Materijali za predmet

MATEMATIKA
Fiziˇka hemija c

1

Zoran Raki´ c

Beograd, 2010. godine

i

ˇ SADRZAJ
1. UVOD
1.1 Skupovi 1.2 Funkcije 1.3 Relacije 1.4 Brojevi: celi, racionalni i realni 1.5 Kompleksni brojevi 1.6 Elementi kombinatorike 1.7 Zadaci

1
1 4 6 8 17 22 24

ˇ 2. VEKTORI I ANALITICKA GEOMETRIJA
2.1 Uvodenje vektora 2.2 Vektorski prostori 2.3 Baza i dimenzija 2.4 Koordinate 2.5 Paralelno projektovanje 2.6 Skalarni proizvod 2.7 Vektorski i meˇoviti proizvod s 2.8 Determinanta 2.9 Linearna analitiˇka geometrija ravni c 2.10 Koordinatni sistemi u ravni 2.11 Linearna analitiˇka geometrija prostora c 2.12 Koordinatni sistemi u prostoru 2.13 Konusni preseci 2.14 Zadaci

31
31 35 38 41 43 45 51 54 55 60 63 70 72 78

3. NIZOVI
3.1 Limes niza 3.2 Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 3.3 Broj e 3.4 Svojstva limesa

81
81 83 85 86

5 Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 5.1 Izvod funkcije 5. Alternirani redovi 89 92 4.2 Svojstva limesa funkcija 4. INTEGRALNI RACUN 6. DIFERENCIJALNI RACUN 5.4 Izvodi viˇeg reda s 5.1 Limes funkcije 4.10 Ispitivanje toka funkcija 5.5 Svojstva odredenog integrala 6.5 Redovi i njihova konvergencija 3.3 Izvodi elementarnih funkcija 5.1 Neodredeni integral 6. NEPREKIDNE FUNKCIJE 4.7 Lopitalovo pravilo 5.2 Osnovne metode integracije neodredenog integrala 6.8 Nesvojstveni integral 6.6 Apsolutna i uslovna konvergencija.4 Odredeni integral 6.7 Osnovne metode integracije odredenog integrala 6.8 Ekstremne vrednosti funkcija 5.3 Integracija racionalnih funkcija 6.6 Fundamentalna teorema 6.9 Konveksnost i konkavnost funkcija 5.3 Neprekidnost 4.9 Primene neodredenog integrala 133 133 135 137 143 147 149 151 154 157 .4 Globalna svojstva neprekidnih funkcija 95 95 97 98 101 ˇ 5.11 Zadaci 105 105 109 113 115 116 119 121 123 125 127 131 ˇ 6.2 Svojstva diferenciranja 5.ii 3.6 Tejlorova formula 5.

iii LITERATURA 160 .

a tome se s c s s z ne pridaje toliki znaˇaj u srednjim ˇkolama. ako je svaki element skupa B ujedno i element skupa A. a manji deo su neke generalizacije ili c s informacije o nekim objektima o kojima viˇe detalja ˇitaoci mogu na´i u literaturi. tj. Tako skup svih realnih brojeva ve´ih od 3 obeleˇavamo sa A = {a ∈ R | a > 3}. npr. Podskup.2. prazan skup je jedinstven i on je podskup svakog skupa. Z–skup celih brojeva. (i2) zadavanjem zajedniˇkom osobinom. z s Uz pojam skupa javlja se i pojam elementa skupa (ili pripadanja skupu) koji takode ne definiˇemo. Za one koji su skloniji formalnom i apstraktnom jeziku moˇemo tretirati skup kao osnovni pojam koji ne definiˇemo. Oˇigledno vaˇe tvrdnje. Skupovi 1. Kako se skupovi sastoje od elemenata skupovi se obiˇno zadaju na dva naˇina: c c (i1) popisivanjem svih elemenata. Q–skup racionalnih brojeva. pisa´emo a ∈ A. Najvaˇniji skupovi brojeva koji su nam poznati iz srednje ˇkole su N–skup z s prirodnih brojeva. A = {x ∈ X | P (x)} je skup svih c onih elemenata datog skupa X koji zadovoljavaju osobinu P. Skup A z je konaˇan. Velika ve´ina ovih predznanja trebalo bi da je ˇitaocima poznata c c iz srednje ˇkole. 1. Za pravi podskup koristimo oznaku B ⊂ A (ili B A). tj. s c c 1. 7}. i zapisujemo A = B. Skup B je pravi podskup skupa A ako je B ⊆ A i A = B. ako A ima konaˇan broj elemenata.GLAVA 1 Uvod Ova glava sadrˇi potrebna predznanja za uspeˇno savladavanje gradiva koje je izloˇeno z s z u nastavku ove knjige. s c a ne pripada (nije element) A zapisujemo a ∈ A. ve´ ´emo koristiti intuitivan i opcc erativan pristup skupu kao kolekciji datih objekata. i ˇitamo A je nadskup od B (ili A sadrˇi B). R–skup realnih brojeva i C–skup kompleksnih brojeva. preciznije oni su jednaki ako je A ⊆ B i z B ⊆ A. ako iz x ∈ B sledi da je x ∈ A. Jasno. U ovoj knjizi ne´emo uvoditi pojam skupa formalnom definicijom niti ´emo c c izlaganja zasnivati na aksiomatskoj teoriji skupova. Negaciju ovog iskaza. To zapisujemo kao B ⊆ A ili ponekad kao A ⊇ B. c z Drugi naˇin zadavanja skupova je mnogo prikladniji i uglavnom se koristi u matemac tici. Sa A ili sa cardA obeleˇavamo c c z broj elemenata skupa A. Skup koji nema elemenata nazivamo praznim skupom i obeleˇavamo ga sa ∅. 2. Skup B je podskup skupa A. Ve´ina ostalog gradiva predstavlja neˇto ˇto je vaˇno. / Primer. Skupovi A c z i B su jednaki ako sadrˇe iste elemente. A = {1.1. Za dati element a skupa A. 3. tj. c z 1 .

kao i to da je A \ B = A ∩ B c . Drugu inkluziju moˇemo z dokazati na isti naˇin.4. Pokaˇimo prvu: neka je x ∈ A ∩ (B ∪ C) odakle je x ∈ A i x ∈ B ∪ C. da je A ∪ Ac = X i A ∩ Ac = ∅. A ∪ B = B ∪ A. koji c se ponekad naziva univerzalnim skupom (ili kra´e univerzumom). Dokaza´emo osobinu distributivnost II. z 1. / unija skupova A i B ⊆ X je skup A ∪ B = {x ∈ X | x ∈ A ili x ∈ B}. (de Morganovi zakoni) (A ∪ B) = A ∩ B . Potrebno dokazati jedc nakost dva skupa. Q / 1/2 ∈ Z. presek skupova A i B ⊆ X je skup A ∩ B = {x ∈ X | x ∈ A i x ∈ B}. Primer. Simetriˇna razlika skupova A i B z c je skup A B = (A \ B) ∪ (B \ A) = (A ∪ B) \ (A ∩ B). Analogno.5. (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) ⊆ (A ∩ (B ∪ C)) ∪ (A ∩ (B ∪ C)) = (A ∩ (B ∪ C)). Kao ˇto znamo: N s Z Q R C . 1.3. A ∪ ∅ = ∅ ∪ A = A. (i2) A ⊆ B i B ⊆ C =⇒ A ⊆ C. razlika skupova nije osnovna operacije jer se moˇe izraziti preko drugih. / √ 2 ∈ Q. A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) . Osnovna svojstva unije i preseka. Dakle. c c c Kako je B ⊆ B ∪ C.2) sa pokazivanjem dve inkluzije: A ∩ (B ∪ C) ⊆ (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) i (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) ⊆ A ∩ (B ∪ C). Proˇirenje osnovnih skupovnih operacija. engleski matematiˇar i logiˇar. A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C) . / Primetimo. c z Dakle. c c . B. Na skupu svih podskupova skupa X defininisane su slede´e (prirodne) operacije. x ∈ (A∩B)∪(A∩C). A ∩ A = A. Operacije sa skupovima. 1. Za proizvoljne skupove A. A ∪ A = A. c komplement skupa A ⊆ X je skup Ac = {x ∈ X | x ∈ A}. Dokaz. (A ∩ B)c = Ac ∪ B c . Dakle. ali dajemo kra´i dokaz u kojem smo iskoristili oˇiglednu osobinu inkluzije skupova. obeleˇavamo sa P(X) i zovemo ga partitivnim skupom skupa X. Uvod (i1) A ⊆ A. Skup svih podskupova c datog skupa X. A ∩ X = X ∩ A = A. c c c A ∩ (B ∩ C) = (A ∩ B) ∩ C . jer Z 0 ∈ N. Sliˇno vaˇi i A ∩ C ⊆ A ∩ (C ∪ B) = A ∩ (B ∪ C).2 1. Kako je x ∈ B ∪ C tada je x ∈ B ili z x ∈ C i kako je x ∈ A sledi da je x ∈ A∩B ili x ∈ A∩C. Neka je dat skup X. Ostale osobine dokazuju se analogno. odmah sledi da je A ∩ B ⊆ A ∩ (B ∪ C). i C ı ∈ R. a to je ekvivalento (vidi 1. / / R U ve´ini primena skupovi sa kojima radimo su podskupovi nekog datog skupa X. Neka je dat neki neprazni skup s X i neka je F familija podskupova skupa X tada definiˇemo uniju skupova iz F s kao skup svih onih elemenata koji pripadaju barem jednom od skupova familije F. A ∩ B = B ∩ A. presek skupova iz F je skup koji se sastoji od onih elemenata koji pripadaju 1 Augustus de Morgan. razlika skupova A i B ⊆ X je skup A \ B = {x ∈ X | x ∈ A i x ∈ B}. 1806 – 1871. C ⊆ X vaˇe slede´a svojstva: z c (asocijativnost) (komutativnost) (distributivnost I) (distributivnost II) (neutral) (idempotentnost) 1 A ∪ (B ∪ C) = (A ∪ B) ∪ C . Za skupove z A i B kaˇemo da su disjunktni ako je A ∩ B = ∅ .

b) | a ∈ A. a2 ∈ A2 . Direktan proizvod moˇe se generalisati na proizz voljnu familiju skupova F = {Aα | α ∈ I}. Ostala tvrdenja dokazuju se analogno. . Ova tvrdnja posledica je slede´eg niza ekvivalencija: z c (a. . a2 . A1 × A2 × · · · × Ak = {(a1 . (i5) (A \ B) × C = (A × C) \ (B × C). Na c ovoj jednostavnoj ˇinjenici zasnivaju se osnovne tehnike prebrojavanja skupova. . Specijalno. . b2 . Ispostavlja se da mnoga od gore pomenutih svojstava vaˇe i za familije z skupova. . 1596–1650.7. ˇim c A = B. Dekartov proizvod direktno se uopˇtava na konaˇan s c broj faktora. sledi da A × B = B × A. . b2 ) jednaki ako i samo ako je a1 = a2 i c b1 = b2 . je skup A × B = {(a. B. . . skup A × B ima´e n · m elemenata. (i2) (A × B) ∪ (C × D) ⊆ (A ∪ C) × (B ∪ D). zove se dijagonala Dekartovog proizvoda A × A. Iz same definicije jasno je da Dekartov proizvod nije komutativan.6. . c Skup elemenata {(a. tj. npr. . . (i4) (A × B) ∩ (C × D) = (A ∩ C) × (B ∪ D). . b) ∈ (A ∪ B) × C ⇐⇒ x ∈ A ∪ B i y ∈ C ⇐⇒ (x ∈ A i y ∈ C) ili (x ∈ B i y ∈ C) ⇐⇒ ((x. tj. y) ∈ B × C) ⇐⇒ (x. . y) ∈ (A × C) ∪ (B × C). c c c . . . . 3 U budu´e ´emo frazu ”ako i samo ako” kra´e zapisivati ”akko”. F = {Aα ⊆ X | α ∈ S}. ako skup c c A ima n elemenata a skup B m elemenata. ak ) = (b1 .Skupovi 3 svim skupovima familije F. (i3) (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C). Dekartov proizvod i osnovne skupovne operacije. ak ∈ Ak } i uredene k−torke (a1 . Dokaz. b1 ) i (a2 . . b ∈ B}. . pri ˇemu su uredeni parovi (a1 . Preciznije. 2 Descartes Rene. Pokaˇimo (i1). Operativnija realizacija ove konstrukcije sastoji se u tome da elemente familije F indeksiramo elementima nekog skupa S. a2 . i C vaˇi: z (i1) (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C). bk ) se podudaraju ako i samo ako (= akko)3 je aj = bj (j = 1. Dekartov proizvod dva skupa A i B. 1. a) | a ∈ A} ⊆ A × A . . Dekartov 2 proizvod. . k). y) ∈ A × C) ili ((x. ˇto ´emo zapisivati kao α∈I Aα . neka je data familija F i neki B ⊆ X (i1) α∈S Aα = α∈S Aα Aα α∈S (i3) α∈S Aα Aα α∈S B= α∈S Aα Aα α∈S B B (i2) α∈S Aα = (i4) B= 1. s c Ako su skupovi A i B konaˇni tada je i skup A × B konaˇan. ak ) | a1 ∈ A1 . Za svaka tri skupa A.

Za funkciju f : A −→ B. Specijalno. nazivamo praslikom skupa Y. Definicija. f (x1 ) = f (x2 ) .9. B. nazivamo slikom skupa X.8. tj. Da bismo mogli definisati f potrebno je da se praslika svakog elementa iz B sastoji od taˇno jednog elementa. Inverzna funkcija. Bijekcija. B. B = D i f = g ( ⇐⇒ ∀ x ∈ A = C. Funkcija koja je istovremeno ’1–1’ i ’na’ naziva se bijekcija. f ) i (C. a tre´a je c c ’zakon’ f kojem se svakom elementu skupa A dodeljuje taˇno jedan element skupa B. oˇiglednom c c c −1 −1 formulom f (b) = a. slede´a c implikacija. Formalnije. Formalnije. f ) ˇije prve dve komponente su dati skupovi A i B. Injekcija. x ∈ X} = {f (x) | x ∈ X} ⊆ B . Jasno. ˇ Cesto se u dokazima koristi obrat po kontrapoziciji 4 gornje implikacije. i neka je X ⊆ A tada skup f (X) = {y ∈ B | y = f (x). x2 ∈ A)(x1 = x2 ) =⇒ (f (x1 ) = f (x2 )). ˇto je ekvivalentno c s sa ˇinjenicom da je funkcija f bijekcija. Neka je data funkcija f : A −→ B. funkciju sa A u B moˇemo definisati z z kao skup Mf ⊆ A × B takav da za svaki a ∈ A postoji jedinstven b ∈ B takav da je uredeni par (a. i zapisuje kao f : A −→ B . B. Neka su A i B neprazni skupovi tada je funkcija (preslikavanje) uredena trojka (A. Analogno. 1. . Surjekcija. Ispostavlja se da je ’1–1’ suˇtinska osobina za c s 4 Ako su a i b iskazi tada je iskaz a ⇒ b ekvivalentan sa b ⇒ a. Primetimo 5 da za neki b ∈ B moˇe postojati viˇe elemenata iz A koje f preslika u z s b. kaˇemo da je surjekcija ili ’na’ ako za svaki b ∈ B postoji z x ∈ A takav da je b = f (a). a je negacija od a. x2 ∈ A i njihove slike su c razliˇite. tj. Za funkciju f : A −→ B. za Y ⊆ B skup f −1 (Y ) = {y ∈ A | f (y) ∈ Y } ⊆ A . D. Uvod 2. funkcija f je ’na’ akko je ImA = B. 1. b) ∈ Mf . za b = f (a). f ) poistove´uje sa f. Napomenimo da su funkcije (A. Tako npr. Skup A zove se domen funkcije f. Funkcije 1.10. ovaj uslov zapisujemo: c (∀ x1 . f ) jednake akko je A = C. Tada nije mogu´e na jedinstven naˇin definisati funkciju f −1 : B −→ A. c -ena trojka (A. (∀ b ∈ B)(∃ a ∈ A) takav da je b = f (a) . Slika i praslika. Obiˇno se ured c c Postoje razne ekvivalentne definicije pojma funkcije (koja je bez sumnje jedan od najvaˇnijih objekata u matematici). ako je X = A tada za f (A) koristimo oznaku ImA i nazivamo ga slikom funkcije f. f (x) = g(x)). a B njen kodomen. (∃ x1 . kaˇemo da je z injekcija ili ’1–1’ ako za bilo koja dva razliˇita elementa x1 . x2 ∈ A)(f (x1 ) = f (x2 )) =⇒ (x1 = x2 ) . Za element b (zbog njegove jedinstvenosti) koristi se oznaka b = f (a). 5 Iz definicije funkcije.4 1.

π ] −→ [−1. f : [−π/2. def Na svakom nepraznom skupu A definiˇemo funkciju idA (x) = x koju nazivamo idens titetom na A. 1] −→ [0. π/2]. koja se naziva asocijativnost. vaˇi slede´a z c jednostavna teorema: Teorema. Dokaz ove ˇinjenice posledica je slede´eg niza jednakosti (∀ x ∈ A). 6 Eksponencijalna funkcija je jedna od najvaˇnijih funkcija u matematici. redom. funkcija.11. f2n+1 (x) = x √ −1 f2n+1 (x) : R −→ R.Funkcije 5 egzistenciju inverznog preslikavanja. (i3) Za stepene funkcije. s (i1) Za linearnu funkciju f : R −→ R. dve funkcije. Neka su f : A −→ B i g : B −→ C. Kompozicija funkcija je asocijativna kad ima smisla. f −1 (x) = arcsin(x) i g −1 : [−1. ˇto kra´e zapisujemo: s c I dokaz je gotov ((h ◦ g) ◦ f ) = (h ◦ (g ◦ f )) . Dokaz. f −1 (x) = ln(x). z . Neka je f : A −→ B. 1]. 0 0 (i4) Eksponencijalna funkcija 6 f (x) : R −→ R + . jer ako f nije ’na’ onda moˇemo suziti kodomen z ˜ na ImA i tako dobiti bijekciju f : A −→ ImA. Navedimo sada nekoliko vaˇnih primera inverznih funkcija. 2 2 2 n+1 (n ∈ N) inverzne funkcije su (i2) Za stepene funkcije. koji su nam z poznati iz ranijeg ˇkolovanja. 1. π ]. g −1 (x) = arccos(x). Kompozicija funkcija. Primer. f2n (x) = 2 n x (n ∈ N). Funkcija g ◦f zove se kompozicija funkcija f i g. ako je f bijekcija onda je dobro definisano preslikavanje f −1 : B −→ A . na slede´i naˇin: f −1 (b) = a. g(x) = cos(x) su f −1 : [−1. Preslikavanje f −1 naziva se inverznom c c funkcijom od f. f (x) = 2 x + 3 odredimo inverznu funkciju. 1]. f2n+1 (x) : R −→ R.logaritamsku funkciju f −1 : R + −→ R. Koristimo relaciju f ◦ f −1 = idR i nalazimo idR (x) = x = (f ◦ f −1 )(x) = f (f −1 (x)) = 2 f −1 (x) + 3 1 3 =⇒ f −1 (x) = x − . 1] −→ [−π/2. f2n+1 (x) = 2 n+1 x (n ∈ N). (i5) Inverzne funkcije osnovnih trigonometrijskih funkcija. c c ((h ◦ g) ◦ f )(x) = (h ◦ g)(f (x)) = h(g(f (x))) = h((g ◦ f )(x)) = (h ◦ (g ◦ f ))(x) . f2n (x) : R + −→ R + . Preciznije. π/2] −→ [−1. Tada na prirodan naˇin definiˇemo funkciju g ◦ f : A −→ C formulom (∀ x ∈ A) c s (g ◦ f )(x) = g(f (x)) . Za kompoziciju funkcija vaˇi svojstvo z (h ◦ (g ◦ f )) = (h ◦ g) ◦ f ). tada je egzistenciju inverzne funkcije f −1 mogu´e opisati preko kompozicije funkcija: c ako za datu funkciju f : A −→ B postoje funkcije g : B −→ A i h : B −→ A takve da je f ◦ g = idB i h ◦ f = idA tada je h = g = f −1 . f (x) = sin(x) i g : [0. f2n (x) = x2 n (n ∈ N) inverzne funkcije su 0 √ 0 −1 f2n (x) : R + −→ R + . za b = f (a). f (x) = ex ima inverznu funkciju . Dakle.

π ).12. (i7) f −1 (Y \ Y1 ) = f −1 (Y ) \ f −1 (Y1 ). za neki x ∈ f (X) ∩ f (X1 ) mogu postojati y ∈ X \ X1 i y1 ∈ X1 \ X z takvi da je x = f (y) = f (y1 ) i ne mora da postoji z ∈ X ∩ X1 takav da je f (z) = x. Neka su f i g ’1–1’. (i5) je posledica (i3) i (i4). (i4) za Y ⊆ Y1 =⇒ f −1 (Y ) ⊆ f −1 (X1 ). Neka su f : A −→ B. dve funkcije. (i4) su f i g ’na’ onda je g ◦ f ’na’. n-arna relacija ρ na skupu A je svaki podskup Dekartovog proizvoda An = A × A × · · · × A . (i2) je g ◦ f ’na’ onda je g ’na’. (i4) i (i8). Dokaz. morali da smanjimo domen funkcija f koje nisu ’1-1’ na ˇitavom domenu. g(x) = ctg(x) = cos(x)/sin(x) inverzne funkcije su f −1 (x) : R −→ (−π/2. π ) −→ R. tada (i1) za X ⊆ X1 =⇒ f (X) ⊆ f (X1 ). 3. Neka je f : A −→ B funkcija. Relacije 1.14. Obratna inkluzija ne mora da vaˇi jer npr. Neka svojstva kompozicije. Sada iz definicije kompozicije sledi da je g(f (x)) = y i ako stavimo z = f (x) ∈ B vidimo da je g(z) = y. neka su X. Iz same definicije slike i praslike oˇigledno vaˇi (i1). tj. X1 ⊆ A i neka su Y. (i5) f −1 (Y ∪ Y1 ) = f −1 (Y ) ∪ f −1 (X1 ).13. Relacija. (i3) su f i g ’1–1’ onda je g ◦ f ’1–1’. i g : B −→ C. (i2). f (x) : (−π/2. 1.6 1. c 1. (i2) f (X ∪ X1 ) = f (X) ∪ f (X1 ). (i5) je posledica slede´eg niza ekvivalencija c x ∈ f −1 (Y ∪ Y1 ) ⇐⇒ f (x) ∈ Y ∪ Y1 ⇐⇒ f (x) ∈ Y i f (x) ∈ Y1 ⇐⇒ x ∈ f −1 (Y ) i x ∈ f −1 (Y1 ) ⇐⇒ x ∈ f −1 (Y ) ∪ f −1 (Y1 ). π/2). Dokaˇimo prvo (i2). y ∈ A i x = y imamo redom. (i5) i (i6). Neka je g ◦ f ’na’ tada za svaki y ∈ C postoji z neki x ∈ A takav da je (g ◦ f )(x) = y. (i3) sledi iz c z x ∈ f (X ∩ X1 ) =⇒ ∃ y ∈ X ∩ X1 takav da x = f (y) =⇒ ∃ y ∈ X i y ∈ X1 takav da x = f (y) =⇒ x ∈ f (X) i x ∈ f (X1 ) =⇒ x ∈ f (X) ∩ f (X1 ). f (x) = tg(x) = sin(x)/cos(x) i g(x) : (0. (i6) f −1 (Y ∩ Y1 ) = f −1 (Y ) ∩ f −1 (Y1 ). f −1 (x) = arctg(x). g je ’na’. Funkcije i osnovne skupovne oparacije. (i5) su f i g bijekcije onda je i g ◦ f bijekcija. z s x = y =⇒ f (x) = f (y) =⇒ g(f (x)) = g(f (y)) ⇐⇒ (g ◦ f )(x) = (g ◦ f )(x). (i8) X ⊆ f −1 (f (X)) i f (f −1 (Y )) ⊆ Y. Napomenimo da smo u primerima (i3). Tada ako (i1) je g ◦ f ’1–1’ onda je f ’1–1’. n primeraka skupa A . Dokaˇimo joˇ (i3). (i3) f (X ∩ X1 ) ⊆ f (X) ∩ f (X1 ). Y1 ⊆ B. g −1 (x) = arcctg(x) redom. π/2) −→ R. Tada za x. i g −1 (x) : R −→ (0. Uvod (i6) Za funkcije. (i6) i (i7) analogno kao (i5) . odakle odmah sledi da je funkcija g ◦ f injekcija. Dokaz.

ρ ∪ σ. Obiˇno se relacija c poretka oznaˇava sa ≤ . simetriˇna (s) c i tranzitivna (t) zovemo relacijom ekvivalencije. ρc . c Antirefleksivna. c) ∈ ρ ⇐⇒ ρ2 ⊆ ρ . b) ∈ ρ}. tj. 1.Relacije 7 Od svih relacija na skupu A najvaˇnije su binarne relacije. a) ∈ ρ ⇐⇒ ρ = ρ−1 . (b. Operacije na skupu relacija. Obratno. ρ ∩ σ. b) ∈ ρ sledi (b. s c 1. Takode za binarne relacije ρ. jednakost razlomaka m/n = m1 /n1 ⇐⇒ m · n1 = n · m1 . antisimetriˇna i tranzitivna bic narna relacija ρ na skupu A zove se relacija parcijalnog poretka. Svojstva relacija. pri ˇemu je I skup kojim su indeksirane klase.. podudarnost trouglova u ravni (dva trougla se podudaraju ako postoji translacija i rotacija u ravni kojom jedan prelazi u drugi). podskupovi skupa z A × A. Obiˇno se relacija strogog poretka oznaˇava sa < . a) ∈ ρ za svaki a ∈ A ⇐⇒ A ⊆ ρ . tj. b). Relaciju ρ na A koja je refleksivna (r). 1. Kako su relacije ρ. (i3) za fiksni prirodan broj n > 1 na skupu N (ili Z ) relacija xρy akko x i y daju isti ostatak pri delenju sa n. Refleksivna.17. c (a) antisimetriˇnost : iz (a. a) ∈ ρ sledi a = b ⇐⇒ ρ ∩ ρ−1 = A . svako razbijanje (1) nepraznog skupa A na disjunktnu uniju nepraznih skupova definiˇe relaciju ekvivalencije ρ (na A) na slede´i naˇin: xρy akko x. (i1) one relacije u ˇijoj osnovi je neka jednakost (medu nekim objektima) kao ˇto je c s npr. relaciju ρσ. 1. Svaka relacija ekvivalencije na skupu A razbija taj skup na medusobno disjunktne i neprazne klase (podskupove). (ar) antirefleksivnost : (a. (i2) ’biti paralelan’ na skupu svih pravih u ravni ili prostoru. Za proizvoljnu binarnu relaciju ρ na A definiˇemo i relaciju ρ−1 = {(b. Primer. / (s) simetriˇnost : iz (a.15. na slede´i naˇin: x(ρσ)y akko postoji s c c z ∈ A takav da je xρz i zσy. jednakost skupova. a) | (a. c) ∈ ρ sledi (a. σ na s A definiˇemo njihov proizvod. y s c c pripadaju istoj klasi.18. (1) A= α∈I Aα Aα ∩ Aβ = ∅ za (α = β).16. a) | a ∈ A}. c c . i sl. σ na A podskupovi jasno je ˇto znaˇe iskazi ρ ⊆ σ. Neka je dat skup A na njemu postoji specijalna relacija: dijagonala A = {(a. Za (a. Najvaˇnije osobine koju neka binarna relacija ρ na skupu z A moˇe imati su: z (r) refleksivnost : (a. c (t) tranzitivnost : iz (a. Relacija parcijalnog poretka. b) ∈ ρ koristi se i oznaka a ρ b. Relacije ekvivalencije su npr. a) ∈ ρ za svaki a ∈ A ⇐⇒ A ∩ ρ = ∅ . Relacija ekvivalencije. antisimetriˇna i tranzitivna binarna relacija ρ na skupu A zove se c relacijom strogog poretka. Aα = [aα ] = {x ∈ A | xρaα } c je klasa svih onih elemenata iz A koji su u relaciji ρ sa elementom aα . Dakle. b) ∈ ρ i (b.

· · · fρ (aj . tada je tablica simetriˇna s obzirom na glavnu dijagonalu. . b) ∈ ρ . . ako (a. . Primetimo da se iz gornje tablice odmah mogu prepoznati neke osobine relacija. (i3) relacija deljivosti (a b a je deljiv sa b) na skupu N. koji ima osobinu (∀ a ∈ N). ··· . am ) . 0. b) ∈ ρ . . . formulom f (a. b. . . . ··· . am · · · fρ (a1 . a2 ) . ak ) · · · fρ (a2 . aj . (A6) (A5) (A8) a · 1 = 1 · a = a. Ako je relacija ρ . svi elementi glavne dijagonale su 1. Uvod Primer. . aj ) = 0 tada je fρ (aj . fρ (ak . · · · fρ (am . am ) · · · fρ (a2 . / Jasno je da je zadavanje relacije ρ na skupu A ekvivalentno sa zadavanjem funkcije fρ na A × A. . ako je za k = j. fρ (aj .20.refleksivna. . a2 ) fρ (a2 . . . a1 ) . . . Primetimo da za mnoˇenje postoji istaknuti broj 1. . (i1) ≤ (<) na skupu realnih brojeva. fρ (am . ak ) · · · fρ (a1 . a1 ) . ako (a. . .19. ak ) . z . a1 ) a2 fρ (a1 . svi elementi glavne dijagonale su 0.simetriˇna. · · · fρ (aj .antisimetriˇna onda su na glavnoj dijagonali 1 i tablica je antisimetriˇna s c c obzirom na glavnu dijagonalu. Neka je ρ neka binarna relacija na skupu A. Brojevi: celi. am ) . ak ) . 4. fρ (aj . a2 . ak ). . 1. 2. Prirodni brojevi. racionalni i realni 1. Relacije parcijalnog (strogog) poretka su npr. Tada na prirodan naˇin definiˇemo funkciju c s fρ : A × A −→ {0. Skup N = {1. . b) = 1. a2 ) .8 1.. . . am ) . a1 ) fρ (a2 . aj ) = c c fρ (aj .antirefleksivna. . fρ (am . c ∈ N): z c (A1) (A4) a + (b + c) = (a + b) + c. tj. Funkcija binarne realcije. (i2) ⊆ (⊂) na skupu svih podskupova datog nepraznog skupa X . . . ··· . am } konaˇan skup onda funkciju relacije fρ c moˇemo predstaviti u obliku slede´e tablice: z c fρ a1 fρ (a1 . . a + b = b + a. tj.. a · b = b · a. ak ) = 1 i obratno. U ovom skupu dobro su definisane dve uobiˇajene binarne operacije (N × N −→ N): c sabiranje i mnoˇenje prirodnih brojeva. · · · fρ (am . }. 1}. a2 ) ··· ak ··· am a1 a2 . . fρ (ak . koje imaju slede´a svojstva (∀ a. nazivamo skupom prirodnih brojeva. a · (b · c) = (a · b) · c. . Ako je A = {a1 .

Brojevi: celi. Sada AMI (aksioma matematiˇke indukcije) implicira da je M = N. itd. i n+1 ∈ M. Matematiˇka indukcija. Pretpostavimo z c da je neki prirodan broj n ∈ M. 1 nije u slici preslikavanja ξ. Primer 2. tada je M = N. tada redom imamo. Primetimo da aksioma matematiˇke indukcije funkcioniˇe na slede´i naˇin: 1 ∈ M. b.21. Tada je oˇigledno 1 ∈ M jer je 1 = (1 (1 + 1))/2. n (n + 1) +n+1 2 n+1 (n + 1) ((n + 1) + 1) = (n + 2) = . Pokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇi slede´a formula z z c n (i1) (i2) (i3) (i4) (i5) (2) 1 + 2 + ··· + n = k=1 k= n (n + 1) . zatim (ki) primenimo na n = 2 i dobijamo da je ξ(2) = 3 ∈ M. (A2) (A9) a + 0 = 0 + a = a. dobijamo skup N 0 = N ∪ {0} u kojem vaˇi analogon s z svojstva (A6) za operaciju sabiranja prirodnih brojeva. Neka je M = {n ∈ N | (2) vaˇi za n}. formulom ξ(n) = n + 1. (2) vaˇi za sve prirodne c z 1 + 2 + · · · + n + (n + 1) = (1 + 2 + · · · + n) + (n + 1) = (pi) brojeve. Dokaˇite da za svaki n ∈ N i ∀ β > −1 vaˇi Bernoullijeva nejednakost: z z n (1 + β) ≥ 1 + n β . Aksiomu matematiˇke indukcije koristimo onda kada neku tvrdnju z c treba pokazati za svaki prirodan broj. implikacija (ki) zove se korak indukcije. racionalni i realni 9 Ako skup N proˇirimo brojem 0. skup prirodnih brojeva nije prazan). ne postoji prirodan x takav da je ξ(x) = 1. . a n ∈ M iz (ki) zove se pretpostavka indukcije koju ´emo c obeleˇavati sa (pi). dobro je definisano preslikavanje ξ : N −→ N. Skup prirodnih brojeva moˇe se opisati i Peanovim 7 c z aksiomama: 1 je prirodan broj (tj. 2 2 tj. (aksioma matematiˇke indukcije) za M ⊆ N takav da vaˇi c z (bi) 1 ∈ M. c s c c zbog (bi). c Primer 1. zatim (ki) primenimo na n = 1 i dobijamo da je ξ(1) = 2 ∈ M. 2 Dokaz. 1858–1932. Operacije sabiranja i mnoˇenja povezane distributivnim zakonom (∀ a. a to ´emo raditi u mnogim glavama ove knjige. preslikavanje ξ je ’1–1’. (ki) ako iz n ∈ M sledi da je i ξ(n) ∈ M. 7 Peano Giuseppe. tj. Napomenimo da se provera (bi) iz gornje definicije zove baza indukcije. c ∈ N): z 1. a · (b + c) = a · b + a · c. tj.

2. . .10 1. za svaki izbor a. vidimo da na skupu Z c c vaˇi. Uvod Dokaz. 8. } = − N ∪ N 0 . b iz tog c z s c novog skupa. sada imamo redom c (1 + β)n+1 = (1 + β) (1 + β)n ≥ (1 + β) (1 + n β) = 1 + (n + 1) β + n β 2 ≥ 1 + (n + 1) β . i jasno 3 a4·1 . zove se Fibonaccijev niz. (A12) a ≤ b i b ≤ c (A14) a ≤ b i c ∈ Z (A15) a > 0 i b > 0 8 (A13) ∀ a. Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n.23. a + c ≤ b + c. poznat i kao Leonardo iz Pise. Korak indukcije. tada imamo redom a4(n+1) = a4n+4 = a4n+3 + a4n+2 = 2 a4n+2 + a4n+1 = 3 a4n+1 + 2 a4n = 3 a4n+1 + 2 · 3 α = 3 (a4n+1 + 2 α) ∈ N pi =⇒ 3 a4(n+1) .22. Celi brojevi. −2. jer je (1 + β)1 ≥ 1 + 1 · β. b ∈ N (npr. tj. Baza indukcije je trivijalna. 2. . a≤b i b≤a =⇒ =⇒ =⇒ a ≤ c. Ako c uvedemo uobiˇajenu oznaku a < b. 13. Na skupu Z (ali ve´ i na N) postoji relacija poretka ≤ (’biti manji ili jednak’). Fibonaccijev (Fibonaˇi) niz 8. 21. c s c za proizvoljni izbor a. uz a1 = a2 = 1 . a = 5. an+2 = an + an+1 . n = 1 a4·1 = 3. . Primetimo da u skupu Z vaˇi i z svojstvo: ∀a ∈ Z postoji jedinstveni broj −a ∈ Z takav da je. z (A10) ∀ a ∈ Z (A11) ∀ a. 0. a4n = 3 α. (A3) a + (−a) = (−a) + a = 0. c c Dokaz. Korak indukcije. Nekoliko prvih ˇlanova niza su: 1. 1170–1240 ( ? ). 1. c Fibonacci Leonardo. c (i2) da je svaki ˇetvrti ˇlan niza deljiv sa 3. (A2) i (A4) s s ostanu saˇuvana i da moˇemo reˇiti jednaˇinu x + a = b. . 1. 1. −1. =⇒ a = b. b ∈ Z taˇna je barem jedna od relacija a ≤ b ili b ≤ a. c Pokaˇite da z (i1) su svaka dva uzastopne ˇlana niza uzajamno prosta. Pretpostavimo da za neki n ∈ N 3 a4n . . (pi) 1. b = 2) zbog toga se pitamo da li je mogu´e c proˇiriti skup N 0 tako da u tom proˇirenom skupu svojstva sabiranja (A1). (i2) Baza indukcije. 34. 5. c ∀ n ∈ N. 3. koja znaˇi a ≤ b i a = b. . b ∈ Z a ≤ a. Broj −a zove se suprotni element od a ili inverzni element od a s obzirom na sabiranje. Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i najmanji takav skup je skup celih brojeva Z = {. U skupu prirodnih brojeva nije mogu´e reˇiti jednaˇinu x+a = b. . a · b > 0. Niz definisan rekurzivnom formulom. .

. . . Kaˇemo da a deli b ˇto zapisujemo kao a | b. Egzistencija. . Iz dosada evidentnih svojstava vidimo da su ona podeljena na tri dela: svojstva (A1)(A9) 9 su algebarska svojstva. c 1. Deljivost i prosti brojevi. Pretpostavljamo da oznake a < b. i na osnovu upravo dokazanog imamo −m = n · t + r1 . tj. . 11. tj. . ) gde je G neki neprazan skup. Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jedinstveni brojevi t ∈ Z i 0 ≤ r < n takvi da je m = n · t + r. Dakle. r2 ).24. Skup svih prostih brojeva Pr = {2.25. . (A14) i (A15) znaˇi da se relacija poretka slaˇe sa sabiranjem i mnoˇenjem celih c z z brojeva. Svojstva deljivosti. Pretpostavimo da je m ∈ N. Time je dokaz zavrˇen. Dokaz. ili da je b c c z s deljiv sa a akko postoji t ∈ Z takav da je b = at. . 13. . Prirodan broj p > 1 koji je deljiv samo sa 1 i sa samim sobom zove se prost broj. ck ∈ Z vaˇi z a | b1 · c1 + b2 · c2 + · · · + bk · ck . +. Iz definicije odmah sledi da za relaciju deljivosti vaˇi: z (i1) (i2) (i3) (i4) tranzitivnost. (Z. q2 = q1 − n = m − 2n. . . a | b2 . . Pretpostavimo da postoje dva para takvih brojeva (t1 . . Kako je ovaj niz strogo opadaju´i postoji najmanji indeks t takav da je qt+1 < 0. racionalni i realni 11 Primetimo da svojstva (A10)-(A13) znaˇi da je relacija ≤ relacija totalnog poretka na c Z. Ako ih oduzmemo odmah dobijamo r2 − r1 = n · (t1 − t2 ) =⇒ | r2 − r1 |= n· | t2 − t1 | =⇒ n > | r2 − r1 | n =⇒ | r2 − r1 |= 0 =⇒ r2 = r1 i t2 = t1 . a | b i a | c =⇒ a | b ± c . (A10)-(A13) su svojstva relacije ’≤’ i (A14)-(A15) predstavljaju kompatibilnost relacije ’≤’ i operacija sabiranja i mnoˇenja celih brojeva.Brojevi: celi. a ako joˇ vaˇi i aksioma (A4) tada govorimo o komutativnoj ili Abelovoj grupi. Jedinstvenost. 7. 10 z 1. 5. qk = qk−1 − n = m − k n. q1 = m − n. a | b i b | c =⇒ a | c . s 1. a binarna operacija za koju vaˇe aksiome z (A1)-(A3) zove grupa. . ako a | b onda za svako c ∈ Z vaˇi a | b · c . 3. r1 ) i (t2 . Sliˇno za uredenu s z c trojku (G. . } je beskonaˇan. c2 . . c 10 Napomenimo da se uredeni par (G. +. m = n·t1 +r1 = n·t2 +r2 . Teorema o delenju. 0 ≤ r1 < n =⇒ m = n · (−t) − r1 + n − n = n · (−t − 1) + (n − r1 ) = n · (−t − 1) + r. a ≤ b. i posmatrajmo niz q0 = m. . | a | imaju uobiˇajeno znaˇenje. z ako a | b1 . .26. Ako je m ≤ 0 onda je −m ≥ 0. . 9 Primetimo da je (A7) zasada preskoˇeno. ·) za koju vaˇe aksiome (A1)-(A6) i (A8)-(A9) kaˇemo da je komutativni prsten sa jedinicom. ·) z z je komutativni prsten sa jedinicom. a | bk onda za sve c1 . . Tada je 0 ≤ r = qt = c m − tn < n odakle sledi tvrdnja za m ≥ 0. 0 ≤ r = n − r1 < n .

12 1. Najmanji zajedniˇki sadrˇalac celih brojeva c z c z a i b. b ∈ N. c (n) ako d1 | a i d1 | b =⇒ d1 | d (d je najve´i zajedniˇki delitelj). rk−2 = rk−1 · qk + rk . s Specijalno. takav da je a − b = n · t. u oznaci NZD(a. U poglavlju o relacijama spomenuli smo kao primer relacije ekvivalencije (i2). . Tada jednaˇine (po x i y ) c a · x + b · y = d. Neke su a. ako su a i b uzajamno prosti onda postoje x.27. b). Tada je NZD(a. nema reˇenja u Z . Ako a | b · c tada a | c. Neke su a i b uzajamno prosti brojevi. s a · x + b · y = d1 . Posledica 2. . Najve´i zajedniˇki deljitelj celih c c c c brojeva a i b. b ∈ Z kaˇemo da je a kongruentno b po modulu n i piˇemo z s a ≡ b (mod n) ⇐⇒ ∃ t ∈ Z tj. Posledica 1. b ∈ N. rk−3 = rk−2 · qk−1 + rk−1 . Za dati 2 ≤ n ∈ N i za c s s c a.28. b) = d i neka je d1 ∈ N takav da d d1 . Dokazi prethodnih teorema i njihovih posledica mogu se na´i u Glavi 3. Specijalno. Neke su a. Uvod 1. . . . c c Ako je NZD(a. u kojoj c analogne teoreme dokazujemo za polinome. Namanji zajedniˇki sadrˇalac. b) = rk . . . je prirodan broj s koji ima slede´a svojstva c (s) a | s i b | s (a je zajedniˇki sadrˇalac). Euklidov algoritam.29. o kojoj ´emo sada neˇto viˇe re´i.30. neka je NZD(a. b) = 1 onda kaˇemo da su brojevi a i b uzajamno prosti. je prirodan broj d koji ima slede´a svojstva c (d) d | a i d | b (d je zajedniˇki deljitelj). 1. onda iz Teoreme o deljenju imamo niz jednakosti ( a > b) a = b · q 1 + r1 . rk = rk−1 · qk+1 . a i b daju isti ostatak pri delenju sa n. z 1. u oznaci NZS(a. . . . b = r1 · q2 + r2 . ako prost broj deli proizvod celih brojeva tada on mora deliti barem jedan od njih. ima reˇenja u Z . . y ∈ Z takvi da je a · x + b · y = 1. . c z 1. c z (n) ako a | s1 i b | s1 =⇒ s | s1 (d je najmanji zajedniˇki sadrˇalac). . . . Relacija kongruencije. . Najve´i zajedniˇki delitelj (divizor). b).

k + n. postoji z −1 jedinstveni broj 1/a = a ∈ Q takav da je. racionalni i realni 13 Teorema. Tranzitivnost. i pi = qi ili pi = qi . . Dokaz. a = 2. . ako je a1 prost broj dokaz je gotov jer je a = q1 · a1 . b = 1). tj. Ako je a prost broj onda je dokaz gotov. Preostale tvrdnje posledica su ˇinjenice da svaka relacija ekvivalencija razbija skup na disjunktne unije nepraznih c podskupova. z Jedinstvenost. (A7) a · a−1 = a−1 · a = 1.31. . 1 2 Dokaz. αn takvi da je α a = pα1 · pα2 · · · pnn . z Simetriˇnost. Sliˇno dobijamo s c c n 1 2 i u sluˇaju da je pi > qi . odakle je a − c = (a − b) − (b − c) = n · t1 − n · t2 = n · (t1 − t2 ) = n · t. . t2 ∈ Z takvi da je a − b = n · t1 . Za svaki prirodni broj a jedinstveno su odredeni prosti brojevi p1 < p2 · < pn i prirodni brojevi α1 . b iz tog novog skupa. β β βm a = pα1 · pα2 · · · pαn = q1 1 · q2 2 · · · qm . . k + jn. sa jedne strane pαi | a a sa druge strane pαi a.Brojevi: celi. Pretpostavimo da imamo dva predstavljanja broj a kao proizvoda prostih brojeva.23). Pretpostavimo da je npr. } . b ∈ Z (npr. . za svaki izbor a. 1. ˇto je nemogu´e. . Relacija kongruencije po modulu n > 1 je relacija ekvivalencije na Z. Tako dolazimo do niza prirodnih brojeva a = a0 > a1 > a2 · · · > ak > 1 i algoritam staje kada je ak prost. . a = 0 . tj. n ∈ N} . pi < qi onda je i pi < qj (j = i. Ako je a ≡ b (mod n) i b ≡ c (mod n) =⇒ ∃ t1 . . tj. . Ako sada medu prostim c brojevima q1 ≤ q2 ≤ · · · ≤ qk ≤ ak skupimo iste dobijamo traˇenu dekompoziciju. k + 2n. . .32. . α1 = β1 . n 1 2 takvi da je p1 < p2 · · · < pn i q1 < q2 · · · < qm . α2 . . sada imamo β β βm sa jedne strane pi | a = pα1 · pα2 · · · pαn a sa druge pi a = q1 1 · q2 2 · · · qm ˇto je nemogu´e. s c i i 1. ali αi = βi . Primetimo da u skupu Q vaˇi i svojstvo: za a ∈ Q. α2 = β2 . To se mora desiti jer izmedu a i 1 ima konaˇno mnogo prostih brojeva. Ova relacija razbija skup Z na slede´e klase c Z = [0]n ∪ [1]n ∪ · · · ∪ [n − 1]n . da li je mogu´e proˇiriti skup Z c s tako da u tom proˇirenom skupu svojstva (A1)-(A6) i (A8)-(A15) ostanu saˇuvana i da s c moˇemo reˇiti jednaˇinu a · x = b. p2 = q2 . . k − 2n. . αi > βi odakle c a = pαi · a1 =⇒ pαi | a i pi a1 i i a = pβi · a2 i =⇒ pβi | a i pi a2 . gde je t = t1 − t2 ∈ Z =⇒ a ≡ c (mod n). Ako nije onda postoji najmanji prost broj q1 takav da q1 | a ⇐⇒ a = q1 · a1 i a > a1 jer je q1 ≥ 2. pi−1 = qi−1 . m). k − n. itd. Sada pretpostavimo da postoji najmanji indeks i takav da je p1 = q1 . c b ≡ a (mod n). . a ≡ a (mod n) jer za t = 0 vaˇi a − a = 0 · n. αi−1 = βi−1 . odakle je b − a = n · (−t). postavlja se sliˇno pitanje kao i s c kod sabiranja u skupu prirodnih brojeva (1. Teorema (Osnovni stav aritmetike). k − jn. Kako u skupu celih brojeva jednaˇina a · x = b. nema c reˇenja za proizvoljne a. . i b − c = n · t2 . Sada analogno razmatranje primenimo na a1 . Odgovor na z s c ovo pitanje je pozitivan i najmanji takav skup je skup racionalni brojeva Q = {m/n | m ∈ Z. jer je u suprotnom dokaz gotov. Egzistencija. Neka je sada pi = qi ali je npr. . gde je [k]n = {k. Refleksivnost. Ako je a ≡ b (mod n) =⇒ ∃ t ∈ Z takav da je a − b = n · t. i tj. Dakle. Racionalni brojevi. ako a1 nije prost onda postoji minimalni prost broj q2 ≥ q1 (jer u suprotnom q1 ne bi bio minimalan koji deli a) takav da q2 | a1 ⇐⇒ a1 = q2 · a2 i a1 > a2 jer je q2 ≥ 2.

Oˇigledno je da su A. tj. sa N na Z i s s . 1/2. ·) je polje. Napomenimo da z je proˇirenje sa Q na R znatno komplikovanije od prethodnih proˇirenja. Sada nastavljamo na sliˇan naˇin. Sada imamo 2q 2 = (2 l)2 ⇐⇒ q 2 = 2 l2 . tj. Uredena trojka Q = (Q.14 1. tj. Dakle. tj. z c Teorema. ·) je Abelova grupa. 1.41. 2. skup B nema majorantu. s c √ Teorema. najmanji takav s skup je skup realnih brojeva R. z √ Iz prethodne teoreme sledi da je sup A = inf B = 2 ∈ Q. 1. s c Posmatrajmo sada skupove A = {q ∈ Q + | q 2 < 2} i B = {q ∈ Q + | q 2 > 2}.. broj takav da ∀ q ∈ B vaˇi da je z q ≥ m. . 2 nije racionalan broj. Od svih minoranti od posebnog je interesa najve´a koja se zove infimum skupa c B i koja se obeleˇava sa inf B. B neprazni skupovi. a ta je da su rezultati svih merenja racionalni brojevi. c ∈ Q). s c 1. skup realnih brojeva je skup u kojem vaˇe z svojstva (A1)-(A15). tako da p mora biti paran. gde je N ZD(p.. pokuˇavamo da c c s 2 reˇimo u skupu racionalnih brojeva jednaˇinu x = 2. algebarska struktura za koju vaˇe aksiome z (i1) (Q. s odakle sledi da p = 2 l jer je leva strana poslednje jednakosti parna. Pretpostavimo da je 2 racionalan broj. +. Ovu relaciju prepiˇemo u ekvivalentnom vidu kao 2q 2 = p2 . 1. tj. Slede´a teorema pokazuje da s c c reˇenje te jednaˇin ne postoji u skupu Q.2.). z Brojeve M sa ovakvim svojstvom zovemo majorantama (gornjim granicama) skupa M . razlomak p/q smo maksimalno skratili). ali joˇ vaˇi i. npr. b.) takvi da ∀ q ∈ A vaˇi da je q ≤ M . Od svih gornjih granica od posebnog je interesa najmanja gornja granica koja se zove supremum skupa A i obeleˇava se sa sup A. ∈ A c i postoji racionalni broje M (npr. Tada on dozvoljava zapis u vidu 2 = p/q . 4. u nekom smislu je ˇupalj. skup A nema / supremuma u Q. a · (b + c) = a · b + a · c. 1. . Odavde sledi da 2 | q.. +) je Abelova grupa. Tako se opet name´e pitanje da li je s c mogu´e skup Q proˇiriti tako da da sva svojstva (A1)-(A15) ostanu saˇuvana i u tom c s c proˇirenju. za polje Q vaˇe sve aksiome kao i za R osim aksiome (A16). Primetimo da su npr. 0. q) ≥ 2 ˇto je nemogu´e. tj. √ √ Dokaz. (i2) (Q \ {0}. . c Vaˇi slede´a teorema.. Skup realnih brojeva. q) = 1 (tj. ali da vaˇi da svaki podskup A tog proˇirenja koji je odozgo ograniˇen ima s z s c supremum u tom proˇirenju. Dakle. s z (A16) Svaki neprazan i odozgo ograniˇen skup A ⊂ R ima supremum u skupu R. z ˇ Staviˇe Q je najmanje polje koje ima beskonaˇno mnogo elemenata. Skup R jedinstveno je odreden aksiomama (A1)-(A16) (do na izomorfizam). z Skup racionalnih brojeva ima jednu osnovnu osobinu (koja ga izdvaja od ostalih skupova).33. (i3) vaˇi distributivnost (∀ a. 3. 1. ali z zato ima minorantu m ∈ Q (npr.. Odgovor i na ovo pitanje je pozitivan. Uvod Broj a−1 zove se inverzni element od a s obzirom na mnoˇenje. N ZD(p.4. Analogno.

Za bilo koja dva realna broja r1 < r2 postoji racionalni broj q takav da je r1 < q < r 2 . a veoma su popularni oni koji se koriste u raˇunarstvu c ˇije su osnove 2. 1. takvi su npr. sve cifre nakon nekog mesta su 0. tj. 9. . . Tako je npr. u sluˇaju c c 11 Ako je broj negativan dodamo − ispred broja. . oznaka 12345 predstavlja prirodni broj 12345 = 1 · 104 + 2 · 103 + 3 · 102 + 4 · 101 + 5 · 100 .34. 1. 3333 · · · = 0. . Izraz f (x) = an xn + an−1 xn−1 + . 12 Pitanjima suma sa beskonaˇno mnogo ˇlanova bavi´emo se u 2. an = 0. Tako npr.. c Primetimo da proizvoljne razlomke (npr. Ovaj problem se prevazilazi tako da dozvoljavamo i negativne stepene broja 10 i tamo gde poˇinju negativni stepeni uvodimo decimalni c zarez. . π. π. 8 ili 16. + a1 x + a0 . tj. Algebarski brojevi. a0 racionalni brojevi. koji nisu algebarski √ nazivaju se transcedentnim brojevima. . Realni brojevi iz skupa T = R \ A. 1/2) ne moˇemo predstaviti kao polinome sa z osnovom 10 (ili bilo kojom drugom). . Napomenimo da je skup Q gust u skupu R u slede´em smislu: c Teorema. 3 = 0 · 100 + 3 · 10−1 + 3 · 10−2 + · · · = 3 · 10n . an−1 . Postoje i drugi brojevni sistemi. e. glavi Nizovi. Skup I = R \ Q zove se skup iracionalnih brojeva.. a1 . (3) 1 = 0. 5 = 0 · 100 + 5 · 10−1 . Primeri (3) i (4) su tipiˇni tj. Skup svih algebarskih brojeva nad Q obeleˇavamo sa A. Skup Nf = {x0 | f (x0 ) = 0} zove se skup svih nula polinoma f . Kao ˇto znamo iz svakodnevnog iskustva u s praksi koristimo dekadski brojni sistem. 1.. 2. ili u opˇtem obliku svaki celi broj 11 moˇe se predstaviti u obliku polinoma (x = 10) na s z slede´i naˇin: c c M = an an−1 . z Jasno je da je Q ⊂ A. . zove se polinom n−tog stepena (ako je an = 0) nad poljem Q ako su svi koeficijenti an . s c (4) 1 ˙ = 0. kao ˇto pokazuje slede´i primer. . racionalni i realni 15 sa Z na Q. .Brojevi: celi. Decimalni zapis realnog broja. npr. Skup Nf ne mora biti podskup od R. a1 a0 = an · 10n + · · · + a1 · 101 + a0 · 100 . c c Postavlja se prirodno pitanje kako iz decimalnog zapisa realnog broja prepoznati da je on racionalan. 3 n=−1 −∞ da moramo dozvoliti da se iza decimalnog zareza pojavljuje beskonaˇno mnogo ˇlanova 12.35. . Za broj a ∈ R kaˇemo da je algebarski nad Q ako postoji polinom f sa racionalnim z koeficijentima (za skup svih polinoma sa racionalnim koeficijentima koristimo oznaku Q[x]) takav da je f (a) = 0. c c c . sve brojeve predstavljamo pomo´u cifara c 0. broj je racionalan ako i samo ako je c njegov decimalni zapis konaˇan (tj. . 2 ali se ispostavlja. .

a55 } onda je A u bijekciji sa skupom S55 i jedna od bijekcija je npr. pa specijalno i interval [0. Brojnost (Kardinalni broj) skupa. 1. . i = 1. Pretpostavimo da je skup R prebrojiv. . . Postavlja se pitanje kako npr. c . . f (2k) = k ˇto moˇemo zapisati i formulom s z i f (2k + 1) = −k. k ∈ N. Dakle. Drugim reˇima cifre u decimalnom zapisu irac c -aju se bez nekog reda. 1415926535897932384626433832795028841971693993751 √ 2 = 1. prvih 50 cifara u decimalnim zapisima cionalnog broja red √ brojeva π i 2 su: π = 3. Npr. npr. Tada je prebrojivi svaki njegov podskup. Elemente niza obeleˇavamo sa z a1 = f (1). . n 14 Prebrojiv je i skup algebarskih brojeva. Uvod broja 1/2. Za svaki prirodan broj n obeleˇimo sa z Sn = {1. 2. . . 1]. 1. sve cele brojeve poredati u niz.16 1. Skup R nije prebrojiv. . −2. Svaki element iz intervala [0. 428571 428571 . 15 Primetimo da ne postoji bijekcija sa pravog podskupa konaˇnog skupa na taj isti skup. Kaˇemo da je skup A konaˇan ako z c postoji bijekcija sa nekog od skupova Sn u A. Dakle. Jedno reˇenje je: s 0. . 4142135623730950488016887242096980785696718753769 . . a2 = f (2). kod kojeg je 3 = a−1 = a−2 = · · · ). Z i Q prebrojivi 14 skupovi. Niz u skupu B je svako preslikavanje sa skupa N u B.36. Tako su npr. 55 13. f (0) = 0. . Dokaz. . ako je A = {a1 . Primer. f (i) = ai . 3. s c Teorema. . cifre a−2 = a−3 = · · · su jednake 0) ili nakon nekog mesta postoji konaˇan c niz cifara koji se ponavlja (primer je broj 1/3. 2. . n} skup prvih n prirodnih brojeva. −1. kao ˇto pokazuje slede´a teorema. Ipak. Iz gore reˇenog sledi da decimalni zapisi iracionalnih brojeva nisu konaˇni i ne postoji c c konaˇan niz cifara koji se ponavlja. 2. . Ovo znaˇi da skup elementi mogu pored c B ima ’isti broj’ elemenata kao i skup N. Za skup Q dokaz je komplikovaniji. Kaˇemo da je skup B prebrojiv ako se njegovi z -ati u niz. skup realnih brojeva R ima bitno viˇe elemenata od prebrojivihh s skupova. . postoji bijekcija z 13 Odredite broj bijekcija sa S u A. . Z i Q imaju beskonaˇno c 15 mnogo elemenata i vaˇi N z Z Q oni su prebrojivi i u tom smislu imaju isti kardinalni broj. a2 . . . 17/7 = 2. an = f (n). . −3. ako postoji bijekcija f sa N u B. . iako skupovi N. 1] moˇemo predstaviti u dekadskom obliku. tj. Predstaviti broj 17/7 u decimalnom obliku. . . .

.. b ∈ R} R. To zapravo znaˇi da je skup C c polje s obzirom na operacije (5) i (6) polje.. Lako se moˇemo ubediti (koriste´i aksiome (A1)s c z c (A16) da ta jednaˇina nema reˇenja u skupu R.. . gde smo izabrali cifre b1 .. . .. a3 a3 a3 .... .. . bn . b2 ... najjednostavniji) naˇin generaliˇe i na skupove koji imaju beskonaˇno c s c mnogo elemenata slede´om definicijom: skupovi A i B su istobrojni ili kaˇemo da imaju c z isti kardinalni broj ako postoji barem jedna bijekcija sa A na B. 1].. moˇemo posmatrati skup z C = {z = a + i b | a.. bn .-toj cifri od broja aj .Sn je n (broj njegovih elemenata). formulama c (5) (6) z1 + z2 = (a1 + i b1 ) + (a2 + i b2 ) = (a1 + a2 ) + i (b1 + b2 ) . Odavde sledi da n 1 2 3 broj b nije u slici funkcije f jer b = f (j) = aj za svaki j ∈ N (jer se broj b razlikuje barem u j.. .. n 1 2 3 f (4) = a4 = 0. takva da je f (1) = a1 = 0. .. .. ... .. Realne brojeve a = (a+i b) i b = (a+i b) nazivamo redom realnim i imaginarnim delom kompleksnog broja z = a + i b. a2 . a4 .. . . . Na skupu C definisane su binarne operacije sabiranja i mnoˇenja. b1 b2 b3 . naˇa pretpostavka da je R prebrojiv dovela nas je u kontradikciju. Skup kompleksnih brojeva..... a2 a2 a2 . Ispostavlja se da ovako definisane operacije sabiranja i mnoˇenja kompleksnih brojeva z imaju iste osobine kao kod realnih brojeva (A1)-(A9). Skup C zove se skup kompleksnih brojeva..37.. kardinalni broj (brojnost) skupa: . tako da je b1 = a1 ..N je ℵ0 (alef 0) (prebrojiv). . . ... . .... . . . n 1 2 3 f (2) = a2 = 0. . a1 a1 a1 .R je c (kontinum).... Sada posmatrajmo slede´i realni broj... Rezimirajmo. c b = 0. . a4 a4 a4 ... . .. Ako reˇenje te jednaˇine obeleˇimo sa c s s c z √ i = −1 . a1 .. i nazovemo ga imaginarna jedinica... c . . . jer upravo opisana procedura 16 s pokazuje da ne postoji surjekcija sa N u interval [0.... Dakle. z1 z2 = (a1 + i b1 ) · (a2 + i b2 ) = (a1 a2 − b1 b2 ) + i (a1 b2 + a2 b1 ). n 1 2 3 f (3) = a3 = 0.. . Iz gore reˇenoga moˇemo da zakljuˇimo da se pojam jednakobrojnosti konaˇnih skupova c z c c na prirodan (tj... .. .Kompleksni brojevi 17 f : N −→ R. 5.... koje su proˇirenja z s odgovaraju´ih operacija sa skupa realnih brojeva.. Napomena. .... b2 = a2 . . Moˇe se pokazati da na skupu C ne postoji z 16 Koja se inaˇe zove Kantorov (Cantor) dijagonalni postupak. bn = an ... n 1 2 3 . a3 .. b3 = a3 .. Kompleksni brojevi 1... . ... b3 .. .. . pokuˇavamo da c s 2 reˇimo jednaˇinu x = −1 u skupu R... Nastavljaju´i u istom duhu.

Preslikavanje C z = a + ib − : C −→ C. Konjugovanje kompleksnih . Geometrijska interpretacija. 1). ˇto je posledica slede´eg niza s c implikacija: z1 = a1 + i b1 = z2 = a2 + i b2 =⇒ a1 − a2 = i (b2 − b1 ) kvadriranjem =⇒ (a1 − a2 )2 = i2 (b2 − b1 )2 = −(b2 − b1 ) =⇒ a1 − a2 = (b2 − b1 ) = 0 . Geometrijski konjugovanje predstavlja osnu simetriju s obzirom na realnu osu u Gausovoj ravni. −b) ¯ Dekartov i polarni oblik kompleksnog broja Slika 1. z1 · z2 = (a1 . Primetimo da broju i odgovara uredeni par (0. Ravan R 2 u kojoj predstavljamo kompleksne brojeve zove se Gausova ravan. i koja bi s se slagala sa operacijama sabiranja i mnoˇenja kompleksnih brojeva. T T b z φ O z = (a. Konjugovanje. a1 b2 + a2 b1 ) . b) z = (a. ose odgovaraju´eg koordinatnog sistema Gausove ravni nazivaju se realna i imaginarna osa (Slic ka 1). Gausova ravan Konjugovanje 1. Uvod relacija parcijalnog poretka ≤ koja bi bila proˇirenje relacije poretka na R.18 1.39. b2 ) = (a1 a2 − b1 b2 . definisano formulom z = a − ib ∈ C.38. b1 + b2 ) . z 1. b1 ) · (a2 . b) a E E O z = (a. Ova ˇinjenica nam omogu´uje da skup C identifikujemo sa R × R = R 2 na slede´i c c c naˇin (Slika 1): c z = a + i b −→ z = (a. −→ zove se konjugovanje kompleksnih brojeva. b1 ) + (a2 + b2 ) = (a1 + a2 . Primetimo da su dva kompleksna broja jednaka akko imaju jednake realne i imaginarne delove. b) i onda formule (5) i (6) odmah prepisujemo kao (7) (8) z1 + z2 = (a1 . Slika 1.

c Propozicija. dobijamo da je (z) = z cos φ i (z) = z sin φ. Ugao φ zove se argument kompleksnog broja z i piˇemo φ = arg(z). Trigonometrijski oblik kompleksnog broja. c a b (9) z = a + i b = a2 + b2 √ +i√ . Kako smo skup C identifikovali sa R × R tada trigonometrijski oblik kompleksnog broja omogu´ava da u ravni R × R uvedemo c koordinatni sistem ˇije su koordinate r-rastojanje taˇke M od koordinatnog poˇetka c c c i φ ugao koji zaklapa poluprava OM (O je koordinatni poˇetak) sa pozitivnim delom c ose x. Broj z1 zove se modul (moduo) kompleksnog broja z1 i predstavlja u Gausovoj ravni rastojanje broja z1 od koordinatnog poˇetka. koji se zove trigonometrijski ili polarni oblik kompleksnog broja. a2 + b2 a 2 + b2 Primetimo da je a b √ + √ = 1. tada imamo.40. dok je formula za mnoˇenje kompleksnih z brojeva (6) (ili (8)) mnogo komplikovanija. a2 + b2 a2 + b2 tako da formula (9) prima slede´i oblik. (i2) z1 · z2 = (a + i b) · (c + i d) = (a c − b d) + i (a d + b c) = (a c − b d) − i (a d + b c) = (a − i b)(c − i d) = z1 · z2 . (i3) z1 · z1 = (a + i b)(a − i b) = (z1 )2 + (z1 )2 = z1 2 . Formule (5) i (7) pokazuju da je Dekartov oblik kompleksnog broja pogodan za sabiranje. c 1. (i2) z1 · z2 = z1 · z2 . Dokaz. Dekartov oblik moˇemo prepisati na slede´i z c naˇin. Ovaj koordinatni sistem zove se polarni koordinatni sistem u ravni. a2 + b2 a2 + b2 odakle sledi da postoji ugao φ ( 0 ≤ φ ≤ 2 π ) takav da je a b cos φ = √ i sin φ √ . Za bilo koje kompleksne brojeve z1 . 2 2 .Kompleksni brojevi 19 brojeva slaˇe se sa operacijama sabiranja i mnoˇenja kompleksnih kao ˇto pokazuje z z s slede´a propozicija. c (10) z = a + i b = z (cos φ + i sin φ) . z2 vaˇi: z (i1) z1 + z2 = z1 + z2 . (i1) z1 + z2 = (a + c) + i (b + d) = (a + c) − i (b + d) = (a − i b) + (c − i d) = z1 − z2 . s Geometrijska interpretacija trigonometrijskog broja vidi se u Gausovoj ravni ako vrh broja z = a + i b ortogonalno projektujemo na koordinatne ose. Izraz z = a + i b zove se Dekartov oblik kompleksnog broja. Neka je z1 = a + i b i z2 = c + i d. Slika 1. (i3) z1 · z1 = (z1 )2 + (z1 )2 = z1 2 .

41. Posledice. Uvod Trigonometrijski oblik kompleksnog broja pogodniji za mnoˇenje kompleksnih brojeva z od Dekartovog kao ˇto pokazuje slede´a propozicija. ρ= √ n r. odakle je αk = φ 2kπ + . ako je r = z = 1 onda vaˇe i poznate Moavrove formule: z (cos φ + i sin φ)n = cos(nφ) + i sin(nφ). n-ti koren iz kompleksnog broja.k ∈ Z. Tada ω nazivamo n-tim korenom iz kompleksnog broja z. i ω n = z = a + i b = r (cos φ + i sin φ). k ∈ Z. nα = φ + 2kπ . 1. vaˇi z z = a + i b = r (cos φ + i sin φ) = r eiφ . Kako je ω kompleksan broj moˇemo ga predstaviti u obliku ω = ρ (cos α + i sin α). Dokaz. (i2) Primetimo da je.20 1. Iz ove formule vidimo da se kompleksni brojevi mnoˇe tako ˇto se moduli pomnoˇe. (i1) sledi lako indukcijom iz Propozicije za z = z1 = z2 . z −n = r−n (cos(nφ) − i sin(nφ)) . a z s z argumenti saberu. a kosinus parna sc c funkcija daje traˇenu formulu. ili opˇtije sin αk = sin αn+k = s . i primena formule (i1) na broj z −n = (z −1 )n uz koriˇ´enje ˇinjenice da je sinus neparna. Neka su z1 = r1 (cos φ1 + i sin φ1 ) i z2 = r2 (cos φ2 + i sin φ2 ) dva proizvoljna kompleksna broja tada vaˇi formula z (11) z1 · z2 = r1 r2 (cos(φ1 + φ2 ) + i sin(φ1 + φ2 ) . c ω n = ρn (cos(nα) + i sin(nα)) = r (cos φ + i sin φ) ρn = r. z1 · z2 = r1 (cos φ1 + i sin φ1 ) r2 (cos φ2 + i sin φ2 ) = r1 r2 ((cos φ1 cos φ2 − sin φ1 sin φ2 ) + i (cos φ1 sin φ2 + sin φ1 cos φ2 )) = r1 r2 ((cos(φ1 + φ2 ) + i sin(φ1 + φ2 )) . z (i3) Moavrove formule su sada direktna posledica formula (i1) i (i2) za z = 1. Napomenimo da se kompleksni brojevi mogu predstaviti i u Eulerovom obliku. tj. tj. Dokaz. iz prethodnog izraza za αk s sledi da je sin α0 = sin αn = · · · = sin αpn za svaki p ∈ Z. Za 0 = z = r (cos φ + i sin φ) ∈ C i n ∈ N vaˇe slede´e formule: z c (i1) (i2) (i3) z n = rn (cos(nφ) + i sin(nφ)) . 1 1 1 1 1 cos φ − i sin φ 1 = · = · · z −1 = = z r(cos φ + i sin φ) r cos φ + i sin φ r cos φ + i sin φ cos φ − i sin φ = r−1 (cos φ − i sin φ) . a zatim primena Posledice (i1) z iz prethodne taˇke daje. (cos φ − i sin φ)n = cos(nφ) − i sin(nφ). Neka je z ∈ C. n n Zbog toga ˇto je osnovni period funkcija sin i cos jednak 2π. s c Propozicija.

ω1 = 5 cos 5 5 5 5 √ α + 6π α + 6π 5 5 cos + i sin 5 5 . ωn−1 takvih da je ωk = z za k ∈ {0. Skup Kn je skup n−tih korena iz jedinice i vaˇi. . . sin α = − 5 5 =⇒ α = − arcsin 4 . . U grupi n−tih korena iz jedinice Kn vaˇe identiteti: z (i1) εk = εk .41 Posledica (i2)). .Kompleksni brojevi 21 · · · = sin αpn+k za svaki p ∈ Z i k ∈ {0. Odredite sve pete korene iz broja z = 3 − i 4. Odakle. . n − 1}. Analogne formule vaˇe i za z funkciju kosinus. Nije teˇko videti da grupa Kn ima svoju s −1 1 E realizaciju kao grupa rotacija ravni koja ostavlja fiksnim pravilni n−ugao. Dakle. ·) podgrupa grupe (C ∗ . i pri tome vaˇi z ωk = √ n r cos φ + 2kπ φ + 2kπ + i sin n n . 1. Tada postoji taˇno n kompleksnih c n brojeva ω0 . φn = 2π . . 1 (i2) εn−k = εk . Time smo pokazali slede´u teoremu. Na analogan naˇin kao i za krug moˇe se proveriti da c z T ı je Kn grupa s obzirom na mnoˇenje kompleksnih z 1 brojeva. c Propozicija. kako su asocijativnost i komutativnost nasledne osobine (prenose se z sa skupa na svaki njegov podskup) i kako je inverz kompleksnog broja modula 1 isti takav broj (vidi 1. n − 1}. . za sve k ∈ {0. 1. 1. εn } gde je εk = cos φn + i sin φn . . 5 . . √ α + 8π α + 8π 5 5 cos + i sin 5 5 1. n − 1} . sledi da je (S1 . . ω1 . ε1 . ·). . 2. z i 2πk Kn = {z ∈ C | z = e n . Neka je 0 = z = r (cos φ + i sin φ) ∈ C. c c Teorema.. Na osnovu prethodne teoreme prvo imamo da je r = 32 + (−4)2 = 5. .. Sada na osnovu prethodne teoreme zakljuˇujemo da su peti koreni iz 3 − i 4: c ω0 = ω3 = √ √ α α + 2π α α + 2π 5 5 + i sin 5 cos + i sin . . tako da je z=5 3 4 −i 5 5 =⇒ cos α = 3 4 . . onda seldi da iz svaki kompleksn broj z = 0 ima taˇno n c razliˇitih n−tih korena. Sfera (krug) S1 i n−ti koreni iz jedinice.42. . . ω2 = √ α + 4π α + 4π 5 + i sin 5 cos 5 5 . . k = 0. n −ı Slika 2.. Primer. . 2. . 1. ω4 = . n−ti koreni iz 1 (n = 8) Sada iz formule za mnoˇenje kompleksnih brojeva z imamo slede´u propoziciju. Kn = {ε0 = 1. Kako je oˇigledno skup S1 zatvoren na mnoˇenje kompleksnih c c z brojeva (proizvod dva kompleksna broja modula 1 je opet kompleksni broj modula 1) i sadrˇi broj 1. n − 1}. Neka je S1 = {z ∈ C | z = 1} jediniˇni krug u R 2 . . .

tako da za izbor f (k) = bk c preostaje n − k + 1 = card (Sk \ {f (1). U sluˇaju k = n tada je broj varijacije reda n na skupu od n elemenata jednak c broju bijekcija (= injekcija jer je A konaˇan) sa A na A. Dokaz. b2 . Po definiciji se uzima da je 0 ! = 1 . broj svih injekcija sa Sk na A (odnosno card Vark (A) ) je Vkn = n · (n − 1) · · · · · (n − k + 1) . an }. 1. Drugi sliˇan problem je problem odredivanja broja svih k−ˇlanih podskupova skupa c c A (koji ima n elemenata). . Binomni koeficijenti. . Kako su izbori za f (1). . f (k) c nezavisni. Da bismo c odredili card (Ck ) potrebno je primetiti da svih k ! permutacija skupa {b1 . Kako se bijekcije nazic 17 vaju i permutacijama i kako moˇemo izabrati A = Sn .22 1. Kombinacije. tada za izbor f (1) = b1 ) imamo n mogu´nosti. . Uvod 6. (i3) n n n+1 + = k k−1 k . Elementi skupa Vark (A) zovu se varijacije bez ponavljanja (ili kra´e varijacije). Ck = {B ⊆ A | card B = k}. c c . Sada kada smo izabrali c f (1) = b1 ∈ A. . Teorema. k−tog c reda skupa A. bk } n (uredenih k−torki) definiˇu isti skup B.43. jednak broju injekcija sa skupa Sk = {1. Elementi kombinatorike 1. tako da je taj broj Ck jednak s n Ck n · (n − 1) · · · · · 2 · 1 n! Vkn = = = = Pk k! k ! (n − k) ! n . itd. . . 2. a2 . Neka je dat neki konaˇan skup c A = {a1 . Varijacije. . .42. Neka je f : Sk −→ A ’1–1’. . Neka od osnovnih svojstava binomnih koeficijenata su (0 ≤ k ≤ n) (i1) n n = k n−k . f (2). . (i1) i (i2) direktno iz definicije binomnih koeficijenata. bk ) ⊆ Ak | bi = bj za i = j }. . . . f (k − 1)}) mogu´nost. . . Dokaz. Permutacije. vidimo da je broj svih perz mutacija (bijekcija) skupa od n elemenata Pn jednak Pn = Vnn = n · (n − 1) · · · · · 2 · 1 = n! . . 17 U sluˇaju da je A konaˇan skup. . . Broj elemenata skupa Vark (A). . . k} na skup A. f (2). Svaki k−ˇlani podskup od A zove se kombinacija k−tog reda skupa A. za izbor f (2) = b2 imamo n−1 = card (Sk \{f (1)}) mogu´nost. . k Broj n k zove se binomni koeficijent. . (i2) k n =n k n−1 k−1 . Posmatrajmo skup Vark (A) = {(b1 . b2 . . tj.

44. b = −1. vidimo da je ukupan broj svih podskupova skupa A. Ako u binomnu formulu prvo uvrstimo a = b = 1.45. dobijamo slede´a dva identiteta c n (1 + 1) = 2 = k=0 n n n k n n 1 n−k 1 = k=0 n−k k k n k . Posledica. b ∈ R proizvoljni realni brojevi.33 (i3)) a n−k+1 k b = k=0 a(n+1)−k bk . k k=0 18 Blaise Pascal. francuski matematiˇar. = an + Dokaz: Dokaz provodimo matematiˇkom indukcijom. a zatim a = 1. 1. n (1 − 1) = 0 = 0 = k=0 n n n k 1 (−1) = k=0 (−1)k n k . Upravo dokazana formula (i3) poznata je kao i Pascalova18 jednakost za binomne koeficijente. tj. broj elemenata n n partitivnog skupa P(A) jednak card P(A) = = 2n . Neke posledice binomne formule. . dakle. Za n = 1 formula je taˇna jer je (a + b)1 = a1 + b1 . z c n (a + b) = k=0 n n k n 1 an−k bk an−1 b1 + · · · + n k an−k bk + · · · + n n−1 a1 bn−1 + bn . formula je tada taˇna i za n + 1. tada je c (a + b)n+1 = (a + b) (a + b)n = (a + b) k=0 n (pi) n n k n an−k bk = k=0 n+1 n k an−k+1 bk + k=0 n k +b n an−k bk+1 = k=0 n n+1 n k an−k+1 bk + k=1 n k−1 n+1 an−(k−1) bk n+1 k +a n+1 + k=1 = n n + k k−1 n+1 k (vidi 1. Teorema (Binomna formula). 1623 – 1662. Kako je n jednak broju k−ˇlanih podskupova skupa A koji ima n c k elemenata. c 19 Poznata kao binomna formula. c 1.Elementi kombinatorike 23 (i3) sledi iz n n + k k = n! n! n! + = k ! (n − k) ! (k − 1) ! (n − k + 1) ! k ! (n − k + 1) ! n !(n + 1) (n + 1) ! n+1 × (n − k + 1 + k) = = = k k ! (n − k + 1) ! k ! (n − k + 1) ! . c c Pretpostavimo da je binomna formula taˇna za neki n ∈ N. i n proizvoljan prirodan broj tada vaˇi slede´a formula 19. Neka su a.

Dokaz: Pokaˇimo (i1). (i9) P(A ∪ B).46. 4.48. 5}. 3}.47. 1] ∪ (2. (i2) f je ’na’. Uvod 7. Pokaˇite da vaˇi. (i3) ρ(σ ∪ τ ) = ρσ ∪ ρτ. z 1. (i6) X \ B. A C. 2. 1.5. 1. 1 = {1} .49. A ∪ C. (i2) (ρ ∩ σ)−1 = ρ−1 ∩ σ −1 . 1.55. z 1. k ∞ (i2) i=1 k−1 . Neka su A i B konaˇni skupovi i neka je f : A −→ B neka funkcija. 1 = (0. Dokaz je posledica slede´eg niza ekvivalencija z c X ∈ P(A ∩ B) ⇐⇒ X ⊆ A ∩ B ⇐⇒ X ⊆ A i X ⊆ B ⇐⇒ X ∈ P(A) i P(B) ⇐⇒ X ∈ P(A) ∩ P(B) . 0. 1] . Pokaˇite da je A ∪ B = A ako i samo ako B ⊆ A. 3. (i4) ρ(σ ∩ τ ) ⊆ ρσ ∩ ρτ . Pokaˇite da vaˇi z z (i1) (ρσ)−1 = ρ−1 σ −1 .54. Dokaˇite sve jednakosti iz 1. i C = {−1.56. 4). Pokaˇite da je z (i1) P(A ∩ B) = P(A) ∩ P(B). card(A ∪ B) = cardA + cardB − card(A ∩ B).52. B \ C. (i5) A \ C. Dokaˇite (i2)-(i5) iz 1.53. Neka su ρ i σ dve binarne relacije na skupu A. Neka su dati skupovi (a) A = {1. Ac u X. 3. (i2) P(A ∪ B) ⊇ P(A) ∪ P(B). B i C proizvoljni skupovi.4. Neka skupovi A i B imaju konaˇan broj elemenata. (i2) A ∩ B. Zadaci 1. 2. Dokaˇite preostale jednakosti iz 1. X \ C. z 1. Odredite skupove (i1) A ∪ B. B ∩ C.51. Neka su A. 2). 1.24 1. 4}.54. (i3) f je bijekcija. 1. P(B). (i3) (A ∩ B) \ C = (A \ C) ∩ (B \ C). B \ A. (i8) P(A). Neka su A i B proizvoljna dva skupa. 1. (i7) A B. 1. Pokaˇite c z (i1) da vaˇi formula. (b) A = [0. Neka su date binarne relacije ρ. z z (i1) A \ B = A \ (A ∩ B) = (A ∪ B) \ B. σ i τ na A. B = {0.7. z (i2) da je cardP(A) = 2card A . Dokaˇite da je z ∞ (i1) i=1 1 . z 1. (i4) (ρc )−1 = (ρ−1 )c . 1. Dokaˇite z (i1) (ρ ∪ σ)−1 = ρ−1 ∪ σ −1 . Pokaˇite da su ekvivalentni slede´i c z c iskazi: (i1) f je ’1–1’. 2. gde je P(A) (partitivni skup od A) skup svih podskupova skupa A. (i4) A \ B. 1. P(A ∩ B). (i2) (ρσ)τ = ρ(σ τ ). (i3) (ρ \ σ)−1 = ρ−1 \ σ −1 . 3] ∪ {5} i C = [0. (i2) (A ∪ B) \ C = (A \ C) ∪ (B \ C). k . (i3) X = A ∪ B ∪ C. B = (1.50.

i preostale vrednosti od fρ (ai . . b) · NZS(a. s c 2 mesta. b) = pγ1 · pγ2 · · · pγk pri ˇemu je pi = pis = pjr i c 1 2 k γt = min(αis . a2 ). p2 . . m (m+1) 1. Neka su A i B konaˇni skupovi i neka je c -u njima injekcija. Kako je broj uredenih parova (i. Dakle. z β β βm 1. tj. . tada M ⊇ {n ∈ N | n ≥ n0 } . kao i za refleksivne relacije njihov broj je 2m (m−1) . ukupan broj relacija je 2m2 . surjekcija i bijekcija. tj. Dakle. . Posmatrajmo broj c c Π = p1 · p2 · · · pk + 1. Neka je M ⊆ N i neka vaˇi z (i1) 1 ∈ M. s 1.59.Zadaci 25 1. 1. . Dokaˇite da je NZD(a. . . . . Izaberimo minimalni element n0 ∈ N \ M (takav uvek postoji jer je N dobro ureden.64. funkcije te relacije. pjm . i primena svojstva (i2) za m = n0 − 1 impliciraju n0 ∈ M ˇto je nemogu´e. . . . b = 23760 . . c z fρ (a2 . tako da je njihov ukupan broj 2 . (i2) a = 12600. .57. Koliko ima relacija na skupu A ? Koliko je medu njima refleksivnih. . ukupan broj svih takvih relacija je 2m (m−1) . βjr ). pj2 . b) i NZD(a. Zbog (i1) n0 = 1. a1 ). a na sva preosta mesta nema nikakvih uslova. Analogno. am ). .58. Neka je skup A konaˇan. Koliko ima funkcija sa A u B ? Koliko 1. i1 i2 in Reˇenje: Ako sa P(a) = {pi1 . pi2 . Dobijena kontradikcija pokazuje da je s c pogreˇna polazna pretpostavka N \ M = ∅. broj traˇenih relacija je 2 2 . n − 1 ∈ M =⇒ n + 1 ∈ M. . n0 − 1}. fρ (a2 . . fρ (am . pk } konaˇan i da ima taˇno k elemenata. a1 ). pk }. Prema definiciji ovaj broj deljiv je samo sa 1 i sa samim sobom. z Za antisimetriˇne relacije analogno kao i za simetriˇne samo primetimo da je kod antisimetriˇnih relacija i c c c m (m−1) 2 dijagonala fiksirana. b). ♦ 1. . . a na svakom moˇe biti ili 1 ili 0. b) ako su (i1) a = 125. . . . Prema tome. ∀ m ≤ n =⇒ n + 1 ∈ M. Primetimo da uslov simetriˇnosti neke relacije ρ implicira da proizvoljno moˇemo izabrati vrednosti u fρ (a1 . pa svaki njegov neprazan podskup ima minimalni element). pl } = P (a) ∪ P (b) tada je NZS(a. (i4) a = 2250. su potpuno odredene. (i2) n. oˇigledno ovaj broj nije deljiv niti sa jednim prostim brojem pi jer pri delenju sa svakim c od njih daje ostatak 1. u tablici ima ukupno m z Da bi relacija ρ na A bila refleksivna u tablici njene funkcije (vidi 1. p2 . b = 982 . . Sliˇno.62. .62. } i P(b) = {pj1 . } obeleˇimo skupove prostih brojeva s z koji uˇestvuju u rastavima brojeva a i b redom. fρ (am . p2 . . tada je M = N. c A = m. Dokaz: Neka je M = {1. a1 ). Dokaˇite da je skup Pr svih prostih brojeva beskonaˇan. .60. m jednak 1 + 2 + · · · + m = m (m + 1)/2.20 svakoj relaciji na A odgovara taˇno jedna tablica tipa m × m. (i2) m ∈ M. z c Dokaz: Pretpostavimo da Pr = {p1 . . . (i3) a = 5246. βjr ). je med A =n i B = m. b = 75 . aj ) (i < j).61. j = 1. Dokaz: Pretpostavimo da je N \ M = ∅. 2 ∈ M . dakle M = N. b = 2700 . . Odredite NZS(a.20) na dijagonali moraju biti sve 1. . simetriˇnih i antisimetriˇnih relacija ? c c Reˇenje: Prema 1. Neka je M ⊆ N i neka ima slede´a svojstva c (i1) 1 ∈ M. Neka je a = pα1 · pα2 · · · pαn i b = qj11 · qj22 · · · qjm . M ⊇ N \ M . (i2) n ∈ M =⇒ n + 1 ∈ M.63. 1. . c Ako je {p1 . b) = pδ1 · pδ2 · · · pδl gde je pi = pis = pjr i c 1 2 l δt = max(αis . Neka je M ⊆ N i neka ima slede´a svojstva c (i1) n0 ∈ M. antirefleksivnih. . j) takvih da i ≥ j. ♦ 1. . pin . on je prost ˇto je s kontradikcija sa pretpostavkom da su svi prosti brojevi elementi skupa Pr = {p1 . 2. tada iz Peanovih aksioma sledi da je M ∪ M = N. . . Nadite Euklidovim algoritmom NZD(a. ako je {p1 . . . pk } = P (a) ∩ P (b) tada je NZD(a. . tj. . i. b) = a · b. p2 . .

6 6 tj. (i5) i (i7) analogno prethodnim zadacima (i1). Zbog (i1) n0 = 1. x−1 (i8) 2+ 2 + ··· + √ π 2 = 2 cos n+1 . (bi) 1 4 (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo n+1 n k3 = k=1 k=1 k 3 + (n + 1)3 = (pi) (n + 1)2 2 1 2 n (n + 1)2 + (n + 1)3 = (n + 4(n + 1)) 4 4 1 (n + 1)2 ((n + 1) + 1)2 4 tj. Za (i6) iskoristi formulu i (i1). k=1 3 = 1 = 1 12 (1 + 1)2 =⇒ 1 ∈ M. M = N. 2 n dvojki pod korenima Dokaz: (i1) Neka je M = {n ∈ N | n k 2 = 1/6 n (n + 1) (2 n + 1)}.26 1. (i3) Neka je M = {n ∈ N | n 1/(k (k + 1)) = n/(n + 1)}. ako je n0 onda su zbog minimalnosti od n0 brojevi n0 − 1 n0 − 2 ∈ M i primena svojstva (i2) impliciraju n0 ∈ M ˇto je kontradikcija sa polaznom pretpostavkom. 2 (i3) k=1 n 1 n = . n + 1 ∈ M. tako da je 1 ∈ M. 6 2 (i2) k=1 n k3 = 1 2 n (n + 1)2 . k=1 = (bi) za n = 1 oˇigledno se leva i desna strana jednakosti podudaraju. 4 n (n + 1) . 6 (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo redom. (i4).65. tada postoji minimalni element n0 ∈ N \ M. n + 1 ∈ M. i n0 = 2. c (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo n+1 k=1 1 = k (k + 1) = n k=1 1 1 n 1 pi + = + k (k + 1) (n + 1) (n + 2) n + 1 (n + 1) (n + 2) (n + 1)2 n+1 n+1 n (n + 2) + 1 = = = . k (k + 1) n+1 n 1 = . = 1/2 n (n + 1) . 6 (i7) za 1 = x ∈ R. Dakle. Dokaz: Pretpostavimo da je N \ M = ∅. (i2) Neka je M = {n ∈ N | n k 3 = 1/4 n2 (n + 1)2 }. (n + 1) (n + 2) (n + 1) (n + 2) (n + 2) ((n + 1) + 1) k=1 k tj. n+1 n k2 = k=1 k=1 k 2 + (n + 1)2 = (pi) 1 n (n + 1) (2 n + 1) + (n + 1)2 6 = 1 1 (n + 1)(n (2 n + 1) + 6 (n + 1)) = (n + 1)(2 n2 + 7 n + 6) 6 6 1 1 = (n + 1) (n + 2) (2 n + 3) = (n + 1) ((n + 1) + 1) (2 (n + 1) + 1) . (2 k − 1) (2 k + 1) 2n + 1 n (i4) k=1 n (−1)k−1 k 2 = (−1)n−1 k (n − k + 1) = k=1 (i5) k=1 (i6) 1 n (n + 1) (n + 2) . n + 1 ∈ M. k=1 1 (bi) 12 = 1 = 1 (1 + 1) (2 · 1 + 1) =⇒ 1 ∈ M. (i2) i (i3). Uvod tada M = N . k=1 xk = xn+1 − 1 . Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇe slede´e jednakosti: z z c n n (i1) k=1 n 1 k = n (n + 1) (2 n + 1) . s 1.

s 2 Dokaz: Neka je M = {n ∈ N | 2 zavrˇava brojem 6}. Poslednja nejednakost posledica je slede´eg niza ekviivalencija (∀ n ∈ N). S druge strane je 2n · 5n < 5n+1 · 10k−1 . Pretpostavimo da je gornja formula taˇna za neki prirodan broj n. Ako je β = 0 z onda nejednakost vaˇi. ukupan broj cifara broja nastalog dopisivanjem brojeva 2n+1 i 5n+1 . ˇto je taˇno. sada imamo c (1 + β)2n+1 = (1 + β)2 (1 + β)2n ≤ (1 + β)2 (1 + (2 n − 1) β) = 1 + (2 n + 1) β + 2 (2 n − 1)β 2 + β 2 + (2 n − 1)β 3 ≤ 1 + (2 n + 1) β . tj. ˇto je taˇno. i u ovom sluˇaju. (1 + β)2·1−1 = 1 + β ≤ 1 + β = 1 + (2 · 1 − 1) β. c n+1 < 10k i broj 2n+1 ima k cifara. Tako da u ovom sluˇaju tvrdnja vaˇi.68. Za n = 1 imamo. Sada imamo. c 1. 2 ∈ M jer je 2 2 = 16. tj. formula je taˇna i za n + 1 i onda AMI implicira da je formula taˇna za c c sve prirodne brojeve. s c 2 4 Korak indukcije. Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇe slede´e nejednakosti: z z c (i1) sin nx ≤ n sin x . c z (i2) 5 · 10k−1 < 2n < 10k .66. odakle sledi da je (i1) 2 10n−k+1 < 5n+1 . s c . Ako β = 0 tada je ova nejednakost ekvivalentna sa (2 n − 1) β + 4 n − 1 ≤ 0 ili z β ≤ (1 − 4 n)/(2 n − 1) . odake sledi da je 10k < 2n+1 i broj 2n+1 ima k + 1 cifru. Za n = 1 imamo 1/2 ≤ 1/ 3 · 1 + 1. Za n = 1 imamo 2+ 2+ 2 + ··· + √ 2= 2+ 2+ 2 + ··· + √ pi 2 = 2 + 2 cos π 2n+1 n+1 dvojka pod korenima n dvojki pod korenima = 2 1 + cos π 2n+1 = 4 cos2 π 2n+2 = 2 cos π 2n+2 = 2 cos π 2(n+1)+1 . jer je 1 + cos (2 α) = cos2 α . c 2 n − 2 ≥ 0 ⇐⇒ 4 n − 1 ≤ 6 n − 3 ⇐⇒ 4n − 1 4n − 1 ≤ 3 ⇐⇒ β ≤ −3 ≤ . Potrebno je pokazati da broj nastao dopisivanjem brojeva 2n+1 i 5n+1 ima taˇno n + 2 = k + m + 1 cifru. Pokaˇite da za ∀ n ∈ N \ {1} broj 2 2 z 2n n u dekadskom sistemu zavrˇava cifrom 6. Tada imamo dve mogu´nosti c (i1) 10k−1 < 2n < 5 · 10k−1 i (i2) 5 · 10k−1 < 2n < 10k . jer je 2 (2 n − 1)β 2 + β 2 + (2 n − 1)β 3 ≤ 0 . Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n. 22 n+1 = 22·2 = 2 2 n n 2 = (10 · x + 6)2 = 100 · x2 + 2 · 6 · 10 · x + 36 = 10 · y + 6 . Viˇe ih ne moˇe imati zbog 5n < 10n−k+1 =⇒ s z 5n+1 < 5 · 10n−k+1 < 10n−k+2 .Zadaci 27 √ π π 2 = 2 cos 1+1 = 2 cos . z (i4) 1 3 5 2n − 1 1 · · ··· ≤ √ . z Dokaz: Za n = 1 radi se o broju 25 koji oˇigledno ima 2 cifre. Time je proveden korak indukcije i dokaz je gotov. odakle je 5n+1 < 10n−k+1 tako da brojevi 5n i 5n+1 imaju isti broj cifara m = n − k + 1. 2n + 1 (i3) (2 n) ! < Dokaz: (i2) Baza indukcije. (i2) za ∀ β ≤ −3 vaˇi (1 + β)2 n−1 ≤ 1 + (2 n − 1) β . Dokaˇite da za svaki n ∈ N broj nastao dopisivanjem dekadskih zapisa brojeva 2n i 5n ima n + 1 cifru. je c n + 2 = k + m + 1. Pretpostavimo da je neki s n n > 1 element iz M. Pretpostavimo sada da je tvrdnja istinita za c neki n ∈ N i neka broj 2n ima k cifara. ♦ 1. 1. za x ≤ −3. 2n − 1 2n − 1 (pi) √ (i4) Baza indukcije.67. Dakle. 2 4 6 2n 3n + 1 (2 n + 2) 2n+1 . Pokaˇimo sada ovu nejednakost. pri ˇemu je y = 10 · x2 + 12 x + 3. ( x ∈ N). 2 2 = 10 · x + 6. Korak indukcije. tada je c (i8) Baza indukcije. Iz druge nejednakosti sledi 5n+1 · 10k−1 < 10n . broj 5n+1 ima barem n + 2 − k cifri. a broj 5n ima m cifara (k + m = n + 1). Dakle.

2 ∀ a. b ∈ R + . (i8) 17 3 · 5 2n+1 + 2 3n+1 .28 1. vaˇi z < . Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n. (i4) 30 n5 + 5 n3 − 6 n. Baza indukcije. (i5) 3 5 n + 2 n+1 . z (i2) 4n (2 n) ! ∀ n ≥ 2.70. Uvod Korak indukcije. n f (n). Korak indukcije. sada imamo. 1 1 1 n + 1 (n + 1)2 (n + 1)3 + + = α + + n + + n2 + n + ∈ N . i n ≥ 2. 6 2 3 6 2 3 (i2) Definiˇemo polinom f (x) = x (x + 1) (4 x + 5). Sada je naˇa tvrdnja ekvivalentna sa 17 f (n) za svaki s s n∈N. (i2) 6 n (n + 1)(4 n + 5). vaˇi 2 n > n3 . Dz: (i1) Baza indukcije. z an + bn . 6 2 3 (i3) 9 n3 + (n + 1)3 + (n + 2)3 . tj. sada imamo. jer je poslednja nejednakost ekvivalentna (koren je monotona funkcija pa moˇemo da kvadriramo poslednju z nejednakost) sa (4 n2 + 4 n + 1) (3 n + 4) ≤ (4 n2 + 8 n + 4) (3 n + 1) ⇐⇒ 12 n3 + 28 n2 + 19 n + 4 ≤ 12 n3 + 28 n2 + 20 n + 4 ⇐⇒ n > 0 . ∈ N pi 1. Dokaˇite da z (i1) (i3) (i4) ∀ n ≥ 5. pa imamo redom c n+1 k=1 2k − 1 2n + 1 = 2k + 1 2n + 3 n k=1 2 k − 1 (pi) 2 n + 1 1 1 √ ≤ ≤√ ≤ 2k + 1 2n + 3 3n + 1 3n + 4 1 3 (n + 1) + 1 . f (n) = 17 α za neki α ∈ N. Pretpostavimo da za neki n ∈ N je n/6 + n2 /2 + n3 /3 = α ∈ N. c (i8) Definiˇemo funkciju f (x) = 3 · 5 2x+1 + 23 x+1 . . Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇi: z z (i1) n n2 n3 + + ∈N. f (n) = 6 α za neki α ∈ N. s Baza indukcije. ∈ N pi Korak indukcije u (i3) i (i4) sliˇan je istom od (i1). tvrdnju koju ´emo sada dokazati. Pretpostavimo da za neki n ∈ N. 1. Za n = 1 imamo 1/6 + 1/3 + 1/2 = 1 ∈ N. n f (n). Za n = 1 imamo f (1) = 1 · (1 + 1) · (4 · 1 + 5) = 18 i 6 18.69. f (n + 1) = (3 · 5 2n+3 + 23 x+4 = 75 · 5 2n+1 + 8 · 23 n+1 = 8 (3 · 5 2n+1 + 23 n+1 ) + 51 · 5 2n+1 = 8 · 17 · α + 17 · 5 2n+1 = 17 (8 α + 3 · 5 2n+1 ) =⇒ 17 f (n + 1) . (i6) 64 3 2 n+3 + 40 n − 27. Pretpostavimo da za neki n ∈ N. Sada je tvrdnja ekvivalentna sa 6 f (n) za svaki n ∈ N . a = b. n+1 (n !)2 ∀ n ≥ 10. sada imamo. (i7) 9 3 · 4n+1 + 10n−1 − 4. Za n = 1 imamo f (1) = 3 · 5 21+1 + 23 1+1 = 3 · 125 + 16 = 391 = 17 · 23 i 17 f (1). Korak indukcije. tj. vaˇi 2 n > n2 . vaˇi (a + b)n < 2 n z . Korak indukcije. f (n + 1) = (n + 1) (n + 2) (4 n + 9) = n (n + 1) (4 n + 9) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = n (n + 1) (4 n + 5) + 4 n (n + 1) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = f (n) + 4 n (n + 1) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = 6 α + 2 (n + 1) (6 n + 9) = 6 α + 6 (n + 1) (2 n + 3) = 6 (α + (n + 1) (2 n + 3)) =⇒ 6 f (n + 1) . a korak indukcije u (i5)-(i7) sliˇan je koraku indukcije od c c (i8).

1− − α+ 2+ − β= 3 2 3 2 34 34 4 4 Korak indukcije. Neka su a. a2 = (β + a1 ). Poslednja nejednakost je taˇna jer je ekvivalentna sa c (a + b)(an + bn ) ≤ 2 (an + bn ) ⇐⇒ an+1 − an b + bn+1 − a bn ≥ 0 ⇐⇒ (a − b) (an − bn ) > 0 .72. 2n > n2 . b ∈ R + . (n + 1)2 = n2 + 2 n + 1 < 2n + 2 n + 1 ≤ 2n+1 .Zadaci 29 (i1) Baza indukcije. k k=0 (i2) ∀ n ∈ N. 2 2 2 Pokaˇite da za svaki prirodan broj vaˇi formula z z 1 1 n 1 1 n an = 1− − α+ 2+ − β. s c 1. Pretpostavimo da je data formula taˇna za dva susedna prirodan broja n − 1 i n. Pretpostavimo da za neki 4 < n ∈ N. 2 pi pi Korak indukcije. Za n = 5 imamo 25 = 32 > 25 = 52 . Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za 2 ≤ n ∈ N i sve a. k . (a + b)n+1 = (a + b) (a + b)n jer a+b>0 < (a + b) 2n−1 (an + bn ) ≤ 2n (an+1 + bn+1 ) . 3 2 3 2 32 32 1 1 2 1 1 2 13 19 1 3 n = 2 =⇒ α+ β = α + β = a2 . Pokaˇite da vaˇe slede´i identiteti. za n > 2 an = (an−1 + an−2 ) .71. ˇto je taˇno jer je stepena funkcija monotona. 1 1 1 1 1 1 13 13 n = 1 =⇒ 1− − α+ 2+ − β= α+ β = a1 . time je pokazano da za 3 ≤ n ∈ N je 2 n + 1 < 2n . jer je 2 n + 1 ≤ 2n . Sada redom c nalazimo. 2 2 2 2 2 2 1. Korak indukcije. 3 2 3 2 Dokaz: Baza indukcije. a samim tim je dokazana naˇa tvrdnja. β ∈ R definiˇemo niz s 1 1 1 a1 = (α + β). n k=0 (−1)k k n = 0. b ∈ R + . (i1) ∀ n ∈ N. a = b. sada imamo c redom 1 1 1 (pi) 1 1 an+1 = an−1 + an = 1 − (−1)n−1 ) α + 1 − (−1)n ) α + 2 + (−1)n−1 β 2 2 3 3 3 1 1 n−1 1 n 1 1 1 1 − + − + β 2+ + 2 + (−1)n β = α 1 − 3 3 2 2 2 3 2 1 n−1 1 n 1 1 × − + − = 1 − (−1)n+1 α + 2 + (−1)n+1 β 2 2 3 3 1 n−1 1 n 1 n−1 1 1 1 n−1 jer je − + − = − 1− = − . ˇto ´emo pokazati takode indukcijom. z z c n n k = 2n−1 n . s (i2) analogno kao (i1). Za α. Sada pretpostavimo da je ova nejednakost taˇna za neki 3 ≤ n ∈ N i imamo 2·3+1=7<8=2 c 2 (n + 1) + 1 = (2 n + 1) + 2 < 2n + 2 < 2n + 22 = 2n+1 . Za n = 3 tvrdnja vaˇi jer je s c z 3 . za svaki n >≥ 3. tada za n = 2 imamo 0 < (a − b)2 ⇐⇒ (a + b)2 < 2 (a2 + b2 ) = 22 a2 + b2 . Kako rekurentna formula ukljuˇuje dva susedna ˇlana niza bazu je potrebno proveriti c c za n = 1 i n = 2. sada imamo. Dakle. a = b. (i4) Baza indukcije.

(i4) ∀ n. m ∈ N. n k . s c c . m ≤ n. Uvod (i3) ∀ n. n−m j Uopˇtite (i1) i (i2) pove´avaju´i stepen od k u sumama. m > n. n k=0 (−1)n−k k j=0 m m−1 = k n m k−j = . k.30 1. k. m ∈ N.

zc cc Z. Jedna od tekovina uvodenja vektora su c i koordinatni sistemi i koordinate. N. savremenom matematˇkom jeziku. c Pojam vektora.1. Sluˇaj I c C D a) A b) Slika 1. 2003. 31 . B) odredena je svojom poˇetnom z z c taˇkom A i krajnjom taˇkom B.GLAVA 2 Vektori i analitiˇka geometrija c U ovoj glavi uvodimo pojam vektora. a zatim je postao i obrazac za povezivanja nekih matematiˇkih disciplina. i poˇetkom 20. Hilbert. uredenih parova taˇaka prostora E uvodimo relaciju c ∼ na slede´i naˇin: (A. MF. 1. D) akko duˇi AD i BC imaju zajedniˇko srediˇte c c z c s (Slika 1). veka prilagodavaju´i Euklidovu aksiomatiku datu c c u ”Elementima”. Bokan. Luˇi´. B) ˇesto koristi c c z c − → oznaka AB. Z. To zapisujemo ovako (A. autora. B) ∼ (C. Uvodenje vektora B C D Sluˇaj II c A B A=B C=D Kako je u uredenom paru bitan redosled taˇaka. Geometrija koja se uˇi u osnovnoj i srednjoj ˇkoli zasnovana c s je na pretpostavci da je prostor E u kojem ˇivimo dobro aproksimiran Euklidskim z prostorom. Na skupu E × E. Uvodenje vektora. c vektori kao algebarski aparat omogu´io je na poˇetku lakˇe reˇavanje poznatih gec c s s ometrijskih (planimetrijskih i stereometrijskih) problema. kao i na nezavrˇenom materijalu Linearna c c s algebra. Uvodenje vektora 2. Raki´: Analitiˇka geometrija. krajem 19. Danas je teˇko zamisliti i jednu nauˇnu disciplinu s c koja se bavi prirodnim naukama u kojoj se ne pojavljuju koordinate. Izlaganje u ovoj glavi zasniva se uglavnom na knjizi N. Preciznije. Usmerena duˇ (A. vektorskog prostora i dajemo njihove najjednostavnije primene u analitiˇkoj geometriji. ili preciznije pretpostavljamo da je opisan aksiomama koje je ponudio D. Tako da se za usmerenu duˇ (A. Uvodenje vektora i njihova primena dovelo c je do povezivanja starih matematiˇkih disciplina geometrije i algebre. D). B) ∼ (C. uredene parove iz gornje definicije c nazivamo i usmerenim duˇima. Blaˇi´.

. Skup svih vektora obeleˇavamo sa V. D) koje su u relaciji ∼: ˇetvorougao ABDC je paralelogram (nedegenerc isani sluˇaj). Primetimo da svi predstavnici datog vektora imaju isti pravac. c Blaˇi´. pravac i smer vektora. B)] | A. u knjizi N. z . . D) u relaciji ∼ akko su odred z nasuprotne strane paralelograma (ili degenerisanog paralelograma). B) i (C. Y ) | (X. Z. c 2. vidi Uvod 1. Primetimo da su usmerene duˇi (A. taˇke ABDC pripadaju istoj pravoj (degenerisani sluˇaj) i zadovoljavaju c c c uslov da se duˇi AD i BC polove. B)] = AB. y. Koriste´i ovu ˇinjenicu vidimo (vidi Sliku 1) da postoje dva tipa usmerenih duˇi c c z (A. Dakle. nazivamo duˇinom. 2003. Primetimo z da je pravac vektora zapravo jedna klasa ekvivalencije relacije ’biti paralelan’ na skupu 1 U oznaˇavanju temena poligona koristimo konvenciju da temena poligona obeleˇavamo u pozitivnom smeru tj. Luˇi´.. Z. N. c c c tako da imamo slede´u definiciju: c svaka od klasa ekvivalencija na koje je skup uredenih parova taˇaka (usmerenih duˇi) c z E × E razbijen relacijom ∼ zove se vektor. Jasno je da svi predstavnici z datog vektora imaju istu duˇinu. Tranzitivnost. Primetimo da smo sa E obeleˇili ˇitav prostor. intenzitetom ili modulom c z vektora AB i obeleˇavamo ga sa AB = dis(A. Y ) ∼ (A. Dokaz. u c z smeru suprotnom od kretanja kazaljki na satovima starijim od 50 godina. koja svojstva jednoznaˇno c c -uju vektor. ako sa E 1 i E 2 obeleˇimo redom sve z c z taˇke neke prave ili ravni tada relacija ekvivalencije ∼ ima smisla i na ovim skupovima c i ona na isti naˇin indukuje vektorske prostore V 1 i V 2 . B). B ∈ E}. a. Kako je vektor jedna klasa ekvivalencije postavlja se pitanje ˇime je karakterisana ta klasa. Intenzitet.17. Bokan.32 2. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju istu duˇinu z z z ne mogu biti u istoj klasi. tada lako moˇemo z zakljuˇiti: c (i) Rastojanje2 izmedu taˇaka A i B. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju isti pravac ne mogu biti u istoj klasi. b. Kako je gornja oznaka glomazna koristimo oznaku [(A. osnovna osobina svake relacije ekvivalencije je da razbija skup na s kojem je definisana na medusobno disjunktne klase ekvivalencije. B)] = {(X. Vektore ´emo obeleˇavati malim latiniˇnim z c z c slovima x. B).2. uvedeno je u Euklidovim aksiomama. B) i (C. (p) Pravu p odredenu taˇkama A i B (A = B) i sve prave paralelne pravoj p zva´emo c c pravcem vektora AB. Vektori i analitiˇka geometrija c Poznato je da je ˇetvorougao ABCD paralelogram1 ako i samo ako mu se dijagonale c polove. Refleksivnost i simetriˇnost relacije ∼ direktno sledi iz definicije. na podskupove ˇija je unija ˇitav skup i ˇiji preseci po parovima su prazni skupovi. vektor definisan svojim predstavnikom usmerenom duˇi (A. . dakle. videti npr. da bismo naglasili razliku izmedu usmerenih duˇi i vektora. tj. Ovaj vremenski uslov je neophodan jer su se u zadnje vreme pojavili satovi ˇije se kazaljke kre´u u suprotnom smeru od satova iz starih dobrih vremena. zc cc c c Kao ˇto znamo. z Teorema 1. Relacija ∼ je relacija ekvivalencije na skupu E × E. z (13) V = E × E/ ∼= {[(A. B)} . tj. je skup z (12) [(A. mera duˇi. Raki´: Analitiˇka geometrija’ MF. tj. c c 2 Rastojanje.

c c c c Teorema 1 pokazuje da slede´a definicija sabiranja vektora ima smisla.Uvodenje vektora 33 svih pravih prostora E. za svaki vektor a ∈ V postoji c jedinstvena taˇka B ∈ E takva da je a = AB. jer tamo uvek postoje oni koji su malo s s ’ravnopravniji’ ili ’jednakiji’ od drugih. Primetimo da smer vektora ne zavisi c − → od izbora predstavnika AB. Ako taˇka A pripada pravoj odredenoj c sa CD onda na toj istoj pravoj postoji taˇno jedna taˇka c c B takva da su rastojanja dis(A. Tako da je (C. koja zapravo tvrdi da je prostor E c homogen i da su sve taˇke potpuno ravnopravne4. s c Slika 2. Istorijsko c iskustvo pokazuje da se tako neˇto gotovo nikad ne deˇava u skupovima ljudi. c c 4 Zbog ˇega bismo ovu teoremu mogli da nazovemo teorema potpune (totalne) demokratije u skupu E. nazivamo nula vektorom i obeleˇavamo ga sa 0. Neka je a dat svojim predstavnikom −→ − CD. kojoj se c z poˇetak i kraj poklapaju. c Teorema 1. c − → → 3 Za dva nenula vektora istog pravca odredena svojim predstavnicima − i − kaˇemo da su istog ili suprotnog AB AC z smera ako su taˇke B i C sa iste odnosno sa suprotne strane taˇke A.4. c Dokaz. a = CD. a zatim da je na toj pravoj jedinstveno odredena taˇka B koja je teme c c paralelograma ABDC. B). A B I C I D Primetimo da upravo dokazana teorema tvrdi da svaki vektor a ∈ V u proizvoljnoj taˇki A ∈ E ima taˇno jednog predstavnika kojem je taˇka A poˇetak. Vektore koji imaju isti pravac nazivamo kolinearnim. ˇto zapravo znaˇi da je a = CD = AB. Vektor ˇiji je predstavnik usmerena duˇ AA. pravcem i c smerom. U sluˇaju da taˇka A ne pripada z c c pravoj CD (Slika 2) prvo zakljuˇujemo da postoji (prema 5. − → 2. Ako je A proizvoljna taˇka skupa E. Nula vektor nema ni pravac ni z smer. Neki specijalni vektori. B) i dis(C. Lako se vidi da je svaki vektor jednoznaˇno odreden svojim intenzitetom. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju istu orijentaciju z ne mogu biti u istoj klasi.c om Euklidovom postulatu) taˇno jedna prava koja sadrˇi c z taˇku A i paralelna je sa pravom CD. D) jednaka i da se duˇi AD i BC polove. jer u suprotnom stavimo B = A i dokaz je gotov. . neophodna nam je slede´a teorema. Jasno je da c z vektor ima duˇinu 0 ako i samo ako je on nula vektor. Za vektor BA kaˇemo da je suprotnosmeran vektoru AB. D) ∼ (A. Da bismo mogli definisati operacije na skupu vektora. (s) Pod orijentacijom (ili smerom) vektora AB podrazumevamo smer prave p 3 odreden − → poˇetkom i krajem predstavnika AB na pravoj p. z 2. Linearne operacije u skupu vektora. a one kojima su pravci paralelni nekoj ravni π. tj. koplanarnim. Pretpostavimo da je a = 0. Smatra´emo da je nula vektor c kolinearan (ili koplanaran) sa svakim skupom kolinearnih (ili koplanarnih) vektora.3.

... pisa´emo c AB + BC = AC.....T  .....34 2. b ∈ V... stavnikom OC... ...... I − → − − → ... z Propozicija 2...... Zakon paralelograma sabiranje vektora po zakonu paralelograma....... c E A a B I  b C Slika 3... A Slika 4. B E .... Zbirom vektora a i z ..... u E.. te su duˇi AA i CC c z podudarne i paralelne... b zovemo vektor c koji je odreden svojim pred......... Primedba 2....... Zbir dva vektora ne zavisi od izbora njihovih predstavnika... i neka c − → su vektori a i b dati svojim predstavnicima AB i − − → BC onda je zbir vektora (Slika 3) a i b..... B . − → .......... ..... T C . E... Sabiranje vektora ponekad se definiˇe na slede´i naˇin (Slika 5): s c c neka je O ∈ E proizvoljna taˇka i neka su a c B C i b proizvoljni vektori iz E ˇiji su predstavnici c .... Gornja definicija sabiranja vektora zove se sabiranje vektora po zakonu trougla.....  ........................ c ....... pri ˇemu je C jedinstvena taˇka c c E.. takva da je ˇetvorougao OACB paralec a O A logram....... Neka su a i b ∈ V dati redom svojim predstavnicima a = AB = A B i b = BC = B C . vektor c ˇiji c − → predstavnik je usmerena duˇ AC.......... .. Ovaj naˇin sabiranja vektora zove se c Slika 5.... usmerene duˇi OA i OB.... Ako je c = AC zbir vektora a = AB i b = BC...... C) i (A .. Ideje iz dokaza prethodne Propozicije mogu se iskoristiti u dokazivanju tranzitivnosti relacije ∼ ..... Stoga je ACC A paralelogram........ C ... Nezavisnost sabiranja vektora od predstavnika ˇto je i trebalo proveriti... Sabiranje vektora Dokaz.. Vektori i analitiˇka geometrija c Neka je A proizvoljna taˇka iz E i a........ Tada su ˇetvorouglovi ABB A i BCC B paralelogrami (Slika 4) (ili degenerisani paralelogrami).. Lako se vidi da su sabiranja vektora po zakonu trougla i paralelograma ekvivalentna. ........ b . odnosno parovi (A... ..... A ........... C ) odreduju isti vektor.. s Primedba 1......................... ..............

c z (S1)-(S4) Neka su A. (s) Vektor b (= 0) je istosmeran ili suprotnosmeran vektoru a (= 0) u zavisnosti od toga da li je α > 0 ili α < 0. i neka je C taˇka takva da je ˇetvorougao c c c OACB paralelogram. tada je: (S1) a + (b + c) = (a + b) + c . s ' −a O a 2E a A E Slika 6. Vektorski prostor. (S4) Neka su O. U dokazima osobina (S1)-(S4) i (M1) koristimo Teoremu 1 i Propoziciju 2. u dokazima osobina (M2) i (M3) proveri se da leva i desna strana jednakosti imaju isti intenzitet. Dokaz. Mnoˇenje vektora skalarom z 2.Vektorski prostor 35 Mnoˇenje vektora skalarom. bi´e c c a + (− a) = AB + BA = AA = 0 = BB = BA + AB = (− a) + a. z s Zbir vektora a i − b obeleˇavamo sa a − b i nazivamo ga razlikom vektora a i b. ˇto zapisujemo s(b) = s(α a) = sgn(α) s(a). pravac i smer. Sliˇno se provere i ostale osobine. (S2) a + 0 = 0 + a = a . (M4) 1 · a = a. bi´e c c a + 0 = AB + BB = AB = a. Tada je c c a + (b + c) = AB + (BC + CD) = AB + BD = AD = AC + CD = (AB + BC) + CD = (a + b) + c.5. c 5 Taˇku iz gornje oznake za mnoˇenje vektora skalarom ´emo izostavljati i pisati samo b = α a c z c i 0 + a = AA + AB = AB = a. (S4) a + b = b + a . β realni brojevi. Vektorski prostor 2. c Teorema 1. (S3) a + (− a) = (− a) + a = 0 . Neka su a. Dokaˇimo npr. ˇto nam omogu´uje da s c proizvod broja − 1 i vektora a (Slika 6) obeleˇavamo sa − a i piˇemo (− 1) a = − a. (M3) (α + β) a = α a + β a . (S3) Ako su taˇke A i B takve da je AB = a. dok je dokaz osobine (M4) oˇigledan iz definicije. ˇto ´emo zapisivati s c p(b) = p(α a) = p(a). (S2) Ako su taˇke A i B takve da je AB = a. B. Tada je a + b = OA + AC = OC = OB + BC = b + a. . b i c proizvoljni vektori i neka su α. b = BC i c = CD. z Osnovna svojstva sabiranja vektora i mnoˇenja vektora sa skalarom sadrˇana su u z z slede´oj teoremi. C i D ˇetiri taˇke takve da je a = AB. kojim bilo kojem skalaru α ∈ R i bilo kojem vektoru a ∈ V dodeljujemo jedinstveni vektor b = α · a5 ∈ V dat sa (i) b = α a = |α| a . (M1) α (a + b) = α a + α b . A i B tri taˇke takve da je OA = a i OB = b. Primetimo da je − AB = BA. Mnoˇenje vektora skalarom (realnim brojem) je preslikaz z vanje: · : R × V −→ V. (M2) α (β a) = (α β) a . (p) ako je a = 0 i α = 0 tada vektori a i b imaju isti pravac.

. 10 Ili generiˇu´i skup. ·.32. koji ne sadrˇi nula vektor. tako da vaˇe osobine (M1)–(M4). am } c vektorskog prostora V. Linearna kombinacija vektora i skup generatora. Od posebnog je interesa sluˇaj kada je svaki vektor x ∈ V linearna kombinacija c vektora iz skupa B. αm ∈ F takvi da je (14) x = α1 a1 + α2 a2 + · · · + αm am . Dakle. za uredenu ˇetvorku V ≡ (V. Neka je dat neki konaˇan podskup B = {a1 . . . . (i3) α · 0 = 0. 7 Abel. . α i 2 m . . . . c Dakle. a2 . . i 2. Tada vaˇi: z (i1) α · (−x) = (−α) · x = −(α · x). ((−1α)) · x = (−α) · x. Skup sa operacijom koja zadovoljava svojstva (S1) – (S3) naziva se grupa. Ako je α · x = 0 tada je ili α = 0 ili x = 0. Tada kaˇemo da je B skup generatora 10 vektorskog prostora V. (i3) (−1)(α · x) = −(α · x). . c 9 Elemente skupa V nazivamo vektorima. Kaˇemo da je B linearno nezavisan ako jednaˇina linearne z c 11 (ne)zavisnosti : (15) 6 α1 a1 + α2 a2 + · · · + αm am = 0. Vektori i analitiˇka geometrija c Svojstva (S1) – (S4) 6. tada u polju F postoji inverz α−1 tako da redom imamo x = 1 · x = ((α−1 )α) · x = (α−1 )(α · x) = (α−1 ) · 0 = 0. x neki vektor i α neki skalar. (i2) 0 · x = 0. Pretpostavimo da je α = 0. (i1) Primena aksiome (M2) kao i komutativnosti mnoˇenja skalara daje: z α · (−x) = α · ((−1) · x) = (α(−1)) · x = ((−1)α) · x = Sada iz (i1) lako slede (i2) i (i3): 0 · x = (α + (−α)) · x = α · x + (−α) · x = α · x + (−(α · x)) = 0. norveˇki matematiˇar. α · 0 = α · (x + (−x)) = α · x + ((−α) · x) = α · x + (−(α · x)) = 0. α .36 2. +)9 Abelova grupa i ako je definisano mnoˇenje z vektora sa skalarima · : F × V −→ V . ako postoje m ∈ N. ako α = 0 tada mora biti x = 0. z 2. a ako joˇ zadovoljava i (S4) onda se s naziva komutativna ili Abelova grupa. . Dokaz. α2 . +. s c 8 Definicija polja data je u taˇki 1. 1802 – 1829. am ∈ B i skalari α1 . z Slede´a svojstva vaˇe u svakom vektorskom prostoru c z Teorema 2. . F) kaˇemo da ima strukturu vektorskog c z prostora nad poljem F 8 ako je (V. . Neka je V vektorski prostor nad poljem F. . . vektori a1 .7.6. Neka je dat neki podskup B vektorskog prostora V.7 i (M1) – (M4) koja vaˇe na skupu svih vektora V bila su ’inz spiracija’ za slede´u definiciju pojma vektorskog prostora. Niels Henrik. Kaˇemo da je x ∈ V linearna z z kombinacija vektora iz B. . s c 11 Nepoznate su α . Linearna nezavisnost.

Dokaˇimo i drugi. sa A. pa su vektori a.. redom.. ravni ili prostora... Neka je E 1 prava i neka je e1 neki nenula vektor u V 1 .... c s Ako je skup B beskonaˇan kaˇemo da je linearno nezavisan ako je svaki njegov konaˇni c z c podskup linearno nezavisan. . vektori a i b tada su oni i linearno zavisni pa postoje brojevi α i β od kojih je bar jedan nije nula. B. Primetimo da ako skup B = {a1 . Jedinstvenost je oˇigledna... a2 . Obeleˇimo sa O proizvoljnu taˇku ravni. Jasno. Pretpostavimo da nijedan par vektora iz skupa {a. c i Y . tj.4) i sa X i Y taˇke pravih OA i OB takve da je c ˇetvorougao OXCY paralelogram (Slika 7). Kako u ravni postoje tri nekolinearne taˇke O. .. z Ispitajmo geometrijski smisao linearne zavisnosti i linearne nezavisnosti nekog skupa vektora prave. Dokaz. c} nije kolinearan. skup koji se sastoji iz samo jednog nenula vektora je linearno nezavisan.. c .. Otuda je c = OC = OX + OY = α a + β b. . i = 1.. Nenula vektori a i b su linearno zavisni ako i samo ako su kolinearni. Skup B je linearno zavisan s ako nije linearno nezavisan. E O a X A Slika 7.. Ako su to npr. I. C .. Neka je E 2 ravan onda u vektorskom prostoru V 2 postoje dva linearno nezavisna vektora.Vektorski prostor 37 ima samo trivijalno 12 reˇenje: α1 = α2 = · · · = αm = 0.. c linearno zavisni. tada za proizvoljni vektor x ∈ V 1 jedinstveno je odreden skalar x1 takav da je x = x1 e1 . ako izaberemo da je a = e1 . tada je α a + β b + 0 c = 0. .. Dokaz. najpre.. ... Neka su e1 ... pa su i vektori a. . ... . b. Teorema 1.... Razlaganje vektora u ravni . A.... . b = e2 i c = x. b. 0 = 5 · 0 + 0 · a2 + 0 · a3 + · · · + 0 · am .. Za svaki vektor x ∈ V 2 jedinstveno su odredeni skalari x1 i x2 takvi da je x = x1 e1 + x2 e2 . Zbog toga uvek podrazumevamo da skup kojem ispitujemo linearnu nezavisnost ne sadrˇi nula vektor... a1 = 0.. . e2 ∈ V 2 dva linearno nezavisna vektora. Sledi iz definicije kolinearnosti i mnoˇenja vektora sa skalarom z U ravni situacija je neˇto sloˇenija ˇto pokazuje slede´a teorema. c 12 koje uvek postoji zbog Teorema 2 (i2). da su dva od vektora iz skupa {a.. . Poslednji deo teoreme sledi iz upravo dokazanog. tj.. Svaka tri vektora iz V 2 su linearno zavisna. 2.. pa samim tim i c linearno nezavisni. U tom cilju pretpostavimo.... . c} neke ravni. .... na osnovu Teoreme 1 postoje brojevi α i β takvi da je OX = α a i OY = β b. ako jednaˇina (15) ima samo netrivijalno reˇenje 13. c linearno zavisni.. sa vektorima OA i OB.. b. m je razliˇit od nule.. B vektori OA i OB su nekolinearni. b. C taˇke te z c c ravni takve da je OA = a... B . Budu´i da su vektori c c OX i OY kolinearni. am } sadrˇi nula vektor onda je on linearno z zavisan jer ako je npr. takvi da je α a + β b = 0.. z kolinearna. Tada je i α = x1 i β = x2 .. Time je dokazan prvi deo teoreme. ..5 13 Barem jedan od skalara α .. . s z s c Teorema 2. b  .... OB = b i OC = c (ˇto moˇemo zbog s z Teoreme 1 iz 1. imamo netrivijalnu linearnu kombinaciju nula vektora.

Baza i dimenzija 2. xn ) = (λ x1 . . Prvo se pokaˇe pomo´ni stav: Vektori a. Tada za svaki vektor x ∈ V jedinstveno su odredeni skalari x1 . Ovo nije sluˇajno jer vaˇi fundamentalna s c c z teorema o bazi vektorskog prostora. . dva ili tri vektora. λ xn ). .38 2. . Svaka ˇetiri vektora iz V su linearno zavisna. . 2 i 3 zapravo tvrde da vektorski prostori V 1 . Vektori i analitiˇka geometrija c I na kraju razmotrimo dalje. xn ) + (y1 . z (i1) postoji neka baza B vektorskog prostora V. Ako sa F n = {(x1 . Tada vaˇi: svih ured z Teorema 1. e3 ∈ V.. y2 . x2 . +. V 2 i V 3 vidi se da je broj vektora u njihovim bazama uvek isti ˇto je naznaˇeno u njihovim oznakama. . V 2 i V 3 c imaju bazu. Kaˇemo da je V konaˇnodimenzioni vektorski prostor ako ima neku bazu koja z c ima konaˇno mnogo elemenata. . dimenzija vektorskog prostora V je kardinalni broj neke njegove baze. xn + yn ). c 2. xn ) xi ∈ F}. 14 tj. . Teorema 3. b i c su linearno zavisni akko su koplanarni.. λ x2 . C n . Neka su e1 . . ·. Dakle. oznaˇimo skup c -enih n-torki sa elementima iz polja F. x2 . R n . Lako se provere aksiome (S1)–(S4) i (M1)–(M4). da postoji bijekcija sa jedne baze na drugu.. ˇto nam omogu´uje da definiˇemo pojam dimenzije s c s vektorskog prostora. Teorema 1. Primetimo da tvrdenje (i2) iz prethodne Teoreme kaˇe da sve baze vektorskog prostora z imaju ’jednak’ 14 broj elemenata.. Dokaz. .8. 3. Neka je E prostor onda u V 3 = V postoje tri medusobno linearno nezavisna vektora. Tada vaˇi. . . e2 . U prethodnoj taˇki Teoreme 1. a zatim se imitira z c dokaz Teoreme 2. Dokaz. .. Iz konstrukcija baza vektorskih prostora V 1 . . . x2 . Podskup B vektorskog prostora V koji je istovremeno skup generatora i koji je linearno nezavisan zove se baza vektorskog prostora. (F n . Neka je V proizvoljan vektorski prostor nad poljem F.. . x2 + y2 . Vektorski prostor F n . Baza i dimenzija vektorskog prostora. Specijalno vektorski prostori su Q n . (m) λ · x = λ · (x1 . x2 i x3 takvi da je x = x1 e1 + x2 e2 + x3 e3 . yn ) = (x1 + y1 . (i2) ako su B1 i B2 dve proizvoljne baze vektorskog prostora V onda postoji bijekcija f : B1 −→ B2 . U ovom tekstu pretpostavljamo da su svi vektorski c prostori konaˇnodimenzioni. linearnu zavisnost i linearnu nezavisnost vektora u prostoru. koje se sastoje redom od jednog. F) je vektorski prostor uz operacije sabiranja i mnoˇenja sa z skalarom date sa: (s) x + y = (x1 . c tri linearno nezavisna vektora.9.

. definisan proizvod matrica A i B i matrica C je element skupa M nm (R). 0. . . Primer. 0) + α2 (0. Pomnoˇite matrice z 2 3 (1) · 2 3 6 = proizvod nije definisan jer prva matrica ima 2 kolone. .  = (aij ) = A aij ∈ R . . Skup M mn (R) postaje realni vektorski prostor nad R uz iste operacije kao i R n . 0. . . 0). . . en ) skup generatora. 0. .  .10. . . . j = 1 . . . . . .   am1 am2 . 1). jer u svakoj matrici ima m n mesta. . 0). . i C redom. ∀ A. . . . . − te vrste i j. i = 1. . pri ˇemu je Eij matrica koja na preseku c c i. . . . . tako su npr. . . 0) + · · · + xn (1. . . . amn skup svih realnih matrica tipa m × n. 0. 0. . 0. . 1. . Neka su matrica A = (aij ) ∈ M np (R) i B = (bij ) ∈ M pm (R) onda je z formulom p p (s) (m) (16) A · B = C = (cij ) gde je (C)ij = cij = k=1 (A)ik (B)kj = k=1 aik bkj . . . Analogna tvrdenja vaˇe i za matrice nad proizvoljnim poljem F. 1.Baza i dimenzija 39 Kanonska baza. Preciznije. n}. . Vektorski prostor F n ima jednu istaknutu bazu15. x2 . . . . . a1n     a21 a22 . . 3 4   0 1 2 3 0 2 · 0 + 3 · 2 + 0 · (−1) 2 · 1 + 3 · 3 + 0 · 5 6 11 (2) · 2 3 = = 3 1 1 3 · 0 + 1 · 2 + 1 · (−1) 3 · 1 + 1 · 3 + 1 · 5 1 11 −1 5           1 0 0 1 0 0 a11 a12 a13 a11 a12 a13 a11 a12 a13 (3)  a21 a22 a23  ·  0 1 0  =  a21 a22 a23  =  0 1 0  ·  a21 a22 a23  a31 a32 a33 a31 a32 a33 a31 a32 a33 0 0 1 0 0 1 15 ˇiji vektori n − torke imaju najjednostavnij koordinate. . Dakle. . 0) = x1 e1 + x2 e2 + · · · + xn en . . matrica sa m vrsta i n kolona. . 0. . . 0) = α1 e1 + α2 e2 + · · · + αn en = α1 (1. . . B ∈ M mn (R) i ∀ λ ∈ R. . . . . A + B = (aij ) + (bij ) = (aij + bij ). . . . tj. Neka je     M mn (R) =       a11 a12 . . Matrice. λ · A = λ · (aij ) = (λ aij ). . 0). 1. . Kanonsku bazu u M mn (R) ˇine matrice {Eij . a2n  . Lako se proverava da je skup e = (e1 . e2 . . m. xn ) ∈ F n tada imamo x = (x1 . xn ) = x1 (1. . 0. en = (0. Mnoˇenje matrica. αn ) odakle sledi: α1 = α2 = · · · = αn = 0. 1. i da je linearno nezavisan 0 = (0. i koju ˇine vektori e1 = (1. kao vektorski prostor M mn (R) je izomorfan sa R m n . .−te kolone ima 1. . . neka je x = (x1 . x2 . 0. c . . . . . . a svi ostali elementi te matrice su 0. . . M mn (Q) i z M mn (C) su vektorski prostori nad Q. 0) + x2 (0. α2 . e2 = (0. . . . . . a druga 1 vrstu. . koju nazivamo kanonska baza. e3 = c (0. . . 1) = (α1 . 0. . 0. 2. 0) + · · · + αn (0. .

tj. Za (ne) lako se proveri c da jediniˇna matrica I ima potrebna svojstva. skup kvadratnih matrica. za c = 0. Mnoˇenje matrica ima slede´a svojstva. npr. u daljnjem se ograniˇavamo na izuˇavanje skupa kvadratnih matrica. Ova grupa zove se opˇta linearna grupa i obeleˇava se sa GLn (R) = GL(n. B. A · (B + C) = A · B + A · C. (i) Postoje kvadratne ne-nula matrice koje s obzirom na operaciju mnoˇenja z matrica nemaju inverznu matricu. . Pokaza´emo svojstva asocijativnosti matriˇnog mnoˇenja (as) i distributivnost (di). Svojstvo (ne) nema smisla ako matrice nisu z s c z kvadratne. c ((A · B) · C)ij = l (A · B)il (C)lj = l ( k aik bkl ) clj = l. . Tada vaˇi z (as) (A · B) · C = A · (B · C) (ne) Postoji matrica I = diag[1. z c Teorema 1. Neka su A. 1. ((A + B) · C)ij = l (A + B)il (C)lj = l (ail + bil ) clj = l (ail clj + bil clj ) = l ail clj + l bil clj = (A · C)ij + (A · C)ij = (A · B + A · C)ij . Dokaz. imali bismo I2 = 1 0 0 1 = 0 1 0 0 · a b c d = c d 0 0 . z 16 U sluˇaju n = 3 vidi primer (3). Druga distributivnost. 2) je broj 1. M n (R). c . dokazuje se analogno prvoj. . R) s z i predstavlja jednu od najvaˇnijih grupa u matematici. . dobijamo podskup koji je grupa17 s obzirom na mnoˇenje matrica kao grupovnom opez racijom. C proizvoljne matrice iz M n (R) i neka je λ realan broj. 1]. (di) A · (B + C) = A · B + A · C i (A + B) · C = A · B + B · C. a to je nemogu´e jer matriˇni element jediniˇne matrice I2 na mestu (2. tako ˇto ´emo c c z s c pokazati da se proizvoljni matriˇni elementi leve i desne strane jednakosti podudaraju. k aik bkl clj = k aik l bkl clj = k aik l bkl clj = k aik (B · C)kj = (A · (B · C))ij . nije grupa s obzirom na mnoˇenje matrica. Vektori i analitiˇka geometrija c Da bismo prilikom mnoˇenja matrica izbegli ispitivanje da li je mnoˇenje dobro definiz z sano. c 17 koja nije komutativna osim u sluˇaju kada je n = 1. z ali ako iz skupa M n (R) izbacimo sve elemente (poput matrice B) koji nemaju inverz. a svi ostali elementi su 0 16 takva da je A·I = I ·A = A za svaku matricu A ∈ Mn (R). Primedba. matrica c c M nn (R) = M n (R). Primetimo da svojstva (as) i (di) vaˇe i u opˇtijem sluˇaju kada mnoˇenje matrica ima smisla.40 2. Mnoˇenje matrica nije komutativno jer je npr. c c c a matriˇni element proizvoda matrice B2 i bilo koje druge matrice na tom mestu ima c uvek 0. matrica B2 = 0 1 0 0 nema inverz jer kada bi ga imala. koja na glavnoj dijagonali ima 1. z 0 1 0 0 · a b c d = c d 0 0 = 0 a 0 c = a b c d · 0 1 0 0 Dakle.

em ). xm ). xm ) = (y1 . ym ) = κB (x) + κB (y). . . za vektor z = (z1 . Da bismo pokazali da je preslikavanje κB ’na’ i tako zavrˇili dokaz ove tvrdnje. . . . xm ). koordinate zapisujemo kao uredene m−torke tj. x. ali B2 = 0. x2 + y2 . . preslikavanje κB je ’1-1’. . Neka su x = m i=1 xi ei iy= m i=1 yi ei . .11. x2 . matrica B2 je nilpotentna. ym ) = κB (y) xi = yi . Primetimo da kada izaberemo bazu B dobro je definisano preslikavanje κB : V m −→ R m . . . xm + ym ) = (x1 . . . . m. . Preslikavanje κB zove se koordinatizacija ili koordinatno preslikavanje i ono zavisi od unapred odabrane baze. . . . tada preslikavanje. baza realnog vektorskog prostora V m . . Kaˇemo da je matrica A nilpotentna ako je A = 0. . . x2 . (i1) ako je κB (x) = κB (y). α x2 . A : V −→ U. baza realnog vektorskog prostora V m i ako je x ∈ V m proizvoljan vektor tada postoje jedinstveni skalari. koordinate vektora x zapisujemo kao (x1 . . . . . . x1 . tj. . Realni brojevi x1 . zm ) ∈ R m s uoˇimo vektor x = z1 e1 + z2 e2 + · · · + zm em ∈ V m za kojeg oˇigledno vaˇi da κB (x) = z. tada je κB (x) = (x1 . . . Kako je u bazi bitan poredak vektora. y ∈ V. Neka je B = (e1 . . . s Svojstva (i2) i (i3) iz prethodne teoreme su veoma vaˇna jer ona pokazuju da je presz likavanje κB kompatibilno sa strukturama vektorskih prostora na V m i R m . (i2) κB (x + y) = κB (x) + κB (y). . tj. Dokaz. (i3) sledi iz m m κB (α x) = κB i=1 α xi ei = κB i=1 (α xi ) ei = (α x1 . c c z (i2) je posledica niza jednakosti m m m κB (x + y) = κB i=1 xi ei + i=1 yi ei = κB i=1 (xi + yi ) ei = (x1 + y1 . . Time je dokaz zavrˇen. α xm ) = α(x1 . . Koordinate 2.Koordinate 41 2 s Matrica B2 ima joˇ jednu osobinu koju nemaju brojevi. . . Koriste´i sada fundamentalnu Teoremu o bazi vekc torskog prostora dolazimo do definicije veoma vaˇnog pojma koordinata vektora. em ). Tada: (i1) κB je bijekcija. . (i3) κB (α x) = α κB (x). . . . Slede´a c teorema daje osnovne osobine svake koordinatizacije. . x ∈ V i α ∈ R. Iz istog razloga i baze zapisujemo kao uredene m−torke. y2 . . naime B2 = 0. Teorema 1. Neka su V i U vektorski prostori nad istim poljem F. . . . . koordinate vektora x zavise o redosledu elemenata u bazi. . ali postoji prirodan broj k takav z da je Ak = 0. . . Dakle. formulom κB (x) = (x1 . . . xm takvi da je (17) x = x1 e 1 + x2 e 2 + · · · + xm e m . xm zovu se koordinate vektora x u bazi B. Neka z je B = (e1 . . . . xm ) = α κB (x). 4. Koordinate vektora. za koje vaˇi: z . . i = 1. xm ) + (y1 . . .

∼ Tranzitivnost. pravac i smer (vidi 2. nazivamo linearni operator ili linearno preslikavanje.2). Za refleksivnost je dovoljno c = primetiti da je identiˇko preslikavanje. jer vaˇi: z Teorema 3. A−1 (y) = u. Vektori i analitiˇka geometrija c (a) A(x + y) = A(x) + A(y). x ∈ V. i oni su najpogodniji za razna izraˇunavanja. Dokaz. Potrebno je pokazati da je relacija ∼ refleksivna. odnosno U i c n na osnovu Teoreme 1. i neka su z α. bijekcija i da je linearno. Ako je linearno preslikavanje joˇ i s bijekcija onda kaˇemo da je izomorfizam vektorskih prostora V i U. Tvrdimo da je inverzno preslikavanje c = −1 : U −→ V takode izomorfizam. te je tako teorija c = konaˇnodimenzionih prostora nad poljem F svedena na prouˇavanje vektorskih prosc c n tora F . Da su dva vektorska prostora izomorfna zapravo znaˇi da su im elementi i operacije c = obeleˇeni drugim slovima. Neka je V ∼ U tada postoji izomorfizam A : V −→ U . relacija ∼ je simetriˇna. kao i pronalaˇenje reprezenta klase koji je najpogodniji s z za raˇunanje. c Simetriˇnost. koji je takode klasa ekvivalencije relacije ∼. Jasno. Ako je dim V = dim U = n tada su odgovaraju´e koordinatizacije izomorfizmi V i F n . pa je potrebno joˇ s proveriti da je kompozicija linearnih preslikavanja (A i B) linearna. Za razliku od vektora. Vektorski prostori V i U nad istim poljem su izomorfni akko imaju istu dimenziju. pa je U ∼ V. Dokaz. (h) A(α x) = α A(x). Kao ˇto znamo svaka relacija ekvivalencije razbija skup na kojem je definisna na s -usobno disjunktne skupove . Oznaka koju koristimo za upravo pomenutu relaciju je ∼. i koji c je karakterisan sa tri osobine intenzitet. y ∈ V. Time je dokaz teoreme gotov. tj.klase ekvivalencije. I(x) = x. Drugi smer moˇe se na´i u nekoj standardnoj knjizi iz linearne algebre. simetriˇna i tranzitivna. Da z c z bismo to uradili prvo primetimo da je C bijekcija jer je kompozicija dve bijekcije (A i B). . pokaˇimo da je i linearno. ˇto sledi iz: s C(x + y) = (B ◦ A)(x + y) = B(A(x + y)) = B(A(x) + A(y)) = B(A(x)) + B(A(x)) = (B ◦ A)(x) + (B ◦ A)(y) = C(x) + C(y) C(α x) = (B ◦ A)(α x) = B(A(α x)) = B(α A(x)) = α B(A(x)) = α (B ◦ A)(x) = α C(x). Neka je V = U i U ∼ V tada postoje izomorfizmi A : V −→ U i B : U −→ W. a kako je relacija ∼ relacija ekvivalencije (Teorema 2. Relacija ∼ je relacija ekvivalencije na skupu svih konaˇnodimenzionih c = prostora nad poljem F. x. Postavlja se pitanje svojstava koje med karakteriˇu klasa ekvivalencije. α ∈ F. Neka je A(v) = x.42 2. tako da je A−1 (x) = v. Vaˇi i slede´a: z z c Teorema 2. izomorfni vektorski prostori karakterisani su sa samo dimenzijom. Sada je na prirodan z naˇin definisana relacija ’biti izomorfan’ na skupu svih konaˇnodimenzionih prostora c c nad F: dva vektorska prostora V i U nad istim poljem su izomorfna ako postoji barem jedan izomorfizam A sa V u U . β ∈ F tada imamo: A−1 (α x + β y) = A−1 (α A(v) + β A(u)) = A−1 (A(α v + β u)) = (A−1 ◦ A)(α v + β u)) = α v + β u = α A−1 (x) + β A−1 (y). z c = Iz Teoreme 1 i Teoreme 3 vidimo da su vektorski prostori F n predstavnici klasa ekvivalenije relacije ∼.) onda zbog simetriˇnosti i F c = tranzitivnosti sledi da je V ∼ U. A(u) = y. Tranzitivnost = relacije pokaˇa´emo ako pokaˇemo da je C = B ◦ A : V −→ W izomorfizam vektorskih prostora V i W . preslikavanje A−1 je A c = = bijekcija.

. . Neka z .. e3 ) c c bazu vektorskog prostora V.. x2 .. B . c c . ..13.. . . x3 ) E3 # .. (x1 . e2 .. ili c x1 i x2 i x3 koordinate taˇke X u koordinatnom sistemu neke prave.. dinatama taˇke X u odnosu na taˇku O i bazu e....... A . x2 ).. ..... . (x1 .... . .... koji z c ima intenzitet jednak 1. .. Skup koji se sastoji iz taˇke O i baze e = (e1 .. .. . ... A .. ..... x e3 ... .. x u bazi e vektorskog prostora V. . .. .. x . .12... . . . ... . . bez bojazni da moˇe do´i do zabune budu´i da na isti naˇin z c c c obeleˇavamo i vektore. . x3 ). .. . l .. . . ... . A ... . jer ako e nije jediniˇan vektor tada posmatramo vektor e = e/ e .... x2 .. x2 . ...... a ose x1 .. e2 i e3 i taˇkom O.. ili X(x1 . x2 . .. . ... .Paralelno projektovanje 43 2. l . Tada proizvoljnoj taˇki X ∈ E (Slika 8) pridruˇimo c z jedinstven vektor x = OX koji nazivamo vektorom poloˇaja ili radijus vektorom taˇke X... u ravni(E ) sa Ox1 x2 i u prostoru(E = E) sa Ox1 x2 x3 . . A ... . 3 .. Napomenimo da se analogno uvode koordi.. Paralelnom projekcijom vektora AB na osu s u odnosu na pravu l 18 Takav vektor ose moˇemo uvek izbrati. .. x2 i x3 obeleˇimo ose odredene z vektorima e1 . . . ili x1 i x2 . Paralelna projekcija su u ravni dati vektori AB. . Prvo izaberimo neku taˇku O ∈ E i e = (e1 .... . .. x3 ). .. B .. ... X. nazivamo koor... ..... ..... . .. .. ravni ili prostora. .. B .. e2 .. . c tu taˇku ´emo obeleˇavati i sa X(x1 ). Koordinate taˇaka... . E E.. E ' . ‰ ... x3 koordinatnim osama. e2 )) vektora.... . .. . zovemo koordinatni sistem u E...... i obeleˇavamo ga sa z  . Koordinate taˇke c toje od jednog (e = (e1 )) odnosno dva (e = (e1 .. Paralelno projektovanje. .. Dakle. .... . ili jednostavno sa c c z (x1 ). Koriste´i sada pojam koordinata vektora uvodimo pojam c c koordinata taˇaka u prostoru E.. e3 ) c . ....... z 5. za datu z c taˇku O postoji bijekcija izmedu vektora prostora V c i taˇaka prostora E.... koji je sadrˇan na datoj pravoj. Taˇku O nazivamo c koordinatnim poˇetkom.. I . x2 ). Paralelno projektovanje 2.. E e1 E1 O natni sistemi na pravoj E 1 i ravni E 2 samo ˇto se u s tim sluˇajevima baza vektorskih prostora V 1 i V 2 sasc Slika 8.. .. Poznato je da na pravoj postoje dva usmerenja (levo i desno)... . . .. . . s O s O Slika 9. Ako sa x1 ... . e .. ili X(x1 . e). osa s odredena jediniˇnim vektorom e18 i prava l koja c nije paralelna osi.. e . Q. .. x2 x1 (O. e2 ... ....... . E2 . koordinatni sistem na pravoj(E 1 ) obeleˇavamo i c z 2 3 sa Ox1 . B . Zbog toga koordinate vektora c X(x1 ... . . . ... . Ako su x1 . Pod osom podrazumevamo pravu na kojoj je uvedena orijentacija izborom predstavnike nekog (nenula) vektora.

. . projekcije nazivamo ortogonalnim ili normalnim i za paralelnu skalar – projekciju koristimo oznaku prs AB.44 2. . Ispitajmo sada neke osnovne osobine paralelnog projektovanja. . . . No. . . . . Slede´e teoreme pokazuju da paz c ralelna projektovanja vektora imaju tu osobinu. . . . U s z prvom sluˇaju vektor AB je istosmeran osi s (Slika 10) pa je c prs AB = AB (20) prs AB = − AB = AB cos w. . . . Ugao kod s c z c temena A trougla ABB jednak je uglu w ako je oˇtar. U vektorskim prostorima veoma su vaˇna preslikavanja koja se dobro ponaˇaju prema z s sabiranju vektora i mnoˇenju vektora sa skalarom. tada je (19) prs AB = AB cos w. s Od posebnog je interesa sluˇaj kada je prava l normalna na osu s i tada govorimo o c ortogonalnoj projekciji (druge projekcije nazivamo kosim). . pre nego ˇto to s uˇinimo napomenimo da uglom koji zahvataju vektori OA i OB nazivamo ugao AOB. . . dopunjava do opruˇenog ugla. Na potpuno analogan naˇin uvodimo pojmove projekcije vektora c AB i skalar – projekcije vektora AB na osu s u odnosu na ravan λ. pa je po definiciji. u suprotnom. . . . (18) A B = (prl AB) e. . Dokaz. . . . Slika 11. . tj. B e O w E w s A s O A B Slika 10. Vektori i analitiˇka geometrija c nazivamo vektor A B ˇija temena su taˇke A i B u kojima prave kroz taˇke A i B pac c c ralelne pravoj l seku osu s. Broj α nazivamo paralelnom skalar – projekcijom vektora AB na osu s u odnosu na pravu l i obeleˇava´emo ga ponekad sa α = prl AB. . . ili ga.B . . . Ako je λ ravan normalna na s s. . B. z c s Tako da imamo (Slika 9). . . Oznake koje koristimo za paralelnu skalar – projekciju su prλ AB. . c a uglom koji neki vektor zahvata sa osom nazivamo ugao koji zahvataju taj vektor i jediniˇni vektor te ose. Primetimo s da ja paralelna projekcija na osu u uskoj vezi sa paralelnom projekcijom vektora AB na vektor e ose s. Neka je A proizvoljna taˇka ose s i sa B podnoˇje normale iz taˇke B na osu s. Ako je AB s ili AB ⊥ s tvrdenje se dokazuje neposrednom proverom. . Kako je vektor A B kolinearan sa vektorom ose e. . postoji skalar α ∈ R takav da je A B = α e. . . . Zato pretpostavimo da je ugao w oˇtar ili tup. c . .o . U. . Tada iz oznake za paralelnu – skalar projekciju izbacujemo oznaku za pravu l. . . . U drugom sluˇaju AB je suprotnosmeran osi s (Slika 11). piˇemo prs AB. . E . . . . c = − AB cos (π − w) = AB cos w. . . . e . Teorema 1. . Ako vektor AB ravni ili prostora sa osom s zahvata ugao w. .

. z. . Skalarni proizvod gde je w ugao izmedu vektora x i y (Slika 13). . . s s 6. c c y = 0. B. Skalarni proizvod. operacija · : V × V −→ R. . . s s s B. 19 τ αλ σ. Skalarni proizvod 2. A O s Slika 12. C obeleˇimo preseˇne taˇke pravih kroz z c c A. Prema tome ugao izmedu dva vektora pripada segmentu [ 0. bi´e c c prl (AB s + BC) e = (prl AC) e s =AC = AB +BC = (prl AB + prl BC) e. Projektovanje zbira vektora Primetimo da u dokazu prethodne teoreme ne bi bilo nikakvih promena ako bismo pretpostavili da su AB i BC vektori u prostoru i da je u pitanju paralelna skalar – projekcija u odnosu na ravan. C  . s s odakle sledi tvrdenje teoreme. . w = π/2. y naˇin: za x. Napomenimo da ista teorema vaˇi i ako je AB vektor u prostoru. vidi Sliku 13. . Tales iz Mileta. eE . z i kako su za sve vektore osim nula vektora dobro definisani pravac i smer. . E. . svaku osu s te ravni i svaku pravu l koja nije paralelna osi s. y ∈ V c (22) x · y = x y cos w. . pod uglom izmedu nenula vektora x i y podrazumevamo manji od dva ugla koja grade pozitivni delovi osa odredenih tim vektorima.G . w . svaku osu s. . Ako sa A . . y . . vaˇi relacija z (21) prl (AB + BC) = prl AB + prl BC.B . . . .. definisana na slede´i c . . x E Skalarni ili unutraˇnji proizvod vektor je binarna s . grˇki matematiˇar. A. svaku pravu l koja joj nije paralelna i svaki realan broj α vaˇi relacija z prl (α AB) = α prl AB. Za skalarni proizvod se koriste i druge oznake: x. . E. c c Iz definicije neposredno sledi da je x · y = 0 akko je ispunjena najmanje jedna od relacija x = 0. Teorema 3. .14. B . C paralelnih pravoj l. . Vektorski prostor V snabdeven skalarnim proizvodom oznaˇava´emo sa Ve . Za svaka dva vektora AB i BC ravni. . π ]. a zadata je c z paralelna skalar – projekcija u odnosu na ravan. Dokaz slede´e teoreme neposredno sledi iz poznate Talesove 19 teoreme i ostavljamo ga c ˇitaocu. Za svaki vektor AB ravni. . (x|y). 624 – 546 (?). Slika 13. B C l Dokaz. . sa osom s (Slika 12) i neka je e jediniˇni vektor ose s.Skalarni proizvod 45 Teorema 2. Kako je za svaki vektor dobro definisan intenzitet (duˇina).

za svaki vektor z sledi da je x = y 21. Ako sada iskoristimo Teoremu 1 iz prethodne taˇke imamo. c c . (E2) x · (y + z) = x · y + x · z . Dokaz. stoga. Dovoljno je pokazati da iz (x − y) · z = 0. (E5) x · x = 0. U tom cilju izaberimo 22 najpre medusobno normalne jediniˇne vektore (e1 . Neka su x. Tada su skalarni proizvodi c vektora e1 . 1823 – 1891. j = 1. (E3) Ako je y = 0 tvrdnja se dokazuje neposrednom proverom. Skalarni proizod u koordinatama. 20 Eυκλ δηζ. Svaki vektorski prostor Ve u koji je uvedena operacija · sa osobinama (E1) – (E5) naziva se euklidski 20 vektorski prostor. na nalazimo da je ei · ej = δij . Euclid 330 – 275. z Teorema 1. To postaje oˇigledno c kada izaberemo z = x − y.15. Uvode´i simbol δij c slede´i naˇin c c 1 i=j δij = 0 i = j.46 2. e2 . y = y1 e1 + y2 e2 + y3 e3 = j=1 yj ej . Svojstva (E1). 2. Dokaz. 3. pa je x · y = x prx y = y pry x. da je x = 0. c Propozicija 2. Nadimo sada skalarni proizvod dva vektora u funkciji njihovih koordinata. e3 ) za bazu prostora V. y. i. Tada je (α x) · y = y pry (α x) = α y pry x = α (x · y). c c 21 jedini vektor normalan na sve vektore je nula vektor. Neka su 3 3 x = x1 e1 + x2 e2 + x3 e3 = i=1 xi e i . Upravo uvedeni simbol δij poznat je kao Kronekerov (Kroneckerov) δij simbol 23 ili kra´e c Kroneckerov δ. Pretpostavimo stoga da je y = 0. Sada imamo slede´u karakterizaciju jednakosti dvaju vektora preko skalarnog proizvoda. Pretpostavimo. (E2) Ako je x = 0 tvrdenje se dokazuje neposrednom proverom. z ∈ V proizvoljni vektori i α neki realan broj tada je (E1) x · y = y · x . y ∈ V. e2 . Vektori i analitiˇka geometrija c Od posebnog interesa je poslednji sluˇaj i tada za dva (nenula) vektora kaˇemo da c z su ortogonalni ako je ugao koji oni grade π/2 . Tada je x = y akko za svaki vektor z ∈ V vaˇi z x · z = y · z. Neka su x. 23 Kronecker Leopold. Sada ´emo iskoristiti ovaj zapis skalarnog proizvoda preko projekcija vektora u slede´oj c c Teoremi u kojoj su date najvaˇnije osobine skalarnog proizvoda. nemaˇki matematiˇar. e3 dati slede´om tabelom: c · e1 e2 e3 e1 1 0 0 e2 0 1 0 e3 0 0 1 . ako i samo je x = 0. i tada je (x − y) · (x − y) = x − y 2 = 0. c x cos w = pry x i y cos w = prx y. 22 Postojanje takve baze sledi iz geometrijskih razloga. (E4) i (E5) slede neposredno iz definicije skalarnog proizvoda. (E4) x · x ≥ 0 . 2. Tada je x · (y + z) = x prx (y + z) = x (prx y + prx z) = x prx y + x prx z = x · y + x · z. grˇki matematiˇar. (E3) (α x) · y = α (x · y) .

Zaista. xn ). . x = (y1 . . tj. na osnovu Teoreme 1. da je ono skalarni proizvod na R .Skalarni proizvod 47 dva proizvoljna vektora prostora V. i xi e i na vektor a = i ai xi 2 i ai i ai ei data je formulom a·x = a . tj. . koji se zove standardni skalarni proizvod. Navedimo kako se neke geometrijske veliˇine c mogu izraˇunati koriste´i skalarni proizvod. 2. (3∗ ) Ako je x jediniˇni vektor. . 1 ≤ i ≤ j ≤ 3. x2 .16. . moˇe mu se dodeliti kolinearan z z x 24 jediniˇni vektor xo . Kako je x · x = 1. imamo.j=1 xi yj (ei · ej ) = i.j=1 xi yj δij (23) = i=1 xi y i = x1 y 1 + x2 y 2 + x3 y 3 . . a2 . (4∗ ) Skalar – projekcija vektora x = pra x = 24 Naziva se i ort vektora x. U vektorskom prostoru R n moˇemo generalisati formulu (23) na slede´i z c n naˇin: za x = (x1 . c (2∗ ) Kosinus ugla w koji zahvataju vektori x = i xi ei i y = i yi ei dat je formulom cos w = x·y = x y i xi y i 2 2 i xi i yi . Skalarni proizvod i geometrija. Primetimo da je upravo dokazana formula za skalarni proizvod tako jednostavna jer je baza ortonormirana. vaˇi ei · ej = δij . tada je njegova i. 3 3 3 3 x·y = i=1 3 xi e i · j=1 y j ej = i. Ako je a = (a1 . a3 ) neka baza koja z nije ortonormirana onda bi formula za skalarni proizvod u koordinatama bila funkcija najviˇe od 6 skalarnih proizvoda baznih vektora: αij = ai · aj . . U tom skalarnom proizvodu kanonska baza je ortonormirana. s Primedba. s z n tj.j i xi e i jednaka je xi xi . vaˇi z cos2 α1 + cos2 α2 + cos2 α3 = 1. c c (1∗ ) Intenzitet ili norma vektora x = x = √ x·x= i. y2 . . Nije teˇko proveriti da za preslikavanje · : R × R −→ R vaˇe svojstva (E1)-(E5). i δij xi xj = Svaki vektor x = 0 moˇe se normirati. . xo = x . yn ) ∈ R definiˇemo c s 3 (24) x · y = x1 y 1 + x2 y 2 + · · · + xn y n = i=1 n n xi y i .–ta koordinata xi jednaka kosinusu c ugla αi koji vektor x gradi sa vektorom ei baze. xi = x·ei = x ei cos αi = cos αi . tj.

z . w 2 2 + 2 λ u. v) izmedu vektora u i v.13. | v.17. vi =⇒ αi = 0 jer je vi = 0. . Tada iz α1 v1 + α2 v2 + · · · + αk vk = 0. nakon skalarnog mnoˇenja redom vektorima vi (i = 1.v }= − u. v + λ2 v 2 2 = {ako izaberemo λ = − w . ˇ 2. Ova funkcija naziva se norma vektora v. . u + λ v = u odakle je v. U s svakom euklidskom25 prostoru veoma vaˇnu ulogu ima funkcija. Zato c z pretpostavimo da u = 0 = v i za svako λ ∈ R vaˇi: z 0 ≤ u + λv = u 2 2 = u + λ v. . v euklidskog vektorskog prostora V vaˇi z nejednakost: (25) | v. 2. U svakom euklidskom prostoru moˇe se dobro z definisati i pojam ugla. ortogonalnost skupa W implicira njegovu linearnu nezavisnost. skup u kojem nema nula vektora i ˇiji vektori su medusobno ortogoc nalni ( vj . vi = αi vi . tj. za kojeg vaˇe osobine (E1)–(E4) iz Teoreme 1. u. Vektori i analitiˇka geometrija c (5∗ ) Ortogonalnost i linearna nezavisnost. . . Dakle. k) dobijamo: z k 0 = 0. . . 25 Vektorsi prostor snabdeven sa skalarnim proizvodom. ona je dobro definisana zbog aksiome (E4). v . w | ≤ v w . Iz upravo dokazne nejednakosti sledi da postoji jedinstveni ugao θ ∈ [0. z c Teorema 1. tj. Za bilo koja dva vektora u. jer vaˇi slede´a nejednakost. Bunjakovski – Cauchy (Koˇi) – Scwartzova (Svarcova) nejednakost. Primetimo prvo da ako je neki od vektora u ili v jednak 0 tada nejednakost oˇigledno vaˇi.v v. v 2 . ako su u i v linearno z zavisni. v 2 ≤ v w 2 tj. 0 definisana formulom: v = v. Ako je W = {v1 . pri ˇemu jednakost vaˇi ako i samo ako su vektori v i w linearno zavisni. w . vi = α1 v1 + α2 v2 + · · · + αk vk . vk } ortogonalan skup.48 2. . vi = j=1 αj vj . Ova c z ˇ nejednakost poznata je kao Bunjakowski – Cauchy (Koˇi) – Scwartzova (Svarcova) nejes dnakost. z : V −→ R + . (Nejednakost trougla) Za bilo koja dva vektora u. . za i = j). π] takav da je v. w | ≤ v Iz prve nejednakosti u izvodenju odmah sledi da jednakost vaˇi akko u + λ v = 0. v euklidskog vektorskog prostora V vaˇi nejednakost: z (26) v+w ≤ v + w . k. . . Dokaz. cos θ = Posledica 2. i = 1. . vi = 0. v w i tada ugao θ proglasimo uglom ∠(u.

c Dakle. (∗2) a zatim vektor v2 normiramo i dolazimo do 2. (∗1) f1 (i2) 2. e1 e1 . jer je e1 jediniˇni vektor. vektor baze f3 ∈ f i definiˇemo vektor v3 = f3 − f3 . 2. e1 − f2 . e2 e2 . e1 − f2 . Pozitivan odgovor na ovaj problem daje ˇ Gramm (Gram) – Schmidtov (Smitov) postupak ortogonalizacije. ej = δij . e1 e1 . Ako s c c sada relaciju (*3) pomnoˇimo redom skalarno sa e1 i e2 imamo z 26 Svaki podskup linearno nezavisnog skupa i sam je linearno nezavisan. korak: uzmemo 1. linearno zavisni. a onda smo ga joˇ normirali i dobili vektor e2 . ˇto je nemogu´e jer oni pripadaju bazi f pa moraju biti linearno s c 26 nezavisni . U taˇki 2. U drugom koraku prvo primetimo da vektor v2 ne moˇe biti 0 vektor. v + v 2 2 = {zbog Teoreme 1 imamo u. e1 = 0. vektor stare baze f2 ∈ f i definiˇemo prvo vektor s v2 = f2 − f2 . (*1)-(*3) da su vektori f1 . e1 e1 − f3 . U tre´em koraku. ∀ i. ˇto je nemogu´e jer oni ˇine bazu f pa moraju biti linearno nezavisni. u + v = u ≤ u 2 2 + 2 u. Primetimo da jednakost u nejednakosti vaˇi akko su u i v linearno zavisni i imaju isti z smer. f2 i f3 . vektora nove baze: v2 e2 = . u+v 2 = u + v. tada iz (*1) i (*2) sledi da su f2 i z f1 linearno zavisni. ˇ 2. (∗3) a zatim vektor v3 normiramo i dolazimo do 3. Kako je vektor v2 kolinearan sa e2 sledi da je i e2 . e1 e1 . e1 = 0. korak: uzmemo 3. Radi se o algoritmu kojim se proizvoljnoj bazi f dodeljuje ortonormirana baza e i to na slede´i naˇin: c c (i1) 1. vektor nove baze s formulom: f1 e1 = . Gramm (Gram) – Schmidtov (Smitov) postupak ortogonalizacije. vektora nove baze: v3 e3 = . e1 = f2 − f2 . v ≤ v odakle je w } +2 v w + v = ( u + v )2 . vektor stare baze f1 ∈ f i definiˇemo 1. jer kad bi bio. v2 s (i3) 3. je ortonormirana c ako vaˇi: z ei . v3 U prvom koraku smo samo normirali vektor e1 . na sliˇan naˇin vidimo s c c c da je vektor v3 = 0. . Ako sada relaciju (*2) pomnoˇimo skalarno sa e1 imamo z v2 . e1 = f2 . 3 A priori nije jasno da li takva baza postoji. u drugom koraku smo konstruisali vektor v2 koji je normalan na vektor e1 .18. Baza e. j = 1. korak: uzmemo 2.14 susreli smo se sa pojmom ortonormirane baze. e1 = f2 .Skalarni proizvod 49 Dokaz. v+w ≤ v + w . jer v3 = 0 implicira.

. e2 = f3 . e1 e1 − f3 . Dakle. e1 e1 . ako baza f ima viˇe od tri elementa moˇemo ga nastaviti na analogan naˇin. bT UT f3 . v3 . . e1 = {Kako je e2 . . tj. e1 e1 i f3 . . e2 e2 . tako da desna strana formule (3*) zapravo pokazuje da od vektora f3 oduzimamo njegove ortogonalne projekcije na vektore e1 i e2 . e2 − f3 . e2 = 1 } = f3 . e1 e1 T 2 E e1 E E f2 . e1 − f3 . Orijentacija. e1 e1 − f3 . c Primetimo da se ovaj postupak moˇe primeniti u bilo kom konaˇnodimenzionom eukz c 27 lidskom vektorskom prostoru . . formula (4*). izrazi f3 . 3 3 1 1 3 2 2 . e1 e1 predstavlja ortogonalnu projekciju vektora f2 na vektor e1 . e2 e2 . tako da desna strana formule (2*) zapravo pokazuje da od vektora f2 oduzimamo njegovu ortogonalnu projekciju na vektor e1 . za α > 0. U suprotnom. e1 − f3 . Ako sada izaberemo neki drugi koordinatni sistem na istoj pravoj O y. e1 = 0 i e2 .50 2. Sliˇno. e1 = 0 i e1 . e2 i onda ga joˇ s normiramo i dobijamo tre´i vektor nove baze e3 . lako prepoznajemo da izraz f2 . e1 e1 f1 Slika 14. e2 = 0. u tre´em c koraku smo konstruisali vektor v3 koji je normalan na vektore e1 . e2 − f3 . . . ako je α < 0 kaˇemo da je koordinatni sistem O y negativno orijentisan. e1 e1 . e1 − f3 . e2 − f3 . f2 e2 f − f2 . ˇ Geometrijska interpretacija Gram-Smitovog postupka. . Izaberemo vektor x c koordinatne ose Ox tako da je kraj vektora x desno od njegovog poˇetka i tu bazu proc glasimo pozitivnom.e e . tada je on takode pozitivan akko je y = α x. Kako je vektor v3 kolinearan sa e3 sledi da je i e3 . . e2 e2 .19. e1 = f3 . e1 = 1 } = f3 . e1 e1 . . e2 e2 . . e2 = f3 . f − f . e1 − f3 . s z c . . Pojam orijentacije u nekom prostoru taˇaka povezan je sa c izborom vektorskog dela koordinatnog sistema. e2 = f3 − f3 . redom. e1 e1 . e1 = 0. . e1 = f3 . e1 = e3 . e2 e2 . . e1 = f3 − f3 . Vektori i analitiˇka geometrija c v3 . e2 − f3 . Ako uzmemo u obzir formulu za ortogonalnu skalar-projekciju iz 2. e2 nove baze.14. U ravni postupamo z 27 tj. e2 = {Kako je e2 . e2 e2 predstavljaju. Ono ˇto nam preostaje (a to je vektor v2 ) je normalno s na prvi vektor e1 nove baze. c ortogonalne projekcije vektora f3 na vektore e1 i e2 . . Kao ˇto znamo na pravoj kada is zaberemo koordinatni poˇetak postoje dva smera levo i desno. e2 − f3 .e e − f . e2 = 0. pa ono ˇto nam preostaje (a to je vektor v3 ) je normalno na prva dva s vektora e1 . . Geometrijski smisao Gram – Schmidtovog postupka 2. e1 − f3 . . . e2 e2 .

izborom odgovaraju´e baze. x × y) pozitivno je orijentisana. x. drugim reˇima intenzitet c -en vektorima x i vektora x × y jednak je povrˇini paralelograma koji je odred s y. . y). y) . c 29 Baza (x. y) ka vrhu drugog vektora y(u ravni koja je odredena njima). z) negativno orijentisani reperi. reperi (x. Uredena trojka vektora (x. u istom smeru kao ˇto se od vrha c s vektora x kre´emo prema vrhu vektora y. z) ne mora biti ortonormirana. Ako se pomenuti smerovi c ne podudaraju onda kaˇemo da je koordinatni sistem O x y suprotno orijentisan od z koordinatnog sistems Oxy. U U z y O Bi E z x O Slika 15. u uglu ∠(x. vidi Sliku 15.Vektorski i meˇoviti proizvod s 51 na isti naˇin. x×y = x y sin w. U prostoru takode postupamo na analogan naˇin. tj. y ). 30 Reper je sinonim za bazu ili za koordinatni sistem. y) kojeg oni grade. y. z) pozitivno orijentisan reper30 onda su (y. izaberemo neki koordinatni sistem Oxy takav da se od vrha vektora x c kre´emo prema vrhu vektora y. x) i (z. z) i (x. − y. 28 koji tako ˇine bazu prostora V. u uglu ∠(x . y. z). on ´e biti pozitivan ako se od vrha vektora c x kre´emo prema vrhu vektora y . gde je w = ∠(x. Primetimo da se cikliˇnom zamenom vektora c nekog repera ne menja orijentacija baze. y. x. Ako je intenzitet vektorskog proizvoda 0 tada se pravac i smer ne definiˇu. tada bi palac desne ˇake pokazivao onu stranu ravni odredene vektorima x i y u kojoj se nalazi vrh s vektora z 29. z) kaˇemo da je pozitivno orijentisana (ili z kra´e pozitivna) ako bi prsti desne ˇake pokazivali kretanje od vrha prvog vektora x. u smeru suprotnom od c kretanja kazaljke na satu i njega proglasimo za pozitivan (Slika 15). Vektor x × y je normalan na svaki od vektora x i y. u uglu ∠(x. y) imaju istu orijentaciju. Ako je (x. (s) Smer. Vektorski ili spoljaˇnji proizvod vektora je s s binarna operacija × : Ve × Ve −→ Ve . u c s uglu ∠(x. Vektorski i meˇoviti proizvod. y. pa nam je potrebno preciziranje. z. (y. tj. c c 28 Za trojku linearno nezavisnih vektora (x. kojom bilo kojem paru vektora x i y dodeljujemo vektor x × y (Slika 16) koji ima slede´a svojstva: c (i) Intenzitet. s (p) Pravac. y.20. Pozitivni i negativni reper B  E x y 7. Ako sada izaberemo neki drugi koordinatni sistem O x y . Vektorski i meˇoviti proizvod s 2.

y... y i z.. epipedon ravan. z... z] .. ... ... pri ˇemu su koriˇ´ene osnovne osobine skalarnog i vektorskog mnoˇenja.. Vektori i analitiˇka geometrija c x×y T y O .... Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda s Osnovne osobine vektorskog i meˇovitog proizvoda sakupljena su u slede´oj Teoremi. z ... . y.. parallelos naporedan. . Apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda [x.. . H . ... s c Teorema 1.. w B x E y×x c Slika 16... ... y.. c sc z . x y×z w E x×y prx×y z Slika 17. ... ·.. v proizvoljni vektori prostora Ve i α ∈ R tada je 31 grˇ... . paralelepipeda odred Dokaz.. · ] : Ve × Ve × Ve −→ R. Vektorski proizvod Meˇoviti proizvod je preslikavanje.. . ... .. Odatle je c zapremina paralelepipeda V V =BH = x×y prx×y z = x × y z cos w = (x × y) · z = [x... [·.... definisano formulom s (27) [x. ... Primetimo da c s se tada odgovaraju´a visina H dobija ortogonalnim projektovanjem vektora z na vektor x × y... Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda data je u slede´oj teoremi.. ..... z] = (x × y) · z.... yB . Neka su x... Neka vektori x i y odreduju bazu paralelepipeda 31 ˇija je povrˇina B (vidi Sliku 17)..52 2.... s c Teorema 2.. ... . .... c . ... z] jednaka je zapremini s -enog vektorima x.. y. w .. parallelepipedon. T .

x] = [z. z. e2 . y] . z. (L2) (α x) × y = α (x × y) . Dokaz. e2 . (P3) [αx. z] .j=1 = (x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 . e3 ) ortonormis rana baza vektorskog prostora Ve tada su vektorski prozvodi vektora baze zadati slede´im tabelama c × e1 e2 e3 × e1 e2 e3 e1 0 e3 − e2 e1 0 − e3 e2 . Dokaz. (mp) [x. s . v. a to se svodi na upravo dokazano svojstvo (P4). 2. 2. e3 ) pozitivno orijentisana. y. (L3) (x + y) × z = x × z + y × z . Ako iskoristimo Teoremu 2. Teorema 1. x. y. x]. Neka je (e1 . za proizvoljan vektor v. [x. (L2). Kako je apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda s vektora x. z] = [y. y. (P1) [x. Pokaˇimo sada osobinu (P4). v.14. x = i xi ei . y. Iz dokaza prethodne Teoreme 1 vidimo da je ugao ∠(x × y. Ako je (e1 . tj. x] > 0. Svojstva (L1).20. da je [x. v] = [x. z] = α [x. Time je pokazano s svojstvo (P2). z. z) oˇtar. z] . x] + [z. y. x. Time je dokaz teoreme zavrˇen. y = i yi ei i z = i zi ei . y i z jednaka zapremini paralelepipeda razapetog nad tim vektorima. [y. 2. . imamo [x. y. 2. v] = [z. v] + [y. y. po kojoj je dovoljno proveriti da je [(x + y) × z] · v = (x × z) + (y × z) · v. (P2) [x. kada je ta orijentacija negativna. Tada su i vektori y × z i x sa iste strane ravni odredene vektorima y i z (Slika 17). Sada imamo. y] . v] + [y. s da su vektori x × y i z sa iste strane ravni odredene vektorima x i y. z. v]. z. e2 − e3 e2 0 e1 e3 0 − e1 e3 e2 − e1 0 e3 − e2 e1 0 pri ˇemu se prva tabela odnosi na sluˇaj kada je baza (e1 .21. z. Tada vaˇe z slede´e formule: c (vp) x × y = (x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 . e3 ) pozitivno orijentisana ortonormirana baza vektorskog prostora Ve i neka su dati vektori. y. v. z] = [y. z] = (x × y) · z = ((x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 ) · (z1 e1 + z2 e2 + z3 e3 ) = {jer je baza ortonormirana} = (x2 y3 − x3 y2 ) z1 + (x3 y1 − x1 y3 ) z2 + (x1 y2 − x2 y1 ) z3 . z. imamo   3 3 3 x×y = i=1 xi ei   c  iz prve tabele proˇitamo izraze ei × ej  vidimo da od 9 ˇlanova preostane 6 i to c × y j ej  = xi yj (ei × ej ) =   nakon grupisanja uz vektore ei j=1 i. y. z [x + y. x] = [z. Primetimo da je dovoljno pokazati jednakost [x. x. x) oˇtar. z. Vektorski i meˇoviti proizvod u koordinatama.Vektorski i meˇoviti proizvod s 53 (L1) x × y = − (y × x) . z] = (x2 y3 − x3 y2 ) z1 + (x3 y1 − x1 y3 ) z2 + (x1 y2 − x2 y1 ) z3 . c c a druga. Za dokaz preostalog svojstva (L3) iskoristimo Propoziciju 2. e2 . tj. z] = [y. v]. z] > 0. Pretpostavimo npr. y] = [x. z. Da bismo zavrˇili dokaz svojstva (P2) potrebno je dokazati da isto orijentisani reperi imaju isti znak meˇovitog s s proizvoda. z] = − [y.14. (P1) i (P3) dokazuju se direktno koriste´i definicije vektorskog i meˇovitog proizvoda c s kao i osobine skalarnog proizvoda date u Teoremi 1. x + y] = (z × v) · (x + y) = (z × v) · x + (z × v) · y[z. pa je i ugao ∠(y × z. (P4) [x + y. z.

Specijalno. . . . z Determinantu matrice A moˇemo shvatiti kao i funkciju njenih vrsta ai (ai = (ai1 .−te kolone i j. . . . . . . tj. . . . . . . . . Determinanta matrice. . . . . a2 . . . . . a2 . . . . . . n} vaˇi z . . . ak1 ak2 . . . an ] = det[a1 . . . . . . . . . . . . . . . . . Pretpostavimo da znamo izraˇunati determinantu matrice reda k > 3. . . . . piˇemo s det A = det[a1 . . . z j j . . Determinanta 2. . an ] matrica i b proizvoljni vektor ( ∈ R n ) tada za svaki i ∈ {1. . . . . . . det A = det[ a1 . . ai2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . i ∈ {1. . . tj. . . a2 . a2 . . . . . a1k a21 a22 . an ] = Aτ . . . . n} i λ ∈ R . . . λ ai . . . . . an ] = λ det A. preciznije det[ a1 . . Vektori i analitiˇka geometrija c 8. . . . Teorema 1. . ain )) ili kolona a (a = (a1j . . . Ove oznake koristimo u slede´oj teoremi u kojoj su popisana osnovna svojstva deterc minante.−te vrste i nazivaju se minore matrice A i ponekad se obeleˇavaju sa ∆ij (A). . . M12 = det a21 a23 a31 a33 i M13 = det a21 a22 a31 a32 . . . (i1) determinante matrice A i njoj transponovane matrice Aτ su jednake. . Neka je data matrica A ∈ Mn (F). . . (i3) ako je A = [ a1 . . koju definiˇemo induktivno na slede´i naˇin: s c c n=1: n=2: det[a11 ] = a11 det  a11 a12 a21 a22 = a11 a22 − a12 a21 n=3:  a11 a12 a13 det  a21 a22 a23  = a11 M11 − a12 M12 + a13 M13 a31 a32 a33 M11 = det a22 a23 a32 a33 gde su: . . λ ai . . . a2k . . . a2 . . . det : M n (R) −→ R. a2j . . vidimo da je det(λ In ) = λn . . . . anj )). . . . . . . an ] = λ det[ a1 . Tada definiˇemo c s  n=k:    det    a11 a12 . . . . . . . . . . . Determinanta je funkcija. (i2) ako neku kolonu (vrstu) matrice A pomnoˇimo sa skalarom onda je determiz nanta te matrice jednaka proizvodu datog skalara i determinante polazne matrice A. . . . . . . . . a2 .54 2. akk      = a11 M11 − a12 M12 + · · · + (−1)1+k M1k   gde su Mij determinante matrica reda k − 1 koje se iz matrice A dobijaju izbacivanjem i. . an ] = det[ a1 . .22. a2 . . . . . . . . am ] .

Prema Euklidovim aksiomama svaka prava jednoznaˇno je odredena sa svoje dve razliˇite taˇke A1 i A2 . . ai . . 2. . . . Jednaˇine prave u ravni. an ] = − det[ a1 . . . an ] + det[ a1 . . . ai + b. ako je b = j=i αj aj . . Analogna tvrdnja vaˇi i za kolone. an ] = det[ a1 . ai . . . . . francuski matematiˇar c . prava l. . . 2. Neka je zadat Dekartov pravougli koordinatni c sistem (O. (i7) Dodavanje linearne kombinacije vrsta (kolona) nekoj drugoj vrsti (koloni) matrice ne menja njenu determinantu ili preciznije (za vrste). Determinanta i vektorski i meˇoviti proizvod. z1 z2 z3  (vp) 9. . an ].21 moˇemo prepisati na slede´i naˇin. . . Determinanta se pojavljuje u mnogim problemima. . . . n − 1} vaˇi. Za bilo koje dve matrice A i B ∈ M n vaˇi z formula: det A B = det A · det B. . vaˇi i z Teorema 2. . . Linearna analitiˇka geometrija ravni c 2. Matrica A ∈ M n (R) ima inverz akko det A = 0. tako npr. . c s s c Preciznije. . . . Teoremu 1. . ai+1 . . e1 . (i8) Binet 32. ai . . z c c Teorema 1. .Linearna analitiˇka geometrija ravni c 55 det[ a1 . . Neka je (e1 . . . z (i4) Ako u nekoj matrici zamenimo dve susedne vrste (kolone) onda determinanta menja znak. francuski matematiˇar c 33Cauchy. . . a2 . (i5) Ako je neka vrsta (kolona) matrice A nula vektor (tj. E 2 . . Tada vaˇe z slede´e formule: c  e1 e2 e3 x × y = det  x1 x2 x3  y1 y2 y3   x1 x2 x3 (mp) [x. . y = i yi ei i z = i zi ei . . . . . a2 . . . ai+1 . . . a2 . sastoji se od samih nula) onda je det A = 0 (i6) Ako matrica A ima barem dve proporcionalne vrste (kolone) onda je det A = 0. y. i u njime odredenoj ravni. x = i xi ei . ili preciznije ∀ i ∈ {1. koje odreduju c c c 32 Binet.Cauchyjeva 33 teorema. . ai . . . . .23. e3 ) pozitivno orijentisana ortonormirana baza vektorskog prostora Ve i neka su dati vektori. z] = det  y1 y2 y3  . ai + b. b. a2 . a2 . Determinanta nam omogus ´uje da vektorski i meˇoviti proizvod u koordinatama zapiˇemo na jednostavniji naˇin. . e2 . . an ] = det A. . a2 . . z det[ a1 . . . an ] = det[ a1 . . e2 ). tada je det[ a1 . an ]. a2 .24.

56

2. Vektori i analitiˇka geometrija c

i vektor s = A1 A2 ˇijem smeru pripada i data c prava l. Dakle, ako nam je dat vektor s = 0 tada se njegov pravac sastoji iz beskonaˇnog broja c paralelnih pravih. Da bismo odabrali jednu od njih npr. l, potrebno je da izaberemo joˇ jednu s njenu taˇku recimo A1 . Dakle, na jeziku vekc tora prava je jednoznaˇno odredena vektorom c s, kojeg nazivamo vektor pravca prave l, i jednom svojom taˇkom A1 . Primetimo da ´e taˇka c c c 2 X ∈ E pripadati pravoj l akko su vektori A1 X i s kolinearni (linearno zavisni), tj. (28) X∈E
2

x2 s n A1 O T s

l X

x1 E

Slika 18. Jednaˇina prave kroz O c

⇐⇒

A1 X = λ s

za neko λ ∈ R. Dakle, (28) predstavlja parametarsku jednaˇinu prave u vektorskom c obliku. Broj λ je parametar i svakom λ ∈ R odgovara jedinstvena taˇka na pravoj l, c koju ´emo ponekad zapisivati kao l(λ) kada znamo A1 i s, jer je l(λ) funkcija i od A1 i c s, tj. l(λ, A1 , s). Primetimo da vektorska jednaˇina (28) ne zavisi o dimenziji, tako je c vektorska jednaˇina prave u euklidskom prostoru E m data sa (28). Jednaˇinu (28) sada c c moˇemo napisati i koordinatno: neka su date taˇke A1 = (y1 , y2 ), A2 = (z1 , z2 ), X = z c (x1 , x2 ), tada je s = (ξ1 , ξ2 ) = (z1 − y1 , z2 − y2 ) i A1 X = (x1 − y1 , x2 − y2 ) (29) x1 − y1 = λ ξ1 x2 − y2 = λ ξ2 ⇐⇒ x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 .

Ili opˇtije u prostoru taˇaka34 E m , s c x1 − y 1 x2 − y 2 ..... ..... ..... = λ ξ1 = λ ξ2 ..... ..... ..... x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 . .......... .......... .......... xm = ym + λ ξm ,

(30)

⇐⇒

xm − ym = λ ξm

gde je A1 = (y1 , y2 , . . . , ym ), X = (x1 , x2 , . . . , xm ) i s = (ξ1 , ξ2 , . . . , ξm ). Budu´i je E 2 dvodimenzion, vidimo da za dati vektor s pravca prave l postoji jedinc stveni pravac koji je normalan na pravac vektora s. Sada, obeleˇimo sa n neki vektor z ˇiji je pravac normalan na pravac vektora s, vidi Sliku 18. Vektor n nazivamo vekc torom normale prave l. Primetimo da je prava l odredena vektorom n i proizvoljnom taˇkom prave A1 , jer vaˇi: c z X ∈ l ⇐⇒ A1 X ⊥ n ⇐⇒ A1 X · n = 0 ⇐⇒ a1 (x1 − y1 ) + a2 (x2 − y2 ) = 0, gde je A1 = (y1 , y2 ), X = (x1 , x2 ), i n = (a1 , a2 ). Jednaˇinu iz poslednje ekvivalenciju c moˇemo prepisati, i kao z (31) a1 x1 + a2 x2 + b = 0,

34 Prostor taˇaka zove se afini prostor. c

Linearna analitiˇka geometrija ravni c

57

gde je b = −n · OA1 = −(a1 y1 + a2 y2 ). Prethodna jednaˇina zove se opˇta jednaˇina c s c 35 2 prave, zato jer se svakoj pravoj iz E moˇe dodeliti jednaˇina oblika (31) . Primetimo z c da se parametarska jednaˇina prave (28), eliminacijom parametra λ moˇe svesti na c z opˇtu jednaˇinu prave (samo u dimenziji m = 2). Koristi´emo slede´e oznake za pravu s c c c 36 l da istaknemo kako je zadata: l = l(s, A1 ) (vektorom pravca i jednom svojom taˇkom), l = l(A1 , A2 ) (dve svoje taˇke) ili l = l(n, A1 ) (vektorom normale i jednom c c svojom taˇkom). c Sada se postavlja prirodno pitanje ˇta se dobija generalizacijom metode primenjene s -enju opˇte jednaˇine prave u viˇim dimenzijama. U izvodenju opˇte jednaˇine u izvod s c s s c prave kljuˇna stvar bila je egzistencija jedinstvenog pravca n normalnog na vektor c prave s. Dakle, ako je dimenzija m prostora taˇaka E m ve´a od dva tada postoji c c jedinstveni pravac koji je normalan na ravan dimenzije (m − 1)37. Ravni prostora E m dimenzije (m−1) zovu se hiperravni prostora E m . Iz ovog razmatranja sledi da jednaˇina c (31), njene prve dve ekvivalencije, predstavlja jednaˇinu hiperravni u prostoru E m . c Preciznije, za A1 = (y1 , y2 , . . . , ym ), X = (x1 , x2 , . . . , xm ) i n = (a1 , a2 , . . . , am ) imamo da je sa (32) a1 x1 + a2 x2 + · · · + am xm + b = 0,

gde je b = −n · OA1 = −(a1 y1 + a2 y2 + · · · + am ym ), data opˇta jednaˇina hiperravni s c m u E . U sluˇaju kada je m = 3, jednaˇina (32) predstavlja opˇtu jednaˇinu ravni u c c s c 3 prostoru E . Prava u ravni moˇe se odrediti raznim geometrijskim uslovima. Svaki od njih odreduje z odgovaraju´i oblik jednaˇine prave. Analizirajmo c c to na slede´im primerima. c Prava je odredena zadavanjem preseˇnih taˇaka c c prave sa osama. Jednaˇina prave koja seˇe ose c c x1 i x2 u taˇkama P1 (p1 , 0) i P2 (0, p2 ), p1 · p2 = 0, c bi´e c x1 x2 + = 1. (33) p1 p2 Ako je a2 = 0, jednaˇina (31) ekvivalentna je c slede´oj jednaˇini c c (34) a1 x1 + b x2 = − = k x1 + t. a2
T x2

l P2 (0, p2 )

P1 (p1 , 0) O

E x1

Slika 19. Segmentni oblik jednaˇine prave c

35 Izraz sa leve strane jednaˇine (31) zove se linearni polinom u dve promenljive. c 36 Korisno prilikom reˇavanja zadataka. s 37 Ravan dimenzije k (k < m) u prostoru E m je njegov podskup, koji generiˇe k−dimenzioni vektorski prostor s s obzirom na relaciju ∼ iz taˇke 2.1. c

58

2. Vektori i analitiˇka geometrija c

Na taj naˇin svakoj vrednosti promenljive x1 doc deljena je vrednost promenljive x2 (Slika 20). Tada je k = − a1 /a2 = tan θ, koeficijent pravca prave l, gde je θ ugao koji gradi prava l sa pozitivnim delom ose x1 i t = − b/a2 odreduje presek prave l i x2 ose. Za jednaˇinu prave (34) kaˇemo c z da je u eksplicitnom obliku. Ako je data jednaˇina c F (x1 , x2 ) = 0 ili x2 = f (x1 ), tada se taˇke ˇije c c koordinate zadovoljavaju zadatu jednaˇinu mogu c odrediti dodeljivanjem vrednosti promenljive x2 svakoj vrednosti promenljive x1 .

x2 T T (0, t) O θ

l

E x1

Slika 20. Eksplicitni oblik jednaˇine prave c

2.25. Ugao izmedu dve prave u ravni. Neka su l i p dve prave iste ravni date svojim jednaˇinama (64), koje se seku, obrazuju ˇetiri ugla, od kojih su po dva nasuprotc c B na jednaka i zbir bilo koja dva ugla α i β, koji α -u pravih nisu nasuprotna je π. Pod uglom izmed β “ o l i p podrazumevamo manji od α i β, dakle, 0 q ∠(l, p) = min{α, β}, odakle je jasno
Slika 21. Ugao izmedu dve prave

∠(l, p) ∈ [0, π/2]. Kako mi ˇelimo ugao ∠(l, p) svesti na ugao izmedu njihovih vekz tora normala (ili vektora pravaca) i kako je kosinus negativan na intervalu (π/2, π), dobijamo da je cos ∠(l, p) = | n1 · n2 | n1 n2 ⇐⇒ ∠(l, p) = arccos | n1 · n2 | . n1 n2

2.26. Rastojanje taˇke i prave u ravni. U ravni E 2 rastojanje izmedu taˇaka A i B c c dato je sa dis(A, B) = AB . Kao i mnogo puta dosada mi ˇelimo dobar koncept38, u z -u dve taˇke, proˇiriti na rastojanje izmedu dva neprazna ovom sluˇaju rastojanje izmed c c s skupa A, B ⊆ E 2 . To radimo na slede´i prirodan naˇin: c c (35) dis(A, B) = inf{ dis(A, B) | A ∈ A, B ∈ B}.

Ova definicija je prirodna i dobra jer svaki podskup od R koji je odozdo ograniˇen c ima u skupu R infimum. Iz gornje definicije je jasno da ako je A ∩ B = ∅ tada je dis(A, B) = 0. Postavlja se pitanje da li moˇe biti dis(A, B) = 0, a da su skupovi A z i B disjunktni. Odgovor je potvrdan, jer npr. za A = [0, 1) i B = [1, 2] vaˇi da je z A ∩ B = ∅ i dis(A, B) = 0. Primenimo sada naˇu definiciju rastojanja na sluˇaj kada je A = {A} jedna taˇka i s c c 2 kada je B = l data prava ravni E . S obzirom na naˇe geometrijsko iskustvo oˇekujemo da se najkra´e rastojanje od taˇke s c c c do prave ostvaruje normalom iz taˇke na tu pravu. c
38 Jedna od vaˇnijih metoda u matematici. z

Rastojanje taˇka do prave i ravni c Primenom Pitagorine teoreme 39 je AB 2 = AC 2 − CB 2 ≤ AC 2 . Jednaˇina kruga. c 2. (2) Ako je A = (y1 . 580 – 500. s (y1 + λ0 a1 − y1 )2 + (y2 + λ2 a2 − y2 )2 = |a1 y1 + a2 y2 + b| · a2 + a2 1 2 a2 + a2 = 1 2 λ2 (a2 + a2 ) = |λ0 | 0 1 2 . Dokaz. tada je (36) dis(A. a2 + a2 1 2 |a1 y1 + a2 y2 + b| a2 + a2 1 2 Primetimo da analogna propozicija sa isto takvim dokazom vaˇi i u sluˇaju rastojanja z c 40 taˇke i ravni . C). Sada nalazimo. a2 + a2 1 2 Dakle. filosof. B) ≤ dis(A. x2 = y2 + λ a2 .Linearna analitiˇka geometrija ravni c 59 Propozicija 1. i prave l. B) = | a1 y1 + a2 y2 + b | a2 + a2 1 2 . (1) Uoˇimo trougao c A ABC (Slika 22). l) = dis(A. (1) Neka je data taˇka A i prava l i neka je B podnoˇje normale iz A c z na pravu l i neka je C proizvoljna taˇka prave l.. tj. a taˇki A parametar 0. Tada je c dis(A. .27. potrebno je na´i taˇku B koja je presek prave p. l) = AB .. odnosno dis(A. odredene vektorom c c normale n = (a1 . grˇki matematiˇar. (2) Na osnovu upravo dokazane tvrdnje (1). s obzirom da je AB ⊥ l trougao A l B C π C B Slika 22. taˇki B odgovara parametar λ0 .. y2 ) i l. Odredimo sada jednaˇinu kruga u Dekartovom koordic c 39 40 Staviˇe ˇ s Pitagora. ABC je pravougli.. B) = = Time je dokaz zavrˇen. p(λ0 ) = B i p(0) = A. dobijamo redom s c 0 = a1 (y1 + λ a1 ) + a2 (y2 + λ a2 ) + b = λ (a2 + a2 ) + a1 y1 + a2 y2 + b odakle je λ0 = − 1 2 a1 y1 + a2 y2 + b . a2 ) prave l i taˇke A = (y1 . y2 ). c c i hiperravni u prostoru E m . . Ako ih zamenimo u opˇtu jednaˇinu prave l. a1 x1 + a2 x2 + b = 0. c c dis(A.. m > 2. c (37) Parametarske jednaˇine prave p su: c x1 = y1 + λ a1 .

p2 ) i Q(q1 . x2 = sin θ. Q) = (p1 − q1 ) + (p2 − q2 ) . Vektori i analitiˇka geometrija c natnom sistemu O e1 e2 . s slede´u prirodnu parametrizaciju c x1 = cos θ. q). iz Pitagorine teoreme sledi da je rastojanje dis(P. isto je mogu´e uˇiniti i s c c c c sa krugom.60 2. c u bijekciji sa U1 × U2 . na jediniˇnom c c rastojanju od O je krug ˇija je jednaˇina c c x2 + x2 = 1. na´i intervale U1 . E 2 . Jednaˇina kruga c f (x1 . tj. Koordinatni sistemi u ravni 2. Uvodenje Dekartovih koordinata predstavlja x2 T E2 f q E R U1 × U2 x1 R O O Slika 24. q). pri ˇemu je D neki jednostavni podskup od E 2 (npr. x2 ). c Skup svih taˇaka ravni (u kojoj je zadat koordinatni sistem O e1 e2 ). 2 π) 10. kad god je p2 + q 2 ≥ c. Polarni koordinatni sistem. U2 ⊆ R. Taˇka X(x1 . x2 ) S(p. 1 2 jednaˇina kruga sa centrom u (p. kojom svakoj taˇki X ∈ E 2 dodelimo taˇno jedan c c -eni par brojeva – koordinata (x1 . x2 ) pripada krugu sa srediˇtem c s S(p. Prvo. npr. x2 ) = x2 + x2 − 2 p x1 − 2 q x2 + c = 0. Iz prethodne jednaˇine dobijamo da je c 2 2 2 x2 T X(x1 . 2 1 Kao ˇto je mogu´e pravu zadati parametarskim jednaˇinama.28. Postavlja se prirodno pitanje da li je mogu´e ured c uvesti neke druge koordinate. q2 ) u Dekartovom koorc dinatnom sistemu dato sa dis (P. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan jer proizvoljna bijekcija f : E 2 −→ U1 × U2 definiˇe jedan koordinatni sistem (Slika 24). krug sa srediˇtem O ima npr. polupreˇnika r ako i samo ako je c SX = r. Ponekad se dozvoljava s da je funkcija f bijekcija na E 2 \D. Q) izmedu taˇaka P (p1 . Postoji mnogo parametrizacija kruga. q) x1 E O Slika 23. θ ∈ [ 0. te je njegova jednaˇina (Slika 23) c (x1 − p)2 + (x2 − q)2 = r2 . takve da je ravan. c . Koordinatni sistem u ravni bijekciju ravni E 2 i skupa R × R.

θ) se poklapa sa svakom od taˇaka (r. c (38) x1 = r cos θ. pri ˇemu je f z c 2 bijekcija (ili ”skoro bijekcija”). f ) | f : E −→ U1 × U2 . prelazak iz pravouglog koordinatnog sistema u polarni koordinatni sistem date su (za x1 = 0) formulama. od posebnog su interesa jednostavni elementi tog skupa. razliˇita od pola jednoznaˇno je odred c c rastojanjem r > 0 od pola i uglom θ koji vekSlika 25. U2 . f ). θ) nazivamo polarnim (Slika 25). +∞). prava i sliˇno). . (39) r= x2 + x2 . 2. a Slika 26. Polarni koordinatni sistem tor OX zaklapa sa jediniˇnim vektorom x1 ose c -eni par (r. 2 π) ili nekom drugom poluzatvorenom intervalu duˇine 2 π. a kox2 T ordinata θ u skupu U2 = [ 0. θ) | r = a. θ) u polarnom sistemu tada su njene koordinate u c Dekartovom sistemu jednoznaˇno odredene formulama (Slika 25). Taˇka c -ena X.. r mora utaˇno jedan ured c zimati vrednosti u skupu U1 = [ 0. tj. Taˇka (r. tj. Mali z problem nastaje sa polom jer je za njega r = 0. θ ∈ U2 } krugovi. Slede´i sistem po jednostavnosti bazira se na c trigonometrijskoj interpretaciji kompleksnog x2 T broja i taj sistem poznat je i kao polarni koX(r. Skup {(U1 . c c c n = 1. Definiˇimo sada polarni siss tem. . x1 . Koordinatne linije polarnog sistema X2 (α) = {X(r. Nad c c sada vezu izmedu koordinata neke taˇke u pravouglom Dekartovom sistemu i polarnom c sistemu ˇiji se pol poklapa sa poˇetkom Dekartovog koordinatog sistema. . Izaberimo taˇku O ∈ E 2 . θ) | θ = α. Obratne veze. 1 2 θ = arctan x2 . ali u tom sluˇaju taˇke ovog skupa mogu se jednostavno kontrolisati preko prec c ostale koordinate. Za takve funkcije koristimo termin ”skoro bijekcije”. Primetimo da su slede´e koordinatne linije c X1 (a) = {X(r. da bi svakoj taˇki ravni odgovarao c -eni par koordinata. a polarna c c osa se poklapa sa x1 osom pravouglog Dekartovog sistema. Ako neka taˇka ima koordinate (r. Za taˇke skupa D obiˇno nije dobro definisana neka od koordic c c c nata. r ∈ U1 } poluprave -imo sa poˇetkom u taˇki O (vidi Sliku 26).Koordinatni sistemi u ravni 61 taˇka. Na proizvoljni koordinatni sistem moˇemo gledati kao na uredenu trojku (U1 . koju zovemo poc θ x E 1 larnim srediˇtem ili polom. Ured koordinatama taˇke X. x E 1 a ugao θ nije definisan (primer ”skoro bijekcije”). x2 = r sin θ. f je bijekcija} ima mnogo elemenata. koja se naziva osom polarnog c c koordinatnog sistema ili polarnom osom. i polupravu x1 kojoj je s O poˇetak taˇka O. U2 . θ) ordinatni sistem. θ + 2 n π). Da bismo dobili jedinstvenost.

θ) . c Ako umesto taˇke uzmemo jednaˇinu neke krive u Dekartovom pravouglom sistemu. u polarnom c c sistemu linearna. . θ + α) (r. Dekartova jednaˇina x2 + x2 = 1 jediniˇnog kruga. . θ) θ O x1 E θ O x2 T X(r. z c 2. .α . S0 . u pravouglom Dekartovom sistemu. θ) preslikava se u taˇku (vidi Sliku 27) c c c (r. Geometrijske transformacije ravni. taˇka (r. jer treba voditi raˇuna c c o kvadrantu u kojem se nalazi taˇka. − θ) rotacijom. f (r. . jer je ovaj sistem prilagod Polarni sistem pojavio se prvo u astronomiji. . E .29. RO. Neke transformacije ravni inverzija ostavljaju invarijantnom neku taˇku O te ravni mogu se obiˇno jednostavnije predc c staviti u polarnom koordinatnom sistemu. centralnom simetrijom. . . α X(r. θ) x1 E O S0 (X) Sα (X) x2 T X(r. θ) α θ O x1 E x2 T X(r. polupreˇnika r0 sa centrom u polu. c c tada se njena jednaˇina u polarnom sistemu dobija zamenom datom u (38). .62 2. cO (X) rotacija centralna simetrija refleksija x2 T X(r. a zatim u fizici i mehanici pri tretiranju kruˇnih kretanja nebeskih tela i materijalnih taˇaka. θ) HO.α (X) .µ (X) θ x1 E x2 T X(r. u polarnim koordinatama je c c 1 2 jednostavnija jer iz (r cos θ)2 + (r sin θ)2 = 1 sledi r = 1. Dakle jednostavnija je od njegove jednaˇine c -en geometriji kruga. θ + π) (r. Primetimo da je jednaˇina kruga. One geometrijske transformacije koje x2 T RO.θ α x1 . Vektori i analitiˇka geometrija c Primetimo da transformacione formule (39) nisu jednoznaˇne. ako za srediˇte polarnog koordinatnog siss tema izaberemo taˇku O. Na pric mer. θ) = r − r0 = 0. Na primer. . Preslikavanja ravni E 2 na samu sebe nazivamo geometrijskim transformacijama ravni. refleksijom u odnosu na pravu x1 . . CO . θ) Ik (X) x1 E r=k θ O O refleksija homotetija Slika 27.

y3 ).. A2 = (z1 . Neka je dat Dekartov pravougli koordinatni sistem (O.. recimo A1 . .... . θ) .. Na primer... η2 . i jednom svojom taˇkom c 3 e A1 . homotetijom. w3 ).. tj.. Primetimo da ´e taˇka X ∈ E pripac c 2 dati ravni π akko su vektori A1 X. tj.. z3 ).Linearna analitiˇka geometrija prostora c 63 refleksijom u odnosu na pravu θ = α... .µ .. η3 ) = (w1 − y1 . s1 i s2 koSlika 28. s2 ) zove se pravac π e3 6 ravni π.. .) (r. ¯ x2 = r sin (θ + α) = r (cos θ sin α + sin θ cos α)= x1 sin α + x2 cos α. pravac ravni π sastoji se iz beskonaˇnog broja paralelnih ravni. λ2 ∈ R. HO. inverzijom u odnosu na krug r = k. simetrijama. na jeziku vektora ravan je jednoznaˇno c . e1 torski prostor nad R). i ravan π. A1 X = (x1 − y1 . ..  A ‚ A2 X Dakle. ξ3 ) = (z1 − y1 .. θ) (k 2 /r.. 3 X . Stoga polarne kordinate mogu pomo´i da se jednostavnije dode do formula tih gec ometrijskih transformacija u Dekartovim koordinatama. Brojevi λ1 su parametri i svakom ured stvena taˇka ravni π. π. z2 . Dakle.. . x2 . x2 − y2 .. (41) s2 = (η1 . Da bismo c π odabrali jednu od njih npr.. x3 − y3 .. Vek→ torski prostor − = L(s1 . w2 .. A3 = (w1 . x2 ) zadata je c x ¯ izrazima x1 = r cos (θ + α)= r (cos θ cos α − sin θ sin α)= x1 cos α − x2 sin α..... (40) predstavlja parametarsku jednaˇinu prave u vektorskom c -enom paru (λ1 .... x2 ) preslikava u (¯1 . ¯ Ovo pokazuje da su polarne koordinate posebno pogodne za opisivanje pojava sa rotacionim. e3 ) u prostoru E 3 ... A2 i A3 .. Ravan i prava u prostoru. z2 − y2 . Ravan planarni (linearno zavisni). . w2 − y2 . Prema Euklidovim aksiomama svaka ravan jednoznaˇno je odredena sa svoje tri nekolinearne taˇke A1 .. y2 .. Dakle. e2 . λ2 ) ∈ R odgovara jedinobliku... ξ2 ... Sα .. Neka su c c z date koordinate taˇaka c A1 = (y1 ... rotacija RO. z3 − y3 ).. s c .α (Slika 27) kojom se taˇka sa koordinatama (x1 . . kruˇnim kretanjima.. Jednaˇinu (40) sada moˇemo napisati i koordinatno... Ik ... -ena svojim pravcem (dvodimenzioni vekodred .. potrebno je da !n A1 izaberemo joˇ jednu njenu taˇku.. w3 − y3 ).. c 11.. 2 α − θ) (µr. x3 ) tada je s1 = (ξ1 . e1 . koje odreduju i c c vektore s1 = A1 A2 i s2 = A1 A2 . Linearna analitiˇka geometrija prostora c 2.30.. (40) X ∈ E 3 ⇐⇒ A1 X = λ1 s1 + λ2 s2 za neke λ1 .. X = (x1 . sa geometrijskim transformacijama i z kretanjima u ˇijoj je osnovi krug.

64 2. . s c z 0 = (OX − OA1 ) · n = OX · n + b = 0 gde je b = −OA1 · n. c Postavlja se pitanje kako da iz parametarske jednaˇine ravni (42) eliminiˇemo paramec s tre i dobijemo opˇtu jednaˇinu ravni. vidi 2. (44) a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. taˇka X ∈ E m pripada ravni π akko − pisati π = A1 + π c 1 1 2 k su vektori A1 X. Da bismo to uradili dovoljno je primetiti da su s c vektori OA1 . . . 41 jer ovaj paralelepiped nema visinu. . s ). y2 . . konstanta. . ako je π s c → neka k−dimenziona ravni u E m . moˇemo z → = A + L(s . koja je odredena jednom svojom taˇkom A1 i c c svojim vektorom normale n. za neke parametre λ1 . Pravac π c c neka baza sastoji od k linearno nezavisnih vektora s1 . Sada analogno sluˇaju ravni u prostoru E 3 c moˇemo vektorsku jednaˇinu (43) raspisati po koordinatama. . . Prethodna jednaˇina ravni zove se opˇta jednaˇina jer se svaka ravan u nekom datom c s c Dekartovom sistemu opisuje jednaˇinom oblika (44). sk .24. Jednaˇinu (44) nazivamo opˇta jednaˇina ravni. . tada je ona odredena svojim pravcem − . s2 . s1 . Ako su nam koordinate vektora OA1 . . s1 i s2 linearno zavisni. z Opˇta jednaˇina ravni. . s1 . ˇija se → svojom taˇkom A1 ∈ π. . 1 ≤ k < m. Postupak je potpuno analogan izvodenju jednaˇine prave l u ravni. Jasno. pa je zapremina paralelepipeda odredenog njima jednaka 041. . . (43) X ∈ Em ⇐⇒ A1 X = λ1 s1 + λ2 s2 + · · · λk sk . λ2 . u sluˇaju ravni u prostoru c prima oblik. Vektori i analitiˇka geometrija c Sada dobijamo parametarsku jednaˇinu ravni. s1 i s2 dati sa (41) tada imamo da je x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 ξ1 ξ2 ξ3 0 = [OA1 . . pri ˇemu je b = − a1 y1 − a2 y2 − a3 y3 . y3 ) i njen vektor normale n = (a1 . λk ∈ R. a3 ). s2 . Prema tome. i jednom π − . Jednaˇinu ravni π moˇemo izvesti ako znamo jednu njenu taˇku s c c z c A1 = (y1 . Dakle. k− ravni π je vektorski prostor dimenzije k. s . c c s c Primetimo da opˇtu jednaˇinu ravni moˇemo predstaviti i u vektorskom obliku. c (42) x1 − y1 = λ1 ξ1 + λ2 η1 x2 − y2 = λ1 ξ2 + λ2 η2 x3 − y3 = λ1 ξ3 + λ2 η3 ⇐⇒ x1 = y1 + λ1 ξ1 + λ2 η1 x2 = y2 + λ1 ξ2 + λ2 η2 x3 = y3 + λ1 ξ3 + λ2 η3 Prethodno izvodenje parametarskih jednaˇina ravni u prostoru E 3 moˇe se direktno c z m uopˇtiti na sluˇaj proizvoljne k−dimenzione ravni u E . a2 . s2 ] = = z1 − y1 z2 − y2 z3 − y3 η1 η2 η3 w1 − y1 w2 − y2 w3 − y3 (45) = a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b . Tako da formula (32). . ˇto ostavljamo ˇitaocu z c s c za veˇbu. sk linearno zavisni. . tj.

Jednaˇina prave u prostoru. vidi 2. y2 . ξ3 ). Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u prostoru mogu biti u jednom od ˇetri poloˇaja: c z (po) (pa) (s) (m) podudaraju se. paralelne su i ne seku se. Kao i kod jednaˇine prave u ravni. Poslednji sluˇaj. uvedimo slede´e oznake koje sugeriˇu sa kojim c c s -ena neka ravan π: π(A1 . Tada postoji taˇno jedna prava c koja ih seˇe i normalna je na njih. s1 . Mimoilazne prave c c imaju slede´u osobinu. Jednaˇinu prave l moˇemo izvesti ako znamo jednu njenu c c z taˇku A1 = (y1 . η2 η3 ξ1 ξ3 .Linearna analitiˇka geometrija prostora c 65 gde je ξ2 ξ3 . x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 x3 = y 3 + λ ξ 3 (46) ili λ= x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 = = . n)(svojom taˇkom i vektorom normale) ili π(A1 . A2 . koja je odredena jednom svojom taˇkom c c A1 i svojim vektorom pravca l.31. ξ1 ξ2 ξ3 Poslednji zapis42 parametarskih jednaˇina prave zove se i kanonski oblik jednaˇine prave c c u prostoru. seku se. A3 )(sa svoje tri nekolinearne taˇke). u sluˇaju prostoru c c primaju oblik. Tako da jednaˇine (46). je elementima odred c π(A1 . c Propozicija. ne seku se i nisu paralelne. η1 η2 a1 = a2 = − a2 = b = −(a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 ). jer neki od imenilaca moˇe biti jednak i 0. η1 η3 ξ1 ξ2 . ξ2 . 42 Radi se samo o zapisu u obliku razlomka. Mimoilazne prave. z . 2. tj.24. sluˇaj mimoilaznih pravih je najinteresantniji. y3 ) i njen vektor pravca l = (ξ1 . Neka su l i k dve mimoilazne prave. Postupak je potpuno anc alogan izvodenju jednaˇine prave l u ravni. mimoilazne su. Pomenutu jedinstvenu pravu nazivamo zajedniˇka c c normala pravih l i k. s2 )(svojom taˇkom i dva c c nekolinearna vektora(bazom svog pravca)).

dakle ona je zajedniˇka norz c mala pravih l i k. α = ∠ (l. od kojih prva sadrˇi pravu l i sa pravom k nema zaz jedniˇkih taˇaka. v) odredene svojim vektorima pravca i taˇkom. izmedu prave i ravni. v) i π2 = π2 (B. tako c da zakljuˇujeno da se prave l i k1 . v2 . c Obeleˇimo sa M i N redom taˇke preseka pravih l i k1 z c odnosno k i l1 . Ugao je jedan od osnovnih pojmova u geometriji. Uglovi izmedu pravih i ravni. c v u B 3 -u pravih. a druga sadrˇi pravu k i sa pravom c c z l nema zajedniˇkih taˇaka. k N π2 Slika 29. pr1 : l −→ π2 i pr2 : k −→ π1 . u3 ) i v = (v1 . u) Ugao izmed s k α i k = k(B. Zajedniˇka normala mimoilaznih pravih c B l1 l M A k1 π1 Postojanje zajedniˇke normale moˇe se utvrditi i analitiˇkom (koordinatnom) metoc z c dom reˇavanjem odgovaraju´eg sistema linearnih jednaˇina. Vektori i analitiˇka geometrija c Dokaz. Neka su prave l = l(A.32. Ugao izmedu pravih |u1 v1 + u2 v2 + u3 v3 | u2 + u2 + u2 1 2 3 2 2 2 v1 + v2 + v3 . i na kraju ugla izmedu dve ravni. π/2 ]. Posmatrajmo sada ortogoc c nalne projekcije. Neka su prave l = l(A. u2 . Odredivanje ovih uglova svodimo na odredivanje uglova izmedu nekih vektora kojima su prave ili v 3 A l ravni odredene. Neka su l1 = pr1 (l) ⊆ π2 i k1 = pr1 (k) ⊆ π1 prave koje su slike polaznih pravih l i k pri ovim ortogonalnim projekcijama. Tako da je (47) |u · v| cos α = ili u koordinatama cos α = u v pri ˇemu je u = (u1 . v) odredene svojim vektorima pravca i taˇkom. Kako prave l i k nemaju proporcionalne vektore pravca. u. tada prava odredena taˇkama M i N c ima sve traˇene osobine. k) ∈ [ 0. s c c 2. v3 ). Tada su odredene i c dve paralelne ravni π1 = π1 (A. u.66 2. . c s u Slika 30. odnosno k i l1 seku. Podsetimo se prvo definicija ugla izmedu pravih. ne´e ih imati niti prave l1 i k1 . Ugao α je nec orijentisani ugao izmedu pravih l i k. u) i k = k(B. Postavlja se pitanje kako da izraˇunamo pomenute uglove iz poznatih c jednaˇina pravih i ravni. (Slika 30). v).

n) zadatu jednaˇinom r · n + b = 0... k). . π) = ∠ (l. .. 2.26: Rastojanje taˇke i prave u ravni. .. . c c Iz dokaza Propozicije 1. . Ugao izmedu prave i ravni Vaˇi slede´a Propozicija. . Tada je γ = ∠ (π.. τ ) = ∠ (l. Rastojanje taˇke i ravni. . . k). u 2. . π/2 ]. Neka je l normalna projekcija prave l na ravan π tada je ∠ (l.. . U svakom euklidskom prostoru E n rastojanje c -u taˇaka A i B dato je sa dis(A. z c c c sin β = |s · n| s n ili u koordinatama sin β = |ξ1 n1 + ξ2 n2 + ξ3 n3 | 2 2 2 ξ1 + ξ2 + ξ3 n2 + n2 + n2 1 2 3 ... ako je cos γ = |n1 · n2 | n1 n2 ili u koordinatama © s © α m s m Slika 31... Ugao izmedu ravni |n1 m1 + n2 m2 + n3 m3 | n2 + n2 + n2 1 2 3 m2 + m2 + m2 1 2 3 . c Tada pod uglom α izmedu ravni l i k podrazumevamo ugao ∠ (σ.. n) redom svojim jednaˇinama: c r · n + b1 = 0 i r · m + b2 = 0.. (Slika 31). ... .. .. .. koje se seku i ravan τ koja je normalna na preseˇnu pravu ravni π i σ.. tako da moˇemo primeniti koncept izmed c z opisan u taˇki 2. π) = min ∠ (l.. . .. neorijentisani ugao izmedu dve ravni. π) ∈ [ 0. Neorijenc tisani ugao izmedu prave i ravni definiˇemo na s slede´i naˇin c c ∠ (l.. jasno je da vaˇi slede´e analogno tvrdenje... Sada β = ∠ (l.Linearna analitiˇka geometrija prostora c 67 Ugao izmedu dve ravni.. . ...... β . (Slika 32). Propozicija.. σ) ∈ [ 0.... π/2 ].. z c . Neka su date ravni π = π(A. moˇemo izraˇunati koriste´i jednaˇinu ravni i prave. s) i ravan π = π(B. Posmatrajmo sada pravu l = l(A. Neka su date ravni π i σ. l T σ Slika 32. Neka su l c i k preseˇne prave ravni τ sa π i σ redom.. B) = AB ....33.26. . Slika 22.. . n) i σ = σ(B.. . k⊂π l . koja daje i praktiˇni z c c -u prave algoritam za izraˇunavanje ugla izmed c i ravni i koju navodimo bez dokaza. ... Ugao izmedu prave i ravni. l ) .

Za proizvoljne taˇke X ∈ l i Y ∈ k je c c MN ≤ XY . c Sada ga samo primenimo na taˇku A i pravu l = l(B. Iz ovih jednakosti sledi rezultat. Ako su taˇke A. y2 . Njegovu povrˇinu.31. tada je . Rastojanje taˇke i prave u prostoru c - s - na osnovu definicije povrˇine paralelograma i definicije veks torskog proizvoda. y3 ) i odnosno dis(A. c Propozicija 1. A l B b w A1 O Slika 33. a2 . P. Ako su prave paralelne i ne seku se. Rastojanja taˇke i prave u prostoru. B i vektor s dati redom svojim Dekartovim koordinatama A(a1 . a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. Rastojanje taˇke A i prave l dato je sa c 1 d(A. C). odnosno. l) = (a − b) × s . c Propozicija 1. Rastojanje izmedu pravih. a3 ). onda formula (48) u razvijenom obliku postaje a2 − b2 ξ2 a3 − b3 ξ3 2 + d(A. 2. s pri ˇemu su a = OA i b = OB vektori poloˇaja taˇaka A i B. k) = X∈ l. Y ) = MN . Tako da nam preostaje c c sluˇaj mimolilaznih pravih. I u ovom sluˇaju primenjujemo c c koncept rastojanja izmedu dva podskupa euklidskog prostora uveden u taˇki 2. Neka su l i k mimoilazne prave i taˇke M ∈ l i N ∈ k takve da je c prava M N zajedniˇka normala pravih l i k. . l) s i P = ((a − b) × s . ξ3 ). c B(b1 . ˇto nam je od velike pomo´i i u dokazu c s c slede´e propozicije. π) = AB . jasno. Ako se prave seku ili c c z se podudaraju onda je.35. U taˇki 2. Vektori i analitiˇka geometrija c Propozicija 1. dis(A.. c z c Dokaz. s izraˇavamo na slede´a dva naˇina: z c c (48) P = d(A. b3 ). s). dis(l.26. U dokazu Propozicije 1. π) = dis(A. | a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b | a2 1 + a2 2 + a2 3 π. njihovo medusobno rastojanje jednako 0.31: Mimoilazne prave. ξ2 .34. Tada je c dis(A. dokazali smo egzistenciju c zajedniˇke normale mimoilaznih pravih l i k.68 2. Posmatrajmo paralelogram ˇije su strane odredene c vektorima BA i s (Slika 33). B) = 2.Y ∈ k inf dis(X. 2. opisali smo c ˇetiri mogu´a poloˇaja u kojima mogu biti dve prave u prostoru. l) = a1 − b1 ξ1 a3 − b3 ξ3 2 + a1 − b1 ξ1 a2 − b2 ξ2 2 2 2 2 v1 + v2 + v3 . (2) Ako je A = (y1 . s(ξ1 ... tada je njihovo medusobno rastojanje jednako rastojanju izmedu preseˇnih taˇaka pravih i ravni koja je normalna na obe prave. b2 . B) ≤ dis(A. (1) Neka je data taˇka A i ravan π i neka je B podnoˇje normale iz c z A na ravan π i neka je C proizvoljna druga taˇka sa te prave.

Ako izaberemo bazu paralelepipeda razapetu vektorima u i v. XY = XM + NY + MN. Koriste´i geometrijsku interpretaciju meˇoc s vitog proizvoda (ˇija apsolutna vrednost je jednaka zac premini paralelepipeda razapetog sa ta tri vektora. u. Posmatrajmo paralelepiped odreden vektorima AB. A l M v * u N k B Slika 34. Tako da se rastojanje mimoilaznih pravih svodi na rastojanje preseˇnih c taˇaka paralelnih ravni sa nekon pravom normalnom na te dve ravni. v) jednom svojom taˇkom i vekorom pravca. ≥ MN 2 .31. Ako su a i b vektori poloˇaja taˇaka A i B onda se (49) zapisuje u obliku z c d(l. Tada je rastoc janje izmedu mimoilaznih pravih l i k dato formulom [AB. u. 1. Neka su date prave l = l(A. Iz prethodne propozicije 43 moˇemo zakljuˇiti da je rastojanje izmedu mimoilaznih z c pravih zapravo jednako rastojanju izmedu paralelnih ravni u kojima se nalazi po jedna od pravih l i k. v] . u) i k = k(B. s to je zapremina V = B · d(l. u. u×v Konaˇno formulu (49) moˇemo izraziti u koordinatama polaznih elemenata.Linearna analitiˇka geometrija prostora c 69 Dokaz. a to je i trebalo pokazati. zbog definicije vektorskog proizvoda. Ako su c z -ene jednaˇinama. k) = d(l. u i v. u×v Dokaz. prave l i k odered c x2 − a2 x3 − a3 x1 − a1 = = . c l: 43 ali k: x1 − b 1 x 2 − b2 x 3 − b3 = = . v]|. XM + NY + MN = XM + NY XY 2 2 + MN 2 . U slede´oj c c propoziciji dajemo rastojanje u funkciji parametara kojima su date prave l i k bez raˇunanja konkretnih taˇaka preseka. Odavde sledi traˇena z formula. c c Propozicija 2. k) = . njegova zapremina je V = |[AB. k) · u × v . Kako je MN upravno na XM i YN to je XY te je 2 = XY. Rastojanje izmedju l i k Posledica ovog dokaza je da [AB. u1 u2 u3 ve´ i iz dokaza Propozicije 1. v1 v2 v3 . v] (49) d(l. povrˇine B. k) = [b − a. u. v] ne zavisi od izbora taˇaka A i B pravih l i k c redom.

70 2.. . Jednaˇina sfere c = (x1 − s1 )2 + (x2 − s2 )2 + (x3 − s3 )2 . S) = XS 2 = δij (xi − si )(xj − sj ) ax1 Slika 35... U2 . . k) = + u2 u3 v2 v3 2 + u3 u1 v3 v1 2 . koje su cilindri. . Dakle.... a zatim c z c Slika 36. .. U3 . Sve ono ˇto je reˇeno c s c o suˇtini koordinatnog sistema u ravni vaˇi i za prostor. 2. koordinatni s 3 -ena ˇetvorka (U1 .. i osu x1 koja sadrˇi taˇku O. .. koji je dobijen iz . ... . s3 ) jedc nako intenzitetu vektora XS.. koje su jednako udaljene od jedne taˇke S.. . .. sistem u E je ured c x3 T 3 pri ˇemu je f : E −→ U1 × U2 × U3 . bi´e c x2 E dis2 (X... . x2 .. nakon Dekartovog. bic jekcija (ili ”skoro bijekcija”).. Cilindriˇne koordinate c osu x3 koja je normalna na osu x1 i sadrˇi taˇz c .. Sistem je dobio ime po jednoj od klasa koordi.. samo ˇto je u prostoru situacija s z s malo komplikovanija jer imamo posla sa jednom dimenzijom viˇe.. s c C x1 Prvo izaberemo taˇku O koja je koordinatni c poˇetak... c (51) (x1 − s1 )2 + (x2 − s2 )2 + (x3 − s3 )2 = r2 . ... polarnog sistema dodavanjem jedne dimenzije. . f ). je cilindriˇni c .. intervali u R. x2 . Jednaˇina sfere. . Cilindriˇni (cilindarski) i sferni koordinatni sistem.. x3 ) i S(s1 .. E . U2 U3 su . a U1 . Kao ˇto nam je poznato sfera je skup taˇaka proc s c 3 stora. E . . Stoga je jednaˇina sfere sa srediˇtem u taˇki S c s c i polupreˇnika r... natnih povrˇi. .. π r θ X Definiˇimo sada cilindriˇni koordinatni sistem. s2 .... (cilindarski) koordinatni sistem.37.. Slede´i koordinatni sistem po c . s .. Vektori i analitiˇka geometrija c onda je b1 − a1 b2 − a2 b3 − a3 u1 u2 u3 v1 v2 v3 u1 u2 v1 v2 2 (50) d(l.36. Koordinatni sistemi u prostoru 2. S) izmedu bilo c S koje dve taˇke X(x1 . ... 12... b Budu´i da je rastojanje dis(X.. jednostavnosti.X . . koju nazivamo srediˇtem ili centrom c s x3 T X sfere (Slika 35). O ..

x 3 = x3 . date su formulama: c (53) x1 = r cos θ. Tada je svaka taˇka X. π ] koji vektor OX zaklapa sa x1 x1 osom (Slika 37). Za taˇku O nisu definisani uglovi θ i z c ψ.. θ.. a uglove s θ i ψ. ψ) zove a se sferne koordinate taˇke X. . . π/2 ] koji vektor c . ... π. . Uredena trojka ( . i da za sve taˇke x3 ose c c nije dobro definisan ugao θ. x2 = r sin θ. ..Koordinatni sistemi u prostoru 71 ku O (vidi Sliku 36). OX zaklapa sa svojom normalnom projekci. θ. i uglom . . XX . . taˇku O. a x3 je rastojanje taˇke X do ravni π. jer je njihova projekcija na ravan π koordinatni poˇetak. kojoj je vektor normale jednak vektoru pravca ose x3 uvedemo polarne koordinate.. tj. date formulama: x2 θ = arctan . Eulerovom sfernom ˇirinom i s duˇinom.X . c a za tu taˇku nije definisan ugao θ. Ako taˇka X ima koordinate (x1 . koji su postavljeni tako da imaju isti koordinatni poˇetak.... . E . taˇke X na ravan π do taˇke O.. Sada lako nalazimo veze izmedu koordinata neke taˇke u Dekartovom i sfernom c sistemu. koji su postavljeni tako da imaju isti koordinatni poˇetak. ψ) u sfernom sistemu c onda su njene koordinate u Dekartovom date formulama: (54) x1 = cos θ cos ψ. .. ρ . i da im c c se ose x1 i x3 podudaraju. . koordinatnog poˇetka i osa x1 i c x3 . poˇetka.. x3 ) pri ˇemu je r rastojanje ortogonalne projekcije.. . x3 ) zove se cilindarskim ili cilindriˇnim koordinatama taˇke X. x2 . . ψ) noznaˇno odred c . i da im c c se ose x1 i x3 podudaraju.. . Analogno kao i polarni koordinatni sistem sferni sistem definiˇemo s x3 T istim izborom elemenata koordinatnog sistema. . x3 = sin θ.. tj. Taˇku O zovemo c c Slika 37.. za x1 = 0. . θ. . Sferni koordinatni sistem srediˇtem sfernog koordinatnog sistema. . .. 2 π) i U3 = (− ∞. redom. gde je rastojanje taˇke X do koordinatnog c .. Ako taˇka X ima koordinate ( .. jom OX na koordinatnu ravan Ox1 x2 . x2 = cos θ sin ψ. + ∞).. θ.. Primetimo da je u c c ovom sluˇaju U1 = [ 0. . θ . uglom θ ∈ [ − π/2. Sferni koordinatni sistem. 1 2 x1 Obratno ako taˇka X ima cilindarske koordinate (r. c Sada lako nalazimo veze izmedu koordinata neke taˇke u Dekartovom i cilindarskom c sistemu.. U ravni. .... taˇku O. odred c X . prostora E 3 jednoznaˇno c c -ena uredenom trojkom (r.. X ψ ψ ∈ ( − π. . tj. x 3 = x3 . .. + ∞). Tada je svaka taˇka X prostora E 3 jedc -ena uredenom trojkom ( . Uredena trojka c (r. . x2 . x3 ) onda su njene Dekartove c koordinate odredene jednoznaˇno. Koordinatni sistem koji je prilagoden geometriji sfere zove se sferni koordinatni sistem. . θ.. U2 = [ 0. (52) r = x 2 + x2 . ugao θ je ugao koji zaklapaju jediniˇni vektor e1 c c c ose x1 i vektor OX . x3 ) u pravouglom c Dekartovom sistemu onda su njene koordinate u cilindarskom sistemu. . . .. . θ.

Na primer. 1 2 3 θ = arcsin x3 x2 + x2 + x3 1 2 . Dokaˇimo najpre teoremu kojom se karakteriˇu konike. Ekscentricitet konike. A podnoˇje normale iz K na pravu d. i neka je ω ravan kojoj pripada krug dodira k konusa i sfere σ. Dekartova jednaˇina. ako je u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu neka povrˇ zadata s jednaˇinom F (x1 . K proizvoljna taˇka konike K. c 2. ili jedna z z c izvodnice (prava). bi´e z c c (56) KF KB sin α = = = e.38. odredene sa: (55) = x2 + x2 + x2 . z s Teorema 1. prava d presek ravni Ω i ω. KA KA sin β . x2 . Ako je ravan Ω normalna na s i ne sadrˇi taˇku O. jediniˇne sfere sa srediˇtem O. Za takvu c sferu kaˇemo da je upisana u konus. 2 ψ = arctan x2 . a u sluˇaju kada c z c se prave i i s ne seku. tada se jednaˇina te povrˇi u sfernim koordinatama c c s dobija zamenama datim relacijama (54). Konusni preseci 2. je prav kruˇni cilindar. K. U generiˇkom sluˇaju kada ravan Ω c c ne sadrˇi O i nije normalna na s. x2 . Tada se one mogu se´i u jednoj taˇki O ili mogu biti paralelene.72 2. x3 ) onda su njene sferne koorc dinate. svih slika taˇaka prave i pri rotacijama sa osom s. konusni presek nazivamo konikom. njen presek sa konusom moˇe da bude ili samo taˇka O. c Dokaz. c z i C podnoˇje normale iz K na ravan ω. Konusni preseci. x2 + x2 + x2 = 1. Kada je K konus taˇku O zva´emo z c c temenom tog konusa. Ako obeleˇimo sa α ugao koji zaklapaju ravni ω i Ω. Presek proizvoljne ravni Ω i konusa K nazivamo konusnim presekom. Neka je σ jedna od sfera upisanih (Dandelinove sfere) u dati konus koja dodiruje ravan Ω u taˇki F c (Slika 38). je prav kruˇni konus. pravu s njegovom osom. z c Lako se dokazuje da postoji sfera koja dodiruje konus u taˇkama toga kruga. B presek izvodnice OK i ravni ω. bi´e c KB = KC . Za svaku koniku K u ravni Ω postoji taˇka F i prava d takva da je odnos c rastojanja proizvoljne taˇke konike K do F i do d konstantan. Neka je zatim. K. ili dve izvodnice tog konusa. u c c s 1 2 3 sfernim koordinatama je jednostavnija jer iz ( cos θ cos ψ)2 + ( cos θ sin ψ)2 + ( sin θ)2 = 1 odakle je = 1. c c Posmatrajmo skup. a slike prave i u rotacijama oko prave s. sin α Kako su tangentne duˇi KB i KF iz taˇke K na sferu σ. Neka su u prostoru date dve razliˇite prave i i s koje se c nalaze u istoj ravni. U sluˇaju c c kada se prave i i s seku u jednoj taˇki O. x1 Dakle. medusobno podudarne. z Ako ravan Ω sadrˇi O. Ostale konusne z preseke ´emo zvati i degenerisanim konikama. njegovim izvodnicama. K. 13. konusni presek je krug. x3 ) = 0. ako je x1 = 0.37. sin β i KA = KC . Vektori i analitiˇka geometrija c Obratno ako taˇka X ima Dekartove koordinate (x1 . a sa β ugao koji z z grade prava KB i ravan ω.

. . trisi naziva se latus rectum. pravu d njenom vodiljom ili direktrisom. . . r . . θ x1 E gde je H podnoˇje normale iz L na d. . hiperbolom ako je e > 1 (α > β). Tetiva LL konike kroz fokus. i njenu duˇinu z . a osa prava x1 koja sadrˇi F i normalna je z na direktrisu d (koja je desno od taˇke F (kao na Slici 39)).Konusni preseci 73 Time je teorema dokazana. F . a parabolom ako je e = 1 (α = β). za taˇku K sa iste strane c c prave d kao i fokus F bi´e c (57) pa je (58) r (1 + e cos θ) = l ili za 1 + e cos θ = 0 . Polarna jednaˇina konike c F . r= l 1 + e cos θ r = F K = e KA = e (LH − r cos θ) = l − e r cos θ. . paralelna direkK . H . . . l = F L = e LH. . . U poz larnom koordinatnom sistemu kome je srediˇte s Slika 39. 2. . Ekscentricitet konike Primedba. Jednaˇine konika. rastojanja bilo koje taˇke konike od fokusa i direktrise zva´emo ekscentricitec c tom te konike. c Taˇku F nazivamo ˇiˇom ili fokusom konike K. c zz Odnos e. A . tj. oznaˇimo sa 2 l. . skup taˇaka u ravni Ω za koje z c je odnos rastojanja do neke taˇke i prave u ravni konstantan jeste konusni presek.39. . Vaˇi i obrat tvrdnje iz iskaza ove teoreme. . . Koniku nazivamo elipsom ako je e < 1 (α < β). . Izvedimo sada jednaˇinu konusnog preseka u polarnom c c koordinatnom sistemu koriste´i ekscentricitet e c d i duˇinu tetive paralelne sa direktrisom kroz z L fokus (Slika 39). . Tada je c . . . O Ω K d H A L F L C B ω σ K Slika 38. .

. Veliˇine a i b se nazivaju poluosama elipse i hiperbole. (x1 + e a)2 x2 + 2 = 1.. ... tako da je l a = ± b2 pri ˇemu se bira znak + ili − u c zavisnosti od toga da li je e < 1 ili e > 1.. c Izvedimo sada jednaˇine konika u Dekartovom koordinatnom sistemu ˇiji je centar u c c fokusu a osa x1 normalna na direktrisu (Slika 39).. Kvadriranjem leve i desne strane jednaˇine (57) dobija se jednaˇina konike u Dekarc c tovim koordinatama (59) x2 + x2 = (l − e x1 )2 . T1 (a. i njihovo geometrijsko znaˇenje c c sugerisano je Slikama 40 i 41....... . . .. b) b a O x1 E T1 (a..... . .. l gde je b2 = |l a| = |1 − e2 | a2 .. . ... Elipsa x2 x 2 1 2 Dve grane hiperbole 2 − 2 = 1. . c Ako je e = 1.. .... .. . . 2 a la Translacijom koordinatnog poˇetka u taˇku (− e a.. ..... .. .. deljenjem sa 1−e2 leve i desne strane jednaˇine (59) i zamenom l/(1−e2 ) c sa a. Slika 41. .. . .. Vektori i analitiˇka geometrija c polarna jednaˇina konike K. .. .. . .. . .. 1 − e2 pa je stoga.. Hiperbola x1 E Slika 40.. .. . dobija se da je x2 + 1 tj.. . 0) .. 0) iz prethodne jednaˇine dobijamo c c c jednaˇinu c (60) x2 x2 1 2 ± 2 =1 2 a b x2 2 = l a − 2 e a x1 ..... . ... 1 2 Primetimo da na osnovu ove jednaˇine moˇemo da zakljuˇimo da krug moˇe biti c z c z shva´en i kao elipsa kojoj je e = 0. .. . 0) .......... ... ..... x2 T .............. b .. ...74 2. .. . .. (x1 + e a)2 + a 2 x2 = (l + e2 a) a = a2 . . ... O .... . pripadaju paru unakrsnih uglova odredenih pravama a b zadatim jednaˇinom c x2 x2 1 2 − 2 = 2 a b x1 x2 − a b x1 x2 + a b = 0. x2 T T2 (0. .... . a . ...

iz nje dobija standardna jednaˇina c parabole (Slika 42) x2 = 2 l 2 (61) x2 = 2 l x 1 . 2 pa se refleksijom u odnosu na pravu x1 = l/4. Ako je e < 1 iz polarne jednaˇine konike sledi da je za sve vrednosti θ. osim kada je c c e = 1. kako bismo analizom tih jednaˇina c dobili neka vaˇna geometrijska svojstva konika. t ∈ R . t ∈ [ 0. onda je r = l/(1 − e). U astronomiji je poznato da je putanja planete u polarnom koordinatnom sistemu. Ako je e = 1. 1 f (θ) = . Osnovna geometrijska svojstva konika. hiperbole: x1 = a cosh t. x2 = b sinh t. 2 d x2 T x1 x2 + = 0. 2. r konaˇno c c i pozitivno pa je stoga. t ∈ R. onda je r = l/(1 + e). odnosno promenom polarne s c ose. x1 x2 − =0 i a b nazivamo asimptotama hiperbole (Slika 41). 2 π ). d θ2 Reˇavanjem jednaˇine dobija se f −1 = α cos θ +β sin θ +γ. x2 = 2 l t. α cos θ + γ −1 Dakle. 2 O F x1 E x2 = b sin t. kometa i asteroida su u prvoj aproksimaciji konike u ˇijem se c jednom fokusu nalazi sunce. Parabola parabole: x1 = 2 l t . i kako je r ≥ 0 vidimo da za cos θ manji . r je i dalje konaˇno c i pozitivno za sve vrednosti θ osim za θ = π. a kada c je θ = π. Kada je θ = 0. z Budu´i da se jednaˇina konike (58) ne menja ako θ zamenimo sa − θ. Kretanje planeta. Ako je e = 1 tada se jednaˇina (58) svodi na c l − x1 . c Istiˇemo i najjednostavnije parametarske jedc naˇine konika: c elipse: x1 = a cos t. odredena diferencijalnom jednaˇinom c d2 (f −1 ) f + = konst . r = f (θ). elipsa zatvorena kriva. a b Jednaˇine (60) i (61) nazivamo i kanonc skim jednaˇinama konika. pa konika seˇe x1 -osu u dvema taˇkama. konika je osno c c simetriˇna u odnosu na polarnu osu x1 . Analizirajmo sada jednaˇine konike c u polarnom i Dekartovom koordinatnom sistemu.Konusni preseci 75 Dve prave. Stoga parabola nije zatvorena jer je vrednost r nedefinisana za θ = π. putanje planeta. Slika 42. Ako je e > 1.40.

0) i (0. gde su a i b c c duˇina poluosa elipse. a kod hiperbole (vidi Sliku 43) direktrise trise. 0) T A1 M x1 E (0. Sliˇnom analizom iz kanonskih jednaˇina konika u Dekartovom sistemu. 0) (a. simetriˇne u odnosu na ose x1 i x2 . b).38: Ekscentricitet konika.76 2. i apsolutna vrednost c razlike rastojanja svake taˇke hiperbole do njenih fokusa su konstante. 2 π − α]. na osnovu z zz c njihovih poznatih poluosa. bi´e c M F1 = e M A 1 (62) pa je. M F1 + M F2 = e (M A1 + M A2 ) = e A1 A2 . c Pokaˇimo kako se koriste´i prethodnu teoremu mogu odrediti ekscentricitet elipse i z c hiperbole kao i poloˇaj njihovih ˇiˇa iz njihovih kanonskih jednaˇina. tj. M proizvoljna taˇka elipse ili hiperbole. gde c je α = arccos(− 1/e). za elipsu a za hiperbolu x2 T i M F2 = e M A 2 . Pretpostavimo da je a > b. one ´e biti i centralnoc c c simetri´ne u odnosu na koordinatni poˇetak. Fokusne osobine elipse i hiperbole Time smo dokazali. Primenimo formule (62) na taˇke (a. 2 π) \ [α. Kod elipse fokusi su izmed su izmedu fokusa. Fokusne osobine konika. b) A1 x1 E A2 F2 d2 O d1 F1 Slika 43. Zbir rastojanja svake taˇke elipse do njenih fokusa. i A1 i A2 podnoˇja normala iz c c z M na prave d1 i d2 . x2 d1 M F1 O (c. Teorema 1. Ako su F1 i d1 fokus i direktrisa ustanovljeni Teoremom 1 iz 2. c c s 2. prvo primec c timo da se jednaˇine elipse i hiperbole ne´e promeniti ako promenimo znak promenljive c c x1 ili x2 .41. 0) d2 A2 F2 (−c. M F 1 − M F 2 = e M A 1 − M A 2 = e A 1 A2 . Obeleˇimo sa c rastojanje fokusa elipse ili hiperbole od z koordinatnog poˇetka. Tako dobijamo da je zbir rastojanja fokusa elipse do pomenutih z . Budu´i da su elipsa i hiperbola koje su date svojim c kanonskim jednaˇinama. a F2 i d2 njihove centralno simetriˇne slike u odnosu na koordic natni poˇetak. Stoga one imaju dva fokusa i dve direkc c -u direktrisa. Odatle sledi da su elipsa i hiperbola simetriˇne u odnosu na ose x1 i x2 . odakle c c zakljuˇujemo da ni hiperbola nije zatvorena kriva. Stoga c se koordinatni poˇetak naziva u ovom sluˇaju i centrom ili srediˇtem konike. Vektori i analitiˇka geometrija c ili jednak od − 1/e ne postoje taˇke krive (jer bi za takve taˇke bilo r < 0). Primetimo da jednu granu hiperbole c date jednaˇinom (58) dobijamo ako ugao θ uzima vrednosti u [ 0.

Postavimo koordinatni sistem tako da je srediˇte duˇi c s z F1 F2 koordinatni poˇetak O. Sve taˇke podjednako udaljene od F c c i d zadovoljava´e jednaˇinu c c l 2 l 2 = x1 − + x2 . c z (x1 + c)2 + x2 ± 2 (x1 − c)2 + x2 = 2 a. 0).Konusni preseci 77 taˇaka c (63) e A1 A2 = a − c + a + c = 2 a. 0) u ovako izabranom koordinatnom sistemu onda taˇka z c c c F2 ima koordinate (− c. normalna na datu pravu d i sadrˇi taˇku F. Dokaˇimo prvo da je skup svih taˇaka ravni kojima je zbir (apsolutna vrednost razlike) rastojanja od z c dve fiksne taˇke F1 i F2 jednaka 2 a. 0). 0) = (e a. Odavde odmah sledi da je c2 = a2 − b2 . dobijaju kanonske jednaˇine c c elipse (i hiperbole). koje su podjednako udaljene od fiksne taˇke i fiksne prave. s c z c Za drugo tvrdenje izaberimo koordinatni sistem (Slika 42) tako da je osa x1 prava. pa je c b2 = 1 − 2. Podsetimo se da smo u cilju dobijanja kanonskih jednaˇina elipse i hiperbole translirali c srediˇte koordinatnog sistema iz fokusa u taˇku (− e a. (Slika 43) da se x1 osa poklapa sa pravom F1 F2 i da je osa x2 normalna na osu c x1 i sadrˇi taˇku O. a a Na isti naˇin dobijaju se odgovaraju´e jednakosti za hiperbolu c c e= c b2 c =a +b i e = = 1 + 2. je parabola. 0). Geometrijsko mesto c taˇaka. e A1 A2 = 2 b2 + c2 . 0) u ovako c izabranom koordinatnom sistemu. 0) fokus s c c elipse (ili hiperbole) u koordinatnom sistemu u kojem njihove jednaˇine imaju kanonski c oblik. Ako F ima koordinate (l/2. ˇto znaˇi da je traˇeno geometrijsko mesto taˇaka elipsa (ili hiperbola). x1 + 2 2 2 -ivanjem dobija kanonska jednaˇina parabole. 2 pa se odavde. Stoga je taˇka (e a. onda je x1 = − l/2 jednaˇina prave d. koriste´i formula (63) i njihove posledice. c c Dokaz. Neka je X(x1 . Geometrijsko mesto taˇaka ˇiji je zbir (apsolutna vrednost razlike) rasc c tojanja od dve fiksne taˇke konstantan jeste elipsa (hiperbola). jednostavnim sredivanjem. odakle se sred c . x2 ) taˇka iz traˇenog skupa onda imamo. Ako taˇka F1 ima koordinate (c. a a Osobine ustanovljene u prethodnoj teoremi su dobro poznate karakterizacije elipse i hiperbole ˇto se vidi iz slede´e teoreme. koordinatni poˇetak neka je taˇka O na osi x1 koja je podjednako udaljena od prave d i z c c c taˇke F i neka je x2 osa prava normalna na osu x1 koja prolazi kroz O. s c 2 2 2 Teorema 2. Dakle (c. elipsa (hiperbola).

a2 .. 2. 0). a2 . c2 ) i n2 = (b1 . dobijamo da je tan ∠(l..41. (po) (pp) (s) 44 Slika 44. tj.. Reˇenje.. Pokaˇite da je vektorski proizvod tri vektora x. n1 = λ n2 za ¯ ¯ neko λ ∈ R i n1 × n2 = 0. ˜ ˜ 2. ako je n1 × n2 = 0. Odnos dve prave u ravni. koja se zove Jacobijev identitet . n2 = (b1 .. Vektori i analitiˇka geometrija c 14.. a zatim pokaˇite da vaˇi slede´a zamena za asocijativnost: z z c (x × y) × z + (y × z) × x + (z × x) × y = 0 ... (pa) ne seku se. a2 . b2 ). a2 . Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u ravni mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) da se podudaraju. . b2 . da postoje c z tri vektora (nadite neke konkretne vektore) x. c c . c1 ).. (pa) da su paralelne i ne seku se. (s) da se seku.. b2 .42.. Koriste´i formulu iz prethodnog zadatka pokaˇite da vektorski proizvod nije asocijativan. tj.43. y i z ∈ V 3 takve da je (x × y) × z = x × (y × z). n1 = (a1 . kao i ˇinjenicu da ugao izmedu s c c pravih l i p mora biti u intervalu [0. 2. n1 = (a1 . Poloˇaj dve prave u ravni z b1 x1 + b2 x2 + c2 = 0. ali se ne podudaraju. nemaˇki matematiˇar. 1804 – 1851.45... Koriste´i geometrijsku interpretaciju da je k1 = tan θ1 i k2 = tan θ2 . Odredite ugao izmedu pravih l i k. s c ˜ ¯ n1 = (a1 .. a3 . a1 x1 + a2 x2 + c1 = 0. ¯ ¯ ¯ ¯ (pa) l p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. tj. p.. 0). b3 ). Ako uvedemo oznake: n1 = (a1 . Odnos dve ravni.78 2. a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + c1 = 0. b2 . Da bismo dali odgovor na ovo pitanje uvedimo slede´e oznake: n1 = (a1 . π/2].. (s) seku se. tada je njihov presek prava. Odrediti u kojem se od tri poloˇaja nalaza dve ravni π i σ ako znamo njihove opˇte jednaˇine: z s c (66) π . Sada lako zakljuˇujemo: ˜ ¯ c (po) l = p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. a3 ) odnosno n2 = (b1 . b2 . Reˇenje. p) = |tan(θ2 − θ1 )| = k2 − k1 tan θ2 − tan θ1 = 1 + tan θ1 tan θ2 1 + k1 k2 2. na osnovu poznavanja njihovih jednaˇina: c (64) l.. x2 = k2 x1 + t2 . x2 = k1 x1 + t1 . Neka su date prave l i p u ravni svojim jednaˇinama u eksplicitnom obliku c (65) l. ako je n1 = λ n2 za neko λ ∈ R. Sada lako zakljuˇujemo: c 44 Jacobi Carl Gustav Jacob. Reˇenje.. a2 ) odnosno n2 = (b1 . y i z ∈ V 3 dat formulom z (x × y) × z = (x · z) y − (y · z) x . c2 ) i n2 = s ¯ ¯ (b1 . σ b1 x1 + b2 x2 + b2 x2 + c2 = 0. c1 ). Odrediti u kojem se od tri poloˇaja nalaza dve prave l i k u z ravni. .. ¯ ¯ (s) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori n1 i n2 nisu proporcionalni. tj.. Zadaci 2.44. b3 . p. Iz Euklidovih aksioma sledi da dve ravni mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) podudaraju se. a vektori n1 i n2 nisu proporcionalni.

. a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. Odnos ravni i prave u prostoru. x2 − y2 x3 − y3 x1 − y1 = = . ξ1 ξ2 ξ3 x1 − z1 x2 − z2 x3 − z3 = = . ako su ispunjeni uslovi. Kao i u prethodnom sluˇaju (1) predstavlja normalnost vektora n i s. a vektori n1 i n2 nisu proporcionalni.. c z c Reˇenje. c z c Reˇenje... c Neka su date jednaˇine ravni π i prave l. tj. c s (1) 0 = a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 (2) a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b = 0. ako je n1 = λ n2 za neko λ ∈ R. a2 . c (s) l∩π je jedna taˇka akko jednaˇina (67) ima taˇno jedno reˇenja. ne seku se i nisu paralelne. p. ako su ispunjeni uslovi. tj. Tako dobijamo. c s (1) 0 = a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 (2) a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b = 0.. (pa) l ∩ π = ∅ akko jednaˇina (67) nema reˇenja. tj. tj.. tj.. η1 η2 η3 Neka su prave l i p date svojim jednaˇinama. s c 2. c l. n1 = λ n2 za ¯ ¯ neko λ ∈ R i n1 = µ n2 = 0. = λ (a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 ) + a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b. tj. Iz Euklidovih aksioma takode sledi da prava l i ravan π u prostoru mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) l ⊆ π. c c c s 2. l. Odnos dve prave u prostoru. ako je vektor n = n1 × n2 = 0. seku se. mimoilazne su. Uslov (1) predstavlja normalnost vektora n i s. (s) seku se u jednoj taˇki. tj. l i π se ne seku. tj. Neka je n = (a1 .46. ξ1 ξ2 ξ3 Dati karakterizaciju sva tri mogu´a poloˇaja ravni i prave u terminima njihovih jednaˇina.. ¯ ¯ ¯ ¯ (pa) l p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. Da bismo opisali s jedan od gore pomenuta tri sluˇaja potrebno je ispitati presek prave l i ravni π. tj.Zadaci 79 (po) π = σ akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. ξ3 ) vektor pravca prave l. ξ2 . Tada je π ∩ σ = p prava koja je odredena vektorom pravca n i jednom taˇkom preseka ravni π i σ koju c dobijamo kao neko reˇenje sistema jednaˇina (66). ¯ ¯ (s) π = σ i π ∩ σ = ∅ akko vektori n1 i n2 nisu proporcionalni. tj. Evantualne taˇke preseka c c moraju zadovoljavati obe od jednaˇine (67). paralelne su i ne seku se. prava l je podskup ravni π. . . na´i s c c c reˇenje sistema(u λ i µ) jednaˇina s c (69) x1 = y1 + λ ξ1 = z1 + µ η1 x2 = y2 + λ ξ2 = z2 + µ η2 x3 = y3 + λ ξ3 = z3 + µ η3 ili ekvivalentno λ ξ1 − µ η1 = z1 − y1 λ ξ2 − µ η2 = z2 − y2 λ ξ3 − µ η3 = z3 − y3 . 0 = n · s. (pa) l ∩ π = ∅. x1 − y1 x2 − y2 x3 − y3 = = . tj. Da bismo dali odgovor koji od ˇetiri sluˇaja nastupa potrebno je opisati presek ove dve prave. ako je 0 = n·s = a1 ξ1 +a2 ξ2 +a3 ξ3 . za svaki 0 = µ ∈ R... a3 ) vektor normale ravni π i s = (ξ1 . Dati karakterizaciju svih mogu´ih poloˇaja ravni i prave u terminima njihovih jednaˇina. c (67) π . Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u prostoru mogu biti u jednom od ˇetri poloˇaja: c z (po) (pa) (s) (m) podudaraju se.. c 0 = a1 (y1 + λ ξ1 ) + a2 (y2 + λ ξ2 ) + a3 (y3 + λ ξ3 ) + b (68) Sada iz (67) lako zakljuˇujemo: c (po) l ⊆ π akko za svako λ ∈ R jednaˇina (67) ima reˇenje. ..47.

c s (m) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori s1 i s2 nisu proporcionalni. η3 ). a zatim proverimo da li dobijeno reˇenje zadovoljava i tre´u c s c jednaˇinu. ako je s1 × s2 = 0. s 45 Iz geometrijskih razloga jasno je da ako sistem (69) ima barem jedno reˇenje ima beskonaˇno reˇenja. tj. ξ2 . ξ3 ).80 2. pa njegovo reˇenje traˇimo tako ˇto nademo reˇenje sistema (ako s c s z s s postoji) koji se sastoji od prve dve jednaˇine. imamo: c (po) l = p akko su vektori s1 i s2 proporcionalni. i sistem (69) nema reˇenja. η2 . s c s . ako je s1 × s2 = 0. Vektori i analitiˇka geometrija c Sistem (69) ima viˇe jednaˇina nego nepoznatih. s1 = (ξ1 . i sistem (69) ima barem jedno reˇenje45 s (pa) l p i l ∩ p = ∅ akko su vektori s1 i s2 proporcionalni. s (s) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori s1 i s2 nisu proporcionalni. s2 = (η1 . i sistem (69) ima taˇno jedno reˇenje. Ako uvedemo oznake. i sistem (69) nema reˇenja. tj. ako je s1 × s2 = 0. tj.

niz an = a2n (1. . 1. 1 . . Pri tome razlikujemo c niz {an } od skupa {an : n ∈ N}. . − 1 . a3 . opadaju´i. 1 1 < = an . Npr. ako posc z c c toji M ∈ R takav da za svaki n ∈ N vaˇi. 4. 5.GLAVA 3 Nizovi 1. . .) je monoton (strogo opadaju´i) i c 2 3 4 i jer je |an | ≤ 1 . niz c z (−1)n an = . 2. 1. 2. . ) nije monoton. n. ˇto nije sluˇaj kod skupa. Analogno se definiˇe pojam z s ograniˇenosti niza c odozdo: odozgo: (∃ m ∈ R) (∀ n ∈ N). tako da je m ≤ an (∃ M ∈ R) (∀ n ∈ N) tako da je an ≤ M. − . an . . . . 3. . kaˇemo da je niz ograniˇen ako je Im a ograniˇen podskup u R. . . 1 . n+1 n (−1)n n 1 (−1. . Broj c a(n) ≡ an je n-ti ˇlan niza. Sliˇno. 1 . . 3. − . . . . . . s c Nizove obiˇno zadajemo: popisivanjem elemenata (a1 . 2. strogo opadaju´i) z c c c c ako je takav posmatran kao funkcija a : N −→ R. . |an | ≤ M.). lako se moˇe zapisati popisivanjem elemenata. . a2 . . jer u nizu svaki ˇlan ima taˇno odredeno mesto na c c kojem se nalazi. strogo rastu´i. . − . . . 1 Da li moˇete napisati opˇti ˇlan ovog niza? z s c 81 .1. . s c Primer. tj. c c 1 takav je npr. . . 2n + 1 1 1 1 1 1 1 je 1. 1 n Primer. = 2n 2n 2n + 1 2n + 2 ali je ograniˇen jer je |an | ≤ 1. 3 5 7 9 11 13 Za niz {an } kaˇemo da je monoton (rastu´i. 1. z Obratno je obiˇno teˇe. niz 1. . 1. . Za niz koristimo oznake (an ) ili {an }. 3 1 1 1 (−1)2n = >− = a2n+1 < a2n+2 = . 4. Ako je niz zadat formulom. a0 = a1 = 1). Postoje nizovi koji nisu monotoni i koji nisu ograniˇeni. Limes niza 3. 2. Definicija. Niz realnih brojeva (kra´e niz) je svaka funkcija a : N −→ R. 2 . formulom c opˇteg ˇlana (an = n + 1) ili rekurentnom relacijom(an = an−1 + an−2 . . Niz sa opˇtim ˇlanom an = s c ograniˇen jer je c an+1 = S druge strane. . 3.

Primer.82 3. ∞ 2. Niz moˇe imati najviˇe jedan limes. c c c Kaˇemo da niz {an } divergira prema +∞ ako je z (∀M > 0)(∃n(M ) ∈ N) takav da n ≥ n(M ) Analogno. za ε = 0. . Ib sadrˇi beskonaˇno z c z c ε ˇlanova konvergentnog niza. tako da koristimo oznake lim an = ±∞.12] + 1 = [8. {an } −→ a. Nizovi 3. tada divergenciju s c prema −∞ ili ∞ u smislu definicije limesa (prema nekom realnom broju b) postaje konvergencija u proˇirenom skupu R. Zaista. . Pretpostavimo da niz {an } ima dva razliˇita konaˇna limesa b i ¯ Neka je ε = |b − ¯ c c b. sa pretpostavkom da je b =⇒ an > M. Napomena. dok izvan Ib uvek ima konaˇno ˇlanova niza an . a niz an = −n divergira u −∞. interval Ib = (b − ε. Primetimo da ako proˇirimo skup R sa taˇkama −∞.12. tj. niz {an } divergira prema −∞ ako je (∀M > 0)(∃n(M ) ∈ N) takav da n ≥ n(M ) =⇒ an < −M. tj. 0. ∞ razlikuju od ostalih taˇaka skupa R ? c c c . b|/2. Tada okolina ε ε c c z c Ib mora sadrˇavati skoro sve ˇlanove niza {an }. Interval Ib sadrˇi skoro sve ˇlanove niza.2. ˇto je u kontradikciji z c c s ¯ limes niza {an }. n n ε tako da moˇemo izabrati n(ε) = 1 + 1. a11 . Jedno s od osnovnih svojstava konvergentnih nizova sadrˇano je u slede´oj teoremi. kaˇemo da niz divergira. tako da se izvan okoline Ib nalazi samo konaˇno ˇlanova niza. niz an = n3 divergira u +∞. c c Za konvergentne nizove kristimo oznake: an −→ b. gde [x] predstavlja najve´i celi broj manji z c ε od x. Niz koji nema z limes zove se divergentan niz.12 je n(ε) = [1/0. nalaze unutar intervala (−0. z Iz definicije limesa zakljuˇujemo da konvergentni niz ima svojstvo da svaka ε−okolina c ε taˇke b. b + ε) sadrˇi beskonaˇno mnogo ˇlanova niza i da se c z c c izvan toga intervala nalazi samo konaˇno mnogo ˇlanova niza. . n−→∞ lim an = b. ε ε pa i okolina Ib (koja je disjunktna sa okolinom Ib ) sadrˇi konaˇno mnogo ˇlanova niza. tj. Primetimo da je n(ε) opadaju´a c funkcija od ε (tj. ako smanjimo ε ve´i broj (ali uvek konaˇan) ˇlanova niza osta´e c c c c ε ε ε izvan intervala Ib . a10 . neka je ε > 0 proizvoljan. Na primer. Dokaˇimo da je lim z 1 = 0. z c Teorema. Npr. 2 U ˇemu se taˇke −∞. Realan broj b je graniˇna vrednost ili limes c c niza {an } ako (∀ε > 0)(∃n(ε) ∈ N takav da za n ≥ n(ε) =⇒ |an − b| < ε. z s Dokaz.333] + 1 = 9 pa se ˇlanovi niza c a9 . lim an = b.12). Za niz koji ima limes kaˇemo da je konvergentan ili da niz konvergira. Limes (graniˇna vrednost) niza. Tada je n 1 1 1 − 0 < ε ⇐⇒ < ε ⇐⇒ < n.

podniz je opet niz. · · · . Primec timo da ako je niz {an } konvergentan. Primer. drugim reˇima niz moˇe c c z imati beskonaˇno taˇaka nagomilavanja.5. taˇka nagomilavanja niza ne mora biti limes niza. c c 3. Geometrijski niz. Primer (a) Niz an = n2 (1 − (−1)n ). c z c c u prethodnom primeru u svakoj dovoljno maloj ε-okolini ε < 1 taˇaka 1 i −1 ima c beskonaˇno mnogo ˇlanova niza sa (parnim odnosno neparnim indeksima). 3. c z Limes i taˇka nagomilavanja niza. 4. 8. ali s c niti jedna od njih nije limes tog niza jer izvan proizvoljne ε−okoline (ε < 1) taˇke c 1 (ili −1) postoji beskonaˇno mnogo ˇlanova niza. 2. formalno c c (∀ε > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. . kao z c ˇto pokazuje primer niza: an = (−1)n . a c c z najmanja taˇka nagomilavanja niza zove se limes inferior i obeleˇavamo ga sa lim inf. . . . . . . Odavde c c sledi da ako niz ima barem dve taˇke nagomilavanja tada on nije konvergetan. Podniz niza a : N −→ R je svaka kompozicija a ◦ α. odnosno 2. . ali se i izvan te okoline moˇe nalaziti beskonaˇno ˇlanova niza. a podniz {a2n−1 } istog niza je konstantan niz −1. −1. 18. . q 3 . Npr. q ∈ R. +∞ taˇka nagomilavanja niza {an } ako c (∀M > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. 1. . Podniz. 0. 3. 1. a −∞ je taˇka nagomilavanja niza {an } ako c (∀M > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. 0. Jasno. je divergentan i ima taˇke nagomilavanja 0 i +∞ i vaˇi lim inf an = 0 i lim sup an = +∞. 3. Broj b je taˇka nagomilavanja niza {an } ako se u c c svakoj ε-okolini broja b nalazi beskonaˇno mnogo ˇlanova niza. tada je lim an = lim sup an = lim inf an .Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 83 2. . . q 4 . Taˇka nagomilavanja niza. Podniz {a2n } niza an = (−1)n je konstantan niz 1. . m > n) takav da |am − b| < ε. 2.3. Dakle. ili q.4. 0. Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 3. koji ima dve taˇke nagomilavanja 1 i −1. . q n . q 2 . 2. svi prirodni c brojevi jer se svaki od njih pojavljuje beskonaˇno mnogo puta. gdje je α : N −→ N strogo rastu´a funkcija. m > n) takav da am > M . 1. Iz definicije je jasno da je limes niza i taˇka nagomilac c vanja niza. podniz se dobije ako iz polaznog niza izbacimo beskonaˇan broj ˇlanova poc c laznog niza. Niz an = q n . obratno ne vaˇi tj. 1. Najve´a taˇka nagomilavanja niza zove se limes superior i obeleˇava se sa lim sup. m > n) takav da am < −M. 1. · · · . −1. Ta razlika se sastoji u tome ˇto se razliku izmed c s unutar svake ε-okoline taˇka nagomilavanja niza (koja nije limes) nalazi beskonaˇno c c ˇlanova tog niza. k-ti ˇlan podniza a ◦ α je c c (a ◦ α)(k) = a(α(k)) = aα(k) = aαk . c z (b) Primetimo da su taˇke nagomilavanja niza 1. Ovaj primer je tipiˇan i pokazuje c c c -u taˇke nagomilavanja niza i limesa.

an1 −1 . Dakle. a + 1). Tada se ˇlanovi niza an(1) . Definiˇimo skup A = {m ∈ N : n ≥ m =⇒ an ≥ am }. ε = 1. Za q = −1 niz postaje −1. an(1)+2 . Za q = 1 niz je konstantan. Kako je niz {an } rastu´i imamo da c . i konvergira prema 1. a − 1} ≤ an ≤ max{a1 . c c z c odakle zbog definiciji skupa A imamo an1 ≤ an2 ≤ · · · ≤ ank ≤ · · · . ali c c nije konvergentan jer ima dve taˇke nagomilavanja. Neka je dat niz {an }. 1. Tada opet postoji n2 ∈ N takav da je n2 > n1 i an2 < an1 . . . tada za svaki podniz {aαk } vaˇi z k−→∞ lim aαk = lim an .84 3. Ako je skup A konaˇan. {ank } je rastu´i podniz niza {an } i c u ovom sluˇaju dokaz je gotov. c c koji je podskup skupa N \ M . Ispitajmo sada odnos konvergencije nizova i podnizova sa motonoˇ´u i ograniˇenoˇ´u istih. Ograniˇenost i konvergencija. Nizovi zove se geometrijski niz. Taˇke nagomilavanja niza i podniz. c Dokaz. dok za q < −1 niz ima dve taˇke nagomilavanja +∞ i −∞. c 3. Svaki niz ima monotoni podniz. npr. izaberimo n1 ∈ N takav da je ve´i od svih elemenata c c c od A. za q > 1 niz c konvergira prema +∞. Svaki monoton i ograniˇen niz je konvergentan. jer bi u suprotnom n1 ∈ A. 3. . . Tada za svaki ε > 0 postoji n(ε) ∈ N takav da an(ε) > b − ε. . 1. 1.8. . Kombinuju´i definicije podniza i taˇke c c c nagomilavanja zakljuˇujemo: c (i1) broj b je taˇka nagomilavanja niza {an } ako i samo ako postoji (barem jedan) c podniz {aαk } koji konvergira prema b. an(1)+1 . Niz {an = (−1)n } je svakako ograniˇen. i dokaz je gotov. . Izaberimo. Slede´a teorema pokazuje da obrat c c vaˇi. Za |q| < 1 niz konvergira prema nuli. Slede´a teorema veoma je vaˇna u primenama. Nastavljaju´i ovu konstruciju dolazimo do strogo rastu´eg niza n1 < n2 < · · · < nk < · · · . Dokaˇimo teoremu kada je niz {an } rastu´i. Neka je a = lim an . odakle bi sledilo da b nije supremum tog niza. a2 . . Teorema 2. . 1. pa je {ank } strogo opadaju´i z c podniz niza {an }. nalaze unutar c intervala (a − 1. U tom cilju imamo prvo slede´u jednostavnu sc c sc c teoremu. a2 . Odatle sledi da za svaki n vaˇi: z min{a1 . u dokazivanjima da su neki nizovi c z konvergentni. 1. (i2) ako je niz {an } konvergentan. a + 1} . Skup A moˇe biti konaˇan ili s z c beskonaˇan. opet imamo n2 ∈ M .7. Za |q| > 1 niz divergira. Monotonost i kovergencija.. Takode vaˇi da je an1 > an2 > · · · > ank > · · · . . −1. . Ako je A beskonaˇan tada u njemu moˇemo odabrati strogo rastu´i niz n1 < n2 < · · · < nk < · · · . −1. . pa ima dve taˇke nagomilavanja (1 i −1). Posebno. . Dokaz.6. Svaki konvergentan niz je ograniˇen. Teorema 1. Jasno. an1 −1 . . tj. Neka je b supremum niza posmatranog kao podskup od z c R. 1. . jer bi u suprotnom postojao ε0 > 0 takav da je an ≤ b − ε0 za svako n. c Dokaz. z Teorema. . n−→∞ 3. .

|an − b| < ε. 3 Broj e je transcendentan (nije nula niti jednog polinoma sa celobrojnim koeficijentima. kako je dati niz i ograniˇen. z xn = 1 1+ n n rastu´i i ograniˇen odozgo pa je na osnovu Teoreme 2 iz prethodne taˇke konvergetan. tada je i njegov monotoni c -e ograniˇen pa taj podniz konvergira prema Teoremi 2. Dokaˇimo sada da je zadani niz ograniˇen odozgo: z c xn = 1 +1 n n = k=0 n k 1 n + 2 n 1 n 1 3! k 1n−k = 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n + 2 + + ··· + k ··· + n 0 0 n n 1 n 2 n k n n 1− 2 n + ··· 1 k! 1− 1 n ··· 1 − 2 n 1− k−1 n + ··· = 1+ + 1 1 + 1! 2! 1− 1 n 1− 1− 1− 1 n! 1− < 3.) i prvih 50 cifara njegovog decimalnog zapisa su: 2. Analogno se z tretira sluˇaj kada je niz {an } opadaju´i. . Prema Teoremi 1 svaki niz ima monoton podniz.71828182845904523536028747135266249775724709369995.9. c Teorema 3 (Bolzano – Weierstrass). . 2.Broj e 85 za n ≥ n(ε) vaˇi b ≥ an ≥ an(ε) ≥ a − ε. . Broj e. c Dokaz. dakle. c 3. tj. tj. c c c 3 Limes tog niza obeleˇavamo sa e. c c Koriste´i prethodne dve teoreme dobijamo poznatu Bolzano-Weierstrassovu teoremu. . z e = lim n n−→∞ 1 1+ n n . Ako nije c ograniˇen tada ima podniz koji konvergira prema +∞ ili prema −∞. Ako z je niz ograniˇen tada prema prehodnoj teoremi ima konvergentan podniz. lim an = b i teorema je dokazana. Svaki ograniˇen niz ima konvergentan podniz. n−1 n ≤1+1+ 1 1 1 1 1 + ··· + ··· ≤ 1 + 1 + + · · · + n−1 2! k! n! 2 2 = 1+2 1− 1 2n Niz {xn } je strogo rastu´i (zbog oˇiglednih nejednakosti 1 − c c 1. Dokaˇimo da je niz. n): xn = 1+ ≤2+ + 1 n 1 2! n k k <1− . podniz takod c Primetimo da u R prethoda teorema glasi: Svaki niz sadrˇi konvergentan podniz. k = n n+1 n−1 n n−1 n+1 n+1 =2+ 1− 1 2! 1− 1 n + ··· + 1 n! 1 n! 1− 1 n 1− 1− 2 n ··· 1 − 1 n+1 1 n+1 + ··· + 1− 1− 1 n+1 2 n+1 = ··· 1 − 1+ 1 n+1 1 (n + 1)! 1− 2 n+1 ··· 1 − n n+1 = xn+1 . . Broj e 3.

Tada vaˇe formule: z (i1) lim(an ± bn ) = lim(an ) ± lim(bn ). za 2 2 Da bismo dokazali (i1) izaberimo n0 = max{n1 . (i2) lim(c an ) = c lim(an ). z |an bn − ab| = |(an − a)bn + (bn − b)a| ≤ |an − a||bn | + |bn − b||a| ≤ ε ε ε ε |bn | + |a| ≤ + = ε. Da bismo mogli dovrˇiti dokaz potrebno je pogodno izabrati okoline (ε) i iskoristiti ˇinjenicu da je konvergentan s c niz ograniˇen. To moˇemo uraditi na sliˇan naˇin kao u dokazu svojstva (i1). za proizvoljno c ∈ R . prvo primetimo. Dokaz od (i2) direktno iz definicije. zakljuˇujemo (iz prethodne teoreme) da je. ∞. 1 = nα 4 Objasnite kako tretirati sluˇaj ako je a = 0. c Teorema. c . 2M 2|a| 2 2 odakle zbog proizvoljnosti ε > 0 iz definicije limesa sledi da je lim(an bn ) = ab = lim an lim bn . z b lim b Dokaz. Tada za a = 0 4 imamo. n2 } tada za svaki n ∈ N vaˇe obe nejednakosti iz (70) i (71). Koriste´i da je lim c lim 1 = 0 . dokaz od (i4) je veoma sliˇan dokazu od (i3).10. Za dokaz (i3). Nizovi 4. z tako da imamo ε ε |(an − bn ) − (a + b)| = |(an − a) + (bn − b)| ≤ |an − a| + |bn − b| < + = ε. Neka je lim an = a i lim bn = b. c n 0. tada je lim an = lim an . za svaki α < 0. 2 2 ε ε (71) > 0 postoji n2 ∈ N takav da je za sve n > n2 =⇒ |bn − b| < . 2M 2M ε ε (74) za > 0 postoji n2 ∈ N takav da je za sve n > n2 =⇒ |bn − b| < . (i3) lim(an · bn ) = lim(an ) · lim(bn ). c Primer 1. (72) |an bn − ab| = |(an − a)bn + (bn − b)a| ≤ |an − a||bn | + |bn − b||a|. Dokaˇimo (i1). ε ε za (73) > 0 postoji n1 ∈ N takav da je za sve n > n1 =⇒ |an − a| < . 2|a| 2|a| Sada izaberimo n0 = max{n1 . Dakle. tada: z ε ε (70) za > 0 postoji n1 ∈ N takav da je za sve n > n1 =⇒ |an − a| < . n n (i4) ako za svako n ∈ N vaˇi bn = 0 i ako je lim bn = 0. Svojstva limesa 3. n2 } tada za svaki n ∈ N vaˇe obe nejednakosti iz (73) i (74).86 3. Neka su data dva konvergentna niza {an } i {bn }. kako je niz bn konvergentan c z c c tada postoji M ∈ R takav da je |bn | < M za svaki n ∈ N. Algebarska svojstva limesa nizova sadrˇana su z u slede´oj teoremi. 2 2 odakle zbog proizvoljnosti ε > 0 iz definicije limesa sledi da je lim(an + bn ) = a + b . za svaki α > 0. tako da desnu z stranu od (72) moˇemo oceniti. Algebarska svojstva limesa.

Specijalno. 3. a0 nm ) a1 (ak nk−m + ak−1 nk−m−1 + · · · + nm−1 + (ak nk + ak−1 nk−1 + · · · + a1 n + a0 ) · n1 m lim ξn = lim = lim b0 b1 (bm nm + bm−1 nm−1 + · · · + b1 n + b0 ) · n1 (bm + bm−1 + · · · + m−1 + nm ) m n n . {bn } i {cn } ˇiji su ˜ c c c ε indeksi ve´i od n0 pripadati okolini Iξ : jer vaˇi. za dati ε > 0 sledi da postoje (kao u formulama (70) i (71)) n1 ∈ N i n2 ∈ N takvi da svi ˇlanovi nizova {an } i {cn } sa indeksima ve´im od n1 odnosno n2 pripadaju okolini c c ε Iξ . b1 ] I2 = [a2 . ∈ R. bm nm + bm−1 nm−1 + · · · + b1 + b0 nalazimo na slede´i naˇin c c ai . n2 } tada ´e svi ˇlanovi sva tri niza {an }. ak nk + ak−1 nk−1 + · · · + a1 + a0 ξn = . 3. Limes i nejednakosti. bj . = a1 a0 lim(ak nk−m ) + lim(ak−1 nk−m−1 ) + · · · + lim nm−1 + lim( nm ) b0 b1 lim bm + lim bm−1 + · · · + lim nm−1 + lim nm n = ak lim nk−m + ak−1 lim nk−m−1 1 n bm + bm−1 lim 1 + · · · + b1 lim nm−1 + b0 lim n1 m + · · · + lim a1 nm−1 + a0 lim 1 1 nm      =     sgn 0. Za svaki niz umetnutih intervala postoji taˇka c ∈ R s c koja pripada svakom od intervala In .. ∞. bk ak bm ako je k < m. za svaki n ∈ N − 1 Budu´i da − n → 0 i c 1 n 1 cos n 1 ≤ ≤ . s s c Teorema (o dva policajca). bj = 0.Svojstva limesa 87 Primer 2. bn ] . n1 . b2 ] ··· In = [an . U dokazivanju mnogih teorema i nejednakosti koristi se dobro ponaˇanje limesa prema nejednakostima. Ovakav niz podskupova od R zove se niz umetnutih intervala.11. Primetimo da ako uzmemo n0 = max{n0 . {bn } i {cn } postoji n0 ∈ N takav da sve n ≥ n0 vaˇi nejednakost an ≤ bn ≤ cn i ako je lim an = lim cn = ξ. c ˜ z ξ − ε < an ≤ bn ≤ cn < ξ + ε . ako je lim(bn − an ) = 0 tada je taˇka c jedinstveno odredena. kao ˇto pokazuje slede´a teorema. Primer. tada je i z lim bn = ξ. tvrdenje sledi iz prethodne teoreme. Pokaˇimo da je z vaˇe nejednakosti z cos n n → 0. Dokaz. Ako za nizove {an }. Limes niza. ak . pa je i z c lim bn = ξ. ako je k=m. Zaista. z c Teorema (Koˇi – Kantor) 5. kako je −1 ≤ cos n ≤ 1. Iz pretpostavke da je lim an = lim cn = ξ. ako je k > m. n n n → 0. Osnovna osobina ovakvog niza sadrˇan je u slede´oj teoremi. c 5 Cauchy – Cantor .12. ε Time smo pokazali da za dati ε > 0 postoji okolina Iξ broja ξ koja sadrˇi gotovo sve ˇlanove niza {bn }. ak .. Neka je dat niz intervala takih da je I1 = [a1 . Umetnuti intervali.

sledi da je a = b = c. . c Ako je joˇ ispunjeno da je 0 = lim(an − bn ) = lim an − lim bn = a − b. Zbog prethodne teoreme Koˇijevi nizovi su pogodni za dokazivanje kons vergencije realnih nizova. Ako sa b obeleˇimo taj limes. ε 6 < ε. kao ˇto tvrdi s s slede´a teorema. n n+k Poslednja nejednakost je sigurno ispunjena ako je nε = [ 1 ] + 1. Odgovor je pozitivan i dobija se posmatranjem razlike susednih ˇlanova koje po apsolutnoj vrednosti moraju da teˇe c z 0. ako je lim an = b. pogotovo ako su ti nizovi monotoni (ograniˇeni jesu). Drugim reˇima c konvergencija Koˇijevih nizova je u vezi za aksiomom o supremumu. s Dokaz. Iz nejednakosti am ≤ bn . i pokazuje se da s se skup R moˇe dobiti tako ˇto se racionalnim brojevima (polju Q) dodaju limesi svih z s racionalnih Koˇijevih nizova. s Primedba 2. sa a1 ). |an+k − an | = |(an+k − b) − (an − b)| ≤ |an+k − b| + |an − b| < ε ε + = ε. jedinstveno odred 3. tj. u s s z poslednjem koraku pokazuje se da je on i limes polaznog niza. Znamo da je niz {an = 1/n} konvergentan i pokaˇimo koriste´i samo definiz c ciju da je i Koˇijev. sa b1 ). c Teorema. odnosno an sa an+k . Preciznije imamo slede´u definiciju. ˇto je nemogu´e. bm ] vaˇi da je am ≤ bn jer bi u suprotnom. prvo se na sliˇan naˇin kao i kod konvergentnih nizova pokaˇe da je Koˇijev niz ograniˇen 6. niz {an } je niz Koˇijev (Cauchy) ako c s (∀ ε > 0)(∃nε ∈ ∀ k ∈ N) vaˇi da je |an+k − an | < ε. Nizovi Dokaz. Koˇijev (Cauchy) niz. tj. bn ] Im = [am . Niz je konvergentan ako i samo ako je Koˇijev. 2 2 Obratno. z tj. vaˇi da je lim an = a = sup A c z i lim bn = b = inf B. ∀ n.13. b] pripadaju svakom od intervala Im . a ˇto c s se ˇesto deˇava kod redova sa pozitivnim ˇlanovima. Postavlja se pitanje da li je mogu´e zakljuˇiti da s c c je neki niz konvergentan ako ne poznajemo limes. Posmatrajmo sada monotone i ograniˇene nizove s c c A = {am | m ∈ N} i B = {bn | n ∈ N}. tako da moˇemo uzeti npr. dok je niz B opadaju´i c c c i ograniˇen odozdo (npr. z Potrebno je u dokazu teoreme za konvergentne nizove zameniti b sa an . c s c Primer. Primetimo da svaka dva intervala In = [an . Prema c c z s c Bolcano-Wajerˇtrasovoj teoremi Koˇijev niz {an } ima konvergentan podniz. taˇka c je s c -ena. odakle za svaki k ∈ N sledi. Time je dokazan prvi deo teoreme z jer sve taˇke iz intervala [a. m ∈ N vaˇi da je a ≤ b. Primedba 1. za ε/2 postoji neki n0 ∈ N takav da za sve n > n0 vaˇi z |an − b| < ε/2. Primetimo. z U skupu R pojmovi konvergentnog i Koˇijevog niza su ekvivalentni. pa su na osnovu gornje teoreme konvergetni. s 1 1 − <ε n+k n ⇐⇒ 1 1 − <ε n n+k ⇐⇒ 1 n 1 1 <ε+ . tj. Ako je niz konvergentan. an ≤ bn < am ≤ bm sledilo In ∩ Im = ∅. Niz A je rastu´i i ograniˇen odozgo (npr. Ova teorema ne vredi ako posmatramo nizove u polju Q.88 3.

n−→∞ a √ (i4) lim n a = 1 . pa geometrijski red konvergira z i vaˇi z ∞ q n = lim sn = n=0 n−→∞ 1 . Neka je {an } niz realnih brojeva. Sada navodimo nekoliko vaˇnih limesa. q n−1 = 1n−1 = +∞. k=1 ak = c ak je niz parcijalnih n suma {sn = k=1 ak }.15. kornjaˇa z c z c c ´e pre´i neki put do novog poloˇaja. ∞ ∞ q n=1 n−1 = n=0 qn odnosno 1 + q + q 2 + q 3 + q 4 + · · · + q n . dok Ahil stigne do poˇetnog poloˇaja kornjaˇe. i oˇigledno vaˇi da je sk+1 = sk + ak+1 . (i7) lim n(e n − 1) = 1 . n−→∞ (i5) lim n−→∞ loga n = 0. Ahil se nalazi 1 metar iza kornjaˇe. a za q ≤ −1 niz {sk } nema limes. Geometrijski red. |q| < 1 . Kad Ahil stigne do novog poloˇaja kornjaˇe. Primer: Zenonov paradoks.Redovi i njihova konvergencija 89 3. n−→∞ 5. Ahil nikad ne´e sti´i kornjaˇu. Broj an zove se n-ti ˇlan reda. 1−q Za q ≥ 1 je q n = +∞. tada sumu m an + an+1 + · · · + am (n ≤ m). n−→∞ n! (i3) lim nq n = 0 . n−→∞ a > 0. c c z c c c . Iz Za q = 1 oˇigledno je sk = k pa je c sk = 1 + q + q 2 + q 3 + · · · + q k )(1 − q) = 1 − q k+1 . n 1 (i6) lim √ n n−→∞ n = 1. . . za |q| < 1 vaˇi q k → 0 (vidi primer geometrijskog niza). U tom smislu koristimo zapis. nk (i2) lim n = 0 .14. ˇ Zelimo da damo smisao izrazu a1 + a2 + · · · + an + · · · = kao sumi svih ˇlanova c ∞ niza {an }. c c z Primer. c c z z c kornjaˇa ´e biti u novom poloˇaju. a > 1 . z z an (i1) lim = 0. Redovi i njihova konvergencija 3. Prema tome. Kaˇemo da red z ak konvergira (divergira) ako konvergira niz parcijalnih suma {sn }. Red realnih brojeva (kra´e red) u oznaci. a 10 puta je c brˇi. ∞ n−→∞ lim sn = s ⇐⇒ s= k=1 ak . a < 1. Neki vaˇni limesi. itd. obeleˇavamo simbolom z k=n ∞ k=1 ak ak . . Red realnih brojeva. a > 0 . Ako krenu istovremeno.

c 3. a red an minoranom reda bn . iz s2m > 1 + m/2 sledi da je lim s2m = +∞. U sluˇaju redova ˇiji su svi ˇlanovi pozitivni . Primedba.17. ali nije konvegentan.) + · · · + + ··· + 1 2m−1 +1 + ··· + 1 2m m . imamo redom lim an = lim(sn − sn−1 ) = lim sn − lim sn−1 = s − s = 0 .. c bn redovi s pozitivnim ˇlanovima. onda je lim an = 0. Red 1 konvergira za p > 1. an . ispitivanje c c c konvergencije svodi se na ispitivanje ograniˇenosti niza parcijalnih suma {sn }. Tada vaˇe slede´i c z c . spada medu najvaˇnije redove i naziva se harmonijski red. red bn nazivamo majorantom reda an . U sluˇajevima geometrijskog reda i c harmonijskog reda odgovorili smo na pitanje da li redovi konvergiraju i naˇli njihove s sume. Primer. Kriterijumi konvergencije redova.. red je divergentan jer n=1 1 = +∞ . z ∞ tj. koja mu je suma ? Prvi korak u odgovoru na prvo pitanje sadrˇan je u slede´oj teoremi. Neka je s = an konvergentan. Neka su an i kriterijumi konvergencije: 7 Redovi sa pozitivnim ˇlanovima. jer je niz c parcijalnih suma monoton i ograniˇen. pa je i lim sk = +∞. Ako je red Dokaz. Red 1 . Ako posc toji n0 ∈ N takav da za n ≥ n0 je an ≤ bn . nego mu na´i sumu c s c 7 ako znamo da konvergira. {s2 z s2m = 1 1 + + 1 2 >1+ 1 + 2 1 1 + 3 4 1 1 + 4 4 + 1 1 1 1 + + + 5 6 7 8 + (.16. 2 1 1 1 + m + ··· + m m 2 2 2 =1+ Dakle. np 3. a divergira za p ≤ 1. a za njegov podniz z c m } vaˇi. Niz parcijalnih suma {sk } je strogo rastu´i. c Teorema. Nizovi Objasnite u ˇemu se sastoji ovaj paradoks. tj. z c Teorema.. n Dokaˇimo ovu tvrdnju. c Neka su an i bn redovi s pozitivnim ˇlanovima. Kako je an = sn − sn−1 .90 3.. an = lim sn . Nuˇan uslov konvergencije reda. Kod redova postavljaju se dva prirodna z pitanja: (1) Da li dati red konvergira ? (2) Ako red konvergira. bn > 0 za ∀n ∈ N. i teorema je dokazana. Sada dajemo nekoliko kriterijuma konvergencije redova sa pozitivnim ˇlanovima..8 red konvergira. pa na osnovu Teoreme 2 iz 2. Obiˇno je lakˇe dati odgovor na pitanje da li red konvergira. Harz n 1 monijski red ispunjava nuˇan uslov konvergencije jer je lim n = 0.

Ako je q < 1. a Gausov ako ni Rabeov kriterijum ne daje odgovor. (d) r = +∞ i red an konvergira. Ako je q > 1. an+1 (i5) Rabeov kriterijum. Kako je n ≤ √n . z Neka red an ima konvergentnu majorantu bn = b i neka je an ≤ bn . an (i2) Neka je lim = r. kada je lim(an+1 /an ) = 1. Dokaz. tada red an divergira. s a ako je q > 1. (c) r = 0 i red bn konvergira. Neka je lim n an = q. tada i red bn divergira. Neka postoji n0 ∈ N. tada red an an konvergira. s > 1 i M > 0 takvi da je α f (n) an =q+ + s . Dokaˇimo prvu varijantu poredbenog kriterijuma (i1). red n 1 Istu ideju moˇemo primeniti i na red z np . gde je |f (n)| ≤ M za sve n ≥ n0 . tada red an divergira. a ako je q < 1. Ispitajmo konvergenciju reda Zbog 1 1 1 = − vaˇi z n(n + 1) n n+1 k 1 n(n+1) . √ (i4) Koˇijev kriterijum. Neka je lim = q. Rabeov kriterijum se koristi ako Dalamberov kriterijum ne daje odgovor. an+1 (i3) Dalamberov kriterijum. tada red an an konvergira.8. (e) r = +∞ i red bn divergira. Dokazi svih pomenutih kriterijuma zasnivaju se na poredbenom kriterijumu datog c reda sa geometrijskim ili harmonijskim redom. niz {sk } je i strogo rastu´i pa konvergira prema Teoremi 2 iz 2. tada red an konvergira. Primer 2. koji divergira za p < 1. sk = n=1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 = 1 − + − + − + ··· + + − =1− .Redovi i njihova konvergencija 91 (i1) Red je konvergentan ako ima konvergentnu majorantu. Neka je lim n 1 − = q. Niz parcijalnih suma {sk } reda an ograniˇen je odozgo. tada i red an divergira. dok dokaze ostalih tvrdnji izostavljamo. i divergira ako je q < 1 ili q = 1 i α ≤ 1. (i6) Gausov kriterijum. 1 1 1 √ divergira jer ima divergentnu minorantu Primer 1. tada red an konvergira. tada red an divergira. Ako je q < 1. c c Druga tvrdnja je oˇigledna. tada i red bn konvergira. (b) r = 0 i red an divergira. sk ≤ b. a ako je q > 1. an+1 n n za n ≥ n0 . Kako je an > 0. tada i red an konvergira. n(n + 1) 2 2 3 3 4 k−1 k k+1 k+1 . tada oba reda ili konvergiraju ili divergiraju. ako je q > 1 ili ako je q = 1 i α > 1. Ako je bn (a) 0 < r < +∞. a divergentan ako ima divergentnu minorantu. tj. 1 n.

3n 3 Red konvergira i po Koˇijevom kriterijumu jer je s lim an = lim n n 1 = < 1. Alternirani redovi 3. Dokaz. Ispitajmo konvergenciju reda koriste´i Dalamberov kriterijum. U nekim sluˇajevima pomaˇe nam teorema o apsolutnoj c c z konvergenciji. U prethodnoj taˇki dati su kriterijumi konvergenc cije za redove s pozitivnim ˇlanovima. c 3n Red konvergira po Dalamberovom kriterijumu jer je an+1 lim = lim an √ n n+1 3n+1 n 3n = lim n+1 1 = < 1. (n + 1)2 6 1 np Sada zbog poredbenoo kriterijuma red konvergira za p ≥ 2. tada je on i konvergentan. U dokazu koristimo ˇinjenicu da je svaki Koˇijev niz konvergentan. . Dokazati konvergenciju reda. Tada konvergira i red n(n + 1) 1 =1+ n2 1 takode konvergira jer ima konvergentnu majo(n + 1)2 1 π = . Teorema 1. ∞ n=0 1 1 1 1 = 1 + 1 + + + + ··· . koju primenimo na red parcijalnih c s k suma. Kaˇemo da je red z an apsolutno konvergentan (ili da konvergira apsolutno) ako konvergira red |an |.92 3. Nizovi sledi da lim sk = 1. da za redove s pozitivnim ˇlanovima koje smo razmatrali u prethodnoj c taˇki (jer je an = |an |) nema razlike izmedu konvergencije i apsolutne konvergencije. Ako je red an apsolutno konvergentan. c Navedimo sada nekoliko osnovnih teorema o apsolutno konvergentnim redovima. 3n 3 Primer 4. n Primer 3. U ovoj taˇki bavimo se redovima ˇiji ˇlanovi c c c c imaju razliˇite predznake. Apsolutna konvergencija.18. Kako je red {sk = i=0 |ai |} konvergentan on je i Koˇijev. c 6. n! 2! 3! 4! koriste´i Dalamberov kriterijum. Primetimo. tako da ∀ ε > 0 postoji neko n0 takvo da za s sve n > n0 i za sve m ∈ N sledi da je n+m n n+m (75) |sn+m − sn | = i=0 |ai | − i=0 |ai | = i=n+1 |ai | < ε . Apsolutna i uslovna konvergencija. Red rantu 1 .

(i2) lim an = 0. Preciznije. za proizvoljnu bijekciju σ : N −→ N i apsolutno konvergentni red an vaˇi da je z an = aσ(n) . Primedba. 7 3. tj. . Red an za koji je sign an+1 = − sign an za svaki n ∈ N zove se alternirani red. kao i c n+m |pn+m − pn | = i=0 ai − i=0 ai = i=n+1 ai ≤ i=n+1 |ai | < ε . redovi 1 1 1 1 1 1 (76) 1− + − + − + ··· 2 4 8 16 32 64 1 1 1 1 1 1 (77) 1− − + − − + ··· 2 4 8 16 32 64 apsolutno konvergiraju jer se njihovi redovi apsolutnih vrednosti podudaraju sa konvergentnim geometrijskim redom 1/2n−1 . (i1) Alternirani harmonijski red (−1)n−1 8 1 1 1 1 = 1 − + − + · · · = ln 2 n 2 3 4 Primetimo da smo pokazali da (∀ ε > 0) (∃ n0 ∈ N) takvo da za sve n > n0 i za sve m ∈ N sledi da je |pn+m −pn | < ε.19. Prema prethodnoj teoremi sume redova (76) jednaka su: 1+ 1+ 1 1 1 + + + ··· 4 16 64 1 1 + + ··· 8 64 − − 1 2 1+ 1 1 1 + + + ··· 4 16 64 − = 1 1− 1 4 − 1 1 · 2 1− = 1 4 2 = . Koriste´i nejednakost (75).Apsolutna i uslovna konvergencija. Redosled sabiranja apsolutno konvergentnog reda an ne utiˇe na sumu c reda. Teorema (Lajbnic). pa je i konvergentan. niz {pk = n n+m k i=0 ai }. Alternirani red an konvergira ako vaˇi: z (i1) (∃n0 ∈ N) takav da za n ≥ n0 sledi |an+1 | ≤ |an |. c Teorema 2. Alternirani redovi 93 Sada posmatrajmo niz parcijalnih suma reda nejednakost mnogougla za apsolutnu vrednost n+m an . ali nisu apsolutno konvergentni zovu se uslovno konvergentni redovi. imamo slede´u teoremu poznatu kao i Lajbnicov c c kriterijum konvergencije. a koji nisu apsolutno konvergentni. Primer. 3 1 1 − 2 4 1 1− 1 8 1 1 1 + + + ··· 2 16 128 1 1 1 + + + ··· 4 32 256 1− 2 = . Primer. Pitanja konvergencije i pronalaˇenja suma redova ˇiji z c ˇlanovi imaju razliˇite predznake. Redovi koji su konvergentni. Uslovno konvergenti redovi nemaju svojstvo iz prethodne teoreme. Primetimo da npr. je komplikoc c vanije. Alternirani redovi. U sluˇaju alterniranog reda. odakle sledi da je red {pk } Koˇijev 8. s Apsolutno konvergentni redovi imaju slede´e svojstvo.

94

3. Nizovi

konvergira po Lajbnicovom kriterijumu, ali ne konvergira apsolutno jer red apsolutnih 1 vrijednosti n divergira. (i2) Alternirani red
∞ n=1

(−1)n−1 1 1 1 1 1 1 π = − + − + − + ··· = , 2n − 1 1 3 5 7 9 11 4

takode konvergira po Lajbnicovom kriterijumu, ali ne konvergira apsolutno jer red 1 c c c c 2n−1 divergira. Dakle, pomo´u ovog reda mogu´e je izraˇunati numeriˇku vrednost broja π, iako je konvergencija vrlo spora, pa se u praksi koriste drugi redovi koji znaˇajno brˇe konvergraju. c z Primedba. Pokaˇimo da Teorema 2 iz prethodne taˇke ne vaˇi za alternirani harmonijski z c z red, tj. da suma reda koji je konvergentan ali nije apsolutno konvergentan ovisi o redosledu sabiranja. Prvo primetimo da su i pozitivni i negativni deo alterniranog harmonijskog reda beskonaˇni, tj. c 1 1 1 1 1 1 = = +∞, > = +∞ . 2n 2 n 2n − 1 2 n Pretpostavimo da je dat proizvoljni realni broj α (npr. α > 0), tada uzmemo onoliko poˇetnih pozitivnih ˇlanova reda dok njihova suma ne bude ve´a od α, zatim uzmemo c c c onoliko poˇetnih negativnih ˇlanova niza tako da ukupna suma pozitivnih i negativnih c c ˇlanova ne bude manja od α, zatim onoliko pozitivnih ˇlanova dok ne predemo α, i tako c c dalje. Ovaj algoritam moˇemo ponavljati unedogled jer je svaki ostatak od pozitivnog z i negativnog dela i dalje beskonaˇan. Dakle, suma reda bi´e jednaka α. Ovo je samo c c specijalni sluˇaj poznate Rimanove (Riemann) teoreme. c Teorema (Riman). Neka je an uslovno konvergentan red i neka je α ∈ R 9, tada postoji bijekcija σ : N −→ N takva da je α = aσ(n) .

9 R = R ∪ {+∞, −∞}.

GLAVA 4

Neprekidne funkcije
1. Limes funkcije 4.1. Limes funkcije. Neka je data funkcija f : D −→ R. Broj a ∈ R zove se limes ili graniˇna vrednost funkcije f u taˇki x0 , ako je f definisana na nekoj okolini taˇke c c c x0 (tj. na nekom intervalu (c, d) ⊆ D) osim moˇda u taˇki x0 , z c ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za sve x za koje je 0 < |x − x0 | < δ vaˇi |f (x) − a| < ε . z
δ Podsetimo se da skup |x − x0 | < δ moˇemo zapisati i kao okolinu (x0 − δ, x0 + δ) = Ix0 z i kako u gornjoj definiciji taˇka x0 ne mora biti u domenu funkcije f uvedimo oznaku c δ δ ˙ Ix0 = Ix0 \ {x0 } . Sada se gornji iskaz moˇe napisati u skra´enoj formi kao: z c ε ˙δ ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za x ∈ Ix0 sledi da je f (x) ∈ Ia .

Oznaka koja se koristi za limes funkcije u taˇki je, c a = lim f (x) .
x→x0

Primedba. Pojam limesa funkcije moˇe se definisati na ekvivalentan naˇin preko konz c vergencije limesa nizova: za funkciju f koja je definisana na nekoj okolini taˇke x0 , c osim moˇda u taˇki x0 , kaˇemo da ima graniˇnu vrednost (limes) a u taˇki x0 ako za z c z c c svaki niz {xn } koji konvergira ka x0 niz njegovih slika {f (xn )} konvergira ka a. Ova druga definicija limesa funkcije preko limesa nizova obiˇno se koristi u dokazic vanju da neki niz nije konvergentan, jer je dovoljno na´i (samo!) jedan niz {xn } koji c konvergira ka x0 , ali niz njegovih slika {f (xn )} ne konvergira ka a. 4.2. Limes sleva i sdesna. Ponekad je potrebno ispitati da li funkcija f : D −→ R ima limes sleva (levi limes) ili sdesna (desni) limes. Definicija je sliˇna kao i kod c definicije limesa samo je potrebno δ-okolinu taˇke x0 zameniti u sluˇaju levog limesa c c intervalom (x0 − δ, x0 ), a u sluˇaju desnog limesa okolinom (x0 , x0 + δ). Preciznije, c a ∈ R zove se levi limes funkcije f u taˇki x0 , ako je f definisana na nekoj okolini taˇke c c x0 (tj. ne nekom intervalu (c, d) pri ˇemu je c < x0 < d) osim moˇda u taˇki x0 , c z c ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za sve x ∈ (x0 − δ, x0 ), vaˇi |f (x) − a| < ε . z Oznake koje se koriste za limese funkcije sleva odnosno sdesna su:
x→x0 −

lim f (x) odnosno
95

x→x0 +

lim f (x).

96

4. Neprekidne realne funkcije

Primer. Posmatrajmo funkciju signum koja je definisana na slede´i naˇin c c   1, za x > 0 ,  0, za x = 0 , sgn(x) =   −1, za x < 0 . Kako je funkcija signum konstanta na (−∞, 0) i (0, ∞) vidimo da je lim sgn(x) = −1 i x→0− lim sgn(x) = 1. Dakle, levi limes funkcije i desni limes funkcije se razlikuju medusobno,
x→0+

ali se oba razlikuju i od vrednosti funkcije u posmatranoj taˇki jer je sgn(0) = 0 1. c 4.3. Limes u R. Prirodno se name´e pitanje definisanje limesa funkcije f : D −→ R c u R, tj. kada x −→ ±∞ (u ovom sluˇaju domen D funkcije f mora biti neograniˇen sa c c one strane sa koje traˇimo limes) ili kada f (x) −→ ±∞. Definicije ovih limesa zapravo z zahtevaju razlikovanje taˇaka ±∞ od ostalih taˇaka skupa R. Tako dobijamo slede´e c c c definicije iskazane na formalnom jeziku:
(i1) lim f (x) = +∞
x→x0

˙δ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ δ > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ Ix0 ˙δ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ δ > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ Ix0

=⇒ f (x) > M . =⇒ f (x) < −M .

(i2) lim f (x) = −∞
x→x0

(i3) (i4)

x→+∞

lim f (x) = a

⇐⇒ (∀ ε > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ |f (x) − a| < ε . ⇐⇒ (∀ ε > 0) (∃ N < 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ |f (x) − a| < ε . ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ f (x) > M . ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ f (x) < −M .

x→−∞

lim f (x) = a

(i5) lim f (x) = +∞
x→∞

(i6) lim f (x) = −∞
x→∞

(i7) (i8)

x→−∞

lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ f (x) > M . lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ f (x) < −M .

x→−∞

Primer 1. Primetimo prvo da se za limese tipa (i1) i (i2) iz gornje liste mogu posmatrati levi i desni limesi funkcije. Tako npr. za funkciju f (x) = 1/x vaˇi, z 1 = −∞ , x→0− x lim 1 = +∞ . x→0+ x lim

Primer 2. Funkcija f (x) = 1/x je primeri za limese tipa (i3) i (i4), jer je 1 1 = 0+ , lim = 0− . x→+∞ x x→−∞ x Oznake 0− i 0+ znaˇe da se 0 pribliˇavamo preko negativnih odnosno pozitivnih broc z jeva. lim
1 Vrednost od sgn(0) moˇemo izabrati proizvoljno i ona ne´e popraviti neprekidnost u taˇki 0. z c c

f g (x) = limx→x0 f (x) ... Teorema 3 (’dva policajca’). Dokaz. funkcija h(x) = e−x je primer za limese tipa (i7). c c Tako imamo slede´e teoreme.. x0 + δ) . Ako su ispunjeni slede´i uslovi. Ista svojstva. limx→x0 f (x) = b. c (i1) postoji lim g(y). dok je funkcija i(x) = −e−x primer za limese tipa (i8). (∃ δ) (∀ x ∈ D) |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − a| < ε . Neka funkcije f i g imaju limese kada x → x0 . kao u prethodnoj teoremi. δb } sledi da je f (x) ∈ Ia i f (x) ∈ Ib . Tada za ε = (b − a)/4. (∃ n0 ) (∀ n ≥ n0 ) =⇒ |an − b| < ε kod nizova potrebno je zameniti sa. Teorema 4. Napomena. Funkcija f (x) = ex je primer za limese tipa (i4) i (i5) jer je x→+∞ lim ex = +∞ . 2. Dokazi tih osobina su takode vrlo sliˇni. Svojstva limesa funkcija 4. Pretpostavimo da postoje dva razliˇita limesa funkcije f u taˇki c c δ (a) x ∈ Ixa 0 ε onda je f (x) ∈ Ia . kod funkcija. δ (b) x ∈ Ixb 0 x0 . Tada vaˇi z (i1) (i2) (i3) (i4) x→x0 x→x0 x→x0 x→x0 lim (f ± g)(x) = lim f (x) ± lim g(x) . tj. x→−∞ lim ex = 0 . Neka je f : D −→ E i g : E −→ R dve funkcije.4. x→x0 x→x0 lim (f · g)(x) = lim f (x) lim g(x) .. . Svojstva limesa funkcije. ˇto je nemogu´e i dokaz je s c gotov. y0 →y . a < b. x0 ) ∪ (x0 . Teorema 2. Ako postoji limx→x0 f (x) tada je on jedinstven. f (x) ∈ Ia ∩ Ib = ∅ . x→x0 x→x0 x→x0 ∀ x ∈ (x0 − δ. Neka je lim f (x) = a = lim g(x). Kao ˇto je i za oˇekivati limesi funkcija u taˇki i s c c limesi nizova imaju mnoge sliˇne osobine.Svojstva limesa funkcija 97 Primer 3. limx→x0 g(x) ako je lim g(x) = 0. Analogan onom kod nizova.. ε ε ε ε Sada za δ = min{δa . vaˇe i za levi (x → x0− ) i desni z (x → x0+ ) limes. Dokaz. x→x0 x→x0 x→x0 lim (c f )(x) = c lim f (x) . tj. postoje δa > 0 i δb > 0 takvi da kada je limx→x0 f (x) = a i ε onda je f (x) ∈ Ib . Ako postoji δ > 0 takvo da je za neku funkciju h ispunjeno f (x) ≤ h(x) ≤ g(x) tada je lim h(x) = a. c Teorema 1.. Primetimo da je funkcija g(x) = −ex je primer za limese tipa (i6). x→x0 lim Dokaz je analogan kao i kod nizova samo je potrebno malo izmeniti frazeologiju: .

. . . . Neprekidne funkcije.. . Posmatramo funkciju f : D −→ R... . [a − δ.. .. sin x = 1.. .. z 4. Opisno govore´i funkcija f neprekidna c c je u taˇki a ∈ D ako se njene vrednosti f (x) pribliˇavaju vrednosti f (a) kada se x c z pribliˇava taˇki a. u tome da postoji neki pravougaonik a . E . Jedan vaˇan limes.. Neprekidnost 4.a..+.. .. primenjenu na funkcije f (x) = sin x.. ali nakon mnoˇenja sa z sin x < 0 dobijamo nejednakosti (79).. f (a) + ε] koji . sin x cos x sin x 1> > cos x .. .. . Dobro je poznato da za π/2 > x > 0 vaˇi. . . 0) vaˇi´e nejednakosti zc (79). c c tj. ... . a + δ] . x i tan x neparne za x ∈ (−π/2. . a + δ] × [f (a) − ε.. ....... ako (∀ ε > 0) (∃ δ > 0) (∀ x ∈ D) c takav da iz D ⊇ |x − a| < δ sledi |f (x) − f (a)| < ε . . Pokaˇimo da je lim z z (78) (79) (80) sin x < x < tan x.. . Neprekidne realne funkcije ˙ (i2) ako za svaku okolinu I˙ y0 = Iy0 ∩ E taˇke y0 ∈ E koja ne sadrˇi y0 postoji isto c z ˙ takva okolina taˇke x0 ∈ D.. . x 1 < .. segment [a − δ.. .. .. tj.. g(x) = c tan x i h(x) = x. . .... koji je jednak vrednosti funkcije u toj taˇki. Preciznije imamo slede´u definiciju. h→0 x Koristimo Teoremu 3 iz prethodne taˇke.. . . .. z c c Funkcija f : D −→ R neprekidna je u taˇki a ∈ D.. ... sadrˇi skup z .. ....ε. Neprekidnost funkcije u taˇki c (vidi Sliku 1)... c tada postoji i lim (g ◦ f )(x) i vaˇi formula: z x0 →x x0 →x lim (g ◦ f )(x) = lim g(y). iz prethodne teoreme i nejednakosti (80) sledi tvrdnja. . x 1< ili nakon delenja sa sin x ili nakon uzimanja reciproˇnih vrednosti c Kako su sve tri funkcije sin x.. . ... .. f (a) + ε] Slika 1. Kako je lim 1 = lim cos x. Pojam neprekidnosti funkcije f u taˇki a ekvivalentan je sa c postojanjem limesa funkcije u taˇki a.. a−ε . .. . . . . .. koja je definisana u nekoj okolini Ia taˇke a. . sadrˇi grafik funkcije f restringovan na z . a + δ]) ⊆ [f (a) − ε. jer za x < 0 dobijamo suprotne nejednakosti od onih u (78). .. . f (a).. y T Geometrijska interpretacija limesa a = f (x0 ) funkcije f (ˇiji domen sadrˇi neku c z okolinu taˇke a) u taˇki a sastoji se c c . .. .. . y0 →y gde je y = f (x). ... x x0 + δ x0 x0 − δ f ([a − δ.6.5.. .. Drugim reˇima funkcija f je neprekidna u taˇki a ako komutira sa znakom c c . gde je D ⊆ R... . h→0 h→0 3. . I˙ x0 = Ix0 ∩ D tako da je f (I˙ x0 ) ⊆ I˙ y0 ..98 4. .

Primer 3. x→a Funkcija f je neprekidna na skupu E ⊆ D ako je neprekidna u svakoj taˇki skupa E. Prekid se otklanja c sin x tako ˇto definiˇemo f (0) = 0. ma kako malom. Ix0 (Ix0 = c c (x0 − ε. za proizvoljnu taˇku x0 ∈ R vaˇi da je c z | sin x − sin x0 | = 2 cos x − x0 x − x0 x + x0 x − x0 ≤ 2 sin ≤2 = |x − x0 | . c c Funkcija f ima prekid druge vrste u taˇki x0 ako je barem jedan od levog i desnog c limesa u taˇki x0 beskonaˇan ili ne postoji. Jasno. x≤0 1 sin x . x→x0+ pri ˇemu f ili nije definisana u taˇki x0 ili je f (x0 ) = a. Funkcija f (x) = 0. c Funkcija sgn(x) ima u taˇki x = 0 prekid prve vrste. z Primer 2. Funkcija f (x) = sin x x ima prekid druge vrste u taˇki x = 0. Funkcija f (x) = x neprekidna je na R. . za proizvoljnu taˇku x0 ∈ R vaˇi da je |f (x) − f (x0 )| = |x − x0 | < ε ako je c z |x − x0 | < δ = ε . intervalu oko nule f (x) poprimi sve vrednosti izmedu −1 i 1). sin 2 2 2 2 odakle je |x − x0 | < δ = ε . Zaista. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini taˇke x0 . R) ili kra´e C(E). Skup svih c neprekidnih funkcija na skupu E ⊆ R obeleˇava se sa C(E. x0 + ε)). u toj taˇki postoje levi i c c desni limes koji su konaˇni. c c Primer 2. Taˇke prekida. tj. jer je lim s s = 1. Prekid se otklanja tako ˇto c c s definiˇemo f (x0 ) = a. Zaista.7. jer kada x → 0+ limes zdesna ne postoji (u svac kom. z c Primer 1. ali razliˇiti. i tako dobijamo neprekidnu funkciju h→0 x na ˇitavom R. Konstantna funkcija f : R −→ R.Neprekidnost 99 limesa. Funkcija f ima otklonjivi prekid u c taˇki x0 ako je c x→x0− lim f (x) = lim f (x) = a ∈ R. Zaista. Funkcija f (x) = sin x je neprekidna na R. x→a lim f (x) = f (a) = f (lim x) . f (x) = a je neprekidna u svakoj taˇki c x ∈ R . ε ε 4. osim eventualno u samoj taˇki x0 . jer su levi i desni limes beskonaˇni. s Funkcija f ima prekid prve vrste u taˇki x0 ako postoje levi i desni limesi u taˇki x0 c c koji su konaˇni i razliˇiti. sa proizvoljni ε > 0 moˇe se uzeti bilo koji broj δ > 0 . x > 0 Primer 1. c c ima otklonjivi prekid u taˇki x = 0. c Funkcija f je neprekidna ako je neprekidna u svakoj taˇki svoga domena D. c c Funkcija 1/x ima prekid druge vrste u taˇki x = 0. Ovde smo koristili da je | sin x| ≤ |x| .

Neka je f : D −→ R funkcija koja je neprekidna u taˇki x0 ∈ D. Lokalna svojstva funkcija odnose se na ponaˇanja funkcija u nekoj maloj okolini taˇaka iz domena funkcije. jer u svakoj ma kako maloj okolini bilo kojeg c realnog broja r ima beskonaˇno mnogo racionalnih i iracionalnih brojeva. Funkcija f (x) = 1. ima isti znak kao i u taˇki f (x0 ). x ∈ Q 0. Sliˇno. tada za ε = f (x0 )/2 postoji δ > 0 tako da za sve x ∈ Ia vaˇi da je |f (x0 )−f (x)| < ε . tada postoji okolina Ix0 taˇke x0 u kojoj funkcija ne menja c znak. Najvaˇnija svojstva neprekidnih c z funkcija sadrˇaj su slede´e teoreme. f (x0 ) > 0. (a2) (f · g)(x) = f (x) · g(x) . (ako je g(x) = 0). δ . c x→a lim (g ◦ f )(x) = lim (g(f (x))) = lim (g(y)) = g(y0 ) = g(f (x0 )) = (g ◦ f )(x0 ) . x→x0 y→y0 2 Ako je r ∈ Q tada izaberemo da je r iracionalan i obratno. tj. g g(x) definisane u nekoj okolini taˇke x0 i neprekidne u x0 . tj. z c Teorema. 2 δ c c c Dakle. sama s c neprekidnost funkcije u taˇki je lokalno svojstvo. tj. na okolini Ia funkcija f je pozitivna. δ z (i2) Neka je npr. c Dokaz. x ∈ R \ Q ima u svakoj taˇki prekid druge vrste. Ako je g : Ix0 −→ R funkcija neprekidna na nekoj okolini taˇke x0 u kojoj je c i f neprekidna. 0 < f (x0 )/2 = f (x0 ) − ε < f (x) < f (x0 ) + ε = 3 f (x0 ) .8. Tada su i funkcije (a1) (f + g)(x) = f (x) + g(x) . Lokalna svojstva neprekidnih funkcija. se tretira i sluˇaj kada je f (x0 ) < 0. (i1) sledi direktno iz definicije. Neprekidne realne funkcije Primer 3. 4.4 i ˇinjenice da ako je funkcija neprekidna u taˇki x0 da onda c c c primena limesa i dejstva funkcije komutiraju. pa npr. (i4) sliˇno kao u dokazu (i3). za c δ ε = 1/2 ne´e postojati δ > 0 tako da za svako x ∈ Ir vaˇi da je |f (x) − f (r)| < 1/2. npr. tada je i kompozicija c (g ◦ f ) definisana na D i neprekidna je u taˇki x0 . (i3) sledi iz svojstava limesa Teoreme 2 iz taˇke 3. c c Ako je f (x0 ) = 0. c (i4) Ako je funkcija g : E −→ R neprekidna u taˇki y0 ∈ E pri ˇemu je c c f : D −→ E .100 4. f (x) f (x) = (a3) . c z δ Drugim reˇima za svako δ > 0 postoja´e u okolini Ir broj rδ takav da je |f (rδ )−f (r)| = c c 2 1 > 1/2. f (x0 ) = y0 i f je neprekidna u taˇki x0 . Tada c vaˇe slede´a svojstva: z c (i1) (i2) (i3) Funkcija f je ograniˇena u nekoj okolini taˇke x0 .

Prema osobini limesa sledi da je lim f (an ) = c ≤ 0 i lim f (bn ) = c ≥ .12 koja se nalazi u svakom od c c segmenata. tj. 0 odakle sledi da je f (c) = 0. odnosno desnih {bn } krajeva segmenata. Iz definicije umetnutih intevala {In } dobijamo dva niza levih {an }. je neprekidna Q(x) na ˇitavom domenu tj. U lema (a pogotovo matematiˇkih) jeste svod c c s 3 -u osnovni i ovom kursu ta ideja se provodi na slede´i naˇin : prvo se po definiciji nad c c vaˇni limesi (vidi taˇku 2. b) takva da je f (c) = 0. Dokaz prethodne teoreme sadrˇi i algoritam (metoda polovljenja segmenta) z za traˇenje nula neprekidne funkcije f (x). izvoda funkcija i integrala.9. pri ˇemu su koeficijenti c ai ∈ R . onda smo gotovi. u oba sluˇaja sledi da postoji c ∈ (a. c Primedba. b) takva da je f (c) = 0. Polinom f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . tada za svaki C ∈ (A. Jedna od osnovnih ideja u reˇavanju raznih probc z s -enje polaznog problema na ve´ reˇeni. z . integrala) z c iz ove teoreme i njoj analognih za izraˇunavanje komplikovanijih limesa (izvoda. a zatim primena svojstva (a1) iz iste teoreme daje da je f (x) neprekidna. Racionalna funkcija R(x) = P (x) . brojevi f (a) i f (b) su suprotnih znakova).Globalna svojstva neprekidnih funkcija 101 Vaˇna primedba. Neka je f neprekidna na segmentu [a. Ako je φ : I = [a. Dokaz. Dakle. limesa funkcija. z Posledica. takvih da je npr. je neprekidna u svakoj taˇki skupa R. pa prvo primena (a2) iz (i3) prethodne teoreme daje da je am xm neprekidna. 4.14). Primer 1. jer je funkcija g(x) = x c neprekidna za svako x ∈ R. b] −→ R neprekidna i akoje φ(a) = A i φ(b) = B. proizvod vrednosti funkcije u njegovim krajevima je manji od 0. b). b] . vidi Teorema iz 2. intec grala). tada postoji taˇka c c ∈ (a. (a + b)/2] i I2 = [(a + b)/2. Primer 2. gde je Q(x) = 0. b] na dva segmenta jednakih duˇina I1 = [a. Globalno svojstvo funkcija je ono koje se odnosi na ˇitav domen funkcije. B) postoji taˇka c ∈ (a. Svojstva (i3) i (i4) iz prethodne teoreme znatno pojednostavljuju z praktiˇno nalaˇenje limesa funkcija. U drugom sluˇaju postoji jedinstvena taˇka c ∈ (a. f (an ) < 0 . a zatim se iskoriste svojstva limesa (izvoda. ako je f ((a + b)/2) = 0 tada taˇno jedan od segmenata I1 i I2 ima istu c osobinu kao i polazni segment [a. Sada sa tim segmentom ponovimo proceduru i nastavimo na isti naˇin dalje. b] . b] takva da je s f (a) · f (b) < 0 (tj. gde su P (x) i Q(x) polinomi. Tada ili u jednom od koraka nademo c taˇku c (koja je srediˇte jednog od segmenata) takvu da je f (c) = 0 ili dobijemo niz umetnutih segmenata c s {In } pri ˇemu njihova duˇina teˇi 0 (jer u svakom koraku podelimo prethodni segment na dva dela i tako mu c z z prepolovimo duˇinu) i svaki od njih ima osobinu da vrednosti funkcije f u njegovim krajevima ima suprotan z znak. c 3I u traˇenju limesa nizove. an = 0. Globalna svojstva neprekidnih funkcija 4. f (bn ) > 0 i lim an = lim bn = c . b) takva da je φ(c) = C. Ovo sledi iz prethodnog primera i svojstva c (i2) (a3) iz prethodne teoreme. Ako z je f ((a + b)/2) = 0 . c Teorema (Bolcano-Koˇi). Globalna svojstva neprekidnih funkcija. Podelimo segment [a.

11. Neka je funkcija s f : I = [a. s c Dakle.102 4. c Za drugi deo dokaza obeleˇimo sa M = sup{f (x). . x ∈ I} ( m = inf{f (x). pronaˇli smo taˇku y > x1 s c Kaˇemo da je sistem F = {X} skupova pokrivanje skupa Y ako je Y ⊆ X∈F X. Tada je funkcija M − f (x) neprekidna i s pozitivna na segmentu I i poprima vrednosti po volji bliske 0 5. x ∈ I obrazuje c otvoreno pokrivanje 4 segmenta I.10. Ako je funkcija strogo rastu´a ili strogo opadaju´a na I onda je ona oˇigledno c c c injektivna. Ixk . x3 ] takva da je f (y) = f (x1 ). m2 .) Pretpostavimo da je za z svaki x ∈ I . tada je funkcija f neprekidna na segmentu [x2 . b] takve da f (x2 ) nije izmed c ili je f (x3 ) izmedu f (x1 ) i f (x2 ). neprekidna na segmentu I. . Dakle. .. . Neprekidne realne funkcije Dokaz. . . koja je neprekidna na intervalu I i kako je f (a) · f (b) = (A − C)(B − C) < 0 . Ix2 . a s druge strane je neograniˇena na c I ˇto je u kontradikciji sa upravo dokazanom ograniˇenosti neprekidne funkcije na segmentu. U ovom sluˇaju x1 < x2 < x3 segmenta [a. b] −→ R neprekidna. M ] . Time smo pokazali slede´e tvrdenje: polinom neparnog stepena sa realnim c koeficijentima ima barem jednu realnu nulu. 4. pa prema lemi o konaˇnom pokrivanju moˇemo na´i konaˇno pokrivanje c z c c segmenta I okolinama Ix1 . polinom neparnog stepena sa realnim koeficijentima. Teorema (Vajerˇtrasa o ekstremnim vrednostima). Kako je funkcija ograniˇena na svakoj od okolina Ij . b]. sledi da za svaku taˇku x ∈ I postoji c okolina Ix takva da je na skupu Ix = I ∩ Ix funkcija f ograniˇena. 4. funkcija f je ograniˇena na I. postoji taˇka xM ∈ I takva da je f (xM ) = M . z z c U svakom sistemu intervala koji pokrivaju segment [a. b] postoji konaˇan podsistem koji takode pokriva segment [a. Zbog lokalnih svojstava neprekidne funkcije Teorema (i1) iz 3. Polinom parnog stepena sa realnim koeficijentima. mk } ≤ f (x) ≤ max{M1 . Analogno se pokazuje da postoji taˇka xm ∈ I takva c c da je f (xm ) = m. Ali vaˇi i obrat.9) y ∈ [x2 . . c odakle sledi tvrdnja. . . Dakle. Time smo pokazali da za svaki x ∈ I vaˇi da je z min{m1 . Tada je f ograniˇena na I. m ∈ N i an = 0 . b] −→ R neprekidna. 4 . mj . 2. . M2 . f (x) = x2 + 1 . . Posmatrajmo funkciju 1/(M − f (x)) koja je (zbog lokalnih svojstava neprekidnih funkcija). Posmatrajmo funkciju f (x) = φ(x) − C . . c 5 Sledi iz definicije supremuma skupa A. jer ako pretpostavimo da nije tako tada postoje tri taˇke z c -u f (x1 ) i f (x3 ). c Dokaz. Tada se za dovoljno veliko M ∈ R polinom f (x) ponaˇa kao njegov vode´i ˇlan (koji je po apsolutnoj s c c vrednosti ve´i od sume svih ostalih ˇlanova).8. Neka je f (x) = an xn +an−1 xn−1 +· · ·+a1 x+a0 . npr. b] −→ R neprekidna funkcija. Razmotrimo drugu mogu´nost. Neka je f : I = [a. neka je n = 2m − 1 . Neprekidnost i monotonost. Tada je f ([a. Mj ∈ R ∀ j = 1. Neka je funkcija f : I = [a. Unija svih takvih okolina Ix . . mM } . Vaˇi slede´a lema (Borel-Lebeg). tj. x3 ] i postoji taˇka (prema c c Posledici 3. ili je f (x1 ) izmedu f (x2 ) i f (x3 ). prema prethodnoj teoremi zakljuˇujemo da postoji c ∈ I takav da je 0 = f (c) = φ(c) − C . ne mora imati realnu nulu. k. f (x) < M. x ∈ I} . tj. . b]) = [m. . Primer. jer u suprotnom nemamo ˇta dokazivati. imamo da je c mj ≤ f (x) ≤ Mj . . i postoje taˇke iz I u c c kojima funkcija prima najmanju i najve´u vrednost. Posledica. ako je an > 0 ( an < 0 ) tada c c je za sve x > M f (x) > 0 ( f (x) < 0) i za sve x < −M f (x) < 0 ( f (x) > 0) i primena prethodne teoreme implicira egzistenciju nekog realnog broja c takvog da je f (c) = 0 .

Globalna svojstva neprekidnih funkcija

103

takvu da je f (y) = f (x1 ) , ˇto je u kontradikciji sa injektivnosti funkcija f. Time smo s pokazali propoziciju. Propozicija 1. Neprekidna funkcija f : I = [a, b] −→ R je injektivna akko je f strogo monotona na segmentu I. Takode dve slede´e propozicije sadrˇe vaˇna svojstva neprekidnih funkcija. c z z Propozicija 2 (kriterijum neprekidnosti monotone funkcije). Monotona funkcija na f : I = [a, b] −→ R je neprekidna ako i samo ako je f (I) = [f (a), f (b)] (f rastu´a) ili f (I) = [f (b), f (a)] (f opadaju´a). c c Propozicija 3. Neka je funkcija f : I = [a, b] −→ R strogo monotona i neprekidna, tada je f (I) = J , segment (f (I) = [f (a), f (b)] ili f (I) = [f (b), f (a)]) i inverzna funkcija f −1 : J −→ I je dobro definisana i neprekidna.

GLAVA 5

Diferencijalni raˇun c
1. Izvod funkcije 5.1. Definicija. Neka je data funkcija f : I = [a, b] −→ R i x0 ∈ (a, b), tada ako postoji broj f (x) − f (x0 ) , x→x0 x − x0 nazivamo ga izvodom funkcije f u taˇki x0 . Takode tada kaˇemo da je funkcija f c z diferencijabilna u taˇki x0 . Primetimo da se (81) moˇe zapisati na ekvivalentne naˇine c z c (81) f (x0 ) = lim f (x) − f (x0 ) = f (x0 ) + α(x) , x − x0 gde je
x→x0

lim α(x) = 0, gde je lim

ili

f (x) − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) + o(x − x0 ) ,

o(x − x0 ) =0. x→x0 x − x0

Ako uvedemo oznaku h = x − x0 tada linearnu funkciju f (x0 )(x − x0 ) = f (x0 )h u h nazivamo diferencijalom funkcije f u taˇki x0 . Sada moˇemo reformulisati definiciju c z izvoda na slede´i naˇin: funkcija f : I = [a, b] −→ R je diferencijabilna u taˇki c c c x0 ∈ (a, b) ako (82) f (x + h) − f (x) = A(x)h + α(x, h) ,

gde je x −→ A(x)h linearna funkcija u h, i limh→0 α(x,h) . Slede´e veliˇine igraju vaˇnu c c z h ulogu, priraˇtaj argumenta: s x(h) = (x + h) − x = h , priraˇtaj funkcije: s f (x; h) = f (x + h) − f (x) .

Za diferencijal se koristi i oznaka df (x)(h) = A(x)h = f (x)h, i on predstavlja linearnu aproksimaciju funkcije f u okolini taˇke x. Iz definicije izvoda (vidi naredni Primer) c oˇigledno sledi da je za f (x) = x njen izvod f (x) = 1 , odakle nalazimo i da je c dx(h) = 1 · h = h , tako da ponekad kaˇemo da se diferencijal nezavisne promenljive podudara sa njenim z -e, imamo priraˇtajem. Takod s df (x)(h) = f (x)dx(h), ili df (x) = f (x)dx ,

df (x) zbog ˇega za izvod koristimo oznaku (Lajbnic) c . Napomenimo da je oznaku f (x) dx uveo Lagranˇ. z
105

Primedba. tj. (a) Izvod konstantne funkcije f (x) = c nalazimo iz definicije. Iz definicije izvoda funkcije f u taˇki x0 imamo. izvod nije definisan c iako sama funkcija moˇe biti definisana. f (x + h) − f (x) c−c f (x) = lim = lim = lim 0 = 0. c z c x→x0 x→x0 Primedba.6. x→x0 x→x0 x→x0 x→x0 x − x0 x − x0 Drugim reˇima vaˇi da je lim f (x) = f (x0 ) = f ( lim x). h→0 h→0 h→0 h→0 h h h (d) Pokaˇite 1 da je (xn ) = n xn−1 za svaki n ∈ N . z (e) Da bismo naˇli izvod funkcije f (x) = sin x potrebna nam je slede´a formula s c sin(x + y) − sin(x − y) = 2 cos x sin y . c f (x + h) − f (x) (x + h) − x h f (x) = lim = lim = lim = 1. za funkciju f (x) = x nalazimo. vidi 3. h→0 h→0 h→0 h h h (c) Za funkciju f (x) = x2 imamo f (x) = lim f (x + h) − f (x) (x + h)2 − x2 x2 + 2xh + (h)2 − x2 = lim = lim = lim (2x + h) = 2x. Primer. (sin x) = lim sin[(x + h ) + h ] − sin[(x + h ) − h ] 2 cos(x + h ) sin h sin(x + h) − sin(x) 2 2 2 2 2 2 = lim = lim h→0 h→0 h→0 h h h sin h 2 h 2 h→0 = lim · lim cos x + h→0 h h h = 1 · lim cos x + = cos lim (x + ) = cos x. a funkcije ˇiji je izvod neprekidan na skupu D z c 1 nazivamo funkcijama klase C (D). Iz prethodne teoreme vidimo da je biti diferencijabilna funkcija ’bolje’ svojstvo od biti samo neprekidna funkcija. c f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 ) lim (f (x) − f (x0 )) = lim (x − x0 ) = lim lim (x − x0 ) = f (x0 ) · 0 = 0 .2. Zbog toga za funkcije koje su neprekidne na skupu D kaˇemo da su klase C 0 (D). Diferencijalni raˇun c Ako je za funkciju f definisana f za sve taˇke nekog skupa E ⊆ D tada kaˇemo da je c z f diferencijabilna na E i f je realna funkciju na E. 5.106 5. Teorema. takve taˇke za c c koje postoji neka okolina I u kojoj nema drugih taˇaka skupa D). koja je posledica adicionih formula za funkcije sin x i cos x. Ako je funkcija f diferencijabilna u taˇki x0 onda je ona i neprekidna u toj c taˇki. h→0 h→0 2 2 2 (f) Analogno se dokazuje da je (cos x) = − sin x. c Dokaz. . funkcija f je neprekidna u taˇki x0 . Ako je E = D tada kaˇemo da je z funkcija f diferencijabilna funkcija. Iz definicije limesa sledi da za izolovane taˇke skupa D (tj. Sada nalazimo. Slede´a teorema pokazuje da je diferencijaz c bilnost specijalnije svojstvo od neprekidnosti. h→0 h→0 h h→0 h (b) Sliˇno. 1 Indukcijom ili primenom binomne formule.

. teorijski mehaniˇar... Izvodi funkcija su neophodni u reˇavanju s mnogih problema u mnogim naukama kao ˇto su: fizika. .. . T ∆f (x. Tada taˇka M do c c -e put s0 = f (t0 ). . Proseˇna brzina kojom se taˇka M kretala od trenutka t = t0 pred c c trenutka t0 do trenutka t (t > 0) jednaka je s − s0 ∆s = . astronom i matematiˇar. h .. . . mehanika.' . . . .. jedan od najve´ih nauˇnika c c c c c u istoriji formulisao je izmedu ostalog (sa Lajbnicom) osnove diferencijalnog raˇuna. .. . . brzina predstavlja izvod puta po vremenu. hemija. . ... . . .Izvod funkcije 107 5. t − t0 ∆t Jasno.. Sliˇno se moˇe pokazati i da je c z ubrzanje (akceleracija) izvod brzine po vremenu. . .... . x0 + h c df (x0 )(h) E x Slika 1. v0 = v(t0 ) = lim T y y = f (x) y − f (x0 ) = f (x0 +h)−f (x0 ) h (x − x0 ) y − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) f (x0 + h) M .. . . .3. . Preciznije pretpostaˇemu s oznaˇava pred c c vljamo da je kretanje poˇelo u trenutku t = 0 i da je f (0) = 0.. i sl. engleski fiziˇar. .. . Neka je formulom.c . Njutn (Isaac Newton) je u XVII.. . . c . . t→t0 t − t0 ∆t→0 ∆t Dakle... s = f (t) .. dat zakon kojem se taˇka M kre´e.. . veku poˇeo razvijati diferencijalni c -ivanja brzine. . pri c c -eni put u nekom vremenskom trenutku t. tada kada t −→ t0 gornji izraz teˇi ka trenutz noj brzini taˇke M u trenutku t0 . . ∆x(h) .. . . ... h) T % .... . c ∆s s − s0 = lim = f (t0 )... . . . . raˇun bave´i se problemom odred c c Problem brzine. . . .. . biologija. .. Geometrijska interpretacija izvoda.. Geometrijska interpretacija izvoda 2 Isaac Newton 1642 – 1727... E.. . s 2 ekonomija. M0 f (x0 ) . x0 . . ako je f diferencijabilna funkcija. .. ... .

je prava ˇiji je koeficijent pravca. f (x + h) − f (x) (83) levi izvod funkcije f u taˇki x je broj: f (x− ) = lim c . Primer. zajedno sa Njutnom formulisao osnove c c diferencijalnog raˇuna. Pronadimo izvod apsolutne vrednosti. f (x0 ) 5. tj. x < 0. zakljuˇujemo da izvod f (x) u taˇki x postoji ako i samo ako postoje levi i c c desni izvod i ako su oni jednaki. lem odred c Neka je data kriva svojom jednaˇinom y = f (x). tada seˇica teˇi tangenti krive y = f (x) u taˇki M0 (x0 . c c y − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ). za c c x0 = x. x −→ x0 =⇒ tg α → tg α0 = f (x0 ) . z c 1 y − f (x0 ) = − (x − x0 ). nemaˇki filozof i matematiˇar. =⇒ |x| = sgn(x) Wilhelm Leibnitz 1646 – 1716. Funkcija |x| je neprekidna.108 5. x. ˇiji je c z c c koeficijent pravca jednak tg α0 . c Seˇica (sekanta) krive y = f (x) koja prolazi kroz taˇke M0 (x0 . f (x)). Preciznije imamo. Normala na krivu y = f (x) u taˇki x0 je prava koja prolazi kroz taˇku M0 (x0 . gde je f diferencijabilna funkcija. Kako se izvod definiˇe preko limesa i kako smo videli ranije s ˇta je levi odnosno desni limes funkcije u nekoj taˇki x znamo i ˇta su levi i desni s c s izvod. f (x0 )) i c c normalna je na tangentu u toj taˇki. Kako za koeficijente pravaca k1 i k2 . a za njen izvod vaˇi : z |x| = 3 Gottfried −1. f (x0 )) i M (x. funkcije definisane na uobiˇajen c (84) desni izvod funkcije f u taˇki x je broj: f (x+ ) = lim c naˇin: c |x| = −x. veku) Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) 3 je nezavisno od Njutna razvio osnove diferencijalnog raˇuna reˇavaju´i probc s c -ivanja tangente na datu krivu u nekoj taˇki iste. Levi i desni izvod. 1. Diferencijalni raˇun c Problem tangente. h→0+ h ukoliko limesi na desnim stranama jednakosti (83) i (84) postoje. Otprilike u isto vreme (u XVII. x ≥ 0. c . Jasno. h→0− h f (x + h) − f (x) . x − x0 Kada x −→ x0 . x < 0. Dakle. Stoga je jednaˇina tangente na krivu y = f (x) u taˇki x0 . x ≥ 0. c f (x) − f (x0 ) tg α = .4. f (x0 )). normalnih c pravih p1 i p2 vaˇi veza k1 · k2 = −1 lako nalazimo jednaˇinu normale (uz f (x0 ) = 0).

(i3) d (x) = g g 2 (x) Primer. Neka su funkcije f. (tg x) = sin x cos x = (sin x) · cos x − sin x · (cos x) cos2 x + sin2 x 1 = = . 4 Sada redom imamo. limh→0 g(x + h)g(x) g 2 (x) ˇto je i trebalo pokazati. Svojstva diferenciranja 5. Tako uz pretpostavke prethodne teoreme imamo. i da funkcija |x| ima u taˇki c c x = 0 levi i desni izvod koji se ne podudaraju. c c (a) (b) (x4 ) = (x2 · x2 ) = (x2 ) · x2 + x2 · (x2 ) = 2x · x2 + x2 · 2x = 4x3 . Dokaˇimo (i3). g 2 (x) ako je g(x) = 0. prethodna teorema moˇe se zapisati i u z terminima diferencijala. - . z f g (x) = lim = lim f (x+h)−f (x) h f (x+h) g(x+h) − f (x) g(x) h→0 h = lim f (x + h) g(x) − f (x) g(x + h) x→0 g(x + h) g(x) h f (x + h) g(x) − f (x) g(x) + f (x) g(x) − f (x) g(x + h) h→0 g(x + h) g(x) h g(x) − f (x) g(x+h)−g(x) h g(x + h)g(x) = lim h→0 = limh→0 f (x+h)−f (x) h g(x) − limh→0 f (x) g(x+h)−g(x) f (x)g(x) − f (x)g (x) h = . cos2 x cos2 x cos2 x 4 Ali dokazi tvrdenja (i1) i (i2) su jednostavniji. Koriste´i taˇku 4. (i1) d(f ± g)(x) = df (x) ± dg(x) . ostala tvrdenja dokazuju se analogno. Svojstvo (i2) zove se Lajbnicovo pravilo za izvod proizvoda funkcija. g : D −→ R diferencijabilne na skupu E ⊆ D.4 Teorema 2). (i3) f g (x) = f (x)g(x) − f (x)g (x) . Algebarska svojstva diferenciranja.2 i svojstva diferenciranja iz prethodne teoreme moˇemo c c z izraˇunati slede´e izvode. tada za svaki x ∈ E vaˇi z (i1) (f ± g) (x) = f (x) ± g (x) . s Posledica. (i2) d(f · g)(x) = df (x) · g(x) + f (x) · dg(x) . ako je g(x) = 0. c Teorema. 2. Kako se izvodi definiˇu preko limesa za oˇekivati je da je izvod funkcije s c kompatibilan sa osnovnim algebarskim operacijama (vidi taˇka 3. Iz veze diferencijala i izvoda. Dokaz.Svojstva diferenciranja 109 Primetimo da |x| ima u taˇki x = 0 prekid prve vrste. U ovoj taˇki bavimo se osnovnim alc gebarskim svojstvima diferenciranja koja znatno olakˇavaju raˇunanje izvoda datih s c funkcija. (i2) (f · g) (x) = f (x) · g(x) + f (x) · g (x) . f df (x) g(x) − f (x) dg(x) .5.

√ 1 ( x) = √ . s (a) (b) [(x3 + 4x2 − 3x)3 ] = 3(x3 + 4x2 − 3x)2 (x3 + 4x2 − 3x) = 3(x3 + 4x2 − 3x)2 (3x2 + 8x − 3). tj. Izvod kompozicije funkcija. kao i analitiˇkih osobina iste. (x ) 2x 2 y Primetimo da na levoj i desnoj strani imamo funkciju od y pa moˇemo zameniti y s x z i tako dobijamo standardni zapis. Formula (85) je od velike vaˇnosti jer ima veliku primenu u praksi budu´i je kompozicija z c funkcija jedan od osnovnih naˇina konstrukcija novih funkcija iz ve´ poznatih. Slede´a teorema pokazuje da se diferenciranje c dobro ponaˇa i prema kompoziciji funkcija jer vaˇi: s z Teorema. 2 2 sin x sin x sin x 5. tada je kompozicija g ◦ f diferencijabilna u taˇki x i vaˇi formula: c z (85) [g(f (x))] = g (y)f (x) = g (f (x))f (x) . 2 x x > 0. a funkcija g u taˇki c c y = f (x) ∈ D(g) . Primetimo da taˇka x = 0 nije u domenu ove funkcije. kao i ostala svojstva diferenciranja da bismo naˇli izvode funkcija. ima inverznu funkciju koja je takod s c c 1 ako je f klase C na nekoj okolini Ix0 i ako je f (x0 ) = 0 . Primenimo prethodnu teoremu. f (x0 ) ˇ Primedba. Veoma ˇesto se postavlja pitanje pronalaˇenja izvoda c z inverzne funkcije. Ako je funkcija f diferencijabilna c u x0 i f (x0 ) = 0 tada je i funkcija f −1 diferencijabilna u taˇki y0 i vaˇi formula c z (86) (f −1 ) (y0 ) = 1 . Primer.6. (a) Funkcija y = x2 . E ⊆ R) uzajamno inverzne i neprekidne funkcije u taˇkama x0 ∈ E i y0 = f (x0 ) . s Teorema. tada postoji okolina Iy0 taˇke c 1 −1 y0 = f (x0 ) takva da je C na Iy0 i (f ) (y0 ) = 0. Neka su f : D −→ E i f −1 : E −→ R (D. Slede´a teorema i njene generalc c izacije (viˇedimenzionalne) daju odgovor na to pitanje. c . c c Primer. 5. Neka je funkcija f diferencijabilna u taˇki x ∈ D(f ) . poniˇtava.7.110 5. Diferencijalni raˇun c (c) (ctg x) = cos x sin x = (cos x) · sin x − cos x · (sin x) − cos2 x − sin2 x 1 = =− 2 . Izvod inverzne funkcije. Staviˇe iz ove teoreme (i nekih drugih) sledi da svaka funkcija klase C 1 (dis ferencijabilna i ˇiji je izvod neprekidan) u okolinama taˇaka u kojima se njen izvod ne c c -e klase C 1 u odgovaraju´im taˇkama. (cos(sin x)) = − sin(sin x)(sin x) = sin(sin x) cos x. koja ima inverznu funkciju za x ≥ 0 prema i prethodnoj teoremi imamo: 1 1 1 √ ( y) = 2 = = √ .

Svojstva diferenciranja 111 (b) Funkcija y = sin x ima inverznu funkciju za x ∈ [−π/2. c Primer.5. c 2x 2y(x)y (x) + = 0. x2 y 2 F (x.6. Neka je implicitno zadata funkcija svojom jednaˇinom F (x. 1 + x2 5. y) = 2 + 2 − 1 = 0 . Pretpostavimo da je y = y(x) i kako su leva i desna c strana jednaˇine (87) jednake. (87) a b u taˇki (x0 . x ∈ (−1. c f (x) − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) ili nakon zamene y − y0 = − nakon mnoˇenja poslednje jednakosti sa a2 y0 dobijamo z a y y0 − a 2 2 2 y0 =b 2 x2 0 − b x x0 2 kako je 2 x2 y 0 0 2 + 2 − 1 = 0 ili a2 y0 + b2 x2 = a2 b2 . 1 (arcsin x) = √ . a2 b Specijalno.8. tj. a njen izvod nije definisan u rubovima tog intervala. Izvod implicitno zadate funkcije. (c) Funkcija y = tg x ima inverznu funkciju za x ∈ (−π/2. njen izvod traˇimo tako da jednu promenljivu (obiˇno to je c z c y) shvatimo kao funkciju one druge promenljive (a to je obiˇno x. Odrediti tangentu elipse. i 4.3. π/2) i vaˇi z 1 1 1 (arctg y) = = cos2 x = 2 x = 1 + y2 . y) = 0.) redom nalazimo. Dakle. 1 (arctg x) = . 1] . 1 − x2 funkcija arcsin x je definisana na segmentu [−1. (sin x) cos x 1 − y2 1 − sin2 x odnosno. nakon zamene y sa x. a2 y(x0 ) a y0 b2 x 0 · (x − x0 ) a2 y0 Sada iz jednaˇine tangente (vidi 4. odredimo tangentu na elipsu . (tgx) 1 + tg ili nakon zamene y sa x. y) = 9 5 x0 x y 0 y + 2 = 1. x ∈ R. y = y(x)) i c primenimo pravila koja su data u teoremama iz taˇaka 4. jednaki su im i izvodi. a2 b2 =⇒ y (x0 ) = − b2 x0 b2 x 0 · =− 2· . π/2] i vaˇi: z 1 1 1 1 (arcsin y) = = = = . 0 2 a b napokon dobijamo a2 y y0 + b2 x x0 = a2 b2 ili nakon deljenja sa a2 b2 dobijamo x2 y 2 + − 1 = 0. F (x. 1). y0 ) (< −a < x0 < a).

y0 ) su: c x0 x y 0 y (h) − 2 − 1 = 0. l > 0. Diferencijalni raˇun c u taˇki M (2. 2 2 3 5 U smislu generalizacije u viˇim dimenzijama. a zatim prema upravo izvedenoj c formuli dobijamo jednaˇinu tangente. Gornja formula daje c y = cos t . y) = 2 − 2 − 1 = 0 .9. Ispostavlja se da je najprirodniji 5 naˇin c zadavanja funkcija u slede´em vidu. y > 0. t ∈ [0. c x = ϕ(t). c c c f (x) = dy d(ψ(t)) ψ (t)dt ψ (t) = = = . Primer.112 5. gde smo sa y obeleˇili ˙ ˙ z izvod po nezavisnoj promenljivoj x. u taˇki x = 1. 2π]. y0 > 0). −2 sin π 2 3 2 3 3 √ 1 3 tako da je jednaˇina traˇene tangente. dx d(ϕ(t)) ϕ (t)dt ϕ (t) ˇ Cesto koristimo kra´i zapis y = y/x. a b u taˇki sa koordinatama M (x0 . y = − √ (x − 1) + c z . Odredimo tangentu na krivu zadatu sa x = 2 cos t. t ∈ D ⊆ R. 1 cos π 1 3 2 y (1) = =− √ =− √ . ˙ ˙ z Primer. a x i y obeleˇava izvod po parametru t. Izvod parametarski zadate funkcije. koji se naziva parametarski oblik zadavanja funkcija. Uslov √ y > 0 implicira t = π/3 i y = sin π/3 = 3/2. Izvod parametarski zadate funkcije raˇunamo na slede´i naˇin. y = ψ(t). −2 sin t Iz x = 1 = 2 cos t nalazimo da je cos t = 1/2 tako da je t = π/3 ili t = −π/3. y) = −2 l x + y 2 = 0 . x = ϕ (t). Sada prvo nalazimo yM = 5/3 . Dokaˇite da jednaˇine tangenti na hiperbolu odnosno parabolu z c x2 y 2 (h) F (x. Dakle. s 2 . 5. c 1= 2x 5y 2x y + = + 9 5·3 9 3 ili 2 x + 3 y = 9. y = sin t. a2 b (p) G(x. c ˙ ˙ y = ψ (t). (p) y0 y = l(x + x0 ).

1 + x2 x ∈ (−1. Izvodi elementarnih funkcija 5. 1] . sin2 x x∈R x ∈ (−1. Jedan vaˇan element u procesu pronalaˇenja z z izvoda jeste tabela elementarnih funkcija. x∈R Inverzne hiperboliˇke funkcije c 1 (arsh x) = √ . x > 0 (ex ) = ex . 1 . x ∈ R Logaritamske funkcije (loga x) = 1 x 1 . 1 − x2 x∈R (ch x) = sh x. cos2 x 1 . x∈R (ln x) = Hiperboliˇke funkcije c (sh x) = ch x. +∞) (th x) = x∈R x ∈ (−1. 1 + x2 x∈R Eksponencijalne funkcije (ax ) = ax ln a. 1 − x2 1 (arccos x) = − √ . sh2 x x ∈ R \ {0} (arcth x) = x ∈ R \ [−1. x∈R Arkus funkcije 1 (arcsin x) = √ . r ∈ R. sc c Tabela izvoda elementarnih funkcija Stepene funkcije (xr ) = r xr−1 . x > 0 (C) = 0 Konstantna funkcija Trigonometrijske funkcije (sin x) = cos x .Izvodi elementarnih funkcija 113 3. 1) (tg x) = x ∈ R \ {π/2 + kπ : k ∈ Z} x∈R (ctg x) = − x ∈ R \ {kπ : k ∈ Z} (arcctg x) = − 1 . (arch x) = √ 2−1 x (arth x) = 1 . 1 . ch2 x x∈R x ∈ (1.10. Izvode svih elementarnih mogu´e je na´i po c c definiciji ili koriˇ´enjem ve´ ranije pomenutih svojstava izvoda. x ln a 1 = a > 0. 1 + x2 1 . 1) (cos x) = − sin x. Izvodi elementarnih funkcija. 1 = a > 0. 1) (cth x) = − 1 . 1 − x2 1 . 1 − x2 (arctg x) = 1 .

√ 4 84 koriste´i ˇinjenicu da je c c √ 4 81 = 3. tada apsolutna pogreˇka c z s vrednosti funkcije pribliˇno iznosi z ∆y dy |∆y| ≈ |dy| = |f (x)h| . y y Primer. Logaritamski izvod. y x x 1+x Sredvanjem ove jednakosti dobijamo. Kao ˇto znamo diferencijal je z c s najbolja linearna aproksimacija vrednosti diferencijabilne funkcije f u nekoj okolini taˇke njenog domena. y =y − 1 1 1 ln(1 + x) + · x2 x 1+x = 2 1 1 (1 + x) x x − x 1 1 . Diferencijalni raˇun c 5. z (i3) sredimo dobijene formule. ln(1 + x) + x 1+x Primer.114 5. z c Ako je vrednost nezavisne promenljive x odredena (izmerena u nekom eksperimentu) sa pogreˇkom koja po apsolutnoj vrednosti ne prelazi neki broj h i ako uz tako s izraˇunat x ˇelimo odrediti vrednost funkcije y = f (x). Logaritamski izvod koristimo za diferenciranje funkcija oblika (88) y = h(x) = f (x)g(x) . Primena diferencijala: pribliˇno raˇunanje.12. Zbog toga je jedna od osnovnih primena diferencijala nalaˇenje c z pribliˇnih vrednosti funkcije f u nekim taˇkama. x a zatim diferenciranje obe strane ove jednakosti daje. 1 Primer. Izraˇunajte izvod funkcija y = xx i y = xx . f (x) U onim taˇkama u kojima izvod postoji vaˇi. Izraˇunajmo pribliˇno c z 6 kompoziciju. a relativna pogreˇka je s ≈ .11. f (x) . Nadimo izvod funkcije y = (1 + x) x . c 5. . 1 1 1 1 y = − 2 ln(1 + x) + · · 1. c z f (x)g(x) = f (x)g(x) g (x) ln(f (x)) + g(x) Procedura kojom nalazimo izvod ovom metodom sastoji se od tri karakteristiˇna koc raka: (i1) logaritmiraju se obe strane jednakosti (88). Primenom logaritma na obe strane imamo 1 ln y = ln(1 + x) . (i2) diferenciramo obe strane jednakosti dobijene u koraku (i1) pri ˇemu y tretiramo c 6 kao sloˇenu funkciju .

Analogno dalje. Dakle. odnosno d2 f ≡ d2 y = d(dy). y = ekx · k = kekx . n-tog Diferencijal viˇeg reda definiˇemo analogno. Od posebnog su interesa funkcije klase C ∞ (D). tj. n j=0 Iz ovog primera vidimo da i u opˇtem sluˇaju polinoma pn (x) = s c stepena vredi p(n) (x) = an n! . one z koje imaju izvode svih redova i ti izvodi su neprekidni. za j > 4. Diferencijal drugog reda funkcije f je diferencijal njenog diferencijala dy . aj xj . f ≡ (f ) : D ⊆ D ⊆ D −→ R. y IV = 0. Sada indukcijom nastavljamo dalje i definiˇemo 7 n-ti izvod funkcije f kao izvod njenog s (n − 1)-og izvoda. Sada je mogu´e posmatrati funkcije koje su n− c puta diferencijabilne i ˇiji je n−ti izvod neprekidna funkcija na nekom skupu D ⊆ R. Koriste´i diferencijal nalazimo. Primer. = 3+ ·1· 4 27 √ Napomenimo da je taˇna vrednost broja 4 84 na ˇetiri decimale 3. Neka je data funkcija f : D −→ R . . tj. a zatim izaberimo x0 = 0 i h = 1/27. y = kekx · k = k 2 ekx . ako je y = f (x) 7 Ako postoje svi potrebni izvodi funkcije f .13. c c 4. y = 6a3 . y = 6a3 x + 2a2 . s Sada redom nalazimo.Izvodi viˇeg reda s 115 Primetimo da je √ 4 84 = √ 4 81 + 3 = 3 1 + 4 √ Posmatrajmo funkciju f (x) = 3 4 1 + x . y = k 2 ekx · k = k 3 ekx . y j = 0. (b) Za polinom y = a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 lako nalazimo da je y = 3a3 x2 + 2a2 x + a1 . Izvodi viˇeg reda s 5. n p(k) (x) = 0. 27 i indukcijom lako nalazimo da je n-ti izvod jednak y (n) = k n ekx . Ako je f diferencijabilna tada funkciju (f ) = f nazivamo drugim izvodom funkcije f. 1 . Njen s izvod (ako postoji) je funkcija f : D ⊆ D −→ R je funkcija pa je moˇemo pokuˇati z s diferencirati. Neka je y = f (x) dva puta dis s ferencijabilna funkcija. f (n) = f (n−1) . (a) Nadimo izvode viˇeg reda funkcije y = ekx . c koje obeleˇavamo sa C n (D).027. n k > n. Izvodi i diferencijali viˇeg reda.0274. c √ 3 3 4 84 = f (x0 + h) ≈ f (x0 ) + df (x0 ) = f (x0 ) + f (x0 )h = f (x0 ) + (1 + x0 )− 4 h 4 1 3 ˙ = 3.

Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 5. dx dx dy dy dy = dt . z d2 y = d(dy) = (dy) dx = (f (x)dx) dx = f (x)dx · dx = f (x)dx2 . f (n) dn y (x) = n . ˇuveni francuski matematiˇar.14.. c d(y ) = dx d y ˙ x ˙ xdt ˙ (¨x − y¨) dt y˙ ˙x y x − y¨ ¨˙ ˙x x2 ˙ = = . Uvedena oznaka za izvod veoma je korisna jer pomo´u nje mogu z c se lako zapisati pravila za diferenciranje kompozicije funkcija. Diferencijalni raˇun c n−puta diferencijabilna funkcija. 8 Ove oznake je uveo Lajbnic. dx Vaˇna primedba. dx d2 y f (x) = 2 ..9. c c . Neka je data funkcija f : D −→ R i taˇka x0 ∈ D tako da su c ispunjeni slede´i uslovi: c (i1) postoji okolina Ix0 taˇke x0 takva da je Ix0 ⊆ D . c (i3) taˇka x0 je taˇka u kojoj funkcija f ima ekstremalnu vrednost (minimum ili c c maksimum) na Ix0 . Formulu za drugi izvod parametarski zadate funkcije dobijamo primenom prethodne formule i formule iz taˇke 4. jabilna tada ona ima odred Zbog toga je veoma vaˇno znati koja osnovna svojstva funkcija su posledica diferenciz jabilnosti ˇto je sadrˇaj ove i nekoliko narednih taˇaka.. Prema definicionoj formuli za diferencijal vaˇi. dy dy dx = · . Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna I.. dy dx dt Primer: Drugi izvod parametarski zadate funkcije. 1601 – 1665. dz dx dz dy 1 = . Primetimo da vaˇi da je d(dx) = 0. 9 Pierre de Fermat. xdt ˙ x3 ˙ y = 5.116 5. Budu´i da je po pretpostavci funkcija f diferencijabilna u taˇki x0 vaˇi. c (i2) funkcija f je diferencijabilna u taˇki x0 . Ako je neka funkcija diferencic -ene dobre osobine koje su posledica njene diferencijabilnosti. c c z (89) f (x0 + h) − f (x0 ) = f (x0 )h + α(x0 . Dokaz. inverzne funkcije i parametarski zadate funkcije. tada je diferencijal n-tog reda funkcije f jednak dn f ≡ dn y = d(dn−1 )y = f (n) dxn . Prethodna formula i definicija diferencijala opravz davaju slede´e oznake 8 c dy f (x) = . tj. dx . Tada je f (x0 ) = 0.. h)h = (f (x0 ) + α(x0 . s z c Lema (Ferma9).. h))h .

. . . f (x0 )) . z c z 5. b] . Kako je x0 ekstremalna taˇka leva strana jednakosti (89) c c je nenegativna ili nepozitivna za sve x ∈ Ix0 . . . (i2) diferencijabilna na intervalu (a. (i3) f (a) = f (b). . f (a) = f (b). x .Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 117 pri ˇemu α(x0 . Fermaova teorema Teorema 1 (Rol 10). b] −→ R za koju su ispunjeni z slede´i uslovi: c (i1) neprekidna na segmentu [a.. Neka je data funkcija f : [a. x0 + δ) (za dovoljno malo δ) imati suprotne znakove (tj. . b) i ako nju obeleˇimo sa c prema Fermaovoj lemi za nju ´e vaˇiti da je f (c) = 0. . a kako se znak izraza f (x0 ) + α(x0 . . . U ovoj taˇki bavimo sa c c teoremama o srednjoj vrednosti. E . Teorema 1 (Lagranˇ 11). x0 x0 + h Slika 2. . b] pa je f (x) ≡ 0 na (a. tada barem jedna od taˇaka xm i xM pripada intervalu c (a.15. Budu´i da je funkcija f neprekidna na segmentu [a. x0 ) i (x0 . . c c c . h) c imala bi isti znak kao i f (x0 ) . . h) ne menja z za dovoljno malo h (po apsolutnoj vrednosti). francuski matematiˇar. b] u kojima ona c c redom poprima svoju najmanju i najve´u vrednost. c (i) Ako je f (xm ) = f (xM ) onda je funkcija f konstanta na [a. funkcija f ´e promeniti znak pri c prolasku kroz taˇku x0 ) ˇto je u kontradikciji sa pretpostavkom da je taˇka x0 taˇka lokalnog ekstrema. . . horizontalna je. . Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna II. 10 Michel Rolle. zakljuˇujemo da ´e desna strana jednakosti (89) na okolinama c c (x0 − δ. (i2) diferencijabilna na intervalu (a. Neka je data funkcija f : [a. . h) −→ 0 kada h −→ 0 . . . x0 + h ∈ Ix0 . c (ii) Ako f (xm ) < f (xM ) i kako je. b) . b] . . . tj.. . c 11 Joseph Louis Lagrange. . Tada postoji taˇka c ∈ (a. y = f (x) . . . . . h) −→ 0 kada h −→ 0 za x0 +h ∈ Ix0 . tM x0 − h M (x0 . c s c c y T Primedba 1. . teorijski mehaniˇar. Primetimo da u jednakosti (89) h moˇe poprimiti i pozitivne i negativne vrednosti. . . . 1652 – 1719. . a koje se ponekad zovu i teoremama o konaˇnim c priraˇtajima. Kada bi f (x0 ) = 0 za dovoljno mali h veliˇina f (x0 ) + α(x0 . . . astronom. b) i dokaz je u tom sluˇaju gotov. Primedba 2. jer α(x0 . Geometrijski smisao Fermaove leme je oˇigledan: tangenta na c grafik krive u taˇki ekstremuma je parc alelna sa Ox osom. ˇuveni francusko-italijanski matematiˇar. b] −→ R za koju su ispunjeni slede´i uslovi: c (i1) neprekidna na segmentu [a. Fermaova lema daje neophodan uslov da bi neka taˇka c bila ekstremalna taˇka diferencijabilne c funkcije. b] postoje taˇke xm xM ∈ [a. Prva od njih Lagranˇova teorema povezuje priraˇtaj funkcije na segs z s mentu sa izvodom funkcije na tom segmentu. . . 1736 – 1813. c Dokaz. . b) takva da je f (c) = 0. b) .

.. 0 < ϑ < 1... Posledica 1... Primedba 1. y = f (x) . b]. . . Drugim z z reˇima funkcija F ispunjava sve uslove Rolove teorema. Diferencijalni raˇun c Tada postoji taˇka c ∈ (a. Da bismo dokazali ovu teoremu posmatramo funkciju F (x) = f (x) − f (b) − f (a) (x − a).. c z c postoji taˇka c ∈ (a.. .118 5.... .M .. c c .. f (a) . f (a)) i odred c M2 (b... . .. . . Ako u svakoj taˇki nekog intervala (a... Mehaniˇki smisao Lagranˇove teoreme.. . z (92) ∆f (x) = f (x + h) − f (x) = f (x + ϑh) h.......... kretala bi se konstantnom brzinom) ona bi preˇla put f (b) − f (a). y T p . Lagranˇova teorema z tM Primedba 2. .. . b) (jer je dobijene sabiranjem. 0 < ϑ < 1. c (91) f (b) − f (a) = f (a + ϑ(b − a))(b − a)... b) takva da je c (90) f (b) − f (a) = f (c) (b − a) . Npr. tako da za nju vaˇe i zakljuˇci Rolove teoreme. .. tj. tj. .. c takva da je tangenta na grafik funkcije f (x) u taˇki M paralelna sa pravom c -enom taˇkama M1 (a. ..... . . . ... krajnjim taˇkama c grafika funkcije f na segmentu [a... b). b] (jer je dobijene sabiranjem. .. . f (c)) pri ˇemu je c ∈ (a.. . . b] (tj. b] ). . vidimo da vaˇi c = a + ϑ(b − a). .. .. b) takva da je c 0 = F (c) = f (c) − i teorema je dokazana. deljenjem i mnoˇenjem diferencijabilnih funkcija na intervalu (a. tada Lagranˇova teorema tvrdi da postoji trenutak vremena c c z c ∈ (a..... b) u kojem materijalna ˇestica ima brzinu f (c) takvu da ako bi se kretala c njom u svakom trenutku vremena iz [a. diferencijabilna na intervalu (a. deljenjem i mnoˇenjem neprekidc z nih funkcija na segmentu [a.. Dakle.. b) ) i za koju vaˇi da je F (a) = F (b) = f (a). Formuli (90) iz Lagranˇove teoreme mogu´e je dati drugu formu. 0 < ϑ < 1.. Ako uvedemo oznake a = x i b = x + h moˇemo (90) prepisati kao. brzina f (c) predstavlja srednju (proseˇnu) brzinu s c kretanja materijalne ˇestice u vremenskom segmentu [a... tako z b−a da formula (90) prima slede´i oblik..M2 f (b) .. Ako promenljivu x shvatimo kao c z vreme. Geometrijski smisao Lagranˇove teoreme: postoji neka taˇka z c M (c. Dokaz. b].. f (b))... .... . c a b Slika 3.. z c c−a ako uvedemo oznaku ϑ ≡ . b−a koja je oˇigledno neprekidna na segmentu [a. a f (b) − f (a) kao put koji je neka materijalna ˇestica preˇla za vreme b − a c s kre´u´i se po pravoj...... b). . b) vaˇi da je f (x) ≥ 0 (f (x) ≤ 0 ) c z tada je funkcija rastu´a (opadaju´a) na intervalu (a.. . . f (b) − f (a) b−a ⇐⇒ f (b) − f (a) = f (c)(b − a) . . M1 . c Primedba 3... x E ..

tj. zadovoljava sve pretpostavke Rolove teoreme na segmentu [a. b) . b) ). b] . za x1 . Odakle sledi da je f (x2 ) = f (x1 ) i dokaz je gotov. Teorema 2 (Koˇi 13). ξ ∈ (x1 . Primedba. b] (ili (a. x2 ∈ [a. Neka su data funkcije f. tada je oˇigles c dno g (x) = 1 i g(b) − g(a) = b − a i dobijamo kao posledicu Lagranˇovu teoremu. Tejlorova formula 5. c Primetimo da iz Lagranˇove teoreme sledi da ako je f (x) = 0 na (a. g(b) − g(a) g (c) = . f (b) − f (a) f (c) F (x) = g(x)(f (b) − f (a)) − f (x) (g(b) − g(a)) . ako je f (x) = 0 za sve x ∈ (a. b) i neka je npr. Ako je f konstanta onda jasno sledi da je f (x) = 0 za sve taˇke segmenta [a. jer je ξ ∈ (x1 . ako je f (ξ) < 0. (i2) diferencijabilne na intervalu (a. (x1 < x2 ) imamo da je z f (x2 ) − f (x1 ) = f (ξ)(x2 − x1 ) = 0 . b] −→ R neprekidna funkcija. 1789 – 1857. Budu´i da funkcija. b]. Obratno. c Dokaz. ako je c f (x) ≡ 0 na [a. b]. x2 ) ⊆ (a.Tejlorova formula 119 Dokaz. Specijalno. b] −→ R za koje su ispunjeni s slede´i uslovi: c (i1) neprekidne na segmentu [a. Primetimo da ako u Koˇijevoj teoremi izaberemo g(x) = x . odakle sledi da za f (ξ) > 0 ( f (ξ) < 0 ) imamo f (x2 ) − f (x1 ) > 0 ( f (x2 ) − f (x1 ) < 0 ) ili drugim reˇima da c je f rastu´a (opadaju´a) funkcija 12 c c Posledica 2. b] . smo da x1 < x2 =⇒ f (x2 ) > f (x1 ). b) i F (a) = F (b) = g(a)f (b) − g(b)f (a)) sledi da postoji taˇka c ∈ (a. Primetimo da Lagranˇovu formulu moˇemo prepisati z z na slede´i naˇin. z 6. b] tada prema Lagranˇovoj teoremi. (neprekidnost na [a. x2 ) ⊆ (a. g : [a. 1685 – 1731. diferencijabilnost na (a. Tejlorova 14 formula. ako je f (ξ) > 0 i x1 < x2 =⇒ f (x2 ) < f (x1 ). engleski matematiˇar. Tada je x2 − x1 > 0 a po formuli (90) c vaˇi z (93) f (x2 ) − f (x1 ) = f (ξ)(x2 − x1 ) . tada je i f (a) = f (b) i vaˇi. x1 < x2 . b) pa je f (ξ) = 0 . b). b]. Funkcija f je konstanta akko je f (x) = 0 za sve taˇke segmenta [a. b) takva da je F (c) = 0. gde je ξ izmedu x0 i x. Louis Cauchy. b) takva da je c (94) g (c)(f (b) − f (a)) = f (c) (g(b) − g(a)) . b). imamo c da je 0 = F (c) = g (c)(f (b) − f (a)) − f (c) (g(b) − g(a)) ⇐⇒ g (c)(f (b) − f (a)) = f (c) (g(b) − g(a)) .16. Neka je f : [a. ˇuveni francuski matematiˇar. z (95) Dokaz. b) tada je f (b) = f (a) i moˇemo podeliti z z jednakost (94) sa f (c)(f (b) − f (a) i dobiti jednakost (95). c c f (x) = f (x0 ) + f (ξ)(x − x0 ) . c 13 Augustin 12 Pokazali . c c 14 Brook Taylor. x2 taˇke intervala (a. Neka su x1 . Tada postoji taˇka c ∈ (a.

n! (n − 1)! 1! Teylorov polinom n−tog stepena funkcije f u okolini taˇke x0 . dobi´emo c (97) Pn (x) = nbn (x − x0 )n−1 + (n − 1)bn−1 (x − x0 )n−2 + · · · + 2b2 (x − x0 ) + b1 . Diferencijalni raˇun c Ova formula nam s jedne strane pokazuje na koji naˇin moˇemo vrednosti diferencic z jabilne funkcije f aproksimirati polinomom 1. koja je neprekidna na tom segmentu i ˇiji se izvod ne c -u x i x0 takva anulira niti u jednoj njegovoj unutraˇnjoj taˇki. Primetimo da ako uvrstimo u (96) x = x0 dobi´emo da je b0 = Pn (x0 ). f (n) (0) f (n−1) (0) f (0) n (101) f (x) = (x) + (x)n−1 + · · · + (x) + f (0) + Rn (x) . Preciznije tada ´emo c c imati. Ako izaberemo x0 = 0 dobijamo Makloranovu formula funkcije f. x0 ) = Pn (x) = f (x) = Pn (x. i ako opet uvrstimo u formulu (97) x = x0 dobijamo da je b1 = Pn (x0 ). x0 ) . postoji taˇka ξ izmed s c c da je φ(x) − φ(x0 ) (n+1) Rn (x. Neka je funkcija f klase C n na segmentu ˇiji su krajevi taˇke x i x0 c c i neka je (n + 1)−puta diferencijabilna u svakoj taˇki intervala sa krajevima x i x0 .120 5. x0 ) = (102) f (ξ) (x − ξ)n . Postavlja se c prirodno pitanje generalizacije ove formule koje je dovelo do pojma Tejlorove formule neke funkcije. (99) gde je (100) Pn (x. Da bismo objasnili ovu generalizaciju prvo uzmemo polinom. koji ima izvode proizvoljnog reda i pokuˇajmo ga napisati u obliku s Pn (x) = bn (x − x0 )n + bn−1 (x − x0 )n−1 + · · · + b1 (x − x0 ) + b0 . φ (ξ) n! . c Teorema 1. bn = 0 . c Tada za proizvoljnu funkciju φ. c z Zato je potrebno opisati n−ti ostatak funkcije f i ispitati kada ´e se to desiti. Nastavljaju´i c analogno dalje indukcijom nalazimo da je (98) Pn (x0 ) bk = k! (n) (k) tako da je: (n−1) Pn (x) = Pn (x0 ) P (x0 ) Pn (x0 ) (x − x0 )n + (x − x0 )n−1 + · · · + n (x − x0 ) + Pn (x0 ) . x0 ) + Rn (x. x0 ) = Rn (x). Ako diferenc ciramo polinom Pn dat formulom (96). Formula (99) zove se Tejlorova formula funkcije f. Pn (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · · · · + a2 x2 + a1 x + a0 . Tako c imamo slede´u teoremu. f (n−1) (x0 ) f (x0 ) f (n) (x0 ) (x − x0 )n + (x − x0 )n−1 + · · · + (x − x0 ) + f (x0 ) .−og stepena. a sa druge strane dovodi u vezu vrednosti funkcije f u okolini taˇke x0 i njene vrednosti f (x0 ). tj. n! (n − 1)! 1! Sada bismo istu ideju hteli da primenimo sa proizvoljnom (n + 1)−puta diferencijabilnom funkcijom u nekoj okolini Ix0 ⊆ D taˇke x0 ∈ D. (96) an = 0 . je c n−ti ostatak. a Rn (x. n! (n − 1)! 1! Ova ideja ima´e smisla ako pod nekim uslovima ostatak Rn (x) teˇi ka 0 kada x −→ x0 .

b) prema Koˇijevoj teoremi postoji taˇka c ∈ (x. b) za koje vaˇi z f (x) lim =α (−∞ ≤ α ≤ +∞). neodred Teorema 1 (Lopitalovo pravilo). 15 −∞ ≤ a < b ≤ +∞ . x→a+ g(x) g(x) i pri tome kada x i y teˇe ka a+ prema a+ ´e teˇiti i c. Lopitalovo (L’Hospital) pravilo. tako da obe strane poslednje jednakosti u (103) teˇe ka z c z z α. Ako u formuli (102) stavimo φ(t) = x − t dobijamo Koˇijev oblik ostatka. z (Ko) Koˇijev oblik ostatka: s 1 (n) Rn (x. Lopitalovo pravilo koristi se za raˇunanje c -enih oblika. Primedba.17. b) −→ R koje su diferencijabilne na (a. f (x) = α. n! (La) Lagranˇov oblik ostatka: z 1 Rn (x. (n + 1)! Dokaz. Uz pretpostavke i oznake prethodne teoreme vaˇi. Predemo li u prethodnoj relaciji na limes kada x → a+ vidimo da u oba sluˇaja imamo c x→a+ lim g(y) f (y) = lim = 0. z 7. Kako je g (x) = 0. I dokaz je gotov. . a izbor φ(t) = (x − t)n+1 s daje Lagranˇov oblik. Neka za date funkcije f. y) takva da je s c (103) f (x) − f (y) f (c) = g(x) − g(y) g (c) ili ekvivalentno f (x) f (y) f (c) = + g(x) g(x) g (c) 1− g(y) g(x) . 1∞ .Lopitalovo pravilo 121 Posledica 1 (Oblici ostataka). Analogna tvrdenja vaˇe uz analogne pretpostavke i u sluˇaj z c x→a+ g(x) kada x → b− . b). Lopitalovo pravilo 5. Tako da za x. 0 ∞ -eni oblici 0/0 i ∞/∞ reˇavaju se pomo´u Lopitalovog pravila. b). vaˇi da je lim z Dokaz. x0 ) = f (ξ) (x − ξ)n (x − x0 ) . x0 ) = f (n+1) (ξ) (x − ξ)n+1 . 0 · ∞. limesa neodred 0 ∞ . g : (a. sledi da je g(x) = 0 z na intervalu (a. ∞ − ∞. 00 . g(x) je strogo monotona na (a. y ∈ (a. a ostali Neodred s c -eni oblici svode na jedan od ova dva oblika. b)15 i g (x) = 0 na (a. prema Lagranˇovoj teoremi. x→a+ g (x) Tada u svakom od sluˇajeva: c (i1) x→a+ lim g(x) = lim f (x) = 0 x→a+ i (i2) x→a+ lim g(x) = ∞ . ∞0 . Lopitalovo pravilo moˇe se primeniti: z (i1) kada x → ±∞ za neodredeni oblik ∞/∞ te za limese i izvode sleva i sdesna.

x→0 x x→0 1 0 sin x Da li je mogu´e izraˇunati limes lim c c primenom Lopitalovog pravila ? x→+∞ x (b) Slede´i primer zahteva primenu Lopitalovog pravila dva puta: c lim x2 ∞ 2x ∞ 2 = = lim x = = lim x = 0. b) . 0 sin x cos x = = lim = 1. Raˇunamo. koji se pogodnim transformacijama mogu svesti na jedan od oblika 0/0 ili ∞/∞. x→+∞ ex x→+∞ e x→+∞ e ∞ ∞ Uopˇtenjem ovog primera matematiˇkom indukcijom lako moˇemo zakljuˇiti da eks c z c sponencijalna funkcija s bazom ve´om od 1 raste brˇe od bilo koje stepene funkcije. (a) Limes lim kojeg smo izraˇunali pre koriˇ´enjem nekih nejednakosti i c sc x→0 x teoreme o dva policajca moˇemo jednostavnije izraˇunati primenom Lopitalovog praz c vila. b) akko f (x) ≥ 0 za svaki x ∈ (a. b) vaˇi: z (i1) funkcija f je rastu´a na intervalu (a. predznak izvoda na nekom intervalu odred tom istom intervalu. b). c lim x→0+ lim xx = 00 = lim ex ln x = elimx→0+ x ln x . c z (c) U ovom primeru pokazujemo neke od transformacija koje je potrebno izvrˇiti na s -emo do oblika na kojem moˇemo primeniti prethodnu polaznim funkcijama dok ne dod z teoremu. traˇeni limes je lim xx = e0 = 1. c (i2) funkcija f je opadaju´a na intervalu (a.15 z -uje monotonost funkcije na Posledica 1. . b). x→0+ Primetimo. z 5. Monotonost i izvod. Na osnovu posledice Lagranˇove teoreme (vidi 4. Podsetimo se da za diferencijabilnu funkciju f na intervalu (a. (i3) i na ostale neodredene oblike.). b) tada je funkcija f strogo opadaju´a na c intervalu (a. b) c (i3) ako je f (x) > 0 za svaki x ∈ (a. Diferencijalni raˇun c (i2) viˇe puta uzastopno ako se nakon njegove primene ponovo dobije jedan od s neodredenih oblika 0/0 ili ∞/∞ ako dobijene funkcije ispunjavaju uslove prethodne teoreme. b) akko f (x) ≤ 0 za svaki x ∈ (a.122 5. (i4) ako je f (x) < 0 za svaki x ∈ (a. sin x Primer. Sada nalazimo limes u eksponentu: x→0+ lim x ln x = (0 · (−∞)) = lim x→0+ ln x 1 x x→0+ 1 −∞ x = = lim = lim x = 0. da smo u poslednjoj jednakosti koristili neprekidnost funkcije ex .18. b) tada je funkcija f strogo rastu´a na c intervalu (a. x→0+ − 12 x→0+ +∞ x Dakle.

funkcija f ima lokalni maksimum f (c) u taˇki c ∈ D ako postoji okolina c ε ε Ic taˇke c takva da je f neprekidna u toj okolini i da je f (x) < f (c) za svaki x ∈ Ic . Nakon reˇavanja ove s jednostavne nejednaˇine zakljuˇujemo da je f rastu´a na intervalima (−∞. c Primetimo da je nuˇan uslov 16 dat u slede´oj modifikovanoj verziji Fermaove leme: Ako z c je funkcija f neprekidna u taˇki c i ako u njoj ima lokalni ekstrem. u sluˇaju funkcije sgn(x)). Primetimo da se u definiciji lokalnih ekstrema zahteva da je vrednost funkcije u taˇki c ekstrema strogo najmanja ili najve´a na nekoj okolini taˇke c. Primetimo c da ovo nije u suprotnosti sa (modifikovanom) Fermaovom lemom jer funkcije nije diferencijabilna u taˇki 0. Ekstremne vrednosti funkcije 5. Kaˇemo c z da je taˇka c stacionarna taˇka funkcije f ako je f (c) = 0. ali z c je y (0) = 0. −1) i c c c (1. tada je c kritiˇna c c taˇka funkcije f (ako je f diferencijabilna u c tada je f (c) = 0). (a) Funkcija f (x) = x4 ima lokalni (i globalni) minimum u taˇki x = 0 i c primetimo da je f (x) = 2x pa je i f (0) = 0. Primer. Budu´i da je u prethodnoj nejednakosti jednakost vaˇi samo za x = −1 i c z x = 1. Odredimo intervale monotonosti funkcije f (x) = 2x3 −6x+7.19. 1). Taˇka c je kritiˇna taˇka c c c c c funkcije f ako je c stacionarna ili ako f nije diferencijabilna u taˇki c. dok za poslednje dve tvrdnje ((i3) i (i4)) vaˇi samo nuˇnost (ali ne vaˇi z z z 3 dovoljnost). +∞). c 16 Ispunjava ga svaka taˇka u kojoj funkcija ima lokalnu ekstremnu vrednost. Funkcija f ima globalni minimum f (c) u taˇki c ∈ D c ako je f (x) ≥ f (c) za svaki x ∈ D. f je strogo opadaju´a na intervalu (−1. funkcija c c 2 f opada za x − 1 ≤ 0. Ekstremne vrednosti i izvod. c c Za odredivanja ekstremnih vrednosti neke funkcije f vaˇna su nam njena analitiˇka z c svojstva. x2 − 1 ≥ 0. Neka je izvod funkcije f neprekidan (tj. Analogno. c Funkcija f ima globalni maksimum f (c) u taˇki c ∈ D ako je f (x) ≤ f (c) za svaki c x ∈ D.Ekstremne vrednosti funkcije 123 Primedba. zakljuˇujemo da je na tim intervalima f strogo rastu´a. c Primer. kojoj od klasa C k funkcija pripada na svom domenu (ili delu domena). Kaˇemo da funkcija f ima lokalni minimum f (c) u taˇki z c ε c ∈ D ako postoji okolina Ic taˇke c takva da je f neprekidna u toj okolini i da je c ε f (x) > f (c) za svaki x ∈ Ic . funkcija f je klase C 1 ) u taˇki c. Primetimo da prve dve tvrdnje ((i1) i (i2)) vaˇe u oba smera (akko = ako z i samo ako). tj. c 8. tj. jer je data funkcija strogo rastu´a na R. c . npr. S druge strane u definic c ciji globalnih ekstrema dozvoljeno je da se globalni ekstrem nalazi u viˇe taˇaka (ˇtaviˇe s c s s sve taˇke nekog intervala mogu biti ekstremne. tj. Analogno. (b) Funkcija f (x) = |x| ima lokalni (i globalni) minimum u taˇki x = 0. Slede´i primer funkcije y = x na ˇitavom skupu R pokazuje da kod c c poslednje dve tvrdnje ne vaˇi dovoljnost. funkcija f raste za 6x2 − 6 ≥ 0. Kako je f (x) = 6x2 − 6. Podsetimo se definicije ekstremne vrednosti funkcije f : D −→ R.

Sada ´emo se baviti dovoljnim uslovima za postojanje lokalne ekstremne vrednosti. . Diferencijalni raˇun c (c) Za funkciju f (x) = x3 vaˇi da je f (x) = 3x2 tako da je f (0) = 0. c uslovima koji moraju vaˇiti u okolini (ili u samoj taˇki) da bi neka kritiˇna taˇka bila z c c c i taˇka lokalnog ekstrema. Prema Tejlorovoj formuli imamo. Prema tome. c Analogno se tretira i drugi sluˇaj. c) i strogo raste na intervalu (c. naravno. c) i f < 0 za sve x ∈ (c. c) i pozitivno na (c. zahteva poznavanje ponaˇanja izvoda funkcije s na nekoj njenoj okolini. za sve x ∈ (c − ε. c) i f > 0 za sve x ∈ (c. c + ε) tada funkcija f strogo pada na intervalu (c − ε. i f (c) = 0 tada (n) za n neparan funkcija f nema lokalni ekstremum u taˇki c. (104) f (x) − f (c) = f (n) (c) (x − c)n + α(x)(x − c)n = n! f (n) (c) + α(x) (x − c)n . Budu´i da f (n) (c) = 0 i α(x) → 0 kada x → c suma f n!(c) + α(x) ima znak kao c δ i f (n) (c) (jer je ˇlan α(x) zanemariv u odnosu na f (n) (c) u okolini Ic za dovoljno malo δ) kada je x dovoljno c blizu c . i njegove leve strani. 18 Preciznije. c + ε). c z c Teorema 2 (Dovoljan uslov za postojanje ekstremuma 2). c + ε) tada u taˇki c c ima lokalni minimum. Preciznije vaˇi slede´a teorema. 17 Ako je funkcija f klase barem C 1 na nekoj okolini taˇke c. odakle sledi da ne vredi obrat Fermaove leme.124 5. c Teorema 1 (Dovoljan uslov za postojanje ekstremuma1). i lokalni maksimum ako je f (n) (c) < 0. u kojem je potrebno znati izvode viˇih redova u sc s stacionarnoj taˇki. tj. n! (n) gde α(x) → 0 kada x → c. tada funkcija f ima lokalni ekstrem u c. c Kriterijum iz prethodne Teoreme 1. c (p) za n paran funkcija f ima u taˇki c ima lokalni ekstremum i to lokalni minic (n) mum ako je f (c) > 0 . Ali. Ako funkcija f ima bolja analitiˇka svojstva u kritiˇnoj c c taˇki. Ako je f (c) = f (c) = · · · = c (n−1) (n) f (c) = 0. Ako prvi izvod f funkcije f menja znak u kritiˇnoj taˇki c. c) i f > 0 za sve x ∈ (c. c + ε) tada u taˇki c c ima lokalni maksimum. a time. Neka je funkcija f n puta diferencijabilna u nekoj okolini Ic taˇke c. Dokaz. (i1) Ako je f < 0 za sve x ∈ (c − ε. odakle onda odmah sledi da u taˇki c c funkcija f nema ekstremum. Dokaz. (n) Ako je n neparan tada izraz (x − c)n menja znak pri prolasku x kroz c 18 i na taj naˇin menja se znak c izraza desne strane jednakosti (104). f (0) z nije lokalni ekstrem. Jednostavnije reˇeno svaka kritiˇna (stacionarna 17 ) taˇka ne mora bit taˇka u kojoj funkcija dostiˇe c c c c z ekstremnu vrednost. c (x − c)n je negativno na (c − δ. tj. tada je mogu´e dobiti drugi kriteric s c jum uz koriˇ´enje Tejlorove formule. c c ˇ Staviˇe vredi: s (i1) ako f < 0 funkcija f (i2) ako f > 0 funkcija f za sve x ∈ (c − ε. c + δ) ili obratno. funkcija f ima u taˇki c lokalni minimum. ako u njoj postoje izvodi viˇih redova.

z c . jer c je f (0) = 0. f (x1 )) i (x2 . b) takve da je x1 < x2 vaˇi z f x1 + x2 2 ≤ f (x1 ) + f (x2 ) . odakle sledi da u taˇki c funkcija f c c ima ekstremum. b) ⊆ D ako za proizvoljne taˇke x1 . Zakrivljenost i izvod. funkcija f je konkavna na intervalu (a. 2 U sluˇaju strogih nejednakosti u prethodnim nejednakostim funkcija f kaˇemo da je c z funkcija strogo konveksna odnosno strogo konkavna. f (x1 )+f (x2 ) ) 2 2 x1 +x2 x1 +x2 ( 2 . 2 Sliˇno. Preciznije. i lokalni maksimum ako je f (n) (c) < 0. f (x2 )) z c iznad grafika funkcije y = f (x). a funkcija f je konkavna ako je grafik duˇi odredene z taˇkama (x1 . f (0) = 0. jer nije diferencijabilna z c u toj taˇki. vaˇi slede´a teorema. c c 9. Konveksnost i konkavnost funkcija 5. f (x1 )) i (x2 .Konveksnost i konkavnost funkcija 125 (p) Ako je n paran tada sliˇnom analizom kao u sluˇaju (n) zakljuˇujemo da izraz (x − c)n ne menja znak pri c c c prolasku x kroz c. b) takve da je x1 < x2 vaˇi z f x1 + x2 2 ≥ f (x1 ) + f (x2 ) . x2 ∈ (a. i zakljuˇiti da f nema ekstremuma u taˇki x = 0. f (x2 )) ispod grafika funkcije y = f (x). f (x1 )+f (x2 ) ) 2 2 x E a x1 x1 +x2 x2 b 2 a x1 x1 +x2 x2 b 2 Slika 4. jer je c z c f (0) = 0. f ( x1 +x2 )) 2 2 ( x1 +x2 . Teoremu 2 c ne moˇemo primeniti na funkciju f (x) = |x| u taˇki x = 0. Za funkciju f (x) = x2 . i f (0) = 6. Kaˇemo da je funkcija f je konveksna na intervalu (a. koja ispunjava uslove Teoreme 2 u taˇki x = 0. tako da leva strana izraza (104) ne´e promeniti znak. y T f (x2 ) % y T y = f (x) 2 )−f (x y = f (xx2 −x1 1 ) (x − x2 ) + f (x2 ) f (x2 ) ‰ f (x1 ) ( x1 +x2 .20. Primer. Konveksnost i konkavnost funkcije Geometrijski smisao konveksnosti i konkavnosti vidi se na gornjoj slici (Slika 4). a f (0) = 2 > 0 pa u taˇki x = 0 nalazi lokalni minimum. f ( 2 )) x E y = f (x) y= o “ f (x2 )−f (x1 ) x2 −x1 (x − x2 ) + f (x2 ) f (x1 ) ( x1 +x2 . b) ⊆ D ako za proizvoljne taˇke z c x1 . x2 ∈ c c (a. funkcija f je konveksna ako je grafik duˇi odredene taˇkama (x1 . U ovoj taˇki ispitujemo i opisujemo zakrivljenost (konc kavnost i konveksnost) funkcije f : D −→ R u zavisnosti od njenih izvoda. c Konveksnost i konkavnost funkcije mogu se odrediti na osnovu znaka drugog izvoda funkcije f. i to lokalni minimum ako je f (n) (c) > 0 . Teoremu moˇemo primeniti na funkciju f (x) = x3 u taˇki x = 0.

f ima lokalni maksimum u taˇki c. b). b) ⊆ D. pa prema Fermaovoj teoremi sledi da je f (c) = 0. ako je strogo konveksna levo c c od taˇke c i strogo konkavna desno od taˇke c. a samo prva funkcija c z ima prevojnu taˇku x = 0. sc c f (x1 ) + f (x2 ) = 2 f (c) + (108) f (x1 ) + f (x2 ) =f 2 (x1 − c)2 (f (ξ1 ) + f (ξ2 )) 2 + (x1 − c)2 (f (ξ1 ) + f (ξ2 )) . c nalazimo (105) (106) Kako je (107) x1 − c = x1 − x2 + x2 2 x1 − x1 − x2 x1 − x2 x2 − x1 = = =− = −(x2 − c) . za funkcije f (x) = x i f (x) = x4 vaˇi f (0) = 0. 2 2 2 2 f (x1 ) = f (c) + f (c)(x1 − c) + f (x2 ) = f (c) + f (c)(x2 − c) + f (ξ1 ) (x1 − c)2 2 f (ξ2 ) (x2 − c)2 . a druga nema. 2 sabiranjem jednakosti (105) i (106) uz koriˇ´enje (107) konaˇno dobijamo. b) Time je dokaz zavrˇen. Ako je f (x) < 0 za svaki x ∈ (a. s f (x1 ) + f (x2 ) >f 2 f (x1 ) + f (x2 ) <f 2 x1 + x2 2 x1 + x2 2 tj. neprekidna funkcija f c ε ima prevojnu taˇku c ako postoji okolina Ic taˇke c. b). c Prethodna teorema daje samo nuˇan. takva da je f strogo konveksna c c na intervalu (c − ε. b). tada je f strogo rastu´a levo od taˇke c i strogo opadaju´a c c c c c desno od taˇke c. tj. Ako je f (x) > 0 za svaki x ∈ (a. c c Teorema 2. Neka je funkcija f : D −→ R dva puta diferencijabilna na intervalu (a. c + ε) ili obratno. b) dobijamo da: c (i1) ako je f (x) > 0 na (a. c . b). Ako funkcija f ima prevojnu taˇku c i ako postoji f (c). Ova teorema daje samo potreban uslov. U slede´im teoremama bavimo se dovoljnim c c uslovima za postojanje prevojne taˇke. Od c posebnog interesa su taˇke u kojima se menja zakrivljenost. ali ne i dovoljan uslov za postojanje prevojne z 3 taˇke. Neka funkcija f ima prevojnu taˇku c i to npr. tada je funkcija f strogo konkavna na intervalu (a. a zatim za x = x2 . Prema Tejlorovoj teoremi primenjenoj na taˇku c = (x1 + x2 )/2 i prvo za x = x1 . Diferencijalni raˇun c Teorema 1. a zatim c i da je f neprekidna u taˇki c. Dokaz. Na primer. b). b). f je konveksna na (a.126 5. tada je funkcija f strogo konveksna na intervalu (a. f je konkavna na (a. tj. iz definicije izvoda sledi da postoji i prvi izvod f u nekoj okolini taˇke c. Neophodan uslov za postojanje prevojne taˇke daje slede´a teorema. c) i strogo konkavna na intervalu (c. Kako f (c) postoji. Dokaz. funkcija f (x) = x4 je konveksna na ˇitavom skupu R. c c Analogno se tretira i drugi sluˇaj. ali je f (0) = 0. tj. ξ2 ∈ (a. tada je c f (c) = 0. 4 ⇐⇒ x1 + x2 2 Kako taˇke ξ1 . Npr. ali ne i dovoljan uslov zakrivljenosti. b) (i2) ako je f (x) < 0 na (a.

Ispitivanje funkcije f : D −→ R 19 je sloˇena procedura u kojoj se primenjuje sve ˇto smo do sada nauˇili o z s c funkcijama. Oˇigledno je f (x) < 0 za −π/2 < x < 0 i f (x) > 0 za 0 < x < π/2. Ako je n neparan. taˇke c. i f (5) (0) = 120 = 0. i f (0) = 2 = 0. funkcija tg x je konkavna za −π/2 < x < 0 i konveksna za 0 < x < π/2. izvodima i sl.19 Teorema 2. U ovom sluˇaju radi se o kosoj prevojnoj taˇki. prema 4.Ispitivanje toka funkcija 127 ε Teorema 3. tada je taˇka z c c c c prevojna taˇka funkcije f. dovoljan uslov za prevojnu taˇku c c moˇe se dobiti koriˇ´enjem izvoda viˇeg reda funkcije. Kako je f (0) > 0..21. tada funkcija f ima prevojnu taˇku c. c Dakle. Neka f menja znak u taˇki c. U ovom sluˇaju radi se o horizontalnoj prevojnoj taˇki. (a) Za funkciju f (x) = x4 vaˇi f (0) = f (0) = f (0) = 0 i f (4) (0) = 24 = z (4) 0. kao i kod ispitivanja lokalnih ekstremuma. z Kako je n = 5 neparan. ili obratno. tada je prema Teorem 1 funkcija f konveksna levo od taˇke c. c c c Primer. lokalni minimum u taˇki c x = 0. Neka je funkcija f : D −→ R klase C n na nekoj okolini. a c c konkavna desno od taˇke c.) c 19 Pretpostavljamo da je funkcija f barem neprekidna. c Dokaz. c (c) Za funkciju f (x) = tg x vaˇi f (0) = 0.19 Teorema 2. i tangenta u prevojnoj taˇki nije paralelna sa x-osom (gradi ugao π/4 c sa x-osom). c osim moˇda u taˇki c. jer je f (0) = 0. s tada funkcija f ima lokalni ekstremum u taˇki c i to minimum ako f (n) (c) > 0 i c (n) maksimum ako je f (c) < 0. odakle je z f (0) = 0. Neka je funkcija dva puta diferencijabilna na nekoj okolini Ic taˇke c. c c c pa je tangenta u prevojnoj taˇki paralelna sa x-osom. Primer. jer je c c c 1 = f (0) = 0. Preciznije. 10. Analogan dokazu Teoreme 1. funkcija ima po 4. pa prema prethodnoj z teoremi x = 0 je prevojna taˇka. Ic . drugim reˇima c je prevojna taˇka funkcije f. razlike. Odredivanje domena funkcije. Ako f menja znak pri prolasku kroz taˇku c. vaˇi slede´a teorema. c c Sliˇno. s . Ispitivanje funkcije y = f (x) sastoji se od slede´ih koraka: c 1. Ispitivanje funkcija i skiciranje njihovog grafika. a u praksi obiˇno funkcija f ima bolja analitiˇka svojstva. z sc s z c Teorema 4. c (n−1) (n) pri ˇemu je n ≥ 3 i neka je f (c) = f (c) = · · · = f c (c) = 0 i f (c) = 0. sume. Za funkciju f (x) = tan x vaˇi da je f (x) = (−2) cos−3 x(− sin x). ima izvode viˇeg reda. Kako se obiˇno funkcije zadaju pomo´u elemenc c tarnih funkcija (kao njihove kompozicije. (b) Za funkciju f (x) = x5 vaˇi f (0) = f (0) = f (4) (0) = 0. ako je n paran i ako je uz to joˇ i f (c) = 0. Primetimo. prema prethodnoj teoremi sledi da funkcija ima prevojnu taˇku u x = 0. c Dokaz. Ispitivanje toka funkcija 5. tako da je taˇka c = 0 prevojna taˇka funkcije f. c c tj. koliˇnici i sl. proizvodi.

c Nule funkcije. Npr. Isto vaˇi i za z horizontalne i kose asimptote funkcije f kada x → −∞. c Parnost i neparnost. Potrebno je proveriti da li je funkcija f. da ako posz s toji horizontalna asimptota funkcije f kada x → +∞ tada ne postoji kosa asimptota funkcije f kada x → +∞. funkcija y = tan(x) ima beskonaˇno mnogo vertikalnih c asimptota i to su sve prave xk = π/2 + k π . Diferencijalni raˇun c 2. ∀ x ∈ D 21 Ako postoji kosa asimptota funkcije f kada x → +∞ tada ne postoji horizontalna asimptota funkcije f kada x → +∞. Napomenimo. i pri tome je barem jedan od limx→a+ f (x) i limx→a− f (x) jednak ±∞. koriste´i neprekidnost i Bolcano-Koˇijevu teoremu (vidi taˇku 3. horizontalne i kose. periodiˇna. a) c ili (a. i obratno 21. 3. x→+∞ Iste formule vaˇe ako postoji kosa asimptota kada x → −∞. Ako je funkcija c parna ili neparna na domenu D onda se ispitivanje funkcije svodi na njeno ispitivanje na skupu R + ∩ D.9) c s c Ispitivanje funkcije na rubovima domena. Ako kosa asimptota postoji kada x → +∞ tada je 0 = k = lim f (x) x→+∞ x i l = lim (f (x) − k x). ∀ x ∈ D. Jasno. ali jeste barem u jednoj od okolina (a − ε. funkcija arctan(x) za koju vaˇi π/2 = z limx→+∞ f (x) i −π/2 = limx→−∞ f (x). a zatim da odredimo asimpc -ivanje asimptota svodi se na nalatote: vertikalne. Ve´ina funkcija nije ni parna ni neparna. 20 Najmanji pozitivan realni broj P takav da je f (P + x) = f (x). . a + ε). Funkcija moˇe imati najviˇe dve horizontalne asimptote i to ako je limx→+∞ f (x) = z s b1 = b2 = limx→−∞ f (x). jer onda znamo sve o funkciji na ˇitavom domenu D. 4. Ve´ina funkcija nije c c periodiˇna. kao i reˇavati jednaˇine i s c nejednaˇine u koje su sastavljene od elementarnih funkcija. c 0 Periodiˇnost. 5. ako postoji i c c ako je barem jedan od limx→+∞ f (x) i limx→−∞ f (x) jednak b. z (v) Vertikalne asimptote su prave ˇija je jednaˇina x = a. da li c c 20 postoji osnovni period T > 0 takav da je f (T + x) = f (x). Pokuˇavamo da odredimo taˇno ili da lociramo nule jednaˇine s c c f (x) = 0. (k) Kose asimptote postoje ako se funkcija f ponaˇa u beskonaˇnosti kao prava s c y = k x + l. Potrebno je ispitati da li je funkcija parna (f (−x) = f (x). tj. Ova taˇka prvo podrazumeva da odredc imo granice domena. pri ˇemu funkcija f c c c nije definisana u taˇki a ∈ R. Npr. k = 0.128 5. Odred ˇenje odredenih limesa. ∀ x ∈ D) ili neparna (f (−x) = −f (x). funkz cija f moˇe imati najviˇe dve kose asimptote. potrebno je dobro poznavati elementarne funkcije. gdje je k proizvoljan celi broj. (h) Horizontalne asimptote su prave ˇija je jednaˇina y = b. koji mora biti centralno simetriˇan s obzirom na 0 (ako domen D nije centralno c simetriˇan tada funkcija svakako nije ni parna ni neparna). kojeg smo odredili u taˇki 1. Ako je funkcija periodiˇna onda je dovoljno da funkciju ispitamo na intervalu duˇine c z T. ∀ x ∈ D) na svom domenu.

20. Primer. potrebno je reˇiti jednaˇinu f (x) = 0 . o tom znaku zavisi da li je funkcije f konveksna (f (x) > 0) ili konkavna (f (x) < 0) na nekom intervalu. Da bismo odredili lokalne ekstremume funkcije c c f (ako je ona diferencijabilna) potrebno je proba´i sve njene stacionarne taˇke c c ˇto ukljuˇuje: s c (a1) odreredivanje izvoda funkcije f (a2) odredivanje domena prvog izvoda f . . i 2. Odredivanje intervala zakrivljenosti. c c 9. Potrebno je ispitati znak funkcije f jer prema Teoremi 1 iz 4. a f (1) = 3 2 − 1 = 3 1 = 1.19. tj.22. koja od stacionarnih sc c taˇaka je ekstremna taˇka. Parnost. koriˇ´enjem Teorema 1. iz taˇke 4. Grafik funkcije. analogno je odredivanju intervala monotonosti. iz taˇke 4. Intervali zakrivljenosti. Intervali monotonosti.15 Posledica na izvod funkcije f nakon ˇto smo ga izraˇunali u prethodnoj taˇki 6. Sliˇno kao i kod traˇenja ekstremalnih vrednosti. koje smo izraˇunali c c c u prethodnoj taˇki 6. s c (a4) proveriti. Napomenimo da prilikom crtanja grafika funkcije mogu´e je otkriti neke pogreˇke c s u prethodnim raˇunima. s c c Drugim reˇima potrebno je ispitati znak funkcije f na intervalima odredenim c stacionarnim taˇkama (preseˇenim sa domenom funkcije f ). zakljuˇujemo c da funkcija nije ni parna ni neparna jer za sve x ∈ D ne vaˇi da je f (−x) = f (x) i z f (−x) = −f (x). Intervali monotonosti odreduju se primenom 4. i 4. koje od reˇenja sc c s jednaˇine f (x) = 0 je prevojna taˇka funkcije f. tj. c 10. potrebno je ispitati znak funkcije f na intervalima odredenim reˇenjima jednaˇine s c f (x) = 0 (preseˇenim sa domenom funkcije f ). c 8. koriˇ´enjem Teorema 3. i nakon toga ih otkloniti.20. (a2) odrediti domen funkcije f .Ispitivanje toka funkcija 129 6. Prevojne taˇke. potrebno je reˇiti jednaˇinu f (x) = 0 s c (a4) proveriti. funkciju f . c c 7. Ispitati i nacrtati grafik funkcije y = f (x) = 3 2x2 − x3 . Potrebno je na´i sve lokalne ekstremne vrednosti funkcije c f koriste´i rezultate taˇke 4. (a3) odrediti nula funkcije f . (a3) odredivanje nula funkcije f . Domen funkcije je D = R. koje smo izraˇunali u prethodc c noj taˇki 8. samo je potrebno uraditi analogno ispitivanje funkcije f (umesto funkcije f ). Ekstremne vrednosti. Na osnovu svih podataka dobijenih u prethodnim taˇakama o c funkciji f potrebno je skicirati suvislu sliku. c √ 5. Kako je f (−1) = 3 2 + 1 = 3 3. √ √ √ √ 2. tj. 1. Dakle.19. za odredivanje c c z prevojnih taˇaka funkcije f potrebno je: c (a1) odrerediti drugi izvod funkcije f.

tako da je f (x) < 0. Diferencijalni raˇun c 3. 2}. funkcija f je strogo rastu´a na intervalu (0. c 4.19. tako da je f (x) < 0. Funkcija nema vertikalnih asimptota jer je D = R. imamo x→±∞ lim f (x) = lim x→±∞ x 3 x3 2 1 3 2 − 1 · = lim x −1 x→±∞ x x x 1 = lim x x→±∞ 3 2 − 1 = −1 ≡ k. c x→±∞ lim f (x) = lim 3 x→±∞ 2x2 − x3 = lim 3 x→±∞ x3 2 −1 x = lim x x→±∞ 3 2 − 1 = (±∞) · (−1) = x ∞ odakle sledi da funkcija nema horizontalnih asimptota (ni u −∞ ni +∞. s c 3 2x2 − x3 = 0 ⇐⇒ 2x2 − x3 = 0 ⇐⇒ x2 (2 − x) = 0. Imamo.. Reˇimo jednaˇinu y = 0. f (x) = 1 · 3 4 − 3x 3 x(2 − x)2 . Periodiˇnost. Asimptote. a imenilac pozitivan. 4/3). Imamo tri sluˇaja: c c c (i1) za x < 0 brojilac je pozitivan. x→±∞ lim f (x) − kx = lim 3 x→±∞ 3 2x2 − x3 + x = (+∞ − ∞) = lim x x→±∞ 2 x 3 2 −1+1 x − 2 x2 = (−∞ · 0) −2/3 = lim −1+1 1 x x→±∞ 0 = = lim x→±∞ 0 1 2 3 x −1 −2/3 1 − x2 = lim 2 2 −1 x→±∞ 3 x = 2 ≡ l. Ispitajmo da li postoje horizontalne asimptote. c Iz prethodnog razmatranja zakljuˇujemo da: c . pa je f (x) > 0. proveri´emo da li u c c c kritiˇnim taˇkama prvi izvod menja znak. a imenilac je negativan. 5. Da bismo proverili koja od z kritiˇnih taˇaka jeste ekstremum koristimo Teoremu 1 iz 4. 0). imamo tri taˇke koje zadovoljavaju nuˇan uslov za egzisenciju ekstremuma. odakle sledi da su nule funkcije x1 = 0 i x2 = 2. u kojima funkcija moˇe imati lokalne ekstremume. 4/3) imenilac i brojilac su pozitivni. Dakle. Ekstremalne vrednosti. tj. x Dalje. oˇigledno funkcija nije periodiˇna jer polinomi stepena ve´eg ili jedc c c c nakog 1 nisu periodiˇne funkcije. c (i3) za x > 4/3 je brojilac negativan. tj. 6. c c c c Prema tome. dakle funkcija f je strogo opadaju´a na intervalu (4/3. Domen funkcije f je Df = R \ {0.130 5. Nule funkcije. +∞). 3 Dakle. Ispitajmo da li funkcija ima kosih asimptota. prava y = −x + je kosa asimptota i u −∞ i u +∞. odakle vidimo da je stacionarna taˇka (tj. tre´a kritiˇna taˇka) jednaka x3 = 4/3. funkcija f je strogo opadaju´a na intervalu (−∞. Raˇunamo. c c (i2) za x ∈ (0. Nadimo prvi izvod: 1 1 f (x) = (2x2 − x3 )−2/3 (4x − 3x2 ) = · 3 3 x(4 − 3x) 3 2 3 x4 (2 − x)2 . Za x ∈ Df imamo. c z tj. Drugim reˇima.). dve kritiˇne taˇke funkcije su x1 = 0 i c c x2 = 2.

(13) funkcija nema lokalni ekstremum u kritiˇnoj taˇki x2 = 2. c 3 2 1 −3 x(2 − x) − f (x) = · 3 4−3x [(2 3[x(2−x)2 ]2/3 3 − x)2 + x · 2(2 − x)(−1)] x2 (2 − x)4 = 1 −3(x(2 − x)2 ) − 1 (4 − 3x)(2 − x)(2 − 3x) −8 3 · = 3 . c Funkcija nema globalni maksimum ni globalni minimum jer je kodomen jednak R. Tako nalazimo. jer prva izvod ne c c menja znak u toj taˇki. Grafik funkcije . 4/3). Monotonost funkcije smo praktiˇki ve´ ispitali u prethodnoj c c taˇki: funkcija je strogo opadaju´a na intervalima (−∞.Ispitivanje toka funkcija 131 (i1) funkcija ima lokalni minimum u kritiˇnoj taˇki x1 = 0 i vrednost lokalnog c c minimuma je f (0) = 0. c 8. i vrednost lokalnog c c √ 3 maksimuma je f (4/3) = 2 4/3. 7. +∞). Prevojne taˇke. Intervali monotonosti. a strogo c c rastu´a na intervalu (0. Da bismo ispitali da li funkcija ima prevojnih taˇaka moramo prvo c c izraˇunati drugi izvod funkcije f. 3 4 (2 − x)8 4 (2 − x)5 3 x 9 x y = f (x) y T 1 2 3 4 3 x 2 E 0 Slika 5. (i2) funkcija ima lokalni maksimum u kritiˇnoj taˇki x3 = 4/3. 0) i (4/3.

(i5) f (x) = (x − 1)e x−1 . 2} = Df . Kako je f (x) < 0. +∞). 2−1 x x+1 (i4) f (x) = x2/3 (1 + x)3 . x 3 1 . sledi da je funkcija f konveksna na intervalu (2. Kombinuju ci sve prethodne rezultate dobijamo grafik date funkcije koji je prikazan na Slika 5. iz 4. (i7) f (x) = xe− 4 + 4x . (i6) f (x) = e x2 −3x−4 . sledi da za x < 2 je f (x) < 0. Ispitajte slede´e funkcije i skicirajte njihove grafike. Na ovo pitanje smo odgovorili u prethodnoj taˇki u kojoj smo c analizirali drugi izvod funkcije f. za x < 2. Dakle. (i2) f (x) = arctg ex − ln 2x 2 e +1 (i3) f (x) = 1 x2 − 1 · ln √ . funkcija f menja znak pri prolasku kroz taˇku x = 2 .23. a za x > 2 je f (x) > 0. c 1 − ln x (i1) f (x) = .132 5. Zadaci 5. c c 9. Intervali zakrivljenosti. Diferencijalni raˇun c odakle vidimo da je domen funkcije f jedna Df = R \ {0. sledi da je funkcija f konkavna na intervalu (−∞. Grafik funkcije. Kako je znak od f suprotan od znaka izraza 2 − x. 10. 2) i kako je f (x) > 0 za x > 2. 11. x2 e2x 1 .20. tako da je ona jedina prevojna taˇka funkcije f. Drugi izvod nema nula i jedine taˇke u kojima funkcija f moˇe imati prevojnu taˇku su x1 = 0 c z c i x2 = 2. Da bismo odredili da li se radi o prevojnim taˇkama koristi´emo Teoremu c c 3.

k−puta diferencijabilnih funkcija na skupu D ⊆ R na skup C k−1 (D ). 6. tada je F (x) − F1 (x) = 0. funkcije f na D tada postoji C ∈ R takvo da je F (x) = F1 (x) + C na intervalu [a. d : C k (D) −→ C k−1 (D ). Kao ˇto smo videli u ranijim glavama. dx Preciznije. Dokaz. Neodredeni integral 6.2. kada imamo neku operaciju s prirodno se postavlja pitanje egzistencije i nalaˇenja njene inverzne operacije. b]. c Propozicija 1. ga neodred (109) f (x) d x = {F (x) + C| C ∈ R} = {ili kra´e} = F (x) + C. antiderivacija) funkcije f (x) na skupu D 2. Neka svojstva neodredenih integrala i tabela elementarnih integrala. Dakle. Definicija. tada kaˇemo da je funkcija z F (x) primitivna funkcija (antiizvod. dF (x) = F (x) + C = f (x) d x. Difez 1 renciranje je zapravo linearno preslikavanje sa skupa. c 133 . tj. Neka je F primitivna funkcija od f na D Tada je (i1) d( f (x) d x) = f (x) d x (i2) (i3) 1 tj. linearni operator 2 ili kra´e primitivna funkcija od f na D. ⇐⇒ d d x( f (x) d x)) = f (x). Kako je diferenciranje inverzna operacija od traˇenja integrala mnoge osobine diferenz ciranja prenose i na integralenje. I pod oznakom f (x) dx podrazumevamo taj ˇitav skup primitivnih funkcija od f i zovemo c -eni integral funkcije f. parametrizovana skupom R. b). k f (x) d x = k F (x) = k ( f (x) d x) . Mi ´emo c za D obiˇno uzimati segment [a. za neko C ∈ R. tada postoji ˇitava fac milija funkcija. k ≥ 1. Propozicija 2. k ≥ 1. Kako je f (x) = F (x) = F1 (x) na D. i na osnovu neke ranije Propozicije F (x) − F1 (x) = C.GLAVA 6 Integralni raˇun c 1. b]. ako je F neka primitivna funkcija funkcije f na D.1. c njen neodredeni integral na (a. koje su primitivne funkcije od f. Ako su F i F1 primitivne funkcije. C k (D). D ⊆ D. neka je f (x) = ddx F (x) = F (x) na skupu D.

i primena (i2) na F + G daje traˇenu jednakost. (i1) i (i2) direktno iz ˇinjenice da je neodredeni integral inverzna operacija od diferenciranja. z Sada koriste´i Tabelu izvoda elementarnih funkcija lako dobijamo slede´u tabelu elec c mentarnih integrala. Tabela elementarnih integrala Stepene funkcije xr dx = 1 xr+1 + C. Trigonometrijske funkcije cos x = sin x + C Arkus funkcije 1 √ dx = arcsin x + C 1 − x2 sin x dx = − cos x + C. Integralni raˇun c (i4) Neka je G primitivna funkcija od g na D tada je (f (x) ± g(x))d x = f (x) d x ± g(x) d x = F (x) ± G(x) + C. sin2 x 1 dx = arctg x + C 1 + x2 Eksponencijalna funkcija ex dx = ex + C Logaritamska funkcija 1 dx = ln |x| + C x Hiperboliˇke funkcije c ch x dx = sh x + C Inverzne hiperboliˇke funkcije c 1 √ dx = arsh x + C 1 + x2 1 √ dx = arch x + C x2 − 1 1 dx = arth x + C 1 − x2 sh x dx = ch x + C 1 dx = th x + C ch2 x 1 dx = − cth x + C sh2 x . a ∈ R. cos2 x 1 dx = − ctg x + C. 1 dx = tg x + C. r+1 r ∈ R \ {−1} Konstantna funkcija a dx = a x + C.134 5. Pokaˇimo c z joˇ npr. Dokaz. (i4) Iz (F + G) (x) = F (x) + G (x) = f (x) + g(x) = (f + g)(x) sledi da je F + G primitivna funkcija s od f + g.

dx i vaˇi formula z f (g(x)) g (x) dx = F (g(x)) + C. slede´e neodredene integrale: c c (i1) √ x x x x x dx = (1 + √ x)(2 − x) dx = x2 =− x 1 1+ 1 + 1 + 1 + 16 2 4 8 dx = x 31 16 dx = x 16 31 16 31 +1 +1 +C = 16 47 x 16 + C. pretpostavljaju´i da je a = 0.Osnovne metode integracije neodredenog integrala 135 Primetimo da se osnovna metoda za odredivanje neodredenih integrala sastoji iz slede´a dva koraka: c (i1) Koriste´i znanja o izvodima napiˇemo tabelu osnovnih neodredenih integrala c s elementarnih funkcija. Izraˇunajmo. a (i5) u (i6). z Teorema. rezultat iz (i4) koristimo u (i5). Neka je F : D −→ R primitivna funkcija od f (x) i neka je G : D −→ A funkcija klase C 1 na D . a u (i6) da je c c c a > 0. 47 2 x 3 2 (i2) √ √ 2−x+2 x−x x dx = x2 2 dx − x2 1 dx + x dx − 1 x2 1 dx 1 1 1 − ln | x| − 4 x− 2 − 2 x 2 + C. Tada postoji primitivna funkcija za funkciju f (g(x)) g (x) : D −→ R Dokaz. (i2) Pomo´u pravila (od kojih zasada znamo samo neka) i svojstava neodredenih c integrala polazni neodredeni integral svodimo na poznate (zasada na one iz Tabele. Smena promenljive. Napomenimo da za nalaˇenje nekih integrala koristimo reˇenja prethodnih. Osnovne metode integracije neodredenog integrala 6. a kasnije na one koje smo ve´ izraˇunali). x 2. f (t)dt = F (t) + C . Iz d dx f (g(x)) g (x) dx = f (g(x)) g (x) = F (g(x)) g (x) = d (F (g(x)) + C) . U ovoj taˇki skup pravila neodredenog integrala oboga´uc c jemo jednim od najvaˇniji pravila. (i1) tan x dx = = ln sin x dx = cos x 1 +C. sledi da je funkcija F (g(x)) + C primitivna funkcija od f (g(x)) g (x). | cos x| cos x = t − sin x dx = dt =− dt = − ln |t| + C = − ln | cos x| + C t . tako da je f (g(x))g (x)dx = Primeri. c c Primeri. z s npr.3. Izraˇunajmo slede´e integrale. f (g(x)) g (x) dx = F (g(x)) + C. Prema tome. Ova teorema omogu´uje da uvedemo smenu u neodredenom integralu na slede´i naˇin c c c t = g(x) =⇒ dt = d(g(x)) = g (x)dx.

c Teorema. a a 1 1 sin t + C = sin(a x + b) + C. h(x) ≥ 0). Iz Lajbnicove formule. (f (x) g(x)) = f (x) g(x) + f (x) g (x). Integralni raˇun c (i2) x e k xk+1 dx = xk+1 = t (k + 1) xk dx = dt ax + b = t a dx = dt ax + b = t a dx = dt = 1 a = et dt ex · et = +C = + C. 2 2 4 a2 − a2 sin2 t a cos tdt = a2 (1 − sin2 t) a cos t ako je cos t > 0. 3 radi jednostavnijeg zapisa. Neka su f i g diferencijabilne funkcije na D i neka postoji primitivna funkcija za f g . ako je cos t < 0. c c f (x) d(g(x)) dx = f (x) g(x) − g(x) d(f (x)) dx . Preciznije. (f (x) g(x)) = f (x) g(x) dx + f (x) g (x) dx. vaˇi z slede´a teorema.5. . k+1 k+1 k+1 f (t) dt = k+1 k ∈ N. vode´i raˇuna da postoji i drugi c c samo na prvi sluˇaj ( h(x) c sluˇaj ( h(x)2 = −h(x). Ponekad se ova formula zapisuje na slede´i naˇin. 2 4 | cos t| cos t dt =   −a2 t + sin 2 t + C.  2 4   2  a  Napomenimo da ´emo se u sluˇajevima poput (i6) u daljnjem tekstu ograniˇavati c c c 3 2 = h(x). tada postoji primitivna funkcija i za funkciju f g na D i vaˇi formula z f (x) g(x) dx = f (x) g(x) − Dokaz. (i6) a2 − x2 dx = t sin 2 t + + C. 6. integracijom obe strane nalazimo f (x)g(x) = odakle sledi formula. a a (i4) cos(a x + b) dx = = 1 a cos t dt = (i5) cos2 x dx = 1 + cos 2x dx = 2 x = a sin t dx = a cos t dt = a2 1 dx + 2 = cos 2 x x sin 2x dx = + + C. Primeri. Parcijalna integracija je jedna od najvaˇnijih metoda z koja je posledica Lajbnicove formule za izvod proizvoda funkcija.136 5. c 6. Izraˇunajmo sada nekoliko tipiˇnih integrala metodom parcijalne intec c gracije. Parcijalna integracija.4. (i3) f (a x + b) dx = 1 1 F (a) + C = F (a x + b) + C. h(x) ≤ 0). f (x) g(x) dx .

2 √ 1 1−x2 2 =x 2 (i5) x arcsin(x) dx = x2 arcsin(x) 1 − 2 2 dg = x dx g(x) √ x2 arcsin(x) 1 arcsin(x) x 1 − x2 = (i2) = − −x 1 − x2 + + 2 2 2 2 √ x2 arcsin(x) arcsin(x) x 1 − x2 = − + + C. Q(x) bm xm + bm−1 xm−1 + · · · + m1 x + b0 Q(x) . 2 2 dg = √x dx 1−x2 f (x) = x df = dx 1 − x2 + 1 − x2 dx = 5.6. Kao ˇto znamo svaka racionalna funkcija s ima oblik F (x) an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 P (x) (110) R(x) = = = A(x) + .Integracija racionalnih funkcija 137 (i1) ln x dx = 1 f (x) = ln x df = x dx dg = dx g(x) = x = x ln x − x dx = x(ln x − 1) + C . odakle sledi da je: 1 x e (sin x − cos x) + C. Integracija racionalnih funkcija 6. x (i2) x2 √ dx = 1 − x2 = −x √ = −x g(x) = − 1 − x2 √ arcsin(x) x 1 − x2 2+ 1−x + + C. f (x) = arcsin(x) df = dx x2 √ dx 1 − x2 (i6) (i7) (i8) eα x cos(β x) dx. Integracija racionalnih funkcija. ex cos x dx = ex sin x − f (x) = cos x df = − sin x dx dg = ex dx g(x) = ex I= = ex sin x − ex cos x − ex sin x dx = ex (sin x − cos x) − I. x2 ln x dx xn ex dx 3. 2 4 4 = α β = 0.3(i6) = (i3) x2 arcsin(x) dx = = + f (x) = arcsin(x) df = dg = x2 dx = g(x) √ 1 1−x2 3 =x 3 dx = x3 arcsin(x) 1 − 3 3 x3 arcsin(x) 1 + 3 6 1 − x2 x3 √ dx 1 − x2 t− 2 dt 1 t = 1 − x2 dt = −2 x dx t 2 dt 1 x3 arcsin(x) 1 + 3 6 1 2 3 2 1−t t 1 2 dt = = x3 arcsin(x) 1 t 1t x3 arcsin(x) 1 − = + + 3 6 1 6 3 3 3 2 2 1 x3 arcsin(x) 1 − (1 − x2 ) 1 − x2 + C = + 9 3 9 (i4) I = = ex sin x dx = f (x) = sin x df = cos x dx dg = ex dx g(x) = ex 1 − x2 (2 + x2 ) + C.

ona kod koje je ∂P < ∂Q . Iz formula (110) i (111). q1 . . j > 1. pt . a za j > 1 imamo c A dx = (x − α)j dt A −j+1 A 1 = t +K = +K. . t. p1 . Bx+C B 2C − Bp 2x + p dx = ln(x2 + p x + q) + arctan + K. · · · . tj 1−j 1 − j (x − α)j−1 (i2) za j = 1 primetimo da je . K ∈ R. qt ∈ R i p2 − 4qi < 0. j 2 + p x + q)j (x − α) (x Nalaˇenjem neodredenih integrala parcijalnih razlomaka reˇeno je u slede´im propoziz s c cijama. . . p2 − 4 q < 0. . 2 (1 − 1)(x2 + p x + q)j−1 2 t=x−α dt = dx =A j = 1. . Dokaz. jasno je da se problem izraˇunavanja c -enog integrala racionalnih funkcija svodi na izraˇunavanje neodredenih inteneodred c grala parcijalnih razlomaka A Bx + C (112) . .138 5. st ). Integralni raˇun c pri ˇemu je A(x) polinom stepena n−m ako je n ≥ m. αk ∈ R. za svako i = 1. 2. (x2 + p x + q)j tada za integrale Ij i Jj vaˇe rekurentne veze s Ij = Jj = 2x + p 2 (2 j − 3) + Ij−1 . . . kao iz linearnosti integrala. (x − α)j (1 − j)(x − α)j−1 A dx = A ln |x − α| + K. (i3) Ako uvedemo oznake Ij = dx i Jj = (x2 + p x + q)j Bx+C dx . . i i m = r1 + · · · + rk + 2 (s1 + . . Propozicija. . Od ranije znamo da se svaka prava racionalna funkcija moˇe predstaviti u vidu sume parcijalnih ralomaka tj. tj. (x − α) (i2) K ∈ R. p. C. Za neodredene integrale parcijalnih razlomaka vaˇi: z (i1) A A dx = + K. K ∈ R. i . (i1) Sluˇaj j = 1 nalazi se u tabeli. . . j = 1. q. (x2 + p x + q) 2 4q − p2 4 q − p2 B. (x2 + pi x + qi )j ako je Q(x) = bm (x − α1 )r1 · · · (x − αk )rk (x2 + p1 x + q1 )s1 · · · (x2 + pt x + qt )st gde je α1 . . . a P (x)/Q(x) je prava racionalna c funkcija. . kao z (111) P (x) = Q(x) k ri i=1 j=1 Ai j + (x − αi )j t si i=1 j=1 i i Bj x + C j . 2. . (j − 1)(4 q − p2 )(x2 + p x + q)j−1 (j − 1)(4 q − p2 ) 1 B + (C − B p) Ij . .

Primeri.Integracija racionalnih funkcija 1 C − 1 Bp C − 2 Bp Bx+C B 2x + p B 2x + p 2 = + 2 = + . t 2 (i2) 2x dx = 2 + a2 x . tj 2 2 (1 − j) (x2 + p x + q)j−1 2 Na kraju nalazimo rekurentnu vezu za Ij . 2 odakle dobijamo 2x + p 2 (2 j − 3) + Ij−1 .7. 1 + t2 a a dt 1 = ln(x2 + a2 ) + C . dx = 2 + p x + q)j−1 (x f (x) = (x2 + p x + q)−j+1 df = (−j + 1)(2 x + p)(x2 + p x + q)−j dx 2 x2 + p x x dx = 2 2 + p x + q)j (x (x + p x + q)j−1 dg = dx g(x) = x Ij−1 = = = x + (j − 1) 2 + p x + q)j−1 (x + 2 (j − 1) (j − 1) p − 2 − x2 + p x + q − p x − q x 2 dx = 2 + 2 (j − 1)Ij−1 2 + p x + q)j (x (x + p x + q)j−1 (2 x + p) + ( 4pq − p) (x2 + px + q)j dx = (x2 x p + 2 (j − 1)Ij−1 + j−1 2 + p x + q)j−1 + p x + q) 2 (x (j − 1)(4 q − p2 ) Ij . (x2 + p x + q) 2 x2 + p x + q x + p x + q 2 x2 + p x + q (x + p )2 + 4 q−p2 2 4 139 tako da imamo Bx+C B dx = x2 + p x + q 2 2x + p 1 dx + (C − B p) x2 + p x + q 2 u = x + p/2 du = dx Nadimo sada Jj Bx+C B dx = (x2 + p x + q)j 2 = B 2 1 2x + p dx dx + (C − B p) = (x2 + p x + q)j 2 (x2 + p x + q)j t = x2 + p x + q dt = 2 x + p = dx (x + p )2 + 2 4 q−p2 4 = t = x2 + p x + q dt = 2 x + p B 2x + p 2C − B p arctan +K ln(x2 + p x + q) + 2 2 4q − p 4 q − p2 Jj = dt B 1 1 1 + (C − B p) Ij = + (C − B p) Ij . (j − 1)(4 q − p2 )(x2 + p x + q)j−1 (j − 1)(4 q − p2 ) Ij = 6. sc (i1) 1 dx = 2 x2 + a2 a x dx 1 dx = 2 + a2 x 2 ( x )2 a dx dx = +1 x = ta dx = a dt t = x2 + a2 dt = 2 x dx = 1 a2 = 1 2 1 x a dt = arctan + C . Primere koje ovde dajemo koriˇ´ene su u dokazu prethodne leme.

n1 ax + b . t = dt 1 = +C. + 5x + 6 6. s (i1) Neka je R racionalna funkcija u k + 1 promenljivoj tada integral oblika (113) R x. . Integralni raˇun c (i3) 2x + p dx = 2 + px + q x 2x + p dx = 2 + p x + q)j (x x4 + 3 x3 − 1 dx = (x + 1)2 t = x2 + p x + q dt = (2 x + p) dx t = x2 + p x + q dt = (2 x + p) dx x2 + x − 3 + = dt = ln(x2 + p x + q) + C. integral racionalne funkcije (u t). tmk dx R n t c−a mi = n .. . . . Nakon smene integral (113) postaje (c tn − a)2 b − t n d m1 m2 . cx + d nk ax + b cx + d dx n1 . p2 − 4 g < 0. reˇavamo smenom s tn = ax + b cx + d gde je n = N ZS(n1 . Tada je (a d − b c) ntn−1 i dx = dt . t . B = −3. time je pokazano da se ova klasa integrala racionalnih funkcija svodi na integraciju racionalnih funkcija. nk ∈ N. . . . + (x + 1)2 x + 1 (x + 1)2 (x + 1)2 5x + 2 dx = (x + 1)2 5 dx − x+1 3 3 dx dx = 5 ln |x + 1| + +C. t .140 5. 2 (x + 1) x+1 tako da imamo i konaˇno c x4 + 3 x3 − 1 x3 x2 3 dx = (∗) = + − 3 x + 5 ln |x + 1| + +C. . n2 .8. .. . . A = 5. (x + 1)2 3 2 x+1 (i6) (x2 x2 1 dx + 1)2 (i7) 3x − 1 dx. ni b − tn d x= n t c−a Primetimo da je poslednji integral. Integracija nekih iracionalnih funkcija. n.. nk ).. tada se integral . cx + d n2 ax + b . (i2) Neka je R racionalna funkcija u dve promenljive. . j 2 + p x + q)j−1 t (1 − j)(x dx = x3 x2 + − 3x + 3 2 5x + 2 dx = (∗) (x + 1)2 (i4) (i5) 5x + 2 (x + 1)2 kako je 5x + 2 A A + Ax + B B = = odakle nalazimo A + B = 2. Ova taˇka pokazuje vaˇnost intec z grala racionalnih funkcija jer se i neke klasa integrala iracionalnih funkcija pogodnim smenama svode na integrale racionalnih funkcija koje znamo da reˇimo. . . i = 1. . .

s (i1) dx √ = x2 + 1 = √ 1 + x2 = t − x. Primeri integrala koji se reˇavaju Ojlerovim smenama. t2 − a t −a (a − t2 )2 integral racionalne funkcije. Primer. iz koje nalazimo √ t2 − c 2 (b t + a (t2 + c)) √ i dx = dt odakle sledi da je integral (114) x= √ 2 at + b (2 a t + b)2 √ 2 (b t + a (t2 + c)) t2 − c √ √ . a x2 + b x + c dx . x= 1−t2 1+t2 (i2) dx √ = (1 + x2 )( 1 − x2 ) dx √ = x + 1 + x + x2 √ 1 − x2 = t(x + 1). iz koje nalazimo √ √ √ 2 (a c + t (−b + c t)) 2 ct−b i dx = − dt odakle sledi da je integral x= t2 − a (a − t2 )2 (114) = R R x.Integracija racionalnih funkcija 141 (114) R x. (c) ako je α√ jedan realan koren polinoma a x2 + b x + c = a(x − α)(x − β) tada je smena: a x2 + b x + c = t(x − α) iz koje nalazimo t2 α − a β −2 t a (α − β) x= 2 i dx = dt odakle sledi da je integral (114) t −a (a − t2 )2 R x. a x2 + bx + c dx = t2 α − a β 2 t a (−α + β) R . a x2 + b x + c dx = R 2 at + b (2 a t + b)2 √ √ (b) ako je c > 0 koristimo smenu: a x2 + b x + c = x t − c. −4 dx = (1+t2t)2 dt √ 1 + x + x2 = t − x.t dt R x. moˇe svesti na integral racionalne funkcije jednom od Ojlerovih (Euler) smena z √ √ (a) ako je a > 0 koristimo smenu: a x2 + b x + c = t − a x. √ √ √ c t − b 2 c t − b √ −2 (a c + t (−b + c t)) . 1+2 2 t2 x= t2 −1 2t dx = dt = t2 + 1 1 dt = 2 2 t t − t2 −1 2t t2 + 1 2 t dt 2 t2 t2 + 1 dt = ln |t| + C = ln(x + t 1 + x2 ) + C . t(x − α) dt t2 − a (a − t2 )2 integral racionalne funkcije.t 2 − c dt. dx = 2 (1+t+t2 ) (1+2 t)2 = (i3) x= −1+t2 1+2 t dt = . 2 √ a x2 + b x + c dx = integral racionalne funkcije.

sin x = 2 2 2 1+t 1+t 1 + t2 integral R(sin x. a. Pri raˇunanju integrala o c kojima se pojavljuje sinusi i kosinusi treba voditi raˇuna o upotrebi adicionih formula c tako da se smanje stepeni sinusa i kosinusa. Integralni raˇun c (i3) Integral oblika (115) xm (a xn + b)p dx. Integracija nekih trigonometrijskih funkcija. n. cos x) svodi na integral racionalne funkcije. ako je to mogu´e. m. cos x = . c c (i1) dx √ √ = x(1 + 2 x + 3 x) x = t6 .9. n m+1 (c) p + ∈ Z integral se smenom tr = a + b x−n gde je r = imenilac od p. b ∈ R. poznatiji kao diferencijalni binom moˇe se svesti na integral racionalne funkcije u slede´im z c sluˇajevima: c (a) ako je p ∈ Z i p > 0. n Primer. t−1 2 1 t2 −1 (i3) 1 1 ) 2 dx = x 1 x= t= x +1. dx = 3 t5 dt 3 t2 3 dt = (t − 1)(t + 3) + 3 ln |t − 1| + C. p ∈ Q. 2t dx = − (t2 −1)2 dt. tan = t. Korisno je koristiti c slede´e transformacione formule: c 1 sin(a x) cos(b x) = [sin(a − b) x + sin(a + b) x] 2 1 sin(a x) sin(b x) = [sin(a − b) x − cos(a + b) x] 2 1 cos(a x) cos(b x) = [cos(a − b) x + cos(a + b) x] 2 Neka je R(sin x. stepeni polinoma P (x) c i Q(x) su priliˇno veliki). tada se univerzalnom smenom: 2t 1 − t2 2 dt x (116) .142 5. S obzirom da se ovom smenom obiˇno dobijaju komplikovane racionalne funkcije (tj. Izraˇunajte slede´e integrale iracionalnih funkcija. m+1 (b) ∈ Z integral se smenom tr = a xn + b gde je r = imenilac od p. cos x) racionalnih funkcija. a ako je p < 0 smenom x = tq gde je q = NZS(imenilac brojeva m i n). = 6 ln |t| − dx 1 3 4 4t − 1 ln |t + 1| − ln(2 t2 − t + 1) − √ arctan √ 4 8 7 7 = (i2) 3 = √ (3 + 2 x)2 − 3 + 2 x x3 + x4 dx = x2 (1 + 3 + 2 x = t6 . korisno je izbe´i ovu smenu ako je to ikako mogu´e. tada izraz (a xn + b)p razvijamo po binomnoj formuli. dx = 6 t5 dt =6 dt = ··· t(t + 1)(2 t2 − t + 1) + C. = −2 (t2 t2 dt − 1)4 6. dx = . To je c c c mogu´e sigurno u slede´im sluˇajevima: c c c .

b] na n delova taˇkama c c { x0 . x1 . c s c x = b. − cos x) = −R(sin x. . 4 Riemann. 1 + t2 Primer. 2 (i3) = dt 1 1 1 = (arctan(t) + ln |1 + t|) − ln(1 + t2 ) + C (t2 + 1) 1 + t 2 4 1 (x + ln | sin x + cos x|) + C.10. − cos x) = R(sin x. 1 + t2 dx = dt . 13 dt (t + 1 2 2) (i2) sin x = dx = 2t 1+t2 2 dt 1+t2 2 t2 1 dt = + 2t + 1 2 + 1 4 = arctan(2 t + 1) + C = arctan(2 tan( dx = 1 + tan x tan x = t dx = = sin2 x cos3 x dx = sin5 x dx = cos4 x dt t2 +1 x + 1)) + C. jer je s c manja od (b−a)M. b] −→ R + . Ideja koju je predloˇio Riman 4 s z sastoji se u slede´em: podelimo segment [a. b]. 3 5 3 5 (i4) sin x = t cos x dx = dt (i5) cos x = t −sin x dx = dt =− (1 − t2 )2 2 1 1 dt = . . sin x = √ 1 + t2 1 cos x = √ . Sada se postavlja prirodno pitanje kako da odredimo povrˇinu ispod grafika krive. < xn−1 < xn = b} = P. ona je 0 ograniˇena na segmentu [a. y = 0 i grafikom krive y = f (x) (tj. Odredeni integral 6. sin x = 1 − t2 (ili cos x = √ dt 1 − t2 ) dx = − √ 1 − t2 ili dx = √ dt 1−t2 . gde je M maksimum funkcije f na [a. t . Neka je data neprekidna funkcija f : R ⊇ [a. (i1) sin(6 x) cos(7 x) dx = dx = 2 sin x − cos x + 3 1 2 (sin(−x) + sin(13 x))dx = t = tan x 2 cos x = 1−t2 1+t2 1 2 = cos x − 1 cos(13 x) + C. cos x) tada koristimo smenu tan x = t. cos x) tada koristimo smenu cos x = t (ili sin x = t). = − cos x − + + C. . . tada je i povrˇina lika ograniˇenog pravama x = a. 4 t cos x 3 cos3 x 4. . cos x) = −R(sin x. cos x) ili R(sin x. 2 = t2 (1 − t2 ) dt = t3 t5 sin3 x sin5 x − +C = − + C.Odredeni integral 143 (a) R(− sin x. xn |a = x0 < x1 < x2 . Primeri integrala trigonometrijskih funkcija. . . . . (b) R(− sin x. Definicija. b]. povrˇina ’ispod grafika’) konaˇna.

b−gornja granica. Digresija. Rimanov integral parametar podele P . . b]. (i = 1. tada uredeni par (P.144 5. Ξ) predstavlja aproksimaciju ispod grafika krive f na [a. (118) Ukoliko postoji konaˇni limχ(P )−→0 Σ(f. P. Ako su duˇine svih intervala [xi−1 . Ξ) vaˇi z | Σ(f. a zbir n (117) Σ(f. . . Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi . P. I pomenuti limes zove se odredeni (Rimanov) b integral funkcije f na [a. z Motivisani Rimanovom idejom posmatramo funkciju. Ξ). ukoliko (∀ ε > 0)(∃δ > 0) tako da za svaku podelu (P. Integralni raˇun c Sada vidimo (vidi T Sliku 1) da je traˇena z povrˇina jednaku zbiru s povrˇina n krivolinis jskih trapeza odredenih taˇkama skupa P. xi ]. xi ] jednake onda z kaˇemo da je raspodela ekvidistantna. i neka je χ(P ) = max1≤i≤n ∆xi Slika 1. Oznaka koja se koristi: I = a f (x) dx. . Neka je funkcija f neprekidna na intervalu [a. P. Jasno c s je da je x0 < ξ1 < ξ2 < · · · < xn . b]. Napomenimo da funkcija f ne mora biti neprekidna na [a. . Obrat ovog tvrdenja ne vaˇi. Ξ) tada kaˇemo da je funkcija f integrabilna c z u Rimanovom smislu na segmentu [a. . P. . f (x) dx−podintegralni izraz i x−integraciona promenljiva. i izaberimo taˇke ξi ∈ [xi−1 . . . Postavlja se prirodno pitanje kada ta aproksimacija teˇi pomenutoj z povrˇini. Ξ) kada parametar z c podele χ(P ) −→ 0 i piˇemo s I= χ(P )−→0 lim Σ(f. . b] −→ R. P. b]. ξ2 . f (x)−podintegralna funkcija. nazivamo integralnom sumom funkcije f za podelu (P. Teorema. n i definiˇimo skup Ξ = {ξ1 . Ξ) zovemo podelom segmenta [a. b]. b] tada je ona i integrabilna u Rimanovom smislu. . f : R ⊇ [a. . Ξ) − I | < ε kada je χ(P ) < δ. z . ξn }. i = 1. b]. s Za broj I kaˇemo da je graniˇna vrednost integralne sume Σ(f. Ξ). n). Primetimo da je integralna suma Σ(f. Ako c duˇinu z podinterξn ξ2 ξ1 E vala obeleˇimo z sa x1 x2 x0 = a xn−1xn = b ∆xi = xi − xi−1 . gde je a−donja granica. P.

Ξ ) za neprekidnu funkciju (koja je i ravnomerno neprekidna na [xi−1 .11. x1 = a + h = a + b−a b−a . P . Ξ) ne zavisi o podeli. Ξε ) takva da je |Σ(f. b] moˇemo posmatrati ekvidistantnu podelu (Slika 3) z P = Ξ = {ξi = xi = a + i h. odakle sledi tvrdnja. P. 1. Sada redom imamo na segmentu [a. Ξ) ≤ D+ (Σ). u ovom sluˇaju c Σ(f. P ε . xi = a + i h = a + i n n i = 0. 5 ∀ ε > 0 postoji ekvidistantna raspodela (P ε . Oˇigledno vaˇi c z D− (Σ) ≤ Σ(f. Dakle. Kako je f neprekidna funkcija na [a. Dakle. (i1) f (x) = c. n x0 = a. tada je n T Σ(f. Kako se svaka raspodela D+ (Σ) moˇe aproksimirati po volji taˇno ekvidistantnom z c ε ε ε 5 raspodelom Σ (f. b] a b Specijalno za c = 1. P. Neka je (P.Odredeni integral 145 Skica dokaza. . . 0 ≤ i ≤ n} gde je h = b−a . Ξ) = i=1 n f (ξi ) ∆xi =c i=1 (xi − xi−1 ) = c(xn − x0 ) = c(b − a). P. Ξ) proizvoljna podela segmenta [a. Integral konstante na segmentu [a. (i2) f (x) = x. pa niti o χ(P ). Ξ) = c(b − a). gornju i donju Darbuovu z (Darboux) sumu za datu raspodeli Σ(f. b] (Slika 2). b] ona dostiˇe svoj z minimum i maksimum na [xi−1 . . xi ] i moˇemo definisati tkz. pa kada n → ∞. 6. 2. gde je mi = minxi−1 ≤x≤xi i Mi = maxxi−1 ≤x≤xi . c dx = c(b − a). .Ξ) D+ (Σ). Ξ) na slede´i naˇin: c c n n D− (Σ) = i=1 mi ∆xi i D+ (Σ) = i=1 Mi ∆xi . Kako je f neprekidna na intervalu [xi−1 . xi ] ⊆ [a. P. Ξε )| < ε. x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E lim Σ(f. Primer. mi → Mi ) lako se pokazuje da je lim(P. b].Ξ) D− (Σ) = lim(P. je a dx = b − a. Slika 2. P. n i ∆xi = h. P. xi ]. Odredimo odredene integrale nekih funkcija po definiciji. . i imamo da je χ(P )→0 b x0 = a ξ1 tj. Ξ) − Σε (f.

T b−a b−a . 0 ≤ i ≤ n} gde je h = b−a . 1. kada h → 0 tada n → ∞. 2 2 Dakle. Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi = i=1 xi h = h i=1 (a + i · h) = h n · a + h i=1 i =n·h a+ n+1 h 2 = n· b−a n a+ n+1 b−a · 2 n = a · (b − a) + (b − a)2 n + 1 · 2 n (b − a)2 b2 − a2 = . P. . P. b] n n n n Σ(f. x0 = a ξ1 x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E Slika 4.146 5. . n x0 = a. xi = a + i h = a + i n n i = 0. Integral funkcije y = ex na segmentu [a. Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi = i=1 ea+i h h = h · ea i=1 (eh ) = h · ea+h i=0 i n−1 (eh ) = h · ea+h · i en h − 1 eh − 1 = eh h · ea+h · (eb−a − 1) −1 . . b] moˇemo posmatrati ekvidistantnu podelu z P = Ξ = {ξi = xi = a + i h. Dakle. x1 = a + h = a + Sada redom imamo (Slika 4). Kako je f neprekidna funkcija na [a. 2. Integralni raˇun c T x0 = a ξ1 x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E Slika 3. i imamo b x dx = lim a n→∞ a · (b − a) + (b − a)2 n + 1 · 2 n = a · (b − a) + (i3) f (x) = ex . . Integral funkcije y = x na segmentu [a. n i ∆xi = h. b] n n n Σ(f.

12. b]. b] tada je b a (i1) a f (x) dx = − b f (x) dx . Tada. Neka su funkcije f i g integrabilne u Rimanovom smislu na [a. b b (i1) a b α · f (x) = α a f (x) dx. Ako je funkcija f (x) integrabilna na [a. x2 5. Teorema 2. ∀ x ∈ [a. b] tada je a f (x) dx ≥ 0.Svojstva odredenog integrala 147 Dakle. Svojstva odredenog integrala 6. b a ex dx = lim h→0 h · ea+h · (eb−a − 1) eh − 1 = (eb−a − 1) · lim h→0 h · lim ea+h = (eb−a − 1) · 1 · ea eh − 1 h→0 = eb − ea . n (i1) α · f (x) dx = b χ(P )→0 lim α · f (ξi ) ∆xi = α · lim i=1 n χ(P )→0 f (ξi ) ∆xi = α · i=1 n f (x) dx . Dokaz. 3 (i5) f (x) = 1 . Svostva odredenog integrala. i=1 (i4) Primenimo (i3) na funkciju φ(x) = f (x) − q(x). sada imamo. b b (i4) ako je f (x) ≥ g(x). Za integrabilne funkcije vaˇi i slede´a teorema kao posledica definicije odredenog intez c grala. b α∈R b (i2) a (f (x) ± g(x)) dx = a f (x) dx ± a g(x) dx b (i3) ako je f (x) ≥ 0. Iz definicije odredenog integrala. n (i2) a (f (x) ± g(x)) dx = χ(P )→0 b lim (f (ξi ) ± g(ξi )) ∆xi = i=1 b χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi ± lim i=1 χ(P )→0 g(ξi ) ∆xi i=1 = a b n f (x) dx ± a g(x) dx (i3) a f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi ≥ 0. . jasno je da su njegova svojstva u uskoj vezi sa osobinama suma i limesa. b] tada je a f (x) dx ≥ a n g(x) dx . Sliˇno primeru (i2) dobija se c a b x2 dx = b3 − a3 . (i4) f (x) = x2 . Malo preciznije imamo: Teorema 1. ∀ x ∈ [a.

vaˇan jer bi u suprotnom imali m · 0 ≤ z a b a f (x) · φ(x) dx ≤ M · 0. odakle sledi tvrdenje jer je 5. gde je { a = x0 . b] ili φ(x) < 0. M ]. b] takve da je (1) m ≤ f (x) ≤ M. 6. 7 Primetimo da je uslov b φ(x) dx = 0.12 (i2) zakljuˇujemo da je: m c µ= b a φ(x) dx ≤ a a f (x)φ(x) dx ≤ M f (x)·φ(x) dx 7 . dok je (i2) specijalni sluˇaj od c (i1). ξn }.148 5. b). Pretpostavimo da je φ(x) > 0. tada iz m ≤ µ ≤ M imamo. . b b b Teorema 5. m·φ(x) ≤ f (x)·φ(x) ≤ M ·φ(x). . Da bismo dokazali (i1) definiˇemo ∆xi = xi − xi−1 = xn−i − xn−i+1 = −∆xn−i+1 . b b Tada postoji µ ∈ R takav da je m ≤ µ ≤ M i vaˇi da je z a f (x) · φ(x) dx = µ a φ(x) dx. U ovoj taˇki dokazujemo jednu c -ene integrale. b]. Dokaz. . φ(x) > 0. ξ2 .13. b a f (x) dx (i2) ako je joˇ φ(x) = 1 tada je µ = f (ξ) = s b−a . Neka je f (x) neprekidna funkcija na [a. b]6. tada je b b (i1) a φ(x) f (x) dx = f (ξ) a φ(x) dx ξ ∈ [a. Kako je f (x) neprekidna na [a. pri ˇemu je c ∈ (a. b (3) a φ(x) dx = 0. Teorema o srednjoj vrednosti integrala. ∀ x ∈ [a. b] onda ona taj segment preslikava na segment [m. . n k n c b f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = i=1 χ1 (P )→0 lim f (ξi ) ∆xi + i=1 χ2 (P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = i=k+1 f (x) dx + a c f (x) dx. ˇto moˇemo uvek uraditi (ako nije onda je dodamo) c s z i kako χ1 (P ) → 0 i χ2 (P ) → 0 kada χ(P ) → 0 imamo. Neka je data podela (P. .12 (i4) sada implicira a b m · φ(x) dx ≤ b a f (x) · φ(x) dx ≤ b a a M · φ(x) dx i na osnovu Teorema φ(x) dx. ∀ x ∈ [a. tako da imamo redom. b] i φ(x) kao u prethodnoj teoremi. s n 1 b f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = − lim i=1 χ(P )→0 f (ξi ) ∆xi = − i=n f (x) dx. . Dokaz. . a (i2) Izaberimo da c = xk bude jedna od deobenih taˇaka. (2) φ(x) ima stalan znak na [a. gde je µ iz prethodne teoreme. Integralni raˇun c b c b (i2) a f (x) dx = a f (x) dx + c f (x) dx. c Dokaz. pa postoji ξ ∈ [a. xn = b} = P i Ξ = {ξ1 . odakle sledi (i1). ∀ x ∈ [a. Ξ). b]. b]. . Neka su f (x) i φ(x) dve integrabilne funkcije na [a. x. 6 tj. b] tako da je µ = f (ξ). b a φ(x) dx Posledica. od osnovnih teorema za neodred Teorema. .

Kako su integrabilne funkcije u Rimanovom smislu ograniˇena imamo |f (x)| ≤ C (∈ R) c na [a. 6.Fundamentalna teorema 149 6. c Ali to znaˇi da je funkcija F (x) diferencijabilna u ta vcki x i da je F (x) = f (x). c Neposredna posledica ove leme je slede´a Teorema. Njutn-Lajbnicova (Newton-Leibniz) formula. Odredeni integral i primitivna funkcija. Sada imamo.15. Tada je dobro definisana funkcija x (119) F (x) = a f (x) dx. i koriste´i aditivnost integrala. M (h) → 0 kada h → 0. za x. b] ima na tom segmentu primitivnu funkciju. b] formulom (120) diferencijabilna u taˇki x. zakljuˇujemo prvo da je α(h) ≤ M (h). z s Lema. b] tada za h takav da je i x + h ∈ [a. i vaˇi formula F (x) = f (x). Ali vaˇi i viˇe. b]. Fundamentalna teorema 6. b] kao razlika dve integrabilne funkcije. x + h ∈ [a. b] . x + h] ⊆ [a. c Teorema.14. pri ˇemu ∆(t) → 0 kada t → x i c c t ∈ [a. b]. koja je oblika x F (x) = a f (x) dx + C. gde je I(h) = [x. gde je C neka konstanta. Funkcija ∆(t) = f (x) − f (t) je integrabilna na [a. Svaka neprekidna funkcija f na segmentu [a. b]. tada je funkcija F definisana na [a. x+h x x+h x+h x+h F (x + h) − F (x) = a f (x) dt − a x+h f (x) dt = x f (x) dt = x (f (x) + ∆(t)) dt = x f (x) dt + x ∆(t) dt = f (x)h + α(h) h Budu´i da je c x+h x+h x+h ∆(t) dt ≤ x x |∆(t)| dt ≤ x M (h) dt = M (h) |h|. Ako je f integrabilna funkcija na [a. na intervalu [a. b]. a odatle da α(h) → 0 kada h → 0. b] i ako je f neprekidna u nekoj taˇki c x ∈ [a. b] imamo c (120) |F (x + h) − F (x)| ≤ C |h| . odakle sledi neprekidnost funkcije F na [a. b]. koja je data slede´om teoremom. Jasno. b] vaˇi c z (121) F (x + h) − F (x) = f (x) h + α(h) h pri ˇemu α(h) → 0 kada h → 0. Neka je f integrabilna funkcija na segmentu [a. c . Primetimo da smo pokazali da ako c je f neprekidna u taˇki x ∈ [a. i neka je M (h) = supt∈I(h) |∆(t)|. Ako je funkcija f (x) neprekidna na segmentu [a. b]. c z Dokaz. b] tada postoji fundamentalna veza izmedu neodredenog i odredenog integrala. Kako je f neprekidna u taˇki x sledi da je f (t) = f (x) + ∆(t).

x 1 1 ≤ f (x) ≤ b a b ∀ x ∈ [a. xi ]. b > a > 0. Dokaˇite da je: z (i1) b−a b b−a < ln < . 2 1+b 1 + a2 . b). b > a. b] odakle je a dx ≤ b b a dx ≤ x b a dx . i = 1. n. Nakon sabiranja formula u (123) c sc z dobijamo n F (xn ) − F (x0 ) = f (ξ1 )(x1 − x0 ) + f (ξ2 )(x2 − x1 ) + · · · + f (ξn )(xn − xn−1 ) = i=1 n b f (ξi ) ∆xi i nakon uzimanja limesa dobijamo: F (b) − F (a) = lim n→∞ f (ξi ) ∆xi = i=1 f (x) dx. . c c b (i1) a x2 dx = x3 3 b a = b3 − a3 . b a a 1 Primena teoreme o srednjoj vrednosti za integrale na funkciju f (x) = i interval [a. Primeri 1. b] prvo daje. . ξn } izabrali koriˇ´enjem Lagranˇove teoreme. x 1 b b−a b ≤ ln b − ln a = ln ≤ b−a a a nejednakosti su stroge jer je a ξ ∈ (a. b] tada je b (122) a f (x) dx = F (b) − F (a) . . Integralni raˇun c Teorema. Neka je f (x) neprekidna funkcija na segmentu [a. xn = b} = P. x. Primeri 2. Izraˇunajte slede´e integrale. 2. . Prethodna formula (122) poznata je kao Njutn-Lajbnicova formula. a b i na kraju dx = f (ξ) (b − a). . tada Lagranˇova teorema o srednjoj vrednosti daje z  F (x1 ) − F (x0 ) = F (ξ1 )(x1 − x0 ) = f (ξ1 )(x1 − x0 )       F (x2 ) − F (x1 ) = F (ξ2 )(x2 − x1 ) = f (ξ2 )(x2 − x1 )    ······················································ (123) +     ······················································      F (xn ) − F (xn−1 ) = F (ξn )(xn − xn−1 ) = f (ξ2 )(xn − xn−1 ) gde smo taˇke Ξ = {ξ1 . . . Neka je data proizvoljna podela { a = x0 .150 5. Posmatrajmo intervale [xi−1 . . . Dokaz. (i2) b−a b−a < arctan b − arctan a < . a b Oznaka koja se koristi: a f (x) dx = F (x) b a = F (b) − F (a). b] i ako je F (x) njena primitivna funkcija na [a. . . ξ2 . . 3 −1 (i2) −2 dx = ln | x | x −1 −2 = ln | − 1| − ln | − 2| = − ln 2.

c c a (i1) 0 a2 − x2 dx = φ/2 x = a sin t 0 −→ 0 φ(t) = a sin t je dx = a cos t dt a −→ π/2 monotona na [0. 1 + x2 1 + ξ2 7. b) odakle je nakon integracije dx b−a = arctan b − arctan a ≤ 2 1+x 1 + a2 ξ ∈ (a. β] takva da (i1) φ ne menja znak na [α. β]. Dokaz. integrabilne funkcije f (x) na [a. sledi a f (x) dx = F (b) − F (a) = α f (φ(t)) · φ (t) dt . (i2) funkcija f (φ(t)) φ (t) je integrabilna na [α. kao posledica funza odred z c -u odredenog i neodredenog integrala date Njutn-Lajbnicovom damentalne veze izmed formulom.16. nejednakosti su stroge jer je 1 dx = f (ξ) (b − a) = (b − a). b] −→ R primitivna funkcija. i neka je F (φ(t)) = Φ(t). . jer je Φ (t) = (F (φ(t))) = F (φ(t)) · φ (t) = f (φ(t)) · φ (t) . U ovoj taˇki vide´emo da i c c -ene integrale vaˇe analogne metode za njihovo izraˇunanje. β](tj. b].Osnovne metode integracije odredenog integrala 151 Primena teoreme o srednjoj vrednosti za integrale na funkciju f (x) = 1 1 1 ≤ ≤ 2 2 1+b 1+x 1 + a2 b−a ≤ 1 + b2 b a b a 1 i interval [a. b] klase C 1 [α. Neka je F : [a. Koriste´i sada Njutn-Lajbnicovu formulu s jedne strane imamo c strane β α b β b a f (x) dx = F (b) − F (a) . Izraˇunajmo slede´e integrale (n. Neka je F primitivna funkcija od f na [a. Primetimo da je Φ(t) primitivna funkcija od f (φ(t)) φ (t). β] −→ [a. Tada je b β (124) a f (x) dx = α f (φ(t)) φ (t). b = φ(β) c ako je φ (t) > 0 (ili a = φ(β). b). dobijamo. m ∈ N). Smena promenljive u odredenom integralu. 1 + x2 ∀ x ∈ (a. Primeri. monotona je) pri ˇemu je a = φ(α). π/2] φ/2 0 = 0 8F a2 − a2 sin2 t a cos tdt = a2 (1 − sin2 t) a cos t = a2 0 φ/2 cos2 t dt (x) = f (x). b] 8. Teorema. b] i neka je φ : [α. dok je sa druge odakle f (φ(t)) · φ (t) dt = Φ(β) − Φ(α) = F (φ(β)) − F (φ(α)) = F (b) − F (a) . ∀ x. Osnovne metode integracije odredenog integrala 6. b = φ(α) ako je φ (t) < 0).

Posledica. Geometrijski smisao π (i2) −π sin nx · cos mx dx = − 1 2 π 1 2 π (sin(n + m)x − sin(m − n)x) dx = −π 1 2 sin(n + m)x dx −π π −π sin(m − n)x dx = −π 1 2 − 1 1 cos(n + m)x + cos(m − n)x n+m m−n = 0. Tada je a a 0 (i1) ako je f parna −a f (x) dx = 2 0 a f (x) = 2 0 f (x) dx. proverite! c π (i3) −π π sin2 nx dx = 1 2 1 2 π (1 − cos 2nx) dx = −π π 1 2 1 2 x− 1 sin 2nx 2n 1 sin 2mx 2m π −π = π. da ta povrˇina moˇe biti i negativna. Tada je c a+ω ω f (x) dx = a 0 f (x) dx ∀ a ∈ R. π y= √ a2 − x2 E 0 a Slika 5. π −π (i4) −π cos2 mx dx = (1 + cos 2mx) dx = −π x+ = π. 4 T Geometrijski smisao. ali sa razliˇitih strana x−ose. (i1) i (i2) su jasni iz geometrijskog smisla odredenog integrala kao povrˇine omedene pravama y = 0. s x = 0. odakle je x2 + y 2 = a2 . (i2) ako je f neparna −a f (x) dx = 0. Za (i2) vaˇe iste opservacije osim ˇto su s s z s te dve figure (zbog neparnosti funkcije f (x)) podudarne (njihova unija je centralno simetriˇna s obzirom na c koordinatni poˇetak (Slika 7)). a]. pa je zbir njihovih povrˇina 0. x = 0. Ako je f : R −→ R. 0] i [0. Kako je y = f (x) = √ a2 − x2 . (jer je cos parna funkcija). x = a i grafikom krive funkcije f (x)). Dokaz. x = a i grafikom krive y = f (x). neprekidna i periodiˇna funkcija sa periodom ω. a] su podudarne (Slika 6) i sa iste strane x−ose c s z pa je povrˇina njihove unije jednaka dvostrukoj povrˇini figure [0. U sluˇaju (i1) figure s z c (zbog parnosti funkcije f )) ˇiju povrˇinu traˇimo na [−a. Zakljuˇujemo da naˇa polazna funkcija predc s stavlja jednaˇinu kruga i ustvari traˇimo c z povrˇinu 1/4 tog kruga (jer je to geometris jski lik (Slika 5) koji je ograniˇen pravama c y = 0. iz definicije neodredenog integrala. a] −→ R. Primetimo. Neka je f : [−a. ako je n − m = 0. a > 0 integrabilna funkcija. c c s . Rezultat je taˇan i ako je n − m = 0.152 5. Integralni raˇun c = a2 0 φ/2 1 + cos (2t) a2 dt = 2 2 t π/2 0 + 1 sin(2 t) 2 π/2 0 = a2 2 π 1 − 0 + (sin π − sin 0) 2 2 = a2 π .

Neka su f i g funkcije klase C 1 na (a. Ako je f : R −→ R. Pa imamo. Tada vaˇi formula z b a b b f (x) g(x) dx = f (x) g(x) − a a f (x) g(x) dx . f (−t) dt =  0 0. . Parcijalna integracija odredenih integrala. prvo iz Lajbnicove formule. f neparna     a −a   a 0 a 0 a f (x) dx = −a −a f (x) dx + 0  a  2 f (t) dt. 6. f parna. Preciznije vaˇi slede´a teorema. dt = dx je monotona x=ω→t=0 a a = 0 f (t + ω) dt = 0 f (t) dt a zatim a+ω ω a+ω ω a ω f (x) dx = a a f (x) dx + ω f (x) dx = a f (x) dx + 0 f (x) dx = 0 f (x) dx i dokaz je gotov.17. 0 0   f parna    a 0 f (x) dx = − f (−t) dt = odakle je 0 a   − − f (t) dt = − f (t) dt. neprekidna i periodiˇna funkcija sa periodom ω. z c Teorema. Dokaz. 0]. ako uvedemo smenu: x = −t. b). (f (x) g(x)) = f (x) g(x) + f (x) g (x). Sada koriste´i osnovnu vezu c -u odredenog i neodredenog integrala datu u Njutn-Lajbnicovoj formuli i metodu izmed parcijalne integracije za neodredene integrale dobijamo njen analogon za odredene integrale. z   0 a    − f (t) dt = f (t) dt. b a b b b = a (f (x) g(x)) dx = a f (x) g(x) dx + a f (x) g (x) dx. integracijom obe strane uz koriˇ´enje Njutn-Lajbnicove formule nalazimo sc f (x) · g(x) odakle sledi formula. Analogno dokazu za neodredene integrale.Osnovne metode integracije odredenog integrala 153 T T z P b y = f (x) P E Q P y = f (x) E −a −a a … a −P Slika 6. f neparna. c a+ω f (x) dx = ω t = x − ω φ(t) = t + ω x = a + ω → t = a. Integral i neparnost funkcija U to se moˇemo uveriti i formalno. dx = −dt na intervalu [−a. Tada prvo imamo. Integral i parnost funkcija Slika 7.

Odredeni integral i Tejlorova formula. x) . c Neka je funkcija f definisana na intervalu [a. Sliˇno definiˇemo i c s . Tada veliˇinu c b b−0 b (126) a f (x) dx = a f (x) dx = lim b →b −0 f (x) dx. c c π/2 (i1) 0 x2 sin x dx = π/2 f = x2 df = 2 x dx dg = sin xdx g = − cos x x cos x dx = = −x2 cos x π/2 0 π/2 +2 0 x cos x dx π/2 0 π/2 =2 0 f =x df = dx dg = cos xdx g = sin x = π − 2. Nesvojstveni integral 6. . nazivamo nesvojstvenim integralom Rimana ili samo nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a. . Izraˇunajmo slede´i integral. x) = n! Time smo pokazali slede´u. tada vaˇi Teylorova formula z 1 1 f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + · · · + f n−1 (a)(x − a)n−1 + rn−1 (a. 8. x] neprekidne izvode do reda n. . x).154 5. Neka je funkcija f (t) ima na segmentu [a. 1 1 f (a)(x − a)2 + · · · + f n−1 (a)(x − a)n−1 + rn−1 (a. U ovoj taˇki ´emo malo proˇiriti pojam Rimanovg c c s integrala na sluˇaj kada neka od granica nije konaˇna ili ako funkcija f nije definisana c c u nekoj taˇki segmenta po kojem integralimo funkciju.18. . 1! (n − 1)! gde je ostatak dat formulom (125). . . Integralni raˇun c Primer. b) (pri ˇemu b moˇe biti i +∞) i integrac z bilna na svakom segmentu [a.19. c f (n) (t)(x − t)n−1 dt Propozicija. . b). . Nesvojstveni integral I. =2 x sin x − 0 sin x dx =2 π + cos x 2 π/2 0 6. Koriste´i sada parcijalnu integraciju c i Njutn-Lajbnicovu formulu moˇemo izvesti Tejlorovu formulu sa integralnim ostatkom z x x f (x) − f (a) = a f (t) dt = − a f (t) (x − t) dt = −f (t)(x − t) 1 f (t) 2 x a x a x + a f (t)(x − t) dt = f (a)(x − a) 1 2 x a − 1 2 x a f (t)((x − t)2 ) dt = f (a)(x − a) − 1 1 f (a)(x − a)2 − 2 2·3 x a + f (t)(x − t)2 dt = f (a)(x − a) + = f (a)(x − a) + f (t)((x − t)3 ) dt = . b). b ] ⊆ [a. a ako limes sa desne strane jednakosti postoji. 2 2 · 3 · · · · (n − 1) x a gde je 1 (125) rn−1 (a.

γ−1 a za ostale vrednosti γ polazni integral nije definisan. 0 0 a→−∞ a (i3) −∞ e dx = lim x ex dx = lim a→−∞ ex 0 a = lim (1 − ea ) = 1 . b 1 b tada limes b→+∞ 1 lim dx postoji samo za γ > 1 jer xγ imamo 1 dx 1 x1−γ = lim γ b→+∞ 1 − γ x = 1 1−γ b→+∞ lim b1−γ − 1 = 1 .  1 a 1 tada limes a→+0 a lim dx postoji samo za xγ γ < 1. a koja su sadrˇana u c z -ene definiciji nesvojstvenog inteTeoremi 5.12 uz neophodne modifikacije prilagod grala. 1 (i2) 0 dx xγ 1 kako je za a ∈ (0. b]. 1−γ Za ostale vrednosti γ polazni integral nije definisan. Primeri. Izraˇunajmo slede´e integrale.17 o parcijalnoj integraciji nesvojstvenog integrala. b]. a Primetimo da ako je funkcija f integrabilna na segmentu [a. a→−∞ 6.16 o smeni promenljive u nesvojstvenom integralu z i 5. Takav rezultat se mogao oˇekivati jer je jedina razlika izmedu svojstvenog c i nesvojstvenog integrala u traˇenju odredenog limesa (vidi prethodnu taˇku). . c c +∞ (i1) 1 dx xγ dx =  xγ ln x   1 1−γ +∞ kako je 1 +∞ x1−γ b 1 b 1  za γ = 1. formulom b b b f (x) dx = a a+0 f (x) dx = lim a → a+0 f (x) dx . koja c z je integrabilna na svakom segmentu [a . b] podudara sa njenim nesvojstvenim integralom na [a. b] (pri ˇemu a moˇe biti i −∞). b] ⊆ (a.   za γ = 1. uz odgovarju´e (prirodne) modifikacije prilagodene definiciji nesvojstvenog s c integrala vidi se da vaˇe Teoreme 5. ˇ Staviˇe. Svojstva nesvojstvenog integala. 1]: a 1 dx =  ln x xγ   1 1−γ x1−γ 1 a 1 a  za γ = 1.  za γ = 1. jer imamo.Nesvojstveni integral 155 nesvojstveni integral funkcije f na intervalu (a. Nesvojstveni integral definisan u prethodnoj taˇki ima ista algebarska svojsva kao i Rimanov integral. dobro se ponaˇa s prema nejednakostima). a sam z c limes funkcije ima ista svojstva kao i integral (aditivnost. 0 dx 1 x1−γ = lim γ a→+0 1 − γ x = 1 1−γ 1 − lim a1−γ a→+0 = 1 .20. b] tada se njen integral na [a. homogenost.

156

5. Integralni raˇun c

6.21. Nesvojstveni integali II. U prethodnoj taˇki govorili smo o nesvojstvenim c integralima kod kojih je problem bio u jednom od krajeva intervala, tj. u kojem je podintegralna funkcija bila neograniˇena ili nije bila definisana. Sada ´emo naˇu c c s definiciju proˇiriti na sluˇaj kada postoji problem na oba kraja intervala i na sluˇaj s c c ako podintegralna funkcija nije definisana (ili u okolini takve taˇke je neograniˇena) u c c nekoj taˇki c intervala integracije [ 1 , 2 ]. c Dakle, posmatrajmo funkciju f : [ 1 , 2 ] \ {c} −→ R, pri ˇemu je c ∈ ( 1 , 2 ) i f je c integrabilna na segmentima [a, a ] ⊆ [a, c) i [c , b] ⊆ (c, b]. Tada piˇemo s
2

c−0

2

(127)
1

f (x) dx =
1

f (x) dx +
c+0 c

f (x) dx
2

= lim

c → c−0

f (x) dx + lim
1

c → c+0

f (x) dx ,
c

ako svaki od integrala sa desne strane jednakosti (127) postoji. Ako barem jedan od dva integrala ne postoji re´i ´emo da nesvojstveni integral divergira. c c Primer. Izraˇunajmo integral, c
1

(i1)
−1

dx √ dx = 1 − x2

0 −1

dx √ dx + 1 − x2

1 0

dx √ dx = arcsin x 1 − x2

0 −1

+ arcsin x

1 0

= π.

Slede´i primer pokazuje, da nekada postoji c ∈ ( 1 , 2 ) takav da barem jedan od c integrala sa desne strane jednakosti (127) divergira. Kako za svako γ barem jedan od integrala
1 0

dx dx , xγ

∞ 1 ∞

dx dx, xγ

ne postoji (ili je +∞), kaˇemo da integral z
0

dx dx divergira za svako γ. xγ

Glavna vrednost integrala. Posmatrajmo sada malo detaljnije integral (127), tada njegovu desnu stranu moˇemo malo drugaˇije zapisati z c
2

c

2

(128)
1

f (x) dx = lim

c → c−0

f (x) dx + lim
1

c → c+0
2

f (x) dx
c

c−ε

= lim

ε→ 0

f (x) dx + lim
1

µ→ 0

f (x) dx .
c+µ

Iz poslednjeg izraza moˇemo zakljuˇiti da egzistencija limesa zavisi od odnosa ε > 0 i z c µ > 0, pa limes ne mora postojati, kao ˇto pokazuje slede´i primer. s c

Primene odredenog integrala

157

Primer. Izraˇunajmo integral, c dx dx = lim ε→ 0 −1 x
1 −ε −1

dx dx + lim µ→ 0 x

1 µ

dx dx = lim ln ε − lim ln µ . ε→ 0 µ→ 0 x

Iz poslednje formule vidimo da limes ne postoji jer su ε i µ proizvoljni. Ako uzmemo npr. da je ε = αµ, za neki α ∈ R + vidimo da se poslednja relacija svodi na αµ = ln α. lim ln ε − lim ln µ = lim ln α µ − lim ln µ = lim ln ε→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ Kako je prirodno uzeti da je ε = µ, za ovaj izbor definiˇemo glavnu vrednost 9 nesvojs stvenog integrala. Dakle, ako za funkciju f : [
2 1

1,

2]

\ {c} −→ R, pri ˇemu je c ∈ ( c

1,

2 ), c−ε
1

integral

f (x) dx divergira, i neka za dovoljno malo ε > 0 postoje integrali
2

f (x) dx i

f (x) dx. Tada ako postoji
c+ε c−ε ε→ 0
2

lim

f (x) dx +
1 2

f (x) dx
c+ε

nazivamo ga glavnom vrednosti integrala
1 2

f (x) dx, i piˇemo, s
c−ε
2

(129)

v.p.
1

f (x) dx = lim

ε→ 0

f (x) dx +
1

f (x) dx
c+ε

.

Primeri. Sada u smislu ove definicije imamo slede´e primere. c
1

(i1) v.p.
−1

dx dx = lim ε→ 0 x x dx = lim

−ε −1

dx dx + lim ε→ 0 x
0

1 ε M

dx dx = lim (ln ε − ln ε) = 0. ε→ 0 x x dx = lim M2 M2 − 2 2 = 0.

+∞

(i2) v.p.
−∞

M → +∞

x dx +
−M 0

M → +∞

9. Primene odredenog integrala 6.22. Primene odredenog integrala. Pojam Rimanovog integrala uveden je tako ˇto je traˇena metoda za raˇunanje povrˇine odredene klase ravanskih figura, tj. onih s z c s ravanskih figura koje su preseci (ili se na njih mogu svesti) ravanskih figura ˇije su c -ena osnovna pristranice grafici nekih ’dovoljno dobrih’ funkcija. Time je ve´ odred c -enog integrala kao metoda za raˇunanje povrˇina. Navedimo ovde joˇ neke mena odred c s s primene. x2 y 2 Primer. Odrediti povrˇinu elipse 2 + 2 = 1, vidi Primer (i1). u 5.16. s a b
9 glavna vrednost od francuskog valeur principal.

158

5. Integralni raˇun c

Primetimo da y moˇemo izraziti kao funkciju od x, kao y = f (x) = z

b a2 − x2 na intervalu [0, a], tako da ´e c a a c s s c 0 f (x)dx predstavljati ˇetvrtinu povrˇine polazne elipse. Dakle povrˇina elipse P bi´e jednaka:
a

P =4
0

b a

a2 − x2 dx = {vidi Primer (i1) u 5.16.} = 4

b a2 π · = abπ. a 4

Duˇina luka krive. Neka je dato preslikavanje segmenta γ : I = [a, b] −→ R 3 formulom z γ(t) = (x(t), y(t), z(t)), za t ∈ [a, b]. Skup γ([a, b]) zove se put. Ako je A = γ(a) i B = γ(b), kaˇemo da put γ spaja taˇke A i B. Taˇka A zove se poˇetak puta, a taˇka z c c c c B kraj puta. Put je zatvoren ako je A = B. Ako je preslikavanje γ bijekcija za put kaˇemo da je prost put ili da je parametrizovana kriva. Put je klase glatkosti k ako su z takve funkcije x(t), y(t) i z(t), i to zapisujemo γ ∈ C (k) [a, b]. Ako je put prost i klase barem C 1 ili je po delovima takav, tj. moˇemo ga razbiti u konaˇan broj segmenata na z c kojem je γ diferencijabilna funkcija i njen izvod je neprekidna funkcija, i moˇemo na z put gledati kao na krivu u prostoru po kojoj se kretala materijalna taˇka od trenutka c t = a do trenutka t = b. Tako da moˇemo govoriti o duˇini, l[t1 , t2 ], puta kojeg je ona z z preˇla od trenutka a ≤ t1 < t2 ≤ b. Kako je za neki mali vremenski interval ∆t taˇka s c preˇla put od neke taˇke X do taˇke X + ∆x, moˇemo pisati ∆x ≈ |v(t)| ∆t, gde je s c c z |v(t)| brzina taˇke u trenutku t. Kako je c |v(t)| = x2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t), ˙ ˙ ˙ prelaskom na limes kada ∆(t) → 0 dobijamo da je duˇina luka krive od trenutka t = a z do t = b data formulom
b b

(130)

l[a, b] =
a

|v(t)| dt =
a

x2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t) dt . ˙ ˙ ˙

Primetimo da analogon prethodne formule (130) vaˇi u sluˇaju kada posmatramo z c puteve i krive u bilo kojoj dimenziji, pa tako i u dimenziji 2. Ako je kriva data kao grafik krive y = f (x) tada za parametar t moˇemo uzeti x i duˇina luka krive je z z
b b b

l[a, b] =
a

|v(t)| dt =
a

x2 (t) + y 2 (t) dt = ˙ ˙

{t = x, y = f (x)}

=⇒

l[a, b] =
a

1 + (f (x))2 dx

x2 y 2 Primer. Odrediti obim elipse date svojom kanonskom jednaˇinom 2 + 2 = 1. c a b
2π 2π

Uzmimo standardnu parametrizaciju elipse x = a sin t i y = b cos t, t ∈ [0, 2 π], tada formula (131) postaje lel = (a cos t)2 + (−b sin t)2 dt =
0 π/2 0

a2 − (a2 − b2 ) sin2 t dt = 4 a
0

π/2

1−

a2 − b2 sin2 t dt a2

= 4a
0

1 − e2 sin2 t dt .

Primetimo da je e ekscentricitet elipse, jer je e2 =

c2 a2 − b2 = . a2 a2

Integral
t

E(e, t) =
0

1 − e2 sin2 t dt

ne moˇe se izraziti preko elementarnih funkcija i kako se javlja prilikom izraˇunavanja duˇine elipse naziva se z c z eliptiˇkim integralom druge vrste. Vrednost koju on prima za t = π/2 zavisi samo o ekscentricitetu elipse i tada c koristimo oznaku E(e) = E(e, π/2). Tako smo dobili da je obim elipse jednak lep = 4 a E(e).

a b koji se nalazi iznad x−ose ( y ≥ 0). tako ´e nastati jedno rotaciono telo. povrˇina kruga polupreˇnika f (x).Primene odredenog integrala 159 Zapremina rotacionih tela. x2 y 2 Primer. Odrediti zapreminu elipsoida koji nastaje rotacijom grafika elipse 2 + 2 = 1. c koje moˇemo shvatiti kao da je sastavljeno od niza malih cilindara10 visine ∆x i ˇija je z c povrˇina baze. kao y = f (x) = z primena formule (131) na ovaj primer daje b a −a b a 2 a2 − x2 na intervalu [−a. c . Prelaze´i na limes kada ∆x → 0 i zatim integrale´i po c c celom segmentu [a. a]. tako da a Vel = π f (x) dx = π a 2 b a 2 a2 − x2 b2 dx = 2 π a b2 x3 (a − x ) dx = 2 π a2 x − a 3 −a 2 a −a = b2 a3 π 2 a3 − 2 a2 3 = 4 π b2 a . Primetimo da y moˇemo izraziti kao funkciju od x. Neka je dat grafik neke funkcije f : [a. Tako da je pribliˇna zapremina ovog s s c z 2 malog cilindra V ≈ f (x) π ∆x. b] dobijamo da je zapremina rotacionog tela jednaka b (131) V =π a f (x)2 dx . b] −→ R na intervalu [a. polupreˇnika a da je njena zapremina jednaka c c 10 radi se zapravo o cilindru ˇije baze nisu jednake. a = b. mi ga aproksimiramo pravim cilindrom. ali za malo ∆x. 3 Odakle dobijamo u sluˇaju lopte. b] i zamislimo da grafik rotira oko x ose. 3 4 π a3 .

Bokan. Principles of Mathematical Analysis. MF. tom 1. Fihtengol’c G. 2003. Rudin W.Literatura 1. 1997.. c . Matematicheskij analiz. 2. Z... 8 izd. Blaˇi´. Luˇi´. Facis. zc cc c c 5. 3ed.. 4. Raki´. A. Analitiˇka geometrija. Tom 1. Kurs differencial’nogo i integral’nogo ischislenija. N. M. MGH 1976.. N. Raki´ Z. 3. 2003. Z. Linearna algebra (materijal). 2005. Zorich V. FML.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful