifičnije podgrupe. Njihov osnovni način odnosa. u potpunosti. grupa sa graničnim poremećajem pati na verovatno najočigledniji način. obzirom da se ova dva termina više ne nalaze u DSM nomenklaturi. granični poremećaj ličnosti je jedan od najčešće dijagnostifikovanih poremećaja u širokim urbanim oblastima i. čak i oni koji bi mogli zadovoljiti kriterijume za svrstavanje u poremećaj raspoloženja (Frances. Prema njegovom shvatanju. Na nesreću. a ne za prolazne kliničke sindrome. 1989). izbegavajući. bilo bi vrlo opasno. pasivno-agresivni i kompulsivni poremećaj ličnosti. Masterson je verovatno jedan od onih koji idu najdalje u širenju koncepta graničnog. prema nekim procenama. koji su pod dejstvom droge ili. Najvažnije ispoljavanje graničnog poremećaja ličnosti je vezano za nestabilnost. On ima nestabilan identitet i ispoljava "jadan" nivo kontrole impulsa i afekata. što čini sržnu temu osoba sa ovim poremećajem. u smislu tretmana (da ne spominjemo imlicitnu stigmatizaciju) shvatati pacijenta sa zavisnim poremećajem ličnosti kao graničnog. recimo. Takodje. oznaka "ganična ličnost" nosi diferencirajuće značenje izmedju neurotičnog i psihotičnog. izaziva zabrinjavajuću patnju ne samo njih već I onih koji su u intimnom kontaktu sa njima.

oni osciliraju izmedju doživljavanja senzacija kao manifestacija sopstvenih potreba i identiteta i doživljavanja senzacija kao okidajućeg odgovora na neke realne ili zamišljene pretnje ili uvrede. Kada dozvole da neke senzacije postanju figura. Mobilizacija Granični je bipolarna ličnost i stoga je ili visoko mobiliziran ili apatičan. dva osnovna tipa inicijalne prezentacije se sve češće i češće pojavljuju kod graničnih pacijenata (Frances 1986). Dokaz su slabe inhibitorne kontrole. gube mnogo od pozadine u tom procesu. Akcija Akcije graničnog su iznenadne i neočekivane. Kao drugo. kako ćemo to diskutovati kasnije. može imati nasilnu ili samokažnjavajuću prirodu.dorinuse ovoj mogućoj diferencijaciji. U terapiji može postati dečje zahtevan ili se tvrdoglavo opirati 74 . Konsekventno. Svesnost Granični pacijenti simbolizuju svoje senzacije kroy sopstveno shvatanje selfa. Stoga se potpuno gube u najurgentnijoj potrebi nemajući svest o kontinuitetu. Kontakt Granični pacijent može da se "zakači" za kontakt i da ima poteškoća da se odvoji. najviše. oni su nesigurni u to da li da veruju svojim senzacijama i. Pokret ka akciji je vrlo rapidan i. ne mogu da se prilagode činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge. Kao prvo. u zavisnosti od okolnosi i osobe. Self doživljavaju kao nesiguran. Iskustveni ciklus Senzacije Graničnima je teško da razgraniče svoje senzacije. Preciznije. nezreo i konfuzan. granični ne odgovaraju uniformno (identično) na različite oblike tretmana.

čak i ako klijent izgleda olakšano zato što je projektovo nešto pozitivno. Internalizovano iskustvo će biti manje uznemiravajuće ukoliko može da se ispolji nekim unutrašnjim okidačem. Na rimer. Projekcija izgleda da služi homeostatičkoj svrsi stabilizovanja internalizovanih objekata. Neki od slučajeva primera koje ona navodi za "prikačene" granične osobe bi iz perspektive DSM-III-R bili dijagnostifikovani kao zavisni ili izbegavajući.Povremeno.Ovo je jedini način da se stabilizuje nešto u terapeutskom odnosu što omogućava terapeutu da se suoči sa iznenadnim zaokretima koji su karakteristični za svakodnevni život graničnog pacijenta. dok će se povremeno preokretati ka izopštavanju introjekta. Projekcija Granični pacijent tei da projektuje komplementaren strane svog iskustva radej nego svoj aktuelni doživljaj. postoji dumnja u vezi toga da lije definicija koju ona koristi identična sa onom iz DSM-a ili je bliža Mastersonovom shvatanju. Geštalt terapeuti moraju biti posebno pažljivi da im ne bi izmakli momenti introjektovanja. bipolarna priroda poremećaja jednako promoviše ali i ometa introjekciju. ukoliko se oseća neprijatno. Greenberg (1988) koristi termin "prikačen" i "distanciran" da ukaže na ove tendencije koje ispljava granična ličnost tokom kontakta. Otpor/adaptacija na kontakt Konfluencija nesiguran doživljaj ličnog identiteta graničnog pacijenta dovodi do perioda konfluencije koji se smenjuju sa prolaznim i reaktivnim naletima "autonomije" Introjekcija Ponovo. pacijent će izgledati kao da introjektuje ili usisava terapeuta. Internalizovani objekti su previše rudimentirani da bi dozvolili stabilnost koja je neophodna za introjektovanje.2 Povlačenje Povlačenje kod graničnih pacijenata stvara anksioznost zato što je napunjeno sadržajima napuštanja. terapeut mora ostati budan u slučaju da se situacija preokrene u odbacivanje. 75 . neće projektovati da se ostali tako osećaju već da žele da ga ponize. Ipak. Upotrebljavajući analitičke termine možemo reći da fuzija zauzima mesto kontakta i cepanja.kontaktu. 2 Elinor Greenberg je imala neke vrlo zanimljive radove o graničnim ličnostima koji su zaista vrlo nalik geštaltističkim shvatanjima. povremeno. Ipak. granični pacijent doživljava regresivne periode intenzivnog povlačenja.

S druge strane. itd. može doižveti neko olakšanje ako stavi šaku u posudu sa ledom i tamo je drži dokle god može. Granični pokazuju primetan nedostatak kohezije izmedju afekata koje doživljavaju i konfiguracije sada i ovde okruženja. granični pacijenti imaju skromnu toleranciju za retrofleksiju. granični je majstor patološke retrofleksije u formi samodestruktivnog ponapšanja. Na primer. Ljudi koji se nadju u intimnom kontaktu sa graničnim završavaju pateći i nerazumevajući šta se desilo. Defleksija Tokom perioda intenzivnog stresa. dok je interpersonalna mreža podrške muškaraca institucionalnija (posao. Uopšteno. dogadjaji i osobe se samo minimalno prepoznaju. intimna socijalna mreža granične osobe nije od one vrste koja može da podrži njeno mentalno zdravlje.Retrofleksija Na interpersonalnom nivou. Ovaj nedostatak smislene veze izmedju onoga što se aktuelno dešava oko njega i njegovog iskustva se održava putem masivne defleksije informacija koje su u neskladu sa njegovim raspoloženjem. 1986). Većina zdravih ljudi ne želi da bude vezana za neprekidno promenljive afekte graničnog. Sistem podrške Interpersonalni Granični pacijent ima dugotrajne probleme u održavanju adekvatne i podržavajuće socijalne mreže zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata.) pošto izgleda su oni manje skloni da traže gratifikaciju i strukturu u intimnim medjuljudskim odnosima.. religiozne grupe. Tako će doživeti i bol i olakšanje bez samopovredjivanja (Frances. U stvari.. Uz ovo upozorenje neko može pokušati da nauči graničnog pacijenta da koristi ovu postojeći. veliki deo tretmana graničnog će se fokusirati na razvoju njegove sposobnosti da adekvatno retroflektuje i stoga počne da razvija bolji sistem kontrole impulsa i afekata. umesto samopovredjivanja putem uvrtanja sopstvenih zglobova na ruci. Bardenstein i McGlashan (1988) sugerišu da se interpersonalna mreža žena granične strukture ličnosti sastoji od nestabilnih i intenzivnih heteroseksualnih odnosa. 76 . iako pograšno primenjenu sposobnost da retroflektuje na kreativnije i adaptivnije načine.

Kognitivni Kognitivno iskustvo graničnog je toliko kapriciozno i nestabilno da ga on teško može upotrebiti kao pouzdanu podršku. Bazicne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo/bol Senzacije zadovoljstva i bola su prepoznate. sledećeg više ne. Njegovi afekti i raspoloženja su u čestom neskladu sa spoljašnjom stvarnošću.. medjutim na vrlo polarizujući način..K. Emotivni mod Granični je emocionalno nestabilan. neka kognitivna restrurukturacija može da se postigne ukoliko terapeut istrajava u tom pravcu i ukoliko je u stanju da se suoči sa nekim od snažnih afekata graničnog u cilju postizanja "proboja". Jednog dana ste O. Self/drugi Granični pacijent doživljava velike oscilacije izmedju pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. Pasivno/aktivno Granični pacijent je pasivan ili aktivan na kružnoj osnovi. Bol je uvek neizdrživ a zadovoljstva nemaju granica. On je često zbunjenu vezi toga koga pokušava da povredi ili zadovolji. sledećeg ne. Jednog dana za graničnog je terapija dobra... Fenomenološke transakcije Kognitivni mod U interakciji sa graničnim osoba je prebrzi zatečena stepenom do koje postaje objekat. U smislu tretmana. On se pomera iz stanja normalnosti ka 77 . fluktuirajućim i suprotstavljenim kognitivnim promenama graničnog. Može biti hiperaktivan ili nepokretan i apatičan. ipak..

Može da ima puno pokreta i dodira ili da ih nema uopšte. Osobe sa poremećajem ličnosti su takodje poznate po tome da imaju odredjene predispozicije za opsesivno-kompulzivni poremećaj iz ose I (Greenberrg i Bernstein. kako su oni prezentovani na početku ovog teksta. Preklapanje. U stanju je da vas voli i mrzi gotovo u istoj rečenici. Pokret. osa II Granična ličnost se preklapa i deli dijagnozu sa histerični. Kliničari stoga moraju da na prvom susretu osiguraju da je njihova evaluacija bazirana na karakteristikama koje korespondiraju osnovnim kriterijumima za granični poremećaj. iz opisa histerične osobe su eliminisane sve reference suicidalnog ponašanja. U terapeutu može da izazove i želju da ga dodirne ali potpuno suprotno osećanje. anksionznosti ili euforije. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ekstremna emocionalna nestabilnost graničnog i nekonzistentnost njegovih afekata često čine terapijsku relaciju teškom i napetom. Da bi ograničili ovaj poremećaj u DSM III-R. narcističnim. Stoga je moguće zaimisliti da su rituali možda rezultat nesvesnog pokušaja da se stabilizuju klijentovi afekti. osa I Granična osoba je posebno sklona ozbiljnoj depresiji i distimičnom poremećaju. Funkcije kontakta U periodima stresa. terapeut mora dobro istražiti sve frivolne aluzije na tu temu. granični mora često da se ispravlja pošto brzo menja percepciju i kogniciju.depresiji ili uzbudjenju ili doživljava periode apatije koji su prekinuti kratkim izletima ljutnje. shizotipalnim i antisocijalnim ličnostima. Terapeuta će granični 78 . Obzirom da je granična ličnost jedina sa suicidalnim tragovima. 1988). Preklapanje. dodir Ovo je jedno od najneregularnijih ispoljavanja graničnog.

Neki se pojavljuju kao gotovo potpuno "normalni". Od ogromne je važnosti da terapeut održava vrlo jasne granice i da bude posebno stabilan i dobro centriran. i manipulativno. S druge strane. ima tendenciju da se prekomerno vezuje. Drugi se pojavljuju u vrlo regresivnom stanju. granični pacijent se predstavlja na jedan od dva načina. pravila postoje čak i za geštalt terapeute). Ponašaju se detinjasto. On će nas alternativno koristiti kao dobar ili kao loš objekat. Jedino se u trenutku kada počnu da govore o onome što im se dešava u životu ili o onome što rade sebi ili drugima može predpostaviti ozbiljan poremećaj ličnosti. makar do trenutka u kome je terapeut potpuno siguran da je klijent sposoban da izadje iz stanja regresije i dovoljno se konsoliduje. Može se ili brzo privezati za nas ili stalno održavati distancu. Organizacija transfera Geštalt terapija može biti vrlo snažna podrška a granični pacijent nam dolazi sa predispozicijom za intenzitet. Može očekivati različite vrste usluga i izuzetaka pravilima terapije (da. preplavljujućih afekata kako pozitivnih tako i negativnih u koje će pacijent upadati tokom suočavanja sa stvarnošću činjenica i terapijskih zahteva. Takav pristup zahteva da terapeut bude sposoban da izdrži neke od snažnih. Geštalt terapija sadrži neke od najboljih ali i neke od najgorih komponenti koje mogu uticati na graničnog. Terapijski proces se onda fokusira na ojačavanju veze izmedju selfa i afekata. 79 . Opšte terapijske strategije Najvažnija tema u induktivnoj fazi terapije je ustanoviti razgovor na način koji gradi terapijski odnos usuprot pacijentovoj očiglednoj nestabilnosti. Ovo zaista nije situacija za dijalog sa pokojnom majkom. U inicijalnim razgovorima. terapeuti koji su sposobni da ostanu u okviru označene strukture podržavajućeg regresivnog rada mogu optimalno koristiti svoju sposobnost da rade na granici kontakta.alternativno doživljavati kao vrlo dobrog ili vrlo lošeg. Neke od spektakularnijih tehnika za provociranje afekata i regresiju mogu biti potencijalno opasnesa ovim pacijentima koji su već dovoljno regresivni i imaju slabu kontrolu impulsa i afekata. Prepoznaje se akting aut nekih stvari o kojima govore da im se u životu dešavaju. Kada granični pacijent postane vezan. Tako oni rade na procesu sada i ovde na pažljiv i sabilizujući način. U ovoj tački često je vrlo teško povezati osobu koja pred nama sedi sa karakterom koji opisuje. impulsivno.

1986). Ona omogućava različite trasfere i bavi se tendencijom graničnog da traži intenzivne jedan-na-jedan odnose. Grupna terapija Neki kliničari osećaju da je grupna terapija možda najbolji oblik tretmana. da je vreme na njegovoj strani i da će stvari videti iz drugog ugla samo ukoliko uspe da prodje kroz krizu ne nanoseći sebi nepopravivu štetu (Frances. grupna terapija mora da bude interaktivna da bi se izbeglo osnaživanje pacijentove tendencije da regredira na infantilno ponašanje. a tereapeutu redukuje rizik kontratransfera. Razvezivanje kompleksa primitivnih odbrana i obnavljanje kapaciteta za kontakt u sadašnjem vremenu. Omogućava mu dovoljnu distancu da komentariše transferne reakcije članova porodice i njihove opažene posledice. 1986) Obzirom da se granični pacijent i njegova porodica pre fokusiraju jedni na druge nego na terapeuta. Ipak. okrenut ka realnosti i u pravcu redukovanja. Autor predlaže deset tačaka interpersonalnog tretmana koji rezultira zadovoljenjem četiri (dole navedene) osnovne potrebe graničnog pacijenta: 1. Mogućnost da se separiše i ponaša samostalno da bi reaktivirao proces rasta 3. On je zasnovan na podržavajućim i stabilizujućim afektima odnosa terapeut/klijent pre nego na sadržaju klijentove intrapsihičke organizacije.Ovaj pristup mora biti podržavajući. pre nego interperetiranja ekstrema iz afektivnog ponašanja. 80 . to će se bolje ponašati. Mogućnost da testira nove načine ponašanja u zaštićenoj i sigurnoj sredini 4. Pacijentu ovaj oblik rada redukuje rizik prevelike regresije. on je jedini koji je prezentovao detalno uputstvo za moguću upotrebu geštalt pristupa u tretmanu. Dok je njegova definicija šira od DSM-a. (Frances. Intenzivan interpersonalni odnos koji omogućava graničnom da bude priznat i poštovan kao jedinstveno i voljivo biće 2. Greenberg (1988) nam daje detaljne inidikacije kako da primenimo geštalt pristup u radu sa graničnim pacijentima. to terapeutu omogućava da ga čuju sa manje distorzira i da ima veći kredibilitet nego ukoliko pokušava da radi sličnu vrstu rada u individualnoj terapiji. U periodima akutnog stresa to znači da je terepeut sposoban da se ponaša kao "kontejner" za neizdržive afekte u isto vreme podsećajući klijenta da su njegovi trenutni problemi prolazni. što se više ohrabruje da postane aktivan učesnik. Porodična terapija Porodična terapija ima značajnu prednost pošto omogućava terapeutu da opservira i radi sa transferom prema drugim članovima porodice.

na intersubjektivnom testu objektivnosti koji je prethodio objavljivanju DSM III kategorizaciji. bez obzira. najmanje 18 kriterijuma se prepliće sa sadržajem zakona o kriminalu ili zaštiti omladine. Može biti potrebno nekoliko susreta nedeljno tokom nekoliko godina. agresivnim impulsima i primitivnim odbranama kao što su cepanje. 81 . kako se to neizbežno dešava. Ovo su teški i izazovni pacijenti i svima nam je potrebna pomoć u radu sa njima. pojašnjavanje i dominaciju "sada i ovde" interpretacija. Neki od nas imaju ličnu potrebu da učine čudo i mogu se uvući u pojavnu spremnost graničnog da udje u kontakt sa dubokim povredama i osećanjima. neki terapeuti teže da se takodje preterano vežu. možemo rizikovati da se pronadjemo nerazmrsivo upetljani u splet trasfernih i kontratransfernih osećanja. ne oklevajte da konsultujete kolege i uverite se da imate adekvatnu podršku. Značaj ovoga je. primitivne idealizacije i omnipotencija kroz dinamiku "sada i ovde" situacije. Povremeno možemo osetiti ljutnju na infantilne zahteve ovih pacijenata i stoga se osećati kao da bi ih odbacili. Terapeuti ponekad gube svoju sposobnost da budu "učesnici opserveri". U stvari. Zapravo. Kontratransfer Granični pacijenti teže da se preterano vežu za terapeuta i. diskutabilan obzirom da mnogi kriterijumi opisuju kriminalnu ličnost i blisko su povazani sa uticajem politike. Terapeut mora da se drži teškog pravca kojim izbegava transfernu regresiju i oslanja se na konfrontaciju. Ukoliko radite sa graničnima.Svesnost-kontakt fokus Svesnost-kontakt fokus u okviru geštalta bi trebao da omogući terapeutu da radi sa negativnim transferom. suprotno. ovaj poremećaj se pokazao kao najpouzdanije dijagnostifikovan. Antisocijalni poremećaj ličnosti Opšti pregled i prisustvo poremećaja u kliničkoj praksi Ovaj poremećaj ličnosti je dijagnostički najpouzdaniji. projektivna identifikacija. kao posledicu snažnih i nestabilnih afekata graničnih pacijenata. Sa graničnima je najbolje održavati dovoljnu distancu da bi smo imali zdravu perspektivu kada. Ipak. ceo pakao sruči na nas. Kriterijumi za dijagnostifikovanje su toliko eksplicitni i precizni da je jako teško pogrešiti. Ovakav fokus mora da se sprovodi sistematski i pažljivo.

Ipak. 1986). Osim ukoliko ne radimo u zatvoru. to je ovo. One su: nesposobnost da se oseti bliskost ili duboka lojalnost. na individualnom nivou. ovi kriterijumi mogu biti ignorisani u stvarnosti. uhvaćen u ozbiljne kontratransferne reakcije. ona svoje senzacije simbolizuje slobodno. ne postoji filter i nema retrofleksije u procesu svesnosti.80% populacije koju zahvataju ovi zakoni bi odgovaralo ovoj dijagnozi (Frances. Kao rezultat ove želje za deskriptivnom dimenzijom. a ne refleksija. obzirom da nam uskraćuje fundamentalne karakteristike opisane u psihoanalitičkoj literauri pod psihopatskim karakterom. »krimogenih« socio-ekonomskih faktora? Ovo su teško dokazivi kriterijumi putem kojih se opisuje portret osobe koja iskazuje kriminalno ponašanje. S druge strane. Kako možemo biti sigurni da je ovo ponašanje nužno manifestacija psihološkog poremećaja. Stoga. Mobilizacija 82 . obzirom da tip osobe ovako obeležen (odbacivanjem odgovornosti i prisustvom samodovoljnosti) nije sklon da traži pomoć. Istina je da jedino posebno edukovani terapeuti koji rade u strogo zaštićenoj sredini mogu da se nadaju da će na bilo koji način pomoći ovakvim osobama. U ovoj tački se pozicija DSM sistema kao nezavisnog stavlja u pitanje. bez krivice. Antisocijalna ličnost ima tako bitne nedostatke balansirane visoko razvijenim veštinama manipulisanja sa drugima. Iskustveni ciklus Svesnost Antisocijalna ličnost vidi sebe kao autonomnu. da će se laik vrlo brzo naći u poziciji nemoći. ili sa mladim delikventima. ograničeni smo da opserviramo načine na koji se ovi razvojni nedostaci manifestuju. slobodnu od socijalnih okova i neuznemirenu socijalnim prikladnostima. malo je verovatno da ćemo ikada raditi sa osobom koja pati od ovog poremećaja ličnosti. Ukoliko postoji nešto u vezi čega se slažu svi autori koje smo konsultovali. što ima malo veze sa psihologijom. mi ćemo prezentovati kratak opis ovog poremećaja ličnosti i pozabaviti se pitanjima kontratransfera. Ukoliko joj senzacije sugerišu da nešto želi. Ona to želi i to je sve.

Kontakt Akting aut bez obzira na posledice je antiteza kontaktu. neko bi mogao reći da je invalidiranje drugih skrivena forma projektivne identifikacije… Retrofleksija Nesposobnost antisocijalnog da retroflektuje je jedan od njegovih najozbiljnijih nedostataka. Projekcija Za antisocijalne osobe drugi su previše invalidni da bi služili kao podrška za projekciju. »Oni su gomila idiota«. Introjekcija Antisocijalna ličnost ne može da introjektuje i to je terapijski zastoj. Uvek je u potrazi za bilo čim što u datoj situaciji može biti okrenuto u njegovu korist. Naravno. Zapravo. Otpor/adaptacija kontaktu Konfluencija Antisocijalni pacijent može biti konfluentan jedino sa manjinom koja deli njegov neobičan način gledanja na svet i društvo. To je adaptivna forma retrofleksije: posmatranje sebe pre nego neposredno reagovanje. Onog trenutka kad nešto poželi. mora da deluje. u okviru teorije objektnih odnosa. većina tretmana koja je bila uspešna kod ovih pacijenata je bila većim delom bazirana na razvijanju neihovog kapaciteta da retroflektuju. 83 . Akcija Njegove akcije su neobuzdane i nezadržive.Antisocijalni klijent je mobiliziran i energiziran. može im se dati instrukcija da vode dnevnik u kome moraju da zapišu sve ono što im je prošlo kroz glavu tog dana. Na primer. Slika koju ima o sebi sprečava ga da prihvati da neko tako autonoman i slobodan od socijalnih stega može da introjektuje bilo šta.

Biološki Antisocijalna osoba se drži uspravno i rigidno. 1985). Inače. Za nju je društvo samo dehumanizovan okvir čija pravila uči u cilju njihove eksploatacije u svoju korist. agresori su prinudjeni da se suoče sa svojim žrtvama koje im se direktno obraćaju. Sistemi podrške Interpersonalni Ukoliko postoji mreža. a nepoštovanje u odnosu na druge.Defleksija Geštalt terapeuti mogu osećati da je odsustvo osećaja krivice. ali teži da ostane prepunjena. U SAD se trenutno odvija kontraverzna forma tretmana sa seksualnim delikventima osudjenim za silovanje. Slabo izdiše i generalno preuveličava telesne signale za opasnost. ona je delikventna i podržava patološke aspekte ličnosti. bez obzira na poreklo tog odsustva. ona je usamljenik i . Potrebno joj je da održava doživljaj da je pod kontrolom (Smith. Ona neprekidno testira limite tudjih pravila i njihovu toleranciju koristeći tako stečene informacije da bi razvijala svoj egocentrizam i kreirala alibije. Pod budnim okom posebno obučenih terapeuta koji neutraliziraju njihove pokušaje da deflektuju. Rad na obrtanju tog procesa može dovesti do izvesnog prepoznavanja negativnih posledica i boljeg osećaja povezanosti. podržano ponovljenim defleksijama na granici kontakta sa sredinskim posledicama antisocijalnog ponašanja. ukoliko je uključena u mrežu PREYS … Kognitivni Ovaj sistem obično podržava patološke aspekte i koristi se da bi kreirao alibi i opravdao devijantno ponašanje. Pasivno/aktivno 84 . Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Antisocijalna osoba ima prenaduvani fokus na sebe.

Antisocijalna ličnost je eksremno aktivna i neprekidno je u potrazi za mogućnostima samogratifikacije na račun drugih. Može ispoljiti saosećanje ili razumevanje ukoliko je to za nju korisno. »seče« govornika ili se povlači u uvredjenu i ljutu tišinu. Preklapanje. Nedostaje joj empatija i izgleda hladnokrvno. biće impulsivnija i težiće da se kreće ka akciji i nasilju. imaće bolju samokontrolu i biće agresivnija i manipulativnija. Emotivni mod Antisocijalna osoba je neosetljiva. Kada je konfrontirana. Antisocijalna osoba se izražava na način koji sadrži njeno nepoštovanje prema drugima. Sluh Ne sluša aktivno i teži da sluša u cilju boljeg uzvraćanja argumentima. Ukoliko ima tragove narcizma u prisutne u manjem obimu. osa i 85 . ali ih ne može zaista i osetiti. Govor Ja izgleda preuveličano. Ukoliko ima karakteristike borderlajna. Funkcije kontakta Izgled Često demonstrira provokativnu ekscentričnost ili pokazuje znake pripadnosti čudnim subkulturama. Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Antisocijalni pacijent kognitivno organizuje dogadjaje i relacije tako da se poklapaju sa njegovim u najmanju ruku neortodoksnim pogledom na život u društvu. Preklapanje. osa II Antisocijalna ličnost ponekad pokazuje tragove borderlajn ili narcističke osobe.

pozivamo čitaoca da pogleda rad Reida i drugih. Inicijalno ponašanje Antisocijalni pacijent na terapiju dolazi jedino ukoliko je preplašen ili prinudjen. ukoliko to ne bude formulisano kao prihvatanje krivice. Jedino terapeuti koji su prošli posebnu obuku i rade u kontekstu strukturiranog programa mogu sebi dozvoliti da rade sa ovakvim pacijentima. I. Za detaljnije prezentacije radova i rezultata kliničkih istraživanja. Dinamika terapije Kao što smo spomenuli u uvodnom delu ovog poremećaja. Prva je naivnost. naveden u referencama. Ukoliko terapeut izgleda kao da želi razumevanje. svesno ili nesvesno da terapiju okončaju (na svoje veliko olakšanje). 86 . Često su ekscesivno sumnjičavi terapeuti prethodno bili »naivčine« koje su se više puta »opekle«. Organizacija transfera U većini slučajeva terapeut se shvata kao deo sistema koji na neki način želi da prevaspita ili kazni antisocijalnog. to će i dobiti. Kontratransferne reakcije Postoje dve osnovne kontratransferne teme u radu sa antisocijalnima. prepoznavanje i rad na verbalnoj ili fizičkoj zloupotrebi je neutralizovalo više nego jednog terapeuta. upozoravamo da se ne preduzima privatan rad sa antisocijalnim klijentima. Neki terapeuti imaju ličnu potrebu da spasu neke pale andjele i osećaju da ljubav čini čuda. On će pokušati da manipuliše terapeuta i biće u potrazi za najboljim načinima da to izvede. On ne poštuje taj sistem i stoga automatski ne poštuje ni terapeuta. pa sada prilaze ovim pacijentima kao sudije koje ne veruju ni reč onoga što pacijent kaže. koji se u toj tački samo pretvaraju da rade sa klijentom i koji pokušavaju. ali to nije podržano izvedenim i dostupnim istraživanjima. konačno.Veći afektivni poremećaji i zloupotreba supstanci izgleda da predstavljaju veliki rizik za deterioraciju ovog tipa pacijenata. Druga rekacija je biti ekscesivno sumnjičav. Možda je tako.

Ipak. teatralne ili impulsivne. Njena tendencija da uveličava senzacije i emocije zahteva snažnu energiziranost. trebalo bi da ispoljim fasciniranost u vezi onoga što govori ova osoba…« Mobilizacija Histerična osoba je visoko mobilizirana. 1986). Ova samopercepcija boji njegovu svesnost senzacija i procesa. Iskustveni ciklus Svesnost Histerični pacijent teži da o sebi misli kao o društvenoj i zabavnoj osobi. Kontakt 87 . Histerični klijenti su medju onima koji najčešće konsultuju privatne psihoterapijske klinike i zavisno od načina na koji shvataju svoj problem. Takvu afektiranost histerična osoba uglavnom doživljava kao deo svoje gladi za životom i vrlo retko naslućuje da ispod nje stoji potreba za pažnjom koja je motiviše. a neki od njih smatraju da je ona zasnovana na čistom preterivanju u vezi sa kulturno uslovljenim obrazacima shvatanja žena. Geštalt terapeuti bi mogli da požele da uzmu u obzir ove stvari kada je u pitanju tretman. mogu imati izražene preferencije prema muškim ili ženskim psihoterapeutima. senzacija mlakog interesa u vezi onoga što govori neka osoba se lako transforimiše u nešto poput: »Obzirom da sam ja društvena osoba sa kojom je zabavno u društvu. Akcija Akcije histerične osobe teže da budu afektirane.Histerični poremećaj ličnosti Opšti pregled i zastupljenost poremećaja Ima kliničara koji sumnjaju da je ova kategorija zasnovana na naučnim osnovama. Na primer. Drugi poremećaji ličnosti. Malo je verovatno da ima mnogo muških histerika čiji stil ponašanja u isto vreme naglašava i njihove muške osobine (Frances. kao na primer narcistički i opsesivnokompulzivni se češće dijagnostifikuju kod muškaraca. bez obzira što one nisu deo DSM III-R dijagnostičkih kriterijuma. izgleda da nema mnogo smisla baviti se polom i seksualnom orjentacijom.

Histerična osoba forsira kontakt. Upoznata je sa prvim fazama kontakta i relativno lako u njih ulazi, ali joj je teško da ostane u punom interpersonalnom kontaktu. Paradoksalno, ona gradi kontakt u formi pažnje, ali ne može da u potpunosti uživa u plodovima svojih napora. Psihodinamska hipoteza uzima u obzir nesposobnost ove osobe da u potpunosti uživa u kontaktu i tumači je kao efekat doživljaja ispunjenih edipalnim sadržajem koji stoga moraju ostati po strani. Povlačenje Povlačenje često provocira anksioznost kod histerične osobe i predstavlja rizik za njen self-imidž. Otpor/adaptacija kontaktu Introjekcija Obzirom da histerična osoba sebe vidi kao gregarnu, socijabilnu i šarmantnu, može izgledati kao da introjektuje. Nije istinski kritična u inicijalnom kontaktu, osim ukoliko ne percipira da bi je takav stav učinio atraktivnom. Ipak, u većini situacija, nestrpljivost za odobravanjem nije istinska manifestacija introjekcije kod ovih osoba, već se pre može govoriti o defleksiji. Projekcija Projekcije histeričnih osoba, pre svega sadrže otudjivanje zavodjenja. Odnos sa ovom osobom je uvek erotizovan, ali se odgovornost za tu erotizovanost pripisuje drugima. Histerični muškarci i žene su skloni da se bave stereotipnim projekcijama o tome kako su osobe suprotnog pola preterano obuzete seksom i zavodjenjem. Retrofleksija Histerične osobe su preterano hiperaktivne i suviše preokupirane zavodjenjem da bi zaista retroflektovale. U stvari, ova teškoća se često doživljava i predstavlja drugima kao manifestacija spontanosti. Defleksija Histerični pacijent teži da deflektuje intimnost i kontakt kroz hiperaktivnost i preterivanje. Govoreći da je »apsolutno fasciniran« nekim onda kada je u stvari jedva zainteresovan, on zaista deflektuje.

88

Sistemi podrške Interpersonalni Kvantitativno govoreći, histerična osoba obično ima dobru socijalnu mrežu. Gregarno, socijabilno i zabavno ponašanje donosi dobit. Ipak, krug prijatelja i kolega ove osobe je često kvalitativno slab. Njena tendencija ka površnim kontaktima čini, u najboljem slučaju, razvoj smislenih i uzajamnih odnosa sumnjivim.

Kognitivni Mnogi histerični teže da obezvrede zahtevne kognitivne procese. Za one upoznate sa analitičkom terminologijom to se shvata kao gubljenje vremena, »izgovor«, a za one koji barataju našom terminologijom to je…«j….. u zdrav mozak«. Neki od ovih pacijenata vrednuju terapijski proces jedino ukoliko je emotivno nabijen, i pružaće, ponekad neverovatno kreativno, otpor razmatranju značenja njihovog iskustva. Biološki Tradicionalno, psihoanalitička istraživanja povezuju ono što mi nazivamo histeričnom ličnošću sa spektrom somatskih poremećaja. Stoga se navodimo da verujemo da je biološki sistem histerične osobe nepouzdan. Ukoliko ne služi kao instrument zavodjenja, najčešće je ispunjen defleksijama koje konzumiraju energiju histerične osobe. Bazične polarnosti (Millon) Self/drugi Histerična osoba je više fokusirana na druge nego na sebe. Naravno, ona je takodje i egocentrična, ali njene akcije su motivisane potrebom za pažnjom i stoga joj je potrebno da se drugi fokusiraju na nju. Definitivno je okrenuta očekivanju drugih i čini svaki napor da ih ispuni. Pasivno/aktivno Ovo je aktivna osoba. Za razliku od narcističke, histerična osoba aktivno traži pažnju. Ne očekuje da tu pažnju dobije jedino prostom činjenicom da je prisutna.

89

Fenomenološke transakcije Kognitivni mod Histerična osoba je kongitivno površna i teži da izbegne introspekciju. Njena pažnja se lako pomera sa unutrašnjih dogadjaja i privlači je čak i najtrivijalniji spoljašnji dogadjaj. Emotivni mod Emotivni svet histerične osobe sačinjen je od dramatičnih, površnih i kratkotrajnih emocija. Ona se lako oduševi ali i jednako lako doživi dosadu ili ljutnju, mada to nije intenzitet jednak borderlan osobama. Nestrpljiva je i ispoljava zapaljiva osećanja. Funkcije kontakta Izgled Histerična osoba izuzetno polaže na svoj izgled. Žudi za pažnjom uz potpuno poricanje činjenice da je ta žudnja čini »modnim cvetom« pa čak i modnim egzibicionistom. Govor Svoj glas koristi kao instrument za privlačenje pažnje. Često ima energiziran i melodičan glas. Njen izbor reči često se proteže izvan njenog iskustva i ona je šampion »nikad – uvek«, »sve – ništa« i »svako – niko« preterivanja. »Ja uvek činim najviše što mogu da bih bila fer, a niko nikada ne priznaje moje napore…!« Sluh Histerična osoba je sklona da reaguje na površne aspekte verbalne komunikacije. Ona je sklona da deflektuje podtekst intimnosti u cilju izbegavanja punog kontakta. Pokret i dodir Kod histeričnog pacijenta su dodir i pokret erotizovani od početka. Ove kontaktne funkcije izražavaju pacijentovu sezualnost i on ih rutiniski koristi da bi se dopao i privukao druge, i posebno, terapeuta.

90

Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Videli smo da je histerični pacijent suštinski obuzet privlačenjem pažnje i željom da bude socijalno uvažen kao zabavna osoba. Organizacija transfera Ukoliko je terapeut suprotnog pola. Ovakvi dogadjaji verovatno prethode jednom ili nekolicini ponašajnih ili anksioznih poremećaja. Njihova glad za uzbudjenjima. a kontra njihove okoline koja. teme kompeticije i/ili osudjivanja će verovatno biti prisutne u uvodnim fazama terapije. Iznad svega. vidite relevantne odeljke). takodje je čest slučaj da neutraliziraju uticaj terapije zavodeći terapeuta. Preklapanje. 91 . osa i Histerični pacijenti su posebno ranjivi na spektar ponašajnih i anksioznih poremećaja. histerični pacijent će ili reuspostaviti svoj uobičajen način ponašanja sa potencijalnim ljubavnim partnerom ili će pokušati da u potpunosti onesposobi terapeuta. kako to oni doživljavaju. ili. Ove osobine su suštinski egosintone i histerična osoba koja je jednako uspešna u privlačenju pažnje i održavanju bezbedne distance verovatno neće tražiti terapiju. Njihova dispozicija za efemernu emocionalnost i njihov skroman kapacitet za kognitivnu introspekciju otežavaju prihvatanje odgovornosti za prisutne probleme. osa II Dijagnoza histeričnog poremećaja ličnosti se preklapa sa borderlajna i narcističkom dijagnozom (za diskusiju diferencijalne dijagnoze sa ostalim poremećajima ličnosti. tendencija da sve svoje relacije erotiziraju i učine romantičnim. Uzimajući u obzir njihovu sklonost da erotiziraju svoje odnose sa pripadnicima suprotnog pola. kada su nesposobni da se izbore sa intimnošću u odnosima. moraju da se prorade u ranim fazama terapije. ovi pacijenti su skloni da traže neku vrstu saveza sa terapeutom. Ukoliko je terapeut istog pola. frustrira njihove potrebe.Preklapanje. Histerične osobe će najčešće doći na terapiju kada ne mogu da dobiju pažnju na kojoj se zasniva njihovo samovrednovanje ili kada tu pažnju gube. kao i njihova relativan nedostatak interesa za kognitivnu introspekciju.

Terapeut treba da poštuje pacijentovo interesovanje za sebe i da ga prihvati kao izraz pozitivnih osećanja kao i da pronadje neki način kojim će izraziti zahvalnost zbog prisustva takvih osećanja prema sebi. Izgleda da postoje tri nezaobilazne komponente u radu na ovim temama. On može interpretirati naše nespretne pokušaje da interpretiramo zla transfera kao odbacivanje i prerano prekinuti terapiju. Na nesreću. Geštalt terapeuti uopšteno govoreći. u ranim fazama terapije. Hvala Važno je da terapeut prepozna pokušaje za ekstraterapijskim vezivanjem histeričnih pacijenata ka izraz njihove shvatljive potrebe za bliskošću. kao što je to čest slučaj. One mogu da se sažmu u tri reči: hvala. Ipak. pacijent će lakše čuti terapeuta i prihvatiti njegovo ili njeno odbijanje vanterapijskih relacija. neki terapeuti se prema ovim temama odnose do te mere parcijalno da pacijenti takve intervencije shvataju kao ponižavanje i one su besplodne. Onda kada terapeut pacijenta prihvati kao osobu koja ima dragocenu potrebu za bliskošću i kada sa zahvalnošću prihvati njegovu ekspresiju i rizik koji je uključen u izražavanje takve potrebe. ne. služi isključivo zadovoljenju terapeutove narcističke potrebe za perfektnom iskrenošću. zašto…(Frances. terapeut suprotnog pola konfrontira sa pokušajima pacijenta da se previše veže. mnogi terapeuti reaguju na ovo bazično ispoljavanje histeričnog pacijenta na način koji u sebi sadrži poruku da postoji nešto suštinski pogrešno ili bolesno u želji za bliskijim i recipročnijim odnosom sa terapeutom. vrednuju autentičnost kao fundamentalnu karakteristiku kontakta. pacijentu će terapijska relacija biti neizdrživo hladna.Kada se. 1987). ja sam utvrdio da otkrivanje histeričnom pacijentu činjenice da terapeuta ne privlači ni malo. Ovo mnogi pacijenti doživljavaju kao neizdrživu povredu svog samoljublja. u relaciji. shvatajući da su ove teme srž pacijentovog iskustva a ne antiterapijske »gluposti«. Ipak. Ne Terapeut mora jednostavnim rečima objasniti zašto je takva relacija nemoguća. onda kada je tarapijski savez konsolidovan i kada je pacijent siguran u to da ga terapeut doživljava kao 92 . Kasnije. to mora da čini vrlo obazrivo. Ukoliko se ovako ponašamo.

Obzirom na to da histerični pacijent teži da erotizira i terapijski odnos. Eksperimenti u cilju namernog razotkrivanja fokusa njihove pažnje usmerene na druge (pa i na terapeuta) posebno u ranim fazama ciklusa. on ovakvo samootkrivanje može asimilovati i ono može služiti uvećavanju njegove tolerancije za intimnost i autentičnost. Opšte terapijske strategije Svesnost/kontakt fokus U radu sa histeričnim pacijentima. Histerični pacijenti su naučili da se nose sa svojom bazičnom nesigurnošću u vezi sopstvene vrednosti kao ljudskog bića putem zavodjenja. Tokom istraživanja ove teme. a što se. ukoliko pacijent govori o nekim interakcijama koje su mu teške ili bolne. kao i oni koncentrisani na senzacije i na to kako ih ovi pacijenti simbolizuju mogu biti posebno moćni. U tom slučaju. terapeut mora da se pripremi za tešku induktivnu fazu i mora da se suoči sa pacijentovim razočaranjem. geštalt terapeut bi mogao da se fokusira na polarnost aktivno/pasivno. U fazi akcija/kontakt iskustvenog ciklusa mogli bi se koncentrisati na kapacitet histeričnog da identifikuje i toleriše intra i interpersonalne konsekvence svojih akcija. dopadljiv ili zdrav. može biti korisno ili upotrebiti tehniku prazne stolice ili ga 93 . Stoga je važno obratiti pažnju na pacijentov iskustveni ciklus kao i pratiti njegovu tendenciju da pomera svesnost sa sebe u okolinu. verovatno je da će terapeut istog pola kao pacijent biti efikasniji. Ove osobe su preterano aktivne i potrebno je razviti njihovu sposobnost da se prilagode dogadjajima umesto da teže da ih promene.vrednog. Ovi pacijenti su takodje preterano fokusirani na druge i teško im je da održe samosvesnost kada su suočeni makar i sa najslabijom stimulacijom iz sredine. Na primer. Važno je da mu u terapijskom odnosu bude dozvoljeno da produkuje neke »sigurne fantazije« u vezi sopstvene potrebe za vrednovanjem i jasne sadržaje zavodničkih fantazija u kojima je skrivena ta bazična potreba. Zašto Sada stiže vreme da se sa pacijentom istraži ono što on oseća da bi bilo moguće u vanterapijskoj relaciji. kao način kojim bi podržavao izbalansiraniji stil ponašanja. važno je slediti fantazirani lanac dogadjaja sve do tačke u kojoj pacijent oseća da bi od terapeuta mogao dobiti neku dragocenu potvrdu ili procenu da je on voljiv. prezirom i kompetitivnošću. prema njegovom shvatanju ne može desiti u sadašnjem odnosu.

Na taj način može im se pomoći da dožive bolje uzemljenje i bolju intergrisanost u interpersonalnom kontaktu. ovakvi eksperimenti i osnaživanje kreativnosti i adaptivnog opsega su od pomoći. klijent ne samo da nije senzitivan. nije toliko senzitivan… Takodje. život ne prisiljava ljude da budu takvi kakvi jesu. Pnekad je odnos sa majkom dominirajući. Mi više znamo o razvoju ženske histerije nego o razvoju muške histerije. a ponekad je to odnos izmedju oca i deteta. naš način ponašanja na granici kontakta objašnjava naše afektivno stanje…(klasična geštaltistička tvrdnja…) Preklinjanje za posebnu pažnju čini nas detinjastima i nemoćnima. Psihodinamski fokus U potrazi za razlozima koji vode razvoj histerične ličnosti možemo ponovo ispitati Edipalnu tematiku. straha i ljutnje.navesti da obnovi dogadjaj govoreći u sadašnjem vremenu a sve to da bismo mu pomogli da uhvati svoje misli i osećanja o drugoj osobi kao i reakcije te druge osobe na ono što je klijent radio ili govorio. makar. Takodje je korisno navesti pacijent da identifikuje znakove pomoću kojih gradi svoje predpostavke u vezi svog i iskustva druge osobe. Stoga mi je potrebna posebna pažnja i uvažavanje. U radu sa snovima i nezavršenim poslovima.« Geštalt terapeut može raditi na konfrontiranju ovih bazičnih predpostavki na bezbroj načina. sa kojima bi bilo preambiciozno pokušati razvoj kapaciteta i osećaja za introspekciju i uvide. geštalt terapeuti često dolaze do edipalnih tema i njihovog impasa želja. Kognitivni fokus Sržna misao ili bazična predpostavka histeričnog pacijenta o sebi i drugima izgleda da je: »Ja sam senzitivan. Bihevioralni fokus Centriranost i punoća kontakta geštalt terapeuta obezbedjuje pacijentu pouzdanu i bezbednu sredinu u kojoj može testirati svoje interpersonalno ponašanje i osnažiti svoje adaptivne veštine. Kao prvo. Za one koji su manje psihološki orjentisani. Eksperimenti u okviru terapijskog susreta i van njega koji imaju za cilj da razviju socijalne veštine mogu pomoći ovim pacijentima da prošire svoj opseg interpersonalnog ponašanja i progresivno sklone njihove »socioerotske« oblike ponašanja. Ona nije očuvala svoju vezanost za majku stoga što je otac bio nesposoban da je 94 . Život me čini nervoznim. ili.

dovoljno samopouzdanja i bračnu harmoniju roditeljskog para. Terapeut koji je siguran u sopstvenu privlačnost biće manje sklon da bude destabilizovan histeričnim pacijentom od onog koji je nesiguran ili se plaši zavodjenja. bilo ženskog pola. naravno kontraproduktivne. Neki terapeuti će podleći zavodjenju. ona mora odbaciti telo svoje majke i prihvatiti da postane osoba istog pola kao i majka u cilju dovršavanja svog razvoja. one ne sadrže kontrolisanje tela drugačijeg od onog koje je njemu već poznato. kada intimnost postane moguća. Majka mora prihvatiti prisustvo oca i »pokazati ga« kćeri na način da se ona može kretati ka njemu bez straha da će time izgubiti majku. Za razliku od malog dečaka. Kontratransferne teme Najvažnija kontratransferna tema sa kojom se suočava terapeut u radu sa histeričnim pacijentima je verovatno vezana za njene ili njegove reakcije na pacijentove zavodilačke manevre. 95 . biće sposobni da ovim pacijentima ponude najbolju terapijsku sredinu. stari strahovi od nepoznatog se pojavljuju i jedini način da nestanu je da ona pobegne. i to na terapeuta koji može da prihvati i poštuje njihovu potrebu za kao i njihov strah od bliskosti i koji može da im pomogne da razreše svoje potisnute strahove i ljutnju. bilo muškog. dok će drugi biti toliko preplašeni da će posvetiti veći deo svoje energije neutralizovanju pacijentovih vezanosti za sebe. kretanje ka suprotnom polu otelotvorenom u ocu predstavlja veliku transformaciju. Histerična žena je naučila da istovremeno želi kontakt sa muškarcem i plaši ga se. Obe rekacije su. Ovim pacijentima je potrebno da se oslone na terapeuta. Istraživanje intrapsihičke strukture može se preduzeti jedino kod onih histeričnih pacijenata čije funkcionisanje je relativno dobro adaptirano. Za devojke. Terapeuti koji mogu da se suoče sa patnjom histeričnog uz saosećanje i da učestvuju u interpersonalnim igrama razotkrivajući bol. Dok su fantazije o udaji za majku druga vrsta problema koja se tiče dečaka. Posebnu pažnju moramo imati u radu sa histeričnim pacijentima koji pokazuju osobine borderlajn ličnosti. Otac mora biti i fizički i afektivno prisutan. Ipak. Ona može uspeti jedino ukoliko su zadovoljeni odredjeni uslovi. Kroz zavodjenje ona restaurira osećanje da situaciju drži pod kontrolom. Afektivni i seksualni razvoj je važan izazov za malu devojčicu.posmatra bez želje i zato ona ne može da postoji kao osoba za pripadnike suprotnog pola. Ova psihološka operacija je od fundamentalnog značaja za sve tri osobe i njeno dovršavanje zahteva visok stepen zrelosti. On mora gledati na svoju kćer s ljubavlju koja je bez gore spomenute želje.

Ona je izvanredno konvencionalna i teško donosi odluke. Ona je tvrdoglava i kontrolišuća. Dobropoznate osobine ovog poremećaja uključuju urednost.Poglavlje 9. Plašljive i anksiozne ličnosti Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti jedan je od prvih poremećaja koji su bili proučavani. Čini se da postoji opšta saglasnost među kliničarima da bi mnogi uspešni ljudi mogli biti prototip ovog poremećaja ličnosti. U stvari. ovo je sociosintonični poremećaj i ne bi trebalo očekivati da će ove osobe radi njega tražiti terapiju. bilo je to pod svodom Frojdovog prvog doprinosa psihopatologiji kada je opisao analnu kompulziju. Opsesivno-kompulzivna osoba je perfekcionista koji je zaokupljen detaljima i pravilima. tvrdoglavost i tvrdičluk. Iskustveni ciklus 96 . Ovi pacijenti najčešće dolaze po savet zbog bračnih problema i stresa ili sagorevanja na poslu. Opsesivnokompulzivni poremećaj ličnosti je jedan od najbolje opisanih i najzastupljenijih poremećaja. Kako je preterano posvećena poslu. ona je nesposobna da se opusti a njeno izražavanje emocija je ograničeno. Ovo je jedan od razloga što je ime ovog poremećaja modifikovano kao DSM III-R. Naime. Opis ovog poremećaja u DSM III izgleda da je pretežno fokusiran na kompulzivni deo poremećaja i ne odnosi se na one opsesivno-kompulzivne koji naginju ka opsesivnom.

ako pacijent takođe ima pasivno-agresivne crte. Stoga je ovaj poremećaj jedan od najviše ego-sintoničnih. možete naći da mu je jako teško da izađe iz povlačenja. Ceni lojalnost i disciplinu. Ritualni aspekti aktivnosti ovih pacijenata ne doprinose dobrom kontaktu. Kompulzivniji pacijent je nešto energizovaniji. to ne mora da bude tako 97 . naročito ako je depresivan. Ovo se naravno odnosi na aktivnosti koje su mu poznate. na primer. S toga nije iznenađujuće da opsesivno-kompulzivni napreduju u okruženju koje podržava pozitivnu percepciju koju oni imaju o sebi i koja ih često nagrađuje za njihove patološke tendencije… Mobilizacija Ovi pacijenti nisu mnogo pokretljivi. Međutim. disciplinovanom. Kontakt Opsesivno-kompulzivni pacijent je disciplinovan do rigidnosti.Svesnost Svesnost opsesivno-kompulzivnog je potčinjena savesnom. koja je očevidna po načinu na koji se ponaša. Opsesivno-kompulzivni pacijent se odnosi prema drugima na unapred uobličen način. Povlačenje Povlačenje utiče na stvaranje anksioznosti. Takvi rituali sa unapred određenim sekvencama ne dozvoljavaju ovom pacijentu da uzme u obzir reakcije drugih. Ipak. Ovo naročito važi za opsesivnog “preživara”. kao što je često slučaj. razboritom i lojalnom self imidžu. pošto njegove aktivnosti imaju tendenciju da budu ritualizovane one nisu tako energizovane kao spontana akcija. U terapeutskoj situaciji. Opsesivno-kompulzivni pacijent ne može lako da se opusti zato što oseća da je uvek nešto ostalo da se uradi. Uređen život je na primer ispunjen pravilima i detaljima. Otpor prema/Adaptacija na kontakt Konfluencija Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da bude u konfluenciji sa ljudima koji u njegovim očima simbolizuju autoritet.

on selektivno introjektuje onda kada opazi sredinu kao deo nekog legitimnog autoriteta. može da bude sasvim kritičan i da pokrene svoju neizmernu potrebu za preciznošću. One omogućuju odlaganje ili otkazivanje akcije i njenih unapred poznatih loših posledica: pravljenje grešaka ili donošenje pogrešnih odluka. u nepredvidljivo. Defleksija Ovaj pacijent selektivno deflektuje afektivne ili neracionalne komunikacije. Promeniti jeste isto što i krenuti u nepoznato. Opsesivnokompulzivni pacijent sklon je kretanju i druženju u krugu koji ima potpuno određene ciljeve ali ne i mnogo blisko ponašanje. vidi terapeuta kao pripadnika neke marginalne subkulture. ako doživi terapeuta kao “stručnjaka”. subjektivni. Kognitivni Ovaj pacijent je kognitivno preinvestiran i njegov kognitivni sistem ne može da se prilagodi promeni. neorganizovani. itd ”. s druge strane. On obraća veliku pažnju na sadržaj i deflektuje veliki deo procesa. Introjekcija slučaju njegova veza sa autoritetom postaće Ovaj pacijent svakako ne introjektuje mnogo. Ipak. Ako. emocionalni. Retrofleksija Opsesivna mozganja su ustvari retrofleksija akcija. Za pacijenta koji ima potrebu da kontroliše nepredvidljivo.očigledno. Stoga su retrofleksije ovog pacijenta u službi odlaganja. Sistemi podrške Interpersonalni Pacijentova interpersonalna mreža naginje formalnosti. Kompulzija cilja na redukovanje tenzije koju stvara opsesivnost. Projekcija Sa ovim pacijentom projekcija se koristi prvenstveno u cilju homeostaze. on može da introjektuje sve vrste pravila koje terapeut nije uopšte javno proglasio. Neke od karakteristika koje su se izdvojile on projektuje na druge i oni onda postaju “lenji. U ovom ambivalentnija. U terapiji. ovo 98 .

Ovakva tenzija otežava širenje uzbuđenja. On podržava viziju sveta napravljenog od pravila i protokola. Često terapeut uhvati sebe u nekoj vrsti rasprave sa ovim pacijentima u vezi koristi od promene ili koristi od nekog drugog načina da se stvari urade. on je neodlučan i nerado prihvata nove ideje. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovaj pacijent trpi kognitivnu prisilu. Njemu nedostaje imaginacija. Izgleda da su oni više od drugih skloni glavoboljama i bolovima u leđima. Ovaj pacijent na pasivan način prihvata obuzdavanja osim ako nema i pasivno-agresivne crte. on ne zna sasvim čija pravila sledi. Sledbenik pravila i onaj koji postavlja pravila. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Opsesivno-kompulzivni pacijent je sklon da pobrka ili obrne polarnost drugi/self. Biološki Ovi pacijenti su često napeti. Funkcije kontakta Spoljašnjost 99 . Pasivno/Aktivno Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti predstavlja stil pasivne ličnosti.nije lako izvesti. Emotivni način On je uzdržana osoba koja svoja pozitivna osećanja drži izolovana u samom sebi.

Govor Funkcija verbalnog kontakta je jedna od crta koje najviše govore o opsesivnokompulzivnom pacijentu. U stvari. Osa II Dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja često se preklapa sa pasivno agresivnim poremećajem ličnosti. Dodir Njegovi pokreti su odbrambeni. Pokret. On veoma brine o tačnosti rečeničnih konstrukcija i koristi konvencionalni govor. 100 . Osa I Izgleda da su opsesivno-kompulzivne osobe posebno ranjive kada su u pitanju afektivni poremećaji i naročito unipolarna depresija. On nema mnogo razvijen smisao za humor ili metafore. Njegovom dodiru nedostaje toplina. zato što klijent sa poremećajem ličnosti retko razvija oslabljen klinički sindrom koji nosi isto ime. Sluh Povrh svega ovoga pacijent čuje faktičke i logičke komponente verbalne komunikacije. kruti i pravilni. On se uvek oblači u skladu sa privaćenim standardima njegove kulture. One takođe mogu da razviju anksiozne poremećaje kao što su napadi panike sa agorafobijom ili bez nje. Nemate želje da ga dodirujete. Preklapanje. on često shvata metafore bukvalno. Preklapanje. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ose I (opsesivno-kompulzivna neuroza) ne treba da bude pomešan sa poremećajem o kome ovde raspravljamo.Njegova spoljašnjost odražava njegovu tendenciju ka konformizmu. Nesreća je da se isti pojmovi koriste da označe dva klinička entiteta. Ovi klijenti često imaju karakteristike zavisne ličnosti.

često će probuditi pacijentov polet za uzbuđenjem. da bi razumeo ovakvog pacijenta. svaki rad u pravcu povećanja ovog pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika je još jedan korak u ispravnom pravcu. geštalt terapeut treba da obrati posebnu pažnju na pacijentovu dilemu da li da se fokusira na samog sebe ili na terapeuta. Ovo može da se uradi ako se radi posebno na pokretanju energije. Ovo bi bilo od posebnog značaja za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Takođe. i u tom slučaju terapijska seansa postaje pompezna i dosadna. Pažljivo. on može da odbije da bude iskreno uključen i da procenjuje većinu naših napora. i na ono što pretpostavlja su pravila i ono što se od njega očekuje. da ponovi reč po reč ono što je ovaj upravo rekao. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Jedno od najuznemiravajućih stvari u vezi etape indukcije opsesivnokompulzivnih pacijenata je kako teško ponekad može biti ponovno formulisanje nekih od njihovih komentara.Ovaj potonji je karakterističan po kompulzijama koje su. On tada postaje studiozan i revnostan i želi da “meri ostvarenje svojih ciljeva u terapiji”. ego distone i na ovaj način ih klijent vidi kao nenormalne a nesposoban je da im se odupre. zasnovano na povećanoj svesnosti o selfu i drugima. on će ili biti potčinjen ili će pružati otpor a ponekad će raditi oboje. Opšte terapeutske strategije Svesnost/Kontakt fokus U radu u okviru fokusa na ciklus kontakt/svesnost. Ovaj pacijent može da smatra terapiju zadatkom koji treba da izvrši. postepeno jačanje energije. 101 . Njegov strah od grešaka može da ga dovede do raspravljanja samo o onim temama u vezi kojih oseća da ima kontrolu a to je obično njegov posao. S druge strane. i ovo je ključna odlika. Čovek ponekad oseća da mora. pacijent vidi terapeuta kao autoritet i reaguje na svoj uobičajeni način. Taensferna organizacija Od samog početka.

S druge strane. Život je nepredvidljiv. kako je citirano u Murray. pre nego iz ideja koje pacijent može da ima o samom događaju (Frances. šta su mislili baš pre seanse. vodili ljubav. i napor terapeuta vodi u uzaludne iako uzbudljive analize. itd. čuvajte se “treba”-ova. Paradoksalni fokus Paradoksalni fokus nekada daje dobre rezulatate pošto konfrontira neke od tendencija ovih pacijenata ka suprotstavljanju i kontrolisanju. Istraživanje nedovršenog posla iz prošlosti je najefikasnije kada sledi iz tekućeg događaja koji ima afektivno značenje u pacijentovom životu. naročito u fazi indukcije. Prema Forgus i Shulman (1979. opsesivnokompulzivni pacijenti sebe vide kao odgovorne za događaje a druge ljude kao one koji stvaraju konfuziju. Humor i zadirkivanje pomažu u redukovanju njihove rigidnosti i drže ih dovoljno vremena izvan ravnoteže da bi u perspektivi došlo do promene.” U svakom slučaju. Intrapsihički fokus Sa ovim pacijentima je najvise od svih koriscen psihodinamski prilaz. najbolje je raditi sa tim kada su poslednji put plakali. Zato ja moram da budem pripravan za sve što bi moglo da pođe naopako.Kognitivni fokus U radu sa kognitivnim fokusom terapeut treba da bude oprezan da ne bi “zaigrao” u odbrambenom stilu ovih pacijenata. U naporu da se izbegne podsticanje intelektualizacije. Opsesivno-kompulzivni pacijent je osoba koja. 102 . 1988). vrlo je teško doći do njihovih afekata. ovo može da bude posebno efikasan način postupanja sa njihovim stilom mišljenja i snalaženja u situacijama. nemajući smisao za humor. 1988). Srž njihovog objašnjenja bi bila: “Ja sam naklonjen tome da me drugi smatraju odgovornim kada nešto ide loše. može da bude nesposobna da uhvati metaforičku poentu i da se oseti tako slomljeno da prerano prekida terapiju. nemojte da idete sa ovim predaleko. Ovi pacijenti mogu ponekad da idu u vrlo detaljne opise događaja ali kada su u kognitivnom načinu. a ne sa govorom koji su održali niti sa sastankom koji su vodili. Ovi pacijenti su veliki moralizatori i imaju širok izbor introspekcija pri ruci za podršku svojoj moralnosti. Ipak.

mi ćemo možda biti u miru sa svojim top-dogom ali tada se pojavljuje još jedan “pacijent koji nije zaista spreman da se menja…” Borba za moć Opsesivno-kompulzivni pacijenti imaju jaku potrebu da kontrolišu i ovaj način može da nas dovede do toga da se osećamo kao smo u ludačkoj košulji. U fazi indukcije. samo traći terapeutovu i pacijentovu dragocenu energiju. mi smo posebno skloni sledećim kontratransfernim reakcijama sa pacijentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti. međutim. Čini se da je opsesivno-kompulzivni pacijent skrojen za neke od naših dramatičnijih tehnika koje pobuđuju afekte. bar donekle. mi takođe cenimo uzbuđenje i kontakt. punim kontakta top-dogom”… Naš kapacitet za uzbuđenje dobiće pravu primenu u pravo vreme. Neki od nas mogu naivno da pokušaju da veštački ubace afekat. Neki terapeuti ne mogu da dozvole ovo relativno obuzdavanje i ulaze u borbu za moć koja. Dosada Neki terapeuti imaju neprilika dopuštajući da se inicijalni intervju odvija ritmom i stilom pacijenta. Kontratransfer Sami terapeuti su često kompulzivni i sama priroda naše profesije. nalazite da ovi ljudi mogu zaista duboko da osećaju. zahteva da budemo. u pokušaju da se ili izbore sa dosadom ili da rade sa svojim sopstvenim “uzbuđenim.Uprkos njihovoj početnoj hladnoći i rigidnosti. proključalim. kako u teoretskim tako i u praktičnim aspektima. ako se na pravi način ne odvije do kraja. opsesivno preokupirani detaljima. Izazov za geštalt terapeuta u fazi indukcije jeste da dokaže sebe kao stručnjaka iscelitelja dok daje pacijentu dovoljno slobodnog prostora za 103 . Kako bi mi na drugi način doterivali naše teorije o ljudskom ponašanju? Kako bi mi drugačije baratali sa tako mnogo teorija o ljudskom ponašanju ili iskopavali u ponašanju naših klijenata ono što bi drugačije prošlo nezapaženo? Međutim. Dobijajući ovo. verovatno je najbolje sresti se sa ovim pacijentima na pola puta ukoliko ne može bliže. Na terapeutu je da bude budan i nađe one teme i sadržaje oko kojih se njihovi afekti usredsređuju. Inače. kao geštalt terapeuti. jednom kada stignete ispod te površine.

Ako neko udovoljava kriterijumu bilo kog drugog poremećaja ličnosti. Pasivno-agresivni pacijenti obično ne konsultuju terapeuta dok ljudi oko njih ne izgube strpljenje i ne prisile ih da potraže pomoć. Čini se da ovi pacijenti imaju isti talenat koji poseduje i čovek koji govori iz trbuha. Kontakt 104 . Potrebna je večnost da bi odgovorio na pitanje a eksperimenti se odvijaju naizgled brzinom kornjače.njegov prirodni stil borbe sa otvaranjem prema svetu. Pasivno-agresivni pacijent je poslovično onaj koji osujećuje. Suviše druge varijante i geštalt terapeut postaje ograničen jer je predvidljiv i otuda nemoćan. U delu koji se tiče preklapanja po Osi I. Iskustveni ciklus Svesnost Pasivno-agresivni pacijent je podstaknut da misli da su neopravdani zahtevi izmišljeni zbog. Akcija Pasivno-agresivni pacijent je sklon da odloži stvari koje treba da uradi. on ili ona ne mogu da budu dijagnostifikovani kao pasivno-agresivni tip. Ovo je naročito uočljivo u nekim terapijskim seansama. On zato simbolizuje neke od svojih smislenih senzacija kroz taj poseban filter. Suviše prve varijante i pacijent ne može da dopusti prateći gubitak kontrole. U DSM III-R definicija pasivno-agresivnog poremećaja ličnosti je proširena i ovaj hijerarhijski kriterijum je odbačen tako da ovaj poremećaj može da bude dijagnostifikovan zajedno sa drugim poremećajima ličnosti. On je osoba koja oteže i uvek se čini da on radi stvari malo sporije nego što mislite da bi trebalo (naročito ako je to nešto što on ne želi zaista da uradi). tako da oni nikada nisu otvoreno ljuti ali su svi oko njih veoma iritirani. Skoro da su sposobni da stvarno projektuju svoju ljutnju u nekog drugog. mi ćemo videti koji su klinički sindromi motivišući faktori za dolaženje na terapiju. Gnev i zavisnost su srž problema. Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III ima relativno usku definiciju ovog poremećaja.

To čemu se ne dopušta da živi u njima samima. navodno zevajući i protežući se u isti mah. Projekcija Agresivni impuls ovog pacijenta je samo delimično retroflektovan. Pošto je takav fidbek posledica njegovog tipa akcije. U grupi umeju da se namrgode i povuku. dok terapeut ne skrene pažnju na njega. dok sledi terapeutove “instrukcije”. Ipak. Ovo pretstavlja pasivni vid njegove strukture. Verovatno je Perlsov omiljeni izraz “lovac na medvede” skovan baš za ovakve ljude. on je “iznenađen” kada dobije fidbek sa suprotnim efektima. S obzirom na pacijentovo frustrirajuće ponašanje. ali…”. budite svesni da se pacijentova razdvojena ljutnja odigrava kroz neku formu dosluha sa značajnim drugim u okruženju. Pošto on ne dozvoljava sebi da se otvoreno suprotstavlja nekome. Čini se da ovaj pacijent ima izvanredan talenat da neke terapeute uhvati u zamku eksperimenata-ćorsokaka. međutim. mora da nađe novi život u nekome ko je u blizini. Ove osobe su eksperti za izazivanje tuđe ljutnje. što je bazična odlika kontakta. Tako ljutnju doživljava kao da ona dolazi iz okruženja. Introjekcija Katkada ovaj pacijent može da izgleda kao pasivni introjekt. Tada igra pasivno-agresivnog počinje: “Ko? Ja?…” Otpor/Prilagođavanje kontaktu Konfluencija Pasivno-agresivni pacijent može katkada da pokaže tobožnju konfluenciju. on pristane da se kreće a sve vreme pritom vuče noge. Povlačenje Sa pasivno-agresivnim pacijentima ova pozicija se često koristi kao provokacija. Retrofleksija 105 . koja je neophodna njihovom smislu za celovitost. Ova vidljiva pasivnost. ovo nije sasvim pogrešno. u službi je agresivnog polariteta i omogućiće mu da kasnije kaže: “ Uradio sam ono što ste želeli da uradim. “To bih veoma želeo ali…”. može se reći da on ne može ispravno da asimiluje rezultat svoje interakcije sa okruženjem.Pošto je pasivno-agresivni pacijent sklon da oseća kako on radi posao mnogo bolje nego što mnogi ljudi zaista veruju.

sastanke. Sistemi podrške Interpersonalni Interpersonalni sistem podrške pasivno-agresivnog pacijenta se koristi kao “odeljenje za žalbe”. Čovek ne može da razgovara sa ovakvim pacijentom a da se ovaj ne žali na nekoga ili nešto.Pasivno-agresivni pacijenti selektivno i delimično retroflektuju ljutnju. Defleksija Pasivno-agresivni “zaboravljaju” što šta. zašto nije mogao da ispuni dogovoreni rok. ali…”. Ići kroz život i govoriti “Da. svoju čekovnu knjižicu. kako u svojim životima (rođendane. Kognitivni Kognitivni sistem pasivno-agresivnog pacijenta je uobličen tako da može brzo da protivreči i poriče bilo kakvu odgovornost za agresiju.d. On ima bezbroj dobrih razloga u pogledu toga zašto je zakasnio. pasivno-agresivni pacijent je donekle zbunjen polarnostima drugi/self ili ih zamenjuje. i t. seanse itd). zašto je zaboravio na sastanak. Fenomenološka transakcija Kognitivni način 106 . Ko je ljut?…Ko je nepravičan? … Ko je nepouzdan?… Pasivno/Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti. eksperimente. Osnovne polarnosti (Millon) Self/Drugi Kao i opsesivno-kompulzivna ličnost. zahteva mnogo energije.) tako i u terapiji (pitanja.

“Ne razumem šta to znači…”. Funkcije kontakta Govor Pasivno-agresivni pacijent lako druge hvata u zamku nastojanja da ga ubede u nešto. Sluh Pasivno-agresivni pacijent sluša uglavnom tako da onda može da kaže “da. Preklapanje. 107 . “Ali zar niste upravo rekli?…”. On je razdražljiv i tvrdoglav i drugi mu lako zasmetaju. Njegov kognitivni model sadrži negativnost. Diferencijalna dijagnoza je zasnovana na činjenici da je stil potčinjenosti ovog pacijenta obmana i da se u stvari koristi kao fasada za gvozdenu volju koja se suprotstavlja (Frances. Pokret. cinizam i skeptičnost. Ovi pacijenti su naročito skloni depresiji. On je rutinski pesimista u pogledu i sebe i drugih. Emotivni način Pasivno-agresivni pacijent često je mrzovoljan i sklon prepiranju.Pasivno-agresivni pacijent naginje ka tome da u svemu vidi najgore. Osa II Ovaj poremećaj ličnosti naginje ka preklapanju sa nesamopouzdanim i potčinjenim interpersonalnim stilovima kao što su Zavisni. On posmatra pozitivne događaje sa nevericom i ima mizantropski pogled na svet. dodir Ovo je osoba koja slučajno obara vašu novu lampu i prosipa kafu na vaš novi beli čupavi tepih. 1988). Izbegavajući i Opsesivno-kompulzivni poremećaji ličnosti. poremećaju prilagodjavanja sa depresivnim ispoljavanjem i anksioznom poremećaju i kada se suoči sa ovim poremećajem ličnosti. ali…”. “Zaboravio sam pitanje…”. terapeut treba da ispita mogućnost da li je pacijent doživeo bilo koji od ovih stanja Ose I.

Stoga će terapeut biti meta pacijentove pasivno-agresivne taktike. U početnim fazama oni će odbijati priznanje svog dela odgovornosti u sukobima koji su ih doveli na terapiju i pokušaće da iskoriste terapiju i terapeuta kao način da opravdaju svoje ponašanje. U kratkom vremenskom periodu odnos sa terapeutom počeće da liči na borbu za moć koja preovlađuje u pacijentomvom životu. ja sam to već probao…”. radeći sa fokusom svesnost/povlačenje. naizgled primajući uljudno terapeutove poteze. Opšte terapijske strategije Važno je znati da se dobar deo teraspeutskih neuspeha u svim psihoterapeutskim prilazima odnosi na pacijente sa pasivno-agresivnim poremećajem ličnosti (Frances. Oni poseduju impresivni arsenal psihološke gerilske taktike koja može da savlada čak i najoštroumnijeg. itd. Ne može se uraditi pravi posao sa pasivnoagresivnim pacijentom dok se on i terapeut ne slože da pacijent ima problem. 1988). Od njih se može očekivati da zaborave ili propuste sastanak. obraćaju posebnu pažnju na teškoću sa kojom pacijent bira da se fokusira na svoje lične senzacije i potrebe koje su suprotstavljene senzacijama i potrebama drugih ljudi.Dinamika terapije Inicijalno ponašanje Ovi ljudi ne dolaze na terapiju zato što sami pate od svog poremećaja ličnosti. Ovo posebno važi za talas senzacija/svesnost i akcija/kontakt. Obično dolaze na terapiju zato što imaju problem sa nekim drugim. 108 . Ovi pacijenti najčešće osećaju kao nepravdu svaki negativni fidbek koji dobijaju. U prvim seansama oni će biti u stavu odbrane. ja sam to već rekao. Organizacija transfera Za pasivno-agresivnog pacijenta terapeut je pre svega još jedna autoritativna figura. najpronicljivijeg terapeuta. zakasne. zaborave svoju čekovnu knjižicu. Svesnost/Kontakt fokus Geštalt terapeuti. ali će onda komentarisati: “Ja to već znam. Terapeut treba da bude svestan pacijentove tendencije da poriče svoja neslaganja. Tipično je da na poslu dobijaju lošu ocenu za svoj rad ili imaju bračne probleme. Pažljiva procena pacijentovog ponašanja koja se može priložiti uz ovaj problem mora tada da postane primarni fokus rane faze terapije.

i da se ovo upotrebi na terapeutskoj seansi. Pasivna agresija pribavlja sadističku i mazohističku gratifikaciju. Terapeuti koji se osećaju dobro koristeći ovu tehniku paradoksa mogu da čestitaju pacijentu za "poštovanje svoje lične mere".Ovog pacijenta treba ohrabrivati da bude kritičan i da izražava svoje poglede i neslaganja otvoreno koliko god može. progresivno će pomagati pacijentu u odricanju od svoje pasivno-agresivne taktike. Potvrđivanje se izbegava zato što simbolizuje Edipov triumf i/ili okidač za osvetu. do tačke na kojoj pacijent počinje da doživljava jednostran kvalitet svog uobičajenog fokusa. Kognitivni fokus Kognitivni fokus bi istražio iracionalnu logiku pasivno-agresivnog pacijenta u pogledu njegovog osećanja da je zloupotrebljen od ljudi koji izgleda ne cene njegovo ponašanje bilo na poslu ili kod kuće. Psihodinamski fokus Radeći sa nezavršenim poslom iz prošlosti. upotpunjenu sa doslovno rečenim i pretpostavkama o iskustvima drugih osoba. Parakoksalni fokus Paradoksalni fokus će iskoristiti pacijentovu opozicionalnost. agresivne i narcističke osobine koje oblikuju osnovu za pacijentovu potrebu za negativističkom autonomijom. 109 . Ovde bi terapeut mogao da podrži ponašanja koja su prilično jako suprotstavljena onima koja bi bila terapeutski poželjna. itd. Bihejvioralni fokus Podučavanje i oblikovanje socijalnih veština i usmeravanje svih napora ka razvijanju asertivnosti. Terapeut naročito treba da stražari nad dosadnim i jednosložnim saglasnostima i pristancima i da traži retroflektovani kriticizam. Podržavanje pacijentovog kapaciteta za preuzimanje rizika u vezi sa kritikovanjem ne samo da utvrđuje terapeutski savez nego može lako da se prenese na situaciju izvan terapije. Ovi pacijenti se često i plaše drugih i žele da se drugi staraju o njima (Frances. u naporu da se naglasi polarnost koja je poznata pacijentu. geštalt terapeut će verovatno nabasati na u osnovi zavisne. Moglo bi da bude interesantno naterati ga da napravi listu takvih epizoda.

Kontratransferne teme Da bi terapija sa pasivno-agresivnim pacijentom bila uopšte uspešna. Previše revnostan terapeut Terapeut koji ima jaku ličnu potrebu da spašava beznadežne slučajeve uvek na kraju karajeva nalazi nekog pasivno-agresivnog pacijenta koji demonstrira veliki kreativni potencijal da mu stalno bude gore." Ozbiljan i sistematičan rad na interpsihičkom nivou mora konačno da dovede kod pacijenta do rehabilitovanja ljutnje i straha od gubitka naklonosti ako se ljutnja izrazi..1988). ali me nemoj lišiti moje slobode. Terapeut mora da uzme udeo u ovoj borbi i da se ne ljuti niti da oseća preteranu krivicu. Autoritarni terapeut Ako je terapeut isuviše jak i neće biti "oboren" od strane pacijenta na bilo koji način koji pacijent zna.. Terapeuti mogu da rade sa ovim ljudima samo ukoliko nemaju ličnu potrebu da pobede u borbi za moć i još ako mogu da učestvuju u njoj bez straha ili okrutnosti. Terapeutova pasivnost može da obeshrabri pacijenta i dovede do prevremenog završetka terapije. Terapeut mora da bude u stanju da se bori na pošten način i sa ljubavlju zato što pacijent ne zna za drugačiji vid bliskosti. Otuda suprotni signali koje oni šalju: "Preuzmi brigu o meni. terapeut mora da prihvati činjenicu da pacijent ne zna druge načine bivanja u odnosu nego kreiranjem i učestvovanjem u borbi za moć. Neasertivni terapeut Neasertivni terapeut stoji pasivno pokraj pacijenta dok se ovaj bori da uspostavi vrstu odnosa u kojoj se dobro oseća. Izbegavajući poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi 110 . terapija nikada neće proći indukcionu etapu.

potrebno mu je vreme pre nego što će postaviti takvo nezgodno pitanje. nedavne studije pokazuju da je ovo jedan od uobičajenjiih poremećaja ličnosti (Frances. Ovi pacijenti su skloni da ignorišu prijatne znake. Na poslu zaostaju. gleda u stranu i crveni. Senzacije Ovi ljudi su posebno otvoreni za neprijatne senzacije. Ova kontoverza je usredsređena na učestalost ovog poremećaja pošto neki kliničari osporavaju samo njegovo postojanje. Ako. Izbegavanje se zasniva na uspešnoj budnoj i fokusiranoj pažnji na znake koji ukazuju na opasnost. ne iz nedostatka talenta već zbog toga što se plaše novih odgovornosti. Mobilizacija Mobilizacija izbegavajućeg pacijenta je selektivno fokusirana na izbegavanje bola. Ako mora da ide u toalet i ne zna gde je. On je stoga sklon simbolizaciji svojih senzacija kao potencijalnih opasnosti za podsmeh. na primer. Ovo su vrlo stidljivi ljudi.Ovo je bio još jedan kontroverzni dodatak DSM III. podsmeha i poniženja. Oni se plaše susreta sa novim ljudima.. 1986). on ipak pita gde je kupatilo. nastao iz istraživanja socijalnog učenja i socijalnih fobija. Oni su skloni odlaženju na ista mesta i ponavljanju poznatih doživljaja. Oni ne vole odlaske na zabave i plaše se ulaska u nove odnose osim ukoliko nemaju jake garancije da će biti prihvaćeni. nasuprot ovome. Često su samci/-ice uprkos osobinama koje ih čine poželjnim životnim saputnicima. on mrmlja i muca. Smatra se da je ponašanje izbegavajućeg poremećaja ličnosti podložnije lečenju nego ono kod većine drugih poremećaja ličnosti. jer se plaše da pozovu nekoga na randevu. oklevajući i strašljiv način. kao i iz psihodinamske literature o fobičnom karakteru. Svesnost Svesnost izbegavajućeg pacijenta je prekrivena stalnom brigom zbog odbacivanja. 111 . Međutim.. Akcija Sklon je delanju na uzdržan.

Ipak. On ima mali kapacitet za konfluenciju i nije joj mnogo podložan. on se drži na distanci da bi izbegao odbijanje.Kontakt Kontakt izaziva anksioznost i predstavlja glavnu metu pacijentovog izbegavanja. Sistemi podrške Interpersonalni 112 uznemirujuće i . Retrofleksija Izbegavajući pacijent retroflektuje one svoje impulse koji bi. ovakvi intojekti su u stvari defleksija kontakta. Projekcija Izbegavajući pacijent koristi projekcije da bi ospoljio ponižavajuće rane introjekte: »Oni će mi se smejati« itd. Ukoliko pacijent nije apsolutno uveren u nečiju blagonaklonost i zaštitu. on čak može da bude blago paranoičan. može da izgleda da intorjektuje. u njegovim očima. Otpor ka/ Adaptacija na kontakt Konfluencija Dok izbegavajući pacijent žudi za prihvatanjem. Zato on sanjari i nadoknađuje sve to u fantazijama. Defleksija Izbegavajući pacijent toliko brine zbog odbacivanja da će prvenstveno težiti defleksiji na bilo kakav znak prihvatanja i potvrđivanja. Zbog svoje nesposobnosti da kritikuje i diskriminiše u kontaktu. Povlačenje Povlačenje je omiljena pozicija izbegavajućeg pacijenta i ona dominira njegovim iskustvom. Introjekcija Izbegavajućipacijent je zaista isuviše smušen da bi introjektovao. vodili bolnim konsekvencama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol.

Pasivno / Aktivno Ovo je stil aktivne ličnosti jer pacijent aktivno izbegava bol. Self / Drugi Izbegavajući pacijent je minimalno zainteresovan za sebe i druge. Ovi napadi panike su često ubrzani hiperventilacijom i izbegavajući pacijenti moraju da nauče da podržavaju sami sebe adekvatnim disanjem (Barlow. Osnovne polarnosti (Millon) Zadovoljstvo / Bol Osnovna crta izbegavajućeg pacijenta je da je preterano fokusiran na izbegavanje bola i da ima malo iskustva zadovoljstva. Oni pate od agorafobije kao i socijalne fobije i od napada panike. 113 . On je sklon da tumači ponašanje drugih kroz svoju zaokupljenost odbacivanjem. on to doživljava kao odbijanje. Fenomenološka transkacija Kognitivni način Izbegavajući pacijent je kognitivno rastrojen.Interpersonalni sistem podrške izbegavajućeg pacijenta je ograničen na jednu do nekoliko osoba koje služe kao prisni prijatelji ali se ne dočekuju sa toplinom kada pokušaju da pruže podršku na drugi način sem slušanjem. Proces izbegavanja je proširen na kognitivnu oblast i ovaj pojedinac je podložan iskrivljenim misaonim procesima. Razmišljanje je opasno zato što »misliti znači biti« a nebiti je bolje nego biti odbijen ili ponižen.Ako pokušaju da vrše pritisak na pacijenta "da izađe iz svoje ljušture". Kognitivni Izbegavajući pacijent je često rastrojen i njegovi kognitivni procesi su često prekidani vidljivo nepovezanim idejama. 1989). Biološki Ovi pacijenti često imaju respiratorne probleme. Teško mu je da razmišlja o nečemu do kraja.

On se koleba između potrebe za ljubavlju.Emotivni način IzbegavajućI pacijent stalno doživljava strah i osećanje zbunjenosti. Pokret. Posledica ovoga je da oni razvijaju vrlo jake mehanizme otpora. Jedna od crta zavisnosti ovog pacijenta je da jednom kada ostvari siguran odnos on se drži toga. dodir Opšte ponašanje pacijenta pokazuje anksioznost a dodir ga plaši. Njemu je takođe teško da kaže ne. Osa II Često se postavlja pitanje diferencijalne dijagnoze šizoidnog poremećaja ličnosti. kao što je često slučaj. Sluh Njegova rasejanost mu često otežava da čuje ono što se govori. Preklapanje. straha od odbijanja i teških osećanja. On koristi jednosložne reči i mnogo generalizacija. svet ono. Na ovo pitanje smo odgovorili u delu o šizoidnom poremećaju ličnosti. “Ljudi ovo. Funkcije kontakta Govor Za izbegavajućeg pacijenta je teško da govori otvoreno. one služe tvrdoglavom održavanju njihovog izbegavanja. tugu i ljutnju. Preklapanje. nemoj toliko da brineš“. Osa I 114 . itd. strah od odbijanja. Kada izbegavajući pacijent takođe ima neke crte pasivno-agresivne ličnosti. itd ”. Ovi ljudi su pritisnuti mnogim “probaj nove stvari.

1988). Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U mnogim slučajevima izbegavajući pacijent dolazi na terapiju posle višegodišnjeg oklevanja. ovi pacijenti su vrlo nervozni na početku intervjua. ukoliko je terapeut dovoljno empatičan i pokazuje razumevanje za njihovu nelagodnost. on takođe može da pati od velikog afektivnog poremećaja ili poremećaja prilagođavanja sa depresivnim ispoljavanjem. Neki terapeuti ne oklevaju da ukažu izbegavajućem pacijentu da je njegovo stanje prilično uobičajeno. Ipak. Kada se konačno osete prihvaćenim od terapeuta.Velika je verovatnoća da će izbegavajući pacijent patiti od jednog od poremećaja anksioznosti. ovi pacijenti će početi da se otvaraju. Ako 115 . jednom kada osete da su uspostavili neku vrstu prisnosti sa prethodnim intervujerom. Neki čak idu tako daleko da im čitaju DSM III. događa se da oni jednostavno ne mogu da prihvate da se terapeutski odnos zaista odvija na prihvatajući i brižan način i da ih terapeut prihvata. U periodima jačeg stresa od uobičajenog. u osvrtu na seansu. U fazi indukcije. pacijent odlazi kući i. Posle izvesnog vremena. da je navalio na svoja slaba pleća veliku obavezu da u sledećoj seansi ”glumi” na pravi način. Doživeo je mnoge neuspehe u svojim pokušajima vođenja socijalno zadovoljavajućeg života i ulazi kod terapeuta anksiozan zbog njegove moguće procene.R deo o izbegavajućem poremećaju ličnosti (Frances. oni obično postaju vrlo saradljivi. počinje da oseća da sada kada se otvorio. Upućivanja kod drugih terapeuta Radeći sa izbegavajućim pacijentom. čini se da svako brižljivo i brižno deljenje adekvatnih informacija normalizuje ovu situaciju u pacijentovom iskustvu tako da se on oseća manje upadljivim izuzetkom na planeti zemlji. Kada je to tako. terapeuti treba da imaju na umu da je tim pacijentima veoma teško da budu upućeni nekom drugom. moguće je očekivati da će njegova početna žalba biti u vezi anksioznosti ili socijalne fobije. U stvari. Kako god da se terapeut ponaša.

Grupna podrška pomaže pacijentu da proveri neke od svojih unapred zamišljenih ideja kao na pr. Jednom kada je preplavljujuća anksioznost smanjena i pacijent počne da se stabilizuje u terapijskom odnosu. 116 . mogu da izmisle tuce eksperimenta korisnih za izbegavajućeg pacijenta.iz nekog razloga takav pacijent treba da bude upućen na nekog drugog (na primer kod nekoga ko je više upućen u tretman napada panike). Ovi pacijenti imaju tako malo veza da jednom kada su uspostavili neku. toliko imaju problema da iz nje izađu. zavisno od stepena pacijentove psihološke svesti. Bihevioralni fokus Ovde naravno postoji obilje materijala u tretmanu interpersonalnog izbegavanja i stidljivosti. oni se nje drže kao da je život u pitanju. Koliko su imali problema da uđu u terapiju. Ovde je važno podržati pacijenta u njegovom razvoju sposobnosti za rizikovanje. Organizacija transfera Izbegavajući pacijent može da postane prilično zavisan. geštalt terapeuti bi možda želeli da se postepeno fokusiraju na povećavanje pacijentove senzitivnosti na prijatne senzacije i da rade kroz cikluse povezane sa iskustvom zadovoljstva. kako se drugi osećaju u vezi njega ili nje. Pošto su u početnim fazama ovi pacijenti kognitivno rastrojeni i anksiozni. kreativni i razigrani. Obratite posebnu pažnju na svesnost osobe tokom ovog procesa. tada je moguće krenuti ka više kognitivnom ili psihodinamskom fokusu. Šta god da je sadržaj seanse. do tačke kada ceo iskustveni ciklus može da bude aktiviran i upotpunjen. eksperimenti u okviru grupne terapije obezbeđuju nešto nalik na sistematsku desenzitizaciju. terapeut treba da obezbedi podršku i prelaz ka toleranciji na senzacije vezane za bol. Šta više. U seansi grupne terapije geštalt terapeuti koji su senzitivni. Povećajte njegovu sposobnost da bude pasivan da bi uravnotežio svoj individualni stil u situacijama koje izazivaju anksioznost. Opšte terapijske strategije Izbor terapeutskog fokusa zavisiće uglavnom od ciljeva pacijenta. izgleda da je dobro početi sa bihejvioralnim fokusom. Svesnost/Kontakt fokus Radeći na ciklusu kontakt/povlačenje. dobra je ideja olakšati taj prelaz bar jednim preklapajućim intervjuom sa oba terapeuta.

Ovi pacijenti takođe vatreno veruju u Marfijev zakon i zato je dobro koristiti još jednan obećavajući pravac a to je fokusiranje na njihovo stalno očekivanje da će se dogoditi najgore. Verovatno je (i poželjno je. s tačke gledišta naglašene zavisnosti ovih pacijenata). Kada damo pacijentu priliku da kritikuje druge i manipuliše svojom sopstvenom preteranom izbirljivošću. koje vodi ka blagotvornim ciklusima uspeha i povećanju osećaja socijalne uspešnosti (Frances. posebno je važno kod ovakvih pacijenta da se promene dešavaju brzo. Geštalt terapeuti mogli bi da žele da istražuju kroz dijalog šta pacijent misli i interno govori o sebi. terapeut gubi nešto od svoje verodostojnosti kao osoba koja može da potvrdi pacijentovu rastuću socijalnu kompetenciju. Može se koristiti blago zadirkivanje kao i eksperimentisanje sa novim načinima "mentalnog probanja". 1988). Ovo bi se lakše ostvarilo ukoliko bi pacijent napravio hijerarhijsku listu aktivnosti koje ga zastrašuju. da će u okolnostima individualne terapije terapeut morati da ohrabri i nadgleda preuzimanje rizika i pokušaje socijalnih kontakta izvan seansi. U suprotnom. S obzirom na tendenciju izbegavajućeg pacijenta da se smesti u stalno potvrđujući odnos i drži se njega. Nešto od ovoga se može istražiti kroz ponovno zaposedanje projekcija koje se tiču kritičnosti drugih. Mora da dođe do realnih i značajnih promena u pacijentovom životu u toku tri do četiri meseca. Kognitivni fokus Izbegavajući pacijenti su majstori obezvređivanja self-tvrdnji. Terapeut se takođe lako doživljava kao tako blagonaklon da će postupati sa pacijentom blago i zaista neće biti iskren sa njim kada dođe do procene pacijetovog uspeha u građenju socijalnih veština. Psihodinamski fokus U radu sa nedovršenim poslovima geštalt terapeuti će verovatno nabasati kod pacijenta na fantazije da će se retroflektovani impulsi oteti kontroli i da će pacijent od sebe napraviti budalu i izgubiti neke naklonosti i prijateljstva. mi se izlažemo 117 . Mi smo posebno dobro opremljeni za iznošenje na otvoreno takvih self-tvrdnji koje mogu ili da se preuveličaju ili da se proveravaju.U okolnostima individualne terapije javlja se problem da jednom kada pacijentu postane prijatno sa terapeutom. Ovi pacijenti imaju tiranske najviše autoritete (top-dog) i potajno su strogi prema drugima onoliko koliko su otvoreno strogi prema sebi. to mu često pomaže da shvati da su neki od njegovih strahova uvećani njegovom sopstvenom retroflektovanom tvrdnjom.

taj kriterijum je izostao iz DSM III – R pošto se smatralo da je isuviše nejasan i isuviše sugestivan. Ovi klijenti su podložni mnogim faktorima psihosocijalnog stresa koji su povezani sa osećanjem napuštenosti i usamljenosti i spadaju u one koji najčešće traže pomoć u privatnim klinikama. Neki pacijenti jako oštećeni zavisnim poremećajem ličnosti ponekad se pogrešno dijagnostifikuju kao granični slučajevi. Oni se potčinjavaju drugima i pokazuju tendenciju dopuštanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih. koje bi na kraju dovele do istraživanja okruženja koje dovodi do 118 . lako ih je povrediti kritikom ili neodobravanjem i skloni su anksioznosti napuštenosti. Kontratransferne teme Pošto se zna da se osobine izbegavajućeg poremećaja ličnosti mogu lečiti. Drugi terapeuti. i završe time što ga privole da čini više nego što može da asimiluje. Zavisni poremećaj ličnosti Opšti pregled i učestalost ovog poremećaja u kliničkoj praksi DSM III definiciju zavisnog poremećaja ličnosti mnogi smatraju preuskom. neki terapeuti mogu da upadnu u zamku da potcene stepen straha. nelagodnosti i zebnje koje ovi pacijenti doživljavaju u svakoj datoj situaciji. mogu da se postave prekomerno zaštitnički i stoga ne dozvole pacijentu da eksperimentiše sa njemu značajnim preuzimanjem rizika. Verovatno ova konfuzija potiče zbog etiološki zasnovane dijagnostičke perspektive koja se fokusira pre na uzroke nego manifestovano ponašanje. Zato senzacije. Ove osobe su sklone ostajanju u odnosima u kojima se loše postupa sa njima iz straha da ne budu same. koji ne žele da zastrašuju već anksioznog pacijenta. Ovo su ljudi koji imaju teškoća u funkcionisanju. DSM III – R je proširio kriterijume. Međutim. i osećaju se opustošenim kada se odnos prekine. gotovo nemenjajući njegov stvarni život. Saglasno sa suštinski deskriptivom prirodom DSM-a. DSM III je navodio kriterijum niskog samopouzdanja. u svom grčevitom hvatanju za drugoga oni ne ispoljavaju bipolarne ili samodestruktivne crte graničnog slučaja.opasnosti da ograničimo terapiju na stvaranje sigurne luke za izbegavajućeg pacijenta. Oni imaju teškoću da započnu nešto. Iskustveni ciklus Senzacije Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti upadaju u paniku i uznemirenost kada osete da konfiguracija polja zahteva oslanjanje na samog sebe.

naročito one koje uključuju novi cilj u novom okruženju. Zavisni ljudi su naučili da je bolje potčiniti se nekoj zaštirtničkoj figuri koja će se nositi sa okruženjem u njihovo ime. Povlačenje Povlačenje može da izazove anksioznost zato što ono dovodi konfluenciju pod rizik. sprovode se sa izvesnom protočnošću. proizvodi anksioznost. pacijent preuveličava i obavlja neodlučno ili tako da se oseća poraženim. Mobilizacija Zavisni pacijent je jedva pokretan. ove osobe su sklone da budu jako konfluentne. Ako osoba takođe ima i neke pasivno-agresivne crte. Energija mora da dodje od nekog drugog ko deluje kao posrednik između organizma i sredine. Sve ostale akcije. Kontakt Ova osoba je potčinjena tokom kontakta. kontakt. pretvaraju se u uznemirenost pa čak i paniku. ona mora da ima neki drugi način izražavanja nekih svojih ozlojeđenosti i neslaganja. Otpor prema / Adaptacija na kontakt Konfluencija Skoro po definiciji. Ona će se potčinjavati u pokušaju da izbegne iskustvo separacije zato što se gnuša agresije i konflikta. Pošto zavisna osoba postaje anksiozna u nekonfluentnim situacijama. Svesnost Svesnost pacijenta je podložna intimnom ubeđenju da on ne živi prema očekivanjima i da je neadekvatan. koji je zasnovan na početnoj separaciji. Akcija Ova osoba deluje kao da je osuđena na nesposobnost.gratifikacije (onda kada se može predvideti da gratifikacija neće odmah nastupiti). Samo one akcije koje se izvode u okviru uskih granica njihove bezbedne Ja granice. Pošto zavisna osoba nije sposobna da otvoreno izražava agresivna osećanja. Intorjekcija 119 . onda njeno povlačenje može dodatno da nosi kažnjavajuće značenje.

slabo ih koristi. Ova osoba se žali na kompulzivan način i stalno traži da iznova bude uveravana u nešto umesto da traži rešenje.«. sadržaj njegove retrofleksije će se verovatno ticati ljutnje prema značajnom drugom koja je u pozadini i u čiju korist se odrekao svog identiteta. ona je tako snažna. tako sposobna da vlada situacijom. Sistemi podrške Interpersonalni Socijalna mreža ove osobe ograničena je na osobe koje vode brigu o njoj u zamenu za njenu potčinjenost. Projektivna identifikacija će se verovatno pojaviti sa nekim značajnim drugim.d. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti. Kognitivni Kognitivni procesi ove osobe su deaktivirani u korist drugih. »On. misli da. i umesto produktivnih kognitivnih procesa. itd«. i t. Ako ih pitate šta misle o datoj situaciji.Introjekcija je prioritetan način adaptacije/otpora zato što se zavisnost odražava kroz introjekciju. »preživaju« za vreme stresa. Ako tokom stresnih perioda traži prijatelje. Biološki 120 . Rečima Dekarta. jačine i odgovornosti. ove osobe su sklone da mozgaju. Projekcija Projekcije uglavnom uključuju poricanje autonomije. Retrofleksija Ako pacijent retroflektuje. »Misliti znači biti«. Defleksija Pacijenti sa zavisnim poremećajem ličnosti ne vole agresiju ili konflikt i tipično je da deflektuju u napetim situacijama. oni su skloni da odgovore »tako i tako kaže da.

kao što se vidi iz njihovog sveobuhvatnog ponašanja na granici kontakta.Oni tipično pokazuju slab mišićni tonus. Podrška i zaštita se očekuju iz okruženja. Pasivno / Aktivno Ovo je struktura pasivne ličnosti. Funkcije kontakta Izgled Često izgledaju »ljupko« i podstiču topla osećanja kod najvećeg broja ljudi. Čovek odmah poželi da ih zagrli i poljubi. Lako ih je »uključiti« i oni se sreću sa novim događajima i fenomenima bez nepoverenja. Govor U načinu govora ovih pacijenata nema grubosti i oštrine. Fenomenološka transakcija Kognitivni način Ovi pacijenti su skloni da budu kognitivno naivni i lakoverni. Ne vole da se takmiče i na prvi pogled deluju mirno i blago. Bazične polarnosti (Millon) Self / Drugi Ljudi sa zavisnim poremećajem ličnosti su fokusirani na druge. 1988). Emotivni način Skloni su hroničnom osećaju nemoći i neadekvatnosti što pokušavaju da kompenzuju kroz prisustvo osobe koja stalno iznova uverava. Oni su razvili "strategije privlačenja" da bi došli do svojih hranilaca podržavalaca bez da moraju mnogo da istražuju. Njihov glas često ne izražava ono što oni nose u sebi i ne prenosi njihovu tendenciju ka 121 . Podaci istraživanja govore da su ovi ljudi više no drugi skloni različitim formama zavisnosti i imaju u većem stepenu nego drugi tipovi ličnosti digestivne poremećaje (Greenberg & Bornstein.

izglađivanju sukoba. Oni su takođe majstori da razumeju stvari u oblasti konflikta. Sluh Zavisni ljudi imaju predispoziciju da čuju svaki iskaz kao da on uključuje uputstva šta oni treba da misle ili osećaju i kako treba da se ponašaju. Pokret, dodir Skloni su da dopuste da ih drugi dodiruju više nego što je to sklona većina ljudi. Preklapanje, Osa II Nije neuobičajeno za ljude sa zavisnim poremećajem ličnosti da takođe imaju histrioničke crte. Kada se radi o ovome, izvesna količina pasivnosti transformiše se u zavođenje i takvi manevri služe zadovoljavanju njihovih potreba za zavisnošću. Ovaj poremećaj ličnosti može takođe da se preklopi sa narcističkim poremećajem ličnosti, i u tom slučaju će nagrizajuća arogancija kao narcistička osobina donekle biti umekšana. Međutim, uz narcističke crte ide i osetljivost koja inače nije prisutna kod zavisne osobe. Zavisni ljudi su nekada takođe i izbegavajući. Strah od odbijanja i podsmeha koji ide uz izbegavajuće osobine, povećava tendenciju zavisnih ka držanju za bilo kakvu podršku koju mogu da dobiju. Preklapanje, Osa I Ovi pacijenti su skloni poremećajima anksioznosti, naročito agorafobiji. Afektivni poremećaji su takođe uobičajeni, posebno poremećaj prilagođavanja sa depresivnim načinom kad god osećaju da je trajanje neke konfluencije pod rizikom. Dinamika terapije Inicijalno ponašanje U susretu sa pacijentom sa zavisnim poremećajem ličnosti, čovek se sudari sa opštom potčinjenošću u njegovom interpersonalnom stilu. Jednom kada

122

nestane njihova početna anksioznost, oni vam ukažu poverenje i podignu vas do pozicije autoriteta (Othmer & Othmer, 1989). Najčešći motiv za konsultacije je gubitak neke značajne osobe.Oni će tražiti bezbolno rešenje koje neće dovesti u opasnost njihovu zavisnot. Oni dobro reaguju na ispitivanje, pojašnjavaju svoje odgovore za vas i mogu da tolerišu bivanje u kontaktu sa dubokim osećanjima, sve dok ne konfrontirate funkciju njihove zavisnosti. Oni često, u stvari, žele da terapeut popuni nastalu prazninu. Završetak terapije izaziva anksioznost i ovim pacijentima se često pogorša stanje kada osete da se približavaju njenom kraju.

Transferna organizacija Tipično je da će oni od nas tražiti da ih spasimo od opasnosti samostalnog življenja i očekivaće od nas da im stvorimo sigurnu luku. Skloni su da imaju visoka očekivanja koja mogu da proisteknu iz terapije. Opšte terapijeske strategije Svesnost/konakt fokus Izbegavajte da budete previše aktivni. Povećajte aktivni pol pacijentovog doživljaja. Obratite posebnu pažnju na ciklus svesnost/kontak pomoću vrlo pažljivog posmatranja tendencije pacijenta da izađe van svog sopstvenog iskustva da bi uzeo u obzir okruženje. Preciznije rečeno, budite svesni njihovih napora da vas zadovolje. Kada ih pitate šta osećaju i misle, oni će često tragati za "pravim" odgovorom. Bihevioralni fokus Kod ovih osoba se najviše postiže eksperimentima koji ciljaju na razvijanje asertivnosti. U početku, objavljivanje njihove potrebe da se neko stara o njima moglo bi da bude dobar put za dalje pobuđivanje njihove afirmacije sopstvene različitosti. U većem broju slučajeva je pogrešno savetovati "ciljanje na njihovu ljutnju" bez uspostavljanja dovoljne prisnosti i bez postepenog povećavanja njihove sposobnosti da ispravno identifikuju svoje senzacije. Terapeut bi mogao da počne sa fokusiranjem samopotvrđivanja kroz afirmaciju potrebe za pažnjom, sigurnošću i naklonošću. Takođe će biti korisno progresivno izlaganje anksioznim situacijama u kojima je gratifikacija

123

odložena. Ovi ljudi često imaju velikih problema sa odloženom gratifikacijom. Kognitivni fokus Kognitivno fokusirane intervencije biće usmerene na njihovo iracionalno verovanje da oni ne mogu da funkcionišu sami i da moraju da se potčine da bi se drugima sviđali (i terapeutu takođe). Ovi ljudi često misle da nikada neće uspeti da odrastu. Intrapsihički fokus Kada se radi na nedovršenom poslu iz prošlosti, terapeut često nailazi na neke kontakt epizode gde pacijent introjektuje da će svako samopotvrdjivanje biti kobno za druge ili okrenuti druge protiv nje ili njega. Rad na snovima će često dati priliku za istraživanje fantazija oko polarnosti potčinjenosti i samopotvrdjivanja. Kada izađemo iz rada sa snom i počnemo prelaz u sada i ovde situaciju, dobra je ideja fokusirati se na elemente terapeutske situacije koji zadržavaju nešto od tenzije između ova dva pola. Porodična i bračna terapija Porodična i bračna terpija dozvoljavaju konfrontaciju sistemske kohezije sa dominantnim ili kontrolišućim bračnim partnerom i/ili dominantnom ili kontrolišućom majkom. Terapeut treba da bude potpuno svestan da pacijent sa zavisnim poremećajem ličnosti, više od većine ostalih, obezbeđuje neke oblike trajne gratifikacije regresivnih potreba jednog ili više partnera. Kada se radi o ovome, ti ljudi koji se u svojim životima koriste zavisnošću ovih pacijenata, opiraće se svakoj značjnoj promeni u pacijentu i praviće trougao sa terapeutom (čak iako ga nikada lično ne sretnu). Kontratransferne teme Terapeuti koji su sigurni u svoju bazičnu dobrotu manje su ranjivi na kontratransfer. Oni neće niti prekomerno davati niti prekomerno lišavati. Ipak, većina nas još uvek mora da krmari u kontratransfer pravcu oko teme krivice, preteranog zaštićivanja i odbacivanja. Krivica često potiče od osećanja da se ne čini dovoljno uprkos prilično velikom trudu da zavisni pacijent razmrsi unutrašnju mrežu strahova. Ovo se ponekad desi kao rezultat terapeutovog obraćanja intrapsihičkom bez obraćanja dovoljno pažnje na pacijentovu tekuću životnu situaciju. Rezultat ovoga je da se terapija zadržava u ekskluzivnom istraživanju pacijentove prošlosti dok se ništa zaista ne menja, što predstavlja njegov ili njen impas.

124

Terapeuti koji ne uspeju da ponovo razmotre ove teme često nisu u stanju da na pogodan način odrede realističan terapeutski cilj za datog klijenta u dato vreme. mi možemo dodati da je prag normalnosti toliko raznolik u pogledu mentalnog zdravlja koliko i na biološkom nivou. U stvari. neki terapeuti imaju takav strah od konfluencije da se osećaju ugroženo pacijentovim očekivanjima. zavisno od toga da li usvajamo kurativni ili preventivni prilaz. Oni se postavljaju preterano zaštitnički i vode terapiju presporo. Kao deo ovog procesa ponovljene evaluacije. mada je na svakom terapeutu da ih postavlja. Neki ga određuju na 240. životnomenjajuće otkrovenje njegovih unutrašnjih snaga i manipulativnih tehnika. drugi na 200. I na kraju. Isto važi i za krvni pritisak. u naporu da kompenzuju tegobe od kojih pacijent mora da pati u svom životu. Nas u vezi toga implicitno zbunjuje to što izgleda da najveći broj naših 125 .Neki terapeuti su duboko dirnuti patnjom ovih pacijenata i razvijaju neprijateljstvo prema dominantnom partneru. takve kao osobite karakteristike psihoterapije i ličnog rasta. Ovo se takođe primenjuje na naš psihoimuni sistem. Oni konfrontiraju pre vremana pacijenta u igri i galantnom pokušaju da mu obezbede dramatično. Ne postoje univerzalno ispravni odgovori na ova pitanja. Proučavanje poremećaja ličnosti vodi kliničara ka ponovnom kritičkom razmatranju sistemske veze između kulture i psihopatologije kao i objekte i krajnje ciljeve terapije. Poremećaji ličnosti u kliničkoj praksi Ne postoji jasna granica koja nam omogućava da odredimo precizno mesto na kome normalna ekspresija jednostavnog i posebnog identiteta sa njegovim inherentnim dubinama. oni etiketiraju pacijenta kao beznadežnog "lovca na medvede" i ponašaju se na takav način da terapiju završavaju ili oni sami ili sam pacijent. Kada ovo ne uspe da proizvede očekivani rezultat. u igru će biti uvedene druge teme. kratkoročne i dugoročne intervencije i selekcija najpogodnijih prilaza. prihvatljiv nivo holesterola može da se suštinski menja. bojama i sklopom uzima oblik patološkog poremećaja ličnosti. Koristeći primer imunog sistema. ČETVRTI DEO: OD ZNANJA DO PRAKSE Poglavlje 10. Mi svi imamo holesterol u krvi i nivo može da se poveća ili opadne kao rezultat izvesnih okolnosti i uslova.

klijenata završava svoju terapiju pre vremena. zadržavamo psihološke crte koje nas čine različitim od drugih i omogućuju nam da funkcionišemo u kolektivu i doprinesemo bogatstvu ljudskih kvaliteta to jest isto toliko različiti i drugačiji kao i izazovi koji su pred nas postavljeni. To znači prigrliti male kompenzatorne grehove i voleti sebe uključujući i svoje neizbežne mane i ograničenja. Vrhunski atleta može da bude građen kao bacač koplja ili šampion u mačevanju. čak i kao zdrave individue. mi. Narcistički tip otkriva nam i našu veličinu i skrivene mračne strane kao da su desetostruko uvećane na ekranu. Neko može da bude savršeno zdrav i visok i vitak ili nizak i zdepast. ovo je sposobnost da se preuzme odgovornost za svoje sopstveno mentalno zdravlje dan-za-danom i da se postupa sa implikacijama pomoću preventivne nege. marginalni Oprezan Avanturistički Samopouzdan Exhuberant Nestalan Odan Savestan Obazriv Miran Čak i ako je zavisni tip savršeno zdrav. i bez obzira na analitičke i geštalt ideale. TABELA 4. nego obratno! Ukoliko mi kao psihoterapeuti ne ispitujemo vezu između ličnosti i njene patologije. on ili ona mogu imati jaku potrebu da budu stalno svesni straha od napuštenosti ili straha od iskušenja da se odrekne autonomije. Morate priznati da je bolje da vas zabavlja histrionički ili zaplaši neznatno opsesivni lekar. ponašaćemo se kao da je krajnji cilj terapije sa histerijom da se takav pacijent potpuno transformiše u opsesivno-kompulzivnog. Mentalno zdravlje iz ove perspektive ne predstavlja trajno stanje blagostanja i prijatnosti. Kontinuum stilova ponašanja POREMEĆAJ Šizoidni Šizotipalni Paranoidni Antisocijalni Narcistički Histrionički Granični Zavisni Opsesivnokompulsivni Izbegavajući Pasivno-agresivni STIL Usamljen Originalni. Nema razlike ni na psihološkom nivou. ljudi se razlikuju kako u psihološkom smislu tako i u fizičkom. Naprotiv. udaljenog iz turbulencije interpersonalnog kontakta. Evo šizoidnog tipa posvećenog medicinskom istraživanju. Srećom. 126 .

NIVO 2: VRLO DOBRO FUNKCIONISANJE Crte ličnosti povoljne za dobro funkcionisanje u svim sferama aktivnosti. NIVO 4: PROSEČNO FUNKCIONISANJE Neke lake smetnje ličnosti dovode do problema u nekoliko sfera aktivnosti. Izgleda da ovaj nivo predstavlja "pokretni prag" između tipa ličnosti i poremećaja ličnosti. Nazvao ju je "Ukupna procena ličnosti". NIVO 3: DOBRO FNKCIONISANJE Nevidljivi poremećaji stvaraju smetnje u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju.Frances (1987) predlaže skalu od 7 nivo koji odgovaraju ovom opažanju mentalnog zdravlja. Svi sem profesionalaca smatraju ovakvu osobu "teškom" ali ne i "bolesnom". Ova osoba ima raznolika interesovanja. Ova osoba naginje ka tome da bude socijalno i profesionalno delotvorna. Ona adekvatno procenjuje samu sebe ali katkada biva pregažena svakodnevnim problemima. Ova osoba je tražena i cenjena zbog njene topline i integriteta. NIVO 5: SLABO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima nekoliko loše adaptiranih crta ličnosti koje ometaju na značajan način njeno socijalno i profesionalno funkcionisanje i utiču na njenu samoprocenu. ova osoba funkcioniše prilično dobro i ima više značajnih interpersonalnih veza. NIVO 1: ODLIČNO FUNKCIONISANJE Izvanredne i dobro prilagođene crte ličnosti koje olakšavaju visoko kvlitetno socijalno i profesionalno funkcionisanje. Ipak. delotvorna je u društvu i uopšte zadovoljna svojim životom. Izgleda da uvek savladavaju svaki problem koji nastaje. NIVO 6: VRLO SLABO FUNKCIONISANJE 127 .

I naravno da svaki terapeutski prilaz ima svoj kamen spoticanja. kod nas je u upotrebi sredstvo ili alat za samo-supervizijsku podršku kao deo profesionalnog geštalt psiho-terapijskog programa obuke.) i različito od naših kolega Rodžerijanaca. mi ne moramo da ispoljimo i održavamo bezuslovni stav razumevanja. Ipak. odnose sa svojim prijateljima i samoprocenu. uključujući i posao.Ova osoba ima crte ličnosti koje značajno oštećuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa.. Različito od naših kolega analitičara. za bihejvioristu je to određivanje mesta krive stimulus – reakcija koja je važna za tretman. Ona često sebe povređuje. doživljava nezgode ili je nemarna prema sebi ili drugima. Naravno. Dakle. ova teoretska skala je više primenjiva na neke tipove ili poremećaje nego na druge.. Naravno. posle desete seanse sa istim klijentom. Fenomenologija u kliničkoj proceni Tip geštalt samosupervizije i sredstvo ili alat za fenomenološku opservaciju Od 1985. Svaki intervju je izazov za geštalt terapeuta koji tome prilazi sa stavom kreativne indiferencije (pod indiferencijom mislimo na "biti raspoloživ" a ne odan. kako 128 . Geštalt terapija je interaktivna forma tretmana koja spaja klijenta i terapeuta u susretu licem-u-lice. privržen). za one koji žele da povećaju svoju veštinu u oblasti fenomenološke opservacije. nije lako primeniti ga na 32-časovnu radnu nedelju. porodične odnose. NIVO 7: JAKO OSKUDNO FUNKCIONISANJE Ova osoba ima veoma loše adaptirane crte ličnosti koje su odgovorne za njeno ekstremno loše adaptirano funkcionisanje na skoro svim nivoima. Poglavlje 11. Pored toga. prihvatanje ovog osnovnog stava na početku prvog susreta obezbeđuje plodan terapeutski proces. ipak je verodostojno da izvesni tipovi poremećaja ličnosti sadrže u sebi hijerarhijsku skalu važnosti i da su neki poremećaji po definiciji vezani za niže nivoe funkcionisanja. Za Rodžerijanca je to mirenje saglasnosti i empatije. mi nismo obavezni da obezbedimo tačnu interpretaciju (hajde da ne zavaravamo sebe. on ništa ne očekuje i zato je spreman za sve što može da dođe. čovek ne može da nauči geštalt psihoterapiju samo čitajući knjige. Ovo sredstvo je projektovano za one koji poznaju principe i metode geštalt pristupa. kliničar ga upoznaje i može da predvidi njihove reakcije. mi ipak interpretiramo. Dok ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno za diskusiju. Iako je ovaj ideal prazne stranice izdašan i privlačan.

Tokom kakve vrste interakcije ova osoba gleda u mene? .Da li izgleda da me osoba čuje bez problema? Da li me tera da joj ponavljam pitanja i svoje komentare? .Da li čuje nešto drugo od onoga što sam rekao? .Kako se osećam u vezi načina na koji me osoba gleda. mek) .Tokom kakve vrste interakcije ova osoba mene izbegava? . Analiza početnog zahteva (reqest) klijenta za terpiju Kako osoba opisuje razlog dolaska na savetovanje? Kako ona koristi svoje funkcije kontakta? Oči. koje emocije on najviše izražava? .Da li osoba koristi reči na jasan i precizan način ili je njen govor ispunjen generalizacijama? Da li postavlja pitnja? I t. buljave oči) . slab.Da li osećam da me ova osoba lako čuje i razume? 129 . voleli bi pored toga da povećaju svoju svesnost fenomenologije granice kontakta.d. jak. zasvođene obrve. gledanje .obezbediti da se ovi prvi trenuci i mnogi drugi koji dolaze dogode u odnosu koji dozvoljava da se razvije snaga našeg pristupa? Na sledećim stranicama ćemo vam predstaviti to sredstvo koje je namenjeno pružanju potpore geštalt terapeutima koji iako ne zaziru od neophodnosti adekvatnog identifikovanja patologije svojih klijenata. Slušanje .Opis očiju i načina na koji gleda (krupne. Govor .Šta ja osećam u vezi ovih očiju i ovakvog načina gledanja? Glas. koje emocije na taj način izgleda da izražava? . sitne. Ovo sredstvo može da se primenjuje od početnih seansi da bi se dosegla konfiguracija granice kontakta ili u intervalima ako senzacija "dinsatanciranje od susreta" dolazi do izražaja.Šta osećam u vezi ovog glasa? . jednoličan.Opis glasa (promukao.Kako se osećam u vezi ovog glas.

Samopodrška a___________________________z Podrška terapeuta .Kako bih uopšte postavio ovu osobu na kontinuumu podrške? .d.Da li osećam da treba da budem pun takta ili da tešim ovu osobu? .Kako ova osoba diše u različitim trenucima tokom intervjua? .Kako sedi? . funkcije kontakta u budućoj podršci)? . i t.Kako ona reaguje u situaciji lake anksioznosti? (Primer: Kada nastupi tišina ili kada mi je lice bezizražajno?) .)? .Kako ova osoba koristi svoje telo u prostoru? (Da li izgleda da ispunjava prostor.Da li izgleda fiksirana za posebno mesto? 130 .Gde bih je postavio na kontinuumu podrške tokom intervjua? . Pokret.Kako koristi nameštaj (sa ili bez podrške i kontakta)? Funkcije podrške Dnevna podrška .Dodir. disanje. Izgled . alkohol i droge. hrana. spavanje. zabava. plovi kroz njega.Kako ova osoba prema sopstvenim rečima podržava sebe tokom perioda uzbuđenja ili teškoća (društvene veze. gubi se u njemu?) .Kako se ova osoba vizualno predstavlja? Da li je ovo predstavljanje dosledno ili nedosledno onome što ova osoba kaže? .Da li postoje veze između načina za koje pacijent kaže da generalno podržava sebe i načina na koje on upravlja svojom podrškom tokom intervjua? Kako se osoba kreće u okviru svog ciklusa svesnosti? .Da li me osoba dodiruje? Šta osećam kada me ona dodirne? Da li ja želim nju da dodirnem? Kada? Kako? .Samopodrška a__________________________z Podrška okruženja Podrška tokom intervjua .Neko drugo zapažanje tokom podrške (takođe.

povlačenje i t.)? . razume koncept jačine oštećenja (severity) i fenomenološke opservacije. Protokol za prvi intervju Pročitavši prethodna poglavlja.Da li prepoznajem nešto što se dešava u intervjuu a što ima veze sa razlozima klijenta za dolazak kod terapeuta? . da li bih mogao da se ponašam kao ta osoba? Zašto? . Ako bi se naš rad sastojao jedino u formulisanju procena i ako ne bismo morali da lečimo pacijente koje procenjujemo. dosada. bira da ne gleda u mene.d.d.d.)? Koji je moj generalni utisak o ovoj osobi? . čitalac bi sada trebalo da bude u poziciji da: prepozna važnost poremećaja ličnosti pojmovima dinamičke perspektive psihopatologije.Koje je dominantno osećanje koje nosim sa ovog intervjua (nemoć. projekcija. defleksija)? . kontakt. mi bismo zaista bili u stanju da fokusiramo proces na 131 . Problematika inicijalnog dijagnostičkog intervjua Postoji više protokola – intervjua napravljenih za otkrivanje poremećaja ličnosti.Da li mogu to da postavim negde u okviru ciklusa svesnosti? Koje oblike otpora ova osoba najviše koristi? .Da li je osoba sposobna da svesno pruži otpor (na pr. retrofleksija. ponos i t. ne želi da odgovori i tvrdi nešto i t.Ako bih se osećao bliskim toj osobi. Sledeći korak je postavljanje pitanja kako terapeut može uspešno da integriše ovo znanje u praksu. demonstira impresionističko razumevanje ovih poremećaja. izgleda d se većina tih protokola obraća praktičarima koristeći specifično psihijatrijski pristup. uzbuđenje..Na koji način klijent pruža otpor tokom intervjua (konfluencija. introjekcija.Kako ću znati da pomažem ovoj osobi? Koja vrsta problema bi mogla da se javi? Druga opažanja Poglavlje 12. Ipak.Ako reformulišem njegov razlog za dolazak na terapiju pomoću otpora.)? ..Da li postoje mesta koja ga uznemiruju (akcija. i na kraju. šta dobijam? .

Geštalt psihoterapeuti traže proces koji je negde između psihijatrije i nedirektivnosti i koji im dozvoljava da simultano prihvate odgovornost za dijagnostifikovanje i da iniciraju indukcionu fazu psihoterapije.. vidi deo o alatu za fenomenološku opservaciju. zato što gradi klijentovu "prošlost u sadašnjosti". oni će ih u većini slučajeva smatrati "normalnim" zato što one čine kičmu njihove ličnosti. Za precizna mesta opservacije i pitanja koja se odnose na ove znake. Iako je geštalt terapeut posebno opremljen za ovakve vrste intervjua. pošto klijenti često ne odgovaraju "objektivno" svojim karakteristikama. Međutim. To treba da omogući geštalt terapeutu da integriše svoje kliničko znanje u intervenišući proces bez ometanja terapeutskog odnosa. nego takođe i prema sopstvenim opažanjima njenog ponašanja tokom intervjua. naša akcija u prvom intervjuu mora da bude usmerena na kreiranje prostora i teksturu odnosa koji su pogodni za geštalt terapijsku intervenciju. govore nam nešto o klijentovom funkcionisanju na granici kontakta. Thibodeau i Renaud (1986) idu tako daleko da se suprotstavljaju mišljenju da prvi intervju treba da bude aktivno ispitivanje. smatramo da se dešava svuda i sve vreme. mi raspolažemo znatnom količinom podataka koja. Mi verujemo da protokoli za intervjue koji slede efikasno kombinuju srž ciljeva koji su nam pri ruci tokom inicijalnog intervjua. Svi verbalni i neverbalni znaci koje možemo da pokupimo telefonom ili u čekaonici. ovi znaci nam mnogo toga mogu reći. Kada dočekamo klijenta i preuzmemo odgovornost i za procenu i za intervenciju. Ovi znaci se često previđaju ili se smatraju "podsvesnim".sakupljanje relevantnih informacija. Iskustveni ciklus 132 . mi moramo da izbegnemo upadanje u geštaltističku neumerenost da ono što se dešava u sada i ovde. ako im damo odgovarajuću pažnju. PRE I POSLE INICAIJALNOG INTERVJUA Opservacija pred-kontakta Čak i pre nego što klijent zakorači nogom u našu kancelariju. Ipak. jeste toliko važna za terapeuta koji radi na granici kontakta koliko i informacija koja se odnosi na klijentovu prošlost. Mi zato moramo da budemo pažljivi ne samo prema tome kako osoba koja je došla kod nas odgovara na naša pitanja..

Možemo da posmatramo kako klijent upravlja svojim iskustvenim ciklusom kao i posebnim fazama mobilizacije energije i akcije. Otpor prema/Adaptcija na kontakt Klijentov način pružanja otpora kontaktu i adaptacije na kontakt, takav kao što su defleksija i retrofleksija, obično se manifestuju u njegovom glasu. Pokornost zavisnog je obično vidljiva i može da se čuje. Funkcije kontakta U pred-kontaktu primećujemo izvesne funkcije kontakta. Pokret, dodir i glas su posebno slikoviti na početku intervjua. Što se više navikavamo na klijenta, postajemo manje svesni ovih procesa. Funkcije podrške Za većinu ljudi inicijalni intervju sa psihoterapeutom ne predstavlja obično iskustvo. Tokom ovog intervjua osoba shvata da se nalazi u situaciji koja potencijalno može da izazove anksioznost i ili uzbuđenje. Pošto smo mi ovoga svesni, posmatramo kako klijent podržava sebe tokom ovog intervjua. TOKOM INICIJALNOG INTERVJUA Istraživanje Svrha inicijalnog intervjua u psihoterapiji je da se uspostavi konakt, odredi klijentov motiv za dolazak na savetovanje i istraži dinamika koja leži u osnovi ovog motiva. Predlažemo sledeće za početak ovog procesa. "Par okidač – odgovor" (vidi Dodatak na kraju poglavlja) Mnoge osobe sa poremećajem ličnosti daju neprikladne odgovre u vezi ljudi koji pripadaju jednoj od sledeće tri različite grupe. Prijateljska – seksualna - porodična grupa Grupa socijalnih krugova Radna grupa Ako klijent ne govori spontano o svojim odnosima sa ove tri grupe, pitajte ga da ih opiše. U većini slučajeva, on će pomenuti svoje odnose sa jednom ili više ovih grupa tražeći pomoć od terapeuta.

133

Da li klijent izgleda oštro, sumnjičavo, osetljivo, dominirajuće ili izgleda uplašeno ili zavisno od ovih grupa? Kakvi su u stvari njegovi psihološki odnosi sa ovim ljudima? Drugi način dobijanja informacija o ovome je pitati ga da li ima situacija koje mu zadaju teškoće. Ovo bi moglo da dovede do neadekvatnih odgovore za koje je izvesna situacija okidač i da pokaže do kog stepena je klijentova percepcija ovih situacija izvrnuta. Intervju i njegov potencijal za okidanje Upravo svojom prirodom inicijalni intervju predstavlja okidač za klijentove odgovore strancu sa kojim bi kasnije klijent mogao da postane blizak. Ukoliko ozbiljan klinički sindrom potpuno ne pomuti sliku, klijent sa izbegavajućim poremećajem će biti stidljiv i plašljiv, histrionični – zavodljiv, paranoidni – sumnjičav, opsesivno-kompulzivni biće ljubazan i ukrućen, zavisni – potčinjen i t.d. Budite svesni flerta, hladnoće, sumnje i t.d. Takođe je dobra ideja identifikovati ove odgovore pomoću njihovih znakova da bi se utvrdilo da li oni predstavljaju klijentove uobičajene doživljaje. Maladaptivni odgovori kao životni stil Neki ljudi su u stanju da nam prilično iskreno kažu kako žive. Neki otvoreno kažu: "...Ja sam stidljiv i uvek se plašim susreta sa ljudima". Ili: "...Stalno želim da budem popularan i okružen ljudima ali se toliko plašim da ne budem odbačen da na kraju krajeva ne činim ništa". Kojem self-imidžu je svesnost posvećena (subjected to)? Kako osoba opaža samu sebe? Ako pogledamo odeljak "Svesnost", Poglavlje 9, Deo 1, videćemo da je opsesivno-kompulzivni sklon da sebe vidi kao lojalnu i odgovornu osobu, dok histrionični sebe vidi kao društvenu osobu sa kojom je zabavno biti. Kako je strukturisan kognitivni način? Posebno obratite pažnju na na klijentovu iskrivljenu percepciju u pogledu drugih ljudi (vidi odeljak "Fenomenološka transakcija, kognitivni način", "Svesnost" i "Kognitivni sistem podrške"). Koje emocije se najlakše manifestuju? Koji afektivni odgovori su transakcija, emotivni naačin".) pokrenuti? (Vidi odeljak "Fenomenološka

134

Kakvi su klijentovi odnosi sa njegovim inter-personalnim sistemom podrške? Kako klijent koristi svoje prijatelje i ljude sa kojima je blizak? (Vidi odeljak "Interpersonalni sistem podrške" i "Kontakt".) Naš kontra-transferni odgovor Naš inicijalni odgovor klijentu je vredan izvor informacija. Ako je naša reakcija neuobičajena, ovo može da ukazuje na vrstu uticaja koje klijent obično proizvodi na druge ljude. Jasno, ako se često plašimo i nedostaje nam hrabrosti, naša reakcija obazrivosti sa paranoidnim klijentom gubi kredibilitet (vidi deo "Kontra-transferne reakcije").

IZMEĐU INICIJALNOG I DRUGOG INTERVJUA Jednom kada smo završili inicijalni intervju, mi organizujemo svoje impresije, hipoteze i pitanja tako da trasiramo najprecizniju moguću sliku. Ovo bi trebalo da nam omogući fokusiranje na sive zone u našim utiscima i određivanje sledećeg koraka kako bi se upotpunila inicijalna slika. Ovo ne znači neminovno da moramo završiti prvi intervju sa pitanjem. Sa većinom klijenata terapeut mora, na ovaj ili onaj način, da pominje kao eho kljientov zahtev za pomoć. Ovo pomaže uspostavljanju terapeutskog kontakta potvrđivanjem terapeutovog kredibiliteta i kao stručnjaka i kao ličnosti. Razjašnjenje impresija Kada evidentiramo svoje beleške (ovo je najbolje uraditi odmah posle svakog intervjua), treba da razjasnimo svoje početne utiske dok su još uvek sveži. Šta mi mislimo Prvi utisak je da klijent izgleda... Izolovano, zato što reaguje hladno, sumnjičavo ili čudno, što bi ukazivalo na Grupu A tipova ličnosti: šizoidni, šizotipalni ili paranoidni. Dominirajuće, zato što izgleda teatralno ili egocentrično, što bi ukazivalo na Grupu B tipova ličnosti: narcistički, histrionični, granični slučaj ili antisocijalni. Zaplašeno i anksiozno, potčinjeno, stidljivo ili uzdržano, što bi ukazivalo na Grupu C tipova ličnosti: izbegavajući, pasivno-agresivni ili zavisni. 135

DRUGI INTERVJU 136 klijent uspostavlja sa nama. Nastavak inicijalnih utisaka Konstatovati da je odnosni model koji kompatibilan sa onim iz prvog intervjua. Identifikacija moguće dijagnoze Na osnovu ovih utisaka mi sada možemo da identifikujemo nekoliko mogućih dijagnoza na Osi II. Privremena identifikacija jačine oštećenja (GAP) Koristeći "Globalnu procenu skale ličnosti" (GAP) kao indikatora funkcionalnog pogoršanja. U najvećem broju slučajeva nailazićemo na dve do tri mogućnosti koje će biti potvrđene tokom drugog intervjua. NA POČETKU DRUGOG INTERVJUA Posle konsolidovanja terapeutskog odnosa. . Diferencijalni dijagnostički ključevi U ovoj etapi moramo sebi postaviti pitanje kako uspostaviti diferencijalnu dijagnozu u okviru kategorija koje nisu eliminisane u prethodnom koraku. možemo da smestimo klijenta na kontinuum prema njegovom vidljivom nivou funkcionisanja. Opisi mogućih poremećaja u Balises mreži ili DSM III-R obezbeđuju sredstva za identifikaciju ključeva za uspostavljanje diferencijalne dijagnoze.Šta smo lično osetili prema ovoj osobi Da li se bilo šta dogodilo tokom intervjua što koincidira sa onim što znamo o klijentovim modelima odnosa ? Naše osećanje kao terapeuta Neke od interaktivnih teškoća na koje smo naišli tokom intervjua mogle bi da sugerišu izvesnu dijagnozu. Obično je najbolje slediti proces elimincije i zadržati za kasniju verifikaciju one dijagnostičke kategorije koje ne možemo da eliminišemo sa sigurnošću. naš cilj u drugom intervjuu je da potvrdimo ili promenimo svoje utiske o klijentu i da specifikujemo dijgnozu.

označite ne-specifikovane poremećaje ličnosti. 137 . Ako su faktori koji doprinose socijalnom ili profesionalnom pogoršanju ili subjektivnom bolu prisutni do kraja. U zagradi dodajte najverovatnije poremećaje. Dijagnoze se identifikuju. Ovi izvodi su izabrani da osvetle ključne elemente protokola. Da bi ove intervjue učinili čitljivijim. i njegove zaključke u skladu sa fazama procesa. da biste obezbedili da svi elementi diferencijalne dijagnoze budu razjašnjeni. važno je potvrditi da su faktori na kojima baziramo naše procene zaista trajni i da su prisutni od rane zrelosti ili adolescencije. Setite se da je jedna od prvih karakteristika Ose II poremećaja njihova relativna stalnost. ako nije privremena.Potvrđivanje "Priče" Pošto se prvenstveno bavimo poremećajima ličnosti. Dovršavanje I na kraju. Zapazite da se geštalt terapeut trudio da uspostavi terapeutski odnos mada ovaj tip intervencije nije specifikovan u tabeli. ponovo razmotrite podatke koji ukazuju na prisustvo jednog ili drugog poremećaja ličnosti. Kao primer procesa u akciji. terapeutove fenomenološke opservacije. dodavanjem kriterijuma na kojima se one zasnivaju. Neki klinički sindromi mogu da remete funkcionisanje ličnosti i mi stoga moramo da budemo sigurni da su karakteristike na kojima baziramo našu dijagnozu u stvari karakteristike ličnosti i da nisu ostatak od skorašnjih iskustava ili kliničkih sindroma. Tabela 5 predstavlja sadržaj i proces intervjua. zadržali smo one delove koji su pomogli kliničaru da postavi dijagnozu. Neke dijagnoze se isključuju. Klinički sindromi. Kliničar naravno mora da uzme u obzir ostale dijagnostičke ose i posebno Osu I. ako je potrebno. a imamo kriterijume koji nisu dovoljni za dijagnostifikovanje poremećaja. Dijagnoza je uvek po definiciji "otvorena". njegove procese zaključivanja. mi nećemo raspravljati o ovoj temi ovde i pretpostavićemo da kliničar može da se bori sa ovim na svoj način. predstavićemo dva izvoda iz inicijalnod intervjua. Ipak.

Sedi na ivici stolice i diše samo gornjim delom pluća.Tabela 5. Ona ne gleda u terapeuta. ničim drugim se ne raspoznaje. U čekaonici sedi sa tašnom u krilu i izgleda nervozno i stidljivo. Na početku ništa ne govori i izgleda kao da čega razmenu. Govori monotonim glasom. Ima oko 35 godina i osim što ima neznatan višak kilograma i što je bezlično obučena. Polustrukturirani dijagnostički intervju FAZE Pre inicijalnog intervjua OPERACIJE Opservacija predkontakta OPAŽANJA Preko telefona osoba (žena) ne kaže mnogo. DIJAGNOSTIČKI ZAKLJUČAK Šizoidni? Izbegavajući? Na početku inicijalnog intervjua Opservacija predkontakta Šizoidni? Izbegavajući? Šizotipalni? Zavisni? Paranoidni? 138 .

ljudima koji nemaju ovakav strah često je teško da razumeju koliko je to tegobno.Mi se ne poznajemo dobro.. ne stvarno.Tokom inicijalnog intervjua Dijada okidač odgovor.. Okidajući potencijal intervjua – Da li se ovako uplašeno osećate sa svima ili ima ljudi pored kojih se osećate dobro? (Izgleda malo opuštenije i gleda u terapeuta) Moj muž nije uopšte takav. Ali on me je poznavao kada smo se venčali. Tako je.. On misli da vi treba da pokušate da budete društveniji?.. Ali ne i sada.. On zna da sam ja takva i da tu nema pomoći. Mislim. Klijent ne pokazuje čudno ponašanje. Verifikovanje interpersonalnog sistema podrške. ali da li ja vama izgledam kao osoba koja bi mogla da vas zastraši? Oh. U čekaonici osećala sam se užasno i zamalo nisam otišla. On je vrlo drag čovek ali me ne razume uvek. Donekle se udaljavamo od šizotipalne ličnosti. ne.. Interpersonalni sistem podrške izgleda da se sastoji od "lakovernog supruga koji nema uvek razumevanja". Ja imam osećaj 139 . Šizotipalni? Zavisni? Izbegavajući? Padivno-agresivni? Proces intervjua kao okidač Da.

da li vi razumete šta se događa kada su drugi ljudi uplašeni? Ne znam. Možda ja jednostavno nisam vrlo društvena osoba.. Ona je i anksiozna i stidljiva. Verifikacija self imidža i kognitivni sistem podrške vi Dakle to je dobro.da me razumete. Možda. Ja isto imam utisak da razumem kroz šta vi prolazite.. Ova osoba se definitivno plaši drugih ljudi. ali to je kao da se osećam smešno pored druge osobe. Mada kada ja nekoga volim. (Osmehuje se) A vi. Može da se pretpostavi kako je submisivna kada se oseća sigurno pored nekoga.. S druge strane izgleda da je sposobna da se tvrdoglavo odupire pritisku svog muža Moguće je da bismo istovremeno želeli da je zaštitimo i brinemo o njoj kao i da je malo Između inicijalnog i drugog intervjua Klijenta brine ono što terapeut misli Kako bismo se osećali ako bismo uspostavili dugoročni odnos sa ovom osobom? 140 .. Ja jednostavno brinem ni zbog čega.

Najverovatnija dijagnoza je izbegavajući poremećaj ličnosti. Uspostavljanje ključnih elemenata diferencijalne dijagnoze 141 . šizoidne žene često žive u paru (za razliku od muškaraca) i njena aluzija na činjenicu da ona možda nije "društvena" treba da nas natera da ovu mogućnost držimo na umu. mi ne možemo potpuno da odbacimo šizoidni poremećaj ličnosti. tako da se radi o registru poremećaja ličnosti. Privremena procena ozbiljnosti (Opšta procena ličnosti – GAP. ili bar sa izbegavajućim i pasivnoagresivnim crtama ličnosti. Izgleda da ova osoba ima neke crte ličnosti koje ozbiljno oslabljuju njeno funkcionisanje na nekoliko nivoa. U stvari.Identifikovanje mogućih dijagnoza poguramo Ovde definitivno imamo postojane faktore (Uvek sam bila ovakva). Izgleda da je njena samoprocena vrlo niska. Frances) Nivo 6. Testiranje motivacije za uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima. Ipak. Vrlo nizak.

Na taj način. Po analogiji. One obe mogu da poljube osobu koja je prehlađena i jedna od njih može da dobije virus prehlade a druga ne. Ona je bila ponovljena u DSM III-R i u osnovi izdata bez promena kao DSM IV (1993) (First. Da bi ilustrovao ovaj pristup. poremećaji ličnosti Ose II analogni su određenoj konfiguraciji imunog sistema. Treća verzija ovog više-osnog dijagnostičkog modela je promovisana 1980. mi ne govorimo o "bolestima" nego pre o nedostacima ili slabostima psihičkog aparata koji ga čine ranjivim na izvesne tipove psihosocijalnih stresora (Osa IV). psihološku i socijalnu patološku perspektivu. 1992). mogu da osvetle dinamičku i sitemsku prirodu psihopatologije. Poremećaji psihopatologiji Poremećaji ličnosti su funkcionisanja ličnosti ličnosti: indikatori stožerna i osa u savremenoj celokupnog predikatori Savremena psihijatrija u Severnoj Americi je u velikoj meri vođena Dijagnostičkim statističkim priručnikom (DSM). godine od strane Američke psihijatrijske asocijacije kao DSM III. Patologija zato može da bude 142 .Ako je motivacija netaknuta. u stepenu u kome su postavljene u odnos jedna sa drugom. Millon (1988) koristi analogiju sa biološkim modelom. Pet osa više-osnog dijagnostičkog sistema bazirane su na biopsiho-socijalnoj perspektivi i. proveriti DSM kriterijume za izbegavajuću ličnost i karakteristike druge dve moguće dijagnoze. Poglavlje 13. U stvarnosti. dve osobe mogu da jedu obrok koji je identičan u svakom pogledu i jedna može da ima gastrointestinalne probleme dok druga to ne mora da iskusi. DSM daje konkretnu i operacionalnu osnovu za biološku.

. u ovom susretu. IV i V. što se tumači kao psihopatologija ili mentalno zdravlje.j. na psihološkom nivou moglo bi da se radi o distimiji ili anksioznosti i t. mi znamo dve. t. ili kombinaciji ovih faktora. Slika 3 pokazuje teoretski model za generalni odnos između nivoa funkcionisanja ličnosti. žestine psihosocijalnih faktora stresa i nivoa funkcionisanja ličnosti.d. pojave se klinički sindromi (Osa I).viđena kao rezultat susreta na granici kontakta između organizma. Ova moguća dozvoljena greška mogla bi... sa svom njegovom snagom. Terapeutski model o kome je reč mogao bi da izgleda ovako: Ako od tri komponente modela.. težine kliničkog sindroma. preimućstvom i manjkavostima (Ose II. faktora stresa i reakcije osobe. i da ovo korelira do izvesnog stepena sa tipom patologije ličnosti koji je dijagnosatifikovan.. . Slika 3: Posrednička funkcija ličnosti u konfrontaciji sa stresom Psihosocijalni stres Osa IV Globalna procena ličnosti Klinički ishod Globalna procena (GAP) funkcionisanja 90-100. i sredine koja sadrži elemente koji su hranljivi ili toksični za organizam (Osa IV u DSM). 143 70. ili grešakama u proceni kliničara. Superiorno funkcionisanje. konfiguracija okruženja skrha kapacitet organizma za samo-regulaciju kroz kontakt. u zavisnosti od modela.. na biološkom nivou. 6 1 5 2 4 3 60. III i IV u DSM).. moguće je izvesti zaključak o trećoj sa minimalnom dozvoljenom greškom (margin of error). slabostima. da bude pripisana organskim ili endogenim faktorima. ili EGP nivoima i Osama I.. Kada. 80. moglo bi da se radi o prehladi ili groznici. Leaf i drugi (1991) pokazali su da pacijenti sa poremećajima ličnosti mogu da reaguju na veoma pozitivan ili veoma negativan način na iste stresore. Neki umereni simptomi. Otsustvo ili minimalni simptomi. Osim toga.

slično poremećajima raspoloženja. Naša hipoteza je da niti su faktori stresa niti nivo funkcionisanja ličnosti. tako plodni predskazivači mentalnog stanja osobe kao što je kombinacija ove dve varijante. 40. Neka oštećenja u testiranju realnosti 30.. Depue i Monroe su dalje klasifikovali poremećaje ličnosti kao hronične poremećaje. Ovo opažanje je kompatibilno sa modelom koji je ovde prikazan. sami po sebi. ovi su ego-sintonični i pomažu osobi da uspostavi osećaj identiteta.4 3 5 2 1 6 50.. Dohrenwend i drugi (1987). ili ispituju odnos između određenih varijabli ličnosti i reakcija na stres ili istražuju odnose između ličnosti i mentalne bolesti. Pre svega. za razliku od kliničkih sindroma. koje su tako prirasle srcu specijalistima za stres i kardiovaskularne bolesti. Svesni smo toga da ova klasifikacija ne uzima u obzir osnovne razlike između ova dva tipa poremećaja. godine istraživali hronične mentalne poremećaje i opazili slab odnos između stresa i mentalnih problema. kao deo svog epidemiološkog istraživanja veza između stresa i psihopatologije. Trajna opasnost od žestokog povređivanja sebe ili drugih Uopšteno govoreći. i ovim nalazima potvrdili rezultate ranijih studija stresa. ispitivali su moguće uticaje varijabli ličnosti kao posredujućih varijabli. studije u okviru psihopatologije proučavaju veze između stresa i patologije. Iako su pokazali postojanje značajnih veza između ove varijable i psihopatologije. oni nisu pokušali da izmere sjedinjeni uticaj ličnosti i faktora stresa na razvoj kliničkih sindroma.. 10. verovatno pod uticajem publikacija o stresu. 7 20.. 144 . Depue i Monroe su 1986. Osa I poremećaje prikazuje tokom dugog vremenskog perioda i u raznim kontekstima... oni su se uglavnom posvetili polarnosti Tip A – Tip B. Drugo. Ipak.

Baš kao što bismo zaključili da je imuno sistem ugrožen ukoliko mala infekcija isprovocira ozbiljnu bolest. 145 . evaluacija faktora stresa (Osa IV) i važnosti kliničkog sindroma (Osa I) obezbedile bi rasvetljavajuće zaključke u pogledu snage psiho-imunog sistema. Ipak. 1988). dobro razumevanje psiho-imune funkcije ličnosti moglo bi da obogati kliničku praksu. zaključili bismo da ličnost igra svoju psihosocijalnu ulogu prilično dobro. Uzmimo za primer dve osobe. Zato. ako posmatramo nominalnu varijablu Ose II i varijablu nivoa funkcionisanja ličnosti podeljenu na intervale kao stožer patološke dinamike. danas su preformulisane u okviru interaktivnih modela stres/organizam. tako bi bila opravdana naša pretpostavka da je funkcionisanje ličnosti ozbiljno ugroženo ako slab stresor provocira ozbiljni klinički sindrom.Mnoge etiološke hipoteze o mentalnim poremećjima tako ozbiljnim kao shizofrenija (Weiden. obe sa zavisnom ličnošću. 1900) i tako rasprostranjenim kao što su napadi panike (Barlow. osim retkih izuzetaka nije bilo pokušaja da se tri varijable postave u međusobni odnos u opštem prediktivnom modelu. Prvo. koje se oslanjaju na tuđ a ne na svoj razum (Tabela 6). bilo bi razumno evaluirati psiho-imuni sitem ili ličnost kao da su vrlo manjkavi. u prisustvu slabog kliničkog sindroma i znatnih faktora stresa. kod klijenta koji je predstavljen ozbiljnim kliničkim sindromom i niskim faktorima stresa. Suprotno ovome. Ipak.

depresiju. fokusirana Podrška na jaku tugovanju. 30 min. Nivo funkcionisanja ličnosti i klinički sindromi Faktori stresa Tip ličnosti Klinički sindrom Smrt supružnika Teškoće u ljubavnim vezama Zavisni Jaka depresija i zavisnost od supstanci Zavisni Poremećaj adaptacije sa depresivnim ispoljavanje m Zaključivanje što Nivo 2 ili1. ili vrlo Nivo 6 ili 7.Tabela 6. vrlo se tiče dobro ili slabo ili jako nivoa superiorno manjkavo funkcioni funkcionisa funkcionisanj sanja nje e ličnosti (GAP) Kratkoročni Intervencija Intervencija na terapeuts fokusirana zavisnosti od ki ciljevi na supstanci (Osa I) adaptaciju. do 3 puta Nedeljne 50 nedeljno po minutne seanse. 2 Pomoć u tranziciji. Moguća medikament ozna potpora za zavisnost od supstanci i farmakološko lečenje depresije Dugoročni Nisu naznačeni Psihoterapeutska terapeuts usled intervencija ki ciljevi zadovoljava fokusirana (Osa II) jućeg na funkcionisa pojačavanje nja psihopsihoimunog imunog sistema sistema 146 .

147 . postoji značajna kontroverza oko definicije "validni" tretman. i što je važnije. ne zato što volimo polemike niti zbog više sile. ako bi klijent bio u stanju da proceni svoje potrebe i izloži jasan i koncizan zahtev za pomoć. on se susretne sa velikim brojem metodoloških i etičkih pitanja. mi njemu ne bismo uopšte bili potrebni. Primeri predstavljeni u Tabeli 6. da ga ohrabri da preuzme odgovornost za ponovnu izgradnju ili konsolidaciju svog mentalnog zdravlja? Oslanjajući se na ono što je prethodno rečeno. Ozdravljenje od kliničkog sindroma Naučiti živeti sa "hroničnim" kliničkim sindromom Pojačati psiho-imuni sistem (ličnosti) Svaki od ovih procesa može da zahteva različite modalitete intervencija koji takođe mogu da se koriste u kombinacijama. Bez pristupa alatu za analiziranje i re-evaluaciju psihopatologije. mi verujemo da posotje tri kategorije mogućih terapeutskih ciljeva.Interakcija između ciljeva tretmana i dužine terapije Kad' god terapeut mora da odredi dužinu tretmana ili da ga okonča. Ova tema je u centru čestih debata između različitih škola. kratke terapije ili ekstenzivne psihoanalize. sam motiv savetovanja otežava oslanjanje jedino na klijenta. Različit nego u mnogim drugim odnosima profesionalac – klijent. Zato je naša odgovornost kao profesionalaca za rad sa mentalnim zdravljem da razmišljamo o ovome a klijent treba da učestvuje onoliko koliko njegovo stanje dozvoljava. Na štetu ovog drugog. iskreno rečeno. On može da se sastoji od bilo čega između sedam seansi i sedmogodišnje terapije. Koje pitanje osoba treba da postavi da bi odredila terapeutsku strategiju koja odgovara na klijentove potrebe. mnogi terapeuti osete kako se više rvu sa vrednosnim sudovima koji su inherentni njihovom terapeutskom prilazu nego sa aktualnim potrebama svojih klijenata. U većini slučajeva. ilustruju odnose između terapeutskih ciljeva i dužine tretmana.

Razume se samo po sebi da klijenti koji doživljava situaciju koja zahteva hitnost tretmana i misli da on nema udela u tome. U razmatranju odnosa između osobina ličnosti i motiva za savetovanjem. Neki klijenti nisu razvili dovoljne veštine samoposmatranja da bi shvatili da postoji veza između njihove psihološke higijene i njihovog mentalnog zdravlja. Radi se o situaciji relativne urgentnosti tretmana jer je dovedeno u pitanje zdravlje ili fizička celovitost klijenta ili njegovog okruženja u kratkom roku ili predstavlja ozbiljan i neposredan rizik za njegovo psihološko zdravlje (na pr. psihotična dekompenzacija)..Tabela 7. oni "pate" od specifične situacije ili "zakače" psihološku bolest kao kad neko navuče prehladu. Po njima. Terapeutski ciljevi i dužina tretmana Popravljanje kliničkog sindroma (više kratkoročni pristup) Sprečiti napade panike Savladati depresiju Kontrola anksioznosti Učiti kako se živi sa "hroničnim" kliničkim sindromom (više dugoročni pristup) Organski mentalni poremećaj Šizofrenični poremećaj Primarno degenerativni poremećaj Ojačavanje psiho-imuno sistema (ličnosti) (više dugoročni pristup) Kretanje od nivoa 4-5-6 i 7na nivoe 1-2 i 3 Globalne procene ličnosti (GAP) Odnos urgentnost– svesnost Dva dodatna faktora igraju ulogu u sređivanju terapeutskih ciljeva: relativna urgentnost tretmana kliničkog sindroma ili traženja savetovanja (request) i klijentova svesnost odnosa između svojih ličnih osobina i kliničkog sindroma. Ako je dovoljno baksuz da ga leči terapeut čiji pogled ne dopire dalje od njegovog sopstvenog terapijskog 148 . pamtite da su klijenti skloni da veruju da su oni bar delimično krivi za svoja iskustva i uznemirenost. nije idealan kandidat za nedirektivnu terapiju zasnovanu na uvidu.

Odnos između ove dve varijable ima 4 moguće konfiguracije koje su date na slici boj 4.pristupa. on može da rasipa svoje vreme i energiju u frustrirajućem i beskorisnom naporu.svesnost Urgentnost situacije + III II I IV - + Prepoznavanje odnosa između ličnosti i osnovne žalbe U I kvadratu glavni razlog za žalbu ili klinički sindrom ne zahtevaju naročitu urgentnost tretmana a klijent nije svestan činjenice da postoji odnos između njegovog motiva za savetovanjem i njegove mentalne higijene i ličnosti. Situacija u III kvadratu pokazuje urgentnost tretmana a 149 . Slika 4: Odnos urgentnost . II kvadrat sadrži inicijalne situacije u kojima klinički sindrom zahteva urgentost i u kojima je klijent nesvestan postojanja veza između njegove ličnosti i kliničkog sindroma.

drhtanje. Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 5. Relativno dobro se oporavila od drugih veza ali ovog puta je drugačije. suvo grlo i zamućen vid. Kako mu je na poslu.klijent prepoznaje veze između ove situacije i svog života. jede prekomerno tako da je za 6 nedelja dobila 12 funti i žali se na bolove u stomaku. otkriva da ona apsolutno ne vidi vezu. poslednjih 22 godine i njegova prodajna teritorija obuhvata 30000 km². Na pregledu njen lekar nije našao bilo šta nenormalno i umesto da joj prepiše lekove koje je tražila. teškoće sa disanjem. kod kuće. Iz prvog intervjua je vidljivo da ona "ne zna" razlog svog lakog depresivnog stanja.. Prošle nedelje dok je vozio autoputem. Imao je sve simptome. 150 . pomislio je da je doživeo infarkt. Sledi par primera različitih situacija. Bio je ubeđen da umire. Ima 39 godina i živi sama. preporučio joj je da poseti psihologa. Kvadrat II Gospodin B. zadovoljava kriterijume histrioničkog poremećaja ličnosti i ima neke osobine zavisne ličnosti. mada je ovog puta mislila da će veza trajati i razmišljala je o rađanju deteta. zadovoljava kriterijume opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti sa nekoliko osobina pasivno-agresivne ličnosti. Ton njenog glasa. međutim. ali treba da poseti porodičnog lekara da bi izvršio detaljniji pregled čim se vrati kući. Ona govori o višku kilograma ali svoju intimnu situaciju pominje samo odgovarajući na jedno od terapautovih pitanja. U IV kvadratu nema potrebe za urgentnim tretmanom a klijent je svestan veze između ove situacije i svoje ličnosti. Pati od nesanice.. On je trgovački putnik.On često putuje kolima i ponekad provodi tri do četiri dana na putu. Morao je da čeka pola sata pre nego što je bio u stanju da se polako odveze do najbliže bolnice. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 5. Kvadrat I Gospođa A. Svaka od ovih konfiguracija zahteva poseban prilaz i organizaciju terapeutskih strategija. U osnovi bio je izložen vrlo drskom ispitivanju samo da bi saznao da je sve u redu. osim neznatnog povećanja pritiska. Podvrgnut je uobičajenim ispitivanjima a dežurni lekar mu je postavio pitanje koje ga je jako iznenadilo. Njena četvrta ljubavna veza za poslednjih pet godina upravo je okončana. Imao je samo toliko vremena da skrene do ivice kolovoza i zaustavi kola. vlažne šake.

Brilijantan je student i upravo je dobio stipendiju za postdiplomske studije. je mlad čovek od 24 godine koji zadovoljava minimum kriterijuma za šizoidnu ličnost kao i više drugih karakteristika. Upravo joj je dijagnostifikovan maligni tumor na dojci i uskoro će biti operisana. Ali ona ne bi bila sposobna da prođe kroz ono kroz šta je prošla njena majka. S druge strane. Posle tri dana strašne anksioznosti i neodlučnosti. Da li ga nešto uznemirava na poslu. drži bočicu sa pilulama i poručuje joj da joj se odmah pridruži. navodi je da užasno paniči. Rešio je da otkaže put zato što se plašio da na putu ne umre od srčanog udara. Prepreka je u tome što on ne može svoje magistarske studije da radi u svom malom provincijskom gradu i moraće da se preseli u glani grad. Njen nivo funkcionisanja na GAP je 4. zakazala je susret sa psihoterapeutom. Živi sa roditeljima i završava fakultet biologije.. Ona takođe zna da ima sklonost ka panici i donošenju najgorih zaključaka koji su najčešće neopravdani..Morao je da bude na putu još jednu nedelju a u međuvremenu je imao još dva "napada". Pošto je saznala novosti počela je da ima problema sa spavanjem i noćne more u kojima joj njena majka. misao da će živeti sa strahom do kraja života i konačno umre pateći. i vratio se kući da bi posetio svog lekara. Kvadrat IV Gospodin D. On je obeshrabren mišlju da će morati da živi u studentskom gradu u mestu u kome 151 . Njegov nivo funkcionisanja na GAP je 4. kod kuće? Moj Bože. Prošao je još testova uključujući ECG ali su rezultati bili isti. On je oklevao još jednu nedelju (i imao još dva napada) pre nego što je konačno zakazao susret sa psihologom. Pacijentkinja je vrlo ambivalentna. Osim mogućeg umora od posla. zašto svi žele da ga psihoanaliziraju? Njegova žena je odlazila kod psihologa već nekoliko meseci i predložila mu je da i on pođe u savetovalište. Ona je već bila podvrgnuta terapiji pre pet godina i naučila da bolje upoznaje sebe. zadovoljava kriterijume graničnog poremećaja ličnosti i histrioničke ličnosti. Ona takođe zna da je mentalno stanje jedne osobe glavni faktor procesa izlečenja. Ništa. koja je umrla pre 5 godina. omršavela i osušena. Kvadrat III Gospođa C. Poslednjih nekoliko dana provela je razmatrajući da li da se bori za svoj život ili da ga odmah okonča. S jedne strane ona zna da je medicina napredovala u lečenju njene bolesti i da ona treba da se bori što je više moguće.

On je povremeno toliko anksiozan da to utiče na njegovo ponašanje a onda kaže sebi da treba jednostavno da nađe skroman posao i ostane tu gde je. B II Kvadrat Osa II Opsesivnokompulzivni PD. Tabela 8: Razmatranja povezana sa urgentnost. zavisne crte G-đa C.svesnost varijablama G. pasivnoagresivne crte GAP Nivo 5 Nivo 5 Osa I Atipična Napadi somatizacija panike depresivnog poremećaja Osa IV Četvrti Nedovoljno raskid. moramo da 152 . on izvlači ogromno zadovoljstvo iz svog bavljenja biologijom i na univerzitetu će imati šanse da radi sa najboljim profesorima i istraživačima na ovom polju u zemlji. III Kvadrat Granični PD i TP histrionički PD G. S druge strane. Da bi razmrsio ovaj problem. Sve ove osobe preduzimaju ove korake u okviru određenog konteksta o kome terapeut mora da vodi računa.će ga ljudi njegovih godina verovatno pozivati na izlaske i gde će morati da pripada studentskom bratstvu. on oklevajući traži intervju kod psihoterapeuta. D IV Kvadrat Tip šizoidne ličnosti Nivo 4 Anksiozni poremećaj sa suicidnim idejama Nedavno dijagnostifikovana ozbiljna bolest Nivo 4 Anksiozni poremećaj (lak) Dolazak zbog dužnosti da se ponaša socijalizovano NIL Ne Da Rak dojke Da Da Kako možemo da radimo sa svakom od ovih situacija? Pod kojim uslovima i kada je pametno raditi na poremećaju ličnosti? Da ponovimo. informacija delimično odgovoran za odustajanje od materinstva Osa III NIL Hipertenzija Urgentnost Ne Da Svesnost Ne Ne G-đa A I Kvadrat Histrionički PD. Tabela 8 ilustruje konačna razmatranja.

Tabela 9 : Kontinuum introjekcija-asimilacija i terapijska intervencija Više introjekcija Odnos zadržavanja Kratkoročni Prema vrlo ugrentnoj situaciji i nesvesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Više asimilacija Složeni odnos Dugoročni Prema neurgentnoj situaciji i svesnosti veza između ličnosti i motiva za konsultaciju Preskriptivni odnos Odnos pomoćniksavetnik Srednjoročni rok Transferni odnos Terapeutski prilazi mogu da se klasifikuju prema mnoštvu varijabli. Svaka od ovih različitih situacija predstavlja početnu osnovnu konfiguraciju i zato traži podesan modalitet akcije. Za naše svrhe koristićemo introjekcija-asimilacija varijablu kako je prikazano u Tabeli 9. Za svaku konfiguraciju postoji takođe podesan tip odnosa klijent-terapeut. Ako se.priznamo da čak i najuspešniji terapeutski pristup ne može da nam da odgovor na ovo? U stvari. Ako se rad fokusira uglavnom na introjekciju tokom kratkog vremenskog perioda. terapija odvija tokom 153 . veća je klijentova svesnost odnosa između onoga što on jeste i onoga na šta se žali. Što je situacija urgentnija. to je klijent manje svestan veze između svog tipa ličnosti i svog motiva za odlazak kod terapeuta (II Kvadrat). Na jednom kraju kontinuuma klijent treba da introjektuje a na drugom kraju on treba da asimiluje transformativni proces. međutim. gotovo da izgleda da su mnogi terapeutski prilazi bili kreirani kao odgovor na jednu ili nekoliko od četiri konfiguracije urgentnost – svesnost. Obrnuto. Da li je farmakoterpija efikasnija od psihoterapije? Da li su aktivni prilazi bolji od intervencionističkih ? Da li treba da odgovorimo na sva klijentova pitanja ili ga treba pustiti da nađe svoje sopstvene odgovore? Da li je istinski odnos bez transfera uopšte moguć? Jednostavno nije lako dati "da" i "ne" odgovore na ova pitanja. Različiti pristupi odgovaraju različitim situacijama i trebalo bi da se primenjuju na njih. što je situacija manje urgentna. terapeut ima znatnu moć. U ovom slučaju akcija takođe zavisi od njegovog kapaciteta da asimiluje transformativni proces.

posebno agorafobiji. njene samoubilačke misli zahtevaju da terapeut preuzme brigu neko vreme. za zavisnog strah od bespomoćnosti u društvu a za izbegavajućeg mogla bi da predstavlja strah od dolaženja u dodir sa nepoznatima. Kasnije ćemo raspravljati o ove dve oblasti. mi smo bar bolje opremljeni da postavimo pouzdanu dijagnozu s obzirom da svoju procenu baziramo na verovatnoćama o kojima se stalno sve više saznaje. razumevanje ranjivosti specifičnih za svaki poremećaj. Odnos između ličnosti i kliničkog sindroma Iza ovih kvantitavnih aspekata. odnos može da uzme u obzir interaktivne procese između terapeuta i klijenta kao i transfer. Na primer. Upravo zato agorafobija znači nešto drugo i ima pojedinačno značenje za svaki od kliničkih sindroma. Za opsesivno-kompulzivnog može da izražava bol. Mi znamo da je zavisna ličnost posebno podložna anksioznim poremećajima. verovatno uz pomoć medikamenata. mi treba da iznad svega budemo profesionalci u radu sa mentalnim zdravljem. koji doživljava napade panike dok vozi autoputem treba da radi sa aktivnim terapeutom koji se ne zadovoljava time da ga pusti da ”nađe svoje sopstvene odgovore” ili interpretira njegov transferni bes.dugog vremenskog perioda i pokušava da probudi klijentov kapacitet za asimilaciju. dok je histrionička ličnost izgleda više sklona somatskim poremećajima. koji nisu ni mehanički ni apsolutni. Znanje o interaktivnoj dinamici između kliničkog sindroma i poremećaja ličnosti takođe olakšava tretiranje tog kliničkog sindroma. 154 . NLP ili psihoanalizu. olakšava kako dijagnostičku tako i terapeutsku akciju. geštalt terapiju. Iako je g-đa C. Ovaj pristup terapiji zahteva da postanemo kompetentni u dve oblasti: kao profesionalci za mentalno zdravlje i kao psihoterapeuti. sposobna za introspekciju. biće moguće istražiti njen kapacitet za introspekicju i omogućiti joj da pokrene svoju energiju i suoči se sa predstojećom borbom. Jednom kada se stabilizuje. Navešćemo primer. Čak i ako smo više ili manje specijalizovani.muku. Bivajući svesni ovih odnosa. ona bi imala više koristi od terapeuta koji prepoznaje da ona ne može trenutno da podrži sebe. Dva nivoa ekspertize Bilo bi vrlo frustrirajuće ako bi klijent morao da se podvrgne proceduri koja traje 6 seansi ili 5 godina jednostavno zato što se ispostavilo da terapeut kod koga je došao radi kratku terapiju. Takođe. gospodin B.

i slobodni od dogmatizma oni zadržavaju jedinstveni stav koji neminovno boji njihovu procenu šta je isparavno i delotvorno nasuprot onome što nije.U sledećim pasusima predstavićemo nekoliko komentara na tekuće stanje psihoterapeutske prakse i neke predloge za optimalni profesionalni razvoj. većina psihoterapeuta će vezati svoj profesionalni identitet za izabrani pristup. praktičar bira orijentaciu. znajući dobro da je ovaj odgovor uvek relativan i ograničen našim pristupom. Naša je odgovornost da odgovorimo na njihove zahteve. Kao deo svog razvoja. Mi identifikujemo sami sebe kao geštaltiste. Na praktičare više utiče njihova teoretska orijentacija nego situacija njihovog klijenta Kao posledica ovoga. Ovo vodi do iscrpljujućih rasprava ispunjenih glupostima o sveprisutnosti transfera i lirskim protestom zbog nestajanja sadašnjeg trenutka.d. profesionalac u razvoju mora da se usredsredi na proces edukacije koji se progresivno kreće od introjekcije do asimilacije i konačno do kreacije. Posle univerziteta većina je trenirana u školama specijalizovanim za određeni pristup i tokom nekoliko godina obavljala praksu pod supervizijom. kognitiviste ili analitičare i skloni smo da previdimo da se bavimo izborom metoda a ne stvarnošću ljudskog iskustva. Jedino ovi centri za trening nude personalizovanu. čak i onima koji prihvataju eklektičke vrednosti. afektivno-racionalna i t. klajnijanska analiza. Ipak i uprkos ovim posebnim pristupima koji nose imena geštalt. nas koji zajedno sa njima nosimo potpunost ljudskog iskustva. Dok je većina supervizora stekla znatno bogatstvo i znanje. psihoterapeutima je teško da nastave svoj razvoj. artikulisanu i čvrstu podršku. Tokom ovog procesa psihoterapeuti su bili podvrgnuti relativno strogoj disciplini da bi stekli metode svog izabranog prilaza. Pre nego što su njegove veštine dovoljno učvršćene da obezbede autonomnu podršku na duže vreme. Pod supervizijom naučili su da uporede svoja sopstvena opažanja sa onim opažanjima svojih klijenata a svoje dijagnoze i modalitete akcije sa pravilima njihove izabrane orijenatacije. kratka terapija. 155 . pristup i njegove ishodišne discipline… U okviru svog univerzitetskog treninga profesionalni psihoterapeuti obično proučavaju razvoj ljudskog funkcionisanja. Ljudi su ti koji nas konsultuju..

stručnjak za mentalno zdravlje obezbeđuje da se klijentovo obraćanje njemu ne završi sa terapeutom čije su metode kontraproduktivne u njegovom posebnom slučaju. U datoj situaciji on može da odabere i uspostavi dijagnozu klijentu i ako je potrebno da usmeri klijenta ka pogodnim izvorima pomoći ako on nije u stanju da mu ponudi ovakav tretman. Možemo da koristimo različite reči ali moramo da zadržimo profesionalnu odgovornost na koju one upućuju. Stručnjak za mentalno zdravlje može da raspozna suptilnosti u klijentovom traženju pomoći i informisan je o izvorima i ograničenjima klijentove situacije kao i o terapijskom okruženju koje karakteriše specifičan pristup.Geštaltista ne radi na obogaćivanju ljudskog kontakta zato što veruje da je to krajnji cilj čovečanstva. On se ne boji da objasni moguće negativne konsekvence povezane sa 156 . Ako u potpunosti obavlja svoju funkciju. Uloga stručnjaka za mentalno zdravlje Vršenje ove uloge treba da bude automatsko ako ni zbog čega ono na osnovu profesionalne etike koja zahteva da obezbedimo pomoć onima koji je traže. To su uloge trajnog razvoja i dve vrste ekspertize: dijagnostička ekspertiza koja čini deo profesionalnog života profesionalca za mentalno zdravlje i terapeutska ekspertiza koja se traži od psihoterapeuta. kada je za to sposoban. On zato preuzima odgovornost da deluje kao ”dijagnostičar” sposoban da propiše najbolji mogući “tretman”. kako ćemo se nositi sa neuspehom ? Mi bismo možda morali da naučimo da igramo kombinaciju dve uloge koje bi izostavile propovedanje i povećale našu opštu efikasnost. Shvatam da ovo neće dobro proći kod čitalaca koji imaju averziju prema medicinskoj terminologiji. Možda je naša narcistička privrženost našem pristupu cena koju plaćamo za postizanje samopouzdanja i odlučnosti koji našim pacijentima daju nadu? Ali ako je naša samo-procena tako blisko povezana sa nepogrešivošću našeg pristupa. Svet je pun eksera za nekoga ko ima čekić i postojalo bi isuviše jako iskušenje da se klijentova patnja učini korespondentnom tačno onome što znamo kako da radimo. treba da verujemo da je ono što radimo korisno i delotvorno zato što se prva faza uspešne terapije sastoji od obnovljene nade (Leconte. Stručnjak za mentalno zdravlje odgovara na klijentova pitanja i kasnije. On to radi zato što pod specifičnim okolnostima i sa određenim klijentima to donosi pozitivne rezultate. 1987). radi u sagalsnosti sa njim u odabiranju pogodnog procesa. Ipak. Stručnjak za mentalno zdravlje može da odredi dijagnozu koja nije ograničena parametrima specifičnog prilaza.

I mi smo posmatrali zapanjeno kako se višegodišnji impasi očevidno razrešavaju za nekoliko minuta. svi terapeuti žele da stvore dobar odnos sa svojim klijentima. ali se svi slažu da će loš odnos neutralisati blagotvoran efekat ma koje intervencije. sa velikim 157 . u tretmanu depresije. Nijedan ne može da tvrdi da je ekspert za zavisnost od supstanci.različitim tipovima intervencije. daćemo svojim klijentima mogućnost korišćenja nepristrasnijih usluga a oni koji pružaju ove usluge moći će da nastave svoj profesionalni razvoj bez potrage za "Svetim terapijskim gralom" ili definitivnim pristupom koji ima ključeve za sve probleme i misterije. važnosti transfera. Konceptu "uvida" mi smo suprotstavili koncept "svesnosti". Konceptu "transfera" mi smo odgovorili konceptom "kontakta". Uloga psihoterapeuta Psihoterapeut obavlja propisani tretman. Ponekad se razlikuju mišljenja u vezi relativne važnosti ovog odnosa u klijentovom terapijskom putovanju. Vremenom su ustanovljeni programi treninga geštalt terapije. Tražila je da se završi rasprava o dužini tretmana. U većini slučajeva bili su bazirani na intenzivnim grupnim treninzima. Perls je napravio nekoliko demonstracija svog metoda. Pre početka terapijskog procesa on ispunjava ove dužnosti da ne zbuni klijenta preranim interpretacijama njegovih informacija i dinamičkih odbrana. koncepta psihopatologije i dijagnoze i uloge terapeuta. On je takođe svestan ograničenja svojstvena njegovom terapeutskom pristupu u okviru koga radi. Često je jedna osoba istovremeno psihoterapeut i stručnjak za mentalno zdravlje. Geštalt terapija se razvila kao odgovor i reakcija na psihonalitički model. anoreksije i paničnih napada kao i da zna kako da transformiše narcističku strukturu ličnosti ili promeni anti-socijalno ponašnje! Psihoterapeut je specijalizovan u dva ili tri metoda intervencije i zna njihova ograničenja. Nesvesnost je široko potisnuta u pozadinu i psihopatološka dijagnoza je postala gotovo jeres. uključujući i onu koju on sam primenjuje. psihoterapeut mora da bude specijalizovan. Lečenje poremećaja ličnosti Bez obzira na pristup koji zauzimaju ili na klijente sa kojima rade. Dok stručnjak za mentalno zdravlje treba da bude ekstremno otvoren i da ima širok domet znanja. Prihvatanjem legitimnosti ove dve uloge. Poglavlje 14.

raspravljaću o specifičnoj dinamici odnosa između geštalt terapeuta i klijenta u okviru dugotrajne terapije usmerene na razvoj. konstituisalo originalnost i moć našeg metoda. On stavlja specijalni naglasak na dijagnostičku refleksiju koja mora da prethodi terapeutskoj intervenciji. ili transformiše neposredno iskustvo retrofleksije u kreativno izražavanje. 158 . koji. i istraživanja regulatorne funkcije svesnosti i odnosa između individue i sredine. koji je sigurno imao snagu ali koji je malo imao da kaže o temama uključenim u dugotrajnu psihoterapiju i lečenja poremećaja ličnosti. Ja ću prvo napraviti kratak prikaz literature o doprinosu terapijskog odnosa uspešnoj psihoterapiji. od prvog kontakta do tačke kada intervencija u stvari počinje. ciljajući na razvoj ili transformaciju. Zaista. međutim. kao što su poremećji ličnosti? Da li smo verovali da bi snaga kontakta i svesnosti u sada i ovde bila dovoljna da transformiše tako duboke i teško dostupne poremećaje? Vremenom. leže u srcu psihopatološke dinamike. primarna pažnja je usmerena na neposrednost terapijskog iskustva koje je. geštalt terapija. od početka. bilo bi naivno misliti da osoba može slično da izazove trajne transformacije koje zahteva tretman poremećaja ličnosti. u geštalt kulturi. Gde je danas terapeutski odnos u geštaltističkom smislu reči? I koju težinu ovaj odnos ima kao rezultat terapeutskog truda? Ovaj tekst traži da razjasni prirodu odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. Zatim ću predstaviti jednostavan dijagram koji ilustruje putanju odnosa između geštalt terapeuta i klijenta. Na kraju. Ali šta se desilo sa psihopatološkim strukturama koje su ego sintonične i koje se manifestuju u raznim kontekstima. Zato. precizno zadovoljava rasvetljavanje savremene kliničke prakse. naglasak je stavljen na neposredni uticaj moćnih intervencija koje proizvode neosporne dekristalizacije. da se bavimo samim terapijskim odnosom. Zatim ću opisati glavne komponente svakog tipa interventnog odnosa. usled ispitivanja kontakta i njegovih disfunkcija koje ova terapija omogućava. kao i osa oko kojih je geštalt terapijski odnos izgrađen na dugi rok. pošto se čini da je to odnos između terapeuta i klijenta koji promoviše ili ometa razvojni proces koji je preloman za tretman poremećaja ličnosti. On odražava pristup prihvaćen od Centre d' Intervention Gestaltiste (CIG) u njegovom programu kliničkog treninga. kao što ćemo kasnije videti. I ponovo. zahtevi kliničke prakse navele su dobar broj geštaltista da ispitaju odnos između njihovog pristupa.akcentom na iskustveni aspekt. Dok je neosporno da osoba može da eliminiše fobični simptom za nekoliko minuta. kao i onog prihvaćenog od kliničara u CIG klinici. Pod uslovom.

Glavno pitanje koje se pojavilo moglo bi da se postavi na sledeći način: koje su to primetne osobine terapijskog odnosa koji postiže svoje iznesene ciljeve? Sada ćemo pogledati u ono što je predstavljeno kao ili predloženo za generalne hipoteze istraživanja. koje su njegove ključne komponente? Suprotno onima koji su verovali da psihoterapija nije ništa više od jednostavnog bivanja u paru sličnih ličnosti. godine primetio 159 . postoji umerena ali stabilna korelacija između kvaliteta terapijskog odnosa i uspeha terapije . Varijable vezane za klijenta. U pokušaju da se pronađu odgovori na ovo ključno pitanje. Onda ćemo postaviti osnovno pitanje: da li postoji odnos između kvaliteta odnosa i uspeha terapije? Godine 1990. Franck i Gunderson primetili su da je razvoj dobrog terapijskog odnosa usko povezan sa poboljšanjem ego funkcije i smanjenjem sveobuhvatne patologije. godine psihoterapeuti su u mogućnosti da koriste rezultate velike studije sprovedene u SAD od strane Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje da bi podržali svoje tvrdnje kako nude efikasnu formu terapije. istraživači ispituju moguće odnose između potencijalno predviđajućih varijabli i relativnog uspeha psihoterapije. terapeuta i terapeutski pristup su pažljivo ispitane. Ako je terapijski odnos povezan sa uspehom terapijskog procesa.korelacija između terapijskog odnosa i uspeha terapije ne zavisi od korišćenog pristupa ili dužine terapije. Horvath i Symonds publikovali su rezultate svog meta-prikaza 24 studije i zaključili da: . 1991. U stvari tek od 1984. godine glavno istraživanje načina merenja efektivnosti je diversifikovano i sada usmereno na pokušaj da se odgovori na pitanje kako predvideti rezultate psihoterapije.uopšteno posmatrano. Onda je istraživanje Marzialia i Alexandera (1991) pokazalo da je kvalitet terapijskog odnosa moćan prediktor uspeha terapije. Rinaldi je 1987. Od 1984.Terapijski odnos i efektivna psihoterapija Psihoterpija je profesionalna aktivnost koja još uvek poseduje mnoge probleme za istraživače koji pokušavaju da izmere njenu efikasnost. U skorije vreme veći broj istraživača počeo je da obraća pažnju ne na svaku posebnu stranu u terapijskom nego na kvalitet odnosa između njih. Konačno.

Azim. Ova hipoteza je vrlo bliska konstruktima centriranja i integriteta izgrađenih u okviru OTR-a. ovo mišljenje delimično podržava pretpostavke koje ćemo izložiti shodno optimalnom terapijskom odnosu (Optimal Therapeutic Relation . empatička rezonanca i uzajamna afirmacija. stvarni odnos je taj. terapeut mora da iskoristi i odnos zasnovan na realnosti i transferni odnos. u svojoj kompenzujućoj (reparative) funkciji. pokazaćemo da su ove karakteristike slične onima koje ubrajamo u OTR model. što je terapeut više svestan svog sopstvenog doprinosa transferu. Na kraju. klijentovo slaganje sa onim što je terapeut rekao o klijentovom iskustvu i klijentova percepcija konsenzusne prirode odnosa. koji omogućava selfu da se razvija. za Piper. McCallum i dr. Kao što ćemo kasnije videti. Terapija tada postaje interaktivna konstrukcija klijentove realnosti koja se uzajamno razmenjuje. Strupp i Morey (1990) otkrili su da terapijski uspeh zavisi uglavnom od interakcije između terapeutovog selfkoncepta i klijentovog self-koncepta. redefiniše transfer i kontra-transfer kao obrasce odnosa koji moraju da budu osvešćeni a zatim asimilovani u organizaciju značenja. Saari (1986). Dok transferni odnos dozvoljava terapeutu i klijentu da shvate na koji način je self uobličen. manje je verovatno da će njegova ili njena lična ograničenja imati negativan efekat na tok terapije. to klijent manje napreduje.Joyce. (1991) najbolji predskazatelj uspeha je kvalitet objektnih odnosa.da se terapijske dijade razvijaju otprilike istim korakom bez obzira da li dva partnera imaju iste ili različite ličnosti. 160 . Za Dormaar. Dijkman i de Vries (1989) tri varijable koje najbolje predskazuju terapijski uspeh su terapeutovo razumevanje klijentovog iskustva. Pored toga. dajući mogućnost da ovaj odnos bude kako suviše jak tako i suviše slab. takođe izgleda da je terapeutski odnos oblikovan pomoću tri principijelne komponente koje određuju kvlitet ovog odnosa: kooperativni savez. Da ponovimo. Saunders i Howard (1989) otkrili su da terapijski odnos korelira sa uspešnim rezultatom i na linearni i na krivolinijski način. što su divergentniji self koncepti terapeuta i klijenta.OTR). šta može da se učini da bi se unapredio taj kvalitet? Za Kantrowitz (1986). polazeći iz hermeneutičke perspektive. Shodno tome. Ako je kvalitet terapijskog odnosa zaista dobar predskazatelj ishoda ovog procesa i ako su njegove glavne komponente poznate. Za Kahn (1987). U jednoj analizi para klijent-terapeut Talley.

priroda i intenzitet faktora psihosocijalnog stresa (Osa IV) . terapeuti koji sami imaju “ne-usvojene” introjekte skloni su da kreiraju problematične terapijske odnose koji su osuđeni na neuspeh. Frekvencija jedva primetnih neprijateljskih i kontrolišućih komentara jako je povezana sa frekvencijom samo-okrivljavajućih tvrdnji klijenta.više-osna konfiguracija nije takva da klijent predstavlja neposrednu pretnju za sebe ili druge . Za Berner i Staggs ovaj ritualni aspekt i njegova sposobnost da ponovo uvede osobu u zajednicu je jedna od kurativnih osobina psihoterapije.ne postoji organski uzrok iza potrebe za savetovanjem (Osa I) .prisustvo ne-psihotičnog kliničkog sindroma (Osa I) ili “razlog za savetovanjem ne može se pripisati mentalnom poremećaju” (šifra V) .jačina psiho-imuno-metaboličkog sistema (ličnosti). Terapijski odnos Razvojni i transformišući terapeutski odnos može da se uspostavi između klijenta/pacijenta i terapeuta kada više-osna dijagnoza ukazuje da: . U ritualima akreditacije osoba. uvodi drugog u tu istu zajednicu ili poboljšava status te osobe. Za Henry.antisocijalni poremećaj ličnosti . teoretskom konstruktu. Na kraju. koji raspravljaju o tome da je hermeneutički odnos. Schacht i Strupp (1990) terapija zapada u ćorsokak ako terapeut svojim ponašanjem potvrđuje negativne introjekte klijenta. Terapijski konsenzus je definisan kao kreacija dijade koja je zasnovana na eksplicitnom i uzajamnom pokušaju da se definišu svesni i nesveni elementi iskustava klijenta i terapeuta. na osnovu svoje pozicije u okviru zajednice. isključujući: . koji je više usmeren na konstruisanje skupa značenja nego na izvlačenje ”prošlosti” na površinu. Otuda proističe važnost elemenata koje nazivamo intimnost. taj koji je od centralne važnosti za proces lečenja psihe. koristeći GAP .klijent poseduje minimum psiholoških kapaciteta potrebnih da se iskoristi razvojna psihoterapija: .kapacitet (ali ne dispoziciju) za samoposmatranje 161 . To nas vodi nazad do Bouchard i Guerette (1991). Pojam konsenzusa dobio je značajnu pažnju u psihoanalitičkim krugovima poslednjih godina i Carone (1987) raspravlja o njemu i kao kurativnom faktoru i kao centralnom. centracija i integritet za OTR.ne postoji indicija da se radi o psihozi što znači da se simptomi klijenta/pacijenta mogu uzeti u obzir .Berner i Staggs (1987) govore o aspektima simbolične prirode formalne akreditacije terapije.šizotipalni poremećaj ličnosti .identifikacija poremećaja ili stila ličnosti (Osa II).

Mi uglavnom primećujemo da dok se u kratkotrajnoj terapiji o odnosu govori samo kada on ima negativan uticaj na proces. Kada se uporedi dugotrajna i kratkotrajna psihoterapija (Bugental. odnos je terapija. Tabela 10: Komparacija kratkotrajne i dugotrajne terapijske dinamike (zasnovano na The Art of the Therapist. James F. u dugotrajnoj terapiji odnos je centralna stvar u procesu. Bugental.kapacite za rukovanje apstraktnim konceptima. 1987) Kratkotrajna Nedelje Objektivizacija Adaptacija/ podešavanje Ponašanje kao mera adaptacije Eksplicitno Ojačavanja Odnos pomaže da se promena desi ali igra drugorazrednu ulogu Uzročnost Stvarnost je ta koja se uopšteno posmatra u kulturnom okruženju i oko nje se uglavnom slažu Očekivanja u odnosu na dužinu terapije Pravac terapijskog uticaja Ciljevi terapije Cilj promene Način komuniciranja Poluge promene Uloga terapijskog odnosa Način objašnjavanja postojeće situacije Mesto i značenje “stvarnosti” Dugotrajna Godine Subjektivizacija Transformacija Iskustvo selfa i okruženja Implicitno Povećanje svesnosti Odnos je srž procesa promene: transfer i kontratransfer Namera Stvarnost je ta koja je doživljena. U stvari. brojne razlike postaju vidljive. opažena. Tabela 10 pokazuje suprotnosti između dva tipa intervencija. Ovaj tip terapije je tokom godina proveravan i on traži transformaciju ili holistički razvoj ličnosti. Norton.T.. važna i lična Terapijski odnos u psihoterapiji poremećaja ličnosti Dakle. šta je aktualna priroda odnosa između stručnjaka za mentalno zdravlje koji je sada postao geštalt terapeut i klijenta? Šta definiše uslove potrebne za produktivni odnos. i iz egzistencijalno-humanističke i iz geštalt perspektive? 162 . 1987). New York. Uopšteno govoreći. dugotrajni terapijski odnos želi da omogući klijentu koji je uspeo da savlada poremećaje u Osi I da razvije i ojača svoju ličnost kao psiho-imuno-metabolički sistem.

On ovo čini iz hermeneutičke perspektive (Bouchard i Guerette. ispituje. Često postoji nejasno sećanje da je polomljena ali sećanje kako se to desilo nije jasno. Učinjen je napor da se igračka popravi i tada prelom postaje vidljiv. On je ponekad dirnut i. Ne “reparacioni mehanizam” u kome jedan partner profitira na račun reparativne akcije drugog. smeje. ili održava ili prekida kontakt. Kroz svaku od ovih uloga koje terapeut igra upletena su tri ključna dela odnosa: reprodukcija. naravno. On sluša. Ali kako neko može da ispravi nešto što nikada nije postojalo ili više ne posotji? Kako neko može da gaji u terapijskom okruženju nešto što je posađeno u drugom vrtu? Polomljene igračke odložene na tavan prvo moramo da se setimo pa da je pronađemo i očistimo od prašine. rekognicija. ali takođe i govori. obnovu (reparation) i vrlo je blizak konceptu konsenzusa o kome je raspravljao Carone (1987). Jasnije rečeno. U ovoj ulozi terapeut prima afekte usmerene prema sebi od strane klijenta. Međutim. frustrira ili gratifikuje klijenta. ili oseća nežnost. Konačno. da se aktivno uključi. Igračka se donosi sa tavana i dva partnera zajedno počinju da rade na njenoj popravci. doživljava čitav niz emocija… ali terapeut nije običan učesnik i nije samo učesnik. reparacija. ne traži da se previše menja. kao učesnik. nego reparativna akcija koja je konvergentna bez da se uvek u njoj podjednako učestvuje i u kojoj je koherenciji. Čak i kada je nestrpljiv ili emocionalno dirnut. Pored svog interaktivnog uključivanja. čak i kada se konfrontira. Ovaj proces zajedničke kreacije predstavlja nadoknadu. doživljene stvarnost. on je takođe aktivni učesnik u tom odnosu. 1991) koja zahteva od klijenta koji je takođe učesnik-posmatrač. osmehuje. klijenta.Pre svega. Potvrditi prethodno znači potvrditi nužnu prirodu tri nivoa terapeutskog odnosa. Dva od tih nivoa već dugo iznose na videlo polarizovane reakcije 163 . terapeut uvek fokusira deo svoje svesti i budnosti na posmatranje procesa u kome on učestvuje i koji podržava. učvršćujući svoju dvostruku ulogu učesnika i posmatrača. Destinacija terapijskog putovanja je reparacija. priče u kojoj prošlost nije značajnija od one druge. različita od svih ostalih. terapeut igra dvostruku ulogu bivajući i učesnik u odnosu sa prisnim sabesednikom i posmatrač-komentator tog istog odnosa. kontinuiranosti i povezanosti dat nov život. krajnji cilj terapijskog odnosa nije reprodukcija klijentovih ćorsokaka niti je to jednostavno njihovo priznavanje. odgovara. terapeut komentariše proces u kome učestvuje. Oni zajedno pišu skript priče koja je jedinstvena. on posmatra sam sebe u interakciji sa ovim Drugim koji očekuje od njega da popravi slomljene delove a da se od njega. kreće se.

dok je stvarni odnos jedini koji može da popravi self. kontaktom. on se konfrontira sa implicitnom potrebom za neposrednom. manje je razumljiv. i stoga potencijalno veštačkom. koji se odnosi na hermenautički odnos. fokusiranjem na stvarni odnos neki od nas poklanjaju manje pažnje transfernom odnosu. uvek su bili donekle zbunjeni nezaobilaznim transferom koji se dešava u terapijskom odnosu. tri nivoa terapijskog odnosa su međusobno utkani i rastopljeni jedan u drugom i ovde su razgraničeni samo u svrhu analize. skloni smo da smatramo transferni odnos za patološku manifestaciju koju je najbolje ispravljati njegovom suprotnošću.terapeuta različitih škola: transferni odnos i stvarni odnos. reparacijom onoga što je bilo uobličeno tokom vremena. Bez toga. Ipak ovaj ”kao da” odnos nosi dragocenu priču o nedostignutom i nezadovoljenom. Terapeut mora da bude dovoljno polimorfan da dozvoli klijentu da 164 . Čim klijent započne manevar razdvajanja od terapeuta na jedini način koji on zna. dajući mu ulogu patološkog simptoma i negativnog dokaza o progresu u terapeutskom odnosu. U stvari. čovek može da kaže da je on most između druga dva nivoa. transferni odnos otkriva ranu koja mora da se isceli. Drugim rečima. Kao što je Kahn (1987) sugeriso. Slika 5: Tri nivoa terapijskog odnosa i njihov udeo u terapiji Svesnost/priznanje Hermeneutički način Reprodukcija Transferni način Upotpunjavanje/obnova Stvarnosni način Transferni odnos Terapeuti humanističke orijentacije a geštalt terapeuti posebno. Treći. Zainteresovani više za uspostavljanje zdravlja nego za smanjenje patologije (što dovodi do istog ali pokazuje razliku u pristupu). reprodukcija koja je gore razmatrana ne bi bila moguća. klijent mora da bude u prisustvu sagovornika koji je manje “stereotipan” nego njegovi unutrašnji objekti. Da bi se transferni odnos uobličio. ali uz rizik da isuviše pojednostavi stvar.

geštalt terapeut prvo usvaja predusretljiv (neočekujući) stav. 165 . klijent će shodno tome biti lišen osećaja da ga je konačno neko upoznao i priznao a terapija neće predstavljati više od “lepog iskustva kontakta”. posmatrača i komentatora. klijenta. ovo je plemenit oblik svesnosti. Dopuštanje transfernog prianjanja pretpostavlja da terapeut. dok održava stav budne svesnosti. Dok transferni odnos ponavlja i oživljava a stvarni odnos ispravlja i ponovo uspostavlja.ti”. u ovom odnosu. koji će se razvijati. 1991). bitan za geštaltiste.reprodukuje svoje uobičajene neuspele pokušaje i ćorsokake koji su. Ovde se ne radi o zajedničkom objašnjavanju već o zajedničkom razumevanju. vrednost neposrednog iskustva. Hermeneutička odgovornost znači da terapeut mora kontinuirano da prečišćava svoju svesnost. svesnost njegovog sopstvenog procesa u okviru odnosa. kako se odnos razvija. raste i širi se. Tu u hermeneutičkom odnosu traženje značenja tako važnog Franklu. Beznačajno i štetno. ustvari. Ova jednostavna pažljivost/predusretljivost… je embrion odnosa koji dolazi. tako uobičajenog kao što može da izgleda. hermeneutički odnos je onaj odnos koji sadrži metatumačenje terapeuta i. Šta više. se poštuje. i klijentovog procesa. razlikovati i dozvoliti terapeutu da sukcesivno ili simultano igra uloge učesnika. hermeneutički odnos osvetljava proces kao celinu i sasvim ga dovodi u svest dvoje sabesednika. trezveno. ovaj odnos sam po sebi biće uobližen polazeći od značenja da je on zajednički produkt. Ali da bi terapijski odnos izvršio snažan uticaj transformacije. ostane neutralan? U dugoročnom terapijskom odnosu. u situaciji jedan-na-jednog. Zato. geštalt terapeut ne traži da on sam bude neutralan u ovom susretu. otelovljena u akciji kao i izraženim verbalnim značenjima (Bouchard i Guerette. Ipak. Ovo je živa hermeneutika. ko može da. U terapisjkom odnosu reparacije bez značaja je pokušaj da se “utvrde činjenice”. Ako terapeut nije sposoban da privremeno podrži transfernu elaboraciju. bivajući licem u lice sa drugim. U ovom smislu. Hermeneutički odnos Ovo je deo odnosa u kome terapeut i klijent učestvuju u zajedni/žkom projektu kreirajući značenje na osnovu klijentovog iskustva. sa vrstom integriteta koji odbija da prikriva iskustvo i u kome se teraput ne skriva od pogleda drugog. U ovom procesu na terapiju se gleda kao na zajedničko prerađivanje i kreativnost ko-autora i bogatstvo njihove kreacije će zavisiti od stepena do koga njihov odnos potpomaže njihov zajednički projekat. Zaista. može privremeno da zadrži bilo kakve korektivne impulse koje on sam može da doživi. polysemic razmena u kojoj se “ja – ovo” stapa sa “ja . Upravo u hermeneutičkom odnosu su terapeutova centriranost i fascinacija klijentom najplodnija. Tu. ono što ga je dovelo do terapeuta.

upotpunjavanjem. Nema potrebe objašnjavati geštalt terapeutima da je celo veće od sume njegovih delova. terapija koja odbija stvarni odnos takođe odbacuje promenu i ona nije. Inače. a ova od nostalgije. Prava reč. Stvarni odnos je izražen u kontaktu i pomoću funkcija kontakta. Zato je stvarni odnos onaj koji ima za cilj ponovno uspostavljanje klijentovog kapaciteta za kontakt. Dok terapija koja ne dozvoljava ili je se ne tiče razvoj transfera. Odnos zasnovan na realnosti Dve osobe sede licem u lice. oni vode dijalog. sreću se i govore o svakom aspektu svog kontakta. Klijent mora da nađe u terapeutu osobu koja ne samo da je u stanju da toleriše odgovornost za transfer i njegovo tumačenje. U ciklusu kontakta. nestalnih slika i osećanja. Neosporno je da je ovo odnos za kojim je Perls tragao i koji mu je privlačio pažnju. on nije sam po sebi dovoljan. strast za prave nijanse. mada različitih kapaciteta i uloga. Iako neophodan za terapeutski proces. ograničava samu sebe od iskustva kontakta. identifikovana. Ona koja vodi klijenta izvan njegovih mat pozicija na lični i otelovljeni način. Onda kada terapeut oda čast klijentovoj hrabrosti da rizikuje intimnost potrebnu za akt reparacije. Vraćanje na ovaj dijalog i to kako on dobija neočekivanu energiju vodi do srži terapijskog projekta.. tada terapija prolazi od arheologije do arhitekture. učvršćuje doživljaj u prvi plan. Upravo kroz lični integritet terapeuta psihoterapija postaje odnos. Tamo gde je hermeneutički odnos traganje za značenjem. imenovana (ovde sam takođe napisao “simbolizovana”. ali ne potpuno zdravlje.mora da se govori o onome što je poznato. Tuga se razlikuje od melanholije. 166 . doživljaj bi ostao samo tok prolaznih. ništa više nego zamoran komentar starog skripta. od razumevanja onoga što je prošlo do građenja onoga što dolazi. stvarni odnos. u trenutku kada se prepozna i ukotvi. reč zbog koje se neke kolege u Francuskoj skoro zagrcnu…). Podjednako dostojanstveni. stvarni odnos je traganje za dovršavanjem. puls energije se pojavljuje samo kada je senzacija uhvaćena. u finalnoj analizi. Terapeut takođe mora da gaji ljubav prema rečima.. On je zdravlje. već i pomaže klijentu da “metaboliše” tu odgovornost i transformiše je u energiju kontakta. Terapeut je osoba koja daje različit primer. i stvarnost je jedno od obeštećenja (reparation).

Opit ukazuje na to da fluktuacije u raznim aspektima Optimalnog Terapijskog Odnosa mogu da se koriste kao vredni indikatori kada dijagnostifikujemo poremećaje ličnosti i poremećenost selfa. zavisna osoba bi "vukla prema" višku intimnosti (zvanom nametanje). integritet. kao i ose dijagnoze. Nazivamo ga Optimalni Terapijski Odnos (OTR). U daljem radu diskutovaćemo o svakom od pet kontinuuma koji čine bazu optimalnog terapijskog odnosa i predstavljaju rezultate napora da se standardizuje i validira okvir opservacije.Razvojna osa odnosa Ali kako bi trebalo podstaći optimalni razvoj tri nivoa terapijskog odnosa? U CIG. Ovaj metod održava životni izraz tri odnosa i tri ključna udela u terapijskom projektu. koristeci ga i za konsolidaciju terapijskog odnosa i kao okvir za self. 167 . nedovoljnom integritetu (zvanoj podmitljivost) i nedovoljnoj spremnosti na rizik (izbegavanje rizika). razne ličnosti vrše različite pritiske na kontinuume. Svaka predstavlja kontinuum u kome je optimalna tačka u sredini a tačke najudaljenije od sredine izražene su kao viškovi ili nedovoljnosti. onda će tri nivoa odnosa biti u interakciji na optimalni način. ukoliko je terapeut sposoban da preuzme rizik da klijent može da asimiluje dok pomaže klijentu da takođe rizikuje. Smatramo da. U jednom ranom opitu sa geštalt terapeutima iz Francuske i Kvebeka bili smo u prilici da testiramo komponente ovog alata. Stoga. ukoliko terapeut zna kako da iskoristi mogućnosti za povećanjem nivoa intimnosti u odnosu i integriteta u kontaktu. preuzimanje rizika. Kontinuumi su intimnost. mi pokušavamo da odredimo ponašanje i stavove terapeuta koji su u interkciji sa optimalizacijom svake dimenzije. U svakoj dimenziji. osoba može da bude u poziciji nedovoljan ili suvišan. Rezultati su bili veoma ohrabrujući i mi nameravamo da ponovimo eksperiment. Drugim rečima. fokus i fascinacija. Sastavljen je od 5 osa koje obeležavaju unakrsnim linijama odnos i koje su. izgleda da crtež nudi vrlo dobar alat za posmatranje koji omogućava važan fidbek. u interakciji. ne samo za dijagnozu nego povrh svega za determinisanje pravaca za postizanje optimalne intervencije. ukoliko je terapeut u stanju da kontroliše svoj fokus isto kao i svoju fascinaciju u ovde i sada. Izgleda da je moguće značajno povećati kvalitet terapijskog odnosa koristeći ove kontinuume. testirali smo metod utvrđivanja kvliteta terapijskog odnosa od 1991.superviziju. Dekodiranje koje omogućavaju partneri koji koriste ovaj okvir stoga bi obezbedio vredne poluge. Pored toga. Pored toga.

Perls i Rodžers živeli su potpuno različite živote ali ih ovo nije sprečilo da otvore polja koja mi sada proučavamo. LIČNOST TERAPEUTA Nasuprot popularnom verovanju. 1987. terapeut je ljudsko biće koje je posvetilo svoj profesionalni život razumevanju ljudskog funkcionisanja i promociji integralnog zdravlja. sluša i govori. Da li treba da očekujemo od onih koji nas leče da budu narcistički. Postoji naravno nada da oni koji izaberu ovu profesiju vode računa o sebi i poštuju mentalnu higijenu. Za klijenta terapeut predstavlja sliku optimalnog zdravlja. nivou funkcionisanja o kojima smo ranije raspravljeli. Odnos između klijenta i šizoidnog terapeuta će naravno biti sasvim različit od odnosa sa histrioničkim tipom terapeuta. šizoidna ili zavisna. Kao takav on mora pre svega da bude ekspert za svoje "sopstveno" mentalno zdravlje i da prepozna stavove i probleme karakteristične za svoj lični stil. Sam terapeut može da bude vrlo moćan alat za transformisanje. osoba koja pomaže drugima mora uvek da pokušava da iskoristi svoje potencijale najviše što može. Iznad svega. šizoidni ili granični tipovi ličnosti? Možda. imamo primere iz najviših sfera: Frojd. U svakom slučaju. psihoterapija se ne sastoji od konfrontacije između potpuno duševno zdrave i definitivno nezdrave individue. Najgori slučaj je kada terapeut veruje da predstavlja sliku mentalnog zdravlja a ustvari meša svoja sopstvena kreativna podešavanja sa nepostojećim idealom. 168 . Bez obzira da li je po prirodi narcistička. to jest oni mogu da se rašire među ljudima sa kojima dolazimo u dodir.POGLAVLJE 15. Bilo bi teško zamisliti terapeuta koji funkcioniše na 4. Profesionalni psihoterapeut je stručnjak za mentalno zdravlje. Zato bi trebalo da postoji mogućnost da se ukaže na aspekt u terapeutovoj ličnosti koji gradi njegovu originalnost i snagu. Po svojoj suštini. Mi zato treba da smo u stanju da stvorimo utisak o njegovoj ličnosti zasnovan na onome što mi znamo o ličnim iskustvima raznih tipova ličnosti. Ovaj vrlo lični napor probudiće najkreativnije aspekte njegove ličnosti i učiniće ga pažljivim da ne kontaminira klijente svojim ličnim enigmama. i svaki dan on vežba disciplinu koja ga osposobljava da primi ono što zastrašuje druge i da deluje kada drugi odustaju (Kottler. Neki čak tvrde da je to jedini alat. paranoidni.). mentalni poremećaji su "zarazni". Mi mu se ne obraćamo zato što je on mentalno "dezinfikovan" ili sterilan već zato što je on u stanju da razumno opazi.

uspeli da reše teškoće i probleme karakterisitčne za njihov tip ličnosti. Klijent šizoidnog terapeuta ima priliku da posmatra osobu koja funkcioniše dobro bez da je duboko emotivna. Čak i ako može da prevaziđe šizoidnu tendenciju za povlačenjem. Ovo nas stoga vodi u ponovno ispitivanje relativne važnosti ovih potreba i našeg samo-poštovanja i ljubavi prema sebi. Šizoidni tip terapeuta Najverovatnije je da šizoidni tip terapeuta neće dovesti do suštinski pozitivnog transfera. Šizoidni terapeut izražava toplinu uglavnom kroz pažljivost sa kojom sluša naše komentare i kroz stabilnost njegove relativne neutralnosti kada izražavamo neslaganja ili frustracije. Verovatnije je da je njegov pristup ljudskim fenomenima analitičan. Takođe možemo da proširimo ovo razmišljanje pošto je autor ove knjige u svom poslu trenera i supervizora sretao ljude koji su pokazivali karakterisitke svakog poremećaja.Naravno da je teže zamisliti šizotipalnog terapeuta nego opsesivnokompulzivnog. on koristi potrebu za distanciranjem kao svoju ličnu prednost ostavljajući klijentu potreban prostor za pojavljivanje plodnih eksperimentalnih tema. Mi zato ovde govorimo o terapeutima koji su. Klijent bi mogao da zaključi da sve dok je emotivan on je i nesposoban i da su njegove emocije uvek rezultat 169 . Ako je šizoidni terapeut privučen geštalt terapijom to definitivno nije zbog njenih energizirajućih i interaktivnih aspekata. on ipak ostaje vrlo uzdržan. DSM ne razlikuje eksplicitno relativnu ozbiljnost od poremećaja ličnosti. i ne vrši pritisak na klijenta niti ima prekomerne zahteve prema njemu. S obzirom da aktivni kontakt i intimnost nisu njegove jake strane. To takođe znači da osoba mora da se konfrontira sa svojim potrebama za potvrđivanjem i validacijom koje terapeut ne ispunjava lako. kao deo svog ličnog razvoja. Ipak. On je vešt u održavanju stava terapeutske neutralnosti. Klijent bi mogao da doživi emotivnu dimenziju njegovog iskustva kao iritantnu koja ga sprečava da se odvoji od ljudi i stvari. on mora da bude posebno oprezan u vezi određenih iskrivljenja koja njegovi stavovi prema odnosima mogu da indukuju u klijentu. i mada ne zadovoljavaju dijagnostičke kriterijume poremećaja ipak zadržavaju specifičnu boju i senzitivnost. Pošto ima veću toleranciju za distancu i tišinu. on će prirodnije nego mnogi drugi terapeuti dopuštati praznini da bude ispunjena. ali možemo da zamislimo da postoje razlike i pretpostavljamo da je verovatnije da zavisna ličnost funkcioniše bolje nego granična dosegnuvši isti nivo.

170 . Ipak. dekodiraju i transformišu simptome. njegova tendencija da iza spoljašnjosti traga za motivima klijentovih akcija može da navede klijenta da sebi postavlja pitanja bez da on to neminovno želi. On retko misli da je terapija zaista završena. On takođe ne smatra paranormalne manifestacije neminovno psihotičnim simptomima. on pomaže svojim klijentima da kontrolišu. on je posebno vešt u otkrivanju polu-istina i alibija.nezavršenog posla. Za ovaj tip terapeuta. afektivni rad je način da se otvori transpersonalna dimenzija i umesto da radi na "odstranjivanju simptoma". smatraće da sve jake emocije i jake interpersonalne potrebe biće vode do akcije. svetlu i nivoima svesnosti. Ipak. On ima teškoća u postupanju sa neizvesnošću i voli da veruje da može da predvidi klijentovo ćutanje. U najgorem slučaju. On je dobar u inspirisanju svog klijenta da razbije granice i nadmaši sebe uprkos dominirajućim konvencijama. Svestan klijentovih manevara. Antisocijalni tip terapeuta Antisocijalni tip terapeuta mogao bi da bude dašak svežeg vazduha za klijenta koji se guši od konformizma i "moralnih" obaveza. On ne izgovara u sebi ironične komentare kada njegovi klijenti govore o energiji. On primećuje svaku propuštenu akciju i omašku i sklon je izvlačenju brzopletih zaključak. Bolje od drugih on zna kako da ode iza spoljašnjosti i izvuče nepriznata neprijateljstva sakrivena u pozitivnom transferu. On je otvoren za duhovnu dimaenziju i za misteriozno i ne prihvata bezuslovno parametre naučne ortodoksije. Paranoidni tip terapeuta Evo jednog koji nije naivan i kojim se ne može lako manipulisati. njegov kapacitet da bude u kontaktu sa neobičnim takođe može da ga odvede do ignorisanja problema svakodnevnog života i materijalnijih aspekata patnji njegovog klijenta. Šizotipalni tip terapeuta Šizotipalni tip je od svih tipova najpogodniji za prihvatanje odstupanja u klijentovom iskustvu.

konvencije i pravila. On ne voli polu-mere i odustajanja i pruža klijentu sliku zdravlja koja se zasniva na odlučnosti da se da apsolutno najbolje od sebe. Povremeno mu nedostaje dubina i ima teškoća izlažući se opasnostima koje su ponekad prekrivene senzualnošću i zavođenjem. Za njega čovekova vitalna energija obitava u njegovoj strasti bilo da se ona odnosi na ljude ili stvari. I bolje je opremljen od drugih da opazi bol iza maske i tajno delovanje ranjivosti. On prenosi svoju sklonost za ekspanzijom na klijenta. On ne poklanja neopravdano svoju pažnju i da bi se stupilo u kontakt sa njim klijent mora da razvije svoje kapacitete za kontakt. Granični tip terapeuta Lično iskustvo graničnog naučilo ga je da se ne plaši nestabilnosti. on može da podstakne više žestine nego što klijent može da hendluje. Histrionički tip terapeuta Histrionički tip terapeuta može da ohrabruje i stimuliše klijenta da bude atraktivniji i da više zrači. Nasuprot tome. S druge strane. Možemo da zamislimo da on ima kapacitet da primi žestinu svojih pacijenata i primi njihove nedoslednosti. Narcistički tip terapeuta Narcistički tip terapeuta može da bude dosledna podrška u težnji za superiornošću. omogućavajući joj na taj način da razvije svoj pun potencijal. On je ekspresivan i pomaže klijentu da intezivira iskustva koja je sklon da smatra nevažnim. međutim. on zna da preterivanje može da bude način izbegavanja kontakta i pažljivo pomaže klijentu da razlikuje intenzivnost radi intenzivnosti od autentične intenzivnosti. U terapiji sa njim naša koncepcija mentalnog zdravlja i optimalnog funkcionisanja postaje blisko povezana sa iskričavošću iskustva i legitimnošću atrakcije i čak zavođenja kao neophodnih za život. 171 .On pomaže klijentu da dođe u dodir sa svojom fundamentalnom slobodom ali može da potceni koliko je važno za ovog klijenta da se drži vrednosti. On ovome ne pristupa sa skepticizmom ali zna kako da ojača strast.

terapeut narcističkog stila mora da bude pažljiv da ne dopusti svojoj sklonosti za grandioznošću da se izrodi u želju da napravi od klijenta nešto veliko. On verovatno mora stalno da se čuva da ne bude iritiran regresijama svog klijenta. Čak i u lavirintu rada na nedovršenim poslovima. on drži klijentove ciljeve na umu. On nije onaj koji lakomisleno zadovoljava klijentovu detinjastu potrebu za gratifikacijom. On takođe zna da ni rasuđivanje ni interpersonalni pritisak neće pomoći da se čovek oslobodi ovog straha. On može da pravi razliku bolje nego većina između izvesnosti. S druge 172 . Obdaren veoma kritičkim umom. podržavanih postojanošću i stabilnošću. Tamo gde bi narcistički i antisocijalni terapeut pokušao da ohrabri klijenta. Pasivno-agresivni tip terapeuta Kada je terapeut pasivno-agresivni tip. On ohrabruje klijenta da preuzme odgovornost za svoj život. i naučiće da pusti da se "spontane emocije" smire pre ponovnog razmatranja važnih odluka. izbegavajući terapeut mu dozvoljava da sluša svoj strah i da ga upozna. mogućnosti i verovatnoće. on će biti majstor za frustriranje. klijent će imati viziju mentalnog zdravlja koja je sagrađena od mnogih dobro promišljenih izbora. Posledica ovoga je da je on dobro opremljen za suočavanje sa brojnim pevremenim zaključcima koje klijent može da donese o svom životu. Izborivši se uspešno sa nekim od svojih monstruma. Opsesivno-kompulzivni tip terapeuta Ovaj tip nikada ne gubi iz vida inicijalne ciljeve terapije. Njemu uvek može da se veruje da drži na umu posao koji još uvek traži da bude dovršen ali se povremeno dešava da on ne vidi unapred šta još uvek treba da se uradi. Ovako je on u stanju da izrazi empatiju i podršku kada se klijent oseti preplavljenim ili skrhanim preprekom koju mora da savlada. Izbegavajući tip terapeuta Izbegavajući tip terapeuta zna koliko strah od činjenja nečega može da parališe i shvata da ovo iskustvo ljudi bliski klijentu često ne razumeju. ovaj tip terapeuta će biti u toku najnovijih dostignuća u kliničkoj praksi i preduzeće opsežno istraživanje kad' god naiđe na problem sa klijentom.Ipak. Posle dužeg kontakta sa opsesivno-kompulzivnim tipom terapeuta. ovaj terapeut je naučio da iako neprijatelj može da izgleda zastrašujuće on nije nepobediv.

da zadovolji kratkotrajnu potrebu za vrednovanjem. On je vrlo topao. odmah se osetimo prihvaćenim i on nikada ne dovodi u pitanje našu vrednost kao ljudskih bića. Ipak. i da velikodušnost i strpljenje nisu patološki simptomi. Takođe. i da biti sam zaista boli.. 173 . Ovi različiti tipovi ličnosti su slični različitim površinama kristala. Prvi je da on mora da pazi da se klijent ne služi njime u krajnjoj nuždi kad' god prolazi kroz težak period. ovaj terapeut može da bude spor u konfrontiranju klijenta baš u tački gde bi mu malo "tapšanja po ramenu" činilo dobro. on treba da bude ohrabren da prevaziđe ove mane i znanje potrebno za ovaj proces stavi u službu čovekoljublja. Zajedno. Terapija njegovog klijenta i kvalitet njegovog životnog stila zavise od toga. i dati nam podršku i pažnju. Naprotiv. On je tolerantan i prihvata lakše nego što to klijentovo nestrpljenje zahteva. ova otvorenost prema drugima nosi sa sobom dva tipa opasnosti kojih on uvek treba da bude svestan. on mora da se odupre iskušenju da da previše na početku što bi moglo. Svaka strana odražava jedan aspekt realnosti psihoterapeuta. Takođe.provalu besa. Zavisni stil terapeuta Ovo je verovatno najbrižljiviji terapeut i onaj koji najviše daje.strane. ali bi ih dovelo u ćorsokak u toku terapije. bol i obmanu a da se ne naljuti. On je sposoban da opazi ljutnju. ove strane konstruišu svetlosni spektar. on se mnogo trudi da pruži klijentu pomoć koju ovaj traži. On nas uči da je normalno da želimo da budemo voljeni. Možemo da računamo na njega da će odgovoriti na naš poziv u sred noći. Niko ko je izabrao ovu profesiju iz velikodušnosti i iskrenosti svog srca ne treba da bude kažnjen zbog svojih malih ličnih mana. kod određenih klijenata.. Ali je povremeno nesposoban da vidi bes.

Što se dogodilo.. Bogatstvo geštalt pristupa sastoji se od terapeutove sposobnosti da zgrabi ovde i sada i dovede do svesnosti klijenta ono što bi inače bilo samo evocirano. Ništa od ovoga nije ograničeno na efemernu demonstraciju niti ignoriše učešće dugotrajne terapije.. To je cena koju treba platiti tako da će geštalt 174 . Mi nismo više bili na ovoj planeti da "odgovorimo na tvoje potrebe". A ipak ovaj pristup sadrži veliko bogatstvo stvoreno ne u tehnikama dijaloga sa praznom stolicom. Ovaploćen u ovom odmetničkom psihoanalitičaru u dugačkoj odori koji je govorio u aforizmima. Ovaj pristup je stekao priznanje tek kada se Fritz Perls pojavio kao budist Zorba u Esalen-u. koja je često potrebna klijentima sa poremećajima ličnosti. napetim šakama i savijenim ramenima. jedva zadržanim disanjem. tehnika odigravanja. moralo je da se dogodi. geštalt je trenutno postao alternativa sporom i prašnjavom procesu psihoanalize. slomljenim glasom. konformista i pseudoracionalnih osoba.ZAKLJUČAK Koncipirana kao efikasan metod za lečenje neurotičnih. To prisustvo u manifestaciji klijentove prošlosti i budućnosti iskazano je tankim. bilo da su uspešni ili ne. Primati njegova pitanja i ponekad odgovoriti. rečima isuviše slabim da bi sadržavale svoje značenje. u radu na snovima ili još bilo čim u vezi čisto tehničke prirode. Čovek treba da "ostavi svoj um da se vrati telu". geštalt je bio iskorišćen da opravda bezbrojne apsurdnosti i religiozno smeće. da bi se bolje ukazalo na njen inherentni nedostatak kliničke dubine. geštalt terapija je na početku bila predmet znatiželje profesionalnih terapeuta koji su kasnije opovrgli mnoge svoje unapred zamišljene ideje. Nošen ovim talasom entuzijazma i promenjen do neprepoznavanja. Posle kratkog vremena samo pominjanje ove mistične psihologije postalo je izvor zabave. Kasnije je ona redukovana do nekih krajnje perifernih aspekata. Rankom. Jungom. Verthajmerom i drugima. Adlerom. Naći u ovom neposrednom kontaktu ono što pokušava da se pojavi. On je demonstrirao ovaj metod promovišući nezaboravna iskustva kontakta i oslobađajući razigrani duh svog klijenta od zatvora ograničenja. Na praktičaru je da u privatnosti svoje kancelarije prikaže rezultate. Svakodnevni je rizik pokazivati se u kontaktu sedeći licem u lice sa klijentom koji je došao kod nas na savetovanje. Neki su na to odgovorili ponavljajući "cenjene" izvore natopljene/prožete Rajhom. Toliko je mnogo učinjeno na ovaj način da je na jednom kraju kontinuuma geštalt bio redukovan na još jednu formu loše psihoanalize.

Mi pre moramo da govorimo srcem. I na kraju. ključevi koji otvaraju vrata duše. 175 . Mi ne treba da ih izgovaramo kao uvredu ili kao porugu. ne smemo se bojati reči ako želimo da nas drugi razumeju i ako želimo da kažemo da nismo jedini koji poštuju svoje klijente kao ličnosti. Tako će one prestati da budu etikete i postaće ono što je uvek trebalo da budu: mesta preporuke u potrazi za srećom.terapija prestati da bude viđena kao ostatak pokreta za mir i ljubav i popraviće svoj status validnog kliničkog pristupa čije su tehnike često primenjivane bez odavanja dostojnog priznanja ovom pristupu. ostajući otvoreni za patnju i za hrabrost onih koji su poverili svoje priče i ponekad svoje živote nama. Reči koje smo koristili u ovoj knjizi da opišemo svoje klijente bile su u prošlosti primenjivane i smatrane da ublažavaju i leče bol a ne da ga nanose.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful