Materijali za predmet

MATEMATIKA
Fiziˇka hemija c

1

Zoran Raki´ c

Beograd, 2010. godine

i

ˇ SADRZAJ
1. UVOD
1.1 Skupovi 1.2 Funkcije 1.3 Relacije 1.4 Brojevi: celi, racionalni i realni 1.5 Kompleksni brojevi 1.6 Elementi kombinatorike 1.7 Zadaci

1
1 4 6 8 17 22 24

ˇ 2. VEKTORI I ANALITICKA GEOMETRIJA
2.1 Uvodenje vektora 2.2 Vektorski prostori 2.3 Baza i dimenzija 2.4 Koordinate 2.5 Paralelno projektovanje 2.6 Skalarni proizvod 2.7 Vektorski i meˇoviti proizvod s 2.8 Determinanta 2.9 Linearna analitiˇka geometrija ravni c 2.10 Koordinatni sistemi u ravni 2.11 Linearna analitiˇka geometrija prostora c 2.12 Koordinatni sistemi u prostoru 2.13 Konusni preseci 2.14 Zadaci

31
31 35 38 41 43 45 51 54 55 60 63 70 72 78

3. NIZOVI
3.1 Limes niza 3.2 Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 3.3 Broj e 3.4 Svojstva limesa

81
81 83 85 86

8 Nesvojstveni integral 6. Alternirani redovi 89 92 4.11 Zadaci 105 105 109 113 115 116 119 121 123 125 127 131 ˇ 6.7 Osnovne metode integracije odredenog integrala 6.3 Izvodi elementarnih funkcija 5. NEPREKIDNE FUNKCIJE 4. INTEGRALNI RACUN 6. DIFERENCIJALNI RACUN 5.ii 3.10 Ispitivanje toka funkcija 5.6 Tejlorova formula 5.4 Globalna svojstva neprekidnih funkcija 95 95 97 98 101 ˇ 5.9 Primene neodredenog integrala 133 133 135 137 143 147 149 151 154 157 .2 Svojstva limesa funkcija 4.3 Neprekidnost 4.2 Svojstva diferenciranja 5.5 Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 5.1 Neodredeni integral 6.9 Konveksnost i konkavnost funkcija 5.5 Redovi i njihova konvergencija 3.8 Ekstremne vrednosti funkcija 5.1 Izvod funkcije 5.6 Apsolutna i uslovna konvergencija.1 Limes funkcije 4.4 Izvodi viˇeg reda s 5.3 Integracija racionalnih funkcija 6.6 Fundamentalna teorema 6.7 Lopitalovo pravilo 5.5 Svojstva odredenog integrala 6.4 Odredeni integral 6.2 Osnovne metode integracije neodredenog integrala 6.

iii LITERATURA 160 .

Skup A z je konaˇan. Za dati element a skupa A.2. Jasno. i ˇitamo A je nadskup od B (ili A sadrˇi B). pisa´emo a ∈ A. c z Drugi naˇin zadavanja skupova je mnogo prikladniji i uglavnom se koristi u matemac tici. Skupovi A c z i B su jednaki ako sadrˇe iste elemente. Podskup. ako A ima konaˇan broj elemenata. Za pravi podskup koristimo oznaku B ⊂ A (ili B A). Za one koji su skloniji formalnom i apstraktnom jeziku moˇemo tretirati skup kao osnovni pojam koji ne definiˇemo. 3. tj. Skupovi 1. Skup B je pravi podskup skupa A ako je B ⊆ A i A = B.GLAVA 1 Uvod Ova glava sadrˇi potrebna predznanja za uspeˇno savladavanje gradiva koje je izloˇeno z s z u nastavku ove knjige. c z 1 . preciznije oni su jednaki ako je A ⊆ B i z B ⊆ A. Z–skup celih brojeva. ako je svaki element skupa B ujedno i element skupa A. / Primer. Najvaˇniji skupovi brojeva koji su nam poznati iz srednje ˇkole su N–skup z s prirodnih brojeva. s c a ne pripada (nije element) A zapisujemo a ∈ A.1. a tome se s c s s z ne pridaje toliki znaˇaj u srednjim ˇkolama. 2. Q–skup racionalnih brojeva. Ve´ina ostalog gradiva predstavlja neˇto ˇto je vaˇno. A = {1. ve´ ´emo koristiti intuitivan i opcc erativan pristup skupu kao kolekciji datih objekata. Kako se skupovi sastoje od elemenata skupovi se obiˇno zadaju na dva naˇina: c c (i1) popisivanjem svih elemenata. tj. U ovoj knjizi ne´emo uvoditi pojam skupa formalnom definicijom niti ´emo c c izlaganja zasnivati na aksiomatskoj teoriji skupova. a manji deo su neke generalizacije ili c s informacije o nekim objektima o kojima viˇe detalja ˇitaoci mogu na´i u literaturi. Oˇigledno vaˇe tvrdnje. Sa A ili sa cardA obeleˇavamo c c z broj elemenata skupa A. prazan skup je jedinstven i on je podskup svakog skupa. z s Uz pojam skupa javlja se i pojam elementa skupa (ili pripadanja skupu) koji takode ne definiˇemo. 7}. s c c 1. Velika ve´ina ovih predznanja trebalo bi da je ˇitaocima poznata c c iz srednje ˇkole. R–skup realnih brojeva i C–skup kompleksnih brojeva. To zapisujemo kao B ⊆ A ili ponekad kao A ⊇ B. npr. Negaciju ovog iskaza. tj. (i2) zadavanjem zajedniˇkom osobinom. Tako skup svih realnih brojeva ve´ih od 3 obeleˇavamo sa A = {a ∈ R | a > 3}. A = {x ∈ X | P (x)} je skup svih c onih elemenata datog skupa X koji zadovoljavaju osobinu P. 1. Skup koji nema elemenata nazivamo praznim skupom i obeleˇavamo ga sa ∅. ako iz x ∈ B sledi da je x ∈ A. Skup B je podskup skupa A. i zapisujemo A = B.

Q / 1/2 ∈ Z. (A ∩ B)c = Ac ∪ B c . Dokaza´emo osobinu distributivnost II. 1. (de Morganovi zakoni) (A ∪ B) = A ∩ B . Neka je dat neki neprazni skup s X i neka je F familija podskupova skupa X tada definiˇemo uniju skupova iz F s kao skup svih onih elemenata koji pripadaju barem jednom od skupova familije F. A ∪ B = B ∪ A.3. A ∪ ∅ = ∅ ∪ A = A. razlika skupova nije osnovna operacije jer se moˇe izraziti preko drugih. 1. Potrebno dokazati jedc nakost dva skupa. Neka je dat skup X. x ∈ (A∩B)∪(A∩C). A ∩ B = B ∩ A. koji c se ponekad naziva univerzalnim skupom (ili kra´e univerzumom). engleski matematiˇar i logiˇar. a to je ekvivalento (vidi 1. presek skupova iz F je skup koji se sastoji od onih elemenata koji pripadaju 1 Augustus de Morgan. Osnovna svojstva unije i preseka. c z Dakle. Simetriˇna razlika skupova A i B z c je skup A B = (A \ B) ∪ (B \ A) = (A ∪ B) \ (A ∩ B). Za proizvoljne skupove A. obeleˇavamo sa P(X) i zovemo ga partitivnim skupom skupa X. z 1. jer Z 0 ∈ N. razlika skupova A i B ⊆ X je skup A \ B = {x ∈ X | x ∈ A i x ∈ B}. (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) ⊆ (A ∩ (B ∪ C)) ∪ (A ∩ (B ∪ C)) = (A ∩ (B ∪ C)). A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C) . Drugu inkluziju moˇemo z dokazati na isti naˇin.5. Operacije sa skupovima. Dakle. C ⊆ X vaˇe slede´a svojstva: z c (asocijativnost) (komutativnost) (distributivnost I) (distributivnost II) (neutral) (idempotentnost) 1 A ∪ (B ∪ C) = (A ∪ B) ∪ C . / / R U ve´ini primena skupovi sa kojima radimo su podskupovi nekog datog skupa X. B. Proˇirenje osnovnih skupovnih operacija.4. ali dajemo kra´i dokaz u kojem smo iskoristili oˇiglednu osobinu inkluzije skupova. 1806 – 1871. Pokaˇimo prvu: neka je x ∈ A ∩ (B ∪ C) odakle je x ∈ A i x ∈ B ∪ C. / √ 2 ∈ Q. Skup svih podskupova c datog skupa X. A ∩ A = A. kao i to da je A \ B = A ∩ B c . odmah sledi da je A ∩ B ⊆ A ∩ (B ∪ C). Primer.2) sa pokazivanjem dve inkluzije: A ∩ (B ∪ C) ⊆ (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) i (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) ⊆ A ∩ (B ∪ C). i C ı ∈ R. da je A ∪ Ac = X i A ∩ Ac = ∅. Na skupu svih podskupova skupa X defininisane su slede´e (prirodne) operacije. Kako je x ∈ B ∪ C tada je x ∈ B ili z x ∈ C i kako je x ∈ A sledi da je x ∈ A∩B ili x ∈ A∩C. Uvod (i1) A ⊆ A. Dokaz. Analogno. Sliˇno vaˇi i A ∩ C ⊆ A ∩ (C ∪ B) = A ∩ (B ∪ C). Ostale osobine dokazuju se analogno. Za skupove z A i B kaˇemo da su disjunktni ako je A ∩ B = ∅ . / unija skupova A i B ⊆ X je skup A ∪ B = {x ∈ X | x ∈ A ili x ∈ B}. A ∪ A = A. c c c Kako je B ⊆ B ∪ C. presek skupova A i B ⊆ X je skup A ∩ B = {x ∈ X | x ∈ A i x ∈ B}. c c . c c c A ∩ (B ∩ C) = (A ∩ B) ∩ C . A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) . Dakle. Kao ˇto znamo: N s Z Q R C . (i2) A ⊆ B i B ⊆ C =⇒ A ⊆ C. c komplement skupa A ⊆ X je skup Ac = {x ∈ X | x ∈ A}. / Primetimo. A ∩ X = X ∩ A = A.2 1.

. . . tj.7. . y) ∈ A × C) ili ((x. . y) ∈ B × C) ⇐⇒ (x. (i2) (A × B) ∪ (C × D) ⊆ (A ∪ C) × (B ∪ D). i C vaˇi: z (i1) (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C). pri ˇemu su uredeni parovi (a1 . k). s c Ako su skupovi A i B konaˇni tada je i skup A × B konaˇan. b ∈ B}. je skup A × B = {(a. a2 . b2 ) jednaki ako i samo ako je a1 = a2 i c b1 = b2 . c c c . tj. 3 U budu´e ´emo frazu ”ako i samo ako” kra´e zapisivati ”akko”.6. Dekartov proizvod i osnovne skupovne operacije. Dokaz. . c Skup elemenata {(a. Iz same definicije jasno je da Dekartov proizvod nije komutativan. a2 . 2 Descartes Rene. ak ) = (b1 . bk ) se podudaraju ako i samo ako (= akko)3 je aj = bj (j = 1. b) ∈ (A ∪ B) × C ⇐⇒ x ∈ A ∪ B i y ∈ C ⇐⇒ (x ∈ A i y ∈ C) ili (x ∈ B i y ∈ C) ⇐⇒ ((x. a) | a ∈ A} ⊆ A × A . Direktan proizvod moˇe se generalisati na proizz voljnu familiju skupova F = {Aα | α ∈ I}. . . F = {Aα ⊆ X | α ∈ S}. ak ) | a1 ∈ A1 . ako skup c c A ima n elemenata a skup B m elemenata. (i3) (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C). Dekartov proizvod dva skupa A i B. A1 × A2 × · · · × Ak = {(a1 . . Pokaˇimo (i1). sledi da A × B = B × A. b) | a ∈ A. . b1 ) i (a2 . . Ostala tvrdenja dokazuju se analogno. Operativnija realizacija ove konstrukcije sastoji se u tome da elemente familije F indeksiramo elementima nekog skupa S. (i5) (A \ B) × C = (A × C) \ (B × C). Za svaka tri skupa A. . . Ova tvrdnja posledica je slede´eg niza ekvivalencija: z c (a. y) ∈ (A × C) ∪ (B × C). Specijalno. . Na c ovoj jednostavnoj ˇinjenici zasnivaju se osnovne tehnike prebrojavanja skupova. zove se dijagonala Dekartovog proizvoda A × A. ˇim c A = B. . . 1596–1650. b2 . (i4) (A × B) ∩ (C × D) = (A ∩ C) × (B ∪ D). . . neka je data familija F i neki B ⊆ X (i1) α∈S Aα = α∈S Aα Aα α∈S (i3) α∈S Aα Aα α∈S B= α∈S Aα Aα α∈S B B (i2) α∈S Aα = (i4) B= 1. 1. a2 ∈ A2 . Dekartov proizvod direktno se uopˇtava na konaˇan s c broj faktora. Dekartov 2 proizvod. ak ∈ Ak } i uredene k−torke (a1 . . B. npr. skup A × B ima´e n · m elemenata. ˇto ´emo zapisivati kao α∈I Aα .Skupovi 3 svim skupovima familije F. Ispostavlja se da mnoga od gore pomenutih svojstava vaˇe i za familije z skupova. Preciznije. .

. x ∈ X} = {f (x) | x ∈ X} ⊆ B . oˇiglednom c c c −1 −1 formulom f (b) = a. B = D i f = g ( ⇐⇒ ∀ x ∈ A = C. Uvod 2. (∀ b ∈ B)(∃ a ∈ A) takav da je b = f (a) . Za element b (zbog njegove jedinstvenosti) koristi se oznaka b = f (a). D. Funkcija koja je istovremeno ’1–1’ i ’na’ naziva se bijekcija. 5 Iz definicije funkcije. 1. Specijalno. f (x) = g(x)).10. funkciju sa A u B moˇemo definisati z z kao skup Mf ⊆ A × B takav da za svaki a ∈ A postoji jedinstven b ∈ B takav da je uredeni par (a. kaˇemo da je z injekcija ili ’1–1’ ako za bilo koja dva razliˇita elementa x1 . za Y ⊆ B skup f −1 (Y ) = {y ∈ A | f (y) ∈ Y } ⊆ A . Napomenimo da su funkcije (A. i zapisuje kao f : A −→ B . tj. b) ∈ Mf . (∃ x1 . za b = f (a). x2 ∈ A)(x1 = x2 ) =⇒ (f (x1 ) = f (x2 )).8. Formalnije. Tako npr. Analogno. f ) jednake akko je A = C. ovaj uslov zapisujemo: c (∀ x1 . Surjekcija. c -ena trojka (A. Da bismo mogli definisati f potrebno je da se praslika svakog elementa iz B sastoji od taˇno jednog elementa. a B njen kodomen. f ) poistove´uje sa f. x2 ∈ A)(f (x1 ) = f (x2 )) =⇒ (x1 = x2 ) . nazivamo praslikom skupa Y. Ispostavlja se da je ’1–1’ suˇtinska osobina za c s 4 Ako su a i b iskazi tada je iskaz a ⇒ b ekvivalentan sa b ⇒ a. Jasno. Tada nije mogu´e na jedinstven naˇin definisati funkciju f −1 : B −→ A. f (x1 ) = f (x2 ) .9. Neka su A i B neprazni skupovi tada je funkcija (preslikavanje) uredena trojka (A. B. Definicija. Bijekcija. B. Injekcija. x2 ∈ A i njihove slike su c razliˇite. ako je X = A tada za f (A) koristimo oznaku ImA i nazivamo ga slikom funkcije f. Za funkciju f : A −→ B. funkcija f je ’na’ akko je ImA = B. Funkcije 1. nazivamo slikom skupa X. Primetimo 5 da za neki b ∈ B moˇe postojati viˇe elemenata iz A koje f preslika u z s b. B. 1. Formalnije. i neka je X ⊆ A tada skup f (X) = {y ∈ B | y = f (x). tj. slede´a c implikacija. kaˇemo da je surjekcija ili ’na’ ako za svaki b ∈ B postoji z x ∈ A takav da je b = f (a). Inverzna funkcija. a tre´a je c c ’zakon’ f kojem se svakom elementu skupa A dodeljuje taˇno jedan element skupa B. Neka je data funkcija f : A −→ B. ˇ Cesto se u dokazima koristi obrat po kontrapoziciji 4 gornje implikacije. Slika i praslika.4 1. f ) i (C. Za funkciju f : A −→ B. Obiˇno se ured c c Postoje razne ekvivalentne definicije pojma funkcije (koja je bez sumnje jedan od najvaˇnijih objekata u matematici). f ) ˇije prve dve komponente su dati skupovi A i B. a je negacija od a. Skup A zove se domen funkcije f. ˇto je ekvivalentno c s sa ˇinjenicom da je funkcija f bijekcija.

Funkcija g ◦f zove se kompozicija funkcija f i g. f (x) = 2 x + 3 odredimo inverznu funkciju. redom. na slede´i naˇin: f −1 (b) = a. f2n+1 (x) : R −→ R. Tada na prirodan naˇin definiˇemo funkciju g ◦ f : A −→ C formulom (∀ x ∈ A) c s (g ◦ f )(x) = g(f (x)) . c c ((h ◦ g) ◦ f )(x) = (h ◦ g)(f (x)) = h(g(f (x))) = h((g ◦ f )(x)) = (h ◦ (g ◦ f ))(x) . 1] −→ [−π/2. ako je f bijekcija onda je dobro definisano preslikavanje f −1 : B −→ A . f2n (x) = x2 n (n ∈ N) inverzne funkcije su 0 √ 0 −1 f2n (x) : R + −→ R + .logaritamsku funkciju f −1 : R + −→ R. Dokaz ove ˇinjenice posledica je slede´eg niza jednakosti (∀ x ∈ A). g −1 (x) = arccos(x). s (i1) Za linearnu funkciju f : R −→ R. f −1 (x) = arcsin(x) i g −1 : [−1. f2n+1 (x) = x √ −1 f2n+1 (x) : R −→ R. 1]. 1] −→ [0. tada je egzistenciju inverzne funkcije f −1 mogu´e opisati preko kompozicije funkcija: c ako za datu funkciju f : A −→ B postoje funkcije g : B −→ A i h : B −→ A takve da je f ◦ g = idB i h ◦ f = idA tada je h = g = f −1 . f −1 (x) = ln(x). def Na svakom nepraznom skupu A definiˇemo funkciju idA (x) = x koju nazivamo idens titetom na A. f (x) = ex ima inverznu funkciju . 6 Eksponencijalna funkcija je jedna od najvaˇnijih funkcija u matematici. (i3) Za stepene funkcije. jer ako f nije ’na’ onda moˇemo suziti kodomen z ˜ na ImA i tako dobiti bijekciju f : A −→ ImA. 1. Preciznije.11. Koristimo relaciju f ◦ f −1 = idR i nalazimo idR (x) = x = (f ◦ f −1 )(x) = f (f −1 (x)) = 2 f −1 (x) + 3 1 3 =⇒ f −1 (x) = x − . 2 2 2 n+1 (n ∈ N) inverzne funkcije su (i2) Za stepene funkcije. Za kompoziciju funkcija vaˇi svojstvo z (h ◦ (g ◦ f )) = (h ◦ g) ◦ f ). f (x) = sin(x) i g : [0. vaˇi slede´a z c jednostavna teorema: Teorema.Funkcije 5 egzistenciju inverznog preslikavanja. Kompozicija funkcija je asocijativna kad ima smisla. z . g(x) = cos(x) su f −1 : [−1. f2n (x) : R + −→ R + . 1]. ˇto kra´e zapisujemo: s c I dokaz je gotov ((h ◦ g) ◦ f ) = (h ◦ (g ◦ f )) . 0 0 (i4) Eksponencijalna funkcija 6 f (x) : R −→ R + . (i5) Inverzne funkcije osnovnih trigonometrijskih funkcija. Neka je f : A −→ B. f2n+1 (x) = 2 n+1 x (n ∈ N). f2n (x) = 2 n x (n ∈ N). π/2] −→ [−1. π/2]. funkcija. Dokaz. Neka su f : A −→ B i g : B −→ C. dve funkcije. Preslikavanje f −1 naziva se inverznom c c funkcijom od f. za b = f (a). π ]. koji su nam z poznati iz ranijeg ˇkolovanja. f : [−π/2. Dakle. π ] −→ [−1. Kompozicija funkcija. Primer. koja se naziva asocijativnost. Navedimo sada nekoliko vaˇnih primera inverznih funkcija.

odakle odmah sledi da je funkcija g ◦ f injekcija. c 1. π ). Y1 ⊆ B. (i5) je posledica slede´eg niza ekvivalencija c x ∈ f −1 (Y ∪ Y1 ) ⇐⇒ f (x) ∈ Y ∪ Y1 ⇐⇒ f (x) ∈ Y i f (x) ∈ Y1 ⇐⇒ x ∈ f −1 (Y ) i x ∈ f −1 (Y1 ) ⇐⇒ x ∈ f −1 (Y ) ∪ f −1 (Y1 ). Tada ako (i1) je g ◦ f ’1–1’ onda je f ’1–1’. Tada za x. Dokaz. Napomenimo da smo u primerima (i3). g(x) = ctg(x) = cos(x)/sin(x) inverzne funkcije su f −1 (x) : R −→ (−π/2. y ∈ A i x = y imamo redom. tada (i1) za X ⊆ X1 =⇒ f (X) ⊆ f (X1 ). (i3) f (X ∩ X1 ) ⊆ f (X) ∩ f (X1 ). (i5) f −1 (Y ∪ Y1 ) = f −1 (Y ) ∪ f −1 (X1 ). (i6) i (i7) analogno kao (i5) . (i7) f −1 (Y \ Y1 ) = f −1 (Y ) \ f −1 (Y1 ). π/2). (i3) sledi iz c z x ∈ f (X ∩ X1 ) =⇒ ∃ y ∈ X ∩ X1 takav da x = f (y) =⇒ ∃ y ∈ X i y ∈ X1 takav da x = f (y) =⇒ x ∈ f (X) i x ∈ f (X1 ) =⇒ x ∈ f (X) ∩ f (X1 ). Neka je f : A −→ B funkcija. Iz same definicije slike i praslike oˇigledno vaˇi (i1). Dokaˇimo joˇ (i3). (i3) su f i g ’1–1’ onda je g ◦ f ’1–1’. dve funkcije. (i5) su f i g bijekcije onda je i g ◦ f bijekcija. (i5) je posledica (i3) i (i4). Obratna inkluzija ne mora da vaˇi jer npr. (i6) f −1 (Y ∩ Y1 ) = f −1 (Y ) ∩ f −1 (Y1 ). i g : B −→ C.12. Dokaˇimo prvo (i2). za neki x ∈ f (X) ∩ f (X1 ) mogu postojati y ∈ X \ X1 i y1 ∈ X1 \ X z takvi da je x = f (y) = f (y1 ) i ne mora da postoji z ∈ X ∩ X1 takav da je f (z) = x. (i4) za Y ⊆ Y1 =⇒ f −1 (Y ) ⊆ f −1 (X1 ). Uvod (i6) Za funkcije. g je ’na’. (i8) X ⊆ f −1 (f (X)) i f (f −1 (Y )) ⊆ Y. Neka je g ◦ f ’na’ tada za svaki y ∈ C postoji z neki x ∈ A takav da je (g ◦ f )(x) = y. i g −1 (x) : R −→ (0. (i2). Neka su f i g ’1–1’. 1. (i2) je g ◦ f ’na’ onda je g ’na’.13. (i4) i (i8).14. Sada iz definicije kompozicije sledi da je g(f (x)) = y i ako stavimo z = f (x) ∈ B vidimo da je g(z) = y. n-arna relacija ρ na skupu A je svaki podskup Dekartovog proizvoda An = A × A × · · · × A . X1 ⊆ A i neka su Y. tj. morali da smanjimo domen funkcija f koje nisu ’1-1’ na ˇitavom domenu. Funkcije i osnovne skupovne oparacije. f (x) : (−π/2. neka su X. π/2) −→ R. (i2) f (X ∪ X1 ) = f (X) ∪ f (X1 ). (i4) su f i g ’na’ onda je g ◦ f ’na’. z s x = y =⇒ f (x) = f (y) =⇒ g(f (x)) = g(f (y)) ⇐⇒ (g ◦ f )(x) = (g ◦ f )(x). f (x) = tg(x) = sin(x)/cos(x) i g(x) : (0. n primeraka skupa A . Relacija. (i5) i (i6). 3. f −1 (x) = arctg(x). π ) −→ R.6 1. Neka su f : A −→ B. Relacije 1. Neka svojstva kompozicije. Dokaz. g −1 (x) = arcctg(x) redom.

Operacije na skupu relacija. Za proizvoljnu binarnu relaciju ρ na A definiˇemo i relaciju ρ−1 = {(b. a) | a ∈ A}.18. 1.17. b) ∈ ρ koristi se i oznaka a ρ b. / (s) simetriˇnost : iz (a. Relacije ekvivalencije su npr.Relacije 7 Od svih relacija na skupu A najvaˇnije su binarne relacije. c Antirefleksivna. jednakost razlomaka m/n = m1 /n1 ⇐⇒ m · n1 = n · m1 . b) ∈ ρ}. c (t) tranzitivnost : iz (a. i sl. na slede´i naˇin: x(ρσ)y akko postoji s c c z ∈ A takav da je xρz i zσy.. Najvaˇnije osobine koju neka binarna relacija ρ na skupu z A moˇe imati su: z (r) refleksivnost : (a.15. c) ∈ ρ ⇐⇒ ρ2 ⊆ ρ . (b. simetriˇna (s) c i tranzitivna (t) zovemo relacijom ekvivalencije. 1. Kako su relacije ρ. Obratno. ρ ∩ σ. a) ∈ ρ ⇐⇒ ρ = ρ−1 . Refleksivna. ρ ∪ σ. (i3) za fiksni prirodan broj n > 1 na skupu N (ili Z ) relacija xρy akko x i y daju isti ostatak pri delenju sa n. σ na A podskupovi jasno je ˇto znaˇe iskazi ρ ⊆ σ. s c 1. Primer. y s c c pripadaju istoj klasi. antisimetriˇna i tranzitivna bic narna relacija ρ na skupu A zove se relacija parcijalnog poretka. jednakost skupova. σ na s A definiˇemo njihov proizvod. c (a) antisimetriˇnost : iz (a. Relacija ekvivalencije. (i2) ’biti paralelan’ na skupu svih pravih u ravni ili prostoru. Za (a. tj.16. Svojstva relacija. Neka je dat skup A na njemu postoji specijalna relacija: dijagonala A = {(a. a) ∈ ρ za svaki a ∈ A ⇐⇒ A ⊆ ρ . podskupovi skupa z A × A. b). (ar) antirefleksivnost : (a. Obiˇno se relacija strogog poretka oznaˇava sa < . pri ˇemu je I skup kojim su indeksirane klase. (1) A= α∈I Aα Aα ∩ Aβ = ∅ za (α = β). c) ∈ ρ sledi (a. Obiˇno se relacija c poretka oznaˇava sa ≤ . Svaka relacija ekvivalencije na skupu A razbija taj skup na medusobno disjunktne i neprazne klase (podskupove). relaciju ρσ. svako razbijanje (1) nepraznog skupa A na disjunktnu uniju nepraznih skupova definiˇe relaciju ekvivalencije ρ (na A) na slede´i naˇin: xρy akko x. podudarnost trouglova u ravni (dva trougla se podudaraju ako postoji translacija i rotacija u ravni kojom jedan prelazi u drugi). ρc . (i1) one relacije u ˇijoj osnovi je neka jednakost (medu nekim objektima) kao ˇto je c s npr. Takode za binarne relacije ρ. Dakle. Relacija parcijalnog poretka. a) ∈ ρ sledi a = b ⇐⇒ ρ ∩ ρ−1 = A . c c . 1. b) ∈ ρ i (b. a) ∈ ρ za svaki a ∈ A ⇐⇒ A ∩ ρ = ∅ . a) | (a. tj. b) ∈ ρ sledi (b. antisimetriˇna i tranzitivna binarna relacija ρ na skupu A zove se c relacijom strogog poretka. Aα = [aα ] = {x ∈ A | xρaα } c je klasa svih onih elemenata iz A koji su u relaciji ρ sa elementom aα . Relaciju ρ na A koja je refleksivna (r).

ako (a. Neka je ρ neka binarna relacija na skupu A. (i3) relacija deljivosti (a b a je deljiv sa b) na skupu N. . . / Jasno je da je zadavanje relacije ρ na skupu A ekvivalentno sa zadavanjem funkcije fρ na A × A.simetriˇna.antirefleksivna. ako (a. . . . ak ) · · · fρ (a1 . . am } konaˇan skup onda funkciju relacije fρ c moˇemo predstaviti u obliku slede´e tablice: z c fρ a1 fρ (a1 .antisimetriˇna onda su na glavnoj dijagonali 1 i tablica je antisimetriˇna s c c obzirom na glavnu dijagonalu. . . 0. Ako je A = {a1 . . z . am · · · fρ (a1 . Brojevi: celi. a1 ) . svi elementi glavne dijagonale su 1. . . .8 1. 2. tada je tablica simetriˇna s obzirom na glavnu dijagonalu. U ovom skupu dobro su definisane dve uobiˇajene binarne operacije (N × N −→ N): c sabiranje i mnoˇenje prirodnih brojeva. a · b = b · a. ak ) · · · fρ (a2 . fρ (am . (i1) ≤ (<) na skupu realnih brojeva. Tada na prirodan naˇin definiˇemo funkciju c s fρ : A × A −→ {0. . fρ (ak . b) = 1. a1 ) . . b) ∈ ρ . svi elementi glavne dijagonale su 0... . ak ) . . am ) . . . · · · fρ (aj . . a2 ) . fρ (aj . b. . · · · fρ (am . (i2) ⊆ (⊂) na skupu svih podskupova datog nepraznog skupa X . am ) . Prirodni brojevi. }. koje imaju slede´a svojstva (∀ a. 1}. ··· . . . ak ) . racionalni i realni 1. fρ (am . a2 ) fρ (a2 . · · · fρ (am . koji ima osobinu (∀ a ∈ N). ··· . . Funkcija binarne realcije. . Skup N = {1. c ∈ N): z c (A1) (A4) a + (b + c) = (a + b) + c.refleksivna. fρ (ak . . aj ) = 0 tada je fρ (aj . am ) . . nazivamo skupom prirodnih brojeva. a + b = b + a. ak ). a1 ) fρ (a2 . tj. aj . ··· . (A6) (A5) (A8) a · 1 = 1 · a = a. b) ∈ ρ . tj.19. a1 ) a2 fρ (a1 . Uvod Primer. Primetimo da se iz gornje tablice odmah mogu prepoznati neke osobine relacija. a2 . ak ) = 1 i obratno. . . Relacije parcijalnog (strogog) poretka su npr. Primetimo da za mnoˇenje postoji istaknuti broj 1. a2 ) . aj ) = c c fρ (aj .20. fρ (aj . · · · fρ (aj . 1. Ako je relacija ρ . a · (b · c) = (a · b) · c. formulom f (a. 4. a2 ) ··· ak ··· am a1 a2 . am ) · · · fρ (a2 . ako je za k = j.

Primer 2. tj. a · (b + c) = a · b + a · c. 7 Peano Giuseppe. a to ´emo raditi u mnogim glavama ove knjige. Pokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇi slede´a formula z z c n (i1) (i2) (i3) (i4) (i5) (2) 1 + 2 + ··· + n = k=1 k= n (n + 1) . Napomenimo da se provera (bi) iz gornje definicije zove baza indukcije. formulom ξ(n) = n + 1. (2) vaˇi za sve prirodne c z 1 + 2 + · · · + n + (n + 1) = (1 + 2 + · · · + n) + (n + 1) = (pi) brojeve. tada je M = N. (A2) (A9) a + 0 = 0 + a = a. 1 nije u slici preslikavanja ξ. Neka je M = {n ∈ N | (2) vaˇi za n}. . Operacije sabiranja i mnoˇenja povezane distributivnim zakonom (∀ a. b. preslikavanje ξ je ’1–1’. i n+1 ∈ M. 2 Dokaz. zatim (ki) primenimo na n = 1 i dobijamo da je ξ(1) = 2 ∈ M. tada redom imamo. (aksioma matematiˇke indukcije) za M ⊆ N takav da vaˇi c z (bi) 1 ∈ M. (ki) ako iz n ∈ M sledi da je i ξ(n) ∈ M.21. implikacija (ki) zove se korak indukcije. dobro je definisano preslikavanje ξ : N −→ N. c s c c zbog (bi). c Primer 1. ne postoji prirodan x takav da je ξ(x) = 1. Aksiomu matematiˇke indukcije koristimo onda kada neku tvrdnju z c treba pokazati za svaki prirodan broj. Tada je oˇigledno 1 ∈ M jer je 1 = (1 (1 + 1))/2. zatim (ki) primenimo na n = 2 i dobijamo da je ξ(2) = 3 ∈ M.Brojevi: celi. Pretpostavimo z c da je neki prirodan broj n ∈ M. Matematiˇka indukcija. 2 2 tj. dobijamo skup N 0 = N ∪ {0} u kojem vaˇi analogon s z svojstva (A6) za operaciju sabiranja prirodnih brojeva. 1858–1932. tj. c ∈ N): z 1. Dokaˇite da za svaki n ∈ N i ∀ β > −1 vaˇi Bernoullijeva nejednakost: z z n (1 + β) ≥ 1 + n β . skup prirodnih brojeva nije prazan). n (n + 1) +n+1 2 n+1 (n + 1) ((n + 1) + 1) = (n + 2) = . Skup prirodnih brojeva moˇe se opisati i Peanovim 7 c z aksiomama: 1 je prirodan broj (tj. racionalni i realni 9 Ako skup N proˇirimo brojem 0. Primetimo da aksioma matematiˇke indukcije funkcioniˇe na slede´i naˇin: 1 ∈ M. itd. Sada AMI (aksioma matematiˇke indukcije) implicira da je M = N. a n ∈ M iz (ki) zove se pretpostavka indukcije koju ´emo c obeleˇavati sa (pi).

2. 34. tj. b ∈ Z taˇna je barem jedna od relacija a ≤ b ili b ≤ a. sada imamo redom c (1 + β)n+1 = (1 + β) (1 + β)n ≥ (1 + β) (1 + n β) = 1 + (n + 1) β + n β 2 ≥ 1 + (n + 1) β . −2. . uz a1 = a2 = 1 . −1. } = − N ∪ N 0 . z (A10) ∀ a ∈ Z (A11) ∀ a. an+2 = an + an+1 . Korak indukcije. . Niz definisan rekurzivnom formulom. (pi) 1. Primetimo da u skupu Z vaˇi i z svojstvo: ∀a ∈ Z postoji jedinstveni broj −a ∈ Z takav da je. c (i2) da je svaki ˇetvrti ˇlan niza deljiv sa 3. b = 2) zbog toga se pitamo da li je mogu´e c proˇiriti skup N 0 tako da u tom proˇirenom skupu svojstva sabiranja (A1). jer je (1 + β)1 ≥ 1 + 1 · β. a + c ≤ b + c. Ako c uvedemo uobiˇajenu oznaku a < b. 1. b iz tog c z s c novog skupa. c Pokaˇite da z (i1) su svaka dva uzastopne ˇlana niza uzajamno prosta. . Nekoliko prvih ˇlanova niza su: 1. 1. Na skupu Z (ali ve´ i na N) postoji relacija poretka ≤ (’biti manji ili jednak’). 0. vidimo da na skupu Z c c vaˇi. (A3) a + (−a) = (−a) + a = 0. koja znaˇi a ≤ b i a = b. . Uvod Dokaz. . i jasno 3 a4·1 . c s c za proizvoljni izbor a. a = 5. (i2) Baza indukcije.23. 13. 1. U skupu prirodnih brojeva nije mogu´e reˇiti jednaˇinu x+a = b. . 1170–1240 ( ? ). a · b > 0. . Baza indukcije je trivijalna. 21. . Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n. 8. (A12) a ≤ b i b ≤ c (A14) a ≤ b i c ∈ Z (A15) a > 0 i b > 0 8 (A13) ∀ a. Korak indukcije.22. tada imamo redom a4(n+1) = a4n+4 = a4n+3 + a4n+2 = 2 a4n+2 + a4n+1 = 3 a4n+1 + 2 a4n = 3 a4n+1 + 2 · 3 α = 3 (a4n+1 + 2 α) ∈ N pi =⇒ 3 a4(n+1) . b ∈ Z a ≤ a. Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i najmanji takav skup je skup celih brojeva Z = {. b ∈ N (npr. 5. Broj −a zove se suprotni element od a ili inverzni element od a s obzirom na sabiranje. =⇒ a = b. 3. c ∀ n ∈ N. c c Dokaz. Pretpostavimo da za neki n ∈ N 3 a4n . (A2) i (A4) s s ostanu saˇuvana i da moˇemo reˇiti jednaˇinu x + a = b. 2. Fibonaccijev (Fibonaˇi) niz 8.10 1. a4n = 3 α. zove se Fibonaccijev niz. Celi brojevi. za svaki izbor a. c Fibonacci Leonardo. . poznat i kao Leonardo iz Pise. n = 1 a4·1 = 3. a≤b i b≤a =⇒ =⇒ =⇒ a ≤ c.

. .26. Iz dosada evidentnih svojstava vidimo da su ona podeljena na tri dela: svojstva (A1)(A9) 9 su algebarska svojstva. . a | b i b | c =⇒ a | c .24. . 0 ≤ r1 < n =⇒ m = n · (−t) − r1 + n − n = n · (−t − 1) + (n − r1 ) = n · (−t − 1) + r. +. . 5. Pretpostavimo da postoje dva para takvih brojeva (t1 . a ≤ b. racionalni i realni 11 Primetimo da svojstva (A10)-(A13) znaˇi da je relacija ≤ relacija totalnog poretka na c Z. . . ako a | b onda za svako c ∈ Z vaˇi a | b · c . Ako ih oduzmemo odmah dobijamo r2 − r1 = n · (t1 − t2 ) =⇒ | r2 − r1 |= n· | t2 − t1 | =⇒ n > | r2 − r1 | n =⇒ | r2 − r1 |= 0 =⇒ r2 = r1 i t2 = t1 . c2 . m = n·t1 +r1 = n·t2 +r2 . . ·) z z je komutativni prsten sa jedinicom. . . i na osnovu upravo dokazanog imamo −m = n · t + r1 . Svojstva deljivosti. Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jedinstveni brojevi t ∈ Z i 0 ≤ r < n takvi da je m = n · t + r. (A14) i (A15) znaˇi da se relacija poretka slaˇe sa sabiranjem i mnoˇenjem celih c z z brojeva. . Egzistencija. Pretpostavljamo da oznake a < b. ck ∈ Z vaˇi z a | b1 · c1 + b2 · c2 + · · · + bk · ck . . c 1. Pretpostavimo da je m ∈ N. Deljivost i prosti brojevi. 7. Prirodan broj p > 1 koji je deljiv samo sa 1 i sa samim sobom zove se prost broj. c 10 Napomenimo da se uredeni par (G. r2 ). | a | imaju uobiˇajeno znaˇenje. (A10)-(A13) su svojstva relacije ’≤’ i (A14)-(A15) predstavljaju kompatibilnost relacije ’≤’ i operacija sabiranja i mnoˇenja celih brojeva. 9 Primetimo da je (A7) zasada preskoˇeno. i posmatrajmo niz q0 = m. tj. ·) za koju vaˇe aksiome (A1)-(A6) i (A8)-(A9) kaˇemo da je komutativni prsten sa jedinicom. 0 ≤ r = n − r1 < n . s 1.25. Kaˇemo da a deli b ˇto zapisujemo kao a | b. q2 = q1 − n = m − 2n. } je beskonaˇan. 13. Kako je ovaj niz strogo opadaju´i postoji najmanji indeks t takav da je qt+1 < 0. a | b2 . 3. Dokaz. r1 ) i (t2 . a | b i a | c =⇒ a | b ± c . Dakle. a | bk onda za sve c1 . Ako je m ≤ 0 onda je −m ≥ 0. . a binarna operacija za koju vaˇe aksiome z (A1)-(A3) zove grupa. . . . +. . ili da je b c c z s deljiv sa a akko postoji t ∈ Z takav da je b = at. Time je dokaz zavrˇen. Jedinstvenost. Teorema o delenju. . z ako a | b1 . 11. qk = qk−1 − n = m − k n. 10 z 1. Iz definicije odmah sledi da za relaciju deljivosti vaˇi: z (i1) (i2) (i3) (i4) tranzitivnost.Brojevi: celi. (Z. Tada je 0 ≤ r = qt = c m − tn < n odakle sledi tvrdnja za m ≥ 0. . Sliˇno za uredenu s z c trojku (G. Skup svih prostih brojeva Pr = {2. . q1 = m − n. ) gde je G neki neprazan skup. tj. a ako joˇ vaˇi i aksioma (A4) tada govorimo o komutativnoj ili Abelovoj grupi.

Specijalno. .12 1. ima reˇenja u Z . Tada je NZD(a. c z 1. b ∈ N.27. y ∈ Z takvi da je a · x + b · y = 1. . . a i b daju isti ostatak pri delenju sa n. . . . Neke su a. . Najve´i zajedniˇki delitelj (divizor). Relacija kongruencije. Tada jednaˇine (po x i y ) c a · x + b · y = d. c z (n) ako a | s1 i b | s1 =⇒ s | s1 (d je najmanji zajedniˇki sadrˇalac). Neke su a. . Dokazi prethodnih teorema i njihovih posledica mogu se na´i u Glavi 3. Neke su a i b uzajamno prosti brojevi. Najmanji zajedniˇki sadrˇalac celih brojeva c z c z a i b. b ∈ Z kaˇemo da je a kongruentno b po modulu n i piˇemo z s a ≡ b (mod n) ⇐⇒ ∃ t ∈ Z tj. o kojoj ´emo sada neˇto viˇe re´i. Namanji zajedniˇki sadrˇalac. neka je NZD(a. 1. ako prost broj deli proizvod celih brojeva tada on mora deliti barem jedan od njih. . Najve´i zajedniˇki deljitelj celih c c c c brojeva a i b. U poglavlju o relacijama spomenuli smo kao primer relacije ekvivalencije (i2). b). rk = rk−1 · qk+1 . rk−2 = rk−1 · qk + rk . je prirodan broj s koji ima slede´a svojstva c (s) a | s i b | s (a je zajedniˇki sadrˇalac). takav da je a − b = n · t. .29. b) = d i neka je d1 ∈ N takav da d d1 . Uvod 1. Euklidov algoritam. Posledica 2. onda iz Teoreme o deljenju imamo niz jednakosti ( a > b) a = b · q 1 + r1 . . . b ∈ N. b).30. u oznaci NZS(a. c c Ako je NZD(a. Ako a | b · c tada a | c. . . rk−3 = rk−2 · qk−1 + rk−1 . ako su a i b uzajamno prosti onda postoje x. nema reˇenja u Z . u kojoj c analogne teoreme dokazujemo za polinome. b) = rk . b) = 1 onda kaˇemo da su brojevi a i b uzajamno prosti. . z 1. b = r1 · q2 + r2 . c (n) ako d1 | a i d1 | b =⇒ d1 | d (d je najve´i zajedniˇki delitelj). s a · x + b · y = d1 . u oznaci NZD(a. . s Specijalno. Za dati 2 ≤ n ∈ N i za c s s c a.28. je prirodan broj d koji ima slede´a svojstva c (d) d | a i d | b (d je zajedniˇki deljitelj). Posledica 1.

. Egzistencija. s c i i 1. Dakle. k − n. Ako nije onda postoji najmanji prost broj q1 takav da q1 | a ⇐⇒ a = q1 · a1 i a > a1 jer je q1 ≥ 2. αi−1 = βi−1 . α2 = β2 . t2 ∈ Z takvi da je a − b = n · t1 . . m). . Pretpostavimo da imamo dva predstavljanja broj a kao proizvoda prostih brojeva. Sliˇno dobijamo s c c n 1 2 i u sluˇaju da je pi > qi . Pretpostavimo da je npr. pi < qi onda je i pi < qj (j = i.32. 1 2 Dokaz. Odgovor na z s c ovo pitanje je pozitivan i najmanji takav skup je skup racionalni brojeva Q = {m/n | m ∈ Z. Ako sada medu prostim c brojevima q1 ≤ q2 ≤ · · · ≤ qk ≤ ak skupimo iste dobijamo traˇenu dekompoziciju. Ova relacija razbija skup Z na slede´e klase c Z = [0]n ∪ [1]n ∪ · · · ∪ [n − 1]n . . p2 = q2 . . ako je a1 prost broj dokaz je gotov jer je a = q1 · a1 . c b ≡ a (mod n).31. To se mora desiti jer izmedu a i 1 ima konaˇno mnogo prostih brojeva. b = 1). sada imamo β β βm sa jedne strane pi | a = pα1 · pα2 · · · pαn a sa druge pi a = q1 1 · q2 2 · · · qm ˇto je nemogu´e. jer je u suprotnom dokaz gotov. αn takvi da je α a = pα1 · pα2 · · · pnn . k + jn. αi > βi odakle c a = pαi · a1 =⇒ pαi | a i pi a1 i i a = pβi · a2 i =⇒ pβi | a i pi a2 . gde je t = t1 − t2 ∈ Z =⇒ a ≡ c (mod n). Ako je a ≡ b (mod n) =⇒ ∃ t ∈ Z takav da je a − b = n · t.23). odakle je b − a = n · (−t). Racionalni brojevi. (A7) a · a−1 = a−1 · a = 1. . . k + n. ali αi = βi . Za svaki prirodni broj a jedinstveno su odredeni prosti brojevi p1 < p2 · < pn i prirodni brojevi α1 . b ∈ Z (npr.Brojevi: celi. i pi = qi ili pi = qi . i b − c = n · t2 . . 1. k − 2n. . n ∈ N} . . Preostale tvrdnje posledica su ˇinjenice da svaka relacija ekvivalencija razbija skup na disjunktne unije nepraznih c podskupova. Refleksivnost. Dokaz. . Tako dolazimo do niza prirodnih brojeva a = a0 > a1 > a2 · · · > ak > 1 i algoritam staje kada je ak prost. gde je [k]n = {k. nema c reˇenja za proizvoljne a. . Kako u skupu celih brojeva jednaˇina a · x = b. tj. z Jedinstvenost. k − jn. a = 2. racionalni i realni 13 Teorema. a = 0 . β β βm a = pα1 · pα2 · · · pαn = q1 1 · q2 2 · · · qm . pi−1 = qi−1 . Ako je a ≡ b (mod n) i b ≡ c (mod n) =⇒ ∃ t1 . α2 . . Teorema (Osnovni stav aritmetike). } . Sada pretpostavimo da postoji najmanji indeks i takav da je p1 = q1 . Sada analogno razmatranje primenimo na a1 . . . . k + 2n. . tj. tj. n 1 2 takvi da je p1 < p2 · · · < pn i q1 < q2 · · · < qm . Tranzitivnost. . Primetimo da u skupu Q vaˇi i svojstvo: za a ∈ Q. Ako je a prost broj onda je dokaz gotov. da li je mogu´e proˇiriti skup Z c s tako da u tom proˇirenom skupu svojstva (A1)-(A6) i (A8)-(A15) ostanu saˇuvana i da s c moˇemo reˇiti jednaˇinu a · x = b. za svaki izbor a. z Simetriˇnost. . α1 = β1 . a ≡ a (mod n) jer za t = 0 vaˇi a − a = 0 · n. postoji z −1 jedinstveni broj 1/a = a ∈ Q takav da je. itd. sa jedne strane pαi | a a sa druge strane pαi a. ˇto je nemogu´e. i tj. odakle je a − c = (a − b) − (b − c) = n · t1 − n · t2 = n · (t1 − t2 ) = n · t. Relacija kongruencije po modulu n > 1 je relacija ekvivalencije na Z. Neka je sada pi = qi ali je npr. b iz tog novog skupa. postavlja se sliˇno pitanje kao i s c kod sabiranja u skupu prirodnih brojeva (1. ako a1 nije prost onda postoji minimalni prost broj q2 ≥ q1 (jer u suprotnom q1 ne bi bio minimalan koji deli a) takav da q2 | a1 ⇐⇒ a1 = q2 · a2 i a1 > a2 jer je q2 ≥ 2.

broj takav da ∀ q ∈ B vaˇi da je z q ≥ m. tj. najmanji takav s skup je skup realnih brojeva R.. Sada imamo 2q 2 = (2 l)2 ⇐⇒ q 2 = 2 l2 . Tada on dozvoljava zapis u vidu 2 = p/q . tj. ali joˇ vaˇi i. 1. Odgovor i na ovo pitanje je pozitivan. tj. sa N na Z i s s . +. 2. Od svih minoranti od posebnog je interesa najve´a koja se zove infimum skupa c B i koja se obeleˇava sa inf B. Dakle. z Skup racionalnih brojeva ima jednu osnovnu osobinu (koja ga izdvaja od ostalih skupova). N ZD(p. tako da p mora biti paran. s c √ Teorema. 4. +) je Abelova grupa.. q) ≥ 2 ˇto je nemogu´e. algebarska struktura za koju vaˇe aksiome z (i1) (Q. Uredena trojka Q = (Q. Slede´a teorema pokazuje da s c c reˇenje te jednaˇin ne postoji u skupu Q.. s c 1. z Brojeve M sa ovakvim svojstvom zovemo majorantama (gornjim granicama) skupa M . z ˇ Staviˇe Q je najmanje polje koje ima beskonaˇno mnogo elemenata. 2 nije racionalan broj. gde je N ZD(p. npr. s c Posmatrajmo sada skupove A = {q ∈ Q + | q 2 < 2} i B = {q ∈ Q + | q 2 > 2}. ·) je polje. b.). B neprazni skupovi. Analogno. ali z zato ima minorantu m ∈ Q (npr. Napomenimo da z je proˇirenje sa Q na R znatno komplikovanije od prethodnih proˇirenja. Oˇigledno je da su A. c ∈ Q). s odakle sledi da p = 2 l jer je leva strana poslednje jednakosti parna. Ovu relaciju prepiˇemo u ekvivalentnom vidu kao 2q 2 = p2 . √ √ Dokaz. tj. . z √ Iz prethodne teoreme sledi da je sup A = inf B = 2 ∈ Q.. tj.. Tako se opet name´e pitanje da li je s c mogu´e skup Q proˇiriti tako da da sva svojstva (A1)-(A15) ostanu saˇuvana i u tom c s c proˇirenju. Sada nastavljamo na sliˇan naˇin. skup A nema / supremuma u Q. pokuˇavamo da c c s 2 reˇimo u skupu racionalnih brojeva jednaˇinu x = 2. q) = 1 (tj. . Dakle. 3.) takvi da ∀ q ∈ A vaˇi da je q ≤ M . .4. 1. Skup realnih brojeva. tj. za polje Q vaˇe sve aksiome kao i za R osim aksiome (A16). skup realnih brojeva je skup u kojem vaˇe z svojstva (A1)-(A15). (i3) vaˇi distributivnost (∀ a. 1/2. razlomak p/q smo maksimalno skratili).33. z c Teorema. 0.2. u nekom smislu je ˇupalj. 1. Primetimo da su npr. a · (b + c) = a · b + a · c. Uvod Broj a−1 zove se inverzni element od a s obzirom na mnoˇenje.41.14 1. Od svih gornjih granica od posebnog je interesa najmanja gornja granica koja se zove supremum skupa A i obeleˇava se sa sup A. a ta je da su rezultati svih merenja racionalni brojevi. s z (A16) Svaki neprazan i odozgo ograniˇen skup A ⊂ R ima supremum u skupu R. 1. Odavde sledi da 2 | q. ali da vaˇi da svaki podskup A tog proˇirenja koji je odozgo ograniˇen ima s z s c supremum u tom proˇirenju. c Vaˇi slede´a teorema. 1. skup B nema majorantu. ∈ A c i postoji racionalni broje M (npr. Pretpostavimo da je 2 racionalan broj. Skup R jedinstveno je odreden aksiomama (A1)-(A16) (do na izomorfizam). (i2) (Q \ {0}. ·) je Abelova grupa.

1. Skup svih algebarskih brojeva nad Q obeleˇavamo sa A. c c c . Primeri (3) i (4) su tipiˇni tj. an = 0. 2 ali se ispostavlja. zove se polinom n−tog stepena (ako je an = 0) nad poljem Q ako su svi koeficijenti an . . Napomenimo da je skup Q gust u skupu R u slede´em smislu: c Teorema. 3333 · · · = 0. 1. Algebarski brojevi. Skup Nf = {x0 | f (x0 ) = 0} zove se skup svih nula polinoma f . . Skup Nf ne mora biti podskup od R. z Jasno je da je Q ⊂ A. racionalni i realni 15 sa Z na Q. . tj. 9. (3) 1 = 0. Tako npr. 8 ili 16. . c c Postavlja se prirodno pitanje kako iz decimalnog zapisa realnog broja prepoznati da je on racionalan. . sve cifre nakon nekog mesta su 0. 12 Pitanjima suma sa beskonaˇno mnogo ˇlanova bavi´emo se u 2.. 2. takvi su npr. e. Izraz f (x) = an xn + an−1 xn−1 + . sve brojeve predstavljamo pomo´u cifara c 0. . Decimalni zapis realnog broja. u sluˇaju c c 11 Ako je broj negativan dodamo − ispred broja. Realni brojevi iz skupa T = R \ A. broj je racionalan ako i samo ako je c njegov decimalni zapis konaˇan (tj. 5 = 0 · 100 + 5 · 10−1 .. . koji nisu algebarski √ nazivaju se transcedentnim brojevima. Postoje i drugi brojevni sistemi. 3 = 0 · 100 + 3 · 10−1 + 3 · 10−2 + · · · = 3 · 10n . Tako je npr. tj. Za bilo koja dva realna broja r1 < r2 postoji racionalni broj q takav da je r1 < q < r 2 . c Primetimo da proizvoljne razlomke (npr. oznaka 12345 predstavlja prirodni broj 12345 = 1 · 104 + 2 · 103 + 3 · 102 + 4 · 101 + 5 · 100 .34.. Skup I = R \ Q zove se skup iracionalnih brojeva.35. s c (4) 1 ˙ = 0. + a1 x + a0 .Brojevi: celi. npr. a1 a0 = an · 10n + · · · + a1 · 101 + a0 · 100 . . . an−1 . 1. 1/2) ne moˇemo predstaviti kao polinome sa z osnovom 10 (ili bilo kojom drugom). π. . ili u opˇtem obliku svaki celi broj 11 moˇe se predstaviti u obliku polinoma (x = 10) na s z slede´i naˇin: c c M = an an−1 . a1 . a veoma su popularni oni koji se koriste u raˇunarstvu c ˇije su osnove 2. . Ovaj problem se prevazilazi tako da dozvoljavamo i negativne stepene broja 10 i tamo gde poˇinju negativni stepeni uvodimo decimalni c zarez. . 3 n=−1 −∞ da moramo dozvoliti da se iza decimalnog zareza pojavljuje beskonaˇno mnogo ˇlanova 12. π. a0 racionalni brojevi. kao ˇto pokazuje slede´i primer. Za broj a ∈ R kaˇemo da je algebarski nad Q ako postoji polinom f sa racionalnim z koeficijentima (za skup svih polinoma sa racionalnim koeficijentima koristimo oznaku Q[x]) takav da je f (a) = 0. . Kao ˇto znamo iz svakodnevnog iskustva u s praksi koristimo dekadski brojni sistem. glavi Nizovi.

. . Brojnost (Kardinalni broj) skupa.36. a2 . 1. Tada je prebrojivi svaki njegov podskup. . 1] moˇemo predstaviti u dekadskom obliku. . 1415926535897932384626433832795028841971693993751 √ 2 = 1. 2. Skup R nije prebrojiv. Kaˇemo da je skup B prebrojiv ako se njegovi z -ati u niz. Za skup Q dokaz je komplikovaniji. . . −3. Za svaki prirodan broj n obeleˇimo sa z Sn = {1. i = 1. prvih 50 cifara u decimalnim zapisima cionalnog broja red √ brojeva π i 2 su: π = 3. Drugim reˇima cifre u decimalnom zapisu irac c -aju se bez nekog reda. Dakle. Iz gore reˇenog sledi da decimalni zapisi iracionalnih brojeva nisu konaˇni i ne postoji c c konaˇan niz cifara koji se ponavlja. f (i) = ai . 2. Kaˇemo da je skup A konaˇan ako z c postoji bijekcija sa nekog od skupova Sn u A. . . . . sve cele brojeve poredati u niz. Predstaviti broj 17/7 u decimalnom obliku. Primer. . . an = f (n). . c . ako je A = {a1 . Dokaz. . s c Teorema. Ipak. Niz u skupu B je svako preslikavanje sa skupa N u B. f (2k) = k ˇto moˇemo zapisati i formulom s z i f (2k + 1) = −k. Elemente niza obeleˇavamo sa z a1 = f (1). . Dakle. Svaki element iz intervala [0. . kod kojeg je 3 = a−1 = a−2 = · · · ). . iako skupovi N. 55 13. . 3. Uvod broja 1/2. . cifre a−2 = a−3 = · · · su jednake 0) ili nakon nekog mesta postoji konaˇan c niz cifara koji se ponavlja (primer je broj 1/3. skup realnih brojeva R ima bitno viˇe elemenata od prebrojivihh s skupova. 1. n} skup prvih n prirodnih brojeva. 428571 428571 .16 1. 2. Jedno reˇenje je: s 0. pa specijalno i interval [0. f (0) = 0. kao ˇto pokazuje slede´a teorema. −1. . 1]. 17/7 = 2. a2 = f (2). npr. postoji bijekcija z 13 Odredite broj bijekcija sa S u A. ako postoji bijekcija f sa N u B. −2. . k ∈ N. a55 } onda je A u bijekciji sa skupom S55 i jedna od bijekcija je npr. . tj. . Pretpostavimo da je skup R prebrojiv. Npr. Z i Q imaju beskonaˇno c 15 mnogo elemenata i vaˇi N z Z Q oni su prebrojivi i u tom smislu imaju isti kardinalni broj. 4142135623730950488016887242096980785696718753769 . Ovo znaˇi da skup elementi mogu pored c B ima ’isti broj’ elemenata kao i skup N. . n 14 Prebrojiv je i skup algebarskih brojeva. Z i Q prebrojivi 14 skupovi. Tako su npr. Postavlja se pitanje kako npr. 15 Primetimo da ne postoji bijekcija sa pravog podskupa konaˇnog skupa na taj isti skup.

moˇemo posmatrati skup z C = {z = a + i b | a. 5. bn . . . Ispostavlja se da ovako definisane operacije sabiranja i mnoˇenja kompleksnih brojeva z imaju iste osobine kao kod realnih brojeva (A1)-(A9)..... . Rezimirajmo. .. . . a3 a3 a3 .. . . b3 ......Kompleksni brojevi 17 f : N −→ R.. a3 . . . . To zapravo znaˇi da je skup C c polje s obzirom na operacije (5) i (6) polje..... bn = an . Ako reˇenje te jednaˇine obeleˇimo sa c s s c z √ i = −1 ..37. .. a1 .. gde smo izabrali cifre b1 .... Na skupu C definisane su binarne operacije sabiranja i mnoˇenja. Napomena. a4 a4 a4 . . . n 1 2 3 f (3) = a3 = 0. ... tako da je b1 = a1 .. b2 = a2 . b ∈ R} R... Kompleksni brojevi 1..... a2 . . Sada posmatrajmo slede´i realni broj. kardinalni broj (brojnost) skupa: ... . . bn . formulama c (5) (6) z1 + z2 = (a1 + i b1 ) + (a2 + i b2 ) = (a1 + a2 ) + i (b1 + b2 ) . Dakle. c . . c b = 0. Odavde sledi da n 1 2 3 broj b nije u slici funkcije f jer b = f (j) = aj za svaki j ∈ N (jer se broj b razlikuje barem u j.. n 1 2 3 f (2) = a2 = 0.. .Sn je n (broj njegovih elemenata).. b1 b2 b3 .... naˇa pretpostavka da je R prebrojiv dovela nas je u kontradikciju.-toj cifri od broja aj .... Realne brojeve a = (a+i b) i b = (a+i b) nazivamo redom realnim i imaginarnim delom kompleksnog broja z = a + i b.. pokuˇavamo da c s 2 reˇimo jednaˇinu x = −1 u skupu R. . jer upravo opisana procedura 16 s pokazuje da ne postoji surjekcija sa N u interval [0... n 1 2 3 f (4) = a4 = 0...N je ℵ0 (alef 0) (prebrojiv). koje su proˇirenja z s odgovaraju´ih operacija sa skupa realnih brojeva. a4 .R je c (kontinum).... i nazovemo ga imaginarna jedinica.. . . . . a2 a2 a2 . Skup kompleksnih brojeva... Skup C zove se skup kompleksnih brojeva. . b2 . Moˇe se pokazati da na skupu C ne postoji z 16 Koja se inaˇe zove Kantorov (Cantor) dijagonalni postupak.. ... ..... . 1]. Iz gore reˇenoga moˇemo da zakljuˇimo da se pojam jednakobrojnosti konaˇnih skupova c z c c na prirodan (tj.... n 1 2 3 . Nastavljaju´i u istom duhu.. .. ... . . . najjednostavniji) naˇin generaliˇe i na skupove koji imaju beskonaˇno c s c mnogo elemenata slede´om definicijom: skupovi A i B su istobrojni ili kaˇemo da imaju c z isti kardinalni broj ako postoji barem jedna bijekcija sa A na B. z1 z2 = (a1 + i b1 ) · (a2 + i b2 ) = (a1 a2 − b1 b2 ) + i (a1 b2 + a2 b1 ).. . Lako se moˇemo ubediti (koriste´i aksiome (A1)s c z c (A16) da ta jednaˇina nema reˇenja u skupu R. a1 a1 a1 . b3 = a3 . . takva da je f (1) = a1 = 0....

Uvod relacija parcijalnog poretka ≤ koja bi bila proˇirenje relacije poretka na R. Primetimo da broju i odgovara uredeni par (0.39. T T b z φ O z = (a.18 1. b) i onda formule (5) i (6) odmah prepisujemo kao (7) (8) z1 + z2 = (a1 . −→ zove se konjugovanje kompleksnih brojeva. definisano formulom z = a − ib ∈ C. i koja bi s se slagala sa operacijama sabiranja i mnoˇenja kompleksnih brojeva. z1 · z2 = (a1 . a1 b2 + a2 b1 ) . b) a E E O z = (a. Ravan R 2 u kojoj predstavljamo kompleksne brojeve zove se Gausova ravan. 1). Slika 1. b2 ) = (a1 a2 − b1 b2 . Konjugovanje. b1 ) + (a2 + b2 ) = (a1 + a2 . b) z = (a.38. b1 + b2 ) . ose odgovaraju´eg koordinatnog sistema Gausove ravni nazivaju se realna i imaginarna osa (Slic ka 1). z 1. ˇto je posledica slede´eg niza s c implikacija: z1 = a1 + i b1 = z2 = a2 + i b2 =⇒ a1 − a2 = i (b2 − b1 ) kvadriranjem =⇒ (a1 − a2 )2 = i2 (b2 − b1 )2 = −(b2 − b1 ) =⇒ a1 − a2 = (b2 − b1 ) = 0 . Preslikavanje C z = a + ib − : C −→ C. Geometrijski konjugovanje predstavlja osnu simetriju s obzirom na realnu osu u Gausovoj ravni. −b) ¯ Dekartov i polarni oblik kompleksnog broja Slika 1. Gausova ravan Konjugovanje 1. b1 ) · (a2 . Geometrijska interpretacija. Primetimo da su dva kompleksna broja jednaka akko imaju jednake realne i imaginarne delove. Ova ˇinjenica nam omogu´uje da skup C identifikujemo sa R × R = R 2 na slede´i c c c naˇin (Slika 1): c z = a + i b −→ z = (a. Konjugovanje kompleksnih .

(i2) z1 · z2 = z1 · z2 . Izraz z = a + i b zove se Dekartov oblik kompleksnog broja. c (10) z = a + i b = z (cos φ + i sin φ) . a2 + b2 a2 + b2 odakle sledi da postoji ugao φ ( 0 ≤ φ ≤ 2 π ) takav da je a b cos φ = √ i sin φ √ . dok je formula za mnoˇenje kompleksnih z brojeva (6) (ili (8)) mnogo komplikovanija. 2 2 . (i3) z1 · z1 = (a + i b)(a − i b) = (z1 )2 + (z1 )2 = z1 2 . s Geometrijska interpretacija trigonometrijskog broja vidi se u Gausovoj ravni ako vrh broja z = a + i b ortogonalno projektujemo na koordinatne ose. z2 vaˇi: z (i1) z1 + z2 = z1 + z2 . Neka je z1 = a + i b i z2 = c + i d. (i3) z1 · z1 = (z1 )2 + (z1 )2 = z1 2 . Broj z1 zove se modul (moduo) kompleksnog broja z1 i predstavlja u Gausovoj ravni rastojanje broja z1 od koordinatnog poˇetka. Slika 1. dobijamo da je (z) = z cos φ i (z) = z sin φ. (i1) z1 + z2 = (a + c) + i (b + d) = (a + c) − i (b + d) = (a − i b) + (c − i d) = z1 − z2 . Za bilo koje kompleksne brojeve z1 . koji se zove trigonometrijski ili polarni oblik kompleksnog broja.Kompleksni brojevi 19 brojeva slaˇe se sa operacijama sabiranja i mnoˇenja kompleksnih kao ˇto pokazuje z z s slede´a propozicija. Dokaz.40. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja. a2 + b2 a2 + b2 tako da formula (9) prima slede´i oblik. (i2) z1 · z2 = (a + i b) · (c + i d) = (a c − b d) + i (a d + b c) = (a c − b d) − i (a d + b c) = (a − i b)(c − i d) = z1 · z2 . Formule (5) i (7) pokazuju da je Dekartov oblik kompleksnog broja pogodan za sabiranje. Ugao φ zove se argument kompleksnog broja z i piˇemo φ = arg(z). c 1. c a b (9) z = a + i b = a2 + b2 √ +i√ . Dekartov oblik moˇemo prepisati na slede´i z c naˇin. Ovaj koordinatni sistem zove se polarni koordinatni sistem u ravni. Kako smo skup C identifikovali sa R × R tada trigonometrijski oblik kompleksnog broja omogu´ava da u ravni R × R uvedemo c koordinatni sistem ˇije su koordinate r-rastojanje taˇke M od koordinatnog poˇetka c c c i φ ugao koji zaklapa poluprava OM (O je koordinatni poˇetak) sa pozitivnim delom c ose x. a2 + b2 a 2 + b2 Primetimo da je a b √ + √ = 1. tada imamo. c Propozicija.

tj. (i2) Primetimo da je. Neka je z ∈ C. vaˇi z z = a + i b = r (cos φ + i sin φ) = r eiφ . z −n = r−n (cos(nφ) − i sin(nφ)) . ili opˇtije sin αk = sin αn+k = s . odakle je αk = φ 2kπ + . c ω n = ρn (cos(nα) + i sin(nα)) = r (cos φ + i sin φ) ρn = r. s c Propozicija. Za 0 = z = r (cos φ + i sin φ) ∈ C i n ∈ N vaˇe slede´e formule: z c (i1) (i2) (i3) z n = rn (cos(nφ) + i sin(nφ)) . z1 · z2 = r1 (cos φ1 + i sin φ1 ) r2 (cos φ2 + i sin φ2 ) = r1 r2 ((cos φ1 cos φ2 − sin φ1 sin φ2 ) + i (cos φ1 sin φ2 + sin φ1 cos φ2 )) = r1 r2 ((cos(φ1 + φ2 ) + i sin(φ1 + φ2 )) . i ω n = z = a + i b = r (cos φ + i sin φ). Tada ω nazivamo n-tim korenom iz kompleksnog broja z. n n Zbog toga ˇto je osnovni period funkcija sin i cos jednak 2π. iz prethodnog izraza za αk s sledi da je sin α0 = sin αn = · · · = sin αpn za svaki p ∈ Z. a kosinus parna sc c funkcija daje traˇenu formulu. Dokaz. k ∈ Z. a zatim primena Posledice (i1) z iz prethodne taˇke daje. (cos φ − i sin φ)n = cos(nφ) − i sin(nφ). Napomenimo da se kompleksni brojevi mogu predstaviti i u Eulerovom obliku.20 1. a z s z argumenti saberu. Posledice. Kako je ω kompleksan broj moˇemo ga predstaviti u obliku ω = ρ (cos α + i sin α). Iz ove formule vidimo da se kompleksni brojevi mnoˇe tako ˇto se moduli pomnoˇe. tj. i primena formule (i1) na broj z −n = (z −1 )n uz koriˇ´enje ˇinjenice da je sinus neparna. Neka su z1 = r1 (cos φ1 + i sin φ1 ) i z2 = r2 (cos φ2 + i sin φ2 ) dva proizvoljna kompleksna broja tada vaˇi formula z (11) z1 · z2 = r1 r2 (cos(φ1 + φ2 ) + i sin(φ1 + φ2 ) . ako je r = z = 1 onda vaˇe i poznate Moavrove formule: z (cos φ + i sin φ)n = cos(nφ) + i sin(nφ).k ∈ Z. Dokaz. n-ti koren iz kompleksnog broja. nα = φ + 2kπ . Uvod Trigonometrijski oblik kompleksnog broja pogodniji za mnoˇenje kompleksnih brojeva z od Dekartovog kao ˇto pokazuje slede´a propozicija. 1 1 1 1 1 cos φ − i sin φ 1 = · = · · z −1 = = z r(cos φ + i sin φ) r cos φ + i sin φ r cos φ + i sin φ cos φ − i sin φ = r−1 (cos φ − i sin φ) . ρ= √ n r. z (i3) Moavrove formule su sada direktna posledica formula (i1) i (i2) za z = 1. (i1) sledi lako indukcijom iz Propozicije za z = z1 = z2 . 1.41.

Kn = {ε0 = 1. ω4 = . Time smo pokazali slede´u teoremu. Tada postoji taˇno n kompleksnih c n brojeva ω0 . Na analogan naˇin kao i za krug moˇe se proveriti da c z T ı je Kn grupa s obzirom na mnoˇenje kompleksnih z 1 brojeva. 2. εn } gde je εk = cos φn + i sin φn . . Sfera (krug) S1 i n−ti koreni iz jedinice. . n − 1} . 1. . ε1 . Odredite sve pete korene iz broja z = 3 − i 4..42. φn = 2π . Odakle. kako su asocijativnost i komutativnost nasledne osobine (prenose se z sa skupa na svaki njegov podskup) i kako je inverz kompleksnog broja modula 1 isti takav broj (vidi 1. . U grupi n−tih korena iz jedinice Kn vaˇe identiteti: z (i1) εk = εk . .41 Posledica (i2)). Skup Kn je skup n−tih korena iz jedinice i vaˇi. .Kompleksni brojevi 21 · · · = sin αpn+k za svaki p ∈ Z i k ∈ {0. c c Teorema.. ·) podgrupa grupe (C ∗ . . 2. n − 1}. √ α + 8π α + 8π 5 5 cos + i sin 5 5 1. . Neka je S1 = {z ∈ C | z = 1} jediniˇni krug u R 2 . z i 2πk Kn = {z ∈ C | z = e n . k = 0. . n−ti koreni iz 1 (n = 8) Sada iz formule za mnoˇenje kompleksnih brojeva z imamo slede´u propoziciju. Neka je 0 = z = r (cos φ + i sin φ) ∈ C. . sledi da je (S1 . . Kako je oˇigledno skup S1 zatvoren na mnoˇenje kompleksnih c c z brojeva (proizvod dva kompleksna broja modula 1 je opet kompleksni broj modula 1) i sadrˇi broj 1. Dakle. . . Primer. n −ı Slika 2. . n − 1}. Sada na osnovu prethodne teoreme zakljuˇujemo da su peti koreni iz 3 − i 4: c ω0 = ω3 = √ √ α α + 2π α α + 2π 5 5 + i sin 5 cos + i sin . onda seldi da iz svaki kompleksn broj z = 0 ima taˇno n c razliˇitih n−tih korena. 1. za sve k ∈ {0. ·). . . . ω1 . i pri tome vaˇi z ωk = √ n r cos φ + 2kπ φ + 2kπ + i sin n n . . ω1 = 5 cos 5 5 5 5 √ α + 6π α + 6π 5 5 cos + i sin 5 5 . c Propozicija. . sin α = − 5 5 =⇒ α = − arcsin 4 . Na osnovu prethodne teoreme prvo imamo da je r = 32 + (−4)2 = 5. 1.. 1 (i2) εn−k = εk . ω2 = √ α + 4π α + 4π 5 + i sin 5 cos 5 5 . 5 . tako da je z=5 3 4 −i 5 5 =⇒ cos α = 3 4 . ωn−1 takvih da je ωk = z za k ∈ {0. n − 1}. Analogne formule vaˇe i za z funkciju kosinus. 1. . Nije teˇko videti da grupa Kn ima svoju s −1 1 E realizaciju kao grupa rotacija ravni koja ostavlja fiksnim pravilni n−ugao. .

. . broj svih injekcija sa Sk na A (odnosno card Vark (A) ) je Vkn = n · (n − 1) · · · · · (n − k + 1) . . Neka od osnovnih svojstava binomnih koeficijenata su (0 ≤ k ≤ n) (i1) n n = k n−k . f (2). . Drugi sliˇan problem je problem odredivanja broja svih k−ˇlanih podskupova skupa c c A (koji ima n elemenata). f (k) c nezavisni. Svaki k−ˇlani podskup od A zove se kombinacija k−tog reda skupa A. . f (k − 1)}) mogu´nost. k} na skup A. bk ) ⊆ Ak | bi = bj za i = j }. vidimo da je broj svih perz mutacija (bijekcija) skupa od n elemenata Pn jednak Pn = Vnn = n · (n − 1) · · · · · 2 · 1 = n! . an }. Dokaz. Po definiciji se uzima da je 0 ! = 1 . . Kako su izbori za f (1). tako da je taj broj Ck jednak s n Ck n · (n − 1) · · · · · 2 · 1 n! Vkn = = = = Pk k! k ! (n − k) ! n . c c . . Kako se bijekcije nazic 17 vaju i permutacijama i kako moˇemo izabrati A = Sn . f (2). Da bismo c odredili card (Ck ) potrebno je primetiti da svih k ! permutacija skupa {b1 . tako da za izbor f (k) = bk c preostaje n − k + 1 = card (Sk \ {f (1). 2. 1. Neka je f : Sk −→ A ’1–1’. 17 U sluˇaju da je A konaˇan skup. . . Elementi skupa Vark (A) zovu se varijacije bez ponavljanja (ili kra´e varijacije). Neka je dat neki konaˇan skup c A = {a1 . b2 . . . (i3) n n n+1 + = k k−1 k .43. . . itd. . tj. bk } n (uredenih k−torki) definiˇu isti skup B. b2 . Dokaz. Posmatrajmo skup Vark (A) = {(b1 . . . Binomni koeficijenti. jednak broju injekcija sa skupa Sk = {1. Kombinacije.42. k−tog c reda skupa A. Permutacije. Teorema. .22 1. Varijacije. tada za izbor f (1) = b1 ) imamo n mogu´nosti. k Broj n k zove se binomni koeficijent. za izbor f (2) = b2 imamo n−1 = card (Sk \{f (1)}) mogu´nost. . (i2) k n =n k n−1 k−1 . . . a2 . Sada kada smo izabrali c f (1) = b1 ∈ A. . Ck = {B ⊆ A | card B = k}. . Uvod 6. Elementi kombinatorike 1. . U sluˇaju k = n tada je broj varijacije reda n na skupu od n elemenata jednak c broju bijekcija (= injekcija jer je A konaˇan) sa A na A. (i1) i (i2) direktno iz definicije binomnih koeficijenata. Broj elemenata skupa Vark (A). .

45. b ∈ R proizvoljni realni brojevi.Elementi kombinatorike 23 (i3) sledi iz n n + k k = n! n! n! + = k ! (n − k) ! (k − 1) ! (n − k + 1) ! k ! (n − k + 1) ! n !(n + 1) (n + 1) ! n+1 × (n − k + 1 + k) = = = k k ! (n − k + 1) ! k ! (n − k + 1) ! . . k k=0 18 Blaise Pascal. tada je c (a + b)n+1 = (a + b) (a + b)n = (a + b) k=0 n (pi) n n k n an−k bk = k=0 n+1 n k an−k+1 bk + k=0 n k +b n an−k bk+1 = k=0 n n+1 n k an−k+1 bk + k=1 n k−1 n+1 an−(k−1) bk n+1 k +a n+1 + k=1 = n n + k k−1 n+1 k (vidi 1. c 1. n (1 − 1) = 0 = 0 = k=0 n n n k 1 (−1) = k=0 (−1)k n k . 1623 – 1662. Neka su a. i n proizvoljan prirodan broj tada vaˇi slede´a formula 19. broj elemenata n n partitivnog skupa P(A) jednak card P(A) = = 2n . b = −1. Ako u binomnu formulu prvo uvrstimo a = b = 1. Neke posledice binomne formule. Posledica. Upravo dokazana formula (i3) poznata je kao i Pascalova18 jednakost za binomne koeficijente. a zatim a = 1. vidimo da je ukupan broj svih podskupova skupa A. Teorema (Binomna formula). Za n = 1 formula je taˇna jer je (a + b)1 = a1 + b1 . Kako je n jednak broju k−ˇlanih podskupova skupa A koji ima n c k elemenata.44. z c n (a + b) = k=0 n n k n 1 an−k bk an−1 b1 + · · · + n k an−k bk + · · · + n n−1 a1 bn−1 + bn . formula je tada taˇna i za n + 1. c 19 Poznata kao binomna formula. dobijamo slede´a dva identiteta c n (1 + 1) = 2 = k=0 n n n k n n 1 n−k 1 = k=0 n−k k k n k . c c Pretpostavimo da je binomna formula taˇna za neki n ∈ N. = an + Dokaz: Dokaz provodimo matematiˇkom indukcijom. francuski matematiˇar. 1.33 (i3)) a n−k+1 k b = k=0 a(n+1)−k bk . tj. dakle.

z z (i1) A \ B = A \ (A ∩ B) = (A ∪ B) \ B. z (i2) da je cardP(A) = 2card A . B ∩ C. (i3) X = A ∪ B ∪ C. σ i τ na A. z 1. P(A ∩ B). 1. X \ C. 1] .52. (b) A = [0. (i5) A \ C. 2. 1. Neka su dati skupovi (a) A = {1. gde je P(A) (partitivni skup od A) skup svih podskupova skupa A. Neka skupovi A i B imaju konaˇan broj elemenata. 1. z 1.46. 2. Neka su A i B proizvoljna dva skupa. B i C proizvoljni skupovi. 3.54. A ∪ C. (i8) P(A).53. (i7) A B. Pokaˇite c z (i1) da vaˇi formula. 1 = {1} . Pokaˇite da je A ∪ B = A ako i samo ako B ⊆ A. (i2) f je ’na’. 2). 1. 1. Dokaˇite preostale jednakosti iz 1. Odredite skupove (i1) A ∪ B. 1.48. Neka su ρ i σ dve binarne relacije na skupu A. 3. (i9) P(A ∪ B). Dokaˇite z (i1) (ρ ∪ σ)−1 = ρ−1 ∪ σ −1 . k ∞ (i2) i=1 k−1 . Zadaci 1. z 1. 3] ∪ {5} i C = [0. (i4) A \ B. card(A ∪ B) = cardA + cardB − card(A ∩ B). Neka su A i B konaˇni skupovi i neka je f : A −→ B neka funkcija. (i2) (A ∪ B) \ C = (A \ C) ∪ (B \ C). (i2) (ρ ∩ σ)−1 = ρ−1 ∩ σ −1 . 4}.24 1. B \ A. Ac u X. Uvod 7. Pokaˇite da vaˇi z z (i1) (ρσ)−1 = ρ−1 σ −1 . (i6) X \ B.54.50. 1 = (0. (i3) (ρ \ σ)−1 = ρ−1 \ σ −1 . 1. (i2) (ρσ)τ = ρ(σ τ ). Pokaˇite da su ekvivalentni slede´i c z c iskazi: (i1) f je ’1–1’. z 1. 1. A C. Dokaz je posledica slede´eg niza ekvivalencija z c X ∈ P(A ∩ B) ⇐⇒ X ⊆ A ∩ B ⇐⇒ X ⊆ A i X ⊆ B ⇐⇒ X ∈ P(A) i P(B) ⇐⇒ X ∈ P(A) ∩ P(B) . (i4) (ρc )−1 = (ρ−1 )c . 5}.56. Dokaz: Pokaˇimo (i1). 0.47. Dokaˇite sve jednakosti iz 1. 4. Dokaˇite (i2)-(i5) iz 1.7. B = {0. 2. i C = {−1.4. Dokaˇite da je z ∞ (i1) i=1 1 . Pokaˇite da je z (i1) P(A ∩ B) = P(A) ∩ P(B).55. 4). 1] ∪ (2. Neka su A. Neka su date binarne relacije ρ.49. B = (1.5. (i2) A ∩ B. (i4) ρ(σ ∩ τ ) ⊆ ρσ ∩ ρτ . (i3) ρ(σ ∪ τ ) = ρσ ∪ ρτ.51. (i2) P(A ∪ B) ⊇ P(A) ∪ P(B). B \ C. (i3) (A ∩ B) \ C = (A \ C) ∩ (B \ C). Pokaˇite da vaˇi. k . 3}. (i3) f je bijekcija. P(B). 1.

. Neka je skup A konaˇan. . Prema definiciji ovaj broj deljiv je samo sa 1 i sa samim sobom. on je prost ˇto je s kontradikcija sa pretpostavkom da su svi prosti brojevi elementi skupa Pr = {p1 . . . tj. m (m+1) 1. 2. . . } obeleˇimo skupove prostih brojeva s z koji uˇestvuju u rastavima brojeva a i b redom. a2 ). Koliko ima funkcija sa A u B ? Koliko 1. pl } = P (a) ∪ P (b) tada je NZS(a. Posmatrajmo broj c c Π = p1 · p2 · · · pk + 1. j = 1. Dokaz: Neka je M = {1. Odredite NZS(a. b) · NZS(a. βjr ). b = 2700 . tj. . pj2 . p2 . .61. . oˇigledno ovaj broj nije deljiv niti sa jednim prostim brojem pi jer pri delenju sa svakim c od njih daje ostatak 1. Primetimo da uslov simetriˇnosti neke relacije ρ implicira da proizvoljno moˇemo izabrati vrednosti u fρ (a1 . pjm . . . . . c A = m. . a na sva preosta mesta nema nikakvih uslova. ♦ 1. . 2 ∈ M . Analogno. Neka je M ⊆ N i neka vaˇi z (i1) 1 ∈ M. fρ (a2 . Sliˇno.59. (i4) a = 2250. Neka je M ⊆ N i neka ima slede´a svojstva c (i1) 1 ∈ M. a na svakom moˇe biti ili 1 ili 0. b) ako su (i1) a = 125. simetriˇnih i antisimetriˇnih relacija ? c c Reˇenje: Prema 1. surjekcija i bijekcija. (i2) n. . p2 . Dokaz: Pretpostavimo da je N \ M = ∅. . b) i NZD(a. tada M ⊇ {n ∈ N | n ≥ n0 } . Dokaˇite da je skup Pr svih prostih brojeva beskonaˇan. . i primena svojstva (i2) za m = n0 − 1 impliciraju n0 ∈ M ˇto je nemogu´e.62. i1 i2 in Reˇenje: Ako sa P(a) = {pi1 . 1. Neka je a = pα1 · pα2 · · · pαn i b = qj11 · qj22 · · · qjm . . M ⊇ N \ M . Dokaˇite da je NZD(a. ako je {p1 .20 svakoj relaciji na A odgovara taˇno jedna tablica tipa m × m.57. βjr ). pk } konaˇan i da ima taˇno k elemenata. s c 2 mesta. fρ (am .20) na dijagonali moraju biti sve 1. p2 . . (i2) n ∈ M =⇒ n + 1 ∈ M. . a1 ). su potpuno odredene. b = 23760 . b) = pγ1 · pγ2 · · · pγk pri ˇemu je pi = pis = pjr i c 1 2 k γt = min(αis . a1 ). } i P(b) = {pj1 . c Ako je {p1 . ∀ m ≤ n =⇒ n + 1 ∈ M. broj traˇenih relacija je 2 2 . (i3) a = 5246. Prema tome. pk }. Dakle. j) takvih da i ≥ j. ukupan broj svih takvih relacija je 2m (m−1) . s 1. Dakle. . Neka su A i B konaˇni skupovi i neka je c -u njima injekcija. . . . . je med A =n i B = m. z β β βm 1. z c Dokaz: Pretpostavimo da Pr = {p1 . . Neka je M ⊆ N i neka ima slede´a svojstva c (i1) n0 ∈ M.62. 1. kao i za refleksivne relacije njihov broj je 2m (m−1) .60. i. . u tablici ima ukupno m z Da bi relacija ρ na A bila refleksivna u tablici njene funkcije (vidi 1. i preostale vrednosti od fρ (ai . c z fρ (a2 . am ). . pa svaki njegov neprazan podskup ima minimalni element). n − 1 ∈ M =⇒ n + 1 ∈ M. fρ (am . b = 75 . . antirefleksivnih. b = 982 . dakle M = N. aj ) (i < j). ukupan broj relacija je 2m2 . z Za antisimetriˇne relacije analogno kao i za simetriˇne samo primetimo da je kod antisimetriˇnih relacija i c c c m (m−1) 2 dijagonala fiksirana. pk } = P (a) ∩ P (b) tada je NZD(a. Kako je broj uredenih parova (i. tada je M = N. . . . b) = a · b. tj. b) = pδ1 · pδ2 · · · pδl gde je pi = pis = pjr i c 1 2 l δt = max(αis .63. (i2) m ∈ M.Zadaci 25 1. . b). (i2) a = 12600. pin . Izaberimo minimalni element n0 ∈ N \ M (takav uvek postoji jer je N dobro ureden. Nadite Euklidovim algoritmom NZD(a. . . n0 − 1}. funkcije te relacije.58. ♦ 1. m jednak 1 + 2 + · · · + m = m (m + 1)/2. . pi2 . tada iz Peanovih aksioma sledi da je M ∪ M = N. . p2 . . Koliko ima relacija na skupu A ? Koliko je medu njima refleksivnih. . a1 ). Zbog (i1) n0 = 1. . Dobijena kontradikcija pokazuje da je s c pogreˇna polazna pretpostavka N \ M = ∅. tako da je njihov ukupan broj 2 .64.

Uvod tada M = N . 6 6 tj. 6 (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo redom. (i5) i (i7) analogno prethodnim zadacima (i1). Za (i6) iskoristi formulu i (i1).26 1. tako da je 1 ∈ M. 6 2 (i2) k=1 n k3 = 1 2 n (n + 1)2 . Dakle. n+1 n k2 = k=1 k=1 k 2 + (n + 1)2 = (pi) 1 n (n + 1) (2 n + 1) + (n + 1)2 6 = 1 1 (n + 1)(n (2 n + 1) + 6 (n + 1)) = (n + 1)(2 n2 + 7 n + 6) 6 6 1 1 = (n + 1) (n + 2) (2 n + 3) = (n + 1) ((n + 1) + 1) (2 (n + 1) + 1) . i n0 = 2. 2 (i3) k=1 n 1 n = . M = N. Zbog (i1) n0 = 1. (n + 1) (n + 2) (n + 1) (n + 2) (n + 2) ((n + 1) + 1) k=1 k tj. = 1/2 n (n + 1) . k=1 3 = 1 = 1 12 (1 + 1)2 =⇒ 1 ∈ M. 6 (i7) za 1 = x ∈ R. 2 n dvojki pod korenima Dokaz: (i1) Neka je M = {n ∈ N | n k 2 = 1/6 n (n + 1) (2 n + 1)}. s 1. Dokaz: Pretpostavimo da je N \ M = ∅. n + 1 ∈ M. (i4). (i2) Neka je M = {n ∈ N | n k 3 = 1/4 n2 (n + 1)2 }. x−1 (i8) 2+ 2 + ··· + √ π 2 = 2 cos n+1 . k=1 = (bi) za n = 1 oˇigledno se leva i desna strana jednakosti podudaraju. n + 1 ∈ M. n + 1 ∈ M. ako je n0 onda su zbog minimalnosti od n0 brojevi n0 − 1 n0 − 2 ∈ M i primena svojstva (i2) impliciraju n0 ∈ M ˇto je kontradikcija sa polaznom pretpostavkom. c (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo n+1 k=1 1 = k (k + 1) = n k=1 1 1 n 1 pi + = + k (k + 1) (n + 1) (n + 2) n + 1 (n + 1) (n + 2) (n + 1)2 n+1 n+1 n (n + 2) + 1 = = = .65. Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇe slede´e jednakosti: z z c n n (i1) k=1 n 1 k = n (n + 1) (2 n + 1) . k=1 xk = xn+1 − 1 . (bi) 1 4 (ki) Neka je neki n ∈ M tada imamo n+1 n k3 = k=1 k=1 k 3 + (n + 1)3 = (pi) (n + 1)2 2 1 2 n (n + 1)2 + (n + 1)3 = (n + 4(n + 1)) 4 4 1 (n + 1)2 ((n + 1) + 1)2 4 tj. (i2) i (i3). tada postoji minimalni element n0 ∈ N \ M. (i3) Neka je M = {n ∈ N | n 1/(k (k + 1)) = n/(n + 1)}. k=1 1 (bi) 12 = 1 = 1 (1 + 1) (2 · 1 + 1) =⇒ 1 ∈ M. 4 n (n + 1) . k (k + 1) n+1 n 1 = . (2 k − 1) (2 k + 1) 2n + 1 n (i4) k=1 n (−1)k−1 k 2 = (−1)n−1 k (n − k + 1) = k=1 (i5) k=1 (i6) 1 n (n + 1) (n + 2) .

Zadaci 27 √ π π 2 = 2 cos 1+1 = 2 cos . (i2) za ∀ β ≤ −3 vaˇi (1 + β)2 n−1 ≤ 1 + (2 n − 1) β . broj 5n+1 ima barem n + 2 − k cifri. Za n = 1 imamo. z Dokaz: Za n = 1 radi se o broju 25 koji oˇigledno ima 2 cifre. c z (i2) 5 · 10k−1 < 2n < 10k . tj.66. formula je taˇna i za n + 1 i onda AMI implicira da je formula taˇna za c c sve prirodne brojeve. Pretpostavimo da je gornja formula taˇna za neki prirodan broj n. Dokaˇite da za svaki n ∈ N broj nastao dopisivanjem dekadskih zapisa brojeva 2n i 5n ima n + 1 cifru. c 1.68. Sada imamo. s c 2 4 Korak indukcije.67. ♦ 1. Za n = 1 imamo 2+ 2+ 2 + ··· + √ 2= 2+ 2+ 2 + ··· + √ pi 2 = 2 + 2 cos π 2n+1 n+1 dvojka pod korenima n dvojki pod korenima = 2 1 + cos π 2n+1 = 4 cos2 π 2n+2 = 2 cos π 2n+2 = 2 cos π 2(n+1)+1 . Tada imamo dve mogu´nosti c (i1) 10k−1 < 2n < 5 · 10k−1 i (i2) 5 · 10k−1 < 2n < 10k . 22 n+1 = 22·2 = 2 2 n n 2 = (10 · x + 6)2 = 100 · x2 + 2 · 6 · 10 · x + 36 = 10 · y + 6 . Za n = 1 imamo 1/2 ≤ 1/ 3 · 1 + 1. ukupan broj cifara broja nastalog dopisivanjem brojeva 2n+1 i 5n+1 . odakle je 5n+1 < 10n−k+1 tako da brojevi 5n i 5n+1 imaju isti broj cifara m = n − k + 1. 2 2 = 10 · x + 6. ˇto je taˇno. odakle sledi da je (i1) 2 10n−k+1 < 5n+1 . ˇto je taˇno. Dakle. 1. 2 4 6 2n 3n + 1 (2 n + 2) 2n+1 . Pokaˇimo sada ovu nejednakost. jer je 2 (2 n − 1)β 2 + β 2 + (2 n − 1)β 3 ≤ 0 . Potrebno je pokazati da broj nastao dopisivanjem brojeva 2n+1 i 5n+1 ima taˇno n + 2 = k + m + 1 cifru. Pretpostavimo da je neki s n n > 1 element iz M. Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n. za x ≤ −3. 2 ∈ M jer je 2 2 = 16. (1 + β)2·1−1 = 1 + β ≤ 1 + β = 1 + (2 · 1 − 1) β. S druge strane je 2n · 5n < 5n+1 · 10k−1 . Dakle. Iz druge nejednakosti sledi 5n+1 · 10k−1 < 10n . tj. s c . tada je c (i8) Baza indukcije. jer je 1 + cos (2 α) = cos2 α . 2n − 1 2n − 1 (pi) √ (i4) Baza indukcije. Pretpostavimo sada da je tvrdnja istinita za c neki n ∈ N i neka broj 2n ima k cifara. c 2 n − 2 ≥ 0 ⇐⇒ 4 n − 1 ≤ 6 n − 3 ⇐⇒ 4n − 1 4n − 1 ≤ 3 ⇐⇒ β ≤ −3 ≤ . s 2 Dokaz: Neka je M = {n ∈ N | 2 zavrˇava brojem 6}. Viˇe ih ne moˇe imati zbog 5n < 10n−k+1 =⇒ s z 5n+1 < 5 · 10n−k+1 < 10n−k+2 . Tako da u ovom sluˇaju tvrdnja vaˇi. Poslednja nejednakost posledica je slede´eg niza ekviivalencija (∀ n ∈ N). pri ˇemu je y = 10 · x2 + 12 x + 3. Time je proveden korak indukcije i dokaz je gotov. Korak indukcije. 2n + 1 (i3) (2 n) ! < Dokaz: (i2) Baza indukcije. Ako je β = 0 z onda nejednakost vaˇi. ( x ∈ N). odake sledi da je 10k < 2n+1 i broj 2n+1 ima k + 1 cifru. a broj 5n ima m cifara (k + m = n + 1). Pokaˇite da za ∀ n ∈ N \ {1} broj 2 2 z 2n n u dekadskom sistemu zavrˇava cifrom 6. Ako β = 0 tada je ova nejednakost ekvivalentna sa (2 n − 1) β + 4 n − 1 ≤ 0 ili z β ≤ (1 − 4 n)/(2 n − 1) . je c n + 2 = k + m + 1. i u ovom sluˇaju. Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇe slede´e nejednakosti: z z c (i1) sin nx ≤ n sin x . c n+1 < 10k i broj 2n+1 ima k cifara. z (i4) 1 3 5 2n − 1 1 · · ··· ≤ √ . sada imamo c (1 + β)2n+1 = (1 + β)2 (1 + β)2n ≤ (1 + β)2 (1 + (2 n − 1) β) = 1 + (2 n + 1) β + 2 (2 n − 1)β 2 + β 2 + (2 n − 1)β 3 ≤ 1 + (2 n + 1) β .

jer je poslednja nejednakost ekvivalentna (koren je monotona funkcija pa moˇemo da kvadriramo poslednju z nejednakost) sa (4 n2 + 4 n + 1) (3 n + 4) ≤ (4 n2 + 8 n + 4) (3 n + 1) ⇐⇒ 12 n3 + 28 n2 + 19 n + 4 ≤ 12 n3 + 28 n2 + 20 n + 4 ⇐⇒ n > 0 . ∈ N pi 1. n+1 (n !)2 ∀ n ≥ 10. (i5) 3 5 n + 2 n+1 . ∈ N pi Korak indukcije u (i3) i (i4) sliˇan je istom od (i1). Pretpostavimo da za neki n ∈ N je n/6 + n2 /2 + n3 /3 = α ∈ N. f (n + 1) = (3 · 5 2n+3 + 23 x+4 = 75 · 5 2n+1 + 8 · 23 n+1 = 8 (3 · 5 2n+1 + 23 n+1 ) + 51 · 5 2n+1 = 8 · 17 · α + 17 · 5 2n+1 = 17 (8 α + 3 · 5 2n+1 ) =⇒ 17 f (n + 1) . 1. vaˇi 2 n > n3 . tj. Korak indukcije. a korak indukcije u (i5)-(i7) sliˇan je koraku indukcije od c c (i8). 1 1 1 n + 1 (n + 1)2 (n + 1)3 + + = α + + n + + n2 + n + ∈ N . Za n = 1 imamo f (1) = 1 · (1 + 1) · (4 · 1 + 5) = 18 i 6 18. c (i8) Definiˇemo funkciju f (x) = 3 · 5 2x+1 + 23 x+1 . tj. vaˇi (a + b)n < 2 n z . Korak indukcije. Dokaˇite da za svaki prirodan broj n vaˇi: z z (i1) n n2 n3 + + ∈N.70. Pretpostavimo da za neki n ∈ N. Korak indukcije. i n ≥ 2. Za n = 1 imamo f (1) = 3 · 5 21+1 + 23 1+1 = 3 · 125 + 16 = 391 = 17 · 23 i 17 f (1). tvrdnju koju ´emo sada dokazati. Dz: (i1) Baza indukcije. Uvod Korak indukcije. 2 ∀ a. sada imamo. n f (n). z (i2) 4n (2 n) ! ∀ n ≥ 2. 6 2 3 6 2 3 (i2) Definiˇemo polinom f (x) = x (x + 1) (4 x + 5). f (n) = 17 α za neki α ∈ N.28 1. s Baza indukcije. (i6) 64 3 2 n+3 + 40 n − 27. sada imamo. Sada je naˇa tvrdnja ekvivalentna sa 17 f (n) za svaki s s n∈N. (i4) 30 n5 + 5 n3 − 6 n. 6 2 3 (i3) 9 n3 + (n + 1)3 + (n + 2)3 . Sada je tvrdnja ekvivalentna sa 6 f (n) za svaki n ∈ N .69. vaˇi z < . a = b. . Za n = 1 imamo 1/6 + 1/3 + 1/2 = 1 ∈ N. (i2) 6 n (n + 1)(4 n + 5). sada imamo. (i8) 17 3 · 5 2n+1 + 2 3n+1 . z an + bn . (i7) 9 3 · 4n+1 + 10n−1 − 4. b ∈ R + . vaˇi 2 n > n2 . f (n + 1) = (n + 1) (n + 2) (4 n + 9) = n (n + 1) (4 n + 9) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = n (n + 1) (4 n + 5) + 4 n (n + 1) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = f (n) + 4 n (n + 1) + 2 (n + 1) (4 n + 9) = 6 α + 2 (n + 1) (6 n + 9) = 6 α + 6 (n + 1) (2 n + 3) = 6 (α + (n + 1) (2 n + 3)) =⇒ 6 f (n + 1) . Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za neki prirodan broj n. n f (n). Dokaˇite da z (i1) (i3) (i4) ∀ n ≥ 5. Baza indukcije. f (n) = 6 α za neki α ∈ N. Pretpostavimo da za neki n ∈ N. pa imamo redom c n+1 k=1 2k − 1 2n + 1 = 2k + 1 2n + 3 n k=1 2 k − 1 (pi) 2 n + 1 1 1 √ ≤ ≤√ ≤ 2k + 1 2n + 3 3n + 1 3n + 4 1 3 (n + 1) + 1 .

b ∈ R + . 2 2 2 2 2 2 1. Sada pretpostavimo da je ova nejednakost taˇna za neki 3 ≤ n ∈ N i imamo 2·3+1=7<8=2 c 2 (n + 1) + 1 = (2 n + 1) + 2 < 2n + 2 < 2n + 22 = 2n+1 . 2n > n2 . Za n = 5 imamo 25 = 32 > 25 = 52 . k . Sada redom c nalazimo. s c 1. Kako rekurentna formula ukljuˇuje dva susedna ˇlana niza bazu je potrebno proveriti c c za n = 1 i n = 2. n k=0 (−1)k k n = 0. s (i2) analogno kao (i1). (n + 1)2 = n2 + 2 n + 1 < 2n + 2 n + 1 ≤ 2n+1 . tada za n = 2 imamo 0 < (a − b)2 ⇐⇒ (a + b)2 < 2 (a2 + b2 ) = 22 a2 + b2 . (i1) ∀ n ∈ N. sada imamo c redom 1 1 1 (pi) 1 1 an+1 = an−1 + an = 1 − (−1)n−1 ) α + 1 − (−1)n ) α + 2 + (−1)n−1 β 2 2 3 3 3 1 1 n−1 1 n 1 1 1 1 − + − + β 2+ + 2 + (−1)n β = α 1 − 3 3 2 2 2 3 2 1 n−1 1 n 1 1 × − + − = 1 − (−1)n+1 α + 2 + (−1)n+1 β 2 2 3 3 1 n−1 1 n 1 n−1 1 1 1 n−1 jer je − + − = − 1− = − . Pretpostavimo da je data formula taˇna za dva susedna prirodan broja n − 1 i n. 3 2 3 2 Dokaz: Baza indukcije. a = b.72. β ∈ R definiˇemo niz s 1 1 1 a1 = (α + β). (a + b)n+1 = (a + b) (a + b)n jer a+b>0 < (a + b) 2n−1 (an + bn ) ≤ 2n (an+1 + bn+1 ) . Poslednja nejednakost je taˇna jer je ekvivalentna sa c (a + b)(an + bn ) ≤ 2 (an + bn ) ⇐⇒ an+1 − an b + bn+1 − a bn ≥ 0 ⇐⇒ (a − b) (an − bn ) > 0 . sada imamo. jer je 2 n + 1 ≤ 2n . Za n = 3 tvrdnja vaˇi jer je s c z 3 . 1− − α+ 2+ − β= 3 2 3 2 34 34 4 4 Korak indukcije. 1 1 1 1 1 1 13 13 n = 1 =⇒ 1− − α+ 2+ − β= α+ β = a1 . Neka su a. z z c n n k = 2n−1 n . Za α. za svaki n >≥ 3. b ∈ R + . k k=0 (i2) ∀ n ∈ N. Pretpostavimo da za neki 4 < n ∈ N. Pretpostavimo da je nejednakost taˇna za 2 ≤ n ∈ N i sve a. Dakle. a2 = (β + a1 ). Korak indukcije. ˇto ´emo pokazati takode indukcijom. Pokaˇite da vaˇe slede´i identiteti. a = b. 2 2 2 Pokaˇite da za svaki prirodan broj vaˇi formula z z 1 1 n 1 1 n an = 1− − α+ 2+ − β. za n > 2 an = (an−1 + an−2 ) .71. time je pokazano da za 3 ≤ n ∈ N je 2 n + 1 < 2n . ˇto je taˇno jer je stepena funkcija monotona. 3 2 3 2 32 32 1 1 2 1 1 2 13 19 1 3 n = 2 =⇒ α+ β = α + β = a2 . (i4) Baza indukcije. 2 pi pi Korak indukcije. a samim tim je dokazana naˇa tvrdnja.Zadaci 29 (i1) Baza indukcije.

m > n. s c c . m ∈ N. k. (i4) ∀ n. n k=0 (−1)n−k k j=0 m m−1 = k n m k−j = . n k . m ≤ n. Uvod (i3) ∀ n. m ∈ N. k.30 1. n−m j Uopˇtite (i1) i (i2) pove´avaju´i stepen od k u sumama.

uredene parove iz gornje definicije c nazivamo i usmerenim duˇima. vektorskog prostora i dajemo njihove najjednostavnije primene u analitiˇkoj geometriji. Uvodenje vektora. Uvodenje vektora 2. Jedna od tekovina uvodenja vektora su c i koordinatni sistemi i koordinate. Izlaganje u ovoj glavi zasniva se uglavnom na knjizi N. uredenih parova taˇaka prostora E uvodimo relaciju c ∼ na slede´i naˇin: (A. c Pojam vektora. MF. Uvodenje vektora B C D Sluˇaj II c A B A=B C=D Kako je u uredenom paru bitan redosled taˇaka. Z. zc cc Z.1. B) ∼ (C. a zatim je postao i obrazac za povezivanja nekih matematiˇkih disciplina. D) akko duˇi AD i BC imaju zajedniˇko srediˇte c c z c s (Slika 1). Luˇi´. Preciznije. B) ∼ (C. 31 . kao i na nezavrˇenom materijalu Linearna c c s algebra. krajem 19. 1. To zapisujemo ovako (A. savremenom matematˇkom jeziku. Blaˇi´. Danas je teˇko zamisliti i jednu nauˇnu disciplinu s c koja se bavi prirodnim naukama u kojoj se ne pojavljuju koordinate. D). N. c vektori kao algebarski aparat omogu´io je na poˇetku lakˇe reˇavanje poznatih gec c s s ometrijskih (planimetrijskih i stereometrijskih) problema. Raki´: Analitiˇka geometrija. autora. B) odredena je svojom poˇetnom z z c taˇkom A i krajnjom taˇkom B. Usmerena duˇ (A. 2003. i poˇetkom 20. Hilbert.GLAVA 2 Vektori i analitiˇka geometrija c U ovoj glavi uvodimo pojam vektora. Bokan. Na skupu E × E. Uvodenje vektora i njihova primena dovelo c je do povezivanja starih matematiˇkih disciplina geometrije i algebre. Tako da se za usmerenu duˇ (A. veka prilagodavaju´i Euklidovu aksiomatiku datu c c u ”Elementima”. Sluˇaj I c C D a) A b) Slika 1. B) ˇesto koristi c c z c − → oznaka AB. ili preciznije pretpostavljamo da je opisan aksiomama koje je ponudio D. Geometrija koja se uˇi u osnovnoj i srednjoj ˇkoli zasnovana c s je na pretpostavci da je prostor E u kojem ˇivimo dobro aproksimiran Euklidskim z prostorom.

B) i (C. . kao i to da usmerene duˇi koje nemaju istu duˇinu z z z ne mogu biti u istoj klasi. B)} . je skup z (12) [(A. (p) Pravu p odredenu taˇkama A i B (A = B) i sve prave paralelne pravoj p zva´emo c c pravcem vektora AB. D) u relaciji ∼ akko su odred z nasuprotne strane paralelograma (ili degenerisanog paralelograma). b. Dokaz. koja svojstva jednoznaˇno c c -uju vektor. y. Intenzitet. tada lako moˇemo z zakljuˇiti: c (i) Rastojanje2 izmedu taˇaka A i B. . Z. Kako je gornja oznaka glomazna koristimo oznaku [(A. N. z . Kako je vektor jedna klasa ekvivalencije postavlja se pitanje ˇime je karakterisana ta klasa. B) i (C. mera duˇi. Primetimo z da je pravac vektora zapravo jedna klasa ekvivalencije relacije ’biti paralelan’ na skupu 1 U oznaˇavanju temena poligona koristimo konvenciju da temena poligona obeleˇavamo u pozitivnom smeru tj. c Blaˇi´. na podskupove ˇija je unija ˇitav skup i ˇiji preseci po parovima su prazni skupovi.32 2. taˇke ABDC pripadaju istoj pravoj (degenerisani sluˇaj) i zadovoljavaju c c c uslov da se duˇi AD i BC polove. B ∈ E}. tj. tj. c 2. B)] | A. Z. Koriste´i ovu ˇinjenicu vidimo (vidi Sliku 1) da postoje dva tipa usmerenih duˇi c c z (A. uvedeno je u Euklidovim aksiomama.17. ako sa E 1 i E 2 obeleˇimo redom sve z c z taˇke neke prave ili ravni tada relacija ekvivalencije ∼ ima smisla i na ovim skupovima c i ona na isti naˇin indukuje vektorske prostore V 1 i V 2 . Raki´: Analitiˇka geometrija’ MF. Jasno je da svi predstavnici z datog vektora imaju istu duˇinu. B).. u knjizi N. c c c tako da imamo slede´u definiciju: c svaka od klasa ekvivalencija na koje je skup uredenih parova taˇaka (usmerenih duˇi) c z E × E razbijen relacijom ∼ zove se vektor. zc cc c c Kao ˇto znamo. nazivamo duˇinom. 2003. Refleksivnost i simetriˇnost relacije ∼ direktno sledi iz definicije. D) koje su u relaciji ∼: ˇetvorougao ABDC je paralelogram (nedegenerc isani sluˇaj). B)] = {(X. a.2. osnovna osobina svake relacije ekvivalencije je da razbija skup na s kojem je definisana na medusobno disjunktne klase ekvivalencije. Skup svih vektora obeleˇavamo sa V. vektor definisan svojim predstavnikom usmerenom duˇi (A. videti npr. Primetimo da su usmerene duˇi (A. z Teorema 1. Luˇi´. Vektori i analitiˇka geometrija c Poznato je da je ˇetvorougao ABCD paralelogram1 ako i samo ako mu se dijagonale c polove. pravac i smer vektora. tj. . B). Y ) | (X. B)] = AB. u c z smeru suprotnom od kretanja kazaljki na satovima starijim od 50 godina. Primetimo da smo sa E obeleˇili ˇitav prostor. Vektore ´emo obeleˇavati malim latiniˇnim z c z c slovima x. da bismo naglasili razliku izmedu usmerenih duˇi i vektora. Relacija ∼ je relacija ekvivalencije na skupu E × E. dakle. Ovaj vremenski uslov je neophodan jer su se u zadnje vreme pojavili satovi ˇije se kazaljke kre´u u suprotnom smeru od satova iz starih dobrih vremena. Tranzitivnost. c c 2 Rastojanje. intenzitetom ili modulom c z vektora AB i obeleˇavamo ga sa AB = dis(A. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju isti pravac ne mogu biti u istoj klasi. Y ) ∼ (A. Bokan. vidi Uvod 1. Dakle. z (13) V = E × E/ ∼= {[(A. Primetimo da svi predstavnici datog vektora imaju isti pravac.

c − → → 3 Za dva nenula vektora istog pravca odredena svojim predstavnicima − i − kaˇemo da su istog ili suprotnog AB AC z smera ako su taˇke B i C sa iste odnosno sa suprotne strane taˇke A. c Teorema 1. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju istu orijentaciju z ne mogu biti u istoj klasi. D) ∼ (A. neophodna nam je slede´a teorema. s c Slika 2. . tj. B) i dis(C. c c c c Teorema 1 pokazuje da slede´a definicija sabiranja vektora ima smisla. B). Istorijsko c iskustvo pokazuje da se tako neˇto gotovo nikad ne deˇava u skupovima ljudi. c Dokaz. Vektore koji imaju isti pravac nazivamo kolinearnim.3. Primetimo da smer vektora ne zavisi c − → od izbora predstavnika AB. jer u suprotnom stavimo B = A i dokaz je gotov. a one kojima su pravci paralelni nekoj ravni π. Da bismo mogli definisati operacije na skupu vektora. Smatra´emo da je nula vektor c kolinearan (ili koplanaran) sa svakim skupom kolinearnih (ili koplanarnih) vektora. (s) Pod orijentacijom (ili smerom) vektora AB podrazumevamo smer prave p 3 odreden − → poˇetkom i krajem predstavnika AB na pravoj p. Jasno je da c z vektor ima duˇinu 0 ako i samo ako je on nula vektor. U sluˇaju da taˇka A ne pripada z c c pravoj CD (Slika 2) prvo zakljuˇujemo da postoji (prema 5. Pretpostavimo da je a = 0. nazivamo nula vektorom i obeleˇavamo ga sa 0. A B I C I D Primetimo da upravo dokazana teorema tvrdi da svaki vektor a ∈ V u proizvoljnoj taˇki A ∈ E ima taˇno jednog predstavnika kojem je taˇka A poˇetak. jer tamo uvek postoje oni koji su malo s s ’ravnopravniji’ ili ’jednakiji’ od drugih. Neka je a dat svojim predstavnikom −→ − CD. Ako je A proizvoljna taˇka skupa E.4. Neki specijalni vektori. koja zapravo tvrdi da je prostor E c homogen i da su sve taˇke potpuno ravnopravne4. Lako se vidi da je svaki vektor jednoznaˇno odreden svojim intenzitetom. Linearne operacije u skupu vektora. Nula vektor nema ni pravac ni z smer. Vektor ˇiji je predstavnik usmerena duˇ AA. pravcem i c smerom. z 2. ˇto zapravo znaˇi da je a = CD = AB. − → 2. kojoj se c z poˇetak i kraj poklapaju. Za vektor BA kaˇemo da je suprotnosmeran vektoru AB. Ako taˇka A pripada pravoj odredenoj c sa CD onda na toj istoj pravoj postoji taˇno jedna taˇka c c B takva da su rastojanja dis(A.c om Euklidovom postulatu) taˇno jedna prava koja sadrˇi c z taˇku A i paralelna je sa pravom CD. D) jednaka i da se duˇi AD i BC polove. a zatim da je na toj pravoj jedinstveno odredena taˇka B koja je teme c c paralelograma ABDC.Uvodenje vektora 33 svih pravih prostora E. c c 4 Zbog ˇega bismo ovu teoremu mogli da nazovemo teorema potpune (totalne) demokratije u skupu E. Tako da je (C. koplanarnim. a = CD. za svaki vektor a ∈ V postoji c jedinstvena taˇka B ∈ E takva da je a = AB.

..... Vektori i analitiˇka geometrija c Neka je A proizvoljna taˇka iz E i a..... Sabiranje vektora ponekad se definiˇe na slede´i naˇin (Slika 5): s c c neka je O ∈ E proizvoljna taˇka i neka su a c B C i b proizvoljni vektori iz E ˇiji su predstavnici c .... Tada su ˇetvorouglovi ABB A i BCC B paralelogrami (Slika 4) (ili degenerisani paralelogrami). Sabiranje vektora Dokaz. Zakon paralelograma sabiranje vektora po zakonu paralelograma. Zbir dva vektora ne zavisi od izbora njihovih predstavnika..... z Propozicija 2.. Stoga je ACC A paralelogram................... s Primedba 1... Primedba 2. Zbirom vektora a i z . E..... te su duˇi AA i CC c z podudarne i paralelne..... u E........ ........... pri ˇemu je C jedinstvena taˇka c c E.................... − → ........ B E ... Gornja definicija sabiranja vektora zove se sabiranje vektora po zakonu trougla.. A Slika 4... T C .....  ...... Ovaj naˇin sabiranja vektora zove se c Slika 5.......... pisa´emo c AB + BC = AC... . Ako je c = AC zbir vektora a = AB i b = BC..... usmerene duˇi OA i OB........ C ) odreduju isti vektor.. c .......... c E A a B I  b C Slika 3..... Ideje iz dokaza prethodne Propozicije mogu se iskoristiti u dokazivanju tranzitivnosti relacije ∼ .34 2.... .....T  .. takva da je ˇetvorougao OACB paralec a O A logram.. Lako se vidi da su sabiranja vektora po zakonu trougla i paralelograma ekvivalentna... .. vektor c ˇiji c − → predstavnik je usmerena duˇ AC.. C ............ C) i (A .. B ..................... i neka c − → su vektori a i b dati svojim predstavnicima AB i − − → BC onda je zbir vektora (Slika 3) a i b. b zovemo vektor c koji je odreden svojim pred. stavnikom OC............ .. b ........... I − → − − → ... odnosno parovi (A.. b ∈ V.... A ... Nezavisnost sabiranja vektora od predstavnika ˇto je i trebalo proveriti.... . Neka su a i b ∈ V dati redom svojim predstavnicima a = AB = A B i b = BC = B C ...............

z s Zbir vektora a i − b obeleˇavamo sa a − b i nazivamo ga razlikom vektora a i b. A i B tri taˇke takve da je OA = a i OB = b. tada je: (S1) a + (b + c) = (a + b) + c . Mnoˇenje vektora skalarom z 2. c 5 Taˇku iz gornje oznake za mnoˇenje vektora skalarom ´emo izostavljati i pisati samo b = α a c z c i 0 + a = AA + AB = AB = a. (S4) Neka su O. Dokaz. (M1) α (a + b) = α a + α b . z Osnovna svojstva sabiranja vektora i mnoˇenja vektora sa skalarom sadrˇana su u z z slede´oj teoremi. c Teorema 1. b i c proizvoljni vektori i neka su α. (p) ako je a = 0 i α = 0 tada vektori a i b imaju isti pravac. Mnoˇenje vektora skalarom (realnim brojem) je preslikaz z vanje: · : R × V −→ V.5. s ' −a O a 2E a A E Slika 6. (S3) a + (− a) = (− a) + a = 0 . U dokazima osobina (S1)-(S4) i (M1) koristimo Teoremu 1 i Propoziciju 2. kojim bilo kojem skalaru α ∈ R i bilo kojem vektoru a ∈ V dodeljujemo jedinstveni vektor b = α · a5 ∈ V dat sa (i) b = α a = |α| a . bi´e c c a + 0 = AB + BB = AB = a. Primetimo da je − AB = BA. bi´e c c a + (− a) = AB + BA = AA = 0 = BB = BA + AB = (− a) + a. (S2) a + 0 = 0 + a = a . Tada je a + b = OA + AC = OC = OB + BC = b + a. (s) Vektor b (= 0) je istosmeran ili suprotnosmeran vektoru a (= 0) u zavisnosti od toga da li je α > 0 ili α < 0. u dokazima osobina (M2) i (M3) proveri se da leva i desna strana jednakosti imaju isti intenzitet.Vektorski prostor 35 Mnoˇenje vektora skalarom. ˇto ´emo zapisivati s c p(b) = p(α a) = p(a). ˇto nam omogu´uje da s c proizvod broja − 1 i vektora a (Slika 6) obeleˇavamo sa − a i piˇemo (− 1) a = − a. (M3) (α + β) a = α a + β a . (S4) a + b = b + a . pravac i smer. Neka su a. Sliˇno se provere i ostale osobine. b = BC i c = CD. . C i D ˇetiri taˇke takve da je a = AB. i neka je C taˇka takva da je ˇetvorougao c c c OACB paralelogram. (M2) α (β a) = (α β) a . dok je dokaz osobine (M4) oˇigledan iz definicije. (S3) Ako su taˇke A i B takve da je AB = a. ˇto zapisujemo s(b) = s(α a) = sgn(α) s(a). Vektorski prostor. Dokaˇimo npr. β realni brojevi. Vektorski prostor 2. (M4) 1 · a = a. c z (S1)-(S4) Neka su A. (S2) Ako su taˇke A i B takve da je AB = a. B. Tada je c c a + (b + c) = AB + (BC + CD) = AB + BD = AD = AC + CD = (AB + BC) + CD = (a + b) + c.

36 2. α . c 9 Elemente skupa V nazivamo vektorima. ((−1α)) · x = (−α) · x. s c 8 Definicija polja data je u taˇki 1. Kaˇemo da je x ∈ V linearna z z kombinacija vektora iz B. Vektori i analitiˇka geometrija c Svojstva (S1) – (S4) 6. Dokaz. c Dakle. z 2. Pretpostavimo da je α = 0. Linearna nezavisnost. α · 0 = α · (x + (−x)) = α · x + ((−α) · x) = α · x + (−(α · x)) = 0. +. α i 2 m . a ako joˇ zadovoljava i (S4) onda se s naziva komutativna ili Abelova grupa. 7 Abel. i 2. am } c vektorskog prostora V. . a2 . . . tada u polju F postoji inverz α−1 tako da redom imamo x = 1 · x = ((α−1 )α) · x = (α−1 )(α · x) = (α−1 ) · 0 = 0. . +)9 Abelova grupa i ako je definisano mnoˇenje z vektora sa skalarima · : F × V −→ V . Neka je dat neki podskup B vektorskog prostora V. Od posebnog je interesa sluˇaj kada je svaki vektor x ∈ V linearna kombinacija c vektora iz skupa B. . tako da vaˇe osobine (M1)–(M4). . (i3) (−1)(α · x) = −(α · x). x neki vektor i α neki skalar. . Skup sa operacijom koja zadovoljava svojstva (S1) – (S3) naziva se grupa. . s c 11 Nepoznate su α . vektori a1 . za uredenu ˇetvorku V ≡ (V. (i2) 0 · x = 0.32. F) kaˇemo da ima strukturu vektorskog c z prostora nad poljem F 8 ako je (V. . am ∈ B i skalari α1 . . ako α = 0 tada mora biti x = 0. Ako je α · x = 0 tada je ili α = 0 ili x = 0. Neka je dat neki konaˇan podskup B = {a1 .7 i (M1) – (M4) koja vaˇe na skupu svih vektora V bila su ’inz spiracija’ za slede´u definiciju pojma vektorskog prostora.7. koji ne sadrˇi nula vektor. Linearna kombinacija vektora i skup generatora. Tada vaˇi: z (i1) α · (−x) = (−α) · x = −(α · x). (i1) Primena aksiome (M2) kao i komutativnosti mnoˇenja skalara daje: z α · (−x) = α · ((−1) · x) = (α(−1)) · x = ((−1)α) · x = Sada iz (i1) lako slede (i2) i (i3): 0 · x = (α + (−α)) · x = α · x + (−α) · x = α · x + (−(α · x)) = 0. 10 Ili generiˇu´i skup. αm ∈ F takvi da je (14) x = α1 a1 + α2 a2 + · · · + αm am . Tada kaˇemo da je B skup generatora 10 vektorskog prostora V. . Dakle. z Slede´a svojstva vaˇe u svakom vektorskom prostoru c z Teorema 2. . α2 . (i3) α · 0 = 0. . ako postoje m ∈ N. Niels Henrik. norveˇki matematiˇar. . Kaˇemo da je B linearno nezavisan ako jednaˇina linearne z c 11 (ne)zavisnosti : (15) 6 α1 a1 + α2 a2 + · · · + αm am = 0. Neka je V vektorski prostor nad poljem F. .6. 1802 – 1829. . ·.

.. tada je α a + β b + 0 c = 0...... Nenula vektori a i b su linearno zavisni ako i samo ako su kolinearni. ... B.... redom. c 12 koje uvek postoji zbog Teorema 2 (i2). . U tom cilju pretpostavimo. . vektori a i b tada su oni i linearno zavisni pa postoje brojevi α i β od kojih je bar jedan nije nula... ako jednaˇina (15) ima samo netrivijalno reˇenje 13. b. na osnovu Teoreme 1 postoje brojevi α i β takvi da je OX = α a i OY = β b. Svaka tri vektora iz V 2 su linearno zavisna. .. ravni ili prostora.. . pa samim tim i c linearno nezavisni. m je razliˇit od nule. Tada je i α = x1 i β = x2 ..... pa su i vektori a. Pretpostavimo da nijedan par vektora iz skupa {a. . tj.4) i sa X i Y taˇke pravih OA i OB takve da je c ˇetvorougao OXCY paralelogram (Slika 7). Time je dokazan prvi deo teoreme. 2.. c . c s Ako je skup B beskonaˇan kaˇemo da je linearno nezavisan ako je svaki njegov konaˇni c z c podskup linearno nezavisan. a1 = 0. E O a X A Slika 7. pa su vektori a. c linearno zavisni. Teorema 1. . c linearno zavisni........ Jedinstvenost je oˇigledna. Otuda je c = OC = OX + OY = α a + β b. Dokaz.. skup koji se sastoji iz samo jednog nenula vektora je linearno nezavisan. a2 . am } sadrˇi nula vektor onda je on linearno z zavisan jer ako je npr.5 13 Barem jedan od skalara α . . Sledi iz definicije kolinearnosti i mnoˇenja vektora sa skalarom z U ravni situacija je neˇto sloˇenija ˇto pokazuje slede´a teorema.. b.Vektorski prostor 37 ima samo trivijalno 12 reˇenje: α1 = α2 = · · · = αm = 0. Dokaˇimo i drugi. B vektori OA i OB su nekolinearni. Za svaki vektor x ∈ V 2 jedinstveno su odredeni skalari x1 i x2 takvi da je x = x1 e1 + x2 e2 . Skup B je linearno zavisan s ako nije linearno nezavisan. da su dva od vektora iz skupa {a. sa A.. Kako u ravni postoje tri nekolinearne taˇke O.. Zbog toga uvek podrazumevamo da skup kojem ispitujemo linearnu nezavisnost ne sadrˇi nula vektor. A.. Dokaz. najpre.. sa vektorima OA i OB. . .. Neka su e1 . 0 = 5 · 0 + 0 · a2 + 0 · a3 + · · · + 0 · am . i = 1. tada za proizvoljni vektor x ∈ V 1 jedinstveno je odreden skalar x1 takav da je x = x1 e1 .. Razlaganje vektora u ravni . b.. Budu´i da su vektori c c OX i OY kolinearni. B . b = e2 i c = x... b. Ako su to npr. Primetimo da ako skup B = {a1 .. C . .. Obeleˇimo sa O proizvoljnu taˇku ravni. Neka je E 2 ravan onda u vektorskom prostoru V 2 postoje dva linearno nezavisna vektora. s z s c Teorema 2. z Ispitajmo geometrijski smisao linearne zavisnosti i linearne nezavisnosti nekog skupa vektora prave. Jasno... Poslednji deo teoreme sledi iz upravo dokazanog..... .. takvi da je α a + β b = 0. z kolinearna.. C taˇke te z c c ravni takve da je OA = a. .. I.. .. OB = b i OC = c (ˇto moˇemo zbog s z Teoreme 1 iz 1. Neka je E 1 prava i neka je e1 neki nenula vektor u V 1 . imamo netrivijalnu linearnu kombinaciju nula vektora.. tj. b  . . c} neke ravni. ako izaberemo da je a = e1 . c i Y . e2 ∈ V 2 dva linearno nezavisna vektora.. c} nije kolinearan..

dva ili tri vektora. .. . (m) λ · x = λ · (x1 .38 2. Dakle.. . λ xn ). c tri linearno nezavisna vektora. Podskup B vektorskog prostora V koji je istovremeno skup generatora i koji je linearno nezavisan zove se baza vektorskog prostora. xn ) = (λ x1 . z (i1) postoji neka baza B vektorskog prostora V. Specijalno vektorski prostori su Q n . xn ) + (y1 . Prvo se pokaˇe pomo´ni stav: Vektori a.. Dokaz. 3. . Lako se provere aksiome (S1)–(S4) i (M1)–(M4).. x2 . U prethodnoj taˇki Teoreme 1. x2 . . Tada vaˇi: svih ured z Teorema 1. da postoji bijekcija sa jedne baze na drugu. λ x2 . Ovo nije sluˇajno jer vaˇi fundamentalna s c c z teorema o bazi vektorskog prostora. yn ) = (x1 + y1 . x2 .8. a zatim se imitira z c dokaz Teoreme 2. . e3 ∈ V. (F n . R n . ·. y2 . . C n . Teorema 1. Svaka ˇetiri vektora iz V su linearno zavisna. xn + yn ). Teorema 3. Dokaz. koje se sastoje redom od jednog. . Primetimo da tvrdenje (i2) iz prethodne Teoreme kaˇe da sve baze vektorskog prostora z imaju ’jednak’ 14 broj elemenata. Tada vaˇi.9. Neka je V proizvoljan vektorski prostor nad poljem F. linearnu zavisnost i linearnu nezavisnost vektora u prostoru. . Baza i dimenzija vektorskog prostora. . ˇto nam omogu´uje da definiˇemo pojam dimenzije s c s vektorskog prostora. oznaˇimo skup c -enih n-torki sa elementima iz polja F. x2 + y2 . U ovom tekstu pretpostavljamo da su svi vektorski c prostori konaˇnodimenzioni. . V 2 i V 3 c imaju bazu. .. Baza i dimenzija 2. e2 . Neka je E prostor onda u V 3 = V postoje tri medusobno linearno nezavisna vektora. Vektorski prostor F n . . xn ) xi ∈ F}. Kaˇemo da je V konaˇnodimenzioni vektorski prostor ako ima neku bazu koja z c ima konaˇno mnogo elemenata. x2 i x3 takvi da je x = x1 e1 + x2 e2 + x3 e3 .. . . Iz konstrukcija baza vektorskih prostora V 1 . . b i c su linearno zavisni akko su koplanarni. V 2 i V 3 vidi se da je broj vektora u njihovim bazama uvek isti ˇto je naznaˇeno u njihovim oznakama. +. Neka su e1 . c 2. dimenzija vektorskog prostora V je kardinalni broj neke njegove baze. (i2) ako su B1 i B2 dve proizvoljne baze vektorskog prostora V onda postoji bijekcija f : B1 −→ B2 . Vektori i analitiˇka geometrija c I na kraju razmotrimo dalje. Ako sa F n = {(x1 . Tada za svaki vektor x ∈ V jedinstveno su odredeni skalari x1 . 2 i 3 zapravo tvrde da vektorski prostori V 1 . 14 tj. F) je vektorski prostor uz operacije sabiranja i mnoˇenja sa z skalarom date sa: (s) x + y = (x1 .

Preciznije. . . ∀ A. Dakle. . Neka su matrica A = (aij ) ∈ M np (R) i B = (bij ) ∈ M pm (R) onda je z formulom p p (s) (m) (16) A · B = C = (cij ) gde je (C)ij = cij = k=1 (A)ik (B)kj = k=1 aik bkj . . . . . . . . M mn (Q) i z M mn (C) su vektorski prostori nad Q. λ · A = λ · (aij ) = (λ aij ). 1. xn ) = x1 (1. . Matrice. i da je linearno nezavisan 0 = (0. . . . i = 1. jer u svakoj matrici ima m n mesta. i C redom. . . . A + B = (aij ) + (bij ) = (aij + bij ). 0) = α1 e1 + α2 e2 + · · · + αn en = α1 (1. . 0) + α2 (0. . xn ) ∈ F n tada imamo x = (x1 . . 0. matrica sa m vrsta i n kolona. . Mnoˇenje matrica. . koju nazivamo kanonska baza. . 0). . . definisan proizvod matrica A i B i matrica C je element skupa M nm (R). kao vektorski prostor M mn (R) je izomorfan sa R m n . . 0) + · · · + αn (0. neka je x = (x1 . . 0. .Baza i dimenzija 39 Kanonska baza. 1) = (α1 .−te kolone ima 1. a svi ostali elementi te matrice su 0. Pomnoˇite matrice z 2 3 (1) · 2 3 6 = proizvod nije definisan jer prva matrica ima 2 kolone. . 3 4   0 1 2 3 0 2 · 0 + 3 · 2 + 0 · (−1) 2 · 1 + 3 · 3 + 0 · 5 6 11 (2) · 2 3 = = 3 1 1 3 · 0 + 1 · 2 + 1 · (−1) 3 · 1 + 1 · 3 + 1 · 5 1 11 −1 5           1 0 0 1 0 0 a11 a12 a13 a11 a12 a13 a11 a12 a13 (3)  a21 a22 a23  ·  0 1 0  =  a21 a22 a23  =  0 1 0  ·  a21 a22 a23  a31 a32 a33 a31 a32 a33 a31 a32 a33 0 0 1 0 0 1 15 ˇiji vektori n − torke imaju najjednostavnij koordinate. e3 = c (0. j = 1 . 0). . . Analogna tvrdenja vaˇe i za matrice nad proizvoljnim poljem F. e2 = (0. . Neka je     M mn (R) =       a11 a12 . tako su npr. . Primer. . . . 1. amn skup svih realnih matrica tipa m × n. . tj. − te vrste i j. pri ˇemu je Eij matrica koja na preseku c c i. 1). a druga 1 vrstu. . Vektorski prostor F n ima jednu istaknutu bazu15. c . .10. . . a1n     a21 a22 . 0) = x1 e1 + x2 e2 + · · · + xn en . 1. . . Kanonsku bazu u M mn (R) ˇine matrice {Eij . . 0). . . 0. . 0. en ) skup generatora. . αn ) odakle sledi: α1 = α2 = · · · = αn = 0. . .  = (aij ) = A aij ∈ R . . . 0. x2 .   am1 am2 . . a2n  . . . n}. . . . . . B ∈ M mn (R) i ∀ λ ∈ R. e2 . x2 . . 0) + · · · + xn (1. Lako se proverava da je skup e = (e1 . . m. . . . . 2. . en = (0. . . . . . . . 0. .  . . 1. . α2 . . 0. 0. . . 0. 0) + x2 (0. 0. i koju ˇine vektori e1 = (1. . Skup M mn (R) postaje realni vektorski prostor nad R uz iste operacije kao i R n . 0. . . . .

dobijamo podskup koji je grupa17 s obzirom na mnoˇenje matrica kao grupovnom opez racijom. koja na glavnoj dijagonali ima 1. Za (ne) lako se proveri c da jediniˇna matrica I ima potrebna svojstva. u daljnjem se ograniˇavamo na izuˇavanje skupa kvadratnih matrica. skup kvadratnih matrica. 2) je broj 1. Tada vaˇi z (as) (A · B) · C = A · (B · C) (ne) Postoji matrica I = diag[1. (i) Postoje kvadratne ne-nula matrice koje s obzirom na operaciju mnoˇenja z matrica nemaju inverznu matricu. 1. Dokaz. nije grupa s obzirom na mnoˇenje matrica. z ali ako iz skupa M n (R) izbacimo sve elemente (poput matrice B) koji nemaju inverz. za c = 0. c ((A · B) · C)ij = l (A · B)il (C)lj = l ( k aik bkl ) clj = l. ((A + B) · C)ij = l (A + B)il (C)lj = l (ail + bil ) clj = l (ail clj + bil clj ) = l ail clj + l bil clj = (A · C)ij + (A · C)ij = (A · B + A · C)ij . Svojstvo (ne) nema smisla ako matrice nisu z s c z kvadratne. Mnoˇenje matrica nije komutativno jer je npr. A · (B + C) = A · B + A · C. a to je nemogu´e jer matriˇni element jediniˇne matrice I2 na mestu (2. . 1]. a svi ostali elementi su 0 16 takva da je A·I = I ·A = A za svaku matricu A ∈ Mn (R). tj. . Primetimo da svojstva (as) i (di) vaˇe i u opˇtijem sluˇaju kada mnoˇenje matrica ima smisla. matrica c c M nn (R) = M n (R). dokazuje se analogno prvoj. . R) s z i predstavlja jednu od najvaˇnijih grupa u matematici. Primedba. z 0 1 0 0 · a b c d = c d 0 0 = 0 a 0 c = a b c d · 0 1 0 0 Dakle.40 2. z 16 U sluˇaju n = 3 vidi primer (3). Mnoˇenje matrica ima slede´a svojstva. (di) A · (B + C) = A · B + A · C i (A + B) · C = A · B + B · C. imali bismo I2 = 1 0 0 1 = 0 1 0 0 · a b c d = c d 0 0 . C proizvoljne matrice iz M n (R) i neka je λ realan broj. npr. c 17 koja nije komutativna osim u sluˇaju kada je n = 1. . c c c a matriˇni element proizvoda matrice B2 i bilo koje druge matrice na tom mestu ima c uvek 0. B. Ova grupa zove se opˇta linearna grupa i obeleˇava se sa GLn (R) = GL(n. tako ˇto ´emo c c z s c pokazati da se proizvoljni matriˇni elementi leve i desne strane jednakosti podudaraju. z c Teorema 1. Neka su A. Pokaza´emo svojstva asocijativnosti matriˇnog mnoˇenja (as) i distributivnost (di). Druga distributivnost. matrica B2 = 0 1 0 0 nema inverz jer kada bi ga imala. c . k aik bkl clj = k aik l bkl clj = k aik l bkl clj = k aik (B · C)kj = (A · (B · C))ij . Vektori i analitiˇka geometrija c Da bismo prilikom mnoˇenja matrica izbegli ispitivanje da li je mnoˇenje dobro definiz z sano. M n (R).

Da bismo pokazali da je preslikavanje κB ’na’ i tako zavrˇili dokaz ove tvrdnje. ym ) = κB (y) xi = yi . Neka su x = m i=1 xi ei iy= m i=1 yi ei . . tada preslikavanje. . preslikavanje κB je ’1-1’. (i2) κB (x + y) = κB (x) + κB (y). . . tj. . x1 . xm + ym ) = (x1 . . xm ). . tj. . . . . . Neka z je B = (e1 . Dakle. . x. . . . . za koje vaˇi: z . . . . Tada: (i1) κB je bijekcija. xm ) = (y1 . . . Kaˇemo da je matrica A nilpotentna ako je A = 0. . . Koordinate vektora. baza realnog vektorskog prostora V m . em ). (i1) ako je κB (x) = κB (y). . Kako je u bazi bitan poredak vektora. Realni brojevi x1 . koordinate vektora x zapisujemo kao (x1 . baza realnog vektorskog prostora V m i ako je x ∈ V m proizvoljan vektor tada postoje jedinstveni skalari. xm ) + (y1 . xm takvi da je (17) x = x1 e 1 + x2 e 2 + · · · + xm e m . Koriste´i sada fundamentalnu Teoremu o bazi vekc torskog prostora dolazimo do definicije veoma vaˇnog pojma koordinata vektora. . ali postoji prirodan broj k takav z da je Ak = 0. matrica B2 je nilpotentna. . Slede´a c teorema daje osnovne osobine svake koordinatizacije. x ∈ V i α ∈ R. ali B2 = 0. .Koordinate 41 2 s Matrica B2 ima joˇ jednu osobinu koju nemaju brojevi. Preslikavanje κB zove se koordinatizacija ili koordinatno preslikavanje i ono zavisi od unapred odabrane baze. . .11. α xm ) = α(x1 . . . x2 . α x2 . . naime B2 = 0. 4. y2 . Iz istog razloga i baze zapisujemo kao uredene m−torke. . . Neka su V i U vektorski prostori nad istim poljem F. Primetimo da kada izaberemo bazu B dobro je definisano preslikavanje κB : V m −→ R m . zm ) ∈ R m s uoˇimo vektor x = z1 e1 + z2 e2 + · · · + zm em ∈ V m za kojeg oˇigledno vaˇi da κB (x) = z. xm ) = α κB (x). xm ). . . . . Time je dokaz zavrˇen. (i3) sledi iz m m κB (α x) = κB i=1 α xi ei = κB i=1 (α xi ) ei = (α x1 . . . tada je κB (x) = (x1 . . . c c z (i2) je posledica niza jednakosti m m m κB (x + y) = κB i=1 xi ei + i=1 yi ei = κB i=1 (xi + yi ) ei = (x1 + y1 . . . Teorema 1. . xm zovu se koordinate vektora x u bazi B. . x2 + y2 . m. i = 1. . x2 . . s Svojstva (i2) i (i3) iz prethodne teoreme su veoma vaˇna jer ona pokazuju da je presz likavanje κB kompatibilno sa strukturama vektorskih prostora na V m i R m . Koordinate 2. koordinate vektora x zavise o redosledu elemenata u bazi. . A : V −→ U. . (i3) κB (α x) = α κB (x). koordinate zapisujemo kao uredene m−torke tj. . . . Dokaz. Neka je B = (e1 . . y ∈ V. . formulom κB (x) = (x1 . za vektor z = (z1 . em ). ym ) = κB (x) + κB (y).

Ako je linearno preslikavanje joˇ i s bijekcija onda kaˇemo da je izomorfizam vektorskih prostora V i U. pa je U ∼ V. preslikavanje A−1 je A c = = bijekcija. A(u) = y. Postavlja se pitanje svojstava koje med karakteriˇu klasa ekvivalencije. Za refleksivnost je dovoljno c = primetiti da je identiˇko preslikavanje. Ako je dim V = dim U = n tada su odgovaraju´e koordinatizacije izomorfizmi V i F n . Za razliku od vektora. Oznaka koju koristimo za upravo pomenutu relaciju je ∼. relacija ∼ je simetriˇna. ˇto sledi iz: s C(x + y) = (B ◦ A)(x + y) = B(A(x + y)) = B(A(x) + A(y)) = B(A(x)) + B(A(x)) = (B ◦ A)(x) + (B ◦ A)(y) = C(x) + C(y) C(α x) = (B ◦ A)(α x) = B(A(α x)) = B(α A(x)) = α B(A(x)) = α (B ◦ A)(x) = α C(x). i neka su z α. z c = Iz Teoreme 1 i Teoreme 3 vidimo da su vektorski prostori F n predstavnici klasa ekvivalenije relacije ∼.2). Vaˇi i slede´a: z z c Teorema 2. te je tako teorija c = konaˇnodimenzionih prostora nad poljem F svedena na prouˇavanje vektorskih prosc c n tora F . x ∈ V. koji je takode klasa ekvivalencije relacije ∼. odnosno U i c n na osnovu Teoreme 1. y ∈ V. pa je potrebno joˇ s proveriti da je kompozicija linearnih preslikavanja (A i B) linearna. tako da je A−1 (x) = v. Da z c z bismo to uradili prvo primetimo da je C bijekcija jer je kompozicija dve bijekcije (A i B). Dokaz. c Simetriˇnost. Kao ˇto znamo svaka relacija ekvivalencije razbija skup na kojem je definisna na s -usobno disjunktne skupove .42 2. Vektorski prostori V i U nad istim poljem su izomorfni akko imaju istu dimenziju. i oni su najpogodniji za razna izraˇunavanja. . α ∈ F. Neka je V ∼ U tada postoji izomorfizam A : V −→ U . tj. bijekcija i da je linearno. pravac i smer (vidi 2. Sada je na prirodan z naˇin definisana relacija ’biti izomorfan’ na skupu svih konaˇnodimenzionih prostora c c nad F: dva vektorska prostora V i U nad istim poljem su izomorfna ako postoji barem jedan izomorfizam A sa V u U . A−1 (y) = u. jer vaˇi: z Teorema 3. Vektori i analitiˇka geometrija c (a) A(x + y) = A(x) + A(y). Neka je V = U i U ∼ V tada postoje izomorfizmi A : V −→ U i B : U −→ W. I(x) = x. Potrebno je pokazati da je relacija ∼ refleksivna. Tranzitivnost = relacije pokaˇa´emo ako pokaˇemo da je C = B ◦ A : V −→ W izomorfizam vektorskih prostora V i W .) onda zbog simetriˇnosti i F c = tranzitivnosti sledi da je V ∼ U. Neka je A(v) = x. Jasno. x. simetriˇna i tranzitivna. Da su dva vektorska prostora izomorfna zapravo znaˇi da su im elementi i operacije c = obeleˇeni drugim slovima. a kako je relacija ∼ relacija ekvivalencije (Teorema 2. nazivamo linearni operator ili linearno preslikavanje. kao i pronalaˇenje reprezenta klase koji je najpogodniji s z za raˇunanje. Time je dokaz teoreme gotov. Tvrdimo da je inverzno preslikavanje c = −1 : U −→ V takode izomorfizam. (h) A(α x) = α A(x). ∼ Tranzitivnost. pokaˇimo da je i linearno.klase ekvivalencije. izomorfni vektorski prostori karakterisani su sa samo dimenzijom. i koji c je karakterisan sa tri osobine intenzitet. β ∈ F tada imamo: A−1 (α x + β y) = A−1 (α A(v) + β A(u)) = A−1 (A(α v + β u)) = (A−1 ◦ A)(α v + β u)) = α v + β u = α A−1 (x) + β A−1 (y). Drugi smer moˇe se na´i u nekoj standardnoj knjizi iz linearne algebre. Dokaz. Relacija ∼ je relacija ekvivalencije na skupu svih konaˇnodimenzionih c = prostora nad poljem F.

.. Paralelno projektovanje 2... B ..... . . l .... ili jednostavno sa c c z (x1 ). .. .. B . Paralelnom projekcijom vektora AB na osu s u odnosu na pravu l 18 Takav vektor ose moˇemo uvek izbrati. Poznato je da na pravoj postoje dva usmerenja (levo i desno).... koordinatni sistem na pravoj(E 1 ) obeleˇavamo i c z 2 3 sa Ox1 .... e .. jer ako e nije jediniˇan vektor tada posmatramo vektor e = e/ e . X. Koordinate taˇaka... Pod osom podrazumevamo pravu na kojoj je uvedena orijentacija izborom predstavnike nekog (nenula) vektora. ili X(x1 . .... ... A .. a ose x1 . . e .Paralelno projektovanje 43 2.12.. ...... .. . c c . . Paralelna projekcija su u ravni dati vektori AB. ili X(x1 ... .. e2 . x2 x1 (O....... Dakle.. A .. A .... ..13. B .... .. koji z c ima intenzitet jednak 1. z 5. ... . . s O s O Slika 9.... Q...... x2 )... Ako su x1 .... bez bojazni da moˇe do´i do zabune budu´i da na isti naˇin z c c c obeleˇavamo i vektore. .... x3 )... A . .. . . ... .. i obeleˇavamo ga sa z  .. ...... x3 )... . e2 ... . Tada proizvoljnoj taˇki X ∈ E (Slika 8) pridruˇimo c z jedinstven vektor x = OX koji nazivamo vektorom poloˇaja ili radijus vektorom taˇke X. ... x3 ) E3 # . x2 . dinatama taˇke X u odnosu na taˇku O i bazu e.. E2 . . . I . Ako sa x1 . Prvo izaberimo neku taˇku O ∈ E i e = (e1 . ... Napomenimo da se analogno uvode koordi. .. E E. .. . e2 . Koriste´i sada pojam koordinata vektora uvodimo pojam c c koordinata taˇaka u prostoru E... .. x e3 . zovemo koordinatni sistem u E.... . E e1 E1 O natni sistemi na pravoj E 1 i ravni E 2 samo ˇto se u s tim sluˇajevima baza vektorskih prostora V 1 i V 2 sasc Slika 8. . ili x1 i x2 .. . osa s odredena jediniˇnim vektorom e18 i prava l koja c nije paralelna osi. . . ... . e2 )) vektora. .. Skup koji se sastoji iz taˇke O i baze e = (e1 .... .. x2 . .. Neka z . .. ... Koordinate taˇke c toje od jednog (e = (e1 )) odnosno dva (e = (e1 . .... nazivamo koor. . 3 . x2 . x3 koordinatnim osama. . . .. . Paralelno projektovanje. c tu taˇku ´emo obeleˇavati i sa X(x1 ). ... u ravni(E ) sa Ox1 x2 i u prostoru(E = E) sa Ox1 x2 x3 . .. Zbog toga koordinate vektora c X(x1 . .... ....... ravni ili prostora. x2 i x3 obeleˇimo ose odredene z vektorima e1 . e). . e2 i e3 i taˇkom O. Taˇku O nazivamo c koordinatnim poˇetkom. ..... e3 ) c . x2 ). (x1 .... . . .. . . . l . x . . . (x1 . x u bazi e vektorskog prostora V.. . .. e3 ) c c bazu vektorskog prostora V. E ' . za datu z c taˇku O postoji bijekcija izmedu vektora prostora V c i taˇaka prostora E. ‰ .. B . . .. .. ... . .... koji je sadrˇan na datoj pravoj. x2 . .. .. ili c x1 i x2 i x3 koordinate taˇke X u koordinatnom sistemu neke prave.

tj. . . . No. . c . . . c = − AB cos (π − w) = AB cos w. Ako vektor AB ravni ili prostora sa osom s zahvata ugao w. . . (18) A B = (prl AB) e. Primetimo s da ja paralelna projekcija na osu u uskoj vezi sa paralelnom projekcijom vektora AB na vektor e ose s. Broj α nazivamo paralelnom skalar – projekcijom vektora AB na osu s u odnosu na pravu l i obeleˇava´emo ga ponekad sa α = prl AB. s Od posebnog je interesa sluˇaj kada je prava l normalna na osu s i tada govorimo o c ortogonalnoj projekciji (druge projekcije nazivamo kosim). . . . Dokaz. . Teorema 1. . . . postoji skalar α ∈ R takav da je A B = α e. . . . Vektori i analitiˇka geometrija c nazivamo vektor A B ˇija temena su taˇke A i B u kojima prave kroz taˇke A i B pac c c ralelne pravoj l seku osu s.o . . Slede´e teoreme pokazuju da paz c ralelna projektovanja vektora imaju tu osobinu. Zato pretpostavimo da je ugao w oˇtar ili tup. . . U drugom sluˇaju AB je suprotnosmeran osi s (Slika 11). . dopunjava do opruˇenog ugla. . Ako je λ ravan normalna na s s. U. z c s Tako da imamo (Slika 9). U s z prvom sluˇaju vektor AB je istosmeran osi s (Slika 10) pa je c prs AB = AB (20) prs AB = − AB = AB cos w.B . . . Tada iz oznake za paralelnu – skalar projekciju izbacujemo oznaku za pravu l. . . . projekcije nazivamo ortogonalnim ili normalnim i za paralelnu skalar – projekciju koristimo oznaku prs AB. e . . Ispitajmo sada neke osnovne osobine paralelnog projektovanja. . . . . . . . Ugao kod s c z c temena A trougla ABB jednak je uglu w ako je oˇtar. B. pa je po definiciji. u suprotnom. . . . E . . . U vektorskim prostorima veoma su vaˇna preslikavanja koja se dobro ponaˇaju prema z s sabiranju vektora i mnoˇenju vektora sa skalarom. . pre nego ˇto to s uˇinimo napomenimo da uglom koji zahvataju vektori OA i OB nazivamo ugao AOB. . Na potpuno analogan naˇin uvodimo pojmove projekcije vektora c AB i skalar – projekcije vektora AB na osu s u odnosu na ravan λ. Kako je vektor A B kolinearan sa vektorom ose e. . Slika 11. Ako je AB s ili AB ⊥ s tvrdenje se dokazuje neposrednom proverom. piˇemo prs AB. . Oznake koje koristimo za paralelnu skalar – projekciju su prλ AB. . c a uglom koji neki vektor zahvata sa osom nazivamo ugao koji zahvataju taj vektor i jediniˇni vektor te ose. . . . B e O w E w s A s O A B Slika 10. . Neka je A proizvoljna taˇka ose s i sa B podnoˇje normale iz taˇke B na osu s. . tada je (19) prs AB = AB cos w. ili ga. . .44 2. .

. Skalarni proizvod gde je w ugao izmedu vektora x i y (Slika 13). svaku osu s. . grˇki matematiˇar. Slika 13. . Tales iz Mileta. E. Vektorski prostor V snabdeven skalarnim proizvodom oznaˇava´emo sa Ve . π ]. Napomenimo da ista teorema vaˇi i ako je AB vektor u prostoru. 624 – 546 (?). svaku pravu l koja joj nije paralelna i svaki realan broj α vaˇi relacija z prl (α AB) = α prl AB. . A. operacija · : V × V −→ R. . Skalarni proizvod. definisana na slede´i c . Skalarni proizvod 2. Teorema 3. a zadata je c z paralelna skalar – projekcija u odnosu na ravan. s s s B. . . . A O s Slika 12. Ako sa A .G . pod uglom izmedu nenula vektora x i y podrazumevamo manji od dva ugla koja grade pozitivni delovi osa odredenih tim vektorima.14. E. sa osom s (Slika 12) i neka je e jediniˇni vektor ose s. x E Skalarni ili unutraˇnji proizvod vektor je binarna s . Za svaki vektor AB ravni. C paralelnih pravoj l. vidi Sliku 13. . B C l Dokaz. . 19 τ αλ σ. Prema tome ugao izmedu dva vektora pripada segmentu [ 0. w . B. Projektovanje zbira vektora Primetimo da u dokazu prethodne teoreme ne bi bilo nikakvih promena ako bismo pretpostavili da su AB i BC vektori u prostoru i da je u pitanju paralelna skalar – projekcija u odnosu na ravan. C  . Dokaz slede´e teoreme neposredno sledi iz poznate Talesove 19 teoreme i ostavljamo ga c ˇitaocu. .. . . y ∈ V c (22) x · y = x y cos w. Za skalarni proizvod se koriste i druge oznake: x. vaˇi relacija z (21) prl (AB + BC) = prl AB + prl BC. .B . c c Iz definicije neposredno sledi da je x · y = 0 akko je ispunjena najmanje jedna od relacija x = 0. s s odakle sledi tvrdenje teoreme. y naˇin: za x. z i kako su za sve vektore osim nula vektora dobro definisani pravac i smer. B . y . . c c y = 0. . (x|y).Skalarni proizvod 45 Teorema 2. s s 6. C obeleˇimo preseˇne taˇke pravih kroz z c c A. Za svaka dva vektora AB i BC ravni. . . Kako je za svaki vektor dobro definisan intenzitet (duˇina). eE . w = π/2. z. . . . bi´e c c prl (AB s + BC) e = (prl AC) e s =AC = AB +BC = (prl AB + prl BC) e. . . . svaku osu s te ravni i svaku pravu l koja nije paralelna osi s.

i tada je (x − y) · (x − y) = x − y 2 = 0. Neka su x. Sada ´emo iskoristiti ovaj zapis skalarnog proizvoda preko projekcija vektora u slede´oj c c Teoremi u kojoj su date najvaˇnije osobine skalarnog proizvoda. stoga. pa je x · y = x prx y = y pry x. (E2) Ako je x = 0 tvrdenje se dokazuje neposrednom proverom. Pretpostavimo stoga da je y = 0. Uvode´i simbol δij c slede´i naˇin c c 1 i=j δij = 0 i = j. z Teorema 1. Tada je x = y akko za svaki vektor z ∈ V vaˇi z x · z = y · z. Neka su x. e3 ) za bazu prostora V. Tada su skalarni proizvodi c vektora e1 . e2 . Upravo uvedeni simbol δij poznat je kao Kronekerov (Kroneckerov) δij simbol 23 ili kra´e c Kroneckerov δ. Sada imamo slede´u karakterizaciju jednakosti dvaju vektora preko skalarnog proizvoda. c x cos w = pry x i y cos w = prx y. na nalazimo da je ei · ej = δij . (E4) x · x ≥ 0 . 23 Kronecker Leopold. Svojstva (E1). e2 . Tada je (α x) · y = y pry (α x) = α y pry x = α (x · y). Pretpostavimo. e3 dati slede´om tabelom: c · e1 e2 e3 e1 1 0 0 e2 0 1 0 e3 0 0 1 . Tada je x · (y + z) = x prx (y + z) = x (prx y + prx z) = x prx y + x prx z = x · y + x · z. c c . (E5) x · x = 0. za svaki vektor z sledi da je x = y 21. Dovoljno je pokazati da iz (x − y) · z = 0. nemaˇki matematiˇar. y. y = y1 e1 + y2 e2 + y3 e3 = j=1 yj ej . Dokaz. i. To postaje oˇigledno c kada izaberemo z = x − y. grˇki matematiˇar. (E2) x · (y + z) = x · y + x · z . c Propozicija 2. (E3) Ako je y = 0 tvrdnja se dokazuje neposrednom proverom. 22 Postojanje takve baze sledi iz geometrijskih razloga. y ∈ V. 20 Eυκλ δηζ. Vektori i analitiˇka geometrija c Od posebnog interesa je poslednji sluˇaj i tada za dva (nenula) vektora kaˇemo da c z su ortogonalni ako je ugao koji oni grade π/2 . z ∈ V proizvoljni vektori i α neki realan broj tada je (E1) x · y = y · x . 1823 – 1891.15. Svaki vektorski prostor Ve u koji je uvedena operacija · sa osobinama (E1) – (E5) naziva se euklidski 20 vektorski prostor. (E4) i (E5) slede neposredno iz definicije skalarnog proizvoda. (E3) (α x) · y = α (x · y) . Skalarni proizod u koordinatama. Neka su 3 3 x = x1 e1 + x2 e2 + x3 e3 = i=1 xi e i . 3. U tom cilju izaberimo 22 najpre medusobno normalne jediniˇne vektore (e1 . Euclid 330 – 275. c c 21 jedini vektor normalan na sve vektore je nula vektor.46 2. j = 1. 2. Nadimo sada skalarni proizvod dva vektora u funkciji njihovih koordinata. ako i samo je x = 0. Ako sada iskoristimo Teoremu 1 iz prethodne taˇke imamo. Dokaz. da je x = 0. 2.

xo = x . Kako je x · x = 1. tj. a2 . . i δij xi xj = Svaki vektor x = 0 moˇe se normirati. 1 ≤ i ≤ j ≤ 3. . 3 3 3 3 x·y = i=1 3 xi e i · j=1 y j ej = i.Skalarni proizvod 47 dva proizvoljna vektora prostora V. i xi e i na vektor a = i ai xi 2 i ai i ai ei data je formulom a·x = a . xi = x·ei = x ei cos αi = cos αi . s z n tj. vaˇi ei · ej = δij . c (2∗ ) Kosinus ugla w koji zahvataju vektori x = i xi ei i y = i yi ei dat je formulom cos w = x·y = x y i xi y i 2 2 i xi i yi . x2 . .j=1 xi yj δij (23) = i=1 xi y i = x1 y 1 + x2 y 2 + x3 y 3 . U tom skalarnom proizvodu kanonska baza je ortonormirana. tj. Navedimo kako se neke geometrijske veliˇine c mogu izraˇunati koriste´i skalarni proizvod. na osnovu Teoreme 1. U vektorskom prostoru R n moˇemo generalisati formulu (23) na slede´i z c n naˇin: za x = (x1 . tj. Nije teˇko proveriti da za preslikavanje · : R × R −→ R vaˇe svojstva (E1)-(E5). yn ) ∈ R definiˇemo c s 3 (24) x · y = x1 y 1 + x2 y 2 + · · · + xn y n = i=1 n n xi y i . koji se zove standardni skalarni proizvod. imamo. . vaˇi z cos2 α1 + cos2 α2 + cos2 α3 = 1. xn ). s Primedba. a3 ) neka baza koja z nije ortonormirana onda bi formula za skalarni proizvod u koordinatama bila funkcija najviˇe od 6 skalarnih proizvoda baznih vektora: αij = ai · aj . (4∗ ) Skalar – projekcija vektora x = pra x = 24 Naziva se i ort vektora x. Ako je a = (a1 . Primetimo da je upravo dokazana formula za skalarni proizvod tako jednostavna jer je baza ortonormirana.16. . moˇe mu se dodeliti kolinearan z z x 24 jediniˇni vektor xo . c c (1∗ ) Intenzitet ili norma vektora x = x = √ x·x= i. 2. .–ta koordinata xi jednaka kosinusu c ugla αi koji vektor x gradi sa vektorom ei baze. . Zaista. . y2 . x = (y1 . (3∗ ) Ako je x jediniˇni vektor. tada je njegova i.j i xi e i jednaka je xi xi .j=1 xi yj (ei · ej ) = i. Skalarni proizvod i geometrija. . da je ono skalarni proizvod na R .

Zato c z pretpostavimo da u = 0 = v i za svako λ ∈ R vaˇi: z 0 ≤ u + λv = u 2 2 = u + λ v. 25 Vektorsi prostor snabdeven sa skalarnim proizvodom. 2. . u + λ v = u odakle je v. . . . Ako je W = {v1 . . Dakle. k) dobijamo: z k 0 = 0. ortogonalnost skupa W implicira njegovu linearnu nezavisnost. i = 1. vk } ortogonalan skup. ˇ 2. Za bilo koja dva vektora u. . cos θ = Posledica 2. u. U s svakom euklidskom25 prostoru veoma vaˇnu ulogu ima funkcija. skup u kojem nema nula vektora i ˇiji vektori su medusobno ortogoc nalni ( vj .48 2. za i = j). jer vaˇi slede´a nejednakost. | v. v euklidskog vektorskog prostora V vaˇi z nejednakost: (25) | v. vi = 0. k.17. . Dokaz. tj. . vi =⇒ αi = 0 jer je vi = 0. v w i tada ugao θ proglasimo uglom ∠(u. vi = α1 v1 + α2 v2 + · · · + αk vk . . Bunjakovski – Cauchy (Koˇi) – Scwartzova (Svarcova) nejednakost. . v 2 ≤ v w 2 tj. 0 definisana formulom: v = v. w | ≤ v w . z c Teorema 1. vi = αi vi . v + λ2 v 2 2 = {ako izaberemo λ = − w .v }= − u. v 2 . Ova c z ˇ nejednakost poznata je kao Bunjakowski – Cauchy (Koˇi) – Scwartzova (Svarcova) nejes dnakost. Iz upravo dokazne nejednakosti sledi da postoji jedinstveni ugao θ ∈ [0. Ova funkcija naziva se norma vektora v. . Vektori i analitiˇka geometrija c (5∗ ) Ortogonalnost i linearna nezavisnost. z : V −→ R + . . v euklidskog vektorskog prostora V vaˇi nejednakost: z (26) v+w ≤ v + w . (Nejednakost trougla) Za bilo koja dva vektora u. z . pri ˇemu jednakost vaˇi ako i samo ako su vektori v i w linearno zavisni. π] takav da je v. Primetimo prvo da ako je neki od vektora u ili v jednak 0 tada nejednakost oˇigledno vaˇi. ona je dobro definisana zbog aksiome (E4). nakon skalarnog mnoˇenja redom vektorima vi (i = 1. ako su u i v linearno z zavisni. w | ≤ v Iz prve nejednakosti u izvodenju odmah sledi da jednakost vaˇi akko u + λ v = 0. tj. w 2 2 + 2 λ u. v . U svakom euklidskom prostoru moˇe se dobro z definisati i pojam ugla. w . vi = j=1 αj vj . Tada iz α1 v1 + α2 v2 + · · · + αk vk = 0. za kojeg vaˇe osobine (E1)–(E4) iz Teoreme 1.v v. v) izmedu vektora u i v.13.

jer kad bi bio. u drugom koraku smo konstruisali vektor v2 koji je normalan na vektor e1 . vektor nove baze s formulom: f1 e1 = . ∀ i. tada iz (*1) i (*2) sledi da su f2 i z f1 linearno zavisni. ˇto je nemogu´e jer oni pripadaju bazi f pa moraju biti linearno s c 26 nezavisni . e1 = f2 − f2 . Ako sada relaciju (*2) pomnoˇimo skalarno sa e1 imamo z v2 . (∗2) a zatim vektor v2 normiramo i dolazimo do 2. e1 e1 − f3 . vektora nove baze: v3 e3 = . e2 e2 . U tre´em koraku. e1 e1 . e1 = f2 . v2 s (i3) 3. vektor stare baze f1 ∈ f i definiˇemo 1.14 susreli smo se sa pojmom ortonormirane baze. e1 = f2 . vektora nove baze: v2 e2 = . u + v = u ≤ u 2 2 + 2 u. f2 i f3 . ˇto je nemogu´e jer oni ˇine bazu f pa moraju biti linearno nezavisni. vektor stare baze f2 ∈ f i definiˇemo prvo vektor s v2 = f2 − f2 . Baza e. korak: uzmemo 3. e1 = 0. Radi se o algoritmu kojim se proizvoljnoj bazi f dodeljuje ortonormirana baza e i to na slede´i naˇin: c c (i1) 1. . e1 e1 .18. na sliˇan naˇin vidimo s c c c da je vektor v3 = 0. a onda smo ga joˇ normirali i dobili vektor e2 . e1 − f2 . e1 − f2 . Ako s c c sada relaciju (*3) pomnoˇimo redom skalarno sa e1 i e2 imamo z 26 Svaki podskup linearno nezavisnog skupa i sam je linearno nezavisan. (*1)-(*3) da su vektori f1 . korak: uzmemo 2. U taˇki 2. Pozitivan odgovor na ovaj problem daje ˇ Gramm (Gram) – Schmidtov (Smitov) postupak ortogonalizacije. e1 e1 . ej = δij . Gramm (Gram) – Schmidtov (Smitov) postupak ortogonalizacije. korak: uzmemo 1. u+v 2 = u + v. e1 = 0. 2. (∗3) a zatim vektor v3 normiramo i dolazimo do 3. Kako je vektor v2 kolinearan sa e2 sledi da je i e2 .Skalarni proizvod 49 Dokaz. Primetimo da jednakost u nejednakosti vaˇi akko su u i v linearno zavisni i imaju isti z smer. v3 U prvom koraku smo samo normirali vektor e1 . je ortonormirana c ako vaˇi: z ei . 3 A priori nije jasno da li takva baza postoji. v ≤ v odakle je w } +2 v w + v = ( u + v )2 . j = 1. U drugom koraku prvo primetimo da vektor v2 ne moˇe biti 0 vektor. v + v 2 2 = {zbog Teoreme 1 imamo u. (∗1) f1 (i2) 2. ˇ 2. vektor baze f3 ∈ f i definiˇemo vektor v3 = f3 − f3 . linearno zavisni. v+w ≤ v + w . jer je e1 jediniˇni vektor. jer v3 = 0 implicira. c Dakle.

e1 e1 i f3 . e2 e2 . e1 e1 . e2 = 0. U suprotnom. e1 = 0. e1 = e3 . e1 − f3 . s z c . . redom. Geometrijski smisao Gram – Schmidtovog postupka 2. e1 e1 predstavlja ortogonalnu projekciju vektora f2 na vektor e1 . e2 − f3 . U ravni postupamo z 27 tj.e e . izrazi f3 . . ako baza f ima viˇe od tri elementa moˇemo ga nastaviti na analogan naˇin. e1 e1 T 2 E e1 E E f2 . e2 − f3 . . . e2 e2 predstavljaju. tada je on takode pozitivan akko je y = α x. v3 . e2 e2 . . e1 e1 . e2 = f3 . e1 = f3 . e1 e1 − f3 . 3 3 1 1 3 2 2 . e1 e1 . Ako uzmemo u obzir formulu za ortogonalnu skalar-projekciju iz 2. e1 = {Kako je e2 . e2 i onda ga joˇ s normiramo i dobijamo tre´i vektor nove baze e3 . e1 e1 f1 Slika 14. e1 e1 .19. . Ako sada izaberemo neki drugi koordinatni sistem na istoj pravoj O y. Vektori i analitiˇka geometrija c v3 . c Primetimo da se ovaj postupak moˇe primeniti u bilo kom konaˇnodimenzionom eukz c 27 lidskom vektorskom prostoru . .50 2. e2 nove baze. e2 e2 . e2 e2 . c ortogonalne projekcije vektora f3 na vektore e1 i e2 . e1 − f3 . e2 = 1 } = f3 . . e2 − f3 . f2 e2 f − f2 . Kao ˇto znamo na pravoj kada is zaberemo koordinatni poˇetak postoje dva smera levo i desno. za α > 0. . e1 = 1 } = f3 . e1 − f3 . e2 = f3 − f3 . e1 = 0 i e2 .e e − f .14. formula (4*). Dakle. . lako prepoznajemo da izraz f2 . e2 e2 . u tre´em c koraku smo konstruisali vektor v3 koji je normalan na vektore e1 . e2 e2 . e1 − f3 . . Kako je vektor v3 kolinearan sa e3 sledi da je i e3 . e1 e1 − f3 . tako da desna strana formule (2*) zapravo pokazuje da od vektora f2 oduzimamo njegovu ortogonalnu projekciju na vektor e1 . pa ono ˇto nam preostaje (a to je vektor v3 ) je normalno na prva dva s vektora e1 . ako je α < 0 kaˇemo da je koordinatni sistem O y negativno orijentisan. e1 = 0 i e1 . e1 = f3 . Pojam orijentacije u nekom prostoru taˇaka povezan je sa c izborom vektorskog dela koordinatnog sistema. e2 = 0. e2 − f3 . bT UT f3 . . e1 = f3 − f3 . . e2 = {Kako je e2 . tj. . . . e1 − f3 . e2 − f3 . Izaberemo vektor x c koordinatne ose Ox tako da je kraj vektora x desno od njegovog poˇetka i tu bazu proc glasimo pozitivnom. tako da desna strana formule (3*) zapravo pokazuje da od vektora f3 oduzimamo njegove ortogonalne projekcije na vektore e1 i e2 . Orijentacija. Ono ˇto nam preostaje (a to je vektor v2 ) je normalno s na prvi vektor e1 nove baze. f − f . . . e2 = f3 . ˇ Geometrijska interpretacija Gram-Smitovog postupka. Sliˇno.

y) ka vrhu drugog vektora y(u ravni koja je odredena njima).20. y). gde je w = ∠(x. y. x) i (z. Vektorski i meˇoviti proizvod. y ). tj. y. U prostoru takode postupamo na analogan naˇin. s (p) Pravac. u uglu ∠(x. z) ne mora biti ortonormirana. c 29 Baza (x. Primetimo da se cikliˇnom zamenom vektora c nekog repera ne menja orijentacija baze. . Ako je (x. z) pozitivno orijentisan reper30 onda su (y. tada bi palac desne ˇake pokazivao onu stranu ravni odredene vektorima x i y u kojoj se nalazi vrh s vektora z 29. y) . izborom odgovaraju´e baze. (s) Smer. izaberemo neki koordinatni sistem Oxy takav da se od vrha vektora x c kre´emo prema vrhu vektora y. y) imaju istu orijentaciju. Vektorski i meˇoviti proizvod s 2.Vektorski i meˇoviti proizvod s 51 na isti naˇin. z) negativno orijentisani reperi. z). 30 Reper je sinonim za bazu ili za koordinatni sistem. U U z y O Bi E z x O Slika 15. y) kojeg oni grade. pa nam je potrebno preciziranje. Ako je intenzitet vektorskog proizvoda 0 tada se pravac i smer ne definiˇu. Ako sada izaberemo neki drugi koordinatni sistem O x y . y. − y. u uglu ∠(x . 28 koji tako ˇine bazu prostora V. Uredena trojka vektora (x. z) i (x. u c s uglu ∠(x. Vektorski ili spoljaˇnji proizvod vektora je s s binarna operacija × : Ve × Ve −→ Ve . z) kaˇemo da je pozitivno orijentisana (ili z kra´e pozitivna) ako bi prsti desne ˇake pokazivali kretanje od vrha prvog vektora x. y. reperi (x. Vektor x × y je normalan na svaki od vektora x i y. drugim reˇima intenzitet c -en vektorima x i vektora x × y jednak je povrˇini paralelograma koji je odred s y. vidi Sliku 15. z. kojom bilo kojem paru vektora x i y dodeljujemo vektor x × y (Slika 16) koji ima slede´a svojstva: c (i) Intenzitet. tj. x × y) pozitivno je orijentisana. Ako se pomenuti smerovi c ne podudaraju onda kaˇemo da je koordinatni sistem O x y suprotno orijentisan od z koordinatnog sistems Oxy. u smeru suprotnom od c kretanja kazaljke na satu i njega proglasimo za pozitivan (Slika 15). u istom smeru kao ˇto se od vrha c s vektora x kre´emo prema vrhu vektora y. u uglu ∠(x. y. on ´e biti pozitivan ako se od vrha vektora c x kre´emo prema vrhu vektora y . (y. x. x. x×y = x y sin w. c c 28 Za trojku linearno nezavisnih vektora (x. Pozitivni i negativni reper B  E x y 7.

..... .. y.... . H . y. Neka vektori x i y odreduju bazu paralelepipeda 31 ˇija je povrˇina B (vidi Sliku 17). z ... .. w B x E y×x c Slika 16. yB .. T .... Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda s Osnovne osobine vektorskog i meˇovitog proizvoda sakupljena su u slede´oj Teoremi.. z.. .. c sc z . ... .. Vektori i analitiˇka geometrija c x×y T y O ...... x y×z w E x×y prx×y z Slika 17.. ... paralelepipeda odred Dokaz. parallelos naporedan.. [·... ... ... .... .. .. parallelepipedon.... . Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda data je u slede´oj teoremi. Apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda [x.. z] . .52 2. y i z. · ] : Ve × Ve × Ve −→ R.. Vektorski proizvod Meˇoviti proizvod je preslikavanje... epipedon ravan. pri ˇemu su koriˇ´ene osnovne osobine skalarnog i vektorskog mnoˇenja.. ·. z] jednaka je zapremini s -enog vektorima x... z] = (x × y) · z.. Odatle je c zapremina paralelepipeda V V =BH = x×y prx×y z = x × y z cos w = (x × y) · z = [x. Neka su x... . y. w . .. y.... v proizvoljni vektori prostora Ve i α ∈ R tada je 31 grˇ. .. definisano formulom s (27) [x... s c Teorema 1..... Primetimo da c s se tada odgovaraju´a visina H dobija ortogonalnim projektovanjem vektora z na vektor x × y.. . c . s c Teorema 2...

Teorema 1. Tada su i vektori y × z i x sa iste strane ravni odredene vektorima y i z (Slika 17). (L2). z] = [y. y. x] > 0. kada je ta orijentacija negativna. y] = [x. z. e2 . Sada imamo. Vektorski i meˇoviti proizvod u koordinatama. (P3) [αx. v] = [z. v. z] = [y. v] = [x.j=1 = (x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 . (P2) [x. pa je i ugao ∠(y × z. y i z jednaka zapremini paralelepipeda razapetog nad tim vektorima. tj. Time je dokaz teoreme zavrˇen. v]. v] + [y. Neka je (e1 . y] . z] = (x × y) · z = ((x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 ) · (z1 e1 + z2 e2 + z3 e3 ) = {jer je baza ortonormirana} = (x2 y3 − x3 y2 ) z1 + (x3 y1 − x1 y3 ) z2 + (x1 y2 − x2 y1 ) z3 . (P4) [x + y. z. (mp) [x. Pretpostavimo npr. . Dokaz. imamo [x. z] = − [y. y. x) oˇtar. z. po kojoj je dovoljno proveriti da je [(x + y) × z] · v = (x × z) + (y × z) · v. v. Svojstva (L1). Dokaz. Kako je apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda s vektora x. Tada vaˇe z slede´e formule: c (vp) x × y = (x2 y3 − x3 y2 ) e1 + (x3 y1 − x1 y3 ) e2 + (x1 y2 − x2 y1 ) e3 . [x. Ako iskoristimo Teoremu 2. (L2) (α x) × y = α (x × y) . x. y. (P1) [x. (L3) (x + y) × z = x × z + y × z .14. [y. v. x] = [z. z [x + y. Time je pokazano s svojstvo (P2). z] > 0. z. e3 ) ortonormis rana baza vektorskog prostora Ve tada su vektorski prozvodi vektora baze zadati slede´im tabelama c × e1 e2 e3 × e1 e2 e3 e1 0 e3 − e2 e1 0 − e3 e2 .14. 2. y. z. z) oˇtar. imamo   3 3 3 x×y = i=1 xi ei   c  iz prve tabele proˇitamo izraze ei × ej  vidimo da od 9 ˇlanova preostane 6 i to c × y j ej  = xi yj (ei × ej ) =   nakon grupisanja uz vektore ei j=1 i. z] = [y. 2. y] .21. za proizvoljan vektor v. z. v]. x.20. x] + [z. x. Iz dokaza prethodne Teoreme 1 vidimo da je ugao ∠(x × y. z. tj. z] . e3 ) pozitivno orijentisana ortonormirana baza vektorskog prostora Ve i neka su dati vektori. y. 2. y. Da bismo zavrˇili dokaz svojstva (P2) potrebno je dokazati da isto orijentisani reperi imaju isti znak meˇovitog s s proizvoda. s . e2 − e3 e2 0 e1 e3 0 − e1 e3 e2 − e1 0 e3 − e2 e1 0 pri ˇemu se prva tabela odnosi na sluˇaj kada je baza (e1 . s da su vektori x × y i z sa iste strane ravni odredene vektorima x i y. Primetimo da je dovoljno pokazati jednakost [x.Vektorski i meˇoviti proizvod s 53 (L1) x × y = − (y × x) . z] = α [x. Ako je (e1 . a to se svodi na upravo dokazano svojstvo (P4). y = i yi ei i z = i zi ei . x + y] = (z × v) · (x + y) = (z × v) · x + (z × v) · y[z. y. v] + [y. z] . x]. z. y. z. (P1) i (P3) dokazuju se direktno koriste´i definicije vektorskog i meˇovitog proizvoda c s kao i osobine skalarnog proizvoda date u Teoremi 1. da je [x. e2 . z] = (x2 y3 − x3 y2 ) z1 + (x3 y1 − x1 y3 ) z2 + (x1 y2 − x2 y1 ) z3 . Pokaˇimo sada osobinu (P4). e3 ) pozitivno orijentisana. c c a druga. x = i xi ei . Za dokaz preostalog svojstva (L3) iskoristimo Propoziciju 2. z. 2. x] = [z. y. e2 .

. . . Determinanta matrice. Ove oznake koristimo u slede´oj teoremi u kojoj su popisana osnovna svojstva deterc minante. . vidimo da je det(λ In ) = λn . . a2k . . a2 . . . (i2) ako neku kolonu (vrstu) matrice A pomnoˇimo sa skalarom onda je determiz nanta te matrice jednaka proizvodu datog skalara i determinante polazne matrice A. .22. det A = det[ a1 . . . . . . .−te vrste i nazivaju se minore matrice A i ponekad se obeleˇavaju sa ∆ij (A). . . . . . . . a2 . . . . . . . . . . . . an ] = Aτ . ai2 . . . . n} vaˇi z . . . . . . . . an ] = det[a1 . . a2 . . . . . . . . λ ai . ak1 ak2 . akk      = a11 M11 − a12 M12 + · · · + (−1)1+k M1k   gde su Mij determinante matrica reda k − 1 koje se iz matrice A dobijaju izbacivanjem i.−te kolone i j. . . . . tj. . . am ] . a2 . Vektori i analitiˇka geometrija c 8. . . .54 2. . . . . . . a2 . Pretpostavimo da znamo izraˇunati determinantu matrice reda k > 3. . Neka je data matrica A ∈ Mn (F). piˇemo s det A = det[a1 . . . . . . . . Specijalno. . . . an ] = det[ a1 . . . . . . z Determinantu matrice A moˇemo shvatiti kao i funkciju njenih vrsta ai (ai = (ai1 . . . . . . . . . n} i λ ∈ R . z j j . anj )). i ∈ {1. . . . preciznije det[ a1 . . . . . an ] = λ det[ a1 . . . Determinanta je funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . ain )) ili kolona a (a = (a1j . . . . . . . . . . . det : M n (R) −→ R. λ ai . . . (i3) ako je A = [ a1 . . . a1k a21 a22 . . . Teorema 1. . . koju definiˇemo induktivno na slede´i naˇin: s c c n=1: n=2: det[a11 ] = a11 det  a11 a12 a21 a22 = a11 a22 − a12 a21 n=3:  a11 a12 a13 det  a21 a22 a23  = a11 M11 − a12 M12 + a13 M13 a31 a32 a33 M11 = det a22 a23 a32 a33 gde su: . Determinanta 2. . . a2 . . (i1) determinante matrice A i njoj transponovane matrice Aτ su jednake. a2 . . . . . M12 = det a21 a23 a31 a33 i M13 = det a21 a22 a31 a32 . . . . . . . . . . . . . . a2j . . an ] = λ det A. . an ] matrica i b proizvoljni vektor ( ∈ R n ) tada za svaki i ∈ {1. . tj. Tada definiˇemo c s  n=k:    det    a11 a12 . . . .

24. . . . ai .Linearna analitiˇka geometrija ravni c 55 det[ a1 . Neka je (e1 . 2. . . Determinanta se pojavljuje u mnogim problemima. an ]. . . ai+1 . tako npr. ai + b. .Cauchyjeva 33 teorema. . an ] + det[ a1 . . . (i5) Ako je neka vrsta (kolona) matrice A nula vektor (tj. an ] = det[ a1 . (i8) Binet 32. . ili preciznije ∀ i ∈ {1. . z (i4) Ako u nekoj matrici zamenimo dve susedne vrste (kolone) onda determinanta menja znak. . z det[ a1 . a2 . francuski matematiˇar c 33Cauchy. y. Neka je zadat Dekartov pravougli koordinatni c sistem (O. . ako je b = j=i αj aj . ai . a2 . Determinanta nam omogus ´uje da vektorski i meˇoviti proizvod u koordinatama zapiˇemo na jednostavniji naˇin. e3 ) pozitivno orijentisana ortonormirana baza vektorskog prostora Ve i neka su dati vektori. . a2 . a2 . i u njime odredenoj ravni. . a2 . . . a2 . . sastoji se od samih nula) onda je det A = 0 (i6) Ako matrica A ima barem dve proporcionalne vrste (kolone) onda je det A = 0. . a2 . prava l. . an ]. . . . ai . Za bilo koje dve matrice A i B ∈ M n vaˇi z formula: det A B = det A · det B. Matrica A ∈ M n (R) ima inverz akko det A = 0. koje odreduju c c c 32 Binet. e2 ). .23. y = i yi ei i z = i zi ei .21 moˇemo prepisati na slede´i naˇin. francuski matematiˇar c . . . . ai + b. Determinanta i vektorski i meˇoviti proizvod. . E 2 . . 2. . . Linearna analitiˇka geometrija ravni c 2. . . . . Teoremu 1. . b. Jednaˇine prave u ravni. c s s c Preciznije. (i7) Dodavanje linearne kombinacije vrsta (kolona) nekoj drugoj vrsti (koloni) matrice ne menja njenu determinantu ili preciznije (za vrste). ai . . Tada vaˇe z slede´e formule: c  e1 e2 e3 x × y = det  x1 x2 x3  y1 y2 y3   x1 x2 x3 (mp) [x. . . z] = det  y1 y2 y3  . . ai+1 . z c c Teorema 1. e2 . z1 z2 z3  (vp) 9. . an ] = det A. . . . . . . Prema Euklidovim aksiomama svaka prava jednoznaˇno je odredena sa svoje dve razliˇite taˇke A1 i A2 . vaˇi i z Teorema 2. . . x = i xi ei . . e1 . an ] = det[ a1 . . . . Analogna tvrdnja vaˇi i za kolone. . n − 1} vaˇi. . an ] = − det[ a1 . tada je det[ a1 . . . .

56

2. Vektori i analitiˇka geometrija c

i vektor s = A1 A2 ˇijem smeru pripada i data c prava l. Dakle, ako nam je dat vektor s = 0 tada se njegov pravac sastoji iz beskonaˇnog broja c paralelnih pravih. Da bismo odabrali jednu od njih npr. l, potrebno je da izaberemo joˇ jednu s njenu taˇku recimo A1 . Dakle, na jeziku vekc tora prava je jednoznaˇno odredena vektorom c s, kojeg nazivamo vektor pravca prave l, i jednom svojom taˇkom A1 . Primetimo da ´e taˇka c c c 2 X ∈ E pripadati pravoj l akko su vektori A1 X i s kolinearni (linearno zavisni), tj. (28) X∈E
2

x2 s n A1 O T s

l X

x1 E

Slika 18. Jednaˇina prave kroz O c

⇐⇒

A1 X = λ s

za neko λ ∈ R. Dakle, (28) predstavlja parametarsku jednaˇinu prave u vektorskom c obliku. Broj λ je parametar i svakom λ ∈ R odgovara jedinstvena taˇka na pravoj l, c koju ´emo ponekad zapisivati kao l(λ) kada znamo A1 i s, jer je l(λ) funkcija i od A1 i c s, tj. l(λ, A1 , s). Primetimo da vektorska jednaˇina (28) ne zavisi o dimenziji, tako je c vektorska jednaˇina prave u euklidskom prostoru E m data sa (28). Jednaˇinu (28) sada c c moˇemo napisati i koordinatno: neka su date taˇke A1 = (y1 , y2 ), A2 = (z1 , z2 ), X = z c (x1 , x2 ), tada je s = (ξ1 , ξ2 ) = (z1 − y1 , z2 − y2 ) i A1 X = (x1 − y1 , x2 − y2 ) (29) x1 − y1 = λ ξ1 x2 − y2 = λ ξ2 ⇐⇒ x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 .

Ili opˇtije u prostoru taˇaka34 E m , s c x1 − y 1 x2 − y 2 ..... ..... ..... = λ ξ1 = λ ξ2 ..... ..... ..... x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 . .......... .......... .......... xm = ym + λ ξm ,

(30)

⇐⇒

xm − ym = λ ξm

gde je A1 = (y1 , y2 , . . . , ym ), X = (x1 , x2 , . . . , xm ) i s = (ξ1 , ξ2 , . . . , ξm ). Budu´i je E 2 dvodimenzion, vidimo da za dati vektor s pravca prave l postoji jedinc stveni pravac koji je normalan na pravac vektora s. Sada, obeleˇimo sa n neki vektor z ˇiji je pravac normalan na pravac vektora s, vidi Sliku 18. Vektor n nazivamo vekc torom normale prave l. Primetimo da je prava l odredena vektorom n i proizvoljnom taˇkom prave A1 , jer vaˇi: c z X ∈ l ⇐⇒ A1 X ⊥ n ⇐⇒ A1 X · n = 0 ⇐⇒ a1 (x1 − y1 ) + a2 (x2 − y2 ) = 0, gde je A1 = (y1 , y2 ), X = (x1 , x2 ), i n = (a1 , a2 ). Jednaˇinu iz poslednje ekvivalenciju c moˇemo prepisati, i kao z (31) a1 x1 + a2 x2 + b = 0,

34 Prostor taˇaka zove se afini prostor. c

Linearna analitiˇka geometrija ravni c

57

gde je b = −n · OA1 = −(a1 y1 + a2 y2 ). Prethodna jednaˇina zove se opˇta jednaˇina c s c 35 2 prave, zato jer se svakoj pravoj iz E moˇe dodeliti jednaˇina oblika (31) . Primetimo z c da se parametarska jednaˇina prave (28), eliminacijom parametra λ moˇe svesti na c z opˇtu jednaˇinu prave (samo u dimenziji m = 2). Koristi´emo slede´e oznake za pravu s c c c 36 l da istaknemo kako je zadata: l = l(s, A1 ) (vektorom pravca i jednom svojom taˇkom), l = l(A1 , A2 ) (dve svoje taˇke) ili l = l(n, A1 ) (vektorom normale i jednom c c svojom taˇkom). c Sada se postavlja prirodno pitanje ˇta se dobija generalizacijom metode primenjene s -enju opˇte jednaˇine prave u viˇim dimenzijama. U izvodenju opˇte jednaˇine u izvod s c s s c prave kljuˇna stvar bila je egzistencija jedinstvenog pravca n normalnog na vektor c prave s. Dakle, ako je dimenzija m prostora taˇaka E m ve´a od dva tada postoji c c jedinstveni pravac koji je normalan na ravan dimenzije (m − 1)37. Ravni prostora E m dimenzije (m−1) zovu se hiperravni prostora E m . Iz ovog razmatranja sledi da jednaˇina c (31), njene prve dve ekvivalencije, predstavlja jednaˇinu hiperravni u prostoru E m . c Preciznije, za A1 = (y1 , y2 , . . . , ym ), X = (x1 , x2 , . . . , xm ) i n = (a1 , a2 , . . . , am ) imamo da je sa (32) a1 x1 + a2 x2 + · · · + am xm + b = 0,

gde je b = −n · OA1 = −(a1 y1 + a2 y2 + · · · + am ym ), data opˇta jednaˇina hiperravni s c m u E . U sluˇaju kada je m = 3, jednaˇina (32) predstavlja opˇtu jednaˇinu ravni u c c s c 3 prostoru E . Prava u ravni moˇe se odrediti raznim geometrijskim uslovima. Svaki od njih odreduje z odgovaraju´i oblik jednaˇine prave. Analizirajmo c c to na slede´im primerima. c Prava je odredena zadavanjem preseˇnih taˇaka c c prave sa osama. Jednaˇina prave koja seˇe ose c c x1 i x2 u taˇkama P1 (p1 , 0) i P2 (0, p2 ), p1 · p2 = 0, c bi´e c x1 x2 + = 1. (33) p1 p2 Ako je a2 = 0, jednaˇina (31) ekvivalentna je c slede´oj jednaˇini c c (34) a1 x1 + b x2 = − = k x1 + t. a2
T x2

l P2 (0, p2 )

P1 (p1 , 0) O

E x1

Slika 19. Segmentni oblik jednaˇine prave c

35 Izraz sa leve strane jednaˇine (31) zove se linearni polinom u dve promenljive. c 36 Korisno prilikom reˇavanja zadataka. s 37 Ravan dimenzije k (k < m) u prostoru E m je njegov podskup, koji generiˇe k−dimenzioni vektorski prostor s s obzirom na relaciju ∼ iz taˇke 2.1. c

58

2. Vektori i analitiˇka geometrija c

Na taj naˇin svakoj vrednosti promenljive x1 doc deljena je vrednost promenljive x2 (Slika 20). Tada je k = − a1 /a2 = tan θ, koeficijent pravca prave l, gde je θ ugao koji gradi prava l sa pozitivnim delom ose x1 i t = − b/a2 odreduje presek prave l i x2 ose. Za jednaˇinu prave (34) kaˇemo c z da je u eksplicitnom obliku. Ako je data jednaˇina c F (x1 , x2 ) = 0 ili x2 = f (x1 ), tada se taˇke ˇije c c koordinate zadovoljavaju zadatu jednaˇinu mogu c odrediti dodeljivanjem vrednosti promenljive x2 svakoj vrednosti promenljive x1 .

x2 T T (0, t) O θ

l

E x1

Slika 20. Eksplicitni oblik jednaˇine prave c

2.25. Ugao izmedu dve prave u ravni. Neka su l i p dve prave iste ravni date svojim jednaˇinama (64), koje se seku, obrazuju ˇetiri ugla, od kojih su po dva nasuprotc c B na jednaka i zbir bilo koja dva ugla α i β, koji α -u pravih nisu nasuprotna je π. Pod uglom izmed β “ o l i p podrazumevamo manji od α i β, dakle, 0 q ∠(l, p) = min{α, β}, odakle je jasno
Slika 21. Ugao izmedu dve prave

∠(l, p) ∈ [0, π/2]. Kako mi ˇelimo ugao ∠(l, p) svesti na ugao izmedu njihovih vekz tora normala (ili vektora pravaca) i kako je kosinus negativan na intervalu (π/2, π), dobijamo da je cos ∠(l, p) = | n1 · n2 | n1 n2 ⇐⇒ ∠(l, p) = arccos | n1 · n2 | . n1 n2

2.26. Rastojanje taˇke i prave u ravni. U ravni E 2 rastojanje izmedu taˇaka A i B c c dato je sa dis(A, B) = AB . Kao i mnogo puta dosada mi ˇelimo dobar koncept38, u z -u dve taˇke, proˇiriti na rastojanje izmedu dva neprazna ovom sluˇaju rastojanje izmed c c s skupa A, B ⊆ E 2 . To radimo na slede´i prirodan naˇin: c c (35) dis(A, B) = inf{ dis(A, B) | A ∈ A, B ∈ B}.

Ova definicija je prirodna i dobra jer svaki podskup od R koji je odozdo ograniˇen c ima u skupu R infimum. Iz gornje definicije je jasno da ako je A ∩ B = ∅ tada je dis(A, B) = 0. Postavlja se pitanje da li moˇe biti dis(A, B) = 0, a da su skupovi A z i B disjunktni. Odgovor je potvrdan, jer npr. za A = [0, 1) i B = [1, 2] vaˇi da je z A ∩ B = ∅ i dis(A, B) = 0. Primenimo sada naˇu definiciju rastojanja na sluˇaj kada je A = {A} jedna taˇka i s c c 2 kada je B = l data prava ravni E . S obzirom na naˇe geometrijsko iskustvo oˇekujemo da se najkra´e rastojanje od taˇke s c c c do prave ostvaruje normalom iz taˇke na tu pravu. c
38 Jedna od vaˇnijih metoda u matematici. z

. odnosno dis(A. a taˇki A parametar 0. 580 – 500. i prave l. ABC je pravougli. x2 = y2 + λ a2 . a2 ) prave l i taˇke A = (y1 . (2) Ako je A = (y1 . l) = dis(A. Rastojanje taˇka do prave i ravni c Primenom Pitagorine teoreme 39 je AB 2 = AC 2 − CB 2 ≤ AC 2 . a2 + a2 1 2 Dakle.. B) = = Time je dokaz zavrˇen. B) = | a1 y1 + a2 y2 + b | a2 + a2 1 2 . filosof. Tada je c dis(A.. (1) Neka je data taˇka A i prava l i neka je B podnoˇje normale iz A c z na pravu l i neka je C proizvoljna taˇka prave l. a1 x1 + a2 x2 + b = 0. p(λ0 ) = B i p(0) = A.27. Jednaˇina kruga. y2 ) i l. Odredimo sada jednaˇinu kruga u Dekartovom koordic c 39 40 Staviˇe ˇ s Pitagora. tj.. odredene vektorom c c normale n = (a1 . C). taˇki B odgovara parametar λ0 . dobijamo redom s c 0 = a1 (y1 + λ a1 ) + a2 (y2 + λ a2 ) + b = λ (a2 + a2 ) + a1 y1 + a2 y2 + b odakle je λ0 = − 1 2 a1 y1 + a2 y2 + b . (2) Na osnovu upravo dokazane tvrdnje (1). m > 2. s (y1 + λ0 a1 − y1 )2 + (y2 + λ2 a2 − y2 )2 = |a1 y1 + a2 y2 + b| · a2 + a2 1 2 a2 + a2 = 1 2 λ2 (a2 + a2 ) = |λ0 | 0 1 2 . l) = AB . Sada nalazimo. (1) Uoˇimo trougao c A ABC (Slika 22). .Linearna analitiˇka geometrija ravni c 59 Propozicija 1. B) ≤ dis(A. a2 + a2 1 2 |a1 y1 + a2 y2 + b| a2 + a2 1 2 Primetimo da analogna propozicija sa isto takvim dokazom vaˇi i u sluˇaju rastojanja z c 40 taˇke i ravni . grˇki matematiˇar. y2 ).. c 2. s obzirom da je AB ⊥ l trougao A l B C π C B Slika 22. Ako ih zamenimo u opˇtu jednaˇinu prave l. c (37) Parametarske jednaˇine prave p su: c x1 = y1 + λ a1 . tada je (36) dis(A. c c i hiperravni u prostoru E m . Dokaz. potrebno je na´i taˇku B koja je presek prave p. . c c dis(A.

x2 ) = x2 + x2 − 2 p x1 − 2 q x2 + c = 0. x2 = sin θ. polupreˇnika r ako i samo ako je c SX = r. 2 1 Kao ˇto je mogu´e pravu zadati parametarskim jednaˇinama. Iz prethodne jednaˇine dobijamo da je c 2 2 2 x2 T X(x1 . Koordinatni sistemi u ravni 2. kad god je p2 + q 2 ≥ c. iz Pitagorine teoreme sledi da je rastojanje dis(P. Postoji mnogo parametrizacija kruga. q2 ) u Dekartovom koorc dinatnom sistemu dato sa dis (P. takve da je ravan. U2 ⊆ R. Koordinatni sistem u ravni bijekciju ravni E 2 i skupa R × R. x2 ) S(p. s slede´u prirodnu parametrizaciju c x1 = cos θ. c Skup svih taˇaka ravni (u kojoj je zadat koordinatni sistem O e1 e2 ).60 2. q). q). x2 ). Uvodenje Dekartovih koordinata predstavlja x2 T E2 f q E R U1 × U2 x1 R O O Slika 24. na jediniˇnom c c rastojanju od O je krug ˇija je jednaˇina c c x2 + x2 = 1. isto je mogu´e uˇiniti i s c c c c sa krugom. Prvo. θ ∈ [ 0. E 2 . Ponekad se dozvoljava s da je funkcija f bijekcija na E 2 \D. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan jer proizvoljna bijekcija f : E 2 −→ U1 × U2 definiˇe jedan koordinatni sistem (Slika 24). Taˇka X(x1 . Postavlja se prirodno pitanje da li je mogu´e ured c uvesti neke druge koordinate. pri ˇemu je D neki jednostavni podskup od E 2 (npr. Polarni koordinatni sistem. x2 ) pripada krugu sa srediˇtem c s S(p. c u bijekciji sa U1 × U2 . npr. Vektori i analitiˇka geometrija c natnom sistemu O e1 e2 . Q) = (p1 − q1 ) + (p2 − q2 ) . na´i intervale U1 . tj.28. p2 ) i Q(q1 . Q) izmedu taˇaka P (p1 . Jednaˇina kruga c f (x1 . q) x1 E O Slika 23. te je njegova jednaˇina (Slika 23) c (x1 − p)2 + (x2 − q)2 = r2 . 1 2 jednaˇina kruga sa centrom u (p. 2 π) 10. kojom svakoj taˇki X ∈ E 2 dodelimo taˇno jedan c c -eni par brojeva – koordinata (x1 . krug sa srediˇtem O ima npr. c .

Obratne veze. Polarni koordinatni sistem tor OX zaklapa sa jediniˇnim vektorom x1 ose c -eni par (r. a polarna c c osa se poklapa sa x1 osom pravouglog Dekartovog sistema. θ) nazivamo polarnim (Slika 25). θ) | θ = α. i polupravu x1 kojoj je s O poˇetak taˇka O. Taˇka c -ena X. Izaberimo taˇku O ∈ E 2 . U2 . Koordinatne linije polarnog sistema X2 (α) = {X(r. f ). θ) u polarnom sistemu tada su njene koordinate u c Dekartovom sistemu jednoznaˇno odredene formulama (Slika 25). r ∈ U1 } poluprave -imo sa poˇetkom u taˇki O (vidi Sliku 26). f je bijekcija} ima mnogo elemenata. Da bismo dobili jedinstvenost. tj. 2 π) ili nekom drugom poluzatvorenom intervalu duˇine 2 π.. koju zovemo poc θ x E 1 larnim srediˇtem ili polom. x2 = r sin θ. r mora utaˇno jedan ured c zimati vrednosti u skupu U1 = [ 0. +∞). Za takve funkcije koristimo termin ”skoro bijekcije”. c (38) x1 = r cos θ. tj. pri ˇemu je f z c 2 bijekcija (ili ”skoro bijekcija”). prava i sliˇno). a kox2 T ordinata θ u skupu U2 = [ 0. c c c n = 1. Taˇka (r. . . θ) | r = a. U2 . Slede´i sistem po jednostavnosti bazira se na c trigonometrijskoj interpretaciji kompleksnog x2 T broja i taj sistem poznat je i kao polarni koX(r. ali u tom sluˇaju taˇke ovog skupa mogu se jednostavno kontrolisati preko prec c ostale koordinate. 1 2 θ = arctan x2 . da bi svakoj taˇki ravni odgovarao c -eni par koordinata. 2. . a Slika 26. Na proizvoljni koordinatni sistem moˇemo gledati kao na uredenu trojku (U1 . Ured koordinatama taˇke X. x1 . f ) | f : E −→ U1 × U2 . od posebnog su interesa jednostavni elementi tog skupa. x E 1 a ugao θ nije definisan (primer ”skoro bijekcije”). prelazak iz pravouglog koordinatnog sistema u polarni koordinatni sistem date su (za x1 = 0) formulama. θ + 2 n π). Ako neka taˇka ima koordinate (r. koja se naziva osom polarnog c c koordinatnog sistema ili polarnom osom. razliˇita od pola jednoznaˇno je odred c c rastojanjem r > 0 od pola i uglom θ koji vekSlika 25. Mali z problem nastaje sa polom jer je za njega r = 0. θ) ordinatni sistem. Nad c c sada vezu izmedu koordinata neke taˇke u pravouglom Dekartovom sistemu i polarnom c sistemu ˇiji se pol poklapa sa poˇetkom Dekartovog koordinatog sistema. Za taˇke skupa D obiˇno nije dobro definisana neka od koordic c c c nata. θ ∈ U2 } krugovi.Koordinatni sistemi u ravni 61 taˇka. (39) r= x2 + x2 . θ) se poklapa sa svakom od taˇaka (r. Skup {(U1 . Definiˇimo sada polarni siss tem. Primetimo da su slede´e koordinatne linije c X1 (a) = {X(r.

centralnom simetrijom. θ) = r − r0 = 0. CO .α . Primetimo da je jednaˇina kruga. z c 2.µ (X) θ x1 E x2 T X(r. taˇka (r. jer treba voditi raˇuna c c o kvadrantu u kojem se nalazi taˇka. θ + α) (r.α (X) . θ) HO. One geometrijske transformacije koje x2 T RO. RO. c c tada se njena jednaˇina u polarnom sistemu dobija zamenom datom u (38). E . u polarnom c c sistemu linearna. Na pric mer. . θ) α θ O x1 E x2 T X(r. a zatim u fizici i mehanici pri tretiranju kruˇnih kretanja nebeskih tela i materijalnih taˇaka. polupreˇnika r0 sa centrom u polu. . θ) Ik (X) x1 E r=k θ O O refleksija homotetija Slika 27. . Neke transformacije ravni inverzija ostavljaju invarijantnom neku taˇku O te ravni mogu se obiˇno jednostavnije predc c staviti u polarnom koordinatnom sistemu. Na primer. ako za srediˇte polarnog koordinatnog siss tema izaberemo taˇku O. . refleksijom u odnosu na pravu x1 . . c Ako umesto taˇke uzmemo jednaˇinu neke krive u Dekartovom pravouglom sistemu. θ) θ O x1 E θ O x2 T X(r.29. u pravouglom Dekartovom sistemu. u polarnim koordinatama je c c 1 2 jednostavnija jer iz (r cos θ)2 + (r sin θ)2 = 1 sledi r = 1.62 2. . α X(r. θ) preslikava se u taˇku (vidi Sliku 27) c c c (r. Dekartova jednaˇina x2 + x2 = 1 jediniˇnog kruga. Vektori i analitiˇka geometrija c Primetimo da transformacione formule (39) nisu jednoznaˇne. cO (X) rotacija centralna simetrija refleksija x2 T X(r. S0 . jer je ovaj sistem prilagod Polarni sistem pojavio se prvo u astronomiji. . θ + π) (r. − θ) rotacijom. θ) x1 E O S0 (X) Sα (X) x2 T X(r. Geometrijske transformacije ravni. . Dakle jednostavnija je od njegove jednaˇine c -en geometriji kruga.θ α x1 . Preslikavanja ravni E 2 na samu sebe nazivamo geometrijskim transformacijama ravni. . θ) . f (r. .

Linearna analitiˇka geometrija prostora c 2. Stoga polarne kordinate mogu pomo´i da se jednostavnije dode do formula tih gec ometrijskih transformacija u Dekartovim koordinatama. Ravan i prava u prostoru. HO.. A2 i A3 . e2 . s2 ) zove se pravac π e3 6 ravni π.µ . sa geometrijskim transformacijama i z kretanjima u ˇijoj je osnovi krug.... ξ2 . z2 − y2 ..... s1 i s2 koSlika 28. tj. A2 = (z1 . w2 − y2 . z2 .. ¯ Ovo pokazuje da su polarne koordinate posebno pogodne za opisivanje pojava sa rotacionim.. i ravan π. w3 ).. 3 X ... X = (x1 . . e1 . .. rotacija RO.30.Linearna analitiˇka geometrija prostora c 63 refleksijom u odnosu na pravu θ = α. homotetijom...  A ‚ A2 X Dakle... recimo A1 .... x2 ) preslikava u (¯1 ... x3 − y3 .... η3 ) = (w1 − y1 .... A1 X = (x1 − y1 . koje odreduju i c c vektore s1 = A1 A2 i s2 = A1 A2 . Neka su c c z date koordinate taˇaka c A1 = (y1 . λ2 ∈ R. . .. ¯ x2 = r sin (θ + α) = r (cos θ sin α + sin θ cos α)= x1 sin α + x2 cos α. potrebno je da !n A1 izaberemo joˇ jednu njenu taˇku.. na jeziku vektora ravan je jednoznaˇno c . inverzijom u odnosu na krug r = k. π.. x2 . Da bismo c π odabrali jednu od njih npr. pravac ravni π sastoji se iz beskonaˇnog broja paralelnih ravni.. . x3 ) tada je s1 = (ξ1 . Prema Euklidovim aksiomama svaka ravan jednoznaˇno je odredena sa svoje tri nekolinearne taˇke A1 . ... Jednaˇinu (40) sada moˇemo napisati i koordinatno. w3 − y3 ).. ξ3 ) = (z1 − y1 .. y2 .. (40) predstavlja parametarsku jednaˇinu prave u vektorskom c -enom paru (λ1 .. θ) (k 2 /r. y3 )..) (r. Ik ... (41) s2 = (η1 .. . (40) X ∈ E 3 ⇐⇒ A1 X = λ1 s1 + λ2 s2 za neke λ1 . s c .α (Slika 27) kojom se taˇka sa koordinatama (x1 .. λ2 ) ∈ R odgovara jedinobliku. Dakle. simetrijama. Neka je dat Dekartov pravougli koordinatni sistem (O. z3 − y3 ). Sα .. Primetimo da ´e taˇka X ∈ E pripac c 2 dati ravni π akko su vektori A1 X. 2 α − θ) (µr. θ) .. Dakle. x2 − y2 . -ena svojim pravcem (dvodimenzioni vekodred . A3 = (w1 . z3 ). e3 ) u prostoru E 3 . Brojevi λ1 su parametri i svakom ured stvena taˇka ravni π. . kruˇnim kretanjima. w2 . x2 ) zadata je c x ¯ izrazima x1 = r cos (θ + α)= r (cos θ cos α − sin θ sin α)= x1 cos α − x2 sin α. Ravan planarni (linearno zavisni). Vek→ torski prostor − = L(s1 .... Na primer. e1 torski prostor nad R). η2 ... c 11. i jednom svojom taˇkom c 3 e A1 .. tj...

sk . ˇto ostavljamo ˇitaocu z c s c za veˇbu.64 2. koja je odredena jednom svojom taˇkom A1 i c c svojim vektorom normale n. Da bismo to uradili dovoljno je primetiti da su s c vektori OA1 . c Postavlja se pitanje kako da iz parametarske jednaˇine ravni (42) eliminiˇemo paramec s tre i dobijemo opˇtu jednaˇinu ravni. . λ2 . c c s c Primetimo da opˇtu jednaˇinu ravni moˇemo predstaviti i u vektorskom obliku. s c z 0 = (OX − OA1 ) · n = OX · n + b = 0 gde je b = −OA1 · n. ˇija se → svojom taˇkom A1 ∈ π. a2 . s2 . Vektori i analitiˇka geometrija c Sada dobijamo parametarsku jednaˇinu ravni. Tako da formula (32). sk linearno zavisni. i jednom π − . λk ∈ R. za neke parametre λ1 . Postupak je potpuno analogan izvodenju jednaˇine prave l u ravni. Prethodna jednaˇina ravni zove se opˇta jednaˇina jer se svaka ravan u nekom datom c s c Dekartovom sistemu opisuje jednaˇinom oblika (44). 1 ≤ k < m. 41 jer ovaj paralelepiped nema visinu. . moˇemo z → = A + L(s . . . (43) X ∈ Em ⇐⇒ A1 X = λ1 s1 + λ2 s2 + · · · λk sk . s2 . pa je zapremina paralelepipeda odredenog njima jednaka 041. pri ˇemu je b = − a1 y1 − a2 y2 − a3 y3 . z Opˇta jednaˇina ravni. .24. . tada je ona odredena svojim pravcem − . Sada analogno sluˇaju ravni u prostoru E 3 c moˇemo vektorsku jednaˇinu (43) raspisati po koordinatama. konstanta. s . ako je π s c → neka k−dimenziona ravni u E m . . . Dakle. y2 . vidi 2. s ). . k− ravni π je vektorski prostor dimenzije k. . Jednaˇinu ravni π moˇemo izvesti ako znamo jednu njenu taˇku s c c z c A1 = (y1 . Ako su nam koordinate vektora OA1 . tj. s1 i s2 linearno zavisni. . . c (42) x1 − y1 = λ1 ξ1 + λ2 η1 x2 − y2 = λ1 ξ2 + λ2 η2 x3 − y3 = λ1 ξ3 + λ2 η3 ⇐⇒ x1 = y1 + λ1 ξ1 + λ2 η1 x2 = y2 + λ1 ξ2 + λ2 η2 x3 = y3 + λ1 ξ3 + λ2 η3 Prethodno izvodenje parametarskih jednaˇina ravni u prostoru E 3 moˇe se direktno c z m uopˇtiti na sluˇaj proizvoljne k−dimenzione ravni u E . s1 . . . (44) a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. taˇka X ∈ E m pripada ravni π akko − pisati π = A1 + π c 1 1 2 k su vektori A1 X. . y3 ) i njen vektor normale n = (a1 . s1 . Jednaˇinu (44) nazivamo opˇta jednaˇina ravni. . a3 ). Pravac π c c neka baza sastoji od k linearno nezavisnih vektora s1 . u sluˇaju ravni u prostoru c prima oblik. Prema tome. s2 ] = = z1 − y1 z2 − y2 z3 − y3 η1 η2 η3 w1 − y1 w2 − y2 w3 − y3 (45) = a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b . . Jasno. s1 i s2 dati sa (41) tada imamo da je x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 ξ1 ξ2 ξ3 0 = [OA1 .

Postupak je potpuno anc alogan izvodenju jednaˇine prave l u ravni. y3 ) i njen vektor pravca l = (ξ1 . Pomenutu jedinstvenu pravu nazivamo zajedniˇka c c normala pravih l i k. s2 )(svojom taˇkom i dva c c nekolinearna vektora(bazom svog pravca)). Kao i kod jednaˇine prave u ravni. Jednaˇinu prave l moˇemo izvesti ako znamo jednu njenu c c z taˇku A1 = (y1 . Neka su l i k dve mimoilazne prave. Mimoilazne prave c c imaju slede´u osobinu. seku se. ξ1 ξ2 ξ3 Poslednji zapis42 parametarskih jednaˇina prave zove se i kanonski oblik jednaˇine prave c c u prostoru. Tada postoji taˇno jedna prava c koja ih seˇe i normalna je na njih.Linearna analitiˇka geometrija prostora c 65 gde je ξ2 ξ3 . Jednaˇina prave u prostoru. Tako da jednaˇine (46). ne seku se i nisu paralelne. koja je odredena jednom svojom taˇkom c c A1 i svojim vektorom pravca l. η1 η2 a1 = a2 = − a2 = b = −(a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 ). η2 η3 ξ1 ξ3 . paralelne su i ne seku se. Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u prostoru mogu biti u jednom od ˇetri poloˇaja: c z (po) (pa) (s) (m) podudaraju se. tj. 2. sluˇaj mimoilaznih pravih je najinteresantniji. A2 . ξ2 .24. mimoilazne su. uvedimo slede´e oznake koje sugeriˇu sa kojim c c s -ena neka ravan π: π(A1 . Mimoilazne prave.31. x1 = y 1 + λ ξ 1 x2 = y 2 + λ ξ 2 x3 = y 3 + λ ξ 3 (46) ili λ= x1 − y 1 x2 − y 2 x3 − y 3 = = . ξ3 ). vidi 2. n)(svojom taˇkom i vektorom normale) ili π(A1 . s1 . jer neki od imenilaca moˇe biti jednak i 0. u sluˇaju prostoru c c primaju oblik. 42 Radi se samo o zapisu u obliku razlomka. y2 . Poslednji sluˇaj. je elementima odred c π(A1 . η1 η3 ξ1 ξ2 . z . A3 )(sa svoje tri nekolinearne taˇke). c Propozicija.

c Obeleˇimo sa M i N redom taˇke preseka pravih l i k1 z c odnosno k i l1 . u) i k = k(B. v) i π2 = π2 (B. Neka su prave l = l(A.66 2. c v u B 3 -u pravih. a druga sadrˇi pravu k i sa pravom c c z l nema zajedniˇkih taˇaka. Ugao je jedan od osnovnih pojmova u geometriji. α = ∠ (l. u2 . Postavlja se pitanje kako da izraˇunamo pomenute uglove iz poznatih c jednaˇina pravih i ravni. k N π2 Slika 29. Zajedniˇka normala mimoilaznih pravih c B l1 l M A k1 π1 Postojanje zajedniˇke normale moˇe se utvrditi i analitiˇkom (koordinatnom) metoc z c dom reˇavanjem odgovaraju´eg sistema linearnih jednaˇina. u. odnosno k i l1 seku. dakle ona je zajedniˇka norz c mala pravih l i k. ne´e ih imati niti prave l1 i k1 . u. v2 . Ugao α je nec orijentisani ugao izmedu pravih l i k. Neka su l1 = pr1 (l) ⊆ π2 i k1 = pr1 (k) ⊆ π1 prave koje su slike polaznih pravih l i k pri ovim ortogonalnim projekcijama. Tada su odredene i c dve paralelne ravni π1 = π1 (A. u) Ugao izmed s k α i k = k(B. tako c da zakljuˇujeno da se prave l i k1 . v) odredene svojim vektorima pravca i taˇkom. Podsetimo se prvo definicija ugla izmedu pravih. π/2 ]. . u3 ) i v = (v1 . c s u Slika 30. s c c 2. Vektori i analitiˇka geometrija c Dokaz. Posmatrajmo sada ortogoc c nalne projekcije. Uglovi izmedu pravih i ravni. k) ∈ [ 0. Neka su prave l = l(A. pr1 : l −→ π2 i pr2 : k −→ π1 . od kojih prva sadrˇi pravu l i sa pravom k nema zaz jedniˇkih taˇaka. v). Odredivanje ovih uglova svodimo na odredivanje uglova izmedu nekih vektora kojima su prave ili v 3 A l ravni odredene. Kako prave l i k nemaju proporcionalne vektore pravca. izmedu prave i ravni. i na kraju ugla izmedu dve ravni.32. tada prava odredena taˇkama M i N c ima sve traˇene osobine. v3 ). Tako da je (47) |u · v| cos α = ili u koordinatama cos α = u v pri ˇemu je u = (u1 . v) odredene svojim vektorima pravca i taˇkom. (Slika 30). Ugao izmedu pravih |u1 v1 + u2 v2 + u3 v3 | u2 + u2 + u2 1 2 3 2 2 2 v1 + v2 + v3 .

Neka su l c i k preseˇne prave ravni τ sa π i σ redom. n) i σ = σ(B...... τ ) = ∠ (l..26. jasno je da vaˇi slede´e analogno tvrdenje... k⊂π l .. c c Iz dokaza Propozicije 1... Ugao izmedu ravni |n1 m1 + n2 m2 + n3 m3 | n2 + n2 + n2 1 2 3 m2 + m2 + m2 1 2 3 . . Slika 22.. ... ako je cos γ = |n1 · n2 | n1 n2 ili u koordinatama © s © α m s m Slika 31. π) = ∠ (l. π/2 ]. Neka je l normalna projekcija prave l na ravan π tada je ∠ (l. . . Ugao izmedu prave i ravni. n) zadatu jednaˇinom r · n + b = 0. Sada β = ∠ (l. π) ∈ [ 0... . Rastojanje taˇke i ravni.. . 2. . . U svakom euklidskom prostoru E n rastojanje c -u taˇaka A i B dato je sa dis(A. k). . koje se seku i ravan τ koja je normalna na preseˇnu pravu ravni π i σ.. neorijentisani ugao izmedu dve ravni. u 2.. l T σ Slika 32.. (Slika 32).. moˇemo izraˇunati koriste´i jednaˇinu ravni i prave. s) i ravan π = π(B.. koja daje i praktiˇni z c c -u prave algoritam za izraˇunavanje ugla izmed c i ravni i koju navodimo bez dokaza. z c c c sin β = |s · n| s n ili u koordinatama sin β = |ξ1 n1 + ξ2 n2 + ξ3 n3 | 2 2 2 ξ1 + ξ2 + ξ3 n2 + n2 + n2 1 2 3 .. ... β . l ) . . c Tada pod uglom α izmedu ravni l i k podrazumevamo ugao ∠ (σ. . ... Propozicija. .. k). . Neka su date ravni π = π(A. π) = min ∠ (l.. Neorijenc tisani ugao izmedu prave i ravni definiˇemo na s slede´i naˇin c c ∠ (l... n) redom svojim jednaˇinama: c r · n + b1 = 0 i r · m + b2 = 0.26: Rastojanje taˇke i prave u ravni. Neka su date ravni π i σ. Posmatrajmo sada pravu l = l(A. Tada je γ = ∠ (π. . .. π/2 ]... ...Linearna analitiˇka geometrija prostora c 67 Ugao izmedu dve ravni. B) = AB .. . z c ... (Slika 31)... σ) ∈ [ 0.. tako da moˇemo primeniti koncept izmed c z opisan u taˇki 2. Ugao izmedu prave i ravni Vaˇi slede´a Propozicija. . .33. .

c z c Dokaz. a3 ). s). Posmatrajmo paralelogram ˇije su strane odredene c vektorima BA i s (Slika 33). tada je . Njegovu povrˇinu. 2. (1) Neka je data taˇka A i ravan π i neka je B podnoˇje normale iz c z A na ravan π i neka je C proizvoljna druga taˇka sa te prave. Tako da nam preostaje c c sluˇaj mimolilaznih pravih. a2 . B) ≤ dis(A. Rastojanje izmedu pravih. l) s i P = ((a − b) × s .. A l B b w A1 O Slika 33. dis(l. tada je njihovo medusobno rastojanje jednako rastojanju izmedu preseˇnih taˇaka pravih i ravni koja je normalna na obe prave. Ako su taˇke A..35. s pri ˇemu su a = OA i b = OB vektori poloˇaja taˇaka A i B. opisali smo c ˇetiri mogu´a poloˇaja u kojima mogu biti dve prave u prostoru. Iz ovih jednakosti sledi rezultat. Ako se prave seku ili c c z se podudaraju onda je. Ako su prave paralelne i ne seku se. b3 ). a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. ξ3 ).68 2. c B(b1 . l) = (a − b) × s . b2 . odnosno. Tada je c dis(A. c Propozicija 1. C).. Y ) = MN . onda formula (48) u razvijenom obliku postaje a2 − b2 ξ2 a3 − b3 ξ3 2 + d(A. π) = AB . y3 ) i odnosno dis(A. Za proizvoljne taˇke X ∈ l i Y ∈ k je c c MN ≤ XY . k) = X∈ l. s(ξ1 . B i vektor s dati redom svojim Dekartovim koordinatama A(a1 . Vektori i analitiˇka geometrija c Propozicija 1. s izraˇavamo na slede´a dva naˇina: z c c (48) P = d(A. U dokazu Propozicije 1. jasno. l) = a1 − b1 ξ1 a3 − b3 ξ3 2 + a1 − b1 ξ1 a2 − b2 ξ2 2 2 2 2 v1 + v2 + v3 . I u ovom sluˇaju primenjujemo c c koncept rastojanja izmedu dva podskupa euklidskog prostora uveden u taˇki 2. njihovo medusobno rastojanje jednako 0.26.34. (2) Ako je A = (y1 . dokazali smo egzistenciju c zajedniˇke normale mimoilaznih pravih l i k. dis(A. P. Rastojanje taˇke A i prave l dato je sa c 1 d(A. c Sada ga samo primenimo na taˇku A i pravu l = l(B. π) = dis(A. c Propozicija 1. ˇto nam je od velike pomo´i i u dokazu c s c slede´e propozicije. Rastojanje taˇke i prave u prostoru c - s - na osnovu definicije povrˇine paralelograma i definicije veks torskog proizvoda. y2 . B) = 2. 2. ξ2 .31.31: Mimoilazne prave. Neka su l i k mimoilazne prave i taˇke M ∈ l i N ∈ k takve da je c prava M N zajedniˇka normala pravih l i k. Rastojanja taˇke i prave u prostoru.Y ∈ k inf dis(X. | a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b | a2 1 + a2 2 + a2 3 π. . U taˇki 2.

c c Propozicija 2. u. Iz prethodne propozicije 43 moˇemo zakljuˇiti da je rastojanje izmedu mimoilaznih z c pravih zapravo jednako rastojanju izmedu paralelnih ravni u kojima se nalazi po jedna od pravih l i k. k) · u × v . njegova zapremina je V = |[AB. Ako su c z -ene jednaˇinama.Linearna analitiˇka geometrija prostora c 69 Dokaz. 1. Odavde sledi traˇena z formula. ≥ MN 2 . v] . v) jednom svojom taˇkom i vekorom pravca. k) = d(l. k) = . v1 v2 v3 . v]|. Neka su date prave l = l(A. k) = [b − a. U slede´oj c c propoziciji dajemo rastojanje u funkciji parametara kojima su date prave l i k bez raˇunanja konkretnih taˇaka preseka. u. Tada je rastoc janje izmedu mimoilaznih pravih l i k dato formulom [AB. Koriste´i geometrijsku interpretaciju meˇoc s vitog proizvoda (ˇija apsolutna vrednost je jednaka zac premini paralelepipeda razapetog sa ta tri vektora.31. Rastojanje izmedju l i k Posledica ovog dokaza je da [AB. c l: 43 ali k: x1 − b 1 x 2 − b2 x 3 − b3 = = . XY = XM + NY + MN. u i v. prave l i k odered c x2 − a2 x3 − a3 x1 − a1 = = . u. u×v Konaˇno formulu (49) moˇemo izraziti u koordinatama polaznih elemenata. u) i k = k(B. zbog definicije vektorskog proizvoda. u. A l M v * u N k B Slika 34. v] (49) d(l. povrˇine B. Ako izaberemo bazu paralelepipeda razapetu vektorima u i v. v] ne zavisi od izbora taˇaka A i B pravih l i k c redom. u1 u2 u3 ve´ i iz dokaza Propozicije 1. a to je i trebalo pokazati. Posmatrajmo paralelepiped odreden vektorima AB. Ako su a i b vektori poloˇaja taˇaka A i B onda se (49) zapisuje u obliku z c d(l. Tako da se rastojanje mimoilaznih pravih svodi na rastojanje preseˇnih c taˇaka paralelnih ravni sa nekon pravom normalnom na te dve ravni. XM + NY + MN = XM + NY XY 2 2 + MN 2 . Kako je MN upravno na XM i YN to je XY te je 2 = XY. s to je zapremina V = B · d(l. u×v Dokaz.

.. .... . .. . .. . je cilindriˇni c ... sistem u E je ured c x3 T 3 pri ˇemu je f : E −→ U1 × U2 × U3 . U2 U3 su ... Kao ˇto nam je poznato sfera je skup taˇaka proc s c 3 stora. . Dakle.. i osu x1 koja sadrˇi taˇku O... s3 ) jedc nako intenzitetu vektora XS.. koje su jednako udaljene od jedne taˇke S.... O . . Koordinatni sistemi u prostoru 2. f ). s2 . polarnog sistema dodavanjem jedne dimenzije... . koordinatni s 3 -ena ˇetvorka (U1 . E .X .. .. samo ˇto je u prostoru situacija s z s malo komplikovanija jer imamo posla sa jednom dimenzijom viˇe. k) = + u2 u3 v2 v3 2 + u3 u1 v3 v1 2 .. koji je dobijen iz ... ...36. nakon Dekartovog. Stoga je jednaˇina sfere sa srediˇtem u taˇki S c s c i polupreˇnika r. Slede´i koordinatni sistem po c .37.. Cilindriˇni (cilindarski) i sferni koordinatni sistem. S) izmedu bilo c S koje dve taˇke X(x1 . b Budu´i da je rastojanje dis(X. . intervali u R. bi´e c x2 E dis2 (X. c (51) (x1 − s1 )2 + (x2 − s2 )2 + (x3 − s3 )2 = r2 . jednostavnosti. koju nazivamo srediˇtem ili centrom c s x3 T X sfere (Slika 35). Jednaˇina sfere c = (x1 − s1 )2 + (x2 − s2 )2 + (x3 − s3 )2 . . 12. koje su cilindri. bic jekcija (ili ”skoro bijekcija”).. .. x2 . Cilindriˇne koordinate c osu x3 koja je normalna na osu x1 i sadrˇi taˇz c . Sve ono ˇto je reˇeno c s c o suˇtini koordinatnog sistema u ravni vaˇi i za prostor. ... Vektori i analitiˇka geometrija c onda je b1 − a1 b2 − a2 b3 − a3 u1 u2 u3 v1 v2 v3 u1 u2 v1 v2 2 (50) d(l. a zatim c z c Slika 36..70 2. . 2. U3 . s c C x1 Prvo izaberemo taˇku O koja je koordinatni c poˇetak.. natnih povrˇi. π r θ X Definiˇimo sada cilindriˇni koordinatni sistem. s . Jednaˇina sfere... .. E ... U2 . x2 ... x3 ) i S(s1 . (cilindarski) koordinatni sistem. S) = XS 2 = δij (xi − si )(xj − sj ) ax1 Slika 35. a U1 . Sistem je dobio ime po jednoj od klasa koordi..

i da im c c se ose x1 i x3 podudaraju. taˇke X na ravan π do taˇke O. .X . . Sada lako nalazimo veze izmedu koordinata neke taˇke u Dekartovom i sfernom c sistemu. prostora E 3 jednoznaˇno c c -ena uredenom trojkom (r.. . odred c X . koji su postavljeni tako da imaju isti koordinatni poˇetak.... . π.. x3 = sin θ. Uredena trojka ( . Eulerovom sfernom ˇirinom i s duˇinom. jer je njihova projekcija na ravan π koordinatni poˇetak.. . ψ) u sfernom sistemu c onda su njene koordinate u Dekartovom date formulama: (54) x1 = cos θ cos ψ. x3 ) u pravouglom c Dekartovom sistemu onda su njene koordinate u cilindarskom sistemu. i da za sve taˇke x3 ose c c nije dobro definisan ugao θ. x2 = cos θ sin ψ.. + ∞). X ψ ψ ∈ ( − π. za x1 = 0.. ψ) zove a se sferne koordinate taˇke X. Ako taˇka X ima koordinate ( . Primetimo da je u c c ovom sluˇaju U1 = [ 0.. x2 . . . θ ... .. π ] koji vektor OX zaklapa sa x1 x1 osom (Slika 37). θ. . koji su postavljeni tako da imaju isti koordinatni poˇetak. Uredena trojka c (r. c a za tu taˇku nije definisan ugao θ. koordinatnog poˇetka i osa x1 i c x3 .. θ.. E . ρ . . Sferni koordinatni sistem srediˇtem sfernog koordinatnog sistema. OX zaklapa sa svojom normalnom projekci. Sferni koordinatni sistem... . jom OX na koordinatnu ravan Ox1 x2 . . . i uglom . uglom θ ∈ [ − π/2. x3 ) onda su njene Dekartove c koordinate odredene jednoznaˇno. kojoj je vektor normale jednak vektoru pravca ose x3 uvedemo polarne koordinate. x2 = r sin θ. . .. gde je rastojanje taˇke X do koordinatnog c . Analogno kao i polarni koordinatni sistem sferni sistem definiˇemo s x3 T istim izborom elemenata koordinatnog sistema. x3 ) pri ˇemu je r rastojanje ortogonalne projekcije. + ∞). U2 = [ 0. θ. Ako taˇka X ima koordinate (x1 . π/2 ] koji vektor c . . ... tj. redom... c Sada lako nalazimo veze izmedu koordinata neke taˇke u Dekartovom i cilindarskom c sistemu. x3 ) zove se cilindarskim ili cilindriˇnim koordinatama taˇke X.. . . .Koordinatni sistemi u prostoru 71 ku O (vidi Sliku 36). poˇetka. (52) r = x 2 + x2 . x 3 = x3 . Koordinatni sistem koji je prilagoden geometriji sfere zove se sferni koordinatni sistem.. θ. Tada je svaka taˇka X prostora E 3 jedc -ena uredenom trojkom ( . θ. Taˇku O zovemo c c Slika 37. i da im c c se ose x1 i x3 podudaraju. Tada je svaka taˇka X. . θ. a x3 je rastojanje taˇke X do ravni π. tj. . date su formulama: c (53) x1 = r cos θ. ugao θ je ugao koji zaklapaju jediniˇni vektor e1 c c c ose x1 i vektor OX ... date formulama: x2 θ = arctan . a uglove s θ i ψ. x2 . U ravni. XX .. taˇku O. . tj. . x 3 = x3 .. . 2 π) i U3 = (− ∞.. . taˇku O. ψ) noznaˇno odred c . . 1 2 x1 Obratno ako taˇka X ima cilindarske koordinate (r. Za taˇku O nisu definisani uglovi θ i z c ψ.. .

U sluˇaju c c kada se prave i i s seku u jednoj taˇki O. Presek proizvoljne ravni Ω i konusa K nazivamo konusnim presekom. A podnoˇje normale iz K na pravu d. K. Ako je ravan Ω normalna na s i ne sadrˇi taˇku O. tada se jednaˇina te povrˇi u sfernim koordinatama c c s dobija zamenama datim relacijama (54).37. je prav kruˇni cilindar. ako je u Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu neka povrˇ zadata s jednaˇinom F (x1 . x2 + x2 + x2 = 1. Konusni preseci. Neka su u prostoru date dve razliˇite prave i i s koje se c nalaze u istoj ravni. bi´e c KB = KC . x3 ) onda su njene sferne koorc dinate. z Ako ravan Ω sadrˇi O.38. a sa β ugao koji z z grade prava KB i ravan ω. konusni presek je krug. z s Teorema 1. bi´e z c c (56) KF KB sin α = = = e. K. x1 Dakle. jediniˇne sfere sa srediˇtem O. K. Za svaku koniku K u ravni Ω postoji taˇka F i prava d takva da je odnos c rastojanja proizvoljne taˇke konike K do F i do d konstantan. c Dokaz. c c Posmatrajmo skup. Tada se one mogu se´i u jednoj taˇki O ili mogu biti paralelene. Za takvu c sferu kaˇemo da je upisana u konus. Ostale konusne z preseke ´emo zvati i degenerisanim konikama. Ako obeleˇimo sa α ugao koji zaklapaju ravni ω i Ω. U generiˇkom sluˇaju kada ravan Ω c c ne sadrˇi O i nije normalna na s. z c Lako se dokazuje da postoji sfera koja dodiruje konus u taˇkama toga kruga. i neka je ω ravan kojoj pripada krug dodira k konusa i sfere σ.72 2. Neka je σ jedna od sfera upisanih (Dandelinove sfere) u dati konus koja dodiruje ravan Ω u taˇki F c (Slika 38). sin β i KA = KC . c z i C podnoˇje normale iz K na ravan ω. sin α Kako su tangentne duˇi KB i KF iz taˇke K na sferu σ. ako je x1 = 0. Dokaˇimo najpre teoremu kojom se karakteriˇu konike. x2 . ili dve izvodnice tog konusa. njen presek sa konusom moˇe da bude ili samo taˇka O. svih slika taˇaka prave i pri rotacijama sa osom s. x2 . je prav kruˇni konus. KA KA sin β . a u sluˇaju kada c z c se prave i i s ne seku. a slike prave i u rotacijama oko prave s. medusobno podudarne. Ekscentricitet konike. Dekartova jednaˇina. B presek izvodnice OK i ravni ω. Vektori i analitiˇka geometrija c Obratno ako taˇka X ima Dekartove koordinate (x1 . u c c s 1 2 3 sfernim koordinatama je jednostavnija jer iz ( cos θ cos ψ)2 + ( cos θ sin ψ)2 + ( sin θ)2 = 1 odakle je = 1. 2 ψ = arctan x2 . Kada je K konus taˇku O zva´emo z c c temenom tog konusa. prava d presek ravni Ω i ω. c 2. pravu s njegovom osom. 13. odredene sa: (55) = x2 + x2 + x2 . K proizvoljna taˇka konike K. Konusni preseci 2. konusni presek nazivamo konikom. njegovim izvodnicama. ili jedna z z c izvodnice (prava). x3 ) = 0. Neka je zatim. 1 2 3 θ = arcsin x3 x2 + x2 + x3 1 2 . Na primer.

Konusni preseci 73 Time je teorema dokazana. c zz Odnos e. O Ω K d H A L F L C B ω σ K Slika 38. . r= l 1 + e cos θ r = F K = e KA = e (LH − r cos θ) = l − e r cos θ. r . . i njenu duˇinu z . Jednaˇine konika. . H . Tetiva LL konike kroz fokus. . Ekscentricitet konike Primedba. Vaˇi i obrat tvrdnje iz iskaza ove teoreme. Tada je c . Koniku nazivamo elipsom ako je e < 1 (α < β). Izvedimo sada jednaˇinu konusnog preseka u polarnom c c koordinatnom sistemu koriste´i ekscentricitet e c d i duˇinu tetive paralelne sa direktrisom kroz z L fokus (Slika 39). rastojanja bilo koje taˇke konike od fokusa i direktrise zva´emo ekscentricitec c tom te konike. . oznaˇimo sa 2 l. l = F L = e LH. pravu d njenom vodiljom ili direktrisom. za taˇku K sa iste strane c c prave d kao i fokus F bi´e c (57) pa je (58) r (1 + e cos θ) = l ili za 1 + e cos θ = 0 . . . .39. tj. Polarna jednaˇina konike c F . . 2. . . . . c Taˇku F nazivamo ˇiˇom ili fokusom konike K. . . a parabolom ako je e = 1 (α = β). skup taˇaka u ravni Ω za koje z c je odnos rastojanja do neke taˇke i prave u ravni konstantan jeste konusni presek. hiperbolom ako je e > 1 (α > β). . . F . . . U poz larnom koordinatnom sistemu kome je srediˇte s Slika 39. . . θ x1 E gde je H podnoˇje normale iz L na d. a osa prava x1 koja sadrˇi F i normalna je z na direktrisu d (koja je desno od taˇke F (kao na Slici 39)). A . paralelna direkK . trisi naziva se latus rectum.

. c Izvedimo sada jednaˇine konika u Dekartovom koordinatnom sistemu ˇiji je centar u c c fokusu a osa x1 normalna na direktrisu (Slika 39)... .. Elipsa x2 x 2 1 2 Dve grane hiperbole 2 − 2 = 1.. b . ... Veliˇine a i b se nazivaju poluosama elipse i hiperbole. . . . .. . ..74 2.. .. . ... O . . . 0) iz prethodne jednaˇine dobijamo c c c jednaˇinu c (60) x2 x2 1 2 ± 2 =1 2 a b x2 2 = l a − 2 e a x1 .... dobija se da je x2 + 1 tj.. . .. deljenjem sa 1−e2 leve i desne strane jednaˇine (59) i zamenom l/(1−e2 ) c sa a.. ... ... 2 a la Translacijom koordinatnog poˇetka u taˇku (− e a.. .... ....... . i njihovo geometrijsko znaˇenje c c sugerisano je Slikama 40 i 41. ..... . . Hiperbola x1 E Slika 40. .. . ... . T1 (a. x2 T T2 (0. . tako da je l a = ± b2 pri ˇemu se bira znak + ili − u c zavisnosti od toga da li je e < 1 ili e > 1. .. c Ako je e = 1. ... 1 2 Primetimo da na osnovu ove jednaˇine moˇemo da zakljuˇimo da krug moˇe biti c z c z shva´en i kao elipsa kojoj je e = 0..... Vektori i analitiˇka geometrija c polarna jednaˇina konike K. x2 T ..... .. . (x1 + e a)2 x2 + 2 = 1. . .. Kvadriranjem leve i desne strane jednaˇine (57) dobija se jednaˇina konike u Dekarc c tovim koordinatama (59) x2 + x2 = (l − e x1 )2 ..... 0) .. 0) ....... ........ l gde je b2 = |l a| = |1 − e2 | a2 . . . . pripadaju paru unakrsnih uglova odredenih pravama a b zadatim jednaˇinom c x2 x2 1 2 − 2 = 2 a b x1 x2 − a b x1 x2 + a b = 0. Slika 41. .. . b) b a O x1 E T1 (a........ a .. 1 − e2 pa je stoga...... ... .. ..... ... (x1 + e a)2 + a 2 x2 = (l + e2 a) a = a2 .

Kada je θ = 0. hiperbole: x1 = a cosh t. 2 pa se refleksijom u odnosu na pravu x1 = l/4. 2 d x2 T x1 x2 + = 0. 2. konika je osno c c simetriˇna u odnosu na polarnu osu x1 . odnosno promenom polarne s c ose. 2 O F x1 E x2 = b sin t. Analizirajmo sada jednaˇine konike c u polarnom i Dekartovom koordinatnom sistemu. x2 = b sinh t. d θ2 Reˇavanjem jednaˇine dobija se f −1 = α cos θ +β sin θ +γ. kako bismo analizom tih jednaˇina c dobili neka vaˇna geometrijska svojstva konika. Ako je e = 1. x1 x2 − =0 i a b nazivamo asimptotama hiperbole (Slika 41). kometa i asteroida su u prvoj aproksimaciji konike u ˇijem se c jednom fokusu nalazi sunce.40. Ako je e = 1 tada se jednaˇina (58) svodi na c l − x1 . r konaˇno c c i pozitivno pa je stoga. t ∈ R. 1 f (θ) = . Osnovna geometrijska svojstva konika. α cos θ + γ −1 Dakle. a kada c je θ = π. Kretanje planeta. iz nje dobija standardna jednaˇina c parabole (Slika 42) x2 = 2 l 2 (61) x2 = 2 l x 1 . Slika 42. r = f (θ). Parabola parabole: x1 = 2 l t . i kako je r ≥ 0 vidimo da za cos θ manji . onda je r = l/(1 + e). t ∈ [ 0. pa konika seˇe x1 -osu u dvema taˇkama. x2 = 2 l t. z Budu´i da se jednaˇina konike (58) ne menja ako θ zamenimo sa − θ. putanje planeta. Ako je e > 1. c Istiˇemo i najjednostavnije parametarske jedc naˇine konika: c elipse: x1 = a cos t. odredena diferencijalnom jednaˇinom c d2 (f −1 ) f + = konst . r je i dalje konaˇno c i pozitivno za sve vrednosti θ osim za θ = π.Konusni preseci 75 Dve prave. Stoga parabola nije zatvorena jer je vrednost r nedefinisana za θ = π. osim kada je c c e = 1. onda je r = l/(1 − e). 2 π ). a b Jednaˇine (60) i (61) nazivamo i kanonc skim jednaˇinama konika. elipsa zatvorena kriva. t ∈ R . U astronomiji je poznato da je putanja planete u polarnom koordinatnom sistemu. Ako je e < 1 iz polarne jednaˇine konike sledi da je za sve vrednosti θ.

Ako su F1 i d1 fokus i direktrisa ustanovljeni Teoremom 1 iz 2. b) A1 x1 E A2 F2 d2 O d1 F1 Slika 43.38: Ekscentricitet konika. Kod elipse fokusi su izmed su izmedu fokusa. gde c je α = arccos(− 1/e). Zbir rastojanja svake taˇke elipse do njenih fokusa. i A1 i A2 podnoˇja normala iz c c z M na prave d1 i d2 . Primetimo da jednu granu hiperbole c date jednaˇinom (58) dobijamo ako ugao θ uzima vrednosti u [ 0. simetriˇne u odnosu na ose x1 i x2 . tj. Stoga c se koordinatni poˇetak naziva u ovom sluˇaju i centrom ili srediˇtem konike. 0) i (0. 0) T A1 M x1 E (0. Fokusne osobine konika. bi´e c M F1 = e M A 1 (62) pa je.41. Obeleˇimo sa c rastojanje fokusa elipse ili hiperbole od z koordinatnog poˇetka. Sliˇnom analizom iz kanonskih jednaˇina konika u Dekartovom sistemu. Vektori i analitiˇka geometrija c ili jednak od − 1/e ne postoje taˇke krive (jer bi za takve taˇke bilo r < 0). b). 2 π − α]. na osnovu z zz c njihovih poznatih poluosa. i apsolutna vrednost c razlike rastojanja svake taˇke hiperbole do njenih fokusa su konstante. Pretpostavimo da je a > b. M F1 + M F2 = e (M A1 + M A2 ) = e A1 A2 . c c s 2. c Pokaˇimo kako se koriste´i prethodnu teoremu mogu odrediti ekscentricitet elipse i z c hiperbole kao i poloˇaj njihovih ˇiˇa iz njihovih kanonskih jednaˇina. Tako dobijamo da je zbir rastojanja fokusa elipse do pomenutih z . 0) d2 A2 F2 (−c. one ´e biti i centralnoc c c simetri´ne u odnosu na koordinatni poˇetak. Teorema 1. Stoga one imaju dva fokusa i dve direkc c -u direktrisa. 0) (a. Primenimo formule (62) na taˇke (a. Fokusne osobine elipse i hiperbole Time smo dokazali. x2 d1 M F1 O (c. a F2 i d2 njihove centralno simetriˇne slike u odnosu na koordic natni poˇetak. M proizvoljna taˇka elipse ili hiperbole. a kod hiperbole (vidi Sliku 43) direktrise trise. gde su a i b c c duˇina poluosa elipse. Odatle sledi da su elipsa i hiperbola simetriˇne u odnosu na ose x1 i x2 .76 2. Budu´i da su elipsa i hiperbola koje su date svojim c kanonskim jednaˇinama. odakle c c zakljuˇujemo da ni hiperbola nije zatvorena kriva. 2 π) \ [α. prvo primec c timo da se jednaˇine elipse i hiperbole ne´e promeniti ako promenimo znak promenljive c c x1 ili x2 . M F 1 − M F 2 = e M A 1 − M A 2 = e A 1 A2 . za elipsu a za hiperbolu x2 T i M F2 = e M A 2 .

Dokaˇimo prvo da je skup svih taˇaka ravni kojima je zbir (apsolutna vrednost razlike) rastojanja od z c dve fiksne taˇke F1 i F2 jednaka 2 a. Geometrijsko mesto taˇaka ˇiji je zbir (apsolutna vrednost razlike) rasc c tojanja od dve fiksne taˇke konstantan jeste elipsa (hiperbola). a a Na isti naˇin dobijaju se odgovaraju´e jednakosti za hiperbolu c c e= c b2 c =a +b i e = = 1 + 2. Ako taˇka F1 ima koordinate (c. (Slika 43) da se x1 osa poklapa sa pravom F1 F2 i da je osa x2 normalna na osu c x1 i sadrˇi taˇku O. 0) u ovako izabranom koordinatnom sistemu onda taˇka z c c c F2 ima koordinate (− c.Konusni preseci 77 taˇaka c (63) e A1 A2 = a − c + a + c = 2 a. x2 ) taˇka iz traˇenog skupa onda imamo. ˇto znaˇi da je traˇeno geometrijsko mesto taˇaka elipsa (ili hiperbola). Ako F ima koordinate (l/2. Odavde odmah sledi da je c2 = a2 − b2 . a a Osobine ustanovljene u prethodnoj teoremi su dobro poznate karakterizacije elipse i hiperbole ˇto se vidi iz slede´e teoreme. 0) fokus s c c elipse (ili hiperbole) u koordinatnom sistemu u kojem njihove jednaˇine imaju kanonski c oblik. Sve taˇke podjednako udaljene od F c c i d zadovoljava´e jednaˇinu c c l 2 l 2 = x1 − + x2 . 2 pa se odavde. 0) = (e a. c c Dokaz. x1 + 2 2 2 -ivanjem dobija kanonska jednaˇina parabole. 0). Postavimo koordinatni sistem tako da je srediˇte duˇi c s z F1 F2 koordinatni poˇetak O. Geometrijsko mesto c taˇaka. s c 2 2 2 Teorema 2. koje su podjednako udaljene od fiksne taˇke i fiksne prave. koordinatni poˇetak neka je taˇka O na osi x1 koja je podjednako udaljena od prave d i z c c c taˇke F i neka je x2 osa prava normalna na osu x1 koja prolazi kroz O. jednostavnim sredivanjem. Stoga je taˇka (e a. pa je c b2 = 1 − 2. odakle se sred c . koriste´i formula (63) i njihove posledice. normalna na datu pravu d i sadrˇi taˇku F. 0) u ovako c izabranom koordinatnom sistemu. c z (x1 + c)2 + x2 ± 2 (x1 − c)2 + x2 = 2 a. Dakle (c. elipsa (hiperbola). Podsetimo se da smo u cilju dobijanja kanonskih jednaˇina elipse i hiperbole translirali c srediˇte koordinatnog sistema iz fokusa u taˇku (− e a. onda je x1 = − l/2 jednaˇina prave d. 0). e A1 A2 = 2 b2 + c2 . Neka je X(x1 . dobijaju kanonske jednaˇine c c elipse (i hiperbole). je parabola. 0). s c z c Za drugo tvrdenje izaberimo koordinatni sistem (Slika 42) tako da je osa x1 prava.

x2 = k1 x1 + t1 ... Poloˇaj dve prave u ravni z b1 x1 + b2 x2 + c2 = 0.. c2 ) i n2 = s ¯ ¯ (b1 .. Zadaci 2.. Reˇenje. kao i ˇinjenicu da ugao izmedu s c c pravih l i p mora biti u intervalu [0. Ako uvedemo oznake: n1 = (a1 . Da bismo dali odgovor na ovo pitanje uvedimo slede´e oznake: n1 = (a1 . a2 .. a1 x1 + a2 x2 + c1 = 0.45. b2 . (po) (pp) (s) 44 Slika 44. x2 = k2 x1 + t2 .. dobijamo da je tan ∠(l. Reˇenje... 2. s c ˜ ¯ n1 = (a1 . b3 . σ b1 x1 + b2 x2 + b2 x2 + c2 = 0. (s) da se seku.41. Sada lako zakljuˇujemo: ˜ ¯ c (po) l = p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni.. p. 1804 – 1851. tada je njihov presek prava. n1 = (a1 . ¯ ¯ ¯ ¯ (pa) l p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. Neka su date prave l i p u ravni svojim jednaˇinama u eksplicitnom obliku c (65) l.. tj.. b2 . a3 . (pa) ne seku se. Pokaˇite da je vektorski proizvod tri vektora x.. (pa) da su paralelne i ne seku se. Odnos dve prave u ravni. b2 ). b3 ). Koriste´i formulu iz prethodnog zadatka pokaˇite da vektorski proizvod nije asocijativan. ali se ne podudaraju. tj. n1 = λ n2 za ¯ ¯ neko λ ∈ R i n1 × n2 = 0. tj. 0). a zatim pokaˇite da vaˇi slede´a zamena za asocijativnost: z z c (x × y) × z + (y × z) × x + (z × x) × y = 0 .42. Odrediti u kojem se od tri poloˇaja nalaza dve ravni π i σ ako znamo njihove opˇte jednaˇine: z s c (66) π .. Sada lako zakljuˇujemo: c 44 Jacobi Carl Gustav Jacob. n2 = (b1 . koja se zove Jacobijev identitet . c2 ) i n2 = (b1 . na osnovu poznavanja njihovih jednaˇina: c (64) l. 2. π/2]. (s) seku se.44. c1 ). b2 . da postoje c z tri vektora (nadite neke konkretne vektore) x.. Odrediti u kojem se od tri poloˇaja nalaza dve prave l i k u z ravni. Vektori i analitiˇka geometrija c 14. Iz Euklidovih aksioma sledi da dve ravni mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) podudaraju se. n1 = (a1 . Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u ravni mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) da se podudaraju.43. ˜ ˜ 2. 0). Koriste´i geometrijsku interpretaciju da je k1 = tan θ1 i k2 = tan θ2 . b2 . a3 ) odnosno n2 = (b1 . p. a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + c1 = 0. y i z ∈ V 3 dat formulom z (x × y) × z = (x · z) y − (y · z) x . c c . ako je n1 × n2 = 0. nemaˇki matematiˇar. Odnos dve ravni.. tj. ¯ ¯ (s) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori n1 i n2 nisu proporcionalni.. ako je n1 = λ n2 za neko λ ∈ R. Odredite ugao izmedu pravih l i k. .78 2... . a2 . c1 ). a vektori n1 i n2 nisu proporcionalni. p) = |tan(θ2 − θ1 )| = k2 − k1 tan θ2 − tan θ1 = 1 + tan θ1 tan θ2 1 + k1 k2 2. y i z ∈ V 3 takve da je (x × y) × z = x × (y × z). a2 ) odnosno n2 = (b1 . Reˇenje. a2 . a2 ..

c (67) π . mimoilazne su. = λ (a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 ) + a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b. tj. c s (1) 0 = a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 (2) a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b = 0. .47. Iz Euklidovih aksioma sledi da dve prave u prostoru mogu biti u jednom od ˇetri poloˇaja: c z (po) (pa) (s) (m) podudaraju se.. tj. Kao i u prethodnom sluˇaju (1) predstavlja normalnost vektora n i s. ξ1 ξ2 ξ3 Dati karakterizaciju sva tri mogu´a poloˇaja ravni i prave u terminima njihovih jednaˇina.46. na´i s c c c reˇenje sistema(u λ i µ) jednaˇina s c (69) x1 = y1 + λ ξ1 = z1 + µ η1 x2 = y2 + λ ξ2 = z2 + µ η2 x3 = y3 + λ ξ3 = z3 + µ η3 ili ekvivalentno λ ξ1 − µ η1 = z1 − y1 λ ξ2 − µ η2 = z2 − y2 λ ξ3 − µ η3 = z3 − y3 .Zadaci 79 (po) π = σ akko su vektori n1 i n2 proporcionalni.. η1 η2 η3 Neka su prave l i p date svojim jednaˇinama.. ξ2 . tj. x2 − y2 x3 − y3 x1 − y1 = = .. (pa) l ∩ π = ∅ akko jednaˇina (67) nema reˇenja. Odnos ravni i prave u prostoru. ¯ ¯ ¯ ¯ (pa) l p akko su vektori n1 i n2 proporcionalni. tj. (s) seku se u jednoj taˇki. a vektori n1 i n2 nisu proporcionalni... Neka je n = (a1 . c (s) l∩π je jedna taˇka akko jednaˇina (67) ima taˇno jedno reˇenja.. prava l je podskup ravni π. tj. ξ3 ) vektor pravca prave l. c Neka su date jednaˇine ravni π i prave l. s c 2.. n1 = λ n2 za ¯ ¯ neko λ ∈ R i n1 = µ n2 = 0. . tj. c z c Reˇenje. Tada je π ∩ σ = p prava koja je odredena vektorom pravca n i jednom taˇkom preseka ravni π i σ koju c dobijamo kao neko reˇenje sistema jednaˇina (66). ako su ispunjeni uslovi. a1 x1 + a2 x2 + a3 x3 + b = 0. a2 . a3 ) vektor normale ravni π i s = (ξ1 . l. Odnos dve prave u prostoru. ako je 0 = n·s = a1 ξ1 +a2 ξ2 +a3 ξ3 . Iz Euklidovih aksioma takode sledi da prava l i ravan π u prostoru mogu biti u jednom od tri slede´a poloˇaja: c z (po) l ⊆ π. ako je vektor n = n1 × n2 = 0. ako su ispunjeni uslovi. ako je n1 = λ n2 za neko λ ∈ R. ξ1 ξ2 ξ3 x1 − z1 x2 − z2 x3 − z3 = = . tj. seku se. c l. ne seku se i nisu paralelne. l i π se ne seku. x1 − y1 x2 − y2 x3 − y3 = = . c z c Reˇenje. Evantualne taˇke preseka c c moraju zadovoljavati obe od jednaˇine (67). (pa) l ∩ π = ∅. Da bismo dali odgovor koji od ˇetiri sluˇaja nastupa potrebno je opisati presek ove dve prave. c c c s 2. c s (1) 0 = a1 ξ1 + a2 ξ2 + a3 ξ3 (2) a1 y1 + a2 y2 + a3 y3 + b = 0. Uslov (1) predstavlja normalnost vektora n i s. Dati karakterizaciju svih mogu´ih poloˇaja ravni i prave u terminima njihovih jednaˇina.. tj. paralelne su i ne seku se. za svaki 0 = µ ∈ R.. ¯ ¯ (s) π = σ i π ∩ σ = ∅ akko vektori n1 i n2 nisu proporcionalni. c 0 = a1 (y1 + λ ξ1 ) + a2 (y2 + λ ξ2 ) + a3 (y3 + λ ξ3 ) + b (68) Sada iz (67) lako zakljuˇujemo: c (po) l ⊆ π akko za svako λ ∈ R jednaˇina (67) ima reˇenje. p. tj. 0 = n · s. . tj. tj. Tako dobijamo... Da bismo opisali s jedan od gore pomenuta tri sluˇaja potrebno je ispitati presek prave l i ravni π.

Ako uvedemo oznake. η3 ). tj. i sistem (69) ima taˇno jedno reˇenje. i sistem (69) nema reˇenja. ako je s1 × s2 = 0. pa njegovo reˇenje traˇimo tako ˇto nademo reˇenje sistema (ako s c s z s s postoji) koji se sastoji od prve dve jednaˇine. tj. η2 . c s (m) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori s1 i s2 nisu proporcionalni. a zatim proverimo da li dobijeno reˇenje zadovoljava i tre´u c s c jednaˇinu. i sistem (69) ima barem jedno reˇenje45 s (pa) l p i l ∩ p = ∅ akko su vektori s1 i s2 proporcionalni. tj. s1 = (ξ1 . ako je s1 × s2 = 0. s 45 Iz geometrijskih razloga jasno je da ako sistem (69) ima barem jedno reˇenje ima beskonaˇno reˇenja. ξ2 . ξ3 ). Vektori i analitiˇka geometrija c Sistem (69) ima viˇe jednaˇina nego nepoznatih. s (s) l = p i l ∩ p = ∅ akko vektori s1 i s2 nisu proporcionalni. ako je s1 × s2 = 0. s c s . i sistem (69) nema reˇenja.80 2. s2 = (η1 . imamo: c (po) l = p akko su vektori s1 i s2 proporcionalni.

). strogo rastu´i. Definicija. a3 . |an | ≤ M. formulom c opˇteg ˇlana (an = n + 1) ili rekurentnom relacijom(an = an−1 + an−2 . 1 . 1. Analogno se definiˇe pojam z s ograniˇenosti niza c odozdo: odozgo: (∃ m ∈ R) (∀ n ∈ N). 1 n Primer. = 2n 2n 2n + 1 2n + 2 ali je ograniˇen jer je |an | ≤ 1. ˇto nije sluˇaj kod skupa. . . 1. a2 . 1 1 < = an . . . 3. . . . . . 1. n. opadaju´i. . Npr. . Broj c a(n) ≡ an je n-ti ˇlan niza. Niz realnih brojeva (kra´e niz) je svaka funkcija a : N −→ R. jer u nizu svaki ˇlan ima taˇno odredeno mesto na c c kojem se nalazi. . 1 . 2.GLAVA 3 Nizovi 1. lako se moˇe zapisati popisivanjem elemenata. 3. . . 1 Da li moˇete napisati opˇti ˇlan ovog niza? z s c 81 . .) je monoton (strogo opadaju´i) i c 2 3 4 i jer je |an | ≤ 1 . ako posc z c c toji M ∈ R takav da za svaki n ∈ N vaˇi. . . strogo opadaju´i) z c c c c ako je takav posmatran kao funkcija a : N −→ R. − . − . . Limes niza 3. . z Obratno je obiˇno teˇe. 2. 3 1 1 1 (−1)2n = >− = a2n+1 < a2n+2 = . tako da je m ≤ an (∃ M ∈ R) (∀ n ∈ N) tako da je an ≤ M. 2 . . . an . Postoje nizovi koji nisu monotoni i koji nisu ograniˇeni. . − 1 . . s c Nizove obiˇno zadajemo: popisivanjem elemenata (a1 . . . niz c z (−1)n an = . a0 = a1 = 1).1. 2. − . . ) nije monoton. 2n + 1 1 1 1 1 1 1 je 1. 4. niz an = a2n (1. Za niz koristimo oznake (an ) ili {an }. 3 5 7 9 11 13 Za niz {an } kaˇemo da je monoton (rastu´i. . . 5. s c Primer. Ako je niz zadat formulom. kaˇemo da je niz ograniˇen ako je Im a ograniˇen podskup u R. 4. Sliˇno. tj. c c 1 takav je npr. . 1. Niz sa opˇtim ˇlanom an = s c ograniˇen jer je c an+1 = S druge strane. 1 . . niz 1. 3. . Pri tome razlikujemo c niz {an } od skupa {an : n ∈ N}. 2. . n+1 n (−1)n n 1 (−1.

Tada je n 1 1 1 − 0 < ε ⇐⇒ < ε ⇐⇒ < n. z s Dokaz.12 je n(ε) = [1/0. lim an = b.12] + 1 = [8. sa pretpostavkom da je b =⇒ an > M. nalaze unutar intervala (−0. kaˇemo da niz divergira. b|/2. Interval Ib sadrˇi skoro sve ˇlanove niza. dok izvan Ib uvek ima konaˇno ˇlanova niza an . Napomena. 2 U ˇemu se taˇke −∞. tj. . Realan broj b je graniˇna vrednost ili limes c c niza {an } ako (∀ε > 0)(∃n(ε) ∈ N takav da za n ≥ n(ε) =⇒ |an − b| < ε. tako da koristimo oznake lim an = ±∞. a niz an = −n divergira u −∞. Nizovi 3. Pretpostavimo da niz {an } ima dva razliˇita konaˇna limesa b i ¯ Neka je ε = |b − ¯ c c b. 0. Primetimo da ako proˇirimo skup R sa taˇkama −∞. tako da se izvan okoline Ib nalazi samo konaˇno ˇlanova niza. Zaista. Primer. c c Za konvergentne nizove kristimo oznake: an −→ b. Na primer. ε ε pa i okolina Ib (koja je disjunktna sa okolinom Ib ) sadrˇi konaˇno mnogo ˇlanova niza. z Iz definicije limesa zakljuˇujemo da konvergentni niz ima svojstvo da svaka ε−okolina c ε taˇke b. ˇto je u kontradikciji z c c s ¯ limes niza {an }. Primetimo da je n(ε) opadaju´a c funkcija od ε (tj.333] + 1 = 9 pa se ˇlanovi niza c a9 . b + ε) sadrˇi beskonaˇno mnogo ˇlanova niza i da se c z c c izvan toga intervala nalazi samo konaˇno mnogo ˇlanova niza. . Niz moˇe imati najviˇe jedan limes. za ε = 0. Limes (graniˇna vrednost) niza. ∞ 2. ∞ razlikuju od ostalih taˇaka skupa R ? c c c .82 3. Ib sadrˇi beskonaˇno z c z c ε ˇlanova konvergentnog niza. gde [x] predstavlja najve´i celi broj manji z c ε od x. Jedno s od osnovnih svojstava konvergentnih nizova sadrˇano je u slede´oj teoremi. a10 . interval Ib = (b − ε. {an } −→ a. n n ε tako da moˇemo izabrati n(ε) = 1 + 1. Za niz koji ima limes kaˇemo da je konvergentan ili da niz konvergira.2. Niz koji nema z limes zove se divergentan niz. a11 . neka je ε > 0 proizvoljan. niz an = n3 divergira u +∞. tj. Npr.12). . z c Teorema. niz {an } divergira prema −∞ ako je (∀M > 0)(∃n(M ) ∈ N) takav da n ≥ n(M ) =⇒ an < −M. n−→∞ lim an = b. Tada okolina ε ε c c z c Ib mora sadrˇavati skoro sve ˇlanove niza {an }.12. tada divergenciju s c prema −∞ ili ∞ u smislu definicije limesa (prema nekom realnom broju b) postaje konvergencija u proˇirenom skupu R. Dokaˇimo da je lim z 1 = 0. ako smanjimo ε ve´i broj (ali uvek konaˇan) ˇlanova niza osta´e c c c c ε ε ε izvan intervala Ib . tj. c c c Kaˇemo da niz {an } divergira prema +∞ ako je z (∀M > 0)(∃n(M ) ∈ N) takav da n ≥ n(M ) Analogno.

Podniz niza a : N −→ R je svaka kompozicija a ◦ α. +∞ taˇka nagomilavanja niza {an } ako c (∀M > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. −1. Podniz {a2n } niza an = (−1)n je konstantan niz 1.Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 83 2. . 1. a podniz {a2n−1 } istog niza je konstantan niz −1. . 0. podniz se dobije ako iz polaznog niza izbacimo beskonaˇan broj ˇlanova poc c laznog niza. Niz an = q n . Odavde c c sledi da ako niz ima barem dve taˇke nagomilavanja tada on nije konvergetan. Iz definicije je jasno da je limes niza i taˇka nagomilac c vanja niza. Jasno. ili q. . 1. . a c c z najmanja taˇka nagomilavanja niza zove se limes inferior i obeleˇavamo ga sa lim inf. .3. . je divergentan i ima taˇke nagomilavanja 0 i +∞ i vaˇi lim inf an = 0 i lim sup an = +∞. . drugim reˇima niz moˇe c c z imati beskonaˇno taˇaka nagomilavanja. Najve´a taˇka nagomilavanja niza zove se limes superior i obeleˇava se sa lim sup. podniz je opet niz. 0. Primer. m > n) takav da am < −M. Geometrijski niz. m > n) takav da am > M . · · · . Taˇka nagomilavanja niza. q 2 . Npr. c z Limes i taˇka nagomilavanja niza. svi prirodni c brojevi jer se svaki od njih pojavljuje beskonaˇno mnogo puta. odnosno 2. Podniz. Taˇka nagomilavanja niza i podniz c 3. m > n) takav da |am − b| < ε. Broj b je taˇka nagomilavanja niza {an } ako se u c c svakoj ε-okolini broja b nalazi beskonaˇno mnogo ˇlanova niza. . 2. −1. 3. kao z c ˇto pokazuje primer niza: an = (−1)n . koji ima dve taˇke nagomilavanja 1 i −1. q 3 .5. 0. formalno c c (∀ε > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. 2. taˇka nagomilavanja niza ne mora biti limes niza. q 4 . . 1. q n . Ovaj primer je tipiˇan i pokazuje c c c -u taˇke nagomilavanja niza i limesa. 1. 18. Dakle. . Primer (a) Niz an = n2 (1 − (−1)n ). . 3. ali s c niti jedna od njih nije limes tog niza jer izvan proizvoljne ε−okoline (ε < 1) taˇke c 1 (ili −1) postoji beskonaˇno mnogo ˇlanova niza.4. ali se i izvan te okoline moˇe nalaziti beskonaˇno ˇlanova niza. c z c c u prethodnom primeru u svakoj dovoljno maloj ε-okolini ε < 1 taˇaka 1 i −1 ima c beskonaˇno mnogo ˇlanova niza sa (parnim odnosno neparnim indeksima). 1. . 4. k-ti ˇlan podniza a ◦ α je c c (a ◦ α)(k) = a(α(k)) = aα(k) = aαk . gdje je α : N −→ N strogo rastu´a funkcija. 3. obratno ne vaˇi tj. q ∈ R. Primec timo da ako je niz {an } konvergentan. . c z (b) Primetimo da su taˇke nagomilavanja niza 1. . 8. · · · . 2. a −∞ je taˇka nagomilavanja niza {an } ako c (∀M > 0)(∀n ∈ N)(∃m ∈ N. Ta razlika se sastoji u tome ˇto se razliku izmed c s unutar svake ε-okoline taˇka nagomilavanja niza (koja nije limes) nalazi beskonaˇno c c ˇlanova tog niza. tada je lim an = lim sup an = lim inf an . c c 3.

an1 −1 . dok za q < −1 niz ima dve taˇke nagomilavanja +∞ i −∞. odakle bi sledilo da b nije supremum tog niza.7. an(1)+1 . Izaberimo. −1. c Dokaz. Za q = 1 niz je konstantan. an(1)+2 . Taˇke nagomilavanja niza i podniz. . Odatle sledi da za svaki n vaˇi: z min{a1 .. a2 . Ispitajmo sada odnos konvergencije nizova i podnizova sa motonoˇ´u i ograniˇenoˇ´u istih. (i2) ako je niz {an } konvergentan. izaberimo n1 ∈ N takav da je ve´i od svih elemenata c c c od A. . . Teorema 2. Svaki konvergentan niz je ograniˇen. . . a + 1} . Monotonost i kovergencija. tj. Za |q| < 1 niz konvergira prema nuli. 1. {ank } je rastu´i podniz niza {an } i c u ovom sluˇaju dokaz je gotov. 1. pa ima dve taˇke nagomilavanja (1 i −1). Tada se ˇlanovi niza an(1) . . Slede´a teorema pokazuje da obrat c c vaˇi. Definiˇimo skup A = {m ∈ N : n ≥ m =⇒ an ≥ am }. i dokaz je gotov. z Teorema. Posebno. tada za svaki podniz {aαk } vaˇi z k−→∞ lim aαk = lim an . 3. Kombinuju´i definicije podniza i taˇke c c c nagomilavanja zakljuˇujemo: c (i1) broj b je taˇka nagomilavanja niza {an } ako i samo ako postoji (barem jedan) c podniz {aαk } koji konvergira prema b. jer bi u suprotnom postojao ε0 > 0 takav da je an ≤ b − ε0 za svako n. Dakle. Kako je niz {an } rastu´i imamo da c . c 3. . Nizovi zove se geometrijski niz. jer bi u suprotnom n1 ∈ A. Tada opet postoji n2 ∈ N takav da je n2 > n1 i an2 < an1 . Niz {an = (−1)n } je svakako ograniˇen. 1. opet imamo n2 ∈ M . Teorema 1. . Ako je A beskonaˇan tada u njemu moˇemo odabrati strogo rastu´i niz n1 < n2 < · · · < nk < · · · . . a − 1} ≤ an ≤ max{a1 . 1. c c koji je podskup skupa N \ M . . 1. a + 1). an1 −1 . . . Ako je skup A konaˇan. Za |q| > 1 niz divergira. i konvergira prema 1. . npr. Za q = −1 niz postaje −1. Nastavljaju´i ovu konstruciju dolazimo do strogo rastu´eg niza n1 < n2 < · · · < nk < · · · .84 3. c c z c odakle zbog definiciji skupa A imamo an1 ≤ an2 ≤ · · · ≤ ank ≤ · · · . Takode vaˇi da je an1 > an2 > · · · > ank > · · · . Neka je a = lim an . Neka je b supremum niza posmatranog kao podskup od z c R. ε = 1. U tom cilju imamo prvo slede´u jednostavnu sc c sc c teoremu. c Dokaz. Svaki monoton i ograniˇen niz je konvergentan. . . . Jasno. za q > 1 niz c konvergira prema +∞. Neka je dat niz {an }. −1. u dokazivanjima da su neki nizovi c z konvergentni. a2 . Svaki niz ima monotoni podniz. Ograniˇenost i konvergencija. ali c c nije konvergentan jer ima dve taˇke nagomilavanja. Slede´a teorema veoma je vaˇna u primenama. Dokaz. pa je {ank } strogo opadaju´i z c podniz niza {an }. 1. n−→∞ 3. Tada za svaki ε > 0 postoji n(ε) ∈ N takav da an(ε) > b − ε. . Skup A moˇe biti konaˇan ili s z c beskonaˇan. nalaze unutar c intervala (a − 1.8. Dokaˇimo teoremu kada je niz {an } rastu´i.6.

Svaki ograniˇen niz ima konvergentan podniz. tj. Broj e. Ako nije c ograniˇen tada ima podniz koji konvergira prema +∞ ili prema −∞.Broj e 85 za n ≥ n(ε) vaˇi b ≥ an ≥ an(ε) ≥ a − ε. . Broj e 3. z e = lim n n−→∞ 1 1+ n n . tada je i njegov monotoni c -e ograniˇen pa taj podniz konvergira prema Teoremi 2. |an − b| < ε. Prema Teoremi 1 svaki niz ima monoton podniz. tj. Ako z je niz ograniˇen tada prema prehodnoj teoremi ima konvergentan podniz. n): xn = 1+ ≤2+ + 1 n 1 2! n k k <1− .9. . 3 Broj e je transcendentan (nije nula niti jednog polinoma sa celobrojnim koeficijentima.71828182845904523536028747135266249775724709369995. c c c 3 Limes tog niza obeleˇavamo sa e. lim an = b i teorema je dokazana. . podniz takod c Primetimo da u R prethoda teorema glasi: Svaki niz sadrˇi konvergentan podniz. z xn = 1 1+ n n rastu´i i ograniˇen odozgo pa je na osnovu Teoreme 2 iz prethodne taˇke konvergetan. Dokaˇimo da je niz. c 3.) i prvih 50 cifara njegovog decimalnog zapisa su: 2. kako je dati niz i ograniˇen. k = n n+1 n−1 n n−1 n+1 n+1 =2+ 1− 1 2! 1− 1 n + ··· + 1 n! 1 n! 1− 1 n 1− 1− 2 n ··· 1 − 1 n+1 1 n+1 + ··· + 1− 1− 1 n+1 2 n+1 = ··· 1 − 1+ 1 n+1 1 (n + 1)! 1− 2 n+1 ··· 1 − n n+1 = xn+1 . c c Koriste´i prethodne dve teoreme dobijamo poznatu Bolzano-Weierstrassovu teoremu. . Analogno se z tretira sluˇaj kada je niz {an } opadaju´i. c Dokaz. dakle. . c Teorema 3 (Bolzano – Weierstrass). n−1 n ≤1+1+ 1 1 1 1 1 + ··· + ··· ≤ 1 + 1 + + · · · + n−1 2! k! n! 2 2 = 1+2 1− 1 2n Niz {xn } je strogo rastu´i (zbog oˇiglednih nejednakosti 1 − c c 1. Dokaˇimo sada da je zadani niz ograniˇen odozgo: z c xn = 1 +1 n n = k=0 n k 1 n + 2 n 1 n 1 3! k 1n−k = 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n 1 n + 2 + + ··· + k ··· + n 0 0 n n 1 n 2 n k n n 1− 2 n + ··· 1 k! 1− 1 n ··· 1 − 2 n 1− k−1 n + ··· = 1+ + 1 1 + 1! 2! 1− 1 n 1− 1− 1− 1 n! 1− < 3. 2.

c n 0. Koriste´i da je lim c lim 1 = 0 . Algebarska svojstva limesa. 2M 2|a| 2 2 odakle zbog proizvoljnosti ε > 0 iz definicije limesa sledi da je lim(an bn ) = ab = lim an lim bn .10. Da bismo mogli dovrˇiti dokaz potrebno je pogodno izabrati okoline (ε) i iskoristiti ˇinjenicu da je konvergentan s c niz ograniˇen. Dokaˇimo (i1). Tada vaˇe formule: z (i1) lim(an ± bn ) = lim(an ) ± lim(bn ). Algebarska svojstva limesa nizova sadrˇana su z u slede´oj teoremi. c . z b lim b Dokaz.86 3. z tako da imamo ε ε |(an − bn ) − (a + b)| = |(an − a) + (bn − b)| ≤ |an − a| + |bn − b| < + = ε. n n (i4) ako za svako n ∈ N vaˇi bn = 0 i ako je lim bn = 0. zakljuˇujemo (iz prethodne teoreme) da je. 2M 2M ε ε (74) za > 0 postoji n2 ∈ N takav da je za sve n > n2 =⇒ |bn − b| < . Svojstva limesa 3. 2 2 ε ε (71) > 0 postoji n2 ∈ N takav da je za sve n > n2 =⇒ |bn − b| < . ∞. 1 = nα 4 Objasnite kako tretirati sluˇaj ako je a = 0. n2 } tada za svaki n ∈ N vaˇe obe nejednakosti iz (70) i (71). Za dokaz (i3). tada: z ε ε (70) za > 0 postoji n1 ∈ N takav da je za sve n > n1 =⇒ |an − a| < . kako je niz bn konvergentan c z c c tada postoji M ∈ R takav da je |bn | < M za svaki n ∈ N. Dakle. To moˇemo uraditi na sliˇan naˇin kao u dokazu svojstva (i1). Neka je lim an = a i lim bn = b. (i3) lim(an · bn ) = lim(an ) · lim(bn ). dokaz od (i4) je veoma sliˇan dokazu od (i3). n2 } tada za svaki n ∈ N vaˇe obe nejednakosti iz (73) i (74). 2 2 odakle zbog proizvoljnosti ε > 0 iz definicije limesa sledi da je lim(an + bn ) = a + b . za svaki α < 0. c Primer 1. Neka su data dva konvergentna niza {an } i {bn }. z |an bn − ab| = |(an − a)bn + (bn − b)a| ≤ |an − a||bn | + |bn − b||a| ≤ ε ε ε ε |bn | + |a| ≤ + = ε. za 2 2 Da bismo dokazali (i1) izaberimo n0 = max{n1 . prvo primetimo. (i2) lim(c an ) = c lim(an ). Tada za a = 0 4 imamo. Dokaz od (i2) direktno iz definicije. 2|a| 2|a| Sada izaberimo n0 = max{n1 . (72) |an bn − ab| = |(an − a)bn + (bn − b)a| ≤ |an − a||bn | + |bn − b||a|. ε ε za (73) > 0 postoji n1 ∈ N takav da je za sve n > n1 =⇒ |an − a| < . Nizovi 4. za proizvoljno c ∈ R . tako da desnu z stranu od (72) moˇemo oceniti. za svaki α > 0. c Teorema. tada je lim an = lim an .

∞. c ˜ z ξ − ε < an ≤ bn ≤ cn < ξ + ε . U dokazivanju mnogih teorema i nejednakosti koristi se dobro ponaˇanje limesa prema nejednakostima. n n n → 0. ak . za svaki n ∈ N − 1 Budu´i da − n → 0 i c 1 n 1 cos n 1 ≤ ≤ . bj . b2 ] ··· In = [an . ako je k=m. n2 } tada ´e svi ˇlanovi sva tri niza {an }. kako je −1 ≤ cos n ≤ 1. {bn } i {cn } ˇiji su ˜ c c c ε indeksi ve´i od n0 pripadati okolini Iξ : jer vaˇi. Neka je dat niz intervala takih da je I1 = [a1 . ako je lim(bn − an ) = 0 tada je taˇka c jedinstveno odredena. za dati ε > 0 sledi da postoje (kao u formulama (70) i (71)) n1 ∈ N i n2 ∈ N takvi da svi ˇlanovi nizova {an } i {cn } sa indeksima ve´im od n1 odnosno n2 pripadaju okolini c c ε Iξ . tada je i z lim bn = ξ. ako je k > m. ak nk + ak−1 nk−1 + · · · + a1 + a0 ξn = . n1 .12. pa je i z c lim bn = ξ.11. z c Teorema (Koˇi – Kantor) 5. tvrdenje sledi iz prethodne teoreme. Umetnuti intervali.. Specijalno. kao ˇto pokazuje slede´a teorema. Primer. bk ak bm ako je k < m. Iz pretpostavke da je lim an = lim cn = ξ. 3. Pokaˇimo da je z vaˇe nejednakosti z cos n n → 0. bn ] . bm nm + bm−1 nm−1 + · · · + b1 + b0 nalazimo na slede´i naˇin c c ai . Limes i nejednakosti. 3. Ako za nizove {an }. c 5 Cauchy – Cantor . Zaista. Primetimo da ako uzmemo n0 = max{n0 . Osnovna osobina ovakvog niza sadrˇan je u slede´oj teoremi.Svojstva limesa 87 Primer 2. ak . Limes niza. s s c Teorema (o dva policajca).. ε Time smo pokazali da za dati ε > 0 postoji okolina Iξ broja ξ koja sadrˇi gotovo sve ˇlanove niza {bn }. ∈ R. a0 nm ) a1 (ak nk−m + ak−1 nk−m−1 + · · · + nm−1 + (ak nk + ak−1 nk−1 + · · · + a1 n + a0 ) · n1 m lim ξn = lim = lim b0 b1 (bm nm + bm−1 nm−1 + · · · + b1 n + b0 ) · n1 (bm + bm−1 + · · · + m−1 + nm ) m n n . b1 ] I2 = [a2 . = a1 a0 lim(ak nk−m ) + lim(ak−1 nk−m−1 ) + · · · + lim nm−1 + lim( nm ) b0 b1 lim bm + lim bm−1 + · · · + lim nm−1 + lim nm n = ak lim nk−m + ak−1 lim nk−m−1 1 n bm + bm−1 lim 1 + · · · + b1 lim nm−1 + b0 lim n1 m + · · · + lim a1 nm−1 + a0 lim 1 1 nm      =     sgn 0. Za svaki niz umetnutih intervala postoji taˇka c ∈ R s c koja pripada svakom od intervala In . Dokaz. {bn } i {cn } postoji n0 ∈ N takav da sve n ≥ n0 vaˇi nejednakost an ≤ bn ≤ cn i ako je lim an = lim cn = ξ. Ovakav niz podskupova od R zove se niz umetnutih intervala. bj = 0.

bn ] Im = [am . Postavlja se pitanje da li je mogu´e zakljuˇiti da s c c je neki niz konvergentan ako ne poznajemo limes.13. jedinstveno odred 3. pa su na osnovu gornje teoreme konvergetni. odnosno an sa an+k . Nizovi Dokaz. prvo se na sliˇan naˇin kao i kod konvergentnih nizova pokaˇe da je Koˇijev niz ograniˇen 6. Ova teorema ne vredi ako posmatramo nizove u polju Q. niz {an } je niz Koˇijev (Cauchy) ako c s (∀ ε > 0)(∃nε ∈ ∀ k ∈ N) vaˇi da je |an+k − an | < ε. tako da moˇemo uzeti npr. taˇka c je s c -ena. Primedba 1. Niz A je rastu´i i ograniˇen odozgo (npr. c Ako je joˇ ispunjeno da je 0 = lim(an − bn ) = lim an − lim bn = a − b. u s s z poslednjem koraku pokazuje se da je on i limes polaznog niza. sledi da je a = b = c. . Zbog prethodne teoreme Koˇijevi nizovi su pogodni za dokazivanje kons vergencije realnih nizova. Time je dokazan prvi deo teoreme z jer sve taˇke iz intervala [a. Znamo da je niz {an = 1/n} konvergentan i pokaˇimo koriste´i samo definiz c ciju da je i Koˇijev. i pokazuje se da s se skup R moˇe dobiti tako ˇto se racionalnim brojevima (polju Q) dodaju limesi svih z s racionalnih Koˇijevih nizova. b] pripadaju svakom od intervala Im . dok je niz B opadaju´i c c c i ograniˇen odozdo (npr. ε 6 < ε. za ε/2 postoji neki n0 ∈ N takav da za sve n > n0 vaˇi z |an − b| < ε/2. z tj. |an+k − an | = |(an+k − b) − (an − b)| ≤ |an+k − b| + |an − b| < ε ε + = ε. Primetimo. s Primedba 2. vaˇi da je lim an = a = sup A c z i lim bn = b = inf B. ˇto je nemogu´e. Posmatrajmo sada monotone i ograniˇene nizove s c c A = {am | m ∈ N} i B = {bn | n ∈ N}. s Dokaz. Ako je niz konvergentan. tj. pogotovo ako su ti nizovi monotoni (ograniˇeni jesu). c Teorema. Primetimo da svaka dva intervala In = [an . ∀ n. odakle za svaki k ∈ N sledi. kao ˇto tvrdi s s slede´a teorema. z Potrebno je u dokazu teoreme za konvergentne nizove zameniti b sa an . Iz nejednakosti am ≤ bn . a ˇto c s se ˇesto deˇava kod redova sa pozitivnim ˇlanovima. Prema c c z s c Bolcano-Wajerˇtrasovoj teoremi Koˇijev niz {an } ima konvergentan podniz. c s c Primer. bm ] vaˇi da je am ≤ bn jer bi u suprotnom. n n+k Poslednja nejednakost je sigurno ispunjena ako je nε = [ 1 ] + 1. sa b1 ). Odgovor je pozitivan i dobija se posmatranjem razlike susednih ˇlanova koje po apsolutnoj vrednosti moraju da teˇe c z 0. sa a1 ). Drugim reˇima c konvergencija Koˇijevih nizova je u vezi za aksiomom o supremumu. ako je lim an = b. tj. Niz je konvergentan ako i samo ako je Koˇijev. an ≤ bn < am ≤ bm sledilo In ∩ Im = ∅. z U skupu R pojmovi konvergentnog i Koˇijevog niza su ekvivalentni. tj. Koˇijev (Cauchy) niz. m ∈ N vaˇi da je a ≤ b. s 1 1 − <ε n+k n ⇐⇒ 1 1 − <ε n n+k ⇐⇒ 1 n 1 1 <ε+ . Preciznije imamo slede´u definiciju. Ako sa b obeleˇimo taj limes.88 3. 2 2 Obratno.

. a < 1. |q| < 1 . Neki vaˇni limesi. Prema tome. Neka je {an } niz realnih brojeva. c c z z c kornjaˇa ´e biti u novom poloˇaju. n−→∞ a > 0. z z an (i1) lim = 0. c c z c c c . Red realnih brojeva (kra´e red) u oznaci. n−→∞ (i5) lim n−→∞ loga n = 0. Ahil se nalazi 1 metar iza kornjaˇe. U tom smislu koristimo zapis. Ako krenu istovremeno. a 10 puta je c brˇi. a > 1 . q n−1 = 1n−1 = +∞. itd.14. Kad Ahil stigne do novog poloˇaja kornjaˇe. n−→∞ n! (i3) lim nq n = 0 . n−→∞ a √ (i4) lim n a = 1 . . Iz Za q = 1 oˇigledno je sk = k pa je c sk = 1 + q + q 2 + q 3 + · · · + q k )(1 − q) = 1 − q k+1 . tada sumu m an + an+1 + · · · + am (n ≤ m). Primer: Zenonov paradoks. Red realnih brojeva. a > 0 . ∞ ∞ q n=1 n−1 = n=0 qn odnosno 1 + q + q 2 + q 3 + q 4 + · · · + q n . ∞ n−→∞ lim sn = s ⇐⇒ s= k=1 ak . pa geometrijski red konvergira z i vaˇi z ∞ q n = lim sn = n=0 n−→∞ 1 .15. Sada navodimo nekoliko vaˇnih limesa. za |q| < 1 vaˇi q k → 0 (vidi primer geometrijskog niza). a za q ≤ −1 niz {sk } nema limes. Redovi i njihova konvergencija 3. . i oˇigledno vaˇi da je sk+1 = sk + ak+1 . c c z Primer. nk (i2) lim n = 0 . Geometrijski red. kornjaˇa z c z c c ´e pre´i neki put do novog poloˇaja. obeleˇavamo simbolom z k=n ∞ k=1 ak ak . n−→∞ 5.Redovi i njihova konvergencija 89 3. Broj an zove se n-ti ˇlan reda. (i7) lim n(e n − 1) = 1 . dok Ahil stigne do poˇetnog poloˇaja kornjaˇe. n 1 (i6) lim √ n n−→∞ n = 1. Kaˇemo da red z ak konvergira (divergira) ako konvergira niz parcijalnih suma {sn }. k=1 ak = c ak je niz parcijalnih n suma {sn = k=1 ak }. ˇ Zelimo da damo smisao izrazu a1 + a2 + · · · + an + · · · = kao sumi svih ˇlanova c ∞ niza {an }. 1−q Za q ≥ 1 je q n = +∞. Ahil nikad ne´e sti´i kornjaˇu.

16. z c Teorema. Sada dajemo nekoliko kriterijuma konvergencije redova sa pozitivnim ˇlanovima. ispitivanje c c c konvergencije svodi se na ispitivanje ograniˇenosti niza parcijalnih suma {sn }.90 3. imamo redom lim an = lim(sn − sn−1 ) = lim sn − lim sn−1 = s − s = 0 . Ako posc toji n0 ∈ N takav da za n ≥ n0 je an ≤ bn . Kod redova postavljaju se dva prirodna z pitanja: (1) Da li dati red konvergira ? (2) Ako red konvergira. n Dokaˇimo ovu tvrdnju. a red an minoranom reda bn . spada medu najvaˇnije redove i naziva se harmonijski red.8 red konvergira. Red 1 konvergira za p > 1. bn > 0 za ∀n ∈ N. Nizovi Objasnite u ˇemu se sastoji ovaj paradoks. Ako je red Dokaz. Red 1 . red je divergentan jer n=1 1 = +∞ .. Niz parcijalnih suma {sk } je strogo rastu´i. c Neka su an i bn redovi s pozitivnim ˇlanovima. Nuˇan uslov konvergencije reda.17. U sluˇajevima geometrijskog reda i c harmonijskog reda odgovorili smo na pitanje da li redovi konvergiraju i naˇli njihove s sume.. Neka je s = an konvergentan. i teorema je dokazana. Harz n 1 monijski red ispunjava nuˇan uslov konvergencije jer je lim n = 0. z ∞ tj. an . iz s2m > 1 + m/2 sledi da je lim s2m = +∞. pa na osnovu Teoreme 2 iz 2. red bn nazivamo majorantom reda an . {s2 z s2m = 1 1 + + 1 2 >1+ 1 + 2 1 1 + 3 4 1 1 + 4 4 + 1 1 1 1 + + + 5 6 7 8 + (. Kako je an = sn − sn−1 . an = lim sn . Kriterijumi konvergencije redova. nego mu na´i sumu c s c 7 ako znamo da konvergira. U sluˇaju redova ˇiji su svi ˇlanovi pozitivni ... np 3. 2 1 1 1 + m + ··· + m m 2 2 2 =1+ Dakle.) + · · · + + ··· + 1 2m−1 +1 + ··· + 1 2m m . jer je niz c parcijalnih suma monoton i ograniˇen. a za njegov podniz z c m } vaˇi. ali nije konvegentan. a divergira za p ≤ 1. c Teorema. Primedba. Obiˇno je lakˇe dati odgovor na pitanje da li red konvergira.. Primer. pa je i lim sk = +∞. c bn redovi s pozitivnim ˇlanovima. Tada vaˇe slede´i c z c . c 3. tj. Neka su an i kriterijumi konvergencije: 7 Redovi sa pozitivnim ˇlanovima. koja mu je suma ? Prvi korak u odgovoru na prvo pitanje sadrˇan je u slede´oj teoremi. onda je lim an = 0.

sk = n=1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 = 1 − + − + − + ··· + + − =1− . Primer 2. tada i red bn konvergira. Neka je lim n an = q. Ako je q < 1. (i6) Gausov kriterijum. Ako je q < 1. tada red an divergira. tada red an an konvergira. s a ako je q > 1. Neka postoji n0 ∈ N. Neka je lim n 1 − = q. tada i red an divergira. Kako je an > 0. z Neka red an ima konvergentnu majorantu bn = b i neka je an ≤ bn . Rabeov kriterijum se koristi ako Dalamberov kriterijum ne daje odgovor. an+1 (i3) Dalamberov kriterijum. an+1 n n za n ≥ n0 . (d) r = +∞ i red an konvergira.8.Redovi i njihova konvergencija 91 (i1) Red je konvergentan ako ima konvergentnu majorantu. Dokaˇimo prvu varijantu poredbenog kriterijuma (i1). 1 1 1 √ divergira jer ima divergentnu minorantu Primer 1. dok dokaze ostalih tvrdnji izostavljamo. Ispitajmo konvergenciju reda Zbog 1 1 1 = − vaˇi z n(n + 1) n n+1 k 1 n(n+1) . Dokaz. Neka je lim = q. kada je lim(an+1 /an ) = 1. tada red an divergira. tada red an an konvergira. Ako je q > 1. red n 1 Istu ideju moˇemo primeniti i na red z np . c c Druga tvrdnja je oˇigledna. s > 1 i M > 0 takvi da je α f (n) an =q+ + s . niz {sk } je i strogo rastu´i pa konvergira prema Teoremi 2 iz 2. (b) r = 0 i red an divergira. gde je |f (n)| ≤ M za sve n ≥ n0 . a ako je q < 1. tada red an divergira. tada oba reda ili konvergiraju ili divergiraju. a ako je q > 1. i divergira ako je q < 1 ili q = 1 i α ≤ 1. sk ≤ b. Dokazi svih pomenutih kriterijuma zasnivaju se na poredbenom kriterijumu datog c reda sa geometrijskim ili harmonijskim redom. a Gausov ako ni Rabeov kriterijum ne daje odgovor. Niz parcijalnih suma {sk } reda an ograniˇen je odozgo. √ (i4) Koˇijev kriterijum. ako je q > 1 ili ako je q = 1 i α > 1. 1 n. tada red an konvergira. a divergentan ako ima divergentnu minorantu. (e) r = +∞ i red bn divergira. koji divergira za p < 1. an (i2) Neka je lim = r. Kako je n ≤ √n . (c) r = 0 i red bn konvergira. an+1 (i5) Rabeov kriterijum. tada i red bn divergira. n(n + 1) 2 2 3 3 4 k−1 k k+1 k+1 . tada red an konvergira. tada i red an konvergira. Ako je bn (a) 0 < r < +∞. tj.

92 3. Dokazati konvergenciju reda. ∞ n=0 1 1 1 1 = 1 + 1 + + + + ··· . n! 2! 3! 4! koriste´i Dalamberov kriterijum. c 3n Red konvergira po Dalamberovom kriterijumu jer je an+1 lim = lim an √ n n+1 3n+1 n 3n = lim n+1 1 = < 1. c Navedimo sada nekoliko osnovnih teorema o apsolutno konvergentnim redovima. . 3n 3 Primer 4. Dokaz. tako da ∀ ε > 0 postoji neko n0 takvo da za s sve n > n0 i za sve m ∈ N sledi da je n+m n n+m (75) |sn+m − sn | = i=0 |ai | − i=0 |ai | = i=n+1 |ai | < ε . tada je on i konvergentan.18. Apsolutna konvergencija. Kako je red {sk = i=0 |ai |} konvergentan on je i Koˇijev. U nekim sluˇajevima pomaˇe nam teorema o apsolutnoj c c z konvergenciji. Teorema 1. Red rantu 1 . Ako je red an apsolutno konvergentan. koju primenimo na red parcijalnih c s k suma. (n + 1)2 6 1 np Sada zbog poredbenoo kriterijuma red konvergira za p ≥ 2. Ispitajmo konvergenciju reda koriste´i Dalamberov kriterijum. Apsolutna i uslovna konvergencija. Nizovi sledi da lim sk = 1. Tada konvergira i red n(n + 1) 1 =1+ n2 1 takode konvergira jer ima konvergentnu majo(n + 1)2 1 π = . n Primer 3. c 6. U dokazu koristimo ˇinjenicu da je svaki Koˇijev niz konvergentan. 3n 3 Red konvergira i po Koˇijevom kriterijumu jer je s lim an = lim n n 1 = < 1. U ovoj taˇki bavimo se redovima ˇiji ˇlanovi c c c c imaju razliˇite predznake. Alternirani redovi 3. U prethodnoj taˇki dati su kriterijumi konvergenc cije za redove s pozitivnim ˇlanovima. Kaˇemo da je red z an apsolutno konvergentan (ili da konvergira apsolutno) ako konvergira red |an |. da za redove s pozitivnim ˇlanovima koje smo razmatrali u prethodnoj c taˇki (jer je an = |an |) nema razlike izmedu konvergencije i apsolutne konvergencije. Primetimo.

za proizvoljnu bijekciju σ : N −→ N i apsolutno konvergentni red an vaˇi da je z an = aσ(n) . niz {pk = n n+m k i=0 ai }. redovi 1 1 1 1 1 1 (76) 1− + − + − + ··· 2 4 8 16 32 64 1 1 1 1 1 1 (77) 1− − + − − + ··· 2 4 8 16 32 64 apsolutno konvergiraju jer se njihovi redovi apsolutnih vrednosti podudaraju sa konvergentnim geometrijskim redom 1/2n−1 . Teorema (Lajbnic). c Teorema 2. U sluˇaju alterniranog reda. Primer.19. pa je i konvergentan. a koji nisu apsolutno konvergentni. Redosled sabiranja apsolutno konvergentnog reda an ne utiˇe na sumu c reda. Alternirani redovi. je komplikoc c vanije. imamo slede´u teoremu poznatu kao i Lajbnicov c c kriterijum konvergencije. Uslovno konvergenti redovi nemaju svojstvo iz prethodne teoreme. kao i c n+m |pn+m − pn | = i=0 ai − i=0 ai = i=n+1 ai ≤ i=n+1 |ai | < ε . Prema prethodnoj teoremi sume redova (76) jednaka su: 1+ 1+ 1 1 1 + + + ··· 4 16 64 1 1 + + ··· 8 64 − − 1 2 1+ 1 1 1 + + + ··· 4 16 64 − = 1 1− 1 4 − 1 1 · 2 1− = 1 4 2 = . ali nisu apsolutno konvergentni zovu se uslovno konvergentni redovi. 3 1 1 − 2 4 1 1− 1 8 1 1 1 + + + ··· 2 16 128 1 1 1 + + + ··· 4 32 256 1− 2 = . Pitanja konvergencije i pronalaˇenja suma redova ˇiji z c ˇlanovi imaju razliˇite predznake. tj. s Apsolutno konvergentni redovi imaju slede´e svojstvo. Redovi koji su konvergentni. Alternirani redovi 93 Sada posmatrajmo niz parcijalnih suma reda nejednakost mnogougla za apsolutnu vrednost n+m an . Primer. Primetimo da npr. (i1) Alternirani harmonijski red (−1)n−1 8 1 1 1 1 = 1 − + − + · · · = ln 2 n 2 3 4 Primetimo da smo pokazali da (∀ ε > 0) (∃ n0 ∈ N) takvo da za sve n > n0 i za sve m ∈ N sledi da je |pn+m −pn | < ε. odakle sledi da je red {pk } Koˇijev 8. Koriste´i nejednakost (75). 7 3. Primedba. (i2) lim an = 0. Red an za koji je sign an+1 = − sign an za svaki n ∈ N zove se alternirani red. Alternirani red an konvergira ako vaˇi: z (i1) (∃n0 ∈ N) takav da za n ≥ n0 sledi |an+1 | ≤ |an |. Preciznije. .Apsolutna i uslovna konvergencija.

94

3. Nizovi

konvergira po Lajbnicovom kriterijumu, ali ne konvergira apsolutno jer red apsolutnih 1 vrijednosti n divergira. (i2) Alternirani red
∞ n=1

(−1)n−1 1 1 1 1 1 1 π = − + − + − + ··· = , 2n − 1 1 3 5 7 9 11 4

takode konvergira po Lajbnicovom kriterijumu, ali ne konvergira apsolutno jer red 1 c c c c 2n−1 divergira. Dakle, pomo´u ovog reda mogu´e je izraˇunati numeriˇku vrednost broja π, iako je konvergencija vrlo spora, pa se u praksi koriste drugi redovi koji znaˇajno brˇe konvergraju. c z Primedba. Pokaˇimo da Teorema 2 iz prethodne taˇke ne vaˇi za alternirani harmonijski z c z red, tj. da suma reda koji je konvergentan ali nije apsolutno konvergentan ovisi o redosledu sabiranja. Prvo primetimo da su i pozitivni i negativni deo alterniranog harmonijskog reda beskonaˇni, tj. c 1 1 1 1 1 1 = = +∞, > = +∞ . 2n 2 n 2n − 1 2 n Pretpostavimo da je dat proizvoljni realni broj α (npr. α > 0), tada uzmemo onoliko poˇetnih pozitivnih ˇlanova reda dok njihova suma ne bude ve´a od α, zatim uzmemo c c c onoliko poˇetnih negativnih ˇlanova niza tako da ukupna suma pozitivnih i negativnih c c ˇlanova ne bude manja od α, zatim onoliko pozitivnih ˇlanova dok ne predemo α, i tako c c dalje. Ovaj algoritam moˇemo ponavljati unedogled jer je svaki ostatak od pozitivnog z i negativnog dela i dalje beskonaˇan. Dakle, suma reda bi´e jednaka α. Ovo je samo c c specijalni sluˇaj poznate Rimanove (Riemann) teoreme. c Teorema (Riman). Neka je an uslovno konvergentan red i neka je α ∈ R 9, tada postoji bijekcija σ : N −→ N takva da je α = aσ(n) .

9 R = R ∪ {+∞, −∞}.

GLAVA 4

Neprekidne funkcije
1. Limes funkcije 4.1. Limes funkcije. Neka je data funkcija f : D −→ R. Broj a ∈ R zove se limes ili graniˇna vrednost funkcije f u taˇki x0 , ako je f definisana na nekoj okolini taˇke c c c x0 (tj. na nekom intervalu (c, d) ⊆ D) osim moˇda u taˇki x0 , z c ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za sve x za koje je 0 < |x − x0 | < δ vaˇi |f (x) − a| < ε . z
δ Podsetimo se da skup |x − x0 | < δ moˇemo zapisati i kao okolinu (x0 − δ, x0 + δ) = Ix0 z i kako u gornjoj definiciji taˇka x0 ne mora biti u domenu funkcije f uvedimo oznaku c δ δ ˙ Ix0 = Ix0 \ {x0 } . Sada se gornji iskaz moˇe napisati u skra´enoj formi kao: z c ε ˙δ ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za x ∈ Ix0 sledi da je f (x) ∈ Ia .

Oznaka koja se koristi za limes funkcije u taˇki je, c a = lim f (x) .
x→x0

Primedba. Pojam limesa funkcije moˇe se definisati na ekvivalentan naˇin preko konz c vergencije limesa nizova: za funkciju f koja je definisana na nekoj okolini taˇke x0 , c osim moˇda u taˇki x0 , kaˇemo da ima graniˇnu vrednost (limes) a u taˇki x0 ako za z c z c c svaki niz {xn } koji konvergira ka x0 niz njegovih slika {f (xn )} konvergira ka a. Ova druga definicija limesa funkcije preko limesa nizova obiˇno se koristi u dokazic vanju da neki niz nije konvergentan, jer je dovoljno na´i (samo!) jedan niz {xn } koji c konvergira ka x0 , ali niz njegovih slika {f (xn )} ne konvergira ka a. 4.2. Limes sleva i sdesna. Ponekad je potrebno ispitati da li funkcija f : D −→ R ima limes sleva (levi limes) ili sdesna (desni) limes. Definicija je sliˇna kao i kod c definicije limesa samo je potrebno δ-okolinu taˇke x0 zameniti u sluˇaju levog limesa c c intervalom (x0 − δ, x0 ), a u sluˇaju desnog limesa okolinom (x0 , x0 + δ). Preciznije, c a ∈ R zove se levi limes funkcije f u taˇki x0 , ako je f definisana na nekoj okolini taˇke c c x0 (tj. ne nekom intervalu (c, d) pri ˇemu je c < x0 < d) osim moˇda u taˇki x0 , c z c ako za svako ε > 0 postoji δ = δ(ε) > 0 takvo da za sve x ∈ (x0 − δ, x0 ), vaˇi |f (x) − a| < ε . z Oznake koje se koriste za limese funkcije sleva odnosno sdesna su:
x→x0 −

lim f (x) odnosno
95

x→x0 +

lim f (x).

96

4. Neprekidne realne funkcije

Primer. Posmatrajmo funkciju signum koja je definisana na slede´i naˇin c c   1, za x > 0 ,  0, za x = 0 , sgn(x) =   −1, za x < 0 . Kako je funkcija signum konstanta na (−∞, 0) i (0, ∞) vidimo da je lim sgn(x) = −1 i x→0− lim sgn(x) = 1. Dakle, levi limes funkcije i desni limes funkcije se razlikuju medusobno,
x→0+

ali se oba razlikuju i od vrednosti funkcije u posmatranoj taˇki jer je sgn(0) = 0 1. c 4.3. Limes u R. Prirodno se name´e pitanje definisanje limesa funkcije f : D −→ R c u R, tj. kada x −→ ±∞ (u ovom sluˇaju domen D funkcije f mora biti neograniˇen sa c c one strane sa koje traˇimo limes) ili kada f (x) −→ ±∞. Definicije ovih limesa zapravo z zahtevaju razlikovanje taˇaka ±∞ od ostalih taˇaka skupa R. Tako dobijamo slede´e c c c definicije iskazane na formalnom jeziku:
(i1) lim f (x) = +∞
x→x0

˙δ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ δ > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ Ix0 ˙δ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ δ > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ Ix0

=⇒ f (x) > M . =⇒ f (x) < −M .

(i2) lim f (x) = −∞
x→x0

(i3) (i4)

x→+∞

lim f (x) = a

⇐⇒ (∀ ε > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ |f (x) − a| < ε . ⇐⇒ (∀ ε > 0) (∃ N < 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ |f (x) − a| < ε . ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ f (x) > M . ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (N, +∞) =⇒ f (x) < −M .

x→−∞

lim f (x) = a

(i5) lim f (x) = +∞
x→∞

(i6) lim f (x) = −∞
x→∞

(i7) (i8)

x→−∞

lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ f (x) > M . lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀ M > 0) (∃ N > 0) tako da za sve x ∈ D ∩ (−∞, −N ) =⇒ f (x) < −M .

x→−∞

Primer 1. Primetimo prvo da se za limese tipa (i1) i (i2) iz gornje liste mogu posmatrati levi i desni limesi funkcije. Tako npr. za funkciju f (x) = 1/x vaˇi, z 1 = −∞ , x→0− x lim 1 = +∞ . x→0+ x lim

Primer 2. Funkcija f (x) = 1/x je primeri za limese tipa (i3) i (i4), jer je 1 1 = 0+ , lim = 0− . x→+∞ x x→−∞ x Oznake 0− i 0+ znaˇe da se 0 pribliˇavamo preko negativnih odnosno pozitivnih broc z jeva. lim
1 Vrednost od sgn(0) moˇemo izabrati proizvoljno i ona ne´e popraviti neprekidnost u taˇki 0. z c c

. f (x) ∈ Ia ∩ Ib = ∅ . Ako postoji δ > 0 takvo da je za neku funkciju h ispunjeno f (x) ≤ h(x) ≤ g(x) tada je lim h(x) = a... Svojstva limesa funkcija 4. c Teorema 1. Svojstva limesa funkcije. funkcija h(x) = e−x je primer za limese tipa (i7). x→−∞ lim ex = 0 . postoje δa > 0 i δb > 0 takvi da kada je limx→x0 f (x) = a i ε onda je f (x) ∈ Ib . Teorema 2. 2. Dokaz. c (i1) postoji lim g(y). (∃ δ) (∀ x ∈ D) |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − a| < ε . kao u prethodnoj teoremi. x→x0 x→x0 x→x0 lim (c f )(x) = c lim f (x) . f g (x) = limx→x0 f (x) . x→x0 lim Dokaz je analogan kao i kod nizova samo je potrebno malo izmeniti frazeologiju: .. ˇto je nemogu´e i dokaz je s c gotov. Neka funkcije f i g imaju limese kada x → x0 . x→x0 x→x0 x→x0 ∀ x ∈ (x0 − δ. Teorema 4. Dokaz. y0 →y . Tada vaˇi z (i1) (i2) (i3) (i4) x→x0 x→x0 x→x0 x→x0 lim (f ± g)(x) = lim f (x) ± lim g(x) . x→x0 x→x0 lim (f · g)(x) = lim f (x) lim g(x) . Analogan onom kod nizova. vaˇe i za levi (x → x0− ) i desni z (x → x0+ ) limes. . limx→x0 g(x) ako je lim g(x) = 0. x0 ) ∪ (x0 . tj. (∃ n0 ) (∀ n ≥ n0 ) =⇒ |an − b| < ε kod nizova potrebno je zameniti sa. kod funkcija. Napomena. Primetimo da je funkcija g(x) = −ex je primer za limese tipa (i6). Neka je f : D −→ E i g : E −→ R dve funkcije.. c c Tako imamo slede´e teoreme.. a < b. Funkcija f (x) = ex je primer za limese tipa (i4) i (i5) jer je x→+∞ lim ex = +∞ . Ako su ispunjeni slede´i uslovi. Tada za ε = (b − a)/4. Ista svojstva. Pretpostavimo da postoje dva razliˇita limesa funkcije f u taˇki c c δ (a) x ∈ Ixa 0 ε onda je f (x) ∈ Ia . Teorema 3 (’dva policajca’). δ (b) x ∈ Ixb 0 x0 . Neka je lim f (x) = a = lim g(x). limx→x0 f (x) = b.Svojstva limesa funkcija 97 Primer 3.4. x0 + δ) . tj. Ako postoji limx→x0 f (x) tada je on jedinstven. dok je funkcija i(x) = −e−x primer za limese tipa (i8). δb } sledi da je f (x) ∈ Ia i f (x) ∈ Ib . ε ε ε ε Sada za δ = min{δa . Dokazi tih osobina su takode vrlo sliˇni. Kao ˇto je i za oˇekivati limesi funkcija u taˇki i s c c limesi nizova imaju mnoge sliˇne osobine.

.. sadrˇi skup z .. .5.. .. ..98 4. h→0 h→0 3.. . tj. ali nakon mnoˇenja sa z sin x < 0 dobijamo nejednakosti (79).. ... . h→0 x Koristimo Teoremu 3 iz prethodne taˇke... . . u tome da postoji neki pravougaonik a . c c tj. . Drugim reˇima funkcija f je neprekidna u taˇki a ako komutira sa znakom c c .a. f (a) + ε] koji . a + δ]) ⊆ [f (a) − ε. .. . gde je D ⊆ R... x i tan x neparne za x ∈ (−π/2. koja je definisana u nekoj okolini Ia taˇke a.. . . .. . . .... [a − δ. y T Geometrijska interpretacija limesa a = f (x0 ) funkcije f (ˇiji domen sadrˇi neku c z okolinu taˇke a) u taˇki a sastoji se c c . Jedan vaˇan limes. I˙ x0 = Ix0 ∩ D tako da je f (I˙ x0 ) ⊆ I˙ y0 . x 1 < ... Preciznije imamo slede´u definiciju. g(x) = c tan x i h(x) = x.. ... c tada postoji i lim (g ◦ f )(x) i vaˇi formula: z x0 →x x0 →x lim (g ◦ f )(x) = lim g(y). Opisno govore´i funkcija f neprekidna c c je u taˇki a ∈ D ako se njene vrednosti f (x) pribliˇavaju vrednosti f (a) kada se x c z pribliˇava taˇki a. 0) vaˇi´e nejednakosti zc (79)... . Pojam neprekidnosti funkcije f u taˇki a ekvivalentan je sa c postojanjem limesa funkcije u taˇki a.. . ako (∀ ε > 0) (∃ δ > 0) (∀ x ∈ D) c takav da iz D ⊇ |x − a| < δ sledi |f (x) − f (a)| < ε .. .. Pokaˇimo da je lim z z (78) (79) (80) sin x < x < tan x. .. . Dobro je poznato da za π/2 > x > 0 vaˇi. a−ε . y0 →y gde je y = f (x). Neprekidnost 4.. . z c c Funkcija f : D −→ R neprekidna je u taˇki a ∈ D....... z 4.. . ...... segment [a − δ. . . . . . iz prethodne teoreme i nejednakosti (80) sledi tvrdnja. a + δ] .. .+.. . . koji je jednak vrednosti funkcije u toj taˇki..6. primenjenu na funkcije f (x) = sin x.. . f (a). . Posmatramo funkciju f : D −→ R. Neprekidnost funkcije u taˇki c (vidi Sliku 1).. Neprekidne realne funkcije ˙ (i2) ako za svaku okolinu I˙ y0 = Iy0 ∩ E taˇke y0 ∈ E koja ne sadrˇi y0 postoji isto c z ˙ takva okolina taˇke x0 ∈ D. ... .. .. E . . a + δ] × [f (a) − ε. Kako je lim 1 = lim cos x... . ... .. . .. .. f (a) + ε] Slika 1. .. x x0 + δ x0 x0 − δ f ([a − δ. x 1< ili nakon delenja sa sin x ili nakon uzimanja reciproˇnih vrednosti c Kako su sve tri funkcije sin x. Neprekidne funkcije. sadrˇi grafik funkcije f restringovan na z . sin x = 1. sin x cos x sin x 1> > cos x . ..ε. jer za x < 0 dobijamo suprotne nejednakosti od onih u (78). . ..

Funkcija f ima otklonjivi prekid u c taˇki x0 ako je c x→x0− lim f (x) = lim f (x) = a ∈ R. c Funkcija sgn(x) ima u taˇki x = 0 prekid prve vrste. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini taˇke x0 . Taˇke prekida.7. s Funkcija f ima prekid prve vrste u taˇki x0 ako postoje levi i desni limesi u taˇki x0 c c koji su konaˇni i razliˇiti. intervalu oko nule f (x) poprimi sve vrednosti izmedu −1 i 1). . sa proizvoljni ε > 0 moˇe se uzeti bilo koji broj δ > 0 . jer kada x → 0+ limes zdesna ne postoji (u svac kom. Funkcija f (x) = x neprekidna je na R. tj. c c Primer 2. z Primer 2. z c Primer 1. ma kako malom. c c Funkcija f ima prekid druge vrste u taˇki x0 ako je barem jedan od levog i desnog c limesa u taˇki x0 beskonaˇan ili ne postoji. Zaista. za proizvoljnu taˇku x0 ∈ R vaˇi da je |f (x) − f (x0 )| = |x − x0 | < ε ako je c z |x − x0 | < δ = ε .Neprekidnost 99 limesa. Zaista. Primer 3. u toj taˇki postoje levi i c c desni limes koji su konaˇni. Ix0 (Ix0 = c c (x0 − ε. x→a Funkcija f je neprekidna na skupu E ⊆ D ako je neprekidna u svakoj taˇki skupa E. Prekid se otklanja c sin x tako ˇto definiˇemo f (0) = 0. i tako dobijamo neprekidnu funkciju h→0 x na ˇitavom R. R) ili kra´e C(E). c c ima otklonjivi prekid u taˇki x = 0. Zaista. jer su levi i desni limes beskonaˇni. Ovde smo koristili da je | sin x| ≤ |x| . x→a lim f (x) = f (a) = f (lim x) . x0 + ε)). x→x0+ pri ˇemu f ili nije definisana u taˇki x0 ili je f (x0 ) = a. f (x) = a je neprekidna u svakoj taˇki c x ∈ R . ε ε 4. x≤0 1 sin x . c Funkcija f je neprekidna ako je neprekidna u svakoj taˇki svoga domena D. Konstantna funkcija f : R −→ R. za proizvoljnu taˇku x0 ∈ R vaˇi da je c z | sin x − sin x0 | = 2 cos x − x0 x − x0 x + x0 x − x0 ≤ 2 sin ≤2 = |x − x0 | . Funkcija f (x) = sin x x ima prekid druge vrste u taˇki x = 0. Funkcija f (x) = 0. Prekid se otklanja tako ˇto c c s definiˇemo f (x0 ) = a. Funkcija f (x) = sin x je neprekidna na R. sin 2 2 2 2 odakle je |x − x0 | < δ = ε . x > 0 Primer 1. Skup svih c neprekidnih funkcija na skupu E ⊆ R obeleˇava se sa C(E. osim eventualno u samoj taˇki x0 . ali razliˇiti. Jasno. c c Funkcija 1/x ima prekid druge vrste u taˇki x = 0. jer je lim s s = 1.

(a2) (f · g)(x) = f (x) · g(x) . tada je i kompozicija c (g ◦ f ) definisana na D i neprekidna je u taˇki x0 . (i4) sliˇno kao u dokazu (i3). Sliˇno. f (x) f (x) = (a3) . c z δ Drugim reˇima za svako δ > 0 postoja´e u okolini Ir broj rδ takav da je |f (rδ )−f (r)| = c c 2 1 > 1/2. tada postoji okolina Ix0 taˇke x0 u kojoj funkcija ne menja c znak. (i1) sledi direktno iz definicije.4 i ˇinjenice da ako je funkcija neprekidna u taˇki x0 da onda c c c primena limesa i dejstva funkcije komutiraju. x→x0 y→y0 2 Ako je r ∈ Q tada izaberemo da je r iracionalan i obratno. c c Ako je f (x0 ) = 0. tada za ε = f (x0 )/2 postoji δ > 0 tako da za sve x ∈ Ia vaˇi da je |f (x0 )−f (x)| < ε . 4. (ako je g(x) = 0). δ z (i2) Neka je npr. Tada su i funkcije (a1) (f + g)(x) = f (x) + g(x) . se tretira i sluˇaj kada je f (x0 ) < 0. x ∈ Q 0. jer u svakoj ma kako maloj okolini bilo kojeg c realnog broja r ima beskonaˇno mnogo racionalnih i iracionalnih brojeva. c (i4) Ako je funkcija g : E −→ R neprekidna u taˇki y0 ∈ E pri ˇemu je c c f : D −→ E .8. na okolini Ia funkcija f je pozitivna. tj. Funkcija f (x) = 1. 2 δ c c c Dakle. Ako je g : Ix0 −→ R funkcija neprekidna na nekoj okolini taˇke x0 u kojoj je c i f neprekidna. pa npr. npr. ima isti znak kao i u taˇki f (x0 ). sama s c neprekidnost funkcije u taˇki je lokalno svojstvo. Lokalna svojstva neprekidnih funkcija. tj. 0 < f (x0 )/2 = f (x0 ) − ε < f (x) < f (x0 ) + ε = 3 f (x0 ) . Neprekidne realne funkcije Primer 3. f (x0 ) = y0 i f je neprekidna u taˇki x0 . g g(x) definisane u nekoj okolini taˇke x0 i neprekidne u x0 . Lokalna svojstva funkcija odnose se na ponaˇanja funkcija u nekoj maloj okolini taˇaka iz domena funkcije.100 4. c x→a lim (g ◦ f )(x) = lim (g(f (x))) = lim (g(y)) = g(y0 ) = g(f (x0 )) = (g ◦ f )(x0 ) . c Dokaz. f (x0 ) > 0. Neka je f : D −→ R funkcija koja je neprekidna u taˇki x0 ∈ D. za c δ ε = 1/2 ne´e postojati δ > 0 tako da za svako x ∈ Ir vaˇi da je |f (x) − f (r)| < 1/2. x ∈ R \ Q ima u svakoj taˇki prekid druge vrste. Najvaˇnija svojstva neprekidnih c z funkcija sadrˇaj su slede´e teoreme. (i3) sledi iz svojstava limesa Teoreme 2 iz taˇke 3. δ . Tada c vaˇe slede´a svojstva: z c (i1) (i2) (i3) Funkcija f je ograniˇena u nekoj okolini taˇke x0 . tj. z c Teorema.

b). izvoda funkcija i integrala. B) postoji taˇka c ∈ (a. b) takva da je f (c) = 0. jer je funkcija g(x) = x c neprekidna za svako x ∈ R. Ako je φ : I = [a. Primer 1. Globalna svojstva neprekidnih funkcija. gde su P (x) i Q(x) polinomi. (a + b)/2] i I2 = [(a + b)/2. Dakle. b] takva da je s f (a) · f (b) < 0 (tj. vidi Teorema iz 2. Dokaz prethodne teoreme sadrˇi i algoritam (metoda polovljenja segmenta) z za traˇenje nula neprekidne funkcije f (x). je neprekidna Q(x) na ˇitavom domenu tj. an = 0. Dokaz. 0 odakle sledi da je f (c) = 0. z Posledica. Neka je f neprekidna na segmentu [a. tj. f (bn ) > 0 i lim an = lim bn = c . Polinom f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 . odnosno desnih {bn } krajeva segmenata. c 3I u traˇenju limesa nizove. u oba sluˇaja sledi da postoji c ∈ (a. a zatim se iskoriste svojstva limesa (izvoda. 4. U drugom sluˇaju postoji jedinstvena taˇka c ∈ (a. je neprekidna u svakoj taˇki skupa R. Racionalna funkcija R(x) = P (x) . ako je f ((a + b)/2) = 0 tada taˇno jedan od segmenata I1 i I2 ima istu c osobinu kao i polazni segment [a. c Teorema (Bolcano-Koˇi). f (an ) < 0 . b) takva da je f (c) = 0. b] na dva segmenta jednakih duˇina I1 = [a. tada za svaki C ∈ (A. Svojstva (i3) i (i4) iz prethodne teoreme znatno pojednostavljuju z praktiˇno nalaˇenje limesa funkcija.9. b] . Ako z je f ((a + b)/2) = 0 . Tada ili u jednom od koraka nademo c taˇku c (koja je srediˇte jednog od segmenata) takvu da je f (c) = 0 ili dobijemo niz umetnutih segmenata c s {In } pri ˇemu njihova duˇina teˇi 0 (jer u svakom koraku podelimo prethodni segment na dva dela i tako mu c z z prepolovimo duˇinu) i svaki od njih ima osobinu da vrednosti funkcije f u njegovim krajevima ima suprotan z znak.12 koja se nalazi u svakom od c c segmenata. gde je Q(x) = 0. brojevi f (a) i f (b) su suprotnih znakova). proizvod vrednosti funkcije u njegovim krajevima je manji od 0. Podelimo segment [a. pa prvo primena (a2) iz (i3) prethodne teoreme daje da je am xm neprekidna. intec grala). Primer 2. Sada sa tim segmentom ponovimo proceduru i nastavimo na isti naˇin dalje. U lema (a pogotovo matematiˇkih) jeste svod c c s 3 -u osnovni i ovom kursu ta ideja se provodi na slede´i naˇin : prvo se po definiciji nad c c vaˇni limesi (vidi taˇku 2. Iz definicije umetnutih intevala {In } dobijamo dva niza levih {an }. onda smo gotovi. Prema osobini limesa sledi da je lim f (an ) = c ≤ 0 i lim f (bn ) = c ≥ . tada postoji taˇka c c ∈ (a. Globalna svojstva neprekidnih funkcija 4. Globalno svojstvo funkcija je ono koje se odnosi na ˇitav domen funkcije. pri ˇemu su koeficijenti c ai ∈ R . Jedna od osnovnih ideja u reˇavanju raznih probc z s -enje polaznog problema na ve´ reˇeni. a zatim primena svojstva (a1) iz iste teoreme daje da je f (x) neprekidna. takvih da je npr.Globalna svojstva neprekidnih funkcija 101 Vaˇna primedba. b] −→ R neprekidna i akoje φ(a) = A i φ(b) = B. integrala) z c iz ove teoreme i njoj analognih za izraˇunavanje komplikovanijih limesa (izvoda.14). b) takva da je φ(c) = C. Ovo sledi iz prethodnog primera i svojstva c (i2) (a3) iz prethodne teoreme. c Primedba. z . limesa funkcija. b] .

Neprekidnost i monotonost.8. b] −→ R neprekidna.. prema prethodnoj teoremi zakljuˇujemo da postoji c ∈ I takav da je 0 = f (c) = φ(c) − C . Neka je funkcija s f : I = [a. Ako je funkcija strogo rastu´a ili strogo opadaju´a na I onda je ona oˇigledno c c c injektivna. 4 . . jer u suprotnom nemamo ˇta dokazivati. Teorema (Vajerˇtrasa o ekstremnim vrednostima). m2 . Kako je funkcija ograniˇena na svakoj od okolina Ij . neprekidna na segmentu I. Mj ∈ R ∀ j = 1. Posledica. Tada je f ([a. s c Dakle.102 4. ili je f (x1 ) izmedu f (x2 ) i f (x3 ). jer ako pretpostavimo da nije tako tada postoje tri taˇke z c -u f (x1 ) i f (x3 ). pa prema lemi o konaˇnom pokrivanju moˇemo na´i konaˇno pokrivanje c z c c segmenta I okolinama Ix1 . b] −→ R neprekidna. . Polinom parnog stepena sa realnim koeficijentima. Dakle. b] postoji konaˇan podsistem koji takode pokriva segment [a. . Tada je funkcija M − f (x) neprekidna i s pozitivna na segmentu I i poprima vrednosti po volji bliske 0 5. mM } . b] takve da f (x2 ) nije izmed c ili je f (x3 ) izmedu f (x1 ) i f (x2 ). Posmatrajmo funkciju f (x) = φ(x) − C .9) y ∈ [x2 . x ∈ I} ( m = inf{f (x). imamo da je c mj ≤ f (x) ≤ Mj . x ∈ I} .) Pretpostavimo da je za z svaki x ∈ I . x3 ] takva da je f (y) = f (x1 ). . M2 . Posmatrajmo funkciju 1/(M − f (x)) koja je (zbog lokalnih svojstava neprekidnih funkcija). . 2. Unija svih takvih okolina Ix . Razmotrimo drugu mogu´nost. U ovom sluˇaju x1 < x2 < x3 segmenta [a. Ix2 . Vaˇi slede´a lema (Borel-Lebeg). . 4. . koja je neprekidna na intervalu I i kako je f (a) · f (b) = (A − C)(B − C) < 0 . Tada je f ograniˇena na I. funkcija f je ograniˇena na I. . polinom neparnog stepena sa realnim koeficijentima. M ] . mj . c odakle sledi tvrdnja.10. Ali vaˇi i obrat. tj. c Dokaz. z z c U svakom sistemu intervala koji pokrivaju segment [a. b] −→ R neprekidna funkcija. b]. . Analogno se pokazuje da postoji taˇka xm ∈ I takva c c da je f (xm ) = m. i postoje taˇke iz I u c c kojima funkcija prima najmanju i najve´u vrednost. m ∈ N i an = 0 . Tada se za dovoljno veliko M ∈ R polinom f (x) ponaˇa kao njegov vode´i ˇlan (koji je po apsolutnoj s c c vrednosti ve´i od sume svih ostalih ˇlanova). b]) = [m. 4. Ixk . Neka je f : I = [a. . f (x) = x2 + 1 . . c 5 Sledi iz definicije supremuma skupa A. tada je funkcija f neprekidna na segmentu [x2 . pronaˇli smo taˇku y > x1 s c Kaˇemo da je sistem F = {X} skupova pokrivanje skupa Y ako je Y ⊆ X∈F X. sledi da za svaku taˇku x ∈ I postoji c okolina Ix takva da je na skupu Ix = I ∩ Ix funkcija f ograniˇena. mk } ≤ f (x) ≤ max{M1 . . .11. f (x) < M. c Za drugi deo dokaza obeleˇimo sa M = sup{f (x). Zbog lokalnih svojstava neprekidne funkcije Teorema (i1) iz 3. npr. ne mora imati realnu nulu. Neka je funkcija f : I = [a. ako je an > 0 ( an < 0 ) tada c c je za sve x > M f (x) > 0 ( f (x) < 0) i za sve x < −M f (x) < 0 ( f (x) > 0) i primena prethodne teoreme implicira egzistenciju nekog realnog broja c takvog da je f (c) = 0 . tj. Neprekidne realne funkcije Dokaz. Time smo pokazali slede´e tvrdenje: polinom neparnog stepena sa realnim c koeficijentima ima barem jednu realnu nulu. . x3 ] i postoji taˇka (prema c c Posledici 3. Primer. neka je n = 2m − 1 . Time smo pokazali da za svaki x ∈ I vaˇi da je z min{m1 . . Neka je f (x) = an xn +an−1 xn−1 +· · ·+a1 x+a0 . x ∈ I obrazuje c otvoreno pokrivanje 4 segmenta I. k. . Dakle. a s druge strane je neograniˇena na c I ˇto je u kontradikciji sa upravo dokazanom ograniˇenosti neprekidne funkcije na segmentu. postoji taˇka xM ∈ I takva da je f (xM ) = M .

Globalna svojstva neprekidnih funkcija

103

takvu da je f (y) = f (x1 ) , ˇto je u kontradikciji sa injektivnosti funkcija f. Time smo s pokazali propoziciju. Propozicija 1. Neprekidna funkcija f : I = [a, b] −→ R je injektivna akko je f strogo monotona na segmentu I. Takode dve slede´e propozicije sadrˇe vaˇna svojstva neprekidnih funkcija. c z z Propozicija 2 (kriterijum neprekidnosti monotone funkcije). Monotona funkcija na f : I = [a, b] −→ R je neprekidna ako i samo ako je f (I) = [f (a), f (b)] (f rastu´a) ili f (I) = [f (b), f (a)] (f opadaju´a). c c Propozicija 3. Neka je funkcija f : I = [a, b] −→ R strogo monotona i neprekidna, tada je f (I) = J , segment (f (I) = [f (a), f (b)] ili f (I) = [f (b), f (a)]) i inverzna funkcija f −1 : J −→ I je dobro definisana i neprekidna.

GLAVA 5

Diferencijalni raˇun c
1. Izvod funkcije 5.1. Definicija. Neka je data funkcija f : I = [a, b] −→ R i x0 ∈ (a, b), tada ako postoji broj f (x) − f (x0 ) , x→x0 x − x0 nazivamo ga izvodom funkcije f u taˇki x0 . Takode tada kaˇemo da je funkcija f c z diferencijabilna u taˇki x0 . Primetimo da se (81) moˇe zapisati na ekvivalentne naˇine c z c (81) f (x0 ) = lim f (x) − f (x0 ) = f (x0 ) + α(x) , x − x0 gde je
x→x0

lim α(x) = 0, gde je lim

ili

f (x) − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) + o(x − x0 ) ,

o(x − x0 ) =0. x→x0 x − x0

Ako uvedemo oznaku h = x − x0 tada linearnu funkciju f (x0 )(x − x0 ) = f (x0 )h u h nazivamo diferencijalom funkcije f u taˇki x0 . Sada moˇemo reformulisati definiciju c z izvoda na slede´i naˇin: funkcija f : I = [a, b] −→ R je diferencijabilna u taˇki c c c x0 ∈ (a, b) ako (82) f (x + h) − f (x) = A(x)h + α(x, h) ,

gde je x −→ A(x)h linearna funkcija u h, i limh→0 α(x,h) . Slede´e veliˇine igraju vaˇnu c c z h ulogu, priraˇtaj argumenta: s x(h) = (x + h) − x = h , priraˇtaj funkcije: s f (x; h) = f (x + h) − f (x) .

Za diferencijal se koristi i oznaka df (x)(h) = A(x)h = f (x)h, i on predstavlja linearnu aproksimaciju funkcije f u okolini taˇke x. Iz definicije izvoda (vidi naredni Primer) c oˇigledno sledi da je za f (x) = x njen izvod f (x) = 1 , odakle nalazimo i da je c dx(h) = 1 · h = h , tako da ponekad kaˇemo da se diferencijal nezavisne promenljive podudara sa njenim z -e, imamo priraˇtajem. Takod s df (x)(h) = f (x)dx(h), ili df (x) = f (x)dx ,

df (x) zbog ˇega za izvod koristimo oznaku (Lajbnic) c . Napomenimo da je oznaku f (x) dx uveo Lagranˇ. z
105

Zbog toga za funkcije koje su neprekidne na skupu D kaˇemo da su klase C 0 (D). vidi 3. Diferencijalni raˇun c Ako je za funkciju f definisana f za sve taˇke nekog skupa E ⊆ D tada kaˇemo da je c z f diferencijabilna na E i f je realna funkciju na E. Teorema. Ako je E = D tada kaˇemo da je z funkcija f diferencijabilna funkcija. c f (x + h) − f (x) (x + h) − x h f (x) = lim = lim = lim = 1.106 5. Sada nalazimo. c z c x→x0 x→x0 Primedba. Iz definicije limesa sledi da za izolovane taˇke skupa D (tj. f (x + h) − f (x) c−c f (x) = lim = lim = lim 0 = 0. (sin x) = lim sin[(x + h ) + h ] − sin[(x + h ) − h ] 2 cos(x + h ) sin h sin(x + h) − sin(x) 2 2 2 2 2 2 = lim = lim h→0 h→0 h→0 h h h sin h 2 h 2 h→0 = lim · lim cos x + h→0 h h h = 1 · lim cos x + = cos lim (x + ) = cos x. h→0 h→0 h→0 h h h (c) Za funkciju f (x) = x2 imamo f (x) = lim f (x + h) − f (x) (x + h)2 − x2 x2 + 2xh + (h)2 − x2 = lim = lim = lim (2x + h) = 2x. c Dokaz.2. takve taˇke za c c koje postoji neka okolina I u kojoj nema drugih taˇaka skupa D). Iz definicije izvoda funkcije f u taˇki x0 imamo. h→0 h→0 h h→0 h (b) Sliˇno. tj. 5. za funkciju f (x) = x nalazimo. h→0 h→0 2 2 2 (f) Analogno se dokazuje da je (cos x) = − sin x.6. h→0 h→0 h→0 h→0 h h h (d) Pokaˇite 1 da je (xn ) = n xn−1 za svaki n ∈ N . Iz prethodne teoreme vidimo da je biti diferencijabilna funkcija ’bolje’ svojstvo od biti samo neprekidna funkcija. . funkcija f je neprekidna u taˇki x0 . 1 Indukcijom ili primenom binomne formule. Primedba. a funkcije ˇiji je izvod neprekidan na skupu D z c 1 nazivamo funkcijama klase C (D). c f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 ) lim (f (x) − f (x0 )) = lim (x − x0 ) = lim lim (x − x0 ) = f (x0 ) · 0 = 0 . izvod nije definisan c iako sama funkcija moˇe biti definisana. Slede´a teorema pokazuje da je diferencijaz c bilnost specijalnije svojstvo od neprekidnosti. (a) Izvod konstantne funkcije f (x) = c nalazimo iz definicije. x→x0 x→x0 x→x0 x→x0 x − x0 x − x0 Drugim reˇima vaˇi da je lim f (x) = f (x0 ) = f ( lim x). Primer. z (e) Da bismo naˇli izvod funkcije f (x) = sin x potrebna nam je slede´a formula s c sin(x + y) − sin(x − y) = 2 cos x sin y . Ako je funkcija f diferencijabilna u taˇki x0 onda je ona i neprekidna u toj c taˇki. koja je posledica adicionih formula za funkcije sin x i cos x.

. . x0 . . . s = f (t) .. c ∆s s − s0 = lim = f (t0 )... x0 + h c df (x0 )(h) E x Slika 1.. h . hemija. brzina predstavlja izvod puta po vremenu. . Izvodi funkcija su neophodni u reˇavanju s mnogih problema u mnogim naukama kao ˇto su: fizika. jedan od najve´ih nauˇnika c c c c c u istoriji formulisao je izmedu ostalog (sa Lajbnicom) osnove diferencijalnog raˇuna. biologija. Neka je formulom. . Tada taˇka M do c c -e put s0 = f (t0 ).. . .. . . Proseˇna brzina kojom se taˇka M kretala od trenutka t = t0 pred c c trenutka t0 do trenutka t (t > 0) jednaka je s − s0 ∆s = .3. Njutn (Isaac Newton) je u XVII.. dat zakon kojem se taˇka M kre´e. . . . s 2 ekonomija.. .. . Geometrijska interpretacija izvoda. engleski fiziˇar. ... .. ... . v0 = v(t0 ) = lim T y y = f (x) y − f (x0 ) = f (x0 +h)−f (x0 ) h (x − x0 ) y − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) f (x0 + h) M .. . M0 f (x0 ) .. . ... .' . . .. astronom i matematiˇar. .. . .... .. . pri c c -eni put u nekom vremenskom trenutku t. . Sliˇno se moˇe pokazati i da je c z ubrzanje (akceleracija) izvod brzine po vremenu.. . .. . . . h) T % .. . E. .... . .. .. ako je f diferencijabilna funkcija. . .Izvod funkcije 107 5. mehanika. . t→t0 t − t0 ∆t→0 ∆t Dakle. ..c . veku poˇeo razvijati diferencijalni c -ivanja brzine. tada kada t −→ t0 gornji izraz teˇi ka trenutz noj brzini taˇke M u trenutku t0 . t − t0 ∆t Jasno. c .. Preciznije pretpostaˇemu s oznaˇava pred c c vljamo da je kretanje poˇelo u trenutku t = 0 i da je f (0) = 0. .. teorijski mehaniˇar.. raˇun bave´i se problemom odred c c Problem brzine. . .. T ∆f (x. . ∆x(h) . Geometrijska interpretacija izvoda 2 Isaac Newton 1642 – 1727. i sl..

c c y − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ). 1. tj. h→0+ h ukoliko limesi na desnim stranama jednakosti (83) i (84) postoje. Funkcija |x| je neprekidna. veku) Lajbnic (Gottfried Wilhelm Leibniz) 3 je nezavisno od Njutna razvio osnove diferencijalnog raˇuna reˇavaju´i probc s c -ivanja tangente na datu krivu u nekoj taˇki iste. nemaˇki filozof i matematiˇar. f (x0 ) 5. =⇒ |x| = sgn(x) Wilhelm Leibnitz 1646 – 1716. Kako za koeficijente pravaca k1 i k2 . Diferencijalni raˇun c Problem tangente. Primer. x −→ x0 =⇒ tg α → tg α0 = f (x0 ) .108 5. ˇiji je c z c c koeficijent pravca jednak tg α0 . zakljuˇujemo da izvod f (x) u taˇki x postoji ako i samo ako postoje levi i c c desni izvod i ako su oni jednaki. Pronadimo izvod apsolutne vrednosti. f (x0 )) i M (x. f (x0 )) i c c normalna je na tangentu u toj taˇki. Stoga je jednaˇina tangente na krivu y = f (x) u taˇki x0 . tada seˇica teˇi tangenti krive y = f (x) u taˇki M0 (x0 . h→0− h f (x + h) − f (x) . Levi i desni izvod. normalnih c pravih p1 i p2 vaˇi veza k1 · k2 = −1 lako nalazimo jednaˇinu normale (uz f (x0 ) = 0). x < 0. z c 1 y − f (x0 ) = − (x − x0 ). f (x)). Normala na krivu y = f (x) u taˇki x0 je prava koja prolazi kroz taˇku M0 (x0 . Otprilike u isto vreme (u XVII. x < 0. za c c x0 = x. c f (x) − f (x0 ) tg α = . c Seˇica (sekanta) krive y = f (x) koja prolazi kroz taˇke M0 (x0 . lem odred c Neka je data kriva svojom jednaˇinom y = f (x). c . zajedno sa Njutnom formulisao osnove c c diferencijalnog raˇuna. gde je f diferencijabilna funkcija. x − x0 Kada x −→ x0 . funkcije definisane na uobiˇajen c (84) desni izvod funkcije f u taˇki x je broj: f (x+ ) = lim c naˇin: c |x| = −x. Kako se izvod definiˇe preko limesa i kako smo videli ranije s ˇta je levi odnosno desni limes funkcije u nekoj taˇki x znamo i ˇta su levi i desni s c s izvod. x ≥ 0. Jasno. je prava ˇiji je koeficijent pravca. Preciznije imamo. f (x0 )). x ≥ 0. f (x + h) − f (x) (83) levi izvod funkcije f u taˇki x je broj: f (x− ) = lim c . x. a za njen izvod vaˇi : z |x| = 3 Gottfried −1. Dakle.4.

c Teorema. (i2) d(f · g)(x) = df (x) · g(x) + f (x) · dg(x) . - .5. s Posledica. U ovoj taˇki bavimo se osnovnim alc gebarskim svojstvima diferenciranja koja znatno olakˇavaju raˇunanje izvoda datih s c funkcija. Svojstva diferenciranja 5. (tg x) = sin x cos x = (sin x) · cos x − sin x · (cos x) cos2 x + sin2 x 1 = = . Dokaˇimo (i3). prethodna teorema moˇe se zapisati i u z terminima diferencijala. Svojstvo (i2) zove se Lajbnicovo pravilo za izvod proizvoda funkcija. f df (x) g(x) − f (x) dg(x) . Tako uz pretpostavke prethodne teoreme imamo. Dokaz.4 Teorema 2).2 i svojstva diferenciranja iz prethodne teoreme moˇemo c c z izraˇunati slede´e izvode. Iz veze diferencijala i izvoda. limh→0 g(x + h)g(x) g 2 (x) ˇto je i trebalo pokazati. 2. Algebarska svojstva diferenciranja. g : D −→ R diferencijabilne na skupu E ⊆ D. g 2 (x) ako je g(x) = 0. ako je g(x) = 0.Svojstva diferenciranja 109 Primetimo da |x| ima u taˇki x = 0 prekid prve vrste. ostala tvrdenja dokazuju se analogno. Koriste´i taˇku 4. z f g (x) = lim = lim f (x+h)−f (x) h f (x+h) g(x+h) − f (x) g(x) h→0 h = lim f (x + h) g(x) − f (x) g(x + h) x→0 g(x + h) g(x) h f (x + h) g(x) − f (x) g(x) + f (x) g(x) − f (x) g(x + h) h→0 g(x + h) g(x) h g(x) − f (x) g(x+h)−g(x) h g(x + h)g(x) = lim h→0 = limh→0 f (x+h)−f (x) h g(x) − limh→0 f (x) g(x+h)−g(x) f (x)g(x) − f (x)g (x) h = . (i3) f g (x) = f (x)g(x) − f (x)g (x) . i da funkcija |x| ima u taˇki c c x = 0 levi i desni izvod koji se ne podudaraju. (i3) d (x) = g g 2 (x) Primer. 4 Sada redom imamo. tada za svaki x ∈ E vaˇi z (i1) (f ± g) (x) = f (x) ± g (x) . Neka su funkcije f. cos2 x cos2 x cos2 x 4 Ali dokazi tvrdenja (i1) i (i2) su jednostavniji. (i1) d(f ± g)(x) = df (x) ± dg(x) . (i2) (f · g) (x) = f (x) · g(x) + f (x) · g (x) . Kako se izvodi definiˇu preko limesa za oˇekivati je da je izvod funkcije s c kompatibilan sa osnovnim algebarskim operacijama (vidi taˇka 3. c c (a) (b) (x4 ) = (x2 · x2 ) = (x2 ) · x2 + x2 · (x2 ) = 2x · x2 + x2 · 2x = 4x3 .

Slede´a teorema pokazuje da se diferenciranje c dobro ponaˇa i prema kompoziciji funkcija jer vaˇi: s z Teorema. Izvod kompozicije funkcija. tada postoji okolina Iy0 taˇke c 1 −1 y0 = f (x0 ) takva da je C na Iy0 i (f ) (y0 ) = 0. tada je kompozicija g ◦ f diferencijabilna u taˇki x i vaˇi formula: c z (85) [g(f (x))] = g (y)f (x) = g (f (x))f (x) . tj. Neka su f : D −→ E i f −1 : E −→ R (D.6. Izvod inverzne funkcije. Primetimo da taˇka x = 0 nije u domenu ove funkcije. koja ima inverznu funkciju za x ≥ 0 prema i prethodnoj teoremi imamo: 1 1 1 √ ( y) = 2 = = √ . Staviˇe iz ove teoreme (i nekih drugih) sledi da svaka funkcija klase C 1 (dis ferencijabilna i ˇiji je izvod neprekidan) u okolinama taˇaka u kojima se njen izvod ne c c -e klase C 1 u odgovaraju´im taˇkama. 2 2 sin x sin x sin x 5. Primer. c c Primer. Formula (85) je od velike vaˇnosti jer ima veliku primenu u praksi budu´i je kompozicija z c funkcija jedan od osnovnih naˇina konstrukcija novih funkcija iz ve´ poznatih. 2 x x > 0. s (a) (b) [(x3 + 4x2 − 3x)3 ] = 3(x3 + 4x2 − 3x)2 (x3 + 4x2 − 3x) = 3(x3 + 4x2 − 3x)2 (3x2 + 8x − 3). kao i ostala svojstva diferenciranja da bismo naˇli izvode funkcija. (x ) 2x 2 y Primetimo da na levoj i desnoj strani imamo funkciju od y pa moˇemo zameniti y s x z i tako dobijamo standardni zapis. ima inverznu funkciju koja je takod s c c 1 ako je f klase C na nekoj okolini Ix0 i ako je f (x0 ) = 0 .7. a funkcija g u taˇki c c y = f (x) ∈ D(g) .110 5. (a) Funkcija y = x2 . f (x0 ) ˇ Primedba. kao i analitiˇkih osobina iste. (cos(sin x)) = − sin(sin x)(sin x) = sin(sin x) cos x. Veoma ˇesto se postavlja pitanje pronalaˇenja izvoda c z inverzne funkcije. 5. E ⊆ R) uzajamno inverzne i neprekidne funkcije u taˇkama x0 ∈ E i y0 = f (x0 ) . c . poniˇtava. s Teorema. Ako je funkcija f diferencijabilna c u x0 i f (x0 ) = 0 tada je i funkcija f −1 diferencijabilna u taˇki y0 i vaˇi formula c z (86) (f −1 ) (y0 ) = 1 . Slede´a teorema i njene generalc c izacije (viˇedimenzionalne) daju odgovor na to pitanje. Primenimo prethodnu teoremu. √ 1 ( x) = √ . Diferencijalni raˇun c (c) (ctg x) = cos x sin x = (cos x) · sin x − cos x · (sin x) − cos2 x − sin2 x 1 = =− 2 . Neka je funkcija f diferencijabilna u taˇki x ∈ D(f ) .

a2 y(x0 ) a y0 b2 x 0 · (x − x0 ) a2 y0 Sada iz jednaˇine tangente (vidi 4. c f (x) − f (x0 ) = f (x0 )(x − x0 ) ili nakon zamene y − y0 = − nakon mnoˇenja poslednje jednakosti sa a2 y0 dobijamo z a y y0 − a 2 2 2 y0 =b 2 x2 0 − b x x0 2 kako je 2 x2 y 0 0 2 + 2 − 1 = 0 ili a2 y0 + b2 x2 = a2 b2 . 1 − x2 funkcija arcsin x je definisana na segmentu [−1. odredimo tangentu na elipsu . y = y(x)) i c primenimo pravila koja su data u teoremama iz taˇaka 4. x ∈ R. a2 b Specijalno. 1).8. (tgx) 1 + tg ili nakon zamene y sa x. y) = 9 5 x0 x y 0 y + 2 = 1.Svojstva diferenciranja 111 (b) Funkcija y = sin x ima inverznu funkciju za x ∈ [−π/2.5. 1 (arcsin x) = √ . (c) Funkcija y = tg x ima inverznu funkciju za x ∈ (−π/2. 1 + x2 5. x ∈ (−1. Odrediti tangentu elipse.) redom nalazimo. y) = 0.3. 1] . nakon zamene y sa x. c 2x 2y(x)y (x) + = 0. Neka je implicitno zadata funkcija svojom jednaˇinom F (x. 1 (arctg x) = . y) = 2 + 2 − 1 = 0 . a2 b2 =⇒ y (x0 ) = − b2 x0 b2 x 0 · =− 2· . c Primer. F (x. tj. njen izvod traˇimo tako da jednu promenljivu (obiˇno to je c z c y) shvatimo kao funkciju one druge promenljive (a to je obiˇno x. 0 2 a b napokon dobijamo a2 y y0 + b2 x x0 = a2 b2 ili nakon deljenja sa a2 b2 dobijamo x2 y 2 + − 1 = 0. a njen izvod nije definisan u rubovima tog intervala. Dakle.6. i 4. y0 ) (< −a < x0 < a). jednaki su im i izvodi. π/2] i vaˇi: z 1 1 1 1 (arcsin y) = = = = . π/2) i vaˇi z 1 1 1 (arctg y) = = cos2 x = 2 x = 1 + y2 . x2 y 2 F (x. (87) a b u taˇki (x0 . (sin x) cos x 1 − y2 1 − sin2 x odnosno. Izvod implicitno zadate funkcije. Pretpostavimo da je y = y(x) i kako su leva i desna c strana jednaˇine (87) jednake.

(p) y0 y = l(x + x0 ). gde smo sa y obeleˇili ˙ ˙ z izvod po nezavisnoj promenljivoj x. s 2 . 2 2 3 5 U smislu generalizacije u viˇim dimenzijama. Odredimo tangentu na krivu zadatu sa x = 2 cos t. c 1= 2x 5y 2x y + = + 9 5·3 9 3 ili 2 x + 3 y = 9. Ispostavlja se da je najprirodniji 5 naˇin c zadavanja funkcija u slede´em vidu. Dokaˇite da jednaˇine tangenti na hiperbolu odnosno parabolu z c x2 y 2 (h) F (x. a x i y obeleˇava izvod po parametru t.112 5. −2 sin π 2 3 2 3 3 √ 1 3 tako da je jednaˇina traˇene tangente. y0 ) su: c x0 x y 0 y (h) − 2 − 1 = 0. dx d(ϕ(t)) ϕ (t)dt ϕ (t) ˇ Cesto koristimo kra´i zapis y = y/x. a2 b (p) G(x. a b u taˇki sa koordinatama M (x0 . c ˙ ˙ y = ψ (t).9. Izvod parametarski zadate funkcije raˇunamo na slede´i naˇin. x = ϕ (t). y) = 2 − 2 − 1 = 0 . koji se naziva parametarski oblik zadavanja funkcija. l > 0. ˙ ˙ z Primer. t ∈ [0. y0 > 0). a zatim prema upravo izvedenoj c formuli dobijamo jednaˇinu tangente. c c c f (x) = dy d(ψ(t)) ψ (t)dt ψ (t) = = = . Dakle. y) = −2 l x + y 2 = 0 . 5. c x = ϕ(t). Gornja formula daje c y = cos t . −2 sin t Iz x = 1 = 2 cos t nalazimo da je cos t = 1/2 tako da je t = π/3 ili t = −π/3. u taˇki x = 1. 2π]. 1 cos π 1 3 2 y (1) = =− √ =− √ . t ∈ D ⊆ R. y = sin t. Uslov √ y > 0 implicira t = π/3 i y = sin π/3 = 3/2. Primer. Diferencijalni raˇun c u taˇki M (2. y > 0. Sada prvo nalazimo yM = 5/3 . y = ψ(t). y = − √ (x − 1) + c z . Izvod parametarski zadate funkcije.

Izvodi elementarnih funkcija. x∈R Arkus funkcije 1 (arcsin x) = √ . x∈R Inverzne hiperboliˇke funkcije c 1 (arsh x) = √ . 1) (cth x) = − 1 . 1 + x2 x ∈ (−1. 1 − x2 x∈R (ch x) = sh x. Izvode svih elementarnih mogu´e je na´i po c c definiciji ili koriˇ´enjem ve´ ranije pomenutih svojstava izvoda. r ∈ R.Izvodi elementarnih funkcija 113 3. sh2 x x ∈ R \ {0} (arcth x) = x ∈ R \ [−1. 1 = a > 0. 1 − x2 1 (arccos x) = − √ . x ln a 1 = a > 0. Izvodi elementarnih funkcija 5. sin2 x x∈R x ∈ (−1. 1 . 1 + x2 x∈R Eksponencijalne funkcije (ax ) = ax ln a.10. +∞) (th x) = x∈R x ∈ (−1. (arch x) = √ 2−1 x (arth x) = 1 . 1 − x2 (arctg x) = 1 . 1 + x2 1 . x > 0 (C) = 0 Konstantna funkcija Trigonometrijske funkcije (sin x) = cos x . Jedan vaˇan element u procesu pronalaˇenja z z izvoda jeste tabela elementarnih funkcija. 1] . 1) (tg x) = x ∈ R \ {π/2 + kπ : k ∈ Z} x∈R (ctg x) = − x ∈ R \ {kπ : k ∈ Z} (arcctg x) = − 1 . cos2 x 1 . 1 . x∈R (ln x) = Hiperboliˇke funkcije c (sh x) = ch x. 1 − x2 1 . ch2 x x∈R x ∈ (1. x ∈ R Logaritamske funkcije (loga x) = 1 x 1 . 1) (cos x) = − sin x. x > 0 (ex ) = ex . sc c Tabela izvoda elementarnih funkcija Stepene funkcije (xr ) = r xr−1 .

y y Primer. Nadimo izvod funkcije y = (1 + x) x . . Zbog toga je jedna od osnovnih primena diferencijala nalaˇenje c z pribliˇnih vrednosti funkcije f u nekim taˇkama. ln(1 + x) + x 1+x Primer. Diferencijalni raˇun c 5. 1 Primer. c 5. a relativna pogreˇka je s ≈ .12.11. y =y − 1 1 1 ln(1 + x) + · x2 x 1+x = 2 1 1 (1 + x) x x − x 1 1 . Kao ˇto znamo diferencijal je z c s najbolja linearna aproksimacija vrednosti diferencijabilne funkcije f u nekoj okolini taˇke njenog domena. z (i3) sredimo dobijene formule. f (x) U onim taˇkama u kojima izvod postoji vaˇi. Izraˇunajte izvod funkcija y = xx i y = xx . f (x) . (i2) diferenciramo obe strane jednakosti dobijene u koraku (i1) pri ˇemu y tretiramo c 6 kao sloˇenu funkciju .114 5. Primena diferencijala: pribliˇno raˇunanje. z c Ako je vrednost nezavisne promenljive x odredena (izmerena u nekom eksperimentu) sa pogreˇkom koja po apsolutnoj vrednosti ne prelazi neki broj h i ako uz tako s izraˇunat x ˇelimo odrediti vrednost funkcije y = f (x). y x x 1+x Sredvanjem ove jednakosti dobijamo. x a zatim diferenciranje obe strane ove jednakosti daje. c z f (x)g(x) = f (x)g(x) g (x) ln(f (x)) + g(x) Procedura kojom nalazimo izvod ovom metodom sastoji se od tri karakteristiˇna koc raka: (i1) logaritmiraju se obe strane jednakosti (88). √ 4 84 koriste´i ˇinjenicu da je c c √ 4 81 = 3. tada apsolutna pogreˇka c z s vrednosti funkcije pribliˇno iznosi z ∆y dy |∆y| ≈ |dy| = |f (x)h| . Primenom logaritma na obe strane imamo 1 ln y = ln(1 + x) . Logaritamski izvod. Logaritamski izvod koristimo za diferenciranje funkcija oblika (88) y = h(x) = f (x)g(x) . 1 1 1 1 y = − 2 ln(1 + x) + · · 1. Izraˇunajmo pribliˇno c z 6 kompoziciju.

n k > n. y = k 2 ekx · k = k 3 ekx . Koriste´i diferencijal nalazimo.Izvodi viˇeg reda s 115 Primetimo da je √ 4 84 = √ 4 81 + 3 = 3 1 + 4 √ Posmatrajmo funkciju f (x) = 3 4 1 + x . Neka je y = f (x) dva puta dis s ferencijabilna funkcija. y j = 0. y = kekx · k = k 2 ekx . y IV = 0. tj. Sada indukcijom nastavljamo dalje i definiˇemo 7 n-ti izvod funkcije f kao izvod njenog s (n − 1)-og izvoda. = 3+ ·1· 4 27 √ Napomenimo da je taˇna vrednost broja 4 84 na ˇetiri decimale 3. c √ 3 3 4 84 = f (x0 + h) ≈ f (x0 ) + df (x0 ) = f (x0 ) + f (x0 )h = f (x0 ) + (1 + x0 )− 4 h 4 1 3 ˙ = 3. s Sada redom nalazimo. Neka je data funkcija f : D −→ R . n p(k) (x) = 0. n j=0 Iz ovog primera vidimo da i u opˇtem sluˇaju polinoma pn (x) = s c stepena vredi p(n) (x) = an n! . y = 6a3 x + 2a2 . Izvodi viˇeg reda s 5. Njen s izvod (ako postoji) je funkcija f : D ⊆ D −→ R je funkcija pa je moˇemo pokuˇati z s diferencirati. ako je y = f (x) 7 Ako postoje svi potrebni izvodi funkcije f . (a) Nadimo izvode viˇeg reda funkcije y = ekx . Sada je mogu´e posmatrati funkcije koje su n− c puta diferencijabilne i ˇiji je n−ti izvod neprekidna funkcija na nekom skupu D ⊆ R. . Diferencijal drugog reda funkcije f je diferencijal njenog diferencijala dy . c koje obeleˇavamo sa C n (D). odnosno d2 f ≡ d2 y = d(dy). Od posebnog su interesa funkcije klase C ∞ (D). tj. Dakle. za j > 4. c c 4. (b) Za polinom y = a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 lako nalazimo da je y = 3a3 x2 + 2a2 x + a1 . aj xj . 27 i indukcijom lako nalazimo da je n-ti izvod jednak y (n) = k n ekx . a zatim izaberimo x0 = 0 i h = 1/27.13. n-tog Diferencijal viˇeg reda definiˇemo analogno. f ≡ (f ) : D ⊆ D ⊆ D −→ R. y = 6a3 . 1 . Ako je f diferencijabilna tada funkciju (f ) = f nazivamo drugim izvodom funkcije f. y = ekx · k = kekx .027. one z koje imaju izvode svih redova i ti izvodi su neprekidni. Analogno dalje.0274. Primer. Izvodi i diferencijali viˇeg reda. f (n) = f (n−1) .

. dz dx dz dy 1 = .116 5. c c z (89) f (x0 + h) − f (x0 ) = f (x0 )h + α(x0 . Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna I. dx Vaˇna primedba. c d(y ) = dx d y ˙ x ˙ xdt ˙ (¨x − y¨) dt y˙ ˙x y x − y¨ ¨˙ ˙x x2 ˙ = = . Neka je data funkcija f : D −→ R i taˇka x0 ∈ D tako da su c ispunjeni slede´i uslovi: c (i1) postoji okolina Ix0 taˇke x0 takva da je Ix0 ⊆ D . Prema definicionoj formuli za diferencijal vaˇi. Formulu za drugi izvod parametarski zadate funkcije dobijamo primenom prethodne formule i formule iz taˇke 4. h))h . dx . f (n) dn y (x) = n . Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 5. ˇuveni francuski matematiˇar. 9 Pierre de Fermat. dy dx dt Primer: Drugi izvod parametarski zadate funkcije. Budu´i da je po pretpostavci funkcija f diferencijabilna u taˇki x0 vaˇi. Ako je neka funkcija diferencic -ene dobre osobine koje su posledica njene diferencijabilnosti. h)h = (f (x0 ) + α(x0 . dx dx dy dy dy = dt .. 8 Ove oznake je uveo Lajbnic. s z c Lema (Ferma9).9. tada je diferencijal n-tog reda funkcije f jednak dn f ≡ dn y = d(dn−1 )y = f (n) dxn .... 1601 – 1665. c c . z d2 y = d(dy) = (dy) dx = (f (x)dx) dx = f (x)dx · dx = f (x)dx2 . c (i3) taˇka x0 je taˇka u kojoj funkcija f ima ekstremalnu vrednost (minimum ili c c maksimum) na Ix0 . inverzne funkcije i parametarski zadate funkcije.14. c (i2) funkcija f je diferencijabilna u taˇki x0 . Uvedena oznaka za izvod veoma je korisna jer pomo´u nje mogu z c se lako zapisati pravila za diferenciranje kompozicije funkcija. dy dy dx = · . Dokaz. Tada je f (x0 ) = 0. xdt ˙ x3 ˙ y = 5. tj. dx d2 y f (x) = 2 . Diferencijalni raˇun c n−puta diferencijabilna funkcija. Primetimo da vaˇi da je d(dx) = 0. jabilna tada ona ima odred Zbog toga je veoma vaˇno znati koja osnovna svojstva funkcija su posledica diferenciz jabilnosti ˇto je sadrˇaj ove i nekoliko narednih taˇaka. Prethodna formula i definicija diferencijala opravz davaju slede´e oznake 8 c dy f (x) = ..

. Primedba 2. x0 + h ∈ Ix0 . . b) i dokaz je u tom sluˇaju gotov. astronom. . . x . tada barem jedna od taˇaka xm i xM pripada intervalu c (a. b) . f (x0 )) . 1652 – 1719. tM x0 − h M (x0 . . Tada postoji taˇka c ∈ (a. (i2) diferencijabilna na intervalu (a. h) ne menja z za dovoljno malo h (po apsolutnoj vrednosti). . . . b] pa je f (x) ≡ 0 na (a. b] −→ R za koju su ispunjeni z slede´i uslovi: c (i1) neprekidna na segmentu [a. Kako je x0 ekstremalna taˇka leva strana jednakosti (89) c c je nenegativna ili nepozitivna za sve x ∈ Ix0 . . c Dokaz. U ovoj taˇki bavimo sa c c teoremama o srednjoj vrednosti. . x0 + δ) (za dovoljno malo δ) imati suprotne znakove (tj. tj. c (i) Ako je f (xm ) = f (xM ) onda je funkcija f konstanta na [a. Teorema 1 (Lagranˇ 11). x0 ) i (x0 . . 1736 – 1813. h) −→ 0 kada h −→ 0 . Kada bi f (x0 ) = 0 za dovoljno mali h veliˇina f (x0 ) + α(x0 .. Neka je data funkcija f : [a. c c c . E . horizontalna je. Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna II. f (a) = f (b). a koje se ponekad zovu i teoremama o konaˇnim c priraˇtajima. a kako se znak izraza f (x0 ) + α(x0 . c s c c y T Primedba 1. b) . . . .. . zakljuˇujemo da ´e desna strana jednakosti (89) na okolinama c c (x0 − δ. . Geometrijski smisao Fermaove leme je oˇigledan: tangenta na c grafik krive u taˇki ekstremuma je parc alelna sa Ox osom. c 11 Joseph Louis Lagrange. . Budu´i da je funkcija f neprekidna na segmentu [a. . funkcija f ´e promeniti znak pri c prolasku kroz taˇku x0 ) ˇto je u kontradikciji sa pretpostavkom da je taˇka x0 taˇka lokalnog ekstrema. . (i2) diferencijabilna na intervalu (a. b] .15. . . Fermaova lema daje neophodan uslov da bi neka taˇka c bila ekstremalna taˇka diferencijabilne c funkcije. Primetimo da u jednakosti (89) h moˇe poprimiti i pozitivne i negativne vrednosti. b] −→ R za koju su ispunjeni slede´i uslovi: c (i1) neprekidna na segmentu [a. (i3) f (a) = f (b). . . h) −→ 0 kada h −→ 0 za x0 +h ∈ Ix0 . . y = f (x) . c (ii) Ako f (xm ) < f (xM ) i kako je. . . . teorijski mehaniˇar. francuski matematiˇar. . . Fermaova teorema Teorema 1 (Rol 10). 10 Michel Rolle. b] postoje taˇke xm xM ∈ [a. b] . h) c imala bi isti znak kao i f (x0 ) . . Neka je data funkcija f : [a. Prva od njih Lagranˇova teorema povezuje priraˇtaj funkcije na segs z s mentu sa izvodom funkcije na tom segmentu. b] u kojima ona c c redom poprima svoju najmanju i najve´u vrednost. . . . . b) i ako nju obeleˇimo sa c prema Fermaovoj lemi za nju ´e vaˇiti da je f (c) = 0. . ˇuveni francusko-italijanski matematiˇar. . x0 x0 + h Slika 2.Osnovne teoreme diferencijalnog raˇuna c 117 pri ˇemu α(x0 . z c z 5. b) takva da je f (c) = 0. jer α(x0 . .

.. 0 < ϑ < 1. b−a koja je oˇigledno neprekidna na segmentu [a.... Geometrijski smisao Lagranˇove teoreme: postoji neka taˇka z c M (c. y = f (x) . tj... . f (a)) i odred c M2 (b.. a f (b) − f (a) kao put koji je neka materijalna ˇestica preˇla za vreme b − a c s kre´u´i se po pravoj.. f (b)).. . c Primedba 3. tada Lagranˇova teorema tvrdi da postoji trenutak vremena c c z c ∈ (a.... b]... c z c postoji taˇka c ∈ (a... deljenjem i mnoˇenjem neprekidc z nih funkcija na segmentu [a.. b). kretala bi se konstantnom brzinom) ona bi preˇla put f (b) − f (a). Ako u svakoj taˇki nekog intervala (a. krajnjim taˇkama c grafika funkcije f na segmentu [a.. . .M .. f (a) . Ako uvedemo oznake a = x i b = x + h moˇemo (90) prepisati kao. .. c c . ....... z c c−a ako uvedemo oznaku ϑ ≡ . Dakle. . tj.... ..... z (92) ∆f (x) = f (x + h) − f (x) = f (x + ϑh) h. b] ). c (91) f (b) − f (a) = f (a + ϑ(b − a))(b − a). f (c)) pri ˇemu je c ∈ (a.118 5. Ako promenljivu x shvatimo kao c z vreme.... b) takva da je c 0 = F (c) = f (c) − i teorema je dokazana.. b]. Diferencijalni raˇun c Tada postoji taˇka c ∈ (a.. Posledica 1.. Primedba 1.. . Dokaz. .. Lagranˇova teorema z tM Primedba 2... . . c takva da je tangenta na grafik funkcije f (x) u taˇki M paralelna sa pravom c -enom taˇkama M1 (a. .. diferencijabilna na intervalu (a. . c a b Slika 3...M2 f (b) . 0 < ϑ < 1. tako da za nju vaˇe i zakljuˇci Rolove teoreme.. .. f (b) − f (a) b−a ⇐⇒ f (b) − f (a) = f (c)(b − a) . b) takva da je c (90) f (b) − f (a) = f (c) (b − a) . x E .. . y T p .. . .. ... . b] (tj.. tako z b−a da formula (90) prima slede´i oblik. b) u kojem materijalna ˇestica ima brzinu f (c) takvu da ako bi se kretala c njom u svakom trenutku vremena iz [a. brzina f (c) predstavlja srednju (proseˇnu) brzinu s c kretanja materijalne ˇestice u vremenskom segmentu [a. Npr.. .. deljenjem i mnoˇenjem diferencijabilnih funkcija na intervalu (a. b) (jer je dobijene sabiranjem. Formuli (90) iz Lagranˇove teoreme mogu´e je dati drugu formu. Drugim z z reˇima funkcija F ispunjava sve uslove Rolove teorema. 0 < ϑ < 1. M1 . .. Mehaniˇki smisao Lagranˇove teoreme. b) ) i za koju vaˇi da je F (a) = F (b) = f (a)..... .. . ... b). ... .. b] (jer je dobijene sabiranjem.. vidimo da vaˇi c = a + ϑ(b − a). ... Da bismo dokazali ovu teoremu posmatramo funkciju F (x) = f (x) − f (b) − f (a) (x − a). . . .. b) vaˇi da je f (x) ≥ 0 (f (x) ≤ 0 ) c z tada je funkcija rastu´a (opadaju´a) na intervalu (a.

b) i F (a) = F (b) = g(a)f (b) − g(b)f (a)) sledi da postoji taˇka c ∈ (a. za x1 . b) tada je f (b) = f (a) i moˇemo podeliti z z jednakost (94) sa f (c)(f (b) − f (a) i dobiti jednakost (95). b). Primedba. Primetimo da ako u Koˇijevoj teoremi izaberemo g(x) = x . g(b) − g(a) g (c) = . Ako je f konstanta onda jasno sledi da je f (x) = 0 za sve taˇke segmenta [a. ako je f (ξ) > 0 i x1 < x2 =⇒ f (x2 ) < f (x1 ). engleski matematiˇar. imamo c da je 0 = F (c) = g (c)(f (b) − f (a)) − f (c) (g(b) − g(a)) ⇐⇒ g (c)(f (b) − f (a)) = f (c) (g(b) − g(a)) . c Dokaz. diferencijabilnost na (a. z 6. b) takva da je F (c) = 0. b]. b] . b] tada prema Lagranˇovoj teoremi. (neprekidnost na [a. odakle sledi da za f (ξ) > 0 ( f (ξ) < 0 ) imamo f (x2 ) − f (x1 ) > 0 ( f (x2 ) − f (x1 ) < 0 ) ili drugim reˇima da c je f rastu´a (opadaju´a) funkcija 12 c c Posledica 2. c c f (x) = f (x0 ) + f (ξ)(x − x0 ) . b) ). Neka su data funkcije f. Tejlorova 14 formula. ξ ∈ (x1 . Tejlorova formula 5. Budu´i da funkcija. b] −→ R neprekidna funkcija. b] −→ R za koje su ispunjeni s slede´i uslovi: c (i1) neprekidne na segmentu [a. Odakle sledi da je f (x2 ) = f (x1 ) i dokaz je gotov. tada je oˇigles c dno g (x) = 1 i g(b) − g(a) = b − a i dobijamo kao posledicu Lagranˇovu teoremu. tj. 1685 – 1731.Tejlorova formula 119 Dokaz. c Primetimo da iz Lagranˇove teoreme sledi da ako je f (x) = 0 na (a. b) . smo da x1 < x2 =⇒ f (x2 ) > f (x1 ). x2 taˇke intervala (a. Louis Cauchy. jer je ξ ∈ (x1 . b) i neka je npr. Neka su x1 . Specijalno. (i2) diferencijabilne na intervalu (a. Tada postoji taˇka c ∈ (a. ako je f (x) = 0 za sve x ∈ (a. z (95) Dokaz. zadovoljava sve pretpostavke Rolove teoreme na segmentu [a. x1 < x2 . b] . (x1 < x2 ) imamo da je z f (x2 ) − f (x1 ) = f (ξ)(x2 − x1 ) = 0 . b]. x2 ) ⊆ (a. x2 ∈ [a. Primetimo da Lagranˇovu formulu moˇemo prepisati z z na slede´i naˇin. Tada je x2 − x1 > 0 a po formuli (90) c vaˇi z (93) f (x2 ) − f (x1 ) = f (ξ)(x2 − x1 ) . c c 14 Brook Taylor. f (b) − f (a) f (c) F (x) = g(x)(f (b) − f (a)) − f (x) (g(b) − g(a)) . b) takva da je c (94) g (c)(f (b) − f (a)) = f (c) (g(b) − g(a)) . g : [a. b) pa je f (ξ) = 0 . b]. b). gde je ξ izmedu x0 i x. Neka je f : [a. x2 ) ⊆ (a. Teorema 2 (Koˇi 13). c 13 Augustin 12 Pokazali . ako je c f (x) ≡ 0 na [a. ˇuveni francuski matematiˇar. Obratno. ako je f (ξ) < 0.16. tada je i f (a) = f (b) i vaˇi. Funkcija f je konstanta akko je f (x) = 0 za sve taˇke segmenta [a. b] (ili (a. 1789 – 1857.

i ako opet uvrstimo u formulu (97) x = x0 dobijamo da je b1 = Pn (x0 ). f (n−1) (x0 ) f (x0 ) f (n) (x0 ) (x − x0 )n + (x − x0 )n−1 + · · · + (x − x0 ) + f (x0 ) . je c n−ti ostatak. koja je neprekidna na tom segmentu i ˇiji se izvod ne c -u x i x0 takva anulira niti u jednoj njegovoj unutraˇnjoj taˇki. (96) an = 0 . Postavlja se c prirodno pitanje generalizacije ove formule koje je dovelo do pojma Tejlorove formule neke funkcije.120 5. Tako c imamo slede´u teoremu. c z Zato je potrebno opisati n−ti ostatak funkcije f i ispitati kada ´e se to desiti. x0 ) = (102) f (ξ) (x − ξ)n . a Rn (x. koji ima izvode proizvoljnog reda i pokuˇajmo ga napisati u obliku s Pn (x) = bn (x − x0 )n + bn−1 (x − x0 )n−1 + · · · + b1 (x − x0 ) + b0 . φ (ξ) n! .−og stepena. tj. Preciznije tada ´emo c c imati. x0 ) = Rn (x). x0 ) = Pn (x) = f (x) = Pn (x. (99) gde je (100) Pn (x. Pn (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · · · · + a2 x2 + a1 x + a0 . Ako izaberemo x0 = 0 dobijamo Makloranovu formula funkcije f. n! (n − 1)! 1! Ova ideja ima´e smisla ako pod nekim uslovima ostatak Rn (x) teˇi ka 0 kada x −→ x0 . Formula (99) zove se Tejlorova formula funkcije f. n! (n − 1)! 1! Sada bismo istu ideju hteli da primenimo sa proizvoljnom (n + 1)−puta diferencijabilnom funkcijom u nekoj okolini Ix0 ⊆ D taˇke x0 ∈ D. c Tada za proizvoljnu funkciju φ. Ako diferenc ciramo polinom Pn dat formulom (96). Nastavljaju´i c analogno dalje indukcijom nalazimo da je (98) Pn (x0 ) bk = k! (n) (k) tako da je: (n−1) Pn (x) = Pn (x0 ) P (x0 ) Pn (x0 ) (x − x0 )n + (x − x0 )n−1 + · · · + n (x − x0 ) + Pn (x0 ) . n! (n − 1)! 1! Teylorov polinom n−tog stepena funkcije f u okolini taˇke x0 . dobi´emo c (97) Pn (x) = nbn (x − x0 )n−1 + (n − 1)bn−1 (x − x0 )n−2 + · · · + 2b2 (x − x0 ) + b1 . c Teorema 1. Diferencijalni raˇun c Ova formula nam s jedne strane pokazuje na koji naˇin moˇemo vrednosti diferencic z jabilne funkcije f aproksimirati polinomom 1. Primetimo da ako uvrstimo u (96) x = x0 dobi´emo da je b0 = Pn (x0 ). x0 ) + Rn (x. a sa druge strane dovodi u vezu vrednosti funkcije f u okolini taˇke x0 i njene vrednosti f (x0 ). Da bismo objasnili ovu generalizaciju prvo uzmemo polinom. f (n) (0) f (n−1) (0) f (0) n (101) f (x) = (x) + (x)n−1 + · · · + (x) + f (0) + Rn (x) . bn = 0 . Neka je funkcija f klase C n na segmentu ˇiji su krajevi taˇke x i x0 c c i neka je (n + 1)−puta diferencijabilna u svakoj taˇki intervala sa krajevima x i x0 . x0 ) . postoji taˇka ξ izmed s c c da je φ(x) − φ(x0 ) (n+1) Rn (x.

g : (a.Lopitalovo pravilo 121 Posledica 1 (Oblici ostataka). 0 ∞ -eni oblici 0/0 i ∞/∞ reˇavaju se pomo´u Lopitalovog pravila. prema Lagranˇovoj teoremi. Ako u formuli (102) stavimo φ(t) = x − t dobijamo Koˇijev oblik ostatka. Kako je g (x) = 0. ∞ − ∞. y ∈ (a. 15 −∞ ≤ a < b ≤ +∞ . Predemo li u prethodnoj relaciji na limes kada x → a+ vidimo da u oba sluˇaja imamo c x→a+ lim g(y) f (y) = lim = 0. n! (La) Lagranˇov oblik ostatka: z 1 Rn (x. 1∞ . b) −→ R koje su diferencijabilne na (a. a izbor φ(t) = (x − t)n+1 s daje Lagranˇov oblik. x→a+ g (x) Tada u svakom od sluˇajeva: c (i1) x→a+ lim g(x) = lim f (x) = 0 x→a+ i (i2) x→a+ lim g(x) = ∞ . y) takva da je s c (103) f (x) − f (y) f (c) = g(x) − g(y) g (c) ili ekvivalentno f (x) f (y) f (c) = + g(x) g(x) g (c) 1− g(y) g(x) .17. Tako da za x. Uz pretpostavke i oznake prethodne teoreme vaˇi. b). I dokaz je gotov. x0 ) = f (ξ) (x − ξ)n (x − x0 ) . Lopitalovo pravilo moˇe se primeniti: z (i1) kada x → ±∞ za neodredeni oblik ∞/∞ te za limese i izvode sleva i sdesna. b) prema Koˇijevoj teoremi postoji taˇka c ∈ (x. 0 · ∞. b) za koje vaˇi z f (x) lim =α (−∞ ≤ α ≤ +∞). a ostali Neodred s c -eni oblici svode na jedan od ova dva oblika. 00 . x→a+ g(x) g(x) i pri tome kada x i y teˇe ka a+ prema a+ ´e teˇiti i c. vaˇi da je lim z Dokaz. Primedba. g(x) je strogo monotona na (a. Lopitalovo pravilo 5. Lopitalovo pravilo koristi se za raˇunanje c -enih oblika. neodred Teorema 1 (Lopitalovo pravilo). limesa neodred 0 ∞ . tako da obe strane poslednje jednakosti u (103) teˇe ka z c z z α. z 7. x0 ) = f (n+1) (ξ) (x − ξ)n+1 . (n + 1)! Dokaz. Analogna tvrdenja vaˇe uz analogne pretpostavke i u sluˇaj z c x→a+ g(x) kada x → b− . b). z (Ko) Koˇijev oblik ostatka: s 1 (n) Rn (x. Neka za date funkcije f. sledi da je g(x) = 0 z na intervalu (a. Lopitalovo (L’Hospital) pravilo. . b)15 i g (x) = 0 na (a. ∞0 . f (x) = α.

).18. koji se pogodnim transformacijama mogu svesti na jedan od oblika 0/0 ili ∞/∞. Raˇunamo. 0 sin x cos x = = lim = 1.15 z -uje monotonost funkcije na Posledica 1. c z (c) U ovom primeru pokazujemo neke od transformacija koje je potrebno izvrˇiti na s -emo do oblika na kojem moˇemo primeniti prethodnu polaznim funkcijama dok ne dod z teoremu. b) akko f (x) ≤ 0 za svaki x ∈ (a. b) tada je funkcija f strogo opadaju´a na c intervalu (a. b) tada je funkcija f strogo rastu´a na c intervalu (a. x→0+ Primetimo. b) vaˇi: z (i1) funkcija f je rastu´a na intervalu (a. b) c (i3) ako je f (x) > 0 za svaki x ∈ (a. traˇeni limes je lim xx = e0 = 1.122 5. b) akko f (x) ≥ 0 za svaki x ∈ (a. c lim x→0+ lim xx = 00 = lim ex ln x = elimx→0+ x ln x . (a) Limes lim kojeg smo izraˇunali pre koriˇ´enjem nekih nejednakosti i c sc x→0 x teoreme o dva policajca moˇemo jednostavnije izraˇunati primenom Lopitalovog praz c vila. x→0 x x→0 1 0 sin x Da li je mogu´e izraˇunati limes lim c c primenom Lopitalovog pravila ? x→+∞ x (b) Slede´i primer zahteva primenu Lopitalovog pravila dva puta: c lim x2 ∞ 2x ∞ 2 = = lim x = = lim x = 0. Monotonost i izvod. (i3) i na ostale neodredene oblike. b). predznak izvoda na nekom intervalu odred tom istom intervalu. da smo u poslednjoj jednakosti koristili neprekidnost funkcije ex . z 5. . sin x Primer. (i4) ako je f (x) < 0 za svaki x ∈ (a. x→0+ − 12 x→0+ +∞ x Dakle. Diferencijalni raˇun c (i2) viˇe puta uzastopno ako se nakon njegove primene ponovo dobije jedan od s neodredenih oblika 0/0 ili ∞/∞ ako dobijene funkcije ispunjavaju uslove prethodne teoreme. Sada nalazimo limes u eksponentu: x→0+ lim x ln x = (0 · (−∞)) = lim x→0+ ln x 1 x x→0+ 1 −∞ x = = lim = lim x = 0. b). Podsetimo se da za diferencijabilnu funkciju f na intervalu (a. Na osnovu posledice Lagranˇove teoreme (vidi 4. b) . x→+∞ ex x→+∞ e x→+∞ e ∞ ∞ Uopˇtenjem ovog primera matematiˇkom indukcijom lako moˇemo zakljuˇiti da eks c z c sponencijalna funkcija s bazom ve´om od 1 raste brˇe od bilo koje stepene funkcije. c (i2) funkcija f je opadaju´a na intervalu (a.

Nakon reˇavanja ove s jednostavne nejednaˇine zakljuˇujemo da je f rastu´a na intervalima (−∞. +∞). funkcija f je klase C 1 ) u taˇki c. Funkcija f ima globalni minimum f (c) u taˇki c ∈ D c ako je f (x) ≥ f (c) za svaki x ∈ D. Taˇka c je kritiˇna taˇka c c c c c funkcije f ako je c stacionarna ili ako f nije diferencijabilna u taˇki c. 1). S druge strane u definic c ciji globalnih ekstrema dozvoljeno je da se globalni ekstrem nalazi u viˇe taˇaka (ˇtaviˇe s c s s sve taˇke nekog intervala mogu biti ekstremne. Kaˇemo c z da je taˇka c stacionarna taˇka funkcije f ako je f (c) = 0. tj. zakljuˇujemo da je na tim intervalima f strogo rastu´a. Kaˇemo da funkcija f ima lokalni minimum f (c) u taˇki z c ε c ∈ D ako postoji okolina Ic taˇke c takva da je f neprekidna u toj okolini i da je c ε f (x) > f (c) za svaki x ∈ Ic . Ekstremne vrednosti funkcije 5. Analogno. c Primer. Podsetimo se definicije ekstremne vrednosti funkcije f : D −→ R. f je strogo opadaju´a na intervalu (−1. c Funkcija f ima globalni maksimum f (c) u taˇki c ∈ D ako je f (x) ≤ f (c) za svaki c x ∈ D. Kako je f (x) = 6x2 − 6. tj. dok za poslednje dve tvrdnje ((i3) i (i4)) vaˇi samo nuˇnost (ali ne vaˇi z z z 3 dovoljnost). c 16 Ispunjava ga svaka taˇka u kojoj funkcija ima lokalnu ekstremnu vrednost. Neka je izvod funkcije f neprekidan (tj. Primetimo da se u definiciji lokalnih ekstrema zahteva da je vrednost funkcije u taˇki c ekstrema strogo najmanja ili najve´a na nekoj okolini taˇke c. c c Za odredivanja ekstremnih vrednosti neke funkcije f vaˇna su nam njena analitiˇka z c svojstva. Budu´i da je u prethodnoj nejednakosti jednakost vaˇi samo za x = −1 i c z x = 1. c . npr. Analogno. x2 − 1 ≥ 0. Odredimo intervale monotonosti funkcije f (x) = 2x3 −6x+7. c Primetimo da je nuˇan uslov 16 dat u slede´oj modifikovanoj verziji Fermaove leme: Ako z c je funkcija f neprekidna u taˇki c i ako u njoj ima lokalni ekstrem. (b) Funkcija f (x) = |x| ima lokalni (i globalni) minimum u taˇki x = 0. −1) i c c c (1. funkcija c c 2 f opada za x − 1 ≤ 0. funkcija f raste za 6x2 − 6 ≥ 0. u sluˇaju funkcije sgn(x)). tada je c kritiˇna c c taˇka funkcije f (ako je f diferencijabilna u c tada je f (c) = 0). Primetimo da prve dve tvrdnje ((i1) i (i2)) vaˇe u oba smera (akko = ako z i samo ako). funkcija f ima lokalni maksimum f (c) u taˇki c ∈ D ako postoji okolina c ε ε Ic taˇke c takva da je f neprekidna u toj okolini i da je f (x) < f (c) za svaki x ∈ Ic . tj. kojoj od klasa C k funkcija pripada na svom domenu (ili delu domena). c 8. Primetimo c da ovo nije u suprotnosti sa (modifikovanom) Fermaovom lemom jer funkcije nije diferencijabilna u taˇki 0. ali z c je y (0) = 0. Slede´i primer funkcije y = x na ˇitavom skupu R pokazuje da kod c c poslednje dve tvrdnje ne vaˇi dovoljnost. Ekstremne vrednosti i izvod.19.Ekstremne vrednosti funkcije 123 Primedba. jer je data funkcija strogo rastu´a na R. (a) Funkcija f (x) = x4 ima lokalni (i globalni) minimum u taˇki x = 0 i c primetimo da je f (x) = 2x pa je i f (0) = 0. Primer.

Ali. Dokaz. tj. c + ε) tada u taˇki c c ima lokalni maksimum. tj. a time. Preciznije vaˇi slede´a teorema. za sve x ∈ (c − ε. c + δ) ili obratno. c) i f < 0 za sve x ∈ (c. c Teorema 1 (Dovoljan uslov za postojanje ekstremuma1). odakle sledi da ne vredi obrat Fermaove leme. Jednostavnije reˇeno svaka kritiˇna (stacionarna 17 ) taˇka ne mora bit taˇka u kojoj funkcija dostiˇe c c c c z ekstremnu vrednost. i njegove leve strani. c Analogno se tretira i drugi sluˇaj. c (x − c)n je negativno na (c − δ. odakle onda odmah sledi da u taˇki c c funkcija f nema ekstremum. n! (n) gde α(x) → 0 kada x → c. Prema tome. c + ε) tada funkcija f strogo pada na intervalu (c − ε. (n) Ako je n neparan tada izraz (x − c)n menja znak pri prolasku x kroz c 18 i na taj naˇin menja se znak c izraza desne strane jednakosti (104). tada je mogu´e dobiti drugi kriteric s c jum uz koriˇ´enje Tejlorove formule. funkcija f ima u taˇki c lokalni minimum. Dokaz. Budu´i da f (n) (c) = 0 i α(x) → 0 kada x → c suma f n!(c) + α(x) ima znak kao c δ i f (n) (c) (jer je ˇlan α(x) zanemariv u odnosu na f (n) (c) u okolini Ic za dovoljno malo δ) kada je x dovoljno c blizu c .124 5. naravno. c Kriterijum iz prethodne Teoreme 1. ako u njoj postoje izvodi viˇih redova. c) i f > 0 za sve x ∈ (c. i lokalni maksimum ako je f (n) (c) < 0. Ako funkcija f ima bolja analitiˇka svojstva u kritiˇnoj c c taˇki. Sada ´emo se baviti dovoljnim uslovima za postojanje lokalne ekstremne vrednosti. Diferencijalni raˇun c (c) Za funkciju f (x) = x3 vaˇi da je f (x) = 3x2 tako da je f (0) = 0. . tada funkcija f ima lokalni ekstrem u c. c (p) za n paran funkcija f ima u taˇki c ima lokalni ekstremum i to lokalni minic (n) mum ako je f (c) > 0 . c) i pozitivno na (c. zahteva poznavanje ponaˇanja izvoda funkcije s na nekoj njenoj okolini. c z c Teorema 2 (Dovoljan uslov za postojanje ekstremuma 2). (104) f (x) − f (c) = f (n) (c) (x − c)n + α(x)(x − c)n = n! f (n) (c) + α(x) (x − c)n . c) i strogo raste na intervalu (c. c c ˇ Staviˇe vredi: s (i1) ako f < 0 funkcija f (i2) ako f > 0 funkcija f za sve x ∈ (c − ε. c + ε) tada u taˇki c c ima lokalni minimum. i f (c) = 0 tada (n) za n neparan funkcija f nema lokalni ekstremum u taˇki c. c uslovima koji moraju vaˇiti u okolini (ili u samoj taˇki) da bi neka kritiˇna taˇka bila z c c c i taˇka lokalnog ekstrema. u kojem je potrebno znati izvode viˇih redova u sc s stacionarnoj taˇki. 18 Preciznije. f (0) z nije lokalni ekstrem. Neka je funkcija f n puta diferencijabilna u nekoj okolini Ic taˇke c. c) i f > 0 za sve x ∈ (c. 17 Ako je funkcija f klase barem C 1 na nekoj okolini taˇke c. Prema Tejlorovoj formuli imamo. Ako je f (c) = f (c) = · · · = c (n−1) (n) f (c) = 0. c + ε). (i1) Ako je f < 0 za sve x ∈ (c − ε. Ako prvi izvod f funkcije f menja znak u kritiˇnoj taˇki c.

2 Sliˇno. x2 ∈ c c (a. f (x1 )) i (x2 . b) takve da je x1 < x2 vaˇi z f x1 + x2 2 ≥ f (x1 ) + f (x2 ) . odakle sledi da u taˇki c funkcija f c c ima ekstremum. Preciznije. z c . f (x1 )) i (x2 . y T f (x2 ) % y T y = f (x) 2 )−f (x y = f (xx2 −x1 1 ) (x − x2 ) + f (x2 ) f (x2 ) ‰ f (x1 ) ( x1 +x2 . x2 ∈ (a. U ovoj taˇki ispitujemo i opisujemo zakrivljenost (konc kavnost i konveksnost) funkcije f : D −→ R u zavisnosti od njenih izvoda. b) takve da je x1 < x2 vaˇi z f x1 + x2 2 ≤ f (x1 ) + f (x2 ) . jer nije diferencijabilna z c u toj taˇki. f ( x1 +x2 )) 2 2 ( x1 +x2 . funkcija f je konveksna ako je grafik duˇi odredene taˇkama (x1 . f (x2 )) z c iznad grafika funkcije y = f (x). i lokalni maksimum ako je f (n) (c) < 0. jer c je f (0) = 0. i to lokalni minimum ako je f (n) (c) > 0 . i zakljuˇiti da f nema ekstremuma u taˇki x = 0. b) ⊆ D ako za proizvoljne taˇke x1 . c Konveksnost i konkavnost funkcije mogu se odrediti na osnovu znaka drugog izvoda funkcije f. Za funkciju f (x) = x2 . i f (0) = 6. a funkcija f je konkavna ako je grafik duˇi odredene z taˇkama (x1 . koja ispunjava uslove Teoreme 2 u taˇki x = 0. funkcija f je konkavna na intervalu (a. f (0) = 0. Teoremu 2 c ne moˇemo primeniti na funkciju f (x) = |x| u taˇki x = 0. tako da leva strana izraza (104) ne´e promeniti znak. Zakrivljenost i izvod. a f (0) = 2 > 0 pa u taˇki x = 0 nalazi lokalni minimum. jer je c z c f (0) = 0. Primer. f ( 2 )) x E y = f (x) y= o “ f (x2 )−f (x1 ) x2 −x1 (x − x2 ) + f (x2 ) f (x1 ) ( x1 +x2 . Konveksnost i konkavnost funkcije Geometrijski smisao konveksnosti i konkavnosti vidi se na gornjoj slici (Slika 4). 2 U sluˇaju strogih nejednakosti u prethodnim nejednakostim funkcija f kaˇemo da je c z funkcija strogo konveksna odnosno strogo konkavna. c c 9.Konveksnost i konkavnost funkcija 125 (p) Ako je n paran tada sliˇnom analizom kao u sluˇaju (n) zakljuˇujemo da izraz (x − c)n ne menja znak pri c c c prolasku x kroz c. Konveksnost i konkavnost funkcija 5. f (x1 )+f (x2 ) ) 2 2 x1 +x2 x1 +x2 ( 2 . Teoremu moˇemo primeniti na funkciju f (x) = x3 u taˇki x = 0. f (x1 )+f (x2 ) ) 2 2 x E a x1 x1 +x2 x2 b 2 a x1 x1 +x2 x2 b 2 Slika 4. b) ⊆ D ako za proizvoljne taˇke z c x1 .20. vaˇi slede´a teorema. f (x2 )) ispod grafika funkcije y = f (x). Kaˇemo da je funkcija f je konveksna na intervalu (a.

ali ne i dovoljan uslov za postojanje prevojne z 3 taˇke. tj. b) (i2) ako je f (x) < 0 na (a. sc c f (x1 ) + f (x2 ) = 2 f (c) + (108) f (x1 ) + f (x2 ) =f 2 (x1 − c)2 (f (ξ1 ) + f (ξ2 )) 2 + (x1 − c)2 (f (ξ1 ) + f (ξ2 )) . tj. tada je funkcija f strogo konkavna na intervalu (a. f je konveksna na (a. 4 ⇐⇒ x1 + x2 2 Kako taˇke ξ1 . tada je f strogo rastu´a levo od taˇke c i strogo opadaju´a c c c c c desno od taˇke c. ako je strogo konveksna levo c c od taˇke c i strogo konkavna desno od taˇke c.126 5. s f (x1 ) + f (x2 ) >f 2 f (x1 ) + f (x2 ) <f 2 x1 + x2 2 x1 + x2 2 tj. tj. 2 2 2 2 f (x1 ) = f (c) + f (c)(x1 − c) + f (x2 ) = f (c) + f (c)(x2 − c) + f (ξ1 ) (x1 − c)2 2 f (ξ2 ) (x2 − c)2 . Na primer. a samo prva funkcija c z ima prevojnu taˇku x = 0. Npr. b). b). tada je funkcija f strogo konveksna na intervalu (a. c Prethodna teorema daje samo nuˇan. Kako f (c) postoji. Neka funkcija f ima prevojnu taˇku c i to npr. f je konkavna na (a. Neophodan uslov za postojanje prevojne taˇke daje slede´a teorema. b). c c Analogno se tretira i drugi sluˇaj. neprekidna funkcija f c ε ima prevojnu taˇku c ako postoji okolina Ic taˇke c. c + ε) ili obratno. U slede´im teoremama bavimo se dovoljnim c c uslovima za postojanje prevojne taˇke. c . b) ⊆ D. ali je f (0) = 0. Neka je funkcija f : D −→ R dva puta diferencijabilna na intervalu (a. b) dobijamo da: c (i1) ako je f (x) > 0 na (a. b) Time je dokaz zavrˇen. Dokaz. Prema Tejlorovoj teoremi primenjenoj na taˇku c = (x1 + x2 )/2 i prvo za x = x1 . ali ne i dovoljan uslov zakrivljenosti. tada je c f (c) = 0. c c Teorema 2. Ova teorema daje samo potreban uslov. iz definicije izvoda sledi da postoji i prvi izvod f u nekoj okolini taˇke c. c) i strogo konkavna na intervalu (c. Ako je f (x) > 0 za svaki x ∈ (a. Diferencijalni raˇun c Teorema 1. b). ξ2 ∈ (a. za funkcije f (x) = x i f (x) = x4 vaˇi f (0) = 0. Dokaz. a zatim za x = x2 . pa prema Fermaovoj teoremi sledi da je f (c) = 0. takva da je f strogo konveksna c c na intervalu (c − ε. b). Od c posebnog interesa su taˇke u kojima se menja zakrivljenost. Ako funkcija f ima prevojnu taˇku c i ako postoji f (c). c nalazimo (105) (106) Kako je (107) x1 − c = x1 − x2 + x2 2 x1 − x1 − x2 x1 − x2 x2 − x1 = = =− = −(x2 − c) . Ako je f (x) < 0 za svaki x ∈ (a. f ima lokalni maksimum u taˇki c. a druga nema. a zatim c i da je f neprekidna u taˇki c. funkcija f (x) = x4 je konveksna na ˇitavom skupu R. b). 2 sabiranjem jednakosti (105) i (106) uz koriˇ´enje (107) konaˇno dobijamo.

Ispitivanje toka funkcija 127 ε Teorema 3. izvodima i sl. z sc s z c Teorema 4. prema prethodnoj teoremi sledi da funkcija ima prevojnu taˇku u x = 0. sume.19 Teorema 2. odakle je z f (0) = 0. c c Sliˇno. tada funkcija f ima prevojnu taˇku c. i f (0) = 2 = 0. ili obratno. U ovom sluˇaju radi se o horizontalnoj prevojnoj taˇki. Ako f menja znak pri prolasku kroz taˇku c. Ic . Ispitivanje toka funkcija 5. Neka f menja znak u taˇki c. c Dokaz. c (n−1) (n) pri ˇemu je n ≥ 3 i neka je f (c) = f (c) = · · · = f c (c) = 0 i f (c) = 0. tako da je taˇka c = 0 prevojna taˇka funkcije f. taˇke c. c Dokaz. Kako je f (0) > 0. s tada funkcija f ima lokalni ekstremum u taˇki c i to minimum ako f (n) (c) > 0 i c (n) maksimum ako je f (c) < 0. c c c Primer. razlike. kao i kod ispitivanja lokalnih ekstremuma. drugim reˇima c je prevojna taˇka funkcije f. Ako je n neparan. Neka je funkcija f : D −→ R klase C n na nekoj okolini.21. i f (5) (0) = 120 = 0. proizvodi. (a) Za funkciju f (x) = x4 vaˇi f (0) = f (0) = f (0) = 0 i f (4) (0) = 24 = z (4) 0. ako je n paran i ako je uz to joˇ i f (c) = 0. tada je prema Teorem 1 funkcija f konveksna levo od taˇke c. 10. Ispitivanje funkcije y = f (x) sastoji se od slede´ih koraka: c 1. ima izvode viˇeg reda. c Dakle. i tangenta u prevojnoj taˇki nije paralelna sa x-osom (gradi ugao π/4 c sa x-osom). jer je f (0) = 0. Primer. c c c pa je tangenta u prevojnoj taˇki paralelna sa x-osom. Kako se obiˇno funkcije zadaju pomo´u elemenc c tarnih funkcija (kao njihove kompozicije. c c tj. prema 4. koliˇnici i sl. c (c) Za funkciju f (x) = tg x vaˇi f (0) = 0. Ispitivanje funkcija i skiciranje njihovog grafika. c osim moˇda u taˇki c.. dovoljan uslov za prevojnu taˇku c c moˇe se dobiti koriˇ´enjem izvoda viˇeg reda funkcije. lokalni minimum u taˇki c x = 0. vaˇi slede´a teorema. a c c konkavna desno od taˇke c. Odredivanje domena funkcije. Primetimo. Preciznije. Neka je funkcija dva puta diferencijabilna na nekoj okolini Ic taˇke c.) c 19 Pretpostavljamo da je funkcija f barem neprekidna. z Kako je n = 5 neparan. s . (b) Za funkciju f (x) = x5 vaˇi f (0) = f (0) = f (4) (0) = 0. pa prema prethodnoj z teoremi x = 0 je prevojna taˇka. U ovom sluˇaju radi se o kosoj prevojnoj taˇki. a u praksi obiˇno funkcija f ima bolja analitiˇka svojstva.19 Teorema 2. Ispitivanje funkcije f : D −→ R 19 je sloˇena procedura u kojoj se primenjuje sve ˇto smo do sada nauˇili o z s c funkcijama. Za funkciju f (x) = tan x vaˇi da je f (x) = (−2) cos−3 x(− sin x). jer je c c c 1 = f (0) = 0. Oˇigledno je f (x) < 0 za −π/2 < x < 0 i f (x) > 0 za 0 < x < π/2. Analogan dokazu Teoreme 1. funkcija tg x je konkavna za −π/2 < x < 0 i konveksna za 0 < x < π/2. tada je taˇka z c c c c prevojna taˇka funkcije f. funkcija ima po 4.

koji mora biti centralno simetriˇan s obzirom na 0 (ako domen D nije centralno c simetriˇan tada funkcija svakako nije ni parna ni neparna). Napomenimo. c Nule funkcije. pri ˇemu funkcija f c c c nije definisana u taˇki a ∈ R. jer onda znamo sve o funkciji na ˇitavom domenu D. Npr. funkz cija f moˇe imati najviˇe dve kose asimptote. Jasno. Potrebno je proveriti da li je funkcija f. a) c ili (a. .128 5. Pokuˇavamo da odredimo taˇno ili da lociramo nule jednaˇine s c c f (x) = 0. Ova taˇka prvo podrazumeva da odredc imo granice domena. da li c c 20 postoji osnovni period T > 0 takav da je f (T + x) = f (x). potrebno je dobro poznavati elementarne funkcije. Ve´ina funkcija nije c c periodiˇna. z (v) Vertikalne asimptote su prave ˇija je jednaˇina x = a.9) c s c Ispitivanje funkcije na rubovima domena. Odred ˇenje odredenih limesa. tj. a + ε). da ako posz s toji horizontalna asimptota funkcije f kada x → +∞ tada ne postoji kosa asimptota funkcije f kada x → +∞. ali jeste barem u jednoj od okolina (a − ε. c Parnost i neparnost. Ve´ina funkcija nije ni parna ni neparna. 5. ∀ x ∈ D 21 Ako postoji kosa asimptota funkcije f kada x → +∞ tada ne postoji horizontalna asimptota funkcije f kada x → +∞. kao i reˇavati jednaˇine i s c nejednaˇine u koje su sastavljene od elementarnih funkcija. kojeg smo odredili u taˇki 1. ∀ x ∈ D) na svom domenu. Ako je funkcija c parna ili neparna na domenu D onda se ispitivanje funkcije svodi na njeno ispitivanje na skupu R + ∩ D. (k) Kose asimptote postoje ako se funkcija f ponaˇa u beskonaˇnosti kao prava s c y = k x + l. a zatim da odredimo asimpc -ivanje asimptota svodi se na nalatote: vertikalne. 20 Najmanji pozitivan realni broj P takav da je f (P + x) = f (x). koriste´i neprekidnost i Bolcano-Koˇijevu teoremu (vidi taˇku 3. Funkcija moˇe imati najviˇe dve horizontalne asimptote i to ako je limx→+∞ f (x) = z s b1 = b2 = limx→−∞ f (x). ∀ x ∈ D. ∀ x ∈ D) ili neparna (f (−x) = −f (x). 3. Npr. ako postoji i c c ako je barem jedan od limx→+∞ f (x) i limx→−∞ f (x) jednak b. Diferencijalni raˇun c 2. periodiˇna. funkcija y = tan(x) ima beskonaˇno mnogo vertikalnih c asimptota i to su sve prave xk = π/2 + k π . c 0 Periodiˇnost. Potrebno je ispitati da li je funkcija parna (f (−x) = f (x). i pri tome je barem jedan od limx→a+ f (x) i limx→a− f (x) jednak ±∞. k = 0. Ako je funkcija periodiˇna onda je dovoljno da funkciju ispitamo na intervalu duˇine c z T. (h) Horizontalne asimptote su prave ˇija je jednaˇina y = b. i obratno 21. funkcija arctan(x) za koju vaˇi π/2 = z limx→+∞ f (x) i −π/2 = limx→−∞ f (x). horizontalne i kose. x→+∞ Iste formule vaˇe ako postoji kosa asimptota kada x → −∞. gdje je k proizvoljan celi broj. Isto vaˇi i za z horizontalne i kose asimptote funkcije f kada x → −∞. Ako kosa asimptota postoji kada x → +∞ tada je 0 = k = lim f (x) x→+∞ x i l = lim (f (x) − k x). 4.

zakljuˇujemo c da funkcija nije ni parna ni neparna jer za sve x ∈ D ne vaˇi da je f (−x) = f (x) i z f (−x) = −f (x).22. Kako je f (−1) = 3 2 + 1 = 3 3. (a2) odrediti domen funkcije f .19. c c 9. Napomenimo da prilikom crtanja grafika funkcije mogu´e je otkriti neke pogreˇke c s u prethodnim raˇunima. iz taˇke 4. potrebno je reˇiti jednaˇinu f (x) = 0 s c (a4) proveriti. i nakon toga ih otkloniti. a f (1) = 3 2 − 1 = 3 1 = 1. Ekstremne vrednosti. koje od reˇenja sc c s jednaˇine f (x) = 0 je prevojna taˇka funkcije f. c √ 5. Primer. 1. Intervali monotonosti odreduju se primenom 4. Potrebno je na´i sve lokalne ekstremne vrednosti funkcije c f koriste´i rezultate taˇke 4. (a3) odredivanje nula funkcije f . c c 7. Da bismo odredili lokalne ekstremume funkcije c c f (ako je ona diferencijabilna) potrebno je proba´i sve njene stacionarne taˇke c c ˇto ukljuˇuje: s c (a1) odreredivanje izvoda funkcije f (a2) odredivanje domena prvog izvoda f . i 2. tj.19.20. koje smo izraˇunali u prethodc c noj taˇki 8. analogno je odredivanju intervala monotonosti. koriˇ´enjem Teorema 1. samo je potrebno uraditi analogno ispitivanje funkcije f (umesto funkcije f ).20. Na osnovu svih podataka dobijenih u prethodnim taˇakama o c funkciji f potrebno je skicirati suvislu sliku. potrebno je ispitati znak funkcije f na intervalima odredenim reˇenjima jednaˇine s c f (x) = 0 (preseˇenim sa domenom funkcije f ). c 10. funkciju f . o tom znaku zavisi da li je funkcije f konveksna (f (x) > 0) ili konkavna (f (x) < 0) na nekom intervalu. iz taˇke 4. c 8. . Prevojne taˇke. Intervali zakrivljenosti. za odredivanje c c z prevojnih taˇaka funkcije f potrebno je: c (a1) odrerediti drugi izvod funkcije f. Dakle. Domen funkcije je D = R. Parnost. Grafik funkcije. koje smo izraˇunali c c c u prethodnoj taˇki 6. tj. tj. Potrebno je ispitati znak funkcije f jer prema Teoremi 1 iz 4. Intervali monotonosti. i 4. s c c Drugim reˇima potrebno je ispitati znak funkcije f na intervalima odredenim c stacionarnim taˇkama (preseˇenim sa domenom funkcije f ). (a3) odrediti nula funkcije f . Ispitati i nacrtati grafik funkcije y = f (x) = 3 2x2 − x3 .Ispitivanje toka funkcija 129 6. Odredivanje intervala zakrivljenosti. Sliˇno kao i kod traˇenja ekstremalnih vrednosti. koriˇ´enjem Teorema 3. √ √ √ √ 2. s c (a4) proveriti. potrebno je reˇiti jednaˇinu f (x) = 0 . koja od stacionarnih sc c taˇaka je ekstremna taˇka.15 Posledica na izvod funkcije f nakon ˇto smo ga izraˇunali u prethodnoj taˇki 6.

Funkcija nema vertikalnih asimptota jer je D = R. tre´a kritiˇna taˇka) jednaka x3 = 4/3. Reˇimo jednaˇinu y = 0. Dakle. a imenilac pozitivan. Imamo tri sluˇaja: c c c (i1) za x < 0 brojilac je pozitivan. 6. tako da je f (x) < 0. Ispitajmo da li funkcija ima kosih asimptota. tj. c 4. 4/3) imenilac i brojilac su pozitivni. c x→±∞ lim f (x) = lim 3 x→±∞ 2x2 − x3 = lim 3 x→±∞ x3 2 −1 x = lim x x→±∞ 3 2 − 1 = (±∞) · (−1) = x ∞ odakle sledi da funkcija nema horizontalnih asimptota (ni u −∞ ni +∞. Ekstremalne vrednosti. tako da je f (x) < 0. pa je f (x) > 0. Za x ∈ Df imamo. c (i3) za x > 4/3 je brojilac negativan. prava y = −x + je kosa asimptota i u −∞ i u +∞.130 5. c c (i2) za x ∈ (0. Ispitajmo da li postoje horizontalne asimptote.). c c c c Prema tome.. odakle vidimo da je stacionarna taˇka (tj. Nadimo prvi izvod: 1 1 f (x) = (2x2 − x3 )−2/3 (4x − 3x2 ) = · 3 3 x(4 − 3x) 3 2 3 x4 (2 − x)2 . 3 Dakle. Domen funkcije f je Df = R \ {0. 0). Raˇunamo. x Dalje. 2}. odakle sledi da su nule funkcije x1 = 0 i x2 = 2. s c 3 2x2 − x3 = 0 ⇐⇒ 2x2 − x3 = 0 ⇐⇒ x2 (2 − x) = 0. Drugim reˇima. 4/3). c Iz prethodnog razmatranja zakljuˇujemo da: c . proveri´emo da li u c c c kritiˇnim taˇkama prvi izvod menja znak. f (x) = 1 · 3 4 − 3x 3 x(2 − x)2 . imamo x→±∞ lim f (x) = lim x→±∞ x 3 x3 2 1 3 2 − 1 · = lim x −1 x→±∞ x x x 1 = lim x x→±∞ 3 2 − 1 = −1 ≡ k. oˇigledno funkcija nije periodiˇna jer polinomi stepena ve´eg ili jedc c c c nakog 1 nisu periodiˇne funkcije. imamo tri taˇke koje zadovoljavaju nuˇan uslov za egzisenciju ekstremuma. Da bismo proverili koja od z kritiˇnih taˇaka jeste ekstremum koristimo Teoremu 1 iz 4. Nule funkcije. funkcija f je strogo rastu´a na intervalu (0.19. +∞). x→±∞ lim f (x) − kx = lim 3 x→±∞ 3 2x2 − x3 + x = (+∞ − ∞) = lim x x→±∞ 2 x 3 2 −1+1 x − 2 x2 = (−∞ · 0) −2/3 = lim −1+1 1 x x→±∞ 0 = = lim x→±∞ 0 1 2 3 x −1 −2/3 1 − x2 = lim 2 2 −1 x→±∞ 3 x = 2 ≡ l. Periodiˇnost. a imenilac je negativan. c z tj. funkcija f je strogo opadaju´a na intervalu (−∞. Imamo. dakle funkcija f je strogo opadaju´a na intervalu (4/3. tj. Asimptote. u kojima funkcija moˇe imati lokalne ekstremume. Diferencijalni raˇun c 3. dve kritiˇne taˇke funkcije su x1 = 0 i c c x2 = 2. 5.

jer prva izvod ne c c menja znak u toj taˇki. +∞). a strogo c c rastu´a na intervalu (0. Grafik funkcije .Ispitivanje toka funkcija 131 (i1) funkcija ima lokalni minimum u kritiˇnoj taˇki x1 = 0 i vrednost lokalnog c c minimuma je f (0) = 0. c Funkcija nema globalni maksimum ni globalni minimum jer je kodomen jednak R. 4/3). 0) i (4/3. (i2) funkcija ima lokalni maksimum u kritiˇnoj taˇki x3 = 4/3. Da bismo ispitali da li funkcija ima prevojnih taˇaka moramo prvo c c izraˇunati drugi izvod funkcije f. Intervali monotonosti. c 8. i vrednost lokalnog c c √ 3 maksimuma je f (4/3) = 2 4/3. 7. (13) funkcija nema lokalni ekstremum u kritiˇnoj taˇki x2 = 2. Prevojne taˇke. 3 4 (2 − x)8 4 (2 − x)5 3 x 9 x y = f (x) y T 1 2 3 4 3 x 2 E 0 Slika 5. Tako nalazimo. c 3 2 1 −3 x(2 − x) − f (x) = · 3 4−3x [(2 3[x(2−x)2 ]2/3 3 − x)2 + x · 2(2 − x)(−1)] x2 (2 − x)4 = 1 −3(x(2 − x)2 ) − 1 (4 − 3x)(2 − x)(2 − 3x) −8 3 · = 3 . Monotonost funkcije smo praktiˇki ve´ ispitali u prethodnoj c c taˇki: funkcija je strogo opadaju´a na intervalima (−∞.

(i5) f (x) = (x − 1)e x−1 . 2−1 x x+1 (i4) f (x) = x2/3 (1 + x)3 . Drugi izvod nema nula i jedine taˇke u kojima funkcija f moˇe imati prevojnu taˇku su x1 = 0 c z c i x2 = 2. tako da je ona jedina prevojna taˇka funkcije f. (i2) f (x) = arctg ex − ln 2x 2 e +1 (i3) f (x) = 1 x2 − 1 · ln √ . Kako je znak od f suprotan od znaka izraza 2 − x. 2) i kako je f (x) > 0 za x > 2. c c 9. za x < 2. Diferencijalni raˇun c odakle vidimo da je domen funkcije f jedna Df = R \ {0. sledi da je funkcija f konkavna na intervalu (−∞. (i7) f (x) = xe− 4 + 4x .23. x 3 1 . iz 4. Grafik funkcije. Dakle. +∞).20. Ispitajte slede´e funkcije i skicirajte njihove grafike. sledi da je funkcija f konveksna na intervalu (2. Da bismo odredili da li se radi o prevojnim taˇkama koristi´emo Teoremu c c 3. x2 e2x 1 . a za x > 2 je f (x) > 0. 11. Kombinuju ci sve prethodne rezultate dobijamo grafik date funkcije koji je prikazan na Slika 5.132 5. 2} = Df . Na ovo pitanje smo odgovorili u prethodnoj taˇki u kojoj smo c analizirali drugi izvod funkcije f. c 1 − ln x (i1) f (x) = . Kako je f (x) < 0. (i6) f (x) = e x2 −3x−4 . Zadaci 5. sledi da za x < 2 je f (x) < 0. Intervali zakrivljenosti. 10. funkcija f menja znak pri prolasku kroz taˇku x = 2 .

⇐⇒ d d x( f (x) d x)) = f (x). b]. parametrizovana skupom R. tj. funkcije f na D tada postoji C ∈ R takvo da je F (x) = F1 (x) + C na intervalu [a. tada postoji ˇitava fac milija funkcija. linearni operator 2 ili kra´e primitivna funkcija od f na D. kada imamo neku operaciju s prirodno se postavlja pitanje egzistencije i nalaˇenja njene inverzne operacije. k−puta diferencijabilnih funkcija na skupu D ⊆ R na skup C k−1 (D ).1. b]. Ako su F i F1 primitivne funkcije. i na osnovu neke ranije Propozicije F (x) − F1 (x) = C. k ≥ 1. c njen neodredeni integral na (a. Dokaz. b). Dakle. d : C k (D) −→ C k−1 (D ). Mi ´emo c za D obiˇno uzimati segment [a. Propozicija 2. ga neodred (109) f (x) d x = {F (x) + C| C ∈ R} = {ili kra´e} = F (x) + C. tada kaˇemo da je funkcija z F (x) primitivna funkcija (antiizvod. antiderivacija) funkcije f (x) na skupu D 2. Neodredeni integral 6. za neko C ∈ R. Neka je F primitivna funkcija od f na D Tada je (i1) d( f (x) d x) = f (x) d x (i2) (i3) 1 tj. dx Preciznije. k ≥ 1. Definicija. 6. k f (x) d x = k F (x) = k ( f (x) d x) . c Propozicija 1. ako je F neka primitivna funkcija funkcije f na D. D ⊆ D.2. Kako je f (x) = F (x) = F1 (x) na D. I pod oznakom f (x) dx podrazumevamo taj ˇitav skup primitivnih funkcija od f i zovemo c -eni integral funkcije f. Difez 1 renciranje je zapravo linearno preslikavanje sa skupa. Kao ˇto smo videli u ranijim glavama. C k (D). dF (x) = F (x) + C = f (x) d x.GLAVA 6 Integralni raˇun c 1. koje su primitivne funkcije od f. c 133 . Neka svojstva neodredenih integrala i tabela elementarnih integrala. tada je F (x) − F1 (x) = 0. Kako je diferenciranje inverzna operacija od traˇenja integrala mnoge osobine diferenz ciranja prenose i na integralenje. neka je f (x) = ddx F (x) = F (x) na skupu D.

(i1) i (i2) direktno iz ˇinjenice da je neodredeni integral inverzna operacija od diferenciranja. i primena (i2) na F + G daje traˇenu jednakost. r+1 r ∈ R \ {−1} Konstantna funkcija a dx = a x + C. (i4) Iz (F + G) (x) = F (x) + G (x) = f (x) + g(x) = (f + g)(x) sledi da je F + G primitivna funkcija s od f + g. Tabela elementarnih integrala Stepene funkcije xr dx = 1 xr+1 + C. Integralni raˇun c (i4) Neka je G primitivna funkcija od g na D tada je (f (x) ± g(x))d x = f (x) d x ± g(x) d x = F (x) ± G(x) + C. Pokaˇimo c z joˇ npr. Trigonometrijske funkcije cos x = sin x + C Arkus funkcije 1 √ dx = arcsin x + C 1 − x2 sin x dx = − cos x + C. Dokaz. cos2 x 1 dx = − ctg x + C. 1 dx = tg x + C. z Sada koriste´i Tabelu izvoda elementarnih funkcija lako dobijamo slede´u tabelu elec c mentarnih integrala. a ∈ R. sin2 x 1 dx = arctg x + C 1 + x2 Eksponencijalna funkcija ex dx = ex + C Logaritamska funkcija 1 dx = ln |x| + C x Hiperboliˇke funkcije c ch x dx = sh x + C Inverzne hiperboliˇke funkcije c 1 √ dx = arsh x + C 1 + x2 1 √ dx = arch x + C x2 − 1 1 dx = arth x + C 1 − x2 sh x dx = ch x + C 1 dx = th x + C ch2 x 1 dx = − cth x + C sh2 x .134 5.

dx i vaˇi formula z f (g(x)) g (x) dx = F (g(x)) + C. Neka je F : D −→ R primitivna funkcija od f (x) i neka je G : D −→ A funkcija klase C 1 na D . rezultat iz (i4) koristimo u (i5). c c Primeri. tako da je f (g(x))g (x)dx = Primeri. Napomenimo da za nalaˇenje nekih integrala koristimo reˇenja prethodnih. a (i5) u (i6). (i1) tan x dx = = ln sin x dx = cos x 1 +C. z Teorema.3. z s npr. U ovoj taˇki skup pravila neodredenog integrala oboga´uc c jemo jednim od najvaˇniji pravila. Prema tome. | cos x| cos x = t − sin x dx = dt =− dt = − ln |t| + C = − ln | cos x| + C t . a kasnije na one koje smo ve´ izraˇunali). f (g(x)) g (x) dx = F (g(x)) + C. 47 2 x 3 2 (i2) √ √ 2−x+2 x−x x dx = x2 2 dx − x2 1 dx + x dx − 1 x2 1 dx 1 1 1 − ln | x| − 4 x− 2 − 2 x 2 + C. Izraˇunajmo. x 2. f (t)dt = F (t) + C . Tada postoji primitivna funkcija za funkciju f (g(x)) g (x) : D −→ R Dokaz. Izraˇunajmo slede´e integrale. pretpostavljaju´i da je a = 0. Iz d dx f (g(x)) g (x) dx = f (g(x)) g (x) = F (g(x)) g (x) = d (F (g(x)) + C) . (i2) Pomo´u pravila (od kojih zasada znamo samo neka) i svojstava neodredenih c integrala polazni neodredeni integral svodimo na poznate (zasada na one iz Tabele. a u (i6) da je c c c a > 0. Smena promenljive. Ova teorema omogu´uje da uvedemo smenu u neodredenom integralu na slede´i naˇin c c c t = g(x) =⇒ dt = d(g(x)) = g (x)dx. Osnovne metode integracije neodredenog integrala 6. sledi da je funkcija F (g(x)) + C primitivna funkcija od f (g(x)) g (x). slede´e neodredene integrale: c c (i1) √ x x x x x dx = (1 + √ x)(2 − x) dx = x2 =− x 1 1+ 1 + 1 + 1 + 16 2 4 8 dx = x 31 16 dx = x 16 31 16 31 +1 +1 +C = 16 47 x 16 + C.Osnovne metode integracije neodredenog integrala 135 Primetimo da se osnovna metoda za odredivanje neodredenih integrala sastoji iz slede´a dva koraka: c (i1) Koriste´i znanja o izvodima napiˇemo tabelu osnovnih neodredenih integrala c s elementarnih funkcija.

Integralni raˇun c (i2) x e k xk+1 dx = xk+1 = t (k + 1) xk dx = dt ax + b = t a dx = dt ax + b = t a dx = dt = 1 a = et dt ex · et = +C = + C. ako je cos t < 0. tada postoji primitivna funkcija i za funkciju f g na D i vaˇi formula z f (x) g(x) dx = f (x) g(x) − Dokaz. Izraˇunajmo sada nekoliko tipiˇnih integrala metodom parcijalne intec c gracije.4.5. 2 2 4 a2 − a2 sin2 t a cos tdt = a2 (1 − sin2 t) a cos t ako je cos t > 0. Parcijalna integracija je jedna od najvaˇnijih metoda z koja je posledica Lajbnicove formule za izvod proizvoda funkcija. 3 radi jednostavnijeg zapisa. Primeri. (i3) f (a x + b) dx = 1 1 F (a) + C = F (a x + b) + C. Preciznije. a a 1 1 sin t + C = sin(a x + b) + C. c Teorema. vaˇi z slede´a teorema. 2 4 | cos t| cos t dt =   −a2 t + sin 2 t + C. h(x) ≥ 0). c 6.  2 4   2  a  Napomenimo da ´emo se u sluˇajevima poput (i6) u daljnjem tekstu ograniˇavati c c c 3 2 = h(x). f (x) g(x) dx . (f (x) g(x)) = f (x) g(x) + f (x) g (x). . integracijom obe strane nalazimo f (x)g(x) = odakle sledi formula. a a (i4) cos(a x + b) dx = = 1 a cos t dt = (i5) cos2 x dx = 1 + cos 2x dx = 2 x = a sin t dx = a cos t dt = a2 1 dx + 2 = cos 2 x x sin 2x dx = + + C. Parcijalna integracija. Neka su f i g diferencijabilne funkcije na D i neka postoji primitivna funkcija za f g . (i6) a2 − x2 dx = t sin 2 t + + C. h(x) ≤ 0). (f (x) g(x)) = f (x) g(x) dx + f (x) g (x) dx. 6. vode´i raˇuna da postoji i drugi c c samo na prvi sluˇaj ( h(x) c sluˇaj ( h(x)2 = −h(x). c c f (x) d(g(x)) dx = f (x) g(x) − g(x) d(f (x)) dx . k+1 k+1 k+1 f (t) dt = k+1 k ∈ N. Ponekad se ova formula zapisuje na slede´i naˇin.136 5. Iz Lajbnicove formule.

f (x) = arcsin(x) df = dx x2 √ dx 1 − x2 (i6) (i7) (i8) eα x cos(β x) dx. 2 2 dg = √x dx 1−x2 f (x) = x df = dx 1 − x2 + 1 − x2 dx = 5. ex cos x dx = ex sin x − f (x) = cos x df = − sin x dx dg = ex dx g(x) = ex I= = ex sin x − ex cos x − ex sin x dx = ex (sin x − cos x) − I. 2 4 4 = α β = 0. Integracija racionalnih funkcija. odakle sledi da je: 1 x e (sin x − cos x) + C.6. 2 √ 1 1−x2 2 =x 2 (i5) x arcsin(x) dx = x2 arcsin(x) 1 − 2 2 dg = x dx g(x) √ x2 arcsin(x) 1 arcsin(x) x 1 − x2 = (i2) = − −x 1 − x2 + + 2 2 2 2 √ x2 arcsin(x) arcsin(x) x 1 − x2 = − + + C. Kao ˇto znamo svaka racionalna funkcija s ima oblik F (x) an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 P (x) (110) R(x) = = = A(x) + . x (i2) x2 √ dx = 1 − x2 = −x √ = −x g(x) = − 1 − x2 √ arcsin(x) x 1 − x2 2+ 1−x + + C. Q(x) bm xm + bm−1 xm−1 + · · · + m1 x + b0 Q(x) .Integracija racionalnih funkcija 137 (i1) ln x dx = 1 f (x) = ln x df = x dx dg = dx g(x) = x = x ln x − x dx = x(ln x − 1) + C .3(i6) = (i3) x2 arcsin(x) dx = = + f (x) = arcsin(x) df = dg = x2 dx = g(x) √ 1 1−x2 3 =x 3 dx = x3 arcsin(x) 1 − 3 3 x3 arcsin(x) 1 + 3 6 1 − x2 x3 √ dx 1 − x2 t− 2 dt 1 t = 1 − x2 dt = −2 x dx t 2 dt 1 x3 arcsin(x) 1 + 3 6 1 2 3 2 1−t t 1 2 dt = = x3 arcsin(x) 1 t 1t x3 arcsin(x) 1 − = + + 3 6 1 6 3 3 3 2 2 1 x3 arcsin(x) 1 − (1 − x2 ) 1 − x2 + C = + 9 3 9 (i4) I = = ex sin x dx = f (x) = sin x df = cos x dx dg = ex dx g(x) = ex 1 − x2 (2 + x2 ) + C. Integracija racionalnih funkcija 6. x2 ln x dx xn ex dx 3.

. tj 1−j 1 − j (x − α)j−1 (i2) za j = 1 primetimo da je . za svako i = 1. . . (x2 + p x + q)j tada za integrale Ij i Jj vaˇe rekurentne veze s Ij = Jj = 2x + p 2 (2 j − 3) + Ij−1 . qt ∈ R i p2 − 4qi < 0. q1 . p1 . . Od ranije znamo da se svaka prava racionalna funkcija moˇe predstaviti u vidu sume parcijalnih ralomaka tj. Bx+C B 2C − Bp 2x + p dx = ln(x2 + p x + q) + arctan + K. (x − α)j (1 − j)(x − α)j−1 A dx = A ln |x − α| + K. .138 5. a P (x)/Q(x) je prava racionalna c funkcija. · · · . K ∈ R. . . i i m = r1 + · · · + rk + 2 (s1 + . . (x2 + pi x + qi )j ako je Q(x) = bm (x − α1 )r1 · · · (x − αk )rk (x2 + p1 x + q1 )s1 · · · (x2 + pt x + qt )st gde je α1 . 2. . jasno je da se problem izraˇunavanja c -enog integrala racionalnih funkcija svodi na izraˇunavanje neodredenih inteneodred c grala parcijalnih razlomaka A Bx + C (112) . 2. . (i1) Sluˇaj j = 1 nalazi se u tabeli. . pt . . . j = 1. . (x − α) (i2) K ∈ R. (x2 + p x + q) 2 4q − p2 4 q − p2 B. (i3) Ako uvedemo oznake Ij = dx i Jj = (x2 + p x + q)j Bx+C dx . a za j > 1 imamo c A dx = (x − α)j dt A −j+1 A 1 = t +K = +K. Propozicija. ona kod koje je ∂P < ∂Q . t. . 2 (1 − 1)(x2 + p x + q)j−1 2 t=x−α dt = dx =A j = 1. C. tj. Integralni raˇun c pri ˇemu je A(x) polinom stepena n−m ako je n ≥ m. αk ∈ R. Dokaz. Iz formula (110) i (111). st ). j 2 + p x + q)j (x − α) (x Nalaˇenjem neodredenih integrala parcijalnih razlomaka reˇeno je u slede´im propoziz s c cijama. . j > 1. i . kao iz linearnosti integrala. (j − 1)(4 q − p2 )(x2 + p x + q)j−1 (j − 1)(4 q − p2 ) 1 B + (C − B p) Ij . K ∈ R. p2 − 4 q < 0. q. . p. Za neodredene integrale parcijalnih razlomaka vaˇi: z (i1) A A dx = + K. . kao z (111) P (x) = Q(x) k ri i=1 j=1 Ai j + (x − αi )j t si i=1 j=1 i i Bj x + C j . .

(j − 1)(4 q − p2 )(x2 + p x + q)j−1 (j − 1)(4 q − p2 ) Ij = 6. Primeri. sc (i1) 1 dx = 2 x2 + a2 a x dx 1 dx = 2 + a2 x 2 ( x )2 a dx dx = +1 x = ta dx = a dt t = x2 + a2 dt = 2 x dx = 1 a2 = 1 2 1 x a dt = arctan + C . Primere koje ovde dajemo koriˇ´ene su u dokazu prethodne leme.7. tj 2 2 (1 − j) (x2 + p x + q)j−1 2 Na kraju nalazimo rekurentnu vezu za Ij .Integracija racionalnih funkcija 1 C − 1 Bp C − 2 Bp Bx+C B 2x + p B 2x + p 2 = + 2 = + . dx = 2 + p x + q)j−1 (x f (x) = (x2 + p x + q)−j+1 df = (−j + 1)(2 x + p)(x2 + p x + q)−j dx 2 x2 + p x x dx = 2 2 + p x + q)j (x (x + p x + q)j−1 dg = dx g(x) = x Ij−1 = = = x + (j − 1) 2 + p x + q)j−1 (x + 2 (j − 1) (j − 1) p − 2 − x2 + p x + q − p x − q x 2 dx = 2 + 2 (j − 1)Ij−1 2 + p x + q)j (x (x + p x + q)j−1 (2 x + p) + ( 4pq − p) (x2 + px + q)j dx = (x2 x p + 2 (j − 1)Ij−1 + j−1 2 + p x + q)j−1 + p x + q) 2 (x (j − 1)(4 q − p2 ) Ij . t 2 (i2) 2x dx = 2 + a2 x . (x2 + p x + q) 2 x2 + p x + q x + p x + q 2 x2 + p x + q (x + p )2 + 4 q−p2 2 4 139 tako da imamo Bx+C B dx = x2 + p x + q 2 2x + p 1 dx + (C − B p) x2 + p x + q 2 u = x + p/2 du = dx Nadimo sada Jj Bx+C B dx = (x2 + p x + q)j 2 = B 2 1 2x + p dx dx + (C − B p) = (x2 + p x + q)j 2 (x2 + p x + q)j t = x2 + p x + q dt = 2 x + p = dx (x + p )2 + 2 4 q−p2 4 = t = x2 + p x + q dt = 2 x + p B 2x + p 2C − B p arctan +K ln(x2 + p x + q) + 2 2 4q − p 4 q − p2 Jj = dt B 1 1 1 + (C − B p) Ij = + (C − B p) Ij . 2 odakle dobijamo 2x + p 2 (2 j − 3) + Ij−1 . 1 + t2 a a dt 1 = ln(x2 + a2 ) + C .

t = dt 1 = +C. p2 − 4 g < 0.. n. cx + d nk ax + b cx + d dx n1 . n2 . . A = 5. tmk dx R n t c−a mi = n . . . i = 1.140 5. .. . + 5x + 6 6.. . B = −3. . . . cx + d n2 ax + b . n1 ax + b . . Ova taˇka pokazuje vaˇnost intec z grala racionalnih funkcija jer se i neke klasa integrala iracionalnih funkcija pogodnim smenama svode na integrale racionalnih funkcija koje znamo da reˇimo. tada se integral . (i2) Neka je R racionalna funkcija u dve promenljive. integral racionalne funkcije (u t). Integralni raˇun c (i3) 2x + p dx = 2 + px + q x 2x + p dx = 2 + p x + q)j (x x4 + 3 x3 − 1 dx = (x + 1)2 t = x2 + p x + q dt = (2 x + p) dx t = x2 + p x + q dt = (2 x + p) dx x2 + x − 3 + = dt = ln(x2 + p x + q) + C. Integracija nekih iracionalnih funkcija. . Tada je (a d − b c) ntn−1 i dx = dt . s (i1) Neka je R racionalna funkcija u k + 1 promenljivoj tada integral oblika (113) R x. t . nk ). reˇavamo smenom s tn = ax + b cx + d gde je n = N ZS(n1 . . . Nakon smene integral (113) postaje (c tn − a)2 b − t n d m1 m2 . time je pokazano da se ova klasa integrala racionalnih funkcija svodi na integraciju racionalnih funkcija. . nk ∈ N. t .8. j 2 + p x + q)j−1 t (1 − j)(x dx = x3 x2 + − 3x + 3 2 5x + 2 dx = (∗) (x + 1)2 (i4) (i5) 5x + 2 (x + 1)2 kako je 5x + 2 A A + Ax + B B = = odakle nalazimo A + B = 2. .. . 2 (x + 1) x+1 tako da imamo i konaˇno c x4 + 3 x3 − 1 x3 x2 3 dx = (∗) = + − 3 x + 5 ln |x + 1| + +C. (x + 1)2 3 2 x+1 (i6) (x2 x2 1 dx + 1)2 (i7) 3x − 1 dx. + (x + 1)2 x + 1 (x + 1)2 (x + 1)2 5x + 2 dx = (x + 1)2 5 dx − x+1 3 3 dx dx = 5 ln |x + 1| + +C. ni b − tn d x= n t c−a Primetimo da je poslednji integral.

√ √ √ c t − b 2 c t − b √ −2 (a c + t (−b + c t)) . dx = 2 (1+t+t2 ) (1+2 t)2 = (i3) x= −1+t2 1+2 t dt = . a x2 + b x + c dx = R 2 at + b (2 a t + b)2 √ √ (b) ako je c > 0 koristimo smenu: a x2 + b x + c = x t − c. Primeri integrala koji se reˇavaju Ojlerovim smenama. (c) ako je α√ jedan realan koren polinoma a x2 + b x + c = a(x − α)(x − β) tada je smena: a x2 + b x + c = t(x − α) iz koje nalazimo t2 α − a β −2 t a (α − β) x= 2 i dx = dt odakle sledi da je integral (114) t −a (a − t2 )2 R x.Integracija racionalnih funkcija 141 (114) R x. −4 dx = (1+t2t)2 dt √ 1 + x + x2 = t − x. t(x − α) dt t2 − a (a − t2 )2 integral racionalne funkcije.t 2 − c dt. a x2 + b x + c dx . x= 1−t2 1+t2 (i2) dx √ = (1 + x2 )( 1 − x2 ) dx √ = x + 1 + x + x2 √ 1 − x2 = t(x + 1). 2 √ a x2 + b x + c dx = integral racionalne funkcije. a x2 + bx + c dx = t2 α − a β 2 t a (−α + β) R . moˇe svesti na integral racionalne funkcije jednom od Ojlerovih (Euler) smena z √ √ (a) ako je a > 0 koristimo smenu: a x2 + b x + c = t − a x. s (i1) dx √ = x2 + 1 = √ 1 + x2 = t − x. iz koje nalazimo √ √ √ 2 (a c + t (−b + c t)) 2 ct−b i dx = − dt odakle sledi da je integral x= t2 − a (a − t2 )2 (114) = R R x. iz koje nalazimo √ t2 − c 2 (b t + a (t2 + c)) √ i dx = dt odakle sledi da je integral (114) x= √ 2 at + b (2 a t + b)2 √ 2 (b t + a (t2 + c)) t2 − c √ √ .t dt R x. t2 − a t −a (a − t2 )2 integral racionalne funkcije. 1+2 2 t2 x= t2 −1 2t dx = dt = t2 + 1 1 dt = 2 2 t t − t2 −1 2t t2 + 1 2 t dt 2 t2 t2 + 1 dt = ln |t| + C = ln(x + t 1 + x2 ) + C . Primer.

142 5. dx = 3 t5 dt 3 t2 3 dt = (t − 1)(t + 3) + 3 ln |t − 1| + C. S obzirom da se ovom smenom obiˇno dobijaju komplikovane racionalne funkcije (tj. Integralni raˇun c (i3) Integral oblika (115) xm (a xn + b)p dx. n m+1 (c) p + ∈ Z integral se smenom tr = a + b x−n gde je r = imenilac od p. ako je to mogu´e. Izraˇunajte slede´e integrale iracionalnih funkcija. poznatiji kao diferencijalni binom moˇe se svesti na integral racionalne funkcije u slede´im z c sluˇajevima: c (a) ako je p ∈ Z i p > 0. t−1 2 1 t2 −1 (i3) 1 1 ) 2 dx = x 1 x= t= x +1. c c (i1) dx √ √ = x(1 + 2 x + 3 x) x = t6 . tan = t. korisno je izbe´i ovu smenu ako je to ikako mogu´e. Korisno je koristiti c slede´e transformacione formule: c 1 sin(a x) cos(b x) = [sin(a − b) x + sin(a + b) x] 2 1 sin(a x) sin(b x) = [sin(a − b) x − cos(a + b) x] 2 1 cos(a x) cos(b x) = [cos(a − b) x + cos(a + b) x] 2 Neka je R(sin x. cos x) racionalnih funkcija. a ako je p < 0 smenom x = tq gde je q = NZS(imenilac brojeva m i n). b ∈ R. To je c c c mogu´e sigurno u slede´im sluˇajevima: c c c . a. dx = . Pri raˇunanju integrala o c kojima se pojavljuje sinusi i kosinusi treba voditi raˇuna o upotrebi adicionih formula c tako da se smanje stepeni sinusa i kosinusa. Integracija nekih trigonometrijskih funkcija. cos x = . sin x = 2 2 2 1+t 1+t 1 + t2 integral R(sin x. m. p ∈ Q. tada izraz (a xn + b)p razvijamo po binomnoj formuli. 2t dx = − (t2 −1)2 dt. m+1 (b) ∈ Z integral se smenom tr = a xn + b gde je r = imenilac od p. = −2 (t2 t2 dt − 1)4 6. cos x) svodi na integral racionalne funkcije.9. n Primer. n. stepeni polinoma P (x) c i Q(x) su priliˇno veliki). = 6 ln |t| − dx 1 3 4 4t − 1 ln |t + 1| − ln(2 t2 − t + 1) − √ arctan √ 4 8 7 7 = (i2) 3 = √ (3 + 2 x)2 − 3 + 2 x x3 + x4 dx = x2 (1 + 3 + 2 x = t6 . tada se univerzalnom smenom: 2t 1 − t2 2 dt x (116) . dx = 6 t5 dt =6 dt = ··· t(t + 1)(2 t2 − t + 1) + C.

xn |a = x0 < x1 < x2 . cos x) tada koristimo smenu tan x = t. 3 5 3 5 (i4) sin x = t cos x dx = dt (i5) cos x = t −sin x dx = dt =− (1 − t2 )2 2 1 1 dt = . povrˇina ’ispod grafika’) konaˇna. . .Odredeni integral 143 (a) R(− sin x. . . (b) R(− sin x. . 1 + t2 Primer. cos x) ili R(sin x. c s c x = b. gde je M maksimum funkcije f na [a. < xn−1 < xn = b} = P. b] na n delova taˇkama c c { x0 . 13 dt (t + 1 2 2) (i2) sin x = dx = 2t 1+t2 2 dt 1+t2 2 t2 1 dt = + 2t + 1 2 + 1 4 = arctan(2 t + 1) + C = arctan(2 tan( dx = 1 + tan x tan x = t dx = = sin2 x cos3 x dx = sin5 x dx = cos4 x dt t2 +1 x + 1)) + C. Neka je data neprekidna funkcija f : R ⊇ [a. b]. Ideja koju je predloˇio Riman 4 s z sastoji se u slede´em: podelimo segment [a. . (i1) sin(6 x) cos(7 x) dx = dx = 2 sin x − cos x + 3 1 2 (sin(−x) + sin(13 x))dx = t = tan x 2 cos x = 1−t2 1+t2 1 2 = cos x − 1 cos(13 x) + C. x1 . Primeri integrala trigonometrijskih funkcija. cos x) = −R(sin x. 1 + t2 dx = dt . tada je i povrˇina lika ograniˇenog pravama x = a. b] −→ R + .10. . jer je s c manja od (b−a)M. t . sin x = 1 − t2 (ili cos x = √ dt 1 − t2 ) dx = − √ 1 − t2 ili dx = √ dt 1−t2 . 2 = t2 (1 − t2 ) dt = t3 t5 sin3 x sin5 x − +C = − + C. − cos x) = R(sin x. Odredeni integral 6. b]. cos x) tada koristimo smenu cos x = t (ili sin x = t). 4 Riemann. Sada se postavlja prirodno pitanje kako da odredimo povrˇinu ispod grafika krive. 2 (i3) = dt 1 1 1 = (arctan(t) + ln |1 + t|) − ln(1 + t2 ) + C (t2 + 1) 1 + t 2 4 1 (x + ln | sin x + cos x|) + C. ona je 0 ograniˇena na segmentu [a. = − cos x − + + C. . − cos x) = −R(sin x. Definicija. . 4 t cos x 3 cos3 x 4. sin x = √ 1 + t2 1 cos x = √ . y = 0 i grafikom krive y = f (x) (tj.

Jasno c s je da je x0 < ξ1 < ξ2 < · · · < xn . a zbir n (117) Σ(f.144 5. . . Ako su duˇine svih intervala [xi−1 . Ξ) − I | < ε kada je χ(P ) < δ. Integralni raˇun c Sada vidimo (vidi T Sliku 1) da je traˇena z povrˇina jednaku zbiru s povrˇina n krivolinis jskih trapeza odredenih taˇkama skupa P. b]. ξ2 . f : R ⊇ [a. f (x) dx−podintegralni izraz i x−integraciona promenljiva. z Motivisani Rimanovom idejom posmatramo funkciju. gde je a−donja granica. Ξ). xi ]. f (x)−podintegralna funkcija. n i definiˇimo skup Ξ = {ξ1 . nazivamo integralnom sumom funkcije f za podelu (P. Napomenimo da funkcija f ne mora biti neprekidna na [a. i = 1. Oznaka koja se koristi: I = a f (x) dx. Primetimo da je integralna suma Σ(f. Ξ) zovemo podelom segmenta [a. Teorema. Postavlja se prirodno pitanje kada ta aproksimacija teˇi pomenutoj z povrˇini. b] −→ R. b]. Ξ) predstavlja aproksimaciju ispod grafika krive f na [a. Ξ). (i = 1. . . Ξ) tada kaˇemo da je funkcija f integrabilna c z u Rimanovom smislu na segmentu [a. . P. I pomenuti limes zove se odredeni (Rimanov) b integral funkcije f na [a. tada uredeni par (P. Digresija. ukoliko (∀ ε > 0)(∃δ > 0) tako da za svaku podelu (P. Obrat ovog tvrdenja ne vaˇi. . Neka je funkcija f neprekidna na intervalu [a. b]. b−gornja granica. (118) Ukoliko postoji konaˇni limχ(P )−→0 Σ(f. ξn }. b]. Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi . b]. Ako c duˇinu z podinterξn ξ2 ξ1 E vala obeleˇimo z sa x1 x2 x0 = a xn−1xn = b ∆xi = xi − xi−1 . . Ξ) kada parametar z c podele χ(P ) −→ 0 i piˇemo s I= χ(P )−→0 lim Σ(f. b] tada je ona i integrabilna u Rimanovom smislu. n). P. P. xi ] jednake onda z kaˇemo da je raspodela ekvidistantna. . P. P. . z . . Rimanov integral parametar podele P . . i izaberimo taˇke ξi ∈ [xi−1 . Ξ) vaˇi z | Σ(f. . s Za broj I kaˇemo da je graniˇna vrednost integralne sume Σ(f. i neka je χ(P ) = max1≤i≤n ∆xi Slika 1. P.

b] (Slika 2). 1. Oˇigledno vaˇi c z D− (Σ) ≤ Σ(f. (i1) f (x) = c. Kako je f neprekidna na intervalu [xi−1 . Slika 2. P.Ξ) D− (Σ) = lim(P. 6. P. pa kada n → ∞. x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E lim Σ(f. i imamo da je χ(P )→0 b x0 = a ξ1 tj. b] ona dostiˇe svoj z minimum i maksimum na [xi−1 . . Odredimo odredene integrale nekih funkcija po definiciji. xi ] ⊆ [a. odakle sledi tvrdnja. . Ξ) ne zavisi o podeli. Kako se svaka raspodela D+ (Σ) moˇe aproksimirati po volji taˇno ekvidistantnom z c ε ε ε 5 raspodelom Σ (f. P ε . Ξε )| < ε. Ξ) = c(b − a). c dx = c(b − a). b]. tada je n T Σ(f. Ξε ) takva da je |Σ(f.Ξ) D+ (Σ).11. P. Dakle. Ξ ) za neprekidnu funkciju (koja je i ravnomerno neprekidna na [xi−1 . . b] a b Specijalno za c = 1. P . xi = a + i h = a + i n n i = 0. Ξ) proizvoljna podela segmenta [a. Ξ) ≤ D+ (Σ). n x0 = a.Odredeni integral 145 Skica dokaza. gde je mi = minxi−1 ≤x≤xi i Mi = maxxi−1 ≤x≤xi . Neka je (P. mi → Mi ) lako se pokazuje da je lim(P. . n i ∆xi = h. xi ]. Integral konstante na segmentu [a. xi ] i moˇemo definisati tkz. pa niti o χ(P ). Ξ) na slede´i naˇin: c c n n D− (Σ) = i=1 mi ∆xi i D+ (Σ) = i=1 Mi ∆xi . Primer. P. Sada redom imamo na segmentu [a. u ovom sluˇaju c Σ(f. Ξ) − Σε (f. b] moˇemo posmatrati ekvidistantnu podelu (Slika 3) z P = Ξ = {ξi = xi = a + i h. P. 5 ∀ ε > 0 postoji ekvidistantna raspodela (P ε . Ξ) = i=1 n f (ξi ) ∆xi =c i=1 (xi − xi−1 ) = c(xn − x0 ) = c(b − a). Dakle. gornju i donju Darbuovu z (Darboux) sumu za datu raspodeli Σ(f. (i2) f (x) = x. . je a dx = b − a. x1 = a + h = a + b−a b−a . Kako je f neprekidna funkcija na [a. P. 0 ≤ i ≤ n} gde je h = b−a . 2.

. Integralni raˇun c T x0 = a ξ1 x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E Slika 3. 2. b] n n n n Σ(f. Integral funkcije y = x na segmentu [a. 0 ≤ i ≤ n} gde je h = b−a . 2 2 Dakle. T b−a b−a . i imamo b x dx = lim a n→∞ a · (b − a) + (b − a)2 n + 1 · 2 n = a · (b − a) + (i3) f (x) = ex . 1. Kako je f neprekidna funkcija na [a. n i ∆xi = h. b] n n n Σ(f. P. x1 = a + h = a + Sada redom imamo (Slika 4). . P. Dakle. Integral funkcije y = ex na segmentu [a. . x0 = a ξ1 x1 ξ2 x2 xn−1 ξn xn = b E Slika 4. kada h → 0 tada n → ∞.146 5. b] moˇemo posmatrati ekvidistantnu podelu z P = Ξ = {ξi = xi = a + i h. . Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi = i=1 ea+i h h = h · ea i=1 (eh ) = h · ea+h i=0 i n−1 (eh ) = h · ea+h · i en h − 1 eh − 1 = eh h · ea+h · (eb−a − 1) −1 . xi = a + i h = a + i n n i = 0. Ξ) = i=1 f (ξi ) ∆xi = i=1 xi h = h i=1 (a + i · h) = h n · a + h i=1 i =n·h a+ n+1 h 2 = n· b−a n a+ n+1 b−a · 2 n = a · (b − a) + (b − a)2 n + 1 · 2 n (b − a)2 b2 − a2 = . n x0 = a.

Neka su funkcije f i g integrabilne u Rimanovom smislu na [a. n (i1) α · f (x) dx = b χ(P )→0 lim α · f (ξi ) ∆xi = α · lim i=1 n χ(P )→0 f (ξi ) ∆xi = α · i=1 n f (x) dx . b] tada je b a (i1) a f (x) dx = − b f (x) dx . . x2 5. b b (i1) a b α · f (x) = α a f (x) dx. (i4) f (x) = x2 .12. b] tada je a f (x) dx ≥ 0. jasno je da su njegova svojstva u uskoj vezi sa osobinama suma i limesa. Tada. b α∈R b (i2) a (f (x) ± g(x)) dx = a f (x) dx ± a g(x) dx b (i3) ako je f (x) ≥ 0. Teorema 2. Malo preciznije imamo: Teorema 1. b] tada je a f (x) dx ≥ a n g(x) dx . i=1 (i4) Primenimo (i3) na funkciju φ(x) = f (x) − q(x). n (i2) a (f (x) ± g(x)) dx = χ(P )→0 b lim (f (ξi ) ± g(ξi )) ∆xi = i=1 b χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi ± lim i=1 χ(P )→0 g(ξi ) ∆xi i=1 = a b n f (x) dx ± a g(x) dx (i3) a f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi ≥ 0. Za integrabilne funkcije vaˇi i slede´a teorema kao posledica definicije odredenog intez c grala. ∀ x ∈ [a. Svojstva odredenog integrala 6. Svostva odredenog integrala. b b (i4) ako je f (x) ≥ g(x). Sliˇno primeru (i2) dobija se c a b x2 dx = b3 − a3 .Svojstva odredenog integrala 147 Dakle. b a ex dx = lim h→0 h · ea+h · (eb−a − 1) eh − 1 = (eb−a − 1) · lim h→0 h · lim ea+h = (eb−a − 1) · 1 · ea eh − 1 h→0 = eb − ea . b]. Dokaz. Ako je funkcija f (x) integrabilna na [a. 3 (i5) f (x) = 1 . Iz definicije odredenog integrala. ∀ x ∈ [a. sada imamo.

. b). b]. 6. gde je µ iz prethodne teoreme. b] ili φ(x) < 0. dok je (i2) specijalni sluˇaj od c (i1). Pretpostavimo da je φ(x) > 0. ∀ x ∈ [a. ∀ x ∈ [a. b a f (x) dx (i2) ako je joˇ φ(x) = 1 tada je µ = f (ξ) = s b−a . ξ2 . b] takve da je (1) m ≤ f (x) ≤ M. . b]. Integralni raˇun c b c b (i2) a f (x) dx = a f (x) dx + c f (x) dx. b a φ(x) dx Posledica. tada je b b (i1) a φ(x) f (x) dx = f (ξ) a φ(x) dx ξ ∈ [a. . . b b b Teorema 5. gde je { a = x0 . Dokaz. φ(x) > 0. pri ˇemu je c ∈ (a. . ξn }. b]6. ∀ x ∈ [a. b] tako da je µ = f (ξ). x. c Dokaz. m·φ(x) ≤ f (x)·φ(x) ≤ M ·φ(x). 7 Primetimo da je uslov b φ(x) dx = 0.12 (i2) zakljuˇujemo da je: m c µ= b a φ(x) dx ≤ a a f (x)φ(x) dx ≤ M f (x)·φ(x) dx 7 .148 5. Neka je f (x) neprekidna funkcija na [a. n k n c b f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = i=1 χ1 (P )→0 lim f (ξi ) ∆xi + i=1 χ2 (P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = i=k+1 f (x) dx + a c f (x) dx. Ξ). b (3) a φ(x) dx = 0.12 (i4) sada implicira a b m · φ(x) dx ≤ b a f (x) · φ(x) dx ≤ b a a M · φ(x) dx i na osnovu Teorema φ(x) dx. . Teorema o srednjoj vrednosti integrala.13. . Neka je data podela (P. (2) φ(x) ima stalan znak na [a. tada iz m ≤ µ ≤ M imamo. ˇto moˇemo uvek uraditi (ako nije onda je dodamo) c s z i kako χ1 (P ) → 0 i χ2 (P ) → 0 kada χ(P ) → 0 imamo. tako da imamo redom. M ]. pa postoji ξ ∈ [a. vaˇan jer bi u suprotnom imali m · 0 ≤ z a b a f (x) · φ(x) dx ≤ M · 0. b] onda ona taj segment preslikava na segment [m. b b Tada postoji µ ∈ R takav da je m ≤ µ ≤ M i vaˇi da je z a f (x) · φ(x) dx = µ a φ(x) dx. Da bismo dokazali (i1) definiˇemo ∆xi = xi − xi−1 = xn−i − xn−i+1 = −∆xn−i+1 . U ovoj taˇki dokazujemo jednu c -ene integrale. Dokaz. xn = b} = P i Ξ = {ξ1 . b]. . odakle sledi tvrdenje jer je 5. s n 1 b f (x) dx = χ(P )→0 lim f (ξi ) ∆xi = − lim i=1 χ(P )→0 f (ξi ) ∆xi = − i=n f (x) dx. Neka su f (x) i φ(x) dve integrabilne funkcije na [a. a (i2) Izaberimo da c = xk bude jedna od deobenih taˇaka. Kako je f (x) neprekidna na [a. . od osnovnih teorema za neodred Teorema. 6 tj. odakle sledi (i1). b] i φ(x) kao u prethodnoj teoremi.

i neka je M (h) = supt∈I(h) |∆(t)|. b] i ako je f neprekidna u nekoj taˇki c x ∈ [a. Ako je funkcija f (x) neprekidna na segmentu [a.15. b]. tada je funkcija F definisana na [a. b] kao razlika dve integrabilne funkcije. c Teorema. c . c z Dokaz. x+h x x+h x+h x+h F (x + h) − F (x) = a f (x) dt − a x+h f (x) dt = x f (x) dt = x (f (x) + ∆(t)) dt = x f (x) dt + x ∆(t) dt = f (x)h + α(h) h Budu´i da je c x+h x+h x+h ∆(t) dt ≤ x x |∆(t)| dt ≤ x M (h) dt = M (h) |h|. Primetimo da smo pokazali da ako c je f neprekidna u taˇki x ∈ [a. gde je I(h) = [x. c Neposredna posledica ove leme je slede´a Teorema. M (h) → 0 kada h → 0. b] tada za h takav da je i x + h ∈ [a. b]. b]. x + h] ⊆ [a. na intervalu [a. b] .14. b] tada postoji fundamentalna veza izmedu neodredenog i odredenog integrala. Jasno. x + h ∈ [a. za x. 6. z s Lema. Njutn-Lajbnicova (Newton-Leibniz) formula. Kako su integrabilne funkcije u Rimanovom smislu ograniˇena imamo |f (x)| ≤ C (∈ R) c na [a. Odredeni integral i primitivna funkcija. Tada je dobro definisana funkcija x (119) F (x) = a f (x) dx. Funkcija ∆(t) = f (x) − f (t) je integrabilna na [a. Neka je f integrabilna funkcija na segmentu [a. koja je oblika x F (x) = a f (x) dx + C. pri ˇemu ∆(t) → 0 kada t → x i c c t ∈ [a. Sada imamo. Kako je f neprekidna u taˇki x sledi da je f (t) = f (x) + ∆(t). b]. b].Fundamentalna teorema 149 6. i vaˇi formula F (x) = f (x). gde je C neka konstanta. Svaka neprekidna funkcija f na segmentu [a. b]. b] ima na tom segmentu primitivnu funkciju. Ali vaˇi i viˇe. odakle sledi neprekidnost funkcije F na [a. b] formulom (120) diferencijabilna u taˇki x. a odatle da α(h) → 0 kada h → 0. zakljuˇujemo prvo da je α(h) ≤ M (h). b] imamo c (120) |F (x + h) − F (x)| ≤ C |h| . koja je data slede´om teoremom. Ako je f integrabilna funkcija na [a. Fundamentalna teorema 6. b] vaˇi c z (121) F (x + h) − F (x) = f (x) h + α(h) h pri ˇemu α(h) → 0 kada h → 0. i koriste´i aditivnost integrala. c Ali to znaˇi da je funkcija F (x) diferencijabilna u ta vcki x i da je F (x) = f (x).

x. Primeri 2. . . . Dokaˇite da je: z (i1) b−a b b−a < ln < . n. . (i2) b−a b−a < arctan b − arctan a < . x 1 1 ≤ f (x) ≤ b a b ∀ x ∈ [a. . . i = 1.150 5. a b Oznaka koja se koristi: a f (x) dx = F (x) b a = F (b) − F (a). b] tada je b (122) a f (x) dx = F (b) − F (a) . Posmatrajmo intervale [xi−1 . b] prvo daje. c c b (i1) a x2 dx = x3 3 b a = b3 − a3 . ξ2 . . xi ]. tada Lagranˇova teorema o srednjoj vrednosti daje z  F (x1 ) − F (x0 ) = F (ξ1 )(x1 − x0 ) = f (ξ1 )(x1 − x0 )       F (x2 ) − F (x1 ) = F (ξ2 )(x2 − x1 ) = f (ξ2 )(x2 − x1 )    ······················································ (123) +     ······················································      F (xn ) − F (xn−1 ) = F (ξn )(xn − xn−1 ) = f (ξ2 )(xn − xn−1 ) gde smo taˇke Ξ = {ξ1 . b > a. 2 1+b 1 + a2 . Neka je data proizvoljna podela { a = x0 . . . . Nakon sabiranja formula u (123) c sc z dobijamo n F (xn ) − F (x0 ) = f (ξ1 )(x1 − x0 ) + f (ξ2 )(x2 − x1 ) + · · · + f (ξn )(xn − xn−1 ) = i=1 n b f (ξi ) ∆xi i nakon uzimanja limesa dobijamo: F (b) − F (a) = lim n→∞ f (ξi ) ∆xi = i=1 f (x) dx. Integralni raˇun c Teorema. x 1 b b−a b ≤ ln b − ln a = ln ≤ b−a a a nejednakosti su stroge jer je a ξ ∈ (a. . Prethodna formula (122) poznata je kao Njutn-Lajbnicova formula. Neka je f (x) neprekidna funkcija na segmentu [a. b). b > a > 0. b a a 1 Primena teoreme o srednjoj vrednosti za integrale na funkciju f (x) = i interval [a. a b i na kraju dx = f (ξ) (b − a). Dokaz. xn = b} = P. 2. . Primeri 1. Izraˇunajte slede´e integrale. 3 −1 (i2) −2 dx = ln | x | x −1 −2 = ln | − 1| − ln | − 2| = − ln 2. b] i ako je F (x) njena primitivna funkcija na [a. ξn } izabrali koriˇ´enjem Lagranˇove teoreme. b] odakle je a dx ≤ b b a dx ≤ x b a dx .

Osnovne metode integracije odredenog integrala 151 Primena teoreme o srednjoj vrednosti za integrale na funkciju f (x) = 1 1 1 ≤ ≤ 2 2 1+b 1+x 1 + a2 b−a ≤ 1 + b2 b a b a 1 i interval [a. U ovoj taˇki vide´emo da i c c -ene integrale vaˇe analogne metode za njihovo izraˇunanje. integrabilne funkcije f (x) na [a. b]. Neka je F : [a. ∀ x. Koriste´i sada Njutn-Lajbnicovu formulu s jedne strane imamo c strane β α b β b a f (x) dx = F (b) − F (a) . monotona je) pri ˇemu je a = φ(α). Osnovne metode integracije odredenog integrala 6. . m ∈ N). c c a (i1) 0 a2 − x2 dx = φ/2 x = a sin t 0 −→ 0 φ(t) = a sin t je dx = a cos t dt a −→ π/2 monotona na [0. dobijamo. b = φ(α) ako je φ (t) < 0). Smena promenljive u odredenom integralu. b). Primetimo da je Φ(t) primitivna funkcija od f (φ(t)) φ (t). sledi a f (x) dx = F (b) − F (a) = α f (φ(t)) · φ (t) dt .16. b] i neka je φ : [α. Tada je b β (124) a f (x) dx = α f (φ(t)) φ (t). Izraˇunajmo slede´e integrale (n. 1 + x2 1 + ξ2 7. nejednakosti su stroge jer je 1 dx = f (ξ) (b − a) = (b − a). b] 8. Dokaz. i neka je F (φ(t)) = Φ(t). b) odakle je nakon integracije dx b−a = arctan b − arctan a ≤ 2 1+x 1 + a2 ξ ∈ (a. β]. Teorema. Neka je F primitivna funkcija od f na [a. (i2) funkcija f (φ(t)) φ (t) je integrabilna na [α. 1 + x2 ∀ x ∈ (a. jer je Φ (t) = (F (φ(t))) = F (φ(t)) · φ (t) = f (φ(t)) · φ (t) . β](tj. kao posledica funza odred z c -u odredenog i neodredenog integrala date Njutn-Lajbnicovom damentalne veze izmed formulom. b] −→ R primitivna funkcija. Primeri. b] klase C 1 [α. β] −→ [a. b = φ(β) c ako je φ (t) > 0 (ili a = φ(β). β] takva da (i1) φ ne menja znak na [α. π/2] φ/2 0 = 0 8F a2 − a2 sin2 t a cos tdt = a2 (1 − sin2 t) a cos t = a2 0 φ/2 cos2 t dt (x) = f (x). dok je sa druge odakle f (φ(t)) · φ (t) dt = Φ(β) − Φ(α) = F (φ(β)) − F (φ(α)) = F (b) − F (a) .

U sluˇaju (i1) figure s z c (zbog parnosti funkcije f )) ˇiju povrˇinu traˇimo na [−a. Integralni raˇun c = a2 0 φ/2 1 + cos (2t) a2 dt = 2 2 t π/2 0 + 1 sin(2 t) 2 π/2 0 = a2 2 π 1 − 0 + (sin π − sin 0) 2 2 = a2 π . Ako je f : R −→ R. Dokaz. Tada je c a+ω ω f (x) dx = a 0 f (x) dx ∀ a ∈ R. Kako je y = f (x) = √ a2 − x2 . Rezultat je taˇan i ako je n − m = 0. 4 T Geometrijski smisao. (jer je cos parna funkcija). Tada je a a 0 (i1) ako je f parna −a f (x) dx = 2 0 a f (x) = 2 0 f (x) dx. ako je n − m = 0.152 5. Geometrijski smisao π (i2) −π sin nx · cos mx dx = − 1 2 π 1 2 π (sin(n + m)x − sin(m − n)x) dx = −π 1 2 sin(n + m)x dx −π π −π sin(m − n)x dx = −π 1 2 − 1 1 cos(n + m)x + cos(m − n)x n+m m−n = 0. proverite! c π (i3) −π π sin2 nx dx = 1 2 1 2 π (1 − cos 2nx) dx = −π π 1 2 1 2 x− 1 sin 2nx 2n 1 sin 2mx 2m π −π = π. Za (i2) vaˇe iste opservacije osim ˇto su s s z s te dve figure (zbog neparnosti funkcije f (x)) podudarne (njihova unija je centralno simetriˇna s obzirom na c koordinatni poˇetak (Slika 7)). π −π (i4) −π cos2 mx dx = (1 + cos 2mx) dx = −π x+ = π. odakle je x2 + y 2 = a2 . a > 0 integrabilna funkcija. a] −→ R. ali sa razliˇitih strana x−ose. Zakljuˇujemo da naˇa polazna funkcija predc s stavlja jednaˇinu kruga i ustvari traˇimo c z povrˇinu 1/4 tog kruga (jer je to geometris jski lik (Slika 5) koji je ograniˇen pravama c y = 0. (i1) i (i2) su jasni iz geometrijskog smisla odredenog integrala kao povrˇine omedene pravama y = 0. π y= √ a2 − x2 E 0 a Slika 5. c c s . da ta povrˇina moˇe biti i negativna. Primetimo. x = a i grafikom krive y = f (x). Neka je f : [−a. 0] i [0. x = 0. (i2) ako je f neparna −a f (x) dx = 0. pa je zbir njihovih povrˇina 0. a] su podudarne (Slika 6) i sa iste strane x−ose c s z pa je povrˇina njihove unije jednaka dvostrukoj povrˇini figure [0. s x = 0. Posledica. a]. iz definicije neodredenog integrala. x = a i grafikom krive funkcije f (x)). neprekidna i periodiˇna funkcija sa periodom ω.

Osnovne metode integracije odredenog integrala 153 T T z P b y = f (x) P E Q P y = f (x) E −a −a a … a −P Slika 6. dt = dx je monotona x=ω→t=0 a a = 0 f (t + ω) dt = 0 f (t) dt a zatim a+ω ω a+ω ω a ω f (x) dx = a a f (x) dx + ω f (x) dx = a f (x) dx + 0 f (x) dx = 0 f (x) dx i dokaz je gotov. Neka su f i g funkcije klase C 1 na (a. b a b b b = a (f (x) g(x)) dx = a f (x) g(x) dx + a f (x) g (x) dx. z c Teorema.17. f (−t) dt =  0 0. neprekidna i periodiˇna funkcija sa periodom ω. b). . Pa imamo. f parna. (f (x) g(x)) = f (x) g(x) + f (x) g (x). c a+ω f (x) dx = ω t = x − ω φ(t) = t + ω x = a + ω → t = a. z   0 a    − f (t) dt = f (t) dt. prvo iz Lajbnicove formule. f neparna     a −a   a 0 a 0 a f (x) dx = −a −a f (x) dx + 0  a  2 f (t) dt. Tada vaˇi formula z b a b b f (x) g(x) dx = f (x) g(x) − a a f (x) g(x) dx . Sada koriste´i osnovnu vezu c -u odredenog i neodredenog integrala datu u Njutn-Lajbnicovoj formuli i metodu izmed parcijalne integracije za neodredene integrale dobijamo njen analogon za odredene integrale. f neparna. Ako je f : R −→ R. Integral i parnost funkcija Slika 7. Parcijalna integracija odredenih integrala. 0]. dx = −dt na intervalu [−a. Preciznije vaˇi slede´a teorema. Tada prvo imamo. ako uvedemo smenu: x = −t. integracijom obe strane uz koriˇ´enje Njutn-Lajbnicove formule nalazimo sc f (x) · g(x) odakle sledi formula. Analogno dokazu za neodredene integrale. Dokaz. Integral i neparnost funkcija U to se moˇemo uveriti i formalno. 6. 0 0   f parna    a 0 f (x) dx = − f (−t) dt = odakle je 0 a   − − f (t) dt = − f (t) dt.

19. Tada veliˇinu c b b−0 b (126) a f (x) dx = a f (x) dx = lim b →b −0 f (x) dx. .18. . =2 x sin x − 0 sin x dx =2 π + cos x 2 π/2 0 6. a ako limes sa desne strane jednakosti postoji. x] neprekidne izvode do reda n. b ] ⊆ [a. . 8. U ovoj taˇki ´emo malo proˇiriti pojam Rimanovg c c s integrala na sluˇaj kada neka od granica nije konaˇna ili ako funkcija f nije definisana c c u nekoj taˇki segmenta po kojem integralimo funkciju. b). Neka je funkcija f (t) ima na segmentu [a. Sliˇno definiˇemo i c s . x) . tada vaˇi Teylorova formula z 1 1 f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + · · · + f n−1 (a)(x − a)n−1 + rn−1 (a. . Izraˇunajmo slede´i integral. . Nesvojstveni integral 6. b). x) = n! Time smo pokazali slede´u. 2 2 · 3 · · · · (n − 1) x a gde je 1 (125) rn−1 (a. Odredeni integral i Tejlorova formula.154 5. . . 1 1 f (a)(x − a)2 + · · · + f n−1 (a)(x − a)n−1 + rn−1 (a. Integralni raˇun c Primer. Koriste´i sada parcijalnu integraciju c i Njutn-Lajbnicovu formulu moˇemo izvesti Tejlorovu formulu sa integralnim ostatkom z x x f (x) − f (a) = a f (t) dt = − a f (t) (x − t) dt = −f (t)(x − t) 1 f (t) 2 x a x a x + a f (t)(x − t) dt = f (a)(x − a) 1 2 x a − 1 2 x a f (t)((x − t)2 ) dt = f (a)(x − a) − 1 1 f (a)(x − a)2 − 2 2·3 x a + f (t)(x − t)2 dt = f (a)(x − a) + = f (a)(x − a) + f (t)((x − t)3 ) dt = . c c π/2 (i1) 0 x2 sin x dx = π/2 f = x2 df = 2 x dx dg = sin xdx g = − cos x x cos x dx = = −x2 cos x π/2 0 π/2 +2 0 x cos x dx π/2 0 π/2 =2 0 f =x df = dx dg = cos xdx g = sin x = π − 2. b) (pri ˇemu b moˇe biti i +∞) i integrac z bilna na svakom segmentu [a. c f (n) (t)(x − t)n−1 dt Propozicija. c Neka je funkcija f definisana na intervalu [a. x). 1! (n − 1)! gde je ostatak dat formulom (125). nazivamo nesvojstvenim integralom Rimana ili samo nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a. Nesvojstveni integral I. .

c c +∞ (i1) 1 dx xγ dx =  xγ ln x   1 1−γ +∞ kako je 1 +∞ x1−γ b 1 b 1  za γ = 1. dobro se ponaˇa s prema nejednakostima). homogenost. koja c z je integrabilna na svakom segmentu [a . 1]: a 1 dx =  ln x xγ   1 1−γ x1−γ 1 a 1 a  za γ = 1. 1−γ Za ostale vrednosti γ polazni integral nije definisan. a→−∞ 6. Svojstva nesvojstvenog integala. ˇ Staviˇe. a koja su sadrˇana u c z -ene definiciji nesvojstvenog inteTeoremi 5. jer imamo. 1 (i2) 0 dx xγ 1 kako je za a ∈ (0. a Primetimo da ako je funkcija f integrabilna na segmentu [a.   za γ = 1.  za γ = 1.12 uz neophodne modifikacije prilagod grala. Takav rezultat se mogao oˇekivati jer je jedina razlika izmedu svojstvenog c i nesvojstvenog integrala u traˇenju odredenog limesa (vidi prethodnu taˇku). Primeri. b] ⊆ (a. Izraˇunajmo slede´e integrale. formulom b b b f (x) dx = a a+0 f (x) dx = lim a → a+0 f (x) dx . 0 dx 1 x1−γ = lim γ a→+0 1 − γ x = 1 1−γ 1 − lim a1−γ a→+0 = 1 . γ−1 a za ostale vrednosti γ polazni integral nije definisan. Nesvojstveni integral definisan u prethodnoj taˇki ima ista algebarska svojsva kao i Rimanov integral. b 1 b tada limes b→+∞ 1 lim dx postoji samo za γ > 1 jer xγ imamo 1 dx 1 x1−γ = lim γ b→+∞ 1 − γ x = 1 1−γ b→+∞ lim b1−γ − 1 = 1 . b] tada se njen integral na [a. b]. a sam z c limes funkcije ima ista svojstva kao i integral (aditivnost. b].17 o parcijalnoj integraciji nesvojstvenog integrala.  1 a 1 tada limes a→+0 a lim dx postoji samo za xγ γ < 1. b] podudara sa njenim nesvojstvenim integralom na [a. b] (pri ˇemu a moˇe biti i −∞). 0 0 a→−∞ a (i3) −∞ e dx = lim x ex dx = lim a→−∞ ex 0 a = lim (1 − ea ) = 1 .20.Nesvojstveni integral 155 nesvojstveni integral funkcije f na intervalu (a. uz odgovarju´e (prirodne) modifikacije prilagodene definiciji nesvojstvenog s c integrala vidi se da vaˇe Teoreme 5. .16 o smeni promenljive u nesvojstvenom integralu z i 5.

156

5. Integralni raˇun c

6.21. Nesvojstveni integali II. U prethodnoj taˇki govorili smo o nesvojstvenim c integralima kod kojih je problem bio u jednom od krajeva intervala, tj. u kojem je podintegralna funkcija bila neograniˇena ili nije bila definisana. Sada ´emo naˇu c c s definiciju proˇiriti na sluˇaj kada postoji problem na oba kraja intervala i na sluˇaj s c c ako podintegralna funkcija nije definisana (ili u okolini takve taˇke je neograniˇena) u c c nekoj taˇki c intervala integracije [ 1 , 2 ]. c Dakle, posmatrajmo funkciju f : [ 1 , 2 ] \ {c} −→ R, pri ˇemu je c ∈ ( 1 , 2 ) i f je c integrabilna na segmentima [a, a ] ⊆ [a, c) i [c , b] ⊆ (c, b]. Tada piˇemo s
2

c−0

2

(127)
1

f (x) dx =
1

f (x) dx +
c+0 c

f (x) dx
2

= lim

c → c−0

f (x) dx + lim
1

c → c+0

f (x) dx ,
c

ako svaki od integrala sa desne strane jednakosti (127) postoji. Ako barem jedan od dva integrala ne postoji re´i ´emo da nesvojstveni integral divergira. c c Primer. Izraˇunajmo integral, c
1

(i1)
−1

dx √ dx = 1 − x2

0 −1

dx √ dx + 1 − x2

1 0

dx √ dx = arcsin x 1 − x2

0 −1

+ arcsin x

1 0

= π.

Slede´i primer pokazuje, da nekada postoji c ∈ ( 1 , 2 ) takav da barem jedan od c integrala sa desne strane jednakosti (127) divergira. Kako za svako γ barem jedan od integrala
1 0

dx dx , xγ

∞ 1 ∞

dx dx, xγ

ne postoji (ili je +∞), kaˇemo da integral z
0

dx dx divergira za svako γ. xγ

Glavna vrednost integrala. Posmatrajmo sada malo detaljnije integral (127), tada njegovu desnu stranu moˇemo malo drugaˇije zapisati z c
2

c

2

(128)
1

f (x) dx = lim

c → c−0

f (x) dx + lim
1

c → c+0
2

f (x) dx
c

c−ε

= lim

ε→ 0

f (x) dx + lim
1

µ→ 0

f (x) dx .
c+µ

Iz poslednjeg izraza moˇemo zakljuˇiti da egzistencija limesa zavisi od odnosa ε > 0 i z c µ > 0, pa limes ne mora postojati, kao ˇto pokazuje slede´i primer. s c

Primene odredenog integrala

157

Primer. Izraˇunajmo integral, c dx dx = lim ε→ 0 −1 x
1 −ε −1

dx dx + lim µ→ 0 x

1 µ

dx dx = lim ln ε − lim ln µ . ε→ 0 µ→ 0 x

Iz poslednje formule vidimo da limes ne postoji jer su ε i µ proizvoljni. Ako uzmemo npr. da je ε = αµ, za neki α ∈ R + vidimo da se poslednja relacija svodi na αµ = ln α. lim ln ε − lim ln µ = lim ln α µ − lim ln µ = lim ln ε→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ→ 0 µ Kako je prirodno uzeti da je ε = µ, za ovaj izbor definiˇemo glavnu vrednost 9 nesvojs stvenog integrala. Dakle, ako za funkciju f : [
2 1

1,

2]

\ {c} −→ R, pri ˇemu je c ∈ ( c

1,

2 ), c−ε
1

integral

f (x) dx divergira, i neka za dovoljno malo ε > 0 postoje integrali
2

f (x) dx i

f (x) dx. Tada ako postoji
c+ε c−ε ε→ 0
2

lim

f (x) dx +
1 2

f (x) dx
c+ε

nazivamo ga glavnom vrednosti integrala
1 2

f (x) dx, i piˇemo, s
c−ε
2

(129)

v.p.
1

f (x) dx = lim

ε→ 0

f (x) dx +
1

f (x) dx
c+ε

.

Primeri. Sada u smislu ove definicije imamo slede´e primere. c
1

(i1) v.p.
−1

dx dx = lim ε→ 0 x x dx = lim

−ε −1

dx dx + lim ε→ 0 x
0

1 ε M

dx dx = lim (ln ε − ln ε) = 0. ε→ 0 x x dx = lim M2 M2 − 2 2 = 0.

+∞

(i2) v.p.
−∞

M → +∞

x dx +
−M 0

M → +∞

9. Primene odredenog integrala 6.22. Primene odredenog integrala. Pojam Rimanovog integrala uveden je tako ˇto je traˇena metoda za raˇunanje povrˇine odredene klase ravanskih figura, tj. onih s z c s ravanskih figura koje su preseci (ili se na njih mogu svesti) ravanskih figura ˇije su c -ena osnovna pristranice grafici nekih ’dovoljno dobrih’ funkcija. Time je ve´ odred c -enog integrala kao metoda za raˇunanje povrˇina. Navedimo ovde joˇ neke mena odred c s s primene. x2 y 2 Primer. Odrediti povrˇinu elipse 2 + 2 = 1, vidi Primer (i1). u 5.16. s a b
9 glavna vrednost od francuskog valeur principal.

158

5. Integralni raˇun c

Primetimo da y moˇemo izraziti kao funkciju od x, kao y = f (x) = z

b a2 − x2 na intervalu [0, a], tako da ´e c a a c s s c 0 f (x)dx predstavljati ˇetvrtinu povrˇine polazne elipse. Dakle povrˇina elipse P bi´e jednaka:
a

P =4
0

b a

a2 − x2 dx = {vidi Primer (i1) u 5.16.} = 4

b a2 π · = abπ. a 4

Duˇina luka krive. Neka je dato preslikavanje segmenta γ : I = [a, b] −→ R 3 formulom z γ(t) = (x(t), y(t), z(t)), za t ∈ [a, b]. Skup γ([a, b]) zove se put. Ako je A = γ(a) i B = γ(b), kaˇemo da put γ spaja taˇke A i B. Taˇka A zove se poˇetak puta, a taˇka z c c c c B kraj puta. Put je zatvoren ako je A = B. Ako je preslikavanje γ bijekcija za put kaˇemo da je prost put ili da je parametrizovana kriva. Put je klase glatkosti k ako su z takve funkcije x(t), y(t) i z(t), i to zapisujemo γ ∈ C (k) [a, b]. Ako je put prost i klase barem C 1 ili je po delovima takav, tj. moˇemo ga razbiti u konaˇan broj segmenata na z c kojem je γ diferencijabilna funkcija i njen izvod je neprekidna funkcija, i moˇemo na z put gledati kao na krivu u prostoru po kojoj se kretala materijalna taˇka od trenutka c t = a do trenutka t = b. Tako da moˇemo govoriti o duˇini, l[t1 , t2 ], puta kojeg je ona z z preˇla od trenutka a ≤ t1 < t2 ≤ b. Kako je za neki mali vremenski interval ∆t taˇka s c preˇla put od neke taˇke X do taˇke X + ∆x, moˇemo pisati ∆x ≈ |v(t)| ∆t, gde je s c c z |v(t)| brzina taˇke u trenutku t. Kako je c |v(t)| = x2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t), ˙ ˙ ˙ prelaskom na limes kada ∆(t) → 0 dobijamo da je duˇina luka krive od trenutka t = a z do t = b data formulom
b b

(130)

l[a, b] =
a

|v(t)| dt =
a

x2 (t) + y 2 (t) + z 2 (t) dt . ˙ ˙ ˙

Primetimo da analogon prethodne formule (130) vaˇi u sluˇaju kada posmatramo z c puteve i krive u bilo kojoj dimenziji, pa tako i u dimenziji 2. Ako je kriva data kao grafik krive y = f (x) tada za parametar t moˇemo uzeti x i duˇina luka krive je z z
b b b

l[a, b] =
a

|v(t)| dt =
a

x2 (t) + y 2 (t) dt = ˙ ˙

{t = x, y = f (x)}

=⇒

l[a, b] =
a

1 + (f (x))2 dx

x2 y 2 Primer. Odrediti obim elipse date svojom kanonskom jednaˇinom 2 + 2 = 1. c a b
2π 2π

Uzmimo standardnu parametrizaciju elipse x = a sin t i y = b cos t, t ∈ [0, 2 π], tada formula (131) postaje lel = (a cos t)2 + (−b sin t)2 dt =
0 π/2 0

a2 − (a2 − b2 ) sin2 t dt = 4 a
0

π/2

1−

a2 − b2 sin2 t dt a2

= 4a
0

1 − e2 sin2 t dt .

Primetimo da je e ekscentricitet elipse, jer je e2 =

c2 a2 − b2 = . a2 a2

Integral
t

E(e, t) =
0

1 − e2 sin2 t dt

ne moˇe se izraziti preko elementarnih funkcija i kako se javlja prilikom izraˇunavanja duˇine elipse naziva se z c z eliptiˇkim integralom druge vrste. Vrednost koju on prima za t = π/2 zavisi samo o ekscentricitetu elipse i tada c koristimo oznaku E(e) = E(e, π/2). Tako smo dobili da je obim elipse jednak lep = 4 a E(e).

kao y = f (x) = z primena formule (131) na ovaj primer daje b a −a b a 2 a2 − x2 na intervalu [−a. b] i zamislimo da grafik rotira oko x ose. a b koji se nalazi iznad x−ose ( y ≥ 0). Neka je dat grafik neke funkcije f : [a. c . Odrediti zapreminu elipsoida koji nastaje rotacijom grafika elipse 2 + 2 = 1. Primetimo da y moˇemo izraziti kao funkciju od x. povrˇina kruga polupreˇnika f (x). ali za malo ∆x. x2 y 2 Primer. b] −→ R na intervalu [a. b] dobijamo da je zapremina rotacionog tela jednaka b (131) V =π a f (x)2 dx . a]. polupreˇnika a da je njena zapremina jednaka c c 10 radi se zapravo o cilindru ˇije baze nisu jednake. 3 4 π a3 . 3 Odakle dobijamo u sluˇaju lopte. c koje moˇemo shvatiti kao da je sastavljeno od niza malih cilindara10 visine ∆x i ˇija je z c povrˇina baze. tako ´e nastati jedno rotaciono telo.Primene odredenog integrala 159 Zapremina rotacionih tela. tako da a Vel = π f (x) dx = π a 2 b a 2 a2 − x2 b2 dx = 2 π a b2 x3 (a − x ) dx = 2 π a2 x − a 3 −a 2 a −a = b2 a3 π 2 a3 − 2 a2 3 = 4 π b2 a . Tako da je pribliˇna zapremina ovog s s c z 2 malog cilindra V ≈ f (x) π ∆x. mi ga aproksimiramo pravim cilindrom. Prelaze´i na limes kada ∆x → 0 i zatim integrale´i po c c celom segmentu [a. a = b.

Facis. Kurs differencial’nogo i integral’nogo ischislenija. Luˇi´. 2. M. Zorich V. FML. Matematicheskij analiz.. tom 1. 3. Raki´ Z. N. 4. MGH 1976. Rudin W... 3ed.. Bokan. zc cc c c 5.. Blaˇi´. Raki´. 2003. 2005. Z. 8 izd.Literatura 1. 1997. Principles of Mathematical Analysis. Analitiˇka geometrija. MF. c . Fihtengol’c G. 2003. Z. Linearna algebra (materijal). N. A. Tom 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful